• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
Još nisam „izgustirao” kratku priču 
======================
 Intervju s piscem Zoranom Spasojevićem zawww.knjizevnost.org . Razgovor vodila Tatjana Janković16. juna 2009. godine
======================
 Zoran Spasojević je rođen 1949. godine u Kragujevcu. Autor je nekoliko knjiga pesama, kratkih priča idrama. Bavi se digitalnom grafikom. (Detaljnije o autoru -ovde. )
Nedavno je na portalu www.knjizevnost.org objavljenavesto finalistima i dobitnikunagrade „Tipar” u okviru Dana humora i satire „Vuko Bezarević” u Pljevljima. Oddevetnaest radova prispelih sa teritorije bivše SFRJ, žiri je u najuži izbor uvrstio i knjigukratkih priča, kratkih drama i digitalnih kolaža „Tu zeka pije vodu” („Alma”, Beograd,2008) našeg sagovornika Zorana Spasojevića. Tri umetnička izraza zastupljena u ovoj knjiziotkrivaju samo deo interesovanja ovog autora. A sve je počelo poezijom...
Na početku Vaše književne biografije upisane su dve zbirke pesama: „Darpraznine" (1986) i „Glad” (1998). Nije neuobičejeno da se prozni pisci najpre javestihovima. Kako je kod Vas došlo do prelivanja iz poezije u prozu? Da li ste, prešavšina kratku priču, potpuno prekinuli sa pisanjem poezije?
Poeziju sam pisao samo kao gimnazijalac. Zbirka „Dar praznine” objavljena je dvadesetgodina po njenom nastanku, a „Glad” posle trideset, u izdanju Književnog kluba „KatarinaBogdanović” i na nagovor tadašnjih urednika (Borislava Horvata i Jovice Jankovića).
U mlađim danima pisao poeziju: Zoran Spasojević
 
Oba puta sam
 pristao
pošto sam i sam uvideo da su izdržale probu vremena. Objavljivanjem prve zbirke
vraćen
sam u književnost posle dvadeset godina nerada, ali nisam se vratio poeziji. Po prirodi sam radoznao i sklon eksperimentisanju, pa sam izabrao kratku priču kojato dozvoljava, a i same osamdesete godine prošlog veka obeležene su izuzetniminteresovanjem pesnika i pripovedača za sažete kratke forme, čija dužina često ne prelazidesetak redova teksta.
Kako se, iz pisanja kratkih priča, izlegla prva drama? Da li se radi o temi koja senije dala u potpunosti iskazati kroz priču?
U pitanju je bila narudžbina jedne TV kuće da dramatizujem svoju kratku priču„Amerika ima rupu”. Svoj zadatak sam uspešno obavio, ali dalje ništa nije urađeno zbognedostatka novca. Tekst nije propao. S proširenom verzijom učestvovao sam 1998. godine nakonkursu za TV dramu, koji je raspisao Umetnički program TV Beograd, i osvojio nagradu ukonkurenciji 336 radova.
DRAME BEZ GLUMACAPored TV drame „Amerika ima rupu”, autor ste i humorističke TV serije „Beznaslova”. Ni taj tekst nije ekranizovan. Gde je zapelo?
 Ne znam. Pored nagrađene TV drame i navedene humorističke serije, TV Beograd jenaručila i otkupila još i TV dramu „Amerika ima rupu 2”. Sve je plaćeno, ali od realizacijeništa ni posle skoro deset godina. Neke nenagrađene TV drame, koje su učestvovale nakonkursu i samo predložene za otkup, snimljene su odmah posle 5. oktobra 2000. godine.Zanimljivo je da ni ostale nagrađene drame još uvek nisu snimljene.
 Jedan pisac i jedan antologičar: sa Jovanom Ćirilovom
Da li je bilo pokušaja saradnje sa pozorištima?
Kako da ne, ali odgovore još nisam dobio. U međuvremenu, dok 
čekam
, mojenagrađene komedije „Gavrilov Princip” i „Voliš li me, Jakove”, kao i nagrađena TV drama,
 
objavljene su u knjigama, i to u dva izdanja – što je retkost za dramske tekstove. Moje kratkedrame štampane su u knjigama „Rezervat Srbija" i „Tu zeka pije vodu”. Neke od njih, kao„Čovek koji voli da radi”, „Priča o lepim stvarima”, „Rezervat Srbija” i „Savetnik” uvršćenesu u „Antologiju srpske satire” Đorđa Otaševića, a kratka drama „Neznanac” u antologiju„Kratke, kraće i najkraće drame na svetu” Jovana Ćirilova. Sve ove drame objavljene su i namom CD-ROM-u „Cirkus” u obliku elektronskih knjiga. CD-ROM treba do kraja godine dase pojavi u drugom, dopunjenom izdanju, pošto je prvo izdanje odavno rasprodato.
PISANJE KAO RAZONODAČesto učestvujete na konkursima i dobitnik ste velikog broja nagrada. Kako semediji u Vašem gradu, Kragujevcu, oglašavaju na to?
 Ne oglašavaju se.
Na konkurse za kratku priču obično pristigne veliki broj radova. Kakav je odzivna dramu i satiru?
Dobar. Za dramu i satiru novčani deo nagrada je veći, više nego dobar za ovdašnjeuslove. To je bogami dobar motiv.
Da se malo našalimo: da li to znači da se nekoliko dana u godini može živeti samood pisanja?
Kako ko. Imao sam sreće s nagradama za dramske tekstove i otkupom TV prava zadrame i seriju. Ko dobije da radi TV seriju, taj je na konju. Inače, može lepo da se živi i odcrtanja, naravno ako umeš to dobro da radiš. Mislim da nije neophodno da pisac živiisključivo od pisanja. Bolje je da ne bude
 profesionalac
nego da bude ucenjivan od stranenaručilaca poslova, koji su obično produžena ruka vlasti.
 Na sajmu knjiga u Beogradu: sa Markom Vidojkovićem
Kako izgleda Vaš radni dan? Da li imate utvrđeno vreme za pisanje?
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...