Spasoje Vasiljev - Slovenska Mitologija

Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Download

Spasoje VasiqevSLOVENSKA MITOLOGIJA

I

izdawe Srbobran 1928

SADR@AJ:0 Predgovor

I

Uvod

II

Izvori za Slovensku Mitologiju

III

Literatura o Slovenskoj mitologiji

IV

Vrhovni Bog

V

Perun

VI

Svetovid

VII

Volos

—

Veles

VIII

Triglav

IX

Stribog.

X

Simargl

XI

Moko{a

XII

Radgost

XIII

Trojan

XIV

Ru|evid

–

Gerovid (Jarevid)

–

Porevid

XV

Pripegala

–

Podaga

XVI

Jula

–

Crnobog

XVII

Vesna

–

Devana

–

Siva (@iva)

–

Morana

XVIII

Vukodlak

XIX

Vile

–

Rusaqke

–

Ve{tice

–

Kuga

–

Jagababa

XX

Ro|enice (Ro`anice)

–

Su|enice (Su|aje), Usud

XXI

Domovoj

–

[otek

–

Buo`ik

XXII

Hramovi

–

Idoli

–

Sve{tenici

–

@rtve

–

Praznici

–

Proro{tva

XXIII

Nav

—

PìklÅ

—

Pogreb

–

Grobqa

–

Kultus precima

2

PREDGOVOR

Zamisao o {tampawu ove kwige sazrela je posle javnog predavawa u SrbobranskomNarodnom Univerzitetu 9. 1. t. g. o temi: "Slovenska Mitologija", a na poticaj i molbumnogobrojnih slu{alaca.

Odluka izdavawa ove mitologije pala je tim pre, {to mi zapravo jo{ ni do danasnemamo svoje mitologije. Studija g. N. Nodila, koji svu Slov. mitologiju nalazi u narodnoj pri~i i pesmi, samim tim {to je {tampana u Radu J. A. pristupa~na je vrlo malenom broju~italaca; a rad g. L. Leèa, u prevodu R. Agatanovi}a, prili~no je zastareo, bez najnovijiharheolo{kih otkri}a i zakqu~aka nauke na tom poqu rada.Daleko smo od toga, da ovim malenim radom èlimo skinuti sa dnevnog reda pitaweSlovenske mitologije, koje ni g. L. Niderle svojim najnovijim, a po vremenu posledwim delom nije skinuo. Zadovoqni }emo biti, ako on odgovori onoj prekoj potrebi koja se kodnas ose}a za jednom ovakvom kwigom. Mitologija ova namewena je {irokim krugovima ~italaca. Ona }e, nadamo se, dobro do}i svakome, ko bude hteo da ne{to sazna o svojoj pradavnoj veri, a ne}e biti na odmet nionome koji ve} ne{to zna iz Slovenske mitologije.Dela pisaca, kojima smo se u obradi ovog rada sluìli bi}e na svome mestunavedena.U Beogradu, 15. maja 1928. godine

SP. VASIQEV

3

1. Uvod

Pre nego {to i jednu re~ reknemo o izvorima za Slovensku mitologiju, i delima koja su naosnovu tih izvora napisana, treba u kratko da se pozabavimo pitawem autenti~nosti tih izvorauop{te, i pitawem originalnosti Slovenske mitologije napose.Da se iz ni{ta ne mo`e sagraditi ne{to jasna je stvar. Sporiti verodostojnostzabele`aka starih letopisaca i hroni~ara u op{te, po~ev{i od

VI

pa ~ak amo do

XVIII

veka,zna~i razarati svaki temeq, na kome bi se po~ela graditi Slovenska mitologija; zna~iuni{tavati wenu egzistenciju, jo{ pre nego {to je i postala. Negirawe verodostojnosti izvoraza Slovensku mitologiju povla~i za sobom u isti mah i negirawe mogu}nosti, da se ikada jednaSlovenska mitologija konstrui{e. Me|utim, tom i takvom negirawu verodostojnostizabeleàka u delima starih hroni~ara, sem vrlo malenog izuzetka, nema mesta.Nejasno i neshvatqivo nam je, za{to treba sumwati u zabele{ke Nestora Letopisca oPerunu na primer, kad se Perunov kultus, skoro nepromewen do danas sa~uvao pod imenombiblijskog proroka Sv. Ilije, kad nas i danas bezbroj imena i mesta podse}aju na wega. Za{tosumwati u kultus Svetovida, kad se obred wegov, kako ga opisuje Saks Gramatik, sa vrlo malenimizmenama, do danas sa~uvao u na{em Badwem ve~eru? Za{to sumwati u verodostojnost Volosa,kad nam se do danas ime wegovo odràlo u folkloru? Ne moèmo nikada da poverujemo u to, dasu zabele{ke svoje stvari hroni~ari izmislili, ili da su ih pisali sa bilo kakvomtendencijom, a ponajmawe sa onakvom, kakvu im podme}u skeptici u prou~avawu Slovenskemitologije. I ako su hroni~ari, mestimice, pisali o starim Slovenima i wihovoj veri u tonumr`we, ne treba zaboraviti da su to bili sredwevekovni hri{}anski kalu|eri, i oni su, tvrdoverujemo, ili bili o~evici onoga {to su pisali, kao Helmold, Saks Gramatik, Titmar, nema~kihroni~ari, i hri{}anski misionari; ili su pisali po ~uvewu, po se}awu, na osnovu jo{starijih dokumenata; ili napokon po pri~awu staraca, kao Nestor, delimi~no i nema~kihroni~ari, pa prevodilac Malaline hronike, pisac Ipa}evskog rukopisa i pisac Slova o polkuIgorovu.Da se predstava o pojedinim slovenskim boànstvima, kao {to je to slu~aj sa Perunom,tako verna i skoro nepromewena do danas odràla, moè se objasniti na dva na~ina, i to:popustqivo{}u Vizanta, i predugim procesom do potpunog pokr{tewa svih Slovena, koji jetrajao od

VII

do

XII

veka. Rivalstvu izme|u Carigrada i Rima, ima se zahvaliti, da su sesa~uvali toliki silni obi~aji, obredi i kultusi, naro~ito kod Slovena pokr{tenih isto~no

-

pravoslavnom verom. Po{to su rimski hri{}anski misionari sve ~e{}e odlazili u slovenskekrajeve, i sve vi{e zadobijali za sebe Slovene, morao je i Vizant traìti na~ine, da sebiosigura prevagu. Vizant ih je i na{ao, i to u popu{tawu. I dok je Rim, preko svojih misionara,sve vi{e nemilice razarao i uni{tavao sve neznaboà~ko, dotle je Vizant sticao za se svevi{e i vi{e vernika sa svojim neograni~enim popu{tawem. Stari obi~aji, obredi, pa ~ak ipojedina boànstva zadràla su se nepromewena u su{tini svojoj, samo pod novim ruhom iimenom hri{}anskim. Koliko i koliko je tako neznaboà~kih ideja skriveno pod hri{}anskimoblikom! I mi smo duboko uvereni da se u na{em *Rasnom Slovenskom Hri{}anstvu* /Jo{ jeverovatnije, da se u Bogumilskoj veri nalazi veliki deo na{e neznaboà~ke religije, jer je ona

of 00

Leave a Comment