O PISCU:Defo Danijel engl.pisac; rodjen 1660. u Londonu, u .26.iv.1731. u Moroofieldsu.

Isprva trgovac,pada pod steaj,zatim novinar ,publicist, tajni agent, romansijer.D. je objavio velik broj pamfleta,eseja,projekta o najrazliitijim temama poevi od reforme odgoja I kola od meunarodne politike I sklonita za idiote. Robinzon kruso ubraja se meu klasina dela svetske literature..D. se inspirao putopsom Woodesa Rogersa Krstarenje oko svijeta(1712),gde je opisana pustolovina kot.mornara Aleksandra Selkira koji je godinama ivio usamljen na pustom otoku Juan-Fernandez.ROBINZON KRUSO:Defoeov Rrbinson nije junak nadljudske snage kome sve uspijeva brzo i lako.Onje obian ovek. Vrlo teko podnosi samou. Strah mu je stalni pratilac. Uprkos povoljnoj klimi otoka,nismo sigurni da bi ostao na ivotuda nije donio s nasukanog broda puke I barut, aku ita i druge stvari. Povest njegova uspjeha je duga pria o mnogobrojnim napornim i tegobnim neuspjelim pokuajima.Robinzonpuno razmilja, menja odluke, mesecima radi naporno na neemu to e se katkad na kraju izjaloviti. Tako je neprestano pokuavao,sluei se samo sekirom, izraditi veliki amac kojim bi mogao otploviti s otoka. Uloio je u taj posao mesece I mesece mukotrpnograda. Nije uspio,ali je pokazaones lomljivu ustrajnost,prkos,odlunost da pobjegne s otoka,kao I nemir i strast za plovidbom.ivei vie od 27 godina na pustom otoku,pokazao se kao uspjean ratar,vet stoar, od nude majstor svih zanata,ali sve te duge godine mirovanjana jednome mestu samo su jo ojaale njegovu venu elju za putovanjima I izazovima.Takav Robinsonje obian ovek koji u vrlo tekim uvetima ivota dokazuje svoju ljudsku veliinu.PETKO:Bio je lijep momak,dobro graen,ravnih I vrstih ruku I nogu, ne prekrupan, visok,skladan, star oko 26 godina. Crte lica mu ne odavaju ni okrutnost ni divljinu, nego jedino neku istinsku muevnost. Kosa mu je bila duga I crna,i nije bila kovrasta poput vune. elo I visiko I iroko. Iz oiju mu seva neka velika ivahnost I bistrina.Boja koe ne crna,nego smeouta,ali ne onakve rune,suvie ute, odvratne kakva je u Brazilaca ili Virgijanaca I drugih amerikih domorodaca,nego vie svijetla mrkomaslinasta,na neki nain privlana,samo je to teko opisati.Lice okruglo I puno, nos malen,n e spljotenkao u crnaca. Usta lijepo oblikovana.usne tanke, a zubi krasni, pravilni I bijeli poputpoput bjelkosti. Robinzonga je nazvao Petko, prema imenu dana kada ga je spasio, za uspomenu na taj dan. VREME RADNJE:1659-1686 MESTO RADNJE:Pust ostrvo u Tihom oceanu TEMA:Borba usamljenog oveka protiv prirode I simbolina drama osvajanja prvih rudimenata civilizacije.ROBINZON je jednoga jutra opazio na obali pet kanua.Iz njih su izlazili divljaci.Robinzonih je primetio otprilike trideset,i video kako pleu oko vatre.Primetio je dvojicu kako izlaze iz kanua, jedan se odmah onesvestio,a drugi je poeo bjeati.Trojica divljaka su krenuli za njim.Preplivao je uski zaljev i doao do Robinsona.On ga je pokuao dozvati

znakovima ruku to je bolje mogao, ali mu se divljak preblii samo za nekoliko koraka.Toje napravio jo jednom pa mu je tek onda divljak priao. Robinzonje naciljao drugoga divljaka,a njegov divljak zatrai da mu Robinzonda maetu. On mu je dao,a divljak je odmah krenuo na drugoga I jednim zamahom mu osekao glavu. Robinzonje naredio divljadu da pokupi leeve, to je on I uinio.Zatim mu je naredio da da otie spavati. Odluio ga je zvati Petko na uspomenu na dan kada ga je spasio.Uio ga je govoriti I jesti.Robinzonmu je dao odee , a Petko je bio sretan I rekao mu je da je hodao gol od svoga roenja.Robinsonu je ivot postao lakim jer je dobio nekoga s kim moe priati I to vie nije usamljen.Ova mi se pria svidela jer je Robinzon dobio nekoga s kim moe priati, i jer vie nije sam na ostrvu. Drugo izdanje :Opis glavnog lika:Snalaljivost: Ta bezizlaznost probudi moju snalaljivost. Imali smo na brodu nekoliko doknadnih jarbola, dva ili tri drvena balvana i jedan ili dva gornja jarbola.Ne svia mi se njegov postupak s ivotinjama na otoku: ali sam vidio mnotvo ptica, samo nisam znao kakvih; a kad sam ih ubio, nisam znao koje su za jelo, a koje nisu. Vraajui se ubio sam nekakvu veliku pticu to sam je vidio kako sjedi na drvetu pokraj velike ume. Prvim hicem to sam ga opalio meu njih ubio sam kozu kraj koje je stajalo jare i sisalo je.Muka, rad, strpljivost, marljivost neke su od stvari to ih je morao prihvatiti: Trebalo mi je puna etrdeset i dva dana da napravim dasku za dugaku policu to mi je trebala u spilji, a dva bi tesara, sa svojim oruem i pilama, od istog drveta u pola dana izrezali est.Vanjski opis (opis njegova lica): to se tie moga lica, ono doista nije bilo toliko pocrnjelo koliko bi se oekivalo kod ovjeka koji uope ne pazi na nj. Bradu sam jednom pustio da raste, pa mi je bila duga oko etvrt metra. Meutim kako sam imao dovoljno kara i britava, dosta sam je kratko podrezivao, a dlake na gornjoj usnici dotjerao sam tako da sam imao velike muslimanske brkove. Kolebljivost prema divljacima: Pitao sam se takoer koliko su se ti ljudi ogrijeili o mene, i kakvo pravo imam ja da se upliem u svau o onoj krvi to je oni prolijevaju meu sobom.Opis Petka (vrlo slikovit): Bio je to pristao, lijep momak, savreno graen, ravnih, dugakih nogu. Nije bio prekrupan, ali je bio visok i skladan, a po mome miljenju oko dvadeset i est godina star. Izraz lica mu je bio vrlo dobroudan, u njemu nije bilo nita divlje i neprijazno. U njemu kao da je bilo neto muevno, ali je u isto vrijeme u izrazu njegova lica bila neka mekoa i blagost Europljanina, pogotovu kad bi se nasmijeio. Kosu je imao crnu i dugaku, i nije bila kovrasta kao vuna. elo mu je bilo visoko i iroko, a oi su mu sijevale ivahnou i otrinom. Boja njegove koe nije bila sasvim crna, ali vrlo zagasita, a ipak ne onako runo uta i odbojno tamna kao kod Brazilijanca nego nekako jasna, sivkastosmea. Lice mu je bilo okruglo i puno, nos malen, ali ne plosnat kao u crnca, lijepa usta i tanke usne, a zubi su mu bili pravilni i bijeli poput bjelokosti.Usporedba filma i knjige: Film je uvelike skraena verzija knjige. U njemu se sve

dogaa iznimno brzo, dok je u knjizi vrlo temeljito opisano, no ipak mislim da je to u redu jer za temeljito opisivanje u filmu trebali bi sati i sati. Film ima i dosta neugodnih prizora to unitava ar cijele prie. Knjiga mi je bila mnogo zanimljivija i uivao sam u itanju; imam samo jednu zamjerku, a to je uzastopno ponavljanje npr. kao to sam ve rekao.Najvie me se dojmila ova reenica: Katkad bih sam sebe pitao zato sudbina tako temeljito unitava svoja stvorenja i ini ih tako strano nesretnima, naputenima i bespomonima, tako potpuno bijednima da bi jedva bilo razumno biti zahvalan za takv ivot. Potresla me je traginost te misli. Robinzon Kruso (Robinson Crusoe)Robinson je roen u Engleskoj, u malom mestu na obali mora. Kao deak svakog dana je gledao brodove i vesele mornare kako iz njih iskrcavaju robu. Razmiljao je o tome odakle je ta roba dola i kakav i koliki put je prela. Matao je da kad poraste postane mornar i da svojim brodom oplovi ceo svet. Jednog dana njegovi snovi postali su stvarnost. Bez znanja svojih roditelja ukrcao se sa svojim prijateljem na brod i krenuo u nepoznato. Bio je mlad, radoznao i pun avanturistikog duha.Ve posle prve plovidbe i nevremena koje je zahvatilo brod, Robinson je izgubio elju da bude mornar. eleo je da se odmah vrati svojoj kui, ali u povratku nije imao sree. Brod na kome je plovio kui zarobili su gusari. Neke mornare su ubili, neke bacili morskim psima, a Robinsona su uzeli u ropstvo. Plovidba sa gusarima zavrila se brodolomom. Brod je potonuo, a Robinzon se probudio na pustom ostrvu. Bio je sam. Samo on i priroda oko njega. Tada je poela njegova borba sa prirodom i samim sobom, borba za preivljavanje. Prvo je naao skrovite. Bila je to malu peinu na vrhu breuljka. Ispoetka jeo je kukuruz i pio vodu koju je nalazio u blizini, a kad mu je to dosadilo odluio je da krene u istraivanje ostrva. Shvatio je da mu mnoge stvari mogu biti korisne, samo da treba da iskoristi svoje znanje i vetinu. Bio je strpljiv, vredan i pun samopouzdanja. Verovao je u sebe i svoju snalaljivost. Od lia je napravio odeu i obuu, od drvea luk i strele, a od kamena otre noeve. Urenu lavu koju je izbacio vulkan koristio je kao vatru, a od osuenih komada pravio je cigle i posue. Napravio je pe, sto i stolice, a buenjem drveta ugledavi iskrice shvatio je na koji nain moe uvek upaliti vatru. Svakim danom Robinzon je sve vie napredovao. Stvorio je svoj mali svet i inilo mu se da mu nita ne nedostaje osim drutva i razgovora sa nekim. Jednog dana srea mu se osmehnula i njegovoj samoi doao je kraj. Iz ruku opasnih ljudodera spasao je mladog divljaka. Odveo ga je u svoju peinu i dao mu ime Petko. Uio ga je engleski jezik i prenosio mu svoja znanja i vetine. Postali su dobri prijatelji. iveli su zajedno i sve su delili. Petko se divio Robinzovonoj pameti, hrabrosti i dobroti. Bio mu je zahvalan i odan. Kad je na ostrvo stigao brod nisu se razdvojili, ve su zajedno

su krenuli za Englesku gde su nastavili svoj zajedniki ivot. ivei na pustom ostrvu Robinzon je iz naivnog deaka izrastao u veoma snalaljivog i odgovornog oveka. Shvatio je da mladi ljudi uvek treba da sluaju savete starijih, da novac i bogastvo nita ne vrede i da su neka male i beznaajne stvari koje te okruuju ponekad najvrednije. Uvideo je da u svemu dobrom i loem uvek postoji i dobro i loe i da ljudi tek kad izgube neto shvate koliko je to istinski vredelo.PorukaNikada ne vidimo pravo stanje u kome smo, sem kao suprotnost neemu gorem, niti cenimo vrednost onoga u emu ivimo, dok ga ne izgubimo.