Poglavlje 1

Trite

Ekonomska teorija ne snabdeva drutvo utvrenim zakljucima koji bi bili neposredno primenljivi u ekonomskoj politici. Ona je pre metoda nego dokrina, jedno orue uma, tehnika razmiljanja koja pomae onome koji je ima da doe do pravilnih zakljuaka. --- John Maynard Keynes

Ekonomsko modeliranje
ta je ime uslovljeno u ekonomskom sistemu?

Koje su varijable odreene van modela (egzogeno) a koje treba da budu odreene samim modelom (endogeno)?
Koliko detaljno bi model trabalo da predstavlja odreeni ekonomski fenomen?

Model trita stanova

Na koji nain je odreena cena zakupa? Pretpostavimo:
stanovi su identini po svemu, sem po udaljenosti od centra cena zakupa udaljenih stanova je egzogena i poznata postoji veliki broj zakupaca i vlasnika stanova

Model trita stanova

Ko e unajmiti stanove blizu centra? Po kojoj ceni? Da li e alokacija stanova biti poeljna u bilo kom smislu? Kako da konstruiemo jedan smislen model pomou koga moemo da odgovorimo na ova pitanja?

Pretpostavke kod ekonomskog modeliranja

Dva osnovna postulata:
Racionalan izbor: Svaki pojedinac tei najboljem izboru izmeu alternativa koje su mu dostupne. Ravnotea: Trina cena se prilagoava sve dok se traena koliina ne izjednai sa ponuenom.

Tranja: Pretpostavimo da je najvie to je bilo koji pojedinac spreman da plati za stan u centru 500$ meseno. Tada p = $500 QD = 1. Pretpostavimo da cena mora da padne na 490$ pre nego to druga osoba unajmi stan. Tada p = $490 QD = 2.

Modeliranje tranje za stanovima

Modeliranje tranje za stanovima

to je nia cena zakupa p, vea je tranja za stanovima u centru p QD . Crte na kome je predstavljena traena koliina nasuprot cene jeste trina kriva tranje za stanovima u centru.

Trina kriva tranje za stanovima

p

QD

Modeliranje ponude stanova

Ponuda: Potrebno je vremena da se izgradi jo stanova u centru pa je u ovom sluaju kratkog roka koliina raspoloivih stanova fiksna (i jednaka, na primer, 100).

Trina kriva ponude stanova

p

100

QS

Konkurentna trina ravnotea

niska cena zakupa traena koliina stanova u centru premauje raspoloivu koliinu cena e porasti visoka cena zakupa traena koliina je manja od raspoloive koliine cena e se smanjiti

Konkurentska trina ravnotea

Traena koliina = raspoloiva koliina cena niti raste niti opada dakle, trite je u stanju konkurentske ravnotee.

Konkurentna trina ravnotea

p

100

QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

p

pe 100 QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

p
Pojedinci koji su spremni da plate pe za stanove u centru dobijaju stanove u centru.

pe 100 QD,QS

Konkurentska trina ravnotea

p
Pojedinci koji su spremni da plate pe za stanove u centru dobijaju stanove u centru. Pojedinci koji nisu spremni da plate pe za stanove u centru dobijaju stanove koji su udaljeni od centra. 100 QD,QS

pe

Konkurentska trina ravnotea

P: Ko unajmljuje stanove u centru? O: Oni koji su spremni najvie da plate. P: Ko unajmljuje udaljene stanove? O: Oni koji su spremni najmanje da plate. Dakle, konkurentska trina alokacija odvija se prema spremnosti da se plati.

Komparativna statika
ta je egzogeno u modelu?
cena unajmljivanja udaljenih stanova koliina stanova u centru dohoci potencijalnih zakupaca.

ta se deava ako se ove egzogene varijable promene?

Komparativna statika
Pretpostavimo da je porasla cena udaljenih stanova. tranja za stanovima u centru raste (pomeranje krive tranje udesno), dovodei do vie cene zakupa stanova u centru.

Trina ravnotea
p

pe 100 QD,QS

Trina ravnotea
p
porast tranje

pe 100 QD,QS

Trina ravnotea
p vea tranja dovodi do vie cene; koliina stanova na tritu ostaje nepromenjena

pe

100

QD,QS

Komparativna statika
Pretpostavimo da je broj stanova u centru vei. Ponuda je vea, dakle cena stanova u centru je nia.

Trina ravnotea
p

pe 100 QD,QS

Trina ravnotea
p
vea ponuda

pe 100 QD,QS

Trina ravnotea
p
Vea ponuda izaziva pad trine cene i dovodi do porasta ravnotene koliine.

pe 100 QD,QS

Komparativna statika
Pretpostavimo da dohodak potencijalnih zakupaca raste, poveavajui njihovu spremnost da plate za zakup stanova u centru. Tranja raste (pomeranje nagore), dovodei do vee cene stanova u centru.

Trina ravnotea
p

pe 100 QD,QS

Trina ravnotea
p Vii dohoci dovode do vee spremnosti za plaanje

pe 100 QD,QS

Trina ravnotea
p
Vii dohoci dovode do vee spremnosti za plaanje, vie trine cene, ali koliina stanova ostaje nepromenjena.

pe

100

QD,QS

Analiza poreske politike

Vlada oporezuje vlasnike stanova. ta se deava sa
cenom brojem izdatih stanova u centru?

Da li se deo poreza prevaljuje na zakupce?

Analiza poreske politike

Trina ponuda je nepromenjena. Trina tranja je nepromenjena. Dakle, konkurentska trina ravnotea ostaje nepromenjena posle uvoenja poreza . Cena i koliina stanova u centru koji se izdaju ostaju nepromenjene. Vlasnici stanova plaaju ceo iznos poreza.

Nesavreno konkurentna trita

Meu brojnim mogunostima su i:
vlasnik stana je monopolista vlasnik stana je savreno diskriminiui monopolista konkurentsko trite koje podlee kontroli rente

Vlasnik stana je monopolista

Kada vlasnik stana odredi cenu p on izdaje D(p) stanova. Prihod = pD(p). Prihod je nizak ukoliko je p 0 Prihod je nizak ukoliko je p tako visoka da je D(p) 0. Neka srednja vrednost p maksimizira prihod

Trina ravnotea u sluaju monopola

p
niska cena, velika traena koliina, mali prihod

niska cena

QD

Trina ravnotea u sluaju monopola

p
visoka cena visoka cena, mala traena koliina, mali prihod

QD

Trina ravnotea u sluaju monopola

p

umerena cena, umerena traena koliina, vei prihod umerena cena

QD

Trina ravnotea u sluaju monopola

p
umerena cena, umerena traena koliina, vei prihod monopolista ne izdaje sve raspoloive stanove

umerena cena

100

QD,QS

Trina ravnotea u sluaju monopola

p umerena cena, umerena traena koliina, vei prihod
monopolista ne izdaje sve raspoloive stanove umerena cena slobodni stanovi u centru

100

QD,QS

Trina ravnotea u sluaju savreno diskriminiueg monopola

Zamislite da monoplista zna spremnost za plaanje svakog pojedinca. Neka naplati $500 pojedincu sa najveom spremnou da plati, neka naplati $490 drugom po redu, itd...

p p1 =$500

100

QD,QS

p p1 =$500
p2 =$490

12

100

QD,QS

p p1 =$500
p2 =$490 p3 =$475

1 23

100

QD,QS

p p1 =$500
p2 =$490 p3 =$475

1 23

100

QD,QS

p p1 =$500
p2 =$490 p3 =$475 diskriminiui monopol naplauje konkurentsku trinu cenu samo poslednjem kupcu, a prisvaja rente na preostalom delu konkurentski odreenog broja stanova

pe
1 23 100 QD,QS

Kontrola zakupnine
Vlada odreuje maksimalno dozvoljenu cenu, pmax < pe, koja je jednaka konkurentskoj ceni.

Trina ravnotea
p

pe 100 QD,QS

pe

pmax
100 QD,QS

pe

viak tranje QD,QS

pmax
100

p
100 stanova u centru vie nije alocirano prema spremnosti za plaanje pojedinaca (lutrija, redovi, prvo velike porodice?)

pe

viak tranje QD,QS

pmax
100

Koji trini ishodi su poeljni?

ta je bolje?
Kontrola zakupnine Savrena konkurencija Monopol Diskriminiui monopol
(???????)

Efikasnost u Paretovom smislu

Vilfredo Pareto; 1848-1923. Paretov ishod ne dozvoljava proerdano blagostanje; tj., jedini nain da se povea blagostanje jedne osobe jeste da se smanji blagostanje neke druge osobe.

Efikasnost u Paretovom smislu

Ivan ima stan; arko nema. Ivan vrednuje svoj stan $200 meseno; arko je spreman da plati $400 meseno. Ivan moe da izda stan arku za $300 meseno. Obojica dobijaju, dakle za Ivana je Pareto neefikasno stanje da ne izdaje stan.

Efikasnost u Paretovom smislu

Pareto neefikasan ishod znai da postoje nerealizovane obostrane koristi od razmene. Svaki trini ishod kojim su ostvarene sve mogue koristi od razmene mora biti efikasan u Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smislu

Konkurentska ravnotea:
svi zakupci stanova u centru vrednuju ih po trinoj ceni pe ili vie preostali zakupci vrednuju stanove u centru manje od pe dakle, nema mesta za obostrano korisnu razmenu dakle, ishod je efikasan u Paretovom smislu

Efikasnost u Paretovom smislu

Diskriminiui monopol:
raspodela stanova je ista kao i ona pomou savreno konkurentskog trita

dakle, ishod u sluaju diskriminiueg monopola je takoe efikasan u Paretovom smislu.

Monopol:

Efikasnost u Paretovom smislu

ne izdaju se svi raspoloivi stanovi dakle, zakupac udaljenog stana mogao bi biti premeten u stan u centru i imati vee blagostanje bez smanjivanja blagostanja bilo kog drugog pojedinca. dakle, monopolski ishod je neefikasan u Paretovom smislu.

Efikasnost u Paretovom smislu

Kontrola zakupnine:
neki od stanova u centru dodeljeni su zakupcima koji ih vrednuju ispod pe neki zakupci koji vrednuju stanove u centru iznad pe ne dobijaju stanove u centru ishod je neefikasan u Paretovom smislu.

Tea pitanja
Sa protokom vremena da li e
ponuda stanova u centru porasti? kontrola zakupnine smanjiti ponudu stanova? monopol ponuditi vei broj stanova od konkurentskog trita stanova?