BAZE PODATAKABAZE PODATAKA
Miljković AnaMiljković Ana
Najranija poznata upotreba termina
baza podataka
potiče iz 1963. godine, a kao jedinstvena reč postala je u ranim ‘70 – im godinama, u Evropi. Prvi sistemiupravljanja baze podataka razvili su se ’60 – ih godina, kao što je pomenuto.Začetnik u tom polju je bio Charles Bachman. Bachmanovi rani radovi pokazuju da jenjegov cilj bio stvaranje delotvorne upotrebe novih uređaja, jer se do tada obradapodataka temeljila na bušenim karticama i magnetskoj traci, pa je tako serijskaobrada bila dominanta aktivnostGodine 1884.
Herman Holerith
je prijavio patent – sistem za automatsku obradupodataka o popisu stanovništva u SAD – u. Podaci na bušenim karticama su ručnoubacivani u uređaj za očitavanje, a obrada se odnosila na prebrojavanje.Dotadašnja obrada podataka popisa trajala je 10 – ak godina, a sa Holerithovimizumom vreme obrade bilo je smanjeno na šest nedelja. Tako je popis stanovništvaiz 1890. godine bio prva automatizovana baza podataka, koja se u suštini sastojalaod hiljada kutija punih bušenih kartica. Od Holerithove kompanije nastao je današnjiIBMU godinama nakon Drugog svetskog rata, u kompanijama i vladinim institucijamapočeli su se pojavljivati primitivni elektronski računari. Oni su se često koristiliupravo za jednostavne linearne baze podataka, najčešće za računovodstvo. Ipak,vrlo brzo, bogati kupci su počeli da zahtevaju više od njihovih ekstremno skupihmašina. Sve je to vodilo do ranih relacionih baza podataka.
KLASIČNA OBRADA PODATAKAKLASIČNA OBRADA PODATAKA
Klasična obrada podataka je obrada gde se kod svake funkcionalne jedinice vršilaposebna obrada, što je dosta usporavalo proces rada informacionih sistema.Nabrojaćemo osnovne nedostatke ovakve obrade podataka:•
Redudansa podataka, odnosno višestruko pamćenje istih podataka jeneminovno.
Ako uzmemo za primer neko preduzeće, gde se isti podaci oproizvodima pamte i nekoliko desetina puta , ili neki komunalni informacionisistem, gde se isti podaci o građanima pamte i stotinu puta, dolazi do velikihproblema pri njihovom ažuriranju, kao i do povećanja troškova obradepodataka.•
Zavisnost programa od organizacije podataka.
Programi su zavisni i od
logičke
i od
fizičke
strukture podataka.
Fizička struktura
je način memorisanjapodataka na spoljnim memorijama (hard disk, CD, flash... ), a
logička struktura
jestruktura podataka koja je predstavljena programeru. U klasičnim datotekamarazlika fizičke i logičke strukture podataka je mala. Odnosno, programeru sepraktično direktno prikazuje način na koji su podaci memorisani na spoljnojmemoriji.
of 00
prezentacija
926 Reads
Info and Rating
| Category: | |
| Rating: | |
| Upload Date: | 10/15/2009 |
| Copyright: | Attribution Non-commercial |
| Tags: |
Leave a Comment