Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

Baze podataka

1. UVOD

Najranija poznata upotreba termina

baza podataka

potiče iz 1963. godine, a kao jedinstvenareč postala je u ranim ‘70 – im godinama, u Evropi. Prvi sistemi upravljanja baze podataka razvili suse ’60 – ih godina, kao što je pomenuto. Začetnik u tom polju je bio Charles Bachman. Bachmanovirani radovi pokazuju da je njegov cilj bio stvaranje delotvorne upotrebe novih uređaja, jer se do tadaobrada podataka temeljila na bušenim karticama i magnetskoj traci, pa je tako serijska obrada biladominanta aktivnost. Dva ključna modela su se pojavila u to vreme. CODASYL je razvio

mrežnimodel

baziran na Bachmanovim idejama, te se hijerahjiski model koristio u sistemu koji je razvio North American Rockwell, a kojeg je kasnije prihvatio IBM.Pre svega, treba pomenuti da je bila prvo

ručna obrada

podataka. Zatim, pojavom PS dolazise do

klasične obrade podataka

gde se svaki poslovni informacioni sistem sastoji iz funkcionalnih jedinica, a svaka funkcionalna jedinica ima posebnu obradu podataka. Daljim razvitkom tehnologijedolazi se do

baza podataka

koja predstavlja najsloženiji oblik strukture baze podataka i koriste je svi procesi.Prve primene mašina za računanje su ustavri bile implementacije jednostavnih baza podataka. Međumašinama za računanje treba istaći

kalkulator Blaise Pascala

. Godine 1884.

Herman Holerith

je prijavio patent – sistem za automatsku obradu podataka o popisu stanovništva u SAD – u. Podaci na bušenim karticama su ručno ubacivani u uređaj za očitavanje, a obrada se odnosila na prebrojavanje.Programiranje se odnosilo na izbor vrste prebrojavanja, a radilo ručnim prespajanjem kontakata.Dotadašnja obrada podataka popisa trajala je 10 – ak godina, a sa Holerithovim izumom vremeobrade bilo je smanjeno na šest nedelja. Tako je popis stanovništva iz 1890. godine bio prvaautomatizovana baza podataka, koja se u suštini sastojala od hiljada kutija punih bušenih kartica. OdHolerithove kompanije nastao je današnji IBM.U godinama nakon Drugog svetskog rata, u kompanijama i vladinim institucijama počeli suse pojavljivati primitivni elektronski računari. Oni su se često koristili upravo za jednostavnelinearne baze podataka, najčešće za računovodstvo. Ipak, vrlo brzo, bogati kupci su počeli dazahtevaju više od njihovih ekstremno skupih mašina. Sve je to vodilo do ranih relacionih baza podataka. Zanimljivo, ove rane aplikacije su nastavile da koriste Holerithove bušene kartice,neznatno modifikovane u odnosu na orifinalni dizajn. Nefleksibilnost polja iste dužine, baze podataka pokretane 80 kolonskim bušenim karticama, učinile su rane računare metom napada i šala i potpunom misterijom za običnog čoveka.Većina baza podataka se odnosila na specifične programe napisane za specifične baze podataka. Za razliku od modernih sistema koji mogu biti primenjeni na potpuno različite baze podataka, ovi sistemi su bili usko povezani za bazu podataka da bi osigurali brzinu na uštrbfleksibilnosti.1

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI

1.1. KLASIČNA OBRADA PODATAKA

Kao što smo pomenuli, klasična obrada podataka je obrada gde se kod svake funkcionalne jedinice vršila posebna obrada, što je dosta usporavalo proces rada informacionih sistema. Nabrojaćemo osnovne nedostatke ovakve obrade podataka:

•

Redudansa podataka, odnosno višestruko pamćenje istih podataka jeneminovno.

Ako uzmemo za primer neko preduzeće, gde se isti podaci o proizvodima pamte i nekoliko desetina puta , ili neki komunalni informacioni sistem,gde se isti podaci o građanima pamte i stotinu puta, dolazi do velikih problema prinjihovom ažuriranju, kao i do povećanja troškova obrade podataka.

•

Zavisnost programa od organizacije podataka.

Programi su zavisni i od

logičke

iod

fizičke

strukture podataka.

Fizička struktura

je način memorisanja podataka naspoljnim memorijama (hard disk, CD, flash... ), a

logička struktura

je struktura podataka koja je predstavljena programeru. U klasičnim datotekama razlika fizičke ilogičke strukture podataka je mala. Odnosno, programeru se praktično direktno prikazuje način na koji su podaci memorisani na spoljnoj memoriji. Logičkazavisnost se ogleda u tome što program zavisi, na primer, od naziva i redosleda poljau zapisu, a fizička se ogleda u tome što program zavisi od distribucije datoteka počvorovima računarske mreže, izabranih metoda pristupa, načina sortiranja i slično. Usuštini, logička i fizička organizacija podataka su prilagođene konkretnom programu.

•

Niska produktivnost u razvoju informacionog sistema (IS).

Jedan od uzroka niske produktivnosti u razvoju IS je struktuiranje podataka u nekom IS. Čak i kada postojesvi podaci koji se u nekoj novoj aplikaciji zahtevaju, a nalaze se u različitimdatotekama, sa različitim fizičkim organizacijama, zadovoljenje nekog jednostavnoginformacionog zahteva .

•

Sistem datoteka je nezadovoljavajuće pouzdan, ne garantuje očuvanje tačnosti ikonzistentnosti podataka pri mogućim hardverskim i softverskim otkazima.

•

Sistem datoteka ne obezbeđuje zadovoljavajuće očuvanje tačnosti ikonzistentnosti podataka pri višestrukom paralelnom korišćenju podataka.

Ovo su osnovni problemi klasične poslovne obrade podataka koji su zahtevali bitnetehnološke promene. Od šezdesetih godina do danas, oblast sistema za upravljanje bazom podatakase veoma brzo razvija, tako da je danas dostigla potpunu zrelost. Sistem za upravljanje bazom podataka (Slika 1.2)

je jedan složeni softverski sistem koji treba da omogući:

•

Skladištenje podataka sa minimumom redudanse;

•

Pouzdanost podataka i pri mogućim hardverskim i softverskim otkazima;

•

Pouzdano paralelno korišćenje zajedničkih podataka od strane više ovlašćenihkorsnika;

•

Logičku i fizičku nezavisnost programa od podataka. Iako se, po pravilu, fizički podaci pamte samo jednom, svaki korisnik dobija svoju sopstvenu logičku sliku

Lazarević B., Marjanović Z., Ančić N., Babarogić S., Baze podataka, FON, Beograd 2003, str. 2-3.

Lazarević B., Marjanović Z., Ančić N., Babarogić S., Baze podataka, FON, Beograd 2003, str. 4.

Baze podataka

podataka, strukturu i/ili kolekciju operacija nad njima, kakva njemu najvišeodgovara.

•

Jednostavno komuniciranje sa bazom podataka preko jezika bliskih korisniku, to jetzv. upitni jezik, da bi se neprofesionalni korisnici lako uključili i uveli u razvojinformacionog sistema, a profesionalnim programerima značajno povećala produktivnost.Slika 1.2. Savremena obrada podataka – sistem za upravljanje bazom podatakaPodaci su sada, umesto razbacani po nezavisnim datotekama, organizovani u jednostavnu bazu podataka. Podaci sada postaju resurs u nekom sistemu i njima se upravlja na jednostavan načinisto kako se upravlja i sa drugim resursima poslovnih sistema.

2. BAZA PODATAKA

Baza podataka se može najopštije definisati kao zbirka podataka koja postoji relativno dugo ikoju koristi i održava više korisnika, odnosno programa (aplikacija).Baza podataka služi za brzo pretraživanje i pristup, zajedno sa sistemom za administraciju,organizovanje i memorisanje tih podataka iz ugla koisnika. Korisnici pristupaju bazi podataka prvenstveno preko upitnika. Korišćenjem ključnih reči i svsrstavanjem komandi, korisnici mogu brzo da pronađu, preurede, grupišu i odaberu oblast u mnogim zapisima koje treba vratiti, ili pomoću kojih treba sastaviti izveštaje o naročitoj skupini podataka u skladu sa pravilima dotičnogsistema vođenja baze podataka.Jednostavno rečeno, baza podataka je softwerska konstrukcija namenjena za analizu i pretraživanje grupe srodnih i povezanih podataka, kao što su podaci o kupcima, pacijentima,telefonskim brojevima i sl.3