Реља Новаковић
Можда већ на почетку овог нашег приступа треба да се сетимо оногобавештења Географа Баварског из краја IX века н.е. по којем су свиСловени
ПрОИЗИШЛИ
ИЗ
Срба ("2егшаш
дио<11ап1шп
ев* гедпшп, и1 ех ео
сипсСае цеп*е8 8с1ауогит ехоПае вш1 е4 опцшет, 81си1 аШппап!, е1исап<;"). Не
знамо од кога је Географ Баварски преузео горњи податак и кад је тавест настала, али, ако су Зериуани исто што и Срби, како многи тврде,онда је веома значајно да се још и у К веку сматрало да су Србипостојали и пре него што се јавило име Словени. Ако се то можеприхватити, онда има оправдања да трагамо за Србима исто тако ревно-сно као и за Словенима, а да у том трагању не стрепимо од неке тешко докучиве временске удаљености. Процес настајања једне етничке ску-пине из неке друге, сродне или разнородне, морао је бити веома дуг.Можда неки стари хроничар није без разлога записао да Срби потичу од неког Сера Он ту није поменуо С ловене. Та привидна недокучивостне треба да потисне нашу жељу да сазнамо шта се све мисли о томнаводном родоначелнику Срба. У сваком случају, уверени смо да нашанамера, да на особен начин покушамо да протумачимо вест по којој је"сва србска" служила идо лу Дагону, не мора читаоца да доведе у забуну нити да изазове нову заблуду о пореклу Срба Овај покушај треба једноставно схватити као један од небројених настојања којима су у току протеклих векова историчари и други стручњаци покушавали даобјасне појаве и догађаје које је било тешко објаснити, па су зато иостали необјашњени. У тим настојањима многи су добро познавали исвоје и туђе слабости, али ипак нису одустајали од жеље да сазнају нешто ново. Други су уочавали те слабости, али су и сами продужавали да трагају за истином упркос неизмерних тешкоћа пред којима су сеналазили. Тако се, ипак, ишло напред, корак по корак. Увек је једнамисао, макар и недовршена, рађала другу. Стручњаци су се осећалиобавезним да се упусте у врло често веома сложена истраживања.Много пута нису били сугурни да ће их жеља довести до очекиваног успеха. Но, понекад је успех чак и у случају кад се докаже да примење-ним методама и тумачењима није постигнут жељени резултат. Онимакоји настављају да истражују и то може да олакша напоре.
И СВА СРБСКА ИДОЛУ СЛУЖАШЕ ДАГОНУ
ту»ао што је познато, у Карловачком родослову под насловомЛсго
Млрија в хратце о србских цареј
као прва налази се ова белешка:Тлагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом,Јелину мудрованијем, и вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље".
2
Мало даље, поводом Лицинијевог прогона хришћана, забележен је и овај податак: "Преждесего мучи светих Јермила и Стратоника, јеште си в Дагони близ Истра,и иних многих".
3
О мучеништву Јермила и Стратоника бележе иродослови Загрепски, Пајсијев иВрхобрезнички, али не помињу Даго-ни(ју), већ само кажу да је Лициније био на Дунаву ("и бившу јему на
реце Дунавсцеј и мучи ту...").
4
Стари српски родослови и летописи нису у нас свестраније и тем-ељније проучени нити су довољно коришћени као историјски извори,Тако је остала готово сасвим запостављена и вест о идо лу Д агону и Серу као тобожњем родоначелнику Срба. С обзиром на чињеницу да наве- дену белешку у Карловачком родослову наши научници нису оцениликао вредну пажње, чини нам се да утолико пре пажњу заслужује насто- јање једног страног истраживача који је покушао да протумачи значе-ње и смисао реченице "и вса србска идолу служаше Дагону, отсуду и Дагони и Даки именујут се". Наиме, у једној својој расправи, у којојнастоји да докаже да Пољаци воде порекло са Балканског полуострва,Хајнрих Кунстман
се у
одељку
"^Гав
ће<1еи1;еЈ;
ВаЈЈоше?"
задржао
и на
наведеној белешци Карловачког родослова. Повод да се задржи на тојбелешци Кунстман је нашао тражећи одговор на питање "Шта значи Дагоме" ("^аз ђедеиШ; Ва§оте?"), и хо у првом одељку своје расправепод насловом
"€
Ђег сИе НеЉипЛ
Ает
Ро1еп УОШ ВаБшп" ("О пореклу Пољака са Балкана"). Ту на једном месту Кунстман је под насловом
"М1ез21го,
<1ег
Кате
дев
ег&1еп
ћ!з1опзсћеп Негзсћегз
иш!
(И
Л>. Сгојановић, Стари српски ро дослови и летописи, Београд - Сремски Кар ловци1927, с. XVI, 2 (даље: Љ. Стојановић)Исто, 10Исто, 14, 15
Leave a Comment