Program Razvoja Turizma Opštine Surčin (Finalna Verzija)

Horwath HTL d.o.o. Beograd Obiliev venac 18-20 11000 Beograd, Srbija tel. +381 (0)11 30 34 270 fax.
+381 (0)11 30 34 161 mob. +381 (0)63 49 86 59 office@horwathHTL.rs www.horwathHTL.rs
15.05.2011.
Program razvoja turizma optine Surin

Finalna verzija
NARUILAC:
Javno preduzee za turizam Gradske optine Surin Vojvoanska 79 Gradska optina Surin
2011. sva prava pridrava HORWATH HTL BEOGRAD

Sva prava pridrana; niti jedan deo ovog izdanja ne moe biti ponovo izdat, sauvan u sistem za pretraivanje ili prenesen bilo kojim sredstvom: elektronskim, mehanikim, skeniranjem, snimanjem ili kakvim drugim nainom bez prethodnog pismenog odobrenja Horwath HTL Beograda ili bez dozvole za ogranieno umnoavanje. Ovo izdanje se ne moe pozajmiti, ponovo prodati, iznajmiti niti se njime moe trgovati na bilo koji nain u bilo kakvom uvezu osim u onom u kojem je originalno izdato, bez prethodnog pismenog pristanka Horwath HTL Beograda.
Horwath HTL d.o.o. Beograd Matini broj: 20509759; PIB: 105998858; Raun: 160-317061-75, Banca Intesa Beograd
JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN
HORWATH HTL
Sadraj
1. POLAZNE OSNOVE.............................................................................................................................................. 1 1.1. ZADATAK.......................................................................................................................................................... 1 1.2. PROCEDURE .................................................................................................................................................... 1 3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA .................................................................................................................... 3 3.1. SITUACIJSKA ANALIZA ....................................................................................................................................... 3 3.1.1. Opti okvir .......................................................................................................................................... 3 3.1.2. Klima .................................................................................................................................................. 4 3.1.3. Demografija ....................................................................................................................................... 4 3.1.4. Saobraajna infrastruktura................................................................................................................. 6 3.1.5. Opta infrastruktura ........................................................................................................................... 8 3.1.6. Ekonomija ........................................................................................................................................ 10 3.1.7. Zatita prirodnih i kulturnih dobara .................................................................................................. 11 3.1.8. Planska osnova razvoja turizma optine Surin .............................................................................. 12 3.2. TURISTIKI SISTEM ......................................................................................................................................... 15 3.2.1. Ponuda i tranja ............................................................................................................................... 15 3.2.2. Evaluacija atrakcija i resursa ........................................................................................................... 17 3.3. SWOT ANALIZA .............................................................................................................................................. 21 3.3.1. Pristup.............................................................................................................................................. 21 3.3.2. Snage i slabosti ............................................................................................................................... 22 3.3.3. Mogunosti i pretnje......................................................................................................................... 27 3.3.4. Zakljuak SWOT analize ................................................................................................................. 33 4. STRATEKI OKVIR RAZVOJA TURIZMA ......................................................................................................... 35 4.1. STRATEKA UPORITA VIZIJE .......................................................................................................................... 35 4.1.1. Prostorna, ekonomska i funkcionalna veza sa gradom Beogradom............................................... 36 4.1.2. Saobraajni poloaj optine Surin................................................................................................. 37 4.1.3. Diferenciranje urbanih i ruralnih celina optine Surin.................................................................... 38 4.1.4. Green field turistiki investicioni projekti kao poluga razvoja turizma .............................................. 39 4.2. VIZIJA TURISTIKOG RAZVOJA OPTINE SURIN ............................................................................................... 40 4.2.1. Vizija turistikog razvoja podruja.................................................................................................... 40 4.2.2. Principi na kojima se zasniva vizija ................................................................................................. 41 4.2.3. Izjava o viziji..................................................................................................................................... 41 4.3. KLJUNE TURISTIKE FASCINACIJE .................................................................................................................. 41 4.4. TRINO POZICIONIRANJE ............................................................................................................................... 44 6. PLAN RAZVOJA PROIZVODA ........................................................................................................................... 45 6.1. UVOD............................................................................................................................................................. 45 6.2. GOLF ............................................................................................................................................................. 45 6.3. SPORT I REKREACIJA ...................................................................................................................................... 46 6.4. RURALNI TURIZAM .......................................................................................................................................... 47 6.5. POSLOVNI TURIZAM ........................................................................................................................................ 48 6.6. AKTIVNOSTI NA VODI ....................................................................................................................................... 49 6.7. TURE / TRANZIT .............................................................................................................................................. 50
Sadraj
HORWATH HTL
7. KLJUNI INVESTICIONI PROJEKTI .................................................................................................................. 52 7.1. UVOD............................................................................................................................................................. 52 7.2. KLJUNI PROJEKTI .......................................................................................................................................... 54 7.2.1. Urbana konverzija naselja Surin ................................................................................................... 54 7.2.2. Airport hotel Surin ....................................................................................................................... 57 7.2.3. Odmorino-rekreativni kompleks uz reku Savu .............................................................................. 59 7.3. MANJI PROJEKTI ............................................................................................................................................. 61 7.4. PROJEKTI PODIZANJA KONKURENTNOSTI I EDUKACIJE....................................................................................... 65 7.5. MODEL RASTA SMETAJNIH KAPACITETA I EKONOMSKI EFEKTI RAZVOJA ............................................................ 67 8. PREDLOG UPRAVLJAKOG MODELA ............................................................................................................ 68 8.1. POLAZITA DEFINISANJA UPRAVLJAKOG MODELA ........................................................................................... 68 8.2. MODEL ORGANIZACIJE .................................................................................................................................... 69
Sadraj
II
HORWATH HTL
1. POLAZNE OSNOVE
1.1. Zadatak
Javno preduzee za turizam Gradske optine Surin i Horwath HTL Beograd su 22.10.2010. godine potpisali ugovor za izradu Programa razvoja turizma optine Surin. Cilj izrade Programa razvoja turizma optine Surin, kao prvog stratekog dokumenta u daljem razvoju turistike industrije na teritoriji optine Surin, je da se izvri sagledavanje postojee situacije i evaluacija turistikih resursa, definie strateki okvir razvoja turizma i na osnovu njega predloi plan razvoja turistikih proizvoda. Konano, u Programu razvoja turizma pristupa se identifikaciji kljunih investicionih projekata, kako sa aspekta potreba odreivanja prioriteta ulaganja javnog sektora, tako i sa aspekta atraktivnosti projekata za investiranje privatnog sektora. Kompletan izvetaj Program razvoja turizma Gradske optine Surin obuhvata sledee segmente: 1. Situacijska i trina analiza 2. Strateki okvir razvoja turizma 3. Plan razvoja proizvoda 4. Kljuni investicioni projekti 5. Predlog upravljakog modela
1.2. Procedure
Program razvoja turizma Gradske optine Surin je prvi strateki dokument daljeg razvoja turizma optine nastao na osnovu sagledavanja potreba optine, prvenstveno Javnog preduzea za turizam optine Surin, za primenom planskog i sistematinog pristupa u upravljanju procesom budueg razvoja turizma. U postupku izrade ovog dokumenta, Horwath HTL je koristio sledee standardne radne procedure: Dijagnoza postojee situacije koja se odnosi ne samo na sagledavanje dostignutog stepena razvoja turistike industrije, ve i na analizu ekonomskih i drugih indikatora razvoja optine; Prikupljanje i analiza postojee statistike koja se odnosi na indikatore performansi privrednog razvoja optine;
1. POLAZNE OSNOVE
HORWATH HTL
Prikupljanje i analiza postojee ubranistike regulacije / prostorno planske osnove koja obuhvata generalni urbanistiki plan grada, prostorni plan optine, planove detaljne regulacije i drugo; Analiza postojeih razvojnih planova vieg stepena (Strategija razvoja turizma Srbije, Strategija razvoja turizma grada Beograda); Analiza postojeih razvojnih planova / planova ekonomskog i odrivog razvoja optine; Obilazak terena, sagledavanje postojeih projekata i inicijativa u vezi razvoja turizma na teritoriji optine; Sagledavanje postojeih projekata saobraajne i opte infrastrukture, evaluacija kvaliteta postojee infrastrukture sa aspekta podrke razvoju turistikih projekata; Procena trinog potencijala turistikog razvoja podruja; Sprovoenje interaktivnih radionica sa zaposlenima Javnog preduzea za turizam optine Surin u cilju podsticanja aktivnog uestvovanja u izradi ovog dokumenta i sagledavanja njihovih stavova i minjenja u vezi strategije daljeg razvoja turizma optine.
Finalni izvetaj zavren je 15.05.2011. godine.
1. POLAZNE OSNOVE
HORWATH HTL
3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA
3.1. Situacijska analiza

3.1.1. Opti okvir
OPTINA SURIN
GRAD Beograd
POVRINA 2 (u km ) 288
POLJOPRIVREDNA POVRINA (u %) 70
BROJ NASELJA 7
STANOVNITVO (u 000) 40.5
SEDITE Surin
Optina Surin se nalazi jugozapadno od Beograda i obuhvata povrinu od 288km2. Sastoji se od sedam naselja (katastarskih optina) u kojima prema popisu iz 2002. ivi 38.695 stanovnika, pri emu je procena da je u 2008. godini na teritoriji optine ivelo 40.095 stanovnika1. Optina Surin je najmlaa od ukupno 17 optina Grada Beograda,
1 Izvor: Optine u Srbiji 2009, Republika Srbija, Republiki zavod za statistiku, Beograd, 2010.
HORWATH HTL
nastala je izdvajanjem od optine Zemun 2004. godine zbog potreba za efikasnijim daljim rastom i urbanizacijom podruja Grada. Granice optine Surin prema susednim optinama Grada Beograda (Novi Beograd, Zemun i ukarica), kao i prema optinama Peinci i Obrenovac, ine spoljanje granice katastarskih optina Surin, Dobanovci, Petrovi, Progar, Boljevci i Jakovo. Optina Surin pripada ratarsko stoarskom makrorejonu sa elementima stoarsko voarsko vinogradarskog makrorejona2. Poljoprivredno zemljite obuhvata teritoriju od dve treine ukupne povrine optine (198,16 km2). Optina zauzima prostor izmeu 4439 i 4454 severne geografske irine i 2138 i 2151 istone geografske duine. Tereni na podruju obuhvaenim granicama Optine se nalaze u aluvijalnoj ravni reke Save i obuhvataju delove Zemunskog lesnog platoa. Gotovo cela teritorija optine se nalazi na nadmorskoj visini od ispod 100 metara nadmorske visine, izuzev najviih delova platoa istono od Surina ka Ledinama, koji su neznatno vii.
3.1.2. Klima
Po svom geografskom poloaju, podruje optine Surin se nalazi u zoni umereno kontinentalne klime. Klimu optine karakteriu sva etiri godinja doba. Prolee je kratko i kiovito. Jesen je dua od prolea, sa duim sunanim i toplim periodima. Zima u proseku ima 21 dan sa temperaturom ispod nule. Januar je najhladniji mesec u godini sa prosenom temperaturom 0,1C, dok je najtopliji mesec jul, sa prosenom temepraturom od 22,1C. Srednja godinja temperatura vazduha na teritoriji optine je 11,5C. Proseno godinje trajanje sunevog sjaja je 2.096 sati. Najvea insolacija, oko 10 asova dnevno, je u julu i avgustu, dok je najvea oblanost u decembru i januaru, kada sunce u proseku sija 2 do 2,3 sata dnevno. Godinje u proseku padne 669,5 mm padavina. Najvea koliina padavina je u maju i junu.
3.1.3. Demografija
Broj stanovnika optine Surin u 2009. godini iznosio je 40.500 stanovnika.
Starosna struktura stanovnitva optine Surin
0-14
22%
21% 15%
15-29
30-44
45-59
60-74
22%
3% 17%
>75
Izvor: Zavod za statistiku Srbije
2 Izvor: Prostorni plan Republike Srbije
HORWATH HTL
Etnika strukura stanovnitva optine Surina
Srbi 88%
Slovaci 4% Hrvati 1% Romi 2%
Ostalo 5%
Izvor: Optine u Srbiji, 2008. godina
Struktura stanovnitva optine Surina prema kolskoj spremi

Bez kolske spreme
28%
49%
Osnovna kola (1 - 7 razred) Osnovna kola Srednje obrazovanje
Vie obrazovanje
12% 4% 1% 3% 3%
Visoko obrazovanje Nepoznato
Izvor: Optine u Srbiji, 2009. godina
Kljune demografske karakteristike optine Surin su: Postepeni rast broja stanovnika u periodu (2002. 2008.) po prosenoj stopi od oko 1% godinje; Imajui u vidu da se radi o optini koja pripada Gradu Beogradu iznenauje izrazito mala gustina naseljenosti od 141 stanovnika po km2, u odnosu na prosek za Beograd koji iznosi 509 stanovnika po km2; Mlada starosna struktura skoro 40% stanovnitva ispod 30 godina starosti, 18% iznad 60 godina starosti sa svega 3% stanovnitva preko 75 godina starosti; U etnikog strukturi stanovnitva preovlauju Srbi (88%), dok su ostale zastupljene etnike grupacije Slovaci (4%), Romi (2%) i Hrvati (1%); Obrazovna struktura stanovnitva se moe oceniti kao nepovoljna gotovo 50% stanovnika ima zavrenu samo srednju kolu, dok svega 6% ima zavreno vie ili visoko obrazovanje (3% vie i 3% visoko obrazovanje). Ovo je posebno vano ukoliko se uzme u obzir da je proseno uee visoko obrazovanog stanovnitva u Gradu Beogradu (prema popisu iz 2002.) oko 13,8%, dok je uee stanovnika sa viim obrazovanjem oko 6,8%;
HORWATH HTL
3.1.4. Saobraajna infrastruktura

Saobraajnu mreu optine Surin formiraju postojee i planirane saobraajnice koje su u funkciji namene i integralnog razvoja3. Optina Surin ima izuzetno povoljan saobraajni poloaj, to svakako predstavlja jedan od najveih razvojnih potencijala optine u budunosti. Nalazi se na junom obodu Panonske nizije uz reku Savu, kao plovnim putem koji omoguava vezu sa rekom Dunav kao evropskim koridorom 7. Drumski saobraaj je odreen drumskim koridorima (autoputevima) granica Hrvatske Beograd (Dobanovci), i autoputa E-75 deonica Beograd Ni. Najvaniji objekat saobraajne i socio-ekonomske infrastrukture na teritoriji optine je svakako meunarodni aerodrom Nikola Tesla. Drumski saobraaj Gradska optina Surin se nalazi u okviru mree saobraajnih koridora koji predstavljaju primarnu saobraajnu mreu od nacionalnog znaaja. Ve je reeno da kroz teritoriju optine prolaze delovi evropskog koridora 10: autoput M1 (E70) Beograd granica Hrvatske Zagreb, u duini od 10,3 km i M 22 (E 763 ili E75 deo obilaznice oko Beograda) Batajnica Dobanovci/Surin Ostrunica Orlovaa Bubanj potok. Prostornim planom je predviena izgradnja levog kolovoza u smeru od Surina ka Ostrunici na deonici Dobanovci/Surin Ostrunica u duini od 12,7 km i deonice Batajnica Dobanovci/Surin na teritoriji optine u duini od oko 5 km. U drumsku mreu spadaju i delovi regionalnih puteva na teritoriji optine: R 153a (Beograd (Toin bunar) Surin Bemen Petrovi), R 265 (Novi Banovci Batajnica Dobanovci), R 266 (M1 petlja Aerodrom R 153a Surin) i R 267 (Batajnica Dobanovci Surin Jakovo Progar Krtinska). Nije planirano izmetanje trasa ovih puteva, s tim to je svakako potrebna njihova rehabilitacija i modernizacija tehniko eksploatacionih karakteristika. Za buduu urbanizaciju optine Surin od presudnog je znaaja postojei i planirani sistem puteva III reda (lokalni/ optinski putevi). U sledeoj tabeli dat je pregled postojeih puteva III reda: Br. Puta 1201 1205 1210 Deonica puta Dobanovci autoput M1 (E70) Batajnica Surin (autoput M1 (E70)) Surin R 266 Duina (km) 1,7 4,6 3,4
3 Prostorni plan gradske optine Surin, Beograd, decembar 2007.
HORWATH HTL
1211 1212 1213 1214 1215 1216
1214 Dobanovci Bemen Dobanovci Bemen - Boljevci Ugrinovci Petrovi Petrovi Progar Progar Bojinska uma Ukupno (km)
5,6 6,8 7,7 3,0 8,4 2,8 44,0
Centar optine Surin je relativno dobro povezan, to se ne moe rei za unutranje veze seoskih naselja, naroito u pogledu meusobne povezanosti naselja u zapadnom delu optine (veza izmeu naselja Dobanovci i Petrovi, Dobanovci Progar i Dobanovci Boljevci ne postoji, tj. odvija se preko centra Surina). Prostornim planom optine Surin predviena je izgradnja 74,2 km optinskih, odnosno puteva III reda, to e stvoriti mreu internih saobraajnica u ukupnoj duini od 118,2 km (u odnosu na postojeih 44), ime e se stvoriti solidne pretpostavke za urbani i socio ekonomski razvoj optine. elezniki saobraaj Podruje optine Surin preseca jednokolosena pruga Batajnica Surin Ostrunica Resnik u duini od oko 18 km. Ova pruga ima nacionalni (dravni) znaaj, jer spaja prugu Beograd Inija Subotica (E85) / id (E70) dravna granica sa prugom Beograd Valjevo Poega (E79). Prostornim planom Republike Srbije planirano je da se ova pruga proiri za jo jedan kolosek. Pruga Surin Bemen Boljevci most na reci Savi Obrenovac je u izuzetno loem stanju, pa je potrebna njena revitalizacija i dogradnja kako bi se poboljala infrastruktura za odvijanje gradskog putnikog saobraaja. Vazduni saobraaj Na podruju optine Surin nalazi se meunarodni aerodrom Nikola Tesla (Surinski aerodrom), na 12 km od centra Grada. On je najvee vazduno pristanite u Srbiji preko koga se odvija oko 90% domaeg putnikog saobraaja i 90% robnog transporta. U periodu od 2000. do 2004. godine broj putnika je dostigao 2 miliona. Tehniko tehnoloki stepen opremljenosti i raspoloivi prostor aerodroma Nikola Tesla obezbeuje opsluivanje oko 35 hiljada tona robe i materijala godinje, sa mogunou poveanja na 70 hiljada tona. U tom smislu, oekuje se proirenje kapaciteta aerodroma u infrastrukturnom smislu, ali i u pogledu sadraja, kako bi se pruio odgovarajui nivo kvaliteta usluge.
HORWATH HTL
Dodatno, u kontekstu urbanistikog razvoja na teritoriji optine, potrebno je u skladu sa daljom urbanizacijom ispitati mogunosti izgradnje sportsko rekreativnih aerodroma i heliodroma, a u skladu sa interesovanjima investitora. Vodni saobraaj Optina Surin svojim junim delom izlazi na reku Savu. Premda postoji veliki potencijal iskoriavanja plovnog puta Save i povezivanja sa rekom Dunav (evropskim koridorom 7), eksploatacija ne postoji ni u jednom plovnom obliku. Dakle, potencijal razvoja renog saobraaja je evidentan, kao to je evidentan i potencijal razvoja nautikog turizma na reci Savi. Inicijalni napor u razvoju turizma na reci je uinjen u prethodnom periodu tako to je Optina uloila sredstva u izgradnju nautikog sela u naselju Boljevci, gde je postavljeno 15 plovnih objekata - dvokrevetnih kuica i jedan splav - restoran. Meutim, za puno iskorienje potencijala koje prua reka Sava, neophodno je planirati izgradnju odgovarajue nautike infrastrukture, posebno imajui u vidu orijentaciju optine Surin ka razvoju sadraja visokog standarda. Imajui u vidu trenutnu situaciju, kao i planove razvoja, moe se zakljuiti da optina Surin sa aspekta saobraajne infrastrukture ima izuzetno povoljne predispozicije za razvoj turizma.
3.1.5. Opta infrastruktura

Vodoprivredna infrastruktura Vodovodni sistem optine Surin predstavlja integralni deo ireg sistema beogradskog vodoizvorita i vodovodnog sistema. Na teritoriji optine se koristi sledea postojea primarna mrea: du Surinskog puta (cevovodi 250mm i 700mm, sa kojih se odvaja 350mm za aerodrom Nikola Tesla), du puta Surin Dobanovci (cevovod 250mm), du puta Jakovo Boljevci Progar (cevovodi 350mm, odnosno 250mm) i du puta Bemen Petrovi (cevovod 250mm). U kontekstu daljeg razvoja, planirana je izgradnja dva cevovoda du obilaznice E70 (minimalnog prenika 300mm), du autoputa Beograd Zagreb (cevovodi 500mm i 200mm) i du planiranog optinskog puta Sremska gazela (po jedan cevovod sa obe strane). Trenutno stanje u pogledu infrastrukture za tretman otpadnih voda je nezadovoljavajue. Prostornim planom su predvieni osnovni kriterijumi za kanalisanje naselja i realizaciju postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Kanalizacioni sistemi kao distribuirani sistemi moraju predstavljati sistem koji e biti zaokruen izgradnjom budueg PPOV u okviru Batajnikog kanalizacionog sistema. Predvieno je da se kanalizacija gradi po separacionom principu za atmosferske i sanitarno fekalne otpadne vode. Do izgradnje kanalizacije u svim aktivniranim i planiranim komercijalnim zonama obavezna je izgradnja biodiskova ili biotipova, kao prelaznih reenja. U kontekstu reavanja ovog problema identifikovani su prioritetni koraci: izgradnja fekalnog kolektora ka planiranom PPOV Batajnica i dalje u reku Dunav; izgradnja sistema crpnih stanica koje e fekalne
HORWATH HTL
vode usmeriti na budue PPOV Batajnica i izgradnja projektovanog kinog kolektora Zemun polje Dunav u cilju realizacije predvienog separacionog sistema kanalisanja. U tom smislu, na teritoriji optine je potrebno izgraditi: kompletnu kanalizacionu mreu u naselju Surin, kompletnu kanalizacionu mreu u naselju Dobanovci, kanalizacionu mreu u zoni tzv. Sremske gazele do ivae, kao i mree u novim privrednim zonama. Energetska infrastruktura Elektroenergetska infrastruktura Optina Surin se elektrinom energijom snabdeva preko prenosnog sistema EPS-a dalekovodima koji su na njenoj teritoriji. U pitanju su: prenosni dalekovodi prema Novom Sadu i Beogradu dva dalekovoda 400kV i jedan 220kV od elektrorazvodnog postrojenja Mladost i Obrenovac preko reke Save, prema Novom Sadu, a tri dalekovoda od 220kV od elektrorazvodnog postrojenja Obrenovac do trafostanice (TS) Beograd 5; zatim, snabdevanje naselja iz pravca TS Beograd 9 i Ugrinovaca, preko transformatorskih stanica u Dobanovcima i Surinu. Distributivna mrea je u relativno dobrom stanju, a mogua je izgradnja novih kapaciteta u planiranim privrednim zonama. Termoenergetska infrastruktura Prostornim planom optine Surin toplifikacija prostora je identifikovana kao kljuno strateko pitanje u vezi sa postizanjem maksimalnih efekata i uteda. Predvieno je formiranje jedinstvenog gasovodnog sistema u svim naseljima optine Surin, koji e omoguiti vienamensko korienje prirodnog gasa u domainstvima i proizvodnim pogonima. U tom smislu, u proteklom periodu je uraen veliki posao, jer je procena da je posao gasifikacije zavren u obimu od 95%. Obnovljivi izvori energije Postoji strateko opredeljenje optine Surin u pogledu podrke izgradnji i instalaciji obnovljivih izvora energije kapaciteta za iskoriavanje solarne energije, termalnih voda, energije vetra, biomase, otpada, itd. Telekomunikaciona infrastruktura Telekomunikaciona infrastruktura je u procesu razvoja, naroito kada se radi o modernizaciji mree i objekata razvija se i iri mrea optikih kablova, a korisnicima se omoguava pristup preko pristupnih vorova za viestruke usluge. Predvieno je da se mrea razvija pored postojeih i planiranih drumskih saobraajnica, u cilju olakanog odravanja i razvijanja sistema. Na teritoriji optine funkcioniu sva tri operatera mobilne telefonije.
HORWATH HTL
3.1.6. Ekonomija
Na dan 19.01.2011. godine, prema Agenciji za privredne registre, na teritoriji optine Surin registrovano je ukupno 1.495 preduzea, ukljuujui 982 preduzetnika i 513 privrednih drutava. Struktura privrednih drutava prema delatnostima data je u sledeoj tabeli:
Struktura aktivnih privrednih drutava na teritoriji optine Surin prema delatnostima
Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda 6%
Ostalo 19%
Preraivaka industrija 14%
Saobraaj 8% Hoteli i restorani 2%
Graevinarstvo 11%
Trgovina na veliko i malo, opravka 40% Izvor: Agencija za privredne registre, izvod na dan 19.01.2011.
Najvei broj privrednih drutava posluje u sektoru trgovine na veliko i malo (40%), preraivakoj industriji (14%), te graevinarstvu (11%). U sektoru hoteli i restorani posluje svega 2% privrednih drutava. Struktura zaposlenih po ekonomskih delatnostima optine data je na sledeem grafikonu:
Struktura zaposlenih po ekonomskim delatnostima optine Surina (2009)
Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda Preraivaka industrija
3% 19%
4%
8% 21%
Obrazovanje Graevinarstvo Trgovina Hoteli i restorani
0,1% 29% 3%
7%
Saobraaj Nekretnine Ostalo
Izvor: Zavod za statistiku Srbije
10
HORWATH HTL
Najvei broj zaposlenih u optini Surin su u trgovini (29%), slede zaposleni u preraivakoj industriji (21%), saobraaju (19%), i poljoprivredi, umarstvu i vodoprivredi (7%). Uee zaposlenih u delatnosti hoteli i restorani iznosila je 7%.
3.1.7. Zatita prirodnih i kulturnih dobara

Prema Prostornom planu gradske optine Surin, na teritoriji optine se nalazi jedno zatieno prirodno dobro Bojinska uma. U pitanju je zatiena okolina nepokretnog kulturnog dobra, koja ima status trajne, obavezne namene i iji status se ne moe promeniti bez odgovarajueg postupka u skladu sa zakonom. Evidentirana prirodna dobra su ivaa na levoj obali reke Save kod Progara (rezervat i predeo izuzetnih odlika), Bojinska uma i Vojno sportsko rekreacioni centar u Surinu Siva aplja. U pitanju su evidentirane povrine sa prirodnim vrednostima od znaaja za ouvanje kvaliteta ivotne sredine, oznaene kategorijom ume/ parkovi/ skverovi. Feneka bara takoe ima status evidentiranog lokaliteta sa prirodnim vrednostima od znaaja za ouvanje kvaliteta ivotne sredine rit/bara. Evidentirana dobra poseduju znaajne prirodne vrednosti, ali zbog nedovoljne istraenosti u ovom trenutku nemaju status zatienog prirodnog dobra. Meutim, Prostorni plan pomenute lokalitete tretira kao rezervisan prostor, odnosno kao prostor sa trajnom namenom. Zatita kulturnih dobara Prostorni plan optine Surin prepoznaje razliita kulturna dobra koja potiu od praistorije pa do danas; u tom smislu, utvrena su kulturna dobra i dobra pod prethodnom zatitom. Status utvrenih kulturnih dobara imaju dva kulturna dobra od velikog znaaja spomenik kulture Manastir Fenek i znamenito mesto Bojinska uma, kao i deset kulturnih dobara osam u vrsti spomenika kulture i dva u vrsti arheolokih nalazita. U pitanju su sledei spomenici kulture: Crkva Sv. Arhanela Gavrila u Progaru, Crkva Sv. Nikole u Dobanovcima, Crkva Sv. Petke u Surinu, Crkva Sv. Save u Bemenu, Crkva Sv. Vaznesenja u Jakovu, Stara porodina kua Aimovia u Progaru, Crkva Sv. Paraskeve u Boljevcima, Crkva Sv. Jovana Pretee u Petroviu. U kategoriju kulturnih dobara svrstavaju se i dva arheoloka nalazita - Progarski vinogradi u Progaru i Zabran Petrovi u Dobanovcima. Pored navedenih kulturnih dobara, na podruju Optine se nalaze i dobra koja uivaju status prethodne zatite (ukupno 43), zastupljenih u vidu objekata gradske arhitekture (2), narodnog graditeljstva (3) i arheolokih nalazita (38). U okviru granica obuhvata Prostornog plana optine, nalazi se 41 arheoloko nalazite iz razliitih epoha od neolita do antikog i srednjevekovnog perioda, od kojih Manastir Fenek ima status kulturnog dobra od velikog znaaja, a lokaliteti Zabran Petrovi i Progarski vinogradi imaju status arheolokih nalazita od znaaja za Republiku Srbiju. Ostali arheoloki lokaliteti imaju status arheolokih nalazita pod prethodnom zatitom.
11
HORWATH HTL
Zatita ivotne sredine Prostorna diferencijacija ivotne sredine predviena je Prostornim planom gradske optine Surin. Planirana kategorizacija je usklaena sa metodologijom iz Prostornog plana Republike Srbije (prva kategorija je najloija, dok je osma kategorija najkvalitetnija). Generalno, podruje optine se, u skladu sa ovom metodologijom, nalazi u etvrtoj kategoriji. Nema podruja koja su kategorisana u prvoj i drugoj kategorji, dok su oblasti koje spadaju u treu kategoriju optinski centar Optin Surin, katastarske optine u okviru Generalnog plana Beograda, juni delovi optine (uticajno podruje energetskih postrojenja iz Obrenovca i Lazarevca), neposredna uticajna zona autoputa, kao i neposredna zona uticaj radnih/ industrijskih zona i postrojenja. Najvei deo prostora optine je u etvrtoj kategoriji: prigradska zona Surina, privredne zone, stone farme, podruja intenzivne poljoprivredne aktivnosti, aerodromska zona, podruje autoputa, putevi magistralnog i regionalnog znaaja, eleznike pruge i okolina lokaliteta III kategorije na rastojanju od 10 km u pravcu Jugistok Zapad (dominantni vetrovi), reka Sava i kanal Galovica. U petoj kategoriji su putevi lokalnog znaaja, kao i prigradske zone sa nekontrolisanom gradnjom. U estu kategoriju ulaze seoska naselja i podruja oko nepokretnih kulturnih dobara. Prirodna dobra, umska i lovna podruja su u sedmoj kategoriji. U postupku definisanja Strategije odrivog razvoja gradske optine Surin, definisana je vizija gradske optine Surin kao zdrave ekoloke sredine, komunalno i infrastrukturno opremljene, u skladu sa evropskim standardima, sa ureenom renom obalom, istim kanalima i umama. Ovakvo odreenje u velikoj meri ide u prilog iskoriavanju postojeih resursa za razvoj projekata i aktivnosti iz oblasti turizma, koji e kreirati jedan nov portfolio proizvoda i doivljaja, komplementarnih postojeim sadrajima urbane turistike ponude Grada Beograda.
3.1.8. Planska osnova razvoja turizma optine Surin

Strategija razvoja turizma Srbije Strategija turizma Republike Srbije je dala predlog turistikog strukturisanja Srbije. Korienjem kriterijuma veliine i standard kvaliteta internacionalnog turistikog biznisa, jedino Beograd ima potrebne standarde konkurentnosti da bi mogao da se upusti u globalnu trinu utakmicu. Dalje, kao proizvodi za trenutnu internacionalnu komercijalizaciju identifikovani su upravo oni koji su najvie koncentrisani u Beogradu City Break i MICE. Beograd se strateki pozicionira kao zavodljiva, uzbudljiva, kreativna i inovativna metropola, kao grad dobrih vibracija. Pored bazine transformacije hotelskog sektora Beograda, u kontekstu opsluivanja trita City Break i MICE, kao kritini faktor uspeha destinacije identifikovana je konverzija prostora spoja Beograda sa Dunavom i Savom. Dodatno, vaan aspekt uticaja na budue turistiko profilisanje Srbije predstavlja njena geostrateka pozicija presecanje najvanijeg drumskog koridora X i renog
12
HORWATH HTL
koridora 7 (Dunav). Realizacija projekta izgradnje obilaznice oko Beograda dalje e doprineti olakanom pristupu turistikim sadrajima. Za klaster Beograda identifikovani su investicioni projekti kojima e se podrati: ureenje riverfronta, poboljanje situacije u hotelskoj ponudi, izgradnja tematskih parkova i drugih projekata turistike infrastrukture i sadraja slobodnog vremena. Imajui u vidu poziciju Surina kao jedne od optina Grada Beograda u odnosu na glavne saobraajne koridore, ali i uzimajui u obzir nizak stepen urbanizacije optine, postoje odline pretpostavke za realizaciju nekih od kljunih investicija u kontekstu daljeg razvoja turistikog proizvoda Beograda i njegovog profilisanja na turistikoj mapi sveta.
Strategija razvoja turizma Beograda Izjava o viziji razvoja turizma Beograda definie Beograd kao: najatraktivniji grad na Balkanu po kulturno istorijskim sadrajima, spoj drevnog i modernog, grad koji ivi 24h, otvoreni grad konkurentan na turistikom planu, vanu nautiku taku, centar turistikih kretanja za turiste koji ele da posete zemlje Balkana i Jugoistone Evrope, grad kongresa i sajmova, grad sportskih i kulturnih manifestacija, grad zelenih zona i ekoturizma, grad u kome je potencijal renog turizma u potpunosti iskorien, grad zabave. Jedan od definisanih ciljeva razvoja turizma u Beogradu prepoznaje i potrebu razvoja i ukljuivanja ponude rubnih gradskih optina (u koje spada optina Surin) u integralni sistem urbanih turistikih doivljaja. U kontekstu afirmacije i pozicioniranja City Break-a, kao glavnog turistikog proizvoda Beograda, predloenim merama se predvia partnerski odnos sa low cost avio kompanijama, ime e biti povean promet aerodroma u Surinu. Takoe, predviena je i realizacija projekta Akva bulevari Dunav i Sava, gde bi Beograd siao na reke, bez obzira na projekat kompletnog ureenja priobalja. Premda se nigde eksplicitno ne pominje, veza optine Surin sa optinom Novi Beograd omoguava saradnju na projektu ureenja riverfronta Save, a za poetak je dovoljno obezbediti elementarne objekte nautike infrastrukture u vidu pristana, tj. ue zone ukrcavanja i iskrcavanja putnika. Dakle, i Strategija razvoja turizma Beograda konstatuje neiskorieni veliki potencijal razvoja tzv. renog turizma i sticanja konkurentskih prednosti forsiranjem razvoja upravo ovog proizvoda. Dodatno, Strategija u okviru razrade proizvoda gradskog odmora razmatra i aspekt tranzitnog turizma, kao mobilnog segmenta meunarodnog turistikog trita tranje; imajui u vidu da optina Surin izlazi na koridor X, ovo moe da bude ansa za privlaenje jednog dela zainteresovanih turista da se zaustave i zadre u ovoj gradskoj optini. Kao jo jedan vaan segment razvoja turizma Beograda, pod ostalim turistikim proizvodima na teritoriji Beograda, identifikovan je razvoj ruralnog turizma. Prigradske zone, kojima pripada i optina Surin, su uglavnom novoizgraeni kompleksi u ruralnim prostorima, ali i autohtona sela u kojima se stanovnitvo jo uvek bavi poljoprivredom. U ovakvim sredinama je mogue pokrenuti autentini ruralni turizam sa jo uvek ouvanim seanjem na gastronomske i druge domae specijalitete. U tom kontekstu, prepoznat je potencijal razvoja proizvoda ruralnog turizma u optini Surin u okviru Sremsko banatske ruralne zone.
13
HORWATH HTL
Prostorni plan gradske optine Surin Prostorni plan gradske optine Surin prepoznaje potencijal razvoja turizma i nudi odreena planska reenja u kontekstu optimalnog iskorienja prostora. Prostornim planom se predlau sledee aktivnosti: 1. Formiranje prostora i aktivnosti u zaleu pristana na vodi u vezi sa izgradnjom pristana u Jakovu, Boljevcima, Progaru i peako biciklistike staze izmeu pomenutih lokaliteta. Predvieno je da se prostor u zaleu pristana koristi u sportsko rekreativne, komercijalne i ugostiteljske svrhe. 2. Formiranje turistikih zona Jakovo, Boljevci i Progar, ureenjem sledeih prostora: rene plae kod pristana u zoni Jakova, konjikog kluba Stremen uz izgradnju dodatnih komercijalnih sadraja u okviru kompleksa ergeel, manastira Fenek i Bemenskog jezera sa prirodnim ribnjakom; rene plae kod pristana u Boljevcima, jezera, kao i obala u zoni jezera ivaa i komercijalnog lovita u umi Crni lug; i rene plae kod pristana u Progaru, etno kue Dacevi i Bojinske ume.
3. Organizovanje sportsko rekreativnog turizma ureenjem i odravanjem prostora lovita Crni Lug, Bojinske ume, Bemenskog jezera i jezera ivaa i izgradnjom buduih sportskih kompleksa: u lovitu Crni Lug dozvoljava se izgradnja lovno tehnikih, lovnih i drugih objekata i odravanje postojeih; uz obavezne mere zatite ribljeg fonda prirodnog Bemenskog jezera i jezera ivaa, dozvoljava se izgradnja restoranskih objekata pored jezera; golf tereni sa prateim hotelskim i komercijalnim sadrajima, uz umu Gibavac; i sportski kompleks sa obe strane Sremske gazele i izmeu reke Save i Bojinske ume.
4. Organizovanje ruralnog turizma ureenje i organizovanje seoskih domainstava, turistikih punktova u selima i istorijskih objekata ruralnog tipa: obuka seoskih domainstava za bavljenje seoskim turizmom (kursevi, iskustva stranih zemalja, profesionalno obavljanje uloge ugostitelja i dr.); formiranje turistikih punktova u selima koja e se baviti ovim vidom turizma i ukljuivanje u ponudu Turistike organizacije Beograda;
14
HORWATH HTL
intenziviranje izgradnje neophodne infrastrukturena odabranim lokacijama turistikih punktova; i investiciono odravanje salaa i etno kua.
5. Planiranje prostora ume Crni lug u svrhu komercijalnog lovita. Ukupna povrina komercijalnog lovita je 973ha. U komercijalnom lovitu se dozvoljava izgradnja objekata lovake kue, kao i objekata kompatibilnih umskom zemljitu i osnovnoj nameni (suzgajalita, hranilita i sl.). Obavezno je da svi objekti budu od prirodnih materijala i prilagoeni predelu. Komercijalno lovite e biti organizovano uz pomo lovakog drutva i aktivirano kroz turistike manifestacije. 6. Izgradnja motelskih i restoranskih kapaciteta uz frekventne i regionalne saobraajnice u kontekstu valorizacije potencijala tranzitnog turizma. Pored postojeih, novi objekti obavezno sadre i: mesta za parkiranje, menjanice, turistiki informativni centar, stanice za napajanje gorivom, restorane kafeterije i sl. 7. Organizovanje turistikih manifestacija, to podrazumeva odravanje: folklornih festivala, fijakerijade, izlobu pasa, takmienje u konjikim preponama, mogunost organizovanja regata i sportskih takmienja na reci, konjiki maraton i druge manifestacije. 8. Organizovanje javnog prevoza na vodi, pored osnovne svrhe, moe biti iskoriena i u svrhe turizma.
3.2. Turistiki sistem

3.2.1. Ponuda i tranja
Ponuda smetajnog kapaciteta na teritoriji optine Surin obuhvata sledee: Klub S Jakovo - 30 smetajnih jedinica (60 leaja + pomoni) Nautiko Selo BISER Boljevci - Kompleks 15 kuica na vodi (45 leaja) Bungalovi likovne kolonije Progar, Bojinska uma 6 bungalova (6 francuskih leaja) Motel MALINJAK Surin - 35 smetajnih jedinica (70 leaja) Hotel ZLATIBOR Surin - 24 sobe (2 dvokrevetnih i 12 trokrevetnih,ukupno 60 leaja) Na teoritoriji optine Surin nalazi se 5 smetajnih objekata sa 95 smetajne jedinice. Meutim, nijedan od objekata nije proao kroz sistem kategorizacije to znai da na teritoriji optine zapravo nema kategorisanih smetajnih jedinica.
15
HORWATH HTL
Ponuda ugostiteljskih kapaciteta na teritoriji optine Surin obuhvata sledee: Restoran Koleba Restoran Nova Romantika Sala Stremen arda kod Pere Babuke
Na teritoriji optine Surin nema registrovanog turistikog prometa od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije. JP za turizam optine Surin takoe ne sprovodi evidentiranje ostvarenog turistikog prometa.
16
HORWATH HTL
3.2.2. Evaluacija atrakcija i resursa

POSTOJEA ATRAKCIJSKA OSNOVA PRIRODNE VREDNOSTI ZNAAJ / NIVO Lokalni / Internacion Nacionalni Regionalni alni
TRINI POTENCIJAL V = visok S = srednji N = nizak
Naziv ZATIENO PRIRODNO DOBRO Bojinska uma EVIDENTIRANA PRIRODNA DOBRA ivaa (rezervat prirode) Vojno-sportsko rekreacioni centar "Siva aplja" Feneka bara REKE I JEZERA Sava Jezero ivaa Jezero Tvrdenjava LOVITA I RIBNJACI Lovite "Crni lug" Lovite "Dobanovaki zabran" Ribnjak "Bemenska bara" Ribnjak "ivaa" PRIRODNE RETKOSTI Obedska bara Progarska ada uma Gibavac
N N N
V N N
N N N N
S N N
17
HORWATH HTL
KULTURNE VREDNOSTI
Naziv KULTURNA DOBRA OD VELIKOG ZNAAJA Spomenik kulture Manastir Fenek Znamenito mesto Bojinska uma KULTURNA DOBRA Stara porodina kua Aimovia Zlatni krst - kamen mea Manastira Fenek Stara kotobanja porodice Kovaevi Stara kotobanja porodice Vukasovi Aerodrom Beograd (1962.) Muzej vazduhoplovstva
TRINI POTENCIJAL V = visok S = srednji Lokalni / Internacion Nacionalni N = nizak Regionalni alni
ZNAAJ / NIVO
S N
S S S N N S
Crkva Sv. Arhanela Gavrila u Progaru Crkva Sv. Nikole u Dobanovcima Crkva Sv. Petke u Surinu Crkva Presvetog Trojstva - Rimokatolika crkva Crkva Sv. Save u Bemenu Crkva Sv. Vaznesenja u Jakovu Crkva Sv. Paraskeve u Boljevcima Crkva Sv. Jovana Pretee u Petroviu
N N N N N S N N
18
HORWATH HTL
ARHEOLOKA NALAZITA Progarski vinogradi u Progaru Zabran Petrovi u Dobanovcima Vrbas u Surinu Donje polje - Brljan u Surinu Ciglana u Surinu Centar naselja Surin u Surinu Crkva u Surinu Kaluerske livade u Surinu Tvrdenjava u Dobanovcima Ciglana u Dobanovcima Breg u Dobanovcima Kamenje u Dobanovcima Soko sala - PK Zemun u Dobanovcima Donje Sakule u Petroviu odol u Petroviu Makalovica u Bemenu Kormadin u Jakovu Silosi u Jakovu Manastirski prnjavor u Jakovu Manastirske njive u Jakovu Pejin breg u Jakovu Kuma u Jakovu Vodoplavica u Jakovu
S S N N N N N N N N N N N N N N S N N N N N N
19
HORWATH HTL
Ekonomija Sava u Jakovu Ekonomija u Boljevcima Selite u Boljevcima Zidine u Boljevcima Obala Save kod Maerakove rampe u Boljevcima Slovenska plaa - Pitina koleba u Boljevcima Mali Grmovac u Boljevcima Radosavljevia vinogradi u Boljevcima Ul. Marala Tita (neparna strana) u Boljevcima Selo u Boljevcima Lepieva plaa u Boljevcima Kod prekog puta u Boljevcima Zbeg u Boljevcima Humka u Progaru Ora u Progaru Ravnica - Mirkanovci u Progaru DOGAAJI I FESTIVALI Bojinsko kulturno leto Sremaki preskok Fijakerijada Dani Srema Strailijada Pozorini festival male forme
N N N N N N N N N N N N N N N N
S N N N N N
20
HORWATH HTL
3.3. SWOT analiza

3.3.1. Pristup
SWOT (Snage, slabosti, mogunosti i pretnje) analiza odnosi se na identifikaciju jakih i slabih strana podruja optine Surin kao turistike destinacije i kljunih faktora iz okruenja koji imaju uticaj na turistiki razvoj podruja. SWOT analiza predstavlja standardizovani postupak koji predstavlja snaan i indikativan okvir za definisanje stratekih uporita razvoja turizma optine Surin, te predstavlja ulazne parametre za sve ostale segmente u okviru Programa razvoja turizma optine Surin. U cilju identifikacije snaga i slabosti analizirana su sledea podruja:
KLJUNE INTERNE SNAGE I SLABOSTI OPTINE SURIN SNAGE I SLABOSTI PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUJA TURISTIKE PERFORMANSE DESTINACIJE DESTINACIJSKI MARKETING OPTA INFRASTRUKTURA TURISTIKI RAZVOJ
U cilju identifikacije prilika i pretnji analizirana su sledea podruja:

KLJUNE EKSTERNE MOGUNOSTI I PRETNJE OPTINI SURIN MOGUNOSTI I PRETNJE TRENDOVI INDUSTRIJE PRAVNO/POLITIKO OKRUENJE SOCIO-KULTURNO OKRUENJE EKONOMSKO OKRUENJE IVOTNA SREDINA
Nakon identifikacije, relevantni elementi SWOT-a su evaluirani sistemom ocena kako bi se izraunao ukupan i prosean intenzitet destinacijskih snaga, slabosti, mogunosti i pretnji. Na bazi ukupnog i prosenog intenziteta svake komponente SWOT analize, formira se Poligon strategija SWOT analize podruja optine Surin, koji slui kao okvir za definisanje stratekih uporita razvoja turizma optine Surin.
21
HORWATH HTL
3.3.2. Snage i slabosti

PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUJA
SNAGE:
Internacionalni aerodrom Nikola Tesla kao kljuna ekonomska snaga na teritoriji optine
Saobraajna infrastruktura kao pretpostavka efikasnog ekonomskog razvoja optine Mali stepen urbanizacije optine - mogunosti prenamene zemljita u ekonomski isplativu upotrebu Velike povrine slobodnog zemljita za razvoj green field turistikih projekata veeg investicionog potencijala Prirodni uslovi razvoja turizma (reka Sava kao kljuni prirodni resurs) Demografija optine - trend rasta broja stanovnika, mlade starosne grupacije Potencijal diversifikovanog ekonomskog rasta kao optine grada Beograda
Napomena: 1=najloije, 10=najbolje
10
PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUJA

SLABOSTI:
Prirodne i kulturne turistike atrakcije i potencijali od lokalnog znaaja i manjeg trinog potencijala Neadekvatna zatita prirodnih i kulturnih resursa na teritoriji optine i mehanizam zatite ivotne sredine Ograniena finansijska snaga lokalnog stanovnitva - nemogunost pokretanja znaajnijih investicija u turistikoj i hotelijerskoj industriji Nedostatak profesionalnih kadrova u turizmu (prvenstveno viih menadment nivoa) Stepen obrazovanja stanovnitva - mali udeo vieg i visokog obrazovnog segmenta
0 Napomena: 1=najbolje, 10=najloije
10
22

TURISTIKE PERFORMANSE DESTINACIJE
SNAGE:
HORWATH HTL
Primeri dobre prakse u okviru ugostiteljske ponude
Poeci razvoja turistikih proizvoda na teritoriji optine (dogaaji, ture)
Poeci evidentiranja turistike ponude i tranje na teritoriji optine
10
TURISTIKE PERFORMANSE DESTINACIJE

SLABOSTI:
Nepostojanje evidencije o ostvarenom turistikom prometu
Nepostojanje ponude lokalnih/autentinih proizvoda na teritoriji optine Standard kvaliteta usluga smetajnih kapaciteta na niskom nivou Nepostojanje MICE kapaciteta Nepostojanje kategorisanih smetajnih kapaciteta Nepostojanje hotela viih i visokih kategorija Nerazvijeni turistiki proizvodi Skroman priliv od turizma
10
23

DESTINACIJSKI MARKETING
SNAGE:
Bojinsko kulturno leto, najznaajni kulturni dogaaj optine, kao kreator turistikog imida optine Saradnja sa turistikim interesnim subjektima iz privatnog sektora (sajmovi, manifestacije) Saradnja sa TOB-om u marketinkim aktivnostima (promotivni materijali i posete sajmovima) Raznovrsni promotivni materijali i broure o optini
HORWATH HTL
Broj zaposlenih i obrazovna struktura JP za turizam optine Surin
0 Napomena: 1=najloije, 10=najbolje
10
DESTINACIJSKI MARKETING
SLABOSTI:
Nepostojanje stratekog marketing plana optine Nepostojanje jedinstvene i pouzdane statistike baze podataka Nepostojanje banke fotografija i filmova o optini Nedovoljni budet JP za turizam optine Nepostojanje odeljenja za planiranje i razvoj proizvoda JP za turizam optine na poetku sprovoenja profesionalnog marketinga optine Nefunkcionalna web stranica turizma optine
Napomena: 1=najbolje, 10=najloije
10
24

OPTA INFRASTRUKTURA
SNAGE:
Aerodrom Nikola Tesla na teritoriji optine
HORWATH HTL
Drumska saobraajna infrastruktura
Identifikovani razvojni projekti opte infrastrukture
Reka Sava kao plovni put
10
OPTA INFRASTRUKTURA
SLABOSTI:
Stanje opte infrastrukture (vodovod, kanalizacija, itd.)
Problem parkinga
Komunalna sluba
Telekomunikaciona mrea
10
25

TURISTIKI RAZVOJ
SNAGE:
Turizam prepoznat kao jedan od pokretaa ekonomskog razvoja
HORWATH HTL
Raspoloive slobodne lokacije za nove turistike projekte
Inicijative razvoja turistikih projekata veeg investicionog potencijala
Inicijativa ka sistematskom pristupu razvoja turizma optine
10
TURISTIKI RAZVOJ
SLABOSTI:
Nedovoljna zainteresovanost stranog kapitala za ulaganje u optinu Nedostatak lokalnog investicionog kapaciteta Nepostojanje jasnog upravljakog modela procesom razvoja turizma Nedostatak privatnih operatera za razvoj i komercijalizaciju turistikih proizvoda (npr. specijalni interesi) Nedostatak menadmerskih kadrova u sektoru turizma i ugostiteljstva Neidentifikovani kljuni razvojni turistiki projekti
0
10
26
HORWATH HTL
3.3.3. Mogunosti i pretnje

TRENDOVI INDUSTRIJE
MOGUNOSTI
Vei broj kraih odmora u toku godine Trend poveanja tranje za city break putovanjima, touring-om, cruising-om i proizvodima specijalnih interesa Rast interesa za novim turistikim destinacijama na globalnom turistikom tritu Kontinuirana segmentacija trita putovanja
Uticaj Interneta na distribuciju i prodaju turistikih usluga
Fokus na zdravlje i aktivne odmore povezane sa vitalnou
Polarizacija trita i pojava novih trinih segmenata i trinih nia
10
TRENDOVI INDUSTRIJE
PRETNJE
Kontiunirani pritisak na poveanje kvaliteta turistikih usluga usled sve intenzivnije konkurencije
Povean kritiki stav prema kvalitetu i odnosu cene u odnosu na kvalitet (vrednost za novac)
Vea konkurencija zbog pristupa novim kanalima distribucije
Zahtevi jasnog trinog pozicioniranja i snanim Jedinstvenim Prodajnim Predlozima (USP)
Smanjenje turistikih putovanja usled ekonomske krize
Uticaj globalne ekonomske krize na smanjenje performansi industrije
10
27

PRAVNO/POLITIKO OKRUENJE
MOGUNOSTI:
Politika podrka intenzivnijem turistikom razvoju, naroito u privlaenju stranih investicija u green filed turistike projekte Reforme zakonodavnog okvira Srbije u vezi razvoja turizma (nov Zakon o turizmu, Pravilnici za izradu planskih dokumenata) Jaanje institucionalnog okvira razvoja turizma (osnivanje Nacionalne turistike korporacije) Usvajanje planskog pristupa u razvoju turizma od strane optine Politiko opredeljenje ka EU integracijama Nestabilnosti na globalnom nivou utiu na rast mogunosti za lokalni/regionalni razvoj turizma
HORWATH HTL
10
PRAVNO/POLITIKO OKRUENJE
PRETNJE
Odsustvo snanog upravljakog modela razvoja turizma optine Zakonodavne procedure - vlasniki model u vezi raspolaganja prava nad korienjem zemljita Politika uslovljenost razvojnih inicijativa Nedefinisani modeli stimulacije stratekih partnera/investitora u razvoju turizma Neefikasnost u sprovoenju politike stimulacije stranih direktnih investicija Kompleksne pravne procedure javno-privatnog partnerstva za turistike projekte
10
28

SOCIO-KULTURNO OKRUENJE
MOGUNOSTI:
HORWATH HTL
Pripadnost teritorije optine gradu Beogradu
Otvaranje Srbije ka globalnom vrednosnom sistemu
Demografske promene kreiraju nove trine segmente
Promene u vrednosnom sistemu savremenog drutva - novi "lifestyle"
10
SOCIO-KULTURNO OKRUENJE
PRETNJE
Gubitak socijalno-kulturnih identitetskih karakteristika u izgradnji turistikog imida
Percepcija Srbije, te Beograda, kao nestabilne i rizine turistike destinacije
Opti nivo razvoja kulturnog okruenja kao sredine za razvoj turistikih proizvoda specijalnih interesa
10
29

EKONOMSKO OKRUENJE
MOGUNOSTI:
HORWATH HTL
Podrka Vlade projektima opte infrastrukture
Aerodrom, snaan ekonomski entitet na podruju optine, kao stimulator daljeg ekonomskog razvoja
Slobodne lokacije na teritoriji optine za razvoj svih tipova nekretnina
Beograd kao centar ekonomskog razvoja zemlje
10
EKONOMSKO OKRUENJE
PRETNJE
Ekonomska neizvesnost i usporavanje ekonomskog razvoja kao posledica globalne ekonomske krize Ogranien finansijski kapacitet za finansiranje opte infrastrukture Ogranieni finansijski manevar Vlade RS u obezbeivanju stimulacija za strane direktne investicije Oteani uslovi finansiranja turistikih projekata Rast nezaposlenosti stanovnitva Usporavanje investicionog ciklusa projekata opte infrastrukture Likvidnost privrede u zemlji i okruenju
10
30

IVOTNA SREDINA
MOGUNOSTI:
HORWATH HTL
Razumevanje veze turizma i zatite ivotne sredine
Zatita i valorizacija kulturnih i prirodnih resursa na podruju optine
Ukljuivanje teritorije optine u postojee inicijative zatite ivotne sredine ("zelena oaza Beograda")
10
IVOTNA SREDINA
PRETNJE
Pretnje devastacije prostora (neplanskim i neuravnoteenim razvojem) Opasnost od neplanske i neodrive upotrebe prirodnih resursa Opasnost od uruavanja ekolokih standrarda i zagaenja ivotne sredine Opta degradacija kvaliteta ivotne sredine
10
31

UKUPNI REZULTAT I ANALIZA KLJUNE INTERNE SNAGE I SLABOSTI OPTINE SURIN SNAGE
Broj elemenata 7 3 5 4 4 Segment PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUJA TURISTIKE PERFORMANSE DESTINACIJE DESTINACIJSKI MARKETING OPTA INFRASTRUKTURA TURISTIKI RAZVOJ Broj elemenata 5 8 7 4 6
HORWATH HTL
SLABOSTI
Segment PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUJA TURISTIKE PERFORMANSE DESTINACIJE DESTINACIJSKI MARKETING OPTA INFRASTRUKTURA TURISTIKI RAZVOJ
KLJUNE EKSTERNE MOGUNOSTI I PRETNJE OPTINI SURIN MOGUNOSTI PRETNJE

Broj elemenata 7 6 4 4 3 Segment TRENDOVI INDUSTRIJE PRAVNO/POLITIKO OKRUENJE SOCIO-KULTURNO OKRUENJE EKONOMSKO OKRUENJE IVOTNA SREDINA Broj elemenata 6 6 3 7 4 Segment TRENDOVI INDUSTRIJE PRAVNO/POLITIKO OKRUENJE SOCIO-KULTURNO OKRUENJE EKONOMSKO OKRUENJE IVOTNA SREDINA
UKUPNI REZULTAT
KLJUNE INTERNE SNAGE I SLABOSTI OPTINE SURIN
Segment
PRIRODNI, SOCIJALNI I EKONOMSKI PROFIL PODRUJA TURISTIKE PERFORMANSE DESTINACIJE DESTINACIJSKI MARKETING OPTA INFRASTRUKTURA TURISTIKI RAZVOJ
SNAGE *
SLABOSTI **
Broj elemenata UKUPNO Prosena ocena Segment

TRENDOVI INDUSTRIJE PRAVNO/POLITIKO OKRUENJE SOCIO-KULTURNO OKRUENJE EKONOMSKO OKRUENJE IVOTNA SREDINA
65 23 39 38 32 23 197 8.57
MOGUNOSTI *
46 76 66 31 58 30 277 9.23
PRETNJE **
KLJUNE EKSTERNE MOGUNOSTI I PRETNJE OPTINI SURIN
Broj elemenata UKUPNO Prosena ocena

* Napomena: 1=NAJGORE, 10=NAJBOLJE ** Napomena: 1=NAJBOLJE, 10=NAJGORE
62 53 32 38 26 24 211 8.79
54 57 26 64 38 26 239 9.19
32

POLIGON STRATEGIJA SWOT ANALIZE OPTINE SURIN
MOGUNOSTI
HORWATH HTL
Maxi - maxi strategija
Mini-maxi strategija
SO
WO
211
197 SNAGE 277 SLABOSTI
239
ST
Maxi - mini strategija
WT
Mini - mini strategija
PRETNJE
3.3.4. Zakljuak SWOT analize

Sprovedena SWOT analiza ukazala na sledee kljune odrednice turistikog sektora: Snaan intenzitet slabosti koji se naroito odnosi na ostvarene performanse turistike industrije i dostignuti stepen razvoja turistikog i hotelijerskog sektora: nepostojanje kategorisanih smetajnih kapaciteta, nepostojanje evidencije ostvarenog turistikog prometa, nepostojanje MICE kapaciteta, nizak standard kvaliteta turistikih usluga, kao i posledino ostvaren skroman finansijski priliv od turizma, ukazuju na to da je turistika i hotelijerska industrija optine Surin na poetku razvoja, kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnom smislu; Znaajne slabosti se zapaaju u domenu destinacijskog marketinga: odsustvo stratekog i operativnog marketing plana turizma optine, nepostojanje odeljenja za planiranje i razvoj proizvoda, nefunkcionalna web stranica turizma optine, odsustvo unificirane baze podataka o raspoloivim kapacitetima i njihovim performansama, ukazuju na to da je optina na samom poetku oblikovanja i postavljanja profesionalnog destinacijskog marketinga. Postojea turistika organizacija, odnosno JP za turizam optine Surin, fokusirano je iskljuivo na promociju postojeih turistikih sadraja na teritoriji optine, a obzirom na ogranien budet za sprovoenje ostalih marketinkih aktivnosti.
33
HORWATH HTL
Takoe, jedna od upeatljivih slabosti odnosi se na destinacijski menadment odnosno na nain upravljanja procesom razvoja turizma: optina jo nije odredila strateke pravce razvoja turizma, nije sprovedena identifikacija prioritetnih turistikih proizvoda na koje se treba fokusirati, kao i kljuni investicioni projekti kao poluga za privlaenje kapitala i pokretanje intenzivnijeg turistikog razvoja. Optina Surin, odnosno JP za turizam optine Surin, kroz izradu Programa razvoja turizma optine, po prvi put pokazuje inicijativu za objektivizaciju i valorizaciju potencijala razvoja turizma. U tom smislu, odsustvo upravljakog mehanizma procesa razvoja turizma, odnosno institucije/tela sa misijom razvoja turizma je krucijalna slabost koja moe dovesti do zanemarivanja potencijala razvoja turizma i opredeljenja optine za razvoj drugih ekonomskih sektora. Navedene kljune slabosti turistikog sektora upuuju na zakljuak da je optina Surin na samom poetku razvoja turistike i hotelijerske industrije i postavljanja profesionalnog destinacijskog menadmenta i marketinga, odnosno upravljakog mehanizma za profesionalno voenje procesa razvoja turizma. Sa druge strane, optinu Surin karakteriu povoljni preduslovi za razvoj turizma. Svakako da je saobraajna infrastruktura jedna od najveih snaga obzirom da je optina Surin meu najpristupanijim optinama u Srbiji u saobraajnom smislu, ne samo zbog aerodroma, ve i usled presecanja teritorije optine najvanijim drumskim saobraajnicama. Pored saobraajne infrastrukture, znaajna snaga optine je i sama pripadnost teritorije optine gradu Beogradu, obzirom na vezu sa drugim gradskim optinama i potrebe integralnog i komplementarnog razvoja Beograda. Stoga je Surin prepoznat kao optina koja ima vrstu osnovu za efikasan i diversifikovan ekonomski razvoj, to namee nunost odreivanja stratekog pravca optine u pogledu razvoja ekonomskih sektora koji e opredeliti optimalno korienje slobodnih lokacija/zona na teritoriji optine. To takoe otvara i mogunost korienja slobodnih lokacija za planiranje i razvoj green-field turistikih i hotelijerskih projekata sa veim investicionim potencijalom, odnosno razvoj turistikih sadraja kao jedan od boljih scenarija odrivog ekonomskog razvoja optine.
34
HORWATH HTL
4. STRATEKI OKVIR RAZVOJA TURIZMA
4.1. Strateka uporita vizije

Racionalna slika budunosti jedne turistike destinacije to jest njena turistika vizija mora biti izvedena iz realnih stratekih uporita to jest objektivizacije kljunih odrednica na kojima destinacija gradi svoju budunost. Optina Surin je turistika destinacija koja se nesumnjivo nalazi na poetku svog ozbiljnog turistikog i ukupnog ekonomskog razvoja i koja stoga mora nai zadovoljavajue odgovore na izazove globalizacije. Ona mora nai model kako se razviti prema standardima i pravilima igre u svetskoj turistikoj industriji. To znai da je izuzetno vano uspostaviti fundamente nove vizije, to jest usaglasiti se o onim realnim stratekim uporitima na koje se budua vizija mora oslanjati. Stoga je formuliranje stratekih uporita naroito vaan poetni korak, a koji je povezan sa sprovedenim sekundarnim istraivanjima, terenskim istraivanjima i analizama, kao i intervjuima s interesnim subjektima u optini Surin. Vizija i trino pozicioniranje optine Surin izvodi se iz sledeih stratekih uporita:
4. Strateki okvir razvoja turizma
35
HORWATH HTL
4.1.1. Prostorna, ekonomska i funkcionalna veza sa gradom Beogradom
Obzirom na teritorijalnu i funkcionalnu pripadnost optine Surin gradskom podruju Beograda, dalji razvoj turizma optine Surin uslovljen je planiranom buduom ulogom i misijom optine u daljem razvoju Beograda. Optina Surin je najmlaa beogradska optina nastala usled potreba za efikasnim irenjem gradske teritorije, ali je na znaajnom delu teritorije optine dolo do neplanskog i nekontrolisanog korienja zemljita odnosno do situacije neodrivog rasta i razvoja. Usled potrebe za restrukturiranjem lokalne ekonomije i uspostavljanja kontrole upotrebe zemljita, optina Surin usvaja Prostorni plan kojim su definisane zone upotrebe zemljita i osigurana vizija daljeg razvoja optine. U pogledu daljeg razvoja grada Beograda, razvoj teritorije optine Surin se integralno posmatra u funkciji razvoja Beograda to zapravo znai da ne treba oekivati funkcionalno odvajanje optine od grada tj. osamostaljivanje upravnih funkcija optine. Dalji ekonomski razvoj optine Surin, u kontekstu daljeg razvoja grada Beograd, stavlja fokus na razvoj saobraaja, industrije, poljoprivrede i turizma, te je istoni deo teritorije optine Surin namenjen daljem irenju i modernizaciji aerodroma Nikola Tesla, severni deo teritorije optine irenju industrijske zone, dok je juni deo teritorije optine namenjen razvoju poljoprivrede i turizma. Dakle, obzirom na ekonomsku i prostornu strukturu optine Surin i trenutne tranzicione procese, razvojna vizija optine Surin mora se zasnivati na ekonomskoj, prostornoj i funkcionalnoj integraciji sa gradom Beogradom.
36
HORWATH HTL
4.1.2 4.1.2. Saobraajni poloaj optine Surin
Evaluacija saobraajnog poloaja optine Surin, kako sa aspekta sadanjeg nivoa razvoja saobraajne infrastrukture na teritoriji optine, tako i sa aspekta planiranih projekata izgradnje saobraajne infrastrukture, ukazuje da je re o optini sa izvanrednim, ako ne i najboljim, saobraajnim poloajem u Republici Srbiji. Obzirom da se Generalnim urbanistikim planom grada Beograda opredeljuje vizija Beograda kao logistikog centra Jugoistone Evrope, prioritet razvoja grada je jaanje i modernizacija saobraajne infrastrukture. Planirani projekti unapreenja sobraajne infrastrukture definisani GUP-om (Generalnim urbanistikim planom Beograda) obuhvataju istoni deo optine Surin, a sadre dve kljune odrednice: dalje irenje i modernizaciju meunarodnog aerodroma Nikola Tesla i izgradnju obilaznice oko Beograda. U tom smislu, treba oekivati veliku frekvenciju putnika u tranzitu, kako preko saobraajnih arterija, tako i preko meunarodnog aerodroma Nikola Tesla. Najznaajnija planirana petlja na teritoriji optine su "Dobanovci" koja spaja E70 i E75, dve najvanije saobraajne arterije Republike Srbije. Takoe, uspostavljanje intenzivnijeg renog prometa na reci Savi, kao meunarodnog plovnog puta, dalje e osnaiti saobraajni poloaj optine Surin. Uz planiranu izgradnju saobraajne infrastrukture, oekuje se i namenska upotreba zemljita du planiranih projekata saobraajne infrastrukture, te razvoj sadaja u njihovoj funkcionalnosti (robno-transportni centar, servisne saobraajnice, parking, odmorita, moteli, benzinske pumpe i slino). Zahvaljujui saobraajnom poloaju, optina Surin ima dostup izvorima turistike tranje, odnosno domaem (prvenstveno tritu Beograda), regionalnom i meunarodnom turistikom tritu.
37
HORWATH HTL
U tom kontekstu, dalje jaanje saobraajnog poloaja optine Surin je uporite daljeg opteg i ekonomskog razvoja optine i u prilici je ostvarenja konkurentske prednosti u odnosu na druge beogradske optine, te u tom kontekstu treba posmatrati i dalji razvoj turizma.
4.1.3 4.1.3. Diferenciranje urbanih i ruralnih celina optine Surin
Teritoriju optine Surin karakterie kontrast izmeu urbanog i ruralnog identiteta podruja. Sa jedne strane, najvei deo podruja obuhvata ima ruralni karakter sa tipinom strukturom seoskih naselja koja je neophodno revitalizovati, a sa druge strane razvoj i modernizacija saobraajne infrastrukture i irenje urbanih sadraja na teritoriji optine intenzivno menjaju profil podruja. Sama naselja na teritoriji optine razvijala su se spontano i neplanski u cilju efikasnog irenja grada to je dovelo do situacije neodrivih reenja urbane strukture podruja. Prostornim planom optine Surin predvieno je znaajno poboljanje opte i saobraajne infrastrukture, ali nije u dovoljnoj meri obraeno pitanje ubrane konverzije i rehabilitacije samih naselja, to predstavlja sledei korak u procesu urbanizacije podruja. Uz podizanje standarda opte infrastrukture, za razvoj turistike aktivnosti i opteg imida podruja neophodna je urbana konverzija veih naselja na podruju optine. Danas ta naselja imaju s jedne strane potrebu zadovoljavanja osnovnih urbanih funkcija domaem stanovnitvu, a s druge strane karakter neplanski nastalih konurbacija iz prvobitnih ruralnih sredina. Njihovim urbanim ureenjem reava se urbana funkcija ime se podie nivo servisa lokalnom stanovnitvu, ali i podie atraktivnost i trini potencijal za novo useljavanje, a time i razvoj poslovanja nekretninama. Ipak, na najveem delu teritorije optina Surin je ruralnog karaktera to je pandan urbanom Beogradu. Optina ima dobre predispoziije da postane ruralno utoite na obodu Beograda. Postojea atrakcijska struktura u junom delu optine (prvenstveno reka Sava), koja se praktino nalazi na 30 minuta vonje od centra grada, daje dobar osnov uspostavljanju i jaanju ovakvog karaktera, imajui potencijal da se uz inteligentno pakovanje predstavi kao set razliitih proizvoda koji bi u budunosti omoguili ozbiljniji razvoj turizma. Ovome treba dodati neophodni doivljaj ljudi i
38
HORWATH HTL
manifestacija, koji, zajedno sa ukomponovanim turistikim proizvodima, treba da stvori autentian oseaj mesta, odnosno omogui posetiocima da osete lokalni ukus. Razvojem i diferencijacijom ove dve celine na teritoriju optine, stvara se integrisani atraktivan prostor koji ima osnove za dalju gradnju elemenata lanca turistike vrednosti kroz postepeno sprovoenje projekata izgradnje turistike i smetajne infrastrukture.
4.1.4 4.1.4. Green field turistiki investicioni projekti kao poluga razvoja turizma
Razvoj turizma na teritoriji optine Surin nalazi se u poetnoj poziciji. Podruje optine Surin nije turistiki pozicionirano, osim malim delom u formi dnevih poseta organizovanih kvatromaranima iz novobeogradskih blokova. Nautiko selo u Boljevcima na Savi daje osnov za razvoj iskustvenog sistema vezanog za akvatoriju i priobalje, ali je neophodna izgradnja lanca vrednosti baziranog na aktivnostima. Potpisani ugovor o izgradnji kompleksa Oaza, koji ukljuuje i golf terene sa veim brojem sadraja, je razlog vie za optimizam, ali je neophodno paljivo planirati i razvijati ostalu turistiku infra- i suprastrukturu i atrakcije u cilju inteligentnog slaganja iskustvenih zona. Javno preduzee za turizam koje je zadueno za turistiki marketing Surina sastavljeno je od mladih ljudi koje je lake obuiti i utrenirati u domenu destinacijskog menadmeta, naravno uz sve ostale pretpostavke koje uspeno upravljanje razvojem turizma podrazumeva. Na teritoriji optine nalazi se znaajna koliina zemljita ija namena jo nije nedvosmisleno definisana, a usled intenzivnog urbanog irenja Beograda postoji opasnost od neplanskog i neodrivog korienja slobodnog zemljita. Sa druge strane, ova situacija znai i mogunost da se za slobodne lokacije formiraju koncepti najbolje upotrebe i predloe investicioni projekti koji odgovaraju trinoj situaciji i viziji razvoja grada, obuhvatajui i projekte razvoja turizma. Optina ima znaajne turistike resurse i atrakcije (naroito reka Sava i Bojinska uma), meutim ovi turistiki resursi nemaju dovoljan trini potencijal na kome se moe postii intenzivan razvoj turizma. Sigurno je da e se profesionalizacijom marketinga i upravljanja turizmom postii rast turistikog prometa (uglavnom jednodnevni izleti - trite Beograda), ali je potencijal rasta turistikog prometa ogranien nedostatkom turistikih proizvoda, sadraja i aktivnosti koji zahtevaju znaajna investiciona ulaganja.
39
HORWATH HTL
Usled toga su za dalji razvoj turizma optine Surin nuni green field turistiki investicioni projekti sa sadrajima koji su zasnovani na trinim uporitima. Pre svega treba pronai i definisati inicijalne projekte koji e u sledeih nekoliko godina biti nosioci turizma podruja kao i inicijatori za dalji razvoj.
4.2. Vizija turistikog razvoja optine Surin

4.2.1. Vizija turistikog razvoja podruja 4.2 podruja
Vizija razvoja turizma na podruju optine Surin predstavlja inspirativnu sliku optine u nekom trenutku u budunosti, najee za 10 godina, na nain kako ga vide kljuni stejkholderi. U tom smislu, vizija predstavlja osnovnu, polaznu strateku odluku i najkritiniju komponentu u sistemu voenja turistikog razvoja. Vizija sublimira stremljenja svih kljunih stejkholdera u kontekstu bazinih pitanja turistikog razvoja, a koja se odnose na to: kakva e Surin biti sa stanovita turistikog razvoja kakav imid treba da ima i na koji ga nain treba graditi i komunicirati ciljinim tritima kakav tip i strukturu posetilaca treba privlaiti koje sadraje ponude treba razviti (u smislu kreiranja adekvatnog sistema lanca vrednosti i nezaboravnih doivljaja posetilaca) na koji nain obezbediti podrku povezanih delatnosti u cilju ostvarenja vizije (od saobraajne i druge infrastrukture, do obrazovanja) koji su trokovi i koristi ostvarenja vizije i koje e organizacije i pojedinci preuzeti odgovornost za ostvarenje vizije. Vizija se uobiajeno izraava kao izjava, pa stoga kaemo da je ona reita slika. Da bi bila validna, ovu sliku treba da dele svi kljuni stejkholderi, jer jedino na taj nain se obezbeuje da svi streme ka istom cilju. Realizacija vizije, dakle, zahteva ne samo bazino razumevanje i prihvatanje, ve i poistoveivanje s njom od strane svih kljunih subjekata turistikog razvoja, i iz javnog i iz privatnog sektora. Ovo omoguava maksimalnu posveenost ostvarenju vizije, a time i odgovornost za obezbeivanje i alokaciju resursa. To samo potvruje potrebu da vizija bude artikulisana kroz uvaavanje i uee stejkholdera. U tom smislu, vizija je osnov za njihove planske odluke i konkretne akcije. Na toj osnovi se i minimiziraju nesporazumi i konflikti koji
40
HORWATH HTL
mogu nastati, a u krajnjoj liniji ona koristi i kao sredstvo izolacije onih igraa koji pokuavaju da deluju mimo prihvaenih pravila igre. Treba imati u vidu da vizija, s obzirom na raznolikost stejkholdera, odnosno njihovu pripadnost razliitim drutvenim grupama i javnim i poslovnim sektorima, nije samo trino voena, na nain da tretira ekonomske efekte turistikog razvoja po privredu grada, ve sadri i bazine vrednosti koji odraavaju uverenja razliitih drutvenih grupa o tome kako e turizam doprineti blagostanju stanovnika Surina, razvoju biznisa u gradu i zadovoljstvu posetilaca.
4.2 4.2.2. Principi na kojima se zasniva vizija

Imajui u vidu ranija istraivanja za potrebe razvoja srpskog turizma, kao i ona raena za potrebe strategije turizma Beograda, potom karakteristike dosadanjeg razvoja turizma, kao i prirodu i strukturu atrakcijske osnove Surina, navodimo sledee kljune principe na kojima treba da se temelji turistika vizija i sam turistiki razvoj optine u narednih deset godina: Korist od razvoja turizma na podruju optine treba da osete svi: stanovnici, posetioci, turistiki sektor, povezane delatnosti i javni sektor. Odlukom da krene u izradu strategije razvoja turizma Surin pokazuje da turizam vidi kao jednu od vanih poluga kako sopstvenog razvoja, tako i kreiranja regionalne/klasterske prepoznatiljivosti. Surin nastoji da se pokae kao turistiki vibrantan, inovativan, autentian i razliit. Surin nema znaajnijeg iskustva u turizmu i ima mogunost da gradi svoju poziciju na iskljuivo koristei inovativan i kreativan pristup u stvaranju turistikog iskustva.
4.2 4.2.3. Izjava o viziji

Surin e za 10 godina biti integralni deo regionalne turistike ponude iji je Beograd centralni deo. Optina e biti poznata po bogatoj aktivnosti na reci Savi, ali i razliite povezane forme turizma specijalnih interesovanja i autentinih ruralnih doivljaja. Golf tereni e optini dati peat visokovrednog odredita u blizini aerodroma i glavnog grada, dok e urbani deo optine, osim ugoavanja poslovnih posetilaca, doiveti postepenu revitalizaciju centralnih trgova i ulica.
4.3. Kljune turistike fascinacije

Optina Surin treba graditi svoju dugoronu poziciju u okviru sledeih injenica:
41
HORWATH HTL
Razvoj turistikih proizvoda, a time i marketinga, u potpunosti je danas povezan s razvojem ivotnih stilova (life style marketing); Lojalnost prema destinaciji, povezana je sa mogunou iste da odgovori na segmentaciju u portfoliu proizvoda prema ivotnim stilovima; i Ukupna turistika sposobnost destinacije se ogleda u tome da li ona sama moe ponuditi odreeni ivotni stil kao generalnu maksimu svog trinog pozicioniranja i u kojoj mjeri njen izbor turistikih proizvoda daje dobro merilo iskustva i emocionalne povezanosti. Opte turistiko pozicioniranje ove optine kao poeljan emocionalni motiv, mora biti izveden iz kljunih fascinacija ovog prostora kao njegovih kljunih prodajnih prednosti (izgradnja imida). S druge strane, ona mora imati vezu s procesima specijalizacije i trine segmentacije i tako zadovoljiti specijalne interese povezane s pojedinim proizvodima i aktivnostima. Turistike fascinacije optine Surin se shvataju kao okvir za izgradnju dugoronih jedinstvenih prodajnih predloga koje zajednika turistika politika regije / destinacije mora prihvatiti i isporuiti tritu. Oni su poluge izgradnje novog imida, a pre svega baza nove turistike ponude, proizvoda i aktivnosti regije / destinacije. Objektivno gledajui, danas je jo uvek teko koristiti dalje predloeni miks u life style marketingu, jer pre svega ne postoji uspostavljen bazini lanac vrednosti na ovom prostoru koji bi to omoguio. Meutim, i pored toga moe se zakljuiti da su sledei motivi posebno interesantni odnosno da se mogu u kontekstu budueg razvoja turizma koristiti kao kljune fascinacije ovog podruja: Reka Sava kao prirodna oaza i spoj optine Surin sa Beogradom
Aerodrom i muzej vazduhovplovstva
42
HORWATH HTL
Sport i rekreacija u prirodi
Bojinsko kulturno leto
43
HORWATH HTL
4.4. Trino pozicioniranje

Pozicioniranje je nain da se destinacija u svesti potroaa ili postavi na mesto koje nije zauzeto od strane druge, konkurentske destinacije, ili da istisne postojeeg konkurenta. To je proces koji direkno utie na sve ostale marketinke odluke i usmerava se na tano izabrane ciljne segmente, sa jasno definisanim preferencijama u pogledu proizvoda, ali i ostalih instrumenata marketinkog miksa. Efektno pozicioniranje treba Surinu da omogui da bude prepoznat kao drugaiji i vredan posete. Jedna rubna gradska optina esto nije u stanju da samostalno uspeno razvije turizam. Urbani Beograd je osnov regionalnog razvoja i zavisnost zajednica u predgraima od gradskog jezgra je neumitna. To vai i za Gradsku optinu Surin. Stoga je ponuda Surina, sa jedne strane, integralini deo turistike ponude grada. S druge strane, Surin ima karakteristike izletita, dakle destinacije za jednodnevne posete. Uostalom, u sadanjoj situaciji Surin, sa stanovita turizma i njegovog razvoja, karakterie dominantno lokalna snaga privlaenja. Kada ovo kaemo, mislimo na injenicu da su glavni posetioci atrakcija i dogaaja lokalni stanovnici, kao i dnevni gosti koji dolaze iz urbanih delova Beograda i okolnih mesta. Stoga, ako izuzmemo da je saradnja sa gradskim vlastima neophodna i uslovljena samom injenicom da se radi o beogradskoj optini, pred Surin se postavljaju tri opcije razvoja sa stanovita postojanja ili nepostojanja meuoptinske kooperacije: opcija 1 kooperacija sa jo nekoliko susednih optina, opcija 2 saradnja svih rubnih optina grada (zeleni pojas oko Beograda) i opcija 3 samostalno. Osnove za pozicioniranje bazirane su na setu kljunih vrednosti, istraenih i ureenih od strane svih uesnika u lancu vrednosti. Rezultati radionice, odrane u okviru izrade ove Strategije, ukazuju, na osnovu odgovora uesnika, na sledei set najznaajnijih vrednosti/atributa (turizma) optine Surin koji bi mogao posluiti kao jedna od osnova za definisanje njegove pozicije na tritu: 1. aktivan, vibrantan 2. zabavan 3. ruralan 4. autentian. U postupku razvoja turizma optine Surin kao i u procesima kreiranja Strategije i njene operacionalizacije neophodno je u to veoj meri bazirati se na ovim kritinim vrednostima i atributima uspeha. Stoga, imajui u vidu i karakter turistikih proizvoda koji e dominirati ovim podrujem, Surin e se pozicionirati oko pojmova sport (ukljuujui golf), destinacija dnevnih aktivnosti u prirodi i autentinog karaktera ruralnog predgraa.
44
HORWATH HTL
6. PLAN RAZVOJA PROIZVODA
6.1. Uvod
Iako ruralnog karaktera, optina Surin ne moe iskljuivo da igra na kartu ruralnosti kao suprotnosti urbanom Beogradu. Optina Surin bi mogla da igra na kartu utoita na obodu grada, kao pandana gradskim molovima i centralnim gradskim ulicama. Za ovo je potrebno da se razviju programi i proizvodi dinaminog karaktera, dakle oni koji podrazumevaju ukljuenost gosta, i koji su bazirani na nekoliko razvojnih temelja, u zavisnosti od doivljanog strukturisanja prostora i preferencija korisnika/posetioca. Ti temelji su reka Sava, ruralna autentinost, sportske aktivnosti, blizina aerodroma i budui golf tereni. Povezivanje ovih temelja u cilju formiranja lanca vrednosti za posetioce odnosno kreiranja razliitih sistema doivljaja/iskustava podrazumeva kooperaciju. Na osnovu navedenih faktora i formulisanog stratekog okvira daljeg razvoja turizma optine Surin, predlog je da bi se trebalo fokusirati na razvoj sledeih kljunih turistikih proizvoda optine Surin: golf, sport i rekreacija, ruralni turizam, poslovni turizam, aktivnosti na vodi, ture / tranzit.
6.2. Golf
U sprovoenju analize postojeih razvojnih inicijativa i investicionih projekata i tokom razgovora sa kljunim interesnim subjektima u sektoru turizma, dobijene su osnovne informacije o razvoju kompleksa Golf Oaza na teritoriji optine Surin. Re je o mixed-use rizortu koji obuhvata golf teren sa 18 rupa, rezidencijalne objekte visokog standarda, hotel sa 5 zvezdica i ostale sportsko-rekreativne sadraje. Razvoj ovog projekta smo uzeli u razmatranje u cilju sagledavanja celokupnog konteksta razvoja turizma optine, obzirom da projekat takvog investicionog volumena i standarda kvaliteta, u znaajnoj meri utie na pokretanje ostalih turistikih razvojnih inicijativa i formiranje novog turistikog imida optine.
45
HORWATH HTL
Golf
anse
Prvi golf teren sa 18 rupa u zemlji Podizanje vrednosti real estate-a u okolini Skrovite, mir, beg od svakodnevnice Novi turistiki imid optine Nova scenografija
Oblici proizvoda
Golf teren sa 18 rupa Golf klub Golf kola Real-estate (rezidencijalni i hoteliski kapaciteti)
Tip gostiju
Individualci
Primarna geo trita

Beograd / Srbija Ino trita
Komunikacija
Golf klubovi Specijalizovane novine, magazini, asopisi TV programi PR
Distribucija
Specijalizovane turistike agencije Web portal
6.3. Sport i rekreacija

Resursna struktura optine Surin prua irok spektar mogunosti za razvoj razliitih sadraja za sportske i rekreativne aktivnosti tokom letnjih meseci. Razvoj ovih sadraja zahteva sistematski pristup kako bi se na adekvatan nain reilo uklapanje ovih sadaja u dalji urbanistiki razvoj optine, kao to je na primer izrada peakih i biciklistikih staza. Postoje mogunosti u vidu slobodnih zemljinih parcela za razvoj sportskorekreativnih sadraja u zatvorenim prostorima to e omoguiti sportsko-rekreativne aktivnosti i u toku zimskih meseci.
46
HORWATH HTL
Sport i rekreacija
anse
Prostor pogodan za irok spektar aktivnosti Neiskorieno prostranstvo pod umom
Oblici proizvoda
Peaenje, trekking, trim staze Biciklizam Jahanje Sportske pripreme i takmienja Sport i rekreacija u zatvorenim prostorima Izleti, team building aktivnosti u prirodi
Tip gostiju
Porodice Uenici osnovnih i srednjih kola Mladi parovi (25-35 god) Sportski klubovi i udruenja
Primarna geo trita

Beograd Regija
Komunikacija
Dnevna, nedeljna i mesena izdanja Broure specifinih aktivnosti PR lanci u posebnim prilozima Pozivi sportskim klubovima
Distribucija
Turistike agencije Web portal
6.4. Ruralni turizam

Teritorijom optine Surin dominira ruralni krajolik sa tipinom strukturom seoskih naselja iji se dalji razvoj mora postaviti u odrivi i sistematski planirani urbanistiki okvir. Pojedina podruja u okviru teritorije optine upravo se mogu revitalizovati razvojem razliitih oblika ruralnog turizma zahvaljujui postojeoj atrakcijskoj strukturi kao osnovi za formiranje celovitog turistikog lanca vrednosti. Naime, postojee prirodne i tradicionalne, autohtone vrednosti na teritoriji optine u kombinaciji sa odrivim, ekolokim razvojem su osnova za kreiranje irokih mogunosti za razvoj ruralnog turizma.
47
HORWATH HTL
Ruralni turizam
anse
Tradicionalni nain ivota - etno Organski proizvedena hrana Ekologija, odrivi razvoj Lekovito bilje
Oblici proizvoda
Agroturizam Eko/etno selo Ruralna kua za odmor Ruralni bed & breakfast Ruralni porodini hotel Kue lokalnih specijaliteta Kursevi pripreme hrane Lokalne manifestacije, folklor
Tip gostiju
Brani parovi bez dece (30 - 40) Porodice s decom (35 - 55 godina)
Primarna geo trita

Beograd Regija
Komunikacija
PR aktivnosti Prilozi u dnevnim novinama Internet
Distribucija
Izdvojen segment web portala Turistiki sajmovi Turistike agencije
6.5. Poslovni turizam

Mogunosti za razvoj poslovnog turizma otvarae se paralelno sa jaanjem uloge meunarodnog aerodroma Nikola Tesla i rastom meunarodnog avio saobraaja tj. broja putnika. U razvoju ovog proizvoda jedan od kljunih investicionih projekata predstavlja izgradnja hotela sa MICE kapacitetima u sklopu aerodroma. Meutim, trenutni avio saobraaj nije dovoljan da bi u ovom momentu pruio trino uporite ovom projektu, ali na otvaranje navedene investicione mogunosti treba raunati na srednji rok. Stoga bi u ovoj fazi trebalo odrediti lokaciju uz aerodrom za razvoj hotela sa MICE kapacitetima u cilju dostizanja optimalnog urbanistikog reenja u daljim planovima irenja aerodroma. Trenutno na teritoriji optine postoje kapaciteti koji bi se mogli iskoristiti za organizovanje manjih konferencija i poslovnih sastanaka.
48
HORWATH HTL
Poslovni turizam
anse
Meunarodni aerodrom Mogunost za green field hotel sa MICE kapacitetima
Oblici proizvoda
Individualni sastanci Seminari i treninzi Korporativni poslovni sastanci Motivaciona ("incentive") putovanja
Tip gostiju
Poslovni segment Individualci
Primarna geo trita

Srbija (I faza) Ino trita (II faza)
Komunikacija
Privredna drutva Promotivne aktivnosti
Distribucija
6.6. Aktivnosti na vodi

Reka Sava, zajedno sa ostalim vodenim povrinama na teritoriji optine Surin predstavlja osnovu za kreiranje ovog proizvoda i razvoja imida aktivne turistike destinacije. Za razvoj ovog proizvoda neophodna je revitalizacija obale Save odnosno ureenje obale i izgradnja neophodne infrastrukture (ribolovne platforme, privezita, platforme za kupanje i sunanje, itd.). Pored revitalizacije obale, neophodno je voditi rauna o ouvanju ivotne sredine, tj. o dostizanju zadovoljavajuih ekolokih standarda koji predstavljaju jedan od kljunih faktora uspeha u razvoju ovog proizvoda.
49
HORWATH HTL
Aktivnosti na vodi
anse
Alternativa letnjem odmoru na moru Sistem ribolovnih drutava
Oblici proizvoda
Ribolov na Savi Sportske aktivnosti (kanu, kajak) Kupanje i sunanje Kampovanje Rekreacija
Tip gostiju
Porodice sa decom Porodice bez dece Grupe prijatelja Parovi
Primarna geo trita

Beograd Regija
Komunikacija
asopisi, dnevne novine Radio oglasi, TV oglasi Specifina udruenja
Distribucija
6.7. Ture / tranzit

Zahvaljujui meunarodnom aerodromu i izvanrednom saobraajnom poloaju na raskrsnici glavnih saobraajnih arterija Srbije, optina Surin ima dostup velikom broju prolazaka potencijalnih turista. Reka Sava, kao plovni put, predstavlja jo jedan kanal dolaska potencijalnih turista - od strane JP za turizam optine Surin ve se organizuju vikend ture u kombinaciji krstarenja Savom i posete kljunim turistikim atrakcijama. Kljuno pitanje je kako potencijalne turiste privui da zastanu i odmore se na predmetnom podruju. Od kljune vanosti u razvoju ovog proizvoda predstavlja sistem osmiljavanja kratkih tura i predstavljanja sve atrakcijsko - resursne osnove regije u sklopu kratkih tura i izleta.
50
HORWATH HTL
Tranzit / ture
anse
Sastavni deo beogradskih tura Kratki odmor od puta, predah Gastronomska ponuda
Oblici proizvoda
Odmorita Specijalizovani restorani Tematske ture
Tip gostiju
Ture (parovi) Tranzit (svi ostali)
Primarna geo trita

Beograd/Srbija (ture) Susedne zemlje (tranzit) Ino trita (tranzit)
Komunikacija
Granini prelazi - letci, plakati Promo aktivnosti
Distribucija
51
HORWATH HTL
7. KLJUNI INVESTICIONI PROJEKTI
7.1. Uvod
Investicioni projekti su jedan od kljunih elemenata i rezultata sprovoenja strategije za destinacije koje su na poetku turistikog razvoja, i shodno tome nemaju razvijenu turistiku infrastrukturu i resurse. Oni s jedne strane moraju da budu u skladu sa uporitima plana i turistikim proizvodima koji jesu ili mogu biti prikladni za posmatrano podruje, a s druge strane moraju zadovoljiti kriterijume trine opravdanosti, odnosno atraktivnosti za trita kapitala ili male preduzetnike ukoliko se radi o projektima namenjenim iskljuivo privatnom sektoru. Kriterijumi za identifikaciju kljunih projekata su sledei: da budu u skladu s predloenom vizijom turistikog razvoja i trinim pozicioniranjem da maksimalno doprinose porastu turistikog prometa da otvore dodatne preduzetnike mogunosti u turizmu, ali i drugim sektorima
Drugim reima, nuno je identifikovati one projekte koji imaju najvei uticaj na odrivi turistiki i ekonomski razvoj podruja. U vezi s gore navedenim, na podruju optine Surin su identifikovana tri kljuna projekta koji su od najveeg znaaja za budui turistiki razvoj optine, nekoliko manjih projekata u domenu malog i srednjeg preduzetnitva, kao i nekoliko programa za razvoj konkurentnosti koji su u potpunosti u domenu javnog sektora. Jedan od kljunih projekata turizma na teritoriju optine je izgradnja golf terena. Prema informacijama Naruioca, aktivnosti na sprovoenju ovog projekta zapoele su pre poetka i nezavisno od ovog plana, te se navedeni projekat nee posebno obraivati u ovom dokumentu, ali e se uzeti u obzir u proceni ekonomskih efekata turizma u buduem periodu. Predloeni projekti su sledei:
52
HORWATH HTL
Kljuni projekti Urbana konverzija naselja Surin Rekreativno-odmorini kompleks uz reku Savu Airport hotel
Manji projekti Salai Ruralni bed & breakfast Ureenje turistike infrastrukture uz reku Savu
Projekti podizanja konkurentnosti Koncept peakih i biciklistikih staza Razvoj turistikog informativnog sistema Integrisani sistem turistikog oznaavanja Specijalizacija gastronomske ponude Program edukacije i treninga u turizmu
53
HORWATH HTL
7.2. Kljuni projekti

7.2.1. 7.2.1. Urbana konverzija naselja Surin
POLAZITE Diferenciranje urbanih i ruralnih struktura prepoznato je kao jedno od kljunih stratekih uporita vizije razvoja turizma optine Surin. Situacijska analiza je pokazala da se u procesu pojaanog naseljavanja na teritoriji optine u poslednjih 50ak godina, preteno ruralna struktura naselja irila bez primene vrstih urbanistikih pravila. Parametri gustine naseljenosti pokazuju da optina Surin ima ansu zadravanja karaktera ruralnog podruja s nekoliko manjih moderno ureenih centara. Rehabilitacija ruralnih podruja je proces koji je u rukama vlasnika zemljita i manjih preduzetnika, a u kojem javni sektor ima ulogu podsticanja procesa kroz materijalne podsticaje i prostorno planiranje. S druge strane, rehabilitacija urbanih centara je proces koji mora biti podstaknut od strane, pre svega, optinskih pa potom i gradskih vlasti. Iako u sutini nije turistiki projekat, ovo je jedan od kljunih preduslova za znaajniji razvoj turistike aktivnosti na teritoriju optine. Ovim projektom se: poboljava ambijentalni kvalitet urbanih centara optine, a pre svega naselja Surin; poboljava kvalitet ivota kroz irenje ponude dostupnih servisnih funkcija lokalnom stanovnitvu; poboljava imid celokupnog podruja, kao ureenog i modernog mesta za ivot ime se stvara potencijal za atraktivnost trita nekretnina.
OPIS PROJEKTA Projekt urbane konverzije je kompleksan projekt koji se sastoji od dve komponente: 1. Rehabilitacija centra grada (javno-privatni projekat) 2. Urbana rehabilitacija ireg gradskog podruja (javni projekat) Slede opisi obe komponente projekta.
54
HORWATH HTL
Rehabilitacija centra naselja Surin
Opis Rehabilitacija / izgradnja centra naselja Surin kao kombinacije javnih i komercijalno / ugostiteljskih sadraja koji u prvom redu zadovoljavaju potrebe lokalnog stanovnitva, ali slue i kao simbol naselja za posetioce Sadraji Gradski park povrine 2 - 3 hiljade kvadratnih metara sa paljivo oblikovanom hortikulturom, stazama, klupama i nonom rasvetom Jedan ili vie objekata uz / oko parka s ukupno 3 do 4 hiljade kvadratnih metara koji sadre: - nekoliko stotina kvadrata administrativnih prostora (sredite optine i pratee funkcije) - multifunkcionalnu dvoranu veliine oko hiljadu kvadratnih metara (bioskop, koncerti, prezentacije, priredbe) - ostatak ine komercijalni i ugostiteljski prostori Lokacija Lokacija projekta ne mora nuno biti u sadanjem administrativnom centru naselja Surin ukoliko za to ima fizikih i prostorno-planskih barijera, ali mora da bude lako dostupan veini lokalnog stanovnitva, to ukljuuje mogunost reavanja parkinga Model, investicija i efekti Optina i grad u potpunosti preuzimaju izgradnju parka ija cena sa svim trokovima moe da iznosi izmeu 300 do 400 hiljada . Predloeni zatvoreni objekti mogu da se izgrauju kroz javno-privatno partnerstvo, izdavanje koncesije ili ak i dodelu zemljita privatnom investitoru koji mora da se obavee na izgradnju javnih prostora. Izgradnja prostora moe da iznosi 3 do 4 mil. , a uz pretpostavku da javni sektor u potpunosti finansira izgradnju i da e biti ukupno 3 hiljade kvadrata komercijalnih prostora koji se iznajmljuju, ukupan godinji prihod najma bio bi 300 do 400 hiljada . Rang prioriteta Projekt je visokog ranga prioriteta i treba da se realizuje to pre u skladu s mogunostima javnog sektora (optine i grada).
55
HORWATH HTL
Urbana rehabilitacija ireg gradskog podruja
Cilj Surin, kao centar optine, u okviru ovog programa se fokusira na poboljanje urbane estetike kako bi se stvorila atmosfera i kreirao odgovarajui, konkurentan imid destinacije. Ovim programom predlau se aktivnosti usmerene na poboljanje i ouvanje kulturno-istorijskih graevina, kreiranje/poboljanje prostora grada, poboljanja urbane estetike i kreiranja autentine atmosfere. Rezultati Autentina atmosfera destinacije Poboljanje i ouvanje gradskog centra i atrakcija Ouvanje tradicionalne arhitekture Jaanje samopotovanja lokalne zajednice Bolji imid i odravanje javnih prostora Aktivnosti Aktivno ouvanje i revitalizacija istorijskih graevina Postepena rehabilitacija gradskih saobraajnica Renoviranje zgrada, ienje i bojanje fasada, odravanje tradicionalnih arhitektonskih stilova i dizajna, rekonstrukcija krovova i sl. Ouvanje i poboljanje zelenih povrina (ulazi, putevi, uklanjanje arhitektonskih barijera, postavljanje panela sa informacijama, ograde, osvetljenje, itd.) Izgradnja i poboljanje peakih zona, uvoenje informativnih panela, uklanjanje arhitektonskih barijera, te uvoenje prikladne urbane galanterije etalite kroz grad, koje treba ukljuiti kljune resurse i atrakcije, spomenike, sportske objekte, komercijalne sadraje, barove, restorane i barove, za potpuni doivljaj. Kreiranje programa za pomo lokalnom stanovnitvu u obnovi i dovravanju fasada (bojanje fasada, ograde na balkonima, itd.) kako bi se ouvao tradicionalni izgled gradova. Prioritet Visok, projekat bi trebao da se sprovede do zavretka svih ostalih kljunih projekata, to znai u roku od maksimalno 10 do 15 godina Investicija Oko 2-3 mil. za javni sektor kroz ukupno vreme trajanja projekta urbane rehabilitacije
56
HORWATH HTL
7.2.2. 7.2.2. Airport hotel Surin

POLAZITE SWOT analiza je istaknula saobraajni poloaj kao jednu od kljunih prednosti optine Surin. Obzirom na planove i ambicije aerodroma, postoji potencijal i potreba za izgradnjom hotela u zoni aerodroma ili neposredno uz njega u srednjoj vremenskoj perspektivi. Taan trenutak iniciranja ovog projekta vezan je uz poveanje prometa aerodroma i trenutka u kojem on postaje regionalni centar vazdunog saobraaja.
OPIS PROJEKTA
57
HORWATH HTL
"Airport" hotel
Pozicioniranje "Airport" hotel
Kategorija
3 do 4 zvezdice (internacionalni kriterijumi), internacionalni brend Pogodna lokacija u zoni aerodorma Surin ili neposredno uz nju. Smetajni kapaciteti
Lokacija
150 soba koje su u skladu sa meunarodnim standardima u opremanju i veliini soba za hotele kategorije 3 do 4 zvezdice. Prosena veliina: 26-30 m2 (standard-superior 70%:30%) Prostori za sastanke Ostali sadraji Uz standardne hotelske javne prostore, hotel treba da raspolae s manjim fitness / welness prostorom od oko 200 do 300 kvadrata (fitness, sauna i mali bazen), business centrom, dnevnim restoranom, a-la-cart restoranom, kioskom i boutique trgovinom od oko 50 do 70 m2.
8 do 10 modularnih dvorana za sastanke s ukupnim kapacitetom do 200 ljudi. "State of the art" tehnika opremljenost dvorana koje su u objektu smetene na nain da primaju dnevno svetlo.
Ciljna trita
Individualni poslovni gosti, poslovne grupe (naroito manji poslovni sastanci do 50 ljudi), odmorini gosti (ture ili u saradnji s avio kompanijama). Regija, Nemaka, Austrija, Italija, Rusija, Ukrajina, Belorusija.
Procenjena investicija (EUR)
Prema benmark standardu investicija u hotel se procenjuju na oko 80.000-90.000 po sobi; Ukupna investicija u kompleks bez trokova eksterne infrastrukture: 11 do 13.000.000 evra. Ovakav objekt u stabilizovanoj godini moe ostvarivati oko 25-30.000 po sobi to znai izmeu 3,5 i 4,5 miliona godinjeg prihoda. 8 do 10 godina. Ovaj hotel dogorono ima visok prioritet realizacije za predmetno podruje jer poseduje najveu atraktivnost za meunarodna trita kapitala. Taan trenutak njegove izgradnje vezan je za razvoj poslovanja aerodroma Surin.
Oekivani finansijski efekti
Rang prioriteta
58
HORWATH HTL
7.2.3. Odmorino7.2.3. Odmorino-rekreativni kompleks uz reku Savu

POLAZITE Optina Surin do sada nije u veoj meri iskoristila potencijal prostora uz reku Savu. Obzirom da se radi o jednom od najvrednijih prirodnih potencijala na teritoriju optine, koji je ve prepoznat u prostorno-planskoj regulativi, nuno je da se on izradi za potrebe pre svega lokalnog trita. Re je stanovnitvu optine, koje svoju turistiku aktivnost ostvaruje uglavnom van optine, i gradskom stanovnitvu Beograda. U tom smislu je potrebno da se projekat izvede na veem nivou standarda od slinih konkurentskih kompleksa u gradu (npr. Ada Ciganlija). OPIS
59
HORWATH HTL
Odmorini kompleks uz reku Savu
Pozicioniranje Turistiko rekreativni kompleks namenjen pre svega dnevnim i vikend odmorima Lokacija Pogodna zona od 50 do 100ha uz Savu (Progar, Boljevci, Jakovo) Sadraji Plaa s ponudom suncobrana i lealjki Pristan sa 100 do 150 vezova za manje brodove Bed&Breakfast - tri do etri objekta sa 20 do 30 kreveta i gastronomskom ponudom Sadraji za rekreaciju na vodi - kanu, kajak, ribolovne platforme Rekreativni sadraji na otvorenom - tereni za tenis, fudbal, odbojku, koarku, staza za rolere i bikliste, baloni za tenis i mali fudbal Otvorena letnja pozornica za koncerte i manifestacije Javni i ugostiteljski sadraja - kafii, restorani, poslastiarnice i komercijalni sadraji KASNIJA FAZA 100 do 200 apartmana prosene veliine 50 kvadratnih metara smetenih uz rekreativno-odmorini kompleks Ciljna trita Porodice, parovi i individualci. Trite Beograda, lokalno stanovnitvo i ua regija. Upravljaki model i procena investicija (EUR) B&B, rekreativni i ugostiteljski sadraji se razvijaju i preputaju u najam i upravljanje individualnim preduzetnicima. Apartmane u drugoj fazi grade privatni investitori i prodaju na "freehold" principu. Procenjena ukupna investicija prve faze iznosi izmeu 1,5 i 2 mil. , a izgradnja apartmana izmeu 5 i 7 mil. Oekivani finansijski efekti Najam svih pomenutih sadraja moe da donosi 150 do 200 hiljada godinje. Prodajom apartmana prema dananjim cenama moe da se ostvari 15 do 20 mil. . Rang prioriteta Projekat ima ansu ostvarivanja u relativno kratkom roku, 3 do 5 godina, zbog dovoljno velikog trita potranje za navedenim proizvodom
60
HORWATH HTL
7.3. Manji projekti

SALAI / AGROTURIZAM
POTENCIJAL / MOGUNOST
Sala kao tradicionalni koncept ivota panonske Srbije predstavlja poljoprivredno imanje sa objektom za stanovanje i rad koji je sagraen u polju, odnosno ruralnom okruenju. Sala ine stambena zgrada i ekonomski objekti, a predstavlja zaokruenu celinu privatnog vlasnitva jednog domainstva.
KONCEPT
Agroturizam predstavlja tip seoskog domainstva na salau kod kojeg je osnovna aktivnost (delatnost) poljoprivredna proizvodnja, dok dodatnu aktivnost ine turistike usluge smetaja i ishrane gostiju. Pored osnovnih ugostiteljskih usluga smetaja i ishrane, mogu se organizovati i ostale turistike usluge (aktivnosti, paket usluga) koje imaju za cilj gostima pruiti mogunost aktivnog odmora, odnosno maksimalno iskoristiti turistiki potencijal domainstva.
PRIMER AKTIVNOSTI / SEGMENATA

radionice tradicionalne kuhinje - kole kuvanja, gastro team building za poslovne ljude stari zanati (pletenje koara, izrada proizvoda od drveta, stolarija, itd.) rekreativno jahanje i terapijsko jahanje lokalne slave, festivali i dogaanja
KLJUNI TRINI SEGMENTI

porodice s decom (30 - 55 godina), brani parovi (35 - 75 godina), poslovni gosti, vrtii, kole, fakulteti (u cilju edukacije), udruenja (ljubitelji prirode, udruenja za aktivnosti na otvorenom, gastro udruenja, ljubitelji starina, ribolovci, itd.), dnevni izletnici (zadravaju se u mikrodestinaciji od 4 do 8 sati), vikend posetioci
SADRAJI I KAPACITETI
smetajne jedinice mogu biti organizovane kao zasebne sobe, apartman, kua ili kamp (u zavisnosti od prostranosti struktura koje su namenjene turistikim uslugama) smetajni kapacitet apartmana ne vei od 5 osoba; smetajni kapacitet kue ne vei od 8 osoba jednokrevetna soba ne manja od 10m bez kupatila (poeljno 15m); dvokrevetna soba ne manja od 15m bez kupatila (poeljno 20m)
61
HORWATH HTL
svaka soba mora imati svoje kupatilo (na svakih 4 osobe u apartmanu i kui potrebno je jedno kupatilo) ograeno domainstvo zelenom ogradom ili zidom bazen (ukoliko je dvorite domainstva vea od 1000m) smetajne jedinice, sanitarni prostori kao i prostori za usluivanje jela prilagoeni za osobe s posebnim potrebama
REDOSLED AKTIVNOSTI
Izrada studije izvodljivosti Priprema arhitektonskih projekata po standardima definisanim za ovakvu vrstu objekata Dobijanje potrebnih dozvola Poetak realizacije
TIP, INVESTICIJA I PRIORITET

Ovo je privatni projekt koji se oslanja na efikasnost dravne politike podsticaja Investicija je veoma varijabilna i moe da iznosi od nekoliko desetina hiljada pa i do milion Mogui su razliiti modeli (npr. gradska farma organske hrane) kroz koje se otvaraju razliiti modeli saradnje optine, grada, pa ak i drave, s privatnim preduzetnicima
62
HORWATH HTL
RURALNI BED & BREAKFAST

Podruje optine je posavska destinacija sa mnotvom mogunosti za organizaciju razliitih aktivnosti, pa je stoga smetaj za aktivne goste u ruralnom okruenju jedan od prioriteta. Uz predloene salae / agroturizme, ovaj tip smetaja omoguuje gostima boravak u hotelskom objektu, koji integrie sve elemente tradicionalnog i ruralnog okruenja tako se na primer gostu nudi tradicionalni doruak, omoguava se bliska komunikacija sa domainom i kontakt sa lokalnom zajednicom. Destinacija ima mogunost razvijati ovu vrstu smetajnih objekata na celom svom podruju.
KONCEPT
Ruralni bed and breakfast (B&B) odnosno noenje s dorukom, je ruralni objekt koji pored osnovne usluge smetaja, svojim gostima nudi i usluga doruka. Vlasnik objekta nije nuno profesionalni poljoprivredni proizvoa, ali se zahteva da u ponudi doruka bude barem jedan proizvod vlastite proizvodnje, s obzirom da je objekt smeten u ruralnom podruju i takva mogunost postoji. Doruak se slui u posebnom prostoru organizovanom za posluivanje obroka. Vlasnik ivi u objektu, tako da je gost u stvari smeten u kui domaina. ivotni prostori domaina odvojeni su od prostorija koje gost koristi, tako da postoji garantovana privatnost. Za ovu kategoriju ustaljen je internacionalni naziv B&B koji se koristi i kao jak marketinki pojam. Posebna podvrsta kategorije ruralnog B&B je Bike&Bed namenjena ciljnoj skupini biciklista. U tom sluaju domainstvo organizuje jo i sigurnu prostoriju za spremanje i eventualan servis bicikla.

parovi bez dece, individualci, biciklisti, zaljubljenici u prirodne i kulturne znamenitosti, posetioci lokalnih festivala, dogaanja, poslovni ljudi
SADRAJI I KAPACITETI
smetajne jedinice mogu biti organizovane kao zasebne sobe ili apartman. za ovaj oblik domainstava preporuljivo je organizovati prostrane sobe koja svaka ima svoje zasebno kupatilo. smetajni kapacitet ne bi smeo biti vei od 12 kreveta
REDOSLED AKTIVNOSTI
Priprema arhitektonskih projekata po standardima definisanim za ovakvu vrstu objekata Dobijanje potrebnih dozvola Poetak realizacije

Ovo je privatna investicija u kojoj se uloga javnog sektora ogleda u podsticajima za razvoj malog preduzetnitva, programima kreditiranja seoskog turizma i pomoi pri izradi prostorno planske dokumentacije Jedan ovakav objekt zahteva 300 do 500 hiljada investicije ukoliko se radi ispoetka, ali u prvoj fazi je isplativije pomoi postojee inicijative takvog tipa Projekt je srednjeg prioriteta, a inicijative i isplativost ovakvog projekta e se poveavati s razvojem ostalih kljunih projekata (golf, odmorini kompleks uz Savu, itd.)
63
HORWATH HTL
UREENJE TURISTIKE INFRASTRUKTURE UZ REKU SAVU

Obalu reke Save potrebno je razviti u prostor koji u prirodnom okruenju inteligentno strukturira ponudu kojom kreira harmonian i jedinstven doivljaj vode sa aktivnostima na reci. Uz ponudu raznovrsnih aktivnosti na vodi, reka Sava ima potencijal promenadnog ureenja kao i 'fishing' doivljaj, tako to razvija ribolov kao proizvod i omoguava jedinstveno iskustvo u oputajuem prirodnom okruenju.
KONCEPT
Struktura bazinih punktova uz reku Savu sastoji se od: ulaznog prostora, rampe, parkinga, platforme (npr. 10x30m), servisnog centra, prostora za sedenje, restorana, manje prodavnice sa osnovnom opremom sanitarnih prostorija. Uz platoe za ribolov na kljunim lokacijama potrebno je osigurati i usluge kupovine, iznajmljivanja i popravke opreme za ribolov, kao i mogunost uenja vetine ribolova sa instruktorima. Punktovi na ostalim delovima reke, van spomenutih mesta opremljeni su osnovnim sadrajima (platforme, mesto za sedenje).

sportski i rekreativni ribolovci, familije
REDOSLED AKTIVNOSTI I PODRKA PROJEKTU

Osigurati zemljite za punktove uz Savu Urediti prilaz punktovima Urediti staze uz reku, te postaviti odgovarajuu signalizaciju Kvalitetno upravljati koncesijama za korienje pojedinih resursa Osigurati kvalitetne operatore za pratee komercijalne sadraje

Javna investicija Do pola miliona EUR, pri emu se projekat moe realizovati postepeno Projekat je srednjeg nivioa prioriteta
64
HORWATH HTL
7.4. Projekti podizanja konkurentnosti i edukacije

PROJEKAT Koncept peakih biciklistikih staza OPIS i Razvoj koncepta peakih i biciklistikih staza za celokupno podruje optine Surin bazira se na poboljanju postojeih staza, kao i razvoju novih koji se meusobno spajaju i povezuju. Nadalje, ovaj koncept takoe podrazumeva rute sa punktovima na kljunim takama interesa na razliitim lokacijama u okviru optine, koji u blizini nude lokalne gastronomske specijalitete i mesto za kratki predah, a sve u prirodnom okruenju. Ovaj projekat je delimino povezan s projektom ureenja infrastrukture uz reku Savu. Svakako je od prioritetnog znaaja da se urede biciklistike i peake staze uz reku Savu, obzirom na atraktivnost navedenog prostora. 2 Razvoj turistikog informativnog sistema Turistike informacije kao to su broure, internet stranica, razglednice, posteri, mape, vodii itd. su predstavnici imida svake destinacije. Adekvatan imid reflektuje stvarno stanje kroz slike i sadraj u svakom od tih materijala, a u skladu sa odgovarajuim pozicioniranjem destinacije. Ovaj program fokusira se na kreiranje integrisanog turistikog informativnog sistema destinacije Surin. Konkretne aktivnosti vezane za ovaj program su: Dogovor i odluka o imidu i pozicioniranju, a to ukljuuje i kvalitet i kvantitet slika, sadraja, opisa, dizajna broura i ostalog materijala, poboljanje internet stranica, itd. Formiranje informativnih centara i razvoj sadraja i usluga koje e nuditi: informacije o destinaciji i ostalim turistikim podrujima, smetajnim objektima, javnom prevozu, restoranima, dogaanjima, itd. 3 Integrisani sistem turistikog oznaavanja Trenutna situacija na podruju destinacije u smislu turistikog oznaavanja zahteva poboljanje, jer takav sistem sa informacijama o kljunim atrakcijama destinacije danas ne postoji. Na primer, obilazak kljunih atrakcija Surina nije mogue 'kupiti' kao turistiki paket/proizvod, a koji podrazumeva informativne materijale, itinerar, mogunost voene ture, itd. Sistem turistikog oznaavanja kritian je u razvoju turizma, jer osim to prua informacije o turistikim atrakcijama, resursima, uslugama, tematskim turama i itinerarima, itd., on posetiocima i gostima uliva poverenje. Prema tome, cilj ovog programa je definisati, osmisliti, dizajnirati i organizovati koherentan i homogen sistem turistikog oznaavanja, koji ukljuuje glavne gradske centre, resurse, atrakcije i turistike usluge (hrana i pie, smetaj, kupovina, itd.). Sistem tur. oznaavanja moe se kreirati prema prioritetima i lokalnim karakteristikama destinacije (mesta koja treba posetiti, izbor
65
HORWATH HTL
materijala, ujednaenih boja promotivnih materijala, panela i sl. i informacija koje se daju posetiocima, itd.). 4 Specijalizacija gastronomske ponude Mnoge destinacije na turistikom tritu takmie se da bi ponudile to raznovrsnija iskustva / doivljaje svojim posetiocima. Lokalna gastronomija integralni je deo iskustva / doivljaja destinacije. Osim toga, identitet lokalnog stanovnitva reflektuje se i jaa kroz gastronomska iskustva koja destinacija nudi svojim gostima. Ovaj projekt bi trebao da bude u domenu, pre svega, turistike organizacije koja treba da identifikuje (po potrebi i stvori) i promovie gastronomsku posebnost ove optine u dogovoru s ugostiteljima. 5 Edukacija zaposlenih u turizmu Edukacija i trening su kljuni faktor uspeha u zadovoljavanju oekivanja i potreba gostiju, pruanju odgovarajue vrednosti za novac i na taj nain podizanje nivoa njihovog zadovoljstva i lojalnosti. Uz sve to, profesionalnost ljudskih kadrova zaposlenih u turizmu znaajno utie na kvalitet imida destinacije. Ovim programom optina bi u saradnji sa postojeim turistikim kolama i fakultetima organizovala i subvencionisala obrazovanje i treninge vezane za turistiku aktivnost. Radi se o subvenioniranju odgovornih u javnom sektoru (optina, turistika organizacija) za upravljake funkcije, ali i operativnih radnika (kuvari, konobari, recepcioneri, itd.) u privatnim smetajnim objektima koje bi optina pomogla prikladnim subvencijama za obrazovanje.
66
HORWATH HTL
7.5. Model rasta smetajnih kapaciteta i ekonomski efekti razvoja

Rast turistike ekonomije ponajvie je uslovljen rastom smetajnih kapaciteta, odnosno sprovoenjem kljunih projekata. Kao to je vidljivo u donjoj tabeli, porast smetajnih kapaciteta vezan je uz predviene rokove realizacije projekata. Pretpostavke na kojima se zasniva donja tabela su sledee: - opti ekonomski uslovi u Srbiji i regiji e imati stabilan rast u periodu od 10 godina s prosenom godinjom stopom rasta izmeu 3 i 4%; - projekti e se sprovoditi na nain da imaju sadraje prema njihovoj specifikaciji i povee se najkasnije u navedenim terminima; - jaae upravljaki okvir turizma optine to e dovesti do bolje organizacije i marketinga koji e procenjenu prosenu popunjenost smetajnih kapaciteta od 20% u roku 10 godina podii na vie od 40%.
Oekivani rast smetajnih kapaciteta, turistikih noenja i ekonomski efekti razvoja
Vrsta sm. kapaciteta / broj leajeva Hoteli i sl. B&B Ruralni smetaj Ostalo UKUPNO: Tur. promet* Dolasci Noenja Ekonomski efekti Dir. tur. prihod () Ukupni tur. prihod () Zaposleni u turizmu Zap. u pov. delatnostima UK. turistika zaposlenost. 2011 190 0 0 51 241 2010 5.000 12.500 2010 375.000 637.500 83 67 150 2013 190 0 20 51 261 2013 6.000 15.000 2013 600.000 1.080.000 100 80 180 2015 190 50 20 51 311 2015 10.320 34.055 2015 1.532.453 2.835.037 227 182 409 2016 190 70 30 70 360 2016 14.489 47.815 2016 2.629.825 4.865.176 319 255 574 2017 190 90 50 70 400 2017 15.017 52.560 2017 3.153.600 5.834.160 350 280 631 2018 2020 500 500 120 120 50 50 70 100 740 770 2018 2020 33.111 36.969 115.888 129.393 2018 2020 8.112.125 9.704.438 15.007.431 17.953.209 773 863 618 690 1.391 1.553
* Iako u optini postoji 241 registrovan krevet, statistika ne belei turistiki promet. Turistiki promet je procenjen od strane Izvoaa projekta na osnovu koliine smetajnih kapaciteta i obilaska objekata.
- Vidljivo najvei efekat na poveanje prihoda od turizma ima izgradnja hotela na aerodromu koja donosi gotovo 50% direktnog turistikog prihoda; - Od indirektnih prihoda, za optinu najvei potencijal predstavlja poljoprivreda i proizvodnja hrane koja prema najboljim svetskim primerima moe da bude i 20% od direktnog turistikog prihoda; - S procenjenim porastom BDP-a i brojem stanovnika od 40.000 u 2020. godini, direktna turistika industrija bi bila oko 5% ukupne ekonomije, a ukupni uinci turizma (direktno + indirektno) iznosili bi oko 10% to odgovara svetskom proseku.
67
HORWATH HTL
8. PREDLOG UPRAVLJAKOG MODELA
8.1. Polazita definisanja upravljakog modela

Pitanje upravljanja razvojem turizma na podruju Surina posebno je znaajno jer je to jedna od bitnih poluga razvoja lanca vrednosti koji bi turistima omoguio nezaboravni turistiki doivljaj. To podrazumeva da se neko bavi razvojem konkurentnosti ovog podruja na profesionalan, efektivan i efikasan nain, odnosno, to znai da postoji institucija koja e preuzeti operativnu odgovornost za sprovoenje ove strategije. U tom kontestu, treba razmotriti mogue modele organizovanja upravljanja razvojem turizma. Ovde emo izneti sledee relevantne injenice od znaaja za opredeljivanje odnosno izbor odgovarajueg upravljakog modela: 1. Postojea institucija koja na lokalnom nivou sprovodi gotovo iskljuivo aktivnosti promocije, i to skromne Javno preduzee za turizam Surin uprkos postojanju godinjih marketing planova nije u stanju da samostalno uini znaajnije pomake niti u domenu destinacijskog marketinga, a posebno ne u domenu destinacijskog menadmenta, a obzirom na ogranien budet preduzea. 2. Kljuni razlozi koji stoje iza ove ograniene moi nisu karakteristini samo za lokalnu turistiku organizaciju Surina. Oni su problem celokupnom sistema lokalnog destinacijskog marketinga Srbije, i tiu se neadekvatne strukture ljudskih resursa, nedovoljnih znanja iz oblasti marketinga i menadmenta, vie nego skromnih finansijskih sredstava, perifernog poloaja i neadekvatnog tretmana od strane lokalnih vlasti, nepoznavanja tehnika budetiranja i dr. Dobra strana ljudskih resursa u okviru JP za turizam Surin jeste to su povoljne starosne strukture, i dobrog, ali jo uvek nedovoljnog shvatanja tehnika marketinga i menadmenta u turizmu. Imajui sve ovo u vidu, vie je nego jasno da JP za turizam Surin, u postojeoj konstelaciji snaga, nije u poziciji da samostalno preuzme odgovornost za kreiranje lanca vrednosti ovog podruja.
68
HORWATH HTL
8.2. Model organizacije

Sada se postavlja pitanje kako na osnovu uvida u postojeu situaciju na podruju Surina, ali i Beograda, kao i na bazi sagledavanja razliitih iskustava u evropskoj i svetskoj praksi, organizovati sistem upravljanja razvojem turizma, tj. destinacijskog menadmenta. Mogui su sledei scenariji: 1. Prva opcija je status quo, odnosno nita ne dirati. U tom sluaju, Surin e se razvijati po inerciji turistikog razvoja, uz kljunu involviranost rukovodstva optine i podrku Grada, bez naroitog uticaja LTO osim u domenu marketinga i upravljanja nautikim selom na vodi. To drugim reima znai da bi JP za turizam Surin nastavilo da radi kao i do sada. 2. Druga opcija je stvaranje koalicije za razvoj turizma kroz nastojanje da postojea LTO na lokalu preraste u neku vrstu destinacijske menadment organizacije (DMO), sa jakim i tokom vremena rastuim uticajem privatnog sektora. Ovo neku vrstu naglaavamo iz dva razloga. Prvo, zato to u trenutnoj situaciji LTO Surina ne moe izgraditi jaku upravljaku strukturu, jer zbog nejakog privatnog sektora nee imati adekvatne upravljake poluge, ak i ako joj optina prenese znaajne ingerencije, pa time ne moe biti pravi DMO; i drugo, zato to mora imati dvostruku ulogu s jedne strane, mora uskladiti svoje delovanje sa Turistikom organizacijom Beograda za one proizvode koji budu imali meunarodnu i nacionalnu snagu privlaenja (golf), a sa druge strane, mora delovati samostalno kroz privlaenje lokalnih i regionalnih posetilaca. Ipak, postojanje odreene strukture stejkholdera, koja inae nije karakteristina za destinacije ovog nivoa (ne)razvijenosti, ostavlja prostora da se razmilja o perspektivi promene karaktera te organizacije na nain da ukljui i privatni sektor i znaajne javne stejkholdere. Radi se o dugotrajnom i mukotrpnom procesu transformacije, ali iji bi konani efekti zaista bili izraeni kroz vrsto javno-privatno partnerstvo. Bez obzira o kom se nivou novog organizovanja radi, odnosno za koju se opciju Surin konano odlui, mora biti jasno da DMO mora imati: Punu finansijsku, upravnu i politiku podrku lokalnih vlasti i Grada Uticaj na odluke i reenja nadlenih optinskih organa Autoritet da inicira promene i dobije podrku Punu podrku privatnog sektora Kompetentno i struno osoblje
69

Program Razvoja Turizma Opštine Surčin (Finalna Verzija)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Program Razvoja Turizma Opštine Surčin (Finalna Verzija)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Horwath HTL d.o.o. Beograd Obiliev venac 18-20 11000 Beograd, Srbija tel. +381 (0)11 30 34 270 fax.

+381 (0)11 30 34 161 mob. +381 (0)63 49 86 59 office@horwathHTL.rs www.horwathHTL.rs

Program razvoja turizma optine Surin

2011. sva prava pridrava HORWATH HTL BEOGRAD

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

Finalni izvetaj zavren je 15.05.2011. godine.

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

3.1. Situacijska analiza

STANOVNITVO (u 000) 40.5

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

Izvor: Zavod za statistiku Srbije

2 Izvor: Prostorni plan Republike Srbije

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

Etnika strukura stanovnitva optine Surina

Slovaci 4% Hrvati 1% Romi 2%

Izvor: Optine u Srbiji, 2008. godina

Struktura stanovnitva optine Surina prema kolskoj spremi

Osnovna kola (1 - 7 razred) Osnovna kola Srednje obrazovanje

Izvor: Optine u Srbiji, 2009. godina

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3.1.4. Saobraajna infrastruktura

3 Prostorni plan gradske optine Surin, Beograd, decembar 2007.

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

1211 1212 1213 1214 1215 1216

5,6 6,8 7,7 3,0 8,4 2,8 44,0

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3.1.5. Opta infrastruktura

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

Preraivaka industrija 14%

Saobraaj 8% Hoteli i restorani 2%

Obrazovanje Graevinarstvo Trgovina Hoteli i restorani

Saobraaj Nekretnine Ostalo

Izvor: Zavod za statistiku Srbije

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3.1.7. Zatita prirodnih i kulturnih dobara

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3.1.8. Planska osnova razvoja turizma optine Surin

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3.2. Turistiki sistem

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3. SITUACIJSKA I TRINA ANALIZA

JP ZA TURIZAM OPTINE SURIN

3.2.2. Evaluacija atrakcija i resursa