Још памтим оне ноћи, које сам провео читајући или промишљајући о јеврејском питању; још се сећам оног бледила, које ме обузимаше, кадсвањиваше зора, а ја не могох наћи разлога да браним своје староуверење. Докази и истина, беху снажнији од мене, и ја сам подлегао.Не написах горње ретке, и уопште увод, пгго ми се мили говорити освојој личности. То не! Али написах, да покажем, како сам јапосматрао некад јеврејско питање са оног истог гледишта, са којег гапосматра готово сво наше новинарство. Ја сам то чинио онда, кад сам о јеврејском питању врло мало знао и врло мало мислио, а променуо самубеђење, кад сам то питање озбиљно проучио, а проучио не само изкњига, него и из - живота. За то молим свакога, да ме саслуша до краја,па онда нек суди.Ја сам јеврејско питање изнајпре штудирао поглавито на аустријскимприликама. У оно доба беше борба око бечке штампе већ решена. Од13 дневних листова, који тада излажаху у Бечу, беху једанаест, и тонајглавнија искључиво у рукама Јевреја. Ја сам пратио ту штампу, изгрозио се од њене покварености. Посматрао сам берзу, на којој царујуЈевреји; посматрао сам штетан уплив тих људи по занатлијство, а знаосам већ од куће, шта бива од оних села у којима се настани само један једини Јеврејин. Видео сам и то, да је утицај Јевреја на трговачкисталеж - грозан. Трговац или мора много пре да пропадне, но што бипрема осталим приликама пропао, или мора морално да се почивути, тјмора да се служи у трговини оним истим, често неправеднимсредствима, којима се његови конкуренти, Јевреји служе.Али сам видео још нешто, и то ме је канда највише сломило. -Данашње стање, данашње лоше друштвено уређење годи Јеврејима, јерпод данашњим стањем они, али и само они напредују. Јевреји су уистини најконзервативнији елеменат у овој држави, само то не изричу,но своје убеђење крију под маском слободоумља. Они проповедајуслободоумље прво зато, да други не дирају њих, а заступају и неконадрислободоумље у економском погледу.Они су присталице такозване "слободоумне" манчестарске школе. Ташкола тражи од државе, да се у економске одношаје не меша, да оставиствари "како иду” и да никог не заштићава. Начело манчестарске школе је у два реда ово: ”Држава треба да је задовољна ако у њој у општецвета радиност и благостање, а како је то благостање подељено, то се
Leave a Comment