AKADEMIJA ZA DIPLOMATIJU I BEZBEDNOST

STUDENT: Ivan Peri NAZIV RADA: Koordinisani decentralizovani model organizovanja policije

Beograd, 10.04.2009

ULOGA POLICIJE U SISTEMU NACIONALNE BEZBEDNOSTI Termin policija potie od grke rei polis, koja znai grad-drava. Sve do 18 19. veka termin policija je imao potpuno drugaije znaenje i bio je najblii znaenju grke rei politeja, koja oznaava celokupno dravno upravljanje u interesu drave i graana. Odravanje reda u drutvu jeste potreba stara koliko i ljudski rod. U drevnom Egiptu prvi zapisi potiu iz 3500. godine p. n. e. i iz njih se moe videti da je stari Egipat poznavao policijsku funkciju i organizaciju. Kraljevstvo je bilo podeljeno na provincije, na ijem je elu stajao poseban dravni slubenik, ija je funkcija bila ne samo policijska, ve i sudska i funkcija izvravanja kazni. Stara Grka je dala znaajan doprinos razvoju policijske funkcije, koja je bila objedinjena sa sudskom. Mnoge policijske zakone i taktiku od Grka su preuzeli Rimljani. Magna Carta1 takoe je predviala policijska ovlaenja za ustanovljeni straarski sistem, koji je poivao na obavezama lanova zajednice, koje su bile besplatne i zasnovane na principu rotacije. Razvojem drutva dolazi do njegove diferencijacije i do odvajanja pojedinih poslova od policije i stvaranja zasebnih dravnih slubi. Dravna uprava se podelila prema dvojakoj funkciji drave: 1. da unapredi razvoj drutva i njegovo blagostanje 2. da suzbije opasnosti koje dravi i drutvu prete iznutra. U odreenju policije i njenih funkcija moemo razlikovati dva pristupa. Prvi pristup je klasian i on se nalazi u veem delu literature koja se bavi ovim pitanjima. Po ovom shvatanju policija je sistem posebnih organa unutranje uprave i njoj podreenih slubenih lica, iji je neposredni zadatak odravanje reda i mira u dravi.
1

Magna karta (lat. Magna Carta, Velika povelja, ili bukvalno Veliki papir) je engleska povelja iz 1215. koja je ograniila mo engleskih kraljeva, konkretno Kralja Dona. Magna karta je nastala kao rezultat neslaganja izmeu rimskog Pape i Kralja Dona i njegovih barona u pogledu kraljevskih prava: Magna karta je zahtevala od kralja da se odrekne odreenih prava i da potuje odreenu zakonsku proceduru, kao i da prihvati da kraljeva volja moe biti ograniena zakonom. Magna karta je prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona.

Drugi pristup je savremeniji on funkciju policije vidi kao brigu za odravanje mira, reda i sigurnosti, to sadri odgovornost za garantovanje sigurnosti svim graanima, kako bi iveli u miru i kretali se slobodno gde god ele, bez straha od ugroavanja njihove line i imovinske sigurnosti. Razlika u pristupu izmeu ova dva shvatanja pre svega lei u isticanju sigurnosti graana, koju savremeni pristup stavlja na centralno mesto. U 19. veku dolazi stvaranja novih organa dravne uprave, to znaajno menja ulogu policije u dravi i drutvu. Od tada se re policija koristi samo za funkciju otklanjanja unutranjih opasnosti. Proces podele dravne uprave na resore, koji je tada zapoeo, nije dovren ni danas, kako zbog brzog razvoja nauke i tehnike, tako i novih politikih doktrina koje poivaju na podeli vlasti. U veini zemalja kontinentalne evropske pravne tradicije resor unutranjih poslova odreuje se negativno tj. u resor unutranjih poslova spadaju svi oni poslovi dravne uprave, koji nisu stavljeni u nadlenost drugim organima dravne uprave. Zbog toga se zadaci policije veoma ozbiljno razlikuju u razliitim evropskim zemljama. Tako se u pojedinim zemljama zatita drave i graana od unutranjih ugroavanja poverava dravnoj policiji, a od spoljnih slubama nadlenim za dravnu bezbednost, koje u razliitim zemljama nose razliite nazive. Ostala policijska delatnost, koja nema zadatak da neposredno titi dravni poredak, deli se uglavnom na sudsku policiju, iji je zadatak da vodi istrani postupak u krivinim stvarima, i upravnu policiju, iji je zadatak odravanje javnog poretka. Prema oru Verdelu (Osnovi upravnog prava, Narodna knjiga, Beograd, 1979): Cilj sudske policije je otkrivanje krivinih dela i drugih delikata, istraga njihovih poinilaca i njihovo izruenje sudovima; nasuprot nje upravna policija ne dovodi se u vezu sa deliktima nego sa javnim poretkom i ona tei ouvanju javnog poretka nezavisno od suzbijanja delikata. Zbog toga se kae da sudska policija ima represivni, dok upravna policija ima preventivni karakter. Podela policije je mogua i prema poslovima kojima se bavi: 1. saobraajna policija 2. policija za suzbijanje poroka (narkomanija, alkoholizam, prostitucija, kocka i slino), 3. protivpoarna policija, odnosno vatrogasna sluba 4. policija koja se bavi maloletnikim kriminalom. U poslednjoj deceniji veina zemalja je formirala policijske organizacije za borbu protiv organizovanog kriminala. Pored ovih slubi, u nekim zemljama, u okviru
3

unutranjih poslova, postoje i organizacione jedinice za zatitu od elementarnih nepogoda i za intervencije u vanrednim okolnostima. U nekim zemljama (za sada SCG) ova delatnost, koja po svojoj prirodi pripada civilnoj zatiti, nalazi se u nadlenosti ministarstva odbrane, a negde postoje posebni dravni organi (u Rusiji zasebno ministarstvo) ili posebna vladina agencija ili direkcija za delovanje u vanrednim situacijama. U svim savremenim demokratijama, u skladu sa naelom vladavine prava, policija dobija strogo izvrnu ulogu, ona postaje izvrilac pravnih normi, s tim to je u svojoj delatnosti vezana pravnim normama i podvrgnuta pravnoj kontroli. Danas je ovo pravni i funkcionalni okvir u koji se smeta policija kao deo dravnog aparata. Funkcionisanje policije je striktno vezano za javni poredak i njegovo odravanje. Odravanje javnog poretka obuhvata: 1. prevenciju njegovog naruavanja 2. represiju usmerenu protiv naruavanja javnog poretka i stvaranje uslova za stabilizaciju 3. odravanje javnog poretka. U irem smislu javni poredak (politike institucije, ljudske i graanske slobode i njihova primena u praksi) ustanovljen je ustavom i zakonima jedne zemlje. U tom smislu javni poredak izjednaava se sa ustavnopravnim poretkom, odnosno sistemom politikih institucija. Svaka delatnost usmerena protiv ovako shvaenog javnog poretka predstavlja protivpravnu delatnost, sa, najee, obelejima krivinog dela. Pod zatitu javnog poretka spada i otklanjanje drugih smetnji za normalno funkcionisanje pravnog poretka (obezbeenje izvrenja sudskih presuda; obezbeenje javnih skupova; obezbeenje saobraaja na javnim putevima; itd). Iz ovoga se moe zakljuiti da je policijska delatnost usmerena na odravanje javnog reda (. Verdel, Ibid.). Zatita javnog poretka obuhvata prinudno izvrenje zakona, odravanje pravnog poretka, zatitu ljudskih ivota i imovine, i to kako od drutvenih opasnosti, tako i od prirodnih nesrea, kao to su poari, poplave ili druge elementarne nepogode. Kakva e biti uloga policije u drutvu, u velikoj meri zavisi od politikih odnosa. Ukoliko su politiki odnosi proeti netrpeljivou, ili ak mrnjom, uloga policije postaje znaajnija. I obrnuto, u drutvu u kojem postoji vei stepen drutvene kohezije uloga policije se smanjuje. Na obim funkcija policije, pored drutvenih odnosa, utie veliina dravnog aparata i stepen intervencije drave u drutvene odnose. Poveanje dravnog aparata i intervencije drave u drutvena zbivanja dovodi do poveanja uticaja policije i njene brojnosti. Iako su osnovne funkcije policije u veini drava sline, one nisu sadrinski
4

istovetne, poto na karakter i obim delatnosti policije u svakoj zemlji utiu dravno i drutveno ureenje. Kod organizacije policije za obavljanje njenih poslova postavlja se vie dilema: 1. Da li policiju treba to vie organizaciono izdvajati kao posebnu organizaciju ili je uklopiti u celinu dravne organizacije, kao ire celine? 2. Da li policiju treba organizovati centralistiki kao jedinstvenu slubu ili, pored dravne policije, treba organizovati i lokalne policije, koje se lake prilagoavaju lokalnim prilikama? 3. Da li u organizaciji policije predvideti oblike koji su pogodni za primenu diskrecione ocene u odluivanju ili je i organizacionim putem vrsto vezati za zakon i podvri stalnoj i efikasnoj kontroli? 4. Da li podsticati organizacione oblike pogodnu za sopstvenu inicijativu ili prednost davati organizacionim oblicima koji bi reavali sluajeve kada se oni pojave? 5. Da li razdvojiti policiju koja neposredno uestvuje u sudskim postupcima od ostale policije koja ostaje deo uprave? Odgovori na ove dileme zavise od itavog niza spoljnih i unutranjih inilaca. Od spoljnih inilaca najvaniji su: sistem dravne vlasti, bezbednosno okruenje, bezbednosne potrebe, bezbednosna politika, bezbednosni ciljevi, ekonomski, socijalni, politiki i kulturoloki uslovi u kojima deluje policija. Pri tom, veoma veliku vanost ima broj stanovnika i prostorna veliina drave. Unutranji inioci, koji determiniu organizaciju policije, prvenstveno su ciljevi ministarstva unutranjih poslova, poslovi i zadaci koje ovo ministarstvo mora da ostvari, resursi kojima ministarstvo raspolae (broj i struktura kadrova, sredstva, tehnika, tehnologija i metode rada, programi i planovi delovanja i razvoja i slini inioci). Dravna policija ili centralna policija, organizuje se na nivou centralnih dravnih organa i nalazi se pod njihovom kontrolom. Obino se nalazi u nadlenosti ministarstva unutranjih poslova, a u nekim zemljama pojedine policijske organizacije se nalaze se i u ministarstvu odbrane, kao to je andarmerija. Pri tome, kontraobavetajna sluba, namenjena za zatitu drave od spoljnog ugroavanja, moe biti organizovana kao deo opte policije ili kao posebna sluba. Slian sluaj je i sa takozvanom politikom policijom, koja moe biti u sastavu opte policije ili samostalna sluba. Organizaciono izdvajanje politike policije nosi u sebi, po Ratku Markoviu (R. Markovi, Ibid.), dve opasnosti: ono je obeleje represivnog policijskog reima i stalni izvor opasnosti za promenu karaktera dravne vlasti, pa i nosilaca dravne vlasti. Najpoznatiji primer takve policije je Gestapo u nacistikoj Nemakoj. Posebna hibridna policijsko-vojna struktura, koja danas postoji u veem broju evropskih zemalja jeste andarmerija. Ove jedinice su specijalno namenjene za primenu sile veih razmera prilikom obavljanja policijske delatnosti, kao i za vrenje terenske
5

policijske slube u zemljama gde nije organizovana posebna lokalna policija. andarmerija je organizovana po vojnom principu i u veini zemalja nad njom nadlenost imaju i ministarstvo unutranjih poslova i ministarstvo odbrane takav primer nalazimo u Italiji (karabinjeri) i Francuskoj, Belgiji i drugim zemljama. U Srbiji andarmerija se nalazi u iskljuivoj nadlenosti Ministarstva unutranjih poslova. Pored policije, u sastavu ministarstva unutranjih poslova, u mnogim zemljama posebni resori dravne uprave obrazuju svoje policijske snage (ministarstvo odbrane vojnu policiju, ministarstvo finansija - finansijsku policiju i slino). Lokalnu policiju sainjavaju policijske slube koje su formirane u sklopu sistema lokalnih organa vlasti i nalaze se pod nadzorom lokalnih organa. Centralni policijski organi se, po pravilu, opiru samostalnosti lokalne policije i nastoje da zadre vaan deo kontrole nad lokalnom policijom. Opti problem sa kojim se suoavaju sve demokratije jeste kako policiju podrediti politikoj i pravnoj kontroli i kako obezbediti civilizovanu upotrebu monopola fizike sile. Polazna ideja formiranja policije i njenog rada bila je organizovana primena sile. Demokratizovanju primene policijskih metoda prvenstveno doprinosi pravno regulisanje celokupne delatnosti policije. Delatnost policije se podvodi pod zakon koji vai za celokupnu dravnu upravu, ali i pod zakone koji se odnose iskljuivo na rad policije. Na rad policije se u punoj meri primenjuje naelo zakonitosti. Posebno je osetljivo pitanje primene naela zakonitosti na one policijske postupke koje je policija ovlaena da preduzme po diskrecionoj oceni. U tim postupcima policija nije striktno vezana za pravnu normu, ve ih moe preduzimati na osnovu slobodne ocene situacije. Meutim i tada je policija vezana odreenim uslovima koji podleu oceni zakonitosti. Smisao pravnog regulisanja postupaka policije jeste da se ona uini pravno odgovornom za svoje postupke. Demokratizovanosti policije doprinose nadzor i kontrola nad radom policije. Kontrola se moe podeliti na unutranju i spoljnu. Unutranji nadzor obavlja se unutar ministarstva unutranjih poslova, od strane vie instancije. U okviru Ministarstva unutranjih poslova Srbije postoji generalni inspektor, kao najvia instancija unutranje kontrole srpske policije. Spoljni nadzor obavljaju, primenom razliitih metoda, parlament, dravni tuilac, sud i razne institucije, kakav je, na primer, ombudsman, pa sve do politikih stranaka i udruenja graana. Modeli organizacije savremenih policija
6

Model organizacije policije u svakoj dravi zavisi od itavog niza faktora od kojih su najvaniji:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

uloge koju su policiji namenili najvii organi dravne vlasti organizacija izvrne vlasti i dravne uprave bezbednosne prilike u dravi politika nacionalne bezbednosti privredne i ekonomske prilike u dravi kultiroloke karakteristike zemlje stanje regionalnog ekonomskog i kulturnog razvoja istorijsko naslee socijalno stanje drave kao celine i pojedinih regiona politike prilike u dravi i drugi uslovi u kojima deluju policijske organizacije u svakoj dravi

Posebno vaan inilac u izboru modela organzacije policije predstavlja broj stanovnika, veliina teritorije, gustina naseljenosti i druge demografske karakteristike drave. Stanje policijskih snaga u nekoj dravi, njihov broj, obrazovanje, tehnikotehnoloka razvijenost, metode rada i druge unutranje karakeristike policijske organizacije, takoe veoma bitno utiu na odabir modela organizacije policije. U literaturi koja se bavi teorijom policijskog rada i nainima organizovanja i voenja policije iroko je prihvaena Bajlijeva klasifikacija. Ova klasifikacija polazi od ukrtanja dva merila: centralizacije i koordinisanosti. Prema merilu koordinisanosti policijske organizacije mogu biti: 1. jedinstvene 2. koordinisane 3. nekoordinisane Prema merilu centalizacije mogu biti:
1. centralizovane

2. decentralizovane Ukrtanjem ova dva merila dobijaju se sledei modeli organizacije policije:
-

jedinstveni centralizovani model, koordinisani centralizovani model, koordinisani decentralizovani model, nekoordinisani centralizovani model, nekoordinisani decentralizovani model.
7

Koordinisani decentralizovani model organizovanja policije Karakteristino za ovaj model organizacije policije je postojanje velikog broja policijskih organizacija, koje imaju razliite mesne i stvarne nadlenosti, ali ija delatnost je koordinisana. Ovakav model organizacije policije je zastupljen u Velikoj Britaniji, kao posledica tradicije koju britansko drutvo gaji kada je policija u pitanju. Policija u Velikoj Britaniji je jedna od najstarijih policija u svetu, ali se na nju tradicionalno gleda kao na model samoorganizovanja graana nego kao na dravni organ. Zakonom iz 1835. godine odreeno je da svaki grad ima svoje policijske snage i od tada do danas decentralizacija je umanjivana samo u najnunijoj meri zbog promene u prirodi kriminala i zbog promena koje su nastale kao posledica tehnikog i tehnolokog razvoja. Policijska organizacija u Velikoj Britaniji sledi tradicije organizacije britanskog drutva i potpuno je kompatibilana sa upravnom podelom teritorije Velike Britanije. Policija se u Velikoj Britaniji sastoji od:
-

43 lokalne policijske organizacije, ija se teritorijalna nadlenost poklapa sa teritorijama grofovija i odgovara teritorijalnoj nadlenosti lokalnih vlasti, policijskih organizacija velikih gradova, kombinvanih policijskih organizacija, Metropoliten Police u Londonu Gradska policija Londona i Ostale policijske organizacije.

Na elu svake lokalne policijske organizacije nalazi se upravno telo u iji sastav ulaze funkcioneri lokalne vlasti. Ovo telo vri kontrolu nad radom policije i imenuje efa lokalne policije. Upravni nadzor nad radom svih lokalnih ppolicijskih snaga vri ministar unutranjih poslova, to predstavlja jedan od osnovnih stubova koordinacije meu svim policijskim organizacijama u Velikoj Britaniji. Nekoliko velikih gradova u Velikoj Britaniji uiva gradsku samoupravu i upravnu autonomiju u odnosu na grofovijska vea. Sledei princip da policijska organizacija prati upravnu podelu drave, ovi gradovi imaju i vlastite policijske organizacije koje se nalaze pod kontrolom organa gradske samouprave.
8

Kombinovane policijske snage nastaju spajanjem dve ili vie policijskih organizacija, uglavnom vie grofovijskih policija ili gradske i grofovijske policije. Metropoliten Police, je nastala 1829. godine, i nadlena je za ire podruje Londona, koje obuhvata oko 8 miliona stanovnika. Ova organizacija zapoljava oko dvadeset hiljada policajaca. Poto ova policijska organizacija obavlja poslove koje su od interesa za celokupnu Veliku Britaniju, kao to je obezbeenje kraljevske porodice, obezbeenje Vestminstrske palate, zgrada Vlade Velike Britanije i vodi nacionalni biro interpola za Veliku Britaniju, nalazi se u nadlenosti Ministarstva unutranjih poslova, dok je operativno rukovoenje povereno komesru koji ima pet zamenika koje imenuje Kraljica. Metropoliten Police se sastoji od est uprava ( rukovoenje i operativna delatnost, saobraaj i transport, kriminalistike istrage, obuku, opte i kadrovske poslove i pravna pitanja.) , odeljenja i specijalne jedinice. New Scotland Yard, poznat i kao Sotland Yard i The Yard, je glavno sredite Metropolitanske Policije zasluno za policaju u Greater Londonu (iako ne u City). New Scotland Yard zauzima 20-ospratnu zgradu na uglu Victoria Streeta i Broadwaya u Westminsteru., oko 500 jardi od Kue Parlamenta. Poznati znak koje je esto vien an filmu i televiziji nalazi se na glavnom ulazu u Broadway. Ime dolazi od prve lokacije sredita na Great Scotland Yardu, ulici Whitehalla. Tani izvor imena je nepoznat, no omiljena teza je ona da je to bila rezidencija kotskih kraljeva (dok su bili u Britaniji), njihovih ambasadora, priornih Uniji Engleske i kotske. Do XVII. veka u ulici su bile mnoge vladine zgrade, sa arhitektama Indigom Jonesom i Christopherom Wrenom koji su tu iveli. Pjesnik John Milton je tu iveo za vrijeme Commonwealtha Engleske pod vladavinom Olivera Cromwella od 1649 do 1651. Scotland Yard je zajedno sa Metropolitanskom Policijom osnovan od strane Sir Roberta Peela i Eugenea Franoisa Vidocqa. Otvoren je kao glavno sredite Policije 29.09. 1829., koje je ujedno bilo dom osnivaima i njihovim pomonicima. Nikad nije bila policijska stanica u svom pravom smislu, sa svakom policijskom dvizijom koja radi u svojim lokalnim stanicama. Glavni ulaz u zgradu bio je na broju 4 Whitehallu, a javni ured ugraen je na stranjoj strani zgrade Great Scotland Yarda i tako dao zgradi ime. Osoblje Scotnald Yarda odgovorno je za unutarnju sigurnost, javne afere, novaenje, korespondaciju i ostale administrativne probleme. Njihovi su poslovi rasli to se Metropolitan poveevao. Scotland Yard se 1890. preselio na novo mesto, Victoria Embankment, koje je bilo iznad Temze juno od dananjeg Ministarstva obrane. U to vrijeme Metropolitan se poirio na 1,000 inicijalnih na 13,000 policajaca tako poveavajui broj glavnih sredita. Idue vee proirenje bilo je od 1907 do 1940.
9

Kriminoloka baza podataka Scotland Yard zove se Home Office Large Major Enquiry System, ili skraeno HOLMES. Takoer se program za trening zove "Elementarnost", sve posveeno slavnom fiktivnom detektivu Sherlocku Holmesu. Londonska gradska policija nadlena je za centralnu oblast Londona, odnosno poslovni centar i usko sarauje sa Metropoliten Police. Nadzor nad Londonskom policijom ima odbor koji imenuje Gradski savet. Ova policijska organizacija ima vie organizacionih jedinica od kojih je najvanija za suzbijanje kriminala u poslovnim transakcijama, s obzirom da se u teritorijalnoj nadlenosti ove policijske organizacije nalazi poslovno sredite Londona. Ostale policijske organizacije, organizuju se prema upravnim oblastima odnosno specifinostima zadataka kojima se bave. Takve policijske organizacije nalaze se izvan nadlenosti Ministarstva unutranjih poslova i to su:
1. 2. 3.

transportna policija koja se bavi zatitom eleznice i metroa policijske organizacije koje se bave zatitom nuklearnih postrojenja, kraljevska policija nadlena za ume i parkove

10