1
ПЕСМЕ И ОБИЧАИ
УКУПНОГ НАРОДАСРБСКОГ
ПРВА КЊИГА.
ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ.
СКУПИО
И ИЗДАО
М
.
С. МИЛОЈЕВИЋ.
У БЕОГРАДУУ Д Р Ж А В Н O Ј Ш Т А М П А Р И Ј И.
1869.
2 Цена је 5 цв. а за оне који се уписаше, а не платише 4 цванц. комад.
ГДЕ ЈЕ ШТА.
страна.1. Иван-данске песме и обичаји
почињу2. Петров-данске3. Огњене Марије4. Св. Илије5. Међу-Дневице6. Прелске и селске7. Св. Димитрије8. Варичке и Савичке9. Туцин-данске, бадњег дана и божићне10. Малог божића или нове год.11. Богојављења и св. Јована12. Месојеђске13. Колање или букара14. Љуљашске15. Лазаричке16. Цвети и Благовести17. Усвршње18. Ружичалске или Дружичалске19. Ђурђев-данске20. Св. Јеремије или мајске21. Спасов-данске22. Свете Тројице или Краљичке23. Видов-данске24. Леунске или породиљске25. Смрт и Запевања26. Колске или Орске27. Мобске28. Овчарске или Гавалске29. Путничке и Копаоничке
Напомена
: Распоред стихова сам оставио исти као што је у књизи,без обзира на повремену непрегледност.
ПРЕДГОВОР.
Овде вам је прва свеска наших песама и обичаја, више као програм како у будуће да секупе песме и обичаи народни; но као сборник ове умотворине народне. Што смо овако похиталида напечатамо, овај тако речи програм имали смо тисућама узрока. Понајглавнији је тај, штонисмо могли свима учитељима у Стар. Србији и другим местима, као и осталим добрим родољубима, подпуне програме са објаснењама написати. Од преко 800 наших програма
3посланих у разне крајеве само су јих ова господа скупљачи разумели и хтели по њима радити,који ће се у овој књизи спомињати. Тешкоћа је у скупљању народних умотворина тако велика да је тешко савладати је. Ево речи из млогих писама из Стар. Срб. и других крајева српских:„Да знате како је овде народ дивљи, неби нас ни молили да вам скупљамо обичаје и песменародне, којих има више, но у дан кнежевини Босни и Ерцеговини. Ради примера да Вамнаведем само овај један случај: да је попа Н. Н. у Приз. нахији и у Тетовској истукао својупопадију, што је се стидила да му коју песму, као свом мужу, каже. То је било и сасестрама и браћом попином, као и са снајама и кћерима, док му није најмлађа снаха, посленеколико штапова кроз плач казала ово неколико песама што Вам шаљем. Сад судите како је нама који ватамо по коју стару баку, да нам коју песму каже. Овде народ неда нипогдедати на женскиње, а камо ли да се с њим разговараш, да га питаш што, а да ти јошпесму каже, то ти је овде највећа поганштина и т. д."Оваквих писама са свију крајева добијали смо покрај оно мало песама. Из свију тамошњикрајева ево шта нам пишу: „Обичаја песама, старина и т. д. овуда вам има неизбројних.Негледајући на петора и шесторогуба робства како од Турака Османлија, својих потурченихспахија, Шкипа од скорог доба Черкеза и Татара; но и од бугарских пропагандиста, учитеља идругих, од грчких фанариота и т. д. опет је овде и у овим крајевима народ сачувао првобитнесвоје обичаје и песме. Сваког минута од рођења па док по смрти сасвим незабораве човека,пошто прође готово цео век, реко сваког минута и секунда у целом човечијем животу, све судруге песме, други гласови у овим други, обичаја ит.д. да јих је тешко уловити а камо ли описати.Ето видити да ваши програми нису ни издалека подпуни. Но да оставимо то на страну, туга насобузима што неможемо да накупимо бар у милионитну честицу ове дивне народне старине макари по вашем програму." Ето каква су нам извешћа с песмама долазила из Старе Србије, Албаније,Маћедоније и т. д. Но то још није ни чудо спрам нашег чуда овде у кнежевини. И овде, као и усвима крајевима српским, још се и којекако могу купити јуначке песме од певаца који јих узгусле певају. Ови се истина дуго нуткају пред оним који
би хтео да пише. Свако зна, да оваквипевци и међ своим друговима морају по по часа да се нуткају да само уза, почну па кад започнуони опет престају и т. д., да човека мора мука уватити, док само једну овакву песму препише.Што се тиче женских наших песама, ево примера ради навешћу само један случај који јесе са мном догодио 1867 год. кад сам по Србији путовао: У селу Тубравићу окр. Ваљевсвог,замолим домаћина, да рекне својој чељади да ми коју песму каже. Са мном су била још 4.поштена човека из тог села и два која су ме пратила онако воље ради. Наваљивањем неколико одових искрено желећи да препишем коју песму, пошто сам се сав тако рећи разплинио у лепимизразима и у оцењивању народних песама, позове домаћин своју домаћицу и кад ова чу за шта језове, после неколико лепи речи сави шипке, па оде застидивши нас све. По наваљивању могпратиоца Јове Бирчанина из Суводања, који је био марвени трговац и управо од прилике оно штосе зове светски човек у пуном с мислу, измењаше се и снаје и све, ама ни једна ни речице.Напоследку кћи домаћинова поче једну да казује и то за тим Јовом, али кад дође реч до. "Момакволи девојву" та даље
НИ
маћи. Домаћину се већ додија па нама свима: Седите ми гости на свомпоштењу, а коме требају песме нека иде на жетве, на копање, на саборе, на славе ит. д. па нектамо преписује кад певају" Остали рекоше, тако је." Па је то и за мене и мог Јову Бирчанинаморало бити, Тако!"После неколико дана дошли смо тога Бирчанина кући у Суводању где нам је његовасестра Стане казала преко 130 песама. Овоме чуду нисам се могао начудити, све дотле, док нисамдознао: да је поменути Јова пре мог долазка и преписивања песама изтукао неколико пута својудомаћицу и сестру, па се чак и с мајком поџавељао ..... и негледајући на све то што му свиукућани знаду тисућама песама само је сестра Стане оно неколико казала. Но и она је свудпрескакала све речи које се односе на то да ко
кога воле и т. д. За ова чуда ми смо одавна знали пасмо с тога и свима писали: да само од старих баба преписују; но како и ове казују види песму:
of 00
Milos S. Milojevic - Pesme i Obicaji Ukupnog Naroda Srpskog
1,920 Reads
Info and Rating
Leave a Comment