• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
18
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 22. октобар 2009.www.kragujevacke.rs
licima qu di, da li u mu zici... Kako da ga prepoznamo?
Mnogo te{ko. Evo, da analizi- ramo jednu obi~nu pozori{nu pre- dstavu. Neko dolazi u pozori{te radi glumaca, neko radi teksta, ne- ko radi scenografi je, neko gleda nekog iz susednog reda. Ho}u da ka- `em da svako to do`ivqava na svoj na~in. I niko ne mo`e da vidi duh, ako i sam nema duhovnost.
 A da li se grad odu `io qu dima ko ji su ga u ~inili prepoznatqi- vim?
Pitawe je kako mi vrednu jemo i kako se odnosimo prema vredno- stima ko je su sticane i ostavqene nama na u`ivawe i lepotu? Ne mo- gu da ka`em da Kragu jevac ne pok- lawa pa`wu svo jim dobrotvorima. Ali, nikada to ni je dovoqno. Evo, primer akademika Sre jovi}a. Kra- gu jevac je morao da ima sluha i za- dr`i wegovu ku}u. Dragoslav Sre jovi} je ime ko jim se grad po- nosi i ponosi}e se i slede}e gene- raci je.
Kako tradici ja u ti~e na stvara- la{tvo?
Oni ko jima je stalo do tradici-  je, do svo jih korena bez ko jih se ne mo`e, prave vrednosti ne tra ju od sezone do sezone. Ve} sam vam po- kazao nacionalne korene, korene na{ih dinasti ja ko je su vladale. Sad }u vam pokazati korene iz Be- lo{evca ko je je moj pokojni otac o- stavio kad sam ja bio dete. Ja samro|en u Staroj koloni ji i svugde i- mam korene. Dovukao sam ih i u U- licu Tanaska Ra ji}a, gde sada `ivim.
Koliko ~esto kad si van grada pri~a{ o Kragu  jevcu i wegovim qu dima?
Meni je Kragu jevac sve. Ja sam vi{e puta imao dobre ponude da o- dem, `ivim i stvaram u nekim mnogo ve}im centrima, gde je izve- sno da bi mnogo vi{e profitirao, pogotovo materi jalno. Ali, ro|en sam u znaku vage, pa u `ivotu mno- go merim. Dobrim merewem sam odlu~io da sve {to radim i stva- ram i sve {to budem ulo`io ho}u da bude u ovom gradu.
Volim qu de ko ji ima ju {ansu da bu du bilo gde u svetu, a re{e da `ive u Kragu  jevcu. [ta misli{ da li je duh grada ne u ni{tiv?
I onog trenutka kad pomisli{ da je neko uni{tio duh, sigurno su ostale neke ~estice, kapilari, iz ko jih opet krene `i{ka ko ja poka- zu je da je duh, a pogotovo kragu je- va~ki, ne uni{tiv. Puno puta do`ivimo razo~arewe, ali vreme- nom vidimo {ta je Kragu jevac - da  uvek idemo ka ne~em boqem. Grad mora da se mewa, ali ostao  je taj duh. Puno puta, iako stanu jem  u Tanaska Ra ji}a, osetim miris lipe iz Stare radni~ke koloni je, miris mo je Koloni je, gde sam ro- |en.
I lepe devojke iz Koloni je! I one su deo dobrog Kragu  jevca?
Lepota inspirativno delu je u mom stvarawu i radu. ^esto sam bio doma}in pri jateqima iz ino- stranstva i oni su bili o~arani na{im devojkama. Lepota je nezao- bilazna komponenta na{eg naroda.
Ima li mesta u Kragu  jevcu gde za-  stane{ i pomisli{ na pro- {lost, a u stvari vidi{bu du}nost grada?
Upravo smo na tom mestu. Ovo je Stara radni~ka koloni ja i ku}a gde sam ja ro|en. Lipe su pose~ene, ali posa|ene su druge, i za nas i za sle- de}e generaci je, opet }e mirisati. Na sre}u, ostala je Sokolana, du{a ko ja }e da pri~a i prepri~ava na- rednim generaci jama {ta se ovde doga|alo.
Da li posto ji dobri duh Kragu -  jevca?
Sigurno da posto ji, kako dobar tako i lo{. Na na{u sre}u, dobri duh uvek preovlada i uvek pobedi. Grad se razvi ja, a mi imamo obave- zu da grad potomcima ostavimo lep{i nego {to smo ga zatekli.
Nalazimo se u jednoj ba{ lepoj doma}inskoj ku }i, pa ti kao do- ma}in ide{ li na pi jac, {eta{ li i vi|a{ li tamo nekog?
To je mesto gde se jednom nedeq- no sre}em sa mo jim pri jateqima. Supruga da spisak i ja se trudim da kupu jem i vo}e i povr}e od qudi iz okru`ewa ko je pozna jem: od neke tetka Zore, tetka Qubinke, ~ika Pere od tih divnih qudi. Ne vo- lim da kupu jem od preprodavaca. Mislim da smo mi kao gra|ani Kragu jevca privilegovani {to mo- `emo da jo{ uvek za mali novac ku- pimo neku dobru hranu. Hteli da priznamo ili ne, privilegi ja je je - sti hranu kakva se nama nudi za ra-  zliku od zapadne ko ja je bez ukusa i mirisa.
 A {ta je po tebi kragu  jeva~ki duh?
To je neprekidna borba sa vre-  menom, da se vredno otrgne od zab- orava, okru`ewe i pri jateqi, da se ne zaborave koreni, da se ne zabo- ravi ono {to ne umitno prolazi, a to je izgled grada, arhitektura, o- bla~ewe, na srpski etno folklor.
Na kra ju, {ta je tebi dao kragu  je- va~ki duh, a {ta si ti dao Kragu -  jevcu?
Ja sam uvek zadovoqan, nikad razo~aran. Uvek idem otvorenog sr- ca prema svima. Ovo je moj grad inemam drugi. Nikad ni jedna huma - nitarna akci ja, ni jedna sportska manifestaci ja, ni je pro{la bez mene i mog u~e{}a, onoliko koli- ko sam mogao. To ose}am svo jom o- bavezom i ne samo mo jom ve} i svih ko ji se ose}a ju kao Kragu jev~ani. Ja nikako ne pravim razliku na ~ar- {i jance i one druge, ve} sve qude vidim kao jedno i oni samo mogu da budu dobri ili ne.
 
Приче
Razgovor u`ivo sa \ani jem mo`ete gledati u subotu od 20 sati na Televizi ji Kanal 9. Do tada vam je na raspolagawu telefon 331-509 za sva pita- wa sagovorniku i Milanu Pu- ri}u ko ji (pred)-vodi poteru na Duha(a).
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)
Nakit od obi~ne uli~ne kocke
Kad je u UlicuLole Ribara um-esto stare kaldr-me postavqen
be-haton
, ja sam is-pred moje radweizvadio i sa~u-vao kamewe, odkoga sam kasnije pravio nakit. To je na~in nakoji sam moju ulicu otrgao od zaborava
vukla i ve}i deo svog `ivota sam posvetio estetici. Lepom okru`e- wu, izradi lepog nakita ko ji ima du{u, umetnosti ko ja je ne{to vi- {e od pukog industrijskog nakita. Kod nekih mu{teri ja smeta mi {to odmah pita ju koliko ko{ta gram zlata, a to je kao da slikara pitate koliko ko{ta kvadratni metar slike. Nakit treba da se do- `ivi, da se zavoli, treba da bude duh prenete qubavi prema dragoj o- sobi.Sada }u vas pozvati da po|emo u „[umadi ju“, posledwu pravu kafa- nu, da popi jemo kafu i obi|emo mo ju ku}u, da vidite moj duh.
Ulica Lole Ribara bitno se pro- menila od pre nekoliko godi- na?
Ovde su sada behaton plo~e. Vre- me mewa sve, pa i na{u ulicu. Tu je nekada bila prava kaldrma, ko ja je imala du{u, istori ju, svo ju pri~u. Na`alost, dolaskom novih materi-  jala sve se mewa, a ja mislim da je to pogre{no. Nova pokolewa i oni ko ji dolaze u grad, ne}e videti da smo grad ko ji tra je, ko ji je imao dug period civilizaci je i razvo ja. Vr- lo brzo }emo da budemo nalik na svaki evropski grad, a to za qude ko ji dolaze sa strane ne}e biti in-  teresantno.
Mo`da treba da ostavimo bar ne- ki deo grada kao u pro{lim vre- menima?
Apsolutno. Ja sam sa~uvao kame- we ko je sam izvadio ispred mo je radwe i od koga sam napravio na- kit. To je na~in na ko ji sam ja mo ju  ulicu otrgao od zaborava.
 A kafana „[u madi ja”?
Ona jo{ jedino odoleva zabora- vu. Doveo sam vas i zbog naziva [u- madi ja. Kako lepo ime, a oko wega masa nekih tu|ih naziva. Kao da i- mamo neki kompleks, neki virus zapada od kog treba da se le~imo. Evo, u mo joj ulici je toliko gr~kih bogova, nekih itali janskih grado- va, pored na{ih lepih starih na- ziva „[umadi ja”, „Veliki Mi- lo{”, „Mali Milo{”, „Srbi ja” To }e nas, pre ili kasni je, ba{ ko- {tati.
Gde se vidi kragu  jeva~ki duh - da li na fotografi jama, da li na
Потеру на Дух(а) води Милан Пурић
З
latar \ani – u dve re~i i ime i zanimawe, i vr- lo prepoznatqiv kragu-  jeva~ki lik. S wimotvaramo seri ju razgo- vora na temu – gde je,{ta je i kakav je kragu-  jeva~ki Duh. Nekada{wi i sada- {wi. Mo`da na prvi pogled ovo delu je kao apstraktna pri~a, ali ni je, jer govori}emo o vrednosti- ma grada, sa~uvanim ali i izgubqe- nim, kao i novim, i o qudima – ko ji su presudni za stvarawe i ne-  govawe gradskog duha. Na po~etku, „legitimi{emo” sa- govornika \ani ja. Ro|en sam 1954. godine u Kragu jevcu od oca Rado- slava, Kragu jev~anina, i majke Ma- ri je, Kraqev~anke. Ne volim osobe ko je mnogo pri~a ju o sebi, jer dela su ta ko ja odre|u ju ko je neko. Mi nismo ono {to sami za sebe misli- mo da jesmo, ve} smo ono kako nasdrugi vide.
Nisam `eleo da pri~am sa tobom samo zato {to ima{ sposobnost da zlato pretvara{ u duh, ve} i zato {to stvara{ iz u zetno lepe prostore i stvari. Krenu }emo od prostora tvo je zlatare u Uli- ci Lole Ribara.
U ovoj nekada{woj stakloreza~- koj radwi ja sam ~etiri godine ra- dio na enteri jeru. Neki su me raz umeli, drugi mi ob ja{wavali koliko gubim tako sporom adapta- ci jom u ekstra zoni, a ja sam znao da se ni{ta dobro ni je na brzinu napravilo. Enteri jer je oslikao gr~ki ikonopisac, name{taj je na- pravqen od orahovog pozla}enog drveta. Ikonografi ja je vizantij- skog stila, ramovi na svih {est o- gledala tako|e, a na svakom ogledalu je grb jedne od dinasti ja ko je su vladale Srbi jom: Lazarevi- }i, Nemawi}i, Kotromani}i, Vo-   jinovi}i. To su na{i koreni.
Okru `eni smo lepotom. I du hov- nom i materi jalnom. Kako prav- iti razliku izme|u prostog, prose~nog i lepog ?
Razlika se uglavnom odmah vidi, lako je uo~qiva. No, izreka ka`e da je lepo - lepo samo dok je okru- `eno ru`nim. Mene je lepota pri-
ZGRADA U STAROJ RADNI^KOJ KOLONIJI – MESTO RO\EWA\ANIU ZLATARII ISPREDRADWE U LOLE RIBARA
 
16
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 29. октобар 2009.www.kragujevacke.rs
Приче
Потеру води Милан Пурић
Д
vadesetogodi{wa I- vana Martinovi} ro- |ena je u Kragu jevcu i `ivi u Stanovu. Stu-  dent je Pravnog fa- kulteta. Pro{le go- dine progla{ena je za najboqu sportistkiwu grada, osni- va~ je plesne {kole „Grom”, vo|a a- erobik grupe, pesnikiwa je ko joj  uskoro izlazi prva kwiga, jo{ se bavi slikawem, glumom i TV vodi- teqstvom.Kad je sve to nabro jala, rekla je: „Vaqda nisam ni{ta zaboravi- la”.
 A ono lepotica? I Ica Zmaj ko ja svu da sti`e i sve posti`e?
Pa, to je usput. Izabrana sam gla- sovima publike za mis [umadi je, a nadimak Zmaj dalo mi je dru{tvo  jer se trudim i uglavnom posti`em da stignem na mnogobrojne aktiv- nosti u toku dana, iako sam stalno  u vremenskoj frci i gu`vi. Oni su mi govorili Ico, ti si Zmaj, sve }e{ da stigne{.
[ta, za po~etak, jo{ mo`e{ da ka`e{ o sebi?
@ivim sa bratom, ocem i dedom i prva obaveza mi je da sve u ku}i funkcioni{e kako treba. Kad sre- dim ku}u po~iwem da se bavim oba- vezama oko fakulteta, zatim poha|am kurs manekenstva i uve~e dr`im ~asove aerobika i umetni~- kog plesa. Aerobik dr`im stari jim gospo|ama
Koliko to stari je gospo|e ima ju  godina?
Pa, tako preko trideset, pa do pedeset, uglavnom su to one ko je `e- le da izgleda ju dobro u stari jim go-  dinama.
Gde je tu slobodno vreme?
Volim no}ni `ivot i subotom se opu{tam u svom dru{tvu uz muziku ko ja se slu{a uglavnom u diskote- kama i no}nim klubovima. Za sve to treba imati energi je, pa posle dnevnih obaveza dobro jedem , da bih je imala. I onda u provod.
Kako tvo ju lepotu i u spehe do`i- vqava ju qu di u kom{ilu ku, u Sta- novu, a kako u centru. Ima li razlike?
Mo je kom{i je me prate od ma- lih nogu, u~estvu ju u svim uspesi- ma i radu ju im se, a i u gradu me sve vi{e qudi prepozna je kao slikara, pesnika, plesa~icu, lice sa TV i ba{ su qubazni prema meni, tako da ne prime}u jem bilo kakvu raz- liku.
Zna~i, posta je{ deo kragu  jeva~- kog du ha. Ko ji je doga|aj najtu - `ni ji, a ko ji najlep{i u tvom `ivotu?
Najtu`ni je mi je svakako bilo kada mi je majka preminula. Cela ta situaci ja ko ja je tra jala uticala  je na mene i zaista je bilo te{ko posle toga oporaviti se.
Da li posle toga dolaze i lepi dani?
Ja sam smogla snage i nastavila putem ko jim bi i mo ja majka `elela da idem. Posebno me ispuwava sre- }om trenutak kad napi{em novu pesmu. Diplome za slikarstvo ili sport tako|e me ~ine sre}nom i, naravno, trenutak kad sam progla- {ena za najboqu sportistkiwu gra- da i kada mi je Skup{tina grada dodelila takvo priznawe.
Na stolu ti je i globus? Da ne- ma{ ambici ja za neku svetsku ka- ri jeru?
Globus je poklon mom mla|em bratu, a ja za sada najvi{e volim Kragu jevac, nekako mi je najlep{e  u wemu, iako sam puno putovala, a i daqe to `elim. Sigurno }u ostati  u Kragu jevcu.
Ko ja ti je nagrada do sada najdra`a?
Mo`da ona prva,kada sam osvo jila svetosavsku nagradu za literaturu.
[ta za tebe zna~iporodica?
Porodica je glav- ni oslonac svakome  u `ivotu. Iako bez majke, ose}am najve- }u sigurnost u krugu porodice. Koreni ko ji poti~u u poro- dici predstavqa ju osnov vaspitawa i kulture, a mogu re}i i obrazovawa. Sig-  urno da bez porodi- ce ne bih uradila ni deo onoga {tosam do sada posti- gla.
Kad si postalasvesna grada i qu - di oko sebe kaozna~ajne sredine za rad?
Kada su mo ji nas- tavnici u osnovnoj {koli prepoznali neke od mo jih talenata, po~ela sam da gledam otvorenih o~i ju oko sebe i da zapa`am na{ grad i qude u we- mu. Kasni je, kod profesora Simi- }a u Regionalnom centru za talente upoznala sam puno intere- santnih osoba i po~ela sam da se raspitu jem gde bi te svo je talente mogla da usavr{im.
Kad zavr{i{ prava mo`e{ da bu de{ su di ja, advokat, dr`avni ~inovnik... [ta bi ti volela da radi{?
Od toga {to ste predlo`ili sig-  urno bi mi najvi{e odgovaralo da budem advokat. No, ja sam upisala prava sa `eqom da postanem novi- nar. Novinar reporter je prava mo-  ja `eqa i sve }u uraditi da to postanem i da nekad ja propitu jem nekog kao vi mene sada.
Kako je mogu }e u isto vreme ra-  diti, zara|ivati i biti stu dent?
Pre svega, potrebna je jaka voqa. Uporno{}u i maksimalnom anga- `ovano{}u to mo`e da se postigne. Naravno, veoma godi ose}aj da za neke osnovne potrebe ne morate od roditeqa tra`iti novac. Divno je kad mlada osoba zara|u je, a ja sam svo ju prvu zaradu potro{ila na `enske krpice. I ovde je do{lo vreme da se svako izdr`ava sam jer i poslodavci iz sveta ko ji su sve prisutni ji kod nas upravo tra`e vredne i sposobne.
Kada se vra}e{ sa nekog pu ta u  Kragu  jevac i kad vidi{ wegova svetla, {ta pomisli{?
Za mene je zaista divan ose}aj vra}ati se ku}i. Pomislim na sve te meni drage qude ko ji su u wemu , pomislim na `ivot ko ji me tek u wemu o~eku je i {ta }e mi se sve  jo{ lepo desiti u wemu.
[ta je za tebe kragu  jeva~ki duh? Kako ga ti ose}a{? [ta on u  stvari mo`e da bu de?
Kragu jeva~ki duh su, pre svega, mo ji pri jateqi. Ja to zovem mo ja a-  ura. Oni su svakodnevno u mom o- kru`ewu. Kragu jevac je prepozna-  tqiv i po nekom buntu i ja ga pre svega ose}am kao buntovni~ki duh. I ja sam jedan buntovnik i borac ko ji `eli da opstane u ovom gradu, da {iri kulturu i sve wegove lepo- te.
Drago mi je {to imamo ne{to za-   jedni~ko – qu bav prema atleti- ci. Ja sam nekada bio atleti~ar i predsednik A tletskog klu ba. [ta sport zna~i mladom ~oveku?
Ja bez sporta zaista ne bih mo- gla. To je stil `ivota i svako ko `eli da bude zdrav mora mu se sva- kodnevno posve}ivati. On odvla~i mlade od poroka i omogu}ava tro- {ewe vi{ka energi je na najpleme- niti ji na~in. To je duh tela.
Na {ta te podse}a ambi jent sta-  diona? Da se mo`da nisi zaqu - bila u nekog atleti~ara?
Volim miris trave na stadionu i uvek se se}am treninga ko ji su mi bili tako dragi. A {to se ti~e mo-  maka, jeste da su me jurili, ali ja sam bila rekorderka u tr~awu, pa me niko ni je stigao, ha, ha.
Da li si osetila dobri ili mo- `da lo{ duh Kragu  jevca?
Da, ose}am pre svega dobri duh. Evo, oko nas je ovde dobri sportski duh Kragu jevca.
[ta je na{ gradski duh i {ta ga~ini interesantnim: materi jal- ne ili du hovne vrednosti?
Svakako i jedno i drugo. Svi|a ju mi se i stare zgrade i stare ustano- ve, ali mi se tako|e svi|a ju i novi tr`ni centri i najvi{e volim {to  je u mom gradu ostao pesni~ki i slikarski duh, {to svako mo`e da ga uhvati.
Ima{ plesnu gru pu i radi{ i sa mla|ima od sebe. Da li deo svog du ha prenosi{ na wih?
Da. @elim da i u wih unesem duh rada, poput onoga ko ji imamo mi stari je devojke i da i one sutra na nekoga to prenesu, da budu ja~e, a- gresivni je i spremni je za `ivotnu borbu.
Kakva mesta voli{ za zabavu, ko-  ju mu ziku i {ta te opredequ  je da iza|e{ na mesta ko ja voli{?
Vidite odmah osmeh na mom li- cu. Volim da izlazim i da se pro- vodim, posebno mesta gde se slu{a haos muzika i, naravno, elektroni- ka. Tako praznim energi ju iz sebe i  unosim neku novu, pozitivnu.
Da li posto ji mu zika po ko joj se sada prepozna je kragu  jeva~ki mu - zi~ki duh?
Stari je gene raci je prepoznava- le su taj duh u grupi „Smak“ i „Osv-a ja~i“, a mi mla|i ga vidimo u Jeleni Toma{evi} i pogotovo Mar- i ji [erifovi}, ko ja je svo jim nas- tupom na Evrovizi ji maksimalno podigla i svoj i ugled grada.
[ta bi preporu ~ila mladim qu - dima ko ji do|u u Kragu  jevac?
Pre svega, no}ne klubove, gde se subotom okupqa puno interesant- nih qudi i gde dolaze i mladi iz o- kolnih gradova. ^ak i oni ko ji studira ju ne `ele da se za vikend vrate ku}i, ve} zbog takvog no}nog `ivota osta ju ovde.
Me|u tim, neki no}ni klu bovi do{li su na lo{ glas, zbog dro-ge, tu ~a...
Mi mladi u wima vidimo mesta za dobru zabavu, a sve ostalo nas ne zanima. Drugi treba o tome da mi- sle.
[ta misli{ o kragu  jeva~kim momcima?
Fini su, ali i po malo stidqi- vi. Verovatno su se zbog na{e `en- ske agresivnosti povukli i pre- pustili devojkama da ~ine prvi ko- rak. To se meni ne svi|a i ja `elim da budem osva jana, a ne da prva po- ~iwem.
Pa, ima{ li de~ka?
Momci, ja nemam de~ka, ali ne ~ekajte da vam ja pri|em. Vi se po- trudite!
Na kra ju, {ta si ti dobila od kragu  jeva~kog du ha, a {ta si kao mlada mogla da mu da{?
Dobila sam qude oko sebe i sva divna mesta na ko jima sam svako- dnevno, a nadam se kad iza|e mo ja prva kwiga pesama da to bude moj mali doprinos kragu jeva~kom duhu.
 
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
Razgovor u`ivo sa Ivanom Martinovi} mo`ete gledati u subotu od 20 sati na Televi- zi ji Kanal 9. Do tada vam je na raspolagawu telefon 331-509 za pitawa sagovornici i Mi-  lanu Puri}u ko ji (pred)vodi poteru na Duh(a).
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)
B
 untovni~ki let
I
ce
Z
maj
Kragujeva~ki duhsu, pre svega, mo- ji prijateqi. Ja tozovem moja aura.Kragujevac je pre-poznatqiv i pobuntu i ja sam jedan buntovnik iborac koji `eli da opstane u svom gradu i da{iri sve wegove lepote. Ka`e Ivana Martinovi}
IVANA SA DEVOJKAMA U SVOJOJ PLESNOJ [KOLI PROVODE VOLI U NO]NIM KLUBOVIMA
 
18
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 5. новембар 2009.www.kragujevacke.rs
Потеру води Милан Пурић
С
agovornika nalazimo i razgovor s wim po~iwe- mo u popularnom vagon restoranu „Peron”, u centru grada. Ide ja da se napravi ovaj pri jatan kutak, a potom i reali- zaci ja celog posla pripada starom Kragu jev~aninu Timo{enku Strizo- vi}u, ko ji se, za po~etak ovako legi- timi{e:Ja sam sin Dragomira i Jele Strizovi}, ro|en 1948. godine. Do- bio sam ime Timo{enko, {to je u vreme Rezoluci je Informbiroa bi- lo prili~no hrabro od mo jih rodi- teqa. @ivot sam zapo~eo u samom centru, u ona dva prozora iznad „Ve- likog Milo{a”.
Pozna jem te kao jednog od naj- boqih predstavnika urbane pri~e u gradu. Ti si jedan od o- nih ko ji su od u smenog pripo- vedawa napravili u metnost. [ta u op{te predstavqa ta le- pa sposobnost prepri~avawa gradskih dogodov{tina za duh na{eg grada?
Ja sam sve u `ivotu na u~io slu{a-  ju}i razne qude i imao sam sre}e da  u~estvu jem u skoro svim doga|a jima o ko jima pri~am. To je moj `ivot. O- vakva usmena predawa originalni ja su i verni ja od svih na papiru. Sre- }an sam {to ih prenosim i porodi- ci, }erki i unuku, i {to to oni prenose daqe. Ro|en sam u centru, gde su se odigravali svi glavni do- ga|a ji. Svako je morao ovde da pro|e, svrati u kafanu, kroz ko ju sam ja bo- sonog prolazio i stope sa ola jisanog poda unosio u ku}u, dovode}i majku Jelu do o~a jawa. Ceo `ivot se odvi-  jao u krugu od 500 metara i bio sam svedok svega. Usput sam se i najeo ra- tluka jer su mi svi ko ji su jutarwu kafu pili u „Milo{u” ostavqali na kraj tacne slatki{ ko ji svi klinci vole.
Ti si izvorno u poznao kragu -  jeva~ki duh?
Kragu jeva~i duh je vrlo specifi- ~an. On ima i ukus i miris i svo ju du{u. On se prepozna je u qudima, vremena iza nas su poku{avala da ga promene, no on je toliko ukorewen u qudima da ga ne mo`e ni{ta pome- riti. Ipak mi je po malo krivo {to kao Kragu jev~ani nismo prepozna- tqivi kao pedesetih i {ezdesetih godina. Voleo bih kad bi svi qudi ko ji dolaze da `ive ovde prihvati- li sve {to je lepo u kragu jeva~kom duhu, pre svega wegovu istori ju i tradici ju.
Sla`e{ li se da u tome neza- menqivu u logu ima porodi- ca?
Ja sam, ~ini mi se, samim ro|e- wem imao taj duh. Me|utim, porodi- ca je ta ko ja duhu da je stabilnost, mogu}nost da se formira u ~oveku. Bez porodice nema ni duha, nema ni onog pravog `ivota o kome pri~amo. Ja sam veoma zadovoqan, jer mi je po- rodica omogu}ila sve.
[ta za tebe zna~i ju tarwa ka- fa u „Peronu“ sa starim pri-   jateqima, tako|e du hovima na{eg grada?
Posle porodice pri jateqe sma-  tram najve}im kvalitetom u mom `ivotu. Svakodnevna kafica sa wi- ma {iri kragu jeva~ki duh po mo joj radwi.
Nadomak „Perona” je nekada- {wi korzo, jedna od nekada- {wih legendi grada.
To je bilo zaista vredno mesto za sve nas. Tu su ~ak posto jale i katego- ri je {eta~a. Levo su i{li vojnici i ku}ne pomo}nice, sredinom je bilo {areno, a desno smo uglavnom bili mi iz grada. Tu, pod lipama, svako je imao svo je mesto, mo je je bilo kod biv{e prodavnice „Kristal“. Bez- brojne qubavi po~iwale su na kor- zou i veliki broj nas nikad ga ne mo`e zaboraviti. Na korzou su se slivali svi duhovi grada. Danas mladi ima ju neka druga svo ja mesta, ali mnogi od wih ro|e- ni su zahvaqu ju}i qubavima ko je su po~iwale na starom korzou. Mladi ima ju sada mawe komuni- kaci ja, {to je {teta.
Iza nas je zgrada Su da, a pros- tor oko nas mnogo je promenio izgled. Se}a{ li ga se?
Ovde su bile male kancelari je i prodavnice od ko jih se najradi je se- }am bioskopa „Ba{ta“, gde smo u predwem delu jeli }evape, a u dru-  gom gledali vestern filmove. Se- }am se i jednog zaista pravog gospo- dina, Svete Vu jadinovi}a, advokata, ko ji je svo jom po javom predstavqao simbol gra|anstva u gradu. Imao je toliko duha u sebi, a nosio je odela svetli je bo je i obavezno {e{ir. Privla~io je svo jim {armom. Sma-  tram ga jednim od nosilaca lepog kragu jeva~kog duha, ina~e on je otac na{ih poznatih lekara, Vu je, maksi- lofaci jalnog hirurga i wegovog brata ne uro hirurga. Ceo ovaj pros- tor zapamtio sam kao da sam sve sni- mio kamerom.
Kako se duh stvara u kafana- ma, restoranima, kod vas u  “Peronu“?
Kafane ~ine qudi. Ne sam obje- kat, ve} gazda i qudi ko je on okupqa oko sebe. „Peron” po sebi ima jednu specifi~nost i mislim i da kad ni- sam u wemu, moj duh je tu. To je poro- di~na pri~a i duh se stvara u kafa- ni, pri~ama, stvara ju ga svi ko ji ta- mo dolaze.
Ko ja je u loga gazde u tome?
Kad sam razmi{qao o ovom poslu `eleo sam da mi gosti budu svih uz- rasta i svih soci jalnih kategori ja. I sad sam ba{ zadovoqan jer „Pe- ron” na neki na~in u jediwu je ceo grad i u wemu svako mo`e da na|e ne- {to za sebe, ne samo dobre pala~in- ke ve} i puno interesantnog dru{- tva, a i ja sam veoma komunikativan. I sam vagon je raritet, jedan pri ja- teq arhitekta mi je rekao da ne tre- ba dirati ne{to {to su najboqi svetski dizajneri uradili.
„Peron“ jedno od kultnih me- sta u gradu, {ta je i koliko u  wega u lo`eno?
Posebno je mo ja }erka imala uti- ca ja i da ni je we bilo ne bi izgledao ovako. Te{kim radom do{li smo do toga da se gvo`|u da jedna toplina i da to postane pri jatan kutak za sve. I sad mora stalno da se radi na wemu.
Kako je nagli priliv stanov- ni{tva u ticao na kragu  jeva~- ki duh?
Qudi su dolazili pre svega iz e- konomskih motiva i ~esto zbog te borbe nisu mogli ni da primete sve vrednosti grada u kome `ive. Mi moramo da se potrudimo da na{a de- ca i unuci prenesu kragu jeva~i duh na nove stanovnike, da oni prihvate sve vrednosti [umadi je i Kragu jev- ca - istorijske, kulturne i duhovne.
Sve {to je proteklo i te~e Le- penicom?
Mo`e{ samo da zamisli{ {ta je sve proteklo Lepenicom. Tu sam se svakodnevno i kupao. Pored @dra- qice to je bila glavna letwa razono- da. No, ima jedan detaq ko ji `elim da ispri~am, kako se udavio vaqda prvi i jedini ~ovek u Lepenici. Bio  je to dobri Ciganin Gurko ko ji je ne- sre}no sko~io i kad je hteo da iza|e verovatno je udario u podlokanu o- balu. Na`alost, na{li su ga kasni je  udavqenog.
 Ako neko nekad ne{to zamera Kragu  jevcu to je da nema vodu, a mi ka`emo da imamo jezero na Bubwu.
To je bila na{a pla`a, ali be`a- li smo od ~uvara Ace i wegove pu- {~etine. Okolo su bile wive sa zasa|enom {argarepom i po{to sam ih stalno jeo, ne `ele}i ku}i na ru- ~ak, izgubio sam interesovawe za {argarepu za ceo `ivot. Ovde je sva- kodnevno bilo sto, sto pedeset de~a- ka iz grada. Tu smo pecali tri vrste ribe: kara{ `uti, liwak i {arana po {evarima. Zadovoqstvo mi je {to i danas ima pecaro{a, {to }e i oni pri~ati o ovoj lepoti i puniti se duhovnom lepotom.
Kakav Kragu  jevac `eli{ tvom  u nu ku kroz ~etrdeset godina? [ta bi jo{ bilo lepo da imawegov Kragu  jevac?
Ne znam sve {to mi poku{avamo da sa~uvamo od zaborava koliko }e wima zna~iti. Voleo bih da se ovde  uredi pla`a, da tu budu restorani, da u gradu mogu da slu{a ju operu, da se pro{iri kulturna ponuda. Da mo- `e da gleda svakovrsni sport, a uto trke.
Da gleda prvoliga{a Radni~- kog?
A bi}e to i rani je. Siguran sam. Unuku bih po`eleo da ostane ovde, a ako sagleda ne{to boqe u svetu, sre- }an mu put!
Danas je svet globalno selo i mnogo stvari mo`e da se u ra- di i iz ovog grada?
Naravno. Da i ja nisam tako mis- lio, ne bih bio ovde. Svugde bih mo- gao da na|em neku svo ju pri~u, ali mi je ovde najlep{e. Mislim da ni- sam pogre{io i da sam ba{ sa~uvao du{u osta ju}i u Kragu jevcu.
Ima li Kragu  jev~ana ko ji sa- da `ive u dru gim mestima, a da i daqe {ire na{ kragu  je- va~ki duh?
Ima dva ~oveka za ko je sigurno znam da i daqe to rade, qudi od sti- la ko ji pri~u ko ju ti i ja govorimo {ire daqe. To su Lutka Timoti jevi} i ro|eni Tali jan Enci Labruci, moj svakako najboqi pri jateq, sa ko jim sam odrastao na kragu jeva~kim uli- cama. Obo jica ~esto borave u Kragu-  jevcu i svo jim specifi~nim stilom i qubavqu za Kragu jevac svugde govo- re o gradu.
 A {ta lepe devojke zna~e za duh grada?
Svaki ~ovek bogati ji je {to vi{e lepih stvari vidi, a na{e devojke su najlep{e, one su pravo na{e bogat- stvo.
Dve teme su ve~ne: `ene i sport. @ene smo prokomenta- risali, a {ta je sa sportom? Ti si jedan od va`ni jih u to- me, bar po urnebesnim u tak- micama u malom fudbalu.
Kao neko ko je kod legendarnog [mita pro{ao fudbalsku selekci-  ju ispred Sokolane u Koloni ji, naj- radi je pri~am o malom fudbalu i nabro ja}u ti na{ tim: Branio je Br- ka, levog beka igrao je Bo`a ]iri}, drugi bek bio je Pa un rukometa{ stari ji, veznu lini ju smo igrali Ke- {a Glumac i ja, a centar je bio Kela- va. Bili smo gotovo nepobedivi i, naravno, uvek smo imali duha i {ar- ma u igri. Ako sport ne da tu dimen- zi ju i duhovno te ne uzdigne, to onda ni je ono pravo.
Ko ji su sportisti posebno do-  prineli na{em du hu?
Kragu jevac ni je prepoznatqiv sa- mo po fudbalu. Tu je atletika, pa sa- da odbojka, ko{arka, boks. Posebno bih rekao boks i Slavko Sorgi} kao prava legenda i veliki nosioc sportskog duha. Ina~e, ja volim da pratim sve sportove, kao {to sam i tebe nekad gledao dok si bacao kla- divo.
 
Приче
SVE vrste geodetskih usluga PREMER zemqi{ta SNIMAWE objekata SNIMAWE podzemnih instalacija 
Kara|or|eva 19Kara|or|eva 19
034-368-555064 288 45 73064 150 82 28
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
 
SVE vrste geodetskih usluga PREMER zemqi{ta SNIMAWE objekata SNIMAWE podzemnih instalacija 
Kara|or|eva 19Kara|or|eva 19
034-368-555064 288 45 73064 150 82 28
Razgovor u`ivo sa Timo{en-kom Strizovi}em mo`etegledati u subotu od 20 sati naTeleviziji Kanal 9. Do tadavam je na raspolagawu tele-fon 331-509 za pitawa sagov-orniku i Milanu Puri-}ukoji (pred)vodi poteru naDuh(a).
Svugde bih mogao dasklopim svo ju `i- votnu pri~u, ali mi je ovde najlep{e. Mislim da nisampogre{io i da samba{ sa~uvao du{u osta ju}i u Kragu jev- cu, ka`e stari „~ar- {i janac” Timo{enko Strizovi}, ko ji svoj i gradski duh ~uva u vagon restoranu „Peron”
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)
Na peronu sre}e sto jim ja...
U „PERON” JE ULO@ENO DOSTA TRUDA
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...