• Embed Doc
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
РељаНоваковић
тжвса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки жАименујут се; от сера же Србље" податак је који чудно звучи,неуобичајено. У нашој историјској науци није о њему ништа поуздано утврђено, а готово да није ништа ни писано. Тек недавно је на горњиподатак наших родослова скренуо пажњу Хајнрих Кунстман, а то исто је, независно од Кунстмана, и готово у исто време, учинио и писацових редова, па се може рећи да је проучавање горње вести на самом
почетку.
1
 Да је наведена родословна белешка занимљива јасно је већ на првипоглед. Не знамо пример дасе у једној вести, релативно краткој, налазеовако набројани подаци. Док у историјској науци истраживачи још увек настоје да проникну у порекло Срба и
у
значење њиховог имена, у наведеној вести непознати састављач обавештава нас да Срби водепорекло од Сера, да су сви у неко прадавно време служили идолу  Дагону, и да се, по том пстом Дагону, називају и Даки (Дачани). Падаодмах у очи да се уз историјски утврђене народе, Даке (Дачане) и Србе, јавља и прастаро божанство Дагон и сасвим непознати, тобожњи, родо-начелник Срба-Сер. Ако бисмо покушали да горње податке сагледамо у неком временском оквиру, ако искључимо Сера као историјски са-свим непознатог, могли бисмо рећи да од идо ла Дагона, кога као божан-ство наука познаје и објашњава, до прве појаве Срба и Дачана, постојивременски распон од, можда, више хиљада година. Упадљиво је и то дасе Срби помињу као обожаваоци једног прастарог семитског божан-ства, дакле блискоисточног. А, како има неких знакова, макар и крајње
нејасних, да и за Сером треба трагати негде на истоку, то је, чини се,
 логично да закључимо да бисмо можда и неке Србе морали тражититамо где се наслућује њихов неизвесни, наводни, родоначелник Сер игде је било широко распрострањено обожавање идола Дагона. Такавзакључак, ма колико донет из невоље, коси се са свим што је у више-
1 Једанкраћиосвртнагорњуродословнубелешкуштампанјенедавноподнасловом:
Р.
Новаковић,
Оп
Ше
ћШшНл
шшзед
воигсе
оПпГогтаИоп
оп
4ће
ОПЈ>Ш
оГШе
ЗеЛв.
Ва1сашса
Розпатепз^а. Ас*а е! з^иЉа, IV, Рогпал
1989.
 
Реља НоваковићИ сва србска идолу служашг Дагону 
Сл. 1: Првобитна станишта Словена према К. Јажджевском(Г. ВуогпЛ, Тће 81аув, Тћеи- Еагђг НиЉнуапд СигШг
вековној историјској литератури закључивано о пореклу Срба, о њи-ховим кретањима и доласку на Балканско полуострво.Прапостојбина Срба најчешће је тражена у Европи, углавном напростору од пограничног појаса између Азије и Европе на истоку дореке Лабе на западу. Ретко се ко усуђивао да за пореклом Срба трага ипреко Кавказа, према Персији и Индији. Мада није нађен никакавнеоспорни доказ о европској прапостојбини Срба, ипак се такво реше-ње прихвата као највероватније. Срби су тако укључени у општу масу Словена о чијем се настанку, такође, не зна ништа поуздано. Ипак, кад је требало објаснити како су настале три велике групације Словена у Европи, источна, западна и јужна, на изглед најбоље решење нађено је у постојању једне првобитне заједничке постојбине Словенау Евро-пи. Из ње су се Словени, незнано ни када ни зашто, раселили у триправца, те су тако настали Источни, Западни и Јужни Словени. Данеизвесност буде још већа, Срби су се после наведене сеобе нашли имеђу Западним и међу Јужним Словенима То је, између осталог,изазвало и дуге и сложене спорове око сродности и разлика ове двеистоимене групе Срба. Спорове и око питања да ли су западни Србинастали сеобом јужних Срба на север и запад, или су јужни Србинастали досељавањем северних и западних Срба на југ, на Балканскополуострво. Наравно, у тим расправама вр ло јак утицај је имала, а и садаима, струја чији су заступници уверени да су балкгнски Срби посталикао део оних Словена који су у своје време на Балканско полуострвостигли однекуд са простора северно од Црног мора, што ће рећи ни сасеверног, ни са западног, већ са источног правцаКо је иоле пажљиво пратио вековна доказивања порекла Словена, амеђу њима и Срба, лако ће закључити да у свему што је постигнуто има још веома много неизвесности. И заиста, ништа се поуздано не зна нио прапостојбини Срба нити о значењу њиховог имена, па ни о пра-вцима којима су пристизали на просторе на којима данас живе, одно-сно на којима наилазимо на име Срби. Постоје само бројна мишљења,многа од њих на изглед врло прихватљива, али, да поновимо, ни за једно не бисмо могли рећи да сасвим објашњава све што нас о давна-шњим Србима интересује. Отуда, кад у једном домаћем рукопису наи- ђемо на податак у којем стоји да је "сва србска идолу служила Дагону",не треба нам замерити ако зажелимо да кренемо тим трагом очекујући да ћемо сазнати нешто ново, па макар и не стигли до коначног решенГорњи податак је заиста јединствен, чудан и на први поглед неверо-ватан. Прво што нам пада на ум јесте да се запитамо: какве везе могу имати балкански Срби са неким идолом који је обожаван још у времеасировавилонског царства, ако не и раније. Кад бисмо нешто поузда-није знали о пореклу Срба уопште и о правцима њихових кретања однеизвесне прапостојбине до њихових садашњих балканских стани-шта, можда се не бисмо усудили ни да поменемо неку везу Срба са Дагоном, као што се нису усудили ни досадашњи истраживачи поре-кла Срба. Али, ако већ не знамо ништа поуздано о прапочецима Срба,зашто не бисмо покушали да сазнамо куда нас воде ови, досад, код нас,готово сасвим запостављени подаци. Можда смо сувише под утицајемсхватања да су Словени, па међу њима и
сви
Срби, могли доћи наБалканско полуострво само са доњег Дунава или преко Паноније. Забо-равља се да су одвајкада народи са истока продирали у Европу не само дуж северних обала Црног мора, већ и дуж јужних, малоазијских. Тим јужним путем продирали су у Европу и разни освајачи са којима су ишле и шаролике и бројне масе народа, покренуте још са јужних падина Кавказа или из Ирана и успутних малоазијских области. Уз то,ни Црно море није увек било негостољубиво. И преко њега се моглостићи до Тракије и суседних области. Ако се сложимо да нам доса- дашња проучавања порекла Словена, пре свега Срба, (било да су још одпочетка припадали Словенима или су се "пословенили" много касни- је), нису далапотпуниодговор нанајбитнијапитања, онданамсечини да не може бити сувишан шгги штетан наш покушај да, идући трагомнаведене вести о Србима као поклоницима идола Дагона, кренемо другим смером од онога на који смо навикли и од којег одустајемоможда само зато што сматрамс да су 
сви
Срби придолазили на Балкан-ско полуострво само са својих старих европских станишта.
 
Реља Новаковић
Можда већ на почетку овог нашег приступа треба да се сетимо оногобавештења Географа Баварског из краја IX века н.е. по којем су свиСловени
ПрОИЗИШЛИ
ИЗ
Срба ("2егшаш
дио<11ап1шп
ев* гедпшп, и1 ех ео
сипсСае цеп*е8 8с1ауогит ехоПае вш1 е4 опцшет, 81си1 аШппап!, е1исап<;"). Не
знамо од кога је Географ Баварски преузео горњи податак и кад је тавест настала, али, ако су Зериуани исто што и Срби, како многи тврде,онда је веома значајно да се још и у К веку сматрало да су Србипостојали и пре него што се јавило име Словени. Ако се то можеприхватити, онда има оправдања да трагамо за Србима исто тако ревно-сно као и за Словенима, а да у том трагању не стрепимо од неке тешко докучиве временске удаљености. Процес настајања једне етничке ску-пине из неке друге, сродне или разнородне, морао је бити веома дуг.Можда неки стари хроничар није без разлога записао да Срби потичу од неког Сера Он ту није поменуо С ловене. Та привидна недокучивостне треба да потисне нашу жељу да сазнамо шта се све мисли о томнаводном родоначелнику Срба. У сваком случају, уверени смо да нашанамера, да на особен начин покушамо да протумачимо вест по којој је"сва србска" служила идо лу Дагону, не мора читаоца да доведе у забуну нити да изазове нову заблуду о пореклу Срба Овај покушај треба једноставно схватити као један од небројених настојања којима су у току протеклих векова историчари и други стручњаци покушавали даобјасне појаве и догађаје које је било тешко објаснити, па су зато иостали необјашњени. У тим настојањима многи су добро познавали исвоје и туђе слабости, али ипак нису одустајали од жеље да сазнају нешто ново. Други су уочавали те слабости, али су и сами продужавали да трагају за истином упркос неизмерних тешкоћа пред којима су сеналазили. Тако се, ипак, ишло напред, корак по корак. Увек је једнамисао, макар и недовршена, рађала другу. Стручњаци су се осећалиобавезним да се упусте у врло често веома сложена истраживања.Много пута нису били сугурни да ће их жеља довести до очекиваног успеха. Но, понекад је успех чак и у случају кад се докаже да примење-ним методама и тумачењима није постигнут жељени резултат. Онимакоји настављају да истражују и то може да олакша напоре.
И СВА СРБСКА ИДОЛУ СЛУЖАШЕ ДАГОНУ 
ту»ао што је познато, у Карловачком родослову под насловомЛсго
Млрија в хратце о србских цареј 
као прва налази се ова белешка:Тлагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом,Јелину мудрованијем, и вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље".
2
Мало даље, поводом Лицинијевог прогона хришћана, забележен је и овај податак: "Преждесего мучи светих Јермила и Стратоника, јеште си в Дагони близ Истра,и иних многих".
3
О мучеништву Јермила и Стратоника бележе иродослови Загрепски, Пајсијев иВрхобрезнички, али не помињу Даго-ни(ју), већ само кажу да је Лициније био на Дунаву ("и бившу јему на
реце Дунавсцеј и мучи ту...").
4
Стари српски родослови и летописи нису у нас свестраније и тем-ељније проучени нити су довољно коришћени као историјски извори,Тако је остала готово сасвим запостављена и вест о идо лу Д агону и Серу као тобожњем родоначелнику Срба. С обзиром на чињеницу да наве- дену белешку у Карловачком родослову наши научници нису оцениликао вредну пажње, чини нам се да утолико пре пажњу заслужује насто- јање једног страног истраживача који је покушао да протумачи значе-ње и смисао реченице "и вса србска идолу служаше Дагону, отсуду и Дагони и Даки именујут се". Наиме, у једној својој расправи, у којојнастоји да докаже да Пољаци воде порекло са Балканског полуострва,Хајнрих Кунстман
се у 
одељку 
"^Гав
ће<1еи1;еЈ;
ВаЈЈоше?"
задржао
и на
наведеној белешци Карловачког родослова. Повод да се задржи на тојбелешци Кунстман је нашао тражећи одговор на питање "Шта значи Дагоме" ("^аз ђедеиШ; Ва§оте?"), и хо у првом одељку своје расправепод насловом
"€
Ђег сИе НеЉипЛ
Ает
Ро1еп УОШ ВаБшп" ("О пореклу Пољака са Балкана"). Ту на једном месту Кунстман је под насловом
"М1ез21го,
<1ег
Кате
дев
ег&1еп
ћ!з1опзсћеп Негзсћегз
иш!
 Л>. Сгојановић, Стари српски ро дослови и летописи, Београд - Сремски Кар ловци1927, с. XVI, 2 (даље: Љ. Стојановић)Исто, 10Исто, 14, 15
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...