• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
 1
Слободан Жикић
МАЈСТОР КРАТКЕ ФОРМЕ
Зоран Спасојевић:
Мој човек
, Алма, Београд, 2010.
Стваралаштво Зорана Спасојевића познатије јe онима који пратеелектронска издања сатиричних и других часописа, него читалачкојпублици која прати штампане медије. То се, делимично може објаснитињеговим великим интересовањем за електронске медије и стваралаштвокоје спада у домен мејл-арта, где остварује запажене успехе, и заполитичку сатиру, где је бескомпромисан у свим формама уметничкогизражавања којима се бави (једну његову књигу карикатура ''Жикишон'' јепроласио најбољом у 2009. години), али се може појаснити и свеопштомбеоградизацијом Србије! У Београду успевају и неуспешни, а мајсторикратке форме, попут Зорана Спасојевића остају скрајнути и за непробојнебеоградске позоришне ''кругове'' - непознати!Признајем да сам био затечен свежином и оригиналношћу комедијеза коју је добио награду на ''Данима комедије'' тачно пре десет година, каоуосталом и искусни позоришни критичар, тада председник жиријаМухарем Первић. Било је то право освежење за нас који смо пратилисавремено драмско, нарочито комедиографско стваралаштво које је, чинисе, тих година кренуло ретроградним путем. У бескрајним дијалозима имонолозима губили су се писци и ''писци'' комедија. Свежина рукописакоји је садржао и неке Спасојевићеве мејл-арт разгледнице, графите,цитате из дневних новина, пароле и афоризме, још у првом читањуиздвојила је његов рукопис из масе класичних ''дугометражних'' комедија.У маниру искусног драмског писца, у форми такозване расутедраматургије, Спасојевић је написао сатиричну комедију, реску, прецизнуи јасну.''Немам времена да ти пишем кратко'', рекао је један од највећихсветских писаца. У свеопштој све краћој комуникацији, ако се, рецимоFacebook може сматрати комуникацијом, где свако може једноставно да''кликне'' на ''свиђа ми се'', кратка форма добија централно место и удраматургији. Ако верујемо цитираној мисли, онда комуникација у стилуФејсбука и других електронских новотарија уопште и не постоји! А,драматургија подразумева комуникацију између писца, односно текста,читалаца, и на крају гледалаца! Спасојевићева драматуршка основа, илињегов драматуршки систем не може се сврстати у досадашње правце и''изме''. Као да је, да парафразирам једну реченицу славног Габријела
 
 2
Лауба, био сувише лењ да проучава како су други писали, па је створиосопствену драматуршку матрицу, и то се показало делотворним!''Лагана комедија'', како је писац у поднаслову означио својукомедију ''Мој човек'', веома је комуникативна! Она комуницира сасадашњим стањем у друштву, дакле са већином обичних људи. Ради се ооштрој сатири, о веома тешким проблемима у којима се бар половинастановништва Србије може препознати! Да се и ја, као Спасојевић,послужим својим афоризмом: ''Да је рад заиста створио човека, у Србијиби било више мајмуна, него људи''!То је основна тематика комедије ''Мој човек''! Већ избор ликоваговори о основној тематици и радњи која се догађа сада и овде: почев одВиктора, беспосленог политиколога, сви његови пријатељи, па и девојка,такође су незапослени високообразовани млади људи. Викторова девојкаМарија је незапослени фармацеут, његов друг Адам је незапосленифилолог, а Петар је незапослени машински инжењер. Кад се томе додајуВикторов отац Аврам и мајка Олга, који су такође воскообразованистручњаци који су, не својом кривицом, остали без посла, па сада торбаре,продају бофл робу по бувљацима, слика савременог интелектуалног света је слика – полусвета и беде!На другој страни су најгори или несвршени ђаци, који су посталибизнисмени и менаџери, који купују расне коње, хиподроме, кладионице,телевизијске станице преко којих ''легално'' черупају већ осиромашен изато лаковеран народ, купују фудбалске клубове и понашају се надменопрема својим вршњацима, интелектуалцима, ученим људима који и послезавршених факултета, и то са одличним успехом, и даље живе са родитељима и принуђени су да прихватају свакакве физичке послове да бипреживели! Кад се томе додају и надобудни ''газда'', хомосексуалац, паминистар, наркоман и хомосексуалац, слика наглавачке изврнутог системавредности је потпуна! У таквом ''систему'' најгори шљам је испливао наповршину као, уосталом, после сваке поплаве или ''револуције''!Истина, у двадесет сцена, препознајемо и неке Спасојевићеве краткедраме (сцена 2. БИРО РАДА, у ствари је Спасојевићева кратка драма ЧОВЕК КОЈИ ВОЛИ ДА РАДИ). Али, једноставно ређање кратких драмапредстављало би само књигу кратких драма, а не целовиту драму, у овомслучају комедију. Све кратке драме повезује време садашње, тематика којупрепознајемо сви, јер сви живимо у садашњем времену бахатих незналицаи смерних и мирних, летаргичних интелектуалаца! Са те стране, класичнадраматургија је задовољена. Недостаје само јединство простора. Али, увреме свеопштег напретка нових технологија, јединство простора и није
 
 3
неопходно за драмски текст. Уосталом, Спасојевић нигде није написао дасе ради о позоришној комедији. Чак и да јесте, савремена технологијаомогућила би да се простор и декор у којима се одвија радња брзо иефикасно за неколико секунди промени.Заниљива је техника драме Зорана Спасојевића. Боље речено,оригинална је. Комедија ''Мој човек'' почиње, на пример, без речи! Главни јунак, Виктор, спава! Чује се само наратор, који описује неколикоВикторових ''радних'' дана, и радио-водитељ који изговара афоризме!Једина радња је, ако се изузме спавање, дизање тегова пред огледалом!Експозиција, дакле, без речи. Некада је писцима требало бар десетакстрана за упознавање читалаца или публике са главним ликом и основном радњом. Овде је и без речи све одмах јасно! У другој, већ поменутој сцени,опет Виктор ништа не говори. Говоре човек у реду испред њега, предшалтером бироа рада, и службеник тог бироа. Виктор само слуша музикуса слушалицама на ушима и жваће жваку. И трећа сцена је без речи.Викторова баба Даница и деда Микаило седе за столом, одугурују тањире,и на крају их разбијају.Први прави дијалог читалац налази тек у четвртој сцени у којој, уаутомобилу, Виктор и Петар разговарају о бироу рада и запослењу. А,затим, после још једне дијалошке сцене, Даница и Микаило, у најкраћојсцени у комедији, без речи седе за столом у кафани, док им конобар сипапића, а њих двоје старих се гледају заљубљено! Тако се до краја комедијесмењују дијалошке сцене и сцене без речи, што ствара специфичнуатмосферу, указује на време садашње, не само на незапосленост младихстручних људи, него и на недостатак комуникације и љубави међумладима, нестварање породица, па и на сукоб генерација! Деда Микаило,на пример, критикује Аврама, ''високообразованог торбара'', да је његовагенерација уназадила не само старије Аврамове генерације, него исадашње младе генерације, генерацију његовог унука, Аврамовог синаВиктора, разграђујући, заједно са ''белосветским мангупима'' једну сређенудржаву, да би сада те исте мангупе молили за основна људска права!И сцена под називом ЖУРКА, говори о потпуно изврнутом иунакаженом систему вредности, и о непостојању нормалне комуникацијемеђу младима, залуђеним средствима масовне комуникације, ителевизијом која им сервира ''шарене лаже'', док се у шеснаестој сценипрви пут појављује прилично дугачак монолог! Марија, диломиранифармацеут, изнервирана ситуацијом у којој неписмени имају фирме,кладионице, политичке функције, док школованима када траже посао,иронично говоре да су ''сувише квалификовани''. Свестан дужинемонолога, писац одмах убацује радњу без речи, у којој ГДИН ИЗ КУТИЈЕ
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...