o
Адамско колено
o
Кочићев месијанизам
o
Вампиризам у европској књижевности
o
Еј, пусто море
o
Балкански прилог октобру
ИЗВОРИ И ИСТОЧНИЦИ
Питају ме зашто кажем „балкански источници", а не „балкански извори", и мисле да јеизраз „источници." застарео и прилично. непознат, те да би стога било боље да кажем „извори".Али, има разлике између та два термина. Историчари, и код нас и на страни, скупљају таконазвану историјску грађу, коју обично објављују под насловом извори (fontes). Тако имамоизворе и за нашу историју, као и за поједине историјске гране. Ту се обично мисли на све оношто је написано о неком догађају, јер — како кажу представници правно-историјске школе — што није на хартији, нема га ни на свету (Quod non est in charta, non est in mundo).Срећом, сви историчари не кажу тако. Михаил Ростовцев, који је — како признају иНемци: — својим радовима из области античке историје превазишао и самог Теодора Момзена, разликује више врста историјских извора. За њега су на првом месту споменици материјалнекултуре (као грађевине, путеви итд.), затим епиграфски споменици и нумизматичке легенде, атек онда извори и фрагменти од самих античких историчара. Овом трипартитном зборникуисторијских извора додао бих још један, који не спомињу ни Ростовцев ни остали историчари:мислим на неписане изворе које нам пружају остаци културних речника, заправо на збирке речикоје упорно путују из епохе у епоху и од једног народа другоме. Ови неподмитљиви сведоципружају врло важне исказе о културно-историјским процесима, чак и онима из давних времена,па се њихова вредност не сме никако занемарити. За њихово правилно тумачење потребна јепоуздана историјска лингвистика.Немачки професор теологије, др Мартин Лутер, дигао је првих деценија XVI в. бунупротив римско-католичке латинштине и хегемоније, и то управо у време када су са Балкана и одБеограда османлијски освајачи кретали према западу и централној Европи. Лутер је тада својим
Leave a Comment