Mitovi Nacionalizma I Demokratija

Darko Gavrilovi, Ljubia Despotovi Vjekoslav Perica, Sran ljuki
MITOVI NACIONALIZMA I deMOkrATIjA
Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje, Novi Sad Fakultet za evropske pravno-politike studije, Sremska Kamenica Grafomarketing, Novi Sad
recenzenti: prof. dr Zoran Jevtovi doc. dr Vjeran Pavlakovi
Knjiga je nastala na osnovu nauno istraivakog rada koji je finansirao Sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj AP Vojvodine
Sadraj: Darko Gavrilovi Mitovi nacionalizma - zaarani krug sukoba .................................... 7 Ljubia Despotovi Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru bive Jugoslavije ...................................49 Vjekoslav Perica Nacije i dijaspore: mit o sakralnom centru i vjenom povratku ..................................................................................79 Sran ljuki Kulturni resursi i sukob: Kosovo izmeu istorije i morala ........................................................119
Predgovor
oeli smo da piemo ovu knjigu zato to, kao naunici, smatramo da istoriju ne treba tretirati kao konano statino znanje o prolim dogaajima, ve zato to mislimo da pisanje istorije mora da bude trajni dijalog prolosti i sadanjosti koji moe da menja poglede na ono to smo bili kao i na ono to jesmo. Istoriska istina je poput pravde, spora ali dostina i zasnovana na injenicama koje proizlaze iz dokumenata, tako da bi smo mogli da je nazovemo njenom sestrom. Namera ove knjige je da skoro dve decenije nakon poetka ratova na prostoru bive Jugoslavije progovori o jednom od uzroka raspada bive SFRJ, a to je nacionalizam. S obzirom da su politiki mitovi deo arsenala nacionalizma ova knjiga e se baviti njima zadravajui se na tome kako je mit upotrebljavan kao politiko sredstvo borbe i kako su nacionalni mitovi postali toliko moni da i danas, dobrim delom, opstaju kao demijurg stvarnosti za mnoge ljude u naem regionu. Dugi niz godina autori ove knjige su radili kao naunici zasebno, znajui jedni za druge eventualno samo iz literature dok se nismo nali okupljeni na jednom zajednikom projektu. U leto 2007. godine, Institut za istorijsku pravdu i pomirenje iz Salzburga, uz nau pomo osnovao je Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje u Novom Sadu, koji je sebi stavio u zadatak da povee naunike sa prostora bive Jugoslavije u nekoliko projekata koji bi trebali da imaju kao zajedniki cilj pribliavanje istorijskoj istini i elju da u toj potrazi uspostave mostove saradnje i pomognu demokratizaciju novih drava u jugoistonoj Evropi u smislu drugaijeg pristupa prolosti od onog koji vlada u post eri i onoj koja joj je prethodila. Istrajni u nameri da napravimo vie od zajednikog projekta koji bi nam omoguio da se kao naunici iz Srbije i Hrvatske poveemo, napisali smo ovu knjigu, jer je njena tema naim zemljama zajednika. I vie od toga, ona im je neophodna da se suoe sa nekim sloenim problemima iz prolosti u koliko ele da se uspeno i sa jasnim ciljem kreu kroz procese tranzicije i demokratizacije. Autori U Novom Sadu, mart 2009.
Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba
Darko Gavrilovi
MITOVI NACIONALIZMA ZAArANI krug SukObA

ada su mitovi univerzalne i bezvremene prie koje utiu na oblikovanje naih ivota i koje ih odraavaju, pri tome kreui se po prostranstvima naih elja, strahova i udnji, oni nam u isto vreme donose kazivanja koja nas podseaju na to ta znai biti ljudsko bie koje svoj ivot nastoji da smesti u iri kontekst, da nadivi smrt i stvori neku vrstu protivprie koja bi trebala da mu omogui da se pomiri sa tim. Mitologije koje su nastajale iz mitova bile su smiljene da bi pomogle ljudima da se nose s teko reivim problemima, da im pokau njihovo mesto u svetu i da ih naue da se orjentiu na pravi nain. Svi mi elimo da znamo odakle potiemo, ali poto su nai najraniji poeci prekriveni maglinama praistorije, stvorili smo o svojim precima mitove koji nisu istorijski, ali zato pomau da objasnimo nae sadanje stavove o svom okruenju, susedima i obiajima. Premda se oekivalo da e prosvetiteljstvo u 18. veku za sva vremena da raskrsti sa mitovima to se nije desilo, jer je prosvetiteljska kultura, koja nije pokazivala nostalgiju za mitom, ipak unutar sebe iznedrila mit. To je bio mit o napretku za koji je smatrala da je duboko ozbiljan, jer sadri istinu. to je vie rastao uticaj racionalnog duha i jaao logos, to se sve tee izlazilo na kraj sa tajanstvenom sutinom i snagom mitskog kazivanja, njegovom prilagodljivosti drutvenim prilikama i promenama, i najzad, sve oiglednijom i veom prisutnosti mita u raznim sferama ljudskog bivstvovanja. I tako
7
Darko Gavrilovi
su mitsko miljenje i praksa nastavili da umiruju ljude u njihovom suoavanju sa mogunou umiranja i nitavila i da kroz to prou sa odreenim stepenom prihvatanja. Bez takve discipline mnogima je bilo teko da izbegnu oaj. Dvadeseti vek upoznao nas je sa nizom nihilistikih ikona, a ispostavilo se da su mnoge neumerene nade modernog doba i prosvetiteljstva bile lane. Potonue Titanika 1912. godine razotkrilo je slabost tehnologije. Prvi svetski rat pokazao je da nauka, na prijatelj, moe da se primeni sa smrtonosnim posledicama. Drugi svetski rat sa Auvicom, sovjetski komunizam sa gulazima, pokazali su ta moe da se desi kada se izgubi oseaj za sveto. Nauili smo da racionalno obrazovanje nije spaslo ljudski rod od varvarstva i da koncentracioni logori mogu da nam budu podjednako blizu kao i univerziteti i internet. Eksplozija atomskih bombi baenih na Hiroimu i Nagasaki ogolile su injenicu da se u srcu moderne kulture krije seme nihilistikog samounitenja.1 Ideologije 19. i 20. veka (nacionalizam, liberalizam, komunizam, faizam, nacizam) takoe su u sebi nosile i danas nose mitove bez obzira na veliki tehniki i tehnoloki napredak koji je dostiglo oveanstvo. Pod njihovim uticajem nalaze se mnogi naunici iz domena drutvenih nauka koji su ili koji i dalje koriste izvore iz prolosti u nameri da opravdaju svoje politike stavove. Naroito je osetljiv problem sa istorijskom poluistinom, jer se, na alost, ee veruje pogrenoj strani. Veina istoriara smatra da je stvaranje istorijskih mitova voeno ideologijom bilo i jeste vana prepreka razumevanju istorije. esto su istoriari poneseni ideologijama polazili od zakljuka pa se tek onda vraali dokazima koji su podravali njihove unapred zacrtane ideje. Suprotno tome, dunost je istoriara da se odupre takvim iskuenjima, da se tendencijama ka stvaranju mitova suprotstavi kritikom de-mitologizacijom. Prema tome, mora biti jasno, ideoloka funkcija istorije nema nikakve veze sa zahtevima istinitosti i ispravne argumentacije.2 Ovde emo panju da posvetimo nekim mitovima nacionalizma ija je svrha bila da ljude uine svesnijim da postoji nacionalna
1 Karen Armstrong, Kratka istorija mita, Beograd 2005, str.104. 2 Ottar Dahl, Problemer i historiens teori, Oslo 1986, str.105.
dimenzija koja ih okruuje sa svih strana i koja je, po njima bila, prirodni deo ivota. Pogodno tlo za nastanak ovih mitova treba traiti u evropskim zemljama i Sjedinjenim Amerikim Dravama na kraju 18. veka, kada je pobunjenoj buroaziji, koja je poela da zauzima sve istaknutije mesto u svetu ekonomije ali ne i vlasti, trebao mit oko kojeg bi mogla da okupi ire mase i na emu bi mogla da zasnuje novu veru u novi oblik, njoj odgovarajueg, dravnog ureenja. To je trebao da bude mit koji e da obeava stabilizaciju i legitimitet, ali da istovremeno sa svojim dramatinim tumaenjem preloma zahteva duboku i pravednu drutvenu promenu. Zbog toga su ideolozi nacionalizma krenuli da kopaju po rudokopima sopstvene prolosti i duhovnog naslea i da biraju ono to je moglo da u najveoj meri odgovara politikim potrebama. Naravno, tamo gde stvoritelji mitova nisu uspeli da pronau slavnu prolost okretali su se tome da poraze pretvaraju u pobede i klonue u spasenje, okrenuli su se idejama koje su na najgrublji nain povezali sa onim to je velikoj veini Evropljana na kraju 18. veka bilo zajedniko, a to je hrianstvo. Stvoritelji mitova nacionalizma koristili su se pojmovima i simbolima koje su uzimali kako iz Novog tako i iz Starog zaveta. Jo u Starom zavetu prisutni pojmovi izabrani narod i obeana zemlja koje su kasnije hriani prilagodili sebi, oiveli su u nacionalistikoj ideologiji. Poput ovih mitova nastala su jo tri jednako vana mita koje su ideolozi nacionalizma crpeli iz Starog i Novog zaveta, a to su mit o neprijatelju, mit o smrti i mit o spasitelju.3 Oni su se, prema potrebi, do danas, esto preplitali sa prvospomenuta dva mita, to je nacionalnim voama davalo legitimitet odlaska u ratove, opravdanje za ubijanje i smrt, apsolutnu politiku instrumentalizaciju i osvajanje novih teritorija. Granajui se na religijskoj tradiciji ovi mitovi su uspeli da dou do srca najirih slojeva koji su ih iskreno prihvatili poto su im, osim ekonomskog poboljanja, nudili i duevnu hranu toliko potrebnu njihovoj nemoi. Oni su u sebi nosili okrepljujue misli
3 Vie o mitovima nacionalizma koji se odnose na mit o neprijatelju i mit o smrti vidi kod Grof Kristijan fon Kroko, O nemakim mitovima, Novi Sad 2001, str.9-53.
Darko Gavrilovi
o pripadnosti, o veliini i znaaju svoga naroda i svoje zemlje, o tome da je smrt u ime nacije postala duboko smislena, da je voa nacije bezgrean i da u sebi nosi one genetske kodove koje su nosili takve moralne i duhovne veliine, na prvom mestu poput Mojsija i Hrista, a potom, tokom srednjeg veka, njihovi slavni pretci pretvoreni u nacionalne heroje ija dela su kreatori mitova koristili u savremenoj nacionalnoj borbi. Krajnji cilj svih spomenutih mitova bio je jednostavan - trebalo je mobilisati nezainteresovane mase na taj nain da se kod njih probudi nacionalni ponos, pogotovo da se obian, mali ovek, koji je eljan da dokae kako nije samo jedan i beznaajan, oseti delom neeg jedinstvenog i silnog i da se taj probueni nacionalni identitet istrumentalizuje bilo u smeru zauzimanja vlasti, konsolidacije nacionalne drave ili stvaranja odnosno irenja dravne teritorije. U svakom sluaju nacionalizam je za sobom povlaio snane mitove u kojima je krv naroda bila nerazdvojno pomeana sa tlom nacionalne teritorije.4 Kreatori mitova su sa zavidljivom upornosti irili ideju da biti pripadnikom izabranog naroda znai ve samim roenjem stei nesluene prednosti. esto su poreklo nacije potkrepljivali jednim linearnim i teleolokim rodoslovnim mitom, kao to je to inila i stara jevrejska legenda sa Mojsijem ili kao to je Vergilije u svojoj Eneidi izbegle Trojance uzdigao u rodonaelnike Rima. Jedan od najranijih i najvitalnijih nacionalizama, ameriki nacionalizam, je sa izuzetnom spretnou razvijao mitove o izabranom narodu i obeanoj zemlji, a inspiraciju za takve ideje crpeo je od ranih protestantskih doseljenika sa kojima je stigla puritanska vera o izabranosti koja se prvo u religijskoj dogmatici, a kasnije u sekularizovanoj formi drutvene zajednice u nastajanju predoavala kao ameriki Izrael, Novi Sion, svetli grad na brdu. U skladu sa tom sveu o svetskoj misiji uticajni teolog Donatan Edvards oznaio je amerike kolonije kao Renovator of the World. I u tu ranu nacionalnu samosvest uklopio se od poetka revolucije misionarski
4 Darko Gavrilovi, Udari sudbine - Politiki mitovi 20. veka, Novi Sad 2006, str.15.
10
zadatak - da je Bog Ameriku izabrao da ostvari svoje planove5 to su pojedini ameriki predsednici, poput Dorda Bua mlaeg, znali da koriste kao razlog za voenje agresivne spoljne politike. Ovakve nacionalne mitove koristile su sve drave. Oni nisu bili potreban samo useljenikim dravama (SAD, Argentina, Australija) ve i onima gde su se etablirale etnike institucije vlasti nacionalizovane iznutra (Engleska, Francuska, panija) ili i u onim dravama gde je do toga tek trebalo da doe. Mada evropski narodi od kraja 18. pa do kraja 20. veka nisu bili u velikoj meri voeni amerikim nacionalnim mitovima, oni su ove modele mitova nacionalizma na vie manje jednako spretan nain koristili. Jedan od najpopularnijih vidova da se istakne duina nacionalnog identiteta i da se potpomognu mitovi o izabranom narodu i obeanoj zemlji, na kraju 18. veka, bila je analiza alfabeta kroz geografsko irenje Nojevih sinova to je trebalo da poslui kao dokaz o izabranosti i dugovenosti naroda kojem su kreatori ovih mitova pripadali. Ovi autori su tvrdili da su otkrili (i bili potomci) prvog naroda i jednog prastarog jezika. Najrasprostranjenije su bile one teorije koje su zagovarale prioritet keltske, galske i anglosaksonske grupe stanovnika Evrope. Pisci su poeli da prave sasvim originalne analize kako slova tako i jezika putem novih, neuobiajenih etimologija.6 Meu autorima koji su koristili slova alfabeta kao dokaze o ranoj ljudskoj istoriji, jedan od najmatovitijih bio je Roulend Dons, po nacionalnosti Irac, inae jedan od najplodnijih i najoriginalnijih.7 Napisao je etiri knjige, u kojima je, meu mnogobrojnim teorijama izloio i to da su prvi Evropljani bili Kelti, da je prevavilonskim jezikom govorio narod koje je on identifikovao kao Kundre i na posletku da je, prema Starom zavetu, nakon potopa, Bog izvrio
5 Hans - Ulrih Veler, Nacionalizam, istorija-forme-posledice, Novi Sad 2002, str.72. 6 Johana Druker, Alfabetski lavirint - Slova u istoriji i imaginaciji, Novi Sad 2006, str.225, 226. 7 Isto. U delu Hijeroglifi ili gramatiki uvod u jedan univerzalan hijeroglifski jezik iz 1763, i na osnovu dela Poreklo jezika iz 1764. godine Dons je izloio fundamentalne principe, koje je dalje razradio u IO Trijade i Gomerovi krugovi.
11
Darko Gavrilovi
podelu zemlje te da je Gomer kao sin najstarijeg Nojevog sina Jafeta bio prvi naseljenik Evrope i praotac svih Kelta. Shodno tome, Dons je zakljuio da su Kelti prastanovnici Evrope te da im zbog toga Evopa i pripada. On je dalje spekulirao da je jedino njemu, kao jedinom neiskvarenom, Bog dozvolio da zadri prvobitni jezik. Zbog toga je Dons u naporima da ovaj jezik otkrije, u velikoj meri koristio analizu slovnih formi koje je smatrao osnovnim korenima jezika.8 Naravno, da je ova teorija trebala da poslui ne samo stvaranju mitova o izabranom narodu i obeanoj zemlji ve je trebala da razveje i mit o neprijatelju, jer prema irskim nacionalistima Englezi su bili ti koji su nasilno prekinuli njihovu slavnu i milenijsku prolost. Ovakva mitska matanja prihvatili su i drugi narodi. Kod panonskih junoslovenskih suseda Maara, kontroverza o njihovom poreklu besnela je tokom itavog 19. veka. Popularno verovanje bilo je da su povezani sa Hunima. No, naunici su mislili drugaije. Jedna kola je traila iranske ili hazarske pretke. Druga, traila ih je dalje na Istoku. Meutim, tokom 20. veka legenda o abi se pokazala jaom od obe kole.9 I drugi junoslovenski susedi Rumuni razvili su mitove o svom viemilenijskom postojanju. Oni su nastali u 18. i 19. veku, sa posebnim naglaskom na 1848. godinu kao godinu koja je trebala da predstavlja novo poglavlje u rumunskom nacionalnom razvoju. Meu najstarijim i najomiljenijim rumunskim mitovima su mit o antikim Traanima, o Dakiji i Dako Romanima dakle po istoriarima koji su prihvatili ove mitove rumunskim precima.10 Ovakva lutanja u 18. veku imala su svoj podsticaj ne samo u nacionalizmu ve i u tome da je pojam jedinstvenog izvora evropskih jezika i kulture stekao veliku popularnost meu naunicima i lingvistima tog doba. Potpuno je oigledno da sanskrit sadri
8 Isto, str.227. 9 Vie o tome kod Norman Dejvis, Evropa jedna istorija, Novi Sad 2005. 10 Mihail Razvan Ungureanu, Usoda romunskih zgodovinskih mitov. Bodo preiveli?, Zgodovinski asopis 55/2001, t.3-4, str.295-303. Lucian Boia, History and Myth in Romanian Consciousness, Central European University Press, Budapest 2001. Peter Vodopivec, Zaarani krog nacionalne zgodovine, Zbornik Mitsko in stereotipno v slovenskem pogledu na zgodovino, Ljubljana 2006, str.54.
12
najstarije zajednike forme indoevropskih gramatikih struktura i da je blii jednom izvornom jeziku nego to su to grki i latinski. Uzbuenje koje je ovakav uvid izazvalo izbacilo je na povrinu neke od frustracija sa kojima su se susretali oni lingvisti a i istoriari koji su pokuavali da lingvistiku promenu i raznolikost poveu sa Biblijom, a potom izmire sa mitskim priama o jednom originalnom, prvobitnom jeziku. Svima njima bilo je zajedniko da su branili naslee svog naroda iji su kulturni identitet zasnivali na drevnoj istoriji.11 Tokom 19. veka nacionalizam je poeo da se iri i meu nemakim naunicima od kojih je jedan deo bio spreman da dokae da su upravo oni narod najstariji s tim da su u tim svojim matanjima izbacili na povrinu mrnju prema Slovenima kao nioj rasi ija rasna dugovenost je neuporedivo beznaajnija u odnosu na nemaku. Sasvim jasno da slovenski naunici iz redova nacionalista nisu mogli da stoje skrtenih ruku. I sami skloni, poput nemakih kolega, stereotipima, predrasudama, iskrivljavanju, preuveliavanju i izostavljanju, poeli su da se zapliu u mreu mitova o sopstvenoj naciji. Jo je 1882. godine Ernest Renan predvideo da je krivo predstavljanje sopstvene prolosti neizbeno u procesu stvaranja nacije12 pa su istoriari postavivi pred sebe zadatak da u svojim delima izgrade nacionalni identitet poeli da na patriotski nain proizvode mitove. U tu svrhu koristili su se starozavetnim i novozavetnim temama koje su im sluile da alju poruke o veliini, znaaju, potenju i junatvu njihovih naroda, o jednoj, celovitoj teritoriji na kojoj bi trebali njihovi narodi da zaokrue svoju nacionalnu dravu do neprikosnovenosti i idealizovane slike njihovih nacionalnih voa koje su trebale da budu suta suprotnost onima koji su stajali na putu realizacije nacionalnih ciljeva. Biblijske teme su na spretan nain uzimane pri izgradnji nacionalnih mitova, s tim to su najee bile asocijacijskog tipa, dakle, nije se narod
11 J. Druker, nd, str.233. 12 Ernest Renan, Quest ce cest une nation? citirano prema What is A Nation?, u A. Zimmern, ur., Modern Political Doctrines, Oxford, 1939, p.189, i Bojan Aleksov, Poturica gori od Turina: srpski istoriari o verskim preobraenjima, Zbornik radova Historijski mitovi na Balkanu, Sarajevo 2003, str.225.
13
Darko Gavrilovi
koji je trebalo nacionalno osvestiti direktno povezivao sa Izabranim Bojim narodom, ali je spominjana njegova mesijanska uloga. Naunici koji su se stavili u slubu nacionalizma, poeli su da pletu pomenute mitove jo od poetka formiranja istorije kao moderne nauke u 19. veku i to najveim delom u kolskim udbenicima iz istorije i materinjih jezika koji su bili najpogodnije tlo za irenje mitova, jer su se obraali onoj publici kod koje je tek trebalo izgraditi nacionalno poeljnu svest.13 S druge srane bilo je i onih koji su svoje ideje iznosili u novinskim lancima ili su pisali knjige gde su pronalazili prostor za fantastina tumaenja. U poslednjoj etvrtini 19. veka meu junoslovenskim narodima koji su 1918. godine uli u sastav Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca ovi mitovi su poeli da dobijaju sve vie prostora. Naime, u to vreme, Srbi su jedini od pomenutih naroda imali svoju dravu, koja je bila mlada, i koja je iz politikih razloga poela da podrava ovakve mitoloke predstave. Tada se meu Srbima pojavio jedan broj pisaca koji su poeli da donose na svetlost dana drugaije teze o starini Srba i o duini vremena koje su proveli na Balkanu, s tim to su radovi ozbiljne nemake istoriografije i onih srpskih istoriara koji su sledili puteve racionalistikih i prosvetiteljskih uzora proglaavani za tendenciozne. Njihova namera je bila da svojim radovima uvedu Srbe u grupu najstarijih naroda na svetu, pa ak i da ih proglase za najstariji narod. Kretanje u tom smeru vodilo je ka stvaranju mita o Srbima kao izabranom narodu. Da bi se lake razumelo ono to se desilo srpskoj intelektualnoj sredini tog doba neophodno je imati u vidu da se tada pojavila u Srbiji kritika istoriografija kao pojava specifino vezana za tadanju srpsku kulturnu situaciju. Budui da
13 Iznoenje mitskih predstava, meu narodima bive Jugoslavije, u kolskim udbenicima u stvari nikada i nije prestalo. Ono je postojalo i u Kraljevini Jugoslaviji gde se veliala vojna prolost srpskog naroda i gde je po prvi put drava uzela na sebe da razvija mit o bratstvu i jedinstvu zbog toga to je pomirenje naroda koji su ratovali na dve suprotstavljene strane bilo neophodno u novoj dravnoj zajednici. Komunistiki mitovi su koriteni za vreme socijalistike Jugoslavije, a u vreme raspada te drave i u trenutku stvaranja novih nacionalnih drava na scenu su se vratili stari nacionalistiki mitovi koji su dobili zadatak da razvijaju kod najmlaih nove oseaje pripadnosti i zajednitva.
14
se istovremeno pojavila i romantiarska istoriografija, u uskovitlanoj politikoj i duhovnoj klimi Srbije, koja je stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine, ali ija tenja za poveanjem teritorija i okupljanjem svih Srba pod jedan dravni krov nije time prestala, ve su se apetiti poveali, njihova nepomirljiva stajalita nisu se mogla smiriti, ve je sudar bio neminovan. Onima koji su insistirali na tome da istorija treba da bude u slubi dravne politike suprotstavili su se istoriari od zanata koji nisu mogli da dozvole njenu ideologizaciju. Svojom upornou, meu romantiarima koji su pisali o srpskoj prolosti izdvojili su se u 19. i na poetku 20. veka, Panta Srekovi, Milo S. Milojevi i Sima Lukin Lazi. Potonja dva autora bazirala su svoju ideju o viemilenijskoj starini srpskog naroda najveim delom na etimologiji, ba slino romantiarskim kolegama iz sveta, pogotovo iz Irske, pa su u skladu sa tim, na primer, u jednoj kopiji Ptolomejeve karte pronali reku po imenu Srbica to je njima bio jo jedan dokaz o zemlji iz koje su potekli Srbi, ali i o njihovoj antikoj starini. Naravno, to je ozbiljnim istoriarima bila potpuno neprihvatljiva teza. Zanimljivo je da se napomene da je trebalo da proe vie od osam decenija da bi se posle ove trojice pisaca izmiljene viemilenijske srpske prolosti pojavila nova generacija njihovih sledbenika, koja je pristupila ovoj temi veliajui prolost svog naroda, pri tome pretpostavivi znaaj svoje nacije istorijskoj istini. Mada je pomenutih osamdesetak godina bilo za Srbe zaista burno na vojno-politikoj sceni, srpski istoriari su, osim u periodu od nekih petnaestak godina posle Drugog svetskog rata, kada su zemljom vrstom rukom upravljali komunisti, ostali verni koli koju su uspostavili Ilarion Ruvarac i Ljubomir Kovaevi. Ipak to viedecenijsko vreme nije bilo dovoljno da se ugase stare mitske predstave nacionalizma. Njihova mnogobrojnost ne dozvoljava mi da ih ovde sve nabrojim, ali mi mogunost podele mitova nacionalizma prema biblijskim motivima daje dovoljno prostora da piem o nekim meni najzanimljivijim primerima. Kao to sam ve napomenuo, komunisti su, doavi na vlast, proterali mitove nacionalizma i naravno, uspostavili sopstvene. Svoje
15
Darko Gavrilovi
mitove su irili na najagresivniji nain od 1945. pa do kraja 50-ih kada se istoriografija nalazila pod tekim pritiskom drutveno-politikog sistema koji je odreivao dostupnost izvorima, diktirao otvorenost saznanja time to je nasuprot strunjacima favorizovao kadrove i uslovljavao senzibilitet istoriara za teme iz najnovije prolosti te je, u stvari, kreirao ideoloko miljenje i stvarao novu formu komunistikih mitova.14 Meutim, poev od 1962. godine partijsko vostvo vie nije bilo jedinstveno u rukovoenju zemljom, novo vreme odbacilo je nekadanju komunistiku koheziju i lanovi SKJ (Saveza komunista Jugoslavije) poeli su da se dele po nacionalnoj pripadnosti. Nedugo posle partijsku diktaturu, zamenio je partijski federalizam kao zbir republikih i pokrajinskih nacionalno-partijskih diktatura. Epoha nije bila naklonjena istoriaru mada je stvarana iluzija da jedna generacija kolovanih istoriara moe da otpone sa racionalnim istraivanjem.15 Tek nakon to su umrli Josip Broz, Edvard Kardelj i Vladimir Bakari i time su nestali glavni tvorci socijalistike Jugoslavije moe se s pravom rei da je zavrila jedna epoha socijalistike drave, a sa njom i u komunistiku ideologiju zarobljene istoriografije, te je zapoeo period ekonomske i politike krize, koja je 1991. godine dovela do sloma jugoslovenske drave. Raspadu zemlje prethodio je raspad Saveza komunista Jugoslavije koji se desio na etrnaestom izvanrednom kongresu SKJ. Kao to se italaka publika pod uticajem SKJ desetleima hranila komunistikim mitovima, u poetku u veoj, a od kraja ezdesetih u manjoj meri, tako je od kraja osamdesetih godina sa slomom partijskog sistema, edna drugaijeg znanja, poela da na tada slobodnijem tritu knjiga guta tiva koja su nudila istoriju suprotnu onoj koju su uili u kolama i na fakultetima. Pojavili su se pisci koji su bili u zemlji u zapeku ili koji su objavljivali svoje knjige na Zapadu, a koje zbog sadraja nisu odgovarale nekadanjoj vlasti. Uporedo sa njima jedan deo istoriara koji su bili lanovi
14 Vie o tome kod Ljubodrag Dimi, Rat i istoriografija, Zbornik The Shared History, The Second World War and National Question in ex Yugoslavia, Novi Sad 2008, str.96-104. 15 Isto, str.105.
16
Komunistike partije i sami joj sluili svojim delima, sada su postali verni novim nacionalnim voama i preli u redove nacionalista, ponovo kreirajui ideoloki obojenu istorijsku svest. Nacionalistika ideologija poela je da prodire u svest graana i da vri smenu komunistike ideologije. Nju su pratile i pomagale knjige najveim delom novog talasa pisaca koji su nastojali da u skladu sa svojim politikim idejama daju vienje prolosti. Tako su se na poetku devedesetih, pred samo razbijanje Jugoslavije, na srpskoj spisateljskoj sceni pojavili pisci koji su nastavili delo i misao srpskih nacionalistiki orjentisanih istoriara iz 19. veka. Oni su bili spremni da svoja pera stave u slubu nacionalne ideje i da razvijaju mit o izabranom narodu. Ove pisce, meu kojima su Borislav Vlaji - Zemljaniki, Jovan I Dereti, Dobroslav Jevevi, Olga Lukovi - Pjanovi i Drako eki su u njihovom radu podravali i slikari poput Milia Stankovia i Dragoa Kalajia. Svi su delili jednu misao, a to je da su Srbi narod najstariji na svetu. U vreme tekih sednica predsednitva, prvih u javnosti izgovorenih slutnji da e se drava raspasti u vihoru rata, ovakva kazivanja pisaca trebala su, verovatno po miljenju kreatora nacionalne politike, da blagotvorno i mobiliue deluju na nacionalnu svest srpskog naroda. Do javnosti su uskoro dola njihova dela, a meu onima koja su privukla najvie panje bila je knjiga Olge Lukovi-Pjanovi Srbi ... narod najstariji koja je izala 1990. godine. Ve odavno poznat i dobro ideoloki osmiljen nain da se putem jezika i njegove veze sa toponimima dokae veliina i starost svog (izabranog) naroda pronaao je u delu ove autorke jednostavan put do italaca u nameri da ih u ideolokom smislu privede ka nacionalnoj samosvesti. Tako je ova autorka u skladu, prema sopstvenom priznanju, sa oslanjanjem na Lamanskog i Milojevia, dola u istraivanju do milenijske starosti srpskog naroda, do Indije. Tamo je, na severu, sa obe strane Ganga pronala itav niz toponima ( npr. Sarbana - mesto, Sarabi - reka) koji su po njenom miljenju postali nepobitan dokaz viemilenijskog postojanja srpskog naroda.16 I ova autorka je, poput
16 Po ovoj autorki ima takvih imena i mesta i reka, u kojima je izvrena metateza izmeu -R i -B. pa se onda dobilo, npr. SOBORIDEN, SEBRIDE itd. U azijskoj
17
Darko Gavrilovi
njenih prethodnika s kraja 19. veka, analizirala toponime koji su bili oznaeni u jednoj kopiji Ptolomejeve karte.17 Tamo je pronala na crnomorskim obalama mesto Sarbanissa, to je iskoristila da prikae kako je Grk Ptolomej srpsko C u navedenom imenu zamenio sa dva SS pa se to mesto moglo zvati Srbanica, ili prosto Srbica kao i ona u Makedoniji18 Po autorki izgleda da su u ta davna vremena, kada nisu postojale granice u savremenom smislu, Sredozemno i Crno more bili kao dva velika jezera oko kojih su kruili drevni Srbi u punoj slobodi traei sebi uvek prijatnija boravita. Ova autorka nije zaboravila da spomene vreme potopa i Sibride, prvobitno pleme posle potopa, te da napomene kako su i drugi autori spominjali prisustvo Slovena u Vavilonu koji su, prilikom podele jezika, ve govorili svojim jezikom.19 Ona je prisustvo srpskih naziva, a time i dokaza o veliini srpskog naroda i srpskoj nekadanjoj teritoriji pronala i na drugim mestima po Evropi i Aziji, jer po njenom miljenju nazivi razasuti po svim zemljama nikako se ne mogu smatrati sluajnim.20 Meutim, tek pravu sr problema kojem se posvetila, a to je veliina i znaaj srpskog nacionalnog imena ona otkriva u sledeih nekoliko redaka gde se po njenom miljenju nijedan od svih ostalih indoevropskih naroda ne moe podiiti da mu je ime tako jasno napisano jo u drevnim Vedama. Po njoj, ovaj spev nastao pre 5000 godina, dobio je ime po glagolu vid to znai tano to i srpski proroki vid, odnosno unutranje, metafiziko saznanje.
Sarmatiji ime koje po Vustovoj interpretaciji takoe potie od korena SRB- SARB navedena je u Ptolomejevoj karti kao Sarmatiae Asiaticae Situs: Suruba. Olga Lukovi-Pjanovi, Srbi ... narod najstariji, knj. 1, Beograd 1994, str.201, 202. 17 Autorka je analizirala i jedan Ptolomejev zapis koji se ponavlja kod Stefana Vizantijskog, a koji po njenom miljenju nasluuje koliko je srpski narod bio star i velik (Sisyrba pars Ephesi, a Sisyrbe Amazone - Sisirba deo Efeza, po Sisirbi Amazonki). Isto, knj.3, str.18. 18 Isto, knj.2, str.213. 19 Isto, str.216. 20 Navodim nekoliko primera: Sorbi u Italiji, Sarbaz u Iranu, Sorbhog u Indiji, Serbka u Ukrajini, Serbarin na Sardiniji, Sorbiodunum u Engleskoj i tako dalje. Isto, str.225.
18
Miljenje ove autorke o veliini i znaaju srpskog naroda, ali i o srpskoj prapostojbini to direktno komunicira sa mitom o obeanoj zemlji deli jo nekoliko autora, meu kojima je i Drako eki koji u svojoj knjizi Sorabi:istoriopis iz 1994, pozivajui se na Simu Lukin Lazia, tvrdi da je Prva seoba Srba i njihovo rasejanje otpoelo oko 4500. godine pre Hristovog roenja.21 tavie, na 72. strani njegove knjige moemo da proitamo: U Indiji, prvoj sorabskoj ili srpskoj kolijevci, gde su jo 5000 godina pre Hristovog roenja postojale dvije srpske drave: velika Sarbarska, u predjelu Ganga, i primorska Panovska ...22 na osnovu ega ispada da su Srbi toliko star narod da su, u poreenju sa Starim zavetom, stariji od Adama i da su poto je i sam autor naveo da je svet stvoren tano u 9 asova pre podne 23. oktobra 4004. godine stare ere, stariji i od sveta.23 Dakle, ako dosledno pratimo ovu nacionalistiku mitsku predstavu, ispada da su prvo postojali Srbi pa je tek onda Bog stvorio svet!24
21 Drako eki, Sorabi: istoriopis, Beograd-Podgorica, 1994, str.17. kao i kod Radivoj Radi, Srbi pre Adama i posle njega, Beograd 2003, str.38,39. 22 D. eki, nd, str.72. R. Radi, nd, str.39. O antikoj istoriji Srba pisao je i Jovan I. Dereti istiui da se antika Srbija prostirala du obale Jadranskog mora i to nekoliko vekova pre rimskog osvajanja. Njena prestonica bila je Sarda, dananji Skadar. Osim ove Srbije postojale su jo jedna Srbija u Dakiji, i druga na severu, na Sarmatskom moru, koje se danas zove Baltiko more. 23 Maja Medan, Oni koji znaju sve, rad u rukopisu, Novi Sad 2008, str.22, navodi da je eki ovaj datum naveo na 14. strani pomenute knjige. 24 Ovakva mitoloka predstava hranila je srpski nacionalizam devedesetih godina 20. veka. Ipak, on se ubrzo naao u suprotnosti sa jo jednim nacionalistikim mitolokim predstavama i to Srbima prijateljskog i bratskog naroda, kod Rusa. U to vreme i meu Rusima se razvejao mit o tome da su oni najstariji narod na svetu, a njegov najglasniji zastupnik bio je J P Miroljubov. Ve objavljena Velesova knjiga, koje se on uporno drao kao slova o postanku sveta, rairila je san o tome da su sloveno - Rusi narod najstariji na zemlji, da se njihova pradomovina nalazi izmeu Sumera, Irana i Severne Indije odakle su pred oko pet hiljada godina krenuli u seobe, prodrli u Iran, konjicom zgromili despotiju u Mesopotamiji, pokorili Siriju i Palestinu, upali u Egipat, a u Evropu stigli u 8. veku pre Hrista. Mislim da bi trebalo suoiti sledbenike J P Miroljubova sa sledbenicima Olge Lukovi Pjanovi da beskonano raspravljaju u bratskom srpsko ruskom zagrljaju i iznose svoje argumente o tome koji narod je najstariji na svetu. Radivoj Radi, Velesova knjiga uzbudljiva pria o jednom falsifikatu, Kultura polisa, br.6/7, Novi Sad 2007, str.124.
19
Darko Gavrilovi
Osim pomenutih pisaca mit o izabranom narodu podravao je i jedan od najznaajnijih srpskih slikara devedesetih godina prolog veka, Mili Stankovi, poznatiji kao Mili od Mave. On se proizvoljno oslanjao na delo Miloa S Milojevia. U svom umetnikom zanosu kako istoriografski tako i proroki netano, pri tome dobivi najvie prostora u medijima zbog toga to su njegova razmiljanja odgovarala propagandnoj aktivnosti Miloevievog reima koji je od sveta izolovanom srpskom narodu morao da ulije oseaje posebnosti i veliine da ne bi doiveo lini politiki slom, Mili je otvoreno napadao sve one koji se nisu slagali sa njegovim miljenjem, pri emu nije tedeo ni jednog od najveih srpskih naunika Dragoslava Srejovia. Radei u vreme plime nacionalizma, Mili Stankovi je istorijske vratolomije vezivao za sumanuta proroanstva vezana za Srbe kao narod najstariji koja su ila, prema njegovim reima, dotle da e zapadnu hemisferu zahvatiti nesluena lanana tektonska kataklizma u trajanju od 15 minuta, tako da e ostati ivih ljudi samo koliko se moe skloniti pod kronju jedne ljive. Ova kronja je metafora za Srbiju ... Ostae ivi Srbi kao poslednji izdanak Soraba, svepredaka sviju Evropljana. Ostae i srpski jezik kao planetarni ... sa kojim se jedino moe sporazumevati sa civilizacijama drugih planeta. Jer, Srbi vode poreklo preko one svetle, vasionske strane atlantidskog lica.25 Nisu samo Srbi na prostoru bive Jugoslavije razvejavali mitove o viemilenijskoj starosti svog naroda. Jedan deo hrvatskih naunika je pretke Hrvata video u prastanovnicima Irana, a drugi u Ostrogotima, to je naroito bilo popularno za vreme Drugog svetskog rata s namerom da se pokae kako Hrvati nisu Sloveni. Ovakvo prodiranje u daleku prolost nastavljeno je tokom devedesetih godina prolog veka i bilo je popularno u vreme plime nacionalizma, a meu mitomanima se po matovitosti izdvojio Mate Marinko, koji je odluio da ubedi svoj narod u njegovo viemilenijsko postojanje kao prastarog indo-evropskog naroda. Ni Slovenci nisu ostali imuni na viemilenijsko rastezanje sopstvene istorije. Predstavnici njihove autohtone kole tvrde da Slovence treba dovoditi u direktnu vezu sa
25 R. Radi, Srbi pre Adama i posle njega, Beograd 2003, str.183.
20
Venetima, pri tome insistirajui na tome da je njihova veza genetike prirode i da predstavlja jednu kontinuiranu razvojnu liniju koja omoguava Slovencima da kao narod postoje 2000 godina.26 elja da se njihov narod prikae kao izabrani narod velike istorije a zemlja da bude obeana i daleko irih granica dobio je svoje mesto u matanjima da su zemlje koje su nastanjivali Sloveni u 9. veku a koje su bile tri puta vee od dananje Slovenije i koje upravo tu zemlju dre u svom geografskom sreditu, jo u to vreme bile slovenake zemlje. One ne samo to su bile tri puta vee od Slovenije ve su i na severu dosezale izmeu Dunava i Linca. Sve te prostore, po pomenutoj matariji, naseljavali su Slovenci zauzevi tako i veliki deo dananje Austrije, pri tome zanemarivi da se tu radilo o podunavskim Slovenima koje u okvirima svojih nacionalistikih predstava rado svojataju i Slovaci.27 Zbog toga ne treba da udi zato su izjave slovenakih politiara 1991. godine u vreme proglaenja nezavisnosti Slovenije u sebi sadrale mitske predstave o tome kako je konano ostvaren hiljadugodinji slovenaki san, davna elja svih Slovenaca jo od vremena Karantanije, za ije stanovnike dobro znamo da ih nije mogue izjednaiti u nacionalnom smislu sa dananjim Slovencima, jer i samo ime je u potpunosti drugaije (Karantanci Slovenci), a itava nauno zasnovana slovenaka istoriografska javnost danas je spremna da potvrdi kako je tvrdnja da je Karantanija bila prva slovenaka drava u stvari bila intelektualna konstrukcija slovenakih preporoditelja s kraja 18. veka, dakle, u vreme kada su Slovenci poeli da se oblikuju u moderan narod.28 Primera kako mit o izabranom narodu ne mora da slui samo za mobilizaciju sopstvene nacije te da njega mogu da koriste i drugi,
26 Gl. tih, Ej ko goltne do tu-le (kot v op.1) 66 sl.; Rajko Brato, Zaetki slovenske etnogeneze. Dejstva, teze in hipoteze o prehodnem obdobju med antiko in srednjim vekom v prostoru med Jadranom in Donavo, v. Goriki letnik 30-31 (2003-2004) 267.sl. Peter tih, Miti in stereotipi v podobi stareje slovenske nacionalne zgodovine, Zbornik Mitsko in stereotipno v Slovenskem ogledu na zgodovino, Ljubljana 2006, str.30. 27 Isto, str.33. 28 Matja Klemeni, Ustanovitev slovenske drave Davna elja vseh Slovencev?, Zbornik Mitsko in stereotipno v slovenskem pogledu na zgodovino, str.84,85.
21
Darko Gavrilovi
u nameri da takvom podrkom svojih saveznika, podstiu borbeni duh vlastitog naroda bilo je mnogo u istoriji 20. veka, a naroito tokom Prvog i Drugog svetskog rata kada je trebalo svoje brojno manje i vojniki slabije saveznike prikazati javnosti u matinoj zemlji kao izuzetno borbene i pravdoljubive ne bi li se povratio poljuljani borbeni moral. Jedan od naina na koji su Srbi uporeivani sa biblijskim priama koje su postale u istoriji oveanstva dokaz kako mali moe da pobedi velikog jeste Lafanova (L.G.D. Laffan) knjiga Srbi: uvari kapije gde su se na zanimljiv nain preplela dva mita, mit o izabranom narodu i mit o obeanoj zemlji. Naime, poto britanskim vojnicima u Prvom svetskom ratu nije ba bilo najjasnije zato su im Srbi prirodni saveznici, jer Britanci su u javnom mnenju od tridesetih godina 19. veka videvi Rusiju kao mogueg konkurenta na Mediteranu i najveeg protivnika oslabljenom Osmanlijskom carstvu podravali Osmanlije predstavljajui ih kao civilizovane a njihove podanike balkanske pravoslavne narode koji su se oslanjali na Rusiju, kao sirove bandite29, trebalo je da se objasni to knjigom to serijom predavanja da su Srbi najbolji mogui saveznik. Tako je Lafan u svojim predavanjima iskoristio priu o Davidu i Golijatu kao osnovu za stvaranje mitoloke prie o Srbima kao izabranom narodu. Po njemu je Srbija malena zemlja koja stoji na poziciji od svetskog znaaja: ona je uvar kapija izmeu planinskih lanaca, i stoga je izuzetno ugroena ... Mnogo moniji neprijatelji bacili su oko na puteve koji su pod njenom kontrolom.30 Prema Lafanu, Srbija je bila branitelj hrianstva i civilizovane Evrope, Srbi su oduvek davali sve od sebe da slue hrianstvu, jer njihova je zemlja zaista na samoj kapiji civilizovane Evrope.31 Meutim, Britanija i Srbija u Prvom svetskom ratu nisu se samo borile protiv Osmanlijskog carstva ve i protiv Nemake i Austrije.
29 Maria Todorova, Imagining the Balkans, New York, 1997, p.95-100; L. Stavrianos, The Balkans since 1453, New York, 2000, p.306-338 and 404-412. Pl Kolst, Procjena uloge historijskih mitova u modernim drutvima, Historijski mitovi na Balkanu, zbornik radova, Sarajevo 2003, str.32. 30 L.G.D. Laffan, The Serbs: The Guardians of The Gate, New York, 1989, p.19. 31 Isto.
22
Tako da Lafanov iskaz dovodi do loginog zakljuka da potonje dve zemlje nisu pripadale civilizovanoj Evropi. U stvari, to je zakljuak koji je Lafan nametao u ime buenja nacionalnog duha kod Engleza, jer po njemu Srbi nikada nisu prestali da se bore protiv varvarstva Turkestana i Berlina.32 Lafanov mit nije samo raspirivao engleske nacionalistike predstave o svojim novim saveznicima kao izabranom narodu i Srbiji kao obeanoj zemlji koja ima mitsku i mesijansku ulogu u istoriji oveanstva ona je kapija civilizovane Evrope - ve je trebao da podstakne i mit o neprijatelju ocrnjujui i diskreditujui svoje protivnike tokom rata.33 Sve ovo podsea na ono to je Entoni Smit (Anthony Smith) zapazio u svom delu Myths and Memories of the Nation o mitovima o poreklu kada je tvrdio da se za poreklom traga, ne kroz porodine pedigree, ve kroz opstanak odreenih vrsta vrline, ili druge izrazite kulturne kvalitete, bio to jezik, obiaji, religija, institucije ili neki optiji lini atributi. Takvim tvrdnjama se naciji pridaju etnike vrline koje seu duboko u prolost a mogu se izvui i koristiti u tekuim sporenjima oko prava na teritoriju, to nas dovodi u najbliu vezu izmeu mita o izabranom narodu i obeanoj zemlji. Interesantan je primer kako nacionalna zajednica prijanja uz nacionalnu teritoriju na ambivalentan nain u tom smislu to ta teritorija nikada nema jasne konture i utvrene granice. U proizvodima savremenog srpskog folklorizma koji je nikao u vreme ratova 90-ih godina prolog veka granice etnikog prostora dobijale su razliite meae. U jednom sluaju nacionalna teritorija se protezala od Karlovca do ravnog Kosova, u drugom duhovitijem
32 Isto. 33 Kada je re o nainu na koji su Srbi prikazivani u javnosti Austro-Ugarske, jo pre Prvog svetskog rata, onda treba imati na umu aneksionu krizu iz 1908. godine, kojom su Bosna i Hercegovina date Austro-Ugarskoj. Poto je u to vreme i Srbija vodila estoku diplomatsku borbu da dobije Bosnu i Hercegovinu, Srbi su bili okvalifikovani od strane Austro-Ugarske kao neprijatelji. Negativnoj slici Srba doprineo je istoriar Brejslfort koji je 1908. godine pisao da Srbi nisu od koristi za ljudsku civilizaciju i da njihovo politiko umiranje ne bi bio ozbiljan gubitak za Evropu.Ljubia Despotovi, Mitovi i stereotipi u funkciji geopolitike Srbofobija i njeni izvori, The Shared History, Myths and stereotzpes of The Nationalism and Communism in Ex Yugoslavia, Novi Sad 2008, str.141.
23
Darko Gavrilovi
od Osla do Krita bie zemlja srbovita, s tim to su se tome na hrvatskoj strani suprotstavljali stihovi koje su pevali nacionalno angaovani Zlatni dukati: Meu Savom, Jadranom i Dravom Uvijek negdje kraj neke granice ivili su od vremena davnih Stari Hrvati i Hrvatice.34 Kako su neki od kreatora mitova meu Srbima rado videli sebe kao uvare kapija civilizovanog sveta, sa posebnom slau koristei se pesmama iz Kosovskog ciklusa, ali i kasnije, jo vie su ovaj mit koristili kreatori hrvatskih mitova unosei ga u mit o Drini. Na njegovom podizanju oni su radili tokom itavog 20. veka, a sa posebnom panjom njega je koristila Nezavisna drava Hrvatska i kasnije ustaka emigracija. Za njih je reka Drina bila hiljadugodinja granica izmeu Zapada i Istoka, katolianstva i pravoslavlja, svetlosti i mraka. Ovaj mitologem prvi put je nastao u okviru iste stranke prava ije je dravnopravno shvatanje nacionalnih problema negiralo postojanje bilo kog drugog naroda na teritorijama Hrvatske, Slavonije i Bosne i Hercegovine, osim hrvatskog naroda. Izaavi izvan okvira politikih pravakih teorija, ovaj mit je uao i u radove Milana uflaja35 i to dvadesetih godina prolog veka, a definitivno se oblikovao u krugu ustake emigracije. Tako je Granica na Drini zapravo postala samo jedan ideoloki obrazac u kojem su okrenute neke ideoloke postavke voe hrvatskih pravaa Ante Starevia: spremno je preuzeta Sterevieva teza o muslimanima kao cvijetu hrvatskog naroda, ali je na njegov antagonistiki stav prema Srbima, pridodana mrnja prema Srbiji i celokupnom srpskom nacionalnom korpusu.36 Drina je, po tvorcima ovog mita, trebala da bude bedem katolianstva prema pravoslavlju, a oznaavala je i granicu teritorija na kojem je trebalo realizovati plan o budunosti
34 Ivan olovi, Tema granice u politikoj mitologiji, Zbornik radova Mit, Novi Sad 1996, str.280. 35 Za vreme postojanja Nezavisne drave Hrvatske Milan uflaj je bio slavljen. Njegove zasluge su veliane, prireivane su veeri seanja gde je obeleavana njegova smrt od tuinske ruke. 36 Ivo Goldstein, Granica na Drini znaenje i razvoj mitologema, Zbornik radova Historijski mitovi na Balkanu, Sarajevo 2003, str.115.
24
srpskog, pravoslavnog stanovnitva u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj.37 Nakon Drugog svetskog rata u ustakoj drugoj emigraciji38 mit o Drini je od kapije civilizacije postao sredstvo enje, nostalgije, otpora i elje za osvetom o emu su svedoili mnogi prozni radovi i pesme koji mada knjievno tanki ali ideoloki jasno postavljeni su mesto pronali naroito u asopisu Drina koji je osnovao Vjekoslav Maks Luburi za vreme rata najozloglaeniji predstavnik ustakog terora.39 Njihov politiki program u sebi je poneo samo srce mita o Drini. O tome je najjasnije govorio Luburi: Nae je ime na program, a zovemo se Drina. Tu je cijeli na program. Ni manje, ni vie. To je program za milenije i za sve Hrvate ...Reklo se je, da gajimo kult Drine i mi se nismo branili. Zvali su nas fanaticima i nismo se uvrijedili. Optuili su nas da smo za taj program ubijali i dali se ubijati i mi smo to priznali.40 Dakle, biti uvarom kapije znailo je biti delom grupe koja je u isto vreme sastavni deo istinske civilizacije ali i koja predstavlja njeno najisturenije uporite, a kako su kapije bile napadane kroz itavu istoriju od strane mranih sila tako je ta grupa bila odabrana od strane samog boanskog provienja da se rtvuje kako bi spasila veliku civilizaciju kojoj pripada. U toj martirolokoj verziji mit je dobio mesijanske prizvuke: nacija se doivela kao kolektivni Isus Hrist, koji svoj ivot rtvuje za druge.41
37 Mada plan nikada nije bio napisan u stvarnosti je bio sprovoen a to je znailo da treba treinu Srba pobiti, treinu proterati u Srbiju a treinu prisiliti na prelaz na katoliku veroispovest. Prema Ivi Goldsteinu umereniji deo ustaa bio je za masovne deportacije i pokatoliavanje dok je tvrda jezgra s Paveliem i emigrantima povratnicima na elu zastupala upotrebu svih sredstava, pa i najstranijih (iz jednog Pavelievog uvodnika 1932. u listu Ustaa), dakle ubijanja. I. Goldstein, nd, str.123. 38 Prva emigracija bila je za vreme Kraljevine Jugoslavije. 39 Lengel Krizman, Teror, 10; Tko je tko u NDH, str. 62,63, 90, 240-242. 40 General Drinjanin (Maks Luburi je sebe zvao General Drinjanin mada se nikada nije borio na Drini), Otac Dominik Mandi utvruje granicu na Drini, u:Drina, Madrid 1963,br.1, str.9, kod I. Goldstein, nd, str.127. 41 O kolektivnom povezivanju nacije sa Hristom jedan od zadivljujuih primera u istoriji, osim Srba koji su se tome pribliili kreirajui mitove na ciklusu pesama o boju na Kosovu polju, prua poljski nacionalizam. Naime, poljski ustanci ranog 19. veka imali su za cilj da obnove razapetu politiku zajednicu Poljska
25
Darko Gavrilovi
Nasuprot mitovima koji su imali zadatak da ojaaju moral i razbude nacionalnu svest jedne zaraene strane, u sluaju Lafanovog kazivanja o Srbima kao uvarima kapije - engleske i srpske, suprotna strana u ratu je stvarala nove mitove koji su predstavljani iroj javnosti kao demitologizovana istorija, a u stvari su imali politiki cilj - diskreditaciju neprijatelja i prikazivanje iskrivljene slike o njemu. Takve istorije su esto bile tek odraz u ogledalu starih mitova: neprijateljevi junaci su prikazivani kao nitkovi, a glorifikacija je pretvarana u demonizaciju. Kao primer u kolikoj meri je mitska diskreditacija neprijatelja postala sastavnim delom medijskog rata i koliko je ozbiljno shvatana tokom devedesetih godina prolog veka kada se vodio niz ratova na prostoru bive Jugoslavije, posluila je knjiga Branimira Anzulovia Nebeska Srbija: od mita do genocida42. U njoj se autor naao na stranputici koja mu je pripretila da sklizne u anti-mit. On je na lako itljiv nain oborio jedan broj glorifikujuih srpskih mitova, ali se strovalio u mrnju optuujui Srbe da su posebno nasilan, samodopadan i ohol narod. U ovoj knjizi je autor pokuao da obori mit o Srbima kao izabranom narodu koji je tokom vekova na vet nain povezivan sa mitom o spasitelju. Poto je srpska mitska svest stvorila od Marka Kraljevia, stvarne istorijske linosti koja je ivela u poznom srednjem veku i ratovala na strani Osmanlija kao njihov vazal, velikog nacionalnog heroja koji se po snazi i veliini svojih junakih dela mogao staviti rame uz rame sa starozavetnim Samsonom, Anzulovi je opisao tog istog Marka, za Srbe zatitnika pravde i junaka koji je porazio neprijatelje kao Marka koji pokazuje zapanjujui broj negativnih osobina, poput prevrtljivosti,
Litvanija. Bili su voeni mistinim slikama romantiarske poezije sa uverenjem da e Poljska, Hrist meu nacijama, imati svoj Trei dan: Zdravo Hriste, Ti Gospodaru ljudi! Poljska Tvojim stopama hodi Kao Ti pati, na Tvoje pozive Kao Ti, ustae opet. N. Dejvis, nd, str.826. 42 Vie o tome kod Branimir Anzulovic, Heavenly Serbia: from Myth to Genocide, London, 1999.
26
surovosti i kolaboracije sa neprijateljima svoje zemlje.43 Taj kontrast izmeu Marka iz istorije i Marka iz legende je zanimljiv, ali bilo bi logiki pogreno da se zakljui kako ovaj proces demitologizacije treba da poslui da na videlo izau moralni kvaliteti Srba. Meutim, Anzulovi je upravo to uradio pa su Srbi po njemu narod koji ne ceni vrlinu i pravdu ve su slino svom mitskom spasitelju nasilnici, prevrtljivci i izdajnici.44 Ovakav stav prema Srbima krenuo je putem stvaranja mita o neprijatelju pa je shodno tome podsticao i opravdavao mrnju i nasilje prema njima. Kada je re o mitu o izabranom narodu u najtenjoj vezi sa njim stoji mit o obeanoj zemlji. Oni se najee prepliu i nadopunjuju, a o tome na Balkanu, u poprilinoj meri svedoi povezanost i izukrtanost nacionalistikih mitova kod Srba, Hrvata i Bonjaka koji su savili svoje mitske predstave oko njihove uloge u istoriji i presudnog znaaja njihovih zemalja po istoriju Starog kontinenta. Treba imati na umu da je mit o obeanoj zemlji izuzetno vaan ne samo na Balkanu ve i u svetu, jer time nacionalizam daje kredibilitet tenji za kontrolom odreenog teritorija. Dva najea pristupa su da smo mi ovde prvi doli i ovo je nekada bilo nae to znai da je i danas. Potreba za ovim mitom posebno je indikativna na podrujima koja nastanjuju i neke druge grupe, odnosno ako na njega polau pravo i drugi, a to je u istoriji Balkana kao i drugde irom sveta bio est sluaj. Kao to su Srekovi, Milojevi i Lazi bili tvorci mita o izabranom narodu tako su stvarali i mit o Srbiji kao obeanoj zemlji proirujui njene granice na tue zemlje i svojatajui ih, najee se pozivajui na teritorije koje su zauzeli kraljevi iz srednjovekovne srpske dinastije Nemanji. Ove ideje ostale bi zapletene u mrei povrnih i konstruisanih istorijskih ocena koje su imale politiku pozadinu na kraju 19. i poetku 20. veka da ih na povrinu nisu izvukli ve pomenuti srpski pisci s kraja osamdesetih godina prolog stolea. Uz pomo njihovih konstrukcija, u javnosti su srpskim zemljama prema potrebi kreiranja ovog nacionalnog mita, postajale kako zemlje trenutnih
43 Isto, p.14, 17. 44 Vie o tome kod P. Kolsto, nd, str.33,34.
27
Darko Gavrilovi
srpskih neprijatelja u ratnom vihoru koji je zahvatio zemlje bive Jugoslavije tako i zemlje drugih suseda. U periodu izmeu ove dve grupe kreatora mitskih predstava pojavljivalo se, kada je re o mitu o obeanoj zemlji, jo autora. Jedan od njih je ve spomenuti Lafan koji je, nastojei da s jedne strane ojaa moral engleskih vojnika a s druge da ocrni neprijatelja, podrao srpsku mitoloku predstavu o Srbiji kao obeanoj zemlji, kao posebnoj u odnosu na sve ostale zemlje sveta. Tako je Srbija postala kapija civilizovane Evrope, a Srbi njeni verni uvari. Treba napomenuti da su Srbi, koji su po Lafanu bili uvari kapije civilizovane Evrope zaboravljeni kao takvi tokom devedesetih godina 20. veka i u poprilinom broju zapadnih medija prikazivani sa neprijateljskom ostraenou koja je bila gotovo identina onoj koja ih je nekada slavila. Oito, preli su put od saveznika do protivnika. Meutim, mit o obeanoj zemlji nije poeo da se po prvi put razvejava kod Srba u vreme Lafanove propagandne aktivnosti. Ovaj mit, kao i ostali mitovi nacionalizma pojavili su se jo u 19. veku. Tada su poeli da se ire mitovi srpskog nacionalizma koje je romantizam, kao kulturni pokret, sa uspehom uneo u narod. Kao i tokom devedesetih godina 19. veka, u slubu nacionalizma su se na kraju 20. veka stavili ne samo istoriari ve i slikari, pesnici, pisci. Svi oni su dali svoj doprinos kako jaanju nacionalnog identiteta tako i poletu srpskom nacionalizmu u pravcu stvaranja, prvo nezavisne Srbije, a potom i Srbije koja bi trebala, po njima, da posle vie vekova doe na svoje (njihove) istorijske granice. Inae, dogaaj koji bi mogao da se nazove Danom D srpskog nacionalizma je srpski narodno - crkveni sabor odran u Temivaru 1790. godine. On je predstavljao poetak nacionalne borbe Srba u Habsburkoj monarhiji i tada je po prvi put zahtevana teritorijalna autonomija za Srbe. Nakon toga, jo dva puta su se u 19. veku sastajali vodei predstavnici srpskog naroda u Habsburkoj monarhiji i to u Sremskim Karlovcima 1848 i 1861. godine. Osim teritorije koja bi trebala da se zove Vojvodstvo srpsko traena je i unutranja samouprava i odgovarajui organi vlasti. Ova politika borba voena u svom zaetku samo od strane uskih intelektualnih
28
krugova, u prvoj polovini 19. veka, a naroito u vreme Srpske revolucije, proirila se na ire slojeve srpskog stanovnitva. Poto je nacionalizmu bila neophodna mobilizacija masa poele su da se u prvi plan stavljaju stare mitoloke predstave koje su trebale da podstaknu narod na borbu. Svakako da je mit o obeanoj zemlji imao vanu ulogu, jer je u tako burnim vremenima trebalo postaviti jasne teritorijalne nacionalne ciljeve. Romantiarski duh srpskih kulturnih radnika, koji su se u velikom broju kolovali u nemakim zemljama pa time i bili dobrim delom voeni primerom nemakog romantiarskog kruga iz Hajdelberga koji je veliao narodni duh, pesnitvo i tradiciju kao i berlinskih romantiara koji su budili nacionalni preporod pod vostvom Hajnriha Hajnea, sluio je toj svrsi pa je tako pogreno miljenje Vuka Stefanovia Karadia koji je reducirao problem identiteta na jeziki medij, uzeto za jedino ispravno, te je celokupna jezika kultura Bosne i veim delom Hrvatske proglaena za najii srpski jezik, to je za srpske nacionalistiki orjentisane istoriare bio samo jo jedan dokaz da su to srpske zemlje i da tamo ivi jedan na narod. Vukov savremenik, srpski politiar Ilija Garaanin, otiao je dalje, pa je svojim Naertanijem iz 1844. godine, inae razuenim nacionalnim programom srpske spoljne politike, napravio akcioni plan na osnovu kojeg bi trebalo da se Bosna i vei deo Hrvatske prisajedine Srbiji. Pri tome ne smemo da zaboravimo ni mitske predstave o Makedoniji kao srpskoj zemlji kao i onovremenoj tenji vodeih srpskih politikih krugova da se ponovo, posle vie od etiri stotine godina, uspostavi srpska vlast na Kosovu i Metohiji. U takvoj situaciji raali su se mitovi koji su trebali da dokau kako su Srbi na tim prostorima due od drugih, kako su to njihove zemlje to su nastojali da potvrde na osnovu srednjevekovnih vladarskih povelja, kako su mnogobrojniji, i stoga kako im i pripadaju. Ovakvi mitovi bili su od druge polovine 19. veka ireni i u srpskim srednjokolskim udbenicima, a trebali su da razviju kod uenika ne samo patriotske oseaje ve i da ih uvere u ispravnost borbe za prisajedinjenje i stvaranje Srbije koja bi bila po meri nacionalista. Jedan od primera nam prua udbenik Pantelije Srekovia.
29
Darko Gavrilovi
Koristei udbenik kao sredstvo propagande on je, u predgovoru, pisao o tome kako su Srbi prihvatili hrianstvo pa je istakao da Srbi nisu hteli ni hrianstvo primiti na tuem, nerazumljivom jeziku, nego su stvorili i odnegovali svoju pismenost u solunskoj Srbiji i preveli na svoj jezik svete knjige, za koje su doznali i drugi slovenski narodi i traili te svete knjige i uitelje.45 Samo u ovoj reenici na povrinu su isplivala dva mita: mit o obeanoj zemlji po kojem je postojala solunska Srbija, odnosno po kojem je dananja Makedonija srpska zemlja i mit o izabranom narodu po kojem su ba Srbi prvi prevodili na slovenski jezik i posle, na traenje ostalih Slovena, slali im svoje knjige i uitelje. U cilju jaanja mita o obeanoj zemlji, ne samo Pantelija Srekovi ve i neki njegovi sledbenici nisu prezali od toga da pojedine vladare drugih naroda predstavljaju kao Srbe da bi na taj nain prikazali neprekinutu istoriju srpske dravnosti. Jedan od najinteresantnijih primera pruaju nam razliite predstave o tome iji je bio srednjovekovni car Samuilo. Poto su u 19. veku srpski nacionalistiki orjentisani politiari putovali na prostor dananje Makedonije i vrili nacionalnu propagandu koja je imala za cilj da kod tamonjeg stanovnitva razvije srpski nacionalni oseaj, a na istom prostoru, svoju nacionalnu propagandu vrili su bugarski i grki nacionalisti, njihove mitoloke predstave su kad tad morale da se sudare. Naime, svi oni su videli Makedoniju kao deo svoje zemlje i svi su nastojali da raspire sopstvene mitske predstave u nameri da njima privuku tamonje nacionalno neosveteno stanovnitvo. Meu srpskim nacionalistima koji su vrili propagandu u Makedoniji bio je i Milo Milojevi koji nije prezao od takve vrste propagande po kojoj je Srbija od davnina bila daleko vea, irei se na vie kontinenata, nego to je bila u njegovo vreme. Ovaj mit nacionalizma kojeg je karakterisalo nacionalno oduevljenje i matarija ne samo da je bio u osnovi nacionalnih i drutvenih vrednosti sve do kraja 19. veka ve se ponovo vratio na
45 Natalija Jovanovi, Mitovi i stereotipi u gimnazijskim udbenicima srpskog drutva 19. veka, Zbornik radova The Myths and Stereotypes of Natioanlism and Communism in ex Yugoslavia, Novi Sad 2008, p.248.
30
scenu krajem 20. veka. U oba sluaja nacionalni radnici su procenili da se radi o odsudnom vremenu za srpski narod i Srbiju i da je neophodno da se sve raspoloive snage stave u slubu kreiranja nacionalnih mitova da bi se razbudio nacionalni duh, pa samim tim i mit o obeanoj zemlji. Tako se, krajem 20. veka, pitanje nacionalne pripadnosti cara Samuila i prema tome pitanja ija je Makedonija, ponovo postavilo u javnosti. Po srpskom nacionalistiki orjantisanom piscu Jeveviu, Samuilo je bio Srbin, jer je smatrao da beleka istoriara Kedrina ima jo jedan dokaz da je car Samuilo bio Srbin, a ne Bugarin. Kedrin naime tvrdi da je car Samuilo slavio slavu. Dakle, kada je Samuilova carevina od Vizantije sruena 1020. godine, to nije bila unitena bugarska carevina, koja je podjarmljena jo 971, nego srpska carevina cara Samuila. Ta carevina je osnovala u Ohridu arhiepiskopiju srpsku, koju su Vizantinci nazivali bugarskom, jer nisu jasno raspoznavali etnografske razlike Srba i Bugara, za njih varvara i jednih i drugih.46 Ako objektivno posmatramo istoriju, onda moramo da zakljuimo da bi neobino bilo tvrditi da Vizantinci nisu znali protiv koga su ratovali ak etrdeset godina, a uz to vizantijski monah Georgije Kedrin uopte nije pominjao da je Samuilo slavio slavu koja jeste stari srpski porodini verski praznini obiaj.47 Premda je dosta rasprava voeno o Samuilovom poreklu i to izmeu bugarskih i makedonskih istoriara koji su ga svojatali, a on je najverovatnije bio jermenskog porekla, treba ipak naglasiti da je Samuilo bio, po dananjoj vizantologiji, bugarski car, odnosno, da je njegovo carstvo samo jedna faza u istoriji srednjovekovne bugarske drave.48 Meutim, to, na primer, nije spreilo makedonske nacionalno orjentisane naunike na pragu 21. veka da u cilju jaanja nacionalnog duha i svoje drave razviju mit o tome da je Samuilo po nacionalnosti bio Makedonac. U izdanju Istorije makedonskog naroda, iji se prvi tom pojavio 2000. godine, Samuilova drava se definitivno naziva Makedonskom dravom, onom u kojoj su
46 Dobroslav Jevevi, Od Indije do Srbije: prastari poetci srpske istorije (Hiljade godina seoba srpskog naroda kroz Aziju i Evropu prema spisima i citatima najveih svetskih istoriara) Beograd 2002, str.91,92. 47 O tome pie R. Radi, nd, str.109. 48 Isto, str.108.
31
Darko Gavrilovi
Makedonci bili vladajui narod.49 injenica da su vizantijski autori, od kojih imamo najvie informacija o Samuilovoj dravi, dravu zvali Bugarskom, a njene stanovnike Bugarima, spominje se tek usput i ne uzima se ozbiljno. Na svojim korenima koji bi sezali do Samuilovih vremena Makedonci nisu stali. Oni su otili sve do antike, pa je diskurs o antikim Makedoncima imao nameru da potkrepi makedonsko polaganje prava na otadbinu, na teritoriju svojih predaka i na dugi nacionalni pedigre.50 Jasno je da je ovakav stav posluio Makedoncima koji su svoj nacionalni identitet poeli da izgrauju tek pre nekih stotinjak godina da raspale ne samo mit o izabranom narodu koji je morao da im podastre drevnost ve je i trebao da pone sa zaokruivanjem dravnog odnosno nacionalnog teritorija, to je iziskivalo stvaranje mita o obeanoj zemlji - nekakvoj makedonskoj Samuilovoj dravi. Ni dananji pisci srpske prolosti nisu ostali imuni na viemilenijsku istoriju Srba i to u ovom sluaju, kada treba dokazati kako je Makedonija srpska zemlja, vezanu za Aleksandra Makedonskog i jo nekih 1700 godina pre njega. Simo Jelaa je u svojoj osam milenijskoj istoriji srpskog naroda otkrio ove veze tvrdei da je Aleksandar Veliki poklonio srpskim plemenima mnogo zemlje u Srednjoj Evropi u znak zahvalnosti za ratne zasluge nazivajui te nove zemljoposednike Panovi (gospodari). Smatrao ih je velikomonim i najuvenijim narodom, koga je nazvao Slavan. Na samrti je izrazio elju da svi narodi od Jadranskog do Hladnog mora ive po zakonima Slavnih. Tako je, kau, odluio umirui pobednik u belom gradu Aleksandriji. Dr Dereti navodi da je iza Aleksandra Velikog ostalo zapisano da je neki veliki vojskovoa, pre njega, preduzeo pohod sa Helmskog (Balkanskog) poluostrva iz Srbije na istok sve do Indije. A bilo je to neto preko 2000 godina pre Hrista, a taj veliki vojskovoa bio je Nino Belov, koji se u Svetom pismu spominje kao Nebrod. Cilj mu je bio Indija. Krenuli su iz
49 Branko Panov, ured., Istorija na makedonskiot narod, tom 1. Skopje, 2000, p.357. 50 Ulf Brunnbauer, Drevna nacionalnost i vjekovna borba za dravnost: Historiografski mitovi u Republici Makedoniji, Zbornik radova, Historijski mitovi na Balkanu, Sarajevo 2003, str.305.
32
dananjeg Nia, preli Malu Aziju i stigli do Indije.51 U elji da proire granice Srbije, srpski nacionalno orjentisani istoriari, polagali su pravo Srbije i na druge susedne zemlje. Zbog toga to je obim ovog poglavlja slovno ogranien za analizu svih mitskih predstava vezanih za susedne zemlje koje bi po spomenutim nacionalistima trebale da budu srpske, odluio sam da piem samo o nekim primerima vezanim za Bosnu i Hercegovinu, mada ih je, u istoriji potonja dva veka zaista bilo mnogo. Naime, ova zemlja se jo u 19. veku nala pod udarom ne samo srpskih nacionalista ve i hrvatskih, koji su sa jednakom gorljivou tvrdili iskljuivo pravo na nju. Da bi to ostvarili, na prvom mestu su nastojali da negiraju bonjaki nacionalni identitet, koji se istina, konstituisao u modernom smislu tek u 20. veku, ali je njegova istorijska geneza poela ranije,52 a potom su na osnovu srednjovekovnih vladarskih povelja kao i verske i konfesionalne pripadnosti vladara i vlastele dokazivali pravo na zemlju. Tako su srpski nacionalistiki orjentisani istoriari53 proglaavali Bonjake vetakom nacijom koju je izmislio autrougarski dravnik Benjamin Kalaj zarad geostratekih potreba Bea i Pete u vezi sa Prodorom na istok i sa razbijanjem srpskih teritorijalnih aspiracija. Nisu samo istoriari ustajali u odbranu nacionalnih interesa. I drugi naunici su im priticali u pomo. U vreme aneksije Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske 1908. godine, u ovu borbu se ukljuio i Jovan Cviji. Kada je zbog aneksije u Srbiji nastala uzavrela atmosfera, jer su srpski nacionalisti Bosnu smatrali svojom zemljom, Jovan Cviji je u brouri pod naslovom Aneksija Bosne i Hercegovine i srpski problem pao pod uticaj ideologije i Bosnu proglasio iskljuivo srpskom zemljom. Ideologem u tadanjoj srpskoj istoriografiji dobijao je blae i sofisticiranije formule, kao to je na primer ona, da je Bosna srpska drava od starine jer su se srednjovekovni bosanski kraljevi krunili
51 Dr Simo Jelaa, Osam milenijuma srpskog porekla, www.stormfront.org 52 Sreko M. Daja, Die politische Realitt des Jugoslawismus (1918-1991). Mit besonderer Bercksichtigung Bosnien-Herzegowinas. Mnchen, 2002, p.159-261. 53 Identian sluaj bio je i sa hrvatskim nacionalistiki orjantisanim istoriarima i politiarima koji su Bonjake videli iskljuivo kao Hrvate, a Bosnu i Hercegovinu kao hrvatsku zemlju.
33
Darko Gavrilovi
srpskom krunom. Prema Cvijiu, i pomenutom mu spisu, Bosna i Hercegovina su oblasti isto srpske rase, da bi tekst zavrio pretnjom srpski se problem mora reiti silom. Obe srpske dravice moraju se poglavito vojno i prosvetno najivlje spremati, odravati nacionalnu energiju u zavojevanim delovima srpskoga naroda i prvu, iole povoljnu, priliku upotrebiti da raspravljaju srpsko pitanje s Austro-Ugarskom.54 Ipak, bilo je u to vreme i onih srpskih intelektualaca koji su upozoravali na razorno dejstvo mitova po srpski nacionalizam, istiui s pravom kakav bi nacionalizam trebao da bude. Meu njima istiem Isidoru Sekuli koja je tragala za snagom i postojanou nacionalnog identiteta. Ona je kritikovala nacionalizam zasnovan na ''uskom ovinizmu'' koji je ''pun epskog pevanja i zapevanja, pun sitnih elja i pun nemonih pretnja i isekivanja.'' Ovakav je kontekst, prema njoj, negovao misticizam koji dezintegrie realnost i udaljava od istine, ''u tom nacionalizmu trebalo bi da nema mistike, treba savlaivati misticizam. Taj nacionalizam treba da je i po sutini i po obliku ista, visoka kultura ... Valjanost i estitost i prvoklasnost ne samo srpska, nego oveanska ... Nacionalnost nije, kao to se obino misli, zagaivanje, mrnja na sve nenae i pretnja pesnicom iz velike odvojenosti i otuenosti. Nacionalizam je i u tom, u surovom elementu narodnog ivota, ali stalni, evolutivni nacionalizam je vedro lice, otvorena pamet, otvoreno srce, nesebinost, kultura u najlepem obliku.''55 Na alost, Isidorine rei nisu iskoriene na najbolji nain. Nasuprot tome, izmeu dva svetska rata, edomil Mitrinovi, Hadi Vasiljevi i drugi njihovi istomiljenici, u nameri da potvrde istinitost svojih tvrdnji da su Bosna i Hercegovina iskljuivo srpske zemlje poeli su mit o obeanoj zemlji da povezuju sa mitom o neprijatelju koji je imao zadatak da ocrni muslimane i da ih se kao takve prikae nesposobnima i nedostojnima da imaju bilo kakvo
54 Jovan Cviji, Aneksija Bosne i Hercegovine i srpski problem, Beograd 1908, str. 62. 55 Pasus prema Isidora Sekuli, Kulturni nacionalizam, Novi Srbin, januar-juni 1913, Matica srpska, P I 169.
34
pravo nad Bosnom i Hercegovinom. Narodno predanje i stihovi iz Njegoevog epa bili su ugraeni u njihova izlaganja kao ilustracija, ali bez razlikovanja izmeu stvarnih i imaginarnih podataka. Sebi su dali u zadatak da se muslimani prikau kao najgori preobraenici koji su se odrekli svog srpskog porekla. edomil Mitrinovi je itavu studiju posvetio ovom pitanju, pa je sve dobre strane muslimana pripisao njihovom navodnom srpskom poreklu dok su one negativne oznaene kao neslovenskog porekla i nastale pod uticajem islama. U njih spadaju sujeta, hvalisavost, rasipnitvo, senzualnost.56 Ovaj opis podsea na modele i predstave koje su na Zapadu stvorene o Istoku mnogo ranije, kao deo ideolokog konstrukta koji je Said definisao kao Orijentalizam.57 Ovakav stav prema muslimanima bio je intenziviran u predveerje Drugog svetskog rata, a ponovljen je krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina 20. veka. Slino srpskom mitu o Bosni i Hercegovini kao obeanoj zemlji, odnosno kao o istoj srpskoj zemlji kretao se i hrvatski mit kojeg je razvio u 19. veku hrvatski pravaki ideolog Ante Starevi. U zajednikoj dravi od 1918. do 1941. godine hrvatski nacionalisti, slino srpskim, vodili su rauna o po sebe korisnim i najee lano prikazanim demografskim podacima vezanim za Bosnu i Hercegovinu, a to je najvanije, i jedni i drugi imali su veliku podrku u svojim narodima, pa su se tako ideje o pripadnosti Bosne i Hercegovine kako od strane ideologa srpske Narodne radikalne stranke tako i Hrvatske seljake stranke ukorenile u nacionalnoj svesti ova dva naroda. Odgovor na srpski nacionalistiki mit o Bosni kao iskljuivo srpskoj zemlji, dali su hrvatski i bonjaki nacionalisti kroz mit o granici na Drini. U prvom broju asopisa Dom brae Antona i Stjepana Radia pojavila se njihova idealna geografska karta Hrvatske koja je osim istone granice na Drini jo zauzimala Boku Kotorsku i Srem do Zemuna.58 Za vreme celog svog politikog delovanja Stjepan Radi je Bosnu i Hercegovinu smatrao hrvatskom
56 edomil Mitrinovi, Nai muslimani, Beograd 1926, u delu Bojan Aleksov, Poturica gori od Turina: srpski istoriari o verskim preobraenjima, Zbornik radova Historijski mitovi na Balkanu, Sarajevo 2003, str.241,242. 57 Edward W. Said, Orientalism, New York, 1979, u delu B. Aleksov, nd, str.242. 58 Dom, 1/12.12 1899.
35
Darko Gavrilovi
zemljom. U vreme aneksije Bosne i Hercegovine 1908. godine on je kao potporu svojim politikim stavovima objavio brouru ivo hrvatsko pravo na Bosnu i Hercegovinu gde je tvrdio da je Bosna bila jezgrom staroj hrvatskoj dravi i da se naroito za dananju Bosnu sve do Vrbasa dade neprieporno dokazati teritorijalno pravo hrvatske drave.59 On se pozivao na hrvatsko dravno pravo na osnovu kojeg bi Hrvati trebali djelovati sve to snanije i uspjenije u cilju da Bosnu Hercegovinu ne samo ureenom drimo, nego zadovoljnom i sretnom uinimo.60 Da bi osigurao svoju politiku uverljivost da je Bosna i Hercegovima hrvatska zemlja, Radi je potegao i mit o neprijatelju napadajui Srbiju da se sama odrekla svojih politikih tenja i samo da predobije muslimane, poela raditi za to, da se na Bosnu Hercegovinu opet protegne suverenitet turskog sultana ... Ovaj postupak nehotice ovjeka sjea na biblijsku sliku Salomonova suda ... Hrvatska i Srbija to su te dvije ene. Srbija ve punih trideset godina trai da se dijete ubije tj. Da se preda turskoj, a Hrvatska kao prava mati nebrojeno je puta izjavila da je bolje, neka Bosna bude i Srbiji, nego da opet doe pod Tursku. Ova injenica pokazuje nepobitno hrvatsko pravo na Bosnu.61 Mada Stjepan Radi nikada nije mrzio Srbe ve ih je, prema politikoj potrebi video ponekad kao neprijatelje a ponekad i kao saradnike, njegova misao o Bosni i Hercegovini kao hrvatskoj zemlji nadivela ga je, a neostvareni ideal hrvatskih nacionalista da se stvori nezavisna hrvatska drava i u njenim okvirima Bosna i Hercegovina koja bi trebala da bude nacionalno ista kulminirao je krvavom frustracijom za vreme Drugog svetskog rata kada je jedan deo hrvatskih nacionalista preuzeo na sebe ulogu iritelja mrnje protiv Srba. Meu njima je bio dugogodinji predsednik Matice hrvatske, geograf, geopolitiar i univerzitetski profesor Filip Lukas koji je u Zemljovidu NDH iz 1941. godine izmeu ostalog pisao da Hrvati i Srbi predstavljaju suprotne rasne tipove, ali da i Crnogorci pripadaju hrvatskom rasnom tipu. U svojoj
59 Stjepan Radi, ivo hrvatsko pravo na Bosnu i Hercegovinu, Zagreb 1908, str.29. 60 Isto, str.23. 61 Isto, str.39.
36
Povijesti Bosne i Hercegovine on je podvukao svoje vienje razlika izmeu Srba i Hrvata: Razlike u geopsihi jednih i drugih ne mogu ukloniti nikakove jezike srodnosti, ve su oni stajali za sve doba svoga razvoja u psihikom pogledu leima okrenuti jedni prama drugima.62 Nekadanji potpredsednik Vlade Nezavisne drave Hrvatske, inae musliman, Dafer beg Kulenovi je kao emigrant, posle Drugog svetskog rata, u Siriji na jednako ostraen nain objanjavao da je od davnih davnina granica izmeu Bosne i Srbije Drina ... Ova se je poviesna granica odrala stoljeima i bila je granica ... izmeu dva naroda, razliita odgoja i razliitih pogleda ... Srbijanci ele bezobzirno vladati i gospodariti, a mi hoemo da ivimo podpuno ravnopravni s istim pravima i dunostima.63 Ustae i njihovi simpatizeri su mit o obeanoj zemlji zasnovali na tezama da se istorija Hrvatske deavala na granici svetova pa su samim tim i Hrvati dobili mitsku ulogu u toj borbi. Na propagandne pokuaje pohrvaivanja i posrbljavanja u Bosni od poetka 20. veka, deo muslimanskog stanovnitva reagovao je pasivnim otporom, a politiko vostvo Jugoslovenske muslimanske organizacije, koja je osnovana 1919. godine, i artikulisalo zasebne privredne i kulturne interese bosanskih muslimana, isticalo je njihov jugoslovenski karakter i ukorenjenost u bosansko tlo. Srpskim i hrvatskim nacionalnim planovima vezanim za muslimane, vostvo Jugoslovenske muslimanske organizacije odupiralo se isticanjem da su bosanski muslimani ogranak Jugoslovena, samo da nisu svesni svoga plemenskog imena i da njihov nacionalizam nije stvar svakodnevne politike, nego pitanje kulturnog i drutvenog razvoja.64 Tek su komunisti, u socijalistikoj Jugoslaviji, poklonili vie panje posebnom identitetu muslimana, to je imalo i odreene spoljnopolitike razloge, jer je njihovo priznavanje kao treeg jednakopravnog naroda u Bosni i Hercegovini dovelo i do ivljih ekonomskih i politikih veza sa islamskim zemljama.
62 Ivo Goldstein, nd, str. 117,118 63 Isto, str.127. 64 Atif Purivatra, Jugoslavenska muslimanska organizacija u politikom ivotu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Sarajevo 1974, str. 596-599.
37
Darko Gavrilovi
U danima razbijanja socijalistike Jugoslavije i njenog konanog nestanka, mitovi o obeanoj zemlji i izabranom narodu nisu se samo pojavili kod srpskih i hrvatskih nacionalista ve i kod bonjakih.65 Nakon priznanja Bosne i Hercegovine kao drave bonjaka mitoloka istoriografija prela je na otvorene marginalizacije srpske i hrvatske komponente. Meu mitomanskim autorima istiu se Mustafa Imamovi i Ahmed S. Alii koji su nastojali da minimalizuju, a u pojedinim delovima i da negiraju srpski i hrvatski narod u Bosni, da bi u isto vreme, isticali predosmanlijsko poreklo begova i kontinuitet njihovih poseda od srednjeg veka do austrougarskog doba. Na taj nain su nasledili misli Safvet beg Baagia i ire Truhelke koji su se poetkom 20. veka kretali ne samo putem dokazivanja istorijskog prava bosanskih begova na zemljine posede ve su predstavljali apoteozu tom begovatu kao predstavniku i uvaru bosanskih tradicija i bonjakih interesa u Bosni i Hercegovini. Truhelkine tvrdnje, za razliku od Baagievih koje su u sebi nosile nacionalistiki predznak, za razlog su imale to to je autrougarska uprava u ovom sloju stanovnitva nalazila oslonac u politikoj strategiji. Cilj je bio da se forsiranjem bosanskog patriotizma preko begova stvori protivtea hrvatskim i srpskim nacionalistikim tendencijama u Monarhiji. Poetkom devedesetih godina prolog veka, u vreme raspada Jugoslavije, mitomanske predstave su meu jednim delom bonjakih autora ponovo oivele. I tu se pojavljuje ve spomenuti Mustafa Imamovi koji je u svojoj Historiji Bonjaka66 razvio
65 Bosanski muslimani su prihvatili naziv Bonjaci za svoj nacionalni identitet. Ovaj naziv je prihvatio kao svoj nacionalni identitet veoma mali broj Srba i Hrvata iz muslimansko hrvatske federacije, zadravi, u najveem broju, svoj od ranije formiran nacionalni identitet Srbin, Hrvat. 66 Ameriki istoriar Robert Donia je pozitivno prikazao knjigu Historija Bonjaka u asopisu Nationalities Papers 28 br.2 (2000) zato jer i sam pripada onoj grupi istoriara koja je spremna da razvija novi mit o izabranom narodu, u ovom sluaju jednom jedinstvenom bosanskom narodu u cilju uvrivanja Bosne i Hercegovine kao drave. Ovo je primer kako ideja koja ide za unitavanjem mitskih predstava nacionalizama kod Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini vodi ka stvaranju novih mitskih predstava jednako pogubnih po stabilnost pomenute zemlje.
38
gorespomenuta dva mita nacionalizma. Prvo, on smatra dananje Bonjake potomcima posebnog slovenskog plemena Bosna koje je naselilo ovo podruje i dalo mu svoje ime67 pri tome predstavljajui iskljuivo njih kao potomke bosanskih Slovena dok drugi potomci nisu spomenuti.68 Od njega u prolost Bonjaka ide jo dublje i jo netanije Enver Imamovi. Dok po Mustafi Imamoviu istorija bosanskih muslimana poinje sa doseljavanjem Slovena u Bosnu u 5. i 6. veku, po Enveru Imamoviu ona see nekoliko hiljada godina duboko u prolost. On u svojoj knjizi Korijeni Bosne i Bosanstva kae znanstveno nije vie uope sporna injenica da su bosansko hercegovaki muslimani autohtoni balkansko europski narod koji na ovom prostoru ivi vie od 4 000 godina, koliko se moe arheoloki pratiti69 pa su se tako Bonjaci, po njemu, kao narod formirali otprilike u isto vreme kada i srednje egipatsko carstvo (2040 1785 p.n.e.). Postavivi mit o Bonjacima kao izabranom narodu, odnosno najstarijem i jedinom domaem stanovnitvu Bosne, on je poeo da gradi i mit o obeanoj zemlji, jer je prikazao da jedino oni imaju pravo na Bosnu i Hercegovinu dok su esti ratovi, epidemije a i ekonomski razlozi, doveli u Bosnu brojne doseljenike (mahom stoare i kmetove), najvie iz Srbije, Crne Gore i Dalmacije. Na taj nain su se diljem Bosne i Hercegovine stvarale strane nacionalne jezgre.70 U elji da razbije srpske mitoloke predstave o Srbima kao izabranom narodu, on je slino Anzuloviu poeo da Srbe prikazuje kroz mit o neprijatelju. O njima i Crnogorcima je rekao sasvim je evidentno da su u svim proteklim njihovim agresijama u pozadini bili pljakaki motivi, to jest e za tuim. To je tipini mentalitet nomadsko pljakakih hordi, od kojih vuku korijen i ta dva naroda ... Karakteristika prekodrinskih napadaa je i ta to ih u akcijama ne vodi razum nego instikt koji su im oblikovali surovi uvjeti njihovog ivotnog ambijenta gdje je sve bazirano na sili, lukavstvu
67 Mustafa Imamovi, Historija Bonjaka, Sarajevo 1997, str.25. 68 Isto, str.23. 69 Enver Imamovi, Korijeni Bosne i Bosanstva, Sarajevo 1995, str.129. Jon Kvaerne, Da li je Bosni i Hercegovini potrebno stvaranje novih historijskih mitova?, Zbornik Historijski mitovi na Balkanu, str.95. 70 E. Imamovi, nd, str.122. J. Kvaerne, nd, str.99.
39
Darko Gavrilovi
i prijevari. Zato su u takvim zajednicama otupljeli osjeaji za ono to se u civiliziranom svijetu zove humanost.71 Oito Imamovi je gradei mit o izabranosti svog naroda i o Bosni kao obeanoj zemji, postavio jo jedan mit koji slui ne samo da potvrdi istinitost prethodna dva ve i da aktivno mobilie sopstvenu naciju, a to je mit o neprijatelju. U njegovom podizanju, na pristrasan nain posluio se idejama biolokog naslea i rase neveto i nenauno ih kalemei na sopstvene mitomanske predstave. Mit o obeanoj zemlji gde se koristio jedan deo teritorija koji je uzdignut na nivo svetinje, na kojem se odigravala vojna i duhovna prolost naroda bio je prisutan kod junoslovenskih naroda, ba kao i irom Evrope. Ta teritorija postajala je mesto duhovnog okupljanja naroda, simbol njegovog preivljavanja, istrajnosti, ali mogla je da predstavlja i mesto stradanja, martirij, tragediju, pogibiju za koju se okrivljavao neprijatelj i na osnovu koje se negovalo vievekovno istorijsko pamenje sa razlogom da se ne zaboravi i da se osvete svoji preci. Kada je re o tim mitolokim predstavama posebnu panju zasluuju Kosovo i Metohija koji su u svesti srpskih nacionalista ostali sveta srpska zemlja. Ovakve mitove imali su i ostali junoslovenski narodi. Rasprostranjenost slinih mitskih predstava najbolje je objasnio Igor Grdina napisavi da je Gosposvetsko polje bilo slovenako Kosovo polje i da je kao takvo postalo metafora za izraavanje kolektivnih narodnih frustracija.72 I Hrvati su, ako je re o pogibiji cveta njhovog srednjovekovnog plemstva, imali svoje Kosovo polje to je bilo Krbavsko polje gde su Osmanlije potpuno potukle hrvatsku vojsku. Uprkos tome to su i drugi junoslovenski narodi imali sline mitoloke predstave o obeanoj zemlji Kosovo i Metohija su kao mit do dananjih dana ostali politiki aktivnima zato to Srbi i danas vode bitku za ouvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Inae, Kosovo i Metohija su se nalazili u sastavu srpske srednjovekovne drave jo od 13. veka, a na Kosovu polju se odigrao i poslednji
71 E. Imamovi, nd, str.349 i J. Kvaerne, nd, str.96,97. 72 Igor Grdina, Karantanski mit v slovenski kulturi, Zgodovina za vse 3/2, 1996, str.57.
40
veliki boj 1389. godine koji je srpsko srednjovekovno plemstvo vodilo protiv Osmanlija. Kada su Osmanlije pokorile Srbiju 1459. godine oni su nastavili prodor u Evropu dokazavi da su bili, u to vreme, neprikosnovena vojna sila, a Srbi, koji su ostali u sastavu Osmanlijskog carstva nastavili su da vode ivote podanika. Politiki status Srba u Osmanlijskom carstvu poeo je da se menja tek od 19. veka, a njega je pokrenula Srpska revolucija i to kako ratni deo od 1804. do 1815. godine tako i onaj mirnodopski od dobijanja hatierifa (1829,1830 i 1833) i Berata (1833) kojima je Srbija postala vazalna kneevina u Osmanlijskom carstvu do 1835. godine kada je u Srbiji ukinut feudalizam, pa je tako revolucija imala kako nacionalni tako i socijalni karakter. Nakon ovog perioda usledilo je doba borbe drutva srpskih seljaka za nezavisnu dravu koje je trajalo do Berlinskog kongresa 1878. godine kada je Srbija dobila nezavisnost. Na prelazu izmeu 19. i 20. veka graansko drutvo u Srbiji je uveliko napustilo seljaki mentalitet i poelo je da ambiciozno gradi svoju ideologiju. Sa dolaskom dinastije Karaorevi na vlast 1903. godine otpoeo je proces intenzivne modernizacije, bez koje se nije mogla zamisliti misija srpske drave u konanom reavanju srpskog nacionalnog pitanja. U vremenu od 1904. do 1914. godine Nikola Pai, voa srpskih radikala, se gotovo neprestano nalazio na elu drave traei mogunosti za njeno proirivanje kroz vojnu akciju na jugu gde bi se Srbija proirila na teritoriju stare Srbije, Kosova i Metohije i Makedonije, a u cilju reenja srpskog nacionalnog pitanja. Sa ovakvim planovima Srbija je ula u Balkanske ratove, da bi ve nakon pobeda Srbije u Prvom balkanskom ratu Kosovo i Metohija ponovno doli u njen sastav. U treoj etvrtini 19. veka, za vladavine dinastije Obrenovi u Srbiji su nacionalistiki angaovani pisci pisali o Kosovu i Metohiji na veoma propagandno dinamian nain, spajajui sa mitom o obeanoj zemlji ostale mitove. Patritoski stereotip bio je oslonjen na kosovski mit, uzdizanje moralne veliine srpskih junaka koji su poginuli u boju na Kosovu polju 1389, i slavnih vladara, a posebno kneza Miloa Obrenovia koji je ovakve stereotipe podsticao u cilju uvrivanja vlasti i jaanja dinastije. Da bi se u narodnu svest utkalo da su Kosovo i Metohija iskljuivo srpske
41
Darko Gavrilovi
zemlje, Srbi su prikazivani kao branioci sutine hrianske evropske civilizacije od, kako se esto navodilo, destruktivnog islamskog uticaja i zastraujue dominacije napredujueg Osmanlijskog carstva u srednjovekovnom periodu. Pozivalo se na srpsku krv koja je bila prolivena u boju na Kosovu polju zarad odbrane Evrope i hrianstva i sve to se mealo sa mitskim predstavama o srpskom knezu Lazaru (kojeg je narodna poezija prozvala carem) i njegovim vitezovima koji su bili postavljeni pred izbor da biraju da li e da prue otpor neprijatelju ili da mu se podine, to je poezija prikazala kao izbor izmeu carstva nebeskog i carstva zemaljskog. Na taj nain mit o obeanoj zemlji bio je proet mitovima o smrti i spasitelju. Meutim, ovaj mit, za razliku od poprilinog broja drugih mitova nacionalizma, nije nastao vekovima kasnije i to samo da bi sluio jaanju nacionalne ideje. Naime, boj na Kosovu koji se odigrao 1389. godine izmeu Srba i njihovih saveznika s jedne strane i osmanlijskih snaga i njihovih saveznika s druge, izazvao je nedugo posle bitke meu Srbima itav ciklus poetskih sastava koji su imali za cilj da odre srpsku dravnu organizaciju naslanjajui se na tradicije Nemanjia. Nova dinastija, Lazarevii, poeli su da stvaraju novi kult predaka koji se zasnivao na uzdizanju junaka, srpskog vojskovoe u bitci na Kosovu kneza Lazara sasvim odgovarajue stvaranju mita o spasitelju voi. O tome svedoe rei njegovog sina i naslednika Stefana, bi hrabri stradalac/bezakonim agarenskim rukama/i kraj stradanju dobro sam prima/ i muenik Hristov postaje/...73 Tako su u dvorskoj sredini nastali spisi koji su kroz lik jednog junaka objanjavali poloaj i idejne osnove Lazarevia, a taj junak bio je moralni pobednik, Hristov stradalnik, jer je branio zemlju od inoveraca i prema tome postao je hrianski heroj. Podvinici su bili i njegovi vitezovi koji su zajedno sa njim Lazarom izginuli u tom boju. Na taj nain oni su ostvarili vezu, to je nesumnjivo bila potreba tadanje Srbije, sa ranim hrianskim muenicima koje je muenika smrt uzdigla meu izabrane. U
73 Despot Stefan, Ove rei su bile pisane na stubu mramornom na Kosovu, Srednjovekovni srpski spisi o Kosovu, Projekat Rastko, Biblioteka srpske kulture na internetu.
42
ovom Stefanovom tekstu nije samo ostvareno jedinstvo tri mita o izabranom narodu, spasitelju i obeanoj zemlji ve i mit o neprijatelju, jer su neprijatelji Osmanlije predstavljeni kao divlja zver sam Sotona. Takav nain prikazivanja neprijatelja bio je krakteristian za srednji vek. Meutim, u vekovima koji su prohujali i u kojima je istorija srpske dravnosti bila prekinuta, kada se srpski narod naao rasutim u vie drava od kojih ni jednu nije oseao kao svoju, on je zadrao ove srednjovekovne mitske predstave nadogradivi kroz narodnu poeziju itav ciklus poetskih sastava u okviru kojih je izneo san uokviren u nacionalni imperativ o povratku na Kosovo, koje je, zahvaljujui kako narodnoj poeziji i svesti o postojanju srednjovekovne srpske drave na tim prostorima tako i mitovima za Srbe ostalo iskljuivo srpska zemlja.74 Tako su se srednjovekovna knjievnost, istorija srednjeg veka i narodno stvaralatvo nali zajedno u slubi modernog nacionalizma pretaui svoje nepobitno kulturno blago u krag modernih nacionalnih mitova koji su trebali da podignu borbenu gotovost kod Srba da krenu prvo ka putu osamostaljivanja, a potom i irenja drave u 19. i 20. veku. Analizom mita kojeg su razvili Lazarevii da bi uvrstili svoju dinastiju ne elim da niveliem nesumnjivo kulturno blago koje su ostavili za sobom niti da umanjujem knjievni znaaj srpskih narodnih junakih pesama nastalih u vekovima nakon propasti srednjovekovne srpske drave, ve mi je elja da prikaem kako su bili koriteni od strane vlasti u Srbiji da bi se opravdali ratovi koje je ova drava vodila za Kosovo s ciljem da ono ponovo bude u okviru njenih granica u 20. veku sa izuzetkom dva svetska rata.
74 Erhard Busek je izjavio jednom bekom dnevnom listu da e Srbija, srednjorono gledano, ostati povod za zabrinutost, pri tome je istakao da ne veruje da e se situacija oko Kosova brzo reiti, jer ko vie od est stotina godina u pamenju zadrava bitku na Kosovu, i za druga pitanja ima veliki kapacitet pamenja. U jednoj drugoj svojoj izjavi, on je alio to dok se u Srbiji belee veliki privredni uspesi, njen politiki vrh ivi u svetu mitologije. Objavljeno u dnevnom listu Veernje novosti, 17.01 2008, str.2, kod Sran ljuki, Mitovi i sukobi na Zapadnom Balkanu: jedan atropoloki pristup, Shared History, The Myths and Stereotypes of The Nationalism and Communism in Ex Yugoslavia, Novi Sad 2008, str.185.
43
Darko Gavrilovi
Srpski nacionalizam nije koristio samo svoje drevne junake u politike svrhe i oko njih obavijao veo mita o spasitelju. Time se slue i nacionalizmi drugih naroda i ne samo nacionalizmi. Ovo je matrica koju su koristili komunisti, faisti i nacisti. Na prostoru bive Jugoslavije moda su najinteresantniji primer korienja istorijske linosti u politike svrhe ponudili razliiti politiki ciljevi hrvatskih nacionalista, ustaa i komunista kada su zarad mobilizacije masa poeli da na pogrean nain predstavljaju vou pobunjenih hrvatskih seljaka Matiju Gubeca. To ne treba da nas udi, jer je hrvatski narod imao na poetku 20. veka veka u kojem su bili svedoci dezintegracije carstva, stvaranja novih drava i dva svetska rata iza sebe dugu istoriju heroja i martirija koje su politiari koristili u borbi za stvaranje hrvatske drave. Tri razliite politike struje, tokom prolog veka, irile su mitske predstave o Gubecu koji je 1573. godine podigao seljaku bunu uperenu protiv feudalaca.75 Mit o njemu poeo je da se stvara jo tokom 19. veka kada su nacionalistiku ideologiju prihvatili u svom romantiarskom zanosu pisci poput Ivana Kukuljevia, Augusta enoe i Rudolfa Horvata. Mit o Gubecu prenosilo je i seljatvo iz severne Hrvatske koje je u njihovim pripovestima dobilo mitske dimenzije. Godine 1922, jedan od voa Hrvatske republikanske seljake stranke (HRSS), Rudolf Herceg poeo je da kreira mit o Gubecu kao simbolu seljakog otpora, da bi 1933. godine Josip Predavec, lan nekadanje HRSS a tadanje Hrvatske seljake stranke jo snanije povezao Gubeca sa njihovom partijom.76 Ideolozi Hrvatske seljake stranke promovisali su ustanak iz 1573. kao poetak hrvatskog seljakog pokreta i pri tome se prikazivali njegovim naslednicima koji bi trebali da hrvatski narod povedu ka nezavisnoj i slobodnoj Hrvatskoj. U tome su koristili stranake novine kao to su bili Seljaki dom i Hrvatski dnevnik. Oni su ne
75 Zanimljiv rad vezan za ovo pitanje napisao je Vjeran Pavlakovi pod naslovom Myths and Symbols in Interwar Croatia: the Case of Matija Gubec., Shared History Myths and Steretypes of Nationalism and Communism in ex Yugoslavia, Novi Sad 2008, str.89-103. 76 Jaroslav idak, Kroz pet stoljea Hrvatske povijesti, Zagreb 1981, str.27, kao i kod V. Pavlakovi, nd, str.93.
44
samo nastojali da svoj seljaki a u stvari nacionalni pokret prikau nastavkom Gubecove bune ve su i poredili Gubecovu mueniku smrt (prvo je krunisan uarenom krunom a potom raetvoren) sa smrtonosnim ranjavanjem voe Hrvatske seljake stranke, Stjepana Radia u Narodnoj skuptini u Beogradu 1928. godine. Ovaj mit jo vie su razvili ekstremni hrvatski nacionalisti meu kojima su prednjaile ustae. U njihovim mitskim predstavama Gubec je u ideolokom smislu izmeten iz svog vremena i prebaen u 20. vek, pa je tako postao veliki borac i muenik za nezavisnu hrvatsku dravu. U ustakoj ideologiji on nije imao mesto voe seljaka ve nacionalnog voe, a kada je stvorena Nezavisna drava Hrvatska dobio je svoje mesto i na potankoj markici.77 Za razliku od ustaa, komunisti su Gubeca koristili kao mobilizirajuu silu za seljake. On nije bio samo simbol revolucionara ve i predvodnika dugo ugnjetavane hrvatske seljake klase. Kada je Komunistika partija Jugoslavije u avgustu 1937. godine odluila da osnuje Komunistiku partiju Hrvatske u svojoj proklamaciji na osnivakom kongresu je istaknuto da je za hrvatski narod Gubec veliki borac za socijalnu pravdu.78 Gubeca su kao mit hrvatski komunisti koristili kako tokom pankog graanskog rata tako i za vreme Drugog svetskog rata u nameri da mobiliu hrvatske seljake mase. Oni su ovaj mit doveli do vrhunca samo est godina posle Drugog svetskog rata. Ferdo ulinovi je u svojoj knjizi Seljake bune u Hrvatskoj (1951.) povukao mnogobrojne paralele izmeu Gubecovog ustanka i ustanka koji je poveo Josip Broz Tito.79 Tokom postojanja socijalistike Jugoslavije, moglo bi se rei, da su komunisti cementirali ovaj mit, jer sa dolaskom nove hrvatske vlasti i izborom Franje Tumana za hrvatskog predsednika, Gubec vie nije korien na ovaj nain. Preputen je istoriji. Na osnovu izloenih primera koji potiu iz tekih naslaga istorijskog iskustva steenog kroz ratove i politike sukobe na ovim prostorima koji pokazuju kako su politiari, istoriari i umetnici koristili se istorijom i mitologizovali ljude i dogaaje iz prolosti,
77 V. Pavlakovi, nd, str.98. 78 Ivan Jeli, O znaenju tradicije velike seljake bune, str.88. kao i kod V. Pavlakovi, nd, str.99. 79 V. Pavlakovi, nd, str.99.
45
Darko Gavrilovi
iznosim miljenje da je danas neophodno ne samo vratiti istoriju istoriarima profesionalcima neostraenima ali strasnima kada je re o istraivanju, ve i da treba istoriju to snanije oistiti od mitolokih nanosa i tendencioznih nacionalistikih tumaenja koja su imala samo za cilj mobilizaciju masa koje su trebale da poslue ideolokim ciljevima. Ako se na trenutak izvuemo iz naeg regiona i pogledamo Evropu onda se namee zakljuak da je Evropa na putu da zaokrui svoje granice na Balkanu i na istoku i da postane konano jedna zajednica, ali ta zajednica e da se, i treba da se, sastoji od istorijski svesnih nacija i njihovih drava, a ne od sumanutih nacionalistikih i ovinistikih predstava koje su agresivno ispunjavale i danas ispunjavaju svest ljudi u naem regionu i meu ultradesniarskim i ultraleviarskim pokretima na Starom kontinentu.80 Ni jedna nacija u Evropi, na poetku 21. veka, nije odbacila svoju istoriju kao kakvo staro ruho koje je izalo iz mode. Shodno tome ne treba to da rade ni narodi na prostoru bive Jugoslavije, meutim, ne treba ni da je grubo koriste zarad irenja ideologije nacionalizma. Ono najgore to istoriari mogu da dozvole sebi to je da svoje znanje stave u slubu ideologije i da unapred formirano miljenje nastoje da potvrde izokretanjem i grubim iskoritavanjem dokumenata koje pomae u formiranju mitova nacionalizma. Kulturno blago koje su narodi bive Jugoslavije stekli treba da nose i kroz 21. vek. Meutim, kretati se u budunosti tako to e se nastaviti da projektuju kulturna blaga u politike mitove nacionalizma, to e se istorijske istine izvrtati, a uzimati za gotove
80 Na alost i danas ima mitomana meu narodima Evropske unije koji razvejavaju mitoloke predstave. Jedan od najsumornijih mitova, a vezan za mit o neprijatelju i mit o smrti jeste mit o Langemarku kojeg su rairili nemaki nacionalisti. Ovaj mit je u isto vreme i najmlaa mitska predstava kod Nemaca. Stvorena je za vreme Prvog svetskog rata i govori o bitci kod Langemarka. Ona se odigrala u oktobru 1914. godine, a za njenog trajanja poginulo je 80 000 mladih ljudi. Samo nemako vojno groblje kod Langemarka broji 45 000 grobova mladih nemakih dobrovoljaca koji su pokoeni prilikom jednog jedinog juria na engleske rovove. Mada se radilo o stranom porazu, nemaki nacionalisti su ga pretvorili u pobedu dajui smisao pogibiji tako to su tvrdili da jedino se u samortvovanju ispunjava ivot, i to jo pre nego to je taj ivot stvarno proivljen, jer smrt ini njegov pravi smisao. Grof Kristijan fon Kroko, nd, str.15.
46
istine istorijske poluistine i lai, nee predstavljati zamajac ve teg o njihovim vratovima na putu ka Evropskoj uniji. Ipak, jedno treba priznati, a to je da ne mogu svi ljudi da ive bez mitova. Oni su i dalje veini potrebni, jer kako je istakao grof Kristijan fon Kroko, ljudima i nacijama nije vano samo ono to im razum kae, nego i ono, to se obraa njihovim oseanjima, srcima.81 Ovo ne znai da zbog toga treba dopustiti nacionalizmu da utie ili jo gore gradi drutvo koje e biti bazirano na njima. Zar treba da se saglasimo sa Botom trausom i da se u budunost ukljui ono tragiko to e nas vratiti mitovima nacionalizma, jer, po njemu, samo se iz aspekta neprijatelja moe delotvorno obrazloiti zbog ega odreenje bia nacije mora da se ispuni u tragikom u egzistencijalnom diferenciranju, u razgranienju u odnosu na drugog i stranog.82 Ili treba izabrati drugi put, gde e se raditi o ivotu u slobodi za koji nije potreban ni jedan mit ve je za to potrebna samo odbrana kada je ugroena sloboda i time obeanje ovenosti i sree koje je u njoj utemeljeno. Po mom miljenju, umesto nacionalizma treba da stupi nova pragmatika koja moe da poslui kao osnova za legitimizaciju modernih drava. Re je o demokratskoj ustavnoj dravi, pravnoj dravi, socijalnoj dravi i dravi sa ekoloki obuzdanim privrednim rastom. To bi bila neka vrsta kombinacije onih dometa koji su ostvareni od kraja 18. veka nadalje u sklopu politiko istorijske dvojake revolucije Zapada, ali bi to na neki nain bio i rezultat svih onih tradicijskih tenji koje su posle Drugog svetskog rata iznedrile onaj u zapadnim zemljama preovlaujui tip drave. to se due bude uvao mir i to se due bude potvrdila valjanost nove pragmatike, utoliko e vie nacionalizam izgubiti od svoje socijalno integrativne i politiko legitimne snage. to on bude vie slabio, a njegovi mitovi se razbili o sprudove trezvenog i nepristrasnog naunog pristupa, na prostoru bive Jugoslavije rasti e mogunost iskrenog, a ne samo deklarativnog pomirenja. U tom sluaju, nacionalizam bi mogao da doivi sumrak, a mitovi koji su stvarani
81 Isto, str.162. 82 Isto, str.163.
47
u okvirima kulturnih blaga naroda ostali bi u njima neiskoriteni od strane ideologije, ve preputeni izuavateljima istorije kulture, koji bi uz njihovu pomo stvarali celovitije, ali politiki nepristrasne, slike o sopstvenoj prolosti.
Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...
Ljubia Despotovi
POLITIkI MITOVI, NACIONALIZAM, ANTINACIONALIZAM I deMOkrATIjA NA PrOSTOru bIVe jugOSLAVIje

Uvod: straivanje mitolokih podruja drutvene svesti i kulturolokih obrazaca natopljenih mitskim sadrajima uvek je predstavljao zanimljiv nauni angaman ali i zahtevan istraivaki napor pronicanja u ilavo i otporno tkivo mitolokih predstava i obrazaca. Taj napor je osobito teak kada se istrauje podruje politike mitologije, jer je on po svojim vitalistikim i egzistencijalnim kapacitetima veno iva i aktivna predstava o sebi samima, o naoj kolektivnoj sudbini, mestu na svetskoistorijskoj pozornici identiteta, istorijskom zadatku i religijskoj misiji koju treba da izvrimo , o svetosti prostora koji treba da sauvamo, o opasnom neprijatelju koji nam preti, i mnogo drugih manje ili vie optih mesta u politikoj mitologiji svakog naroda (nacije). Za razliku od mitova teogonijskog, kosmogonijskog ili mitova antropolokog karaktera, koji tematizuju boansku, kosmoloku ili antropoloku dimenziju ljudskog postojanja, politiki mitovi nastoje da oblikuju vrednosni sistem i sistem uverenja ljudi, njihovu percepciju politikog poretka, drutvenih odnosa koji u njemu vladaju, karaktera drave, politikog autoriteta, hijerarhije moi, karaktera politike vlasti, pripadnosti nacionalnom identitetu i sl. Politiki mitovi imaju osobito vanu ulogu u stvaranju politike podloge kojom se osmiljavaju osnove
49
Ljubia Despotovi
nastanka i osnivanja jedne politike zajednice.Ti tzv. osnivaki mitovi postaju tako nezaobilazan segment svesti o konstituisanju svakog nacionalnog politikog poretka bez obzira na njegovu veliinu i karakter.U slojevitoj strukturi politike kulture i kulture u opte, mitovi su osnovna podloga, a prototip politikih mitova su tzv. osnivaki mitovi, tj. mitovi o poreklu i postanku odreene drave i politike zajednice. Bez osnivakih mitova nijedna politika kultura nije dovrena, niti sama drava moe biti ideoloki i sa stanovita uverenja njenih pripadnika vre utemeljena.1 Nauno istraivanje politike mitologije mora da poe od potrebe da istrai i ukae na poziciju politike ideologije koja stoji iza politikih mitova ( osobito je to vano danas u modernom vremenu kada je znaaj politikih ideologija postao tako veliki a posledice njihove praktine delatnosti u mnogo sluaja poraavajue) njenu potrebu da vlastitu percepciju politike stvarnosti gradi i obogauje mitolokim predstavama a svoje ideoloke poruke uini pristupanim veem broju politikih konzumenata stvarajui lanu svest da su im novi ideoloki sadraji ve poznati i prihvatljivi. esto se iza religijskih fenomena naziru skriveni ideoloki sadraji, koji na prvi pogled izgledaju benigni i udaljeni od sfere ideolokih obrauna. Ako celu stvar posmatramo iz istorijske perspektive dvadesetog veka kao veka ideolokih ratova, moemo rei da je udo u Meugorju podsticalo i hrvatski nacionalizam i antikomunistiku borbu. Ono se pojavilo ubrzo posle Titove smrti, na podruju koje je bilo uporite antikomunista i etnonacionalista, pristalica sila Osovine iz vremena Drugog svetskog rata.2 Nae istraivanje politikih mitova na prostoru bive Jugoslavije, osobito onih koji se tiu srpske politike mitologizacije nastojae da ukae na onu dimenziju politikih mitova koja u svojoj (manipulativnoj) sutini vie eli da iskrivi nego da sakrije neke vane injenice iz politike stvarnosti a naroito iz politike istorije Srba.Ali i funkciju politikih mitova koju je uoio Ernst Kasirer a koja se tie njihove pragmatike uloge da uvruju drutvenu
1 M. Mati Mit i politika, (1998) Beograd, FPN, str. 103. 2 V. Perica Balkanski idoli 1-2, (2006) Beograd, XX vek, str. 263.
50
solidarnost, stabilizuju jednu zajednicu , pogotovo da uspostave njen pokidani istorijski i dravni kontinuitet to je za Srbe bio teak i konstantan politiki zadatak vie generacija u nazad.Takoe, Kasirer (Cassirer) u svojoj analizi tehnike modernih politikih mitova jasno je ukazao na injenicu da politiki mitovi nisu plodovi uobrazilje koji rastu slobodno. To su vetaki proizvodi koje su stvorili veoma vete i lukave zanatlije... 3 Ukazaemo i na zavodljivu dimenziju politike mitologije, koja sa lakoom uspostavlja gotovo lini odnos mita i konzumenta, na njegovu emotivnu dimenziju, koja mitoloko miljenje ini matovitim i pitkim za razliku od stroge forme i suvoparne discipline racionalnog miljenja.Na svu dramaturgiju koju u sebi nosi mitska pria, na simplifikovanu predstavu o sukobu dobra (mi) i zla (drugi), reda (poredak) i haosa (opozicija) boanskih (vlastita religijsko-konfesionalna forma) i demonskih sila (druge religijskokonfesionalne forme), prijatelja (istomiljenici) i neprijatelja (neistomiljenici) .O tome najbolje svedoi injenica da se upotreba mita u ideoloko-politikoj sferi i danas pokazuje kao jedno od najpostojanijih sredstava funkcionalizacije i instrumentalizacije ljudskog ponaanja. Mit se ovde moe stalno menjati, preobraavati i prilagoavati a da ba zbog toga ostane isti, vean. 4 Za sociologe, istoriare, politikologe, antropologe, mit je skoro uvek pria o prolosti. Nedovoljno precizna i tana ali usklaena sa potrebama dananjice koju tumai, osmiljava, nadograuje i ini prijemivom. Mit je pripovest o tome kako je ta stvarnost nastala, zato je ba ona vana za nae ivote, i zato treba da je prihvatimo kao vlastitu. Politiki mit je sve nabrojano ali jo i vie od toga, on je izmatana nadogradnja, neobjektivna i netana opservacija stvarnosti ali i prolosti. Mit je parafraziraemo F. Firea, kontaminacija prolosti potrebama nae stvarnosti, ali istovremeno i doterana vizija dananjice slikama iz herojske prolosti.Duboko u oveku ostaje nostalgija, sentimentalno seanje o prolom, kao neem izvesnom i proverenom, neem to posredstvom memorabilne selekcije
3 M. Mati, nd, str. 105. 4 M. Tripkovi Osnovi sociologije, (2006) N. Sad, Stylos, str. 277.
51
Ljubia Despotovi
postaje prijatnije i privlanije nego to je objektivno bilo. Otuda stare predstave, slike, oseanja lako oivljavaju i u novim uslovima. U novom se trai poznato, prepoznaje se ve iskueno da bi se bar na virtuelnom planu ublaili stresovi drutvenih kriza i radikalnih promena.5 Kao i religijski mitovi , politiki mitovi takoe, imaju jednu karakteristiku fluidnosti - nestalnosti, promenjivosti, prilagodljivosti , njihova granica je neodreena a sadraj podloan promenama. Ono to im je relativno stabilna karakteristika je funkcionalna uklopivost, sposobnost da ouvaju svoju upotrebljivost i aktuelnost. Ni unutranja znaenjska protivrenost i nekoherentnost ne moe da nakodi njihovoj uverljivosti. ak ni tema zavere nema iskljuivo negativan predznak: jer, sveto zaverenitvo predstavlja protivteu demonskoj uroti.Ako postoje pretee sile mraka, postoji i tama koja je zatitnika : Sinovi svetla esto biraju no da bi vodili svoju borbu. Na zaveru kao da se jedino moe odgovoriti - drugom zaverom. 6 Saznanje o upotrebi i zloupotrebi religijskih mitova za potrebe reimskih nacionalizama na prostoru bive SFRJ, postalo je gotovo opte mesto u drutvenoj nauci. Treba ipak, istai i tu vezu ( injenicu) jer je ona u velikoj meri koriena u dnevno politike svrhe, esto i u simbolikoj ravni kao deo propagandnog rata u domenu umetnosti i kulture ( film, muzika, slikarstvo i sl.). Posle pobede na izborima 1990. godine nacionalistiki reim u Hrvatskoj eksploatisao je popularnost meugorskog kulta. Godine 1995 snimljen je film Gospa u hrvatsko-amerikoj koprodukciji koji je reirao Jakov Sedlar, zvanini propagator reima u Hrvatskoj.(...) U filmu Hrvati su predstavljeni kao poboni i miroljubivi katolici, eljni da se prikljue zapadnom demokratskom svetu, ali ih u tome spreavaju pravoslavni Srbi i komunisti. 7 Kolektivna strepnja zajednice za svojom ugroenom egzistencijom nalazi se u dubinskim strukturama svake mitske predstave.Mitovi bujaju u nemirnim vremenima, kada istorijski dogaaji ubrzavaju, kada se raspada ne samo politiki i ekonomski okvir ivota jedne
5 Z. Slavujevi Savremeni politiki mit, (1986) Beograd, Radnika tampa, str. 40 6 R. erarde Politiki mitovi i mitologije, (2000) Beograd, XX vek, str. 17. 7 V. Perica, nd, str. 279-280.
52
politike zajednice ve i ideologija koja ju je drala na okupu i predstavljala najee jedino vezivno tkivo koje proima strukturu cele dravne zajednice nabreklu od sopstvenih protivrenosti. Prostor bive Jugoslavije bio je plodno tlo za razvoj i bitisanje raznolikih mitova. Biva SFRJ je bila sloena i protivrena struktura, - istorijski, kulturoloki, religijski, konfesionalno, nacionalno, dravno, pravno, ekonomski, politiki, jeziki i sl. - ta injenica je omoguila da mitologizacija nikada ne prestane, ako je neto na ovim prostorima imalo svoj kontinuitet onda je to svakako mitotvoraka (mitologijska) praksa koja je hranila politike i kulturne razlike i odravala male zajednice budnim i na okupu. I za vreme raspada Jugoslavije, ali i posle njega, ovaj prostor je ostao optereen mitskom vizurom stvarnosti, ona je u direktnoj srazmeri sa koliinom deficita kojima su novonastale male zajednice optereene. Deficita graanskog politikog subjektiviteta, kontinuiteta pravno-politike dravnosti, ekonomske razvijenosti, civilne politike kulture, demokratskog pluralizma, vladavine prava, individualne perspektive identiteta, religijsko-konfesionalne tolerancije, nacionalne i kulturne trpeljivosti, lingvistiko-jezike izgraenosti i sl .Zato su valjda i retki pokuaji demistifikacije vlastite politike stvarnosti koji dolaze sa fazom elementarnog smirivanja inae trustnog politikog tla na ovim prostorima, zavravali neslavno i bez vidljivih rezultata. Kao da svaki pokuaj racionalne demistifikacije aktuelne stvarnosti i politike prolosti, budi jo ee otpore i neke nove mitotvorake procese.Na svaki takav pokuaj obruava se lavina novih mitova, i kao da tome nikada nee doi kraj.I pobede potrebuju mitove, a tek kako se dobro lepe za poraze i neutralisanje oseanja kolektivne krivice.
Teror istorije i podeljena istoriografija

Na razvalinama bive dravne zajednice (SFRJ) paralelno sa razvojem i snanim irenjem politike mitologije, tekao je i drugi proces koji bi se uslovno mogao nazvati otvorenim terorom istorije.
53
Ljubia Despotovi
U potrebi konsolidacije novonastalih dravnih zajednica a osobito njihovih sintetikih identiteta, otvoreni su opseni radovi na polju nacionalne istoriografije.Teror istorije se ogleda u prenaglaenom zadatku koji je istorijska nauka dobila da ukoreni, utemelji, opravda i osmisli novi dravno-nacionalni poredak, i uspostavi mu to dublji i dui istorijski kontinuitet. Uloga istoriografske nauke u tom procesu trebala je da bude upravo suprotna. Priznavanje da se identitet jedne nacije preplie sa sukobljenim identitetima nije vie ogranien na domen radikalnih istoriara. Javnost prihvata nacionalne identitete i kao izmiljene i kao realne. Politiki meutim, postoje ogranienja na to ta jedna grupa moe legitimno da predstavi kao svoju istoriju i kulturu. Ova ogranienja postaju posebno znaajna kada nacionalni ugled i drugi identiteti povrede teritoriju neke druge. Konsekventno, konkurentske istorijske povesti moraju da se usaglase o jednom ogranienom prostoru i o ogranienim resursima.8 Podeljena istoriografija se prosto utrkivala da to pre i to bolje odradi nacionalni zadatak konsolidacije novog identiteta. Ratrkani po arhivama istoriari i drugi drutveni uenjaci traili su onu grau ili one topose u blioj ili daljoj prolosti koja su trebala da dokumentuju i potvrde novu istorijsku i politiku stvarnost i oboje je nacionalistikim koloritom.Da li treba posegnuti samo za notornom injenicom, koju su ve uoili savremeni sociolozi i politikolozi, da se raskorenjene mase stanovnitva u siromanim i nerazvijenim zemljama suoavaju sa otvorenim terorom istorije, nemonim da ree elementarne probleme ekonomskog i biolokog opstanka? Da li se i jugoslovensko drutvo u svojoj krizi suoava sa istim problemom? Nije li i ono, u svom najveem obimu, pritisnuto terorom istorije, a istorijska nauka, i sama zahvaena krizom i parohijalnim podelama, nesposobna da adekvatno istrai, spozna i razotkrije zamke terora istorije i time pomogne jugoslovenskom drutvu da pomou novi saznanja vidi sebe u svetskoj istoriji XXI veka. 9
8 E. Barkan Krivica nacija, (2007) Novi Sad, Stylos, str. 18. 9 . Stankovi Istorijski stereotipi i nauno znanje, (2004) Beograd, Plato, str.7.
54
Baratanje istorijskim poluistinama, koje su zaodenute u formalnu disciplinu neke od drutvenih nauka ( istorija, politikologija, sociologija i sl.) nanosi veu tetu akademskoj i politikoj zajednici nego li govor zasnovan na potpuno lanim iskazima. La se lako prepoznaje, raskrinkava i demantuje, od lai brzo odustaju i oni koji je tvore i oni koji je konzumiraju. Sa poluistinama je mnogo tee. Njihova povrinska zavodljivost i prijemivost ini da im se neizmerno veruje.A verovanje se kao po pravilu okree pogrenoj strani poluistine, onoj koja i stvara potreban privid istinitosti. U srpskoj istoriografiji poslednje dve decenije naroito, konstituisao se jedan pseudonauan krug samozvanih istoriara ( u literaturi oznaeni kao novoromantiari) koji su na razvalinama starog poretka i poljuljanoj svesti srpskog graanstva otpoeli intezivne procese mitotvorstva,falsifikujui i iskrivljavajui srpsku politiku prolost, upodobljavajui je jednoj primitivnoj i agresivnoj slici srpske politike stvarnosti. Veoma poguban uinak ovih istraivaa kojima je sve jasno ogledao se i u tome da je istorijska svest srpskog naroda, izvanredno osetljiva i ak ranjiva u godinama raspada jednog poretka - sloma simbolino olienog u ruenju Berlinskog zida 1989. godine - lagano sunovraena u samozadovoljnost i opskurni nacionalizam. 10 I kao to je isticao ak Le Gof, vulgarizatori istorije ( i ne samo istorije) za svoj uspeh mogu da zahvale potrebi koju ljudi danas oseaju - potrebi da uzmu uea u kolektivnom pamenju naroda kome pripadaju.Ta potreba ponekad iskazana i kao strast posebno je poveana u vremenima velikih kriza ili ratova kada su uzburkani duhovi nacija i njihova psiholoka tenja za sigurnijim istorijskim utoitem - herojska prolost na primer - koja nadahnjuje i krepi.Shvativi istoriju kao destilat koji je istekao iz deseterake narodne epike, kao amalgam dnevne politike i nacionalnih frustracija, kao nepregledan prostor za ispoljavanje rodoljublja i, s tim u vezi, sopstvene promocije, a naoruani narodnom doskoicom : to je babi milo, to joj se i snilo! i lakomislenim uverenjem da su poslednjih sto godina svi zvanini srpski istoriari bili u zabludi,
10 R. Radi, Srbi pre Adama i posle njega, (2005) Beograd, Stubovi kulture. str. 12.
55
Ljubia Despotovi
a samo oni, novoromantiari, nisu, buno i bezobzirno nahrupili su u prostor to ga je obrazovalo ruenje jednog sistema koji je poeo vrtoglavo da se raspada, u vakum nastao viedecenijskim potiskivanjem srpskog nacionalnog oseanja u ime, pokazalo se, krhkog jugoslovenskog zajednitva.11 Istorijska prethodnica tzv. novoromantiara, see jo u devetnaesti vek, u poetno razdoblje srpskog romantizma kako politikog tako i onog na planu istoriografije. To je vreme sukoba kritike istoriografije ( I. Ruvarac i Lj. Kovaevi) sa romantizovanom i pseudonaunom moe se ak rei i diletantskom predstavom srpske istorije koja je imala svoje mesto u visokokolskim institucijama i udbenicima, ondanje Srbije. Nacionalni romantizam mladih srpskih liberala kolovanih na Zapadu (Be, Budimpeta, Berlin, Lajpcig, Pariz, Bern, eneva, London i dr.) pun je politikih mitova. Naime u nastojanju da svet izmene u skladu sa svojim idejama, mladi liberali su istoriju uzimali kao mono sredstvo narodnog prosveivanja i stavili su je u sredite svoje ideologije.( isto,46).Doprinos srpskih liberala srpskoj politikoj mitologiji je nesumljivo znaajan a jedan od najpoznatijih politikih mitova koji su tzv. Svetoandrejski liberali zastupali je i mit o srpskoj demokratinosti. O srpskom slobodarskom duhu koji je natopljen predmodernim formama demokratije (narodne skuptine, saborni duh, kolektivno odluivanje,mobe, zadruge i sl.). Svetoandrejski liberali (misli se na prvi liberalni narataj devetnaestovekovne Srbije) su nosili jo jednu vanu karakteristiku svog ideolokog i programskog delovanja, bili su ubeeni srpski nacionalisti. Vera u prirodnu sklonost srpskog duha ka demokratiji, i tradicijom utemeljenog samoupravnog etosa, vie je nego dominantna odrednica njihovih shvatanja. Liberalizam pod okriljem nacionalizma, bila bi kratka, ali precizna odrednica njihove ideoloke profilisanosti, (bez posezanja u ovaj segment nacionalne istorije Srba nije mogue objasniti na struno korektan nain izdanke i pojave srpskog nacionalizma u dvadesetom veku). Srpski nacionalizam ima ovu bitnu karakteristiku da je skoro ravnomerno zastupljen u gotovo svim politikim ideologijama ( partijama) i danas. Liberalna,
11 Isto, str. 17.
56
konzervativna ali i socijalistika politika opcija danas u Srbiji ima u sebi integrisan ovaj devetnaestovekovni patrioski nacionalizam i ispoljava ga od prilike do prilike, koketirajui sa njim i koristei ga u dnevno-politike svrhe. On je esto kamufliran patriotizmom i tradicionalizmom , kadkad manipulativan i neiskren, te kod veeg broja politikih stranaka manifestno iskazan kao briga za nacionalne i dravne interese Srbije. Roeni i odrasli u autonomnoj kneevini Srbiji, srpski liberali su vaspitavani na narodnim pesmama i epskoj tradiciji. (srpska vezanost za epsku tradiciju, aktuelizovana je i u vremenima ratne drame na prostoru ex Jugoslavije. Sumorna stvarnost rata preobraavana je kako bi se usaglasila s epskim narativima, a uesnici i dogaaji montirani su u skladu s logikom mita. ). Herojska prolost bila je proarana vrednostima srpskog demokratskog duha. Srpski liberalni pokret je prevashodno bio nacionalan, liberalne ideje su samo prilagoavane njihovim nacionalnim predstavama. Opijeni do misticizma verom i nadom u prirodnu dobrotu srpskog naroda, oni mu pristupaju, skoro tako brino, ali i tako ponosito kao to to ine zaneseni roditelji. Veliki srpski naunik Slobodan Jovanovi esto je isticao ovu politiku crtu srpskih liberala. U narodnoj skuptini liberali nisu gledali demokratsku ustanovu, politiko predstavnitvo naroda u kome narod preko svojih predstavnika iznosi svoje elje, potrebe i interese, ve pre svega jednu nacionalnu, tradicionalnu instituciju koja je po njima imanentna karakteru i mentalitetu srpskog naroda. (podvukao Lj. D.) 12 Liberali su verovali da narodna uverenja i verovanja, odnosno politiki i socijalni mentalitet srpskog naroda takoe pomae brem ukljuivanju srpske drave u zajednicu evropskih naroda ( koliko slinosti sa aktuelnom nevericom srpske politike elite zbog sporohodnog pribliavanja Srbije Evropskoj Uniji, i optubi na raun drugih, koji taj put nekorektno usporavaju i oteavaju ). udan je pomalo taj spoj evropskog i tradicionalnog elementa u ideolokim pogledima srpskih liberala. Vladimir Jovanovi osporava ona miljenja koja ele da ukau na izvesne prepreke ka srpskom pribliavanju Evropi
12 S. Jovanovi Sabrana dela - tom 3, (1990) Beograd, BIGZ, SKZ, str. 208.
57
Ljubia Despotovi
(misli se na devetnaestovekovne procese te vrste), a koja su navodno proisticala iz naeg mentalitetskog i kulturolokog sklopa. On ih naprotiv vidi kao srpsku prednost, kao prvo, navodi stalno ubeenje Srba da su svi ljudi jednaki i da su svi Srbi jednaki, ovaj svojevrsni egalitarizam svojstven srpskom nacionalnom mentalitetu, pogodan je navodno za prisvajanje demokratskih vrednosti i ideja. Druga, bitna uverenja i svojstva po Jovanoviu su i tzv. pobratimstvo, zatim slave, sabori, gusle, sloboda rei, narodne skuptine, shvatanja o meunarodnom bratstvu i toleranciji i sl. Sve nabrojano, navodni je dokaz o dubokoj ukorenjenosti demokratskog duha u tradicionalnoj politikoj kulturi i narodnosnoj svesti kod Srba. U itavoj navedenoj argumentaciji Svetoandrejskih liberala kao crvena nit provlai se ideja o nezamenjivoj ulozi srpske tradicije kao faktora modernizacije. Ova prilino smela i ne ba odvie dobro obrazloena ideja, jedan je pokuaj da se premosti uoeni civilizacijski jaz koji je delio Srbiju od eljenog evropskog okruenja.Svesni realne potrebe modernizacije, ali i izvesnog srpskog hendikepa (turska okupacija) liberali pokuavaju da premoste vievekovne bezdane, traei korene srpskog evropejstva i civilizovanosti , u vremenu nemanjike tradicije sa jedne strane, ali i izvesnim narodnim ustanovama koje su bile proizvod potrebe pukog egzistencijalnog preivljavanja za vreme okupacije kao to je zadruga na primer.U tim patriotskim nastojanjima njihov romantiarski zanos esto je odnosio prevagu nad potrebom racionalne argumentacije. Ta slabost prema vlastitoj politikoj i kulturnoj tradiciji, kao i jaka vera u prostosrdanost srpskog oveka, uinili su njihov liberalizam populistikim, polovinim i protivrenim.13 Uvereni u posebnu demokratinost i moralnu neiskvarenost srpskog naroda, srpski liberali su otili toliko daleko ( misli se na esto ispoljenu sklonost Srba ka preterivanju ) da su iz narodnih epskih pesama izvodili itavu politiku teoriju o predisponiranosti Srba za demokratske i civilizacijske vrednosti, koje su Srbi navodno posedovali mnogo pre modernih zapadnih naroda. Spoj nacionalizma i zapadnjatva, modernih evropskih demokratskih ustanova i stare
13 Lj. Despotovi Srpska politika moderna, (2008) Novi Sad, Stylos art; str. 78.
58
srpske patrijarhalnosti, srpski liberali su bili simpatina meavina romantiarskog konzervativizma i demokratskog nacionalizma. Ovaj pomalo udan politiki amalgam ostae karakteristika gotovo svih politikih partija Srbije i danas. U njima se po njihovom pogrenom shvatanju na potpuno neprotivrean nain uklapaju tradicionalizam i zapadnjavo, liberalizam i nacionalizam, evropejstvo i narodnjatvo ,modernost i patrijarhalnost, individualizam i kolektivizam i sl., - imajui za posledicu politike ( patrijske) programe koji su puka deklaracija demokratskih politikih ideja i vrednosti.Dok je njihova politika praksa i dalje obeleena tradicionalizmom i patrijarhalnou, autoritarizmom i liderstvom politikog vostva. Pored starih antinomija izmeu tradicionalizma i modernizacije, liberalizma i radikalizma, Istoka i Zapada, danas se u strankama, meu vostvima i unutar inteligencije, razaznaju i raseline izmeu srpstva i jugoslovenstva, kolektivizma i graanstva, nacionalnog i mondijalizma, patriotizma i populizma.U familijarnom i korumpiranom partajstvu , u lanim i koristoljubivim strankama sa manipulisanim i obezlienim lanstvom i neodgovornim oligarhijama, nastala je gotovo totalna anestezija za opte dobro, javne interese, pa i za samu sudbinu naroda.14 U grupu ustaljenih srpskih politikih mitova spada i mit o srpskoj vitalnosti i plodnosti.Doveden do bizarnih i karikaturalnih dimenzija ovaj mit na vrlo neposredan nain govori o sklonosti srpskog duha ka preterivanju i hvalisavosti, a osobito ka dokazivanju svoje muevnosti.Srbi se odlikuju ivotnom snagom i otpornou, sveinom i prirodnou, ali u slovenskom jatu njima pripada uloga uvara same sutine te ivotne snage i sveine - reproduktivne moi, to jest njenih mukih instrumenata i simbola. Stidljivi romantik Kolar i njegov anonimni prevodilac idealno zamiljenim Slovenima daju srpske noge, ali nema sumnje da uz njih ide i ono glavno. (...) Mnogo manje stidljiv Danilo Ki naiao je na ovu staru predstavu o Srbima - uvarima i recima kulta plodnosti u savremenoj srpskoj knjievnosti i opisao je pod imenom elepfantiasis nostras: Muda su, uz to, nacionalni peat, rasni ig; ostali narodi imaju sreu, tradiciju,
14 M. Mati, nd, str. 328.
59
Ljubia Despotovi
erudiciju, istoriju, racio, ali muda su samo naa i jedina.15 Raanje politikih mitova (kao to se i na gornjim primerima da videti) poinje onda kada se drutvene traume pretvaraju u psihike.On se zainje u skrivenom porazu strepnje ili nesigurnosti, u mranom podruju osujeenih tenji i jalovih isekivanja. Samo se tako moe razumeti sutina osnovne i najuoljivije funkcije mita : a to je mentalno preustrojavanje ljudske svesti. 16. Koliko god bio protivrean, nepotpun i pojednostavljen, politiki mit poseduje zaokruenu sliku prolosti, sadanjosti, pa esto i budunosti.I ma koliko bio zasnovan na plodovima matanja, politiki mit omoguava razumevanje istorijskog toka, i pronalaenje njegovog punog nacionalnog smisla. Bez te funkcije politikog mita, isuficijentne politike zajednice (polu perifernog karaktera, kakva je bila i biva SFRJ, ali i gotovo svi dravno - nacionalni derivati nastali posle njenog raspada ) ne bi mogle da poveu osnovne niti svoje istorijske egzistencije. Ona bi ostala nejasna, iskidana, obesmiljena i nesrena, a sa takvim se nesrenim usudom ne moe iveti i preiveti, osobito u nemirnim vremenima ratova, kriza, meunarodnih sankcija i izolacije. U vreme raspada ( razbijanja) SFRJ, politika mitologija dobija snano uporite u haosu i beznau novonastalih sintetikih identiteta. Politiki mit jeste dakle sredstvo da se povrati poremeeni identitet, budui da se raa u trenutku sloma postojeeg istorijskog okruenja i buja u nastaloj drutvenoj praznini.17 Novonastali etnokulturni identiteti na prostoru bive SFRJ, nali su se u neizbenoj fazi naknadne konsolidacije nacionalnih identiteta i dravnih tvorevina. Svaka od njih u manjoj ili veoj meri mora proi kroz ovu fazu intezivne politike mitologizacije.Politiki mit nastao je tamo gde se drutveno tkivo pocepalo ili razatkalo, ali se moe smatrati jednim od najdelotvornijih naina da ono zaceli i obnovi se. Kao svedoanstvo o krizi koja zahvata itavu grupu a u isti mah svakog njenog lana, politiki mit tei da na anomiju
15 I. olovi Politika simbola, (1997) Beograd, B.92., str. 90. 16 R. erarde, nd, str. 206. 17 Isto, str. 208.
60
odgovori zadovoljivi obe ravni: on preustrojava grupu i jaa njen identitet, dok s druge strane anominog pojedinca opet ukljuuje u drutvenu zajednicu.18 Mitovi premotavaju jaz izmeu kolektivnog i individualnog, izmeu jedinke , etnike grupe i politike zajednice. U politikom poretku koji nije u stanju da obavlja ulogu politike i socijalne integracije jedinki ili grupa,koji nije sposoban da ponudi sigurnost i stabilnost, u svakodnevici koja preti i ogoljuje ljudske egzistencije, gotovo zakonomerno mit je taj koji se (kao kakva opsenarska predstava) obraa ozeblim srcima nudei im spokojstvo obeane nacionalne sigurnosti i zatite. Homogenizujui razliite i podeljene identitete, novoformirane dravne i nacionalne institucije na razvalinama starog poretka ubrzavaju neizbenu konsolidaciju i nivelaciju identiteta. Jedan od sutinskih zahteva drave jeste da svaka osoba ima samo jedan identitet: teko je pratiti ljude koji su u jednoj taki jedno, a u drugoj drugo.Moderno stvaranje drava destilie jedinstvene identitete iz stanja viestrukih i esto rasplinutih identiteta.19. Mogue je politike mitove primeniti i na pojedince a ne samo na kolektivitete kakvi su nacije ili nacionalne manjine na primer. Govorei o psiholokom i politikom profilu voe bosanskih Srba Radovanu Karadiu, specijalni izaslanik UN za bivu Jugoslaviju Jasui Akai (Yasushi Akashi) pokuava da ukae na snaan uticaj politikog mita ( o slavi srpske nacije) koji je u velikoj meri optereivao njegov psiholoki profil. On je ovjek prolosti, zahvaen u mreu historije i slave srpske nacije.Pokuao sam mu pogled usmjeriti ka budunosti, na izvanjski svijet, skrenuti panju na posljedice njegovih vojnih aktivnosti. Ali on je tvrdoglav ovjek. Neki bosanski Srbi su gotovo samoubilaki. Moemo ih uporediti sa psihologijom Masada (koja je dobila ime po stijeni sa koje su jevrejski pobunjenici 73. godine n. e. odluili izvriti samoubistvo kako se ne bi morali predati Rimljanima). Nemogue je prodrijeti do njihovih umova. Rekao sam im: vi ste manjina koju je osudila i izolirala meunarodna zajednica. Ali njima to nije bilo vano.
18 Isto, str. 209. 19 G Dejzings Religija i identitet na Kosovu, (2005) Beograd, XX vek, str. 42.
61
Ljubia Despotovi
No navedeni stav govori neto i o njegovom autoru. I on se na vrlo nevet nain slui upotrebom politikih mitova i stereotipa ( ovek prolosti, mrea istorije, slava srpske nacije , Jevrejska Masada i sl) u prvom delu svog iskaza, da bi u njegovom drugom delu pribegao njihovom stvaranju optuujui bosanske Srbe da su fanatizovana manjina, nerazumna i nedokuiva pa su ak zbog toga i kanjeni od strane meunarodne zajednice izolacijom , sankcijama ( ekonomske ,politike, kulturne i sl.) i derogiranjem u status nacionalne manjine iako su u BIH ali i Hrvatskoj, pre rata u Ustavu imali status konstitutivnog naroda. I opet se pokazalo da se na mit najee odgovara drugim mitom, na stereotip novim stereotipom.
20
Nacionalizam i antinacionalizam primeri Srbije i hrvatske

Srbi se u retrospektivnoj predstavi vlastite istorije (pa i jednog dela istoriografije) esto prikazuju kao rtve istorije. Ipak , konceptu muenike nacije nisu pribegli samo Srbi ve i Hrvati i bosanski Muslimani.21 O rasprotranjenosti ovog mita kod Srba govori injenica da on nije pustio korene samo u narodu, i narodnoj epskoj tradiciji, ve i u naunim krugovima. Jedan deo srpske drutvene nauke pa i srpskih akademika bio je sklon da ovaj mit umnoava, i da ga hrani novim primerima srpskog stradalnitva kako u istorijskoj retrospektivi tako i u aktuelnim dogaanjima toga perioda ( devedesete godine prolog veka). Za ilustraciju samo jedan kratak iseak iz preovlaujuih stavova srpskih akademika u to vreme: Nevolja u kojoj se danas nalazi srpski narod potresna je potvrda naeg viekratnog uzaludnog stradanja za slobodu u ovom veku.Samo to je ovo nae dananje stradanje kudikamo zloslutnije i beznadenije od svih prethodnih, jer nebo nad nama nikad ranije nije bilo praznije nego to je danas. Svet u kome ivimo odavno je
20 K. Drubt Sociologija nakon Bosne, (2003) Sarajevo, str. 121. 21 V. Perica, nd, str. 102.
62
ve zahvatila pomamna stihija pustoenja, pa je pravo udo kako u njemu uopte jo ima nekog ivota. Zato ta nevolja ne bi trebalo da nas toliko obuzme da previdimo mnogo veu i straniju nevolju u kojoj se nalazi itava dananja kukavna Evropa, koja bi da nas pod knutom Amerike divljaki kazni zbog nae hrabrosti da joj se suprotstavimo.22 Ovakvi primeri su osobito karakteristini za period trajanja bive SFRJ, s tim , to bi to sada bila predstava o Srbima kao rtvama boljeviko-komunistike ideologije, olienog u formi Titovog reima vlasti. Slina predstava postoji i u Hrvatskoj verziji moderne istorije XX veka. Ta slika se esto prilagoavala potrebama aktuelne vlasti, kako kao opravdanje za razbijanje tadanje dravno-politike zajednice, tako jo i vie za legitimizaciju novonastalih politikih reima i isticanje nacionalne posebnosti novih sintetikih identiteta.Pogled s Balkana pokazuje da one nisu nove, da su takoe ili moda pre svega premoderne i da modernistiki projekat stvaranja nacionalnih drava jo uvek igra vanu ulogu u svetu.23 Iako zakasnele, za zapadnim uzorima ( nacionalne drave na Zapadu formirane su jo u 19 veku) nove drave formirane na prostoru bive SFRJ iskazale su visok stepen politikog entuzijazma u nameri da vaspostave nove nacionalne identitete i daju im jasnu dravno-institucionalnu potporu. Dominantni mitovi - stereotipi, koje je koristio srpski politiki reim devedesetih godina prolog veka u jeku najeih ratnih sukoba i graanskog rata na prostoru bive SFRJ bile su teze o Srbima kao istorijski i politiki razasutom narodu koji trai svoje okupljanje i mesto koje mu kao najbrojnijem narodu na ovim prostorima pripada (parola svi Srbi u jednoj dravi). Takoe se isticala i teza o tzv. politikoj i ekonomskoj neravnopravnosti srpskog naroda u bivoj Jugoslaviji (Memorandum SANU). Zatim stav o politikoj nezahvalnosti i nekorektnosti drugih bivih jugoslovenskih naroda za rtve koje je Srbija i srpski narod podneo u oba rata (I i II svetski rat) za stvaranje Jugoslovenske dravne zajednice.Ve od
22 M. uri, Srbija i Evropa, (2003) Beograd, BIGZ, str. 121. 23 G Dejzings, nd, str. 277.
63
Ljubia Despotovi
poetka dravnog jugoslovenstva, odigravala se istorijska farsa iji je scenario izvrsno opisao stari slovenaki klerikalac Koroec reima koje svedoe o primislima ve pri stvaranju zajednike drave za posebne namene: Uzjahali smo dobrog konja, a vratiemo im ragu.24 Politiki mit o tzv. Velikoj Srbiji i itav niz politikih mistifikacija i nakaradnog tumaenja Naertanija kao velikosrpskog nacionalnog programa, koji su irili i propagirali kako jedan deo krajnje desnih politikih partija u Srbiji, tako i politika propaganda suprotstavljenih strana, pa i jedan deo medija na Zapadu, u cilju dobijanja medijskog rata na ovim prostorima. Evo dva karakteristina primera: 1. Negativnoj konotaciji mita o Velikoj Srbiji odluujue su doprineli Habzburka monarhija, Vatikan i Nemaka, dajui izrazu eksplicitno agresivnu dimenziju (velikosrpstvo), obojenu simbolima sile i militantnog otimanja (velikosrpska hegemonija).25 2. Nova hrvatska istoriografija prikazivala je Srbe kao ratoboran narod ije su voe skovale tajni plan o genocidu nad susednim narodima jo 40-ih godina devetnaestog veka.26 Tom nizu politikih mistifikacija sa srpske strane treba pridodati i tezu o namernoj srpskoj nacionalnoj i dravnoj dezintegraciji (postojanje dve autonomne pokrajine u sastavu Srbije, a naroito problem Kosova i Metohije), kao projektovanoj zaveri Titovog reima za dravnopravno rastrojstvo Srbije. Zatim teza iz vrha vlasti Miloevievog reima, da su oni poslednja linija odbrane i spasioci Jugoslavije kao ravnopravne zajednice svih jugoslovenskih naroda u kojoj i srpski narod treba da zadobije ravnopravan poloaj, i sl. Na tom spisku reimskih politikih mitova svakako jedno od zapaenijih mesta zauzima i mit o Srbima kao nebeskom narodu. U njegovom karikaturalnom irenju pored reimskih medija uestvovao je i jedan deo svetenstva SPC, izvitoperavajui sutinu teolokog pojma nebeske Srbije, stavljajui ga u kontekst politike
24 M. Mati, nd, str. 326. 25 Z. Jevtovi Mit o velikoj Srbiji - izmeu politikih stavova, religije i nacionalizma, u zborniku Mitovi i stereotipi nacionalizma i komunizma na prostoru bive Jugoslavije. (2008) N. Sad, CHDR, str. 162. 26 V. Perica, nd, str. 103.
64
borbe i nacionalistike propagande.Povodom prispea Lazarevih motiju u njegovu eparhiju episkop Jovan je napisao: Od Kneza Lazara i Kosova Srbi prvenstveno stvaraju NEBESKU SRBIJU, koja je do danas sigurno narasla u najveu nebesku dravu.27 Mitska uloga nacionalnog voe, takoe je svojstvena srpskoj kolektivnoj uobrazilji. Veliki deo naroda u Srbiji, Slobodana Miloevia je u prvo vreme njegove vlasti doivljavao kao mesijanskog vou koji treba da Srbiju i srpski narod izvede iz vievekovne zaostalosti i porobljenosti. Kao oveka koji konano Srbima treba da donese dugo sanjanu i patanjama otkupljenu slobodu. Slobu su mase pozdravile kao heroja i sveca, a u skladu sa svojom novom ulogom modernog spasitelja, on je na proslavu doleteo helikopterom i doslovce se spustio s neba.28 U tim predratnim i ratnim vremenima snano je vaskrsao i Kosovski mit. I on je kao i mit o nebeskoj Srbiji izmeten iz svog religijsko - istorijskog konteksta, i bio premeten u polje najcrnje propagandne zloupotrebe. U tom pravcu ilo se dotle da su se ne samo novi ratni komandanti i politiari poredili sa kosovskim junacima, ve i ljudi iz podzemlja vrlo opskurne prolosti. Glavni junaci kosovskog epa vaskrsavali su u likovima velikih Srba kao to je Arkan (eljko Ranatovi), voa paramilitarne organizacije, nacionalistiki orijentisan politiar osumnjien za ratne zloine. (...) Vana uloga kosovskog mita kao legitimizirajue snage u Republici Srpskoj najjasnije se oituje u injenici da je poetkom rata (1992) Vidovdan proglaen zvaninom slavom vojske bosanskih Srba. Time je bio naglaen i status generala Mladia kao Lazara modernog vremena, kao spasioca koji se sa svojim vojnicima bori protiv Turaka i veliki broj obinih bosanskih Srba upravo ga je tako doivljavao.29 Nalik svojim pandanima u Srbiji, i hrvatski nacionalisti raznih boja pribegavali su religiji, katolikoj i romantinim ruralnim motivima, iako ove potonji nisu prenaglaavali, zato to su Hrvati
27 G Dejzings, nd, str. 262. 28 Isto, 262. 29 Isto, 264-267
65
Ljubia Despotovi
u isto vreme eleli da budu i moderni, pravi Evropejci. Tumanova vlast razvila je diskurs u kom se hrvatstvo konstituisalo u opoziciji prema drugima, pre svega prema Srbima /Jugoslovenima koji koe istinski razvoj hrvatskog naroda.30 Drei se politike amnezije, koju su ve usavrili nacionalisti u drugim postsocijalistikim zemljama hrvatski nacionalisti tumaili su prethodni komunistiki sistem kao neto to je Hrvatima nametnuto spolja - od strane Srba, u ovom konkretnom sluaju, a ne od strane Rusa. Tako je nacionalizam kolektivno oslobodio Hrvate od svih tragova kolaboracije i konformizma u svakodnevnom ivotu: nevini od roenja, Hrvati su bili prinueni da uu u Titovu Jugoslaviju , koja je bila nemogua kombinacija sukobljenih kultura, i u kojoj je njima sve vreme bilo grozno. Onda je rat, koji se zvanino zvao domovinskim, u stvari bio ne samo nuno zlo koje su, dodue, Srbi nametnuli, ali koji e na kraju ipak dovesti do nezavisnosti, nego i vrhunac tisuljetnog sna koji sanja itava hrvatska nacija - sna o sopstvenoj dravi. Zaista, raskid s jugoslovenskom prolou bio je radikalan: on je bio specifina kombinacija katarze i egzorcizma.31 U sluaju Srbije kao i u sluaju Hrvatske, putem politike i istorijske amnezije (preciznije reeno selektivnog pristupa istorijskim injenicama, odabirom onih koje nam pogoduju i onih koje treba preutati) prolost i sadanjost nacije, ali i svakog pojedinca pripadnika naciona mogla se preformulisati tako da bude u harmoniji sa novom politikom i nacionalistikom praksom autoritarnih reima Miloevia i Tumana. Po sistemu spojenih sudova oba reima su hranila svoj autoritarizam i samovlae novim-starim politikim mitovima i stereotipima, pomaui jedan drugom opstanak na vlasti ( novija istoriografija tog perioda poinje da otkriva primere aktivne saradnje i pomaganja dva reima za sve vreme trajanja ratnih sukoba, ak i saradnje politikog vrha bosanskih Srba sa Tumanom u jednom periodu trajanja sukoba ). Potpuno ista politika matrica i metodologija vladanja u oba sluaja obilato je koristila politike mitove i stereotipe, ak i sa istim
30 S. Jansen Antinacionalizam, (2005) Beograd, XX vek, str. 25. 31 Isto, str. 26.
66
oblikom - sadrajem, jedino im menjajui nacionalni predznak .Balkanski ratovi iz 90-ih godina XX veka vodili su se izmeu nekoliko ujedinjenih etnonacionalistikih frontova, a svaki od njih je traio dravnost i nacionalnost, i svaki je osporavao granice, mitove i identitete protivnike grupe.32 Politiki egzodus Srba i Hrvata takoe je bio povezan sa politikim mitom o ispravljanju tzv. istorijskih nepravdi sa obe strane. Pod kovanicom ustavni nacionalizam (ili ustavni patriotizam) koji je trebao da bude utemeljeni poziv dominantnim nacionalnim skupinama sa obe strane da izravnaju svoje nacionalne i politike raune prema pripadnicima manjiskog naroda na svojoj teritoriji, tekao je proces etnikog ienja. Posle pobede na izborima, HDZ se bacio na posao da ispravi ono to je smatrao istorijskim poremeajem. Nizom otvoreno ili prikriveno diskriminatornih mera ustavne garancije date srpskoj manjini uskoro su postale puka forma u optoj atmosferi odmazde, a potom i u nasilnim sukobima, koje je dodatno potpirivala propaganda obeju strana. Tako su najpre iz Srpske Krajine, paradrave koja se 1991 godine odvojila od nove nazavisne Hrvatske, proterani gotovo svi itelji hrvatske nacionalnosti. Za uzvrat je onda 1995. godine hrvatska vojska proterala gotovo sve Srbe. Kao ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj nacionalistiki diskursi nisu ostali nepromenjeni tokom ratnih godina, ali logika koja je postojala u osnovi hrvatskog nacionalizma jeste bila ispravljanje istorijskih greaka.Ratne operacije i diskriminatorske mere ile su podruku s nebrojenim primerima simbolikog potvrivanja hrvatske nacije.33 U izvetaju koji je nezavisni istraivaki tim - na elu sa voama projekta istoriar iz Beograda M. Bjelajac i sociolog iz Zagreba O. unec - objavio a ticao se uzroka i karaktera rata u Hrvatskoj 1991 - 1995 godine, na strani dvadeset, potvruje se gore istaknuta teza da je jedan od glavnih razloga za pobunu Srba pored ostalih razloga bio i prenaglaeni ustavni nacionalizam hrvatskog reima. Novi Ustav Republike Hrvatske potpuno je dekonstitucionalizovao Srbe,
32 V. Perica, nd, str. 99. 33 S. Jansen, nd, str. 25.
67
Ljubia Despotovi
i pretvorio ih iz ravnopravnog i konstitutivnog naroda (pravnopolitiki status iz Ustava SR Hrvatske) u nacionalnu manjinu, uz obilje preteih poruka i simbola nacionalistiko-ovinistikog karaktera koji je kod srpskog ivlja budio strahove i neprijatna seanja na stravine pokolje ustakog reima iz vremena NDH. Srpska strana je rutinski ukazivala da se proglaavanjem novoga Ustava Republike Hrvatske u decembru 1990, meu Srbima stvorio strah da bi se sada mogle ponoviti patnje kojima su bili podvrgnuti tokom ustakog reima. 1941-1945. Oni su se protivili formulaciji Ustava po kojoj se hrvatski Srbi liavaju statusa konstitucionalnog naroda i svode na status manjine, i izrazili brigu zbog ekstremne nacionalistike politike nove vladajue partije - Hrvatske Demokratske Zajednice (HDZ).34 Rat je esto bio motor izgradnje nacije, i izgleda da i Balkan nije izuzetak. Ukratko,rat koji se vodio u bivoj Jugoslaviji, i procesi nacionalne homogenizacije i etnikog ienja koji su ga pratili bili su, izgleda, pre svega motivisani potrebom da se stvore prosti i nedvosmisleni identiteti u stanovnitvu koje je veoma pomeano i raznovrsno po poreklu, i da se izbriu elementi meavine, zagaenja i neodreenosti koji su ugroavali novostvorene nacionalne drave. ini se da nasilje u bivoj Jugoslaviji na kraju nije samo rezultiralo iz suprotnih i nespojivih identiteta ve je u jo veoj meri bilo sredstvo da se oni proizvedu.35 Pored proizvodnje novih ili redizajna ve postojeih identiteta, ovaj rat je proizvodio i nove politike mitove, jedan od tih tzv. novih mitova kod Srba je svakako i mit o Krajini. Iako nedovren on se svakako moe svrstati na listu novih srpski politikih mitova.Meutim, mi ovde elimo da istaknemo jednu drugu posledicu rata u Hrvatskoj i onoga to se posle rata dogaalo sa srpskim izbeglicama. Radi se o mogunosti, ili je ve re o drutvenoj realnosti, da Krajina postane mit, tanije mitska zemlja, i da zauzme mesto meu drugim srpskim mitovima.36
34 Lj. Despotovi; D. Gavrilovi Rat i manjine, (2007) N. Sad, CHDR, str. 20 35 G Dejzings, nd, str. 53. 36 S. ljuki, Drutveni sukobi i njihove posledice: srpske izbeglice i mit o Krajini, u zborniku The faith of refugees and emigrants from the territory of former Yugoslavia, (2009) Novi Sad, CHDR, str. 77.
68
Veina autora koja se bavila uzrocima raspada (za neke autore i razbijanja ) Jugoslavije, razloge za njenu zlu kob nalaze u temeljnom sukobu posttitoistikih politikih elita konstituisanim u federalnim jedinicama (socijalistikim republikama).Rat 19911995. godine bio je posledica etnonacionalistikih revolucija usmerenih na unitavanja multietnike federacije koju su utemeljili komunisti i uspostavljanje nezavisnih, etnikih homogenih drava na njenoj teritoriji.37 Kao osnovno pogonsko gorivo za svoje politike programe separacije i stvaranje novih nacionalnih drava koristili su nabujala nacionalna oseanja svojih graana (nastalih nimalo spontano), stavljajui ih pod vlastitu politiku kontrolu. Nacionalizam je bio iskoristiv u vie dimenzija, ali nam se ini da je za navedene reime on bio najznaajniji u dve ravni, dijahronijskoj u kojoj je uspostavljao pokidane istorijske niti sa novoformiranim sintetikim nacionalnim identitetom 1), i u sinhronijskoj ravni, jer je doprinosio uspostavljanju cezaristiko - populistikog legitimiteta aktuelnih nosilaca politike vlasti i naknadnoj dravnoj konsolidaciji novoizgraenih politikih poredaka. I dok se krivica uglavnom svaljuje na jedan ili na vie reima, implicitno se pretpostavlja i da razliiti postjugoslovenski konteksti svi imaju hegemonijskonacionalistiku prirodu. Uz pozivanje na ranije etnografske dokaze i statistike podatke posle raznih izbora, uspeh nacionalizma tokom devedesetih objanjava se ilavou duboko ukorenjenih nacionalnih identiteta.38 Ako se moe tvrditi da je sirovi reimski nacionalizam bio u osnovi svih politikih reima (odnosi se na prostor bive SFRJ) i njihovih politikih programa separacije, onda se i za pokrete antinacionalistike prakse u Srbiji i Hrvatskoj moe posvedoiti da su u temelje svoje politike alternative reimskom nacionalizmu stavljali kulturu urbanu kulturu (kultura je bila kolektivno sankcionisani konstrukt suprotan nekulturi primitivnog nacionalizma). Politika alternativa se gradila na stavu suprotstavljanja i sukoba ruralnog i urbanog principa, pri emu bi ruralno trebalo da bude po njihovom
37 V. Perica, nd, str. 97. 38 S. Jansen, nd, str. 40.
69
Ljubia Despotovi
shvatanju, prepoznato kao primitivno, orijentalno, zaostalo,nasilno, a urbano kao , kulturno, napredno ,moderno, nenasilno. U teoriji i praksi antinacionalistikog pokreta ili preciznije reeno civilnih inicijativa tog tipa, krio se isti mehanizam politike mistifikacije i korienja stereotipija kao i u metodologiji reimskog nacionalizma. Tana je tvrdnja antinacionalista da je reimski nacionalizam najvie uspeha i podrke imao u ruralnim i prigradskim podrujima, kod nie obrazovanog stanovnitva, ali je takoe tano da je i veliki deo urbanog stanovnitva bio proet snanim nacionalistikim emocijama i stavovima. Graditi antinacionalistiku alternativu na dihotomiji urbano - ruralno, odnosno kulturno - nekulturno, ne samo da je politiki pogreno nego i etiki nekorektno. Zapadni analitiar, Stef Jansen svedoi o ovoj politikoj zabludi, i sklonosti mitologizaciji i stereotipiji postjugoslovenskih antinacionalista Iritiran time to ljudi koji se bore protiv diskriminatornog diskursa kakav je proeo njihovo drutvo i sami tako otvoreno barataju stereotipima, isprva sam pokuavao da kontriram standardnim leviarskim argumentima o toleranciji - bez ikakvog uspeha, pa sam lagano morao da se navikavam na injenicu da nekakav orijentalizam uperen protiv seljaka predstavlja bitnu odrednicu dnevne rutine mnogih koji sebe smatraju gradskim ljudima, i da je on, uz to, ponekad i glavni mehanizam antinacionalistikog diskursa. U stvari, povezivanje nacionalizma i ruralne zaostalosti moda je bilo i najvanija stavka u pokuaju postjugoslovenskih antinacionalista da ouvaju kontinuitet normalnosti, naroito u svakodnevnom ivotu.39 U skladu sa konsenzusom koji je vladao u redovima urbane opozicije, ovi ljudi su krivicu za situaciju svaljivali pre svega na nacionalizam. Ovakvo antinacionalistiko tumaenje ima etiri glavne teze: 1.Ratovi koji su doveli do raspada Jugoslavije bili su nacionalistiki ratovi, u kojima su 2. politiari eljni vlasti nacionalizam iskoristili kao sredstvo. 3. Nacionalizam pak jeste primitivni, ruralni diskurs, a 4. masovna podrka koju je ruralno stanovnitvo pruilo
39 S. Jansen, nd, str. 111.
70
nacionalizmu posledica je seljakog primitivizma.40 U antinacionalistikom diskursu posebno mesto kritike zauzimalo je ratno razaranje gradova, gde nije isticana samo njegova vojna komponenta ve pre svega unitavanje urbanog naina ivota i svega onoga to gradovi kao nosioci urbaniteta simbolizuju. To je po njima bio otvoreni napad na modernost i urbanu vienacionalnost i multikulturalnost. Beogradski antinacionalisti su esto isticali da se tu radi o tzv. urbicidu, o ubijanju i zatiranju urbaniteta kao takvog a ne samo fizikog unitenja delova gradske sredine. to se pak hrvatskog nacionalizma tie, on se na ruralno pozivao neto neodreenije, poto je u isto vreme insistirao i na integrisanju Hrvatske u modernu Evropu, ali je, s druge strane, rehabilitovao i Katoliku crkvu i njena konzervativno-patrijarhalna shvatanja, koja su ruralnom stanovnitvu ipak bila koliko-toliko bliskija nego gradskom.41 Tako je dakle u gradovima bive Jugoslavije glavni kriterijum drutvene diferencijacije imao orijentalistiki karakter: kultura, urbanost, Evropa, kosmopolitizam, Zapad, obrazovanost, maniri i civilizovanost s jedne - nekultura, ruralnost, Balkan, provincijalnost, nerazvijenost, zaostalost, neotesanost i primitivizam s druge strane.42 U antinacionalistikom diskursu na prostoru bive Jugoslavije ponavljaju se isti oni stereotipi koji su se mogli uti u jednom delu zapadnih medija i propagadnom ratu protiv Miloevievog reima vlasti , a koji su se odnosili na pojmove balkansko, orijentalno, boljeviko-komunistiko i sl. Taj agresivni ton poniavanja stanovnika ruralnog porekla, antinacionalisti su iskazivali i prema brojnoj izbeglikoj populaciji, koja je tih ratnih godina a i mnogo godina nakon prestanka sukoba naseljavala kolektivne centre za smetaj izbeglih i drugih ratom raseljenih lica, koji su se uglavnom nalazili blizu gradskih sredina ili pak u samim gradovima (smetani su u sportske hale, kole, obdanita, socijalne centre naputene vojne kasarne i sl.) ili pak kod svojih roaka i prijatelja koji su iveli u gradu. Koliko god da su bili
40 Isto, str. 113. 41 Isto, str 113. 42 Isto, str 117.
71
Ljubia Despotovi
manipulisani od strane nacionalistikih reima i veliani kao rtveheroji za nacionalne interese i ciljeve, na isto tako rigidan nain bili su karakterisani i doekivani u gradovima od strane pripadnika antinacionalistikih organizacija. Nacionalistiki reimi veliali su izbeglice, najpre kao primer ruralne istote, a potom kao rtve i heroje, ali sami glavni gradovi njih su zapravo doekali krajnje uzdrano; to vai ak i za aktiviste antinacionaliste koji su radili sa rtvama nasilja iz seoske sredine.Ovakvu reakciju treba shvatiti u kontekstu ireg urbanog - resantimana zbog toga to normalni starosedelaki gradski ivot sada ugroavaju seljaci koji nagru odnekud.Taj revolt prema hordama s brda mogao se uti svakog dana po hodnicima, tramvajima, parkovima,kafeima, on se mogao nai i u gradskim novinama, i odavao je i politiko-ekonomske i kulturne aspekte novonastale situacije.43 Koliko je tada bila eksploatisana dihotomija na urbano ruralno, govori i injenica da su uprkos estini sukoba i snane nacionalistike homogenizacije koja je vladala zaraenim drutvima tih godina, pripadnici antinacionalistikih inicijativa koristili parole koje su podrazumevale vii stepen solidarnost sa suparnikom nacijom ako su njeni pripadnici pre rata pripadali urbanom delu stanovnitva, nasuprot ruralnom stanovnitvu svoje nacionalne skupine. U Zagrebu je osvanula parola Vratite nam nae Srbe, evo vam natrag vai Hercegovci ili pak jedne srpkinje iz Zagreba koja je krivicu za rat pripisivala svojim ruralnim sunarodnicima iz Krajine i njihovoj tzv. balvan revoluciji. U takvom urbanom resantimanu, Zagreb i Beograd su bili gradovi koje mafija pridolih seljaka dri pod politikom i ekonomskom okupacijom i namee im svoj primitivni nacionalizam.Tako dolazimo i do kulturnog faktora u ovoj ideji invazije: do nasrtaja primitivaca na kulturu svakodnevnog urbanog ivota.44 Srpski antinacionalisti tih godina ponovo u seanje gradskog oveka prizivaju knjigu R. Konstatinovia Filozofija palanke koristei je kao omiljeno tivo za objanjavanje kako karaktera
43 Isto, str 119. 44 Isto, srt 122.
72
aktuelne vlasti, tako i prirode malograanskog mentaliteta koji je po njima dominirao u manjim urbanim celinama (manjim gradovima) Srbije. Filozofija palanke je u njihovim tumaenjima produetak vladavine orijentalizma, tradicionalizma i autoritarizma koji je svojstven balkanskom oveku. Politiki mitovi i stereotipi postjugoslovenskog antinacionalizma gradili su se tako na veri u modernost i kulturu, na urbanom principu graanstva koji je u protivstavu prema ruralnosti i patrijarhalnosti koja u sebi nosi mentalitet podanika. Politiki mitovi i stereotipi o sukobu urbanog i ruralnog principa (obrasca) nisu vaili samo za manifestni deo borbe nacionalista i antinacionalista u okvirima jedne nacije - drave. Oni su esto korieni i u realnim svakodnevnim sukobima dva nacionalizma, srpskog i hrvatskog, naroito u sferi medijskog rata i politike propagande dva autoritarna reima . Tumanovi nacionalisti su Hrvatsku predstavljali kao bedem evropske modernosti na koji nasru srpski varvari, ali su uz to, kao to smo ve videli, i nekadanju jugoslovensku dravu predstavljali kao balkansku tvorevinu koju su Hrvatima nametnuli Srbi.Orijentalistika definicija hrvatsva kao neeg suprotnog balkanskom srpskom odnosno jugoslovenskom Drugom bila je deurna pria Tumanovog reima.(...) Balkan je poistoveen s Jugoslavijom, sa Srbijom ili prosto sa svim to je neevropsko, nemoderno, necivilizovano.(...) Bioskop Balkan u Zagrebu promenio je ime u Evropa.45 Ipak vredno je istai izvesnu razliku koja je postojala u korienju navedenih stereotipija i politike mitologizacije. Dok je taj metod u Srbiji bio omiljen u krugu antinacionalista, u Hrvatskoj je on jednako dobro funkcionisao i u nacionalistikim i u antinacionalistikim krugovima. Sukob balkanskog i evropskog principa doveden je do besmisla i omoguavao je njegovim batinicima pretpostavljenu i poeljnu legitimaciju kako pred vlastitim pristalicama tako i pred spoljnopolitikim faktorima za iju su se naklonost i pokroviteljstvo oajniki i udvoriki borili, nacionalisti i antinacionalisti, gotovo podjednako. Navedeni besmisao opisanih stereotipa dopunjen je jo jednim,
45 Isto, str. 134.
73
Ljubia Despotovi
a on je vezan za pretpostavljenu slabu obrazovnu strukturu ruralnog stanovnitva. Pored svih loih karakteristika pripisana im je nepismenost i nizak obrazovni nivo kao dominantna socijalna osobina. Onda ovek zaista i ne mora da bude matovit da bi zakljuio da je nacionalizam bio tako popularan zato to je uivao podrku starih, nepismenih i nekulturnih seljaka.46 Stoga Stef Jansen ima puno pravo kad o sutini i karakteru antinacionalistikog pokreta na postjugoslovenskom prostoru gotovo ironizirajuim tonom zakljuuje: Konano, uopte nije jasno, a nije ni mnogo bitno, da li je taj grad samosvesnih, obrazovanih, evropskih i civilizovanih ljudi ikada postojao. Vano je bilo da se prokomentarie bolna situacija u kojoj se sve okrenulo naglavake.Tako je ovek preko antinacionalizma makar delimino mogao da sauva oseaj kontinuiteta u prii o samom sebi. Uvek ste mogli rei Dobro jeste da su moj grad zaposeli seljaci, ali ja sam ostao urban, ili Dobro, svet oko nas moda se i jeste balkanizovao, ali ja sam ostao Evropljanin, pa tako onda i Dobro, jeste da je primitivizam svuda oko mene, ali ja sam ostao kulturan.47 Mit o vlastitom pripadanju kulturi i civilizaciji, nasuprot ruralnom primitivizmu nacionalista, bio je onoliko delotvoran na njegove batinike koliko i njihova neutemeljena vera da su nosioci progresa i modernosti. Borei se protiv jedne vrste mitologizacije i zloupotrebe mita u politike svrhe, antinacionalisti su upali u zamku mitologizacije sopstvene pozicije, primenom negativnih stereotipa na druge (seljake) i idealizacijom sebe kao graana. Posmatrani kroz vizuru komparativne analize, oba nacionalizma, i srpski i hrvatski (a to vai bez ostatka kao mitoloka matrica i za ostale dravne nacionalizme na prostoru bive SFRJ), obilato su koristili istu metodoloku ali i mitsku matricu za potrebe svojih politikih i nacionalnih ciljeva. U svim sluajevima, sopstvena nacija se prikazuje kao nevina rtva i stradalnik a protivnika strana kao svirepi zloinac i krvnik. Sopstveni nacionalni ciljevi kao sveti i opravdani (esto i kao moderni i evropski) a ciljevi suparnike
46 Isto, str. 147. 47 Isto, str 166.
74
nacije kao ugnjetaki, osvajaki, i nepravedni. Odgovornost za nastale politike i ratne posledice uvek se prevaljivala na drugu stranu, uz obilato iskazanu nespremnost suoavanja sa vlastitom krivicom i uinjenim zlodelima. Svaka nacija i etnika grupa u bivoj Jugoslaviji ima sopstveni spisak (esto i u doslovnom smislu te rei) rtava, zlodela,razaranja i pretrpljenih nepravdi, ali ini se da nijedna nije u stanju da ali zbog povreda nanetih drugima. Evo kako dvoje novinara vide takvo stanje: Raditi u bivoj Jugoslaviji znai ui u svet paralelnih istina.Gde god krenete, susreete se s istim nepokolebljivim ubeenjem da je sve to se desilo u regionu neija tua krivica, a da je sopstvena strana izuzetak (...) Svaka nacija prigrlila je posebnu opteprihvaenu teoriju po kojoj je ona rtva, a nikad poinilac nedela.48 U svojoj knjizi koja je posveena Kosovu ,G. Dejzings (G. Duijzingz) analizira ulogu politikih i religijskih mitova posmatrajui ih u njihovoj identitetskoj perspektivi. Na kraju knjige, Dejzings se osvrnuo i na greke Zapada kada su Balkanski narodi u pitanju i na deo politiki mitova i stereotipa, koje je Zapad sam proizveo i koristio u sagledavanju jugoslovenske tranzicione i ratne drame. Kao prva, problematina vizura po ovom autoru jeste pogled Zapada na ex jugoslovenske konflikte kao iskljuivo etno-nacionalne, smatrajui da je problematika formiranja i menjanja identiteta bila kompleksnija i nije se smela svoditi samo na ovu ravan. Ali ono to Dejzings, posebno zamera Zapadu jeste injenica da su nasilje i rat posmatrali iskljuivo kao posledicu, zaostale tribalistike i iracionalne perspektive pripisujui politikim akterima nerazumne postupke protivne zapadnom racionalizmu i demokratinosti. On smatra da su akteri jugoslovenske ratne drame iskazivali istu onu politiku racionalnost kao i u slinim prilikama njihovi zapadni pandani, jer su delovali u itekako racionalnoj paradigmi moderne nacionalne drave koja je i na Zapadu u fazi svoje ekspanzije proizvodila iste ili sline posledice. Trea poruka koja zavreuje panju jeste da nasilje na Balkanu ne treba posmatrati kao neto to je iracionalno, tribalno i arhaino, kao neto to je ukorenjeno
48 G Dejzings, nd, str. 270.
75
Ljubia Despotovi
u kulturi i psihi stanovnika Balkana; po mom miljenju, to nasilje ima duboko racionalne dimenzije i prvenstveno je evropskog porekla: nacionalna drava je evropski ideal i upravo je ona bila uzrok svakovrsnog nasilja, etnikog ienja i drugih vidova etnodemografskog inenjeringa koji su primenjivani u svim delovima bive Jugoslavije.49 Po miljenju ovog autora politiki mitovi nemaju samo negativnu stranu i nisu svojstveni samo poluperifernim i perifernim drutvima da bi im nadomestili perspektivu razvoja, oni postoje i u drutvima Zapada, pa i u vremenima stabilnim i prosperitetnim osmiljavajui puteve i nove horizonte kretanja ka budunosti.Plodno tlo za nastanak mitova nacionalizma treba traiti u evropskim zemljama i Sjedinjenim Dravama na kraju 18. veka, kada je pobunjenoj buroaziji koja je dominirala svetom ekonomije, ali ne i vlasti, trebao mit oko kojeg e okupiti ire mase i na emu e zasnovati novu veru u novi oblik drave.50 Danas je teko utvrditi ta su izvorni i pravi temelji srpskog politikog i dravnog obrasca: da li je to osnivaki mit stare nemanjike drave, Krfski mit, avnojski mit, ili forma novonastale drave koja je u proirenom okviru nedovrena, a u uem hibridna i personalizovana.Iza ove meavine obrazaca nazire se maglovit i difuzan simboliki sistem...51 Ako bi na kraju ovog teksta mogao da se sumira neki zakljuak vezan za aktuelno stanje srpske politike zbilje, a koji korespondira sa glavnom temom rada, o ulozi politikih mitova i stereotipa na njen izgled i konfiguraciju, moglo bi se primetiti da je teko potpuno precizno izvriti inventar svega onoga to je politiki mit u srpskom drutvu danas . Njegova uloga u definisanju srpske politike stvarnosti svakako ne moe biti sporna. Ono to prepoznajemo kao srpski nacionalni identitet, srpsku dravu i njen politiki profil koji je ostao nedovren u domenu demokratske i civilne konstitucije u velikoj meri proizvod je mitolokog dizajna politike provenijencije i njegovog minulog rada. Iako nedovren
49 G Dejzings, nd, str. 275. 50 D. Gavrilovi, Udari sudbine, (2006) Novi Sad, Stylos, str. 16. 51 M. Mati, nd, str. 27.
76
(kao to je Z. ini tvrdio i za bivu SFRJ da je nedovrena drava) srpski politiki i dravni prostor ostaje i dalje predmetom rada i delovanja politike mitologizacije.Aktuelni problemi vezani za nelegalno i protivustavno proglaenje nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i nova uslovljavanja za pristupanje Srbije evropskim integracijama , deluju stimulativno za otpoinjanje novog ciklusa srpske politike mitologizacije. Pokazalo se tako po ko zna koji put da su drutva oskudice kakvo je i srpsko, moralno, kulturno i ekonomski opustoena, i optereena komarima tranzicije iako neplodna za stabilan demokratski razvoj, itekako plodna za svakovrsne manipulacije. Demokratski hod Srbije u poslednja dva veka pun je posrtanja , padova, lutanja i koraanja unazad.Retki su i kratkotrajni modernizacijski uzleti koji su samo na kratko pokazivali da deficiti civilnosti i demokratije u Srbiji nisu i ne moraju biti njena konana sudbina. Endnotes: 1) Pojmovno teorijski koncept sintetikih nacija u sebi saima nekoliko vanih momenata dimenzija: a; temporalna dimenzija - treba da ukae na dvostruki temporalni karakter formiranja sintetikih nacija, jedan koji taj proces situira u dvadeseti vek (zakasnela faza formiranja nacija) a druga na kratkotrajan vremenski interval u kome su te nacije stvorene. b; spoljno-politika dimenzija - ukazuje na snaan upliv spoljnopolitikog faktora u formiranju sintetikih nacija, koje ne samo da planiraju nego i maksimalno ubrzavaju ovaj proces. v; prostorno-geografska dimenzija - ukazuje na injenicu da su se procesi stvaranja sintetikih nacija odigravali na prostoru Balkana i Srednje Evrope.g; geopolitika dimenzija - daje ukupnu kontekstualnu strukturu procesa formiranja sintetikih nacija, ukazujui na iri civilizacijsko- kulturoloki sukob koji se nalazio u zatamljenoj pozadini ovog procesa.d;religijsko-konfesionalna dimenzija - ukazuje na dominantno religiozno- konfesionalnu komponentu identitetske strukture sintetikih nacija kao jedan od najvanijih segmenata njenog formiranja.; etatoloka dimenzija naglaava dravno nacionalni karakter novoformiranog identiteta
77
Ljubia Despotovi
sintetikih nacija, a posebno naglaenu ulogu novoformiranih drava u propagiranju i konsolidaciji novih nacionalnih identiteta.e; identitetsko - konsolidaciona dimenzija - pokazuje potrebu intezivne konsolidacije i politikog redizajna novoformiranog sintetikog identiteta. ; jeziko-ligvistika dimenzija - ukazuje na potrebu preimenovanja jezika, njegovu novu standardizaciju i leksiko obogaenje. i; civilno-graanska dimenzija - istie ulogu upotrebe civilnog drutva rimokatolike provenijencije i drugih oblika civilnog organizovanja i delovanja u cilju religijskokonfesionalne i nacionalne homogenizacije. j; regionalno-etnika dimenzija - naglaava vanost regionalnih identitetskih osobenosti i etniko-konfesionalnih specifinosti kao bazu za formiranje novih sintetikih nacija. 52
52 Lj. Despotovi ; M. Drobac, Geopolitika i terorizam, (2008) N. Sad, Stylos art, str. 44.
78
Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku
Vjekoslav Perica

Politika manipulacije masama, ta politika mitova i simbola, postala je standard i norma u modernom svijetu. Michael A. Ledeen, The First Duce: DAnnunzio at Fiume, Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1977.
1. etnodijaspore kao dravotvorni mitovi

ema dijaspore i povratka u domovinu spada u poznatije motive postsocijalistikog, i u naem sluaju, ratnog i poratnog diskursa na prostorima bive Jugoslavije. Dijaspora je ranije bila anakroni, preteito teoloki i literarni pojam. U politiku ulazi prvo s etnikim nacionalistikim pokretima 1970-tih da bi 1990-tih postala jednim od velikih mitova novih nacionalistikih pokreta i novonastalih nacionalnih drava. Tih 1970-tih se formirao jo jedan od onih nekoliko iseljenikih valova hladnoratovske ere (prvi je bio onaj iz 1945, a drugi nastaje po otvaranju granica 1960tih). Retorika titoizma nazivala je tadanje iseljenike radnicima na privremenim radu u inozemstvu. To znai da oni nisu bili za naciju izgubljeni i otueni. Socijalistika drava je ove ekonomske emigrante pokuavala pridobiti i sauvati kao patriotsko iseljenitvo iako su se takozvani jugoslavenski klubovi te kulturni centri i ambasade u
79
Vjekoslav Perica
inozemstvu morali natjecati s ideoloki nesklonom konkurencijom poput grupa poraenih iz Drugog svjetskog rata, antijugoslavenske politike emigracije, ili inozemnih ispostava velikih domaih crkava. Osim toga, Titov reim je davanjem slobode odlaska vani profitirao i politiki i ekonomski. Nije poput sovjetskog bloka drao vlastite graane u zatoenitvu unutar dravnih granica nego ih je slobodno pustio u svijet, a uz to je od njihovih depozita u konvertibilnoj valuti u jugoslavenskim bankama drava imala koristi. Meutim, u utakmici na stranom terenu, iseljenitvo je bilo podijeljeno: jedan vjerojatno manji dio je bio patriotski i proreimski te je ostao i vani u bratskoj multietnikoj interakciji kao i na domaem terenu, dok je drugi dio bio sektaki podijeljen u etnike ili bolje kazati etnokonfesionalne dijaspore i organiziran oko crkvenih centara i organizacija politike emigracije. Ovo je iseljenitvo bilo, ako ne u svim sluajevima otvoreno i aktivno antijugoslavenski i antikomunistiki, a onda barem rezervirano spram tada vladajueg reima. Ali ove su sektake etnokonfesionalne dijaspore bile prototipovi-modeli buduih nacija koje e nastati raspadom SFRJ. Nije udo da e ove etnodijaspore, uz domae crkve, postati kljuni politiki saveznici opozicije na prvim viestranakim izborima 1990. i politiki faktori poslije njih. Rije dijaspora, ispunjena novim znaenjem i simbolikom te u konkretnoj dravotvornoj funkciji, vraa se na prvim viestranakim izborima u javni diskurs. Zatim ulazi u nacionalnodravotvorne mitologije i ideologije te nove nacionalne kulture. U ratnim i poratnim devedesetima postaje nezaobilazni dio politikog novogovora vladajuih elita. Novonastale balkanske banana dravice proizile iz relativno velike SFRJ, osjeaju se veima i jaima kad im nacionalistike mitologije i religiozni rituali iskonstruiraju nacije shvaene kao zajednice svih ivih i mrtvih lanova te onih na teritoriju matine drave i onih u dijaspori. Kroz 1990-te u novoj Hrvatskoj i novoj Srbiji, tema dijaspore pojavljuje s daleko ee nego prije u publicistici, knjievnosti i znanosti.1 Uz
1 Vidi izmeu ostalog, Boris Maruna. Bilo je lake voljeti te iz daljine: povratnike elegije. Zagreb : Matica hrvatska, 1996; to je uvalo nadu? predgovor Slobodan
80
pojam dijaspore u javni diskurs ulazi i pojam duhovnog prostora naroda koji preskae dravne granice povezujui matinu dravu i njene lanove koji ive izvan njenog teritorija. Takoer dolazi do prevrednovanja uloge politike emigracije u odnosu na njenu ideologiziranu karakterizaciju u jugoslavenskoj eri. U nekim primjerima nacionalistikog pretjerivanja, progon antijugoslavenskih politikih emigranata od tajne policije bive Jugoslavije proglaava se genocidom a teroristike aktivnosti nekih dijelova te emigracije se opravdavaju.2 Kao i domai etnosi, tako se i njihovi inozemni izdanci restrukturiraju, otkrivaju nove identitete, homogeniziraju i diferenciraju, te stapaju s maticama obnavljajui granice spram onih drugih. Sve su ti vanjski faktori i korisni politiki lobiji, novi politiki repertoar masovne mobilizacije i glasake maine novih etnikih pokreta. Etnike dijaspore dobivaju auru muenitva. Njihovi istaknuti pojedinci koji su nali traginu sudbinu u tuini, bili u zatvorima i slino, postaju novi nacionalni heroji. I oni koji su otili primarno iz ekonomskih razloga u cilju stvaranja karijere retroaktivno postaju i politiki emigranti, antikomunisti i protujugoslaveni koji su svoj otpor mrskom propalom reimu iskazali odlaskom. U procesu homogenizacije etnonacija briu se i razlike izmeu brojnih, ranije esto sukobljenih emigrantskih grupa, crkvenih zajednica u raskolu i iseljenikih kulturnih klubova.
Prosperov Novak, Zagreb: Matica hrvatska, 2008; Gojko Bori. Hrvat izvan domovine: sjeanja politikog emigranta. Zagreb : Naklada Pavii, 2007; Dijaspora i domovina, Hrvatska revija, Obnovljeni teaj 3 (2003), 3; str. 4-8; Ivo Smoljan. Hrvatska dijaspora. Zagreb: Horizont press, 1997; Hrvoje Lorkovi. Ogledi o narodima. Zagreb: Hrvatska sveuilina naklada, 1995; Dragoljub orevic, ur. Srbi u dijaspori (zbornik radova). Ni: Univerzitet u Niu, 2004; Vladeta Jeroti, Srbi u dijaspori i dijaspora u Srbiji, Knjievne novine, 51, 974(15.5.1998), str.2; Krinka Vidakovi-Petrov, Dijaspora je dijalog o identitetu, NIN, br. 2662 (31.01.2002) str. 28-30.;Dragan Nedeljkovi, Dijaspora i otadbina: govori, predavanja, ogledi o jugoslavenskoj drami i o srpskoj sudbini u smutnom vremenu: 1990-1993. Beograd: Jokovi, 1994; Slavko Vejinovi, Srbi u dijaspori u prolosti i sadanjosti. Novi Sad: Muzej Vojvodine, 1999, itd. 2 Ante Beljo. YU-genocide: Bleiburg, death marches, UDBA (Yugoslav secret police) . Toronto : Northern Tribune Publishing, 1995.
81
Vjekoslav Perica
Odravaju se razni svjetski kongresi i globalni sabori predstavnika unutarnjeg i vanjskog segmenta etnikih nacija. Na tim se saborima osnivaju organizacije koje trebaju premostiti politike granice i kreirati transnacionalni duhovni prostor naroda, odnosno sjediniti matine drave i dijaspore po uzoru na one svjetski najpoznatije organizacije takvog tipa poput Svjetskog idovskog kongresa i Vishva Hindu Parishad. Po kreaciji Mita o Dijaspori u sklopu politike mitologije novih etnokonfesionalnih nacija koje su konstruirane raspadom SFRJ, nova Hrvatska i Srbija su sline. Najvanije su razlike u tome to je dijaspora u Hrvatskoj od poetka velike promjene bila kljuni politiki faktor i to imala pravo glasa na izborima dok u srbijanskoj politici do sad nije. U Hrvatskoj je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) od pojave na politikoj sceni 1989. snano naglasila ulogu hrvatske dijaspore, izabrala delegate iz dijaspore za poznati prvi sabor iz 1990., a voa HDZ-a Franjo Tuman je na poznatoj turneji po hrvatskoj dijaspori 1989., prikupio novac kojim je organizirao kampanju i dobio izbore. U toj je kampanji Tuman davao poznate izjave o ekonomskom preporodu i blagostanju nove Hrvatske novcem hrvatske dijaspore. Tuman je stvarao ne samo novu Hrvatsku nego i nove Hrvate i pri tome je raunao na one iz dijaspore koji e popuniti mjesta ekskomuniciranih. Naime, u Tumanovoj se konstrukciji Domovine nije radilo samo o etnikoj nego i ideolokoj homogenizaciji (otuda Tumanov govor u Pazinu, 1990, u kome kae: Tko nije s nama, taj neka si trai drugu domovinu.). HDZ e i dobiti prve izbore a potom i sve ostale osim onih iz 2000., zahvaljujui prije svega potpori hrvatske dijaspore i Katolike Crkve.3 Kasnije e Tuman i HDZ, u konstrukciji Mita o Domovinskom ratu (1991.-1995.) kao konstitutivnog, dravotvornog patriotskog mita nove Hrvatske, naglasiti ulogu dragovoljaca iz dijaspore te financijske pomoi iz dijaspore u obrani Hrvatske. Za to vrijeme u Srbiji su Miloevieve snage manje naglaavale ulogu dijaspore s obzirom da se kod njih
3 Vidi npr. Ivan Mecanovi, Izbori i dijaspora, Pravni vijesnik, Osijek, br. 15 (1999), 1/2 ; str. 7-18.
82
radilo o kontinuitetu stare vlasti koja se ideoloki transformirala i istkama restrukturirala tako da kadrovima izniklim iz takozvane antibirokratske revolucije nisu trebala pojaanja iz dijaspore niti se u dijaspori moglo nai kadrova takvog profila. Ali je zato srpska dijaspora bila adut konzervativne opozicije, napose Srpskog pokreta obnove (SPO) i slinih stranaka koje su takoer namijenili srpskoj dijaspori nacionalno-obnoviteljsku ulogu. Jo odranije je ulogu dijaspore naglaavala i Srpska Pravoslavna crkva koja je poetkom 1990-tih uspjela s nekoliko znaajnih simbolinih poteza stvoriti privid duhovnog jedinstva sanacijom raskola u crkvenim ograncima vani. Bilo kako bilo, u oba se sluaja, i novog srpskog i novog hrvatskog nacionalizma kasnih osamdesetih i devedesetih godina XX. vijeka, dijaspore koriste u novom politikom diskursu ali i kao materijalna politika snaga etnikih nacionalistikih pokreta. One su jedan od izvora legitimiteta nove vlasti jer novi etnikonfesionalni nacionalizmi nisu sigurni koliko su jake snage starog poretka na domaem terenu te moraju osigurati potporu izvana. Ili, kako bi se to reklo u retorici pokojnog reima, etno-dijaspora novim etno-politiarima postaje baza. U Hrvatskoj nova vlast starim politikim emigrantima odaje priznanja i poasti a one iz mlae generacije ekaju funkcije u vlasti. Tumanov reim, na primjer, pokuava instalirati za hrvatskog ambasadora nekog biveg ustakog vou, emigranta iz Argentine, ali to blokiraju svjetske idovske organizacije i diplomatski pritisci. Zatim Tuman pokuava za ministra vanjskih poslova postaviti amerikog politiara, biveg guvernera Minnesote, Rudyija Perpicha iji su roditelji Liani, ali to blokira State Department. Hrvatska dravna televizija se baca u lov na rijetke bogate hrvatske iseljenike koje reim dovlai u posjete domovini radi mogueg ulaganja u preporod hrvatskog gospodarstva, ali o konkretnim se projektima malo uje. Slino je u Srbiji. U Srbiju se vraa iz Britanije prijestolonasljednik Aleksandar Karaorevi i baca se na uenje srpskog jezika, ali je monarhistiki pokret relativno slab i tada svemonom Miloeviu neupotrebljiv pa prjestolonasljednikova uloga u Srbiji ostaje neartikulirana. Miloevi e takoer relativno
83
Vjekoslav Perica
kratko tolerirati amerikog tajkuna Milana Pania, kao srbijanskog premijera. Pani je, u ovom sluaju uz suglasnost State Departmenta, trebao postati protutea Miloeviu i garancija Americi da se Srbija nee vezati uz Rusiju. On, uz slina obeanja potpore srpske dijaspore, najavljuje ekonomski bum i demokratizaciju u Srbiji, ali e ga Miloevi, im mu zasmeta, poslati natrag u Kaliforniju. U ratu 1991-1995, etnodijaspora ve je aktivni sudionik, relevantni faktor rata. Dok se u iseljenikim zajednicama u inozemstvu lobiraju vlade velikih sila i masmediji za pravu to jestnau istinu o balkanskim ratovima, prikuplja novac za financiranje rata i humanitarna pomo, u stranaka politika vodstva i na bojita stiu iz inozemstva visoko motivirani militanti. I dok e se mnogi emigranti koji su u inozemstvu stekli odreeni graanski i kulturni ugled nakon prve euforije povratka ubrzo razoarati i pomijeati s politikim i ekonomskim gubitnicima iz reformskih liberalno-demokratskih stranaka i starog reima, neki iz opskurnijih emigrantskih krugova e se uspeti se do vrhova novih politikih elita. Vjerojatno najpoznatiji je takav primjer Gojko uak, hrvatski emigrant iz Kanade. Ovaj vlasnik pizzerije u Ottawi koji se tamo istaknuo javnom torturom jedne domae ivotinje na koju je napisao rije Tito, doveden je za ministra iseljenitva a karijeru je zavrio kao ministar obrane Republike Hrvatske. uak je, ne samo po poznatom austrijsko-britanskom dokumentarcu Smrt Jugoslavije iz 1995, nego i po hakom sudu i drugim izvorima, vjerujui da samostalne hrvatske drave ne moe biti bez rata, poticao i prieljkivao taj dravotvorni rat barem onoliko arko koliko i oni medu Srbima koji su povjerovali tezi da Srbija dobiva u ratovima a gubi u miru te samo ratom moe dobiti. Navodno je i politiki kontraproduktivno uvoenje nacionalne monete kune, koja je tako kreirala simboliki kontinuitet s NDH, bila ukova inicijativa. Kao ministar obrane, bio je najodgovorniji za sve to se povezuje sa zavrnim operacijama hrvatske vojske iz ljeta 1995, tako da ga je smrt spasila hakog tribunala za ratne zloine. Na srpskoj strani, iz dijaspore dolaze bivi meunarodni kriminalci i plaeni ubojice koje je koristila komunistika tajne
84
policije. Tu su i avanturistiki likovi poput Dragana Vasiljkovia, ili kapetana Dragana, emigranta iz Australije, koji e kao vojni lider kninskih Srba takoer zavriti na meunarodnom sudu za ratne zloine. Slinu e ulogu na hrvatskoj strani imati Ante Gotovina, koji od narednika Legije Stranaca meteorski napreduje do generala hrvatske vojske. Kad je deset godina po zavretku rata, pod pritiskom EU konano poeo rat protiv novog organiziranog kriminala u Srbiji i Hrvatskoj - napose nakon ubojstava primjera Zorana inia u Srbiji i novinara Ive Pukania u Hrvatskoj objavljeno je kao veliko otkrie, da se ta regionalna mafija formirala u ratu i da su mnogi njeni istaknuti lanovi poetkom rata doli iz etnikih dijaspora gdje su stekli debele policijske dosjee. Ipak, svesti cijelu emigraciju hladnoratovske ere na kriminalce i teroriste metodoloki nije opravdano. Mnogo tadanjih iseljenika i emigranta bilo je drukijeg profila a neki su se po povratku u matine zemlje istaknuli kao demokratski, liberalni ili ljeviarski politiari i javno angairani intelektualci, kritiari novih elita vlasti (na primjer, u Hrvatskoj knjievnik Boris Maruna, pjeva Vice Vukov, povjesniar Ivo Banac, u Srbiji filozof Mihajlo Mihajlov, arhitekt Bogdan Bogdanovi, a od mlae post-YU dijaspore, pisci, iz Hrvatske Tena tivii i Boris Deulovi, te u Srbiji Biljana Srbljanovi, itd.). Problem naizgled runog lica povratnika iz dijaspore je dakle bio u reimima Miloevia i Tumana koji su i meu domaim i meu povratnikim kadrovima dali ansu najgorima. Od brojnih faktora koji su uinili Mit o Dijaspori relevantnim kao politiki mit postsocijalizma, svi ne spadaju u sferu puke nacionalistike mistike i simbolike. Barem tri, bjelodano pragmatine funkcije Mita o Dijaspori trebalo bi izdvojiti. Prvo, svaki je etniki nacionalizam opsjednut demografijom. Demografski trendovi u dananjoj Srbiji i Hrvatskoj alarmantno su negativni. Bez obzira na promjene reima i ideologija, nebeski narodi, kako ih nacionalistika mistika zamilja, mogli bi u doglednoj budunosti napusti carstvo zemaljsko. Masovno iseljavanje, napose mladih, jo pogorava dramatinu demografsku situaciju. To se iseljavanje od promjene reima i poetka ratova 1990-tih jo intenziviralo
85
Vjekoslav Perica
umjesto da za sva vremena prestane kako je najavljeno. Doslovce, radi se o dva naroda koja izumiru, nestajui s teritorija za koje su jedni s drugima i ostalima ratovali. Drugo, Mit o Dijaspori pravi malu naciju veom i lijei kompleks inferiornosti malih naroda. Biva je Jugoslavija bila u evropskim razmjerima drava srednje veliine, po povrini i broju stanovnika odmah iza onih nekoliko najveih. Njenim raspadom i procesom balkanizacije dolo je do usitnjavanja u banana dravice. Nove su se drave brzo suoile s ozbiljnim limitima razvoja pa i problemom odravanja razine nacionalnog digniteta, napose kad se meunarodna zajednica obruila na balkansku goropad raznim krotiteljskim metodama. U takvim okolnostima rastao je znaaj Mita o Dijaspori. Matica i dijaspora kao cjelina stvaraju iluziju da to vie nisu male zemlje. Kad se tome doda opi utjecaj Mita o Naciji koje kreira iluziju organskog jedinstva svih mrtvih i ivih lanova kroz vjekove mitske prolosti, nacionalni ponos i samopouzdanje rastu. Tree, dijaspora je etnikim nacionalistikim strankama donosila novac i glasove na izborima. Bez dijaspore, HDZ ne bi pobijedio na prvim viestranakim izborima u Hrvatskoj a moda ni na onima koji su slijedili poslije toga sve do ovih zadnjih iz 2007. Nova hrvatska vladajua elita od 1990 do danas, strukturirana je po shemi: HDZ-Crkva-Dijaspora. Tumanov je pokret najprije lansirao zavodljivu tezu o ekonomskom procvatu Hrvatske izdanim investicijama iz depova i riznica iseljenitva hrvatskog podrijetla. S Tumanovih predizbornih turneja 1989-1990 u Americi, Australiji, Zapadnoj Evropi i drugdje, stigli su novani prilozi za predizbornu kampanju ali i neki najblii Tumanovi politiki suradnici koji e njegov pokret voditi u vei nacionalistiki ekstremizam. Zahvaljujui novim zakonima koji su dali pravo glasa na hrvatskim izborima hrvatskoj dijaspori u koju je spadala i za hadezovski pokret kljuna zapadna Hercegovina, tumanizam e zavladati Hrvatskom i odrati se na vlasti to u tvrdom, to u reformiranom obliku 15 od ovih 18 tranzicijskih godina. Iako se nije obistinilo hadezeovsko predizborno obeanje o ekonomskom procvatu Hrvatske i mada se razotkrilo da je dio novca koji je za vrijeme rata stizao iz inozemstva
86
za obranu Hrvatske zavrio u depovima nove hrvatske politike elite ali i mafije, nova matrica hrvatske politike HDZ-DijasporaCrkva se konsolidirala. Za to vrijeme u Srbiji dijaspora nije imala takvu konkretnu relevantnu ulogu kao u Hrvatskoj, izmeu ostalog, jer Srbi u inozemstvu nisu dobili pravo glasa na srbijanskim izborima tako da su beogradski politiari jedino mogli manipulirati glasovima kosovskih Srba kao jedine vrste dijaspore, ali se broj ovih stalno smanjivao. Mit o Dijaspori je u novoj Hrvatskoj artikuliran kao crkveni, dravotvorni, ideoloki i politiki mit. Krucijalna je bila uloga Katolike crkve u nametanju pojma dijaspore javnom diskursu, naroito u periodu izmeu 1969.-1979., kad je Biskupska konferencija osnovala nacionalno vijee za koordinaciju pastoralnog rada u dijaspori te poveala broj sveenika i upa u inozemstvu.4 U jednom kasnijem lanku pod naslovom Crkva u dijaspori, nudi se slijedea perspektiva: Hrvatski se narod s pravom moe nazvati iseljenikim. Rijetko koja nacija, izuzev idova i Roma, ivi tako rasuta po cijeloj kugli zemaljskoj. Raseljenost naroda uope, uvjetovana je raznim problemima na politikom (protjerivanje, kolonizacija), socijalnodrutvenom (diskriminacija, ugnjetavanje), demografskom (gustoa naseljenosti), ekonomskom (siromatvo, nezaposlenost) ili ekolokom polju (prirodne katastrofe, klima). Iako danas u svijetu izvan domovine ivi daleko vie od 3 milijuna Hrvata, u velikoj veini smo zadrali svoj nacionalni identitet, vjeru, tradiciju i kulturu, pa i svoj materinski jezik hrvatski. Ljubav prema domovini Hrvatskoj ostala je u srcu stare generacije i prenosi se i na mlade generacije. Nesumljivo veliki doprinos za ouvanje svega narodnog blaga, pridonijeli su i nai sveenici (franjevci) i asne sestre, koji su za nama poli u tuinu da nam budu braa, savjetnici i pripomo u pealbarskom ivotu. Taj ivot izvan domovine veina nas nije
4 Vidi Vladimir Stankovi, gl. ur. Katolika crkva i Hrvati izvan domovine: spomen-spis o 10. obljetnici papinskog dokumenta De pastorali migratorum cura i osnivanja Vijea BK za hrvatsku migraciju 1969-1979. Zagreb : Kranska sadanjost, 1980.
87
Vjekoslav Perica
dobrovoljno izabrala, nego je bila rtvom jugokomunistikog reima i nerazvijene privrede. Poneki Hrvati u dijaspori jo nisu svjesni toga, koliko su nam vani nai sveenici i koliko je njihovo prisustvo ovdje u tuini neophodno. to bi bilo od nas kad ne bi nai sveenici s nama bili? Katoliku vjeru, u velikoj veini, ne bi mnogi vie prakticirali, ne bi pohaali sv. Misu na stranom jeziku, jer stani jezik ne dopire do due hrvatskog ovjeka. Neki bi moda, sasvim sigurno, otuili se od kranske vjere i pripali nekoj drugoj religioznoj skupini, zaboravivi vjeru svojih otaca. . . .Nedjeljno okupljanje pred crkvenim ustanovama izostajalo bi. Novosti iz domovine, kontakti, uzajamna pripomo bi nestala. S vremenom bi se totalno asimilirali sa stranim narodom, te veina ne bi vie ni ljetovala u domovini. Tada bi izostao hrvatskoj domovini priliv deviznih sredstava naih radnih ruku. Naa mladost ne bi se meusobno upoznavala te bi sklapala u veini sluajeva mijeane brakove sa strancima od kojih veina skrahira nakon par godina, jer uz svakodnevnu egzistencijalnu borbu dolaze i nacionalno-vjerskokulturne diferencije, te su ti brakovi nestalnog karaktera. Kulturnofolklorna tradicija zamrla bi polako, jer ne bi u tolikoj mjeri bila prenoena na mlae generacije, budui da na ovjek u dijaspori jo nije nauio raditi i djelovati u kulturno-umjetnikim drutvima, to iz nepovjerenja, to iz nepoznavanja i nezrelosti.5 Pojednostavnjujui sloene razloge povijesnih migracija, natapajui sve to ideologijom kolektivne rtve i muenitva naroda kog dijele njegovi neprijatelji iz zavisti i mrnje zbog kulturne razliitosti, Mit o Dijaspori ujedinjava cijeli etnos oko elita koje su se sjetile koncept dijaspore ispolitizirati. Glavne je sastavnice hrvatske verzije Mita o Dijaspori u saetku daju slijedei odlomci iz jedne medijske analize iz 2002. godine: Iseljavanje je rezultat viestoljetnih nepovoljnih prilika i procesa kojima su Hrvati izloeni u domovini. Hrvatska je gubila najvitalniji dio stanovnitva, emigranata iz nude. Zahvaljujui hrvatskoj Katolikoj crkvi i misijama te samoinicijativi, Hrvati su se izvan
5 Katolici na internetu, 1. II. 2008, na Katolici.org http://www.katolici.org/kolumne.php?action=c_vidi&id=2955
88
zemlje organizirali u udruenja, drutva i klubove, a mnogi su odravali veze s matinom domovinom. Do poetka Domovinskog rata naa je dijaspora tretirana kao potencijalni neprijatelj, koristan za matinu zemlju jedino kao izvor prihoda... Uspostavljanjem novoga demokratskog poretka u Hrvatskoj, Hrvati iz dijaspore poeli su se u velikom broju zanimati za povratak u svoju matinu zemlju. Nova demokratska vlast i izbori 1990. konano su dali hrvatskoj dijaspori dostojan ugled. Takoer, dijaspora je dobila i pravo glasa te se mogla kritiki odnositi prema mnogim odlukama. Od samog poetka Domovinskog rata mnogi su mladi ljudi iz dijaspore doli kao dragovoljci u Hrvatsku. Sudjelovali su u Domovinskom ratu, a estorica njih promaknuta su u generale. Od 1990. Hrvatski emigracijski institut pribavio je i opremio vezu izmeu dijaspore i Hrvatske. Danas je suradnja izmeu Republike Hrvatske i dijaspore na najvioj moguoj razini... U jesen 1996. u Hrvatskoj je osnovano Ministarstvo povratka i useljenitva (ukinuto poetkom 2000.) radi stvaranja uvjeta, prilagodbe i integracije za povratak Hrvata iz dijaspore u Republiku Hrvatsku...6 Po rijeima jednog od politikih aktivista hrvatske dijaspore, uloga dijaspore u hrvatskoj politici nakon Tumana, mora se mijenjati: Pod vodstvom HDZ-a i Tumana, to treba priznati i ne zaboraviti, dobili smo samostalnu Hrvatsku, i ne slaem se da je u tom razdoblju iskoritena hrvatska dijaspora. Ona je bila svjesna da ima obvezu i zelju pomoi u raanju i stvaranju svoje drave, kao sto se i na referendumu za samostalnu Hrvatsku, a protiv ondanje Jugoslavije, izjasnilo 94 posto hrvatskog ivlja. HDZ je uspio organizirati dijasporu, uz pomo njezina novca organizirati prikupljanje oruja za obranu RH ali pritom nije nita radio na budunosti stabilnog pravnog i moralnog sustava koji je trebao zamijeniti komunizam. Dijaspora se osjetila izigranom jer smo dobili siromanu, nestabilnu i nesigurnu dravu bogatih pojedinaca....
6 Rebeka Mesari-abi, Opa skica hrvatskog iseljenitva od 15. stoljea do naih dana (7), Slobodna Dalmacija, internetsko izdanje, 2. XII. 2002, http:// arhiv.slobodnadalmacija.hr/20021202/feljton01.asp
89
Vjekoslav Perica
Dijaspora je prijanjih godina bila vezana uz HDZ, koji je jedini pridonio organiziranju hrvatske dijaspore u svijetu. Njihovi ideali su iz raznih razloga razbijeni jer je hrvatska drava u meuvremenu opljakana, nacionalno bogatstvo rastoeno, poduzea upropatena, irok narodni sloj osiromaen, uzak krug nepoteno obogaen, tako da meu naim iseljenicima vlada velika podijeljenost, nepovjerenje pa i antagonizmi... 7 Bilo je i prijedloga za promjenu hadezeovskog zakona koji je dao pravo glasa Hrvatima u dijaspori i rezervirao im saborske kvote. Naime, postalo je jasno da HDZ ne dobiva izbore zbog glasova iz prekomorskih zemalja i zapadne Evrope, nego onih iz Bosne i Hercegovine: tako je npr. na izborima 2007, od svih biraa iz hrvatske dijaspore njih 78% su bili Hrvati iz BiH dok je npr. u SAD glasalo samo 400 biraa.8 Inae, ova hrvatska dijaspora u Bosni i Hercegovini, dobila je u 2008. godini, unato dramatinoj ekonomskoj krizi u Hrvatskoj, oko 50 milijuna eura pomoi od hadezeovske zagrebake vlade ( u Mostaru se gradi novi sveuilini kampus, dosta je novca otilo i Katolikoj crkvi). Slino, unato krizi u Srbiji, iroke je ruke i Beograd kad se radi o pomaganju kosovskih i bosanskih Srba. U Hrvatskoj je koalicijska vlada lijevog centra iz 2000-2003 pokuala bez uspjeha ukinuti birako pravo Hrvata iz dijaspore (ta je vlada ukinula ministarstvo iseljenitva) a to je pitanje pokrenula i opozicija pred izbore 2007. Otpori su bili jaki, ne samo iz HDZ-a nego naroito iz Katolike Crkve koja je u tim pokuajima gledala napad na konstitutivne mitove nove hrvatske nacije i kao i obino, iza svake liberalne inicijative otkrivala komuniste i Jugoslavene. Tako u jednom redakcijskom komentaru pie glavni crkveni list, Glas koncila: Novi politiki razdor koji se provlai kroz hrvatski tisak ovih
7 Dijaspora je danas jo vie izolirana od Hrvatske, razgovor Prof. Niko oljak, predsjednik internacionalnog kluba hrvatskih iseljenika, povratnika i investitora, Slobodna Dalmacija, 8. I. 2003. interentsko izdanje, http://arhiv. slobodnadalmacija.hr/20030108/temedana01.asp 8 Zemljovid biraa dijaspore, Globus, br. 882, 30. X. 2007.
90
je dana uslijedio poslije izjave elnika SDP-a koji e uskratiti glasovanje dijaspori na izborima. Jo jednom dijaspora je osvanula kao neprijateljski faktor kako smo sluali i ne tako davno. Iz tog loeg, u prvom redu ideolokog poteza drugi e vjerojatno izvui korist. U Hrvatskoj se piui i govorei o dijaspori misli iskljuivo na Hercegovinu i ne ba sjajne predstavnike koji su sudjelovali u prolim vladama i kao lanovi sabora. Nemali je broj onih koji su u dijaspori bili slubeno zadueni za hrvatske graane, a u Hrvatskoj su postali dio politikog establishmenta, a to se ne odnosi iskljuivo na Hercegovce. Lana pretvorba ljudi za razliku od pretvorbe poduzea iji su rezultati brzo vidljivi mnogo je tetnija, ali je i duboko moralno pitanje. Meutim, kada se spomene hrvatska dijaspora, obvezno se pogreno izvlae imena ustaa, neprijatelja, bjegunaca. Prije 1990. godine dijasporu se u pozitivnom kontekstu nije smjelo ni spominjati osim rijetkih predstavnika u inozemstvu koji su se izjanjavali Jugoslavenima. Tek polaganim meusobnim otkrivanjem saznali smo da je to jo jedna Hrvatska, kao to Irci i Talijani govore za svoje iseljenike kojima omoguavaju glasovanje, i ije meusobno proimanje ih je obostrano obogatilo...9 Ali kako vie nije bilo mogue obeavati dotok novca iz inozemstva u Hrvatsku (napose jer su se u meuvremenu otkrile afere zloupotrebe i pronevjere tog novca pa ak i onog koji je iz inozemstva dolazio za kupnju naoruanja za vrijeme rata), trae se nove ideje kako iskoristiti dijasporu. Koalicija lijevog centra koja vlada u Hrvatskoj od 2000 do 2003 dosjetila se one stare da su ljudi najvee bogatstvo. Tako se sad govori o priljevu ranije odlijevenog ljudskog kapitala i odravaju svjetski kongresi znanstvenika i uspjenih poduzetnika iz dijaspore. Prigodom jednog od takvih skupova, jedan iseljeniki klub ideoloki blii tadanjoj nego bivoj vlasti istaknuo je slijedee: Pogledajte Irsku i Izrael, danas jedne od najbogatijih zemalja. Te su zemlje donijele zakone o dijaspori, stvorile maksimalne uvjete za povratak i financiranje svoje dijaspore. Hrvati su u tuim zemljama
9 urica Ivanievi-Lieb, Nepoznata dijaspora, Glas koncila, internetsko izdanje, broj 25 (1722), 24.VI.2007.
91
Vjekoslav Perica
danas afirmirani i cijenjeni strunjaci, vrhunski intelektualci i znanstvenici te predstavljaju intelektualnu elitu u stranom svijetu. Njihovo znanje, ugled, veze, novac treba iskoristiti za razvoj i boljitak Hrvatske i sviju nas. Treba prvo donijeti Zakon o dijaspori koji e omoguiti povratak naim iseljenicima, zatim im omoguiti da sudjeluju u Hrvatskom saboru kroz svoje predstavnike, osigurati im bolje i povoljnije radne i profitabilne uvjete nego sto ih imaju u drugim zemljama, zbog ega e sigurno biti zainteresirani vratiti se u svoju domovinu.10 Izrael se inae esto spominje kao model i uzor novim balkanskim etnonacionalistikim pokretima. Glasnogovornici hrvatskog nacionalizma vidjeli su Hrvatsku kao Izrael jugoistone Evrope produenu ruku zapada u kriznoj regiji na granici s Istokom. Analogno tome, srpska nacionalistika mistika zamilja Srbiju kao najzapadniju karaulu pravoslavlja i pravog slavenstva. Srpski nacionalistiki pokret razvija jo 1980-tih retoriku, simboliku i mistiku srpsko-jevrejske analogije koja polazi od mitova o kolektivnoj rtvi i muenitvu naroda. Oba glavna etnika nacionalistika pokreta na prostorima bive Jugoslavije razvila su politiku imitacije Izraela nastojei se na razne naine dodvoriti domaim idovima i dravi Izrael. U Hrvatskoj je Tuman zbog toga obuzdavao i nastojao prikriti povampireno ustatvo i antisemitizam a za dodvoravanje Izraelu i Zapadu pozivao se na Josipa Broza Tita i hrvatsku partizansku antifaistiku tradiciju. U Srbiji se insistiralo na diskreditiranju Hrvatske kao notornog nacistikog satelita i prototipa antisemitske i genocidne drave. I nova Srbija i Hrvatska osnivale su drutva prijateljstva s Izraelom i idovima u zemlji te mnogobrojne organizacije po uzoru na Svjetski idovski kongres a u domaim vladinim strukturama vanu su ulogu igrala novosnovana ministarstva iseljenitva i ministri za dijasporu. Oba su reima laskala nacionalnim crkvama kao institucijama duhovnog jedinstva naroda i tradicionalnim oblicima povezanosti matine drave i dijaspore. Ovih je organizacija za propagandu ujedinjenja domovine-otadbine i dijaspore krajem 1990-tih ve bilo toliko da
10 Ibidem.
92
ih je veina izgubila svrhu i smisao a ni budeti matinih drava nisu vie bili dostatni da ih sve financiraju jer ih je sama dijaspora odavno prestala pomagati. Kod Srba, Mit o Dijaspori inkorporiran je u nacionalnu kulturu i etniku ideologiju jo dublje, naglaenije i odranije nego to ga je hrvatski nacionalizam poeo koristiti. U stvari, ne bi bilo veliko otkrie zakljuiti, usporedbom dominantnih tipova hrvatskog nacionalizma iz sredine XIX. vijeka i onog koji u Hrvatskoj dominira danas, da je taj nastao nesvjesnom imitacijom i pod izravnim utjecajem slinog tipa srpskog nacionalizma. Mit o Dijaspori igra vaniju ulogu u religijskom-konzervativnom nacionalizmu iako se njegovi motivi mogu nai i u sekularnom-liberalnom. Seobe i Deobe meu Srbima, kao nacionalne metafore (a ne samo naslovi romana Miloa Crnjanskog i Dobrice osia), poznati su lajtmotivi srpske nacionalne mistike. U seriji eseja Duana Kovaevia koji su prvi put objavljeni u NIN-u u proljee 2008, autor klasificira tekue debate o nacionalnoj slozi i podjelama Srba u dvadeset kategorija od kojih se samo dvije odnose na klasine dijaspore poput ovih koje analizira ovaj lanak.11 Takvi motivi sloge i podjela unutar etnosa spram nekakvog, obino neartikuliranog nacionalnog interesa za koji se ipak uvijek mora bez krzmanja poginuti, se, dakako, mogu nai i u hrvatskom nacionalizmu, ali ipak, ne moe se pojam sloge u hrvatstvu usporediti s onim u Srba gdje se radi o vjekovima artikuliranom, jednom od krucijalnih pojmova nacionalne mistike koji je uao i u sekularnu ideologiju i liturgiju pravoslavne crkve. Kod srpskog naroda, Velika Seoba Srba iz 1690. nacionalni je mit, zamiljen po matrici hebrejske Dijaspore i uklapa se u kosovsku mitologiju. Ujedinjenje Srba u Staroj Srbiji s onim u novoj Srbiji na sjeveru i u susjednim junoslavenskim zemljama, te njihovo duhovno povezivanje sa Srbima u rasejanju (dijaspori), postalo je odavno dijelom srpske nacionalne mitologije. U srpskom nacionalistikom pokretu 1980-tih i 1990-tih, diskurs o
11 Duan Kovaevi, Dvadeset srpskih podela (Srba na Srbe) ili zato je teko, skoro nemogue, ostvariti minimum nacionalnog interesa (MNI) kad je re o sudbini naroda i drave, NIN, 8.V.2008. str.21-21.
93
Vjekoslav Perica
dijaspori i rasejanju dobiva krucijalni znaaj i dodaje emocionalno gorivo mobiliziranim masama. Masovni srbijanski pokret 1980-tih poziva na duhovno ujedinjenje svih Srba svijeta. Tada se javlja i metafora Srpskog Jeruzalema Kosova i Metohije. Tu su sauvani srednjovjekovni sakralni spomenici, manastiri, grobnice i relikvije, simboli zlatnog doba i kontinuiteta nacije. U javnom diskursu tog vremena, usporedo s upotrebom jeruzalemske metafore, ulazi u diskurs i srpsko-jevrejska analogija. U vrijeme prvih koraka srbijanskog viestranaja, dijaspora je magina rije ideologije nacionalnog pomirenja koju slave iz Srpske pravoslavne crkve, Srpskog pokreta obnove i drugih stranaka konzervativne desnice. Veliki simbolini znaaj imao je transfer motiju vladike Nikolaja Velimiroviaiz SAD u Srbiju 1991., godine (bit e kanoniziran 2003). Tom prigodom je Srpska crkva najavila ne samo kanonizaciju budueg nacionalnog sveca nego i kraj crkvenog raskola koji je decenijima muio Crkvu u otadbini i dijaspori ili rasejanju, kako se u novoj srpskoj postsocijalistikoj retorici govori. I danas se Srpskoj crkvi, kao i nacionalnom katolicizmu u Hrvata, priznaju posebne zasluge i gotovo spasiteljska uloga u brizi za dijasporu. U jednom intervjuu, svetenik SPC iz poznate srpske zajednice u Chicagu, kae izmeu ostalog: Za vreme komunizma, rad Crkve u Dijaspori veoma je bio otean, usloen. UDBA je bila jako dobro organizovana i, najee preko neutralnih ljudi (uslovno reeno), koje su oni angaovali i protiv njihove volje, a naroito preko ambasada, konzulata i zvaninih agenata, oni su svuda bili prisutni. Pokuavali su da kontroliu i rad nae Crkve i rad nacionalnih organizacija. Izmeu ostalog, oni su to inili preko svojih tzv. Jugoslovenskih organizacija, koje su ambasade i konzulati osnivali po svim zemljama. Sto se dravnog odnosa sa srpskom dijasporom u to vreme tie, moe se slobodno rei da ga nije bilo. Sada, kad je to zlo prolo, sruili su se svi jugo-klubovi kao kula od karata, a iza njih nas nita nije ostalo (sem ukusa gorine, naravno). Ostale su i dalje srpske nacionalne organizacije: Srpska narodna odbrana, Srpski kulturni klub Sveti Sava, Srpski etnici, Srpska bratska pomo... Srpska crkva je uvek bila najautentiniji
94
predstavnik srpske dijaspore, a danas je to pogotovo. To je jedina organizacija koja sveobuhvatno brine o srpskoj dijaspori i koja je ovekoveila svoje prisustvo u svim zemljama irom sveta. Ja imam utisak da e dugo uzeti dok nova vlast u Srbiji shvati da je Crkva nezaobilazna u bilo kakvom razgovoru po pitanju Dijaspore.12 Godina 2003. bila je godina ritualnih pomirenja i duhovnih ujedinjenja Srba te definitivni kraj jugoslavenstva. Tada je vladika Nikolaj Velimirovi kanoniziran simbolizirajui - po intenciji SPC - pomirenje dijaspore koju je i on sam predstavljao s otadbinom a zatim svih Srba ranijih ideolokih protivnika. Osim toga, u kontekstu meunacionalnih odnosa u regiji, kanonizacija crkvenog lidera Velimirovia za Srbe imala je slinu funkciju kao i beatifikacija 1998. zagrebakog nadbiskupa Alojzija Stepinca za Hrvate, a to je postavljanje u nacionalni panteon kao narodnih uzora dvojice dokazanih protivnika komunizma, liberalizma i suradnje Srba i Hrvata odnosno katolika i pravoslavaca, dakle trajno meusobno otuenje dvaju bliskih naroda i crkava. Bilo je to, kao to sam ranije napisao, ritualno posveenje neprijateljstva.13 Iste je godine dolo do prijenosa iz inozemstva posmrtnih ostataka knjievnika Jovana Duia. Inae, ova ritualna politika ponovnih pokapanja mrtvih ili politiki ivot mrtvih tijela kako je to nazvala amerika antropologinja Katherine Verdery, nije jugoslavenski specifikum nego spada u karakteristike istonoevropskog postkomunizma.14 Srpski etnolog Ivan olovi, u lanku iz 2003., pod naslovom Jovan Dui po drugi put medu Srbima, komentira politiku i ideologiju iza liturgijskih spektakla prijenosa motiju u novijoj historiji Srbije. On spominje onu predratnu turneju motiju svetog kneza Lazara iz 1989, zatim transport iz Amerike u Srbiju
12 Razgovor s protojerejom Miloradom Lonarom, svetenikom parohije Svetog Kneza Lazara pri manastiru Nova Graanica kod Chicaga, Pravoslavlje, broj 976, 15. XI. 2007. 13 Vjekoslav Perica, The Sanctification of Enmity. Churches and Construction of Founding Myths of Serbia and Croatia. U Pl Kolst, ed., Myths and Boundaries in Southeastern Europe. London.: C. Hurst & Co, 2005, str. 130-157. 14 Katherine Verdery. The political lives of dead bodies : reburial and postsocialist change. New York : Columbia University Press, 1999.
95
Vjekoslav Perica
posmrtnih ostataka vladike Nikolaja iz 1991, njegovu kanonizaciju 2003., i povratak relikvija pjesnika Duia iz 2003 godine. Moti su, pise olovi, kroz historiju srpske kulture bile vaan politiki kapital. Svaka politika struktura je nastojala, u cilju propagande i odranja na vlasti, da nabavi bilo kakve.15 olovi dri da se mora identificirati politiki kontekst u religioznom ritualu da pojasni uzajamni odnos nacionalne crkve i novouspostavljenog reima u datom trenutku.16 Duievo posthumno putovanje 2003., u rodno Trebinje iz Chicaga gdje je umro 1943. kao diplomat i politiki predstavnik jugoslavenske izbjeglike vlade, uklopilo se u tada uznapredovali povijesni revizionizam i obraun s jugoslavenskom idejom. Rehabilitacija poraenih u Drugom svjetskom ratu, antikomunizam, antijugoslavenstvo i rusofilija, rasli su u Srbiji poslije NATO bombardiranja 1999., pada Miloevica i atentata na premjera Zorana inia. Nacionalistiko-konzervativni trend se konsolidirao pod reimom Vojislava Kotunice. U spomenutoj analizi olovi je zapazio zbog ega je Dui postao napose vaan eliti tadanje Srbije koja je pokuavala redefinirati nacionalni identitet Srba u odnosu na jugoslavenstvo i ranije ideoloke podjele: Analiza eseja nastalih u Americi, neposredno pred smrt, dok je u Evropi besneo rat, mi otkrivamo jednog potpuno novog Duia. Ostareli pesnik u tuini sa 23-godinjim iskustvom Jugoslovena i diplomate razmatra i razvija svoje stavove o sutini jugoslovenstva, poavi od teze da je jo u svom zaetku ideja o zajednikom ivotu jugoslovenskih naroda bila jalova i osuena na propast. U njegovom tumaenju, osnovna distinkcija i kamen razdora koji je Jugoslaviju i njenu ideju osudio na propast jeste konfesionalna, kulturna i psiholoka razliitost izmeu dva naroda, Srba i Hrvata, koji su inili sr zajednike drave. On insistira na potpuno idealistikom prihvatanju jugoslovenske ideje od strane Srba na prelazu iz XIX u XX vek pa sve do stvaranja drave, dok je u razmatranju hrvatskog odnosa prema istoj ideji vidljivo, putem njegove analize, jedno licemerno,
15 Ivan olovi, Jovan Dui po drugi put meu Srbima, Republika, br. 322323, 1-31 decembar, 2003. 16 Isto.
96
dvostrano i krajnje nacional-politiko kusuranje pomou kojeg su Hrvati eleli da ostvare svoj hiljadugodinji san: Hrvati su stoga od poetka do kraja radili na razaranju te drave, kako bi sigurnije doli do priznavanja svoje posebne nacionalne individualnosti, s tim u vezi, i logino, do svoje posebne teritorije.17 Teko je procijeniti u kojoj su mjeri ovi rituali uspjeli pribliiti, pomiriti i duhovno ujediniti matine drave i dijaspore. Sigurno je jedino da je to imalo nekakav politiki uinak u korist desnice te da dijaspora i dalje ostaje dio njenog politikog arsenala. Danas u Srbiji postoji Ministarstvo za dijasporu (kojeg u Hrvatskoj nema) ali srpska dijaspora nema pravo glasa (kojeg hrvatska ima). Jedan beogradski kolumnist s desnice koji dri da je pitanje dijaspore od najvieg nacionalnog interesa, nedavno se zalagao za prebrojavanje i priblino utvrivanje broja Srba u dijaspori: ... U Srbiji jo niko nije odredio ta, u stvari, oznaava pojam dijaspora i koga sve ovaj termin obuhvata. Kako emo, uopte, da se, na primer, prebrojimo koliko nas je u svetu sa aktuelnim srpskim pasoem? Koliko je od toga onih koji se oseaju Srbima? Koliko je dece u svetu iji su roditelji Srbi, a oni su, u meuvremenu, uzeli dravljantvo (tue) zemlje u kojoj su se rodili i iji potomci vie nee imati nikakve veze sa srpskom dravom, itd? Ukratko, radi se o skoro nemoguoj misiji. Nikada neemo moi precizno da kaemo koliko nas ima u rasejanju. Moemo samo, uz prethodni veliki rad i trud da odredimo priblinu brojku (uz uslov da prethodno napravimo dravni i nacionalni konsenzus oko odgovora na pitanje KO je, ustvari, srpska dijaspora). Doi do pribline brojke Srba u rasejanju nee biti nimalo lako, jer najpre treba da se odrede jasni kriterijumi i nain prebrojavanja... Dok se ne izvri ozbiljno istraivanje ovog problema i dok se ne doe do konkretnijih cifara, oni koji navode ili tvrde bilo koji konkretan broj trebalo bi, bar ubudue, da napomenu prema optim, ali nepotvrenim procenama oko... toliko i toliko miliona Srba u dijaspori.... Izraunavanje broja naih ljudi u rasejanju, ponavljam, nije mogue, ali se moe doi barem do njihovog priblinog broja, koristei se aktuelnim
17 Ibidem.
97
Vjekoslav Perica
statistikama drava u kojima nai ljudi trenutno borave u najveem broju, u saradnji sa mnogim institucijama iz zemlje i rasejanja, ali i uz pomo narednog popisa stanovnitva, gde bi se pristupilo i upitu ispitanika o lanovima porodice koji se nalaze u inostranstvu. Za ovakvu akciju neophodna je najira podrka, a o medijima i da ne govorim. Meutim, ako drava pokua(va) da brojnost dijaspore izrauna i prezentuje na jedan, krajnje diletantski nain, kao to je to bio popis dijaspore iz 2002. godine (prema kome dijaspora u ukupnom zbiru broji 400.000 ljudi, a toga se danas niko, pa ni ministri ne pridravaju, niti iko snosi krivicu za uzaludne trokove jednog takvog prebrojavanja) onda to dovoljno govori o njenoj neozbiljnosti i bezvoljnosti da se na pravi nain konfrontira sa ovim problemom.18 Na kraju, treba spomenuti da se mitologija dijaspore koristi i u ideologiziranoj pop-kulturi. Koristei injenicu da od sloma Jugoslavije vie ne postoji neto ravno onoj progresivnoj, urbanoj novovalnoj rock sceni koja je, skupa s tadanjim jugoslavenskim filmom i sportom, dostigla najviu klasu po zapadnim standardima i postala dijelom svjetske pop kulture, novom Srbijom i Hrvatskom su zavladale etnike i etnokonfesionalne ki kulture kakve su inae uvijek prevladavale u etnodijasporama. Iz Srbije se takozvani turbofolk razlio po okolnim dravama i po svijetu, dakako i u Hrvatsku usprkos estokim napadima iz Katolike crkve i s politike desnice. Hrvatska je desnica otkrila alternativu u neemu to bi se moglo nazvati zvucima Dinarskog kra. Ratni veteran Marko Perkovi zvani Thompson, momak iz zabitnog sela dalmatinske Zagore, postao je najvee ime te novokomponovane hrvatske glazbe. Njegove koncerte prate uglavnom ruralni elementi hrvatskog drutva od kojih neki stavljaju ustake kape i podiu desnice na rimski pozdrav. Thompson je i najtraeniji i hrvatskoj etnodijaspori (iako mu vani koncerte esto zabranjuju zbog protesta udruga za ljudska prava i idovskih organizacija) te na festivalima
18 Milan Vukovi, Dijaspora u srpskoj statistici (frlanje sas brojke), Nova srpska politika misao, internetsko izdanje, 12. I. 2009, na http://www.nspm.rs/ politicki-zivot/dijaspora-u-srpskoj-statistici-frlanje-sas-brojke.html?alphabet=l
98
hrvatske katolike mladei i raznim crkvenim sveanostima. Ovi novi glazbeni pravci i folklorni izriaji postali su kohezivni i identitetski simboli novih populizama, etnikih nacionalizama, nacionalnih crkava i etnodijaspora. Evo jednog novinskog izvjetaja s koncerta jedne od zvijezda novog zvuka hrvatske etnodijspore: Gori gora, gori borovina orilo se juer dvoranom Draena Petrovia gdje je odran veliki koncert najdraeg izvoaa nae dijaspore, Mate Bulia. Pred gotovo pet tisua posjetitelja i oboavatelja ovog glazbenika, osim njega, na pozornici su se izredali i njegovi kumovi i prijatelji, Marko Perkovi Thompson, Draen Zei, Ivan Mikuli kojeg esto nazivaju Matinin nasljednikom, kao i Baruni. Prava glazbena poslastica za ljubitelje takvog glazbenog izriaja. U prvim redovima mogla se vidjeti pokoja zastava Lijepe nae koje su veinom rairili mlai posjetitelji. Osjeaj zajednitva i domoljublja mogao se osjetiti i pri samim ulaskom u Dom sportova. . . Koncertnu idilu poremetilo je policijsko uhienje. Naime, zbog poinjenih prekraja uznemiravanja javnog reda i mira u dvorani je privedeno ak osam osoba, dok su nad jednim upotrebljena i sredstva prisile zbog pruanja otpora.19
2. Postjugoslavenske dijaspore i egzodus ljudskog kapitala socijalizma

Poetkom 1990-tih, u sjeni velikog trijumfalistikog mitskog diskursa o egzilu, dijaspori i povratku u restaurirane etnike nacije, potekle su u svijet rijeke novih izbjeglica, emigranata i iseljenika s prostora bive Jugoslavije. Broj im se mjeru u milijunima, ali nemaju ni drave ni crkve koja bi komemorirala njihovo iskustvo. Neki od njih su ostali takozvani jugonostalgiari koji ne mogu preboljeti izgubljenu domovinu, neki se prometnuli u osvijetene etnonacionaliste novog tipa, neki se nevoljko pomirili s novim
19 Politiari i izgrednici obiljeili koncert kralja dijaspore, portal Index. hr na 23. XI. 2008, http://www.index.hr/xmag/clanak/politicari-i-izgrednici-obiljezilikoncert-kralja-dijaspore/410831.aspx
99
Vjekoslav Perica
etnonacijama i identitetima koji su im nametnuti, a neki su ih odbacili te nemaju niti ele imati matinu domovinu u koju bi se mogli vratiti. Bili su relativno obrazovaniji od onih koji su odlazili 1945. kao ostaci poraenih vojski ili onih koji su odlazili takozvani privremeni rad u inozemstvo 1960-tih i 70-tih. Neki su odlazili jer im se sruio svijet u kom su odrasli i zemlja koju su smatrali domovinom, neki jer su im unitili domove i pobili rodbinu, neki da izbjegnu poziv za vojsku i odlazak u rat iji smisao nisu shvaali, a mnogi jer nisu vidjeli budunost i ivotnu ansu u ovom ukletom dijelu svijeta gdje svaka generacija doivi neki vei rat i gdje se svakih nekoliko decenija mijenjaju reimi, drave, nacije i ideologije od kojih svaka tvrdi da je jedina istinita i vjeita a ne uspije se odrati due od prethodnih. Ne mogu izbjei neka osobna iskustva jer sam bio svjedokom tog vremena a i dio ove dijaspore. Tako sam se zatekao na novinarskom zadatku u Beogradu sredinom 8. mjeseca 1991. Rat na tlu Hrvatske je zapravo ve poeo, u istonoj Slavoniji se ginulo, kao i u pobunjenoj Krajini. Trebao sam za splitski tjednik Nedjeljna Dalmacija istraiti da li se zbog straha od rata masovno bjei vani. Evo odlomka iz teksta pod naslovom Tko naputa YUTitanic? koji je uredno stigao faxom u redakciju, ali nije objavljen jer sam poslije toga ve otputovao u emigraciju pa urednik nije htio u ratnoj situaciji nita riskirati objavljujui tekst nekog sumnjivca koji izbjegava patriotske dunosti: Pred Odjelom za vize ambasade SAD, ve oko 4,30 ujutro formiraju se redovi. Stignem oko 8 i umijeam se u gomilu u ulici Kneza Miloa 50. Razgovor skrauje vrijeme i ljudi su priljivi. Saznajem da Milan, dvadesetogodinji Beograanin, ide u posjetu rodbini u Chicago na turistiku vizu. Kaem o emu piem, obeavam da neu spomenuti prezime, a Milan otvara duu: odlazim jer sam dobio poziv za vojsku, a mene to njihovo ratovanje uopte ne interesuje, razume!? Momaka Milanovih godina bilo je oko nas jo nekoliko. Sluaju nas razgovor. Milan nastavlja: i stariji brat, inenjer elektrotehnike, je dobio poziv, njega su zvali kao rezervista, ali mi ne idemo! Hou da ivim bre! Moj drug iz ulice je bio u Slavoniji i zna gde je sad? Eno ga na VMA lei, ostat
100
e teki invalid. Pa ti koji nas alju u rat, to su ludaci, bre! Grupica komunista u vladi i Generaltabu jer, da ti kaem, osim njih u Srbiji komunista vise uopte nema! . . .Malo kasnije sluajno otkrivam u koju se zemlju odavde najvie iseljava u zadnje vrijeme. U Junu Afriku. U ulici Generala Save Grujia 2. je agencija s bezlinim naslovom Agencija za posredovanje u prometu robe i usluga koju je nedavno osnovao gospodin Dragoljub Nikoli. Kae mi da se na oglas njegove agencije prijavilo 2-3,000 ljudi: bio sam prisiljen prekinuti primanje prijava i ograniiti broj kandidata na 500 koji su trenutno u postupku. A poelo je tek pred dva mjeseca, kae. Plaa se samo provizija, a put je besplatan za kandidate koji prou. Svima je osiguran posao. Prednost imaju deficitarna zanimanja: varioci, monteri, aviomehaniari, medicinske sestre ali ni drugi nisu bez ansi, jedino, ne zna, kae, sto e sa studentima filozofije, te pravnicima i ekonomistima. Ide se preko ambasade JAR u Beu. Prednost imaju i brojne obitelji s malodobnom djecom. G. Nikoli mi ree da su veina njegovih klijenata ljudi ispod 40 godina starosti iz velikih gradova...20 Dakle, dok su etnonacionalisti govorili o povratku iz dijaspore u osloboene domovine, u sjeni tog diskursa se dogaao novi egzodus i nastajale nove dijaspore. Po nekim podacima, iz Hrvatske se usprkos kongresima dijaspore i ohrabrivanju potencijalnih povratnika -- od 1990 do 2002 iselilo oko 80,000 (a po nekim medijskim izjavama koje ubrajaju i iseljene Srbe, oko 400,000) ljudi, veinom mlaih od etrdeset godina.21 Kao politiki protuudar na dramu novog egzodusa a sukladno dravotvornom Mitu o Dijaspori, hrvatska je vlada pokrenula akciju priljeva mozgova. 2007. je objavila da se iz inozemstva na poziv hrvatske vlade samo u tih nekoliko godina u domovinu vratilo 34 znanstvenika (i jo 10 u procesu povratka) koji su vani stekli znanje nedostupno kod kue i sad e ga prenositi mladim Hrvatima, a HDZ-ov ministar znanosti se za medijsku prezentaciju slikao s njima ispred Hrvatske akademije znanosti
20 Vjekoslav Perica, Tko naputa YU-titanic? Neobjavljeni lanak. 21. VIII 1991. 21 Slobodna Dalmacija, 8. I. 2003.
101
Vjekoslav Perica
i umjetnosti.22 Ali, kako je vie puta ponovio Ivan iki, hrvatski znanstvenik meunarodne reputacije, najpoznatiji meu hrvatskim znanstvenicima u inozemstvu se nisu vratili osim nekolicine koji su uli u posebne aranmane s HDZ-om i od reima dobili naroite osobne privilegije. Osim toga, na tisue mladih visokoobrazovanih Hrvata je u isto vrijeme otilo u inozemstvo na postdiplomske studije i nastavlja i dalje odlaziti bez namjere povratka. Nema dvojbe da nova Hrvatska nije raj koji su etnokonfesionalni nacionalisti obeavali i pozivali da se za to pogine, nego globalna polukolonija koja gubi resurse pa i dragocjeni ljudski kapital uglavnom stvoren u socijalizmu i jugoslavenskoj dravi. Ako je u Hrvatskoj tako, za pretpostaviti je da se iz Bosne i Hercegovine te Srbije iselilo jo vie ljudi (po jednoj anketi, samo je BiH napustilo 42,000 mladih ljudi i to u samo 2 godine od 1996-1998).23 Prvi je val ovih postujgoslavenskih iseljenika, dakle jedan dijaspora pod navodnim znacima jer se ne moe konceptualno posve uklopiti u pojam dijaspore (s obzirom da nije koherentna i nema ni stvarnu ni simbolino-mitsku matinu dravu), krenuo jo za rata a drugi odmah poslije rata. Zatim dolaze trei i etvrti iseljavanje zapravo ne jenjava i danas je san svakog mladica i djevojke iz zemalja bive Jugoslavije otii u inozemstvo zauvijek. Iako milijunska, ova je nova dijaspora kulturoloka i ideoloka enigma koju tek treba razbistriti. Mogli bi ju opisivati, klasificirati i kategorizirati na mnogo naina. Recimo, izbjeglika i prognanika (ukljuujui i ratno-dezertersku), intelektualno-akademska, umjetnika, sportska (profesionalni atlete iz bive Jugoslavije jedan su od trino najvrjednijih dijelova ljudskog kapitala bive drave koji su 1990-tih preplavili globalne sportske arene) i dakako ona vjena, ekonomska, koja je ila trbuhom za kruhom ne vjerujui i obeanja novih vlastodraca da e se u novim dravama dogoditi ekonomska renesansa.
22 Znanstveni gastarbajteri: Zato smo se vratili, Globus, 11. V. 2007. str. 52-57. 23 Navedeno u Vjekoslav Perica, Balkanski idoli. Religija i nacionalizam u jugoslovenskim dravama. Prevele s engleskog Slobodanka Glii and Slavica Mileti. Beograd: Biblioteka XX vek, 2006, sv.2. str. 152.
102
Osim kad se radi o ratnim prognanicima i izbjeglicama, identitet ove dijaspore ili bolje kazati ovih dijaspora, je neatikuliran. To nije striktno etnika odnosno etnokonfesionalna grupa a danas je nemogue izvriti bilo kakvu klasifikaciju osim u etnokonfesionalnoj terminologiji. S obzirom da se tu u velikom broju radi o urbanom, obrazovanom i popularnom ljudskom kapitalu socijalizma, ova e dijaspora biti najprepoznatljivija u virtualnom svijetu. Zato ovu dijasporu ponekad nazivaju: internetska, blogerska ili rockerska, nostalgino-novovalna dijaspora, tranzicijska, postjugoslavenska ili postsocijalistika. Jedna od njenih specifinosti i moda najzanimljivijih razlika u odnosu na ranije dijaspore je relativno velika zastupljenost intelektualno-akademskih struktura. Upadljiv je visokoobrazovani profil i prodor ovog ljudskog kapitala jugoslavenskog socijalizma u zapadne akademske krugove. Godine 2003. pojavilo se specijalno izdanje beogradskog knjievnog asopisa Re pod naslovom Nova generacija: postjugoslavenska akademska dijaspora s 12 eseja autora s ex-yu prostora na teme jugoslavenskog raspada i (post)socijalizma.24 Ta nova generacija: postjugoslavenska akademska dijaspora, nije bila tako pretenciozna kao etnike dijaspore koje ni manje ni vise nego stvaraju nacije. Nije to bio ni pokret ni organizacija nego tek jedna donekle relevantna perspektiva i iskustvo. U predgovoru ovako pie urednik Dejan Jovi: Raspad socijalistike Jugoslavije, kao i ratovi koji su se dogodili u devedesetima, mnoge su njene stanovnike pomaknuli iz njihovih domova na neku drugu, privremenu ili trajnu adresu. Razlozi,
24 Nova generacija: postjugoslavenska akademska dijaspora, Re, no. 70/16, jun 2003, str. 25-323, gostujui urednik Dejan Jovi. Autori eseja su: Maja Brkljai (Central European University, Budimpeta); Neboja Bjelakovi (Defence Ministry, Kanada), Dejan oki (Birkbeck College, Lonodon); Dejan Jovi (Stirling University, Glasgow); Sinia Maleevi (National University of Ireland, Galway); Denisa Kostanovi (London School of Economics and Political Science); Vjekoslav Perica (University of Utah, USA); Albert Pretreshi (School of Slavonic and East Europan Studies, London); Gordana Uzelac (London Metropolitan University); Neboja Vlaisavljevi (London School of Economics and Political Science); Veljko Vujai (Oberlin College, Ohio, USA).
103
Vjekoslav Perica
okolnosti i modeli tih migracija bili su vrlo razliiti. Neki su otili pred izravnom fizikom prijetnjom ili ak direktnim nasiljem. Drugi jer vie nisu htjeli ili mogli izdrati svakodnevne napetosti koje su se velikom brzinom proirile s vrha drutvene i politike piramide prema njenom dnu. Trei, iako moda nisu bili izravno ugroeni fizikim ili drugim nasiljem, jednostavno vie nisu vidjeli profesionalnu ili osobnu perspektivu u okolnostima u kojima je raspad drave poremetio mnoge privatne i drutvene odnose od emocionalnih i prijateljskih, do radno-profesionalnih i susjedskih. etvrti su iskoristili priliku da u okolnostima rata poboljaju svoj socijalni status, pa da se iz sela presele u gradove, ili iz zemlje u inozemstvo. . . Za mnoge od nas . . .studiranje je u ratnim godinama ponudilo neki novi identitet i smisao. Novi izazov i/ili utjehu. Duboko pesimistini, nemoni da zaustave nasilje i kaos, mnogi su potraili neki drugi identitet. Akademski je svijet ponudio sklonite, a esto i utjehu i nadu. Na drugoj strani, ta je nova generacija mladih Jugoslavena i post-Jugoslavena u naelu odbijala da se potpuno utopi u zemlje u koje su doli, dijelom i zbog toga sto su odbili takvo utapanje u novo u zemljama iz kojih su otili. Gotovu u pravilu (bar kad se radi o onima koji su studirali drutvene i humanistike znanosti) njihov je interes ostao vezan za Jugoslaviju, njenu povijest, kulturu, politiku, ekonomiju, identitet, njene ljude i prostore...25 U kontekstu diskursa o identitetima dijaspora, treba istaknuti da identitet (opet) modeliraju sjeanja, uspomene, traume, simboli, mitovi o zlatnom dobu i drugi mitovi, itd. Tako se ova konkretna postjugoslavenska dijaspora, ne samo akademska nego svi kojima je zajedniko iskustvo sloma drave u kojoj su roeni i traenja novog poetka u egzilu, se vezuje uz simbole i medije poput Interneta uz pomo kojeg plove preko svih granica i barijera, u prolost i budunost , s jednog kraja svijeta na drugi i komuniciraju s pripadnicima svoje zajednice bila ona generacijska ili neka druga. Ovu dijasporu povezuju i uspomene na supkulture fenomene poput novovalne revolucije u rock glazbi u zadnjoj predratnoj
25 Dejan Jovi, Nova generacija: postjugoslavenska akademska dijaspora, Re, no. 70/16, jun 2003, str. 25-26.
104
dekadi bive SFRJ. Zato su njeni simboli, na primjer, rock bandovi iz kasnih 1970-tih i 1980-tih, poput Azre, Idola, EKV-a i Zabranjenog puenja, zatim ondanja, ak i za najliberalnije demokratske standarde preslobodna omladinska tampa, tadanji film, sport, montipajtonovski projekt na balkanski nain Top lista nadrealista i tako dalje. Bilo bi pogreno ovu dijasporu, za razliku od onih tradicionalnih, pokuavati odreivati dravno-politiki, ideoloki a jo gore etniki. Ova dijaspora nije politiki angairana. Ona nije etnokonfesionalna iako valjda ima i vjernika a tu svatko ima i neki etniki identitet. Naime, zna se tko je to ali, kao u zlatno doba SFRJ, taj identitet nije ni toliko bitan ni presudan kao kod etnonacionalista danas, vaniji su recimo regionalni i lokalni identiteti, generacijska bliskost ili ukusi spram kulturnih trendova. Dakle, ova e se dijaspora povezivati generacijski, zatim kulturom nostalginog sjecanja i kanalima novog virtualnog svijeta. Iz njenih redova, domaih etniki nesvrstanih snaga te svih onih koji su odbili mrziti, dolaze kulturna strujanja poput Jugonostalgije, brojnih web sajtova i elektronskih priaonica po kojima izgleda kao da se ex-Jugoslavija nikad nije raspala, zatim, blogerskog pokreta, te rijetkih ali zanimljivih publikacija poput Leksikona YU mitologije ili ranije spomenute edicije Nova generacija: postjugoslavenska akademska dijaspora, itd. Kroz 1990-te, dok je tranzicijska privatizacija svedena na pljaku unitavala ono to su pola vijeka onih 20 milijuna ljudi stvarali u socijalizmu, dogodio se i egzodus ljudskog kapitala koji se u tom sistemu i zahvaljujui njemu rodio. Kulturna i intelektualna elita bive drave koja je kroz ovu deceniju ivjela u inozemstvu ili tamo ostala, tako postaje njenim ivim spomenikom. Ona je bila dio jedne dijaspore koju etnokonfesionalni nacionalisti nikad ne spominju ili ako to cine onda je to s namjerom da se nekog diskreditira kao izdajnika koji je odbio braniti domovinu. Od mnogih poznatih imena kulturne scene bive SFRJ, tada ive i rade u egzilu glumci Rade erbedija, Mira Furlan i Zijah Sokolovi, rocker Goran Bregovi i lanovi mnogih drugih bandova iz 1980-tih. U SAD-u tada boravi filmski reiser svjetske slave Emir Kusturica, koji se razlikuje od
105
Vjekoslav Perica
veine pripadnika ove dijaspore oni su ostali rezervirani spram novokomponovanih etnokonfesionalnih identitetima -- svojim ritualnim obraenjem s iezlog ex-YU identiteta na jedan od novih, u njegovom sluaju -- srpskopravoslavni. Vani su devedesetih godina XX. vijeka i poznati pisci Predrag Matvejevi, Mile Stoji, Slobodan najder, arhitekt Bogdan Bogdanovi, odlaze i brojni znanstvenici ili oni koji e to postati, i mnogi drugi. Mnogi od njih su postali de fakto emigranti koji se ili nikako ili tek povremeno vraaju na prostore gdje su stekli inspiraciju, znanje i afirmaciju. Otila je, ak do Japana, i nostalgina sarajevska kantautorica Jadranaka Stojakovi. Stih njene pjesme Sve smo mogli mi (da je dui bio dan), kao da govori o jednoj generaciji koja, u procesu stvaranja potencijalno prve uspjene moderne drave na ovom dijelu Balkana, nije doekala svoj dan jer je u balkanskoj krmi netko ugasio svijetlo i nastala je (opet) ona metaforina duga mrana no. Posebna je pria egzodus 1990-tih najboljih talenata iz svjetski prestine kole sporta koja je nastala u socijalistikoj Jugoslaviji izmeu 1950-tih i 1980-tih. Sport je, kao to je istaknuo povjesniar Eric Hobsbawm, jedan od kljunih karakteristika modernizacije, moderniteta i sekularnog nacionalizma kroz koji su se nacije prikazivale svijetu u utakmici drava na meunarodnoj pozornici.26 Povijest sporta u bivoj dravi simbolino svjedoi ne samo o uspjenom projektu jednog konkretnog sportskog stila i sustava sportske organizacije nego, s obzirom da se dravne reprezentacije i njihovi meunarodni rezultati gledaju kao simboli nacije -- i o jednom dravno-nacionalnom modernizacijskom projektu koji je bio uspjean i priznat prema svjetskim standardima.27 Propau
26 Izmeu dva rata, internacionalni je sport postao, kako je brzo uoio George Orwell, izraz natjecanja medu nacijama i nacionalnim dravama; sportai atlete su reprezentirali svoje nacije, odnosno nacionalne drave, a njihove igre i nacionalni timovi bili su primarni izraz tih imaginarnih zajednica (imagined communities). Eric Hobsbawm, Nations and Nationalism since 1780: Programme, Myth, Reality. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1990, str. 143. 27 Vidi Vjekoslav Perica, United They Stood, Divided They Fell: Nationalism and the Yugoslav School of Basketball, 1968-2000. Nationalities Papers, vol. 29, No. 2, 2001, str. 267-291, i Genetika ili revolucija? O fenomenu junoslavenske
106
SFRJ, svi ponajbolji atlete i treneri ponikli u toj koli, pa ak i juniorski talenti, otili su u slubu inozemnih poslodavaca. Svaki mladi sportski talent iz ex-yu zemalja danas eli to prije potpisati za inozemni klub i napustiti etnike tvorevine za koje se ratovalo 1990-tih. Mnogi su otili u profesionalne vode i sportsku pealbu prije navrene osamnaeste godine (u socijalizmu to nije bilo dozvoljeno prije navrene dvadeset sedme, u emu je i jedna od tajni sportskog uda bive drave). Neki se vraaju igrati za reprezentacije novih drava a neki to izbjegavaju, dok su neki izabrali nastupati za reprezentacije stranih zemalja gdje su im roditelji kao izbjeglice iz ex-yu zemalja primljeni (npr. svjetska nogometna klasa bosanskog porijekla veanin, Zlatan Ibrahimovi). Neki su postali dravljani stranih zemalja uz tek povrne veze s rodnim krajem (npr. tenisaica Monika Sele, koarka Toni Kuko). Dodue, neke od superzvijezda su se vratili poslije rata 1991. -1995., ali tek poslije sportskog umirovljenja u velikom svijetu. Vjerojatno najpoznatiji meu takvima su koarkai Dino Raa i Vlade Divac. Raa je pristupio HDZ-u i postao poznat po druenju s desniarskim pjevaem Thompsonom i neuspjenom menadmentu nekad vrhunske splitske koarke koja je pala na niske grane. Vlade Divac je dodue, bio neto uspjeniji i u sportskom menadmentu i pokuajima poslovnih ulaganja u rodnoj Srbiji, ali se zatim nepotrebno uhvatio politike (u kojoj bi lako mogao proi kao i Raa u njegovim aktivnostima u Hrvatskoj). Uz sport, simbol 1980-tih bio je rock n roll. Nedavno je Nenad Rizvanovi posebno istaknuo kao simbol epohe beogradski rock band Ekaterina Velika ili EKV. Taj se kultni band iz 1980-tih kroz traginu dekadu 1990-tih toliko identificirao s vremenom da se pretvorio u neku vrstu herojsko-muenikog kulta jer je ak pet njegovih lanova onih traginih 1990-tih izgubilo ivot pod nekim nevjerojatnim okolnostima uglavnom zbog zloupotrebe droga, u egzilu ili u nekim tragedijama. O EKV fenomenu pie Rizvanovi: EKV je jo uvijek ifra nekog tajnog neimenovanog urbanog
kole koarke, Re, specijalno izdanje: Nova generacija: Postjugoslavenska akademska dijaspora, No. 70/16, June 2003, str. 172-193.
107
Vjekoslav Perica
jedinstva koje lebdi iznad drava, nacija i politika. Oni sami taj teret nisu izdrali, ali njihova muzika i nadalje jednako bljeti i oduzima dah...28 Medu rockerskim emigrantima posebnu ulogu ima Branimir Johnny tuli, voa legendarne zagrebake Azre. On, kakav je bio i prije, ostaje buntovnik, sad emigrant buntovnik s razlogom. Dodue, pravi razlog njegovog totalnog izbjegavanja kontakta s Balkanom koji je opjevao ostaje enigma iako je znakovito da se u rodnom kraju ve 20 godina nikad nije pojavio. Odlaskom u dobrovoljni egzil u Nizozemsku na poetku rata i upornim odbijanjem ne samo povratka nego i kratkog posjeta u svrhu nekog spektakularnog reunion ili tribute koncerta (kakve je prireivao poznati raundija i biznismen Goran Bregovi), on je poslao jasnu i jaku poruku kao to su ih davale i njegove pjesme. Jedan od slogana ne samo ove dijaspore nego i cijele generacije postat e reenica Johnny vrati se! koja se kao grafit nalazi na mnogim zidovima diljem bive YU. Igrom sluaja, naao sam se na istom mjestu sa tuliem pred njegov i moj odlazak u egzil. Iz tog susreta nastao je moj zadnji objavljeni lanak na danas mrtvom jeziku srpskohrvatskom ili hrvatskosrpskom. U posljednjem prilogu koji sam objavio u Nedjeljnoj Dalmaciji prije rata 1991 a bio je to intervju s tulicem na kog sam sluajno naletio u Beogradu kod Patrijarije u tadanjoj ulici Sedmog Jula a dananjoj Kralja Petra Johnny ovako pojanjava notornu identitetsku tematiku: ... Rekao sam [u intervjuu NIN-u] da sam prvi Balkanac. Bolje biti prvi Balkanac nego zadnji Jugoslaven. U stvari ja sam Turin, slubeno Makedonac, roen u Skoplju, ali po karakteru sam Turin, tako da smo svi isti ja mogu samo da budem Balkanac. To se odmah vidi na faci.29 A u Leksikonu YU Mitologije, ovako je opisan jedan susret nekog generacijskog emigranta sa tuliem negdje u pustopoljinama postjugoslavenske dijaspore:
28 Nenad Rizvanovi, Ekaterina najvea, Novi list, 15. XI. 2008, str. 17. 29 Branimir Stulic Johnny, Balkanac: Mene vole i jedni i drugi, Nedjeljna Dalmacija, 22. rujna 1991, str. 27.
108
Otiao je i Doni, izgleda da u Jugi stvarno ne vredi ostajati. . . Egzilantska sudbina stigla je i mene; bolje nego vojni poziv. Sedim u vozu Arnem-Utreht jer sam pozvan na urku gde e me domaini predstaviti Njegovom Velianstvu tuliem. Konkretan povod: trebalo bi da radim ilustracije za njegov prevod Homerove Odiseje. Na urci je sve zadimljeno, pala je kia u ugasila rotilj u dvoritu. Neka riba beskrajno polemie o Brajanu Feriju. Prekidam je izmeu dve reenice da bih postavio najnebuloznije mogue pitanje: - Brano, kad e opet svirati?.30 Fenomen dijaspore kojoj su ikone rocker tuli i EKV, iako nije politiki faktor, vrijedi uzeti u obzir kod analiza povijesnih promjena u promatranom periodu. Ta je dijaspora postala dio jedne izgubljene generacije iz jedne izgubljene i ve dobrano zaboravljene zemlje. Ali ta generacija je ini se, stvorila i neku kulturu i identitet, nekakav koloplet sjeanja i mitova, ma kako neartikulirani bili. Moda ak moe igrati i ulogu nekakve alternative u lokalnom kontekstu. Naime, bilo kakva alternativa je dobrodola mranoj zbilji postsocijalistikog balkanskog getoa izoliranog iz EU civilizacije. U tom getou, mladi koji nisu uspjeli pobjei van ili se ugurati u juniorske sastave novih korumpiranih elita, ako se ne drogiraju jer im je skupo, ili ne pridrue regionalnom kriminalnom miljeu, onda se pojavljuju na rasistikim skupovima i mrziteljskim blogovima te u ruljama na nogometnim stadionima podsjeajui na drutvene strukture iz kojih se 1920-tih regrutiralo lanstvo faistikih pokreta. Neki neizljeivi nostalgiari i dalje vapiju Johnny, vrati se! Dakako, Johnny se nee vratiti niti e se vratiti epoha koju on simbolizira. Jer Johnny je metafora jedne imaginarne zemlje koja ivi tek u nekim osobnim sjeanjima i jedne imaginarne bolje prolosti koja je postala vana u odsustvu sretnije sadanjosti i vizije bolje budunosti. Dodue, bilo bi neprecizno proglasiti ovu nevidljivu dijasporu apatridskom je svaka dijaspora ima nekakvu domovinu bilo materijalnu bilo imaginarnu, odnosno zamiljenu. I ta zamiljena zajednica nevidljive postujgoslavenske dijaspore
30 Iris Adri, Vladimir Arsenijevi, Dorde Mati, ur. Leksikon YU Mitologije. Beograd: Rende; Zagreb: Postscriptum, 2004, str. 094.
109
Vjekoslav Perica
jest nekakva, Jugoslavija, ali to nije nikakva historijska Jugoslavija, ni ona iz, recimo, 1953 ili 1968, pa ak ni ona iz 1980-tih. Naime te 1980-te bile su samo nagovjetaj neeg sto se moglo ostvariti da sve nije krenulo po zlu, ili u perspektivi etnikih nacionalista - po dobru. Naime, domovina ili matina drava te nevidljive postjugoslavenske dijaspore je jedna zamiljena zajednica koja se nikad nije ostvarila (Sve smo mogli mi, da je dui bio dan). To je jedna hipotetska Jugoslavija koja je na temeljima socijalizma od kog je sve ono to je bilo dobro trebalo sauvati a ne ruiti, u procesu demokratske tranzicije mogla proi barem poput Slovenije, Poljske, ili eke. Dakle, koja je mogla nastati od 1989. do danas da u Srbiji a potom i u Hrvatskoj i drugdje u regiji, etnokonfesionalni nacionalisti nisu doli na vlast.
Nekoliko zakljuaka
Dva tipa nacija s odgovarajuim dijasporama opisana u ovom lanku odraavaju ne nekakve fiksne identitete ili definitivnu prevagu tradicije nad inovacijom na balkanskim prostorima nego relevantne politike procese i promjene koje su se dogodine na tlu bive Jugoslavije od Drugog svjetskog rata do danas. Model etnike ili etnokonfesionalne nacije s etnodijasporama nastao je iz projekata suprotnog ideolokog predznaka od modela pluralistikog modernizirajueg drutva, to jest one multietnike socijalistike federacije i njenog ljudskog kapitala koji se po njenom slomu rasuo po svijetu. Dakle, ako je postojao neki kontinuitet, radilo se o ideolokom konfliktu izmeu dva modela nacionalizma. Na koncu je, bez obzira to su nove balkanske nacije formalno priznate kao demokracije a biva Jugoslavija to nije bila, prevladala ideoloka opcija istonog, konzervativnog, etnokonfesionalnog nacionalizma nad zapadnim, progresivnim i sekularnim varijantama nacionalnog razvoja shvaenog prije svega kao modernizacija (nation building).31
31 Vidi Liah Greenfeld. Nationalism in Western and Eastern Europe Compared, in Stephen E. Hanson and Willfried Spohn, eds. Can Europe Work? Germany & the Reconstruction of Postcommunist Societies. Seattle & London: University of
110
Poslije sloma jugoslavenstva i socijalizma, jedan dio bogatog ljudskog kapitala koji je taj sistem iznjedrio, pretvorio se u jednu, moglo bi se kazati, asimetrinu dijasporu (bez drave-matice i artikulirane nacionalnosti) ili definitivno atipinu dijasporu koja nije sukladna nacionalistikim i etnokonfesionalnom poimanju dijaspore. Ipak to nije dijaspora u konceptualnom smislu nego kulturni trend. To je samo spomenik jednoj prolosti koja se usprkos ilavoj nostalgiji sustavno od novih drava gura u zaborav i pitanje je vremena kad e u njega trajno potonuti. Stoga se treba baviti onim emu pripada budunost u ovom dijelu Evrope a to su nove etnokonfesionalne nacije nastale raspadom SFRJ i ratovima 1990-tih. S obzirom da su se te nove nacije formirale s novom mitskom strukturom u kojoj je Mit o Dijaspori jedan od konstitutivnih mitova, potrebno je pokuati bolje razumjeti i konceptualizirati taj fenomen. Prije svega treba poi od standardne distinkcije izmeu etnikog (etnhic) i graanskog (civic) nacionalizma.32 Kod prvog je kljuni koncept etnos, narod, a kod drugih graanstvo i dravljanstvo. Dakle, prvi je prije svega kulturni fenomen a drugi politiki (tako da se etnike nacije nazivaju nacijama i kad nemaju dravnosti dok graanski tip nacije postoji samo kao nacionalna drava). Etnike nacije su one zajednice u kojima je kolektiv iznad pojedinca, veinski narod je nositelj suvereniteta a ta je grupa vezana mitovima o zajednikom podrijetlu i dugoj tradiciji opstanka, jezikom, obiajima, a u mnogim sluajevima i zajednikom religijom te jedinstvenom nacionalnom vjerskom institucijom kojoj roenjem svi lanovi nacije pripadaju. Kod etnikih nacija, mitovi o podrijetlu, opstanku, kolektivnoj patnji i borbi te posebnosti u odnosu na druge narode i slino, su i osnovni izvor legitimiteta vlasti u takvim nacionalnim dravama.33 Graanske su nacije skupine pojedinaca u
Washington Press, 1995. 32 Vidi, Anthony D. Smith. National Identity. Reno: University of Nevada Press, 1993; Walker Connor, Ethnonationalism: The Quest for Understanding. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1994; Umut zkirimli. Contemporary debates on nationalism : a critical engagement. New York: Palgrave Macmillan, 2005. 33 Vidi, Pl Kolst, ur., Myths and Boundaries in Southeastern Europe. London.: C. Hurst & Co, 2005; Hosking i Schpflin, Myths and Nationhood.
111
Vjekoslav Perica
kojima svaki graanin ima odreena prava i dunosti a glavni izvor legitimiteta vlasti su upravo ta prava i ostale temeljne demokratske institucije te odrivi moderni ekonomski razvoj. Pojam dijaspore, napose dijaspora kao mit nacionalnosti, igra vanu ulogu za etniki i etnokofesionalni nacionalizam a irelevantan je za graanski tip nacionalizma. Takoer su dijaspore kljune za etniki homogene nacije a manje bitne ili posve nebitne za multietnika pluralistika drutva organizirana kao graanske demokracije. Dijaspore su naglaene u nacionalizmima poznatih etnikih i etnokofesionalnih kulturno homogenih nacija poput recimo, Izraela, Irske, Turske, Italije, Grke, Poljske, i slinih te dakako, novih junoslavenskih balkanskih nacija kojima se ovaj rad bavi. Ali i u multietnikim pluralistikim drutvima, kad nacionalistiki pokreti veinskog naroda uzmu zamah, esto naglaavaju ulogu dijaspore. Tako je primjerice, dijaspora postala bitna u nacionalistikom pokretu Hindusa na indijskom potkontinentu, napose od 1950-tih kad je osnovana svjetska Hindu organizacija Visha Hindu Parishad (VHP). Nacije utemeljene na graanskom tipu nacionalizma, napose pluralistika demokratska drutva poput SAD, Britanije, Kanade, Australije i slinih, nemaju vlastite dijaspore u onom smislu kako ih poimaju etnike i etnokofesionalne nacije. Eventualno, ove drave daju graanima mogunost da po takozvanom multikulturalnom modelu kod osobne identifikacije istaknu zemlje podrijetla. Socijalistika je federativna Jugoslavija stvorila jednu kombinaciju etnikog i graanskog nacionalizma. U njoj je bazini bio etniki identitet u etnikim federalnim dravama-republikama te nije postojala jugoslavenska nacionalnost nego je umjesto nje razvijen pojam radnog ovjeka i graanina u samoupravnom drutvu. Restrukturirajui se u suprotnosti spram SFRJ i jedna druge, drave- nasljednice su se konstituirale kao naglaeno etnike nacije kog kojih je bitno odbacivanje svakog jugoslavenstva i naglaavanje uzajamnih razlika. Osim toga, novi etniki nacionalizam na Balkanu se razvijao i u doba globalnog uspona jo jednog, njemu srodnog rigidnog nacionalizma kojeg ponekad nazivaju religijskim nacionalizmom. Taj se obino javlja u kombinaciji s etnikim
112
nacionalizmom kao etnoreligijski ili etnokonfesionalni nacionalizam. 34 Kod ovih tipova nacionalizama su mistine i mitoloke dimenzije jo jae naglaene. Pod pojmom mitologije nacionalizma, podrazumijevam ono to je nacionalizmu inherentno a to je izmeu ostalog, po znamenitim rijeima filozofa Ernesta Renana, povijest s grekom, odnosno, biti nacijom pretpostavlja pogreno interpretirati povijest.35 Ove mitske verzije povijesti koje mogu manje ili vie odstupati od injenica i onog to se doista u povijesti dogodilo, imaju konkretnu funkciju u sadanjosti. Kod mitova nacionalnosti koji su inkorporirani u nacionalne identitete i nacionalistike ideologije, ta je funkcija legitimiranje odreene strukture vlasti, tj. vladajuih elita, onom interpretacijom prolosti koja njima odgovara tako da bi bili prihvaeni kao legitimna vlast. Drugim rijeima, radi se o politikim mitovima, odnosno upotrebi prolosti u procesu legitimiranja vlasti.36 U etnoreligijskom (ili kako smo ga ovdje nazivali etnokonfesionalnom) nacionalizmu, Mit o dijaspori je napose relevantan. Postaje jo vaniji u sluajevima poput ovog kojim se ovaj lanak bavi, dakle, kad su vjerske institucije instrumenti razlikovanja izmeu etnosa i uz to jo i lokomotive nacionalistikih pokreta koji trae etnokonfesionalno homogene drave. Ali u takvim sluajevima vjerske organizacije i religije istovremeno djeluju i
34 Vidi izmeu ostalog, Peter van der Veer. Religious Nationalism: Hindus and Muslims in India. Berkeley: University of California Press, 1994; Dino Abazovi, Za Naciju i Boga. Socioloko odreenje religijskog nacionalizma. Sarajevo: CIPS Univerziteta u Sarajevu, 2006; Mitja Velikonja, Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina. Translated from Slovenian by Rangichi Nginja. Eastern European Studies N. 20. College Station, Texas Tx.: A&M University Press, 2003; Ivan Cvitkovi. Konfesija u ratu. Sarajevo ; Zagreb : Svjetlo rijei, 2004; Perica, Balkanski idoli. 35 Ernest Renan, What is a Nation? u Geoff Eley and Ronald Grigor Suny, ur. Becoming National: A Reader. New York: Oxford University Press, 1996, str. . 4155. 36 O pojmu i teorijama politikog legitimiteta, napose problemu legitimiranja vlasti u jugoslavenskim dravama, vidi Sabrina P. Ramet. The three Yugoslavias : state-building and legitimation, 1918-2005. Washington, D.C. : Woodrow Wilson Center Press ; Bloomington, IN : Indiana University Press, 2006.
113
Vjekoslav Perica
kao transnacionalne snage povezujui lanove svojih zajednica u matinoj dravi i dijaspori.37 Dakako, Mit o Dijaspori, kao i svi mitovi nacije te politiki mitovi, efikasan je homogenizirajui, kohezivni mehanizam. Meutim, kao i slini drutveno kohezivni instrumenti, moe u odreenim situacijama imati i destruktivne, na primjer, iredentistike, separatistike ili imperijalistike implikacije te biti faktorom interetnikog i konfesionalnog konflikta te represije nad manjinskim grupama. Kod ekstremnih sluajeva etnoreligijskog nacionalizma i etnikih homogenizacija gdje se vlast legitimira militantnim nacionalizmom koji stalno brani svoju grupu od onih drugih, dolazi do, kako je to opisao holandski antropolog Peter van der Veer na primjeru sukoba Hindusa i Muslimana u Indiji, permanentnog opsadnog stanja koji dri pogoena drutva taocima konflikta jer ako tenzije popuste, slabi legitimitet takve vlasti.38 Mit o Dijaspori smatram varijantom arhetipskog mita o sakralnom centru i vjenom povratku. Genealogija obaju mitova see u davnu hebrejsku tradiciju. Judaizam ga je osuvremenio za potrebe modernog izraelskog nacionalizma tako da je dananja drava Izrael nastala tamo gdje jest a ne drugdje, djelomice zahvaljujui konkretnoj hebrejskoj dijaspori ali jo vie politikom mitu koji ju je iskoristio. Kod Nietzschea, u Tako je govorio Zarathustra spominje se arhetipski mit kozmosa pod nazivom Mit o vjenom povratku (eternal return). Tako ga naziva i filozof religija Mircea Eliade, koji ga nalazi u mnogim religijama. Eliade je istaknuo kao kljuni element pojam sakralnog centra koji odrava zajednicu na okupu a javlja se u obliku sakralnih spomenika, hramova, svetita i mitskih pripovijesti.39 Karen Armstorng je ovaj Mit o vjenom povratku istaknula (napose naglaavajui funkciju sakralnog centra i svetih mjesta) kao jedan
37 O religijama kao transnacionalnim faktorima dodue u drukijoj funkciji od ove koju spominjemo -- vidi u Timothy A. Byrnes, Transnational Catholicism in postcommunist Europe. Lanham, MD : Rowman & Littlefield, 2001. 38 Van der Veer. Religious Nationalism, str. 217. 39 Mircea Eliade. The myth of the eternal return. translated from the French by Willard R. Trask. New York: Pantheon Books, 1954.
114
od paradigmatskih mitova koji se mogu nai u velikim religijama a temeljna mu je drutvena funkcija bila odrati zajednicu na okupu i pobjediti strah od nestanka (fear of extinction).40 Pojam sakralnog centra u modernoj, sekulariziranoj i ideologiziranoj formi nacionalizma mora biti u nacionalnoj dravi, po mogunosti u njenom glavnom gradu. Stoga je poznata metafora izgubljenog Jeruzalema kojem se treba uvijek vraati (slino Rimu u kojeg vode svi putovi) postala esto upotrebljavanom politikom metaforom. Zanimljivo je da Mit o Dijaspori ne spominju kao posebni mitski prototip ili model-mit neke poznate i esto citirane klasifikacije i tipologije mitova nacionalnosti pa ga treba traiti kao podvrstu unutar ponuenih kategorija. Geoffrey Hosking and George Schpflin u poznatoj studiji o Mitovima nacionalnosti iz 1997, nude nekih dvadesetak kategorija mitova a unutar ovih, Mit o Dijaspori bi se mogao uklopiti u Mitove zajednikog podrijetla i etnikog srodstva ili Mitove patnje, muenitva i iskupljenja.41 Pl Kolst, u studiji iz 2005., historijskih mitova koji su imali utjecaja na formiranje nacija u jugoistonoj Evropi, daje etiri mitska arhetipa od kojih bi se Mit o Dijaspori mogao podvesti pod mitove o specifinosti i izuzetnosti u odnosu na druge grupe (sui generis) te kolektivna patnja (martyrium).42 Mit sui generis je posebno vaan jer dijaspore iz jugoslavenskih zemalja nikad nisu imale nekakvu verziju Jugoslavije vani nego su tamo uglavnom ivjele odvojeno u etnikim, ako ne neprijateljskim a ono ne meusobno bliskim zajednicama. U novijem djelu Sakralni izvori nacionalnog identiteta, teoretiar nacionalizma Anthony D. Smith, daje nekoliko kategorija mitova meu kojima bi se Mit o Dijaspori najbolje uklopio u mitove koje on naziva mitovima rtve i muenitva, Izgubljenog raja,
40 Karen Armstrong. A history of God : the 4000-year quest of Judaism, Christianity, and Islam. New York: Gramercy Books, 2004. 41 Geoffrey Hosking and George Schpflin, eds., Myths and Nationhood. London: Hurst, 1997, str. 9 i 33-36. 42 Pl Kolst, ed., Myths and Boundaries in Southeastern Europe. London.: C. Hurst & Co, 2005.
115
Vjekoslav Perica
Svete zemlje i Izabranog naroda.43 Oito je da se kod Smitha radi o analizi suvremene ideoloke eksploatacije starih hebrejskih mitova. Smith naglaava da je suvremeni nacionalizam posudio mnogo toga iz hebrejske tradicije i da je nacionalizam openito sklon posudbi i sekulariziranju sakralnih i religijskih koncepata. U tom kontekstu treba spomenuti i teze iz suvremenih studija komparativnih religija Johna L. Esposita i njegovih suradnika koji smatraju da je hebrejski Mit o egzilu i povratku jedna od komponenti velikog arhetipskog Mita Povijesti koji se pojavio u drevnom Izraelu i utjecao na shvaanje kozmosa kao neeg sto tee i razvija se od poetka prema kraju.44 Ako je, istiu ovi autori, Exodus bio utemeljujui mit Judaizma, onda su Egzil i Dijaspora koja je slijedila nakon njega, bili formativni mitovi koji su oblikovali Judaizam. Velike traume egzila/ dijaspore i jo vee ushienje povratka, odredile su mitsku matricu judaistike misli i iskustva od tih pradavnih vremena do danas. Taj model egzil-povratak integriran je u identitet idova. Prema modelu Egzil - Dijaspora Povratak, kroz kolektivnu matu generacija postignuto je u novo doba cionistikog nacionalizma jedinstvo izmeu matine domovine-drave Izraela i idovske dijaspore u svijetu.45 Na kraju - jer u sluajevima koje smo ovdje obradili opaamo da etnonacionalisti otkrivaju prave lanove svojih zajednica meu lanovima srodnog etnosa u inozemstvu treba spomenuti neke teorije etninosti. Naime, ti pravi Hrvati, Srbi, itd., koji su vani, ne samo da bi po logici etnonacionalista trebali imati jaki emocionalni poriv da se vrate matinoj dravi (koja ih onda moe uhvatiti na emocije i nametnuti im ideologije, politike, ratove, i sve to vladajue elite zamisle) nego su vani ivjeli u uzajamno neprijateljskim etnikim grupama porijeklom iz iste regije
43 Anthony D. Smith, Chosen Peoples. Sacred Sources of national Identity. Oxford and New York: Oxford University Press, 2003. 44 John L. Esposito, Darell J. Fasching, Todd Lewis. World Religions Today. New York: Oxford University Press, 2002. 45 Prema Jakob Neusner, The Death and Birth of Judaism. New York: Basic Books, 1987, str. 116, citirano u Esposito, Fasching i Lewis. World Religions Today. str. 129.
116
nasuprot onim domaim segmentima populacije koji su toboe kontaminirani jugoslavenstvom i slinim ideologijama regionalne interetnike srodnosti i solidarnosti. Meutim, problem je to to ti koji su vani, definitivno nisu pravi i to su dulje vani sve su sliniji veinskoj grupi zemlje u kojoj ive nego veinskom narodu u zemlji porijekla. Ovdje elim posebno istaknuti rad o interakciji etniciteta i nacionalizma norvekog antropologa Thomas Hylland Eriksena a takoer podsjetiti i na teoriju Stuarta Halla o hibridnim identitetima. Polazei od shvaanja etniciteta kao konstrukcije kolektivnog identiteta u odnosu na neku drugu, obino srodnu i susjednu grupu od koje se potrebno razlikovati, Eriksen spominje i etnike dijaspore. On smatra da sam pojam dijaspore, koji se izvorno koristio za Jevreje rasejane po Evropi, sugerie da te ljude njihov primarni identitet vezuje za zemlju predaka ak i ako su itav ivot proveli negde drugde. Upravo iz ovog razloga pojam dijaspore i jeste sporan...46 Eriksen takoer naglaava da postoji kontradikcija izmeu pojma dijaspore i kategorije nacije, jer su konsolidacija nacije i migracija (koja stvara dijasporu) dva proturjena procesa, iako, meutim, migracija i dijaspora mogu pridonijeti ojaavanju nacionalnog identiteta.47 Dijaspora, meutim, ne moe ostati imuna na utjecaj dominantne kulture u kojoj se nalazi kao etnika manjina tako da je podlona identitetskim mutacijama koje je Stuart Hall nazvao hibridnost.48 Tako dolazimo do paradoksa da etniki nacionalistiki pokreti uzimaju kao prave, i time uzore matinom etnosu, ove hibridne identitete uvezne iz inozemstva koji su tamo ve mutirali te su ponekad, ovisno odakle te dijaspore dolaze, postali sliniji moda ak i onom etnosu od kojeg se treba razlikovati po cijenu ivota.
46 Thomas Hylland Eriksen, Etnicitet i nacionalizam. S engleskog prevela Aleksandra Bajazetov-Vuen, Beograd, XX vek, 2004, str. 258. 47 Ibidem, 259. 48 Stuart Hall, Ethnicity: Identity and Difference u Geoff Eley i Ronald Grigor Suny, Becoming National: a reader. New York: Oxford University Press, 1996, str. 345; Old and new identities, old and new ethnicities, u Anthony D. King, ur. Culture, Globalization and the World-System, London: Macmillan, 1991, str. 41-68.
117
Kulturni resursi i sukob: Kosovo izmeu istorije i morala
Sran ljuki
kuLTurNI reSurSI I SukOb: kOSOVO IZMeu ISTOrIje I MOrALA

judska drutva su izuzetan primer saradnje, ali i proizvod saradnje. Na iskustvenom nivou, saradnju je mogue uoiti u bezbroj situacija: u porodici, u koli, na ulici, u prodavnici, u preduzeu, na tritu, meu dravama, itd. Meutim, ta injenica esto prolazi nezapaeno, nekako se podrazumeva. Ono to veinu ljudi fascinira nije saradnja, ve upravo ono to joj je suprotno, a to su drutveni sukobi. Sukobi su ti koji privlae panju drutvenih aktera, kako onih koji u njih bivaju ukljueni, tako i onih koji ih samo posmatraju, itaju u njima i sl. Tokom i povodom sukoba podie se adrenalin, razbuktavaju se strasti; iz do tada naizgled savreno racionalnih i hladnokrvnih pojedinaca provaljuje estina i bes, neretko i mrnja. Ovo vai za veinu sukoba, a naroito za ratne sukobe, u kojima su ulozi najvei, sredstva sile i unitenja najprisutnija, a posledice najtee. Mi imamo nameru da govorimo o jednom dugotrajnom sukobu, sukobu na Kosovu i oko Kosova, tanije srpske pokrajine Kosova i Metohije. Re je o sukobu koji as tinja, as se razbuktava i prelazi u ratni i to desetinama godina. Naravno, ne mislimo da se posvetimo svih aspektima ovog sukoba, jer bi to bilo nemogue, ve samo o jednom, onom koji se tie mesta i uloge (nekih) mitova. Sociologija se, suprotno prilino uvreenom laikom miljenju (kojem su, istina, neki sociolozi u izvesnoj meri kumovali), u svojim istraivanjima ne oslanja iskljuivo na podatke dobijene putem upitnika. Naprotiv, ona koristi itav niz izvora podataka, koji su najee komplementarni, a ukljuuju zvaninu statistiku, razne
119
Sran ljuki
dokumente, dubinski intervju, itd. U izvore podataka o drutvu svakako spadaju i javno date izjave drutvenih aktera, koje mogu biti posebno znaajne u istraivanju drutvenih sukoba, s obzirom na injenicu da je, iz razumljivih razloga, mnoge socioloke tehnike tu teko primeniti. Vai pravilo: to informisaniji i u sukob ukljueniji akter, to vanija njegova izjava. Teko bi se osporila tvrdnja da u ovu grupu aktera, kada se radi o sukobu oko Kosova spada Marti Ahtisari. Bivi predsednik Finske, ovaj diplomata vie je decenija uestvovao kao posrednik u reavanju sukoba u savremenom svetu. Svojevremeno ga je britanska vlada imenovala za posrednika u procesu razoruanja Irske republikanske armije (IRA); posredovao je i u Indoneziji. Godine 1999. bio je jedan od posrednika (uz Rusa Viktora ernomirdina) u pregovorima izmeu NATO i srpskih vlasti o okonanju rata oko Kosova, a kao specijalni izaslanik Organizacije Ujedinjenih Nacija (OUN) posredovao je i u pregovorima o konanom statusu Kosova. Ove godine (2008) dobio je i Nobelovu nagradu za mir. M. Ahtisari je 15.10.2008. izjavio, u intervjuu nemakom listu Tagespigel, da (...) Ako jedno drutvo postupa kao to je to srpsko uinilo, onda ono mora snositi posledice. Reenje za Kosovo zbog toga deluje, u najboljem sluaju, preventivno (...) Ako jedan diktator u bilo kojoj zemlji pone da se loe ponaa prema svojim graanima, slede konsekvence. Tada meunarodna zajednica ima odgovornost da intervenie. U ovom sluaju, to znai nezavisnost Kosova (...) Srbi su odbili da istoriju tog konflikta poteno razmotre.1 Ukoliko bi bilo dovoljno samo primit k znanju izjave ovakvih i slinih svedoka jednog drutvenog sukoba, tada bi sociologija kao nauka bila sasvim izlina. Na sreu sociologa, to tako nije. Izjave drutvenih aktera moraju biti podvrgnute sociolokoj analizi, kako bi se otkrila njihova drutvena pozadina, skrivene strukture koje laicima izmiu, a kojih, esto, ni sami akteri nisu svesni. Ve povran pogled na izjavu Martija Ahtisarija govori nam da on upotrebljava jedan prilino maglovit pojam, pojam meunarodne
1 : www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/22244/Ahtisari:+Srbi+treba+ da+snose...
120
zajednice. ta je meunarodna zajednica? Svi narodi sveta? Sve lanice OUN? Meunarodna zajednica o kojoj govori M. Ahtisari jeste ona koja je intervenisala u smislu stvaranja nezavisnog Kosova. Optepoznata je stvar da je u sukobu oko Kosova vojno intervenisao NATO i da je najmonija zemlja u okviru NATO, a to su SAD, bila i danas jeste najglasniji zagovornik kosovske nezavisnosti. Dakle, meunarodna zajednica za Ahtisarija je NATO, ili, jo ue (poto nisu sve lanice NATO priznale nezavisnost Kosova), SAD. Zato se poturaju NATO i SAD kao meunarodna zajednica? Razlog je lako dokuiv: zato to se poseban interes eli prikazati kao opti, kako bi mu se dala legitimnost. Ovakav nas uvid prosto nagoni da preispitamo i druge delove njegove izjave. Kakvo je to loe postupanje? Ukoliko se radi o krenju ljudskih prava, da li to onda vai za sva slina krenja ljudskih prava bilo gde u svetu? Na osnovu ega meunarodna zajednica, tj. NATO i SAD imaju odgovornost? Zbog ega su to Srbi odbili da istoriju konflikta poteno razmotre? ta uopte znai poteno razmotriti? Ko ima pravo i na osnovu ega da procenjuje ta je to poteno? Deo odgovora na ova i slina pitanja, prema naem miljenju, krije se u mitovima i njihovoj ulozi u drutvenim sukobima. U nastavku ovog rada razmotriemo upravo ovaj problem, da bi se zatim usredsredili na (neke) mitove vezane za sukob oko Kosova.
Mit kao antropoloka kategorija

Takozvani zdrav razum ima uvek spremne odgovore na sva pitanja, pa tako i na pitanje o sutini mitova i njihovoj ulozi u drutvenim sukobima. Jednostavno, mitovi su puke izmiljotine, neistine koje kreiraju oni koji ele da manupuliu ljudima kako bi ostvarili sopstvene interese. Tokom sukoba, njih negativci koriste kako bi zaveli naivne mase i naterali ih da se meusobno satiru. Ovakav se nauni nalaz zatim primenjuje na posebne sluajeve, ukljuujui i one na zapadnom Balkanu. Najvei broj ljudi iz medija, zatim politiari, ali i jedan deo naunika tvrde da je stanovnitvo
121
Sran ljuki
zapadnog Balkana bilo, u godinama koje su nastupile nakon sloma tvrdog komunizma (1989), grubo izmanipulisano od strane svojih nacionalnih (nacionalistikih) elita. Za tu manipulaciju su posluili (nacionalni) mitovi, manje ili vie matovite prie iz slavne prolosti u kojima se opisuju dogaaji koji se, u stvari, nikad nisu ni dogodili. Tako izmanipulisane i nacionalizmom zadojene mase krenule su u meusobni obraun, koji je rezultirao smru ogromnog broja ljudi, strahovitim razaranjima i patnjama stotina hiljada porodica. Na ovakvu situaciju su, posle vie godina oklevanja, pod moralnim pritiskom javnosti u sopstvenim zemljama morale da reaguju vlade zapadnih drava i da vojnom silom prekinu samounitavajuu agoniju balkanskih naroda. Mitovi su moda bili primereni nekadanjim vremenima u kojima je kljunu ulogu imala religija, dok im danas, u modernom svetu racionalnosti i ekonomije, nema mesta. Tako Danijel Server (Daniel Server) u novinskom lanku Isterivanje poslednjih balkanskih duhova2, iji naslov, u duhu gore predstavljenog objanjenja, jasno asocira na demitolizaciju, konstatuje da su ratovi iz 1990-ih zavrili intervenicijama NATO u Bosni (1995) i na Kosovu (1999). Meutim, time problem nije do kraja reen, jer je Srbija zamenila nasilni nacionalizam nenasilnim nacionalizmom kada je Slobodan Miloevi bio zbaen pre osam godina. Dok su, oigledno, Srbi jo uvek pod jakim uticajem mitova, SAD i Evropska unija posveene su demokratskoj tranziciji i integraciji itavog Balkana u NATO i na kraju u EU. Kako bi prevladala vizija SAD i EU, a koja bi donela trajan mir u region koji je neprekidno uvlaio velike sile u sukob, ne treba zazirati ni od upotrebe snane sile. Miljenju Danijela Servera veoma je blizak stav Erharda Buseka (Erhard Busek), danas specijalnog koordinatora Pakta za stabilnost
2 2008. (www.nspm.org. yu). , .
122
jugoistone Evrope.3 Istiui da je najvei problem Balkana integracija BiH, on je u intervuu jednom bekom dnevnom listu rekao da e Srbija, srednjorono gledano, ostati povod za zabrinutost. Ovo zbog toga on ne veruje da e se situacija oko Kosova brzo reiti, jer ko vie od est stotina godina u pamenju zadrava bitku na Kosovu, i za druga pitanja ima veliki kapacitet pamenja. U jednoj drugoj svojoj izjavi Erhard Busek ali to dok se u Srbiji belee veliki privredni uspesi, njen politiki vrh ivi u svetu mitologije.4 Slika o kojoj smo govorili iri se ponajvie putem medija ije su centrale locirane u zemljama-lanicama NATO pakta. ak 90% meunarodnih vesti koje objavljuje svetska tampa dolazi od samo etiri velike zapadne agencije: Junajted Pres Interneenel (UPI), Asoijetid Pres (AP), Rojter (Reuter) i Aans Frans Pres (AFP). Kada se ovome dodaju velike medijske kompanije Merdoka, zatim Tajm Vorner i CNN, dobijamo sliku fenomena koji Dejvid Mek Kvin naziva informacioni imperijalizam.5 Utisak upotpunjuje injenica da SAD dominiraju na meunarodnom filmskom tritu.6 Poeljnu sliku ne ire samo mediji, nego i proizvodi masovne kulture, kao to je film. Sveprisutnost i iroka prihvaenost gore skiciranog odgovora na pitanja o odnosu mitova i sukoba na zapadnom Balkanu nikako ne moe biti uzeta kao dokaz njegove valjanosti. U stvarima nauke nema glasanja, govorio je jedan poznati i izuzetno uticajni mislilac iz devetnaestog veka. Prihvatanjem jednog ovakvog objanjenja kao istinitog nauka bi izdala samu sebe, jer bi se sloila sa onim to, toboe, svi znaju i odbila da ide iza pojavnog, da traga za latentnim. Stoga smatramo neophodnim da mitovima priemo na antropoloki nain, koji nipoto nije nov ni nepoznat. Izvesna skrajnutost i zanemarenost
3 , 92 11.03.2008 (www.b92. net). , ( ). 4 , 17.01.2008, . 2. 5 : . , , STYLOS, , 2006, . 39. 6 , . 38. 234
123
Sran ljuki
ovog pristupa, mogue je, stoji u direktnoj (obrnuto proporcionalnoj) vezi sa njegovom analitikom snagom. Zato su nam uopte potrebne teorije o mitu? Zar mit nije samo prazna pria, arena laa kojom su se teili drevni narodi i kojom se danas zaluuju mase? Koen objanjava da se sama re mit u svakodnevnom jeziku gotovo uvek koristi u svom peorativnom znaenju, prema kojem su mitovi pogrena verovanja kojih se ljudi dre protivno svim dokazima. Mit je tu sinonim za greku ili zabludu, za pogrean zakljuak, za babsku priu. Ovakva upotreba rei mit implicira da onaj koji veruje u mit jeste naivan ovek koji ivi u nekakvom svom savrenom svetu, koji, jasno, ne postoji; ukoliko nije re o naivnom oveku, tada se sigurno radi o primitivnom oveku, divljaku. Mitovi, meutim, nisu greke. Oni se redovno tiu objekata i dogaaja koji nikako ni nisu mogli postojati ili se dogoditi, to znai da ne postoji nain da se njihova istinitost testira na nauan nain. Mitovi nisu greke i zbog jednog drugog razloga: njihova istina, za one ih prihvataju, biva veno sauvana.7 Koen razlikuje ak sedam glavnih teorija o mitu: tu je najpre ona koja mit smatra oblikom objanjenja koje se pojavljuje u izvesnoj fazi razvoja ljudskog drutva i kulture; dalje, ona koja mit tretira kao oblik simbolikog stava koji nema objanjavajuu funkciju, nego funkciju ekspresije kao cilja po sebi (mitopoetika kao osoben tip misli); sledi vienje mita kao izraza ovekove podsvesti; teorija koja naglaava funkciju mita u kreiranju i odravanju drutvene solidarnosti i kohezije; ona koja naglaava njegovu funkciju legitimisanja drutvenih institucija i obiaja (drutvenih praksi); teorija koja posmatra mit kao vid simbolikog stava o drutvenoj strukturi, povezanog sa ritualom; naposletku, tu je i strukturalistika teorija o mitu.8 Prema njegovom miljenju, izgleda da je teorija o mitu Bronislava Malinovskog (Bronislaw Malinowski) ipak ostavila najdublji trag u antropologiji. Malinovski pod kulturom podrazumeva orue (instrument) koje ovek koristi kako bi, u datoj okolini, uspeno zadovoljio svoje
7 P.S. Cohen, Theories of Myth, Man, Vol. 4, No. 3 (Sep. 1969), . 337. 8 , . 338.
124
(bioloke i psiholoke) potrebe. Kultura obuhvata kako objekte, tako i naine ponaanja i moe se ralaniti na brojne aspekte kao to su vaspitanje, drutvene kontrola, ekonomija, sistem znanja, verovanja, moralnost, umetnost. Svi delovi kulture imaju neku funkciju i uzajamno su povezani u celinu.9 Kakvo je mesto i funkcija mitova u kulturi shvaenoj kao funkcionalna celina? Svoje gledite Malinovski je na sistematski nain izloio u radu Mit u psihologiji primitivnih naroda, inae posveenom Demsu Frejzeru (James Frazer). On najpre iznosi svoju osnovnu tezu, prema kojoj postoji tesna veza izmeu rei, mita, svetih pria jednog plemena i, sa druge strane, morala, drutvene organizacije i praktine aktivnosti.10 Zatim konstatuje da u polju nauke o mitologiji postoji veliki broj razliitih miljenja, kao i da je meu njima prisutna una polemika. Ukljuujui se u rasprave o mitu, Malinovski kritikuje kolu mitologije prirode, tada prisutnu najvie u Nemakoj. Prema pripadnicima ove kole, primitivni ovek se dosta interesuje za prirodne pojave i to je njegovo interesovanje uglavnom teorijskog i pesnikog karaktera. Pokuavajui da ih protumai, on stvara simbole i personifikuje ih. Dakle, svaki mit kao svoju sutinu ima neku prirodnu pojavu. kola mitologije prirode, smatra Malinovski, ignorie kulturnu funkciju mita i pripisuje primitivnom oveku interesovanja koja on, u stvari, nema. On se u svojoj kritici poziva na sopstveno istraivako iskustvo: Na osnovu linih prouavanja ivih mitova, koja sam vrio meu primitivnim ljudima, rekao bih da je isto umetniko ili nauno interesovanje primitivnog oveka za prirodu vrlo ogranieno; u njegovim idejama i priama ima malo mesta za simbolizam; i mit, u stvari, nije neka jalova rapsodija, niti besciljno izlivanje uzaludnih matarija, nego vredna, vrlo znaajna kulturna snaga.11
9 : . , , , , 1970. 10 : , , , , 1971, . 88-128. 11 , . 91. ..
125
Sran ljuki
Sledee gledite sa kojim se Malinovski ne slae jeste ono prema kojem je sveta pria istinit istorijski opis prolosti. U ovoj teoriji o mitu ima neto istine, jer i istorija i prirodna sredina ostavljaju dubok trag na kulturi, pa tako i na mit. Meutim, ovo stanovite pravi istu greku kao i ono prethodno, pripisujui primitivnom oveku nauni impuls i svodei mit na hroniku. Iako je tano da se primitivni ovek u izvesnoj meri interesuje i za prolost i za prirodu, on je prevashodno okrenut svojim praktinim zanimanjima, tokom ijeg obavljanja mora da savladava veliki broj tekoa. Zato je itava njegova mitologija mono sredstvo koje on koristi kako bi sam sebi pomogao. Mit nije samo pria, nego stvarnost koja se doivljava, iva stvarnost za koju se veruje da se nekada davno dogodila i koja i danas utie na ljudsku sudbinu. Mit se pria da bi se zadovoljile religijske potrebe i moralni zahtevi, da bi se uvrstili postojei drutveni odnosi, da bi se ispunili praktini zahtevi: (...) mit vri jednu neophodnu funkciju: on izraava, pojaava i ozakonjuje verovanje; on uva i namee moral; on garantuje delotvornost rituala i sadri praktina uputstva. Tako je mit nuni sastojak ljudske civilizacije; to nije neka jalova pria, ve vredna aktivna sila; to nije intelektualno objanjenje ili umetnika uobrazilja, ve pragmatika povelja primitivne vere i moralne mudrosti.12 Kako bi svoju tezu o mitu kao nunom sastojku ljudske civilizacije potkrepio, Malinovski uporeuje ulogu mita u ivotu primitivnog oveka sa ulogom biblijskih pria o postanku sveta, o padu, o spasenju. Na isti nain kao i mit u ivotu primitivnog plemena, hrianske svete prie ive u ritualu i moralu dananjih hriana, upravljajui njihovim ponaanjem. Ilustrujui svoje stavove, Malinovski ispituje mit o postanku sveta kod stanovnika Trobrijandskih ostrva, zakljuujui da istorijska rekonstrukcija sadraja mita ne doprinosi mnogo njegovom razumevanju, jer mitovi slue da pokriju neke nedoslednosti stvorene istorijskim dogaajima, a ne da ih tano zabelee. Istorijski pristup mitu pokazuje nam da on ne moe da bude trezvena nepristrasna istorija, jer se uvek stvara za neku priliku,
12 , . 94. ..
126
kako bi obavljao neku funkciju, npr. velianja neke drutvene grupe i opravdavanja tekog drutvenog stanja. Kao opis iskonske stvarnosti, mit prua retrospektivni uzor moralnih vrednosti i drutvenog poretka. Funkcija koju mit vri je funkcija sui generis, koju on, ojaavajui tradiciju i istiui njenu vanost, vri kako bi se obezbedio kontinuitet kulture. Jedan od osnovnih stavova teorije o mitu Malinovskog je da je mit (...) neophodni sastavni deo svih kultura (...) on se stalno obnavlja. Svaka istorijska promena stvara svoju mitologiju koja je, meutim, samo indirektno povezana sa istorijskom injenicom.13 Drugim reima, mit biva uvek iznova proizvoen, pre svega zato to vri funkcije neophodne svakom drutvu i svakoj kulturi: religija zahteva postojanje uda, razlikama u drutvenom statusu je potreban presedan, moralna moraju biti potvrena. Sve do pojave ovakve tvrdnje, antropolozi su verovali da to je jedno drutvo naunije, vie je kadro da prepozna sopstvene mitove i da, shodno tome, prestane da u njih veruje. U svojoj osnovi, ovo je Kontovo (Comte) gledite.14 Tako je Malinovski, usudili bismo se rei, prvi iz temelja poljuljao moderni mit o drutvu bez mitova, to je bilo mogue jedino kroz naglaavanje nezaobilazne drutvene funkcije mita. Poto se razvojem nauke ne gubi potreba za kulturnom tvorevinom koja zadovoljava drutvene funkcije o kojima govori Malinovski, onda nema niti moe biti drutva bez mitova. Da je mit karakteristian za ranije stadijume razvoja ljudskog drutva, a da mu je sa trijumfom racionalne misli u vidu nauke konano doao kraj, verovali su mnogi ugledni mislioci. Tako je Tejlor (Tylor) tvrdio da principi na osnovu kojih se formiraju mitovi jesu karakteristini za primitivnog oveka, ali da se oni
13 , . 126-127. , . , 14 R. Gotesky, The Nature of Myth and Society, American Anthropologist, New Series, Vol. 54, No. 4 (1952), . 523.
127
Sran ljuki
prenose i u civilizaciju. Izvor mitova u svim vremenima bio je praktiar, koji je, ne mogui da koristi apstraktne pojmove, stalno nastojao da im da materijalan i konkretan oblik. Ipak, rast mita biva zaustavljen razvojem nauke, tako da mit treba smatrati primitivnom etnologijom izraenoj u poetskoj formi. Vilhelm Vunt (Wundt) je smatrao da mit evoluira sa razvojem kulture. U Totemskom dobu (Vunt je sledio Vikoa (Vico), mit je podseao na bajku i ukljuivao magijske sile, demone i bogove; u Dobu heroja mit je govorio o herojima, koji imaju pomo od nadprirodnih sila, ali se uglavnom oslanjaju na sopstvenu snagu; konano, u Dobu razuma ovek razvija racionalnu i kritiku misao pomou koje on postaje sposoban da prevlada mitski mentalitet. Sa svoje strane, Malinovski je priznavao da, sa razvojem nauke sfera mita biva manja, posebno kada se radi o mitovima vezanim za magiju. Meutim, s obzirom na svoju drutvenu funkciju, mit zadrava veliki znaaj u civilizovanom svetu, tesno povezan sa religijom.15 Mit je pitanje verovanja. To to neka osoba neto smatra mitom (prisetimo se da u svakodnevnom jeziku re mit redovno ima negativnu konotaciju), moe biti samo izraz njegovog neverovanja, a ne nuno i objektivna istina, kao to i njegova subjektivna istina objektivno moe biti mit. Dobar primer za ovo su mitovi i stereotipi koji su se razvili u vremenu Hladnog rata u dvadesetom veku. Mit se menja kroz istoriju i od drutva do drutva: ono to je za jednu generaciju i/ili drutvo vrsto verovanje, za drugu/drugo moe postati mit. Za primer mogu posluiti mitovi Stare Grke, koji su u doba antike bili tesno isprepleteni sa religijom i ritualom i predstavljali delatnu drutvenu snagu, da bi za kasnija vremena postali samo lepe, nadahnute prie o bogovima i herojima.16 Takoe, jedan isti mit moe biti u razliitim vremenima razliito interpretiran, tj. moe se pojaviti u vie varijanti, a sve zavisno od interesa i potreba drutva koje se stalno menja. Vie drutava, s obzirom na sline drutvene okolnosti koje u njima vladaju i na
15 D. Bidney, The Concept of Myth and the Problem of Psychocultural Evolution, American Anthropologist, New Series, Vol. 52, No. 1 (1950), . 1617 19. 16 , . 23-24.
128
geografsku i kulturnu bliskost, moe deliti jedan isti mit i smatrati ga iskljuivo svojim. Sa svoje strane, nauka raa sekularne mitove. U savremenoj, takozvanoj naunoj kulturi, delatni mogu biti mitovi o rasnoj superiornosti, kao i o rasnom i nacionalnom karakteru. Mitovi su, u stvari, najmoniji kada neko pretpostavlja da ih uopte nema. Iako se mit menja sa razvojem kulture, on ne nestaje sa razvojem naune misli. Svaka epoha ima sopstvene, karakteristine mitove.17 Drutvo kreira mitove ne osvrui se na naune kriterijume, nego iskljuivo imajui u vidu sopstvene interese i potrebe.18 Drugim reima, mit biva prihvaen ne zbog svoje naune zasnovanosti (jer to ne moe ni biti), ve zbog svoje drutvene korisnosti. S obzirom na negativnu konotaciju mita u svakodnevnom jeziku, ali i u jeziku politike, kao i na njegovu nenaunost (koja je, uzgred budi reeno, deo njegovog odreenja), prozivanje politikog suparnika (ili neprijatelja) za upotrebu mitova biva sredstvo njegovog denunciranja u oima javnosti kojoj se neko obraa. Pozivajui se na Junga, Dragan Kokovi zapaa da mitovi ne bivaju stvoreni ni iz ega. Stalan izvor mitova jesu krize. Najraznovrsnije potrebe iniciraju pojavu mitova: roenje, pubertet, brak, smrt, budui ivot, ali i sukobi, ukljuujui i ratove. Koreni remitologizacije nalaze se u dubokim drutvenim i duhovnim krizama naeg vremena.19 Ukoliko imamo na umu drutvene funkcije mita o kojima smo govorili, ne predstavlja iznenaelje to to u vremenima drutvenih sukoba (posebno ratova) mitovi bivaju reaktivirani i naglaeni (esto u veoma preteranoj formi). Upravo pred sukobe, za vreme sukoba i neposredno posle njih svako drutvo ima vrlo izraene potrebe za drutvenom kohezijom, solidarnou, ouvanjem identiteta i legitimisanjem institucija i drutvenih praksi. Te potrebe, izmeu ostalog, zadovoljavaju etniki i nacionalni mitovi. Ovi mitovi spajaju istorijske injenice i legende u jedinstvenu
17 , . 25-26. .. 18 R. Gotesky, , . 530-531. 19 . , , , , , 1996, . 125-126. ..
129
Sran ljuki
i monu viziju i ne postoji nacionalni pokret, niti trajni etniki identitet, bez temelja sazdanog od zajednikih znaenja i ideala; oni vode akciji i determiniu pravac drutvene promene. Mitovi se pojavljuju na istorijskim raskrsnicama, u vreme kulturnih sukoba i ubrzanih drutvenih promena; esto su to i situacije u kojima nekom drutvu preti opasnost spolja, politika ili vojna; mitovi menjaju svoju simboliku formu, ali i sadraj, sve u zavisnosti od percepcije drutava u okruenju i od stepena sukoba ili takmienja sa njima. U izvesnom smislu, oni predstavljaju sredstvo prilagoavanja na brze drutvene promene. Inspiriui kolektivnu akciju, mitovi pruaju odgovore na izuzetno vana pitanja identiteta.20 Meutim, ovakav poseban znaaj mitova u periodu sukoba ne bi smeo da zavara toliko da bi se pomislilo da u (relativno) mirnim vremenima mitova uopte nema i da se oni, kad sukob biva na vidiku ili kada ve pone, pojavljuju nekako ni iz ega, tako da izgleda da ih je neko (drutvene elite) jednostavno izmislio u datom momentu. Ne samo da su mitovi iz doba sukoba delatni i prisutni i u mirnim vremenima, ali na jedan tii i mnogo manje upadljiv nain, nego su tada prisutni i neki drugi mitovi, koji sa situacijom drutvenog sukoba nemaju oiglednih direktnih veza. Tako, na primer, Kokovi pie o mitovima masovne kulture, mitu o trendu jednakosti, mitu o masovnoj potronji, mitu o dravi blagostanja, ak i o mitu o kreditu i kreditnoj kartici.21Sa svoje strane, Gavrilovi na ubedljiv nain govori o mitovima globalizacije i ekonomskog liberalizma.22 Oigledno, moderna drutva, kao i sva prethodna, obiluju mitovima. Razvoj racionalne misli u vidu nauke nije eliminisao drutvene potrebe koje je, ini se, jedino mit sposoban da zadovolji na efikasan nain. U ratna vremena mitovi ponekad prosto podivljaju, uzimajui do tada nesluene razmere drutvenog uticaja i neoekivane (ak i sasvim neverovatne) oblike. Njihova oigledna nesaglasnost sa injenicama vrlo esto od mitova odbija intelektualce. Velikom broju
20 A. D. Smith, Myths and Memories of the Nation, Oxford University Press Inc, New York 1999, . 57, 83-84 88. 21 . , , . 132-133. 22 . , , . 218-238.
130
njih prihvatanje tih i takvih mitova izgleda kao neka vrsta izdaje razuma; pri tome ih zbunjuje njihova delotvornost kod velikog dela pripadnika odreenog drutva. Svakako da jedna ovakva kratka skica jednog antropolokog pristupa odnosu mitova i sukoba jeste nepotpuna i nedovoljno teorijski razvijena, ali ve je i njena primena na medijsko (delom i nauno) tumaenje odnosa mitova i sukoba na zapadnom Balkanu, a koju smo dali na poetku ovog rada, dovoljna se uvide brojni nedostaci ove dominatne slike. Zato bismo u nekom sukobu (ratu) smatrali da jedna strana ima mitove, a druga nema? Upravo to ine i Server i Busek, pri tome shvatajui mitove kao neto negativno i nepoeljno. S obzirom da je mit univerzalna drutvena pojava i da se uloga mitova u drutvu pojaava kada doe do sukoba, jasno je da svi akteri imaju svoje mitove, a ne samo neki. Dodatna nevolja je i to to ti odgovori koje svi znaju zapravo mnogo ne objanjavaju, ve otvaraju mnoga druga pitanja i izriu konstatacije koje su, socioloki i antropoloki gledano, sasvim neverovatne. Kako je mogue da hiljade ljudi poveruju u prazne prie (mitove), dok im se sa druge strane nudi mir i ekonomski prosperitet? Nije li onda takav njihov izbor potpuno iracionalan? Kako je mogue da oni ne samo veruju u mitove, ve i da kreu u ratove, svesni da mogu biti osakaeni ili ak poginuti? Sa druge strane, rave elite zaista ispadaju neverovatno, ak nadljudski vete, kada uspevaju da tako lako opiju mase neim tako plitkim i lanim kao to su mitovi. Najzad, kako je mogue da je jedna drutvena pojava kao to je moral tako nejednako rasporeena meu drutvima? Izlazi da je moralnosti u zapadnim drutvima (ije su drave, svakako, akteri sukoba o kojima govorimo) daleko vie nego u bilo kojim drugim savremenim drutvima. Vie od toga: akteri ovih sukoba ispadaju toliko razliiti, kao da nisu svi pripadnici ljudske vrste i da ne ive svi u ljudskim drutvima. Svako ozbiljno prouavanje odnosa mitova i sukoba mora da krene od stava da su mitovi univerzalna kulturna tvorevina koja ima odreene drutvene funkcije. Nijedno drutvo, nijedna
131
Sran ljuki
politika, ne mogu biti amnestirani od istraivanja mitova koji u njima deluju. Imajmo uvek na umu u ovom radu ve navedenu misao Dejvida Bidnija: mitovi najmoniji onda kada mislimo da ih uopte nemamo.
kosovo kao izvorite srpskih mitova

Kosovo je srce Srbije! Jedan od slogana srpskih demonstracija protiv nezavisnosti Kosova. Nijedan nacionalni pokret, nijedan trajan etniki identitet ne moe da se pojavi bez fundamenta, koji se sastoji od zajednikih znaenja (smisla) i ideala. Najvaniji deo tog fundamenta ine mitovi, meu kojima su najznaajniji mitovi o poreklu. Mitova o poreklu ima vie i oni ine celinu: Mit o vremenskom poreklu (Kada smo nastali?). Kao jedno od najvanijih pitanja pojavljuje se pitanje lociranja nacije u vremenu, raunajui tu i odnos prema drugim relevantnim drutvima; unutar same nacije mogu postojati razliita gledita o ovom pitanju. Mit o mestu i seobi (Odakle smo doli?). Druga neophodna dimenzija za samoidentifikaciju jeste prostor, koji se pojavljuje kao zahtev za odreenom teritorijom. Mit o precima (Ko je na zajedniki predak i osniva?). Nebitno je da li je zajedniki predak i otac nacije istorijska linost ili pak kvazi-istorijska, mitska; bitna je samo simbolika vezanost svih pripadnika ivuih generacija sa precima, sve do pretka-osnivaa. Mit o herojskom (zlatnom) dobu (Kako smo se oslobodili i postali slavni?). Svaka nacija, svaki nacionalizam, zahtevaju vrlinu i heroizam, da vodi i daje znaenje zadatku nacionalne obnove; heroji nude modele ponaanja, inspiriui svoje dekadentne i potlaene potomke. Mit o padu (Kako smo propali?). Suprotno unilinearnom evolucionizmu, nacionalizam naglaava postojanje retrogradnih procesa. Kako to da je zlatni vek proao? Tako to su stare vrline
132
zaboravljene, moral opao, a poroci i grehovi nadvladali disciplinu i portvovanost; sve je ovo omoguilo prodor varvara. Mit o regeneraciji (Kako da obnovima zlatno doba?). Ovim se mitom prelazi iz epske sfere u sferu ideologije koja prua odgovarajui recept i zahteva kolektivnu akciju; ova kolektivna akcija treba da vodi obnovi, ali kroz proces samo-oienja.23 Prema miljenju A. Smita, danas veoma popularni modernistiki pristup pitanjima nacija i nacionalizama, iji su najpoznatiji predstavnici Erik Hobzbaum (Eric Hobsbaum), Benedikt Anderson (Benedict Anderson) i Entoni Gidins (Anthony Giddens), u nastajanju nacija primarno mesto dodeljuje dravi, ime favorizuje zapadni obrazac formiranja nacija, ne poklanjajui dovoljno panje etnikom obrascu (etniki nacionalizam), koji je aktuelan u istonoj Evropi i delovima Azije. Kritian nedostatak ovog pristupa jeste potpuno odsustvo uvianja znaaja teritorije i domovine predaka. Nacionalizam uvek ukljuuje zahtev za kontrolom na odreenoj teritoriji; nema nacije bez zemlje. Stvaranje nacije zahteva posebno mesto obitavanja nacije, koje nije obina teritorija, ve istorijska zemlja, ili domovina, ili zemlja predaka. Ta zemlja postaje sutinski deo karaktera, istorije i sudbine zajednice, kojoj se redovno odaje poast i koja se brani po svaku cenu. Ona je mesto istorijskih bitaka, spomenika, hramova i grobova svetaca i heroja koji su je branili i dalje je brane; poseduje posebno simboliko i mitsko znaenje, generiui mona oseanja koja, kao svoju krajnju posledicu, mogu imati i svesno rtvovanje. Ukoliko je etnika grupa ujedno i religijska, tada se veza sa odgovarajuom teritorijom pojaava, pa zemlja predaka postaje istovremno i sveta zemlja. Ukoliko elimo da razumemo estoke i dugotrajne etnike konflikte, moramo shvatiti temelje identiteta modernih nacija, meu koje spada i poseban odnos prema odreenoj teritoriji.24 Nema sumnje da je Kosovo za Srbe upravo ta sveta zemlja. To uoava i Smit kada kae da (...) Srbi gledaju na pokrajinu Kosovo kao na postojbinu srpskog naroda, srce Srbije, koja ni po
23 A.D. Smith, , . 62-68. 24 , . 149, 151-152, 157 269.
133
Sran ljuki
koju cenu ne sme biti predana albanskoj veini (...) Ovo je jo uvek mesto hodoaa za Srbe, upravo kao to epske balade o Kosovu i njihovom heroju, Marku, nastavljaju da zauzimaju posebno mesto u srcima Srba.25 U prvoj polovini XIV veka srpska srednjovekovna drava doivela je svoj vrhunac u teritorijalnom i politikom, ali i u kulturnom pogledu. Materijalni i intelektualni ivot viih klasa bio je potpuno proet vizantijskim kulturnim uticajima. Istovremeno, geografski poloaj srpske drave, koja je dopirala sve do jadranskom mora, gospodarei svim poprenim putevima, uinio ju je otvorenom za zapadne uticaje. Od XII do sredine XIV veka srpski su kraljevi podigli brojne zadubine, od kojih mnoge na Kosovu.26 U drugoj se polovini XIV veka nekada mono srpsko carstvo cara Duana raspalo na niz podruja u kojima su feudalni gospodari vodili sopstvenu politiku, dok je politika celina postojala samo na papiru. Jedino je u severnom delu Srbije knez Lazar Hrebeljanovi stvorio donekle uoblienu politiku celinu; kao suverena ga je nominalno priznavao i drugi srpski velika, zet Lazarev, Vuk Brankovi. Sa druge strane, tursko carstvo je bilo na putu da postane prvorazredna svetska sila. Usled svoje vojne i privredne moi, ali i usled svog politikog jedinstva ostvarenog na verskoj osnovi, ono je bilo znatno monije od hrianskih balkanskih zemalja. Turci su lagano prodirali na Balkan, koristei spremnost hrianskih feudalnih gospodara da zarad linih interesa pomau Turcima protiv drugih hriana. Posle poraza makedonskih despota Vukaina i Ugljee na Marici 1381. godine (kada su oba despota poginula), Makedonija je malo po malo pala u ruke Turaka, dok se bugarsko carstvo raspadalo. Otomanski sultan Murat 1386. iz Bugarske upada u Srbiju i osvaja Ni, ali mu Lazar uskoro uzvraa, povrativi Ni i Pirot. Do odluujue bitke dolazi na Kosovu Polju, ravnici u junoj Srbiji severoistono od ar-planine. U ovoj bitki gine voa hrianske koalicije knez Lazar i veliki broj najistaknutijih srpskih plemia, ali i turski sultan Murat, kojeg je ubio srpski vitez Milo Obili. Turci su dobili bitku, ali su
25 , . 155. 26 J. Cviji, Balkansko poluostvro i junoslovenske zemlje, Zavod za izdavanje udbenika, Beograd 1966, str. 108.
134
se privremeno povukli. Smrt sultana i tursko povlaenje izazvali su oduevljenje u veem delu hrianske Evrope, ali je ubrzo postalo jasno da je Kosovska bitka zapravo znaila slom Srbije i postepeni pad celog Balkana u turske ruke. Polunezavisna srpska drava postojala je jo 70 godina, da bi konano nestala 1459.27 Otomanska najezda u XIV XV veku prekinula je evolutivni razvitak balkanske civilizacije i iz temelja promenila sudbinu balkanskih naroda. U etnografski sastav Poluostrva uao je novi element, otomanski, a deo hriana je islamizovan. Evropski uticaji postali su slabi, dok je istovremeno jaao uticaj tursko-orijentalne kulture, posebno u gradovima.28 Srpska dravna organizacija je unitena i zamenjena turskom; srpski vii drutveni slojevi (plemstvo) u potpunosti su se izgubili, pa su viu klasu drutva inili iskljuivo muslimani, kako Turci, tako i islamizovani stanovnici Balkana. Od srpskih drutvenih institucija, preivela je jedino Srpska pravoslavna crkva (izmeu ostalog i zbog naina na koji su Turci vladali osvojenim zemljama). Hriani, jo uvek u ogromnoj veini, inili su raju, nii drutveni sloj za koji su bile rezervisane iskljuivo (feudalne) obaveze. Kosovska bitka zaista je bila izuzetno znaajna prekretnica u ivotu srpskog naroda, te ne udi da upravo o njoj i oko nje izrastaju etniki mitovi koji i dan-danas grade srpski nacionalni identitet. Potreba za pojavom i postojanjem ovih mitova rodila se iz tadanjeg drutvenog poloaja Srba, koji su pred sobom imali teak zadatak da kao narod preive teka vremena dominacije tuinaca, ne samo etniki, nego i verski i civilizacijski (pravoslavni hriani naspram muslimana) razliitih, a u situaciji u kojoj od svojih drutvenih institucija nisu imali druge osim porodine zadruge, seoske optine i jedne jedine zajednike, crkve. Kosovski mitovi su zato bili i ostali tesno isprepleteni sa religijom. Kosovski mitovi nastali su vrlo brzo nakon same bitke, ve krajem XIV veka, da bi se kasnije dalje uobliavali, a sa pojavom nacija i nacionalizma prerasli iz etnikih u nacionalne mitove. Njihov
27 M. Braun, Kosovo, Platoneum, Novi Sad 2004, str. 7-10. 28 J. Cviji, navedeno delo, str. 109.
135
Sran ljuki
najpotpuniji izraz nalazimo u srpskoj epskoj narodnoj poeziji.29 Kao da prate teorijsku shemu etnikih mitova koju je dao A. Smit (vidi gore), ili kao da je sam Smit koristio srpske mitove kao obrazac, kosovski mitovi izraavaju gotovo sve motive potrebne za izgradnju i odravanje etnikog (ali i nacionalnog) identiteta.30 Tu je mit o zlatnom dobu (Duanovo carstvo) i o krivcima za njegov prestanak (Velikai proklete im due, na komade razdrobie carstvo), u kojem se (izmeu ostalog) koreni neprekidni zahtev za etnikim (kasnije nacionalnim) jedinstvom, esto izraavan u sloganu Samo sloga Srbina spasava. Razjedinjenost smanjuje otpornost prema spoljnoj opasnosti (Osmanlije), ali se tuincima suprotstavlja knez Lazar, kasnije proglaen za sveca, kome mit pripisuje ne samo ogromnu hrabrost, ve i odbacivanje svega zemaljskog i spremnost da rtvuje sadanjost i sam ivot zarad venosti. Knez Lazar simbolizuje sve heroje poginule na Kosovu i predstavlja izuzetan moralni lik, tipian primer za ugled. U epskoj narodnoj pesmi Propast carstva srpskoga, nakon to mu soko (Sveti Ilija) donosi pismo od Bogorodice, on razmilja i postupa na sledei nain: Mili Boe, ta u i kako u? Kome u se privoleti carstvu: Da ili u carstvu nebeskome? Da ili u carstvu zemaljskome?
29 Godine 1997. na okruglom stolu Univerziteta u Tibingenu, direktor slavistikog seminara dr Rolf-Diter Klige (Rolf-Dieter Kluge) sugerisao je da bi trebalo (...) srpskoj deci zabraniti u kolama uenje srpske nacionalne epske poezije, oigledno u elji da da svoj doprinos politici Zapada na Balkanu (prema: Z. Petrovi Piroanac, Izbrisati srpski virus, igoja tampa, Beograd 2002, str. 64). Koliko je bio u pravu u nastojanju da neto kae o kljunoj formi izraavanja srpskih nacionalnih mitova, toliko je napravio greku mislei da su se oni irili i prenosili preteno putem formalnog masovnog obrazovanja. Ovakva greka, tipina za mnoge zapadne posmatrae balkanskih zbivanja, posledica je potcenjivanja mitova i njihovog vienja iskljuivo kao manipulativnog sredstva. U vreme kada je masovno kolovanje stiglo u Srbiju (XIX vek), kosovski su mitovi bili ve uveliko formirani i delatni; oni se i danas dobrim delom prenose unutar porodice, sa generacije na generaciju, kao i putem vere (pravoslavlje). 30 Ovde emo dati samo nekoliko najvanijih srpskih kosovskih mitova, onoliko koliko je potrebno za ostvarivanje ciljeva ovoga rada.
136
Ako u se privoleti carstvu, Privoleti carstvu zemaljskome, Zemaljsko je za malena carstvo, A nebesko uvek i doveka. Car volede carstvu nebeskome, A nego li carstvu zemaljskome. Posledica kneevog opredeljenja (koju on unapred zna, iz pisma Bogorodiinog) jeste pogibija njegova i njegovih vitezova, ali i veine srpske vojske. Knez Lazar takoe poziva na jedinstvo i proklinje one koji se ne odazovu: Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, A ne doo na boj na Kosovo, Ne imao od srca poroda, Ni mukoga ni devojakoga! Od ruke mu nita ne rodilo: Rujno vino ni enica bela! Rom kapo dok mu je kolena! (Odlomak iz srpske epske narodne pesme Musi Stevan) Neizbean je i mit o izdaji, koji se vezuje za Lazarevog zeta, velikaa Vuka Brankovia. Njegova suprotnost, najvei kosovski heroj je drugi Lazarev zet, Milo Obili, vitez koji je ubio turskog sultana Murata i zatim i sam poginuo. U narodnoj pesmi Sluga Milutin, sluga ovako opisuje njihov uinak u bitki eni Lazarevoj, Milici: Milo zgubi turskog car-Murata I Turaka dvanaest hiljada; Bog da prosti ko ga je rodio. On ostavi spomen rodu srpskom, Da se pria i pripovjeda Dok je ljudi i dok je Kosova. A to pita za prokletog Vuka,
137
Sran ljuki
Proklet bio i ko ga rodio! Prokleto mu pleme i koljeno! On izdade cara na Kosovu. Tako kroz delovanje kosovskih mitova Vuk Brankovi postaje simbol izdaje njegovo se ime koristilo za sve budue izdajnike a Milo Obili simbol junatva, uzor za sve budue generacije, lik koji i sa onog sveta opominje sve one koji se pred neku bitku kolebaju (Suim emo izi pred Miloa). Tesno isprepleteni, pravoslavlje i kosovski mitovi ouvali su srpski etniki identitet tokom vie vekova, stalno opominjui da je osloboenje od strane dominacije mogue samo ako bude to manje Brankovia, a to vie Obilia (mit o regeneraciji kroz proces samo-oienja). Koliko su kosovski mitovi postali deo srpskog etnikog identiteta svedoi i J. Cviji, poznati srpski antropogeograf, piui poetkom prolog veka o psihikim osobinama dinarskog tipa: Dinarski ovek gori od elje da osveti Kosovo (kosovsku bitku 1389. godine), na kome je izgubio nezavisnost, i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, ak i u najteim prilikama, u kojima bi svaki drugi oajavao (...) Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u njegovoj istoriji (...) Sve ove svoje veite misli on izraava u pesmama i pripovetkama, ak i u posmrtnim tubalicama (narikaama). U svakoj prilici se na njih navraa: opeva ih i pria u kui, uvee pored vatre a posle svakodnevnog rada, u crkvama i manastirima, izlazei iz crkve, prilikom svakog skupa ili sabora (...) svaki dinarski seljak smatra kosovske junake kao svoje pretke.31 Veoma je zanimljivo zapaanje J. Reep, koja uoava mnogobrojne slinosti izmeu kosovske legende i hrvatske legende o kralju Zvonimiru. Legenda o nasilnoj smrti hrvatskog kralja Zvonimira govori o propasti hrvatske drave i padu pod tuinsku vlast. Obe legende priaju o propasti nacionalnih drava; oba naroda stie boja kazna; obe nastoje da opravdaju gubitak drave; obe govore o izdajstvu kao uzroku propasti; obe legende poinju da se stvaraju
31 Isto, str. 362 i 368. O odnosu Srba prema Kosovskoj bitki vidi takoe str. 397 (Crnogorci), 406 (Bosanci) i 557 (Srbi u Panoniji).
138
u XIV i XV veku.32 Ukoliko je ovo zapaanje tano, izlazi da srpska i hrvatska nacija, koje su se u prolom veku nekoliko puta estoko sukobile, u stvari imaju veoma sline mitove. U vreme nastajanja kosovskih mitova, Kosovo i Metohija33 bilo je ne samo srpska sveta zemlja u nastanku, nego i etniki srpska zemlja. Naime, gotovo celo stanovnitvo te i okolnih teritorija inili su Srbi.34 Do prvih znaajnijih promena u etnikom sastavu stanovnitva ove teritorije dolazi krajem XVII veka (tanije 1690. godine), kada u vreme austro-turskih ratova veliki broj Srba, pod vostvom patrijarha Arsenija III arnojevia naputa ovo podruje u strahu od turske odmazde (poto su se u ratu stavili na hriansku, austrijsku stranu) i prelazi Savu i Dunav, naseljavajui taj deo tadanje Habzburke monarhije. Njihovo mesto postepeno zauzimaju islamizovani Albanci i od tada broj hriana ovde opada, a broj muslimana (uglavnom Albanaca) raste. 35 Politiki, ekonomski i drutveno dominantan element u turskoj (islamskoj) dravi, muslimani koriste svoj privilegovan poloaj i potiskuju hriane. U odreenim istorijskim periodima ovo iseljavanje hriana bilo je ubrzano i masovno. To su periodi posle Berlinskog kongresa (1878), pa sve do 1912, kada je, po proraunima J. Cvijia, sa podruja severno od are proterano oko 150 000 Srba i vreme Drugog svetskog rata, kada je ova teritorija bila u sastavu Velike Albanije (pod patronatom faistike Italije).36 Kada Kosovo i Metohija, nakon uspenog rata protiv Turske (1912) ponovo postaju deo
32 J. Reep, Kosovska legenda, Prometej, Novi Sad 2007, str. 111-112. 33 Treba istai da ova dananja srpska pokrajina nije nikada u istoriji bila zasebna upravna teritorija, ak ni u vreme Turaka, i da je se prvi put pojavila u dokumentima Komunistike partije Jugoslavije izmeu dva svetska rata, a u okviru strategije SSSR-a i Komunistike Internacionale da je Kraljevinu Jugoslaviju, kao vetaku tvorevinu potrebno razbiti. Posle Drugog svetskog rata, komunistiki partijski dokumenti pretoeni su u ustavna reenja ureenja komunistike Jugoslavije (vidi opirnije u: B. Krsti, Kosovo izmeu istorijskog i etnikog prava, Kua Vid, Beograd 1994, str. 11-42). 34 M. Macura, Forced Migrations and the Serbian Population During the 90s, in The Serbs, University of Belgrade, Belgrade 2000, str. 34. 35 M. Macura, navedeno delo, str. 34 i J. Cviji, navedeno delo, str. 148. 36 B. Krsti, navedno delo, str. 85.
139
Sran ljuki
srpske drave, tamo je ve prisutna albanska veina. Posle Drugog svetskog rata, nove komunistike vlasti praktino zabranjuju Srbima sa Kosova i Metohije povratak u mesta i na imanja sa kojih su bili za vreme rata proterani. Relativno stabilan odnos Srba i Albanaca (jedna treina prema dve treine) potrajao je nekoliko decenija (od 1931. do 1961), da bi ova ravnotea bila potpuno slomljena u naredne tri decenije: 1991. broj Srba pada na 11%.37 Ovaj tridesetogodinji period iseljavanja pravoslavnog stanovnitva bio je posledica onog to se 60-ih i 70-ih godina prolog veka dogodilo u vrhovima jugoslovenskih komunista; to se, s obzirom da je bila re o vladajuoj (i jedinoj) politikoj partiji, odmah preslikalo na nivo jugoslovenske drave. Naime, kontrolu nad vladajuom strankom i dravom u potpunosti su preuzeli hrvatski i slovenaki komunisti (najstaknutiji meu njima bili su Josip Broz i Edvard Kardelj), to je za jednu od posledica imalo uzdizanje srpske pokrajine Kosova i Metohije na nivo elementa federacije. Tako su albanski nacionalisti, uz obilatu pomo albanskih komunista na Kosovu i Metohiji, dobili priliku da vre pritisak na pravoslavno stanovnitvo da se iseli.38 Sledei talas iseljavanja usledio je sredinom 1999, uz pokroviteljstvo ratnog pobednika, NATO-a (imeu 150 000 i 200 000 proteranih), da bi se poslednji (za sada) dogodio marta 2004, ponovo uz preutnu saglasnost vojne sile koja i danas kontrolie teritoriju Kosova i Metohije.39 Kosovo i Metohija jesu srpska sveta zemlja, mesto za koje se vezuju najvaniji srpski mitovi, ali i podruje u kojem je albansko stanovnitvo ubedljiva veina. Tako je stvorena napetost izmeu istorijskog i etnikog prava,40 rezultiravi mnotvom krvavih i surovih sukoba tokom vie od sto godina. Sa svoje strane, Srbi ne ele da se odreknu svoje svete zemlje kao izuzetno vanog kulturnog resursa, ak konstitutivnog za njihov nacionalni identitet; sa svoje,
37 Isto, str. 90. 38 O okolnostima iseljavanja vidi u: R. Petrovi i M. Blagojevi, Seobe Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 1989. 39 Tako se vojna intervencija Zapada, koja je trebala, navodno, da sprei etniko ienje, zavrila upravo etnikim ienjem. 40 B. Krsti, navedeno delo.
140
Albanci ne ele da se odreknu prilike da svoju nadmonost u broju okrune nezavisnou i kasnijem pripajanju Albaniji. Krajem prolog i poetkom ovog veka, sila (NATO) je bila na strani Albanaca. Ili je bila re o moralu?
Mit o izabranom narodu i moral

Ending this tragedy is a moral imperative. Predsednik SAD Bil Klinton, 24. marta 1999. godine (vest sa amerike TV stanice CNN). Opredeljenje kneza Lazara za carstvo nebesko izraava jo jedan, veoma vaan mit, mit o izabranom narodu. Pretpostavljanjem carstva nebeskog carstvu nebeskom on u stvari pretpostavlja veno prolaznom. Taj njegov izbor onostrane venosti za sebe i svoju vojsku zapravo je zalog i izbor ovostrane venosti za Srbe kao narod. Nebeski narod jeste u stvari od Boga izabrani narod, koji je predodreen za veno postojanje. Ta izabranost ima jo jednu stranu, a to je verovanje u Boju pravdu, koja nee dozvoliti da Srbi nestanu: srpska nacionalna himna poinje reima Boe pravde. A. Smit s pravom se pita zato neke etnike grupe preivljavaju, a druge nestaju. Koji faktori odravaju u ivotu etnike zajednice? Oigledno je da neke etnike zajednice opstaju stoleima, pa i due, u razliitim drutvima, kako predmodernim, tako i modernim i da predstavljaju strukture dugog trajanja (longue duree). On skree panju na subjektivne elemente potrebne za opstanak etnike zajednice, tj. na zajednika seanja, vrednosti, simbole, mitove i tradiciju. Dugotrajan opstanak jednog naroda zavisi pre svega od aktivne kultivacije oseanja kolektivne posebnosti i misije. Pripadnici etnike zajednice moraju oseati ne samo da su jedna super-porodica, nego i da je njihova istorijska zajednica jedinstvena, da njihovo naslee mora biti zatieno od unutranjeg kvarenja i spoljne kontrole i da njihova zajednica ima svetu dunost da iri vrednosti svoje kulture meu drugim narodima. Drugim reima, razvijanje mita o etnikoj izabranosti (mita o izabranom
141
Sran ljuki
narodu) od kljunog je znaaja za opstanak etnikih zajednica. Samo one zajednice koje su uspele da formuliu i razviju takvo verovanje bile su u stanju da obezbede svoj dugotrajni opstanak. Primera u istoriji je veoma mnogo: Jevreji, Stari Egipat, Persijanci, Jermeni, Etiopsko kraljevstvo, Arabljani, Stari Grci, Moskovska Rusija, drava Franaka, savremena kotska, Elizabetanska Engleska, Kalvinistika Holandija, Amerike kolonije, katoliki Meksiko.41 Mit o izabranosti moe i da pojaa povezanost neke zajednice sa njenom istorijskom teritorijom. Za izabrani narod jedino moe da bude dovoljno dobra zemlja predaka, heroja i svetaca.42 Sva je prilika da jedan od primera za ovo srpski odnos prema Kosovu, koje spaja mit o svetoj zemlji i mit o izabranom narodu. Meutim, mit o izabranosti moe da povede zajednicu u ekspanziju i rat. Ubeenje da se poseduje jedina istinska vera i via moralnost i civilizacija inspirisalo je i pravdalo mnoge misionarske i imperijalistike napore da se pomogne onima koji ive u mraku. Meu primere ovakve posledice mita o izabranosti Smit uvrtava i nastojanje zapadnih nacija da belu civilizaciju nametnu narodima Azije i Afrike.43 Prema naem miljenju, mit o moralnoj izabranosti Zapada, uglavnom u svojoj sekularizovanoj formi, predstavljao je i predstavlja glavni kulturni resurs zapadnih nacija u njihovom angaovanju u balkanskim ratovima poslednje decenije XX veka i u produenju tih sukoba u drugim oblicima u prvim godinama ovog veka. Sa Smitom se slae, piui o ideologiji ekspanzionistikog nacionalizma evropskih sila u XIX veku, E. Hejvud, koji istie da je evropski imperijalizam (kolonizacija Afrike i drugih neevropskih teritorija) pravdan ideologijom rasne i kulturne superiornosti. Bilo je rasprostranjeno verovanje da su beli narodi Evrope i Amerike intelekturalno i moralno superiorni u odnosu na crne, smee i ute narode Afrike i Azije: imperijalizam je prikazivan kao moralna dunost belog oveka, njegov teret.44 Voenje rata iz
41 42 43 44 A.D. Smith, navedeno delo, str. 125, 127 i 130-135. Isto, str. 135. Isto. E. Hejvud, Politike ideologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
142
moralnih razloga je ne samo stari motiv (koji, najverovatnije, ne treba vezivati iskljuivo za zapadnu civilizaciju), ve i motiv koji se pojavljuje ne samo u realnom drutvenom svetu, nego i u onom zamiljenom. U Utopiji Tomasa Mora navodi se da stanovnici Utopije (...) ratuju samo onda kada treba da brane svoje granice, ili da suzbiju neprijatelja koji je provalio u zemlju nekog njima prijateljskog naroda ili, najzad, kad odlue, iz istog ovekoljublja prema nekom narodu koji stenje pod jarmom tiranije, da upotrebe silu i oslobode ga njegovog tiranina.45 Veliki mislilac i predani katolik (zbog vernosti Papi je i glavu izgubio) T. Mor pravdao je, kao to vidimo, upotrebu sile iz istog ovekoljublja, to znai iz moralnih razloga. Ovakav stav implicira da su njegovi Utopljani moralno iznad drugih naroda, tj. da su izabrani. U istom smeru, ali neto dalje od Mora, otiao je i jedan drugi velikik mislilac, D.S. Mil. On najpre osporava zapoinjanje rata radi ideje: Ii u rat radi ideje, ukoliko je rat agresivan a ne odbrambeni, jednako je zloinaki kao i ratovanje za teritoriju ili profit. Jer, nametanje naih ideja drugim ljudima malo je opravdivo kao i prisiliti ih da se potine naoj volji u pogledu bilo ega drugog.46 Ipak, kae on, postoje izuzeci koji proistiu iz injenice da (...) postoji velika razlika (...) izmeu sluaja u kojem se nacije o kojima je re nalaze na istom, ili priblino istom, stupnju civilizovanosti, i sluaja u kojem je jedna od strana u ovoj situaciji na visokom, a druga na veoma niskom stupnju drutvenog napretka. Pretpostaviti da izmeu dva civilizovana naroda, i izmeu civilizovanih naroda i varvara, mogu postojati isti meunarodni obiaji, i ista pravila meunarodnog morala, znai napraviti ozbiljnu greku (...) Njihovi umovi (varvarski napomena S.) nisu kadri za tako veliki napor (shvatanja moralnih pravila napomena S.), niti je njihova volja u dovoljnoj meri podlona uticaju trezvenih motiva (...) narodi koji su jo uvek varvarski nisu prevazili period tokom kojeg je, po svemu sudei, u njihovu korist da budu pokoreni i podvrgnuti upravi
Beograd 2005, str. 183-184. Naglaavanja S.. 45 T. Mor, Utopija, Utopija, Beograd 2002, str. 159. 46 D.S. Mil, Nekoliko rei o neintervenciji, u Humanitarne vojne intervencije, priredili J. Babi i P. Bojani, Slubeni glasnik, Beograd 2008, str. 15.
143
Sran ljuki
stranaca.47 Dakle, da bi se rat u ime ideje opravdao, dovoljno je protivnike proglasiti za varvare. A varvari, po definiciji, nikada ne mogu biti zapadnjaci, ve su to uvek oni drugi. Istini za volju, Mil upozorava da ak i u odnosu izmeu civilizovanih i varvara vae univerzalna moralna pravila izmeu oveka i oveka.48 Problem je, meutim, u tome to kada se u rat krene, i to jo na protivnika kojeg ste proglasili moralno manje vrednim varvarinom, civilizovane vojske gotovo redovno poine strahovita zverstva. Milov stav nipoto nije nekakvo usamljeno miljenje, nego samo jedan od pojavnih oblika mita o moralnoj izabranosti Zapada. Slina, gotovo istovetna shvatanja, pojavljuju se stalno iznova. Mnogo godina posle Mila, britanski diplomata R. Kuper pie da se danas (poetak XXI veka) svet deli na pre-moderan, moderan i postmoderan. Postmoderan svet, koji ine pre svih Evropska unija i SAD, odbacuje makijavelistika pravila modernog sveta (dravni razlog) i zamenjuje amoralnost moralnom sveu koja se primenjuje i u unutranjim poslovima i u meunarodnim odnosima. Prosto je, kae on, postmoderni svet postao poten. Ali, ono to vai unutar postmodernog sveta, ne vai za odnos prema onima koji su izvan njega. U tim sluajevima postmoderni svet (...) mora da se vrati grubljim metodima starijeg doba sili, prvom udaru, prevari, ta god je potrebno za one koji jo uvek ive u svetu svake drave za sebe iz devetnaestog veka. U dungli svako mora da koristi zakone dungle.49 Promenili su samo vekovi, pristup je ostao isti: za neke je rezervisana civilizovanost, a za druge varvarstvo. Ratovanje za ideje esto se vezuje za SAD. S. Hantington podvlai da (...) Amerikanci ele da u bilo kom stranom sukobu identifikuju sile dobra i sile zla i da se svrstaju sa prvima.50 Mit o izabranom narodu koji ima posebnu boansku misiju doneli su u Severnu Ameriku jo prvi kolonisti. Najitanija knjiga meu njima (posle Biblije) bila je Book of Martyrs, koju je napisao
47 Isto, str. 16. 48 Isto 49 R. Kuper, Raspad nacija, Filip Vinji, Beograd 2007, str. 44 i 68-69. 50 S. Hantington, Sukob civilizacija, CID i Romanov, Podgorica i Banja Luka 2000, str. 321
144
izvesni Foks (Foxe), koja je govorila o Englezima kao o izabranom narodu. Englezi su, navodno, hrianstvo primili direktno od Hristovih uenika, a rimski imperator Konstantin bio je Britanac (deda mu je bio britanski kralj); on je hristijanizovao ceo civilizovani svet uz pomo britanske vojske. Godine 1622. pesnik Don Dan (John Donne) je zapisao o kolonistima u Virdiniji: Bog nas je nauio da pravimo brodove, ne da prevezemo nas, nego njega; budui guverner Virdinije jo na brodu zabeleio sledee rei: Mi emo biti grad na vrhu brda, oi svih ljudi bie uprte u nas. Da su Amerikanci na neki nain izabrani od strane Boga mislio je i prvi predsednik SAD, Dord Vaington.51 Abraham Linkoln, koji je bio predsednik SAD za vreme Graanskog rata, prema reima P. Donsona, sa svojim spajanjem religije i politike predstavlja arhetip amerikog dravnika.52 U svom govoru pred Senatom drave Nju Dersi prisetio se deakih dana i vremena kada je itao knjigu o Dordu Vaingtonu. Razmiljajui o onom to je proitao, doao je do zakljuka da su se Vaington i drugovi borili za neto vie od nacionalne nezavisnosti, za neto to je nosilo obeanje za sve narode sveta u vremenu koje je nailazilo; izrazio je zadovoljstvo to mu je Bog omoguio da bude na elu skoro izabranog naroda (almost chosen people) i da nastavi borbu zapoetu u vreme Revolucije.53 Krajem decembra 2008. godine svi svetski mediji objavili su da se novoizabrani predsednik SAD Barak Obama sprema da poloi zakletvu na Bibliji koju je koristio njegov uzor Abraham Linkoln. Prema Ustavu SAD, predsednik nije duan da poloi zakletvu na Bibliji, ali je to postala tradicija. ta znai izabranost kada doe do vojnog sukoba, pokazao nam je nekadanji predsednik SAD Teodor Ruzvelt kroz kvalifikovanje osvajanja Zapada u kojem je praktino unitene domorodaka populacija: Najpravedniji od svih ratova jeste rat protiv divljaka.
51 P. Johnson, The Almost-Chosen People, www.americanheritage.org.AHEF_The_Almost-Chosen_People_Article.pdf str. 17 i 19. 52 Isto, str. 20. 53 A. Lincoln, Address to the New Jersey State Senate, http://swowcase.netins.net/web/creative/lincoln/speeches.
145
Sran ljuki
T. Ruzvelt, poznat i po izjavi da je istrebljivanje i proterivanje Indijanaca bilo korisno, kao i neizbeno, bio je uzor predsedniku Bilu Klintonu.54 U vreme pansko-amerikog rata i aneksije Filipina, predsednik Mekinli izjavio je na skupu Metodista: Kleknuo sam i molio Svemogueg Boga da me povede i pokae mi put (...) jedne noi ovako mi se pojavilo (...) Nismo mogli da uradimo nita drugo nego da (...) obrazujemo Filipince, uzdignemo ih, civilizujemo i hristijanizujemo, uz Boju milost to bolje moemo za njih, kao za nau brau za koju je Hristos takoe umro.55 Na sistematski nain o amerikim mitovima pie Riard Hjuz (Richard T. Hughes).56 On mitovima prilazi na antropoloki nain, tvrdei da (...) suprotno kolokvijalnoj upotrebi, mit nije oigledno neistinita pria. Radije, mit je pria koja govori o znaenju i svrsi i zato on govori istinu za one koji ga uzimaju ozbiljno.57 Ono to vai za mitove uopte, vai i za amerike nacionalne mitove, koji nisu nita drugo do nacionalne prie, prie koje slue naciji na vane i krucijalne naine. Ti mitovi objanjavaju zato Amerikanci vole svoju zemlju i zato u nju veruju. Ameriki kredo koji predstavlja primarni mit i ujedinjuje Amerikance zapisao je T. Deferson u amerikoj Deklaraciji nezavisnosti: Mi smatramo ove istine oiglednima, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da im je njihov Tvorac podario izvesna neotuiva prava i da su ta prava pravo na ivot, slobodu i traganje za sreom. U svoje vreme, Deferson je mislio samo na bele mukarce-privatne vlasnike, ali je to znaenje kasnije proireno na ene i na ljude drugaije boje koe.58 Hjuz navodi pet amerikih nacionalnih mitova, koji su svi utkani u religijsko razumevanje stvarnosti i ije je pojavljivanje vezano za odreene periode amerike istorije. Svi ti mitovi su i danas delatni
54 N. omski, Novi militaristiki humanizam, Filip Vinji, Beograd 2000, str. 94 i 110-111. Finney, Dee, A Thousand Lies. The Native American, www.greatdreams.com/lies.htm. 55 P. Johnson, navedeno delo, str. 20. 56 R. T. Hughes, Myths America Lives By, University of Illinois Press, Urbana and Chicago 2004. 57 Isto, str. 2. 58 Isto, str. 2-3.
146
(u razliitom stepenu), esto u kombinaciji jedan sa drugim. Prvi mit, mit o izabranom narodu, pojavio se meu Puritancima u kolonijalnom periodu amerike istorije. Ovaj mit svoje najstarije i najdublje korene ima u Bibliji, gde se u Starom Zavetu navodi da je Bog izabrao Jevreje, meu svim narodima sveta, kao svoj narod. U vreme Reformacije u Engleskoj (esnaesti vek), nakon prevoda Biblije na engleski jezik, taj mit postaje veoma rairen i to u varijanti u kojoj se Englezi vide kao izabrani, Boji narod. Njega preuzimaju Puritanci (koji su bili i pod uticajem Kalvinove doktrine o predestinaciji) i, budui da su bili proganjani u Engleskoj, prenose poetkom sedamnaestog veka u Ameriku. Nova Engleska postala je nova obeana zemlja, a Puritanci-kolonisti novi Jevreji; zateeno domorodako stanovnitvo biva proterivano i istrebljivano (ratovi, bolesti), kako bi oslobodilo prostor za izabrane. Kasniji useljenici u Ameriku prihvatali su ovaj mit sa velikom lakoom i on je postao stalan deo amerike nacionalne svesti. Vremenom, ta se izabranost poela shvatati kao zadatak Amerikanaca da oslobode, civilizuju, prosvetle celo oveanstvo. Tako je senator iz Konektikata, Orvil Plat (Orville Platt), pravdajui ameriku vojnu intervenciju na Kubi i na Filipinima izjavio da su Amerikanci izabrani da unapreuju oveanstvo na zemlji, a njegov kolega iz Indijane, Albert Beverid (Albert Beveridge), govorei o istom pitanju, ustanovio da je sam Bog izabrao Amerikance da uspostave sistem tamo gde vlada haos, dao im duh da savladaju reakciju irom Zemlje i sposobnost da vladaju divljacima.59 Sledi mit o Americi kao naciji Prirode, stvoren u periodu Amerike revolucije i prvim decenijama postojanja SAD, a koji vodi poreklo iz Prosvetiteljstva i deistikog shvatanja sveta. Naime, veina osnivaa SAD bili su deisti. Prema ovom mitu, SAD prosto reflektuju nain na koji je Bog eleo da stvari izgledaju od samog postanka sveta: ameriki sistem nije plod ljudske mate, niti mudrosti, ve je zasnovan na prirodnom poretku, iji je tvorac Bog. Ovaj je mit ohrabrio Amerikance da ignoriu istoriju i tradiciju kao snage koje
59 Isto, str. 19-37.
147
Sran ljuki
oblikuju naciju.60 Trei mit je mit o hrianskoj naciji. S obzirom da su osnivai SAD bili deisti, oni nisu Ameriku zamiljali kao iskljuivo hriansku naciju. Meutim, ubrzo nakon sticanja nezavisnosti, organizovane hrianske snage (dominirali su kalvinisti) kreu u veliku propagandnu akciju kako bi SAD pretvorili u hriansku naciju, naciju Boju. Ta je njihova akcija bila veoma uspena, to se vidi i u dananjoj snazi hrianske desnice.61 Mit o milenijumskoj naciji naslanja se na prethodne mitove i zasniva se na jevrejskom i hrianskom poimanju kraja sveta, dolaska mesije i perioda mira i pravde. U kasnom osamnaestom i u devetnaestom veku, mnogi Amerikanci verovali su da je njihova zemlja ta koja donosi milenijum, jer nije pokvarena vremenom i tradicijom, ve je radikalno nova, formirana na od ljudi gotovo netaknutom terenu i prua njenim lanovima prava i mogunosti nezamislive u Starom svetu. Novi svetski poredak koji je predsednik Dord Bu stariji proglasio nakon sloma komunizma krajem dvadesetog veka, jeste pojavni oblik ovog mita. Prvobitni smisao ovog mita nalazio se u tvrdnji da e milenijumska nacija svojim primerom uticati na preobraaj celog sveta koji e svim ljudima na planeti doneti hiljadugodinji mir i blagostanje. U prvoj polovini devetnaestog veka, meutim, taj je smisao radikalno izmenjen u amerikom manifestu sudbine, koji je predviao da SAD imaju pravo da svoj uticaj ire ne samo putem primera, nego i putem sile, najpre u Severnoj Americi, a zatim i na celoj Zemaljskoj kugli. Prvi su to na svojoj koi osetili ameriki Indijanci.62 U dvadesetom veku javlja se mit o SAD kao o nevinoj naciji. Danas veina amerikanaca uopte ne sumnja da se njihova zemlja zalae za pobedu dobra nad zlom, pravde nad nepravdom, demokratije nad tiranijom, vrline nad porokom. Poetna taka amerike iluzije o nevinosti lei u amerikom preziru prema istoriji kao neem irelevantnom. Dugotrajnost iluziji o nevinosti obezbeuje ameriko nacionalno bogatstvo. Mit o nevinoj naciji
60 Isto, str. 45-56. 61 Isto, str. 66-70, 76 i 88. 62 Isto, str. 91-107 i 114.
148
spreava veinu Amerikanaca da vide ono je mnogima u svetu sasvim oigledno.63 Jedna od konstanti u politici koju slede SAD jeste verovanje u izabranost i moralnu superiornost amerikog naroda i SAD. Taj mit vidimo kao jedan od oblika mita o moralnoj izabranosti Zapada, koji je doao do punog izraaja u sukobu oko srpske pokrajine Kosova i Metohije (ne samo u vreme rata 1999, ve i pre i posle njega). Zapadni politiari, ali i novinari i intelektualci u vreme bombardovanja Srbije prosto su se utrkivali u davanju izjava u kojem su iznosili moralne i humanitarne razloge za napad na Srbiju, istovremeno nazivajui Srbe varvarima i sl. Mogue je ovo tumaiti samo kao deo ratne propagandne protiv neprijatelja (Srbije), emu su skloni neki istraivai; ipak, mi smatramo da je to bilo vie od puke medijske podrke ratu, da je kroz medijsku kampanju (koja je svakako postojala, to je pravilo za maltene sve sukobe ovakve vrste) na povrinu izbio stari mit o moralnoj izabranosti. Evo samo nekih od tih izjava, u kojima se najjasnije vidi ono to elimo da istaknemo: Ono to Srbi ine na Kosovu predstavlja varvarizam. (R. Kuk (R. Cook), britanski ministar spoljnih poslova, juna1998, SKY NEWS); Dragi moji zemljaci, ono to mi ivimo, to znate, jeste sukob izmeu varvarizma i demokratije. To je istinska borba za ljudska prava na naem kontinentu. (. irak (J. Chirac), predsednik Francuske, u televizijskom obraanju naciji 21.04.1999); Pravda i pravo su na strani NATO pakta, Alijanse i SAD. (Francuski akademik . Ormeson (J. Ormesson), Le Figaro 11.05.1999); Postoji jedna stvar koju nijedna razumna osoba ne moe
63 Isto, str. 153-163.
149
Sran ljuki
da porekne: ovo je verovatno prvi rat koji se nije vodio u ime nacionalnih interesa, ve pre u ime principa i vrednosti (...) NATO se bori zbog brige za sudbinu drugih. Bori se zato to nijedna estita osoba ne moe da stoji i posmatra sistematsko ubijanje drugih ljudi koje sprovodi drava (...) Alijansa je delovala u odbranu ljudskih prava kako i zapovedaju savest i zakon. Ovo je vaan presedan za budunost. Jasno je reeno, da se jednostavno ne moe dozvoliti ubijanje ljudi, proterivanje iz kua, muenje i oduzimanje njihove imovine. (Vaclav Havel, predsednik eke republike); Kada se zlo otkrije, ne treba ekati i dopustiti mu da ojaa. Mora se odmah delovati. (Eli Vizel) Moramo ui u novi milenijum jasno pokazujui diktaturama da neemo dozvoliti etniko ienje. I ako se borimo, to nije zbog teritorijalnih imperativa ve zbog vrednosti. Za novi internacionalizam gde se brutalna represija etnikih grupa nee tolerisati. Za svet gde poinioci nekog zloina nee imati gde da se sakriju. (E. Bler (A. Blair), britanski premijer, septembra 1998. u ikakoj privrednoj komori).64 Pravda, sukob varvarizma i demokratije, ljudska prava, rat u ime principa i vrednosti, savest, zloini, moral i sl. najei su termini i izrazi koji su se tada mogli uti bezbroj puta ponovljeni u zapadnim (dominantnim) medijima. Sam napad na Srbiju, kao vojna operacija, nazvan je Milosrdni aneo. Ovde navedenu izjavu T. Blera R. Kuper je ak nazvao klasinom izjavom postmodernih stremljenja, ne slutei da u stvari samo ponavlja jedan vrlo stari mit o moralnoj izabranosti Zapada.
64 Z. Petrovi Piroanac, navedeno delo, str. 67, 101 i 118; N. omski, navedeno delo, str. 107 i 109; R. Kuper, navedeno delo, str. 67.
150
Sada mnogo lake moemo proitati gore navedenu izjavu M. Ahtisarija. Jasno je ko je taj ko propisuje da je neto loe uinjeno (Zapad) i na osnovu ega (izabranosti); jasno je i ko ima pravo da intervenie i na osnovu ega; naposletku, jasno je i ko je taj ko poteno razmatra istoriju. Ne iznenauje ni njegova ranija izjava da su Srbi krivi kao narod i da svaka nacija na svetu ima svoj teret za koji treba da plati65, jer znamo i ko je sudija i ko ispostavlja i naplauje raun. Mitovi i sukob Duboka ukorenjenost kosovskih mitova kod Srba i mita o moralnoj izabranosti Zapada jedan je od uzroka duine i estine sukoba oko srpske pokrajine Kosova i Metohije. Srbi teko mogu da odustanu od Kosova, jer bi to ujedno znailo i odustajanje od kosovskih mitova koji su u samom sreditu njihovog nacionalnog identiteta; Zapad ne moe da odustane od svog mita o moralnoj izabranosti, jer bi time obesmislio vie vekova svoje istorije. Oba su mita, oigledno, hrianskog porekla i verovanje u pravdu i moral im je zajedniko. Ovi su mitovi duboko utkani u kolektivnu svest; nije tu re o povrnim fantazijama koje kreiraju mediji (iako ulogu drutvenih elita i medija nije mogue zanemariti). U Srbiji su se 1999. mnogi intelektualci udili to dobar deo zapadnih intelektualaca odobrava moralni rat protiv Srbije, dok su se na Zapadu udili to se Srbi tako vrsto dre Kosova: ni jedni ni drugi nisu shvatili snagu mitova o kojima smo govorili. Nije tu re o istinitosti pojedinih mitova, ve o verovanju. Ako se u mit veruje (mit kao vrednost), on postaje delatan za drutvene aktere. Mit o knezu Lazaru kojem soko (Sveti Ilija) donosi pismo od Bogorodice nije ni manje, a ni vie istinit od mita o moralnoj izabranosti Zapada, premda smo ubeeni da bi se nale desetine, stotine, pa ak i hiljade onih koji bi nastojali da dokau istinitost drugog spomenutog mita. Osim ako se u potpunosti ne uutka
65 Vidi: www.b92.net , vesti za 25.08.2006.
151
Sran ljuki
druga strana, to, naravno, nije mogue. Kao to smi i spomenuli na samom poetku ovog rada, imali smo nameru da neto kaemo samo o odnosu mitova (kao kulturnih resursa) i sukoba oko Kosova, a nikako da obuhvatimo sve mogue aspekte, sve druge resurse (politike, ekonomske, vojne) i njihovu ulogu. Niti smo eleli da ceo sukob svedemo na rat mitova. Drutveni su sukobi sloene pojave i njihovo svoenje samo na jedan aspekt nuno znai jednostranost i greku.
152
beLeke O AuTOrIMA darko gavrilovi predaje na Fakultetu

za evropske pravno-politike studije (Sremska Kamenica) Univerziteta Singidunum i na Filozofskom fakultetu u Banjaluci. Predavao je na univerzitetima u Pragu i Lou, na institutima u Nemakoj, Austriji, Engleskoj i SAD-u. Do sada je objavio sedam samostalnih monografija i dve sa grupom autora, te jedan udbenik. Objavio je vie desetina naunih i strunih radova. Pie romane i lan je Drutva knjievnika Vojvodine. Dobitnik je naunih i knjievnih nagrada. Direktor je Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje. Glavni i odgovorni urednik zbornika The Shared History. Urednik Kulture Polisa.
Ljubia despotovi je profesor na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend Univerziteta u Beogradu. Prethodno je bio zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, nastavu je drao na odseku za medije i odseku za sociologiju. Kao gostujui profesor predavao je i na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, na Alternativnoj akademskoj mrei u Beogradu i na Fakultetu za preduzetni menadment BK u Novom Sadu. Glavni je i odgovorni urednik naunog asopisa Kultura polisa. lan je predsednitva Udruenja za politike nauke Srbije, Srpskog sociolokog udruenja i redovni lan Matice Srpske. Do sada je objavio vie od deset knjiga, monografija, hrestomatija i zbornika od kojih su najznaajnije Srpska politika moderna, Ekoloka paradigma, Sociologija demokratije i dr.
Vjekoslav Perica je prije rata pisao kolumnu Religija i politika u splitskom tjedniku Nedjeljna Dalmacija. Od 1991. do 2006. ivi u SAD gdje je 1998. doktorirao na University of Minnnesota. Predavao je na nekoliko amerikih univerziteta i bio istraivaem pri U.S. Institute of Peace te Centru Woodrow Wilson u Washingtonu. Izmeu ostalog, objavio je knjigu Balkan Idols. Religion and Nationalism in Yugoslav States (New York: Oxford University Press, 2002.), koja je 2006. u srpskom prevodu izila u Beogradu. 2007. je bio ameriki Fulbright stipendist -- gostujui predava i istraiva na Univerzitetu u Beogradu. Danas je profesor povijesti na Filozofskom fakultetu Sveuilita u Rijeci. Sran ljuki je predava na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, Odsek za sociologiju. Kao gostujui predava radi i na Pedagokom fakultetu u Somboru. Glavni je odgovorni urednik Godinjaka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i lan urednitva urnala za sociologiju. Bio je predsednik Vojvoanske socioloke asocijacije (2004-2006), a trenutno je lan predsednitva Srpskog sociolokog drutva. lan je i Srpskog udruenja za sociologiju sela i poljoprivrede. Do sada je objavio dve monografije u koautorstvu, vie lanaka u naunim asopisima i radova u zbornicima. Uestvovao je na brojnim naunim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Mitovi nacionalizma i demokratija Izdava Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje, Novi Sad Fakultet za evropske pravno-politike studije, Sremska Kamenica Grafomarketing, Novi Sad Za izdavaa: Prof. dr Ilija Babi Slog, prelom, korice: Grafomarketing Novi Sad tampa: Grafomarketing Novi Sad Tira: 300 kom.
CIP - e , 323.1(082) MITOVI nacionalizma i demokratija / Darko Gavrilovi ... [et al.]. - Novi Sad ; Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje ; Sremska Kamenica ; Fakultet za evropske pravno-politike studije, 2009 (Novi Sad ; Grafomarketing). - 157 str. ; 21 m Tira 300, - Bibliografija, ISBN 978-86-86601-07-0 1. a, 2. , 3. , 4. , ) - - COBISS.SR-ID 238457351

Mitovi Nacionalizma I Demokratija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mitovi Nacionalizma I Demokratija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Darko Gavrilovi, Ljubia Despotovi Vjekoslav Perica, Sran ljuki

MITOVI NACIONALIZMA I deMOkrATIjA

recenzenti: prof. dr Zoran Jevtovi doc. dr Vjeran Pavlakovi

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

MITOVI NACIONALIZMA ZAArANI krug SukObA

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Mitovi nacionalizma zaarani krug sukoba

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

POLITIkI MITOVI, NACIONALIZAM, ANTINACIONALIZAM I deMOkrATIjA NA PrOSTOru bIVe jugOSLAVIje

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Teror istorije i podeljena istoriografija

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Nacionalizam i antinacionalizam primeri Srbije i hrvatske

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Politiki mitovi, nacionalizam, antinacionalizam i demokratija na prostoru ...

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

1. etnodijaspore kao dravotvorni mitovi

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

2. Postjugoslavenske dijaspore i egzodus ljudskog kapitala socijalizma

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku

Nacije i dijaspore: Mit o sakralnom centru i vjenom povratku