Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
11Activity
P. 1
Teorije nauke o umetnosti

Teorije nauke o umetnosti

Ratings: (0)|Views: 1,255|Likes:
Published by Julija Bašić

More info:

Published by: Julija Bašić on Jul 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/23/2014

pdf

text

original

 
1.
DEFINISANJE PREDMETA PROUČAVANJA
-Da bi mišljenje bilo logički ispravno, svi pojmovi koji se upotrebljavaju moraju biti određeni. Da bi pojmovi koji se u nekoj nauci uopšte upotrebljavaju bili određeni, neophodno ih je definisati.Definicija je iskaz kojim se određuje sadržaj jednog pojma ili najsažetiji način određivanja bitnihelemenata značenja reči.- Istorija umetnosti kao nauka mora da definise svoj predmet proucavanja. Umetnost je sirok pojamkoji zahteva definiciju. Pod tim pojmom podrazumevaju se likovne um. (slikarstvo, vajarstvo,arhitektura, primenjena um.), knjizevnost, muzika, film, balet. S toga treba definisati da li istorijaumetnosti izucava tok istorijskog razvoja svih ovih umetnosti ili samo jedne od njih. Predmet proucavanja ist.um. je tok istorijskog razvoja likovnih umetnosti. Njen predmet proucavanja trebalo bida obuhvati celokupnu umnnticku delatnost svih vremena i svih krajeva sveta, ali to nije bilo tako utoku celokupnog njenog razvoja kao nauke. Pod tim imenom se dugo izucavala samo jedna ogranicenaoblast umetnicke delatnosti– um. zapadne civilizacije tj. Evrope (anticka, srednjevekovna,novovekovna..) Potom je predmet proucavanja prosiren i na umetnost drugih kontinenata i drugih perioda umetnicke istorije koji su do tada zanemarivani, poput praistorije, um. primitivnih naroda(Dzenson, Preskot takodje predmet proucavanja prosirio i na oblast primenjene um (um. zanati,dekorativna um, tehnicka um,).- Kroz svoj razvoj, provere i prosirivanje metoda izucavanja kao i predmeta proucavanja ist. um. nijeni do danas definitivno konstituisana i zatvorena za izmene, nije tacno utvrdjeno koje sve oblasti mogu potpasti pod njeno izucavanje, niti im je dat podjednak prostor u izucavanju.*Predmet proucavanja se menjao i sa promenom filozofske pozicije istrazivaca.-
VINKELMAN
 – zacetnik ist.um. kao nauke, prvi je definisao predmet, cilj I smisao istrazivanja um.Predmet proucavanja je um, a cilj i smisao je prouciti ideal um. kako bi se preneo savremenimstvaraocima. Njegov poduhvat je ucinjen postepeno nizom radova nastalih u periodu od 1755-1764.Knjigom o
Istoriji um.starog veka
iz 1764. uoblicio je svoj prisutp proucavanju um. njegovorazmatranje ima 2 dela :1.proucavanje um.uopste kao pojave kod raznih naroda (egipcana, fenicana, persijanaca, etruraca, grkaI rimljana)2. sagledavanje um. u vezi sa spoljnim okolnostima tj.uslovima u kojima je um.stvarana sto posmatrasamo na primeru Grka.- Definisao je cilj, a to je utvrdjivanje bica um. naglasio da tu pojedinacne ist.umetnika imaju maloznacaja, umesto ist.umetnika definisao je ist.um. u kojoj se razmatraju samo najbitnija dela, ona kojanesto znace u opstem razvoju um.-
LESING
– kao knjizevni teoreticar bio je zainteresovan za neke probleme pesnistva i zeleo je da pesnistvo oslobodi poistovecivanja sa lik.um. Analizirao je razlike izmedju predstavljackih mogucnosti pesnistva i vajarstva Posmatrao je jedan isti motiv (npr.prikaz bola) ili jednu istu estetskukategoriju(npr.ruzno) i uporedjivao u obe um. Utvrdio je konkretna izrazajna sredstva knjizevnosti ilik.um. Nije hteo da prikaze razlicite nacine podrazavanja jedne iste prirode, vec da utvrdi koliko su 2um. uspesne u tim zadacima i da otkrije njihove teorijske mogucnosti. Tako on krece od razlicitihmogucnosti tih um. i stize do zakljucka da one treba da obavljaju razlicite zadatke. Lesing pokazuje dasu slikarstvo i skulptura uspesniji u prikazivanju likova, oblika, onoga sto je vidljivo i oznacio ih jekao likovne um. Kao izrazajna sredstva koja pripadaju iskljucivo lik.um. naveo je odredjivanjesimbola, mogucnost izrazavanja alegorije i personifikacije, izbor motiva, upotrebu boje, linije i ostalihlik.elem. Ovo odredjivanje pojma likovna um. imalo je vrednost definicije predmeta proucavanja.-
PRESKOT
 – dao je podsticaj da se predmet proucavanja prosiri na neevropsku um. Objavio jeknjigu o kulturi Asteka (Osvajanje Meksika) i o drzavi Inka (Istorija osvajanja Perua). Iako jeVinkelman u svojim knjigama pokazao da u istrazivanje um. spada proucavanje celokupne um. i svihkultura u daljem razvoju ist.um. istrazivaci su dali prednost posmatranju evro. dela i nac. um.
 
-Preskotova dela su bacila novo svetlo na neevropske kulture. Posle njega mnogi istrazivaci ce prosiriti poglede ist.um na druge kontinente I kulture. Braca Gonkur su 1890. pokazala vrednost japanske um.Velflin se zanimao za idijsku I japansku um. kako bi otkrio nova merila za prosudjivanje evropske um.Varburg je u Novom Meksiku proucavao kulturu Pueblo Indijanaca, prateci jedan njihov ritual saigrom video je analogiju izmedju evropske um. I hriscanske religije. Berenson je u svojoj kolekciji posedovao kineske bronze. Stzigovski je u svoj metod rada ugradio proucavanje um. drugihkonitinenata posmatrajuci svet kao celinu pronalazio je veze izmedju um. dela medjusobno udaljenihkrajeva I kontinenata.-
TEN
 –dopunjavajuci Burhartov kulturoloski metod, usmerio je proucavanje kulture ka stvaranjusaznanja o um. tj. kao predmet proucavanja je oznacio um. a ne kulturu. Postavio je kao pravilo da seum. moze razumeti jedino ako se upoznaju obicaji I opste stanje duha vremena u kome je ta um.nastala. Sistematizovao je elem.kulture uzevsi u obzir duzinu trajanja razlikujuci stalne, promenljive po epohama I kratkotrajne kao sto je moda. Proucavao je I mehanizam delovanja kulture na um. nacinna koji sredina razvija svoj ukus I kako u vidu javnog mnjenja deluje na umetnika.-
FIDLER 
svojim radom stvorio mogucnost redefinisanja um. a time I predmeta ist.um.Posmatrajuci um. iznutra, iz samog dela, skrenuo je paznju na potrebu proucavanja lik.postupka (nacinnastanka dela) I forme um. dela sto je smatrao kljucnim za razumevanje lik.dela. Shvatao je um. kaonesto osobeno, kao zasebnu realnost koja ima svoja pravila i ne nastaje prema prirodi. Time je odredioI novi pravac razmisljanja u ist.um. usmeravajuci je od istorijskog koji posmatra spoljne okolnostinastanka dela ka analizi forme I trazenju specificno um. kavaliteta. Odvojio je umetnicko od lepog, atime I ist.um. od estetike. Specificno umetnicko je uzdigao na nivo predmeta naucnog istrazivanja. Narocito ohrabrio modernu um.-
RIGL
 – uocio je da se u ist.um. izucavanje vrsi unutar pojedinih um. grana (slikarsto, vajarstvo,arhit. primenjene um.) i da postoji potreba da se ostvari veza izmedju pojedinih delova ist um. kaonauke. Njegovo resenje je u tome da se predmeti proucavanja ( slik.vaj. arh.prim.) sagledaju kao jednacelina i da njegov koncept sa umetnickom voljom koja objedinjuje pojedinacne I razlicite pojave u um.daje mogucnost za to. Stvorio je novi koncept o razvoju um. po kome se um. razvija kao izraz um.volje. U knjizi o
kasnorimskoj umetnickoj produkciji
iz 1901. zalozio se za istrazivanje koje bi posmatralo nacin oblikovanje i otkrivalo zakone koji vladaju stvaralackom voljom razdoblja i koji su bili odlucujuci za oblik svih stvari tog perioda. Tako je definisao um. delo kao rezultat odredjene um.volje-
VELFLIN
– uvodi u ist.um. novu analizu lik.dela. uocio je drugacije elem. u lik.deli I dovodio ih jeu vezu sa do tada poznatim spoljnim ciniocima, kao sto su socijalni, istorijski, kulturni itd. Velflin jeodredjivao zadatak istorije um: analiza i interpretacija forme dela, a ne spoljnih okolnosti njegovognastanka ( mada se delo smesta u njegovo okruzenje). Njegova analiza se nastavlja na Burhartovo proucavanje, a nju dopunjuju faktografski I ikonoloski metod njegovih sledbenika. On ukazuje na pojedinacno um. delo i da je interpretacija lik.dela osnovni zadatak istoricara um.-
GOLDŠMIT
 – pojedini istrazivaci su usmeravali izbor svog predmeta proucavanja u okviru sameist. um. kao sto se G. bavio predmetima koji su u njegovo vreme bili nedovoljno obradjeni ili potpunonepoznati u nauci kao sto su srednjevekovno minijaturno slikarstvo u karolinskoj I otonskoj um.rezbarski radovi u belokosti, izgradjujuci od ovih tema nove oblasti ist.um i postavsi za njih svetskiautoritet-
VARBURG
 – zeleo je da izgradi sveobuhvatnu nauku o kulturi u kojoj bi se ponistile graniceizmedju pojedinih disciplina. Svojim postupkom kome je dao ime ikonologije posmatrao je uglavnomneobicne predstave u slikama I dovodio ih u vezu sa celokupnom ljudskom civilizacijom, duhovnom Imaterijalnom kulturom: istorijom, religijom, obicajima, kostimima , trgovinom, astrologijom,knjizevnoscu, filozofijom, naukom, politikom. Trazio je vezu izmedju duhovnog i um. i tu vezu jeshvatio kao neku funkciju um.
 
-
KASIRER 
– posmatranje um. sa stanovista funkcionalizma izazvalo je redefinisanje pojma um.dela:neki predmet postaje um.delo jer mu se u odredjenom vremenu ili duhovnom kontekstu daje takvafunkcija. Um delo moze biti svaki predmet, postupak, akcija, izjava, covek…ako je izdvojen iz svog prirodnog okruzenja I smesten u kontekst u kome dobija tu funkciju. Ovo je izazvalo promenudefinicije predmeta ist.um. I njeno prosirenje na mnoge nove teme (kod Varburga, Rigla). Ovo jeohrabrilo I pojavu novih pravaca u modernoj um. kao konceptualizma, bodi arta.-to premestanje ist.um. na pozicije funkcionalizma uticalo je I na njen postupak istrazivanja. Akcenatse prebacuje sa opisa I klasifikacije na istrazivanje funcija I znacenja. Um. delo koje stoju u raznimfunkcijama postaje predmet proucavanja drugih naucnih disciplina gde se otvara pitanje odnosa ist.um.I drugih nauka.-
ZEDLMAJER 
 –strukturalisticka fil.pozicija uticala je I na samo tumacenje umetnickog sto je zaist.um. znacilo novu definiciju predmeta proucavanja. Baveci se pitanjem dokle je slikanje umetnost,istice da je u velikoj revoluciji oko 1910. um. presla granicu onog sto je do tada smatrano I nazivanoum. i da je stupila na prostor koji je s one strane um. Time je izrazen stav da um. ne mora da ima vezesa lepim I stvorena je mogucnost za novu definiciju um. dela. U Vinkelmanovo vreme um.delo seidentifikovalo sa pojmom lepog. Ovaj stav je za posledicu imao neke druge stavove od kojih jeosnovno da um.delo vise nije moglo da se obuhvati proucavanjima estetike I samo je postalo predmetnauke. Zedlmajer je pripadao struji koja je uvidela razliku izmedju pojma lepog I pojma umetnicko.-jedna od posledica strukturalisticke pozicije bilo je I novo shvatanje cilja istrazivanja um. Ist.um. koja pociva na analizi strukture drugacija je od one koja pociva na analizi stila. Stara analiza stila korisna jeza utvrdjivanje atribucija I cinjenica, a nova analiza strukture usmerena je na um.delo I ona moze daotkrije sta je u lik.delu umetnost, moze da vrednuje umetničko delo. 2.
UOČAVANJE PROBLEMA

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->