Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

3
CommentGo Back

Download

NASLOV ORIGINALA:

Thomas Morus

Utopia

Herausgegeben von Victor Michelsund Theobald Ziegler, Berlin 1895.

preveo

Franjo Barišić

predgovor

Miloš MilićCopvright © za ovo izdanje Utopija

Tomas Mor

Utopija

UTOPIJA

Beograd 2002.

PREDGOVOR

Tomas Mor, sin Džona Mora, istaknutog londonskogadvokata i sudije, rođenje 1478. godine u Londonu. Po za vršetku osnovnog obrazovanja postao je paž kanterberijskognadbiskupa Džona Mortona. Tu je imao priliku da se upoznasa opasnostima i intrigama u politici, što je ostavilo velikiuticaj na njegov život - nikada nije mogao u potpunosti dase posveti samo političkom delovanju i često je razmišljao opovlačenju u manastir. Pod Mortonovim pokroviteljstvom iuz očevo odobrenje, Mor je na Oksfordu studirao grčku i latinsku književnost. Međutim, toliko se posvetio studijamadaje to izazvalo zabrinutost njegovog oca, koji je smatraodaje za Tomasa neophodno da nauči i nešto korisno, pa jeprimorao svog sina da se vrati u London i da studira prava.Iako su studije prava bile veoma teške i zahtevne, Mor je nastavio sa izučavanjem grčkog i latinskog jezika, filozofije,književnosti i teologije uz poznate učitelje, kao i uz pobožnei učene kartezijance. Kasnije je upoznao i Erazma Roter-damskog, s kojim se brzo sprijateljio i koji mu je čak posve

tio svoje delo

Pohvala ludosti.

Posle završenih studija prava, Mor je započeo uspešnuadvokatsku karijeru. I dalje se dvoumio između javnog živo-

6ta advokata (ili eventualno političara) i privatnog, meditativnog i povučenog života u manastiru. Iako se odlučio za kari jeru u javnoj službi, neprestano gaje privlačio kontemplativni život pa je, između ostalog, nosio košulju od kostreti ispododela. Posle petnaest godina uzornog građanskog života,Mor je bio pozvan na dvor, na položaj koji nije želeo. Bio jedobro upoznat s opasnostima političkog života, voleo je svo ju nezavisnost a znao je i da će ga napuštanje uvažene i unosne advokatske prakse zarad javne građanske službe stajatiznatan deo bogatstva. Ipak, smatrao je daje „dužnost svakogdobrog čoveka" da služenjem državi doprinese društvu.Mor je za račun kralja Henrija pisao napade na Lutera,čijih je

Devedeset pet teza

i započelo protestantsku refor-maciju. U to vreme, Henri je još uvek bio vezan za Katoličku crkvu i čak gaje papa Lav X 1521. godine, proglasio„braniteljem vere". Međutim, kada je kralj zatražio razvodod svoje prve žene, Katarine od Aragona, uz izgovor da munije obezbedila muškog naslednika, došlo je do razlaza sRimom. Vrhovni sudija, Kardinal Volsi (Wolsey), nije imaouspeha u ubeđivanju pape da prizna razvod. Sam Mor nijepodržavao kraljeve poteze, ali javno nije dovodio u pitanjenjegove odluke i suverenitet, tako daje ubrzo postavljen na Volsijevo mesto.Kao kancelar, Mor je bio usredsređen na dva osnovnazadatka: 1) oblikovanje i unapređivanje sudskog sistema, 2)otkrivanje i sankcionisanje postupaka koje je smatrao opasnim, kako po državu, tako i po crkvu. Kako tvrdi Džon Gaj(John Guy), istoričar perioda Tjudora, Mor je reformisaopravni sistem mnogo više nego stoje to reformama 1530-ihgodina postigao Kromvel (Cromwell).

Na položaju vrhovnog sudije Mor je proveo samo 31mesec. Primoravanjem parlamenta da crkvi ukine slobodukoja joj je bila zagarantovana još u

Magna Carta-\,

Henri VIII i Kromvel doveli su u pitanje ne samo opstanak crkve, već i samu suštinu zakona i državnog zakonodavnog autoriteta. Kada se Henri, otvoreno odbacujući autoritet Rimskecrkve, razveo od Katarine i oženio Anom Bolejn (Anne Bo-leyn), Mor je, kao odluku savesti, podneo ostavku na funkciju kancelara, ali je kralj nije prihvatio. Dalji pritisak koji je kralj vršio nije uticao na poziciju koju je Mor imao udržavi, mada je oprezni Mor pazio da ne izjavi nešto što bimoglo da se smatra izdajom.Međutim, 1534. godine ništa nije moglo da zaštiti Mora od kraljevog besa. Odbio je da prihvati dekret po kojem bi svako Anino dete bilo punopravni naslednik trona, kao ida prizna Henrija za vrhovnog svetovnog i duhovnog vladara. Uhapšen je i zatvoren u zloglasni londonski Tauer (The Tower of London), gde je bio izložen neprestanom pritisku porodice i prijatelja da potpiše dekret kojim bi prihvatio Henrija VIII kao vrhovnog poglavara Engleske crkve.Mor je to uporno odbijao, ali nije zamerao onima koji su odnjega tražili da popusti. Tokom zatočeništva, napisao je mnoge pobožne tekstove i tumačenja

Svetog pisma.

Pogubljen je 6. jula 1535. godine, a četiri stotine godina kasnije, 19.maja 1935, Katolička crkva gaje proglasila svecem.