JAVNO PREDUZEDE PALID - LUDA

GODINJI PROGRAM UPRAVLJANJA RIBARSKIM PODRUJEM PALID KIRE LUDA

ZA 2012. GODINU

April 2012.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 2/9

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda je usklaen sa Programom upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za period 2010 2019. godine, Zakonom o zatiti i odrivom koridenju ribljeg fonda (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 36/2009) i pratedim podzakonskim aktima, Planom upravljanja Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero za period 2010 2019, Planom upravljanja Parka prirode Palid za period 2011-2012 , kao i sa Godinjim programima upravljanja navedenih zatidenih prirodnih dobara kojima je Upravlja Javno preduzede Palid Luda

SADRAJ

1. 2. 3. 4. 5.

PROCENA BIOMASE I PRIRASTA RIBLJEG FONDA U RIBARSKOM PODRUJU ........... 3 DOZVOLJENI GODINJI I DNEVNI IZLOV RIBE PO VRSTAMA ...................................... 6 DINAMIKA PORIBLJAVANJA RIBARSKOG PODRUJA PO VRSTAMA I KOLIINI RIBA, VREMENU I MESTU PORIBLJAVANJA I POTREBNA NOVANA SREDSTVA ................. 6 MERE I NAIN ZATITE RIBARSKOG PODRUJA ........................................................ 6 ORGANIZACIJA RIBOUVARSKE SLUBE .................................................................... 9

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 3/9

1. PROCENA BIOMASE I PRIRASTA RIBLJEG FONDA U RIBARSKOM PODRUJU S obzirom na nezadovoljavajudi kvalitet vode i lo ekoloki status voda celog ribarskog podruja i injenicu da detaljna ihtioloka ispitivanja u 2011. godini nisu raena, nije mogude dati preciznu objektivnu procenu biomase i prirasta ribljeg fonda. Na osnovu ranijih ispitivanja dostupne su sledede procene: Jezero Palid II Sektor Koliina: nije signifikantno 100 % srebrni karas Mrest: neregistrovan III Sektor Koliina: 200 kg/ha - 3 000 jedinki/ha 90% srebrni karas i ostala bela riba 10% aran IV sektor Koliina: 350 kg/ha - 3 000 glava/ha 18 % aran 20 % tolstolobik 62 % srebrni karas i ostala riba Omladinsko jezero Poslednjih godina, zbog prethodnog stanja u svim objektima jezera Palid izostaje prirodni mrest svih ribljih vrsta izuzev srebrnog karasa i belice. Zbog nepovoljnih hidrohemijskih i hidrobiolokih uslova (pad koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi, pojava slobodnog amonijaka, sumpor vodonika) uginuda ribe postaju redovna pojava. Iz navedenih razloga riblji fond Parka prirode Palid se rapidno siromai kvalitativno i kvantitativno i ako se pod hitno ne rei problem mulja riblji fond prelazi u monokulturu srebrnog karasa a daljim pogoranjima, zabranjivanje i iskorenjivanje ihtiofaune jezera. Kanal Palid Luda Zbog nepovoljnih hidrohemijskih i hidrobiolokih uslova, poslednjih godina je izostao prirodni mrest vedine ribljih vrsta na podruju Omladinskog jezera. Zbog navedenog, izostalo je i gajenje riblje mlai arana i na taj nain je eliminisana mogudnost dospevanja mlai arana u Ludako jezero posredstvom kanala Palid Luda (to je bio sluaj u prethodnom periodu). Kanal Palid Luda, pored svoje znaajne funkcije ekolokog koridora izmeu

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 4/9

dva znaajna ekosistemska kompleksa, doprinosi i transferu alohtonih vrsta biljaka i ivotinja u Ludako jezero i dalje, preko reice Kire u Tisu. U samom kanalu nizvodno od Slanog jezera, kao i na udu kanala u Ludako jezero u poslednje vreme dolazi do sve edeg uginuda riba, najvie u letnjem periodu, kada zbog razlaganja otpadnih voda dolazi do nedostatka kiseonika Reica Kire Prema poslednjim istraivanjima (podaci od 04.12.2008. godine istraivanja je obavio Zavod za zatitu prirode Srbije), na Kireu , u delu koji se nalazi u reimu zatite II stepena Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero, u duini od 500 metara, probnim elektroribolovom je ustanovljeno prisustvo 7 vrsta riba iz 3 familije. Iz familije Esocidae registrovana je tuka (Esox lucius), iz familije Cyprinidae 5 vrsta (srebrni kara Carassius auratus, ebaok Pseudorasbora parva, zlatni kara Carassius carassius, linjak Tinca tinca, crvenperka Scardinius erythrophthalmus) i iz familije Centrarchidae jedna vrsta (sunanica Lepomis gibbosus). Iako su i ovde evidentirane alohtone vrste, od posebne vanosti je nalaz autohtonih vrsta, kao to su tuka, linjak i zlatni kara, ije je prisustvo posledica postojanja povoljnijih uslova u reici Kire nego u Palidkom i Ludakom jezeru. Ludako jezero Na Ludakom jezeru elektroizlov se radio 03.12.2008. godine na pet lokaliteta: kod Vizitorskog centra Luda, salaa, kod ute obale, kole u Ludakom oru i Guja arde. Ukupno je konstatovano prisustvo 6 vrsta riba; 5 vrsta iz familije Cyprinidae (srebrni kara Carassius auratus, ebaok Pseudorasbora parva, aran Cyprinus carpio, crvenperka Scardinius erythrophthalmus, bodorka Rutilus rutilus) i jedna vrsta iz familije Percidae (grge Perca fluviatilis). U odnosu na ukupnu brojnost, najvie su zastupljeni srebrni kara i ebaok, a u znatno manjem broju i bodorka. Sa svega nekoliko primeraka pronalaene su crvenperka i grge, dok je izlovljen samo jedan primerak arana. U odnosu na maseni udeo, srebrni kara je najzastupljenija vrsta. Uzorkovanja su obavili saradnici Zavoda za zatitiu prirode Srbije u saradnji sa Strunom slubom Upravljaa. Procenjena koliina: 350 kg/ ha 75% srebrni karas 18% aran 2% smu 5% ostala riba Posmatrano procentualno po broju jedinki, riblji fond se poslednjih godina odraava skoro kao monokultura srebrnog karasa. Svi navedeni podaci predstavljaju rezultate analize kombinovanih istraivanja: monitoring koji su obavili strunjaci Zavoda za zatitu prirode Srbije u saradnji sa strunom slubom upravljaa izlov alohtonih invazivnih vrsta ribe kao mera aktivne zatite prirode (struna sluba) evidentiranje ulova ribolovaca (ribouvarska sluba) Na teritoriji celokupnog ribarskog podruja Palid Kire Luda moe da se konstatuje sledede:

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 5/9

ihtiofauna se pojavljuje sa izuzetno malim brojem predstavnika, a jedinke su male telesne mase i zbog opteg loeg stanja, podlone infekcijama i parazitima, to je i dovelo do pomora ribe vedih razmera tokom 2009. godine na podruju Palidkoj jezera. Navedeni faktori dovode i do povremenih pomora riba manjih razmera u letnjem periodu na podruju kanala Palid Luda i to na takama nizvodno od Slanog jezera i na udu kanala u Ludako jezero.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 6/9

2. DOZVOLJENI GODINJI I DNEVNI IZLOV RIBE PO VRSTAMA Na osnovu desetogodinjeg programa upravljanja ribarskim podrujem i u skladu sa Naredbom o merama za ouvanje i zatitu ribljeg fonda ("Sl. glasnik RS", br. 104/09 i 49/10), a uzimajudi u obzir procenjeni prirast biomase autohtonih vrsta, prosean broj sportskih ribolovaca na ribarskom podruju, kao i druge faktore koji deluju na brojnost i biomasu ribljeg fonda (krivolov, prirodni mortalitet, faktori sredine), godinji izlov arana (Cyprinus carpio) za celo ribarsko podruje ograniava se na 70 t. Nakon sprovoenja sanacionih mera na vodama ribarskog podruja, dostizanja zadovoljavajudeg ekolokog statusa i poboljanja kvaliteta vode, pristupide se reviziji dozvoljenog izlova ribe po vrstama.

3. DINAMIKA PORIBLJAVANJA RIBARSKOG PODRUJA PO VRSTAMA I KOLIINI RIBA, VREMENU I MESTU PORIBLJAVANJA I POTREBNA NOVANA SREDSTVA

Zbog loeg ekolokog statusa voda na ribarskom podruju, u skladu sa Programom upravljanja ribarskim podrujeim za period 2010-2019. godine, ne planira se poribljavanje se na teritoriji ribarskog podruja Palid Kire Luda, pre sprovoenja odgovarajudih mera sanacije vodenih ekosistema. Kada se popravi stanje kvaliteta voda ribarskog podruja i omogudi reprodukcija, rast i razvoj ribljeg fonda, Upravlja i korisnik ribarskog podruja de napraviti detaljan Program poribljavanja, u saradnji sa svim relavantnim institucijama.

4. MERE I NAIN ZATITE RIBARSKOG PODRUJA Zatita ribarskog podruja odvija se na osnovu Zakona o zatiti i odrivom koridenju ribljeg fonda (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009), Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10), Uredbe o zatiti Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero (Sl. glasnik RS broj 30/06), Odluke o zatiti Parka prirode Palid ("Slubeni list optine Subotica", br. 8/96, 43/02 i 16/03), kao i ostalim propisima vezanim za upravljanje zatidenim podrujima.

4.1.

Pradenje kvaliteta vode i mulja

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 7/9

Na osnovu Ugovora, Zavod za javno zdravlje Subotica obavlja kontinuirano pradenje kvaliteta vode i mulja mesenom dinamikom, a u sluaju potrebe i ede. Program se finansira iz budeta Grada Subotice. 4.2. Pradenje osnovnih parametara Struna sluba Upravljaa dnevnom dinamikom prati sledede parametre: vodostaj, temperatura vode i vazduha, rastvoreni kiseonik u vodi, pH vrednost, slobodni amonijak. 4.3. Uklanjanje mehanikih neistoda Stalna aktivnost Upravljaa. Obavlja se prema potrebi. Aktivnosti se svode na iznoenje vrstog otpada iz jezera i kanala (pet ambalaa i drugi otpad koji dospeva u vodu i na obalu). Otpad se sakuplja u dakove, stavlja na amce, iznosi iz jezera i odnosi na deponiju. Tokom letnjih meseci i trajanja Meunarodnih volonterskih radnih kampova, Upravlja zajedno sa volonterima svake godine sprovodii aktivnost organizovanog iznosa otpada iz jezera na podruju Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero. 4.4. Uklanjanje submerzne vegetacije Uklanjanje submerzne vegetacije u toku letnje sezone Upravlja obavlja kontinuirano. Poslednjih godina, nagomilavanjem mulja to je prouzrokovalo izdizanje dna, stvorili su se idealni uslovi za intenzivan razvoj submerzne vegetacije. Submerzna vegetacija se rasprostranila na 70 do 100 mtara od obale, i to jugoistonom, junom obalom. Dok je irina na zapadnom apogotovo na severnom delu nesto manja. 4.5. Pravljenje oduaka na ledu Pravljanje oduaka na ledu u toku trajanja ledenog pokrivaa na svim lokalitetima. Redovna aktivnost Upravljaa u periodima formiranja debelog dugotrajnog ledenog sloja na jezerima Palid i Luda sa ciljem oslobadjanja produkata razgradnje organske materije-amonijak, sumpor vodonik ... . 4.6. Obeleavanje ribarskog podruja Ribarsko podruje Palid Kire Luda je poetkom 2010. godine adekvatno obeleeno u skladu sa Pravilnikom o nainu obeleavanja ribarskog podruja (Slubeni glasnik Republike Srbije broj 36/09). Odravanje i zamena tabli je redovna aktivnost Upravljaa i sprovodi se prema potrebi. 4.7. Saradnja sa nadlenim institucijama Saradnja sa nadlenim ustanovama i slubama je stalna aktivnost Upravljaa. Pored institucija na gradskom, pokrajinskom i republikom nivou, Upravlja ima veoma dobru saradnju sa zatidenim prirodnim dobrima i drugim ribarskim podrujima u zemlji i inostranstvu.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 8/9

4.8. Razvoj rekreativnog ribolova Razvoj rekreativnog ribolova, sportskog ribolova i sportskog ribolovnog turizma Upravlja sprovodi u saradnji sa Savezom sportskih ribolovaca Subotice kroz podrku organizovanja takmienja u rekreativnom ribolovu na sekcijskom, optinskom, pokrajinskom i dravnom nivou kao i veliki broj meunarodnih takmienja u sportskom ribolovu.

Uz navedene aktivnosti, Upravlja de do potpunog reavanja problema nedovoljno dobrog kvaliteta vode na teritoriji celokupnog ribarskog podruja Palid Kire Luda (reavanje problema mulja i snabdevanja jezera Palid kvalitetnom vodom) preduzimati odgovarajude mere i aktivnosti u cilju zatite koridenja ribljeg fonda i uporedo sa popravljanjem kvaliteta kroz proces sanacije/remedijacije, planski pristupiti razvoju i ouvanju ribljeg fonda.

Godinji program upravljanja ribarskim podrujem Palid Kire Luda za 2012 godinu

str. 9/9

5. ORGANIZACIJA RIBOUVARSKE SLUBE Javno preduzede Palid Luda raspolae sa ribouvarskom slubom i slubom uvara prirode na zatidenim prirodnim dobrima, koja obavlja poslove nadzora i uvanja na teritoriji Ribarskog podruja Palid Kire Luda. Ribouvarska sluba ima tri uvara prirode u stalnom radnom odnosu (uvari na podruju Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero i Parka prirode Palid) i tri uvara prirode na zatidenim podrujima sa zakonski propisanim licencama za ribouvare, koja obavljaju i poslove ribouvara. U obavljanju slube, uvar ribouvar je duan da kontrolie sprovoenja pravila unutranjeg reda, da obavlja poslove uvanja ribarskog podruja (da redovno vodi dnevnik obilaska i da zabelei nepravilnosti, zapisniki konstatuje nelegalne radnje). Kada ribouvar koji koristi aktivnu legitimaciju u obavljanju slube ustanovi da je uinjena radnja suprotno pravilima unutranjeg reda, ili kada postoji opravdana sumnja da ju uinjen prekraj, odnosno krivino delo, ovladen je na osnovu zakona da legitimie lice u ribarskom podruju; izvri pregled plovila; kao i da privremeno oduzme predmete ili alate kojima je izvren prekraj ili krivino delo i predmete koji su nastali ili pribavljeni izvrenjem takvog dela i da sve predmete preda Upravljau; za lica bez linih isprava, ili lica koja odbijaju da saopte svoje line podatke, a zateena su u vrenju prekraja ili krivinog dela, utvrdi identitet uz asistenciju lica organa unutranjih poslova. O oduzimanju ulova ili tovara uvar izdaje potvrdu.