• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
 
sveska 5-6, 2004
 
Zoran Spasojevi
ć
 
KRATKA ISTORIJANAIZMENI
Č
NOG STAJANJA I PADANJA
 
*
 
radio-drama
Glas 1Glas 2Glas 3Glas 4
 
(Glas 4):
Slušaj pažljivo. Neko
ć
e sada, siguransam, otvoriti deo sebe.
(Pauza.)
 
 
2
(Glas 2)
: Deda me u
č
i da hodam: kle
č
i predamnom sa raširenim rukama, dok ja pokušavam daustanem. “Kako se ose
ć
aš, sine?” - pita me. Ja stojim nadrhtavim nogama i ne usu
đ
ujem se da zakora
č
im.“Pokušaj ponovo, sine! Hodanje je samo naizmeni
č
nostajanje i padanje”, kaže mi on kroz smeh.
(Glas 1)
: Eno mene! Šepurim se pred lavovima,smejem klovnovima, pentram za artistima i tr 
č
im zadevoj
č
icama. I sre
ć
an sam: ne moram da se ponavljam.Ku
ć
u sam zaboravio: ne javlja se ni kao re
č
.
(Glas 2)
:
 
 No
ć
as nisam spavao. Ako sam idremao, plašile su me bubulji
č
ave nakaze sa šiljatimušima: ljubile su me po vratu. Mora da se neštodogodilo. Ili
ć
e uskoro, svakako.(
Glas 1
): Moj otac mi se prikrada s le
đ
a i grabime desnom rukom za kosu, a levom za okovratnik.
(Glas 2)
: Deda se posmatra u ogledalu. Pogledmu, po ustaljenom ritualu, uvek prvo luta po sobi. Igrudi uvek po
č
inju da mu se pune vazduhom, tako daogledalo postaje tesno. Znam da uživa, izmišljaju
ć
irazne poze, ne pokušavaju
ć
i da shvati ulogu tromihudova i njegovu vezu sa ovim svetom. “Jesam li dasa?A?” - kaže on.(
Glas 1
): Moj otac me plaši. Povla
č
i me svaki
č
as, naizmeni
č
no, za desno, pa za levo uvo, i govori:“Ovako, i samo ovako se pravi
č
ovek.”
 
3
(Glas 2)
: “Baba, šta ima novo?" Ona kaže:“Ništa." “Gde je deda?" - pitam. “Otišao je da kupicigarete pre nedelju dana, izgleda da se ponovoizgubio", odgovara mirno. “Obavestila si policiju?" - pitam uzbu
đ
eno. Ona odgovara: “Zašto?"
(Glas 1)
: Varam svog oca. Gledam mu u o
č
i iklimam glavom, dok mi govori, i istovremeno vodimtajni život.
(Glas 2)
: Dan je prešao polovinu i deda me vodiu cirkus. Posmatramo veliki plakat postavljen predulazom. Ujka Sem je uperio kažiprst na nas. Plaše me injegove razroga
č
ene o
č
i. Hvatam dedu za ruku, a on mi,ne skidaju
ć
i pogled s plakata, kaže: “Ljudi voleklovnove. Klovn ne sme da umre. Nikada.”
(Glas 1)
: Moj otac me budi pre svanu
ć
a i tera datr 
č
im oko ku
ć
e.
(Glas 2)
: Pada mi na pamet da bih morao neštoda preduzmem, premda se nikada nisam baviotraganjem za nestalom osobom. I prvo pomišljam na policiju.
(Glas 1)
: Život doživljavam samo donjom polovinom tela. Dane trošim kradom: ne odbrojavam ih,nema ni potrebe, imam ih toliko pred sobom.
(Glas 2)
: Deda voli da me vodi u zoološki vrt.Dok ja ližem sladoled, on hrani majmune. Za svaku
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...