1

UVOD

Prvi podaci o organizovanim oblicima gaenja poara potiu od starih Rimljana. Car Avgust je u glavnom gradu, Rimu, koji je u to vreme imao oko dva miliona stanovnika, organizovao 7 jedinica (eta) uvara koji su pored obezbeenja obavljali poslove u vezi sa zatitom od poara. Svaka jedinica imala je jednog siphonariusa (majstora mrka), aguarii (tim vatrogasaca) i bucinatoresa (trubaa u rog). Osnovno sredstvo za gaenje je bila voda koja se na zaprenim vozilima u bavama dopremala na mesto poara. Hemijska sredstva za gaenje poara upotrebljavala su se u dalekoj prolosti. Tako je na primer, Aneas, uitelj vetine ratovanja u rimu jo u 4. veku pre n. e. preporuio upotrebu sireta za gaenje vatre. Na osnovu njegovog predloga u gradskim skladitima dralo se sire, kao sredstvo za gaenje poara. Napretkom nauke i tehnike i razvojem proizvodnih sredstava poveavala se i opasnost od poara, pa su istraivanja usmerena ka usavravanju novih sredstava za gaenje. U 18. veku pojavila su se sredstva za gaenje poara u vidu praha, koja su veoma sliila dananjim. Savremeni prah za gaenje poara pojavio se 1912. godine. Godine 1877. J. M. Johnson je predloio da se zapaljive tenosti, kao i neke druge materije, gase nanoenjem sloja pene na povrini gorive materije. Halogenizirani ugljovodonici kao sredstva za gaenje poara koriste se od 1839. godine a u poslednjoj etvrtini prolog veka G. Berder Fransenius i drugi uveli su ugljendioksid kao sredstvo za gaenje. U prvoj polovini 19. veka intenzivnije se pronalaze i usavravaju vatrogasna sredstva (pumpe za vodu, vozila za transport sredstava za gaenje, lestve za intervencije na visini itd.) i formiraju se vatrogasne jedinice u veim gradovima. Istovremeno, nastoje se usavravati postupci i dejstva koji se sprovode prilikom gaenja poara. Po analogiji sa ratnom taktikom, koja predstavlja nauku o planiranju, pripremi i sprovoenju borbe, teorija i praksa gaenja poara nazivaju se vatrogasna taktika. Vatrogasna taktika, kao praksa, predstavlja smiljeno sprovedenu akciju gaenja poara zasnovanu na celishodnom izboru i kombinovanju naina i metoda gaenja koji su najpogodniji za konkretne uslove. Taktika razrauje vana pitanja o sutini i karakteru gorenja u uslovima poara, razmatra mogunosti gaenja poara, zatim razvoj, irenje i posledice poara u objektima i izvan njih, mere za lokalizaciju i gaenje vatre, taktika svojstva vatrogasnih sredstava i taktiku primenu sredstava za gaenje. Razrauje metode spasavanja ugroenih ljudi, ivotinja i imovine. Razmatra metode i principe pravilnog rukovoenja vatrogasnom jedinicom i gaenjem poara. Taktika treba da postavi teoretsku osnovu za pravilnu analizu situacije, a iz toga proizilazi odluka o nainu praktinog rada. Ona odreuje mere koje e omoguiti brzo i efikasno spasavanje ugroenih. Taktika tretira osnovna pitanja: kako da se izvede gaenje poara i spasavanje u datoj situaciji, raspoloivim snagama i sredstvima, kao i mogunostima koje nam pruaju druge okolnosti koje postoje na licu mesta. Kao nauka, vatrogasna taktika uoptava tehnika iskustva u gaenju poara.

NASTANAK, RAZVOJ I IRENJE POARA

Poarom se naziva nekontrolisano gorenje materije plamenom ili arom (van loita) kojim se ugroavaju ljudski ivoti i materijalne vrednosti. Karakteristine pojave do kojih moe doi prilikom poara su: eksplozija, deformacije, obruavanje konstrukcija, kipljenje i dr. Posledice poara su: gubitak ljudskih ivota, povrede sa trajnim posledicama, traume, trovanja otrovnim i zaguljivim produktima gorenja, povrede usled panike koja je kao pojava karakteristina za objekte u kojima boravi vei broj ljudi, kao i direktnu i indirektnu materijalnu tetu. Poto je poar nekontrolisano gorenje karakteriu ga i neravnomeran intenzitet i nejednaka brzina rasprostiranja. Radi lakeg praenja i razmatranja problematike razvoja poara, neophodno je da se prvo naelno upoznaju svi glavni faktori nastanka, razvoja i irenja poara. Ova saznanja su neophodna da bi se pravilno mogli analizirati razvoj i rasprostiranje poara na otvorenom i zatvorenom prostoru, jer je njihovo dejstvo uvek meusobno uslovljeno i povezano. Osnovni faktori koji neposredno utiu na razvoj poara isti su i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, osim onih specifinosti, koje zavise od mesta nastanka poara. Ako su poznati osnovni faktori koji utiu na razvoj i irenje poara, mogu se planirati snage i sredstva za njegovo uspeno gaenje. Takoe, poznavanje ovih faktora omoguava rukovodiocu gaenja poara (u daljem tekstu RGP), pravilnu procenu razvoja poara i donoenje pravilne odluke o nainima dejstva vatrogasnih jedinica (u daljem tekstu VJ). Gorenje je sloeni hemijski proces brzog reagovanja gorive materije sa oksidantom, uz oslobaanje toplote, svetlosti i parno-gasnih produkata. Iz teorije gorenja je poznato da su tri osnovna uslova potrebna da bi dolo do gorenja: goriva materija, kiseonik i izvor toplote. 1. GORIVA MATERIJA

Goriva materija je osnovni faktor u procesu gorenja i od njene koliine i osobina zavisi tok i razvoj poara. Poznavanje karakteristinih osobina gorive materije, omoguava da se unapred odrede brzina, intenzitet gorenja, temperatura u zoni poara, toplotni uticaj na okolinu, sastav produkata gorenja i posebne opasnosti koje ima goriva materija (mogunost eksplozivnog gorenja, pojave otrovnih i zaguljivih gasova i para i dr.). Proces gorenja zavisi od hemijskog sastava materije koja gori. Hemijski sastav gorive materije odreuje njenu toplotnu mo, kao i nain i intenzitet gorenja i visinu temperature u zoni gorenja. Od fizikih osobina materije, odnosno od onih osobina koje utiu na razvoj poara, najbitnije su: temperatura paljenja, temperatura kljuanja, agregatno stanje, usitnjenost i oblik gorive materije. Veina gorivih materija su organskog porekla i u njihovom sastavu su ugljenik, vodonik i kiseonik. Neke gorive materije mineralnog karaktera sadre sumpor, fosfor, azot, a gorivi su i neki metali (litijum, magnezijum i dr.). Pri normalnom sadraju kiseonika u vazduhu, koji okruuje gorivu materiju, brzina gorenja ovih materija zavisi od njihovog hemijskog sastava i fizikih osobina. Usitnjenost vrstih gorivih materija, je jedna od vanih karakteristika, jer sitne estice u smei sa vazduhom mogu da grade eksplozivne smee. Taka topljenja vrstih gorivih materija je vana karakteristina osobina, jer pod uticajem povienih temperatura one prelaze u teno stanje i doprinose brem irenju poara. Osobine gorivih materija vano je poznavati ne samo radi primene odgovarajue taktike gaenja, nego i radi sprovoenja odgovarajue zatite uesnika gaenja poara. 2. KISEONIK

Za proces gorenja veoma je vaan nesmetan priliv vazduha, odnosno kiseonika, kao oksidanta, u zonu gorenja. Poveanje temperature u zoni gorenja, dovodi do pojave strujanja od arita navie. Usled toga, u arite poara stalno pristiu nove koliine vazduha, odnosno u zoni gorenja vri se neprekidna izmena vazduha.

3.

IZVOR TOPLOTE

Veina gorivih materija da bi poela da gori mora da bude izloena dejstvu odreene koliine toplote. Na odreenoj temperaturi materija se pali. Izvor toplote moe da bude druga materija koja gori ili je zagrejana (cigarete, ibice, pei, pegle, zavarivanje metala i dr.) ili hemijska reakcija (samozapaljenje i dr.). Tokom razvoja poara toplota se stalno izdvaja i dalje utie na tok poara, tako to ubrzava nastali proces gorenja, a istovremeno deluje i na okolinu, odnosno na sve materije u zoni poara. Nastajanje toplote zavisi od vrste i koliine materije koja gori. Pod uticajem toplote, vrste i tene materije koje gore, menjaju svoje prvobitno agregatno stanje i to tako da prelaze u gasovitu fazu iznad gorive materije. Poveanjem temperature pri poaru i strujanjem produkata gorenja, kao i neprekidnom izmenom vazduha u zoni gorenja, dolazi do rasplamsavanja poara i njegovog irenja na okolinu pod dejstvom toplotnog zraenja. Time se stvaraju uslovi za brzo irenje poara i na povrine i objekte koji su znatno udaljeni od zone gorenja. Da bi se izuavali razvoj i irenje poara, neophodno je poznavati nain prenoenja toplote. Prenoenje toplote provoenjem, ostvaruje se kretanjem toplote kroz materiju koja gori od toplih ka hladnim delovima materije. Prenoenje toplote konvekcijom (strujanjem tenosti, para i gasova), ostvaruje se kretanjem vrelih gasova od mesta koja imaju viu temperaturu do mesta sa niom temperaturom. Ovaj vid prenoenja toplote je posebno opasan u gornjim zonama poara, na mestima gde zagrejani dim i gasovi nailaze na prepreke, kao to su tavanica ili vrata, odnosno prozori, u gornjim etaama. Prenoenje toplote zraenjem, jeste prenoenje toplote sa zagrejanih tela u vidu elektromagnetnih talasa. 4. POARNO OPTEREENJE

Pod poarnim optereenjem podrazumeva se masa svih gorivih materijala, koji se nalaze u prostorijama ili na otvorenom prostoru. U poarno optereenje takoe ulaze i konstrukcioni elementi objekata gde se nalazi goriva materija. Poto se u zoni gorenja uvek nalaze razliite materije, bitna osobina je specifino poarno optereenje. Specifino poarno optereenje je odnos ukupne koliine toplote, koja se moe osloboditi gorenjem gorive materije u nekoj prostoriji ili delu prostorije gde je smetena, i odgovarajue povrine poda. Specifino poarno optereenje rauna se po obrascu:

po =

Fp

= MJ / m 2

gde je: - procentualni gubitak mase mi (faktor sagorevanja) K toplotna vrednost (MJ/kg) Fp povrina poda mi masa gorive materije. 5. ZONE POARA I FAZE POARA

Prostor na kome je dolo do poara i pojave koje ga prate, mogu se podeliti na tri uzajamno povezane zone: Zona gorenja, Zona toplotnog dejstva i Zona zadimljavanja. Ove zone (sl. 1.) imaju svoje specifinosti i karakterie ih sledee: a) Zonu gorenja ini prostor oko i unutar gorive materije u kome se vri sjedinjavanje materije sa kiseonikom. Veliina ove zone zavisi od koliine gorive materije, od obima zahvatanja gorive materije poarom, od prostora u kome je poar nastao, od tehnolokog postupka u

pojedinim ureajima, rezervoarima kod kojih je dolo do poara itd. Visina zone gorenja (baklja plamena) kod poara na otvorenom prostoru direktno je proporcionalna brzini gorenja gorive materije i povrini zone gorenja. b) Zona toplotnog dejstva se sa jedne strane granii sa zonom gorenja, dok se sa druge strane ove zone nalazi slobodan prostor. Gorive materije koje se nalaze u ovoj zoni mogu biti ugroene dejstvom toplotnog zraenja. c) Zona zadimljavanja formira se od granice zone toplotnog dejstva ka periferiji prostora zahvaenog poarom. Zona zadimljavanja je svaki prostor u kome se nalaze produkti gorenja koji oteavaju pristup licu mesta, bilo zbog smanjenja vidljivosti ili oteanog disanja, a prostire se od 3 take, gde nema estica u koncentraciji veoj od 0,0001 do 0,0006 kg/m , gde je vidljivost najmanje 12 metara, koncentracija kiseonika najmanje 16% i gde toksinost gasova ne predstavlja opasnost za ljude. Zona zadimljavanja moe biti i u zoni toplotnog dejstva. Obim zone zadimljavanja kod poara u zatvorenim prostorijama zavisi od uslova irenja produkata gorenja i razmene gasova sa spoljnom sredinom, a takoe i od fiziko-hemijskih svojstava gorive materije. Produkti gorenja u takvim sluajevima u vidu konvekcione struje diu se iznad zone gorenja, obrazujui ispod plafona sloj dima. Pri povienju pritiska u toj zoni, zagrejani gasoviti, produkti sagorevanja, struje kroz razliite otvore prolaze u atmosferu ili u susedne prostorije, odnosno prostorije na viim spratovima. Koliki e da bude obim zone zadimljavanja na otvorenom prostoru zavisi od intenziteta poara, odnosno od brzine gorenja materije, razlike temperatura okolnog vazduha i temperature u zoni gorenja, to jest brzine kretanja produkata gorenja. U procesu rasplamsavanja poara razlikuju se tri faze (dijagram 1). U prvoj fazi dolazi do irenja gorenja i vatrom je obuhvaeno do 80% gorive materije. U drugoj fazi, posle postizanja maksimalne brzine gorenja materije, dolazi do aktivnog gorenja plamenom, tako da se poar neprekidno uveava dok ne zahvati celu gorivu materiju i dostigne maksimalni obim. Za ovu fazu gorenja je karakteristina stalna brzina gubljenja mase. U treoj fazi, brzina gorenja naglo pada, kao i intenzitet poara i dolazi do dogorevanja materije.
T C

Obim poara

1 0 -vreme razvoja poetnog poara 1 - momenat otpoinjanja razbuktale

faze razvoja

2-

poara momenat kada je celokupna koliina gorive materije zahvaena poarom

3 2 - vreme gorenja celokupne gorive materije 4 3 -vreme gorenja celokupne koliine gorive materije

4 -momenat otpoinjanja dogorevanja 5 -momenat kada je izgorela celokupna

materija

u razbuktaloj fazi poara

goriva

I faza

II faza

III faza

Dijagram 1. Dijagram faza poara

6. PRODUKTI GORENJA Kao rezultat gorenja nastaju razliiti produkti. Hemijski sastav ovih produkata zavisi od hemijskog sastava gorive materije i dovoda kiseonika. Veina gorivih materija su hemijska jedinjenja ugljenika, pa se kao rezultat gorenja dobija ugljen-dioksid (CO2) i ugljen-monoksid (CO). Kada kiseonik ne dopire u dovoljnoj koliini u arite poara, zbog zagrejanih produkata gorenja (vrelih gasova) koji obuhvataju arite poara, gorenje je nepotpuno. Ukoliko se pri gorenju razvija mala koliina toplote moe doi do nepotpunog gorenja materije. U prostorijama u kojima se usled nepotpunog gorenja razvije velika koliina ugljen-dioksida postoji opasnost po ljude koji se tu nalaze. Poto je ugljen dioksid tei od vazduha on istiskuje kiseonik to onemoguava da ljudi normalno diu. Kada je 2% CO2 u zatvorenom prostoru ovek teko die, a ako ga je 5% u prostoru ljudi gube svest. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa, a ukoliko ga u vazduhu ima vie od 0,05%, to je veoma mala koliina, predstavlja opasnost po ivot. Ako ovek jedan sat udie vazduh u kome ima svega 0,2% CO, nastaje guenje i smrt. Ostali produkti gorenja su vodena para, azot i drugi gasovi, kao i vrste estice ai i katranskih para. a iz dima je, u stvari, ugljenik u istom obliku, a nastaje usled nepotpunog sagorevanja. To su u stvari veoma sitne ugljenisane estice materije koje mogu da gore. Boja dima zavisi od vrste materije koja gori i uslova gorenja (potpuno ili nepotpuno). S obzirom na to da je dim sastavljen od veoma sitnih estica, on je zaguljiv i udisanje ovih estica tetno deluje na plua i oi. Po boji i mirisu dima moe se samo nekad odrediti materija koja gori. Poznato je na primer, da je dok gori drvo dim sivkasto crn. Usled dima smanjena je vidljivost u zoni poara, to utie na efikasnost gaenja. 7. DINAMIKA RAZVOJA POARA

Brzina gorenja gorive materije, i duina trajanja poara, kako u zgradama, tako i na otvorenom prostoru, zavisi, ne samo od poarnog optereenja, ve i od ostalih elemenata bitnih za razvoj poara. Brzina irenja poara zavisi od vrste gorivih materija zahvaenih poarom, njihovih fiziko-hemijskih svojstava, povrine gorenja itd. Povrinska brzina gorenja (sl. 2) definie se kao potronja mase u jedinici vremena sa jedinice povrine poara u zoni gorenja, i moe se predstaviti obrascem:

m' ' =

m' Fp

gde je: 2 m'' povrinska brzina gorenja [kg/m s] m' gubitak mase (utroak gorive materije), [kg/s], 2 Fp povrina gorenja, [m ] Za praktina prouavanja, dovoljno je da se odredi srednja brzina gorenja. Dinamika poara je proces razvoja poara u vremenu i prostoru.

A = a b Q' = m' ' A K A V m' = = [kg / s ] t t m' m' ' = kg / m 2 s A Q = m K [KW ]

Slika 2. Povrinska brzina gorenja

U prvoj fazi razvoja poara, pri poveanju srednje obimne temperature do 200 utroak s veeg C, vazduha se poveava, a zatim se postepeno smanjuje. Istovremeno, smanjuje se dotok sveeg vazduha, a usled toga poveava se zona zadimljavanja. Sa smanjenjem koliine kiseonika koji dolazi u zonu gorenja (do 8%) poveava se koliina ugljen-dioksida u produktima gorenja (do 13%). Ovaj proces se objanjava pojavom da se pri temperaturi 150-200 burno odvija egzotermna reakcija C razlaganja gorive materije i poveava brzina gorenja gorive materije pod uticajem toplote koja se izdvaja prilikom poara. Koliina toplote koja se izdvaja prilikom poara Q (KW) zavisi od toplotne vrednosti gorive 2 2 materije K (KJ/kg), povrinske brzine gorenja m'' (kg/m s) i povrine gorenja Fp (m ). Nezavisno od mehanizma predaje toplote, duina trajanja prve faze razvoja poara u potpunosti zavisi od brzine gorenja materijala i brzine irenja plamena. U zavisnosti od uslova gasne izmene (priliva kiseonika i odvoenja produkata gorenja), sastava i rasporeda gorive materije na povrini zahvaenoj poarom, vreme razvoja prve faze poara iznosi od 2 do 30% ukupne duine trajanja poara. Na kraju prve faze poara, naglo se poveava temperatura u zoni gorenja, plamen se rasprostire na veliki deo gorive materije, naglo se poveava visina plamena, znatno se smanjuje koncentracija kiseonika, a poveava koncentracija CO i CO2 i drugih produkata gorenja. Svi ovi procesi se odvijaju proporcionalno sa brzinom gorenja gorive materije. U drugoj fazi poara naglo se poveava brzina gorenja gorive materije, do maksimuma. Temperatura u zoni gorenja, sadraj produkata potpunog i nepotpunog gorenja, visina plamena, toplotno zraenje i brzine dotoka vazduha u tu zonu dostie maksimum. Sve vazduh, kroz nie delove otvora, iri se u zonu gorenja, tako da sav kiseonik u zatvorenom prostoru uestvuje u procesu gorenja. U ovoj fazi se pale svi gorivi materijali izloeni toplotnom dejstvu poara. Poar na otvorenom prostoru snano struji u vidu baklji plamena, to moe prouzrokovati "iskakanje" zapaljenih delova gorive materije i njihovo prenoenje na nezapaljene delove. Takoe, usled poveanja temperature moe doi do oteenja i nekih na vatru otpornih konstrukcija (pregrevanje, obrazovanje pukotina, obruavanje i sl.). Usled toplotnog zraenja poara na otvorenom mogu izbiti poari na susednim objektima i u susednim prostorijama. Ljudi koji se nalaze u objektima zahvaenim poarom, usled irenja vatre na susedne objekte i vie spratove, nalaze se u opasnosti. U zoni poara, na niim, a posebno na viim etaama, dolazi do nagomilavanja produkata gorenja. U treoj fazi brzina gorenja gorive materije naglo se smanjuje i otpoinje proces dogorevanja. Temperatura na mestu poara jo neko vreme ostaje visoka. Za ovu fazu je karakteristino da moe doi do ruenja pojedinih konstrukcionih elemenata koji su bili zahvaeni poarom, kao i elemenata koji su bili izloeni povienoj temperaturi. 8. RAZVOJ I IRENJE POARA U ZATVORENOM PROSTORU

U zatvorenom prostoru (prostoriji), poar se ne razvija ravnomerno, poto je tokom njegovog trajanja otean priliv sveeg vazduha smanjuje se koliina kiseonika potrebna za proces gorenja. U prvoj fazi razvoja, dok ima dovoljno kiseonika, gorenje je intenzivno i brzo se iri (sl. 3). Zbog osloboene toplote tokom gorenja materije, razvijaju se gasovi koji se zagrevaju i ire. Nastali pritisak produkata gorenja oteava dotok sveeg vazduha, gorenje slabi i opada intenzitet razmene gasova. Odnos koliina sveeg vazduha i produkata gorenja se menja i usled toga smanjuje se intenzitet gorenja. Posle faze gorenja plamenom poar postaje tinjajui (faza gorenja bez pojave plamena). Usled smanjenja intenziteta gorenja dolazi i do manjeg izdvajanja produkata gorenja, to uslovljava pad pritiska u zoni gorenja, pojavu podpritiska u odnosu na okolinu i omoguava dotok sveeg vazduha u zonu gorenja. Ova pojava izaziva ponovno rasplamsavanje poara (sl. 4.). Kada se poar razvije, topli gasovi i plamen zagrevaju gornje delove konstrukcije, od kojih se toplota odbija i zagreva ostali gorivi materijal u prostoriji prouzrokujui irenje poara. Deo ovako nastale toplote prenosi se na konstrukcione elemente i provoenjem u susedne prostorije, kao i na ceo objekat. Ukoliko su sva vrata, prozori i drugi otvori na prostoriji zatvoreni, postepeno se javlja nedostatak kiseonika. U momentu kada poar dostigne odreenu temperaturu, dolazi do pucanja prozorskog stakla, to omoguava dotok sveeg vazduha i naglo gorenje nepotpuno sagorelih

produkata gorenja. Ova pojava bitno utie na brzinu irenja poara, kako u samoj prostoriji tako i izvan prostora koji je prvobitno bio zahvaen poarom, ( al. 5). Ova pojava je karakteristina u sluajevima

Slika 3. Gorenje sa dovoljno kiseonika

Slika 4. Rasplamsavanje poara

pojave poetnih poara lako zapaljivih materija. Ukoliko poar nastaje postepeno, proces razvoja je sporiji, a njegovo irenje je uslovljeno intenzitetom dejstva toplote na vrata, prozore i otvore u prostoru koji su zahvaeni poarom.

Slika 5. Nastanak i irenje poara u zatvorenom prostoru Pri razvoju poara u zatvorenom prostoru, gasna izmena tj. protok vazduha u zonu gorenja i udaljenje iz nje produkata gorenja, vri se kroz otvore (pukotine, procepe, prozore, vrata i dr.). Pritisak produkata gorenja u gornjim delovima prostorije je vii, a u donjim delovima je nii od pritiska spoljnjeg vazduha. Na odreenoj visini (posmatrano od nivoa poda) pritisak u prostoriji je jednak atmosferskom.

Slika 6. Poloaj neutralne ravni

Visina neutralne ravni pri: a) postojanju dva otvora b) postojanju jednog otvora Ravan na kojoj je pritisak u prostoriji jednak atmosferskom, naziva se neutralna ravan ili povrina jednakih pritisaka (sl. 6). Na poloaj neutralne ravni utiu stepen otpornosti i uzajamni raspored otvora (vrata, prozora, ventilacionih otvora, svetlarnika itd.), kao i visina, zapremina i poloaj prostorije (podrum, sprat). 9. RAZVOJ I RENJE POARA NA OTVORENOM

Kod poara na otvorenom karakteristino je prisustvo dovoljne koliine vazduha, pa izmena tee praktino, bez ogranienja. Zbog toga se poari na otvorenom bre ire u svim pravcima pri emu se pale gorive materije koje su u blizini.

Kod poara na otvorenom (spoljni poari) nastaje strujanje kao rezultat razlike u temperaturama produkata gorenja i okolnog vazduha. Vazduh se nad aritem poara tako intenzivno zagreje da stvara jake vazdune tokove koji su kao vihor. Takvo strujanje povlai za sobom usijane estice i zapaljene komade koji se mogu prebaciti na okolne objekte i predmete i izazvati njihovo paljenje. U zavisnosti od intenziteta poara na otvorenom ugroeni mogu biti objekti i predmeti udaljeni i do 40m, od mesta poara, a njegove letee iskre i zapaljeni predmeti mogu ugroziti i udaljenije objekte. Vei broj poara na prostoru na kome su koncentrisane znatne koliine zapaljivih materija (naseljena mesta sa drvenim objektima, veliki kompleksi uma i dr.), pri odreenim vremenskim uslovima moe da dovede do pojave koja se u praksi naziva "vatrena oluja". Zagrejana masa vazduha nad poarima podie se uvis stvarajui u zoni poara podpritisak i usled toga dolazi do snanog priliva sveeg vazduha u zonu gorenja. Proces se neprekidno ubrzava, tako da poar posle dvadesetak minuta dostie maksimum. Brzina strujanja vazduha ka centru vatrene oluje dostie 60 100 km/h. Visina plamena se kree od 1000 do 3000 metara, u zavisnosti od poarnog optereenja. Temperature koje se javljaju su oko 800 koncentracija CO 2 je oko 10% u prizemnim slojevima, a koncentracija C, CO je oko 1%, takoe u prizemnim slojevima. Ljudi i ivotinje zahvaeni vatrenom olujom uglavnom gube ivot zbog nedostatka kiseonika i visokih temperatura. 10. OPASNOSTI USLED IRENJA POARA Toplotno zraenje je posledica oslobaanja toplote u toku procesa gorenja. Kod velikih poara, toplotno zraenje je opasno na prostoru od 30 do 40 metara od mesta poara. Pre svega poarom mogu da budu zahvaeni objkekti i predmeti koji se nalaze u pravcu duvanja vetrova, i to se poveava ova opasnost skoro za 50%. (sl. 7).

Slika 7. Toplotno zraenje

Slika 8. Opasnost od dodira plamena

Opasnost od dodira plamena poara postoji ako se poar razvije u tolikoj meri da plamen dotie okolne predmete i objekte. Ako je vetrovito, plamen se naginje u pravcu duvanja vetra i opasnost se bitno poveava u pravcu duvanja vetra a smanjuje u suprotnom smeru (sl. 8). Opasnost od leteih iskri zavisi od kretanja vazduha u zoni poara, brzine gorenja, jaine vetra, vrste zapaljivh materija u okolini i toplotne energije same iskre (sl. 9). Vetar znaajno utie na irenja poara odnosno na priliv sveeg vazduha u zonu gorenja pri emu se poveava intenzitet gorenja. Poveanjem temperature u zoni gorenja poveava se izdvajanje usijanih estica koje se pod uticajem vetra mogu prenositi na susedne objekte i predmete i izazvati njihovo paljenje (sl. 10). Pod uticajem vetra postoji opasnost da se pojedini ratrkani poari spoje u jedan zajedniki, u veoma kratkom vremenu. Ova pojava je poznata kao vatrena oluja.

Slika 9. Letee iskre

Slika 10. Prenoenje poara vetrom

Slika 11. Prenoenje poara pri jaem vetru

10

KLASIFIKACIJA POARA

U cilju detaljnog prouavanja poara i razrade taktike gaenja svi poari se klasifikuju po klasama, grupama i oblicima na: a) po fazama razvoja poara. b) po veliini poara, c) po mestu gde je poar nastao, d) po vrsti gorive materije.

a) Klasifikacija po fazama razvoja Svaki poar ima tri faze i to: pocetnu, razbuktalu i fazu ivog zgarita. Poetna faza poara karakterie se malim intenzitetom gorenja, relativno niskom temperaturom i sporim irenjem poara. Duina trajanja ove faze nije strogo odreena i zavisi od onoga ta gori (vrste materije vremenski najdue gore). Razbuktala faza se razlikuje od prethodne po tome to intenzitet gorenja dostie maksimum (kao i temperatura), a brzina irenja poara je najvea. Obino u ovoj fazi, dolazi do ruenja nosee konstrukcije a esto i celog objekta. Poar u razbuktaloj fazi je teko lokalizovati, pa su za gaenje potrebne jae snage i vie sredstava. Faza ivog zgarita predstavlja zavrnu fazu u kojoj je glavna masa gorive materije izgorela i nema vie uslova za stvaranje novih arita vatre. Intenzitet gorenja se postepeno smanjuje, temperatura opada i poar se gasi. Medutim, obavezna je kontrola zgarita, kako bi se utvrdilo ima li skrivenih arita ispod ruevina ili pepela i drugim mestima.

b) Klasifikacija po veliini poara Prema veliini poari se mogu podeliti na: male, srednje, velike i katastrofalne (blokovske) poare. Mali poar je onaj kada je zahvaena mala koliina gorivog materijala (pojedini predmeti, male povrine i mala koliina goriva). Ako se odmah pristupi gaenju moe se bez tekoa ugasiti raznim prirunim sredstvima ili runim vatrogasnim aparatima. Srednji poar je onaj u kojem su vatrom zahvaene jedna ili vie prostorija nekog objekta, ili vee koliine gorive materije, odnosno manje povrine na otvorenom prostoru. Za gaenje poara ove velicine potrebno je angaovanje VJ jaine jednog odelenja (ili voda), koja moe dejstvovati sa dva ili tri mlaza vode (ili pene). Veliki poari su poari u kojima je zahvaen krov, itav sprat, vei podrumski prostor ili itav objekat. Na otvorenom prostoru ovi poari obicno zahvataju vece povrine ili vece kolicine goriva (veca skladita, poari razliitog tenog goriva, veliki poljski i umski poari itd.). Za gaenje ove vrste poara koristi se VJ jaine voda ili ete, sa odgovarajuom opremom uz primenu 6-12 mlazeva vode (ili pene) i upotrebom ostalih specijalnih sredstava za gaenje. Za eventualne druge intervencije (spasavanje ljudi i imovine) neophodna je i dodatna specijalna oprema i vozila. Katastrofalni (blokovski) poari su oni poari koji su zahvatili vie objekata, naselja, veci kompleks uma, kao i velike povrine otvorenih skladita. Gaenje ovih poara zahteva brojne i dobro opremljene VJ, a esto i angaovanje stanovnitva i vojske, uz masovno koricenje tehnike. Gaenje moe trajati danima.

11

c) Klasifikacija poara po mestu nastajanja U zavisnosti od mesta nastanka, poare delimo na: -unutranje poare i -spoljne poare. Unutranji poari su oni koji se razvijaju u zatvorenom prostoru (prostorije u zgradi, objektu ili u upljinama konstrukcija). Unutranji poar moe prerasti u spoljni poar kada vatra eksplozijom, ruenjem ili na drugi nain probije pregradu poarnog sektora. Spoljni poari nastaju kada su zahvaeni spoljni delovi objekta ili se poar u potpunosti razvija na otvorenom prostoru, izvan zgrada. Ovde spadaju pre svega umski poari, poljski poari, poari otvorenih skladita, poari na prevoznim sredstvima i dr.

d) Klasifikacija poara po vrsti gorive materije Prema vrsti gorive materije kao i prema mogunostima gaenja primenom odreenih sredstava za gaenje, poari se dele u etiri osnovne klase i to: A, B, C i D, o emu je blie govoreno u poglavlju SREDSTVA ZA GAENJE.

12

POSTUPCI PREKIDA PROCESA NEKONTROLISANOG GORENJA - GAENJE

U odsustvu jednog od tri napred navedena uslova za nastanak fizicko hemijskog procesa gorenja, doi e do prekida procesa a samim tim i do gaenja. Shodno tome postoje sledei postupci (metode) prekida procesa gorenja i to: uguivanjem, ohlaivanjem, antikataliticki.

Prekid procesa gorenja uguivanjem Analize procesa gorenja pokazuju da je za fazu paljenja potrebna odreena koncentracija kiseonika (za najvei broj materija normalna koncentracija kiseonika u vazduhu od 21% je sasvim dovoljna, ali neke mogu da se zapale i kada je koncentracija kiseonika ispod 6%). Kada koncentracija kiseonika opadne ispod 15% kod vecine gorivih materija gorenje prestaje. Kako se u dobro zatvorenoj prostoriji, ili prilikom gorenja "troi" kiseonik dajuci stabilne produkte (vodenu paru, ugljendioksid i dr.) spreavanjem dotoka sveeg kiseonika vri se "uguenje" vatre. "Uguenje" je mogue samo u relativno malim prostorijama ali i u tim uslovima treba imati u vidu da se kada doe do priliva sveeg vazduha (izletanje stakla prozora, otvaranje vrata, poklopaca i sl.), moe obnoviti plameno gorenje iz ara ili vrelih para tenosti. Smanjivanje koncentracije kiseonika u zoni gorenja mee se postici i ubacivanjem nekog pogodnog gasnog ili parnog sredstva. Ovaj postupak zove se inertizacija, a koriste se vrlo stabilna jedinjenja kao to su ugljendioksid, vodena para ili inertni gasovi. "Uguivanje" se moe izvesti i prekrivanjem svakog arita slojem praha, pene i cvrstih negorivih predmeta. To se izvodi radi smanjenja gasifikacije tenosti i vrstih goriva i prodora tih para do okolnog kiseonika. U ovom sluaju izvodi se "izolacija" gorive materije i oksidatora. Odstranjivanjem gorive materije iz zone gorenja koliinski se smanjuje udeo gorive materije u procesu gorenja i na taj nain smanjuje i prestaje hemijska reakcija.

Prekid procesa gorenja hlaenjem Proces gorenja moe nastati i trajati samo ako u zoni gorenja postoji odreena temperatura koja zavisi od prirodne materije. Povecanjem temperature, bitno se poveava brzina hemijske reakcije i obrnuto. Za reakciju gorenja kao i za sve ostale hemijske reakcije vai pravilo (Van Hofovo pravo) da O se poveanjem temperature za svih 10 C brzina reakcije udvostruava, odnosno smanjenjem temperature brzina opada. Ta zavisnost brzine reakcije od temperature je iskoriena za prekid procesa gorenja sniavanjem temperature odnosno hlaenjem. Kod gaenja hlaenjem dolazi do sniavanja temperature u zoni reakcije do ispod kritine take ispod koje dolazi do prestanka reakcije gorenja. Sredstvo za gaenje moe uspeno da snizi temperaturu samo ako je u stanju da iz zone gorenja vee za sebe to veu koliinu osloboene toplote u to kraem roku. Koliina toplote koju sredstvo za gaenje vezuje za sebe naziva se specifinim kapacitetom hlaenja". Tehniki gledano, najbolji efekti gaenja se postie zagrevanjem ili isparavanjem sredstva za gaenje poara. Sredstvo za gaenje moe iz zone gorenja apsorbovati utoliko vie toplote, ukoliko je vei njegov specifini toplotni kapacitet. Pod specifinim toplotnim kapacitetom podrazumevamo koliinu

13

toplote potrebnu da jedan kilogram materije zagrejemo za 1 C. Od svih sredstva za gaenje najvei toplotni kapacitet ima voda. Vrednost specifinog toplotnog kapaciteta se odnosi samo na poveanje temperature u okviru jednog agregatnog stanja. Zbog toga, kod tenih sredstva za gaenje, efekat hlaenja na bazi specificnog toplotnog kapaciteta se svodi na temperaturni opseg izmeu normalne temperature i O temperature kljuanja (kod vode je opseg izmeu 0-100 C). Postizanjem temperature kljuanja, temperatura tenosti se vie ne poveava (daljim zagrevanjem), ve se apsorbovana toplota koristi za isparavanje i ostaje u pari kao latentna toplota. Pod specifinom toplotom isparavanja podrazumevamo koliinu toplote potrebnu da odreenu masu tenosti prevede u parno stanje. Praktino, dobro sredstvo za gaenje sa rashladnim efektom gaenja, treba da ima to vei rashladni (toplotni) kapacitet - odnosno da ima to veu specificnu toplotu da pri prolasku u parnu fazu ima to veu toplotu isparavanja, da ima stabilnost i na visokim temperaturama (da ne disosuje u produkte koji bi mogli biti gorivi, podpomagati gorenje ili bili toksini). Ovim traenim hemijsko-fizikim osobinama skoro idealno odgovara voda. O Voda ima veliku specificnu toplotu (c = 4.182 kJ/kg.K na 20 C). Da bi se voda zagrejala sa O O 10 C na 100 C i prela u parno stanje ona e oduzeti ukupno 2676 kJ/l. Litar vode na atmosferskom 3 pritisku daje oko 1696 litara (dm ) vodene pare, koja deluje i dalje rashladno. U principu za gaenje hladenjem se mogu iskoristiti i druge jeftine tenosti i materije velikog toplotnog kapaciteta.

Prekid procesa gorenja antikatalitikim putem Reakcija gorenja, u odreenim okolnostima, zavisi i od prisustva materije koje svojim delovanjem mogu ubrzati ili usporiti reakciju. Te materije su poznate pod zajednikim imenom katalizatori. Primenom ovih materija, moemo uticati na promenu brzina hemijske reakcije gorenja i samim tim je i prekinuti. Materije koje usporavaju brzinu reakcije se nazivaju antikatalizatori ili inhibatori, a sam proces se naziva antikatalitikim procesom. Antikataliticki proces ili inhibacija se moe odvijati na dva naina. Homogena inhibicija se sastoji, u principu, u vezivanju radikala nastalih u procesu gorenja sa radikalima nastalim termikim razlaganjem sredstava za gaenje poara, ime se prekida gorenje. Heterogena inhibicija se sastoji u prekidanju procesa gorenja na taj nain to radikali stvoreni u procesu gorenja predaju deo svoje energije sredstvu za gaenje, tako da dolazi do povratne reakcije (rekombinacije radikala) i prekidanje reakcije. To se deava i pri kontaktu radikala sa povrinom zrna praha. Poznato je da jedan kilogram praha granulacije 0,02 - 0,03 mm, ima specifinu povrinu nekoliko stotina kvadratnih metara, to objanjava njegovu veliku efikasnost u prekidanju procesa gorenja.

14

SREDSTVA ZA GAENJE POARA I NJIHOVA PRIMENA

Materija dovedena u neposredni kontakt ili u prostor gde se gorenje odvija, koja odreenim delovanjem trajno prekida zapoeti proces gorenja, naziva se sredstvom za gaenje poara. Sredstva za gaenje poara treba da ispunjavaju odreene uslove da bi mogla odgovarati svojoj nameni i upotrebi, i to: da gase efikasno, da su upotrebljiva za gaenje veeg broja materija, da su postojana pri uvanju i skladitenju, da ne stvaraju otrovne produkte prilikom raspadanja ili pri gaenju, da ne podravaju gorenje, da im je upotreba jednostavna, da ne ostavljaju tetne posledice na materije koje gase, da su jeftina, da, po mogunosti, nisu provodnici elektriciteta. Izbor sredstava za gaenje i nain njihove upotrebe zavisi, veim delom, od: sadraja materije, tj. od hemijskog sastava gorive materije, veliine i koliine materije koja gori, veliine i jaine poara, koliine toplote i toplotnog zraenja, prostora gde je poar nastao.

PODELA SREDSTAVA ZA GAENJE POARA Sredstva za gaenje poara mogu se podeliti prema: 1. agregatnom stanju, 2. nameni, 3. nainu dobijanja i 4. nainu delovanja. a) Prema agregatnom stanju dele se na 5. vrsta (zemlja, pesak, prah) 6. tena (voda,pena) 7. gasovita (ugljendioksid,haloni,vodena para) b) Prema nameni dele se na sredstva: 1. za gaenje poara Klase A (voda, pesak, haloni i neke vrste praha) 2. za gaenje poara Klase B (pena, prah, haloni, ugljendioksid) 3. za gaenje poara Klase C (prah, haloni, ugljendioksid) 4. za gaenje poara Klase D (specijalna vrsta praha, pesak) 5. za gaenje ureaja i postrojenja pod naponom (ugljendioksid, prah, haloni) c) Prema nainu dobijanja dele se na: 1. prirodna (zemlja, pesak, voda) 2. industrijska (ugljendioksid, pena, prah, haloni, vodena para) d) Prema nainu delovanja dele se na : 1. sredstva koja deluju intertizacijom-razredenjem (ugljendioksid pena, pesak) 2. sredstva koja deluju hlaenjem (voda, neke vrste pene) 3. sredstva koja deluju antikatalitiki (prah, haloni i neke vrste pene)

15

Sredstva za gaenje poara odlikuju se kombinovanim dejstvom na proces gorenja. Meutim, za svako sredstvo za gaenje poara karakteristino je jedno dominirajue dejstvo. Tako na primer, osnovni efekat gaenja vodom je ohlaivanje arita i plamena, penom izolacija, a prahom i halogenim ugljovodonicima - inhibiranje. Proizvoai navedenih sredstava za gaenje daju preporuke za svoje proizvode, za koju su klasu poara namenjeni. Prema JUS ISO 3941, standard objavljen u Sl. listu SRJ" br.5/94 postoje sledece klase poara: Klasa A: Poari koji obuhvataju cvrste materije, cesto organske prirode, pri ijem gorenju se normalno formira ar, Klasa B: Poari koji obuhvataju tenosti ili uteljive vrste materije, Klasa C: Poari koji obuhvataju gasove, Klasa D: Poari koji obuhvataju metale. Koliine sredstava za uspeno gaenje poara, teko je precizno odrediti, jer to zavisi od: vremena slobodnog razvoja poara, poetka i kraja gaenja, kalorine vrednosti materije i brzine gorenja istih, broja i veliine delova materija koju je poar zahvatio, poarnog optereenja prostora, koji je poarom zahvaen, od okoline, koju takoe treba braniti pred irenjem poara i vremena, potrebnog da se poar ugasi. Osnovni normativ za odreivanje efikasnosti sredstva za gaenje je koliina sredstva sposobna za gaenje tipskog arita poara. U sluaju primene sredstva zapreminskog gaenja pod sposobnou gaenja podrazumeva 3 se utroak sredstva na jedinicu zapremine (kg/m ) ili na jedinicu mase gorivog materijala (kg/kg). Intenzitet utroka sredstva moe se odrediti kao njihov maseni utroak u vremenu na jedinici 2 3 tiene povrine ili zapremine (kg/m s ili kg/m s). Intenzitet utroka sredstva moe se prikazati u oblicima:

Iv =

gf t g V

ili

IA =

gf tg A
Intenzitet utroenih sredstava

gde je: gf - stvarni utroak sredstava za gaenje poara [kg] tg - vreme gaenja [s] 3 V - zapremina tienog prostora [m ] 2 A - povrina gaenja [m ] Projektovanjem sistema za gaenje poara, Vreme gaenja nakon izbora sredstava za gaenje, vano je odrediti optimalan intenzitet utroka sredstava. Reenje datog Dijagram 2. Zavisnost vremena gaenja od uslova je da se odredi minimalan utroak u vremenu intenziteta utroka sredstava za gaenje gaenja, koje ne sme biti due od doputenog. Sredstva za gaenje poara mogue je upotrebljavati due vreme u malim koliinama, da se izgube raspoloive koliine i da se poar ne ugasi. Utroak velikih koliina sredstava za gaenje poara zahteva znatan utroak sredstava i angaovanje ljudstva i moe dovesti do veih materijalnih teta. Poveanje intenziteta utroka sredstava za gaenje dovee do skraivanja vremena gaenja, mada i tu postoji granica kada se bez obzira na utroak sredstava, vreme gaenja ne smanjuje. Na dijagramu 2. data je zavisnost vremena gaenja od intenziteta utroka sredstava za gaenje.

16

GAENJE VODOM
Za gaenje poara vodom znaajne su njene fiziko - hemijske osobine koje su nam uglavnom poznate. Voda je pogodno i efikasno sredstvo za gaenje vrstih gorivih materija (Klasa A), a moe se u posebnim sluajevima, na odgovarajui nain, upotrebiti i za gaenje tenih i gasovitih materija, kao i ureaja i postrojenja pod naponom elektrine energije. Voda se koristi za gaenje poara: tinjajueg materijala (drvo, tekstil, slama itd.) u obliku punog ili rasprenog mlaza, 0 mazuta i drugih zapaljivih derivata nafte sa temperaturom kljuanja iznad 80 C u obliku rasprenog mlaza, elektrinih postrojenja, uz preduzimanje mera bezbednosti, uglavnom u obliku rasprenog mlaza, u zatvorenim prostorijama, na primer u brodskim skladitima u obliku vodene pare, za zatitu objekata ili hlaenje konstrukcija. U odnosu na druga sredstva za gaenje voda, ima sledee prednosti: velika sposobnost odvoenja toplote, iroko je rasprostranjena i jeftina je, lako se transportuje na velika rastojanja i u obliku punog mlaza, moe da se nabaci na udaljena i teko pristupana arita poara, hemijski je neutralna i nekodljiva, mehanika energija vodenog mlaza moe se iskoristiti za ruenje gorivih delova objekta, stvaranje otvora za provetravanje itd. Meutim, pored navedenih dobrih osobina voda, ima i niz nedostataka koji ograniavaju njenu primenu kao sredstva za gaenje poara, i to: pri niskim temperaturama zbog smrzavanja oteana je njena upotreba, 0 ne gasi poare tenih gorivih materija koje imaju temperaturu kljuanja ispod 80 C. teta priinjena vodom (zgradama, prostorijama, vrednosnim predmetima) moe dostii velike razmere mnoge materije u kontaktu sa vodom nabubre i postaju znatno tee to moe izazvati razna odronjavanja, dobar je provodnik elektriciteta, bez dodatka sredstava za kvaenje teko prodire u sredinu koja gori kod poara prakastih materija (guma, mrki ugalj). Mnogi materijali i predmeti su osetljivi na vodu to moe usloviti promenu njihovog sastava i kvaliteta i dovesti do rastvaranja i neupotrebljivosti. Posebno su opasne tete prouzrokovane vodom u muzejima, umetnikim galerijama i zbirkama, arhivima, bibliotekama, naunim institutima, elektronskim postrojenjima i slino, te iz tog razloga za te sredine treba odabrati povoljnije sredstvo.

NAIN UPOTREBE VODE KAO SREDSTVA ZA GAENJE Mlaz vode moemo upotrebiti na etiri naina tako da dobijemo: puni mlaz (sl. 12a) raspren mlaz (sl. 12b) kombinovan mlaz (sl. 12c) vodenu maglu (sl. 12d)

17

a)

b)
Slika 12.

c)

d)

PUN MLAZ Pun mlaz (sl. 12a) karakterie neprekidno, kompaktno i brzo strujanje vode, sa odgovarajuim dometom i mehanikim efektom - udarom. U prvoj trecini mlaz je jo pun i zatvoren, a snaga mlaza najvea. U drugoj treini mlaz dobija oblik luka, a na kraju mlaz je potpuno raspreen i ima najmanju snagu. Koristi se kada treba vodu dobaciti na vee daljine i kada vatrogasci zbog jakog zraenja, odrona i dr. ne mogu da priu blizu poara. Puni mlaz dolazi do izraaja kada se eli dejstvovati na odreenu taku, zatim kroz uzan otvor, na primer kod gaenja skladita drva ili visokih objekata. Velika silina udara omoguava duboko prodiranje u arite kao i ruenje krovnih pokrivki i gorivih delova objekta, a moe se koristiti i za stvaranje otvora za provetravanje i odvoenje dima i toplote itd. Ukoliko se ne nosi nikakva zatita za oi mora se drati bezbedonosno rastojanje od najmanje 3 metra. Ako treba mlaz vode dobaciti na veliku visinu i daljinu, a mlaz treba da ima jaku udarnu mo, pritisak treba da bude 6-9 bar i vei, a kod manjih poara (naroito kod poara u stambenim objektima) dovoljan je pritisak od 2-3 bar. Kod gaenja manjih i srednjih poara najcee koristimo C mlaznice (f 52 mm) sa prenikom usnika (f 12 - 14 mm). Kod gaenja velikih poara, koristimo jo i B mlaznice (f 75 mm) sa prenikom usnika (f 18 - 22 mm), kao i topove za vodu. Ako se gasi sa topovima za vodu obezbeduje se vei domet mlaza. Medutim, u praksi se esto pravi greka kod upotrebe topova, jer isti vrlo brzo potroe vodu u vatrogasnim vozilima. Gaenje topovima se koristi samo za brzo suzbijanje plamena ili glavnih arita poara i kada imamo dovoljne koliine vode za gaenje. 0 Probama je utvrdeno da mlaz vode ima najvei horizontalni domet pod uglom mlaznice od 32 , 0 a vertikalni pod uglom od 80 . aritu poara se treba pribliiti to je mogue blie, po mogustvu mlazniar sa mlazem treba da dejstvuje sa vieg poloaja nego to je arite poara. Neefikasnno je da mlazom gasimo jednu taku, ve mlaz vode treba stalno pomerati tako da hladimo najvece povrine materije koja se gasi. Kada u unutranje prostorije nije mogue pravo pogoditi predmet koji gori, u praksi se to ini tako da se mlaz vode pod odreenim uglom usmeri u tavanicu, ili na zid, odakle se mlaz odbija i pogaa cilj. Kada nije mogue ui u zgradu, a nemamo odgovarajue lestve, moe se mlaz pod odreenim uglom usmeriti kroz prozor, pri emu je potrebno oceniti rastojanje. Gaenje moe biti efikasno ako mlaz vode sa mlaznicom koja je privrena na automehanike lestve usmerimo u unutranji prostor. Mlazniar i njegov pomocnik moraju da vode rauna o povratnom dejstvu mlaza (mogunost pada i ispadanja mlaza iz ruke) pa se po mogustvu zadnji par metara creva treba da postavi pravo, tako da se povratni pritisak po uzdunoj osi creva prenosi na tlo. Puni mlaz moemo koristiti u oblicima: klatna, to je vrlo uspeno pri gaenju pojedinanih poara (sl. 13a),

18

cik-cak, kada gasimo horizontalne i vertikalne povrine (sl. 13b) i kupastog, kada pokrivamo pranjave povrine (sl. 13c)

a)

b) Slika 13. Kretanje mlaza

c)

RASPRSKAVAJUI MLAZ Rasprskavajui vodeni mlaz je mlaz kod koga je srednja veliina prenika kapi vode izmeu 0,5 mm do 1,5 mm. Domet ovog mlaza je manji od dometa punog mlaza, sa manjim utrokom vode i veim efektom hlaenja i isparavanja. Koristi se: kada je plamen suzbijen za dogaivanje poara; za hlaenje i zatitu odreenih povrina i konstrukcija od toplotnog dejstva i padanja iskri; za gaenje sena, slame i irih travnatih povrina; za gaenje praina; zatitu vatrogasaca od toplote i produkata gorenja; za razblaivanje odreenih zapaljivih tenosti ispod koncentracija njenog gorenja. Raspreni mlaz se koristi vrlo esto u unutranjoj navali, a moe i u spoljanjoj u zavisnosti od eljenog efekta.

KOMBINOVANI MLAZ Kombinovani vodeni mlaz je sastavljen od punog i rasprenog mlaza. Ovaj mlaz omoguava vatrogascu lake napredovanje kroz dim i gasove. Puni mlaz gasi, a raspreni titi vatrogasca od toplotnog zagrevanja, plamena, dima, gasova i praine. Pravilna upotreba mlazeva i njihovo potpuno iskorienje je mogue samo tako to ce se vatrogasac drati osnovnih naela da to blie prie poaru. Udaljenje u tom sluaju ne sme biti vee od 7m, jer bi se zbog duine mlaza smanjila vidljivost. Kada elimo duinu mlaza poveati moramo smanjivati promer usnika mlaznice.

VODENA MAGLA S rasprivanjem vode u vodenu maglu, dobijamo veliku prednost pri gaenju, jer je voda postala jo efikasnije sredstvo za gaenje. Vodenu maglu ine vrlo rasprene vodene estice malih dimenzija (0,3-0,6 mm), to omoguava veliku povrinu dodira izmedu estica i gorive materije. Zbog poveane povrine dodira vodena magla ima maksimalno ohlaujuci efekat (125 puta vei nego puni mlaz). Vodena magla istovremeno, jednim svojim delom apsorbuje i toplotnu energiju, zageva se i prelazi u gasoviti oblik - paru. Stvorena vodena para nad gorivom materijom spreava dotok kiseonika

19

do zone gorenja i deluje na plamen uguujue. Uguujui efekat je vei to je vea koliina vodenih estica prela u paru. Nije dovoljno da vodene estice samo prelete plamen, iste moraju ostati u plamenu toliko vremena da se pretvore u paru. Deo vodenog mlaza koji se ne pretvori u paru je bez koristi izgubljen. Mlaz vodene magle ima u poetku veliku brzinu 79 m/s, a domet je do 7 m. Poto su rasprene estice jako sitne i male, brzo izgube brzinu i padaju na tlo. Velika poetna i manja zavrna brzina estica omoguavaju vatrogascu-mlazniaru da se postavi tako daleko od plamena, da estice doseu pravo mesto i da ostanu u plamenu toliko vremena da ispare. Upotrebom vodene magle postie se bolja zatita od toplotnog dejstva i dejstva produkta gorenja kao i bolja vidljivost. Vodena magla ima prednosti nad punim mlazom zbog pokrivanja vee povrine poara, vea sposobnost hlaenja i gaenja u unutranjim prostorijama (30-40 puta vea od punog mlaza s normalnim pritiskom), mogunost gaenja tenosti sa niskim plamitem (ulje,nafta), manja teta koja nastaje na materiji koja je gorela, spreavanje eksplozija praina i gasova, manja elektroprovodljivost. Vodena magla ima i loe strane, koje su u poreenju sa dobrim skoro zanemarljive; ima manji domet, zbog ega se mora prii u neposrednu blizinu plamena (opasnost za vatrogasca), ima slabu udarnu mo u materiju koja gori, vei gubici u pritisku zbog rasprivanja vode, slab efekat kod gaenja poara na otvorenom prostoru.

PRODORNA VODA Obina voda nedovoljno prodire u materijal koji gori, a najveim delom otie slivajui se sa povrine i nema veliki efekat hlaenja i gaenja. Obina voda ima veliki povrinski napon i zbog toga ne moe da prodre kroz vee naslage materijala. Iz tih razloga se obinoj vodi dodaju hemijske materije (kvasila ili moila) koje smanjuju povrinski napon. Ovakva voda se naziva prodorna voda. Brzina prodiranja vode zavisi od koliine kvasila. U veini sluajeva koristi se 2,5% kvasila kao dodatak vodi. Slaba strana kvasila je da je elektrina provodljivost prodorne vode dvaput vea. a) b)

Slika 14. - ematski prikaz dejstva vode na balu pamuka a) ciste vode, b) prodorne vode. VODENA PARA U posebnim sluajevima za gaenje se moe primeniti vodena para. Kada se gorea materija obavije parom, para izdie vazduh. Gaenje je efikasno, ukoliko gasimo sa pregrejanom parom, u unutranjim prostorima i ukoliko imamo sreu da prostor u kratkom vremenu ispunimo parom, koja treba da ispuni bar 40% povrine. Sa parom moemo da kroz ventilacione i transportne kanale spreimo eksploziju praine, gasova i isparenja. Gaenje zapaljivih tenosti sa vodenom parom nije uspeno.

GAENJE VRSTIH MATERIJA SA VODOM vrste materije gore plamenom i arom; samo sa plamenom; ili samo sa arom. Hlaenjem uarene materije nestaje plamen. Zbog toga se moramo pridravati taktikih naela da e gaenje vrstih materija biti uspeno tek tada kada vodu usmerimo u arite goree povrine, ne u plamen.

20

Kada gasimo iroke povrine, mlaz ne smemo da usmerimo u sredinu goree povrine, ve u poetku moramo gasiti po cik-cak liniji, od leve na desnu stranu ili obrnuto, povrine na krajevima odozdo-nagore, sa leve ili desne strane po cik-cak liniji. Tako mlaz pomeramo prema vrhu povrine da bi to pre smanjili uinak plamena, koji se podie prema vrhu. Voda nema samo odluujuu ulogu pri neposrednom gaenju, ve je esto vanija u rashlaivanju, kako bi blagovremeno spreili irenje opasnosti na blie objekte, na metalne konstrukcije, na rezervoare gasova i zapaljivih tenosti, kao i na posude pod pritiskom na koje deluje toplotno zraenje. Sve takve konstrukcije i posude moraju biti jako hlaene sa velikim koliinama vode, sa tih strana gde su najvea toplotna zraenja. Hlaenje je slabo i neefikasno, ukoliko meu goreim i ugroenim objektima postavimo samo vodenu zavesu. Kod metalnih konstrukcija, koje se nalaze pet minuta pod uticajem vatre - temperatura 0 0 se popne na 540 C, posle 10 minuta ve na 700 C. Njihova nosivost znatno opada, mogu da srue. 0 0 Kod 540 C opada tvrdoa na polovinu,dok kod 700 C opada 3/4 prvobitne vrednosti. Ukoliko metalne delove hladimo sa dovoljnom koliinom vode delovi nee biti osetljivi ni na tvrdou, niti na istezanje. Prema podacima iz strune literature kolicine vode za hlaenje - veoma su vane. Za rashlaivanje obodnih zidova, rezervoara, ili drugih metalnih konstrukcija koje su izloene toplotnom 2 zraenju, potrebno je za polivanje 1 m povrine najmanje 1,2-1,6 l/min. Za hlaenje posuda sa tenim 2 gasovima potrebno je vie vode - najmanje 6 l/min po 1 m povrine. Za nezatiene metalne delove, 2 koji su neposredno izloeni plamenu, potrebno je najmanje 20 l/min po 1 m , OPTA OCENA UINKA (EFEKTA) VODE KOD GAENJA Za vatrogasca, voda je pri gaenju poara veoma vana. Vatrogasac neposredno odluuje koju e vrstu mlaza upotrebiti u odredenim okolnostima: pun mlaz; sa njim pokuava da prodre u samo arite poara; raspren mlaz; njega moe da upotrebi u razliitim situacijama, pre svega tada kada prvi put stupa u unutranji prostor, gde vodene kapljice sniavaju unutranju temperaturu, potiskuju dim, i na kraju, raspreeni mlaz smanjuje tetu na goreim povrinama i predmetima, takoe rashlauje zagrejane predmete i zagrejane povrine, koje su izloene toplotnom uinku plamena; vodenom maglom, pod visokim pritiskom, kako bi bio ostvaren najvei efekat sa najmanjom tetom na predmete, koje je vatra obuhvatila. Pri tome se mora biti oprezan, kako ga ne bi opekla vodena magla, koja se trenutno pretvorila u paru, posebno tada, kada napada u unutranjim prostorijama. Jedino pravilno reenje je uspeno i efektno gaenje. Zbog toga za gaenje treba predhodno utvrditi potrebne koliine vode. Da bi koliina vode bila dovoljna, u datim okolnostima, treba znati: koliko vode treba za gaenje, u kakvom e obliku za gaenje voda biti najuspenija; gde su potrebni izvori za snabdevanje vodom, kako da dopremimo vodu od njenog izvora do mesta poara.

SLUAJEVI GDE SE VODA NE KORISTI Zbog fiziko - hemijskih karakteristika, kod nekih poara vodu ne treba koristiti, ne samo zato to voda ne bi imala efekat gaenja ve i zbog velikih opasnosti koje mogu da nastupe. Voda kao sredstvo gaenja nije upotrebljiva kod: 1. poara metala, 2. poara dimnjaka i 3. poara hemikalija koje reaguju sa vodom.

21

Prilikom poara lakih metala, temperatura sagorevanja kree se od 2000 C do 3000 C, pri emu kod lakih metala koji u hladnom stanju reaguju sa vodom dolazi do termike disocijacije vode (kalijum, natrijum) (2 dela vodonika, 1 deo kiseonika sa pojavom eksplozije). Kod lakih metala koji samo u gorivom stanju ne smeju doi u dodir sa vodom (magnezijum, aluminijum) zbog burnog reagovanja i oslobadanja vodonika. U tabeli 1. dat je pregled materija pri ijem se reagovanju sa vodom oslobaaju gorivi gasovi i toplota. Tabela 1. - Pregled materija pri ijem se reagovanju sa vodom oslobaaju gorivi gasovi. Acetilen Amalgam kalijuma Amalgam natrijuma Barijum Berilijum Cezijum Fosforil - hlorid Fosfor - oksihlorid Kalcijum - hidrid Kalcijum Kalcijum - cijanamid Stroncijum Kalcijum - karbid Kalijum - aluminijum - hidrid Kalijum - cijanid Kalijum - hidrid Karbid Litijum Litijum - aluminijum - hidrid Natrijum Natrijum - hidrid Natrijum - metilat Rubidijum Hidrolit

Tabela 2. - Pregled materija pri ijem se reagovanju s vodom oslobaa toplota. Barijum oksid Barut Fosforil hlorid Fosfor oksihlorid Kalcijum hlorid Kalcijum oksid Kalcijum sulfid Kalcijum hidroksid Kalijum hidroksid Kausticna soda Natrijum hidroksid Negaeni krec Oleum Sumporna kiselina Vitriol ivi krec

Uz odreene bezbednosne uslove, voda se moe upotrebljavati i za gaenje poara na elektrinim postrojenjima (gde god se moe ovo treba izostaviti). Vodi se mogu dodati odreena sredstva radi poveanja efekta gaenja, spreavanja zamrzavanja, smanjenja otpora protoka, smanjenja povrinskog napona vode i spreavanja korozije, kao i sredstava za konzerviranje.

GAENJE PENOM
Pena je sredstvo za gaenje poara koje se sastoji od mase mehurova formiranih mehanicki ili hemijski iz tenosti. Pena je posle vode najrasprostranjenije sredstvo za gaenje poara. Pena na zapaljivu materiju deluje: a) uguujue (onemoguava pristup zapaljivih para u zonu gorenja; b) ohlaujue (izdvojena voda iz pene koja zatim deluje ohlaujue).

22

VRSTE PENE I POSTUPCI DOBIJANJA Pene se dele na hemijske i mehanike - vazdune pene. Pena je jedino sredstvo za gaenje koje se na mesto poara ne transportuju u gotovoj formi, ve se proizvodi tek na licu mesta.

Rastvor penila Pod rastvorom penila podrazumevamo homogenu meavinu vode i koncentrata za penu (penila) u odgovarajuoj proporciji za pravljenje pene. Uobicajena proporcija (procenat) meavine je 1,5 do 5 % (na primer 5 % znai da se meavina vode i penila sastoji od 5 % penila i 95 % vode). U nekim specijalnim sluajevima meavina moe da bude i 10 %. U naelu, za teku penu dodaje se 3 do 5 %, a za vienamensku penu 2 do 3 % penila. Poto ne postoje norme, prilikom pravljenja pene, je potrebno obratiti panju na uputstvo i preporuku proizvodaca koncetrata za penu i uredaja za njenu proizvodnju. Ekspanzioni odnos pene Ekspazioni odnos pene Ke (broj zapenjenja) je odnos zapremine pene prema zapremini rastvora penila.

Ke =

Vp Vrp
pene = zapre min a pene zapre min a rastvora

ekspanzioni odnos

Kod uporedivanja ekspanzionog odnosa pene, polazi se od toga da sredstvo za penu ima gustinu vode (1 kg/l). Ekspanzioni odnos pene (Ke) razliitih pena kree se u opsegu od 4 do 1000. Prema broju ekspanzionog odnosa mehanika- vazduna pena se deli na: pene niske ekspanzije - teke pene (ekspanzioni odnos do 20 obino 10), pene srednje ekspanzije - srednje pene (ekspanzioni odnos izmeu 20 i 200, obino oko 100), pene visoke ekspanzije - lake pene (ekspanzioni odnos vei od 200, obino 500). Pene sa ekspanzionim odnosom preko 1000 se tehniki mogu proizvesti, ali su se u praksi pokazale kao nekorisne. Ekspanzioni odnos zavisi od kvaliteta i vrste ureaja za proizvodnju pene i koncentrata za penu. Takoe, ovaj odnos zavisi i od mesta meanja koncentrata za penu i vode, pritiska u crevima, duine creva, meumeaca, sastava vode, temperature rastvora i temperature vazduha.

Vreme drenae pene (vreme poluraspada pene) Vreme drenae pene je mera za postojanost (stabilnost) pene. Kao vreme drenae pene obino oznaavamo ono vreme u kome se iz pene izdvoji odreena koliina tenosti (vode). Vreme u toku kojega se iz pene izdvoji polovina tenosti zove se vreme poluraspada pene. Ovo vreme treba da se kod teke i srednje pene kree u granicama od 7 do 25 minuta. Kod lake pene ove vrednosti nebi trebalo da bitno odstupaju ali su u stvarnosti vrlo visoke. Vreme poluraspada pene ne treba da bude ekstremno visoko (zbog ohladujueg efekta koji pena poseduje).

23

4.5.2. Hemijska pena Zbog komplikovanosti pripremanja i relativno visoke cene kotanja ova pena se retko koristi. Uobiajeni nain dobijanja ove pene podrazumeva postupak u kome se dve supstance, koje se cuvaju odvojeno u obliku rastvora (jedan alkalni B, a drugi kiseli A), meaju pre unoenja u arite poara. Usled njihove reakcije formira se pena u ijim mehuriima se nalazi CO2. 4.5.3. Mehanika - vazduna pena Mehanika-vazduna pena se dobija u mlaznici za penu. Koncentrat za penu mea se sa strujom vode ejektorskim putem. Vazduh potreban za stvaranje pene usisava se rastvorom kroz otvore mlaznice za penu. Pene niske i srednje ekspanzije proizvode se u mlaznicama bez prinudnog uduvavanja vazduha. Pene visoke ekspanzije mogu se dobiti na dva naina. Za manje vrednosti ekspanzije postupak je isti kao i kod stvaranja pene pomou mlaznice. Za dobijanje pene vie ekspanzije, osim vazduha koji se iz atmosfere ejektira, dopunski se uduvava vazduh ili inertni gas, pomou ventilatora (postupak prirodnog uduvavanja vazduha). Koncentrati za penu (penila) Koncentrat za penu (penilo) je supstanca (hemijska) koja se izmea sa vodom u odgovarajuoj koncentraciji i daje rastvor penila. Koncentrati se mogu podeliti na: proteinske, fluoroproteinske, sintetike i specijalne koncentrate. Koncentrati za penu razlikuju se po svom hemijskom sastavu i reakcijama. Mora se strogo voditi rauna da se koncentrati razliitih hemijskih sastava i proizvoaa meusobno ne meaju. Koncentrati za penu od sintetikih materija ne smeju se meati sa koncentratima na bazi proteina (smanjuju broj penuanja i bitno smanjuju ekspanzioni odnos). Zato je potrebno izbegavati da u posudi ostanu ostaci jednog koncentrata koji bi mogao da se pomea sa nekim drugim, koji se kasnije sipa u istu posudu. Takoe treba dobro isprati armaturu za dobijanje pene izmeu upotrebe dva razliita koncentrata za penu. Sa aspekta postojanosti, proizvoai u naelu garantuju rok od 5 godina, ako se potuju svi uslovi lagerovanja koje proizvoa preporuuje. Iskustva pokazuju da se koncentrati za penu mogu, uz odgovarajue uslove lagerovanja, odrati oko 10 godina. Vatrogasne jedinice moraju voditi tanu evidenciju o koncentratima kojima raspolau (vrsta, vreme nabavke, datum korienja i kontrolisanja kvaliteta i dr.).

Proteinski koncentrat Pod koncentratima za penu niske ekspanzije, podrazumevamo koncentrat delimino hidrolizovanih proteina, to znai da u osnovi sadri belanevine (proizvedene od roga i dr.) koje su kao takve odgovarajue za podruje pene niske ekspanzije (Ke do 20). Koncentrati ovog tipa poznati su pod trgovakim nazivom: tutogen 1, nicerol schaumgeist.

Sintetiki koncentrati Najcei polazni sirovinski materijali u proizvodnji koncentrata ovog tipa su alkil sulfati i alkilaril sulfonati sa linearnim lancem C atoma. Vana osobina koncentrata ovog tipa je mogunost primene u sva tri podruja pene. Vatrogasci se mogu ograniiti na to da sa sobom nose samo jedno sredstvo, a da su ipak u stanju, zavisno od vrste poara da proizvedu penu visoke, srednje i niske ekspanzije. Koncentrati ovog tipa poznati su pod trgovackim nazivom: 4S, expirol F15, 3D.

24

Koncentrati za penu koji formiraju vodeni film "AFFF" (laka voda) Kod ovih koncentrata za penu niske ekspanzije sa AFFF efektom radi se o sintetikom fluorkarbon - mreastom sredstvu. Pene proizvedene od tih koncentrata, imaju u poetku efekat isti kao i klasicne pene. Karakteristika njihovog efekta je ipak to one dodatno, na granici izmeu sloja pene i tenosti koja gori, obrazuju vodnjikavi film, koji ostaje i posle raspadanja pene. Time se ograniava podizanje para zapaljivih tenosti u zoni gorenja. Koncentrati ovog tipa poznati su pod trgovakim nazivom light njater, expirol CF3%

Fluoroproteinski koncentrat za penu Fluoroproteinski koncentrat za penu je koncentrat kome je dodata povrinski aktivna fluorohemikalija. Ovim dodatkom mogu se postii sledei rezultati: pena dobija odbojni efekat prema ugljovodonicima i pri upotrebi se ne jedini sa ostacima gorenja tj. ima neto veu stabilnost pene sporije se razgrauje na visokim temperaturama. Zbog toga je vea brzina irenja pene, to uzrokuje krae vreme gaenja nego pene od proteinskih koncentrata, pena se nanosi direktno, nisu potrebni posebni uredaji (slivnice, usmeravajui limovi, itd.), pena je posebno pogodna za postupak "BASE INJECTION" odnosno "SURFACE INJECTION" (dovoenje pene odozdo, npr. sa dna rezervoara kroz goruu tenost), pena poseduje vrlo dobre osobine protoka (obilazi prepreka) elastina je i time prilino neosetljiva na pomeranje vazduha, ekspanzioni odnos i vreme drenae pene su nii nego kod proteinskih koncentrata za penu.

Specijalni koncentrati (penila) Specijalni koncentrati primenjuju se za posebne rizike u poarima ili za posebne uslove koji vladaju prilikom poara. Pene iz normalnih koncentrata nisu za poare polarnih tenosti (alkohol, keton, etar itd.), jer se brzo raspadaju. Specijalno na alkohol postojane pene se proizvode od koncentrata postojanih na alkohol (tutogen, polidol). Protiv poara na elektrinim postrojenjima pod naponom koristi se koncentrat expirole. Postoji jo niz koncentrata za penu za razne vrste specifinih poara.

Oblast primene pene Pene svih kategorija poseduju manje ili vie izolacionu i rashladnu sposobnost. Najvee rashladno dejstvo ima pena niske ekspanzije sa visokim sadrajem vode, a najmanje pene visoke ekspanzije.

Pene niske ekspanzije - teke pene Pene niske ekspanzije najee se koriste za: 1. gaenje goruih tenosti, 2. gaenje vrstih uarenih materija, 3. zatitu zapaljivih objekata.

A-Agueous (voda); F-Film (tanki sloj); F-Forming (formiranje);F-Foam (pena)

25

Zbog poznatog efekta gaenja i irenja pene u odnosu na druga sredstva koja se mogu koristiti za gaenje poara klase "B" pena ima veliku prednost. Posebno je pena niske ekspanzije pogodna za gaenje velikih koliina gorue tenosti, jer ima relativno daleki dobaaj koji ostvaruju mlaznice, monitori i topovi, pa se tako moe gasiti i sa veih udaljenosti. U odreenim sluajevima moe se primeniti i kombinovani postupak gaenja prahom i penom. U tim sluajevima pena ima zadatak da naknadno deluje rashlaujue, da izoluje od toplotnog zraenja, kao i da sprei ponovno paljenje tenosti. Kod prekrivanja gorue tenosti, vano je da se prekrivanje penom obavi u jednom potezu, bez prekida postupka. Zato je potrebno da rukovodilac gaenja poara (u daljem tekstu RGP), od samog poetka gaenja, vodi rauna o koliini koncentrata za penu, naime: da grubo proceni da li e raspoloiva koliina koncentrata za penu biti dovoljna da osigura taj zavrni zahvat. Kod procenjivanja potrebne koliine pene treba imati na umu da naneti prekrivajui sloj pene treba biti sloj debljine oko 50cm. Treba takoe, znati da gore pomenuti sloj pene od 50 cm, nije ni u kom sluaju vrsto pravilo koje vai za sve vrste poara. Ta debljina sloja slui samo kao orijentir, da bi dolo do potrebne koliine koncentrata za pravljenje pene. Kod pojedinih poara dovoljan je i sloj od 20 cm, dok je opet kod drugih poara potrebno da taj sloj bude 1 do 2 metra. Upotreba pene niske ekspanzije kod poara klase "A" moe se preporuiti kada se zbog razliitih okolnosti, ne moe u velikim koliinama upotrebiti voda ili ak nije dozvoljena upotreba vode. Zatita od sekundarnih, naknadnih poara, je bitna uloga pene. Tako se na primer, rezervoari mineralnih ulja, cisterne vozila, brodovi, skladita i iscurele zapaljive tenosti, prekrivaju penom da bi se time spreila nova paljenja preko leteih iskri. Specijalna oblast zatite penom niske ekspanzije su prekrivanja poletno-sletnih pista na aerodromima. Sloj pene treba, s jedne strane da obezbedi efekat klizanja na pisti, a sa druge strane, pre svega, da sprei varnienje koje se javlja pri sletanju aviona na pistu. Penu niske ekspanzije ne treba upotrebljavati kod poara gde voda prouzrokuje opasne hemijske reakcije, kod poara lakih metala, karbida, negaenog krea itd. Upotreba ove pene mora biti iskljuena, isto kao i vode. Penu niske ekspanzije treba iskljuciti kod gaenja elektrinih postrojenja. Takode treba imati u vidu da osetljivo uskladitena roba moe biti znatno oteena ili uprljana vodom, koja se odvojila od pene.

Pena srednje ekspanzije - srednja pena Pena srednje ekspanzije odgovara najeim podrujima primene pene niske ekspanzije. Kako je ekspanzioni odnos 10-20 puta vei nego kod pene niske ekspanzije, pena srednje ekspanzije odgovara za primenu kod zapaljivih objekata kao i za zatitu prostorija. Relativno mala gustina pene srednje ekspanzije omoguuje formiranje debelih slojeva pene a time oblaganje materija koje gore. Iako je manji, ipak se moe raunati da pena srednje ekspanzije ima jedan odreeni efekat hlaenja. Pena sa ekspanzionim odnosom 75 moe se upotrebiti i u slobodnom prostoru, dok pene sa ekspanzionim odnosom iznad 150 nije mogue upotrebiti pri jaem vetru jer ce penu isti oduvati. Zbog malog sadraja vode srednja pena pravi manje tete pri poaru.

Pena visoke ekspanzije - laka pena Sem izolacionog dejstva kao osnovnog, pena visoke ekspanzije ima izraenu sposobnost da istiskuje vazduh i zauzima njegovo mesto. Nanoenjem lake pene na arite dobar deo se raspada (60 do 80%). Prilikom raspadanja pene iz mehuria se izdvaja voda, a potom vodena para. Koja se mea sa vazduhom takoe osloboenim iz mehuria i razreuje vazduh za vie od 60%. Kako se kiseonik, koji se nalazi u vazduhu, razreuje u istom procentu, nastupa jak efekat guenja. Pena visoke ekspanzije moe vrlo uspeno da gasi poare klase A i B. Osim toga, pena visoke ekspanzije se uspeno koristi za taloenje radioaktivnih zagaenja iz vazduha, gaenje poara ugljendisulfida (pri tome, vazduh koji se koristi za stvaranje pene moe biti zamenjen sa ugljendioksidom), za gaenje poara u elektrinim postrojenjima, gaenje velikih poara u fabrikama

26

boje i lakova, gaenje poara na brodovima, gaenje poara u bibliotekama i arhivama, gaenje poara u rudnicima. U poreenju sa tekom penom ona ima izvesne prednosti: brzo punu celokupnu zapreminu prostorije, jer se lako razliva, teta izazvana vodom je minimalna zbog velikog ekspanzionog odnosa, priprema visoko ekspanzione pene ne predstavlja tekou, sintetike organske supstance koje stvaraju penu, u procesu viegodinjeg uvanja u obliku koncentrata, suprotno belanevinastim koncentratima, ne podleu hemijskim promenama. Pena visoke ekspanzije smanjuje toplotno zraenje, zahvaljujui emu se obezbeuje zatita od poara susednih skladita sa gorivom i gradevinskih objekata. Pena visoke ekspanzije smatra se najekonominijom. U sluaju nude, penu koja se prilikom gaenja nije raspala moemo usisati. Generatori za laku penu mogu posluiti i za usisavanje dima ili za provetravanje prostorija. Penogeneratori su pogodni kod poara u podrumima kao i kod poara plastinih materija jer se tu stvaraju gusti oblaci dima. Produkti sagorevanja, vreli gasovi i vazduh iz zapaljene prostorije koje usisava ventilator penogeneratora pogorava kvalitet pene pa je potreban vei stepen upotrebe pene. U zatvorenim prostorijama, nasuprot mestu dovoenja pene, mora biti predvien otvor za odvoenje vazduha. Otvor treba da se nalazi visoko da bi bilo mogue napuniti prostoriju velikim slojem pene. Nedostaci pene visoke ekspanzije su sledei: ona se lako oduva vetrom i uzlaznom strujom produkata gorenja, ne moe se nabacivati na visine vee od 10m, brzo se raspada pri kontaktu sa suvim predmetima te je zbog toga potreban veliki utroak pene. Brzina dovoenja pene mora da premai brzinu njenog raspadanja, sa penom se ne smeju gasiti poari elektrinih postrojenja koja su pod naponom, prilikom dovoenja pene u zonu gorenja, pomou specijalnih najlonskih slivnika isti se usled visoke temperature u zoni poara istope pa onemoguavaju ubacivanje pene na eljeno mesto.

Nabacivanje pene Pena se moe nabacivati mlaznicom ili nalivanjem specijalnom mlaznicom lulom. Metodom nabacivanja pene prouzrokuju se znatni gubici zbog otpora vazduha, sudara estica sa povrinom na koju se nabacuje i raspadanja pod dejstvom toplote i vetra. Pri gaenju poara zapaljivih tenosti u posudama i rezervoarima u principu pena se ubacuje ili naliva u pravcu vetra a mlaz se usmeri na unutranju stranu zida posude, neposredno iznad sloja tenosti, tako da se tenost ravnomerno sliva i pokriva tenost (sl. br 15.) .

Sl. br. 15. - Nabacivanje mlaza pene u posudu

27

Pri gaenju poara tenosti razlivenih po tlu dejstvuje se u pravcu vetra od ivice tenosti sistematskim gaenjem (cik - cak mlaz) tako da se dobije jedinstvena povrina pene (sl. br 16.). Prilikom nabacivanja pene na vertikalne povrine pokrivanje poinje od viih taaka da bi se iskoristilo slivanje tenosti (sl. br 17.).

Sl. br. 16. - Gaenje poara razlivene tecnosti

Sl. br. 17. - Nabacivanje pene na vertikalne povrine

Posebne napomene Ako je poar velikih razmera i mora se gasiti iz daljine kritino je smanjen obim opreme koja se moe koristiti za dobacivanje sredstva za gaenje. Pri tome, ako se poar gasi sredstvom koga ima u ogranienim koliinama, adekvatna koliina sredstava se mora akumulirati pre nego to pone sa gaenjem. Svako ko ulazi u prostor pokriven penom mora koristiti aparate za zatitu organa za disanje (izolacioni aparati). Takode, u tom prostoru su smanjeni vidljivost i akustika, tako da treba koristiti konopce za orjentaciju.

GAENJE PRAHOM
Prah je sredstvo za gaenje, sastavljeno od fino usitnjenih hemijskih estica koje se sastoje od jedne ili vie glavnih komponenata sa aditivima za poboljanje karakteristika. Prah za gaenje ima od svih sredstava za gaenje, poseban znaaj, zbog efekta na materijale koji se gase. Uinak praha je zavisan pre svega od hemijskog sastava i veliine estica praha. Sa odgovarajuim hemijskim sastavom i sitnijim esticama gaenje je efikasnije. Prah ima prednost pri gaenju vie vrsta poara, jer brzo gasi poar i napravi malo tete, to predstavlja prednost u odnosu na vodu. U praksi se za gaenje poara sreu prahovi opte i specijalne namene. Prahovi opte namene mogu se podeliti na "BC" prahove i "ABC" prahove. "BC" prah je namenjen za gaenje poara Klase "B" (tenosti ili uteljive vrste materije) i klase "C" (gasovi). "ABC" prah je namenjen za gaenje poara Klase "A" (vrste materije koje obrazuju usijan ar), klase "B" i klase "B". Najcee osnovne sirovine ovih prahova su: "BC" prah (natrijum-bikarbonat, kalijumbikarbonat, kalijumsulfat, kalijumkarbonat i dodaci) Prahovi specijalne namene se koriste za gaenje nekih metala (Al, Mg, Na, K) i gorivih materija kod kojih se prekid zapoetog procesa gorenja odvija uguivanjem i to efektom izolacije gorive povrine od okolnog vazduha. Mehanizam gaenja prahom je vrlo kompleksan, a pojedini efekti nisu ni do danas potpuno nauno utvreni, ve se iznose u vidu pretpostavki. Gaenje poara prahom moe se objasniti delovanjem sledeih faktora: razreivanjem gorive sredine gasovitim produktima razlaganja praha ili sami oblakom praha,

28

hlaenjem zone gorenja kao rezultata utroka toplote na zagrevanje, isparavanje i razlaganje estica praha u plamenu, inhibiranjem hemijskih reakcija koje uslovljavaju razvoj procesa go renja, koji se moe ostvariti kako u gasnoj fazi tako i na povrini estice praha ili vrstih produkata njihovog razlaganja. Primena praha za gaenje ima sledee prednosti: prahom se mogu brzo gasiti poari zapaljivih tenosti i gasova, O O prah se moe koristiti pri irokom temperaturnom intervalu od -50 C do +60 C, neotrovnost i nekodljivost u odnosu na oveka i materijale, Prah sadri i niz nedostataka i to: pri upotrebi u zatvorenom prostoru izaziva ogromno zapraivanje i zbog toga bi trebalo spreiti njegovu upotrebu za gaenje u raunskim centrima, telefonskim i sl.centralama, prah praktino nema rashlaujue dejstvo usled ega moe da doe do ponovnog zapaljenja, upotreba na otvorenom moe biti oteana pri odreenim nepovoljnim vremenskim uslovima. ograniena vidljivost zbog brzine taloenja koja je relativno mala. mogunost primene u zatvorenim prosotrijama je ograniena zbog ograniene duine creva kod vozila (30 - 50 metara). Uspeh gaenja prahom zavisi od: udarne moi mlaza praha na goruu materiju, od koliine i vrste gorive materije; od vremena koje je potrebno da se prekrije goriva materija; od elektrine neprovodljivosti; od kompaktnosti oblaka praha, koji mora uvek tititi vatrogasca od toplotnog zraenja; od dometa mlaza praha, ako je mali vie se pribliavamo gorucoj povrini; od veliine estica praha koje moraju odgovarati vrsti gaenja; od potisnog gasa (azot, ugljendioksid) koji mora biti dovoljno velik da bi praak imao udarnu mo za dostizanje arita poara. Da bi mlaz praha bio efikasan, potrebno je da pritisak potisnog gasa bude ravnomeran. Dobaena koliina praha mora prodreti u zonu plamena.

Povezano gaenje prahom i penom Pri povezanom gaenju poara prahom i penom mora se voditi rauna o: vrsti vatrogasne tehnike koja se u tom trenutku upotrebljava; udaljenosti sa koje gasimo; vrsta materije koja gori; namene intervencije - za gaenje ili zatitu u podruju opasnosti. Gaenje poara sa prahom - penom bie uspeno ako u poetku gasimo s prahom koji deluje uguujue i bolje odstranjuje plamen sa gorue materije, a zatim prekrivamo goruu povrinu sa penom i time spreimo ponovno paljenje zapaljive tenosti. Meutim ako se penom pokrivaju povrine koje su ve pokrivene prahom, pena pada na prah koji je razara. Postoje specijalne vrste praha koji ne razaraju penu.

Povezano gaenje prahom i vodom Gaenje sa prahom i vodom je efikasno, jer ne treba do kraja gasiti prahom, pa se smanjuje koliina upotrebljenog praha. Kod gaenja prvo se upotrebljava prah koji deluje uguujue, (odvaja plamen) zatim se gasi sa rasprenim vodenim mlazom ili vodenom maglom da se zapaljena materija ohladi i sprei ponovno paljenje.

29

Kombinacijom ova dva sredstva moe se izviti prodor kroz plamen do ugroenih osoba. U takvoj situaciji prvo se pripreme sredstva (voda i prah stigli do mlazeva) u dovoljnoj koliini. Mlaz praha omoguava prodor, a poto je tada temperatura visoka, vatrogasac se hladi sa rasprenim mlazom vode. Zapaljive tenosti koje gore mogu se takoe gasiti prahom i vodom. Plamen se odvaja sa mlazom praha, a vodom se hlade zagrejane posude i predmeti koji su se zapalili i tako se spreava ponovno paljenje para. Ispitivanja su pokazala da stvoreni oblak praha ne sprovodi elektrini tok pa tako ne predstavlja opasnost za ljude (za gaenje ovih poara posebno je pogodan prah kalijumovog sulfata). Za efikasnost gaenja prahom vana je koliina praha kojeg mlaznica izbacuje u sekundi. Runi aparati izbacuju od 0,25 - 1kg u sekundi. Vece koliine praha izbacuju se sa vozila i prevoznih aparata. 2 Ispitivanja efikasnosti gaenja prahom su pokazala da je mogue uspeno gaenje 1m . 3 povrine sa 4kg praha ili 0,6 - 1kg praha za gaenje 1 m prostorije. Da bi gaenje prahom uspelo, mora gaenje protei neprekidno, jer bi se pri prekidima poar ponovo pojavio. Tehnika gaenja sa prahom je sledea: prvi mlaz praha usmerava se na tlo, neposredno ispred plamena, da se oblak praha odbije neposredno o plamen, mlaznica se pomera gore - dole sa kratkim prekidima (2 sek), zaustavljamo mlaz, pa se tako spreava brzo opadanje pritiska u posudi. gasi se u cik - cak liniji bar sa dve strane odjednom u smeru vetra. (sl.br 18.).

Sl. br. 18. Gaenje poara cik-cak mlazom praha razliite zapaljive tenosti i tenosti u posudi gasimo tako da mlaz praha usmerimo nad ogledalo gorue povrine (sl. br 19.) gaenje se vri sa rastojanja od 3- 15 pa cak i 30 metara u zavisnosnosti da li gasimo runim ili prevoznim aparatima ili sa vozila.

Sl. br. 19 Gaenje poara prahom zapaljive tenosti u posudi

30

Prilikom gaenja poara sa prahom u zatvorenim prostorima vrlo esto postoji potreba da vatrogasci nose aparate za zatitu organa za disanje (u daljem tekstu izolacioni aparat). 2 Ispitivanja su pokazala da je mogue uspeno gaenje prahom 1m povrine sa 4kg kao i da 3 je dovoljno 0,6 do 1kg praha za gaenje 1 m prostorija.

GAENJE UGLJENDIOKSIDOM
Ugljendioksid (CO2) je gas bez boje i mirisa, ima slab slani ukus. tei je od vazduha 1,5 put. Velika primena ugljendioksida kao sredstva za gaenje bazira se prvenstveno na njegovim dobrim osobinama i to: ne reaguje sa mnogim hemijskim materijama, ne izaziva oteenje materija koje gore ili se nalaze u zoni gorenja i ne provodi elektricitet. Pogodan je za gaenje poara (posebno manjih) klase B i C, kao i ureaja i postrojenja pod naponom elektrine energije. Kao sredstvo za gaenje ugljendioksid se koristi u formi gasa, snega i aerosola. Pri upotrebi aparata napunjenih datim sredstvom opasno je kada neki komad leda doe u dodir sa otkrivenim delovima tela jer toplota sublimacije moe naneti povrede. Teni ugljendioksid moe se uvati u bocama pod pritiskom na bilo kojoj temperaturi izmeu O O 57 C i 37 C (kritina temperatura). Iznad kritine temperature u boci pod pritiskom nee vie biti tenog ve samo gasovitog O fluida. Boca pod pritiskom koja sadri teni ugljendioksid na 21 C bice pod pritiskom od 58 bar to je pritisak gasovitog ugljendioksida na toj temperaturi. Ovaj pritisak se koristi da bi se izbacio teni ugljendioksid iz boce preko ventila prilikom gaenja poara. Kako kapljice izlaze iz mlaznice u okruenje sa niim pritiskom, deava se trenutno isparavanje zbog ega se hladi preostala tenost O svake kapi. Taj preostali ugljendioksid prelazi u vrsto stanje (suvi led) na -79 C. Ako je tenost u pocetku bila na 21 stepen, oko 75% ce ispariti dok e oko 25% postati estice "suvog leda". Ako se ugljendioksid koristi kao zatitni gas u prostorijama koje jo nisu zahvaene poarom, treba imati na umu da pri ekspanziji ugljendioksid naginje ka naelektrisanju statikim elektricitetom. Pranjenje statikog elektriciteta moe da izazove elektrina varnienja, to je posebno opasno u zonama opasnosti. Prilikom gaenja poara na elektroinstalacijama i postrojenjima pod naponom treba se pridravati bezbednosnih rastojanja. Takoe, nije preporuljivo gasiti poar ugljendioksidom u prostorijama u kojima se nalaze ureaji sa osetljivim elektronskim elementima zbog pojave korozije i opasnosti od "temperaturnih okova". Dejstvo ugljendioksida na proces gorenja je izrazito uguujue. Efekat ohlaivanja je neznatan pri obinim uslovima dok je neto vei pri sublimaciji (npr. 1kg suvog leda odaje toplotu od 567,3 KJ pri O temperaturi od - 75 C). Dovoenjem ugljen-dioksida u zonu gorenja dolazi do meanja sa vazduhom pri emu dolazi do sniavanja procenta kiseonika u vazduhu, a takode i do razredivanja para i gasova koji omoguavaju gorenje plamenom. Sniavanjem koncetracije kiseonika dolazi do uguivanja procesa gorenja i gaenja. Jedan kilogram ugljendioksida u gasovitom stanju, pri normalnim atmosferskim uslovima zauzima zapreminu od 508 litara. Sa ugljendioksidom efikasno gasimo manje poare koji gore plamenom a efikasno gasimo i sledee poare: zapaljive tenosti i gasove u zatvorenim prostorima, elektrouredaje svih vrsta (trafo stanice, generatore, elektricne ureaje), precizne u automatske uredaje (raunare, telefonske centrale), arhive i umetnike eksponate, namirnice za ishranu.

31

Kao sredstvo za gaenje ugljendioksid se ne moe upotrebiti: kod materija kojima za gorenje nije potreban kiseonik iz vazduha kao to su celuloid, oksidaciona sredstva i neke eksplozivne smee, za gaenje poara klase D (laki, alkalni i zemnoalkalni metali), zbog raspadanja na visokim temperaturama uz oslobaanje kiseonika koji ubrzava sagorevanje, za gaenje poara gde ima ara, zbog slabog rashladnog dejstva. Nedostajue rashladno dejstvo moe se pokazati kao negativno kod gaenja zapaljivih tenosti ija je taka paljenja visoka, jer ne dolazi do hlaenja tenosti ispod njene take paljenja. Zbog poznatog dejstva uguenja pri odredenom procentu ugljendioksida u zatvorenom prostoru postoji opasnost za boravak ljudi (pri koncetracijama od 8 - 20 % CO2 odmah nastupa smrt). Pri gaenju na otvorenom prostoru efekat je mali. Domet mlaza ugljendioksida je dosta mali (2 - 5 m). Predmete ili tenosti moramo gasiti iz neposredne blizine od poetka ivice suda preko sredine u cik-cak liniji. (slika 20.)

Sl. br. 20. - Gaenje poara zapaljive tecnosti mlazom ugljendioksida u posudi U prostorije koje su bile gaene sa ugljendioksidom smemo ulaziti samo kada su dobro provetrene, ali je najbolje ulaenje za vreme gaenja ili posle sa izolacionim aparatom. U zavisnosti od vrste materije koja gori ispitivanja su pokazala da se mogu odrediti potrebne 3 3 koliine CO2 (za uljne transformatore 2kg CO2 na 1m , za generatore 2kg CO2 na 1m , za namirnice 3 1,2kg CO2 na 1m )

GAENJE HALONOM
Haloni su halogeni derivati ugljovodonika, nastali zamenom jednog ili vie vodonikovih atoma, atomima halogenih elemenata. Najpoznatiji su haloni 1202 (difluordibrommetan), 1211 (difluorhlorbrommetan), 1301 (trifluorbrom-metan), 2402 (tetrafluorbrommetan). Osnovni efekat gaenja poara halonima je inhibiranje procesa gorenja. Pri inhibiranju dolazi do prekida lananog niza teim i manje aktivnim atomima halona ili njihovim proizvodima raspada. Dobre osobine halona su: velika efikasnost u gaenju, potpuna nekodljivost za opremu i materijal sa kojima dolazi u dodir tj. odsustvo korozije, vlage, zaprljanosti, hladnih okova i drugih uticaja, elektrina neprovodljivost, odsustvo povraaja plamena. Medutim pored navedenih dobrih osobina treba naglasiti da je njihova proizvodnja Montrealskim protokolom zabranjena zbog oteenja ozonskog omotaa Zemlje. Haloni se ne mogu primenjivati: za gaenje u prostorijama u kojima se loi ili koje se uopte ne provetravaju, za gaenje poara lakih metala, jer pri uzajamnom dejstvu tih metala moe nastati eksplozija, za gaenje materija koje u sebi sadre kiseonik koji ima ulogu oksidatora,

32

za gaenje materija kada je umesto oksidatora - kiseonika prisutan neki drugi oksid (npr. oksidi azota). Zahvaljujuci svojim fiziko - hemiskim karakteristikama upotreba halona je veoma efikasna i najpogodnija za gaenje poara na elektronskim ureajima, raunarima, radarima, radio, TV, PTT instalacijama, generatorima, transformatorima, elektromotorima i drugim aparatima. Takode, halon se uspeno upotrebljava za gaenje poetnih poara tenih materija: benzina, ulja, kerozina, benzola, alkohola, etera, boja, lakova, razreivaca, masti i dr. i gasovitih materija: metana, propana, acetilena, gradskog gasa i dr. Odreeni haloni uspeno gase poare elektrinih instalacija niskog i visokog napona do 100 kV. Treba napomenuti da su haloni i produkti koji nastaju pri raspadanju toksini.

NOVA SREDSTVA ZA GAENJE

U nova sredstva za gaenje spadaju: 1. Inergen (smea neotrovnih prirodnih gasova) deluje na poar uguujue, pogodan za zatitu objekata i gaenje u zatvorenom prostoru. 2. FM 200 (hemijska formula CFCHFCF), deluje na poar antikatalitiki, pogodan za gaenje poara i zatitu u zatvorenom prostoru. 3. Aerosolni generator MAT deluje na poar antikatalitiki pogodan za gaenje prostorno i lokalno gaenje poara klase A,B,C i poara na elektrinoj opremi do 1000V. 4. Argon, deluje na poar snienjem zapreminske koncentracije kiseonika, pogodan za gaenje poara u zatvorenom prostoru.

PRIRUNA SREDSTVA ZA GAENJE POARA

Manje poare moemo gasiti i prirunim sredstvima kao to su prekrivai, piljevina, pesak i sva druga sredstva koja se mogu upotrebiti za gaenje, a nalaze se u neposrednoj blizini mesta gde je izbio poar. Da bi sva ova sredstva u svako doba bila efikasna, potrebno je drati ih na suvom mestu. Gaenje korienjem datih sredstava dolazi najveim delom uguivanjem, dok su efekti razreivanja i ohlaivanja procentualno manje izraeni. Za gaenje poara pesak je pogodan ako je u to finijem obliku, dakle ako u odnosu na masu ima relativno veliku povrinu. Fini pesak preuzima bre toplotu nego je gubi, a sa druge strane manje proputa vazduh tako da se lake postie efekat uguivanja. Upotreba peska je efikasna pri gaenju malih koliina tenosti koje gore razlivene na tlu i to na ravnim ili malo nagnutim povrinama, a moe se koristiti i za gaenje i ograniavanje razvoja malih poara fosfora, magnezijuma i natrijuma. Pesak za gaenje treba pripremiti i postaviti na poarno ugroena mesta i to u odgovarajuim metalnim sanducima sa dovoljnim brojem lopata ili posudama za brzo prenoenje i upotrebu na mestu poara. U zimskom periodu radi spreavanja zgrudvavanja peska, mora se izvriti dodavanje 2% kalcijum hlorida. Kao zamena mogu se upotrebiti i druge vrste zemlje kao: ilovaa, laporac, uma i sl. Uspenije sredstvo od peska i zemlje za gaenje gorivih tenosti je piljevina koja pliva po povrini tenosti usled male specifine mase. Nije pravilno da se piljevina pre upotrebe nakvasi jer e doi do njenog potapanja pre nego to doe do prekida procesa sagorevanja tenosti. U nedostatku drugih sredstava suvom piljevinom se mogu gasiti i poari magnezijuma. Prekrivai su najstarije sredstvo za gaenje poara. Prekrivai mogu biti izraeni od vune, pamuka, azbesta, a u novije vreme i od staklastih vlakana. Ako je mogue, korisno je vunene prekrivae natopiti vodom u cilju spreavanja paljenja plamenom. Prekrivaci se mogu efikasno upotrebiti za gaenje poara zapaljivih tenosti u bocama, buradima ili drugim sudovima, za gaenje poara automobilskih motora i gaenje poara na osobama. U praksi se vrlo uspeno datim sredstvima gase i poari elektrinih instalacija.

33

TAKTIKE MOGUNOSTI VATROGASNIH JEDINICA

Gaenje poara se ne moe zasnivati na krutim pravilima koja pracizno i tano definiu odreene postupke u odreenom vremenu i uslovima. Okolnosti i situacija na mestu poara ili drugih intervencija su svaki put razliiti, kao to su razliite vrste i koliine gorivih materija, konstruktivna reenja objekta, raspored prostorija i otvora, strujanja vazduha i dr. Svaki poar je specifian i zahteva i adekvatan nastup snaga i sredstava. Ipak, gaenje poara se mora zasnivati na odreenim pravilima taktike gaenja. VJ kod reavanja razlicitih zadataka u zavisnosti od mogunosti primenjuju i odgovarajue taktike nastupe. Taktiki zadaci mogu biti spaavanje, lokalizacija i likvidiranje poara, tehnike intervencije, pruanje pomoi pri elementarnim nepogodama i drugim nesreama i katastrofama. Neodgovarajuim nastupom, odnosno nepoznavanjem mogunosti koje jedinica moe ostvariti odgovarajuim taktikim nastupom, ne postie se potreban efekat. Zato je bitno prouavanje i poznavanje osnovnih taktikih mogunosti i nastupa svake formacije, kao i poznavanje osnovnih pokazatelja koji uslovljavaju te mogunosti. Za uspenu primenu taktikih zahvata potrebna je struna obuka i to efikasnije uvebavanje VJ. Tako se pri stvarnom gaenju poara zadatak svodi na primenu vec ranije dobro uvebanog nastupa uz odgovarajue prilagoavanje trenutnoj situaciji.

Snage i sredstva vatrogasnih jedinica Pod pojmom snage VJ podrazumevaju se: ljudstvo vatrogasne jedinice (profesionalne i dobrovoljne), ljudstvo vojnih jedinica, radnici u radnim organizacijama, organizovano stanovnitvo. Osnovne snage, na najvecem broju intervencija su pripadnici vatrogasnih jedinica. Snage na intervencijama svoja dejstva ostvaruju pomou sredstava za gaenje poara. Sva sredstva se mogu podeliti na: vatrogasna vozila, sredstva za gaenje (voda, pena, prah itd.), ostala tehnika sredstva (vatrogasna i druga oprema) Vatrogasna vozila mogu se podeliti po svojim taktiko-tehnikim karakteristikama i nameni na: osnovna (navalna, kombinovana i cisterne) specijalna (automehanike lestve, hidraulicne zglobne platforme, vozila za osvetljenje lica mesta, komandna vozilo i dr.), pomona (putnicka, kombi vozila, teretna vozila). Grupa osnovnih vozila a posebno navalna vozila koriste se u 90% intervencija VJ, dok se cisterne uz navalna vozila koriste u 70% sluajeva. Veliki broj vatrogasnih intervencija (65%) zavravaju se korienjem samo jednog navalnog vozila. U tabeli br. 3. date su osnovne karakteristike vatrogasnih vozila (navalnih i cisterni), koje se nalaze najvie u upotrebi u SR Jugoslaviji.

34

Tabela br.3 Tip vozila Tip vat. pumpe Zapremina vode pen. (l) (l) Monitor mlaznica Vreme trajanja rada 2 C Moni Mlaznica za 1 B tor penu tipa KR75 mlaza mlaz. (broj openjenja (min) (min) 75) 3 (min) (m ) 3 12 180 5.5 3 22 330

3 C mlaza (min) 5 7

tam170 navalno mercedes 1926 navalno fap 2225 cisterna mercedes 2632 cisterna

16/8

3000 5000

300 500

21 (l/s) 28 (l/s) 28 (l/s)

16/8 16/8 7000 9000 16/8 700 1000

10 13.5

7.8 10

4 5

31 41

465 615

Proraun osnovnih pokazatelja taktikih mogunosti vatrogasnih vozila U osnovne pokazatelje, koji karakteriu taktike mogunosti vatrogasnih vozila, koje RGP treba ne samo da zna, ve i da ume da ih odredi, treba pre svega uvrstiti: vreme rada mlaznica za vodu i penu, moguu povrinu gaenja penom, prahom i drugim sredstvima za gaenje poara, zapreminu prostorije, koju treba eventualno ispuniti penom, CO2 i dr. maksimalna rastojanja do kojih se moe izvriti obezbeenje sredstva za gaenje poara. Vreme rada mlazeva vode moe se odrediti po formuli:

t vm =

0,9 Vl N p V p

ml

q ml 60

[min]

gde je: Vl- odgovarajue zapremine vode u cisterni vatrogasnog vozila (l); ??p - broj vatrogasnih creva u odvodnim prugama, Vp - koliina vode u jednom crevu (l) ??ml - broj mlazeva vode koji rade na datoj odvodnoj prugi, qml - protok vode u mlaznicama (l/s) Koliine sredstva za gaenje u vatrogasnom crevu u zavisnosti od duine i prenika: Precnik creva (mm) 52 75 75 110 Duina (m) 15 15 30 15 Zapremina (l) 32 66 132 142

35

Vreme rada mlazeva pene moe se odrediti po formuli:

t mp =

Vr vp N r Vr q rmp 60

, [min]

gde je: Vr-vp- zapremina rastvora koncentrata za penu u vodi (l)

- broj vatrogasnih creva u odvodnim prugama,

Vr - koliina rastvora u jednom crevu (l) qrmp - protok rastvora u mlaznici za penu (l/s) Maksimalno rastojanje za dopremanje sredstva za gaenje odreuje se:

Lmax =

Ppum Pml Z hcr

, [m]

gde je: Ppum - pritisak pumpe; Pml - potreban pritisak u mlaznicama; Z - geodetska visina na kojoj su postavljene mlaznice prilikom gaenja; hcr - gubici po jednom crevu;

Taktike mogunosti i nastupi vatrogasnog odelenja i vodana osnovnim vatrogasnim vozilima Vatrogasne jedinice po svojoj formaciji mogu biti: vatrogasna grupa vatrogasno odeljenje vatrogasni vod vatrogasna ceta vatrogasni bataljon vatrogasna brigada. U kojim sluajevima i sa kojom formacijom e nastupiti VJ zavisi pre svega od: vrste poara (stambeni, industrijski, umski, javni objekti, transportna sredstva i dr.), veliine poara, broja ljudi koje treba spaavati i naina spaavanja, raspoloivih sredstava za gaenje, vremena slobodnog razvoja poara, snabdevanja vodom za gaenje. Najmanja taktika vatrogasna formacija je grupa (3 - 5 vatrogasaca), mada u mnogim vatrogasnim jedinica u smeni deura ova formacija, njene mogunosti su veoma male. Najcece sa formacijom grupe mogu se gasiti manji poari sa jednim ili dva mlaza. Istovremeno gaenje poara i izvravanje drugih zadataka nije mogue. U sluaju neposredne ugroenosti ljudi grupa sve aktivnosti usmerava na spaavanje, ali sa vrlo ogranienim mogunostima i opremom (lestve rastegae, kukae). Osnovna taktika vatrogasna formacija je vatrogasno odeljenje koje u svom kompletnom sastavu ima 9 vatrogasaca. Sastav odeljenja koje je podeljeno u grupe je sledei: komandir odeljenja (1 lan), voza-strojar (1 lan), kurir (1 lan), navalna grupa (2 lana), vodna grupa (2 lana), cevna grupa (2 lana). Podela kompletnog odeljenja na grupe uslovljena je zahtevom da se ostvari maksimalni efekt gaenja poara sa tri mlaza. Osim kompletnog vatrogasnog odeljenja mogu se formirati i manje taktike jedinice od 7 lanova koje se zovu skraeno odeljenja. Poznato je da je u veini vatrogasnih formacija osnovno vozilo kombinovano vatrogasno vozilo sa sedam sedita, pa se u takvim sluajevima primenjuju i skraene formacije vatrogasnog odeljenja.

36

Vea vatrogasna formacija od vatrogasnog odeljenja je vatrogasni vod koji se sastoji od dva do etiri vatrogasna odeljenja. Veca taktika formacija od vatrogasnog voda je vatrogasna eta, koja se sastoji od dva do etiri vatrogasna voda. Vatrogasni bataljon je vea formacija od vatrogasne ete i ine ga 2 - 3 cete. Vatrogasna brigada je vea formacija od vatrogasnog bataljona, a sastoji se od dva i vie vatrogasnih bataljona.

Taktike mogunosti i nastup vatrogasnog odeljenja Vatrogasno odeljenje, moe gasiti ili lokalizovati poar pomou jedne prenosne vatrogasne pumpe, ili pomocu vatrogasnog vozila i to maksimalno sa tri mlaza uz odgovarajui kapacitet pumpe. "C" mlaz, kao to je poznato, uz odgovarajue uslove pokriva front od 15 do 20 metara, pa ako odeljenje koristi tri mlaza, moe uz odgovarajue uslove pokriti front od 45 do 60 metara. S dva "C" mlaza i jednim "B" mlazom moe pokriti, uz odgovarajue uslove i front od 60 do 70 metara. Da bi vatrogasno odeljenje moglo nastupiti prilikom akcije gaenja poara sa tri mlaza vode mora pre toga obaviti odreene pripremne radove. Priprema za navalu odvija se u tri dela koji se kada je jedinica dobro uvebana, spajaju u jednu celinu. Prvi deo rada obuhvata postavljanje vozila ili pumpe, spajanje usisnog voda kod obezbeenja vode iz otvorenog nalazita ili potisnih creva kod obezbeenja vode iz hidrantske mree. Drugi deo rada obuhvata postavljanje odvodne "B" pruge do razdelnice. Treci deo rada obuhvata polaganje odvodnih pruga za gaenje prvog, drugog i, po potrebi treeg mlaza. Kada imamo odeljenje od 7 lanova, onda je mogue delovati samo preko jednog ili, maksimalno, dva mlaza vode. Izvravanje nekih sloenih takikih zahvata (istovremeno gaenje poara i spaavanje ljudi) je nemogue jer nemamo dovoljno vatrogasaca u odeljenju za reavanje tako sloenih zadataka. Ako imamo kompletno vatrogasno odeljenje, a u akciji je dovoljno delovanje sa dva mlaza vode, onda ostali lanovi mogu izvriti neke dopunske radove, kao to su evakuacija imovine koju poar nije zahvatio, otklanjanje prepreka, raiavanje, kao i spaavanje.

Taktike mogunosti i nastup vatrogasnog voda Vatrogasni vod se sastoji od 2 do 4 odeljenja sa dva do deset vatrogasnih vozila. Vatrogasni vod ima znatno vee mogunosti za reavanje osnovnih taktikih zadataka pri gaenju veih poara. Vatrogasni vod moe, istovremeno, pri odreenim vrstama poara, vriti spaavanje ljudi i imovine i gaenje poara. Vod moe koncentrinom navalom zaokruiti poar, gasiti, osim vodom, i drugim sredstvima za gaenje. Vatrogasni vod moe biti opremljen i specijalnim vozilima. Prema situaciji na poaru taktike mogunosti i nastup vatrogasnog voda moe se odvijati kao: odvojeni nastup, paralelni nastup, serijski nastup, relejni nastup i kombinovani nastup.

Odvojeni nastup vatrogasnog voda Pri gaenju veih poara, gde situacija zahteva navalu sa dve ili tri strane sa ciljem da se poar zaokrui, primenjuje se odvojeni nastup voda (sl.br. 21a). U ovom sluaju svako odeljenje iz sastava voda nastupa nazavisno, sa svog izvora vode i radi na svom sektoru rada. Odvojeni nastup vatrogasnog voda uslovljen je dovoljnim brojem nalazita vode, a prednost mu je u manjem ometanju rada izmedu vatrogasaca pojedinih odeljenja i boljem razmetaju vozila.

Paralelni nastup vatrogasnog voda Paralelni nastup vatrogasnog voda (sl.br. 21b) je nastup kod kojeg dva odeljenja paralelno nastupaju sa istog izvora vode. Pri tom koriste jedno vozilo ili prenosnu vatrogasnu pumpu. Kapacitet pumpe mora biti takav da zadovolji potrebe est mlazeva vode. Na ovaj nain moe se vrlo brzo

37

raspoloivim mlazevima obuhvatiti ugroeni objekat sa svih strana. Ovakav nastup nije mogu iz hidrantske mree, jer imamo na raspolaganju nedovoljne koliine vode. Paralelni nastup vatrogasnog voda ima sledee prednosti: potpuno iskoritenje kapaciteta pumpe, tednja pogonskog goriva, pregledniji sektor rada, jedno vozilo ostaje u rezervi.

Serijski nastup vatrogasnog voda Serijski nastup vatrogasnog voda(sl.br. 21c) primenjuje se onda kada je potrebno u to kraem vremenskom periodu postaviti odvodne pruge i obezbediti mlazeve vode, a mesto i uslovi uzimanja vode su nepovoljni (udaljenost izvora vode, savladavanje veih visinskih razlika, gubici pritiska na odvodnim prugama), ali u odreenim uslovima ipak omoguava neposredno gaenje sa izvora vode. Prvo odeljenje zauzima najpovoljniji poloaj i otpoinje gaenje koristei zalihe vode iz rezervoara vozila. Za to vreme drugo odeljenje osigurava snabdevanje vodom prvog odeljenja. Po potrebi drugo odeljenje postavlja razdelnicu i odvodne pruge, pomae prvom odeljenju pri gaenju (mlaz pene, "B" mlaz vode). Ovaj nastup omoguava brzo i efikasno delovanje vatrogasnog voda u prvoj fazi rada, a kasnije i potpuno iskoritavanje vatrogasnog voda, kao vee taktike formacije.
Odvojeni nastup (a)

Paralelni nastup (b)

Serijski nastup (c)

Relejni nastup (g)

Slika 21. Taktiki nastupi vatrogasnog voda Relejni nastup vatrogasnog voda Ovaj se nastup primenjuje kada je izvor vode udaljen od poara toliko da jedna centrifugalna pumpa tu udaljenost (ili visinsku razliku) ne moe savladati.

38

Kod relejnog nastupa (sl.br. 21 d) prvo odeljenje se priprema za napad na poar, a drugo odeljenje se spaja sa izvorom vode i polae odvodne pruge do sledee pumpe. Kod relejnog nastupa vatrogasnog voda nije mogue sa izvora vode delovanje na poar, u emu je bitna razlika izmeu relejnog i serijskog nastupa vatrogasnog voda. Za uspean rad relejnog nastupa vatrogasnog voda, potrebna je strunost i sposobnost ljudi koji rade na pumpama i ispravan rad svih pumpi. Kapacitet pumpi treba biti to vie iskoriten. Zbog toga je idealan sluaj kada raspolaemo sa pumpama istog kapaciteta. Kod pumpi razliitog kapaciteta pumpa sa najveim kapacitetom stavlja se na izvor vode zbog mogunosti obezbeenja vece koliine vode. Kod odreivanja rastojanja izmeu pojedinih pumpi u releju treba uzeti u obzir gubitke pritiska, s obzirom na visinsku razliku i duinu odvodne pruge. Kod relejnog nastupa vatrogasnog voda moemo koristiti zatvoreni ili otvoreni sistem obezbeenja vode. Kod zatvorenog sistema odvodne pruge izlaze iz otvora jedne pumpe i ulaze direktno u otvor druge pumpe. Kod otvorenog sistema odvodne pruge iz jedne pumpe ulaze u bazen ili rezervoar kraj druge pumpe, i u rezervar vozila, a odavde se voda crpi u pumpu pomou usisnih creva, ili ulazi direktno u pumpu iz rezervoara vozila, na ovaj nain se izbegavaju situacije kao to su npr. pucanje creva. Takvim sistemom postie se potpuno iskoritenje svih pumpi bez obzira na njihovu razliku u kapacitetu.

Kombinovani nastup vatrogasnog voda Kombinovani nastup vatrogasnog voda ima iroku primenu u gaenju poara. Primenjuje se u uslovima istovremenog paralelnog nastupa lokalizovanja i likvidiranja poara, uz istovremnu evakuaciju i spaavanja, otklanjanje prepreka, otvaranje konstrukcija i dr.

PRORAUN SNAGA I SREDSTAVA ZA GAENJE POARA Proraun snaga i sredstava predstavlja jedan od vanih elemenata planiranja taktikih dejstava VJ pri gaenju poara. Proraun snaga i sredstava vri se u sledeim sluajevima: pri odreivanju potrebne koliine snaga i sredstava za gaenje poara pri operativnom-taktikom prouavanju objekata pri razradi planova za gaenje poara pri pripremi poarno-taktike obuke pri izvoenju eksperimentalnih proba na odredivanju efikasnosti sredstava za gaenje. nakon gaenja poara prilikom analiziranja poara i ocenjivanja rada VJ.

PRORAUN SNAGA I SREDSTAVA (vode) ZA GAENJE POARA Polazni podaci: Karakteristika objekta; vreme mogueg irenja poara; linearna brzina irenja; snage i sredstva za gaenje predviena rasporedom izlazaka; Povrina poara ili povrina gaenja. Od karakteristika objekta zavisi vreme mogueg irenja poara (raz), a ono se sastoji od sledeih elemenata: vreme od momenta pojave poara do izvetavanja vatrogasne jedinice o nastalom poaru (ob), a zavisno je od deurstva, obezbeenja objekta, sredstva veze i signalizacije i njihovog tehnikog stanja, pravilnosti rada lica koja otkriju poar i krece se najcee od 8-12 minuta. Vreme dolaska VJ na poar odreuje se po obrascu:

dol =

L 60Vsr

[min]

(1)

gde je: L - duina puta od terminala do poara u km,

39

Vsr -srednja brzina kretanja vozila (odreuje se iskustveno ili se uzima za iroke asfaltne puteve 45 km/h, a u naseljenim mestima sa velikom frekvencijom saobraaja i uskim ulicama, prosecna brzina kretanja vatrogasnih vozila iznosi 25 km/h. tr - taktiki nastup vatrogasne jedinice: odreuje se iskustveno. Vreme od poetka rada prvog mlaznice do momenta lokalizovanja poara je vreme lok poara. Vreme od momenta lokalizacije poara do potpunog likvidiranja je lik Brzina irenja poara, Vl, odreduje se iz tablica. U pocetku poara (prvih 10 minuta) za brzinu irenja poara uzima se da je polovina tabelarne vrednosti, tj V=o.5 Vl. Posle poetka gaenja poara, brzina irenja poara se smanjuje, zato u intervalu poetka gaenja do momenta lokalizacije vrednost uzimamo ponovo kao 0.5 Vl. Povrina poara (Sp) je zavisna od pravca i vremena irenja poara, a takoe i od brzine irenja poara Vl i odreuje se obrascem: 1. Pri irenju poara kruno: (povrina poara je u obliku kruga, a vreme irenja poara je 1 < 10 min.)

S p = (0,5 Vl )

(2)

pri vremenu irenja 2 > 10 min. od uvoenja prvih mlazeva

S p = (5Vl + Vl 2 ) ; gde je 2 = 10
2

(3)

pri irenju do momenta uvoenja mlaznica od lokalizacije poara

S p = (5Vl + Vl 2 0,5Vl 3 ) ; gde je 3 = (10 + 2 )

2

(4)

2. Pri irenju poara udesno: (=90 ) povrina se odreuje po formuli:

S p = 0,25 (0,5Vl ) za < 10 min

2

(5) (6)

S p = 0,25(5Vi + Vl 2 ) gde je 2 = 10
2

3. Za pravougaono gaenje (povrina poara je u obliku pravougaonika, a vreme irenje je 1 < 10 min)

S p = n a 0,5Vl
za vreme 2 > 10 min do uvoenja prvih mlazeva

(7)

S p = n a (5Vl + Vl 2 ) ; gde je 2 = 10
pri irenju od momenta uvoenja mlazeva do momenta lokalizacije poara 3 .

(8)

S p = n a (5Vl + Vl 2 + 0,5Vl 3 ) ; gde je 3 = (10 + 2 )

gde je n broj pravaca prostiranja poara; a irina povrine poara (fronta) u metrima. Povrina gaenja (Sg) rauna se na osnovu slike br. 22, pri emu je: a, b i c pravougaono irenje poara; d kruno i e ugaono; S povrina gaenja uz kapacitet mlaznica, h efikasna dubina gaenja, a irina povrine poara (fronta), b poluprenik poara, r poluprenik dela povrine poara do koga ne stie sredstvo za gaenje poara.

(9)

40

c) a)

b) e) d)

Slika 22. Oblici poara i njihovog gaenja 1. Pri pravougaonom rasprostiranju poara povrinu gaenja poara dobijamo po obrascu:

S g = 2h(a + b 2h ) S g = ah S g = 2ah

slika broj 22.a slika broj 22.b slika broj 22.c

2. Pri krunom rasprostiranju poara (Sg) se dobija po obrascu:

S g = h(a + b 2h )

slika broj 22.d

0

3. Pri ugaonom rasprostiranja poara =90 , Sg se dobija po obrascu:

S g = 0,25 h(2 R h )

slika broj 22.e

gde je h - efikasna dubina gaenja u metrima, a R - prenik povrine poara u metrima.

ODREIVANJE UTROKA VODE ZA GAENJE POARA I ZATITU Zavisno od situacije na poaru, potronja vode odreuje se za svu povrinu poara ili samo za povrinu gaenja. Za svu povrinu se utroak vode odreuje ako mlaznice obezbeuju vodu istovremeno za povrinu gaenja i svu povrinu poara (prekrivaju jednu i drugu), ili ima dovoljna snaga i sredstva za gaenje. Proraun se vri po obrascu:

Qp = S p I
gde je:

[l/s]

(10)

I - potrebna intezivnost davanja vode (l/m sek) Utroak vode se rauna za povrinu gaenja, ako mlaznice ne mogu da obezbede pokrivanje cele povrine poara (velika povrina, mali domet mlaza, mala snaga i sl.), pa se rauna po obrascu:

Qg = S g I

[l/s]

(11)

esto se deava da je za poar potrebna odreena koliina vode za zatitu nezapaljenih objekata (okolni prostor, konstrukcija narednog objekta, ako je u blizini, moe da se deformie usled temperature i plamena). U tim sluajevima, najece, proraunom se odreuju, u zavisnosti od broja mesta zatite, jedna do dve mlaznice sa potronjom 3,5-7 l/sek po spratu, stepenitu, podrumu, tavanu i dr. U nekim sluajevima potronja vode se odreuje po povrini po kojoj moe da se prostire poar, ili u zavisnosti

41

od prenika tienog objekta. Intezitet utroka vode za zatitu je obino 2-4 puta manji od intenziteta utroka vode za gaenje. Potronja vode za gaenje i zatitu se izraunava po obrascu:

Qu = Q g + Q z

[l/s]

(12)

Da bismo proverili da li mrea vodovoda zadovoljava koliinu vode za gaenje i zatitu, uporeuje se potreban utroak vode ( Q g ) sa potronjom koju obezbeuje mrea ( Q z ). Ako vodovodna mrea ne obezbeuje potreban pritisak i protok vode, organizuje se prepumpavanje i doprema vode cisternama. Broj mlaznica za gaenje poara odreduje se obrascem:

Ng =

Qg q ml

(13)

gde je : Q g - potrebna koliina vode za gaenje poara [l/s]

q ml - kapacitet mlaznice [l/s]

Za odreivanje broja mlaznica za zatitu objekta slui jednaina:

Nz =

Qz q ml

(14)

Ukupan broj mlaznica:

Nu = N g + N z

(15)

Prethodnom formulom izraunavamo broj mlazica odredenog tipa Bili C ili lafetnih mlaznica ili topova. Pri gaenju se primenjuju razni tipovi mlaznica. Po obrascu 15, izraunava se priblino potreban broj mlaznica za gaenje poara u konkretnim zadacima. Broj odelenja za gaenje poara se odreuje u zavisnosti od taktikih mogunosti vatrogasnih vozila. Praktino, broj odelenja se odreuje pomou obrasca:

N od =
gde je:

Qu Qod

(16)

Qod -koliina vode koju moe utroiti jedno odelenje (najcece 14l/s pri radu jednog B i dva C
mlaza) Broj odelenja se takoe moe izraunati obrascem:

N od =
gde je:

Nu N ml0

(17)

N ml0 - broj mlazeva sa kojima moe da radi jedno odelenje (maksimalno tri mlaza).
U veini sluajeva jedno odelenje troi za gaenje i zatitu okolnih objekata 14-20 lit/s vode.

ODREIVANJE BROJA CREVA Rad svake pumpe je proraunat na odreeni pritisak pri nominalnom broju obrtaja pumpe, koja moe da da vodu na odreenom rastojanju, i u zavisnosti od geodetske visine gde se koristi mlaz vode.

42

a) Odreivanje broja creva u horizontali:

Nh =

1,2 Lhor l crv

(18)

gde je: Nh - broj creva u horizontalnoj trasi Lhor - duina horizontalne trase u metrima lcrv - duina jednog creva u metrima b) Odreivanje broja creva u vertikali:

Nv =

1,3Lver l crv

(19)

gde je: Nv - broj creva u vertikalnoj trasi Lver - duina vertikalne trase u metrima lcrv - duina jednog creva u metrima Ukupan broj creva se izraunava po obrascu:

N = Nh + Nv
v) Odreivanje gubitka pritiska u potisnim crevima B

(20)

P1 = N cr1 ht1 Q12

gde je: ht1 - otpor trenja u crevima B usvaja se iz tablica Ncr1 - broj creva B Q1 - protok vode kroz B crevo pri odreenom pritisku u l/s g) odreivanje gubitka pritiska u potisnim crevima 52 mm
2 p1 = N cr2 ht 2 Q2

(21)

(22)

gde je: ht2 - otpor trenja u crevima C usvaja se iz tablica Ncr2 - broj creva C Q2 - protok vode kroz C crevo pri odredenom pritisku u l/s d) Odreivanje pritiska na usniku mlaznice
2 Pml = hu q ml

(23)

gde je: hu - otpor trenja u usniku mlaznice (odreuje se tabelarno) qml - protok vode u C mlaznicama (l/s). e) Odreivanje potrebnog pritiska na pumpi, u zavisnosti od broja mlazeva i potrebnog pritiska na usniku mlaznice.

Ppum = P1 + P2 + Lver + Pml

(24)

43

g) Odreivanje broja vozila potrebnih za gaenje poara

N voz =
gde je:

Qu , Qp

(25)

N voz - broj vozila potrebnih za gaenje Qu - potronja sredstava za gaenje [l/s, kg/s, m3/s] Q p - kapacitet pumpe [l/s],
ili po formuli:

N voz =
gde je:

Qu , Qod

(26)

Qod - potronja sredstva za gaenje koje troi jedno odelenje [l/s, kg/s, m3/s]

PRORAUN SNAGA I SREDSTAVA ZA GAENJE POARA KLASE B Polazni podaci: Povrina (zapremina prostorija) ili ticena zapremina; intenzitet dodavanja koncentrata za penu u vodu; intenzitet utroka vode za hladenje; proraunsko vreme trajanja gaenja poara. Proraun potronje pene za gaenje poara vrstih, goruih materija vri se u zavisnosti od zapremine prostorije, ostave, prostorije za smetaj kablova, podrumskih prostorija i odreuje se po formuli:

Qg =

VK r

(27)

gde je: V - zapremina (m ): V=a l hg a - irina prostora koji se gasi (m) l - duina prostora koji se gasi (m) hg - visina prostora koji se gasi ili potrebnog sloja pene (m) Kr - koeficijent gubitka pene (uzima se od 3-3,5 u zavisnosti od vrste poarnog optereenja) g - proraunsko vreme trajanja gaenja poara u minutima. Proraun potronje koncentrata za penu za gaenje poara zapaljivih tenosti u rezervoarima, vri se po formuli:
3

Veks = N ml q ml 60 n k
gde je:

Veks - koliina koncentrata za penu u litrima N ml - broj mlazeva pene

44

q ml - koliina (kapacitet) potronje koncentrata za penu za jednu mlaznicu

n-

proraunsko-normativno vreme gaenja poara zapaljivih tenosti (najee iznosi od 10-15

minuta) k - koeficijent gubitaka (usvajamo od 2-10). Proraun potronje vode za hlaenje, npr. rezervoara u kome gori zapaljiva tenost i susednih rezervoara, vri se po formuli:
h g s Qvode = D I pth + n 0,5 D1 I pth

(29)

gde je:

D - prenik rezervoara koji gori D1 - prenik susednih rezervoara

g I pth - intenzitet utroka vode za hlaenje rezervoara u kome gori tenost s I pth - intenzitet utroka vode za hlaenje okolnih rezervoara n - broj okolnih rezervoara koji se hlade.

Intenzitet utroka vode za hlaenje podzemnih rezervoara (zapaljenih i okolnih) iznosi: Zapremina rezer.(m ) Utroak vode (l/s)
3

100-700 10

701-2000 20

2001-10000 30

10001-50000 50

Broj odeljenja za gaenje poara zapaljivih tenosti u rezervoarima odreuje se pomou formule:

(30) gde je: Nml - broj mlazeva za gaenje penom Nml odeljenja - broj mlazeva koji opsluuje jedno odeljenje.

GAENJE POARA SA PRAHOM Potrebna koliina praha:

Qg = S g I g
gde je:

I - intenzitet utroka praha (za prahove opte namene usvaja se 0,3 kg / m 2 s

g - vreme gaenja (najcece se uzima 30 sekundi)

Potreban broj mlazeva:

N ml =
gde je:

Qg q ml

q ml - protok pene kroz mlaznicu ili top [kg/s]

45

Stvarna koliina praha za gaenje: gde je: - proraunsko vreme gaenja usvaja se 30 sekundi Potreban broj vozila za gaenje:

N voz =
gde je:

Qg Qvoz

Qvoz - kolicina praha u jednom vozilu [kg].

Bez obzira na mogunost proracuna i naina realizacije, nikada ne mogu da se dobiju apsolutno tani podaci, jer u realnoj situaciji su mnogi faktori nepoznati ili netano odreeni.

ORGANIZACIJA GAENJA POARA

ORGANIZACIJA OPERATIVNE VATROGASNE SLUBE Uspeh gaenja poara i drugih intervencija VJ zavisi od organizacije operativne vatrogasne slube. Organizacija operativne vatrogasne slube podrazumeva formiranje VJ sa odgovarajuim brojem vatrogasaca, tehnikom opremljenou, taktikom i strunom pripremom za intervenisanje, organizacija rada, veze i saradnje sa drugim slubama kao i pravilnom lokacijom vatrogasnih stanica. Pri organizaciji VJ u gradovima u obzir se uzimaju veliina grada, gustina naseljenosti, poarni rizici objekta, specifinosti izgraenosti, kao i planovi daljeg razvoja grada ili naseljenog mesta. Na organizaciju VJ utiu i preventivne mere zatite od poara koje se sprovode u gradu (snabdevanje vodom, putevi, prolazi, izgraenost objekta, ugraene mere zatite i dr.) Izgradnjom naselja, industrijskih postrojenja i objekata, drutvo je kroz zakonodavstvo i tehnike norme odredilo i odreenu organizaciju VJ. Najvanija pitanja organizacije operativne vatrogasne slube definisane su Zakonom o zatiti od poara Republike Srbije. VJ mogu biti profesionalne, dobrovoljne i vojne. Profesionalne VJ se dele na teritorijalne i industrijske VJ. Dobrovoljne VJ se takoe dele na teritorijalne i industrijske VJ. Organizacija gaenja poara u gradovima i naseljenim mestima ima za cilj da dolazak VJ na mesto poara ili druge intervencije bude brz i da uvoenje sredstava za gaenje bude u poetnoj fazi poara. Poar vrlo esto zahvata veliku povrinu velikim intenzitetom. Za gaenje velikih poara potrebne su velike snage i sredstva. Jedna VJ bez obzira na opremljenost i veliinu ne moe sama uspeno delovati. Iz tih razloga VJ sa ireg podruja (gradovi, okruzi) organizuju se u jedinstvenu formaciju (ete, bataljoni, brigade). Upravljanje i komandovanjem ovim vatrogasnim formacijama vri se iz jednog centra. Prilikom formiranja vatrogasnih formacija na nivou grada ili okruga mora se voditi rauna o: pravilnoj dislokaciji VJ sredstvima VJ mobilnosti i organizaciji slube deurstva i sistemu alarmiranja i uzbunjivanja.

46

DISLOKACIJA VATROGASNIH JEDINICA U gradovima i gusto naseljenim mestima dislokacija VJ je od presudnog znaaja. Brzina kretanja vatrogasnih vozila je ograniena i poslednjih godina je sve manja u proseku 30 km/h. Zbog gubitka na vremenu, mogu se jo vie ugroziti ivoti ljudi i omoguciti intenzivno irenje poara. U Republici Srbiji VJ su organizovane u okviru MUP-a, kao posebne organizacione celine na nivou gradova i okruga. U gradovima i veim naseljima i optinama podrucje se deli na vie zona (rejona), a u njihovim centrima lociraju se vatrogasne stanice VJ opremljene i formacijski dovoljno jake. Izlazak i komandovanje svim snagama je diktiran iz jednog centra - komandno operativni centri (KOC). Ovakva je organizacija ekonomski oporavdana. Dislokacija vatrogasnih stanica zavisi i od terena, sistema izgradnje naselja, naseljenosti podrucja, razmetaja industrije, saobraaja i sistema veze. Vatrogasne stanice treba da se dislociraju tako da prosecno vreme stizanja prvih VJ na mesto intervencije bude 5-7 minuta. Broj potrebnih vatrogasnih stanica moe se odrediti prema obrascu:
2 0,36 K n S N st = 2 2 V sr dol

gde su: ?st- normativno vreme stizanja na mesto intervencije (5-7 minuta); Vsr- srednja brzina kretanja vatrogasnih vozila; Kn- koeficijent prohodnosti ulica (najcece se uzima 1,4); S- povrina tiene teritorije.

TEHNIKA OPREMLJENOST VJ dislocirane u pojedinim stanicama moraju biti opremljene odgovarajuim sredstvima, koja e se najcee koristiti. Izbor sredstava (vozila, sredstva za gaenje, ostala tehnika sredstva, vatrogasna oprema i dr), zavisi od vrste i poarnih karakteristika objekata, vrste industrije na terenu koji VJ titi. Sredstva su raznovrsna, i moraju biti takva da omoguavaju uspenu intervenciju. VJ moraju u rezervi imati 100% vatrogasnih vozila i tehnike. Vatrogasne stanice, u delovima grada sa visokim objektima, i posebno poarno ugroenom industrijom, obezbeuju se automehanike lestve i hidrauline zglobne platforme sa razliitim dohvatnim visinama. Radi odravanja i pravilne eksploatacije raznovrsnih sredstava sa kojim raspolau u svim VJ formiraju se tehnike slube (odeljenja, vodovi, ete). Od pravilnog rada ovih slubi u mnogome zavisi ispravnost i pouzdanost sredstava VJ.

MOBILNA GOTOVOST I ORGANIZACIJA SLUBE PRIPRAVNOSTI Da bi se moglo izvriti pravovremeno gaenje poara ili druga intervencija, mora biti mobilna gotovost VJ i sredstava na visini, kao i dobro organizovana sluba pripravnosti. Osnovni je zahtev, da sve raspoloive snage i sredstva budu svih 24 sata, bez odlaganja i u najkraem vremenskom roku, najefikasnije upotrebljena. To se ostvaruje: stalnom slubom deurstva i pripravnosti, smetajem i rasporedom vozila, ljudstva i opreme, odreenom signalizacijom i vezom, opremanjem celokupnom opremom i sredstvima za gaenje, odravanjem tehnike ispravnosti, odreivanjem formaciske snage, odreivanjem spremnosti i sposobnosti jedinica, a posebno rukovodeeg kadra, uvebavanjem celokupnog ljudstva za uspeno primenjivanje, najefikasnijih taktikih zahvata, izradom planova i drugih operativnih dokumenata.

47

KOMANDNO OPERATIVNI CENTAR KAO OSNOVNI ORGAN UPRAVLJANJA I VEZE U VATROGASNIM SLUBAMA I FORMACIJAMA Komandno operativni centar (KOC) predstavlja dispearski centar preko kojeg komanda vatrogasne formacije rukovodi i komanduje potcinjenim snagama i sredstvima a na nivou grada ili okruga i organ za stalno praenje operativne situacije na teritoriji koja se titi. Preko KOC-a obezbeuje se upotrebna snaga i sredstava po ranije utvrenim planovima i utvrdenom redosledu, izdavanjem odgovarajucih nareenja u toku gaenja nastalih poara. KOC prati tok svih intervencija VJ, odlazak na obuku, vebe, kao i druge aktivnosti VJ. Takode u svakom momentu KOC ima uvid u brojno stanje VJ, stanje sredstava, stanje i broj ekipa na intervencijama (broj ljudi, broj vozila itd ) to je neophodno kod donoenja pravilnih odluka i izdavanja potrebnih nareenja. KOC je opremljen odgovarajuom opremom za prijem dojave poara preko telefonskih linija gradske mree (tel. 93) i preko linija automatske dojave (javljai poara iz znaajnijih objekata u gradu). Takoe mora biti opremljena potrebnim brojem radio stanica koje obezbeuju pokrivenost celoga grada radio vezom, koje rade na odreenim radio kanalima, predvienim za rad vatrogasne slube, kao i radio stanicama sa kojima se ostvaruje veza sa drugim slubama u gradu (milicija, hitna pomo, gradski saobraaj itd). KOC u veim gradovima ima i odgovarajui broj teleks prikljuaka za prijem i slanje naredbi vezanih za rad vatrogasne slube u celini. U KOC-u je postavljen i registrofon na kojem se snimaju svi razgovori koji se vode preko telefona ili radio vezom. KOC je snabdeven potrebnim brojem planova grada tj. podruja koje jedinica titi, to omoguava lake i bre voenje ekipe na mesto intervencije. U veim gradovima u svetu komandno operativni centri vatrogasnih slubi su opremljeni elektronskim raunarima u kojima su instalirani odreeni programi koji omoguavaju laki rad KOC-a i VJ u celini. Najznaajniji programi su: programi koji sadre plan grada sa svim ulicama, gde operater kucanjem naziva ulice odmah dobije podatak i automatski alje jedinice na intervenciju; programi sa podacima za opasne materije; mesta snabdevanja vodom i dr. Broj radnika u KOC-u zavisi od broja VJ koje pokrivaju grad ili okrug, kao i od veliine samog grada. Radnici u KOC-u moraju biti obueni da tano i brzo reaguju u izvravanju zadataka. Pre svega, oni moraju brzo proceniti nastalu situaciju i odrediti odgovarajue snage za svaku intervenciju (u zavisnosti od dobijenih informacija iz dojave). Zadatak deurnih radnika u KOC-u je: stalno izuavanje situacije u gradu i naseljima koje pokriva vatrogasna formacija (prati se stanje u saobraaju, prohodnost, magistralnih i drugih saobraajnica i stanje izvora za snabdevanje vodom i dr.). Takoe se vodi evidencija o svim intervencijama i sainjavaju se odgovarajui izvetaji.

SARADNJA VATROGASNIH SLUBI-FORMACIJA SA DRUGIM SLUBAMA Da bi uspeno izvrile poslove gaenja poara i drugih intervencija Vatrogasne slubeformacije ostvaruju saradnju sa drugim slubama u gradovima: vodovod, komunalnim, elektrodistribucijom, distribucijom gasa, SUP, hitna medicinska pomo, hitne intervencije, vojne jedinice i dr. Zbog potrebe obezbeenja dovoljne koliine vode, kao najee korienog sredstva za gaenje poara sa nadlenom slubom gradskog vodovoda organizuje se: periodina provera ispravnosti podzemnih i nadzemnih hidranata i njihovo oznaavanje; proveru i osposobljavanje drugih izvora vode; obezbeivanje mogunosti poveanja pritiska u vodovodnoj mrei u pojedinim delovima grada ili njihovog privremenog iskljuenja za vreme poara.

48

U principu na sve intervencije VJ, a posebno gaenja poara, izlaze i ekipe SUP-a (milicija) sa zadatkom: odravanja reda, oslobaanje reona poara od strane nepotrebnih lica i uvanje evakuisane imovine i materijalnih vrednosti, regulisanje saobraaja u ulicama oko mesta poara, pomoi VJ pri vrenju spaavanja ugroenih i evakuaciji imovine, kao i omoguavanje brzog i nesmetanag kretanja ulicama ka poaru ili mestu intervenisanja. Radnici SUP-a uestvuju i u utvrivanju uzroka poara, a po potrebi obezbeuju mesto poara nakon njegove likvidacije. Sluba elektrodistribucije izlazi na poare zbog iskljuenja unutranjih i spoljnih elektromrea i postojanja visokog napona. Pri gaenju velikih i katastrofalnih poara (posebno poari uma) znaajnu pomo mogu pruiti vojne jedinice na evakuaciji imovine, uklanjanju konstrukcija, gaenja i dr. Hitna medicinska pomo se angauje esto zbog ukazivanja pomoi nastradalima na poaru. Nju poziva RGP sa mesta poara ili KOC, ako prilikom dojave poara primi informaciju da ima ugroenih ili nastradalih ljudi. Komunalne slube grada sarauju sa VJ prilikom privremenog zatvaranja ulica i prolaza, postojanju prilaza izvorima vode, obezbeivanje cisterni sa vodom za gaenje. Sluba za distribuciju gasa i gasovodne mree, angauju se prilikom poara ili isticanja gasa u gasovodnoj mrei, radi zatvaranja gasovoda. U obavljanju sloenih i razliitih zadataka, spaavanja, gaenja poara i pruanja raznih vidova pomoi graanima (spaavanje iz zaglavljenih liftova, otvaranje stanova, intervencija na eleznici, rekama i dr.) VJ sarauje i sa drugim nadlenim slubama u gradu. OSNOVNA TAKTIKA (BORBENA) DEJSTVA PRI GAENJU POARA I SPAAVANJU

Dejstva vatrogasnih jedinica, od momenta dojave poara, do povratka sa intervencije su taktika - (borbena) dejstva, koja se odvijaju u raznim situacijama (danju i nou, pri jakim mrazevima, pri visokoj temperaturi, u zadimljenoj sredini, na visinama i u podrumu, u uslovima eksplozije, obruavanja i elementarnih nepogoda). Taktika (borbena) dejstva ine: prijem dojave poara; alarmiranje jedinice; kretanje do mesta poara; izvianje poara; taktiko (borbeno) razvijanje - postavljanje sredstava za neposredno dejstvo u cilju spasavanja ili gaenja; gaenje poara i spaavanje. Prema nameni sva taktika dejstva delimo na: pripremna; osnovna; osiguravajua. Pripremna taktika dejstva su ona u ijem se rezultatu stvaraju uslovi za izvrnje osnovnih taktikih dejstava. Osnovna taktika dejstva su ona u cijem se rezultatu postie obezbeenje bezbednosti ljudi i prekid gorenja. Osiguravajua dejstva su ona u ijem se rezultatu postiu uslovi za izvrenje pripremnih i osnovnih taktikih dejstava. Taktika dejstva vatrogasnih jedinica uslovljena su specificnostima situacije na poaru. Pod situacijom na poaru podrazumeva se ukupnost podataka, u odreenom momentu vremena, o parametrima razvoja i gaenja poara. Situacija na poaru ne odreuje samo oblik taktikih dejstava, ve i povezanost i karakteristike njihovog izvravanja. Sva taktika dejstava vatrogasnih jedinca posmatraju se kao jedan proces koji je usmeren na gaenje poara. Taj proces sadri skup mera i metoda kojima se raspoloivim snagama i sredstvima za najkrae mogue vreme i uz minimum tete i rizika sprovodi gaenje i spaavanje. Razmere poara najee se izraavaju kroz njegovu povrinu (Sp.) Na sl.br. 24. prikazana je relativna promena povrine poara u procesu njegovog slobodnog razvoja do lokalizacije. Sl.br. 24. Dijagram izmene povrine poara i nastale tete po vremenu sle - vreme slobodnog razvoja poara dol - vreme dolaska jedinice na poar tn - vreme borbenog razvijanja (taktickog nastupa) ss - vreme skoncentrisavanja snaga i sredstava lok - vreme lokalizacije Sa poveanjem povrine poara rastu i nastaje teta. Iz sl.br. 24 je vidljivo da najvei deo tete od poara

49

dolazi u vreme vrenja taktika dejstava jedinice, tj. u vremenu od momenta alarmiranja jedinice, do lokalizacije poara.. Zato se borbena dejstva vatrogasnih jedinica u svim etapama moraju izvriti u najkraem moguem vremenu. Uporeivanjem tete od poara (p) prema maksimalnoj vrednosti 2 povrine poara, dobija se specificna teta (teta po 1m povrine poara ,p). Proces skoncentrisavanja snaga i sredstava je vremenski period od momenta alarmiranja prve VJ do momenta stizanja poslednje VJ na mesto poara. Vreme skoncentrisanja VJ na poaru zavisi od broja VJ koje se prve poalju na poar, brzine kretanja vozila, iskustva i pravovremenog traenja dodatnih snaga i sredstava od strane RGP i drugih faktora. U periodu skoncentrisavanja snaga i sredstava, kako se vidi iz dijagrama br. 24, nastaje najvei deo ukupne tete na poaru. Da bi se ovaj deo tete smanjio, potrebno je prilikom dojave poara, odlaska na poar poslati vei broj snaga i sredstava. U sluaju kasnog otkrivanja poara (velike povrine poara), brzo skoncentrisanje snaga i sredstava ne smanjuje znacajno tetu. Vreme slobodnog razvoja poara, smanjuje se postojanjem i pravovremenim aktiviranjem sistema za otkrivanje, dojavu i gaenje poara. PRIJEM DOJAVE POARA: Prijem dojave poara je od velikog znaaja za poetak taktikog (borbenog) dejstva VJ Najrasprostranjeniji nain sistema veze za dojavu poara je telefon. Kod vanijih objekata, za dojavu poara se koriste i direktne telefonske linije, automatska dojava poara ili radio veza. Kod dojave poara telefonskim putem, alarmiranje vatrogasne jedinice u mnogome zavisi od lica koje prima dojavu o poaru. Podaci koji su potrebni da bi se na mesto intervenisanja uputile potrebne snage i sredstava su: tana adresa mesta poara; najkraa i alternativna maruta kretanja; vrsta i koliina gorivog materijala; postojanje opasnosti za ljudske ivote; ime lica koje javlja i broj telefona, radi provere podataka. U zavisnosti od karaktera mesta izbijanja poara i veliine opasnosti, traeni podaci se mogu proiriti shodno situaciji. Svi ovi podaci omoguavaju da komandno - operativni centar koji je primio dojavu o poaru, pravilno sagleda situaciju i pravovremeno alarmira jedinicu. ALARMIRANJE JEDINICE: Postupak i radnje VJ u sluaju alarmiranja se moraju detaljno i tano definisati. Alarmiranje se moe izvoditi putem zvunog ili svetlosnog signala, ili istovremenom upotrebom obe vrste signalizacije. Zvunim signalom se preko razglasa precizno odreuju potebne snage i sredstva i daju potrebne kratke informacije u vezi sa moguim tokom intervencije. Po alarmiranju vatrogasci oporemljeni zatitnom opremom u najkraem moguem vremenu zauzimaju mesta u vatrogasnim vozilima odredenim za intervenciju, spremni za izlazak i kretanje do mesta poara. Broj vozila, angavano ljudstvo i tehnika se odreduju prema vrsti gorive materije, veliine poara i opasnosti na mestu intervencije. Ako je potrebno angavati vie vozila, alarmira se i komandno vozilo koje prvo izlazi i predvodi kolonu vatrogasnih vozila ka mestu poara. Vreme izlaska vatrogasne jedinice zavisi od konstrkucionog reenja vatrogasnog objekta, od sredstava veze, stanje tehnike, obucenosti i psihofizickih sposobnosti radnika vatrogasne jedinice i iznosi od 30-60 sekundi. Radi breg izlaska vatrogasnih vozila i odravanje kontinuiteta u brzini izlaska, potrebno je redovno vriti uvebavanje probnim alarmiranjem. IZLAZAK I KRETANJE NA INTERVENCIJU: Osnovni zadatak VJ pri izlasku i kretanju na intervenciju je da dolazak na mesto intervencije bude u to kraem vremenu. Izbor marrute kretanja se odreuje njenom najmanjom duinom ili najveom brzinom kretanja. Optimalnom se smatra marruta kretanja kojom se obezbeuje minimalno vreme dolaska vatrogasne jedinice na mesto intervencije. Put kretanja vatrogasnih vozila jedne VJ mora da bude jedinstven, kako bi ona na mesto poara dolazila istovremeno. Ako komandno vozilo predvodi kolonu vatrogasnih vozila, ono uz pomo svetlosne i zvune signalizacije omoguava bre kretanje cele kolone i odrava stalnu radio vezu sa KOC-om i ostalim vozilima u koloni. Sva vatrogasna vozila su u obavezi da se pridravaju saobraajnih propisa, da vonja bude sigurna bez ugravanja ostalog saobraaja, ali i da se na mesto poara stigne za to krae vreme.

50

Za vreme kretanja na mesto poara RGP je duan da proui operativnu kartu ako postoji za objekat na kom se intervenie, ili da od KOC-a trai dodatne informacije o situaciji na poaru. Sva vatrogasna vozila prilikom kretanja na mesto intervencije koriste svetlosne i zvune signale osim u posebnim sluajevima kada se ne koristi zvuna signalizacija (noni termini, blizina bolnice isl.). U sluaju saobraajne nezgode treba odmah o tome obavestiti KOC i ostati na mestu nezgode ili u zavisnosti od date situacije nastaviti kretanje ka mestu intervencije uz ostavljanje jednog oveka na mestu nezgode. U sluaju nailaska na novi poar, VJ trai stav o postupanju od strane KOC-a. Po dolasku na mesto intervencije vatrogasna vozila se moraju postavljati dovoljno blizu mesta poara ali ujedno i na dovoljno bezbednom rastojanju, od uticja toplote dima i drugih opasnih materija. Postavljanje vatrogasnih vozila na mestu intervencije mora biti tako, da se ako je to mogue obezbedi nesmotreno odvijanje saobraaja. Posebno se mora obratiti panja oko postavljanja vozila za spasavanje (hidrauline pratforme, automehanike lestve), jer se moraju potovati odreeni uslovi kojima se regulie njihov optimalan rad. Automehanike lestve i hidrauline zglobne platforme su specijalna vatrogasna vozila, koja se taktiki primenjuju pri gaenju poara i spasavasnja sa visina, kada nije mogue izvriti gaenje i spasavanje unutranjom navalom. Ove radnje se najee vre do granice visokih objekata to odgovara visini od 23m (visina objekta od 22m i okvir prozora od 1m) kao hidraulinu zglobnu platformu. Takav zadatak moe se uspeno obaviti primenom vozila za spasavanje sa visina koje su normirane za nominalnu visinu spasavanja do 30m, iako postoje ova vozila normirana za nominalne visine spasavanja do 60m, u vatrogasnoj praksi ova vozila nemaju vei znaaj, zbog svojih velikih dimenzija i mase, i pored niza mogu se primeniti ree, a da se ne izae iz bezbednosnog podruja primene. Prilikom spasavanja i gaenja poara na objektima koji su zahvaeni poarom ili neposrednom opasnou od poara sa vozilima za spasavanje sa visina mora se dospeti do odreenog mesta ili poloaja koji nije unapred poznat, a to doputaju tehniko-taktike karakteristike opreme i uslovi osoba koje treba spasiti. Da bi se hidraulinim zglobnim platformama i automehanikim lestvama dostigla najvea normalna visina spasavanja a da se pri tom najoptimalnije iskoriste njihove taktiko-tehnike karakteristike uz potovanje maksimalne bezbednsti potrebno je da se postave u najpovoljniji poloaj koji zavisi od: pravca kretanja poara u objektu: postavljaju se u suprotnom pravcu od pravca kretanja poara, pravca vazdunih strujanja izvan objekta (vetra): postavljaju se iz pravca strujanja radi smanjenja uticaja dima i toplone: (sl.br. 25.). Sl.br. 25. Postavljanje automehanikih lestvi u zavisnosti od strujanja vetra vazdunih energetskih vodova i gradevinskih prepreka objekta, potrebnog prostora na bonim stranama vozila i nosivosti terena za stabiliziranje koje mora da izdri teret od 6 tona na prednjoj i 8 tona na zadnjoj osovini, u suprotnom postaviti dodatne podmetae ispod stabilizatora. uzdunog i poprenog nagiba saobracajnice, drugih ogranienja na objektu ili saobracajnici. Nominalna visina spasavanja zavisi od ugla elevacije i udaljenosti od objekta (sl.br. 25.).

51

Sl.br. 26. Visina spasavanja u zavisnosti od udaljenosti postavljanja Prilikom rada sa vozilima za spasavanje sa visina najstroije se vodi rauna o dozvoljenim optereenjima korpe za spasavanje, koje su kod lestvi 270kg, a platlformi 365kg bez rada sa monitor mlaznicom. Kod rada sa automehanikim lestvama u oslonjenom poloaju kao "most", dozvoljeno je istovremeno da se nalazi osam osoba ravnomerno rasporeenih. Prilikom postavaljanja lestvi i platformi u veini sluajeva postoje razne prepreke (sl.br 27.) o kojim treba voditi rauna jer smanjuju koridor delovanja. Pored tehniko-taktikih zadataka koje treba da obave vozila za spasavanje sa visina, jedan od bitnih faktora je i psiholoki na potencijalno ugroene osobe, koji im uliva oseaj bezbednosti. Iz tog razloga ispravno je uputiti lestve i platforme i na sve intervencije u kojima se oekuje pojava panike potencijalno ugroenih osoba. Vatrogasci koji se nalaze u korpama lestvi ili platformi moraju sa sobom nositi izolacione aparate. Zbog opasnosti od produkata gorenja koji mogu da promene smer strujanja i iznenada ugroze vatrogasce. Praksa je pokazala da se mora strogo voditi rauna o mestu postavljanja lestvi i platformi, jer postoji dosta skrivenih opasnosti i mogunosti propadanja i pada istih (nevidljivi ahtovi, kanalizacije i dr).

Sl.br. 27. Primeri mogucih prepreka

Sl.br. 28. Upotreba automehanickih lestvi i hidraulicne zglobne platforme na poaru

Vatrogasna vozila ne treba postaviti ispred samog ulaza u objekat, da bi se eventualna evakuacija ugroenih lica mogla nesmetano izvesti. Po samom dolasku na mestu intervencije rukovodilac akcije gaenja je duan da o svom dolasku i zateenoj situaciji obavesti KOC, a tokom intervencije da konstantno daje informacije o svim preduzetim aktivnostima. Izvianje poara Izvianje poara se vri neprekidno od momenta izlaska vozila VJ na poar do njegovog gaenja. U putu kretanja, informacije o poaru mogu biti: spoljanje obeleje poara, dodatne

52

informacije iz KOC-a putem radio veze, operativne karte gaenja poara, i lini zakljuci RGP o operativno-taktikim osobinama objekta. Cilj izvianja je prikupljanje podataka na osnovu kojih RGP moe da odredi stepen opasnosti po ljude, pravilno oceniti situaciju na poaru i donoenje odgovarajuih reenja. Osnovni zadaci izvianja poara su: utvrivanje mesta gde se nalaze ljudi, opasnosti po njih, putevi i nain njihovog spasavanja, odreivanje mesta i razmera poara objekta koji gori, kao i pravce i brzinu irenja poara, uoavanje opasnosti od eksplozije, trovanja, obruavanja i drugih opasnosti koje usloavaju akciju gaenja, odreivanje moguih puteva i pravaca uvoenja snaga i sredstava, pozicija mlazniara. U procesu izvianja RGP moe da odreuje: mesto za otvaranje konstrukcija za gaenje poara, odvoenje dima, neophodnost evakuacije materijalnih dobara, naine zatite od vode i dima, puteve i nacine evakuacije. Sastav i broj izvidakih grupa odreuje se u zavisnosti od broja VJ prispelih na poaru, karakteristika objekta u kome je poar i situacije na poaru. Ako je na poar stiglo jedno odeljenje u sastav izvidake grupe ulaze komandir i kurir - elektriar. Ako stigne vie VJ izvianje vri RGP, komandir odeljenja i kurir. Sastav izviake grupe se poveava, ako se planira da se prilikom izvianja gasi poar i spasavaju ljudi. Ukoliko postoji potreba za izvianje u nekoliko pravaca (ljudi u zapaljenim i zadimljenim prostorijama ako nema spoljnih znakova poara, pri poarima u visokim objektima u kojima boravi dosta ljudi, kada je veliki poar sa vie arita i masovnim zadimljavanjem prostorije) formira se nekoliko izviakih grupa. Broj izviakih grupa, njihov sastav, posebno opremu i zadatke odreuje RGP. Na najsloenijem i najopasnijem delu izvidaku grupu moe da predvodi RGP. Vatrogasci koji idu u izvianje moraju imati linu zatitnu opremu, radio vezu, rune lampe za rasvetu i uad za spaavanje. Osnovni naini za dobijanje podataka kod izvianja su posmatranje, ispitivanje svedoka i prouavanje dokumentacije. Posmatranje kao nain izvianja, poinje jo pri dolasku VJ na mesto poara, po odsjaju ili boji dima pri dolasku na poar mogue je odrediti mesto i veliinu poara. Po spoljanjem izgledu moe se odrediti razmera objekta, stepen ugroenosti susednih objekata, mesta mogueg prilaza poaru (vrata, prozori, stepenite), a ponekad se moe odrediti i taktiki nastup (postavljanje lestvi, razvoj pruge za gaenje, spaavanje ljudi i dr.). Potpuniji podaci o situaciji dobijaju se u toku izvianja posmatranjem zapaljenih i susednih prostorija. Takoe se odreuju mesta pristupa aritu poara, granice zone gorenja, toplotnog dejstva i zadimljavanja, pravci i putevi irenja poara, mesto zaustvljanja irenja i mesto uvoenja snaga i sredstava za gaenje. Informacije o situaciji na poaru i celokupnoj zatiti od poara objekta mogu se dobiti od lica koja poznaju objekat ili su se zatekli u njemu pri izbijanju poara. Radnici objekta u kome je izbio poar ili stanari mogu se ukljuiti u izviake grupe. Podaci dobijeni od lica na poaru, ne mogu se uzeti esto puta kao istiniti bez njihove prethodne provere. Prouavanje dokumentacije kao nain izvianja, koristi se prilikom gaenja velikih poara i poara u sloenim objektima. U ove svrhe najee se koriste operativni planovi i operativne karte gaenja poara a u pojedinim sluajevima i eme voenja tehnolokog procesa i dr. Pri izvianju u bilo kom objektu a posebno u objektu za masovni boravak ljudi, pre svega se odreuje opasnost za ljude od plamena i dima. RGP po dolasku na poar stupa u vezu sa osobljem koje poznaje objekat i trai informaciju ima li ljudi u zapaljenim i susednim prostorijama. Prilikom traenja ljudi po prostorijama isti se dozivaju. Odrasle treba traiti na prozorima, kod vrata u hodnicima i putevima koji vode ka izlazu iz prostorija, ljudi vrlo esto mogu biti u besvesnom stanju. Decu treba traiti na krevetima, u ormarima, iza pei, u ostavama, sanitarnim vorovima, pod stolovima, gde se esto kriju pri poaru. Pri izvianju u zadimljenim prostorijama treba oslukivati ima li jecanja (znak da ima ljudi). Ako ima informacija o mestu nalaenja ljudi, ako ih vatrogasci tamo ne nau mora se detaljno pretraiti ceo prostor. Izjave gradana da u objektima nema ljudi smatraju se neproverenim. Provera prostorija vri se u svim sluajevima, i samo nakon detaljnog pegleda uveravaju se da nema ljudi taj rad se prekida. Ako na poarima nema opasnosti po ljude, izviake grupe se usredsreuju na otkrivanje arita poara i njegove granice, to je esto puta veoma oteano. Skrivena arita poara u raznim upljinama, tehnikim kanalima i ventilacionim sistemima veoma je teko otkriti. Mesta arita poara su veoma esto udaljena od mesta gde izbija dim ili visoka temperatura. Izvianje se cesto puta moe vriti na osnovu promene boje metala, maltera ili farbe, po

53

sluhu i dr. Za pravilno izvianje u tim sluajevima veoma esto je potrebno otvaranje konstrukcije ili razbijanje pojedinih delova. Zbog naglog irenja poara, takve aktivnosti se obavljaju tek kad se prethodno obezbede sredstva za gaenje poara (npr. voda na mlaznici). Izvianje poara je razliito i ima svoje specifinosti u zavisnosti od objekta u kome je nastao poar. U zadimljenim prostorijama, arite se odreuje po odbljescima plamena, zvuku gorenja (pucketanju), stepenu zagrejanosti dima. Po mirisu dima moe se otprilike odrediti ta gori. Do arita poara u objektima dolazi se najkraim i najpovoljnijim putevima (vrata, stpenice, hodnici). Ako su putevi odseeni vatrom ili su zadimljeni, koriste se prozorski otvori, poarno stepenite, lestve i platforme. U pojedinim sluajevima u prostorije se moe ui kroz specijalno napravljene otvore u zidovima. U zadimljenim prostorijama treba se kretati uz zidove, blie prozorima, uspravno ako dim ide odzdo a pognuto ili puzei ako je dim u gornjem delu. Vatrogasci se u zadimljenoj prostoriji ili po mraku kreu po jedan u koloni. Pred ulazom u zadimljenu prostoriju proverava se koliina vazduha ili kiseonika u izolacionim aparatima. Postoji pravilo, da se za povratak sa mesta gde je vreno izvianje, ili gaenje poara, mora obezbediti 1,5 puta vea koliina vazduha ili kiseonika nego za dolazak do tog mesta. Put kretanja izviake grupe se detaljno pregleda opipavanjem nogom i kuckanjem sekiricom. Na stepenitu izviake grupe se pridravaju zidova jer gelenderi mogu biti vreli i oteeni. Ulaenje u prostoriju zahvaenu poarom vri se opreznim otvaranjem vrata, sa vodom na mlaznici a vatrogasci se zaklone iza zida ili samih vrata (sl. br 29.). Vrata od prostorije u koju se ulazi ostaju otvorena (ako postoje zatvarai vrata se podglavljuju u otvorenom poloaju). Okvir vrata i sama vrata mogu se pre otvaranja politi i ohladiti rasprenim mlazom vode. Snop svetlosti runih lampi, usmerava se ispred nogu, kako bi se video put kretanja. U mnogim sluajevima izviake grupe jo u toku izvianja uspeno gase poare sa opremom koja se zatekne na mestu poara (zidni hidranti, runi vatrogasni aparati, priruna sredstva), ili evakuisati imovinu koja nije zahvaena poarom, zatvoriti prozore i vrata, iznose boce sa zapaljivim gasovima i dr.

a)

b)

c)

d)

Sl.br.29. Ulaenje i kretanje u prostorijama zahvaenim poarom a) nepravilno b) pravilno c) pravilno d) kretanje u zadimljenoj prostoriji

54

U novije vreme za izvianje poara i pronalaenje ljudi koji se nalaze u zadimljenim prostorijama i ugroeni su (besvesno stanje, smrt i dr.) koriste se razliite vrste termovizijskih kamera Sl.br. 30. Ove kamere imaju veliki uspeh u pronalaenju nastradalih.

Sl. br. 30 . Upotreba termovizijske kamere u pronalaenju nastradalih lica na mestu poara

Sl. br. 31 . Izgled nastradalog oveka pomou termovizijske kamere

Taktiko (borbeno) razvijanje - postavljanje vatrogasnih sredstava za neposredno dejstvo u cilju spreavanja ili gaenja. Po dalasku vatrogasne jedinice na mesto poara, uporedo sa izvianjem, vri se taktiko (borbeno) razvijanje, tj. dovoenje snaga i sredstava u stanje gotovosti za izvrenje taktikih zadataka. Potpuno taktiko razvijanje predstavlja postavljanje vatrogasnih pruga za dopremanje sredstva za gaenje i izlazak mlaznivca na borbene (taktike) poloaje. U veini akcija gaenja poara, vatrogasne jedinice koriste vodu kao osnovno sredstvo za gaenje. Osnovni uslov za uspenost intervencije je neprekidno snabdevanje mesta poara sa dovoljnom koliinom vode. Taktiko (borbeno) razvijanje predstavljaju i niz prateih aktivnosti, postavljanje opreme za osvetljavanje, obezbeivanje nesmetane komunikacije sredstvima veze i dr.

Polaganje potisnih pruga Brzina gaenja poara direktno zavisi od brzine polaganja odvodnih pruga. Uvebanost VJ sa odgovarajuim iskustvom i sredstvima, omoguava da se vreme potrebno za polaganje odvodnih pruga smanji na najmanju moguu meru. Pri polaganju odvodnih pruga za snabdevanje vodom treba se pridravati odreenih pravila. Put odvodnih pruga mora biti to je mogue krai, sa ciljem smanjenja gubitka pritiska usled otpora trenja koji se javlja u cevovodu. Na bazi konkretne situacije, donosi se odluka da li neku prepreku na putu, treba zaobii ili ne, ili traiti alternativni put za polaganje pruge. Pravilno postavljena pruga podrazumeva njeno razvijanje uz ivicu trotoara, a kad se mora savladati irina ulice, na odreenim mestima treba postaviti prelazne mostove kojima se obezbeuje funkcionisanje saobraaja i izbegavaju se otri uglovi pri formiranju pruge. Pruga za gaenje poara se moe razvijati dvojako: bacanjem ili spajanjem nekoliko duina creva koje se zatim razvlae, to se dosta koristi u uslovima postavljanja pruge preko fasade. Za brzu navalu, a to znai kod koritenja creva sa vitla, razvlaenjem gumenog creva se brzo dolazi do mesta poara.

55

Vano je tano odrediti potreban broj creva za savlaivanje odreenih rastojanja, a odreivanje manjeg broja od stvarno potrebnog izazvae zastoj u toku rada. Okvirno je potrebno 1,2m creva za svaki metar na terenu, a treba predvideti i odreenu rezervnu duinu creva koja omoguava pomeranje mlaza shodno situaciji na poaru. Kod formiranja pruge za gaenje poara na viespratnicama postoje sledee mogunosti za njeno postavljanje: polaganje uz stepenice, polaganje unutar stpeninog otvora izmeu stepenita po vertikali i povlaenjem pruge preko fasade objekta. Kada to situacija dozvoljava, prugu treba povlaiti pomou konopca uz fasadu zgrade i te aktivnosti vri najee izviaka grupa, koja je u tom momentu i navalna. Vertikalno povlaenje pruge uz fasadu omoguava veu brzinu postavljanja i mogunost brzog otpoinjanja akcije gaenja. Zbog bitno smanjenog broja angaovanih creva u pruzi, manji su otpori trenja. Loa strana ovog naina povlaenja pruge je iskljuenje cele pruge u sluaju pucanja creva ili otkainjanja usled teine i destva vodenog stuba u crevima. Creva se moraju vezati dracima na vie mesta po vertikali. Polaganje creva unutar objekta izmedu krakova stepenita po vertikali, zadrava sve osnovne karakteristike iz prethodne postavke, osim to je na taj nain uvean gubitak usled otpora trenja, zbog neto vee duine creva. Kada situacija na poaru zahteva i uslovljava polaganje pruge unutar stepeninog prostora, pruga se polae na stepeninom prostoru zgrade. Loe strane formiranja pruge na ovaj nain je due vreme za njeno formiranje, potreba za velikim brojem creva, veliki otpori trenja i gubitak pritiska u cevovodu. Dobre strane su brza mogunost zamene oteenog creva i mogunost nastavljanja pruge radi savlaivanja rastojanja od mlazniara do arita poara. Korienje gumenog creva sa vitla omoguava bru akciju gaenja, ali i ograniava gaenje poara koji se nalaze na veoj udaljenosti od instalirane duine creva na vitlu. Ovaj problem je posebno izraen kod korienja vozila sa prahom za gaenje (minimalna duina creva je 40 metara).

Poloaj razdelnice. Razdelnica ima ulogu da omogui istovremeni nastup VJ sa tri mlaza. Razdelnica se postavlja na sprat nie od mesta intervenisanja, kada su u pitanju spratni prostori, to omoguava aktivno gaenje i zatitu susednih povrina. Pri izboru mesta postavljanja razdelnice treba traiti da ona bude postavljena to je mogue blie poaru, radi efikasnog nastupa pri gaenju i uspostavljanja komunikacije izmeu mlaznicara i lica koje se nalazi na razdelnici. Ako se radi o poaru prizemlja, razdelnicu treba postaviti u hol ili ispred ulaza, a ako se radi o poaru krovne konstrukcije, koja je izraena od armiranobetonskih meuspratnih konstrukcija, razdelnice treba postavljati na krovu. Veza izmeu sabirnice i razdelnice se ostvaruje postavljanjem B pruge, a od razdelnice moe ici kombinacija B i C mlazeva, u zavisnosti od potrebe. Ako je u pitanju poar podrumskog prostora, razdelnicu treba postaviti tako da se nalazi to je mogue blie aritu, ali da ujedno omoguava dejstvo mlazeva kojima se spreava irenje poara po vrtikali objekta. (Zbog zadimljavanja stepeninog prostora razdelnica se u ovom sluaju najee postavlja na ulazu ili ispred ulaza u objekat). Mesto postavljanja razdelnice mora biti slobodno. Razdelnica se postavlja na ravnu i stabilnu podlogu. Meumealica se postavlja na odvodnoj pruzi od razdelnice. Osnovni zahtev je da se meumealica treba postaviti na minimalno jednoj duini creva od mlaznice za penu (da se dovoljno izmea voda i koncentrat za penu).

Slika 32. Polaganje odvodne pruge unutar stepeninog prostora objekta

56

Sl.br. 33. Postavljanje vozila i ostale opreme na poaru Poloaj sabirnice. Sabirnica se obino postavlja na prvoj duini B pruge, sa ciljem neprekidnog snabdevanja mesta poara potebnim koliinama vode. Kada se iz jedne cisterne vatrogasnog vozila iskoristi raspoloiva koliina vode, tada se ukljuuje pumpa na drugom vozilu koje je spojeno sabirnicom. Vano je da pritisak pumpe vozila koje se prikljuuje bude za jedan bar vei od dotadanjeg pritiska, da klapna u razdelnici omogui nesmetano iskljucivanje dotadanjeg napajanja. Sabirnica se postavlja izvan objekta na slobodnom i pristupanom prostoru. Rad navalne grupe. Navalna grupa - mlazniar i njegov pomonik, prvi ulaze u objekat u kome se odvija poar pokuavajui da ogranie njegovo irenje, a potom i da ga likvidiraju. Da bi uli u prostor u kome se odvija poar i u kome je velika koncentracija dima i ostalih produkata gorenja moraju se odgovarajue zatititi. Zatita se odnosi na korienje line zatitne opreme i izolujuih aparata, kojima se obezbeuje normalan tok disanja u uslovima velike koncentracije dima i toksinih produkata gorenja. Sam in otvaranja vrata u delu prostora gde se poar odvija mora se izvesti krajnje obazrivo, uz preduzimanje odgovarajuih preventivnih mera: ulaz u deo prostora u kome se odvija poar je dozvoljen ako je pruga formirana i ako je dobijena voda na mlaznici, ulaz u deo objekta u kome je veliko zadimljavanje moe realizovati grupa od najmanje dva vatrogasca, zbog mogueg stepena opasnosti od eksplozije, obruavanja ili toplotnog dejstva prouzrokovanog poarom, otvaranje vrata se mora izvesti krajnje obazrivo. Ukoliko se unutar nekog zatvorenog prostora uje pucketanje, intenzivan razvoj poara, to znai da je dolo do razvoja produkata potpunog gorenja, otvorenog plamena i intenzivnog razvoja toplote. Ako toga nema, a vrata su topla, unutar prostora gde je izbio poar usled smanjenog dotoka kiseonika prouzrokovano je njegovo prinudno stiavanje. Razvoj nepotpunih

57

produkata gorenja je intenzivan i uz postojanje temperature i arita, nepaljivim otvaranjem vrata, moe da se izazove nastanak eksplozije i da se intenzivira proces gorenja. Zato navalna grupa ulazi paljivo otvarajui vrata, a ostali lanovi navalne grupe u momentu otvaranja vrata, treba da budu zatieni nekim pregradnim zidom. Uz zatitu vodene magle ili drugog sredstva za gaenje oni pristupaju gaenju poara. Izvan prostora koji gori kao rezerva angauje se jo jedna grupa sa ciljem pruanja pomoi ekipi koja jeula, ili je angaovana na tienju susednog prostora. Ukoliko doe do povreivanja nekog od lanova navalne grupe, obavezno ga treba izvesti na siguran prostor, pruiti mu prvu pomo i, ako je to potebno, prebaciti ga do medicinske ustanove. Za uspeh toka gaenja je od izuzetnog znaaja dobro osvetljenje mesta intervencije, kao i ostvarivanje komunikacije izmeu ekipa angaovanih u toku gaenja i RGP i KOC-a ili operativnog taba. Za omoguavanje uslova bolje vidljivosti, pored lampi i agregata kojima se osvetljava mesto intervencije, neophodno je provetravanje prostora. Ono moe biti ostvareno prirodnim ili prinudnim putem. Prirodno provetravanje podrazumeva otvaranje otvora unutar prostora kojima se intenzivira ulaz sveeg vazduha i izlaz zagrejanih produkata gorenja i omoguava bolja vidljivost. Prinudno provetravanje se postie korienjem ventilatora ili dimovuka, pomou kojih se sa odreenog mesta izbacuju produkti gorenja. Napad na arite poara unutar prostora se vri uz angaovanje jednog, dva ili vie mlazeva, shodno datim uslovima poara. Dejstvo vie grupa na isto arite poara podrazumeva bre gaenje sa manje tete i posledica. U primarne opasnosti, pored mogunosti eksplozije i trovanja u uslovima neadekvatne zatite, spada i mogunost povreivanja usled ruenja konstrukcije. To nalae posebnu prisebnost i sagledavanje celokupnog prostora kako radi odreivanja pravca irenja poara, tako i radi utvrivanja mogunosti ruenja konstrukcije. Rad mlazniara. Efikasan i uspean rad mlazniara je jedan od primarnih elemenata koji odluuju o stepenu uspeha gaenja poara. Mlazniari treba da budu oni vatrogasci koji su dovoljno iskusni i struni da se upuste u gaenje poara, a samim tim i sa brojnim rizicima u toku gaenja. Sagledavanjem moguih opasnosti u toku intervencije, mlazniari svojom pokretljivou i mobilnou pokuavaju da stepen rizika svedu na najmanju moguu meru. Kretanje ka aritu poara, presecanje pravca irenja poara i sve aktivnosti vezane za tok gaenja moraju se odvijati paljivo i uz puno osmatranje situacije. Poaru treba prii to je mogue blie i usmeriti sredstvo za gaenje prema aritu. Due usmeravanje sredstva za gaenje prema odreenoj povrini, podrazumeva nalivanje sredstva za gaenje i ne donosi posebne rezultate. Ako se uzme potrebna koliina sredstva za gaenje i ako se ona nabacuje po odreenim gorivim povrinama po cik-cak liniji, poveae se efikasnost gaenja, uz smanjeni utroak sredstava. Mlaz vode se najee usmerava u podnoje poara sa ciljem hlaenja arita, a potom se hladi i okolna povrina po potrebi. Nabacivanje sredstava sa odreenih visina prema aritu dovodi do hlaenja gorivih predmeta, a potom se gaenje usmerava ka aritu. Za koji e se od navedenih postupaka mlazniar opredeliti, zavisi od njegove procene konkretne sutuacije. esta je potreba da se raskre delovi konstrukcije koji su rasuti po podu kako bi se prekinuo proces gorenja, koji se odvija ispod njih. To se radi uz upotrebu odgovarajueg razvalnog alata. Ista potreba postoji i u uslovima gaenja delova zapaljene meduspratne konstrukcije ili drvenih greda na plafonima. Na zahtev mlaznicara, pruga moe biti produena, a to znai prekid napajanja mesta poara odreenim sredstvom. Samo u tom sluaju, ili kod prekida gaenja poara, mlazniar ostaje bez sredstava za gaenje. U uslovima intenzivnog razvoja poara, u procesu aktivnog gaenja, mlazniar uvek mora imati na raspolaganju dovoljnu koliinu sredstava za gaenje. Rad mlazniara se mora odvijati u okviru timskog rada, a to znai da je obavezno komuniciranje sa RGP, vozaem koji regulie pritisak na pumpi, i sa ostalim mlazniarima. Elektro-energetske instalacije u prostoru u kome se odvija akcija gaenja predstavljaju stalnu opasnost. Gaenje podrazumeva njihovo iskljuivanje iz izvora napajanja, a ako to nije mogue, mlazniar po svojoj slobodnoj proceni odluuje da li e otpoeti gaenje. Ako elektrine instalacije

58

ostaju pod naponom, tada se moraju preduzeti mere zatite u vidu potovanja potrebnog bezbednosnog odstojanja i pravilnog izbora vrste mlaza. Otvaranje ili ruenje delova konstrukcija mora biti dobro organizovano i struno uraeno. Delovi konstrukcija se ne smeju bacati ve dodavati da bi se spreila mogunost njihovog oteenja. Kod prinudnog otvaranja otvora (vrata i prozori) treba teiti da eventualno oteenje bude to manje. To znai da treba koristiti odgovarajuu razvalnu opremu. Izbor sredstava za gaenje zavisi od karaktera gorive materije. Ako neadekvatno sredstvo nabacujemo na gorivu materiju, to moe biti uzrok velikih oteenja. U uslovima poara na objektu gde je instalirana osetljiva i vredna elektronska oprema, upotreba vode kao sredstva za gaenje nije dozvoljena, ve treba koristiti druga primerena sredstva.

Sl.br. 34. Rad mlaznicara i pomocnika Zamena oteenog creva na odvodnoj pruzi od pumpe do razdelnice zahteva prekid dovoda sredstava za gaenje, o emu treba blagovremeno informisati mlazniara. Zahtev mlazniara za poveanjem ili smanjenjem pritiska znai da to treba postepeno initi. Zavretak intervencije. Kraj intervencije podrazumeva kontrolu arita od strane rukovodioca akcije gaenja. Tek kada se on uveri da vie nema opasnosti, nareuje pospremanje opreme. Ova kontrola je veoma bitna, jer ima sluajeva da usled preuranjeno donete odluke o zavretku intervencije, zbog neuoenog arita, ponovo doe do izbijanja poara. Posebno treba obratiti panju na meuspratne konstrukcije, na stanje ispod ruevina i sl., jer su to najei uzronici ponovnog izbijanja poara. Pravilan taktiki nastup podrazumeva minimalan utroak sredstava za gaenje, uz postizanje optimalnih ciljeva. esto se u procesu gaenja iznose vredni aparati i ureaji koji nisu zahvaeni poarom ili se isti tite razliitim prekrivkama od negativnog dejstva sredstava za gaenje. To podrazumeva da e po zavretku akcije gaenja, a u zavisnosti od obima i toka gaenja, na mestu intervencije ostati odreena koliina rasutog sredstva za gaenje. RGP, ukoliko to situacija dozvoljava, moe narediti i uklanjanje sredstava i pomeranje unutranjih delova nametaja i ureaja sa ciljem stvaranja mogunosti za funkcionisanje tog prostora po zavretku toka intervenisanja. Prilikom dogaivanja poara, obaveza je VJ, da nagorelu i izgorelu opremu i predmete iznesu iz prostorija zahvaenog poarom i da iste oiste sa opremom sa kojom raspolau (Sl.br.35.). Posebno se vodi rauna da se voa iz pruga za gaenje poara isputa na otvoren prostor ili u ahtove. U velikim i sloenim akcijama gaenja se esto pristupa akciji dogaivanja. To znai da je najvei deo snaga i sredstava povuen sa mesta intervenisanja, a akcija dogaivanja je poverena brojano manjoj vatrogasnoj grupi. Po zavretku gaenja, rukovodilac dogaivanja ima obavezu kontrole zavrenog posla i ako to situacija nalae, moe odrediti ostavljanje vatrogasnog deurstva strae na licu mesta sa ciljem spreavanja ponovnog nastajanja poara. U industrijskim objektima, poslovnim prostorima ili stambenim objektima gde je nastala vea materijalna teta, ili kada je poar prouzrokovao povreivanje ili pak smrtni sluaj, obavezan je dolazak ekipe za uviaj MUP-a. Zadatak vatrogasne jedinice je da obezbedi mesto intervenisanja, a materijalne dokaze koji upuuju na namernu paljevinu treba obezbediti od unutavanja. est je sluaj da treba pruiti tehniku pomo ekipi za uviaj, to je obaveza vatrogasaca koji su ostali na mestu intervenisanja. Po zavretku gaenja, vri se pospremanje angaovane opreme koja je vraena na vatrogasno vozilo. RGP uzima sve potrebne podatke na osnovu kojih e pri povratku u jedinicu napisati izvetaj o gaenju i spasavanju.

59

Obaveza komandira, ili lica koje on ovlasti, je da jo jednom pregleda mesto intervencije, pa tek kada se uveri da ne postoje uslovi za ponovni nastanak poara i da nije zaboravljen ni jedan deo opreme, naputa, zajedno sa ostatkom ekipe, mesto intervencije. Sa mesta intervencije se vatrogasna jedinica upuuje ka stanici istim putem kojim je dola, bez upotrebe svetlosnih i zvunih signala. Obaveza je da se vozila napune vodom na najbliem hidrantu koji ima odgovarajui pritisak i kapacitet. Kad dodu u stanici, vatrogasci su duni da izvre popunu utroenih sredstava, zamenu angaovane opreme koja podlee pranju, kontroli i punjenju (creva, izolacioni aparati...) i da pristupe ienju i spremanju opreme za naredno angaovanje, ako to situacija nalae (mlaznice, razvalni alat...). Po izvrenom kompletiranju opreme i nakon punjenja utroenih sredstava i goriva, prijavljuje se vozilo sa odgovarajuom posadom da je spremno za intervenisanje. Rukovodilac intervencije ili lice koje on ovlasti, sainjava izvetaj o zavrenoj intervenciji. Zakljuna radnja po zavretku svake intervencije je izrada analize gaenja poara. Analizom se ustanovljava stepen mobilnosti i obuenosti jedinice, uoene greke i propusti prilikom gaenja, i izvodi se odgovarajuci zakljuci. Prorada analiza i rada VJ na intervencijama mora biti stalna obaveza. Takoe, vri se popunjavanje statistikih obrazaca za poare i eksplozije koji su propisani i slue za dalju statistiku obradu.

Sl.br. 35. Rad na dogaivanju poara

Sl.br. 36.Iznoenje oteene i izgorele opreme i predmeta

SPAAVANJE I EVAKUACIJA LJUDI NA POARU Glavni zadatak VJ na poaru je spaavanje ljudi iji je ivot ugroen opasnim faktorima poara (vatra, dim, visoka temperatura). Prilikom dolaska na mesto poara RGP je duan da na osnovu izvianja i procene situacije donese reenje o neophodnosti spaavanja ili evakuacije ljudi. Spaavanje ljudi su taktika dejstva VJ na spaavanju ljudi, koji ne mogu samostalno napustiti zonu gde opasni faktoru poara utiu na njih. Evakuacija ljudi je prinudni proces samostalnog kretanja ljudi u pratnji vatrogasaca iz zone opasnih faktora poara. Raspored i nain spaavanja ljudi odreuje se od strane RGP u zavisnosti od sutuacije i stanja ljudi.

60

Poseban problem predstavlja izvianje, utvrivanje opasnosti i spasavanje i evakuacija iz zona gde se pojavljuju otrovne materije (amonijak, sumporni gas, hlor i dr.). Kao putevi za spaavanje ljudi mogu da slue osnovni ulazi i izlazi, prozorski otvori, balkoni, terase, otvori u krovovima, kao i otvori u pregradama, meuspratnim konstrukcijama i zidovima koji postoje ili koje vatrogasci naprave prilikom intervencije. Spaavanje ljudi, u prvom redu, vri se najkraim i najbezbednijim putevima. Najee se koriste osnovni izlazi i stepenita (ljudi poznaju izlaze, nema potrebe za specijalnim sredstvima za spaavanje). Ako su ti putevi zadimljeni vri se hitno odimljavanje istih. Prozorski otvori i balkoni, koriste se za spaavanje, kada su unutranja stepenita i hodnici i drugi pogodni putevi zahvaeni plamenom i gustim dimom, ili temperatura u njima premauje dozvoljene granice. U tim sluajevima za spasavanje se primenjuje specijalna oprema (lestve, platforme, uskoni jastuci, spusnice, uad i dr.). Ako nema druge mogunosti spaavanja u pregradnim zidovima i meuspratnim konstrukcijama prave se otvori za spaavanje. Nain spaavanja ljudi odreuje se u zavisnosti od situacije na poaru i stanja ljudi kojima je potrebna pomo. Osnovni naini spaavanja ljudi su: samostalni izlazak ljudi, izvoenje ljudi pod nadzorom vatrogasaca, iznoenje ljudi i sputanje spaavanih sa visine. U veim sluajevima, primetivi opasnost, ljudi izlaze iz prostorije jo pre dolaska VJ. Ako su u prostoriji ostali ljudi, a putevi spaavanja su ouvani a stanje spaavanih je takvo da oni mogu bez pomoi da izadu iz opasne zone, organizuje se njihov samostalni izlazak, pokazivanjem ili objavljivanjem bezbednih pravca kretanja (nezadimljena stepenita, otvoreni osnovni i rezervni izlazi). Kada su putevi spaavanja zadimljeni ili malo poznati, a stanje i uzrast spaavanih takvi da je samostalno izlaenje iz opasnih zona opasno, organizuje se izvoenje spaavanih od strane vatrogasaca. Ako ljudi nemogu sami da se kreu, vri se iznoenje (deca, bolesni i invalidi). U nekim sluajevima naini spaavanja se kombinuju (izvode se ljudi na krov ili terasu pa se lestvama ili na drugi nain sputaju). Izvianje i naini traenja ljudi u poaru objanjeni su u delu "Izvianje poara". Na osnovu procene situacije RAGP prilikom spaavanja ljudi moe doneti sledee odluke: ako je na poaru angaovano dovoljno snaga i sredstava RGP odmah organizuje spaavanje ljudi uz istovremeno postavljanje sprava i oporeme i gaenje poara, ako su ljudi ugroeni od plamena a putevi spaavanja odseeni ili mogu biti odseeni plamenom postavljaju se pruge i mlazevi za gaenje odmah, ako je na poar angaovano dovoljno snaga i sredstava i direktne opasnosti po ivot ljudi nema, a RGP je siguran da poar moe biti vrlo brzo ugaen postavljanjem opreme i gaenjem na pravcima irenja poara, dejstva VJ se usmeravaju na spreavanje panike i istovremeno gaenje poara, ako nema dovoljno snaga i sredstava za istovremeno vrenje radnje gaenja i spaavanja, sve VJ su upuene na izvoenje spaavanje, i postavljanjem pruga za gaenje na mestima gde su ljudi neposredno ugroeni od plamena, i na putevima spaavanja. Redosled spaavanja odreuje se stepenom opasnosti po ljude. Kad je stepen opasnosti isti, prvi se spaavaju deca, bolesni i stari. Ako je ljude zahvatila panika, preuzimaju se mere za njeno eliminisanje. Ljudi koje je zahvatila panika, vrlo lako se pokoravaju komandama i izvravju naredbe bez razmiljanja. Vatrogasci mirnim, staloenim i jakim glasom potinjavaju svojoj volji lica koja se spaavaju. Ako je nemogue ljude spaavati osnovnim putevima evakuacije, koristi se spoljanje poarno stepenite i sredstva za spaavanje. Lestve se postavljaju tako da jedna polovina prozora bude slobodna za prelaz na lestve. Ljudi na lestvama se mogu vezivati konopcima koje dre vatrogasci. U pojedinim sluajevima put za spaavanje ljudi prolazi kroz dim ili topolotu. U tim sluajevima, ako vatrogasac nema rezervnu masku i izolacioni aparat sa "T" ravom, pre prolaska kroz opasnu zonu spaavani se pokrije po mogustvu mokrim prekrivacem, a glava mu se obmotava sa gustom tkaninom natopljenom vodom.

61

Zbog moguih problema i nepredvienog ponaanja ljudi koji se spaavaju, RAGP odreuje jednog komandira koji neposredno rukovodi redosledom i nainom spasavanja. Pravilo je da se obino liftovi ne koriste za evakuaciju ljudi, jer svaka sloenija intervencija podrazumeva iskljuenje dovoda elektrine energije, a i produkti gorenja u znatnoj meri popunjavaju prostor u kome se lift kree. Iskustvo je pokazalo da korienje lifta u poetnom razvoju poara omoguava brzu evakuaciju, pod pretpostavkom da je iskljuena pojava panike i spreeno popunjavanje kanala lifta prduktima gorenja. To znai da lift moemo koristiti za evakuaciju samo pod navedenim uslovima, radi njegovog bezbednog korienja. Spaavanje ljudi u konkretnim sluajevima u razliitim objektima objanjeno je za svaki sluaj posebno (bioskopi, pozorita, robne kue, bolnice, deije ustanove, metro itd.). Spaavanje ljudi u poarima objekata sa masovnim boravkom ljudi, uvek je praeno sa dosta tekoa. Zbog toga se za takve objekte prilikom izbijanja poara predvia slanje maksimalnih snaga sa sredstvima za spaavanje i gaenje. Zbog toga se za sve objekte gde je mogu masovan boravak izrauju planovi gaenja poara i evakuacije ili operativne karte gaenja poara. VJ u svom radu moraju vrlo esto vriti obilaske i vebati na ovim objektima. U svim sluajevima kada se vri spaavanje ljudi RGP odmah po dolasku na mesto poara poziva ekipe hitne medicinske pomoi. Do dolaska ekipe hitne pomoi, pomo povreenima ukazuju vatrogasci. Pri opekotinama oslobaa se od odee opeeni deo tela, nedodirujui opeena mesta, povreeni deo se pokriva sterilnom poveskom ili istom tkaninom. Pre toga je potrebno oistiti kou oko opeenog dela, tamponom nakvaenim alkoholom, ili dezifincirajuim rastvorom. Ako je opokotina posledica dodira sa kiselinom, ispira se opeeno mesto u toku 10 - 15 minuta hladnom vodom. U sluaju baznih opekotina ispiranje se vri 5 - 10 proentnim rastvorom borne ili dvo procentim rastvorom siretne ili limunske kiseline. Krvarenje se zaustavlja pomou gumene trake ili sterilnog zavoja, rana se dezinfikuje jodom ili alkoholom i postavi se sterilna gaza. Pri prelomu udovi se postavljaju uz ine, drvene letve ili per ploe kako bi se imobilisali i tek posle toga povreeni se prenose. Pri iaenju, istezanju ili uganuu, ograniava se pokretljivost povreenog dela tela, stavlja se elastini povez, stavlja se hladna obloga i nastradalom se obezbeuje potpuni mir. Pri povreivanju od napona elektrine energije, nastradali se oslobaa od uticaja energije (iskljuuje se napon, odseca se ili se suvim neprovodljivim predmetom skida provodnik sa nastradalog). Kada je napon iskljuen nastradali se iznosi napolje na sve vazduh i bez odlaganja se primenjuje vetako disanje. U sluaju trovanja dimom, ili toksinim gasovima pri onesveivanju ili guenju nastradalom se to hitnije obezbeuje ist vazduh ili kiseonik, i poinje sa vetakim disanjem.Na sl.br. 37. prikazani su neki od naina spaavanja i evakuacije.

62

Sl.br. 37. Naini spaavanja i evakuacije sa visokih objekata

Sl.br. 38. Primer spaavanja sa visine pomou automehanikih lestvi EVAKUACIJA I SPAAVANJE MATERIJALNIH VREDNOSTI Vatrogasne jedinice imaju zadatak da organizuju aktivnosti spasavanja i evakuacije ljudi i ivotinja ugroenih poarom, da neposredno gase nastale poare i da evakuiu i spaavaju materijalne vrednosti koje su ugroene poarom ili sredstvima koje se koriste pri gaenju poara. Pod pojmom materijalne vrednosti podrazumevaju se predmeti i sredstva ija vrednost uslovljava da budu sauvani od mehanikog oteenja, dejstva vatre i toplote i negativnog dejstva sredstava za gaenje. U najveem broju sluajeva ugroene materijalne vrednosti se spasavaju uz zatitu sa mlazevima vode, koji spreavaju irenje poara ka njima, dok se ne iznesu na siguran prostor. Stihijske radnje kao to je bacanje imovine kroz otvore prozora, i sl. nisu doputeni jer mogu prouzrokovati bitna mehanika oteenja. Odluke o evakuaciji imovine donosi RGP na bazi procene da je ona neminovna, tj. kada ne postoji druga mogunost njene zatite. Evakuacije, u najveem broju sluajeva tee paralelno sa gaenjem poara, ali se evakauaciji moe pribei i ranije ukoliko to sitacija na terenu zahteva. Evakuacija imovine se vri kroz komunikacione puteve, uz zatitu ljudstva od dejstva vatre, toplote i produkata gorenja.

63

Zatita i uklanjanje pojedinih ekspolozivnih i samozapaljivih sredstava kao to su razne vrste ekploziva i zapaljivih tenosti i gasova imaju prioritet u izboru taktikog nastupa VJ. Za sprovoenje evakuacije imovine i opasnih materija, VJ mora imati dovoljan broj angaovanog ljudstva ili za tu namenu treba angaovati zaposlene radnike, obezbeujuci im pri tome nesmetane uslove za sigurnu evakuaciju. Za evakuaciju posebno tekih sredstava treba koristiti raspoloiva sredstva kao to su: dizalice, transporteri, viljukari i sl. (sl.br. 39.). U uslovima nepostojanja dovoljnog vremena za sprovoenje celovite akcije evakuacije imovine, treba pristupiti pojedinanoj evakuaciji najvrednije imovine, a potom evakuaciji preostale. Evakuisana imovina se ne sme nagomilavati na hodninom i stepeninom prostoru jer moe doi do ruenja pojedinih konstrukcionih elemenata i izazivanja mehanikog oteenja, ve je treba izneti na bezbedno mesto, tj. na spoljni prostor, i obezbediti njeno uvanje.

Sl.br. 39. Evakuacija i spaavanje imovine iz zatvorenog i sa otvorenog prostora Zatita imovine od nekontrolisanog nabacivanja sredstava za gaenje Voda je najrasprostranjenije sredstvo za gaenje poara. Uporedo sa njenom primenom za gaenje namee se i pitanje vodozatite prilikom gaenja poara. Nekontrolisana upotreba moe prouzrokovati velike tete, cesto puta vee nego one nastale poarom (poplave i tete u stanovima koji nisu zahvaeni poarom, poplave raunske i druge opreme koja nije zahvaena poarom, oteenja na elektro i drugim instalacijama itd.). Zato VJ uporedo sa gaenjem i formiraju ekipu za zatitu od vode koja vodi rauna kod upotrebe vode prilikom poara. Na vatrogasna vozila se stavljaju polietilenski prekrivai (plastine folije), prekrivke od gumiranog platna, vree sa drvenom piljevinom, drveni podmetai, specijalni slivnici, kofe i dr. Korienjem ovih i drugih sredstava vri se zatita imovine u stanovima, materijalnih dobara, ureaja, maina i alata u radnim organizacijama. Vri se prekrivanje nametaja, maina, alata, ureaja i svega to se moe otetiti vodom, odgovarajuim prekrivaima od gume ili drugim folijama, stavljanje odgovarajuih podmetaa ili iznoenje istih iz prostora ugroenog vodom ili poarom. U principu ove ekipe vre evakukaciju imovine i opreme zahvaene poarom, a u koliko to nije mogue vri se njeno grupisanje na sredini prostorije tj. deo koji je najmanje ugroen poarom, a zatim prekrivanje odgovarajuim prekrivaima. Prilikom prikupljanja opreme ista se stavlja na stalae i drvene podmetae kako bi se zatitila od vode koja se koristi pri gaenju poara. Ekipa zatitu od vode treba da vodi rauna i o mogunostima odvoda vode iz prostorije koja se gasi. U zavisnosti od poloaja prostorije koriste se slivnici pomou kojih se voda usmerava na stranu gde nee prouzrokovati nikakvu tetu. U sluaju da su ugroene podrumske prostorije i magacini trae se ugradeni slivnici i kanali za oticanje vode, a u koliko ih nema trae se mogunosti za korienje pumpi za ispumpavanje vode. Ukoliko je i to nemogue angauju se vatrogasci i druga lica koji e vodu izbacivati kofama i drugim posudama. Kroz otvore u pokrivaima i plafonima voda se isputa samo u krajnjoj nudi ako ne postoji ni jedan drugi nain. Pri tome se moraju preduzeti mere zaite prostorije na niim etaama. Posebnu panju pri odvoenju vode sa mesta poara treba posvetiti merama bezbednosti vatrogasaca i drugih lica od povreda napona elektrine energije u sluaju da ista nije iskljuena a voda prodre u elektroinstalacije preko plafona i zidova. Manje koliine vode sa podova uklanjaju se posipanjem piljevine i njenim skupljanjem metlama i krpama.

64

ODIMLJAVANJE PRI POARU Pri poarima u zatvorenim objektima velike tekoe pri gaenju i spaavanju ugroenih lica predstavlja prisustvo velike koliine dima i visoke temperature. U takvim sluajevima je neophodno izvriti odimljavanje objekta ili puteva za evakuaciju. Odimljavanje se vri prenosnim ureajima i opremom za odimljavanje. To treba da rezultira: smanjenje ili potpuno eliminisanje dima i mnogobrojnih tetnih produkata gorenja, smanjenje temperature u unutranjosti objekta, poboljanje vidljivosti za vatrogasne jedinice koje uestvuju u gaenju i spaavanju, kao i za lica koja se nalaze u objektu, poveanje sigurnosti pri intervenisanju, smanjenje tete od poara, Odimljavanje objekta pri poaru je mogue izvriti pomou dve metode: isisavanjem dima (princip podpritiska), ubacivanjem sveeg vazduha (princip nadpritiska), Odimljavanje ubacivanjem sveeg vazduha se vri prenosnim ventilatorima razliite snage i kapaciteta. Ova metoda je novijeg datuma i pokazala je odline rezultate. Mobilni ureaj za odimljavanje metodom nadpritiska (ventilator) se postavlja na samom ulazu u objekat. Rastojanje od ulaza mora da bude toliko da vazduna kupa sveeg vazduha potpuno zatvori ulazni otvor. Kod standardnih ulaznih vrata to rastojanje je oko 3 metra.

Sl.br. 40. Pravilno postavljanje ventilatora za odimljavanje na ulazu u objekat Ovom metodom se stvara razlika izmeu spoljanjeg atmosferskog pritiska i vieg (pozitivnog) pritiska u objektu. Dim i gasovi unutar objekta potiskuju se od strane ubaenog vazduha, koji je pod viim pritiskom, kreui se ka izlaznim otvorima (vrata, stepenite, otvoren prozor i sl. 40 i 41.). Iz tog razloga ova metoda nosi naziv "ventilacija pozitivnog pritiska".

Sl. br. 41. Odimljavanje objekta pri poaru upotrebom dva ventilatora za ubacivanje sveeg vazduha Pri odimljavanju objekta mora se obratiti posebna panja o nainu postavljanja ureaja, izlaznim otvorima, uticaju vetra, kretanju dima kroz objekat i eventualnom ugroavanju lica zaostalih u objektu.

65

Ovaj deo taktikog dejstva vatrogasnih jedinica pri poaru i spaavanju posebno je naao primenu kod odimljavanja stepeninog prostora u viespratnicama, kao i kod odimljavanja podrumskih prostorija u poetnoj fazi gaenja poara. Pravilnom i strunom primenom ureaja za odimljavanje, ako to uslovi dozvoljavaju, akcija gaenja i spaavanja je bezbednija, bra i uspenija.

GAENJE POARA Gaenje poara je osnovni zadatak VJ. Uspeno gaenje poara postie se: pravilnim izborom odluujueg pravca na poaru, pravovremenom koncetracijom i uvoenjem snaga i sredstava, pravilnim rukovoenjem i komandovanjem VJ, dobrom taktikom obuenou i aktivnim odlunim dejstvima komandira i vatrogasaca. VJ koje su stigle na mesto poara, imaju zadatak da ugase poar u razmerama koje je on zahvatio do momenta uvoenja snaga i sredstava za njegovo gaenje. Odluujui pravac taktikih (borbenih) dejstava na poaru, predstavlja pravac na kome je stvorena opasnost za ljude, opasnost od eksplozije, najintenzivnije irenje vatre i gde rad VJ u datom momentu moe da obezbedi uspeh u gaenju poara. Pojavom novih vatrogasnih vozila sa savremenijim taktiko - tehnikim karakteristikama, a proizvodnjom efikasnijih sredstava za gaenje i linu zatitu, omogueno je znaajno smanjenje vremena gaenja poara. U gaenju poara uslovno se mogu izdvojiti dva perioda: lokalizacija i likvidacija poara. Poar se smatra lokalizovanim kada nema opasnosti po ljude i ivotinje a razvoj poara je ogranien i obezbeena je mogunost njegovog konanog gaenja raspoloivim snagama i sredstvima. Poar se smatra likvidiranim, kada je gorenje prekinuto i preduzete sve mere za spreavanje obnavljanja gorenja. Periodu lokalizacije odgovara vremenski period od poetka uvoenja prvih sredstava za gaenje do momenta kada je dalje irenje poara prekinuto (linearna brzina irenja jednaka nuli). Lokalizacija poara podrazumeva ne samo dalje irenje poara, ve i otklanjanje opasnosti po ivot ljudi, ili opasnost od eksplozije, obruavanja konstrukcija i dr. Vreme trajanja lokalizacije poara sastoji se od, vremena uvoenja neophodnih koliina sredstava za gaenje u svim pravcima irenja poara, i njihovo neprekidno obezbeenje, evakuaciju, otvaranje i rastavljanje konstrukcija, odimljavanje, korekciju taktikog nastupa na osnovu rezultata izvidanja ili izmene situacije na poaru. Osnovni uslov lokalizacije poara je : LJf LJpt ; If Ipt; Vsp = 0 gde je : 2 LJf If - faktiki (stvarni) utroak i intenzitet sredstava za gaenje na poaru [l/s i l/s m ] 2 LJpt Ipt - potrebni utroak i intenzitet sredstava za gaenje [l/s i l/s m ]; 2 Vsp - brzina rasta povrine poara [m /min]. Likvidacija poara, je vremenski period, od momenta lokalizacije do momenta potpunog prekida gorenja. Period likvidacije poara, karakterie se neprekidnim dejstvom, postepenim smanjenjem povrine poara i obima poslova. Trajanje ovog perioda zavisi od veliine poara do momenta lokalizacije poara, veliine i oblika poarnog optereenja, naina gaenja i efikasnosti upotrebljenih sredstava. U periodu likvidacije poara vre se taktika dejstva na uvoenju dopunskih snaga i pregrupisavanja istih, otvaranje i rastavljanje konstrukcija, odklanjanje opasnosti od deformisanih i sklonih padu konstrukcija, zatita od prekomerno upotrebljene vode, evakuacija materijalnih vrednosti i dr. Taktickim dejstvima VJ obezbeuje se dovoenje sredstava za gaenje, postavljanje pruga za gaenje, postavljanje lestvi i drugih sprava za spaavanje, postavljanje i rad dimovuka i specijalnih ventilatora, otvaranje konstrukcija i dr. Izvravanje zadataka taktikih dejstava zahteva odreeni vremenski period. (na primer: da bi se postavila odvodna pruga za gaenje poara na 20 sprat i da bi voda stigla do mlaznice, potrebno je u najboljem sluaju 10 minuta). Poznavanje taktikih dejstava VJ, omoguava stvaranje, uoptenog modela taktikih dejstava VJ (sl.br. 42.)

66

Sl.br. 42. Uopteni model taktikog dejstva VJ Na sl.br. 42. po ordinati se mogu unositi koliine utroenih sredstava, broj mlazeva ili vatrogasnih odeljenja i dr., a po apcisi vreme trajanja taktikih dejstava. Prava OB pokazuje izmenu potrebnog utroka i AB - faktiki (stvarni) utroak sredstva za gaenje. Delovi OA - trajanje slobonog razvoja poara, AB vreme lokalizacije poara, BC - vreme likvidacije poara. Gaenje veine poara u zgradama i objektima vri se uz primenu sredstava za gaenje. Gaenje poara na otvorenom prostoru (umski poari i dr.), koji su, po pravilu veliki, vri se uz primenu tehnikih sredstava za stvaranje pojaseva, zona i sl., a sredstva za gaenje koriste se u ve ogranienoj zoni ili sektoru. U zavisnosti od vrste gorive materije primenjuje se odgovarajue sredstvo za gaenje. Prilikom gaenja poara neophodno je predvideti rezervne snage koje e biti na rapolaganju RGP. U sluaju irenja poara ili ako otkae deo tehnike, RGP ima mogunost da uvede rezervne snage.

Oblici (forme) irenja poara U osnovi irenje poara se moe odvijati u tri osnovna oblika (forme) a to su: kruno, pravougaono i ugaono. Situacije na poaru su razlicite i poari vrlo esto mogu prilikom razvoja prelaziti iz jednog u drugi oblik. Kod krunog oblika (sl.br. 43a) poar je nastao u sredini prostora i ravnomerno se iri u svim pravcima. Kod pravougaonog irenja poara (sl.br. 43b) postoje dva sluaja. U prvom sluaju poar je nastao uz ivicu prostora i ravnomerno se iri po celom prostoru. U drugom sluaju poar je nastao na sredini prostora koji je pravougaonog oblika i ravnomerno se iri u oba pravca. Kod ugaonog irenja poara (sl.br. 43c) takode postoje dva sluaja. U prvom sluaju poar je natao u samom uglu prostora i o razvija se u svim pravcima pri emu je oblik irenja pod uglom od 90 . U drugom sluaju poar je nastao uz ivicu i po sredini prostora i iri se u svim pravcima, pri emu je oblik irenja pod uglom od o 180 .

a) kruno irenje

b) pravougaono irenje Sl. br. 43. Oblici (forme) irenja poara

c) ugaono irenje

Taktiki postupci (zahvati) vatrogasnih jedinica Za izvravanje zadataka gaenja poara VJ mogu najee primeniti sledee taktike postupke (zahvate): unutranji napad, spoljni napad, kombinovani napad. U zavisnosti od raspoloivih snaga i sredstava i u uslovima izbora napada na arite poara, bez obzira na izbor napada, isti se moe ostvariti izborom jedne od tri mogue varijante: frontalni napad, obuhvatni napad, koncetrini napad.

67

Unutranji napad (sl.br. 44.): izvodi se, po pravilu, kada to situacija dozvoljava, kod poara u objektima gde se moe koristiti centralni ulaz, stepenite i hodnici. Za ovu namenu mogu se koristiti, ukoliko postoje, poarni, pomoni ulazi i pomone stepenice kojima se moe nesmetano prii do arita poara. Unutranjim napadom se omoguava, ulazak snaga do mesta poara, unutar prostora nekog objekta, odakle se moe efikasno pristupiti gaenju, evakuaciji lica i imovine od poara, zatita susednih prostora. Za omoguavanje sprovoenja unutranjeg napada mogu se koristiti sredstva kojim se omoguava nastup snaga bez korienja standardnih komunikacionih puteva i izlaza. Tu se najee koriste razne vrste vatrogasnih lestava, (automehanike lestve, hidraulina zglobna platforma i dr). Unutranji napad, u uslovima kada je to mogue, izvodi se bezbedno po vatrogasce, omoguava maksimalni efekat gaenja uz minimalni utroak sredstava za gaenje u to kraem vremenu. Takoe omoguava sagledavanje toka gaenja i iznoenje vrednih ureaja i inventara iz prostora zahvaenog poarom ili u prostorijama ispod poara. Unutranji napad treba koristiti u svim situacijama kada je na mestu poara to mogue ostvariti. Spoljni napad (sl.br. 45.): Kod izbijanja unutranjih poara, gde je onemoguen pristup snagama do mesta arita poara i gde se ne moe iz unutranjosti delovati na pravce irenja poara, koristi se spoljni napad. Taktiki zahvat spoljnim napadom, opravdan je samo u uslovima gde se ne moe koristiti unutranji napad, zbog izraene opasnosti po vatrogasce, kada je iskljueno korienje klasicnih komunikacionih prolaza i ulaza u objekat, kao i korienje vatrogasnih lestava. Spoljna navala podrazumeva akciju gaenja sa odreenog bezbednog rastojanja, ubacivanjem kroz otvore sredstava za gaenje na mesta izbijanja plamena. Ovaj napad se najee koristi u uslovima kada je vatrom u celosti zahvaen objekat, ili pak u uslovima realne opasnosti od ruenja konstrukcija. Dobra strana korienja spoljnjeg napada, je najee bezbedan pristup snaga i sredstava mestu gaenja. Loa strana je neefikasan i esto viestruko vei utroak sredstava za gaenje, dugo vreme gaenja i nemogunost sagledavanja pravca i toka irenja poara unutar objekta.

Sl.br. 44. Unutranji napad

Sl.br. 45. Spoljnji napad

Kombinovani napad: ima iroku primenu kod gaenja poara u zgradama, skladitima, halama i sl. Primenjuje se u specifinim uslovima rada na glavne sektore treba delovati unutranjim napadom (prilazi se mestu arita poara na najkrae mogue rastojanje) uz istovremeno spreavanje irenja poara spoljnim napadom. Kod donoenja ocene u uslovima kada raspoloive snage i sredstva dozvoljavaju primenu napada na arite poara mogui je izbor frontalne, obuhvatne i koncentrine navale.

68

a)

b)

c)

Sl.47. a) frontalan napad b) obuhvatni napad c) koncentrini napad Frontalni napad (sl.br 47a): U sluajevima kada ne postoji opasnost od irenja poara, donosi se odluka o upotrebi frontalnog napada. Sve raspoloive snage i sredstva treba usmeriti na front gaenja dela objekta gde je i poar najintenzivniji i u to kraem vremenskom periodu nastojati da se poar ugasi. Vrlo esto se primenjuje u gaenju poara na otvorenom prostoru (skladita, poljski poari i sl.). Obuhvatni napad(sl.br. 47b): Primenjuje se esto pri gaenju veih poara, sa ciljem da se poar obuhvati sa najmanje dve ili tri strane odgovarajuim mlazevima. Koncentrini napad (sl.br. 47c): U situacijama kada vatrogasna jedinica ne raspolae sa dovoljno sredstava za gaenje poara, znai kada nije mogue izvesti napad, onda se u cilju zatite blie okoline vri akcija odbrane. Odbrana se moe primeniti u obliku aktivne i pasivne. Aktivna odbrana: Primenjuje se kada se deluje na ugroeni objekat i snage usmeravaju na stiavanje vatre na najopasnijim sektorima. Pasivna odbrana: Primenjuje se onda kada snage usmeravamo na zatitu ugroenih, ali jo nezahvaenih objekata, pomou mlazeva vode ili drugim nacinom. Pri tome vanu ulogu igra i smer duvanja vetra.

Sl.46. Kombinovani napad

Sl.br. 48. Aktivna odbrana

Sl.br. 49. Pasivna odbrana

69

U vatrogasnim slubama, u velikim gradovima u okviru vatrogasnih jedinica postoji stroga podela posla i uska specijalizacija u izvravanju pojedinih zadataka: Specijalne slube u tim jedinicama su najee: za pruanje prve medicinske pomoi (u nekim gradovima broj ovih intervencija je oko 95% od ukupnog broja intervencija VJ), za zatitu od dima i gasova, za vezu i osvetljenje na mestu poara, za obavljanje tehnikih zadataka i za zatitu od vika vode upotrebljene kod gaenja poara.

OTVARANJE I RASTAVLJANJE KONSTRUKCIJA Taktika dejstva VJ na otvaranju i rastavljanju konstrukcija vre se radi spaavanja ljudi, evakuacije imovine i ivotinja, otkrivanja skrivenih arita poara. Najuspenije primene sredstava za gaenje udaljavanje dima, gasova i sniavanje temperature, izmena pravca kretanja gasova i smanjenje brzine irenja poara, otklanjanje opasnosti obruavanja konstrukcije i uvoenje sredstava za gaenje na pravcima irenja poara. U zavisnosti od mesta i uslova razvoja poara, otvaranja ili rastavljanje konstrukcije vri se uz potovanje odreenih pravila. Na primer, za otkrivanje sakrivenih arita poara, odimljavanja i primenu sredstava za gaenje, konstrukcije se otvaraju tek posle postavljenja i spremnih za dejstvo sredstava za gaenje, na mestu otvaranja. U vertikalnim konstrukcijama (ventilacioni kanali, pregrade i dr.) otvaranje se vri iznad mesta poara, kako bi se spreilo irenje poara u vertikalnom pravcu. Podovi, meuspratne konstrukcije i krovovi od zapaljivih materijala, otvaraju se na granicama gorenja i vri uvoenje sredstava za gaenje radi otklanjanja opasnosti od irenja poara po horizontali.

OPASNOSTI PRILIKOM GAENJA POARA I MERE ZATITE Gaenje poara je skopano sa nizom opasnosti koje neposredno prete uesnicima (vatrogascima) gaenja. Neke od tih opasnosti mogu se predvideti i na taj nain, izbei ve u toku izvidanja poara, dok su druge skrivene i prete prilikom samog gaenja. U principu sve opasnosti mogu da se podele na: opasnosti prilikom kretanja na mestu intervencije; opasnosti od ruenja konstrukcija; opasnosti od toplote i visoke temperature; opasnosti od udara elektrine energije; opasnosti od produkata sagorevanja; opasnosti od eksplozije; opasnosti od agresivnih materija.
ZAGULJIVI GASOVI EL. ENERGIJA

RUENJE

REAKCIJA MLAZA

EKSPLOZIJA

TOPLOTA

Sl.br. 50. Opasnosti prilikom gaenja poara

TROVANJE

RADIOAKTIVNE MATERIJE

AGRESIVNE MATERIJE

70

Opasnosti prilikom kretanja na mestu intervencije Kretanje vatrogasaca mora da bude krajnje oprezno zbog izbegavanja raznih opasnosti koje u jednom delu mogu da se predvide, a mogu da nastanu i u toku samog kretanja. Kretanje kroz prostorije u kojima je smanjena vidljivost, nosi opasnost od propadanja, kroz otvore u podu, ili kroz slabo nosive delove poda, zapinjanja i padovi od raznih prepreka na pravcu kretanja, udara glavom o niske delove tavanice ili grede. Kretanje uz i niz stepenice nosi opasnosti od saplitanja i pada. Kretanje po krovu i visokim delovima objekta nosi opasnost od propadanja kroz slabo nosive delove krova ili pada usled klizanja ili sile reakcije mlaznice koju dri vatrogasac. Rad na poaru sa lestvama nosi opasnost od loeg postavljanja i pada istih, ne vezivanja karabinom za preage lestvi kao i lo poloaj mlazniara, zbog ega isti moe da padne. Zatita od ovog dela nabrojanih opasnosti podrazumeva kompletnu linu zatitnu opremu (lem, opasa, sekirica), zatim noenje baterijske svetiljke za osvetljavanje pravca kretanja, korienje snage punog mlaza za uklanjanje kako prepreka ispred tako i prepreka iznad sebe, noenje ueta i vezivanje za nosee delove krovne i drugih konstrukcija prilikom rada na visini, zauzimanje pravilnog poloaja pri radu sa mlazevima pod pritiskom.

Opasnosti od ruenja konstrukcija Pod konstrukcijama podrazumevamo nosee zidove, stubove, stepenita i one delove objekta koji imaju ulogu nosaa ostalih nadgraenih delova. Ruenje konstrukcija u poarima se najee deava kada je poar u razbuktaloj fazi, kada su temperature takve da nosee konstrukcije nemaju vie onu nosivost, kao na normalnoj temperaturi (eline i drvene konstrukcije, konstrukcije od armiranog betona i dr.). Opasnost od ruenja moe da se predvidi u toku izvianja samo ako se zna da je konstrukcija od elika i nezatiena od dejstva toplote. U drugim sluajevima ruenje moe samo da se nasluti i do ruenja ne mora doi. U svakom sluaju, ruenje konstrukcije predstavlja veliku opasnost po uesnike akcije gaenja poara. Zatita od ove opasnosti, pre svega svodi se na dobro izvianje i poznavanje graevinskih karakteristika objekta, preduzimanje preventivnih mera kojima bi se ruenje izbeglo (postavljanje podupora ili namerno ruenje), sklanjanje u okvire vrata ili prozora (posebno prilikom pada tavanice), kao i praenje razvoja situacije na poaru. Praenje razvoja situacije moe doprineti da se predvidi ruenje dela objekta i da se vatrogasci na vreme povuku iz ugroenog dela. Pojave koje prate neposredno ruenje su: opadanje maltera, pukotine, iskrivljenost (kod elinih nosaa) i dr.

Opasnost od toplote i visoke temperature Na intervencijama prisustvo toplote izuzetno mnogo oteava rad i preti ugroavanjem uesnika intervencije u smislu opekotina. Toplota koja se stvara prilikom poara deluje na vatrogasce ne samo visokom temperaturom ve i zraenjem plamena. Zatita od ove opasnosti svodi se na korienje lema sa vizirom po mogucstvu tamnijim, zatitnih odela i odela za prilaz ili prolaz kroz vatru, kao i zatita hladenjem vodenim mlazevima vatrogasaca ili vozila.

Opasnosti od udara napona elektrine energije Napon, elektrina energija (struja) nosi sa sobom opasnost od strujnog udara, povreivanja ili smrti vatrogasaca. Prilikom udara napona elektrine energije posebna opasnost je odbacivanje tela oveka koji je doao u dodir sa vodom pod naponom pri emu mogu da nastanu povrede i od pada.

71

Opasnost od napona elektrine energije se sree praktino na svim poarima u vidu neizolovanih provodnika (izolacija izgorela), zatim kao nadzemna mrea na stubovima (koji se mogu nehotice dodirnuti mlazom vode), naponska mrea koja napaja inska vozila (vozovi, tramvaji, trolejbusi). Takoe, opasnost preti i kod poara na trafo stanicama gde je napon mnogo vei nego u gradskoj mrei. Posebna opasnost preti kod nepravilno izvedenih elektrinih instalacija u kuama (dovod elektrine energije sa dve strane), zgradama i sl. Zatita od udara napona elektrine energije (strujni udar), podrazumeva da se ve u toku izvianja mesta poara iskljui napajanje elektrinom energijom objekta koji je ugroen poarom, ne dohvatanje provodnika golom rukom ili vlanom rukavicom, ne bacanje mlaza vode na provodnike, uzemljenje ako su u pitanju inska vozila. Kod visokonaponskih postrojenja (trafo stanice i sl.) ne prilazi se mestu poara sve dok napon elektrine energije nije sigurno iskljuen.

Opasnosti od produkata gorenja Produkti gorenja, nose sa sobom opasnosti, od smanjene vidljivosti, smanjenja koncentracije kiseonika u vazduhu, a samim tim guenja, esto i od dejstva na kou i druge organe. Veliki broj razliitih produkata gorenja moe se nai u jednom poaru. Ovo zavisi od materija koje gore (CO, CO2, SO2, jedinjenja hlora i dr.), koliine prisustva kisonika u vazduhu i dr. Zatita od ove opasnosti, je pre svega korienje izolacionih aparata, korienje sredstava za osvetljenje, korienje opreme za odimljavanje prostorija (dimovuci, ventilatori).

Opasnosti od eksplozije Opasnosti od eksplozije nastaju prilikom poara u prostorijama gde ima sudova pod pritiskom, ili sudova koji sadre eksplozivne materije. Posebno su opasne eksplozije nastale usled hemijskih reakcija. Dejstvom vode na predmete sa visokom temperaturom gde se razvija praskavi gas (termoliza vode). Moe doi do eksplozije. Do eksplozije moe doi i od praina u prehrambenoj, drvnoj, metalnoj industriji i dr. Zatita se svodi na paljivo rukovanje mlazom vode, hlaenje sudova pod pritiskom i njihovo eventualno iznoenje iz zone poara, korienje vodene magle za obaranje eksplozivnih praina, kao i zauzimanje vrstih zaklona prilikom gaenja (hladenja) poarom zahvaene sredine.

Opasnosti od agresivnih i otrovnih materija Agresivne i otrovne materije, mogu da izazovu razne povrede pa i smrt kod uesnika gaenja. Opasnosti nastaju, kada se agresivne i otrovne materije oslobode, iz sudova u kojima se uvaju (cisterne, autocisterne, vagon cisterne i dr.). Njihova isparenja i direktno dejstvo ugroavaju uesnike gaenja i oteavaju rad. Zatita uesnika gaenja podrazumeva esto puta kompletnu zatitnu opremu (zatita organa za disanje, zatita glave, tela, ruku i nogu) i poznavanje osobina agresivnih i otrovnih materije i postupka sa istim.

GAENJE POARA U OTEANIM USLOVIMA RADA Proces gaenja poara, je pre svega, struan rad koji zahteva tano odreenu organizaciju i redosled postupaka. U zimskim uslovima, pri jakom vetru, na nepristupanim terenima ili ako nema dovoljno sredstava za gaenje - gaenje poara e biti jo vie oteano. Nedostatak vode za gaenje poara: Nedostatak dovoljne koliine vode za gaenje poara zahteva posebnu organizaciju i pred RGP se javlja problem obezbedivanja dovoljne koliine vode. U tom

72

sluaju RGP organizuje vodnu grupu koja treba da obie teren sa ciljem pronalaenja izvorita vode u okolini. Voda se do mesta intervencije najcee doprema vatrogasnim vozilima, ali se dopremanje moe vriti i autocisternama drugih preduzea, relejnim snabdevanjem vatrogasnim pumpama, a ponekad i lancanim putem uz pomoc kofa i drugih posuda. U takvim okolnostima je veoma bitno na koji nain e se koristiti postojea koliina vode za gaenje. U tom sluaju koristi se raspreni mlaz ili vodena magla, uz neposredno dolaenje do mesta poara. Takoe, smanjuje se broj mlazeva i vri povremeno prekidanje rada istih. Radi racionalnog korienja vode i pritisak na pumpi je smanjen. Ako to uslovi diktiraju, za gaenje poara se moe koristiti i pena radi efikasnijeg gaenja. Kada je slab pritisak vode na hidrantu, RGP moe da naredi iskljuenje okolnih potroaa, radi poveanja pritiska. Ako je vea udaljenost mesta poara od izvorita vode, onda se odreuje sistem dovoenja vode pomou autocisterni. Gaenje poara na niskim temperaturama: Niske temperature u zimskom periodu bitno oteavaju rad VJ pri gaenju poara. Pored niske temperature, zimski period karakterie esto jak vetar, vejavice i sneg. Vetar sa snegom smanjuje vidljivost, ime se usporava kretanje vozila, a istovremeno se poar bre razvija. Poledica i neprohodnost puteva, usled zavejanosti snegom, smanjuje mogunost manevrisanja vatrogasnih vozila, to oteava gaenje. esto je onemogueno korienje podzemnog hidranta koji su zatrpani snegom i teko se pronalaze. Sve to zahteva posebne pripreme koje VJ moraju da obave, kako bi zimski period doekale spremno za uspeno obavljanje zadataka u oteanim uslovima. Pripreme se odnose na obezbeenje potrebnog alata i druge opreme koja je neophodna za rad u zimskim uslovima kao i na opremanju vozila za zimski reim rada. Potrebno je pripremiti vei broj lopata i drugog alata, lanaca za vozila, sredstava za odmrzavanje hidranata i za posipanje zaleenih puteva. U toku akcije treba ee menjati ekipe, a premorene i prozeble smestiti u tople prostorije i obezbediti im suvu odeu i obuu. Za uspean rad vatrogasne tehnike treba preduzeti odgovarajue mere za odravanje motora i njihovo pravilno funkcionisanje. Voda se ne sme zaustavljati, bez obzira da li je potrebno da se privremeno zaustavi. Za potisna creva treba koristiti creva veeg promera, a spojnice zatrpati snegom, piljevinom ili drugim materijalom. Poto voda ne sme da stoji u crevima, mlaznica treba kad se ne koristi biti malo otvorena. Da bi se spreilo smrzavanje vode u crevima, dobro je da se u creva a pre svega spojke protrljaju snegom. Creva se prilikom postavljanja moraju na vie mesta privrstiti a zaleene spojke treba grejati sa toplom vodom, parom izduvnim gasovima sa vozila. Po zavretku intervencije creva se tee skupljaju i odnose u tople prostorije radi odmrzavanja. Izolacioni aparati na jako niskim temperaturama postaju neupotrebljivi samo tada ako se u toku upotrebe previe ohlade. Obrazni deo maske koji je od disanja jo oroen, zbog smrzavanja moe se skupiti i postati neupotrebljiv. Koncentrat za penu je prema smrzavanju razliito otporan pa se mora uvati na odgovarjuem toplom mestu ili ga po potrebi grejati. Gaenje poara pri jakom vetru: Jak vetar nepovoljno utie na razvoj poara na otvorenom prostoru, jer znatno pojaava gorenje i doprinosi da se poar iri velikom brzinom. Kod otvorenih poara on razbacuje ugarak i iskre po okolini, tako da se mogu pojaviti nova arita. Pri jakom vetru poveava se opasnost od ruenja nagorelih konstrukcija, a vetar ometa dejstvo i usmeravanje mlazeva, naroito mlazeva pene. Za gaenje u ovakvim uslovima je potrebno angaovati jake snage i treba brzo gasiti poar. Samo gaenje prati pravac irenja poara koji diktira vetar. Gaenje mora biti usmereno prema najopasnijim mestima u cilju lokalizacije poara. arite se gasi na taj nain to se najjae snage grupiu u pravcu irenja poara, tj. za vetrom. Iz tog pravca se dejstvuje punim mlazom. Da bi se sprecilo irenje poara, treba gasiti arite i sa strane, rasprenim mlazevima. Zbog velike mogunosti prenoenja vatre putem iskri i ugaraka moraju se predvideti rezervne snage za gaenje novonastalih poara. Takoe treba organizovati deo VJ koji e voditi rauna o zatiti okolnih objekata. Praksa je pokazala da su za gaenje poara pri jakom vetru od presudnog znaaja jake snage i dovoljne koliine vode. To treba da ima na umu RGP kada odluuje da li treba pozvati pomo. Gaenje poara nou: Karakteristika poara nastalih nou, je da zbog kasnog otkrivanja, a samim tim dueg vremena slobodnog razvoja poprimaju velike razmere, to umnogome komplikuje akciju gaenja. Mrak oteava rad VJ zbog slabe vidljivosti. Najee je teko doi do objekta koji je zapaljen, veoma se teko ulazi unutar objekta, jer su kapije obino zakljuane. Sve ovo oteava izvidanje poara i sagledavanje situacije. Zbog nepoznavanja terena i slabe vidljivosti smanjena je brzina u radu VJ koje uestvuju u gaenju, a poveana je opasnost od povreivanja. Zbog toga je potrebno ljudstvo u VJ obuavati u uslovima koji su slini nonom radu i detaljno prouavati teritoriju koju obezbeuje VJ.

73

RUKOVOENJE TAKTIKIM DEJSTVIMA GAENJA POARA I SPAAVANJE Rukovoenje taktikim dejstvima VJ na gaenju poara i spaavanju, je zadatak rukovodioca gaenja poara (RGP) ili operativnog taba. Obaveze i ovlaenja RGP odreeni su Zakonom o zatiti od poara i drugim aktima i pravilnicima koji definiu rad VJ. Rukovoenje, taktikim dejstvima VJ na gaenju poara i spaavanju, od strane RGP je nezavisno od funkcije koju on obavlja u VJ. U knjizi nisu razmatrana pitanja uloge i zadataka komandira i rukovodilaca u optoj organizaciji rada VJ, ve samo pitanja organizacije i uloge komandira VJ na intervencijama. Osnovni princip rukovoenja VJ na poarima i spaavanju su: rukovodenje od strane jednog oveka (jedno stareinstvo), operativnost, neprekidnost, prilagodljivost. Da bi RGP, mogao uspeno rukovoditi i prognozirati situaciju na poaru, potrebno je da, pored ostalog, dobro poznaje, zakonitosti razliitih nauka (fizike, hemije, psihologija ljudi, rukovoenje ljudima i dr.). Znaajnu pomo RGP pruaju operativni planovi i operativne karte gaenja poara. RGP ima Zakonom o zatiti od poara i drugim aktima definisana odreena ovlaenja koja koristi prilikom vrenja svoje funkcije (iskljuenje napona elektrine energije, zaustavljanje saobraaja, ruenje objekta ako se drugaije ne moe spreiti irenje poara, nasilno otvaranje objekata ako preti opasnost od poara, evakuacija ukupne imovine i dr. RGP organizuje sve oblike taktikih dejstava VJ na poaru i spaavanju i drugih intervencija odgovara za njihovo izvravanje. U ostvarivanju svoje funkcije, RGP vri izvianje poara, procenu situacije, donosi odluku i daje taktike zadatke VJ i kontrolie njihovo izvrenje. Da bi mogao da donese, to kvalitetniju odluku RGP mora da analizira informaciju o poaru, oceni situaciju na poaru i veliinu snaga i sredstava pristiglih na poar. Osnovni elementi situacije na poaru su: veliina i mesto poara, prisustvo ljudi i stepen opasnosti koji im preti, prisustvo VJ i njihove taktike mogunosti, pristizanje novih VJ, obezbeenje sredstava za gaenje i operativno - taktike karakteristike objekta gde je izbio poar, meteoroloki uslovi i dr. RGP prouava i procenjuje situaciju poev od kretanja na poar, u putu kretanja, na osnovu operativnih karti i informacija dobijenh radio vezom iz KOC-a, po spoljnim obelejima poara kako u toku kretanja tako i u momentu dolaska na mesto poara. Na osnovu raspoloivih polaznih podataka o situaciji, podataka dobijenih iz izvianja poara, RGP treba da zna, da odredi, moguu brzinu irenja poara i njegovog obima, ili fronta i zonu zadimljavanja i njene karakteristike. RGP treba da uoi i predvidi mogunost obruavanja, eksplozije, erupcije, kipljenja itd. Na osnovu doneena odluke, RGP mora da odredi glavni - odluujui pravac taktickog nastupa VJ na poaru. Glavni - odluujui pravac na poaru je jedan, njegovo mesto se moe menjati sa promenom situacije, takode se moe menjati i obim i sadraj taktikih dejstava VJ na glavnom pravcu. Odluujui - glavni pravac daje mogucnost odredivanja sredstava, naina i metoda gaenja. Izbor sredstava za gaenje, zavisi od vrste materije koja gori (klase poara) a vrsta sredstava, odreuje koja e se vatrogasna vozila i oprema koristiti. Ako se do dolaska, poar iri na jednom ili vie pravaca, snage i sredstva treba skoncentrisati i uvoditi pre svega po glavnom pravcu irenja poara a zatim sa svih strana. Znaajno mesto RGP ima u aktivnosti oko realizacije svoje odluke i kontroli njenog sprovoenja od strane VJ. Zadaci koji se izdaju VJ od strane RGP moraju biti jasni i dobro shvaeni. Zadaci koje izdaje RGP potcinjenim komandirima ostvaruje se putem kratkih i jasnih naredbi i upustava. Naredenja RGP moraju se dosledno izvravati. U sluaju iznenadne izmene situacije na poaru i nemogunosti pravovremenog informisanja RGP, komandiri koji rukovode pojedinim sektorima deluju samostalno, uz obavezu obavetavanja RGP im se za to stvore uslovi. U procesu rukovoenja VJ na poaru, RGP mora da organizuje saradnju izmeu VJ po sektorima rada i taktikim dejstvima po mestu i vremenu. U ukupnom vremenu taktikog dejstva VJ na poaru, postoje dva pravca delovanja RGP: delovanje RGP koji je prvi stigao na mesto poara, i delovanje rukovodioca vieg po inu, koji po pravilu dolazi na poar, posle slanja dodatnih VJ ili snaga iz drugih VJ. Znaajna uloga pripada RGP koji je prvi stigao na mesto poara, sa najee nedovoljnim snagama i sredstvima i nedovoljno tacnim podacima o situaciji na poaru. Organizovati gaenja poara u poetnom periodu, znai umeti za vrlo kratko vreme, oceniti situaciju, odrediti mogue pravce irenja poara, odrediti taktiki nastup i izdati nareenje VJ. Znanje i iskustvo omoguavaju RGP dana osnovu velikog broja informacija u tom periodu, na poaru, proceni situaciju i donese pravilnu odluku. Prognoza, daljeg razvoja poara, je veoma bitna, jer na osnovu nje RGP, koji je prvi stigao na mesto poara, trai pomo u dodatnim snagama i sredstvima. Pri tom, treba imati u vidu injenicu, da ce se poar verovatno i dalje iriti, pa traene snage i sredstva za pomo moraju biti jo vee.

74

Postupci RGP koji je prvi stigao na poar, imaju poseban znaaj za uspeh gaenja poara i spaavanja. Obino ovaj RGP deluje u ekstremnim uslovima, i vema je vano da na vatrogasce u tim kratkim minutama deluje na nain da im ulije poverenje u mogunost izvrenja postavljenih zadataka, i potini svojoj volji. Greke koje ispolji prvi RGP obino dovode do produavanja procesa gaenja poara i poveanja materjalne tete. U zavisnosti od stepena informisanosti o situaciji RGP moe doneti odluke u sledeim uslovima: odluke u uslovima poznavanja svih osnovnih elemenata na poaru (to su retki primeri i vezani su za manje poare otvorenog prostora ili poara u poetnom stadijumu), odluke u uslovima rizika kada je situacija u poetku gaenja poara procenjena na bazi verovatnih karakteristika i gde se svi bitni elementi ne mogu sagledati u celosti, odluke u uslovima nejasne situacije, nepoznavanja osnovnih elemenata situacije, poara industriskih kompleksa, velike zadimljenosti i visoke temperature i sl. To znai, da se odluka mora doneti vrlo esto u uslovima u kojima se nemogu precizirati svi elementi, tj u uslovima rizika. Da bi rizik bio opravdan, moraju se odrediti sledee injenice: nepostojanje opasnosti po ivot uesnika gaenja niti onih koji oekuju pomo, iskustveno posmatranje situacije na bazi slinih dogaaja, mogunost donoenja alternativnih odluka i slino. Prevelika bojazan prema riziku, dovodi do neaktivnosti VJ, ali i velika samouverenost i ne sagledavanje toka intervencije mogu prouzrokovati lo rezultat. RGP bez posebne potrebe ne treba menjati, to znai, da e prvi komandir koji stie na lice mesta rukovoditi tokom intervencije do momenta stizanja komandira - rukovodioca vieg po inu. Rukovodioc vii po inu, se informie o toku intervencije i on donosi odluku dali e preuzeti rukovoenje ili e to i dalje raditi RGP koji je prvi stigao na mesto poara. Pregrupisavanje snaga i sredstava vri se u sluaju iznenadne promene situacije izazvane eksplozijom, obruavanjem i brzim irenjem vatre na druge gorive povrine. Odgovornost za dalje postupanje i rukovoenje na poaru pada na teret rukovodioca najvieg po inu. Analizom greaka u rukovoenju, prilikom taktikih dejstava gaenja poara i spasavanja, dolo se do zakljuka, da najvie greaka ini RGP koji je prvi stigao na mesto poara. Iz tih razloga se obuci ovih opereativnih kadrova (voa grupa, komandiri odelenja, vodova i eta) posveuje posebna panja. Naini njihove obuke izvode se na razliite naine, a gde za to postoje uslovi i u specijalnim poligonima i trenaerima. RGP na poaru radi breg raspoznavanja treba da nosi posebnu oznaku. RGP prilikom veih i sloenijih poara, esto nije u stanju da sam ostvari potpunu koordinaciju rada, niti moe da postigne sve to je potrebno da bi se gaenje uspeno odvijalo. Iz tih razloga i u uslovima istovremenog angaovanja vie VJ u gaenju, formira se operativni tab. Kod formiranja operativnog taba obavezno treba utvrditi mesto za njegov smetaj - komandni punkt, odakle e se rukovoditi gaenjem poara. Komandni punkt (mesto) se postavlja na mesto odakle se najbolje moe pratiti dejstvo VJ na glavnim odluujuim sektorima rada. RGP se stalno nalazi na komandnom punktu odakle je u mogunosti da prati razvoj poara, koordinira akcije gaenja po sektorima kao i ukupan rad svih snaga angaovanih na gaenju poara i spaavanju. Komandni punkt se postavlja u okviru nekog prostora gde su postavljena sredstva veze i on mora biti posebno oznaen, a u uslovima intervencije nocu i odgovarajue osvetljen. Operativni tab ima zadataka da organizuje i realizuje sprovodenje plana koji je doneo RGP. U uslovima intervenisanja u velikim industrijskim objektima sa sloenim tehnolokim procesom, ili u uslovima poara gde su izraene posebne opasnosti (gasovi, radioaktivna materija, mogucnost eksplozije i sl.), u tabu se uvek nalaze i tehnika lica koja dobro poznaju tehnoloki proces ili karakteristike objekta koji se gasi. Zadatak taba je i priprema odluka za RGP i staranje o uslovima koji obezbeuju bezbedan rad VJ, odravanje ispravnosti angaavanje tehnike i otklanjanje neispravnosti, obezbeivanje dopunskih snaga, sredstava i dr.

SEKTORI RADA VJ Sektor rada (borbeni sektor) Sektori rada (borbeni sektori) na poaru, su sektori na kome su koncetrisane snage i sredstva sa konkretnim zadatkom i ogranienim frontom dejstava. Na sektorima rada je angaavano jedno ili vie odeljenja u izvravanju taktikog zadatka, a pod kontrolom jednog komandira - rukovodioca sektora rada. Treba razlikovati poarni sektor od sektora rada. Na jednom poarnom sektoru moe se organizovati, u zavisnosti od uslova koji vladaju na poaru vie sektora rada. Ako situacija na mestu

75

poara dozvoljava, dejstvo jednog fronta gaenja, RGP ce neposredno koordinirati radom te VJ, pa organizovanje posebnih sektora rada nije potrebno. Veliina sektora rada zavisi od karakteristika objekta i mogunosti manevrisanja snaga i sredstava. Svaki sektor rada ima vie pristupa zoni poara; kroz prozorske ili otvore vrata, napravljene otvore u pregradama, meduspratnim konstrukcijama, zidovima i dr. U uslovima veih i sloenijih poara, gde je neophodno angaovanje vie VJ koje e dejstovati iz razliitih pozicija i pravaca i koje su medusobno odvojene, treba organozovati onoliko sektora rada, koliko to situacija nalae. Kod poara na otvorenom prostoru, zavisno od konfiguracije terena, poloaj i obim poara mogu zahtevati organizovanje i sprovodenje nekoliko odvojenih sektora rada. U poarima na stambeno - poslovnim zgradama, esto se organizuje vie sektora rada, u zavisnosti od mesta likvidacije ili lokalizovanja poara (npr. kod gaenja poara drugog sprata u stambenoj zgradi, organizuje se sektor gaenja koji je lociran na mestu poara, a na prvom i treem spratu se organizuju sektori zatite, da bi se spreila mogunost irenja poara ka njima). Odreivanje potrebnih snaga i sredstava zavisi od znacaja sektora. U sluaju gde su znaajna arita, organizuju se i angauju najjae snage. U principu svaki sektor rada treba da ima po jednog komandira tj. lice koje je zadueno za organizaciju izvoenja gaenja. U nekim sluajevima kada to situacija nalae, a nema dovoljno komandira, na dva sektora rada moe biti angaovan jedan komandir.

Sl.br. 51. Primer organizovanja sektora rada pri poaru u pozoritu Sektori rada prema mestu izvrenja, mogu biti spoljanji i unutranji. U akcijama gaenja i spasavanja u poslovno - stambenim zgradama bie zastupljeni i spoljni i unutranji sektori rada. Sektori rada se najee organizuju po spratovima, stepenitu, protiv -poarnim pregradama i prema vrstama radova. Tako se sektori odreuju prema sledeim radnjama: gaenje, spasavanje, zatita i sl. Kod postojanja vie sektora, bez obzira dali postoji i podela prema mestu intervenisanja mora se obezbediti meusobna koordinacija rada. Koordinacija rada podrazumeva vezu izmeu susednih sektora i RGP. Veza izmeu komandira pojedinih sektora mora biti stalna, tako da se izmena na pojedinim sektorima moe odmah registrovati, da bi se blagovremeno preduzele odgovarajue mere.

ORGANIZACIJA RADA POZADINSKE SLUBE NA MESTU POARA Rad pozadinske slube na mestu poara predstavlja sastavni deo taktikog nastupa VJ, a njome rukovodi RGP ili lice koje on odredi (rukovodilac pozadine). Rad pozadinske slube se organizuje nezavisno od veliine poara i broja VJ, a poinje odmah sa dolaskom VJ na mesto poara. Rad pozadinske slube na mestu poara, neposredno je vezan sa dejstvom na gaenju poara, kao i drugim dejstvima koje izvode VJ u zavisnosti od situacije nastale poarom. Komandir koji rukovodi radom pozadinske slube (obino komandiri tehnikog odeljenja i vodova), izvrava zadatke koje mu postavlja RGP ili lica koja je on ovlastio. Zadaci koje izvrava pozadinska sluba su: izvianje izvora vode, organizuje raspodelu tehnike i vatrogasnih vozila prema izvorima vode, radi obezbeenja potrebnih koliina vode i drugih sredstava za gaenje, po potrebi organizuje obezbeenje vode prepumpavanjem ili dovoz auto cisternama, s tim da obavetava RGP o potrebom broju pumpi i auto cisterni, da obezbedi maksimalno iskorienje vatrogasne tehnike i blagovremenu zamenu i servis iste, da kontrolie rad i organizuje neprekidni priliv vode na mesto poara, da organizuje kontrolisanje i obezbeenje vodnih pruga, za snabdevanje vodom, da organizuje sadejstvo sa radnicima milicije radi regulisanja sabraaja u reonu poara, kao i udaljavanje drugih lica i graana sa mesta poara koji ometaju gaenje poara,

76

da prati rad tehnike, stanje pruga za snabdevanje vodom, utroak sredstava za gaenje, da izrauje emu magistralnih pruga za snabdevanje vodom, organizuje susret i prihvatanje VJ koje stiu iz raznih pravaca na mesto poara, njihovo ukljuivanje u gaenje poara, i prikljuivanje na izvore vode, odreuje svoje pomonike radi rukovoenja radom pozadinske slube na odreenim sektorima. Kod velikih poara formira se operativni tab, u iji sastav ulazi i rukovodilac pozadinske slube (RGP postavlja komandira koji rukovodi pozadinskom slubom). Rukovodilac pozadinske slube se stara da se blagovremeno ispune svi napred navedeni zadaci i o tome obavetava RGP . Kod veih poara gde nije formiran operativni tab, uloga rukovodioca pozadinske slube znatno se poveava. U tom sluaju, poseban znaaj ima dobro oranizovan sistem veze, koji se ostvaruje korienjem mobilnih i prenosnih radio stanica, takoe u ovakvim situacijama, poveava se odgovornost, pokretljivost i koordinirajua uloga RGP. Kod poara na objektima za koje je uraena operativna karta gaenja poara, organizacija rada pozadinske slube je u mnogome olakana. Na planu su ucrtani izvori snabdevaja vodom (dat je plan hdrantske mree, rezervoara za vodu i drugih izvora za snabdevanje vodom), ucrtani su poarni putevi i oznaeni pravci kretanja vatrogasnih vozila, oznaeni su i svi prolazi i druge komunikacije.JOZEF Sve ovo doprinosi lakem rasporeivanju vatrogasnih vozila i tehnike, njihovom prikljuivanju na izvore vode, kao i postavljanje magistralnih vodnih pruga. Bez dobro organizovane pozadinske slube nemoe se zamisliti uspena organizacija akcije gaenja poara, jer sam tok akcije gaenja direktno zavisi od rada pozadinske slube.

VEZE I SIGNALIZACIJA NA POARU Pri gaenju poara obezbeenje stalne i sigurne veze na terenu gde se odvija intervencija jeste jedan od osnovnih zadataka koji omoguava i obezbeuje uspeno rukovoenje gaenjem poara. Osim veze koja se ostvaruje na mestu intervencije, neophodna je i stalna veza sa KOC-om ili komandom jedinice, ili sa drugim susednim jedinicama i vanim ustanovama, koje mogu da doprinesu uspenijem voenju gaenja poara. Na mestu intervencije obezbeduje se veza primenom tehnikih ureaja veze ili preko kurira. Najee se koristi radio-veza. Meutim, i tamo gde su obezbeena tehnika sredstva veze, veza preko kurira je neophodna pri gaenju svakog poara. Veza treba da omogui prikupljanje obavetenja o promeni situacije i o radu na pojedinim sektorima. Veza obezbeuje prenoenje nareenja od operativnog taba i RGP do najistaknutijih pozicija sa kojih dejstvuju mlazniari. Veza se mora ostvariti i u toku izvidanja i akcije spasavanja. ema veza prilikom gaenja poara prikazana je na slici br. 52. Signalizacija - zvuna, svetlosna ili specijalnim zastavicama i rukom ima takode veliki znaaj u ostvarivanju potrebnih obavetenja i prenoenju nareenja. Veoma je vano prethodno uvebavanje ljudstva da bi se pojedini zadaci obavili prema odreenim signalima, bez usmenog nareivanja. Signalizacijom se obezbeuje pravilno izvravanje pojedinih zadataka u toku intervencije. Posebno, treba da se obezbedi mogunost da svi zaintertesovani budu obaveteni o nekoj iznenadnoj opasnosti kada treba sve snage da se evakuiu i povuku na bezbedne poloaje.

77

KOC-komandno operativni centar FRS-fiksna radio stanica MRS-mobilna radio stanica RP-rukovodilac pozadine VS-voe (rukovodioci) sektora PRS-prenosna (runa) radio stanica

Sl.br. 52. ema veze prilikom gaenja poara

SNABDEVANJE VODOM MESTA POARA Obezbeivanje snabdevanja vodom mesta poara je jedan od osnovnih faktora za uspean tok intervencije. To podrazumeva obezbeenje dovoljne koliine vode bez obzira na godinje doba i vremenske uslove. I u uslovima kada se voda direktno ne koristi u gaenju poara, ona se moe koristiti za zatitu prostora i spreavanje irenja poara, za omoguavanje spasavanja i sl. Vatrogasna tehnika raspolae pumpama koje obezbeuju velike pritiske i protoke. Voda moe da se obezbeuje iz sledeih izvora: Otvoreni izvori (reke, jezera, kanali, mora) koji spadaju u prirodna izvorita i kanali koji spadaju u vetacka izvorita. Uslov da bi se oni uvek mogli koristiti je da u najsunije dane obezbeuje 600 lit/min vode. Crpilite mora da ispunjava odreene uslove. Voda mora biti ista da nebi dolo do oteenja pumpe ili zaepljenja mlaznice, jer lie i otpaci mogu da zaepe usisnu korpu i da onemogue crpljenje vode. Put do crpilita mora biti dovoljno irok i vrst da bi se obezbedilo nesmetano kretanje tekih vatrogasnih vozila. Prirodna i vetaka jezera, ribnjaci i bazeni mogu takoe posluiti za crpljenje vode. Ogranienja pri korienju ovih izvora je dubina vode koja mora iznositi 3-3,5m da bi u zimskim uslovima mogli da se koriste. Podzemne cisterne, koje su ogranienih i malih kapaciteta, ako nema adekvatnih reenja mogu takoe da poslue u ove svrhe. Izgradnja i odravanje ovih objekata je izuzetno skupa, ali ta koliina vode moe biti sudbonosna za uspeno gaenje poara. Bunari se mogu koristiti kao crpilita pod uslovom da omoguavaju kontinuitet u snabdevanju vodom u trajanju od 4-6 sati neprekidno u koliini od 500-1000 lit.u minuti. Hidrantska mra je najire korieno i najzastupljenije mesto, odakle se moe crpeti voda na mestu intervencije. Hidranti se izgrauju kao podzemni i nadzemni, na meusobnim rastojanjima od oko 100m. Kapaciteti hidranta iznose od 200-1000lit. u minuti pod pritiskom 3-6 bara. Hidranti, osim za napajanje cisterni vatrogasnih vozila mogu sluiti i za poetno gaenje poara. Rezervoari sa manjom ili veom koliinom vode, koji obino slue u tehnoloke svrhe u proizvodnim pogonima. Za uspenu primenu ovih rezervoara potrebno je da isti imaju prikljuke za vatrogasna creva. Voda kao i druga sredstva za gaenje poara nalazi se u rezervoarima veine vatrogasnih vozila a posebno navalnih, kombinovanih i autocisterni. Navalna i kombinovana vozila obino imaju rezervoare za vodu kapaciteta od 2000-5000 lit. vode i do 500 lit. koncentrata za penu to je dovoljno za gaenje poara sa 3 C mlaza od 5-10 minuta.

78

Autocisterne imaju rezervoare obino od 5000-10000 lit. vode. Osnovna uloga autocisterni je donoenje vode od stanice do mesta poara. U odreenim sluajevima autocisterne se mogu ukljuiti u relejni sistem dopremanja vode. Proraun broja vatrogasnih autocisterni za obezbeenje vode za gaenje poara odreuje se po formuli:

+1

Slika 53. Obezbeenje vode za gaenje poara gde je: Nac - broj autocisterni T1 -vreme odlaska sa mesta intervencije do mesta snabdevanja vodom T2 -vreme punjenja autocisterne vodom T3 -vreme odlaska autocisterne od izvorita vode do poara T4 -vreme pranjenja autocisterne na mestu intervencije

POARNO - TAKTIKO OSPOSOBLJAVANJE VATROGASNIH JEDINICA Uspena borba protiv poara, udesa, posledica raznih havarija i drugih nepogoda, zavisi pored ostalog i od stepena poarno-taktike osposobljenosti (obucenosti) vatrogasaca vatrogasnih jedinica. Poarno-taktiko osposobljavanje ili obuka, podrazumeva organizovan i permanentan proces obuavanja vatrogasaca, koji ima za cilj podizanje nivoa znanja i vetina u upravljanju sredstvima sa kojim raspolau VJ prilikom izvravanja zadataka. Obuka se deli na teorijski i praktini deo. Teorijski deo obuke treba da odredi najracionalnije organizacione oblike obuavanja vatrogasaca, VJ i komandira prilikom gaenja poara i drugih intervencija. Praktian deo obuke ima zadatak da vatrogasce upozna i obui, sa nainima gaenja poara i intervenisanja na razliitim objektima i razlicitim okolnostima. Obuka se organizuje i vri uz uvaavanje specifinosti savremenih naina gaenja poara i vrste zadataka koje tom prilikom treba izvriti. Osnovni organizacioni oblici obuke su: a) Prouavanje osnova preventivne zatite od poara, sprava i opreme i taktike gaenja poara (teorija gorenja, svojstva zapaljivih materija i materijala, principi, naini i tehnika gaenja poara, sredstva za gaenje i mogunosti njihove primene i dr). Na ovaj nain se vri priprema vatrogasaca za struno, racionalno i osmiljeno dejstvo prilikom intervenisanja. b) Stalno uvebavanje vatrogasaca u vetom i strunom rukovanju sa sredstvima koje imaju VJ i poznavanje njihovih taktiko-tehnikih karakteristika. c) Psiholoko i fiziko osposobljavanje vatrogasaca za izvravanje zadataka i efikasno intervenisanje. d) Operativno-taktiko prouavanje zone (reona) koga titi VJ i ne samo onih koje titi, ve i onih gde VJ intervenie u sadejstvu sa drugim VJ. Pod operativno-taktikim prouavanjem zone (reona) podrazumeva se izuavanje sledeih vanijih elemenata: poznavanje ulica, njihove prohodnosti i prepreka, naselja, izvorita snabdevanja vodom (posebno hidrantska mrea), gasne i druge instalacije, stambene i industrijske zone, poslovni i javni objekti, ume, klimatski uslovi, energetski objekti, skladita, a posebno skladita zapaljivih tenosti i dr. e) Izrada operativnih planova gaenja poara u kojima se predvia razrada osnovnih pitanja organizacije gaenja.

79

Izrada operativnih karti gaenja poara, koje slue kao pomo RGP u organizovanju, a posebno na poetku organizovanja gaenja poara. g) Reavanje poarno-taktikih zadataka, kao glavnog oblika praktine obuke vatrogasaca i VJ prilikom uvebavanja gaenja poara na konkretnim objektima. h) Analize vatrogasnih intervencija, posebno analize gaenja poara, sa ciljem da se stvore struno-iskustveni pokazatelji, koji e posluiti u planiranju i razradi taktike gaenja buduih poara, odreivanju odgovarajuih snaga i sredstava i dr. i) Prouavanje operativne situacije na teritoriji koja se titi iji su osnovni elementi: broj i struktura intervencija, angaovanost sredstava, vreme stizanja na mesto intervencije, vreme trajanja intervencije, uestalost i broj istovremenih intervencija, potronja sredstava za gaenje i dr. Uvidom i prouavanjem ovih osnovnih elemenata, dobija se dosta tanih pokazatelja, koji pomau u odreivanju konkretnih naina planiranja i delovanja VJ. Obuka vatrogasaca, vri se neprekidno, tokom itavog perioda slube, kroz planove rada i programe teorijske i praktine obuke. Provera znanja iz pojedinih oblasti vri se u okviru sistema osposobljavanja i o tome se vodi posebna evidencija. Rezultati ove provere mogu uticati na dalje napredovanje u slubi, pohaanje dodatnih kurseva, poboljanje materijalnog statusa vatrogasaca i drugo. U sistemu obuke koriste se najee sledee metode: Predavanje - izlaganje (sl.br. ), praktino prikazivanje i objanjavanje, prikazivanje, praktino delovanje prilikom gaenja eventualnih poara ili intervenisanja, samostalni rad i dr. U izvoenju obuke moe da se koristi vie metoda istovremeno. Najcece i najefikasnije izvoenje obuke je putem reavanja zadataka i izvoenje vebi na objektima koji su u zoni koju titi VJ. Sl.br. 54. Predavanje kao metod izvodenja teorijske i praktine obuke

f)

U obuci vatrogasca, a posebno komandira, mogu se koristiti i nauno-tehnike i praktine konferencije, savetovanja ili seminari. Psiholoka priprema i obuka vri se na za tu svrhu specijalno izradenim stazama ili poligonima ili centrima (vatrogasno-poligonskim gradovima). U nedostatku pravih poligona i centara, mogu se pojedini delovi obuke izvoditi i u za te prilike improvizovanim uslovima. Fizika priprema vri se redovno u svim uslovima (sportskim salama, igralitima, bazenima, stazama sa preprekama i dr.). Redovno se vre provere psiho-fizike pripremljenosti svih vatrogasaca sa strogim zahtevima u obavljanju predvienih radnji. Mnoge metode i radnje koje se izvode u procesu obuke nisu ni malo bezopasne. Iz tih razloga se u svim delovima obuke preduzimaju odgovarajue mere bezbednosti za ljude i okolinu. Obzirom na prirodu posla koji obavljaju vatrogasne jedinice, deo obuke moe se izvoditi i u sadejstvu sa drugim slubama (SUP, hitna pomo, civilna zatita i dr.). U zavisnosti od konkretnih uslova u sredini u kojoj deluju (veliina gradova, infrastruktura, radne organizacije i dr.) vatrogasne jedinice mogu koristiti one delove obuke za koje postoje realni uslovi za izvoenje. Delovi obuke za koje nema uslova za izvoenje na teritoriji koja se titi mogu se vriti u centrima ili gradovima koji to imaju.

OPERATIVNI PLANOVI GAENJA POARA Operativni plan je dokument koji predvia razradu osnovnih pitanja organizacije gaenja razvijenih poara na najvanijim objektima kod kojih postoji opasnost od izbijanja poara ili eksplozija i na objektima koji su sloeni u operativno tehnikom smislu. U zavisnosti od operativno-tehnikih karakteristika preduzea, operativni plan se izrauje za ceo objekat ili za delove objekta. Operativni plan se izrauje u najmanje dva odnosno tri primerka:

80

jedan se nalazi u komandno-operativnom centru vatrogasne jedinice, drugi u komandnom centru jedinice koja prva intervenie, a trei u preduzeu ili objektu za koji se plan i radi. Razradi plana prethodi detaljno prouavanje objekta, njegova operativno-taktika procena i utvrivanje najsloenije varijante potencijalnog poara, koji se uzima u svojstvu proraunskog. Polazeci od karakteristika objekta moe se predvideti nekoliko proraunskih varijanti. Na primer, prilikom gaenja poara u pozoritima i domovima kulture, osnovna varijanta je gaenje poara koji je izbio na sceni, a druga je poar u gledalitu. Operativni plan se sastoji od tekstualnog i grafikog dela najpraktiniji je A4 format (21h29.7 cm). Tekstualni deo plana sadri operativno-taktiku karakteristiku objekta, podatke o eventualnom razvoju i gaenju poara, karakteristiku mogue situacije na poaru u odreenom vremenskom intervalu, proraun snaga i sredstava za gaenje poara u okviru odabrane varijante, raspored njihovog angaovanja, preporuke rukovodiocu za organizovanje taktikih dejstava. U tekstualni deo takoe ulaze sledei prilozi: preporuke RGP rukovodiocu pozadine, instrukcije o dunostima lica na objektu, uputstva za sadejstva sa slubama objekta, grada i sa drugim organizacijama o proracunu snaga i sredstava za svaku varijantu gaenja poara, potrebni propratni materijali u vezi sa razvojem i gaenjem poara na datom objektu. Grafiki deo operativnog plana, treba da bude pregledan, da sadri maksimum neophodnih podataka, bez preoptereenosti nepotrebnim detaljima. On sadri mikrolokaciju objekta na lokalitetu sa detaljnim planovima za svaki sprat i svim potrebnim podacima za izvoenje intervencije (protiv-poarna oprema, hidranti, el.energija, opasne i otrovne materije i dr.). Sa operativnim planom obavezno treba da budu upoznati pripadnici VJ, a njihovo uvebavanje organizuje se najmanje jednom godinje, izvoenjem vebi, uz angaovanje snaga i sredstava prema proraunskoj varijanti. Posle svih vebi se, po potrebi, unose korekcije u plan. Vani elementi izrade operativnog plana su poraun snaga i sredstava prema odabranoj varijanti. Za proraun snaga i sredstava potrebno je da se raspolae sledeim podacima: vrstom i klasom poara, poarnim optereenjem i konkretnim uslovima poara. Najee se u praksi primenjuju prorauni sredstava za gaenje i spaavanje, kao i evakuaciju ljudi iz objekta.

OPERATIVNE KARTE GAENJA POARA Operativne karte gaenja poara su izvodi iz najvanijih sadraja operativnog plana gaenja poara. One slue za brzo orijentisanje VJ na mesto poara, za procenu nastale situacije, brzo i pravilno organizovanje toka akcije gaenja poara i upotrebu adekvatnih sredstva sa gaenje. Rade se u najmanje dva primerka i nalaze se u komandno-operativnom centru VJ ili stanica koje tite objekte koji su predmet operativnih karti. Operativne karte gaenja poara mogu da se dre vrstom povezu i zatiene plastinim prozirnim omotima. Sastoje se iz dva dela: tekstualnog i grafikog. Izrauju se obavezno na formatu A4 ili A3. Razmera crtea se odreuje tako da itav format bude ispunjen. Tekstualni deo operativne karte gaenja poara obuhvata sledee podatke: 1. Adresa objekta, udaljenost objekta od vatrogasne jedinice, vreme dolaska jedinice na lice mesta i najblia trasa kretanja; 2. Mikrolokacija i mogunost prilaza objektu; 3. Mogunost ulaza u objekat i poarni prilazi; 4. Mesta koja treba prioritetno tititi od irenja poara; 5. Upozorenja o mestima gde ne mogu da se upotrebe pojedina sredstva za gaenje poara; 6. Broj spoljnih hidranata, mesta postavljanja, promer i pritisak; 7. Snabdevanje vodom iz otvorenih nalazita ili rezervoara (ako postoje i kapaciteti), i najblii mogui izvor snabdevanja; 8. Opasnost od tehnolokog procesa, nacin i uslovi prekidanja tehnolokog procesa; 9. Poarno opasne materije u proizvodnji, objekti, kiseline, otrovni gasovi, radioaktivne materije, eksploziv (koliine, opasnosti i postupak); 10. Broj i vrsta stepenita i liftova, a posebno poarnih stepenita;

81

11. Putevi - pravci evakuacije u objektu (obeleeni, nisu obeleeni), panina svetla, agregati za napajanje elektrinom energijom (ako postoje); 12. Graevinske karakteristike objekta, krov, meduspratne konstrukcije, zidovi (vrsta materijala), protivpoarni sektori; 13. Visina i spratnost objekta; 14. Mesta za prolaz dima i toplote (ventilacioni kanali, mesta ugradnje i nain aktiviranja protivpoarnih klapni i dr.); 15. Snabdevanje elektrinom energijom (trafo stanice, glavne elektro sklopke, snaga lokacija, mogunost iskljuivanja); 16. Stabilni ureaji za dojavu i gaenje poara (vrsta, koliina, sredstva za gaenje poara i mesto postavljanja); 17. Prisustvo radnika u proizvodnji i objektu (povremeno, smensko, stalno i broj prisutnih); 18. Organizacija vatrogasne slube (broj ljudi u smeni, vanija oprema, veza sa njima); 19. Spisak strunih lica i poznavalaca tehnolokog procesa iz objekta, koja mogu da se angauju u toku intervencije. Tekstualni deo operativne karte prakticno se sacinjava kratkim odgovorima na navedena pitanja - oni elementi koji objekat nema (npr. stabilne sisteme za gaenje poara) ne treba da se unose u kartu. Grafiki deo operativne karte gaenja poara se sastoji iz sledecih elemenata: 1. Strelica u pravcu Severa koja pokazuje kartografski smer; 2. Situaciona karta sa dispozicijom svih objekta (ako ih ima vie); 3. Povrine po kojima je mogu bezbedan i siguran prilaz vatrogasnih vozila i teke tehnike objektu; 4. Prilazi i ulazi u objekte; 5. Lokacije objekta koji mogu da budu ugroeni nastalim poarom, nezavisno od toga da li pripadaju tom preduzeu ili objektu; 6. Oznaeni putevi za spaavanje i evakuaciju; 7. Stepenite prostorije sa smerom izlaenja i prilazima spratovima, a posebno protivpoarna stepenita; 8. Liftovski prostori; 9. Lokacija postojeih spoljnih hidranata (po mogustvu i unutranjih); 10. Lokacija otvorenih nalazita za snabdevanje vodom; 11. Lokacija rezervoara za vodu; 12. Osnove spratova, u koliko je objekat viespratni, ako je razliit tehnoloki ili drugi proces po spratovima, pa je izrada osnove istih neophodna zbog promena taktike gaenja i sredstava za gaenje; 13. Poarni pregradni zidovi; 14. Mesta iskljuenja gasnih i drugih instalacija u objektu koja mogu da utiu na irenje poara i njegovo gaenje; 15. Mesta ugraenih stabilnih sistema za gaenje poara; 16. Lokacija poarno-opasnih, otrovnih, eksplozivnih i radio-aktivnih materija u objektu; 17. Lokacija trafostanice (ako postoji) i glavnih elektrosklopki; Grafiki deo operativne karte gaenja poara radi se tako da glavni prolaz, odnosno glavni ulaz koji vatrogasci koriste u intervenciji, bude na donjoj ivici lista. Grafiki deo operativne karte gaenja poara radi se na listovima sa prethodno uradenom kvadratnom podelom osnove (ili na milimetarskom papiru), na koju se zatim ucrtavaju objekti u naznaenoj razmeri. Na osnovu ovako ucrtanih objekata, mogue je brzo odreivanje rastojanja izmeu objekata, kao i veliine samih objekata. Kod ucrtavanja objekata sa vie spratova, njihov broj mora da se prikae (npr. tri podrumske etae, prizemlje, osam gornjih spratova kao: -3, Pr, +8.). Podaci o sadraju grafikog dela mogu da se ispiu jasnim tekstom na samom crteu ili da se prikau grafikim simbolima, prema JUS.J1.220 od 16.12.1981 godine. Ukoliko podaci o sadraju ili nazivu objekata ne mogu direktno da se upiu, onda se ovi podaci oznaavaju brojem ije se znaenje daje u legendi, koja je sastavni deo grafikog dela karte.

82

U gornjem desnom uglu grafikog dela karte ostavlja se jedno polje za unoenje registarskog broja, a u desnom donjem uglu ostavlja se jedno slobodno polje koje slui za oznaavanje objekata. U grafikom delu operativne karte za prikazivanje odreenih znaenja, upotrebljavaju se i boje (plava - voda za gaenje, rezervoari i otvorena nalazita, uta - povrina po kojoj ne smeju da se kreu vatrogasna vozila, crvena - prostorije i povrine sa posebnom opasnocu), kao i povrine odreene JUS standardima i odgovarajuim pravilnicima. Operativne karte gaenja poara razraduju se svake godine u okviru vatrogasno-taktikih vebi i taktikih zahteva gaenja poara u objektima. Prikaz grafikog dela operativne karte za jedan zamiljen objekat dat je na slici br. 55.

Sl.br. 55. Grafiki deo operativne karte za jedan zamiljeni objekat SADRAJ ANALIZA GAENJA POARA I DRUGIH INTERVENCIJA Prouavanje nastalih poara i drugih intervencija predstavlja neophodan preduslov za poboljanje kvaliteta preventivne zatite od poara, razvoj organizacije zatite od poara, podizanje nivoa spremnosti VJ i svestranije osposobljavanje vatrogasaca. Svi vaniji, znaajniji i specifiniji poari, ili druge intervencije, istrauju se od strane ovlaenih radnika MUP-a, a po potrebi mogu biti angaovani i strunjaci naunih i strunih ustanova. Cilj istraivanja je da se izvri procena stanja zatite od poara objekta, utvrivanje uzroka poara i shodno tome preduzimanje mera usmerenih na unapreenje rada sistema zatite od poara. Tokom istraivanja i analiziranja poara analizira se organizacija gaenja poara, rad VJ i zaposlenih u objektu, prouavaju se procesi i parametri razvoja poara, uzroci i okolnosti koje su pogodovale irenju poara i dima, ponaanje graevinskih konstrukcija, objekta i instalacija, organizacija radova na spaavanju ljudi, evakuacija ivotinja i imovine, kao i uzroka nesrenih sluajeva sa ljudima, efikasnost korienja upotrebljenih sredstava, ocenjuju se radni uinci automatskih i poluautomatskih protivpoarnih sistema, priprema i preduzimanje mera usmerenih na poboljanje organizacije gaenja poara. Prilikom istraivanja poara razmatraju se okolnosti koje prethode poaru, parametri njegovog razvoja, analizira rad VJ, generalizuju dobijeni podaci i pisano se formulie uspeh intervencije. Osnovni elementi sadraja analize gaenja poara su: 1. Opis dogaaja: datum i vreme izbijanja poara,

83

mesto izbijanja poara (mikro i makro lokacija), opis organizacije i stanje mera zatite od poara u objektu pre izbijanja poara, opis zateenog stanja prilikom dolaska VJ na poar. 2. Razvoj i gaenje poara: razvoj i irenje poara u pojedinim vremenskim intervalima, kao i maksimalna povrina u momentu lokalizacije poara, intervencije radnika i graana do dolaska VJ, vreme dojave, alarmiranja, traenja pomoi, pristizanja i delovanja VJ, izvidanje poara, procena situacije (sagledavanje poarnih sektora i sl.) i donoenje adekvatnih odluka, taktiki zahvati, raspored sredstava (privremeni i stalni) pri gaenju poara, sektori rada i dr, intenzitet i stvarni utroak sredstava za gaenje poara i poreenje sa proraunatim sredstvima za istu situaciju (i na osnovu toga donosi se odgovarajui zakljuak), koliina i vrsta angaovane opreme i tehnike, broj i vreme angaovanog ljudstva (TVJ, IPVJ, JA, DVD, CZ, radni ljudi i graani), oteavajue okolnosti pri gaenju poara (vetar, opasne i radioaktivne materije, nedostatak sredstava za gaenje, propratne eksplozije, niske temperature, nedostatak snaga i sredstava, nefunkcionisanje sistema veze, nemogunost prilaza objektu zbog zakrenja i dr.), rukovoenje gaenjem poara (pojedinano ili tab gaenja poara), sa posebnim osvrtom na rukovoenje gaenjem ukoliko VJ samo uestvuje u gaenju (kao pozvana). 3. Broj stradalih i materijalna teta: broj i uzrok stradalih osoba i vatrogasaca (lake, tee i smrtno) procena materijalne tete (zbog intervencije gaenja - koliko se poveala, odnosno koliko je spaeno). 4. Uzrok poara (saznanja na bazi saradnje sa odgovornim slubama). 5. Analiza propusta (saradnja sa drugim slubama-podatci pribavljeni od drugih slubi): propusti u fazi projektovanja, izgradnje i eksploatacije objekta (lokacija objekta, graevinske i druge tehnike mere zatite, tehnologija rada, dojava, ureaji i sredstva za gaenje poara, postupanja poslovodnih organa, korienje objekata i dr.), propusti koji su uticali na pojavu poara i veliinu poara, propusti kod izvoenja gaenja poara (nepravilan i neadekvatan prijem dojave poara, nepravilno odreivanje odgovarajuih snaga i sredstava, neodgovarajua i neracionalna primena odreenih sredstava za gaenje, nestruan rad na poaru, neodgovarajua taktika gaenja poara, nepravilno postavljena sredstva kod intervencije, pogreno odreivanje glavnih pravaca dejstva, neodgovarajue i nekontinuirano obezbeenje dovoljne koliine sredstava za gaenje, nefunkcionalan sistem veze i rukovoenja, teta nastala samom akcijom gaenja poara i dr.) ostala zapaanja. 6. Zakljuak (o uspenosti intervencije): utvreno injenino stanje, predlog mera za eliminisanje uoenih slabosti i propusta kako u preventivnom tako i u operativnom delu. 7. Taktika skica akcije gaenja poara i intervenisanja: svaka analiza gaenja poara kao sastavni deo ima i takticku skicu akcije gaenja poara i intervenisanja, taktika skica analize radi se na istovetan nain kao i za kolske primere razrade taktikih zahvatagaenja poara, uz svaku skicu pravi se i legenda sa oznakom i znaenjem upotrebljenih simbola na skici, taktika skica akcije radi se na osnovu preseka etae ili objekta gde je poar izbio i na nju se unose: a) oznake strana sveta,

84

smer vetra, mesta podzemnih, nadzemnih i zidnih hidranata i rezervoara za vodu, raspored vatrogasnih vozila, sprava i opreme za spasavanje, raspored armatura i pruga za gaenje poara, povrina zahvaena poarom (ova povrina se rafira i najee oznaava crvenom bojom), g) komandno mesto. za vee, sloenije i specificnije poare moraju se raditi taktike skice gaenja za bitne faze razvoja i gaenja poara, a takoe i taktike skice za posebne sektore gaenja. Kod velikih poara na kojima uestvuje vie jedinica, radi se jedinstvena i zajednika analiza za ceo tok gaenja. U jedinicama koje su uestvovale, razrauje se ceo tok akcije gaenja, sa posebnim akcentom na sektor na kome je jedinica delovala. Napred izneti elementi slue kao osnova za izradu analize gaenja poara. U njima su razraeni osnovni elementi veine moguih slucajeva bez specificnosti poara i drugih intervencija koje praksa namee. Obaveza VJ je da na slian nacin rade i analize akcije tehnikih i drugih specifinih intervencija. Posle sainjene pismene analize, koju sacinjava RGP, na sastanku se vri analiza na kojoj uestvuju inspektori zatite od poara, RGP poara i vrioci uviaja poara. Analiza poara od strane pripadnika VJ koji su uestvovali u gaenju poara vri se pod rukovodstvom rukovodioca te jedinice. Rukovodilac je duan da o rezultatima obavesti vatrogasce iz drugih smena koji nisu uestvovali u gaenju poara ili intervenisanju.

b) c) d) e) f)

IZBOR I PROUAVANJE OBJEKATA ZA IZVO\ENJE POARNO-TAKTIKOG ZADATKA Odabrani objekat treba da bude takav da daje mogunost simuliranja pretpostavki za taktiko dejstvo vatrogasnih jedinica, tj. maksimalno sloenu situaciju koja bi od vatrogasaca iziskivala neprekidnu panju, napregnutost, pokazivanje inicijative, stvaralatva i samostalnosti u radu tokom itavog trajanja obuke. Prilikom izbora objekta za obuku posebno treba obratiti panju na: mesto eventualnog izbijanja poara, nain i brzinu irenja poara, mogue razmere zone zadimljenosti i neophodnosti rada sa specijalnom opremom, postojanje uslova za izazivanje opasnosti po ljude, materijalne vrednosti, pretnje eksplozije tehnolokih ureaja ili instalacija, ruenje graevinskih konstrukcija i dr. Nakon definisanja polaznih podataka vri se osmiljavanje taktike ideje - zamisli i prelazi na utvrivanje okolnosti koje vladaju na objektu, pri emu se njeni elementi mogu podeliti na etiri etape: moment dolaska prve VJ (situacija gde postoje prvi znaci poara, a nakon izvianja i unutar zgrade), moment dolaska naknadno pozvanih VJ, moment lokalizacije poara, moment likvidacije poara. Zavrna etapa u razradi poarno-taktike ideje je utvrivanje redosleda razmetaja snaga i sredstava koja e biti angaovana prilikom izvoenja vebe, pri emu se odreuje redosled njihovog uvoenja u proces gaenja. Izvoenje nastave rukovodilac otpoinje tako to objanjava teorijske odredbe, izlaui materiju bez vezivanja za neki objekat, vri proveru znanja iz preenog gradiva i mere bezbednosti i vri upoznavanje sa optim planom objekta. Praktini deo obuke najee se vri po sledeem rasporedu: izlazak na intervenciju (objekat izvoenja vebe), utvrivanje predmeta i cilja obuke, prouavanje objekta u operativno-taktikom smislu, imitacija okolnosti koje vladaju za vreme stvarnog poara,

85

izvoenje taktikih dejstava pripadnika VJ, prikupljanje snaga i sredstava nakon reavanja poarno-taktikog zadatka, povratak u jedinicu. Po zavretku vebe vri se analiza a zatim zakljuivanje o uspenosti izvedene vebe.

PSIHOLOKO I FIZIKO OSPOSOBLJAVANJE VATROGASACA Psiholoko osposobljavanje je veoma sloen vid profesionalnog osposobljavanja i zahteva dosta materijalno-tehnikih sredstava i strunosti lica koja izvode obuku. Psiholoko osposobljavanje vatrogasaca je dosta specifino, jer iste treba obuiti vrlo specifinim znanjima, (izvoenje praktine nastave, problem verne reprodukcije kako spoljanih uslova rada, tako i unutranjih - psiholokih, to jest onih koji su karakteristini za intervencije koje vre vatrogasci). Pribliavanje spoljanih nastavnih uslova, uslovima koji vladaju za vreme stvarnog poara ili druge intervencije, postie se pravilnim izborom mesta, vremena ili sredstava za imitaciju poara ili drugog dogaaja, odnosno stvarnim korienjem sredstava za gaenje poara. Opasnost, rizik i velika odgovornost, koji se tokom gaenja poara ili drugih intervencija u nastavnim uslovima postiu putem imitiranja vatre, visoke temperature, rada u uslovima zadimljenosti i prisustva gasova, u skuenim prostorijama, podrumima, na velikim visinama, i pod opremom za linu zatitu, imaju za svrhu da kod polaznika obuke razviju smelost, samodisciplinu, otpornost prema opasnim faktorima poara, sposobnost da profesionalno obavljaju svoje dunosti i u uslovima velikih unutranjih optereenja. Psiholoka obuka poinje sa individualnom psiholokom obukom svakog vatrogasca, a zatim se prelazi na timsku (grupa, odeljenje, vod) obuku. Prilikom psiholoke obuke treba potovati osnovno metodoloko pravilo postupnosti: od jednostavnog ka sloenijem, od poznatog ka nepoznatom. Poetnici najpre vebaju u uobiajenim uslovima, da bi se oni potom postepeno usloavali i postali gotovo indentini sa stvarnim. Psiholoka priprema zahteva prilino razvijenu nastavno - materijalnu bazu koja podrazumeva: kompleks razliitih vizuelnih sredstava kao to su: albumi, dijafilmovi, slajdovi, video filmovi, magnetofonske trake, eme, plakati itd. nastavni kompleks za izvoenje specijalnih vebi za psiholoku pripremu: poarne staze, vatrogasno-poligonski gradovi, poligoni za psiholoko-voljna vebanja. nastavno eksperimentalni poligoni na kojima se nalaze autentini objekti, njihovi modeli ili delovi. U dananjim uslovima ova materijalna baza je u vatrogasnim jedinicama razvijena u razliitom stepenu. Nastavno-eksperimentalni poligoni podiu se u centrima gde postoji veliki broj objekata na kojima moe doi do izbijanja poara velikih razmera (poari na objektima za eksploataciju, transport, preradu i skladitenje nafte, naftnih proizvoda, poari na skladitima drvne grae, na objektima hemijske industrije i slino). Nastavno materijalnu bazu za psiholoku pripremu vatrogasnih jedinica treba dalje razvijati u svakoj veoj vatrogasnoj jedinici, ak i u svakoj vatrogasnoj jedinici imajui u vidu zahteve metodologije i nunost izvoenja razliitih vidova obuke. Osnovni vidovi specijalne psiholoke pripreme su: nastava iz osnova psihologije, iz psihologije taktikih dejstava sa korienjem razliitih vizuelnih sredstava, obuka na poarnim stazama za psiholoku pripremu, na poligonima za piholoko-voljna vebanja, nastavno-eksperimentalnim poligonima. U dananje vreme, u vatrogasnim jedinicama, najiru primenu ima izvoenje praktinih vebi na poligonsko-poarnim stazama za psiholoku pripremu vatrogasaca.

86

Sl.br. 56. Varijanta poligonsko-poarne staze za psiholoku pripremu vatrogasaca Poligonsko-poarna staza (sl. br.56.) za psiholoku pripremu obuhvata kompleks razliitih objekata, prepreka i situacija koje su povezane u jedinstven lanac tako da polaznike obuke stavljaju pred neophodnost da reavaju sloene psiholoke zadatke tokom procesa izvoenja odreenih profesionalnih operacija. Redovna obuka koja se izvodi na poarnoj stazi kod polaznika treba da oformi: kvalitet psiholoko - voljne stabilnosti, samokontrole, odlunosti, istrajnosti, smelosti, okretnosti, pripremljenosti za neoekivane situacije, izdrljivosti, dovitljivosti, obazrivosti. otpornost prema opasnostima, riziku, neoekivanim situacijama, vatri, dimu, razliitim potekoama. mo opaanja i navikavanje na rad u napregnutim situacijama. postizanje profesionalnih znanja i vetina na spasavanju ljudi u izuzetno opasnim situacijama itd.

Sl.br. 57. Izgled varijante vatrogasno-poligonskog grada Obuka u vatrogasno-poligonskim gradovima (sl.br. 57.) ima slinosti sa obukom koja se izvodi na poligonsko-poarnoj stazi, ukoliko se raspolae istim ili slinim nastavno-poligonskim elementima. Po

87

pravilu, u njima su smeteni vatrogasni toranj, toplotna dimna komora, deo stambene zgrade i drugi elementi. Iako je njihov izbor skoro istovetan u svim vatrogasnim centrima zatite od poara, on moe imati i svojih specifinosti koje su uslovljene specifinou objekata i predmeta koji u datom regionu predstavljaju uestale sluajeve poara. Pored sloenih ureaja, na njima moraju biti zastupljeni i jednostavniji radni elementi za izvoenje razliitih vebi sa, na primer, upotrebom mlazeva vode za gaenje ureaja pod naponom elektrine energije, likvidaciju poara na otvoru cisterne, rad u radnom i radno-zatitnom odelu, radnom odelu za zatitu od plamena, opasnih materija itd. Vatrogasno poligonski grad je specijalno opremljen sredstvima za imitaciju (kao to je sluaj sa poarnim stazama za obuku vatrogasaca) i lako moe biti pretvoren u poarnu stazu sa vijugavom marrutom. Osnovna razlika izmeu poligonsko-poarne staze i vatrogasnih-poligonskih gradova je to su ovi drugi opremljeni i administrativnim delom (kancelarije, sale za sastanke, uionice, biblioteke, kuhinja, objekat za simuliranje poara, labaratorije, soba za pruanje prve pomoi kao i prostorije za smetaj i boravak polaznika obuke. U mnogim mestima vatrogasno-poligonski gradovi, s obzirom na prostor koji zauzimaju i infrastrukturu koju imaju, mogu posluiti i za obuku vozaa i kao mesta za sletanje helikoptera. U cilju jaanja psihofizikih osobina vatrogasaca izvodi se veba na poligonskim stazama sa preprekama (sl. br. 58.). Najpribliniji uslovi koji vladaju za vreme autentinog poara postiu se na vatrogasnim nastavno-istraivakim poligonima. S obzirom da su opremljeni skupocenim ureajima, veoma su retki. Ima ih u malom broju zemalja, a na njima se najee nalaze vodotornjevi horizontalne i vertikalne zapremine (rezervoari), crpne stanice i druga inenjerska oprema. Koriste se ne samo za profesionalnu, ve i za psiholoku obuku vatrogasnih jedinica. Metodologija izvoenja nastave i obuke na poligonima pripada oblasti poarno-taktikog osposobljavanja, tako da ovde nee biti razmatrana. Kondiciono-fizika priprema, naroito sportska takmienja: fudbal, koarka, odbojka i dr. razvija istrajnost u postizanju ciljeva, sposobnost koncentracije i prisebnost u sluajevima neuspenog toka gaenja poara, jaaju volju za pobedom, za voenjem borbe protiv poara do krajnjih granica, naviku na kolektivan rad i poverenje u drugove.
LEGENDA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. iana mrea Plot Taraba Brvno Dve grede Skela Horizontalne lestve iana ograda Vratilo Kombinovane lestve Tri grede Otvori, vrata, prozori Tunel Hodnik Nagnuta taraba Nagazna greda Jama Cilj Start

Sl.br. 58. Izgled, dimenzije i mesta postavljanja prepreka na poligonskoj stazi

88

GAENJE POARA U GRAEVINSKIM OBJEKTIMA U graevinske objekte spadaju: stambeni, administrativni, javni i drugi objekti koji slue za stanovanje, drutvene i kulturne potrebe oveka. U naoj zemlji ovi objekti mogu biti razliite spratnosti (1 - 30 spratova). U konstruktivnom smislu ovi objekti su izgraeni na razliite naine (skeletni, masivni) i od razliitog materijala (armirani beton, drvo, cigla, staklo, metal, vatrootporni materijali i dr). Po nainu izgradnje spratova, objekti mogu biti sa sekcijskim, gde se stanovi u svakoj sekciji grupiu oko stepenita na koje svaki stan ima izlaz (najei stambeni objekti) i hodniastim tipom (drutveni objekti, naune ustanove) kod kojih svaka prostorija, ili grupa prostorija neposredno izlazi na hodnik. Po vatrootpornosti ovi objketi mogu biti razliitog stepena. Postoje graevinski objekti koji su izgraeni od zapaljivog materijala (barake, kontejneri). U graevinskim objektima, po svim spratovima, kroz tehnike kanale ili na drugi nain prolaze, sistemi za grejanje i ventilaciju, elektro i gasne mree, kanali za smee, vodovodna i kanalizaciona mrea. Takoe u veini graevinskih objekata ugrauju se i liftovi. U veini graevinskih objekata, ugraeni su u zavisnosti od vaeih propisa, razliiti sistemi zatite od poara (hidrantska mrea, sistemi za dojavu i gaenje poara, sistemi za stvaranje nadpritiska u odreenom prostoru, sistem za odimljavanje, protivpoarno stepenite i dr.).

RAZVOJ I GAENJE POARA U POJEDINIM DELOVIMA GRAEVINSKOG OBJEKTA RAZVOJ I GAENJE POARA U PODRUMIMA Veina graevinskih objekata se sastoji od podruma, spratova i tavana sa krovovima. U zgradama novije izgradnje, konstruktivni elementi podruma su od negorivog materijala. Prostorije u podrumima imaju ogranien broj otvora vrata i prozora, koji su vrlo esto male veliine. Raspored prostorija u podrumu zavisi od njihove namene, a veliki i sloeni podrumi dele se na sekcije, koje mogu biti meusobno povezane. Pregrade koje postoje posebno u stambenim zgradama, vrlo esto su od zapaljivog materijala. U pojedinim vrstama graevinskih objekata podrumi mogu biti iz vie nivoa. Visina podruma najee iznosi 1,5 - 2 metra. Podrumi mogu biti povezani sa spratovima preko tehnikih ahtova, otvora za liftove, ventilaciju, kanali za smee, i drugih otvora, koji prolaze kroz meuspratne konstrukcije. Izlazi iz podruma obino vode u zajedniko stepenite, to potpomae brzom zadimljavanju celog objekta. U nekim objektima, izlazi iz podruma mogu biti direktno na ulici. Podrumi mogu biti upotrebljeni za smetaj kotlova, podstanica za grejanje, skladita, radionica, ostava stanara i dr. Zato se prilikom poara u podrumima susree gorenje razliitih materija i materijala 2 (poarno optereenje krece se od 50 - 100 kg/m ). irenje poara u podrumima, moe biti razliito i zavisi od specifinosti podruma, vrste i osobina gorivih materija i mesta izbijanja poara. U poetnoj fazi poara, gorenje je intenzivno, zbog dovoljne koliine vazduha u prostoriji. U sledeoj fazi (posle 10 - 30 minuta) smanjen je dotok sveeg vazduha, u zoni gorenja i smanjuje se brzina irenja poara, brzina gorenja, a uveava se koncentracija produkata gorenja (dima). Pri poarima u podrumima, o stvara se visoka temperatura (do 800 C) i jako zadimljavanje. Zbog nedostatka vazduha produkti gorenja su esto puta toksini (plastine mase i smole, SO od 1-2%) i gusti. Zbog poveanja pritiska produkata gorenja, isti se kroz razne otvore i kanale iri i prodire na vie spratove. Zagrejani produkti gorenja preko vrata i raznih ahtova i tehnickih kanala, mogu veoma brzo da prodru u stepenini prostor (1,5 - 3 minuta), da se raire u gornje spratove objekta, (sl.br. 59.) pri emu je najvea gustina zadimljavanja na viim spratovima. Pri poarima koji dugo traju, moe doi do pregorevanja meuspratnih konstrukcija i irenja poara na spratove iznad podruma. Osnovni zadaci VJ pri gaenju poara u podrumima su: obezbeenje ili evakuacija ljudi koji se nalaze na spratovima objekta; stvaranje uslova za gaenje poara, odimljavanjem dima i sniavanjem temperature i gaenje poara u granicama zapanjenih prostorija podruma. Pri poarima u podrumima izvianje se organizuje i vri istovremeno u dva pravca: u prostorijama podruma i na prvom i viim spratovima. Veina poara u podrumima koji su brzo otkriveni, uspeno su ugaeni sa jednim ili dva mlaza. U jednom odreenom broju, poari u podrumima se kasno otkrivaju (jako zadimljenje stepeninog prostora i samog podruma, visoka temperatura, opasnost za ljude). U tim sluajevima pri dolasku na mesto poara, RGP, bez odlaganja poziva dodatne snage, sredstva za spasavanje sa visina i hitnu medicinsku pomo. Sa ljudstvom kojim raspolae, RGP vri spreavanje panike ljudi u objektu i sprovoenje spasilakih radova. Pri vrenju izvianja kod poara u podrumima utvruje se: raspored prostorija, konstruktivne karakteristike meuspratne konstrukcije, mesto prolaska plamena na vie spratove, stepen zadimljavanja i opasnost za ljude, prisustvo zapaljivog materijala i mogui naini odvoenja produkata gorenja - dima, vrsta sredstava za gaenje i mesta njihovog uvoenja na poar, mesta otvaranja konstrukcija. Pri prisustvu

89

ventilacionih kanala, ahtova za liftove i instalacije, izvianje se vri na svim spratovima i tavanu. Izvianje u procesu gaenja poara vri RGP i rukovodioci sektora do potpune likvidacije poara. Sl.br. 59. Zadimljavanje stepeninog podrumu prolaza pri poaru u

esti su sluajevi, kada je u momentu dolaska na mesto poara prvih VJ, stepenini prostor jako zadimljen a ljudi sa terasa i prozora pozivaju u pomo, (sluaj poara u ul. Borivoja Stevanovica br. 19 u Beogradu, kojom prilikom je sa viih spratova automehanikim lestvama spaeno 30 ljudi). U tim sluajevima zaustavlja se panika i organizuje spaavanje. U zgradu preko stepeninog prostora, alju se jedna ili vie grupa vatrogasaca sa izolacionim aparatima, sa zadatkom da obavetavaju ljude u stanovima o dolasku pomoi i ponaanju u ovim okolnostima. Takoe ove grupe, otvaraju prozore stepeninih prostora i vrata koja vode na tavan sa ciljem odvoenja dima i smanjenja temperature iz stepeninog prostora. Zatim se vri evakuacija ljudi sa gornjih spratova, proveravaju stepenini kraci (da nisu oteeni), posebno se proveravaju stanovi ija su vrata otvorena. Prilikom kretanja u stepeninom prostoru, ove grupe mogu naii na onesveene ili mrtve ljude, koji su pokuali da se spasavaju, sputajui se niz stepenite kroz dim. esto puta, moe se vriti i razvaljivanje stanova, u cilju pronalaenja ugroenih u njima. Od graana koji se nalaze na mestu poara ili evakuisanih i spaenih mogu se dobiti informacije o mestima gde se nalaze ugroeni. Za spreavanje panike, koordinacije i odreivanje redosleda spasavanja RGP ili komandir koga on odredi, koristi ureaje za razglas (megafon i dr.). Ljudi se mogu evakuisati kroz osnovne i rezervne izlaze, poarna stepenita, kroz balkone i prozore uz pomo specijalne opreme za spaavanje sa visine sa kojom raspolau VJ (razne vrste lestava, hidrauline zglobne platforme, uad, uskoni jastuci, spusnice i dr.). U nekim sluajevima, ljudi se mogu izvoditi na tavane i krovove, odakle se vri prelaz na susedne zgrade i stepenita, koja nisu zadimljena, ili se vri spaavanje pomou helikoptera sa specijalnim uadima i korpama. U veini sluajeva, najsigurnija je evakuacija pomou automehanikih lestava i hidraulinih zglobnih platformi. Ljudima koji su evakuisani i svim drugim zabranjen je ulaz u zgradu, gde se postavljaju strae. Poseban problem prilikom evakuacije predstavljaju poari u podrumu kada se dim sem kroz stepenini prostor iri i kroz spoljne otvore navie uz fasadu objekta. U tim sluajevima ljudi su upueni da zatvore prozore i vrata i ostanu u stanovima a vatrogasci preduzimaju energine mere za efikasno gaenje poara i eliminisanje dima koji preti ugroenim ljudima. Nakon zavretka spasilakih radova, ili uporedo sa njima (u sluajevima gde VJ imaju dovoljno ljudstva i sredstava) vri se gaenje poara. Prilikom gaenja poara u podrumu organizuju se sektori rada za gaenje, zatitu i spaavanje ljudi. Sektori rada za gaenje organizuju se iz stepenita i ulaza u podrum, po spratovima ili po fasadi objekta gde se nalaze prozorski otvori. Na spratu nad podruma organizuje se sektor zatite, a po fasadi objekta i stepenitu organizuju se sektori rada spaavanja ljudi. Gaenje poara u podrumu vre navalne grupe vatrogasaca sa minimalno dva lana. Ove grupe su opremljene sa radno - zatitnim odelima, izolacionim aparatima, radio vezom i runim lampama za osvetljenje. Zbog rada u uslovima zadimljenosti i visoke temperature odreuju se i rezervne snage radi ee zamene ljudstva. Takoe se vri i osvetljenje terena gde se radi sa reflektorima. Izviacke grupe, pri vrenju izvianja u podrumu, sem radio veze, zbog mogueg gubljenja u prostoru, koriste konopce ili pruge za gaenje poara. Sredstva za gaenje se uvode u dva pravca. Osnovne snage i sredstva usmeravaju se za gaenje u zapaljeni podrum, preko stepenita i vrata za ulazak, a istovremeno se deo snaga alje na zatitu sprata iznad podruma. Takoe, gaenje moe da se vri i preko prozorskih otvora. Pri visokim temperaturama u poaru, u uslovima kada se ne moe prii aritu poara, vri se probijanje meuspratnih konstrukcija i uvoenje sredstava za gaenje iznad mesta poara u ili spoljnjih zidova sa suprotnih strana od vrata za ulazak u podrum ili mesta gde se predpostavlja da je arite poara. Pruge za gaenje poara postavljaju se kroz stepenini prostor, a razdelnica se postavlja na ulazu u zgradu. Za gaenje poara koriste se kompaktni povremeno i raspreni C mlazevi a ponekad i B mlazevi. Broj mlazeva odreuje se u zavisnosti od povrine 2 gorenja, i vrsta materije koja gori (intenzitet je 0,1 - 0,15 l/m s). U pojedinim sluajevima (visoka temperatura, jako zadimljavanje, zapaljive tenosti i dr.) za gaenje se koristi vazduno - mehanika pena srednje i visoke ekspanzije. Pena dobro prodire u unutranjost objekta, savladava krivine i prepreke, potiskuje produkte gorenja i brzo lokalizuje i likvidira poar (temepratura se vrlo brzo smanjuje do 40 - 60 C). Pena bolje ispunjava prosto rije ako se ubacuje u pravcu toka kretanja vazduha (zbog toga se vodi rauna o mestu postavljanja mlaznica za penu i penogeneratora). Kod ispunjenja podruma penom, navalne grupe sa mlazevima vode mogu da vre pregled arita poara, ili

90

da likvidiraju pojedina arita. Pre poetka gaenja penom moraju se izvriti priblini proraun i odrediti potrebne koliine koncentrata za penu. Na sektorima za zatitu spratova iznad poara i mestima prolaska instalacija tehnikih i drugih kanala, prati se situacija i preduzimaju mere gaenja da se poar nebi proirio. Proveravanje je vrlo esto potrebno vriti po svim spratovima do vrha zgrade (poznati su sluajevi istovremenih poara na vie spratova na razvodnim ormarima za elektrinu energiju, kanalizacijonim cevima, ventilacionim kanalima, liftovskim kanalima, tavanima i dr.). Istovremeno a ponekad i pre poetka gaenja poara u podrumu, vri se odimljavanje (odvoenje ili preusmeravanje toka strujanja produkata gorenja i temperature). To se vri dimovucima a u novije vreme u najveem broju sluajeva specijalnim ventilatorima. U odreenim sluajevima pomou dimovuka ili specijalnih ventilatora u podrum ili u stepenini prostor uduvava se sve vazduh. Prilikom upotrebe dimovuka, vri se kontrola da se poar ne proiri u neeljenom pravcu i da ne doe do rasplmsavanja istog. U pojedinim sluajevima uz odreene uslove u podrumu je mogue gaenje vodenom parom ili inertnim gasovima. Prilikom gaenja poara u podrumu iskljuuje se napon elektrine enrgije, i sve gasne instalacije ako postoje. Takoe se vodi rauna o ponaanju konstrukcija u poaru i u sluaju opasnosti vri se povlaenje navalnih grupa. Ubacivanje pene u podrume vri se kada u istima nema ljudi. Prilikom silaenja u podrum preko stepenita, vatrogasci se kreu unatrake a na mlaznici moraju imati vodu. Vrata od ulaza u podrum ne smeju se do kraja zatvoriti jer e time spreiti protok vode u crevima koje koriste mlazniari u podrumu. Evakuacija imovine sa prvih spratova iznad mesta poara, vri se onda kada imovina moe biti oteena visokom temepraturom, dimom ili vodom a takoe i kada imovina ometa dejstva VJ ili stvara dodatno opotereenje na meuspratne konstrukcije koje mogu da se zbog toga obrue.

GAENJE POARA NA SPRATOVIMA Spratovi predstavljaju osnovni deo svakog objekta. Poari na spratovima graevinskih objekata, po pravilu stvaraju opasnost po ljude, opasnost od brzog irenja poara u horizontalnom i vertikalnom poravcu a ponekad i na spratove ispod poara. U zavisnosti od rasporeda prostorija na spratu, prisustva i vrste instalacija, stepena vatrootpornosti i mesta izbijanja poara, isti moe biti otvoreni i zatvoreni (skriveni) ili kod veih poara istovremeno oba sluaja. Poarno optereenje u 2 stambenim zgradama iznosi (50 - 100 kg/m ) a gustina rasporeenosti nametaja i opreme u stanovima iznosi (40 - 50%) povrine sobe. Brzina irenja poara u okviru jednog stana (jedan stan jedan sektor) iznosi (0,5 - 1,5 m/min). Posle toga poar se iz stana preko otvora, (vrata, terasa, prozora, i drugih otvora i rupa) iri na druge stanove, spratove iznad i na tavan. Kod poara u objektima sa hodniastim ili galerijskim rasporedom (internati, hoteli, administrativne zgrade) poar se brzo iri po celom spratu, uz brzo zadimljavanje hodnika i stepeninog prostora a brzina irenja poara po hodnicima dostie (4 - 5m/min). Posebnu opasnost predstavlja, irenje poara po upljinama graevinskih konstrukcija, ventilacionim kanalima, ahtovima liftova i dr. U tim sluajevima poar se istovremeno i vrlo brzo iri i po horizontali i po vertikali i nanie. Produkti gorenja pojavljuju se i veoma brzo ispunjavaju prostore koji mogu biti dosta daleko od mesta poara, a esto puta na spratovima ispod mesta poara, to oteava izvianje i gaenje poara. Izvianje poara: Osnovni zadatak VJ koje su prve stigle na poar u graevinskom objektu, je hitno odreivanje prisustva ljudi u zapaljenim i zadimljenim prostorijama, ukazivanje pomoi, a takoe spreavanje irenja poara po spratovima objekta. Po dolasku na poar RGP na osnovu spoljanjih znakova i informacija graana, utvruje mesta gde se nalaze ljudi u opasnim zonama, a zatim se definiu putevi i naini njihovog spaavanja. Informacije, dobijene od graana o tome da u ugroenom objektu ili prostorijama nema ljudi, RGP mora da proveri, detaljnim pregledom tih prostorija. U procesu izvianja sa spoljanje strane objekta, utvruje se spratnost, na kom spratu je izbio poar, pribline razmere poara, mogunost irenja poara preko terasa i prozora na gornje spratove ili stanove na istom spratu, raspored stepenita, postojanje hidrantske mree i dr. Izvianje se vri pomou jedne ili vie izviakih grupa na celu sa RGP ili komandirom. Izviake grupe vrlo esto mogu uspeno ugasiti ili spreiti dalje irenje poara (gaenje runim aparatima, prirunim sredstvima, zatvaranje vrata i prozora u prostorijama gde je izbio poar, iskljuenje gasnih instalacija, iznoenje zapaljivog materijala u neposrednoj blizini poara idr.). Izviake grupe moraju imati i radio vezu, pomou koje od ekipa koje se nalaze van objekta, trae potrebnu pomo i odreuju neophodnu opremu za gaenje, i naine i puteve njenog postavljanja. Izvianje se vri na spratu gde je izbio poar, spratu iznad i ispod mesta poara, u prostorijama koje se nalaze neposredno uz mesto izbijanja poara. Na spratu gde je izbio poar utvruje se mesto i povrina poara, putevi najintenzivnijeg irenja plamena, stepen zadimljavanja i ugroenost dimom, konstruktivne karakteristike prostora, i tehniki kanali i otvori kojim je mogue irenje poara. Znaci skrivenih arita poara su, izlazak dima ispod patosa ili parketa, kroz naprsline u malteru, ventilacione reetke sistema ventilacije idr., promena boje farbe ili metala, zagrejane povrine

91

konstrukcija i karakteristian zvuk gorenja u upljinama. Pri otkrivanju znakova irenja poara po upljinama konstrukcija i sistemima ventilacije, izvianje se obavezno vri na svim spratovima iznad i ispod i na tavanu. Za spreavanje brzog irenja poara, po upljinama konstrukcija i ventilacionim kanalima, vri se njihovo otvaranje sa istovremenim gaenjem vodom ili penom skrivenih arita poara. U procesu izvianja utvruje se neophodnost, putevi i naini evakuacije imovine ili njihove zatite, preduzimaju se mere za iskljuenje napona elektrine energije ili gasovodnih mrea i udaljavanje dima. U prostorijama sa oiglednim znacima poara, izvianje se vri sa mlazevima vode pod pritiskom.Obzirom da poari na spratovima dovode do brzog zadimljavanja, evakuacija ljudi se vri sa zadimljenog sprata i sa spratova gde je najvea opasnost po ljude, a zatim sa svih spratova iznad poara, a ponekad i sa spratova ispod poara. U zapaljenim prostorijama ljudi se pronalaze pre svega na izlazima i u prolazima uz prozorske otvore i terase, u kupatilima, na krevketu, deca pod krevetima, ormarima, uglovima i drugim mestima. RGP prilikom dolaska na mesto poara ne sme da dozvoli paniku, a ako postoji, preuzima mere za njeno zaustavljanje. Pri izbijanju panike sve snage i sredstva usmeravaju se za obavljanje spasilakih radova. Sl.br. 60. Poar na spratu Prilikom velikih poara na spratovima RGP organizuje sektore rada za spaavanje ugroenih, gaenje poara i zatitu spratova iznad i ispod poara, sa dovoljnim brojem vatrogasaca. Za gaenje poara na 2 spratovima koristi se voda sa C mlazevima (intenzitet 0,06 - 015 l/m s) a pri velikim poarima mogu se primeniti i B mlazevi ili vodeni topovi. Najefikasnija je primena vode u obliku vodene magle ili vode sa sredstvima za kvaenje. U odreenim sluajevima moe se primeniti i pena srednje i visoke ekspanzije. Odvodne pruge (najee B) za gaenje poara postavljaju se kroz stepenini prostor ili protivpoarno stepenite, ili se spolja preko fasada podiu pomou konopaca ili lestava. Gaenje moe da se vri i mlazevima kroz prozore i terase, preko automehanikih lestava i hidraulinih zglobnih polatformi. U navedenim sluajevima (do odreene visine) gaenje moe da se vri i gumenim crevima sa visokim pritiskom i vodenom maglom. U nekim sluajevima, radi prilaska mestu poara u pojedinim prostorijama otvaraju se pregrade izmeu stanova. Kod velikih poara, esto puta dobar efekat presecanja poara i onemoguavanja irenja na vie spratove preko prozora i terasa postie se upotrebom mlazeva preko automehanikih lestvi i hidraulinih zglobnih platformi. Gaenje poara spolja na treem i viim spratovima (sl.br. 61.) sa zemlje primenjuje se samo u izuzetnim sluajevima (spreavanje irenja poara na spoljnjim zidovima objekta ili pri opasnosti od prenoenja poara na krovove) Sl.br. 61. Gaenje poara na spratu mlazevima sa zemlje

Istovremeno sa gaenjem odimljavaju se stepenini prostori, hodnici, prostorije spratova putem razbijanja prozora, vrata, otvora u konstrukcijama, u pojedinim sluajevima koriste se i specijalni ventilatori za odimljavanje. Prozore je bolje razbijati sa zavetrene strane (i neznatan vetar sa te strane stvara malo razreenje vazduha koje pomae odimljavanje). Vrlo esto istovremeno sa gaenjem poara, odreene ekipe sprovode zatitu materijalnih dobara od vode, koja moe da nanese dodatne tete nastale u poaru. Zbog toga se mlazevi vode moraju koristiti to umenije i efikasnije. Materijalne vrednosti se pokrivaju sa specijalnim atorskim krilima, najlonima, podiu se na palete i dr. Zbog spreavanja ruenja meuspratnih konstrukcija ne dozvoljava se sakupljanje vode na spratovima. Voda se odstranjuje specijalnim pumpama, lopatama, kofama, pomou piljevine i drugih sredstava. Po zavretku gaenja poara u zgradama potrebno je da vatrogasne jedinice zgarite ostave u to istijem stanju (iz stana se iznose izgoreli i nagoreli predmeti, odstranjuje se voda i dr.). Mere bezbednosti koje vatrogasci primenjuju kod izvianja i gaenja iste su kao i kod poara u podrumima. Posebna opasnost za vatrogasce koji se nalaze kod vatrogasnih vozila predstavljaju delovi stakla koji padaju od pucanja ili razbijanja prozora kao i delovi objekta (roletna na prozorima, malter sa spoljnjih zidova, delovi betonskih ploca idr.).

92

GAENJE POARA NA TAVANIMA I KROVOVIMA Osnovu konstrukcije tavanskog prostora ine tavanske meuspratne konstrukcije (tavanice) i krovovi. Tavanske meuspratne konstrukcije mogu biti od razliitog materijala (zapaljiv, nezapaljiv, teko zapaljiv). Pojedine vrste tavanica izrauju se od drveta sa razliitim konstruktivnim reenjima. Krovovi mogu biti razliitog oblika, sa veim i manjim nagibom. Krovovi se najee pokrivaju crepom, limom, a mogu biti i od zapaljivog materijala (trska, slama, ter papir i dr.). Krovni nosai mogu biti razliiti, najee su od drveta, metala i armiranog betona. Veina ovih nosaa je osetljiva na poar, brzo gubi svoja svojstva i dolazi do oteenja i ruenja krova. U tavanskim prostorijama moe se nalaziti dosta zapaljivog materijala a u pojedinim zgradama mogu se nalaziti i ureaji za pogon liftova, rezervoara za vodu i dr. Takoe pojedini tavani mogu biti adaptirani u prostore za stanovanje. Tavani mogu biti podeljeni protivpoarnim zidovima na sektore. Tavani imaju ogranieni broj ulaza i slabu vidljivost. Pri poarima na tavanu moe goreti zapaljivi materijal uskladiten na tavanu, tavanske meuspratne konstrukcije ili krovne konstrukcije i krov, a kod veih poara sve istovremeno. Pri gorenju tavanskih meuspratnih konstrukcija, brzina irenja poara u poetnom periodu je neznatna, poar se iri kako otvoreno po konstrukcijama, tako i skriveno po upljinama meuspratnih konstrukcija. U tim uslovima zadimljavanje tavanskog prostora je znaajno i postoji opasnost od irenja poara na nie spratove. esto dolazi do obruavanja meuspratne konstrukcije - tavana iznad pojedinih prostorija. Brzina irenja poara pri gaenju krovnih konstrukcija moe biti i do 15 - 20 m/min. Brzinu irenja poara, potpomau velika zapremina tavana i prisustvo otvorenih konstrukcija od zapaljivog materijala. Vatra se brzo iri na pokrivku, intenzitet gorenja se brzo poveava pa postoji opasnost da se brzo proiri na susedne zgrade i objekte. Ako istovremeno gori tavanska meuspratna konstrukcija i krov, doi e do jakog zadimljavanja svih prostorija tavana a plamen e brzo da se iri, du drvenog dela krova i krovnog venca (tome doprinosi strujanje vazduha, tavanski prozori, pravac i snaga vetra). Takoe preko sistema ventilacije i drugih tehnikih sistema koji su smeteni na tavanu ili otvore i mesta prolaska kroz meuspratnu konstrukciju, doi e do prenoenja poara na nie spratove. Poari u mansardnim prostorijama tavana karakteriu se brzim razvojem poara po upljinama prostorija i irenjem na svu mansardu. Izvianje ovih poara se vri sa spoljnje strane objekta, u tavanima i na niim spratovima. Izvan objekata, po spoljanjim obelejima odreuje se mesto poara, putevi dolaska na tavan, mesto poostavljanja automehanikih i drugih lestvi i hidraulinih zglobnih platformi, postojanje tavanskih prostora poarna stepenita i dr. Tom prilikom odreuje se neophodnost zatite od poara drigih sektora tavana i susednih zgrada. Mesto najintenzivnijeg gorenja odreuje se po visini plamena koji izbija, mestima najintenzivnijeg izlaska dima a zimi po mestima topoljenja snega. U toku izvianja na tavanima odreuju se konstruktivne karatkeristike, i vrste tavanskih meuspratnih konstrukcija, raspored protivpoarnih poregrada, noseih zidova i postojanje otvora u njima, stepen ugroenosti od poara tehnikih i drugih instalacija i kanala, mogunost obruavanja pokrivki i tavanskih meuspratnih konstrukcija. Takoe u izvianju se utvruju najcelishodniji putevi i mesta postavljanja pruga za gaenje i samo uvoenje sredstava za gaenje. Ako su zapaljeni tavani podeljeni na vie sekcija i ima vie izlaza na tavan, izvianje se vri istovremeno u dva ili vie pravaca. Istovremeno se vri izvianje sprata ispod poara, odreuje se mesto mogueg irenja poara i potreba evakuacije i zatite imovine. Za prodiranje izviake grupe u tavane pre svega koriste se normalne stepenice preko kojih postoji izlaz na tavan, automehanike i druge vrste lestava i hidraulike zglobne platforme. Pri veim poarima formiraju se sektori rada gaenja sa strane stepenita i sa strane krova objekta. U nekim sluajevima sektori gaenja mogu da se formiraju i sa strane protivpoarnih zidova na krovu ako isti postoje. Zadatak sektora rada na spratovima ispod je gaenje poara u meuspratnim konstrukcijama (ako je zapaljena) i spreavanje irenja poara na sve nie spratove i zatiti imovine od vode. Prvi mlazevi za gaenje najee se uvode po stepeninom prostoru koji ima izlaz na tavan. Istovremeno uvode se mlazevi za zatitu spratova ispod poara a preko lestava i hidraulinih zglobnih platformi uvode se mlazevi kroz tavanske prozore i razvaljeni krov. Za gaenje poara u tavanima, u principu se koriste C mlazevi sa rasprenim mlazem a pri velikim poarima mogu se koroistiti i B mlazevi. Za gaenje poara moe posluiti pena srednje ekspanzije.

93

Sl.br. 62. Gaenje poara na tavanu U fazi gaenja, reava se problem dima i visoke temperature, putem razbijanja i rastavljanja krovova. Krovovi se razvaljuju kada se stvaraju uslovi za uvoenjem mlazeva vode ili za stvaranje prepreke na putu irenja poara. Presecanje poara za odimljavanje i sniavanje temperature krovovi se mogu otvarati u kalkanu sa zavetrene strane, blizu arita poara (povrina otvora treba da bude bar dva puta vea od ukupne povrine otvorenih tavanskih prozora). U takvim uslovima kroz tavanske prozore doticae sve vazduh i kroz njih se mogu lako uvesti mlazevi za gaenje osnovnog arita poara. Za uvoenje mlazeva za gaenje kroz krov, krov se otvara blie krovnom vencu sa zavetrene strane, nedaleko od mesta gaenja, pri emu visina od tavanske meuspratne konstrukcije do krova mora biti tolika, da mlazniar moe samostalno da izade sa tavana na krov objekta. Povrina otvora u tom sluaju obino 2 se uzima (1,5 - 2 m ). Pri velikoj duini tavana a u nedostatku broja mlazeva i sredstava za gaenje, pravi se prekid na krovu i na putu irenja poara, irine 1 - 2 m preko celog krova.

Sl.br. 63. Spreavanje irenja poara na krovu Na nezapaljenom delu krova koncentriu se neophodna koliina mlazeva i sredstva za njegovu zatitu. Tavanske meuspratne konstrukcije otvaraju se po pravilu, odozdo iz prostora sprata ispod (najee akljama) uz sve mere bezbednsti za vatrogasce. Prilikom gaenja poara na krovu, posebno kod uvoenja prvih mlazeva preko stepeninog porostora koriste se izolacioni aparati. Prilikom gaenja poara na tavanima i krovovima moe doi do obruavanja krovne konstrukcije ili pokrivke, meuspratne tavanske konstrukcije, dimnjaka i dr. Prilikom gaenja poara na krovovima i tavanima vatrogasci na sektorima rada moraju potovati sledee mere bezbednosti: zabrana kretanja i boravka na ulegnutim i pregorelim konstrukcijama krova i meuspratne konstrukcije, pruge za gaenje poara treba privrstiti, vatrogasce koji rade na krovu obezbetiti sa konopcima, posebno voditi rauna prilikom rada na klizavim i zaleenim krovovima. Konstrukcije koje su nestabilne ili vise potrebno je skinuti na bezbedno mesto ili baciti na zemlju. Ova mesta se ograuju i pored njih se postavljaju oznake upozorenja.

94

Sl.br. 64. Primeri reenja meduspratnih i krovnih konstrukcija

GAENJE POARA U STEPENITU Stepenite po svojoj konstrukciji najee predstavlja jedinstven prostor u zgradi, velike je visine, vezano je za spratove, a esto i za tavanski prostor. Zbog takve izgrednje stepenita predstavljaju opasnost za irenje poara navie, kao i na spratove. Poar u stepenitu ugroava i ljudske ivote jer je zbog vatre i dima onemoguena evakuacija. Stepenite se najee izgrauje od betona, drveta ili prirodnog kamena. Ako je poar zahvatio drveno stepenite, pojavie se visoka temperatura i plamen koji e dostizati do gornjih spratova, a stepenite e biti puno dima. Poar se moe vrlo lako proiriti na stanove preko ulaznih vrata, a samo stepenite vrlo lako izgoreti i propasti. U pojedinim sluajevima usled visoke temperature moe doi do oteenja i pada stepenita od betona i prirodnog kamena (prilikom poara u poslovnim prostorijama preduzea u Beogradu koji se dogodio dolo je do pada betonskog stepenita i teeg povreivanja dva radnika VB Beograd.) Zbog brzog irenja poara navie i horizontalno, kao i zbog stvaranja velikih gasova koji mogu ugroziti tavanski prostor i krov, gaenje poara zahteva istovremeno delovanje iz vie pravaca. Sl.br. 65. Gaenje poara u stepeninom prostoru Najvaniji zadatak je spaavanje ljudi. Napad na poar se izvodi istovremeno sa sprata iznad i ispod poara i spolja sa lestava. Istovremeno stanari se umiruju i zabranjuje se otvaranje vrata, koje vode iz stana na stepenite. Ako je poar i zraenje intezivno, vri se hlaenje vrata ugroenih stanova, a na najviem mestu stepenita postavlja se mlaz vode za odbranu od irenja poara na tavan. Kretanje po stepenitu je rizino zbog mogueg pada.

GAENJE POARA U MEUSPRATNIM KONSTRUKCIJAMA PODOVIMA I PREGRADNIM ZIDOVIMA Poari ovog tipa nastaju najee zbog nepravilnog postavljanja pei, dimnjaka, kratkog spoja, zavarivanja i dr.

95

Tekoe pri gaenju ovih vrsta poara su, u tome to se arite teko pronalazi. Po mirisu i dimu teko ga je pronai, jer se dim moe pojaviti na sasvim drugom mestu. Kod traenja arita takvog poara, rukom se pipa po podu odnosno plafonu da se ustanovi najtoplije mesto. Takoe je mogue prislukivanjem uti pucketanje. Ukoliko taj nain istraivanja ne uspe, pod odnosno plafon mora se otvoriti tamo gde se predpostavlja gde je arite. Tamno uta mrlja je najverovatniji znak mesta arita poara. Kada se pronade arite, odgovarajuim alatom (testere, aklje) odstranjujemo parket, daske, karatavan. Prilikom otvaranja meuspratne konstrukcije akljom zbog opasnosti od pada konstrukcije vatrogasac mora stajati na bezbednom mestu (okviri vrata ili prozora). Svaki rad mora biti struno izvren da se ne napravi nepotrebna teta. Dok se arite otvara moraju se imati pripremljeni mlazevi vode za gaenje poara. arite se ne sme nikada polivati vodom iz kante ve samo mlazem, jer se teta samo poveava. Ugljenisane grede i daske treba potpuno oistiti, da bi odstranili sakrivene iskre. Ukoliko je potrebno odstraniti grede, nosae, treba izvriti podupiranje. Po zavretku gaenja poara potrebno je sve pospremiti i oistiti. Pre nego to vatrogasci napuste prostorije, moraju se uveriti da nema opasnosti od ponovnog izbijanja poara. Prilikom gaenja poara ovog tipa vrlo efikasno je gaenje poara sa brentaom.

GAENJE POARA U DIMNJAKU Dimnjaci su samostalno nadgraeni vertikalni kanali ili vezani za druge konstrukcije, koje slue za odvoenje dima i druge produkte gorenja iz loita. Na ovaj nain se obezbeuje kiseonik u loitu to potpomae bolje sagorevanje. Poari dimnjaka (sl.br. 66.) su vrlo esti, a zbog njih se vrlo esto zapale meuspratne konstrukcije i krovovi. a koja se postepeno taloi u unutranjim povrinama dimnjakog kanala, moe se od iskri ili plamena iz loita lako zapaliti. Do poara moe doi i kada vetar duvanjem vri pritisak sa vrha dimnjaka nadole i spreava izlaz gasova. Zbog zadravanja gasova u dimnjaku oni se jo zagreju, pa se vraaju u loite, gde se zatim zapale slojevi ai. Sl.br. 66. Gaenje poara dimnjaka Sastavni delovi ai su uglavnom ugljenik, vodonik i pepeo. Obzirom da cad predstavlja ist nesagoreli ugljenik, prilikom sagorevanja ai oslobaaju se velike koliine toplote tako da o temperatura moe porasti i do 1300 C. ad u dimnjaku moe biti: u prahu, nastaje u dimnjacima koji je goreo vlano. Gorivo u ovom sluaju pojavljuju se iskre koje izleu iz dimnjaka. ad ove vrste lei blago na zidovima dimnjaka i udar koji nastaje kod poara oduva je i odnese kroz dimnjak. cvrsta, nastaje kada je gorivo dosta vlano a sagoreva na visokim temperaturama, a kod goriva koje sadri katran, nastaje svetlo-masna a. Poari ovih ai su najopasniji. Smolasta nastaje kada u gorivu ima dosta smole. Osnovni je zadatak spreiti irenje poara na neposrednu okolinu. Razlikujemo dva najtipinija sluaja: Ako je zgrada od tvrdog materijala, dimnjaci dobro izvedeni, a u blizini dimnjakih otvora se ne nalaze zapaljivi predmeti i ne preti opasnost od iskri, nije potrebna nikakva intervencija u pogledu suzbijanja poara ai u dimnjaku. Naroito treba pripaziti na mesta prolaza dimovodnih kanala kraj drvenih okvira, zatim na mesta zapaljivih materijala u njihovoj blizini, kao i na krovnu konstrukciju drvenih krovova. Vatrogasci najee proveravaju stepen zagrejanosti dimnjaka pipanjem sa spoljne strane kanala. Ako je u pitanju zgrada sa drvenim tavanicama, drvenom krovnom konstrukcijom, sa zapaljivim pokrivkom, i u sluaju kada iskre neposredno ugroavaju okolinu, potrebno je preduzeti mere aktivnog gaenja. Osnovni zadatak je spreiti irenje poara na neposrednu okolinu. U tu svrhu potrebno je

96

postaviti strau koja mora paziti na letenje iskri, a u svim etaama, gde se nalaze otvori u dimnjaku, zatvoriti vrataca i paziti da se u blizini ne zapali gorivi materijal. Vatru u dimnjaku je teko ugasiti0, jer se ona nalazi na povrinama na koje je teko delovati nekim sredstvom za gaenje. Zato se najee primenjuje uguivanje zatvaranjem svih otvora mokrim krpama. Pri tome treba imati strpljivosti, jer je potrebno due vreme da se gorenje utia. Potpuno gaenje je teko postii. Posle uguivanja vatre zapaljenu a treba elinom etkom i kuglom skinuti sa unutranjih povrina dimovodnog kanala i kroz dimovodna vrataca u podrumu oistiti. Za tu svrhu koristi se komplet dimniarskog alata. Ako je gorenje u dimnjaku tako jako da preti opasnost od irenja poara, onda je potrebno i poeti gaenje aparatima sa suvim prahom. Ne sme se upotrebljavati voda za gaenje, jer bi dimnjak pukao i sruio se. Voda se u usijanim zidovima dimnjaka odmah tako zagreje da prelazi u paru koja poveava svoju zapreminu (oko 1500 puta) i vri pritisak na zidove dimnjaka. Kada se ustanovi da ne postoji opasnost od novog poara, vatrogasci moraju zgradu ostaviti u redu i istu. Poarom zahvaene prostorije treba oistiti, odstranjene i izneene stvari treba vratiti na svoje mesto. Stanare treba upozoriti da prostorije ne naputaju izvesno vreme i da sami pripaze da li se zidovi i dalje zagrevaju. Zbog nedostatka vazduha pojavie se ugljen-monoksid u prostorijama kroz koje prolazi dimnjak, pa ljudi i ivotinje moraju ukloniti.

GAENJE POARA OSOBE Ima mnogo primera da se na nekoj osobi zapali odea. Kada se to dogodi, posledice su esto smrtonosne, jer su opekotine na telu tako velike. Zbog toga je najvanije spreiti i tititi otvorene delove tela, glavu i ruke. Osoba koja je zahvaena plamenom, najee izgubi prisebnost i pokuava nai spas u beanju. Trei plamen po telu se jo vie rasplamsava. Zato osobu na kojoj gori odea, treba odmah zaustaviti i paljivo poloiti na pod, prekrivati je prirunim prekrivaem. Pri tome voditi rauna da se osoba ne ugui prrilikom prekrivanja glave sa prekrivaima. Povredenom od opekotina ne treba skidati odeu, ve ga hitno transportovati u bolnicu. Ako se osoba gasi sa odeom onda se prvo titi glava, bacanjem odee osobi oko vrata. Ako je osoba na kojoj gori odea sama, ili ako spasioci nemaju nikakve prirune prekrivae, osoba se baca na tlo i valjanjem pogasi vatra na odei. Sl.br. 67. Gaenje zapaljene osobe

GAENJE POARA U ZGRADAMA OD ZAPALJIVOG MATERIJALA U ovu kategoriju spadaju zgrade koje su u celosti ili u veem delu izgraene od zapaljivog materijala, tako da poar zahvativi gorivi materijal u prostorijama odmah zahvata i osnovne konstrukcije zgrade (zidovi, tavanice, stepenice, krovne konstrukcije i dr.). Ovakve zgrade se veoma brzo nau cele u plamenu, kao to je sluaj kod baraka i drugih privremenih objekata izgraenih od drveta. ak i kada je poar u poetnoj fazi, potrebno je odmah dejstvo jakih snaga, da bi se vatra presecanjem brzo lokalizovala i likvidirala. Potrebna je i brza evakuacija ljudi i imovine. U sledeoj fazi razvoja poara, ukoliko je poar lokalizovan na jedan deo, sve snage treba usmeriti na lokalizaciju poara i na odbranu neposredne okoline. Kada vatra zahvati itav objekat, akcija se usmerava najee na zatitu okoline i na postepeno utiavanje vatre koncentrino usmerenim mlazevima vode dovoljne snage i kapaciteta. Pri gaenju ovih poara potrebne su velike koliine vode i odgovarajue snage.

97

GAENJE POARA U VISOKIM OBJEKTIMA Graevinski objekti vii od 22 m ubrajaju se u visoke objekte. Ovi objekti su obino izgaeni od nezapaljivog materijala sa veim stepenom vatrootpornosti. U graevinskom smislu mogu biti izgraeni kao jedno ili viesektorski, sa stenepicama, liftovima, tehnikim kanalima i drugim komunikacijama, koje vrlo esto, omoguavaju brzo zadimljavanje spratova iznad i ispod poara, irenje poara i onemoguavanje evakuacije ugroenih. Vaeim propisima, koji se ve due vreme sprovode u praksi u pojedinim objektima novije izgradnje, projektovani su i izgraeni sistemi zatite od poara. Ovi sistemi obezbeuju, nezadimljavanje puteva evakuacije kao i efikasnije obavljanje radova na gaenju poara (nadpritisak u stepeninom prostoru, podela prostora po zonama iz kojih poar ne moe da se proiri, zatita liftovskih kanala od zadimljavanja, sistemi za dojavu i gaenje, liftovi za intervenisanje vatrogasaca, zidna hidrantska mrea i dr.) posebne poarne stepenice za evakuaciju, merdevine koje povezuju terase i omoguavaju spaavanje preko terasa, sistemi za odimljavanje iz hodnika spratova, suvi sistemi za snabdevanje vodom i dr. Zatita od poara visokih objekata se stalno usavrava, ali jo uvek je u ovim objektima nedovoljno uspeno gaenje nastalih poara i evakuacija i spaavanje ljudi. Poznati su mnogi sluajevi u svetu gde je u poarima na visokim objektima nastradao veliki broj ljudi. Prilikom poara na visokim objektima kabine liftova se sputaju na prizemlje i njihova dalja eksploatacija se iskljuuje. Postoji dosta sluajeva, gde su liftovi, posebno u prvim minutama nastanka poara radili i spasili veliki broj ljudi (sluaj poara u Sao Paolu u Brazilu kome je pomou liftova spaeno preko 100 ljudi). U visokim zgradama u kojima nisu ugraeni savremeni sistemi zatite od poara, pa i u njima (u sluaju proirenja poara preko prozora i fasade zgade), pri nastanku poara karakteristino je brzo zadimljavanje viih spratova i stepenita, liftovskog prostora i tehnikih kanala, intenzivno irenje poara u gornjim spratovima, posebno pri hodniastom sistemu. Tome doprinosi poveani uticaj vetra, znaajni padovi pritiska vazduha iznutra i spolja zbog velike visine objekta. Iz prakse je utvreno da pri poaru prvog do treeg sprata 12 - 16 spratnih objekata, 5 - 6 minuta od izbijanja poara produkti gorenja se rasprostiru po celom stepeninom prostoru (kretanje je nemogue bez izolacionih aparata). Kroz 15 - 20 minuta od poetka poara, plamen se moe rairiti navie po balkonima, lodama, prozorima, vratima u prostoriji spratova iznad. I u visokim zgradama u kojima su ugraeni savremeni sistemi zatite od poara, u sluaju proirenja poara preko prozora i fasade zgrade, isti se vrlo brzo iri kao i u zgradama bez ugraenih sistema zatite od poara. Izvidanje poara: U visokim objektima izvianje vre izviake - spasilake grupe koje ujedno vre i spasavanje izviacke grupe broje 3 - 5 vatrogasaca. U zavisnosti od plana prostorija u objektu, stepenita i situacije na poaru, izvianje se vri u vie pravaca. Izviako - spasilacke grupe se opremaju sa izolacionim aparatima, radio stanicma, konopcima za spasavanje, runim reflektorima. Ulazak ovih grupa u objekat mora biti pod strogom kontrolom (evidentiraju se broj ljudi i vreme ulaska u objekat). Osnovni zadatak ovih grupa je odreivanje opasnosti za ljude u zapaljenim prostorijama i spratovima iznad poara. U procesu izvianja RTP sa predstavnicima objekta utvruje broj ljudi koji su ostaliu objektu i da li je ve vrena evakuacija. Koristei ureaje za ozvuenje (megafon, razglasni ureaji na vozilima) RTP daje ugroenima informacije o poaru, smiruje ih, spraava paniku i vri evakuaciju. Praksa je pokazala da se ljudi ponaaju dosta panino i da zbog toga esto i stradaju (skakanje sa spratova bez potrebe, ulaenje u dim i guenje, otvaranje vrata i prozora to omoguava ulazak dima i guenje, zaboravljanje dece u stanovima i dr.). U toku izvianja odreuju se najkrai i najbezbedniji putevi evakuacije preko stepenita, u susedne nezadimljenje prostorije preko terasa i balkona. Na krovove objekta sa naknadnim prelaskom na bezbedna mesta i dr... Takoe se razjanjava mogunost korienja automehanikih i drugih lestvi, hidraulinih zgrobnih platformi, uskonih jastuka, uadi za samospasavanje, raznih vrsta spusnica, upotreba helikoptera idr. kao i mesta postavljanja ove opreme. Izvianjem se utvuju putevi irenja poara i produkata gorenja po objektu. Takoe se konstatuje stanje i ispravnost sistema za zatitu od poara u objektu (hidrantska mrea, ventilacije i oddimljavanje dima, sistemi za stabilno gaenje). Odreuje se mogunost korienja liftova za podizanje vatrogasaca i njihove opreme na vie spratove. Spaavanje ljudi: Prilikom poara na visokim objektima, a posebno ako ima ugroenih ljudi angauju se maksimalne snage i sredstva za gaenje. Prilikom dojave poara i stizanja RGP na lice mesta, isti mora da predvidi u kojoj fazi e biti poar ili stanje ugroenih ljudi prilikom stizanja novih snaga i sredstava za gaenje i spaavanje. Spasavanje u sluaju opasnosti po ivot ljudi, treba poeti bez odlaganja sa maksimalnim snagama. Evidencija i spaavanje ljudi organizuje se i sprovodi na sledee naine: izvoenje ili iznoenje ljudi na bezbedna mesta iz objekta ili unutar objekta: evakuacija ljudi po normalnim ili protivpoarnim stepenicama ili merdevinama koje se prislanjaju sa spoljnje strane objekta, preko spoljanjih prelaza

98

Sl.br. 68. Gaenje poara na visokom objektu (loe, balkoni), iz ugroenog sektora u bezbedne sektore, preko balkonskih merdevina na spratove iznad i ispod; spaavanje ljudi uz primenu automehanikih lestvi, hidaulinih zglobnih platformi, mornarskih lestava, uadi za spasavanje i samospasavanje, uskionih jastuka, spusnica i dr. Ljudi se mogu spaavati i preko krovova susednih zgrada Preko automehanikih lestava i hidraulinih - zglobnih platformi moe se u veem broju i manjem vremenskom periodu spasiti dosta ljudi. Prilikom spaavanja prioritet se daje deci, bolesnim i starim osobama. Ljudi koji se spaavaju pomou ureaja moraju se obezbediti konopcima. Pri traenju ljudi detaljno se proveravaju sve prostorije, posebno na spratovima gde je izbio poar i iznad njih, kao i u liftovskim kabinama koje su zablokirane. Kako bi se izbeglo ponovno pregledanje prostorija, na njihovim ulaznim vratima postavljaju se oznake. Istovremeno sa obavljanjem evakuaciono spasilackih poslova, RGP, preduzima mere za spreavanje irenja poara i dima na puteve evakuacije, a takoe i za udaljavanje dima i smanjivanje temperature u stepeninom prostoru i ahtovima liftova kuda se vri spaavanje. U tu svrhu, ako postoje, u prvom redu koriste se zidni hidranti, stabilni sistemi za gaenje poara i sistem za odvoenje dima sa zapaljenog sprata. Ukoliko u objektu nema sistema za zatitu od poara, ili pri njihovom otkazu, RGP preduzima mere za udaljavanje dima i ograniavanje irenja poara, po putevima evakuacije na druge nacine: (specijalni prenosni ventilatori, dimovuci, kao i razbijanje prozora i vrata na najviim i drugim odgovarajuim mestima.) Gaenje poara: Po dolasku na poar formira se operativni tab za gaenje poara. Odreuju se sektori rada i spaavanja i njihovi rukovodioci sa kojima se ostvaruje stalna radio veza. Sektori rada se mogu formorati sa strane svakog stepeninog prostora uz istovremeno gaenje poara i spaavanje ugroenih. Za organizaciju i obavljanje spasilakih radova i gaenje poara po obimu i objektu, posebno sa automehanikim lestvama i hadraulinim zglobnim platromama stvaraju se posebni sektori rada. Prilikom upotrebe sredstava za spaavanje mora se strucno voditi racuna o brzini dominirajueg vetra (pri odreenim brzinama vetra strogo je zabranjena upotreba veine opreme za spaavanje sa visina). Kod veih poara sektori rada mogu se formirati sa jednog stepenita u nekoliko spratova a za koordinaciju njihovog rada odreuje se jadan rukovodilac. Prilikom gaenja poara i spaavanja ljudi na visokim objektima RGP organizuje intervenciju tako da postoje komandiri zadueni za organizaciju evakuacije i spaavanja, gaenje poara, odimljavanje prostora i obezbeenje neprestanog rada vatrogasne tehnike i dovoljne koliine sredstava za gaenje. Sloenije je gaenje poara u visokim objektima u kojima je poar nastao na viim spratovima (sl.br. 68.). U ovom slucaju za gaenje se koriste postojea hidrantska mrea u objektu, ili suva mrea ako postoji. Istovremeno se preko stepenita postavljaju potisne "B" pruge za gaenje a razdelnica se postavlja to blie poaru (najee sprat ispod poara). Iskustva govore da je vreme potrebno za

99

postavljanje pruge za gaenje i poetak gaenja dosta veliko (jedan minut za jedan sprat). Pruge se mogu postaviti i na druge naine (pomou lestvi preko fasade pomou konopca i dr.). Odvodna creva trebaju da budu duine 30 metara. Novija vatrogasna vozila izrauju se sa centrifugalnim pumpama koje omoguavaju dopremanje vode na objekte visine i do 100 metara a da pritisak na mlaznicma iznosi 2 - 3 bara. Ukoliko jednom pumpom ne moe da se obezbedi dovoljan pritisak na mlaznicama moe se na odreenoj visini objekta postaviti druga pumpa sa zadatkom da obezbedi na mestu gaenja odgovarajui pritisak. Zbog mogunosti pucanja creva ili spojki potrebno je na svakih 3 - 4 sprata ostaviti po jedno rezervno crevo. Za pojedinano izvoenje ugroenih lica kroz zonu dima ili za izvoenje vatrogasca kome je nestalo vazduha u izolacionom aparatu izviacka grupa koristi izolacione aparate sa "T" ravom (mogunost istovremenog korienja aparata od strane dve osobe). Zbog poarne ugroenosti visokih objekata za iste je potrebno raditi operativne karte i planove a VJ moraju u planu obuke redovno prouavati ove objekte i vebati na njima. Prilikom gaenja poara na visokim objektima od samog poetka akcije spaavanja i gaenja potrebno je neposredna saradnja i koordinacija aktivnost sa MUP-om, hitnom pomoi, vodovodom, elektrodistribucijom, slubom za odravanje liftova a u nonim uslovima moraju seobezbediti ekipe za rasvetu terena gde se radi. Mere bezbednosti za vatrogasce prilikom gaenja i spasavanja na visokim objektima, opisani su u delu koji obrauje gaenje poara na spratovima.

GAENJE POARA NA OBJEKTIMA U IZGRADNJI Gaenje poara na objektima u izgradnji (sl.br. 69.) i ruevinama predstavljaju dodatnu opasnost za VJ u odnosu na gaenje poara na zavrenim objektima. Osnovni faktori koji neposredno utiu na brzinu razvoja poara i efikasnost gaenja na objektima u izgradnji su : jako strujanje vazduha, kome pored otvorenog prostora potpomau nezastakljeni prozori, nepostavljena vrata, otvori za liftove i dr., to poveava brzinu irenja poara po vertikali i horizontali; prisutnost vee koliine zapaljivog materijala (drvene skele, daske za alovanje, boje, lakovi, razreivai, stiropor i slino). Posebna opasnost za izbijanje poara i eksplozija predstavljaju radovi na rezanju i zavarivanju, pri emu se koriste eline boce sa komprimiranim gasovima. Kod gaenja poara treba posebno voditi rauna o ovim bocama, koje se eventualno nalaze u poaru. Sl.br. 69. Opasnosti od poara u objektu u izgradnji (1. prostorije za smetaj radnika na gradilitu; 2. Kranovi: 3. Drvena grada, vrata, prozori, zapaljive ploe, stiropor, poliuretani; 4. Pei na vrsto gorivo i dr.; 5. Boce sa zapaljivim gasovima; 6. Gasni grejai za zagrevanje betona idr.; 7. Zatita od praine i sl. folije i dr.; 8. Skele i oplate; 9. Zatita od padanja predmeta sa gradilita.

Poari veih razmera na objektima u izgradnji utiu na promenu strukture elinih i betonskih noseih konstrukcija i do njihovih deformacija, to dovodi do ruenja meuspratnih konstrukcija. Ove deformacije se kod poara na objektima u izgradnji deavaju mnogo bre nego kod zavrenih objekata, zbog nezatienosti noseih konstrukcija u trenutnoj fazi graenja. Ruenje noseih konstrukcija predstavlja veliku opasnost za vatrogasce, kao i dodatnu prepreku pri gaenju. Oteavajuu okolnost predstavlja i gaenje poara na viim spratovima, u koliko nije paralelno sa izgradnjom objekta izvedena i hidrantska mrea. U takvom sluaju je neophodno angaovanje veeg broja ljudi za postavljanje potrebne opreme. Posebnu panju treba obratiti prilikom postavljanja dovodne pruge za gaenje preko nedovrenih stepenita bez zatitne ograde. Ako je poar u dometu gaenja preko

100

automehanikih lestvi ili hidrauline platforme trebalo bi iskoristiti takvu pogodnost. Pri akciji gaenja i spaavanja mogu se koristiti kranovi i dizalice za prenoenje potrebne opreme, ukoliko nisu u zoni ugroenoj poarom. Opasnosti pri gaenju ovakvih objekata su naroito izraene u nonim uslovima. Praksa je pokazala da se najei poari na objektima u izgradnji poari prostorija za smetaj radnika (barake) kao i prostorijama u kojima su smeteni izolacioni materijali ili mesto njihove ugradnje.

GAENJE POARA U OBJEKTIMA U FAZI RUENJA Kod poara objekata koji su u fazi ruenja, susreu se slini problemi kao i kod poara na objektima u izgradnji. Pri gaenju ovakvih objekata posebno treba voditi rauna o tome da li je objekat u potpunosti naputen (zaostali stanari, skitnice, tinejderi i slino). Ljudstvo na ovakvim intervencijama ne bi trebalo da bude nepotrebno izloeno opasnostima pri gaenju u unutranjosti objekta, jer je u njima sadraj i cela konstrukcija bezvredna, samim tim to je objekat predvien za ruenje. Raspoloive snage bi strogo trebalo rasporediti na granicama sektora radi spreavanja irenja poara i vriti gaenje spolja.

GAENJE POARA U PRODAVNICAMA, ROBNIM KUAMA I SAJMOVIMA

Gaenje poara u manjim trgovinskim objektima i u velikim robnim kuama, nosi sa sobom velike opasnosti po lica koja su tu zateena, kao i za VJ. Ovi poari nanose veliku tetu, jer je na malim povrinama koncentrisana velika koliina robe razliite namene i vrednosti. Zgrade robnih kua imaju obino nekoliko grupa prostorija gde se obavlja trgovina, pomone, tehnicke i administrativne prostorije. Velike trgovake hale i sajmovi se grade na velikim povrinama, sa stranama u staklu i visine ne manje od 5 m. Unutranjim pominim pregradama su podeljene po prodajnim prostorijama, ali u principu osnovna povrina predstavlja jedan veliki poarni sektor.Nosai konstrukcija mogu biti od elika ili armiranog betona. Izbijanje poara na jednom delu ovih prostora, u zavisnosti od karaktera i namene robe koja se nalazi u njima, moe usloviti bri ili sporiji razvoj poara.U uslovima kada se radi o proizvodima izraenim od gorive materije intenzitet gorenja e biti veliki, razvoj produkata gorenja intenzivan sa mogunou brzog irenja poara na susedni prostor. U suprotnom intenzitet gorenja e biti manji, ali razvoj produkata gorenja je i dalje veliki. Brzom razvoju irenja poara e doprineti, pored poarnog optereenja materije koje se u njima nalaze, i konstrukcioni nain izgradnje uz instaliranje pokretnih stepenita, liftova, dizalica i veeg broja otvora kojima se brzo iri poar. Poznat je tragini primer poara briselske robne kue "Inovation", maja 1967 godine kada je poginulo 325 ljudi. Robna kua je u potpunosti izgorela, a poar je nastao na delu prodaje sportske i kamp opreme i munjevitom se brzinom irio po horizontalnoj i vertikalnoj osnovi, mada je sama robna kua izgraena od vatrootpornih materijala. Izvianjem poara treba sagledati sledee elemente: koji su delovi prostora ugroeni i stepen ugroenosti; da li je potrebna evakuacija i spaavanje ugroenih, nain sprovoenja i mere zatite; ta gori, gde gori i povrinu zahvaenu poarom; pravce irenja poara; nain uvoenja i pravci dejstva mlazeva za gaenje; nain snabdevanja vodom. Odmah po dolasku na mesto poara VJ, pristupa se momentalnoj evakuaciji svih ugorenih putem komunikacionih veza, uz odgovarajuu zatitu vodenim mlazevima. Raspoloiva sredstva, poput lestava i platformi, angauju se u spasavanju ugroenih lica. Pri sprovoenju ove akcije, zbog izraenog razvoja produkata gorenja na pravcima puteva kojima se ona izvodi, treba omoguiti provetravanje i odvoenje dima prirodnim ili prinudnim putem. Zbog velikih unutranjih visina vana je upotreba platformi i lestava u procesu gaenja poara, a iste se postavljaju na pravcima irenja poara po delu krovne konstrukcije. Kod poara velikih hala i sajmova, gde se krovna konstrukcija, najee izrauje od elinih nosaa i armiranobetonskih greda, usled dejstva toplote dolazi do deliminog deformisanja ili ruenja i pada konstrukcije. Direktno nalivanje i kvaenje vodom moe prouzrokovati pojave trenutnog hlaenja, velikih deformacija i pucanja. Ovo treba imati u vidu kod odreivanja pravca nastupa vatrogasnih ekipa. Osnovne pravce nastupa VJ i uvoenja mlazeva vode treba odreivati sa

101

onih pozicija koje su sigurne od mogueg obruavanja i ruenja. Ako je poar izbio u magacinskom prostoru, uvoenja pruge za gaenje treba vriti najkraim moguim putem preko glavnog i sporednih ulaza u objekat.Obino se magacinski prostor naslanja na prodajni prostor, to uslovljava aktivnu zatitu ove veze u cilju spreavanja irenja poara ka prodajnom delu. Kod gaenja prodavnica (sl.br. 70.) i robnih kua smetenih na spratu ili prizemlju neke stambene ili poslovne zgrade, obavezno je stvaranje mogunosti za provetravanje i odimljavanje. Posebnu panju treba obratiti na mogue irenje poara i produkata gorenja kroz otvore za ventilaciju, klimatizaciju, elektro-razvode i druge otvore. Ukoliko situacija to nalae treba izvriti evakuaciju komunikacionim putem ili korienjem mobilne vatrogasne opreme. Upotreba lestava i platforme, pored akcija evakuacije, omoguava i efikasno gaenje i tienje prostora na pravcu razvoja poara na spoljnjem delu zgrade, po vertikali. Gaenje poara u navedenim objektima podrazumeva zatitu vatrogasnih ekipa linom zatitnom opremom, uz obaveznu zatitu disajnih organa izolujuim aparatima. Pri gaenju poara u pijanim prodavnicamatezgama, izgraenim od sagorljivih materijala, akciju dejstva vatrogasnih ekipa treba usmeriti na spreavanje irenja poara na susedne objekte i gorive materije a potom se usmeriti na arite poara. Brzina irenja poara u letnjim uslovima se kree od 4-5m/min. Jedan od osnovnih zadataka RGP je, pored preduzimanja odgovarajuih aktivnosti na omoguavanju procesa evakuacije, zatita prostora na pravcima irenja poara, gaenje arita i evakuacija vrednih dobara iz poara. Evakuie se najvrednija roba, materijali skoloni eksploziji i materijali koji u procesu gorenja oslobaaju toksine materije. Za gaenje treba izabrati sredstvo koje najmanje oteuje gorivu materiju, brzo prekida proces gorenja i ostvaruje dobre efekte gaenja. Najee se koristi voda u obliku vodene magle i rasprenog mlaza, teka i srednja pena. Po zavretku akcije gaenja treba prekontrolisati mesto gaenja poara u cilju eliminisanja uslova za ponovni nastup procesa gorenja.

Sl.br. 70. Gaenje poara prodavnice u prizemlju stambene zgrade

102

GAENJE POARA U HOTELIMA

Sl.br. 71. Primer stvarnog poara u hotelu, naini spasavanja i samospasavanja ljudi

Gaenje poara u hotelima predstavlja sloenu intervenciju VJ, koja zbog svojih specifinosti, zahteva obavljanje nekoliko taktikih dejstava istovremeno. Hoteli se obino grade kao kompleksni visoki objekti, tako da se i taktika dejstva pri gaenju i spasavanju odvijaju kao i pri poarima u visokim objektima. Hoteli se sastoje iz velikog hola, restorana, kuhinje, kasina, barova i velikog broja soba. Obino se u okviru hotela nalaze garae i ostale pomone prostorije: magacini, lokali, zanatske radnje, perionica i slino. Sve prostorije su povezane horizontalnim i vertikalnim komunikacijama (hodnici, stepenita i liftovi). U sluaju nastanka poara u hotelima treba oekivati brzi razvoj poara i veliku koncentraciju dima, usled raznovrsnosti i koliine gorivog materijala. Usled toga treba obratiti posebnu panju pri spasavanju lica koja se nalaze u objektu, kao i na bezbednost vatrogasnih jedinica koje uestvuju u gaenju poara. Poto se u vremenu nastanka poara u hotelima mogu nai i strani gosti, potrebno je obezbediti lice koje e se sa njima sporazumevati u izvravanju zadataka koje postavi RGP. Zbog tih nepovoljnih uslova pri gaenju i spasavanju, potrebno je precizno organizovati rad komandnog taba, koji treba da povee i organizuje sva taktika dejstva (spasavanje ugroenih lica, gaenje poara, odimljavanje objekta, nesmetano snabdevanje vodom, dopremanje potrebne opreme i dr.). Za gaenje poara hotela, a posebno sa veim brojem spratova, potrebno je angaovanje velikog broja snaga i sredstava. Ako se radi o visokom objektu, gde postojea oprema i specijalna vozila ne mogu da daju odgovarajue rezultate pri spasavanju ugroenih lica, potrebno je angaovati helihopterske jedinice, koje su dale dobre rezultate u akcijama spasavanja u poarima na ovakvim objektima. Poari u hotelima u svetu esto puta su sa katastrofalnim posledicama i velikim ljudskim rtvama (hotel "NJINECOFF" - (SAD) - 119 rtava, hotel "MGM GRAND" - (SAD) - 85 rtava i 600 povreenih).

103

GAENJE POARA U ZGRADAMA MUZEJA, BIBLIOTEKA I IZLOBI Zgrade muzeja i biblioteka najee su izgraene tako da su sve prostorije povezane sa prolazima. Muzeji su uglavnom smeteni u starim zgradama koje same po sebi predstavljaju istorijsku vrednost. Sama konstrukcija tih zgrada kao i njihov unutranji sadraj predstavlja povoljne uslove za irenje poara. Biblioteke se po pravilu grade od nesagorivih materijala. Knjige se uvaju u u otkrivenim stalaama (sl.br. 72.), tu su jo prisutni i kataloki ormari to sve zajedno predstavlja veliko poarno optereenje. U muzejima postoji niz pomonih prostorija u kojima se dri viak eksponata. Takoe u ovim zgradama postoje i prostorije za restauraciju, knjigoveznice, kinoteke, kino sale, stolarske i druge radionice. Sl.br. 72. Poar knjiga u rafovima biblioteke

Izvianje poara: Pri izvianju poara, u ovim zgradama RGP mora da utvrdi sledee: prisustvo ljudi u objektima i postupak za njihovu evakuaciju, mesta gde se nalaze umetnike vrednosti i stepen njihove ugroenosti, koja sredstva koristiti za gaenje poara, koje mere preduzeti za zatitu vrednih predmeta od toplote, dima i prolivene vode. U fazi izvianja treba iskljuiti ventilacione sisteme i iznai druge naine za odimljavanje. Evakuacija posetilaca i materijalnih vrednosti: Evakuacija se vri, zajedno, sa zaposlenim osobljem prema njihovim planovima za evakuaciju. Ukoliko su putevi za evakuaciju odseeni dimom i vatrom onda evakuaciju obavljaju vatrogasci. Pri evakuaciji eksponata potovati napomene i savete zaposlenog osoblja u ustanovi. Mnogi eksponati smetaju se u vree, sanduke ili drugu ambalau i odnose na bezbedna mesta. One eksponate koje je zbog veliine nemogue izneti treba zatititi ciradama ili drugim pokrivkama a ako je mogue i vodom. Pri poarima u bibliotekama, stalae sa knjigama treba prekriti atorskim i najlonskim prekrivkama, ili drugim prirunim sredstvima. Evakuaciju vriti ukoliko postoji opasnost od ruenja stalaa ili konstrukcija. Vredne rukopise i mikrofilmove treba evakuisati na bezbedno mesto. Ukoliko je poar manjeg obima za gaenje se koristi ugljen dioksid. Voda i pena se koristi samo ukoliko je dolo do razvoja poara. Ako postoje suve instalacije za gaenje onda njih koristiti prvenstveno, a ako ih nema dovodna pruga se formira najkraim putem. Mora se voditi rauna da ne doe do oteenja eksponata od prevelike koliine sredstava za gaenje. Ukoliko objekat koji se gasi predstavlja veliku arhitektonsku vrednost treba preduzeti mere zatite dekorativnih konstrukcija, ukrasa od gipsa, podova od plemenitog drveta itd. Ukrase treba zatititi ili paljivo skloniti. Gaenje poara uskladitenih knjiga je veoma teko, pogotovo ako iz bilo kog razloga doe do pada stalaa i nagomilavanja knjiga. U ovim sluajevima koriste se raspreni mlazevi vode ili srednje ili teke pene. Da bi se poar u potpunosti ugasio potrebno je izvriti prebacivanje i pojedinano gaenje cele gomile knjiga.

GAENJE POARA U RAUNSKIM CENTRIMA Raunski centar se u tehnikom smislu sastoji od centralnog ureaja - raunara i pratee elektronske opreme, kao i od magnoteka gde se skladite magnetni mediji sa podacima (trake, diskovi). Sa ovom opremom, u zavisnosti od jaine raunara, moe da radi dosta ljudi u raunskom centru: operateri koji opsluuju raunar, projektanti i programeri. Raunar memorie (skladiti) podatke i koristi se za njihovu obradu u cilju daljeg korienja. U smislu opasnosti od poara, najugroenija je raunska - sistem sala u kojoj je smeten raunar sa prateom opremom, kao i prostorija sa magnotekom. tete koje mogu da nastanu u poaru

104

su ogromne, kako u materijalnom smislu, tako i zbog unitavanja podataka. Raunski centar je obino smeten u objektu vee spratnosti, a raunska sala ima tzv. tehnoloki pod (ispod koga je postavljena elektrina kablovska instalacija) i sputeni plafon. Podne ploe su od teko zapaljivih materijala (antistatiki). Poari mogu biti otvoreni (po graevinskoj konstrukciji, opremi) i skriveni (ispod poda, iznad plafona, izmeu zida za zvunu izolaciju i noseih zidova koji su esto sa upljinama, kao i u vertikalnim ahtovima za elektrinu instalaciju i u kanalima za ventilaciju i klimatizaciju). Dodatna opasnost je gorenje teko zapaljivih materijala - penoplasta na bazi polivinil - hlorida iji podukti gorenja su toksini i samim tim opasni po ivot zaposlenih i vatrogasaca. Dim nastao usled poara brzo ispunjava prostorije i iri se na susedne prostorije i spratove iznad. Prilikom dolaska na poar RGP stupa u vezu sa zaposlenim u raunskom centru od kojih dobija informacije o mestu izbijanja poara i preduzetim merama. Ako na mestu poara nema nikoga RGP organizuje i vri izvianje. Prilikom izvianja utvruje se: ugroenost ljudi, aktiviranje sistema za automatsko gaenje, dali su ukljueni ili iskljueni sistemi ventilacije i klimatizacije, ugroenost puteva evakuacije, iskljuenje napona elektine instalacije, mogunost odimljavanja, skrivena arita vatre u podovima i dr. Prilikom poara u raunskim centrima, na intervenciju se obavezno alju specijalna vozila sa prahom, CO2, halonom. Za gaenje poara, u prvom redu treba koristiti svu raspoloivu opremu koja postoji na mestu poara (stabilne sisteme, rune aparate, unutranju hidrantsku mreu). Za gaenje poara u raunskim salama po pravilu treba koristiti halone i ugljendioksid. Vodu treba primenjivati samo u izuzetnim sluajevima, kada postoji opasnost od prenoenja poara na druge prostorije i spratove. U tom sluaju koriste se vodena magla, raspreni mlaz. Vodu treba bacati samo na vidljiva arita poara, spreiti njeno padanje na nezapaljene ureaje i instalacije i nedozvoliti prolivanje suvine vode, jer ona moe naneti dodatne materijalne tete. Na tehnikim spratovima, kablovskim regalima, kanalima, ispodpodnim prostorijama za gaenje se koristi ugljendioksid i pena. Kod primene pene mora se voditi rauna da kablovi ne budu pod naponom. U nedostatku halona i ugljendioksida za gaenje moe da se koristi prah, ali treba znati da isti nije najbolje reenje i da pravi dodatnu tetu na opremi koja je gaena. Istovremeno sa gaenjem poara, posebno u prostorijama gde se nalazi raunska oprema i prostorijama za skladitenje (magnoteka), potrebno je zatititi opremu i instalacije od prekomerne upotrebe sredstava za gaenje. To se vri raznim vrstama prekrivki.

GAENJE POARA U INDUSTRIJSKIM OBJEKTIMA Stepen opasnosti od poara i havarija, a i mere zatite u industrijskim objektima, zavise od karakteristika tehnolokog procesa, materija koje se prerauju i gotovih proizvoda, rasporeda unutranjeg prostora i konstrukcije objekta. Svi privredni objekti se prema osnovnoj nameni mogu podeliti na sledee osnovne kategorije: Objekti u kojima se odvija neki tehnoloki proces, objekti namenjeni za uvanje sirovina i ostalih proizvoda (skaladita), objekti za promet gotovih proizvoda (trgovinski objekti) i objekti namenjeni za poljoprivrednu proizvodnju (poljoprivredni objekti). U zavisnosti od karaktera industrijskog objekta i sloenosti tehnolokog procesa zavisi broj i nain razvrstavanja industrijskog sistema. Ovaj kompleks obuhvata i zgrade upravno-administrativnog karaktera, laboratorije, ostave, garae i niz drugih prateih objekata. Od prateih objekata najvei znaaj imaju objekti energetike (kotlarinice, trafo stanice, elektrane), kao i objekti u kojima su smeteni raunsko informativni centri. Kombinati obuhvataju velike komplekse povrina na kojima su smeteni objekti u zavisnosti od vrste i karaktera industrijskog sistema. U pogledu vrste graevinskog materijala i arhitektonskog reenja industrijski objekti mogu biti: viespratne skeletne konstrukcije od armiranog betona, lune i ramovske konstrukcije sa svodovima od armiranog betona i prizemne konstrukcije sa razliitim reenjima krovnih konstrukcija. Vrsta tehnolokog sistema uslovljava nain izgradnje i unutranji raspored prostora. Najvei stepen zastupljenosti imaju konstruktivna reenja prostora u vidu hala. U njima su smetene maine i oprema tako da je tehnolokim procesom odreena pozicija ulaska sirovina i drugih repromaterijala, kao i pozicija gotovih proizvoda. Sve industrijske objekte karakterie postojanje unutranjih ureaja i instalacija: elektrinih, gasnih, transportnih i ventilacionih, smetenih u horizontalnu i vertikalnu ravan

105

objekta. Proizvodni procesi zahtevaju upotrebu zapaljivih agresivnih materija i eksplozivnih materija, to ini veliko poarno optereenje u okviru tehnolokog procesa. Veina proizvodnih procesa ima zajednike odlike i situacije kod nastanka poara i aktivnosti na gaenju. Razvoj poara u industriji se odlikuje brzim irenjem vatre, tako da poar u relativno kratkom vremenskom periodu zahvata znatne koliine gorivog materijala, ureaja i instalacija. To nanosi velike materijalne tete, velika je mogunost povreivanja, a deavaju se i smrtni sluajevi. Gaenje je sloen, teak i rizian zadatak, koji je definisan taktikim zahvatom RGP. Sam taktiki nastup se bazira na procenama i reenjima u okviru operativnih karata, gaenja kojima su definisani svi bitni elementi za uspean nastup VJ. Pozanavanje tehnolokog procesa i opasnosti koje iz njega mogu da proisteknu, raspored objekta, mogunost snabdevanja vodom, raspored instalacija i mesta njihovog iskljuenja, bitno utiu na smanjenje rizika za vatrogasne ekipe u procesu gaenja i na evakucaiji ugroenih lica i imovine. Izvianjem poara treba ustanoviti sledece elemente: vrstu i karakter gorive materije, ugroenost ljudi i naine izvoenja akcije evakucacije, izbor snaga i sredstava za gaenje, pravce irenja poara i njegovog presecanja na odreenim pozicijama, iskljuenje izvora energije i nain snabdevanja vodom, kao i niz drugih podataka koji uslovljavaju uspeno gaenje. Posebnu panju prilikom izvianja treba posvetiti pojavi moguih eksplozija i akcidenata, sa eksplozivnim i opasnim materijama, pa shodno tome preduzeti adekvatne mere zatite VJ. Gaenje poara, odreivanje sektora rada i izbor taktikog nastupa i sredstava za njegovo sprovoenje je primarni zadatak vatrogasnih ekipa. Treba nastupiti brzo, sa dovoljnim snagama i sredstvima po pravcima irenja poara, a potom i po aritu poara. To je osnovni cilj RGP i svakog pojedinca u sastavu VJ. Pored dovoljnog broja snaga i sredstava, treba posedovati instrukcije iz operativnih karata i struan i obueni kadar vatrogasnih jedinica. Na uspenost akcije gaenja bitno utie pomo i tehnikih lica iz industrijskog objekta ili sistema. Za izbor adekvatnog taktikog nastupa potrebno je poznavati vrstu i karakter materije koje gore, ili e biti zahvaene vatrom, raspored karakteristike ventilacionih sistema, postojanje praina u tehnolokom procesu i drugo. Prisustvo opasnih materija, njihova toksinost, zapaljivost i eksplozivnost utiu na voenje akcije gaenja poara i evakuaciju ljudi. Pojava ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, fozgena i drugih produkata gorenja kao i tetnih i opasnih gasova kao to su vodonik, acetilen, amonijak, kiseonik u uslovima izbijanja poara, nosi veliki rizik za VJ. To obavezuje na adekvatne mere, zatite pojedinaca, a u sklopu toga i ire okoline, ako ozbiljnost situacije to nalae. Ako je u okviru tehnolokog procesa obavezna upotreba zapaljivih gasnih fluida koji su smeteni u okvire rezervoara ili boca razliite zapremine, poar koji se iri ka njima dovodi vrlo esto do eksplozije sa velikim razornim dejstvom. Posuda sa gasom iz koje izbija plamen, ako se ne zagreva dodatno iz okruenja ne predstavlja opasnost za pojavu eksplozije, jer se plamen ne moe uvui u unutranjost boce zbog razlike pritiska u boci i atmosferskog pritiska vazduha u okruenju. Hlaenje boca koje su izloene toplotnom dejstvu je osnovna mera kojom se otklanja opasnost od eksplozije. Treba dejstvovati sa bezbednih pozicija, iza sigurnih zaklona, ili sa mlazevima kojima se upravlja sa odreenih rastojanja. Pri pucanju elinih boca, njeni delovi usled snage udarnog talasa, mogu biti odbaeni i nekoliko stotina metara od mesta eksplozije, to dodatno usloava situaciju. Ventilacioni ureaji i kanali predstavljaju posebnu opasnost zbog mogueg brzog prenoenja poara iz jednog prostora u drugi. Kanali kojima se odstranjuje praina iz nekog tehnolokog procesa najee vode preko krovne konstrukcije u slobodni prostor. U tim sluajevima gde su u okviru tavanskog prostora smetene komore za sakupljanje praine, pojava i najmanje iskre ili plamena predstavlja mogunost nastanke eksplozije. Poari koji nastaju usled eksplozije praine se prenose skrivenim putevima koji su teko uoljivi ime se stvaraju jo tei uslovi za akciju gaenja. Ventilacioni sistemi prenose poar po vertikali na vie to podrazumeva zaustavljanje ventilatora, zatvaranje pregrada i klapni, a ako je to potrebno preduzima se gaenje odozgo na nie, ubacivanjem odgovarajueg sredstva za gaenje. Poari praine se efikasno gase prodornom vodom, rasprenim mlazom ili vodenom maglom. Praina koja se stvara u tehnolokom procesu lebdi u vazduhu, te u odreenoj zapreminskoj koncentraciji sa vazduhom obrazuje eksplozivne smee. Praine mogu biti organskog porekla (praine brana, ecera) ili neorganske kao to su praine estica raznih metala. Nataloena praina predstavlja veliku opasnost, posebno praina uglja. Kod poara praina mogue je uskovitlavanje

106

praina i stvaranje poarnih klobuka koji se kreu velikom brzinom, to stvara posebnu opasnost za mlazniara, jer se poar moe u trenutku preneti na povrine iza pozicije mlazniara. Efikasno gaenje podrazumeva primenu prodorne vode, pene teke i srednje ekspanzije i vodene magle. Pri izboru vode kao sredstva za gaenje treba znati toplotnu mo gorive materije da ne bi dolo do njene termike disocijacije. Ono to u industrijskim objektima u velikoj meri moe da utie na usporenje procesa irenja poara i smanjenje moguih oteenja su i protivdimni oduci.

GAENJE POARA U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI Hemijska industrija ima veoma raznovrsnu proizvodnju, koja obuhvata sve prirodne sirovine, da bi se dolo do veoma raznovrsnih gotovih proizvoda ili polufabrikata. Iako postoji proizvodnja koja se zasniva na nezapaljivim mineralnim sirovinama, najcece u hemijskim preduzeima osnovnu sirovinsku bazu predstavljaju proizvodi koji se dobijaju iz nafte. Poev od najlakih derivata nafte pa do najteih frakcija koje se dobijaju iz sirove nafte, svi ti proizvodi predstavljaju osnovnu sirovinsku bazu proizvodnje u hemijskoj industriji. Ovde se primenjuju kiseline, kao to su: sumporna, azotna, hlorovodonina i druge. Takoe se koriste gasovi: amonijak, sumpor-ugljenik, vodonik i druge. Nemogue je obuhvatiti optim razmatranjem celokupnu hemijsku industriju, te e ovde biti razmatrana opta naela o gaenju poara u hemijskim preduzeima u kojima je sirovinska baza sastavljena od zapaljivih, lako zapaljivih ili eksplozivnih materija. Pri gaenju poara u hemijskoj industriji osnovni zadatak sastoji se u tome da se izabere i primeni sredstvo koje e najefikasnije ugasiti poar, ali bez posledica koje bi bile izvor novih opasnosti kako u pogledu bezbednosti ljudi, tako i u pogledu materijalnih teta koje mogu nastati primenom neadekvatnog sredstva pri gaenju poara. Tekoa je u tome to se esto u odreenom tehnolokom procesu tj. u istom prostoru, koristi i smeta niz veoma raznorodnih proizvoda, koji pod raznim uslovima pri poveanoj temperaturi ili u dodiru sa sredstvom za gaenje ili drugim materijama u uslovima poara prouzrokuju nove opasnosti, koje cesto mogu da budu i vee od prvobitnih, tako da se ne moe govoriti o uspehu, ve naprotiv o neuspehu i nestrucnom gaenju poara. Tehnoloki procesi neprekidno se menjaju, tako da je teko pratiti sve promene koje nastaju u tom smislu u preduzeima hemijske industrije. VJ moe se nai pred tekim problemom, kada neznajui o kakvim se materijama radi ne moe da primeni odgovarajue sredstvo za gaenje poara. Uzimajui u obzir da postoji veliki broj materija koje vatrogasci ne mogu poznavati dovoljno da bi mogli da primene odgovarajue sredstvo ili odgovarajui metod gaenja poara, potrebno je da se pri gaenju poara u hemijskoj industriji, tamo gde je situacija komplikovana, uvek zatrai struna pomo od strane strunjaka koji vode tehnoloki proces i koji detaljno poznaju postrojenja i druge ureaje, te su svakako najkompetentniji da ukau na opasnosti, da predloe mere zatite i najefikasnja sredstva i metode gaenja poara. U hemijskoj industriji nisu samo zapaljive, eksplozivne ili otrovne materije izvor tekoa pri gaenju poara (sl.br. 73.). Vrlo esto jo vee tekoe i vee opasnosti nose i sama postrojenja proizvodnog procesa. Ova postrojenja s obzirom na izvanredno velike pritiske pri komprimiranju gasova, kao i na druge hemijske procese, koji se u toku proizvodnje odigravaju, nose niz opasnosti koje u uslovima poara uzimaju drugaciji vid u odnosu na opasnosti koje inace postoje pri pojedinim tehnolokim procesima. U ovim preduzeima esto je dovoljno da proizvodni proces stane, pa da nastane teta, poar ili eksplozija. Nestruna intervencija ili zahvat, moe da izazove niz opasnosti koje neupueni ne mogu da predvide i naslute. Voda kao sredstvo za gaenje retko ce se kad smeti primeniti. Medutim, u nekim preduzeima voda moe biti jedino sredstvo koje moe da otkloni opasnost. esto e biti potrebne veoma velike koliine vede da bi se opasnost otklonila. Sredstvo za gaenje koje se moe najee primenjivati sa najmanje posledica, jeste ugljen-dioksid i prah. I pena moe biti jedno od reavajucih sredstava za gaenje. Zatita ljudi i primena zatitne opreme - izolacioni aparati i zatitna odela - azbestna ili gumirana i rukavice, neophodni su skoro pri svakoj ozbiljnoj intervenciji u hemijskoj industriji.

107

Sve opasnosti koje su navedene u poglavlju o gaenju poara u industriji, u hemijskoj industriji se mogu javiti u jo teem i komplikovanijem obliku, jer se niz opasnosti nadovezuje jedna na drugu, tako da ih je teko predvideti, a isto tako i njihove posledice. Neorganska hemijska industrija koja proizvodi mnogobrojne neorganske proizvode, vetako dubrivo, neorganske boje i pigmente, laboratorijske hemikalije i gasove, nosi opasnosti koje su esto u vecoj meri sadrane u mainsko-tehnolokim ureajima i instalacijama. Opasnost predstavljaju i uskladitene sirovine. Organska hemijska industrija koja proizvodi raznovrsne hemikalije i materije u koje spadaju: plastine mase, sinteticka vlakna i sintetiki kauuk, organske boje i hemikalije, rastvarai i proizvodi farmaceutske industrije, sadri opasnosti kako u mainsko-tehnolokim postrojenjima, tako i u samim sirovinama i gotovim proizvodima. Od njih mogu nastati eksplozivne i zapaljive materije, oksidaciona sredstva i materije koje reaguju u dodiru sa vodom. Kao zakljuak moe se izvui sledee: gaenje poara u hemijskoj industriji u veini sluajeva nee se zasnivati na klasinim metodama gaenja poara, ve e zahtevati specifini postupak, pa ak i posebnu tehniku.

Sl.br. 73. Gaenje poara u hemijskoj industriji

GAENJE POARA U DRVNOJ INDUSTRIJI Prema nameni razlikuju se drvo za tehniku primenu, za hemijsku primenu i drvo za gorivo. Drvo pri zagrevanju postepeno oslobada gorive pare i gasova. Pri odreenoj temperaturi ono e se zapaliti. Gori plamenom i arom, a intenzitet gorenja se postepeno poveava, tako da se vatra iri na povrinama drveta. irenje poara je usmereno uglavnom navie, a manje nanie. Drvo gori odreenom brzinom, to zavisi od vrste drveta i vlanosti drvne mase. U pogledu brzine rasprostiranja poara i intenziteta izgaranja, veoma je vaan odnos povrina masa drveta. Ukoliko je povrina vea (iver) intenzitet gorenja je vei. Temperature pri poaru drveta u zatvorenom prostoru krecu se oko 700 mada pod posebnim uslovima mogu biti i vie. C, Prilikom poara na otvorenom prostoru, kada se gase vee koliine grae, postoji intenzivno zraenje toplote, vazduno strujanje i opasnost za okolinu od varnica. Gaenje se postie efikasno vodom. Pri gaenju treba dejstvovati odgovarajuom snagom mlazeva vode da bi se ostvario potreban ohlaujui efekat. Za gaenje se moe upotrebiti i pena niske ekspanzije. Pri mehanikoj preradi drveta osim opasnosti od samog drveta kao sirovinske osnove, javljaju se opasnosti zbog prisustva praine. irenje poara je intenzivnije po povrini i brzo se prenosi na konstrukciju zgrade. Prva faza mehanike prerade drveta obavlja se u pilanama. Ovi objekti su esto izgraeni od drveta, sa drvenim tavanicama i nosaima koji dre mainska postrojenja i instalacije. Za gaenje ovih objekata potrebne su velike koliine vode koja treba da se upotrebi jakom udarnom

108

snagom mlazeva vode. Treba obezbediti velike kapacitete vode za kratko vreme. Mlazniari se moraju zatiti od zraenja toplote. Pri dejstvu unutar objekta treba voditi rauna o opasnostima od ruenja krova ili tavanice. Proces proizvodnje u stolarskim preduzeima u kojima se proizvodi nametaj i gradevinska stolarija, poinje obino suenjem drveta. Suenje drveta obavlja se u posebnim komorama ili tunelskim sunicama za drvo. Poar drveta u fazi suenja razvija se veoma intenzivno, posebna opasnost postoji od irenja vatre kroz ventilacione kanale kojima mogu da nastanu i eksplozije, zbog prisustva produkata destilacije drveta, jer su temperature prilikom poara u ovom prostoru veoma visoke. Postoji opasnost i od eksplozivnog paljenja gasova pri otvaranju komore. Treba dejstvovati paljivo, po mogunosti sa dve pozicije, od kojih jedna treba da obezbedi efikasno gaenje, a druga zatitu. U fazi mainske prerde drveta, u stolarskim preduzeima, opasnost od poara takode je velika. Velike kolicine grade veliko poarno optereenje, uvek prilikom ovih poara neposredno ugroava tavanicu i krov zgrade. Ako su konstrukcije od zapaljivog materjala, poar e se brzo preneti i na njih, pa e se paralelno sa irenjem poara u pogonu, vatra iriti i kroz tavanski prostor. Ovakva situacija zahteva posebne mere za uspeno gaenje poara. Treba dejstvovati snano, iznutra i spolja, u smeru irenja poara. Snage se moraju skoncentrisati za dejstvo na glavnim sektorima. Kada se presee irenje poara, vatra e se postepeno savladati i u glavnim aritima. Veliku opasnost od irenja poara po horizontali izmeu prostorija, prestavljaju ventilacioni ureaji za odvoenje otpadaka i praine. Praina u pogonu doprinosi takode brzom irenju poara. Pri gaenju poara maine treba zatititi od neposrednog dejstva vode. Mlazniari treba da dejstvuju prvenstveno na konstrukcije i na glavna arita vatre. Postoji opasnost da se vatra prenese i na ciklon gde se sakupljaju otpadci od drveta i strugotine. Pri gaenju poara treba imati na umu da je mainski pogon osnovni pogon preduzea i da prvenstveno ovaj deo treba zatititi. Evakuacija inventara i maina retko ce kad biti uspena. Ona mora da se vri samo u izuzetnim sluajevima, kada se vatra zbog nedostataka vode ne moe zaustaviti. Gaenje poara u lakirnicama U lakirnicama se vri zavrna faza obrade drveta u stolarskim preduzeima. Ova faza prerade drveta nosi i najvee poarne opasnosti. Poar u lakirnici razvija se velikom brzinom, jer vatra zahvata materijal koji se obrauje, zatim zapaljive tenosti koje se ovde primenjuju, prainu koja se stvara prilikom obrade lakirnih povrina kao i konstrukcije zgrade. Dejstvo u prvom momentu je najznaajnije. U kasnijoj fazi poara osnovno je da se on lokalizuje samo na prostor lakirnice, a zatim da se i konano ugasi. Za lokalizaciju treba primeniti jake mlazeve za dejstvo na konstrukcije zgrade (krov), a vodenu maglu za dejstvo iznutra. Gaenje poara u samoj lakirnici najefikasniji se ostavruje stabilnim sistemom za gaenje ove prostorije ili penom i prahom.

GAENJE POARA NA SKLADITIMA DRVENE GRAE Skladita drvene grade obino su postavljena na otvorenom prostoru u blizini objekta prerade drveta. Otvoreni poar veoma brzo uzima velike razmere. Zraenje toplote je veoma intezivno, a time je i opasnost za susedne objekte veoma velika. U sluaju jakog vetra intezitet gorenja se snano poveava i vatru je veoma teko obuzdati. Drvena graa je obino sloena u kamare. Vatra se prenosi i po povrini izmedu kamara, ako prostor nije oien od odpadaka. U praksi su poznati sluajevi prerastanja poara na skladitu dvrvene grade u poarnu oluju. Brzina vetra ima veliki znaaj za irenje poara. Pri brzini od 12-15 m/s dolazi do prenoenja iskri i ara na vee udaljenosti od 200300m, to izaziva nova arita i oteano gaenje. Izvianjem treba ustanoviti smer irenja poara i neposredne opasnosti. Od samog poetka treba angaovati jake snage. Treba dejstvovati jakim mlazevima vode, a po potrebi i topovima za vodu. Potrebne su ogromne koliine vode da bi se ostvarilo gaenje. Dejstvom mlazeva treba usmeriti na presecanje irenja poara. Kasnije e se vatra lako obuzdati i postepeno savladati. Treba preduzeti i

109

mere za zatitu okoline od varnica ili zapaljenih komada drveta, intezitet utroka vode za gaenje 2 poara iznosi od 0,2-2 l / s m . Kamare treba zahvatiti vodom sa svih strana, to se postie pravilnim usmeravanjem mlazeva vode. U cilju efikanijeg gaenja i boljeg pregleda poara, esto e biti potrebno da se dejstvuje sa Sl.br. 74. Primer poara u drvnoj industriji susednih kamara. Za zatitu od toplote treba koristiti zatitnu opremu koja e omoguiti efikasnije gaenje, jer e dozvoliti da mlazniari dejstvuju iz blizine. Kompaktnim mlazevi vode se mogu kombinovati sa mlazevima za vodenu maglu, jer e se na taj nain utedeti znatne koliine vode. Kamare treba rasuriti da bi se poar u potpunosti ugasio.

GAENJE POARA TEKSTILNOJ INDUSTRIJI

Tekstilna industrija se karakterie vrlo estim i intenzivnim poarima. Osnovne tekstilne sirovine su pamuk, celulozna vlakna, vuna, sintetika vlakna, kudelja, lan i druge. U primeni su razne hemikalije i boje. U zavisnosti od vrste tekstilne sirovine, postoje osnovni tehnoloki procesi kojima se dolazi do gotovog proizvoda, a to su: mehaniko - tehnoloki procesi; predenje; priprema za tkanje; tkanje; konfekcioniranje gotovih proizvoda i uskladitenje. U fiziko - hemijske procese spadaju procesi dorade, prediva i tkanina. Da bi se opisani tehnoloki proces mogao obavljati, potreban je relativno veliki broj radne snage, maina i prostora. Sve industrije ove vrste, u novije vreme, izrauju se od nezapaljivog materijala dok se esto sreu krovne konstrukcije koje se izrauju od zapaljivog materijala. Obzirom na opasnosti, takvi objekti moraju imati izgraene prolaze za evakuaciju i lestve za izlaz na slobodni prostor. Sve etae i pojedine prostorije su meusobno povezane hodnicima, prolazima za unutranji transport dizalicama, ventilacionim kanalima i ostalim ureajima. U pogonima se nalazi spoljna i unutranja hidrantska mrea. U principu, svaka faza obrade predstavlja poseban poarni sektor (magacin sirovina, predionica, tkaonica, dorada, magacin gotove robe). Opasnosti od poara u pogonima tekstilne industrije odreuju se na osnovu: vrste tekstilnih sirovina; vrste tehnolokog procesa i konstruktivnih osobina pogona. 2 Poarna optereenja u pogonima i skladitima su vrlo velika i iznose od 60 do 180 kCal/m . Opasnost u svim pogonima predstavlja stvaranje tekstilnog praha (praine) na mainama, to podstie brzo irenje poara uz oslobaanje velike koliine dima i otrovnih gasova. Prisutan je veliki broj maina i uredaja koji zahtevaju podmazivanje usled ega dolazi do zamaenja, to takoe pogoduje irenju vatre i oteava gaenje. Pregrejani leajevi usled nedovoljnog podmazivanja su takode est uzrok poara. Brzini irenja poara pogoduje i veliki broj otvora u zidovima i krovnim konstrukcijama (sl.br. 75.), a posebno se vrlo brzo razvija ventilacionim kanalima. U skladitima gde se nalaze bale materijala, gorenje je brzo po povrini, a sporo unutar bala.

110

Sl.br. 75. Posledice poara u tekstilnoj industriji Vatra prodire u unutranjost bale gde se odrava po nekoliko dana bez prisustva vazduha. Uzrok poara je esto samozapaljenje pamuka u balama i samozapaljenje masnih otpadaka pamuka. Za gaenje poara tekstilnih bala potrebna je posebna taktika. Postoje dva naina gaenja, kada je prostor opremljen sa automatskim ureajima i kada tih ureaja nema. Kod ovakvih poara vai osnovno naelo: Tek po suzbijanju plamena na balama, otvaraju se prozori i vrata, u suprotnom, poar se razbuktava. Za gaenje poara u tekstilnoj industriji osnovno sredstvo je voda, a najefikasnije je gaenje vodenom maglom ili rasprenim mlazevima vode. Gaenje poara bala pamuka, vune i sintetikih vlakana vri se najefikasnije sa prodornom vodom. Prvo se suzbije plamen, a zatim se sav materijal mora postepeno rasturiti i detaljno ugasiti. Gaenje se moe ostvariti i primenom pene srednje i visoke ekspanzije, pri emu je potrebno materijal rasturiti i detaljno ugasiti, zbog mogunosti skrivenih arita vatre u naslagama materijala. Uspeno gaenje se sprovodi i primenom praha i ugljen dioksida. Za gaenje poara u pogonima dorade, preporuuje se primena praha i pene za gaenje. Elektrine instalacije i ureaji, koji se obavezno iskljuuju pre poetka intervencije gase se ugljendioksidom. Zbog prostranosti radnog prostora i lupe maina, zaposleni mogu da preuju upozorenja o nastanku poara i da se vrlo brzo nau u okruenju poara. Zbog takvih situacija, svaki radnik mora biti detaljno upoznat sa postupkom u sluaju poara. Kao putevi za spaavanje koriste se glavni ulazi i izlazi, pomoni izlazi, prozori i otvori na terasama, otvori na krovovima, otvori u pregradnim zidovima i dr. Dolaskom na mesto intervenisanja, RGP, obzirom na veliki broj zaposlenih i to uglavnom ena, organizuje brzu evakuaciju, tj. spaavanje ljudstva. Izvianjem se ispitaju mogunosti irenja poara, korienje unutranje hidrantske mree, otkrivanje skrivenih arita, karakter konstrukcije i stepen ugroenosti. Zadimljenost prostora stvara dodatne opasnosti pa je potreban detaljan pregled svake prostorije kako bi se utvrdilo da neko nije ostao u njima. Potrebno je ukljuiti odvodnu ventilaciju, jer se time ubrzava gaenje poara. Obavezan je nadzor vatrogasaca nad svim ventilacionim ureajima, jer se istim poar lako prenosi u druge prostore. Vatrogasci prilikom gaenja koriste izolacione aparate. Na spreavanje irenja poara treba delovati obuhvatno iz svih raspoloivih pravaca. Istovremeno, vri se zatita viih i niih etaa. Za gaenje se koriste B i C vodeni mlazevi, sa mlaznicama koje omoguavaju korienje rasprenog mlaza. Potrebno je da mlazniari usmeravaju dejstvo mlaza direktno na arite. U takvom prostoru, radna sposobnost vatrogasaca se naglo smanjuje i zato je potrebna ea zamena ljudstva. Raiavanje mesta poara se vri u toku same akcije gaenja i nastavlja se po zavrenom gaenju. Takoe se preduzimaju mere za izvlaenje pokretnih maina i neoteenog tekstilnog materijala, pri emu RGP mora biti u vezi sa rukovodiocima preduzea kako bi se obezbedio dovoljan broj radnika za poslove raiavanja i evakuaciju imovine. Ukoliko su u pitanju naslage tekstilnog materijala i gaenje skrivenih arita, gaenje odnosno dogaivanje se vri vodom i esto puta je dovoljno nekoliko brentaa. Obzirom da su naslage prethodno natopljene vodom, prilikom otvaranja iste moe se desiti da dode do razbuktavanja vatre. Na kraju je potrebno izvriti detaljan pregled zgarita, jer su ostaci tekstilnog materijala vlani i topli. Neophodno je ostaviti vatrogasnu strau sa odgovarajuom opremom. U tabeli br. 4. prikazan je vremenski razvoj poara u tekstilnoj industriji.

111

Tabela br. 4. vreme od trenutka izbijanja poara u minutima 5 20 40 70 povrina poara 2 um 50 500 1100 2200

GAENJE POARA U PREDUZEIMA MAINOGRADNJE I METALURGIJE Savremeni objekti mainogradnje i metalurgije, razlikuju se po konstrukcionim osobinama od objekata koji su se koristili u prolosti. Objekti starije gradnje uglavnom su prizemne zgrade izgraene od opeke, nosei delovi su od armiranog betona. Konstrukcija krova je drvena sa raznim vrstama pokrivke od snopova slame pa do raznih vrsta crepova ili limenih ploa. Objekti mainogradnje i metalurgije u dananje vreme su prizemne proizvodne zgrade cija je konstrukcija izraena sa skeletnim sistemom. Takoe se grade i jednospratne zgrade gde se u prizemlju nalaze komunikacije, skladita i teka oprema, a na spratu se vri montiranje osnovne opreme. Krovne pokrivke su od profilisanog elinog lima (sl.br. 76.). Za izolaciju se koriste izolatori od polistirola i poliuretana koji pospeuju gorenje i bre irenje poara. Grade se i objekti od 2 - 4 sprata. U ovim objektima se zaokruuje proces proizvodnje od ispitivanja (laboratorije, konstrukcioni biroi) do zavrne obrade (farbare, lakirnice i suionice). Razne maine, automatske linije za proizvodnju, sektori za pakovanje i konzervaciju, odeljenja za farbanje, stvaraju veliko poarno optereenje u zgradama ove industrije. Prilikom rada maine koriste vee koliine ulja i maziva. Takode se koriste razne emulzije za hlaenje a za pokretanje i rad koriste se razna pogonska goriva od el. energije do gasa. Prilikom izbijanja poara ve nakon 10 - 15 minuta isti moe imati velike razmere, naroito u odeljenjima za farbanje i lakiranje. Takoe poar se moe preneti i na krovnu konstrukciju, koja, ako je izgraena od gorivog materijala ili metalnih profila ne moe izdrati toplotna dejstva i izloenost plamenu, pa se moe dogoditi da se cela konstrukcija srui za 20 - 45 minuta. Brzom ruenju krovne konstrukcije doprinosi postojanje izolacije od zapaljivih materijala koji brzo gore i prenose poar. Takoe postojanje bitumenskih premaza ispod raznih pokrivki krova doprinose irenju poara, tako to usled pojave toplote dolazi do razlaganja i pojave tene faze bitumena koji se razliva na donje delove zgrade i vri paljenje i irenje poara po raznim pravcima. Poari u mainskom pogonu takoe se mogu brzo iriti. Zbog velike koliine masti, ulja i pogonskog goriva raznih maina. U ovakvim pogonima postoje i odvodni kanali za staro ulje, prainu, otpatke itd. Ovi kanali takoe doprinose irenju poara. Ako su pogoni u zgradama uraeni bez tavanske konstrukcije usled pojave poara u pogonu dolazi do ruenja metalne konstrukcije krova za 15 - 20 minuta. U pogonima metalurgije gde je proces rada takav da se od odreenih vrsta ruda topljenjem dobija odredena vrsta tenog metala koji se hlaenjem u kalupima sprema za dalju obradu, takoe postoji opasnost od poara. Za odvijanje ovih procesa potrebne su razne vrste pogonskog goriva od ruda /koks/ do velikih koliina elektrine energije visokog napona. Nastanak i irenje poara u ovim pogonima je dosta intezivno, a gaenje teko i sloeno. Po veliini i posledicama, poznat je poar u metalurkom kombinatu u Smederevu u kojem je izgoreo pogon hladne valjaonice povrine oko 11 Ha sa velikom tetom. Poar se za veoma kratko vreme, preko krovnog pokrivaa preneo na ceo pogon.

112

Sl.br. 76. Posledice poara u preduzecima mainogradnje gaenje poara Poto su kod ovakvih objekata krovni pokrivai obino velikih povrina i od gorivih materijala za uspenost gaenja poara najbitnije je brzo koncentrisanje snaga i sredstava. Po dolasku na lice mesta RGP vri izvianje. Tokom izvianja potrebno je proveriti vrstu krovnog pokrivaa i stanje u kome se nalazi u tom trenutku, mogunosti spreavanja irenja poara po raznim pravcima, osobine opreme koja se nalazi u pogonima, osobine materijala u magacinima i ostavama, vrstu napajanja elektrinom energijom. Sredstva za gaenje poara se uvode odvojenim prugama iz dva pravca: iz unutranjeg dela zgrade i na krovni pokriva sa uporednim gaenjem i demontaom. Iz unutranjeg dela zgrade vri se spreavanje irenja poara unutar zgade. Istovremeno treba obratiti panju i vriti rashlaivanje metalnih delova konstrukcije da ne bi dolo do ruenja iste. Mlazniari prilikom gaenja moraju zauzimati bezbedna mesta. Prilikom gaenja poara mora se voditi rauna kojim sredstvima e se isti gasiti. Zbog pojave lako zapaljivih materijala, zapaljivih tenosti u odvodnim kanalima treba voditi rauna o nivou tenosti u tim kanalima. Ako doe do naglog poveanja nivoa, upaljeni deo moe da se podigne i izlije iz kanala, pa samim tim dolazi da paljenja nezapaljenih delova po pogonu. Prilikom gaenja poara u pogonima, zbog pojave velike koliine produkata gorenja vri se otvaranja raznih otvora i osvajanja istih, a vatrogasci koriste izolacione aparate. Kod gaenja poara u pogonima metalurgije gde su u procesu proizvodnje prisutne visoke temperature potrebno, je voditi rauna o mestima i nainu upotrebe vode kao sredstva za gaenje. Prilikom gaenja u ovakvim pogonima potrebno je konsultovati struna lica iz preduzea. Takoe naglim hlaenjem usijanih delova moe doi do deformacija opreme, prodorom vode u posude dolazi do izlivanja usijane tenosti i pojave paljenja ostale opreme. Gaenje poara krovne konstrukcije i pokrivaa je tee i komplikovanije. Prilikom gaenja potrebno je i ujedno otvarati pokrivku. Pri dovoljnom broju vatrogasaca pokrivku treba skidati u vidu trake i tako izvriti presecanje fronta irenja poara. U sluaju kada nema dovoljnog broja vatrogasaca vri se probijanje pokrivke, na mestima koja nisu zahvaena poarom, spreava dalje irenje poara, a zatim se vri gaenje. Sredstva koja se koriste prilikom gaenja poara pogona mainogradnje i metalurgije osim vode su jo pena, prah i suva priruna sredstva za gaenje /pesak itd./. Gaenje poara se vri ("B" i "C") vodenim mlazenjvima, a u sluaju veih poara i vodenim topovima. U odreenim sluajevima, koriste se i automehanike lestve i hidrauline zglobne platforme za gaenje poara sa spoljne strane.

GAENJE POARA U INDUSTRIJI GUMA Industrija gumenih proizvoda ima za osnovu sirovi kauuk, stare gume i druge sirovine. Pri proizvodnji gume veoma esto se koriste razni rastvori, meu kojima i laki benzini. irenje poara u industriji gume ide velikom brzinom, uz pojavu visokih temperatura, dima i velikih koliina tetnih gasova. U prostorijama gde se upotrebljavaju lako zapaljive tenosti, za gaenje poara treba uvek primeniti penu ili prah. Guma se inae gasi vodom, ali su potrebne velike koliine. Pri gaenju treba

113

koristiti izolacione aparate i linu zatitnu opremu. Materiju treba dugo hladiti da bi se postiglo potpuno gaenje. Poto zbog visoke temperature plamen moe lako da se prenese na krovnu konstrukciju, treba predvideti odgovarajue sange da se ova opasnost u poetku otkloni. Gaenje velikih deponija starih guma predstavlja poseban problem VJ. Ovi poari mogu trajati veoma dugo, visoka temperatura i produkti sagorevanja mogu ugroziti okolinu. Za gaenje poara koriste se jaki vodeni mlazevi i topovi. U pojedinim sluajevima moe se primeniti i teka pena. Za uspeno gaenje potrebno je obezbediti velike koliine vode. U dogaivanju i rasturanju ovih poara angauje se graevinska operativa (buldoeri, rovokopai).

GAENJE POARA U LABORATORIJAMA Poari u laboratorijama (sl.br. 77.) spadaju u poare koji nisu esta pojava. U ovim sredinama vae posebni reimi rada iz razloga postojanja velikog broja razliitih opasnih materija koje su svaka za sebe opasne, a po pravilu opasnost od ovih materija se poveava njihovim meanjem, odnosno njihovim reagovanjjem sa pojedinim sredstvima za gaenje, posebno sa vodom. Ovi poari se javljaju u objektima kao to su ustanove za leenje ljudi i ivotinja, ustanove institutskog tipa za nauno istraivake radove, kao i u velikim industrijskim sistemima. Za sve ove objekte je karakteristina pojava zapaljivih i opasnih materija, kao to su benzini, razreivai, alkoholi, pojedine vrste materije koje reaguju sa vodom ili na povienoj temperaturi izdvajaju zapaljive i opasne materije (sumpor, fosfor, oksidi aluminijuma, magnezijuma, karbidi, natrijum, kalijum, kiseline, baze..), zatim zapaljivi i eksplozivni gasovi (vodonik, butan-propan smea...), agresivne materije koje su same po sebi opasne (hlor, fluor, amonijak...) i materije koje daju potpune ili nepotpune produkte sagorevanja ( CO, CO2, fozgen, SO2, SO3...). Sl.br. 77. Posledice poara u laboratoriji

Izvianje: Po dolasku na lice mesta RGP prvo kontaktira sa licem koje ima neophodna saznanja koje se sve materije nalaze u objektu gde je nastao poar, i osobine istih. Izvianje poara se vri po potrebi sa odelima za zatitu od agresivnih materija i izolacionim aparatima. Paralelno sa izvianjem, postavljaju se potisne pruge za gaenje poara. Za gaenje treba prvenstveno koristiti mlaznice za vodenu maglu, a po potrebi mogu se koristiti i raspreni mlazevi. Navalna grupa u ovim sluajevima treba biti opremljena rucnim aparatima za gaenje poara tipa "S" i "CO2" koji mogu da se primenila ukoliko gaenje sa vodom nije mogue, a razvoj poara je takav da je efikasna upotreba ovih aparata. Ukoliko upotreba aparata za gaenje poetnih poara ne daje rezultate obzirom na stepen razvoja poara. Za gaenje poara koristi se pena najee srednje ekspanzije. Ukoliko je iskljuena upotreba

114

vode i pene, za gaenje poara veih razmera koriste se vozila specijalne namene sa prahom za gaenje, odnosno gaenje se moe vriti i "Halonom". Pri radu sa penom, vodi se rauna o tome da se upotrebi odgovarajui koncentrat za penu, iz razloga to se u ovakvim sredinama, javljaju i alkoholi koji se ne mogu gasiti univerzalnim koncentratima. Paralelno sa postavljanjem pruga za unutranji napad, moe se vriti i spoljni napad, preko lestava i hidrauline zglobne platforme. Istovremeno sa gaenjem poara vri se evakuacija i spaavanje zaposlenog osoblja. Za evakuaciju lica mogu da se koriste i izolacioni aparati, ako su produkti gorenja toksicni. U sluaju postojanja povreenih lica ista treba izneti van objekta i predati ekipama prve medicinske pomoi koje se pozivaju na vreme. U praksi su esta povreivanja vatrogasaca na ovakvim intervencijama, bilo da su povrede usled naknadne eksplozije koja nastaje u toku gaenja poara, bilo da do povreivanja dolazi usled dejstva agresivnih materija na nezatiene delove tela vatrogasaca. Iz toga razloga prava informacija o stanju u objektu i o materijama koje se mogu sresti u objektu, ima presudnu ulogu u odreivanju pravaca nastupa VJ. Prilikom gaenja poara u laboratorijama mora se voditi rauna o razdvajanju materija koje bi meusobnim meanjem izazvale nove rakcije, opasne za dalje razvijanje poara ili eksplozije. Toksini produkti gorenja i dim kod ovih poara mogu ugroziti vatrogasce ili druga lica na veim udaljenostima od mesta poara. (Na primer: prilikom poara u laboratoriji na 5. spratu Matematikog fakulteta u Beogradu, od toksinih produkata gorenja, povreen je voza vatrogasnog vozila koji se nalazio uz vozilo prilikom intervencije) GAENJE POARA U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI Prehrambena industrija uglavnom se zasniva na preradi biljnih proizvoda, koji kada su usitnjeni u vidu praine predstavljaju posebnu opasnost za irenje poara i nastanak eksplozije. U prehrambenoj industriji, u pogledu opasnosti od poara posebnu panju zasluuje industrija eera i piva, kao i mlinovi za preradu itarica. U svim ovim objektima glavnu opasnost predstavlja praina koja se stvara prilikom prerade, kao i mogunost brzog irenja poara, to je uslovljeno tehnolokim procesom.

GAENJE POARA U SILOSIMA I MLINOVIMA Vee koliine itarica se najbolje skladite u silosima. Silosi se sastoje iz tri osnovna dela: deo za prijem itarica; radne zgrade; silosnih elija za suenje i uvanje itarica; Stariji silosi su izraeni od drveta, raznih veliina i konstrukcija. Savremeni silosi (sl.br. 78.) su izgraeni od armirano - betonske konstrukcije u kojima je proces od prijema pa do isporuke potpuno mehanizovan. Ceo proces se upravlja i kontrolie iz jednog kontrolnog punkta. Velika visina radne zgrade, koja moe da iznosi od 60 - 65 m, je potrebna da bi se u njoj smestila osnovna oprema. Pomou transportnih traka itarice se transportuju do vrha pa odatle slobodnim padom do maina za preiavanje. Posle faze preiavanja trakama, itarice se transportuju u suaru, a posle suenja smetaju se u silosne elije, koje mogu biti oblika kugle, pravougaonika itd. Odatle itarice slobodnim padom padaju na transportne trake ispod elija i transportuju se na istovar ili, ako postoji takav sistem da se pored silosa nalazi mlin, do mlina na preradu. Mlinovi se sastoje od nekoliko objekata u kojima se vri nekoliko tehnolokih procesa, a to su: prijem; preiavanje i priprema za preradu; mlevenje; pakovanje i isporuka gotovih proizvoda. Zgrade mlinova su uglavnom viespratne izgraene od razliitog materijala, procesom proizvodnje koji je podeljen po spratovima. Razvoj poara: do pojave poara u silosima i mlinovima moe doi iz vie razloga. Kao zapaljivi materijali u ovim objektima javljaju se: itarice; praina od itarica i brana; delovi opreme koja se nalazi u procesu prerade; delovi konstrukcije zgrade.

115

Pojava poara itarica u silosnim elijama nastaje uglavnom usled samoupale. Do ovoga dolazi usled loeg skladitenja itarica odnsno pojave vlanosti, veeg pritiska i male koliine kiseonika. Sa pojavom vee koliine kiseonika dolazi do rasplamsavanja i pojave poara. Takoe poar moe da se javi i pri pojavi kvara na sistemu za suenje zbog poveane temperature. U objektima silosa i mlinova javlja se praina od itarica i brana. Praina se taloi svuda po objektu. Do upale praine moe doi zbog raznih uzroka. To su uglavnom loe odravanje i ienje rotacionih delova maina, pojava statikog elektriciteta, preoptereenost elektrine instalacije i dr. Praina gori tinjanjem i gorenjem sa plamenom. Prah tinja taloenjem na zagrejane delove a pali se pri temperaturi 0 od 200 C, kada dolazi do pojave arita. Veoma esta pojava je i eksplozija praine u silosima i mlinovima. Da bi dolo do eksplozije potrebno je da se stvori odreena koncentracija smee vazduha i praine. Sl.br. 78. Poar u silosu Ako se delovi maina, transportnih traka itd., ne iste i ne odravaju, zbog nataloene praine i prljavtine dolazi do pojave poara. Praina se taloi u leajevima, pogonskim valjcima transportnih traka pa dolazi do zaglavljivanja i pojave trenja odnosno poveanja temperature i poara. Prilikom nastanka poara u silosima isti se iri u svim pravcima. Ukoliko doe do poara u donjim delovima silosa pravac irenja bie na gore, prema kupoli, jer to omoguuje konstrukcija. Tada dolazi do paljenja gornjih delova kao to su delovi mlina, suionica, prijemne prostorije. Ako je poar izbio u kupoli, sem poara u njoj, moe se desiti da usled padanja ara i zapaljenih elemenata na dole, doe do irenja poara na nie delove zgrade. Kod ovakvih poara dolazi do pojave dosta produkata gorenja i jakog zadimljavanja. Prilikom izbijanja poara i dolaska VJ na lice mesta RGP odmah preduzima sledee mere: potpuno zaustavljanje rada svih maina; zatvaranje svih otvora za ventilaciju; iskljuenje elektrine energije; zaustavljanje transportne trake i dizalice. RGP posle izvrenog izvianja, moe se odluciti za unutranju ili spoljnu navalu, to zavisi od karakteristika razvoja poara. Ako je unutranji stepenini prostor prohodan onda je bolje koristiti unutranju navalu. Vatrogasci prilikom rada koriste izolacione aparate. Broj navalnih grupa treba da bude takav da se ne nagomilava nepotrebno ljudstvo zbog mogue pojave eksplozije. Zbog toga vatrogasci treba da se kreu uz protivpoarne ili nosee zidove. Osnovno sredstvo za gaenje poara je voda (C i B vodeni mlazevi). Prvo treba dejstvovati rasprenim mlazom ili vodenom maglom po zidovima, mainama itd. radi spiranja i kvaenja praine da bi se spreila uskovitlavanje i pojava eksplozije. Gaenje se moe nastaviti kombinovanim ili punim mlazom vode u zavisnosti od situacije. Za gaenje ventilacionih kanala i transportnih traka moe se koristiti pena srednje ekspanzije. Pri pojavi poara u nadsilosnom prostoru odvodne pruge se dovode do mesta poara preko unutranjih ili spoljnih stepenica. Ako to nije mogue napad se moe izvriti pomou automehaniarskih lestava. Obavezno treba voditi rauna o tome da vatrogasci ne propadnu kroz otvore na podu iznad silosnih elija. Radi bre intervencije na gornjim delovima silosa moe se koristiti suva ili unutranja hidrantska mrea, ako iste postoje. RGP mora obratiti posebnu panju da se ne bi opteretila tavanica sa vodom od gaenja zbog mogunosti pada odnosno preoptereenja konstrukcije silosa. Da ne bi dolo do oteenja itarica u nivoima ispod poara, poeljno je vriti odstranjivanje iste, odnosno sputanje na nie nivoe. Kod pojave poara u suionici, potrebno je odmah zaustaviti proces suenja, zatvoriti sve otvore, (a pogotovu ventilacione) i zaustaviti dovod toplog vazduha. Gaenje se vri tako to se upaljena penica prosipa na pod i gasi se vodom.

116

Gaenje poara itarica koje su se samozapalile u siloskom elijama je izuzetno teko i moe trajati vie dana. Obino do samoupale dolazi na vie mesta. Iznad celokupne mase u silosnoj eliji pojavljuju se produkti nepotpunog gorenja. Gaenje poara se vri ubacivanjem pene u prostor silosne elije iznad uskladitene itarice, uz istovremeno isputanje itarice kroz podsilosne otvore, njeno gaenje i odvoenje. Ugljenisani delovi koji se mogu pojaviti razbijaju se jakim B i C vodenim mlazevima. Poznati su sluajevi u praksi da je dolo do eksplozije produkata nepotpunog gorenja u silosnim elijama.

GAENJE POARA U HLADNJAAMA Gaenje poara u hladnjaama ima niz specifinosti u poreenju sa uobiajenim nainima i postupcima gaenja poara u industrijskim i drugim objektima.Specifinost se ogleda u ogranienom broju otvora - vrata, usled ega se u zapaljenim komorama brzo stvara visoka temperatura i velika koncentracija produkata nepotpunog gorenja zbog nedostatka kiseonika i obrazovanja opasnih koncentracija ugljenmonoksida. Sve prostorije hladnjaa, osim spremita, nemaju prirodno osvetljavanje, a jako zadimljavanje spratova hladnjae ne omoguava vatrogascima dobru orijentaciju u procesu izvianja i u toku gaenja poara. Oteenje cevovoda i isparivakih baterija i izlazak amonijaka, stvara jo sloeniju situaciju prilikom rada na gaenju poara. Izvianje i gaenje poara u hladnjaama vri se po pravilu uz obaveznu upotrebu izolacionih aparata. Izvianjem se utvruje: stepen zadimljavanja na prilazima zoni poara i mogunost udaljivanja dima, stepen i povrina zagaenosti amonijakom, pristupi aritu poara i neophodnost otvaranja zidova i konstrukcija za uvoenje mlazeva, mogunost snienja temperature i ispusta dima iz zapaljenih komora, opasnost od oteenja proizvoda uskladitenih u rashladnim komorama, neophodnost i mogunost njihove evakuacije. Za gaenje poara u hladnjaama koristi se voda u obliku punog i rasprenog mlaza, a takoe i voda sa sredstvima za kvaenje i pena srednje ekspanzije. RGP mora imati na umu da se upotrebom vode sa sredstvima za kvaenje ili pene mogu otetiti (zagaditi) proizvodi koji se nalaze u hladnjaama. Zato se voda sa sredstvima za kvaenje i pene primenjuju na poarima hladnjaa u izgradnji ili rekonstrukciji, pri gaenju termoizolacije i u drugim sluajevima kada nema kontakta sa uskladitenim proizvodima. Osnovni putevi za uvoenje mlazeva su stepenita, ahtovi liftova i otvori - vrata koja vode u komore hladnjae. Za gaenje poara u prvom redu neophodno je iskoristiti mlazeve od unutranjih hidranata. Ako se kroz osnovne ulaze ne moe doi do arita poara i uvesti mlazeve za gaenje, RGP moe doneti odluku za probijanje otvora u zidovima, pregradama, konstrukcijama i pokrivaima. Mesta probijanja otvora odreuju se tako da budu to blie arita poara, na osnovnim putevima rasprostiranja plamena, da na tim mestima ne prolaze komunikacioni cevovodi rashladnih instalacija, da nema rasolnih baterija i druge opreme, i da se u njih mogu ne samo uvesti mlazevi za gaenje, ve i da se snizi temperatura i koncentracija dima u zapaljenoj prostoriji. Karakteristicna osobina samog rada na gaenju poara u hladnjaama je gaenje skrivenih arita poara termoizolacije pod malterom. Rad na otvaranju slojeva maltera po metalnoj mrei je teak, i uglavnom se obavlja runo. Pri gorenju sintetikih termoizolacionih materijala (penoplast na bazi polivinil-hloridnih smola, stiropora i dr.) obrazuju se jaki toksini produkti gorenja. Zato pri poarima u hladnjaama sa takvom termoizolacijom, sve poslove u prostorijama, ak i sa neznatnim zadimljenjem, vatrogasci obavljaju uz upotrebu izolacionih aparata. Pri izbijanju havarije i kidanju sistema amonijanih rashladnih instalacija, mogue je trovanje i onesveivanje veeg broja radnika. Zato se oblaci amonijaka obaraju rasprenim mlazom vode. Pri trovanju amonijakom, nastradali se bez odlaganja iznose na sve vazduh, gde im se metodom vetakog disanja prua prva pomo a zatim se odvoze do najblie medicinske ustanove. Prilikom poara u hladnjaama, zbog opasnosti od amonijaka VJ na poar alju vozila sa opremom za rad sa opasnim materijama i obavezno se odmah angauju ekipe hitne medicinske pomoi.

117

GAENJE POARA PLASTINIH MASA U dananje vreme plastine mase imaju veoma iroku primenu u svakodnevnom ivotu, a najveu pri izradi ambalae, u graevinarstvu a naroito u elektro industriji. Postoje dve vrste plastinih masa: termoplastine mase (polivinilhlorid - PVC, polietilen, polipropilen); termostabilne mase (bakelit, poliuretan, ultrapas, najlon, perlon i td.) Termoplastine mase: Najznaajniji predstavnik ovih masa je PVC - polivinilhlorid. Ima veoma iroku primenu u graevinskoj i elektroindustriji (koristi se pri izradi raznih vrsta cevi, podova, za izolaciju kablova i td.). Karakteristika ovih vrsta plastinih masa je ta to pri odredenim temperaturama i pritisku prelazi u teno stanje i u takvom stanju se lije u kalupe, zatim pri hladenju ovrsnu i predmet zadrava eljeni oblik. Ovaj postupak je mogue ponavljati i zbog toga im je dat naziv termoplastine mase. Termostabilne mase: Ove mase su i dobile naziv po njihovoj karakteristici da se samo jednom mogu dovesti u stanje plastinosti (pri odreenoj temperaturi i pritisku) da bi se izradio eljeni predmet. Ponovni postupak dovoenja u stanje plastinosti ovih masa nije mogu. Pri izradi predmeta od plasticnih masa pored smole kao osnovnog sastojka dodaju se i razna punila u svojstvu plastifikatora, stabilizatora i katalizatora. Pored velikih industrijskih pogona za izradu plastinih masa postoje i niz manjih zanatskih radionica i preduzea u kojima se izrauju predmeti od plastinih masa. Pogoni za izradu plastinih masa obino su izgraeni od nezapaljivog graevinskog materijala, u njima se nalaze transportne trake za horizontalni transport kao i dizalice za vertikalni transport. Prostorije pogona moraju imati odgovarajuu ventilaciju zbog prisustva praine i mogunosti pojave otrovnih gasova. Plastina masa moe biti u obliku granula, praha i listova. Najvea koliina plastinih masa je prisutna u prirunim magacinima, skladitima sirovina i gotovih proizvoda. U ovim prostorijama je i najvee poarno optereenje. U pogonima za izradu plastinih masa poar moe nastati na samim mainama za izradu zatim u prirunim magacinima i magacinima gotovih proizvoda. Pri poaru plastine mase se razlicito ponaaju to zavisi od samog sastava plastine mase.Termoplastine mase se pri poaru razlivaju to utie na brzinu irenja poara. Prilikom gorenja plastinih masa stvara se velika koliina crnog, gustog dima u kome se nalaze otrovni sastojci kao to su ugljen monoksid, hlorovodonina kiselina, cijanovodonina kiselina i td. Jedan kilogram plastine 3 mase u proseku razvije 10 - 15m dima. Pri gorenju se takoe stvara velika koliina toplote to oteava gaenje poara i dovodi do ruenja krovnih konstrukcija. Za gaenje ovih poara koristi se voda, pena, halon, moe se koristiti i prah ali samo za priguivanje poara. Voda se koristi u vidu punog i rasprskavajueg mlaza. Raspraskavajui mlaz titi od toplote i apsorbuje otrovne gasove, a vodena magla se koristi u prostorijama za presovanje i izradu predmeta, obzirom da je tu manje poarno optereenje. Pena se takode koristi u pogonima za izradu predmeta od plastinih masa, radi prisustva raznih ulja i maziva koja se koriste pri izradi. Pri dolasku na lice mesta RGP duan je da: utvrdi ugroenost ljudstva; utvrdi puteve evakuacije; utvrdi mesto poara; ustanovi koja vrsta plastine mase gori; ustanovi mogunost irenja poara; Treba voditi rauna o jaini angaovanih snaga i sredstava za gaenje poara kao i o snabdevanju vodom. Vozila se po mogunosti postavljaju van zone dima. Ljudstvo mora obavezno da koristi izolacione aparate, zbog prisustva otrovnih gasova. Polivinilhlorid pri sagorevanju stvara hlorovodonik koji pri udisanju prelazi u hlorovodoninu kiselinu. Pri gaenju ovih poara moe se kombinovati unutranji i spoljni napad, ukoliko ne postoji opasnost od ruenja krova i konstrukcije objekta . Postoji mogunost ubacivanja pene ukoliko je poar u podrumskim prostorijama. U samom poetku, poar bi trebalo da gase zaposleni radnici u pogonu, uz korienje sopstvene opreme za gaenje kao i da aktiviraju stabilne sisteme za gaenje poara. Pravilno angaovanje zaposlenih moe dosta spreiti irenje poara i olakati gaenje poara vatrogascima.

118

GAENJE POARA GASA U INSTALACIJAMA I BOCAMA Gasovi pomeani sa vazduhom u granicama eksplozivnosti, eksplodiraju na isti nain kao i pare zapaljivih tenosti ili praine. Gasovi koji gore najee se transportuju cevima. Eksplozije gasa este su pojave zbog velike eksploatacije gasova prilikom tehnolokih procesa u industrijama i prilikom upotrebe u domainstvima (spremanje hrane i grejanje prostorija). Ako se u nekoj prostoriji osea miris gasa, treba svakako spreiti mogunost nastajanja poara. Za nastanak poara ili eksplozije nije opasan samo plamen, cigareta i slino, nego i iskra koja nastaje ukljuivanjem elektrinog zvonca, sklopke, rune svetiljke i slino. Iste mere opreznosti vae i za susedne prostorije koje su u neposrednoj vezi sa prostorijom u kojoj se nalazi gas. U manje prostorije gde se nalazi gas, mogue je ui zaustavljenim dahom, prii prozoru i otvoriti ga. Provatravanje prostorija ubrzavamo mahanjem nekim predmetom (krpa, novine, marama itd). Pokvareni ili oteeni navoji na gasnim vodu moraju se zameniti epovima. Kada gori izlazeci gas iz cevovoda gaenje vrimo zatvaranjem ventila. Svaki drugi pokuaj je riskantan jer postoji opasnost da se gas rairi na iroku povrinu, gde moe izazvati trovanje, poar ili eksploziju. Gas je takoe mogue ugasiti zatvaranjem otvora kroz koji izlazi, zaepljenjem iliovaom ili mokrim krpama. Ako vatru nije mogue spreiti zatvaranjem ventila ili zaepljenjem otvora, tada se poar moe gasiti prahom, ugljen dioksidom ili unakrsno postavljenim vodenim mlazevima. Poari boca sa gasovima ili prostorija u kojima se oni nalaze najopasniji su za vatrogasce koji gase takav poar ili spaavaju ljude i imovinu. Opasnost preti i ljudima koji stanuju ili rade u takvim prostorijama, jer eksplozija (sl.br. 79) moe prouzrokovati ruenje objekta i neposredno ugroziti ljudske ivote. Komprimovani, ili u tenom stanju gasovi u bocama mogu eksplodirati pod odreenim uslovima. U tom sluaju je svejedno dali su ti gasovi zapaljivi ili ne. Osnovni razlog za tu opasnost je visoki pritisak pod kojim gasovi dolaze u upotrebu. Taj pritisak iznosi kod nekih gasova do 200 bara. Osim toga od znatnog je i odluujueg uticaja porast pritiska gasa u boci zbog njenog zagrevanja. Za elinu bocu iz koje izlazi gas i gori nema posebne opasnosti od eksplozije, jer gas ujedno sagoreva i pritisak pritom opada. Osim toga hlaenje boca je osnovni preduslov za spreavanje 0 eksplozije. Za porast temperature od 1 C. pritisak u boci raste za 0,55 bara. U velikim i u malim poarima u kojima gore materije visoke kalorine vrednosti velika je opasnost ako su eline boce 0 izloene toploti. Na primer u poaru u kojem je temperatura dostigla ve 600 C velika je verovatnoa da e doi do eksplozije. Da bi eksploziju spreili, prvi je zadatak vatrogasaca da ih odstrane, ili ako je to nemogue da ih hlade mlazevima vode. Kada su eline boce ve zahvaene vatrom, opasno je svako prilaenje bocama, jer svakog trenutka moe doi do eksplozije. U tom sluaju mlazniari pronalaze zaklon odakle sa to vie vie mlazevima vode polivati boce da se ohlade. eline boce izloene vatri obino ispucaju u velike komade po duini ili puknu na glavi i na dnu. Malih komada obino nema, jer je elik na velikoj temperaturi krt. eline boce u kojima je smeten koseonik ne smeju se nikada istiti uljem ili masnim krpama. Ve su i najmanji tragovi masnih otisaka vrlo su opasni, jer masnoe u struji kiseonika mogu izazvati takoe paljenje i eksploziju. Sl.br. 79, a) Izgled boca posle poara eline boce iznete na slobodan prostor treba poloiti na tlo glavom u pravcu vetra. Pri prenoenju elinih boca, ventili moraju biti okrenuti od tela. eline boce moraju imati obojene znakove, tako da se moe raspoznati vrsta gasa. Obino se koriste sledee boje za oznaavanje vrste gasa: acetilen - uta boja;- kiseonik - plava boja;- azot - zelena boja; vodonik; - crvena boja; vazduh bela boja; amonijak - siva boja; ugljen dioksid - crevna boja.

119

Sl.br. 79.b) Gaenje poara gasa koji izvire iz cevovoda Vrlo esto glavni zadatak vatrogasnih jedinica je spreavanje eksplozije elinih boca i gasovoda nego gaenje samog poara.

Sl.br. 79.c) Posledice eksplozije gasa u stanu

GAENJE POARA U RUDNICIMA Poari u rudnicima predstavljaju opasnost koja prati svaki rudnik. To su ustvari jamski poari koji se odigravaju duboko pod zemljom, u oknima i podzemnim galerijama rudnika. Opasnost je naroito velika u rudnicima uglja. U njima moe goreti ugalj u velikim naslagama pod zemljom, mogu goreti i drvene pregrade i podupori u oknima, a poar esto uzima vid eksplozije koja nastaje zbog pojave metana ili drugih eksplozivnih gasova. Mogue su i este eksplozije ugljene praine. U podzemnim galerijama rudnika postoje i razna skladita, a takoe i priruna skladita eksploziva. Jamski poari ugroavaju ivote rudara. Pri tome esto veu opasnost predstavljaju gasovi koji nastaju usled eksplozije ili sagorevanja uglja ili drugog materijala u jami. Pri ovim poarima, zbog ograniene koliine kiseonika javljaju se tri zone izgaranja uglja ili ma kojeg drugog materijala u jami. U zoni u kojoj postoje dovoljne koliine kiseonika (ventilacija) javlja se potpuno sagorevanje (oksidaciona zona). Pri potpunom sagorevanju nastaje ugljen-dioksid koji moe postepeno da ispuni okno. U drugoj

120

zoni gde je koliina kiseonika nedovoljna i usled prisustva ugljen-dioksida, javlja se nepotpuno sagorevanje, pri kojem se u velikoj koliini oslobaa ugljen-momoksid. U treoj zoni gde nema gorenja, zbog nagomilavanja toplote nastaje destilacija pri kojoj se iz uglja oslobaaju metan, etan i drugi zapaljivi ili eksplozivni gasovi. Ova zona je izvor novih opasnosti koje se manifestuju obino iznenadnim eksplozijama koje esto prate poare u rudnicima. Pojava vatre u rudnikim oknima i galerijama prouzrokuje takozvanu povratnu ventilaciju. Ovo moe da ima veoma opasne posledice, jer umesto da gasovi i dim budu odvedeni ventilacionim kanalima, oni se ire putevima kojim rudari treba da se evakuiu ili putevima kojima treba da se ostvari spaavanje ili gaenje. Gaenje poara u oknima je opasan i teak zadatak kako zbog opasnih gasova, tako isto i zbog moguih eksplozija i ruenja podgrada, koje mogu preseci put ekipama koje rade na likalizaciji vatre. Gaenje poara sredstvima za gaenje teko se moe ostvariti. Od sredstava za gaenje primenjuje se voda u vidu rasprenog mlaza, ili vodena magla, takoe i prah moe da ima povoljan efekat, jer njegovo prisustvo u vazduhu umanjuje opasnost od eksplozivnog sagorevanja. Najee se primenjuje zaziivanje rudarskog okna na dovoljnoj udaljenosti od vatre ili opasne zone. esto jedna pregrada nee biti dovoljna, ve se izgrauje vie pregrada. Ovo je potrebno zbog toga jer gasovi svojim pritiskom mogu da razore pregradu, pri emu moe nastati jaka eksplozija i snano irenje vatre. U pregraena okna kroz pomone buotine moe se ubacivati ugljen-dioksid. Ubacivanje vode nije preporuljivo, jer voda zbog jake toplote veoma brzo isparava, te vodena para svojim pritiskom i irenjem moe da pojaa pritisak na pregrade. Pregradena okna se otvaraju tek poto se vaenjem uzoraka gasova ustanovi da je okno ohladeno i da u oknu nema zapaljivih ili eksplozivnih gasova. Pri otvaranju pregrada esto se deavaju jake eksplozije zbog nagomilavanja gasova koji se oslobaaju destilacijom. Neki rudnici zbog vatre koja se ne moe savladati naputeni su, te sagorevanje uglja traje decenijama. Stiavanje vatre u blokiranom oknu moe se postici ubacivanjem mulja kroz posebne buotine, primenom odgovarajuce tehnike. Takoe povoljan efekat moe da da i ubacivanje inertnih gasova pod odreenim pritiskom (CO2 i azota). Prilikom gaenja poara u rudnicima trba preduzeti i odgovarajue mere za spasavanje i evakuaciju ugroenih. Pri tome, kao i uopte pri gaenju poara u rudnicima, mora se upotrebiti zatitna oprema za zatitu od gasova (izolacioni aparati) i toplote. Rudari esto koriste specijalne maske-samospasioce, koje im omoguavaju da napuste ugroena okna. Protivstrujanja vazduha i gasova esto prenose poar i na glavne komunikacije rudnika. Eksplozije unitavaju ventilacione ureaje, to jo vie oteava gaenje i spasavanje. Regulisanje ventilacije u sluaju poara u oknima je jedan od glavnih zadataka operativnih tabova koji se formiraju prilikom ovih poara. Posebna opasnost od eksplozija postoji u magacinima u kojima se smeta eksploziv. Pri ovim eksplozijama veliki broj ljudi strada zbog pojave ugljen-monoksida i drugih otrovnih gasova.

GAENJE POARA UGLJA Samopaljenje uglja je esta pojava, bilo da je ugalj uskladiten u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. Gaenje uglja je teak i komplikovan zadatak, jer je teko zahvatiti i pogasiti skrivena arita vatre koja se nalazi duboko u naslagama uglja. Ako je ugalj na otvorenom prostoru situacija je donekle povoljnija zbog manje opasnosti od ugljen-monoksida i dima. Ako je ugalj smeten u podrume, gaenje je oteano zbog prisustva velike koliine ugljenmonoksida i nagomilavanja toplote. Ulaz u podrumske prostorije bez zatitne opreme (izolacionih aparata ili zatitne maske sa specijalnim cedilom koje titi od ugljen-monoksida), predstavalja veliku opasnost. Zadravanje i rad u podrumu je otean zbog visoke temperature i praine koja se javlja pri prebacivanju uglja. Razlikuju se dva sluaja gorenja uglja: poar uglja koji gori plamenom sa velikim povrinama uarenih naslaga uglja,

121

poar uglja bez plamena i bez uarenih naslaga tako da je masa uglja zagrejana do izvesnog stepena pri emu se javlja dim i ugljen-monoksid (arita se nalaze u dubini naslaga i mogu se nalaziti na vie nezavisnih mesta). U prvom sluaju gaenje se ostvaruje vodom, rasprenim mlazom, a ako je poar zahvatio velike koliine uglja i natapanjem vodom. Kada je poar ugaen, potrebno je da se ugalj izbaci iz podruma da bi se rashladio i osuio. Ovaj ugalj treba to pre utroiti. U drugom sluaju gaenja vodom nije potrebno, jer je dovoljno da se ugalj prebaci u druge prostorije gde e se rashladiti da bi se kasnije mogao vratiti na svoje mesto. Za gaenje poara u ovom sluaju, u sluaju potrebe, mogu se koristiti specijalne (koplje) mlaznice. Za gaenje poara uglja moe se vrlo efikasno primeniti prodorna voda koja lake prodire do skrivenih arita vatre.

GAENJE POARA NA ELEKTRINIM CENTRALAMA I TRANSFORMATORIMA Elektrine centrale slue za proizvodnju elektrine energije. U zavisnosti od vrste pogonskog goriva (ugalj, mazut, gas, vode, nuklearno gorivo), postoje hidrocentrale, termocentrale i nuklearne elektrane. Elektrine centrale se izgrauju od vrstog i negorivog materijala sa konstrukcijom od armiranog betona, metala i metalnih nosaa. Osnovni delovi elektrinih centrala su: mainski deo, hale generatora, transformatorski deo, deo za razvodne ureaje, prostorije za kablove, objekti i ureaji za odravanje i podmazivanje, prostorije glavnog pulta za upravljanje. Elektrine centrale mogu biti veoma veliki objekti (visoke i iroke do 100m, duine i do 200m). Sve osnovne prostorije elektricnih centrala povezane su meusobno galerijama, tunelima, kanalima ili otvorima. Prostorija glavnog pulta za upravljanje je najosetljiviji i najvaniji deo celog tehnolokog procesa i ima vezu sa gotovo svim prostorijama. Prostorije u kojima su smeteni razni kablovi (energetski, kontrolni, signalizacioni) imaju najtei pristup i predstavljaju zatvoreni hodnik razne irine, visine i duine do nekoliko kilometara. Dele se na: galerije, tunele, kanale i poluspratove. Iz poluspratova postoje izlazi u mainski deo, prostorija za kotlove i galerije za kablove. Poluspratovi su esto povezani sa halom generatora preko raznih otvora namenjenih za popravak i ventilaciju. Kontrolni i energetski kablovi se, u principu, polau odvojeno. Ventilacija je u galerijama prirodna a u 2 poluspratovima vetaka. Poarno optereenje kablovskih prostorija iznosi 40 kcal/m . Prilikom gorenja izolacije kablova, stvara se velika kolicina dima. Uredaji za razvod i transformaciju sadre transformatorsko ulje koje poveava poarno optereenje. Osnovni ureaji i objekti elektrinih centrala tite se stabilnim ureajima za gaenje poara i automatsku dojavu poara. Razvoj poara: Poar u elektrinim centralama moe nastati na raznim mestima i poprimiti velike razmere. Poari nastaju esto u kablovskim tunelima. Do poara najee dolazi usled kratkih spojeva, probijanja ili oteenja izolacije i pregrevanja kablova. Poar u ovom smislu ima linijsku brznu irenja od 0,15 do 0,35 m/min. Razvoju poara doprinose zagrejani gasovi, nagib kanala u kojima se nalaze kablovi i provodnici, napon i izolacija. Sagorevanjem izolacije odnosno topljenjem gubi se izolujue svojstvo kabla pa se javljaju manje eksplozije i pucanje, to dovodi do toga da se poar prenosi bre na nezapaljene delove. Pratei efekat ovih poara je pojava jake zadimljenosti i naglog 0 poveanja temperature do 500 C za tri minuta. Poto su ovi delovi elkektrine centrale povezani sa upravljakim delom odnosno pultom za upravljanje moe se dogoditi da se poar proiri do ovog dela to moe sa izazove posebne tekoe. Pogonsko gorivo kotlova takoe poveava poarno optereenje. Ovo gorivo se obino nalazi u pomonim prostorijama kotlovskog dela. Ako je glavno pogonsko gorivo ugalj, u prostirijama gde se on skladiti, priprema, drobi i transportuje, postoji mogunost pojave eksplozije ugljene praine a takoe i poara. Mazut, kao pogonsko gorivo, daje mogunost pojave poara u sluajevima ako doe do izlivanja zbog pucanja instalacije za dovod .Kada se razlije, mazut moe da doe do ugrejanih delova u kotlovskom pogonu, da se upali i poprimi velike razmere. U tom sluaju, za 10 do 20min, zbog velike temperature moe doi do poputanja noseih elemenata konstrukcije. Poari na generatoru, ako se kasno primete, mogu dovesti do toga da se proiri na omota, kablove i sistem za podmazivanje, pogotovo to se kod turbina primenjuje hlaenje gasovitim vodonikom, koji je vrlo eksplozivan. Kod nuklearnih centrala poar je najopasniji na nuklearnom reaktoru i to zbog loeg hlaenja ili nemogunosti da se nuklearna reakcija zaustavi, pa

122

dolazi do topljenja nuklearnog goriva i velikih oteenja omotaa reaktora pri cemu se zbog velike radijacije nemogue intervenisati. Ako poluspratovi i galerije nisu obezbeeni sistemom za dojavu poara, moe se desiti da se poar kasno primeti, a samim tim gaenje i snalaenje u tim prostorijama moe biti komplikovano. Transformatorske stanice su takode ugroene od nastanka poara. U sluaju poara na transformatoru vatra se moe proiriti na kablove i rezevoar za ulje. Kod ove vrste poara stvara se velika koliina dima. Takoe je mogue irenje poara u kablovski kanal a ako se otete zidovi komore moe doi ak do pojave eksplozije transformatora (iako postoje sigurnosne membrane, oduci-oslabljena mesta na celijama). Transformatori velikih snaga imaju stabilne sisteme za dojavu i gaenje poara, pri emu se automatski vri odvajanje energetskog transformatora ili elektrine rotacione maine od elektroenergetske mree. Takoe se mora vriti razmagnetisavanje i iskljuivanje pogona el. rotacione maine (npr. iskljuenje dovoda vode (vodene turbine) odnosno pare (kod parne turbine). Pored toga svaki transformator poseduje i sopstvenu zatitu. Meutim i pored svega gaenje poara na transformatorima je po pravilu praeno velikim materijalnim tetama jer dolazi do ispada transformatora i obaveznog remonta. Gaenje poara: Elektrine centrale su veoma sloen sistem u smislu povezanosti procesa proizvodnje elektrine energije. Ovim sistemima se rukovodi jednim upravljakim centrom koji je povezan sa svim prostorijama elektrine centrale pomou sistema za signalizaciju poara, sistema za automatsko i runo aktiviranje sistema za gaenje. Po dolasku na lice mesta RGP odmah stupa u vezu sa deurnim osobljem u upravljackom centru, sa kojom zajedniki rukovode gaenjem poara. RGP preko strunog osoblja obezbeuje iskljuenje elektrine energije u celoj elektrinoj centrali ili nekom njenom delu. Kada se iskljui elektrina energija obavlja se izvianje koje vri RGP zajedno sa tehnikim osobljem koje poznaje raspored prostorija. Kao sredstva za gaenje poara mogu se primeniti: vazduna pena, ugljen dioksid, haloni a u nekim sluajevima i pesak. Vodu kao sredstvo za gaenje se koristi samo u sluajevima kada sigurno ne postoji opasnost od strujnog udara. Prilikom izvianja poara esto se deava da se ne moe precizno odrediti arite zbog jake zadimljenosti prostorije. Kod poara u tunelima bitno je odrediti pravac irenja i sredstvo za gaenje. Poari se u ovim sluajevima mogu iriti i preko vrata i otvora to je slucaj i kod galerija i poluspratova. Kod poara u tunelima postupa se na sledei nain: Ako je arite blizu, pena se uvodi direktno u otvor; ako se arite nalazi izmedu dva otvora, gde je rastojanje od otvora do otvora 40 do 50 m, pena se ubacuje u otvor blie aritu a drugi otvor se koristi za izvlaenje dima; kada su galerije nagnute, tada se pena ubacuje odozgo; ako su rastojanja velika, i kod velikih prostorija, potrebno je ubacivati penu sa penogeneratorom. Gaenje prolivenog mazuta vri se penom. Za gaenje generatora prvo treba koristiti stabilne sisteme za gaenje a ako se na ovaj nain ne uspe ugasiti poar vri se ubacivanje pene do likvidacije poara. U svim sluajevima poara transformatora dolazi do gorenja ulja koje se nalazi u njemu. Kolika e se koliina ulja nalaziti u transformatoru zavisi od njegove veliine. Prva radnja koju treba obaviti po dolasku na lice mesta je iskljuenje transformatora a zatim se vri uzemljenje istog. Gaenje se vri penom uz istovremeno isputanje ulja u prihvatnu uljnu jamu. Susedne transformatore treba hladiti vodom a ulje nije potrebno isputati iz njih. Ako se upali telo transformatora treba dejstvovati kombinacijom sredstava pena - prah, ugljen dioksidom ili halonom. Prilikom gaenja poara obino se za izvravanje zadataka formira vie sektora rada, uz obavezno obezbeenje sistema veze izmeu navalnih grupa, rukovodilaca sektora rada i RGP. Udaljavanje produkata gorenja predstavlja poseban problem i obavezu RGP. Poari transformatora (sl.br. 80.) u elektrinim centralama su dosta sloeniji. Vatrogasci moraju dobro pozanavati raspored prostorija, kanala, rezervoara i dr. Zbog toga izvianje treba da obavljaju RGP i strucno osoblje. Vatrogasci u ovim uslovima trebaju da imaju zatitne gumene izme, rukavice, lemove a takoe i izolacione aparate.

123

Sl.br. 80. Gaenje poara transformatora Sredstva koja se koriste su ista kao i kod gaenja poara manjih transformatora. Prilikom intervenisanja u elektrinim centralama vatrogasci su cesto puta izloeni smrtnoj opasnosti. Mere bezbednosti koje preduzimaju vatrogasci u ovim sluajevima su: ne dotaknuti nezatieni ureaj ili deo ureaja koji su pod naponom; ne hodati u naponskom levku (koji se javlja na podu oko oteenih elektrinih ureaja); punim mlazom, prilikom gaenja vodom, ne dotaknuti ureaj pod naponom. Vatrogasne jedinice Republike Srbije imaju dosta iskustva u gaenju poara posebno termoelektrana (Obrenovac, Kostolac). Ova iskustva pokazuju da je za gaenje ovih poara potrebno angaovati jake snage i sredstva.

GAENJE POARA U NAFTNOJ INDUSTRIJI U objektima dobijanja, skladitenja i prerade zapaljivih tenosti i gasova kao i na otvorenom prostoru, odvijaju se tehnoloki procesi koji su meusobno povezani i kroz koje stalno cirkuliu pod pritiskom velike koliine zagrejane lakozapaljive tenosti ili gasova. Poari vrlo esto nastaju na buotinama nafte i ureajima za eksploataciju buotina. Buotine mogu biti sa sadrajem nafte vie od 50%, meavine nafte i gasa sa 10 - 50% nafte i sa sadrajem gasa vie od 90%. U Republici Srbiji nema mnogo naftnih buotina.

Gaenje poara na buotinama Na buotinama se nalaze odgovarajue sprave i konstrukcije koje slue za buenje i dalju eksploataciju nafte (prikupljanje i odvoenje nafte). Za gaenje poara buotina po potrebi se formira operativni tab. Prilikom gaenja poara prvo se izvre pripremne radnje: obezbeenje potrebne (proracunate) koliine vode, priprema sredstava za gaenje, priprema platformi za dejstvo snaga i sredstva za gaenje, raiavanje mesta poara od opreme i metalnih konstrukcija, obezbeenje prikupljanja i odvoenja nafte posle poara, zatita najbliih objekata, naselja i dr. Najefikasnija sredstva za gaenje buotina su voda, pena i prah pod uslovom da ih ima u dovoljnoj koliini i kapacitetu. Proces gaenja buotine sastoji se od tri etape: U prvoj etapi vre se pripreme za gaenje, koje u sebi ukljuuju hlaenje opreme i tehnike koja se nalazi u zoni poara; Druga etapa obuhvata gaenje buotine uz istovremeno obustavljanje izvoenja mera predvienih prvom etapom. Trajanje ove etape za visi od naina gaenja (eksplozijom, specijalnim epovima i dr). Trea etapa obuhvata hlaenje otvora buotine, posle zavrenog gaenja poara.

124

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

elino ue Oslonci Vitlo Nepokretni deo Traktor Traktor teglja Vuno ue Eksploziv

Sl.br. 81. Gaenje poara izvora buotine eksplozivom

Gaenje poara u rezervoarima Rezervoari za smetaj zapaljivih tenosti mogu biti podzemni, poluukopani i nadzemni. Izrauju se najee od metala i armiranog betona i mogu biti razliitih zapremina. Rezerovari mogu biti razliitog oblika (kruni, sferni). Svi rezervoari na sebi imaju odgovarajuu pripadajuu opremu i instalacije. Takoe na svim rezervoarima postoje manje ili vie ugraeni sistemi za zatitu od poara. Do poara rezervoara moe doi iz vie razloga. Stanje rezervoara i njegove opreme nakon izbijanja poara odreuje nain gaenja i delovanja VJ. Osnovni prametri poara u rezervoarima su: povrina poara, visina buktinje plamena, brzina sagorevanja tenosti dr. Gorenje po slobonoj povrini lakozapaljivih i zapaljivih tenosti odvija se relativno mirno pri emu je visina plamene baklje jednaka 2,5 prenika rezervoara. (sl.br. 82a). Pri prisustvu vetra gorenje se znatno pojaava, dim i plamena baklja se naginju na stranu (sl.br. 82b), usloava se situacija na poaru poveava verovatnoa irenja poara na susedne rezervoare i objekte. esto puta moe doi do dezorijentacije i paralisanja taktikih dejstava VJ.

a.

b.

Sl.br. 82a. Situcija pri poaru u rezervoaru a.pri odsustvu vetra b.pri prisustvu vetra

Sl.br. 83. Prenos toplote na susedne rezervoare

Prilikom poara zidovi rezervoara dolaze u kontakt sa plamenom i zagrevaju se do vrlo visokih temperatura. Metalni zidovi iznad zapaljive tenosti izloeni due dejstvu toplote i plamena po pravilu menjaju boju i mogu da se deformiu. Na raun toplotnog zraenja buktinje plamena, a takoe i konvektivnog prenosa toplote usijanim gasovima, esto dolazi do paljenja para derivata nafte na susednim rezervoarima (kroz odunu armaturu, merne instrumente i sl.). o Temperatura plamena zavisi od vrste derivata nafte i kree se od 1000 do 1300 C. Linearna brzina gorenja razliitih derivata nafte, u zavisnosti od njihovih fiziko-hemijskih osobina, nalazi se u granicama od 6 do 30 cm/h i ona ne zavisi od dimenzija rezervoara ili od povrine gorenja, 2 ako je ta povrina vea od 5m .

125

Proces gorenja naftnih derivata u rezervoarima, nadzemnim i podzemnim, pri potpunom razaranju krova, prakticno se ne razlikuje. Akumulacija toplote u povrinskom sloju naftnog derivata u znaajnom stepenu utie na proces gaenja. Visoka temperatura rui i unitava penu, a samim tim uveava potronju sredstava za gaenje i vreme gaenja. Na povrini tenosti temperatura je priblina temperaturi kljuanja, i za veinu naftnih derivata o iznosi preko 100 C . Pojave koje se vrlo esto deavaju pri poarima zapaljivih tenosti su kipljenje i erupcija. Zapaljive tenosti se u zavisnosti od toga da li se temperatura sa povrine tenosti prenosi u dubinu dele se u dve grupe. Prva grupa, u kojoj se temperatura u sloju uopte ne menja po vremenu (piritusi, aceton, benzol, kerozin, dizel - gorivo), a na povrini gorenja je temperatura priblina temperaturi kljuanja. Druga grupa (sirova nafta, benzin, mazut). Gde tenosti provode temperaturu sa povrine u sloj tenosti. Poto u ovim tenostima postoji voda u vidu taloga na dnu rezervoara ili u o vidu emulzije, vremenom usled poveanja temperature sloja tenosti (moe i preko 100 C) dolazi do zagrevanja i kljuanja vode. Pare vode koja kljua, zapenjuju zapaljenu tenost, koja se preliva preko o oboda rezevoara i dolazi do kipljenja. Prilikom kipljenja povecava se temperatura plamena do 1500 C, visina plamena uvecava se za 2 - 3 puta i toplotni fluks raste nekoliko puta. Do erupcije zapaljivih tenosti koje gore dolazi kada se temperatura u sloju tenosti povea o (moe dostii do 300 C). Taj sloj pri spoju sa vodom istu zagreva do temperature znatno vee od temperature kljuanja vode. Pri tome dolazi do burnog kipljenja vode sa izdvajanjem velike koliine pare koja izbacuje tenost koja se nalazi nad vodom iznad granica rezervoara. Pojave kipljenja i erupcije na poarima u rezevoarima predstavljaju opasnost za vatrogasce, poveavaju povrinu poara, trae pregrupisavanje snaga i sredstava i dr. Ove pojave se eliminiu efikasnim gaenjem i ispumpavanjem sloja vode iz rezervoara. Preduzea koja imaju u tehnologiji rada rezevoare i VJ koje trebaju da gase poare na istom, pre izbijanja poara treba da preduzmu sledee mere: obezbeenje dovoljne koliine sredstava za gaenje - koncetrata za penu u preduzeu, VJ ili na mestima sa kojih se sredstvo moe obezbediti u toku jednog sata; brzo skoncetrisavanje snaga za gaebnje poara; razrada planova gaenja i uvebavanja vatrogasaca i komandira (uvebava se taktiki nastup za jedan rezervoar i za vie rezervoara). Za gaenje poara u rezervoarima pomocu vatrogasnih vozila i tehnike primenjuju se: voda za zatitu i hlaenje zapaljenih susednih rezevoara, prah i inertni gasovi; meanje zapaljivih tenosti; vazduno - mehanika pena (niske ili srednje ekspanzije). Voda se u vidu magle primenjuje za gaenje pojedinih vrsta zapaljivih tenosti i to u manjim koliinama. Prah se primenjuje za gaenje poara u rezervoarima sa zapaljivom tenosti najee u kombinaciji sa penom i to u rezervoarima manje zapremine. Meanje zapaljene tenosti svodi se na to da se povrinski sloj zapaljene tenosti hladi na raun meanja sa niim hladnijim slojevima do temperature ispod temperature samopaljenja. Ovaj nain gaenja moe se primeniti samo u ogranienom broju sluajeva i trai ispunjenje dodatnih uslova. Osnovno sredstvo za gaenje poara zapaljivih tenosti posebno nafte i naftnih derivata je pena niske i srednje ekspanzije. Danas se u VJ primenjuju uglavnom tri postupka nabacivanja - ubacivanja pene u gorue rezervoare: gaenje poara preko stabilnih i polustabilnih sistema za gaenje poara penom koji postoje kod veine rezervoara vee zapremine; gaenje poara kroz sloj goriva pomou specijalne opreme rezervoara; gaenje poara preko oboda rezervoara pomou mlaznica i topova za penu; ispumpavanje tenosti iz rezervoara koji gori u drugi rezervoar. Prilikom ubacivanja pene kroz sloj zapaljive tenosti (sl.br. 84.), pena se pri pokrivanju povrine tenosti manje raspada od uticaja visoke temperature (ne prolazi kroz zonu plamena), to se deava prilikom nabacivanja pene preko oboda rezervoara. Ovaj nain gaenja zahteva specijalnu ugraenu opremu na rezervoaru i jo nije naao primenu u Republici Srbiji.

126

Sl. br. 84. Ubacivanje pene kroz sloj zapaljene tenosti

Gaenje poara zapaljivih tenosti u rezervoarima stabilnim i polustabilnim sistemima za gaenje poara, nain prorauna potrebnih sredstava za gaenje i hlaenje rezervoara obrauju se u literaturu koja govori o opremi za gaenje i preventivi poara. Praksa je pokazala da u dosta sluajeva prilikom nastanka poara u rezervoarima dolazi do havarije i teenja stabilnih instalacija za gaenje i da se u gaenju poara iskljuuje njihova dalja upotreba. Takoe najee dolazi i do obruavanja krova u sam rezervoar ili izbacivanje napolje van rezervoara (sl.br. 85.) U praksi je najrasprostanjeniji nain gaenja poara zapaljivih tenosti u nadzemnim rezervoarima nabaciavanje pene preko oboda rezervoara direktno na goruu povrinu. Sl.br. 85. Izgled krova rezervoara posle nastanka poara (eksplozije)

a) krov u unutranjosti rezervoara

b) krov van rezervoara

Prilikom obruavanja krova u unutranjost rezervoara gaenje je mnogo komplikovanije (vreli zidovi krova razaraju i unitavaju nabaenu penu). U tim sluajevima u zavisnosti od visine tenosti u rezervoaru mogu se primeniti sledei postupci: otvaranje otvora na rezervoaru (dimenzije malo vee od mlaznica) ili na minimalno 1m od povrine tenosti; upumpavanje vode ili tenosti u rezervoar, da bi se podigao nivo tenosti i pokrio obruene konstrukcije krova. Prilikom ovih postupaka mora se voditi rauna o bezbednosti vatrogasaca i opasnosti od prepune rezervoara i drugim uslovima koji moraju da se ispune. Za gaenje se koriste topovi sa vatrogasnih vozila ili pokretni i prevozni topovi. Pena se ubacuje u rezervoar sa strane gde je toplotni uticaj na nju najmanji i odakle se moe nesmetano razlivati po povrini zapaljene tenosti. Pena se nabacuje sa jednog ili vie pravaca jakim mlazevima, jer se na taj nain smanjuju gubici i stepen razaranja, bre se kree i lake savladava prepreke. U

127

rezervoare penu treba ubacivati, po pravilu u pravcu strujanja vetra. Pripreme za poetak gaenja penom treba vriti u veoma kratkom vremenu. Nikada ne treba poeti gaenje poara pojedinano, svako za sebe prilikom stizanja na lice mesta. Pre poetka gaenja poara penom potrebno je: skoncentrisati potrebnu (proraunatu) koliinu odgovarajueg koncetrata za penu; postaviti vozila sa topovima i prenosne topove u dovoljnom broju, izvriti proveru rada istih i odrediti rukovodioce sektora rada; obezbediti dovoljnu koliinu vode za pravljenje pene i hlaenje potrebnih rezervoara; utvrditi sa rukovodiocima sektora rada znakove za poetak i zavretak istovremenog gaenja. Hlaenje vodom rezervoara koji gori i povrina susednih rezervoara koji su izloeni uticaju zraenja toplote ili ureaja koji su ugroeni vri se odmah po stizanju na mesto poara. Istovremeno se vri ispumpavanje zapaljivih tenosti ako za to postoje tehnike mogunosti iz zapaljenog i susednih rezervoara u druge rezervoare ili prostore.

Sl.br. 86. Gaenje poara nadzemnog rezervoara u Rafineriji Panevo Gaenje penom se vri istovremeno, svim mlazevima, neprekidno do potpunog prekida gorenja. Nakon prekida gorenja neophodno je nastaviti nabacivanje pene jo 3 - 5 minuta zbog spreavanja ponovnog paljenja. Gaenje poara zapaljivih tenosti u rezervoarima moe trajati i vie asova pa i dana. Kod ovih poara obavezno se formira operativni tab. U tab ulaze i predstavnici preduzea iji objekat gori. Zadaci operativnog taba su pored ostalog: obezbeenje rezervnih snaga i sredstava; karakteristike rezervoara i stanje opreme na njima; opasnost od kipljenja i erupcije i vreme nastupa te pojave; ocena ugroenosti susednih rezervoara; obezbeenje pravilne eksploatacije, servisiranje i zamena sredstava koja se koriste. Prilikom gaenja poara u rezervoarima RGP mora voditi rauna o merama bezbednosti za vatrogasce i postavljena vozila. Vozila se postavljaju na udaljenosti od zapaljenog rezervoara ne manjim od 100 do 150m. Kod gaenja poara horizontalnih nadzemnih rezervoara, zbog mogunosti eksplozije, mlazniari ne smeju da se postave sa cela rezervoara ili armatura za zatvaranje i dr. Takoe se nesme dogoditi boravak ljudi na krovovima havarisanih ili susednih rezervoara sem u posebnoj nudi. Za gaenja poara mogu se koristiti specijalne lule za ubacivanje pene. Lule se nakainju na ivicu rezervoara. Korienje lula moe biti veoma efikasno zato to se pena pravilno bez veih gubitaka nabacuje na goruu povrinu, slivajui se niz zid rezervoara.

128

GAENJE POARA NA TEHNOLOKIM INSTALACIJAMA Od ureaja za preradu obino se koriste tipski ureaji, aparati i pumpe kao to su: pei za zagrijavanje, ureaji za strujanje toplote, kondezatori, meai, preistai, reaktori, gasni separatori. Ti aparati i ureaji nalaze se na otvorenom prostoru u grupama. Pritisak koji vlada u pojedinim od o ureaja iznosi od 6-20 bar, a temperatura moe biti od 300-400 C. Posebno kod pei pritisak je oko 80 o bara, a temperatura i do 600 C. U toku jedne minute, zavisno od kapaciteta pei, kroz spiralne cevi moe protei oko 2 - 7 tona tenosti. Pumpni naftovodi povezani su s grupama aparata i ureaja, tako da kod prekida rada pumpi moe doi do nesree i poara u drugim aparatima. U navedenim ureajima i postrojenjima nalaze se zapaljive tenosti pare i gasovi pa u sluaju poara mogu nastati sledee situacije: poar u obliku baklje, poar razlivene tenosti i eksplozija smee para ili gasova sa vazduhom. Poar sa bakljom nastaje samo kod postrojenja koja rade pod pritiskom a gorenje u obliku mlaza moe nastati kod aparata i postrojenja u kojima se nalazi tenost pod pritiskom. Temperatura o baklje moe biti i od 1400 C. Kod ovakvih poara i poara u mlazevima, kao i kod gorenja mirne povrine, osloboena toplota ugroava stabilnost metalnih noseih konstrukcija, pa postoji opasnost od obruavanja, razlivanja tenosti i novih poara. Ako se radi o poaru u zatvorenim prostorijama, arite se obino nalazi u izlaznim otvorima zbog prisustva vazduha. Ukoliko dolazi do razlivanja tenosti iz spiralnih cevi, ista se razliva na pod kod pei ili komora za izmenu i kroz otvore istie napolje. U ovim sluajevima moe doi do izbacivanja iz pogona spiralni cevi, ruenje pokrivaa pei, dimnjaka i irenje poara. Kod poara u pumpama dolazi do brzog unitenja objekata za 5-15 minuta zbog brzog razlivanja tenosti po prostorijama, ahtovima kanalizacionim sistemima. Eksplozija je vid poara i u tim sluajevima moe dodi do eksplozije rezervoara sa velikim koliinama zapaljive tenosti i nihovog odbacivanja sa lica mesta. Kod gaenja poara tehnolokih postrojenja, tehniko osoblje pogona ima posebno vanu ulogu. Osnovno je pravilo da tehniko osoblje, tehnikim zahvatima onemoguava dalje isticanje zapaljivih tenosti na goruu povrinu ili da izvri prekid rada pei na postrojenju.

Sl.br 87. Gaenje poara na tehnolokom postrojenju (koloni)

Kao osnovno sredstvo za gaenje poara u naftnoj industriji je pena (mehanika - vazduna pena) sa intenzitetom utroka od koja se danas najvie koriste prilikom ove vrste poara su: fluoroproteinski, fluorosintetiki, sintetiki i koncentrati sa AFFF efektom. Za gaenje poara takode se koristi i prah. Voda se koristi 2 za hlaenje (0,1-0,2 l/sm ) i za ispiranje zapaljive tenosti sa povrine. Pun mlaz vode moe ubrzati i pospeiti havariju ureaja i postrojenja.

Sl. br. 88. Gaenje poara na tehnolokom postrojenju (koloni)

129

GAENJE POARA NA SAOBRAAJNIM SREDSTVIMA GAENJE POARA NA AUTOMOBILIMA Poar na automobilu moe nastati u toku vonje, kada je automobil parkiran na otvorenom prostoru ili kada se automobil nalazi u garai ili u radionici. Prilikom poara koji nastane u toku vonje, a posebno pri poarima koji nastaju prilikom saobraajnih nesrea, sudara, prevrtanja i sl., postoji uvek opasnost za putnike i vozaa koji se nalaze u vozilu. U ovakvim sluajevima jedan od prvih i najvanijih zadataka jeste da se spasu ljudski ivoti. Meutim, ova akcija je posebno oteana zbog toga to su u vozilu ljudi esto povreeni i nesposobni da sami ma ta preduzmu da bi izali i napustili oteeno vozilo. Osim toga izlazna vrata vozila su obino deformisana ili zaglavljena, tako da ih je nemogue otvoriti iznutra. Ove okolnosti najee su uzrok ljudskim rtvama pri poarima na automobilima. Akcija spasavanja je oteana i zbog jakog zraenja toplote pri gorenju tenih goriva, tako da spasioci bez zatitnih odela i bez energinog dejstva u cilju suzbijanja vatre, nee biti u mogunosti da pristupe vozilu da bi izvrili neophodne radove u cilju spasavanja ljudi. Poto se radi o poaru na otvorenom prostoru, vetar esto usmerava plamen na susedne objekte, tako da ugroava i druga vozila ili objekte koji se nalaze u blizini. Prilikom sudara mogue je da se jedno vozilo zapali, da vatra ugrozi ljude koji se nalaze u drugom vozilu. Energina akcija u cilju gaenja zapaljenog vozila omoguie da ljudi iz drugog vozila nesmetano izau i napuste ugroenu zonu. Razvoj poara: Poar na automobilu moe da zahvati elektrine instalacije, karburator ili pumpe, rezervoar sa tenim gorivom, delove karoserije od zapaljivog materijala i sav zapaljivi materijal koji se nalazi kao tovar u automobilu. Poar u poetnoj fazi moe da ima manje razmere. Meutim, veoma brzo plamen se moe proiriti, tako da zahvati itavo vozilo i rezervoar sa gorivom. Poar se veoma brzo i intenzivno razvija uz opasnost da rezervoar sa tenim gorivom usled eksplozije bude uniten, a da se preko razlivenog goriva vatra proiri. Posebnu opasnost predstavljaju cisterne za transport tenih goriva koje usled oteenja ili ako se prevrnu i zapaljivo gorivo razlije, mogu da ugroze okolinu i na veoj udaljenosti. Zraenje toplote je veoma intenzivno, a pri gaenju poara potrebne su i odgovarajuce mere zatite. Gaenje poara: u poetnoj fazi gorenja umena i energina intervencija je neophodna i vrlo esto daje dobre rezultate, ak i primenom prirunih sredstava za gaenje: uguivanjem poara pokrivaima, kaputom, suvim peskom, zemljom ili runim aparatima za gaenje poara kojima su obezbeena vozila. Meutim, kada vatra uzme vee razmere, potrebna su i jae snage i sredstva za gaenje. Kada je vozilo parkirano u grupi automobila, u blizini zapaljivog materijala ili u blizini objekta, zapaljeno vozilo treba da se ukloni ili da se vozila koja ga okruuju evakuiu, tako da zapaljeno vozilo ne ugroava okolinu. Uklanjanje vozila moe se obezbediti povlaenjem pomou elinog ueta. Pri jaem intenzitetu gorenja treba koristiti odela za zatitu od toplote, da bi se prilo zapaljenom vozilu. Prilikom poara na vozilima na otvorenom prostoru mora se uzeti u obzir i pravac vetra. Pri tome potrebno je, ako je poar zahvatio samo jedan deo vozila, da se vozilo pomeri i okrene tako da vetar ne doprinosi irenju poara. Za gaenje poara znaajno je i stanje, odnosno poloaj vozila. esto poari nastaju na prevrnutim automobilima, kao i na automobilima koji su usled sudara vrsto priljubljeni jedan uz drugi. Ako su oteeni rezervoari za gorivo, dolazi do razlivanja goriva i poar zahvata veliku povrinu. Za gaenje poara na automobilima najefikasnija sredstva su: prah, pena i CO2.. Prilikom poara koji je nastao u karburatoru, treba odmah zatvoriti slavinu za dovod goriva i vozilo zaustaviti. Dodavanjem gasa to vie isprazniti posudu karburatora. Pristupiti gaenju prirunim sredstvima, aparatom za gaenje poara, pokrivaem, kaputom, peskom ili nekim drugim sredstvom. Prilikom poara ne elektrinoj instalaciji osea se karakteristian miris koji nastaje prilikom izgaranja gume i izolacije elektrinih provodnika. Vozilo treba odmah zaustaviti, a takoe i motor i iskopati veze sa akumulatorom. Na vozilima koja imaju prekida za iskopavanje, ovaj postupak je veoma jednostavan. Pristupiti gaenju kako je ve opisano.

130

Prilikom poara kao posledica sudara, treba zaustaviti vozilo i motor i to pre napustiti vozilo zbog neposredne opasnosti da izbije poar i zahvati eventualno razliveno gorivo. Oteenje instalacije prilikom sudara esto izazivaju poar. Pristupiti gaenju. Pri iznenadnom kvaru motora, kada je motor u plamenu treba odmah zaustaviti vozilo i brzo ga napustiti. Pristupiti energino gaenju da bi se spreilo irenje vatre na rezervoar sa gorivom koji se esto nalazi iznad motora. Prilikom gaenja poara u razbuktaloj fazi kada je itavo vozilo u plamenu treba preduzeti mere za zatitu okoline. Poar gasiti po mogunosti sa dva mlaza pene koji treba da dejstvuju istovremeno. Moe se primeniti i prah za gaenje ili CO2.. esto ce biti potrebna odgovarajua zatita od toplote. Najefikasnije gaenje postie se penom, kada se dejstvuje u pravcu vetra. Moe se efikasno primeniti i vodena magla, jer e mlaz vodene magle dozvoliti mlazniaru da se priblii zapaljenom vozilu, kako bi eventualno vodenu maglu ubacio u unutranjost vozila. Sl. br. 89. Gaenje poara autobusa i putnikog automobila prilikom saobracajnog udesa Prilikom gaenja poara na vozilu koje transportuje zapaljive tenosti u posudama (buradima) treba odmah pristupiti zatiti okoline. Treba raunati i na opasnost od eksplozije posuda sa moguim rasprskavanjem zapaljene tenosti. Poar treba gasiti energino prahom ili penom. Vodu upotrebiti za rashlaivanje i zatitu okoline. Posebne tekoe mogu se javiti ako vozilo stoji na putu sa veim nagibom. Poar na auto-cisterni za transport goriva (sl.br. 89.) nastaje usled sudara, tehnikih nedostataka ili neoprezne vonje (prevrtanje i sl.). Ovi poari predstavljaju veliku opasnost za okolinu. Mogue je razlivanje goriva na veoma velikoj povrini. Jedna od osnovnih opasnosti jeste i opasnost od eksplozije. Pri tome vano je da li su cisterne pune ili prazne. Prazne cisterne predstavljaju uvek veliku i neposrednu opasnost od eksplozije. Prazna cisterna je puna gasova i para tenih goriva. Situacija moe biti posebno teka ako poar nastane pri istakanju ili utakanju goriva u podzemne cisterne. Pri tome poar moe nastati i u podzemnoj cisterni i na auto-cisterni sa gorivom. U ovakvim situacijama treba poklopac ukopane cisterne zatvoriti, ili poar u njoj ugasiti, pa onda zatvoriti poklopac, a paralelno gasiti poar na auto-cisterni. Potrebni su i mlazevi vode za rashlaivanje. Pri gaenju penom ili prahom obavezno treba upotrebiti odela za prilaz vatri zbog jakog zraenja toplote. Na nagnutom terenu treba preduzeti mere da se primenom peska, zemlje ili drugog materijala, eventualno izlivena tenost zadri u odreenim granicama. Prilikom poara na putnikim vozilima, a posebno na autobusima (sl.br. 89), ak i poar manjih razmera moe da prouzrokuje veliku opasnost zbog panike i uguenja dimom. Treba odmah pristupiti spasavanju uz efikasno dejstvo u cilju gaenja. Intervencija vora biti brza i odluna. Da bi se prilo vatri treba primeniti zatitna odela. Potrebno je hlaenje vodom zagrejane karoserije vozila. Za probijanje karoserije treba upotrebiti specijalne hidrauline makaze, uskije, sekire, ekie i dr. U krajnjem sluaju koriste se i aparati za seenje metala (aparati za zavarivanje), a takoe i elektrine testere. esto ce pri spasavanju biti potrebno upotrebiti dizalicu, da bi se prevrnuto vozilo ispravilo i omoguila evakuacija ljudi. Gaenje poara na tramvajima i trolejbusima je slino kao i kod automobila uz specifinost zbog postojanja elektrinog napona pa pre poetka gaenja poara treba po mogustvu iskljuiti, a ljude evakuisati iz prevoznog sredstva.

131

Sl. br. 90. Gaenje poara autocisterne za transport goriva GAENJE POARA U GARAAMA Poari u garaama su u pravilu sloene pojave zbog mogunosti brzog irenja poara i pojave eksplozija. Obzirom da su garae objekti u kojima se nalaze razne vrste prevoznih sredstava (automobili, autobusi, tramvaji, kamioni...), uzroci poara u ovim objektima se uglavnom ogledaju kao posledica neispravnosti ili radova na ovim prevoznim sredstvima. Kako se u ovim prevoznim sredstvima uvek nalaze razne koliine pogonskog goriva koje spada u lakozapaljive i zapaljive tenosti, te injenica da su ova prevozna sredstva izraena sa velikim brojem gorivih komponenti, brzo irenje poara u ovim objektima predstavlja posebnu opasnost. Isparenja pogonskog goriva i nekontrolisana curenja stvaraju eksplozivne sisteme, pa postoji opasnost i od eksplozija. Garae kao objekti mogu biti male garae za jedno do dva vozila, a mogu biti i velike garae koje se prostiru na nekoliko nivoa. Sa aspekta bezbednosti kod akcija gaenja, najopasnije su garae raene ispod nivoa tla. Usled loe ventilacije u ovim objektima, dolazi do pojave opasnih i zaguljivih gasova (CO, CO2, SO2 i SO3) koji ulaze u sastav produkata gorenja pri poarima u garaama. Veliko isijavanje toplote uslovljava brzo prenoenje poara unutar ovakvih objkata. Izvianjem poara se pre svega ustanovljava prisustvo ljudi u ovim objektima i njihova ugroenost od toplotnog dejstva i dejstva otrovnih produkata gorenja. Neophodno je utvrivanje arita poara i odreivanje najpogodnijeg pristupa mestu poara. Takoe pri izvianju treba odrediti i prioritete za evakuaciju i zatitu okoline hladenjem. Lokalizacija poara ima prevashodnu ulogu da se poar ogranii na najmanji mogui prostor. Ukoliko se radi o poaru jednog vozila u garai sa vie vozila, poar ograniiti tako da se za gaenje usmeri na vozilo u poaru, a da se paralelno sa gaenjem vri evakuacija ostalih vozila po potrebi, odnosno zatita ovih vozila hlaenjem. Preispitati i mogunost da se zapaljeno vozilo premesti na drugo mesto na kome nee ugroavati bezbednost ostalih vozila. Za gaenje poara u garaama treba koristiti prvenstveno prah kao sredstvo za gaenje, mada nije iskljuena i upotreba pene male ekspanzije, pogotovu ako se radi o gaenju razlivenih tenosti po podu garae, kao i praine na podovima garaa koja je natopljena ranije prolivenim zapaljivim materijama. U poetnoj fazi razvoja, korisna je i upotreba stabilnih sistema za gaenje. Voda se koristi ka sredstvo za hlaenje okoline i vozila koja nisu zahvaena poarom. Vodu je najpogodnije koristiti kao raspreni mlaz. Paralelno sa postupkom lokalizacije poara, treba preduzeti i mere za odimljavanje prostora garae. Ova se mera primenjuje tek po obezbeivanju potebnih snaga za efikasno gaenje iz razloga to se odimljavanjem omoguava pravilnija izmena vazduha u zoni gorenja, to opet omoguava vei intenzitet poara u zoni gorenja i poveanje brzine irenja poara. Posebne opasnosti prete u velikim garaama, gde se moe nai veliki broj vozila garairanih na vie etaa. Velika gustina garairanih vozila poveava enormno i specifino poarno optereenje. Ovakvo poarno optereenje uslovljava i veliku brzinu irenja poara (sl.br. 91). Poari se u ovakvim sluajevima mogu iriti i ventilacionim kanalima na etae iznad mesta poara, kao to se mogu iriti i na nie etae preko i livenih pogonskih goriva koje je redovna pratea pojava. Stoga se u velikim garaama postupak lokalizacije mora usmeriti i na ove sektore garae, sa ciljem spreavanja nekontrolisanog irenja poara po etaama. To praktino znai da se gaenje poara u velikim garaama mora organizovati tako da podjednaku ulogu ima samo gaenje u zoni poara i zatita ostalih ugroenih delova garae. Opasnosti koje prate poare u garaama se pre svega ogledaju u izdvajanju velikih koliina produkata potpunog i nepotpunog gorenja. Kako na vozilima postoje velike koliine sintetikih materijala, koje kada gore oslobaaju zaguljive gasove, poari u garaama se gase obavezno uz upotrebu izolacionih aparata. Prisustvo velike koliine lako zapaljivog i zapaljivog materijala na vozlima, uslovljava veliku brzinu irenja poara i brzo poveanje temperature poara do maksimalne. Ova

132

pojava je posebno opasna po ljudstvo koje uestvuje u gaenju poara, te se u nekim sluajevima mora koristiti i zatitna oprema za zatitu od toplote. Poseban problem predstavlja isticanje pogonskog goriva. Za spreavanje paljenja izlivenog pogonskog goriva, treba koristiti odgovarajue sudove za prikupljanje razlivenih tenosti. Kako se u garaama moe nai i odredeni broj ljudi, bilo da su oni tu kao zaposleni ili kao stranke, i o tome se mora voditi rauna, te po potrebi primeniti i evakuaciju ovih ljudi iz objekta garae.

Sl.br. 91. Posledice poara automobila u podzemnoj garai GAENJE POARA NA ELEZNICI Poarne opasnosti u eleznikom saobraaju su velike, poto se eleznicom transportuju velike koliine zapaljivog, pa ak i eksplozivog materijala. eleznica prevozi i veliki broj putnika. Pri eleznikim stanicama postoje objekti u kojima se prima i uva zapaljivi i drugi materijal koji eka dalji transport. U loionicama i eleznikim radionicama postoje odreene poarne opasnosti, s obzirom na vrstu delatnosti koja se ovde obavlja. Taktika gaenja poara na objektima eleznice u osnovi je ista kao i pri gaenju drugih poara, sem to se ovde akcija gaenja mora prilagoditi posebnim specifinostima koje postoje. Prilikom poara u zgadama eleznikih stanica treba obezbediti evakuaciju i spasavanje ljudi. Treba spreiti paniku i obezbediti ljude. Iz ugroenog podruja treba odmah udaljiti sve vagone, a posebno vagone i cisterne sa zapaljivim materijalom. Sve kompozicije treba skloniti na sporedne koloseke. Ako postoji opasnost za saobraaj vozova zbog blizine objekta koji gori, treba blagovremeno preduzeti mere da se saobraaj u oba smera obustavi. Za vee putnike ili teretne eleznicke stanice treba izraditi operativne planove i karte. Ovi planovi treba da ree problem postavljanja vozila na odreene pozicije, zbog tekoa manevrisanja, a naroito ako se poar dogodi u vreme kada se vri pretovar robe. Osnovno je da sve obradi i rei pitanje snabdevanja vodom za gaenje. Pri tome treba iskoristiti i mogunosti koje pruaju pojedini elezniki objekti (veliki rezervoari na tornjevima u loionicama i sl.). Ako je poar zahvatio pojedine vagone ili celu kompoziciju koja stoji u blizini objekta ili pred zgradom stanice, bice potrebno da se kompozicija povue i udalji na sporedni kolosek blizu rampe, kako bi se opasnost za zgrade otlonila. Zapaljene vagone treba odvojiti od nezapaljenih. Meutim, ako je vatra uzela vee razmere, a raspolae odgovarajuom formacijom i sredstvima za uspeno gaenje, moe se odmah preduzeti dejstvo u cilju gaenja zapaljene kompozicije i odbranu i zatitu ugroenih objekata. Ako je u tovaru lako zapaljivi materijal ili eksploziv, vagone treba to vie udaljiti od objekta, kako bi se posledice svele na najmanju meru. Ako je vatra zahvatila cisternu sa naftom ili drugom zapaljivom tenou postupak je sledei:

133

Sl.br. 92. Gaenje poara zapaljivih tenosti u vagonima eleznikom saobraaju sa taktikom skicom nastupa VJ Osoblje na eleznici treba da odvoji zapaljenu cisternu od susednih iz iste kompozicije. Sa susednih koloseka treba odvui kompzicije ili vagone. Ako se cisterna nalazi blizu objekta, treba je odvui na sporedni kolosek gde nee ugroavati okolinu i saobraaj. Odvlaenje cisterne moe da izazove jae rasplamsavanje vatre i poar moe da se prenese na zgrade pored kojih se cisterna odvlai. Najbolje je ako se moe pristupiti efikasnom gaenju bez pomeranja cisterne. Pri tome zatita ugroenih zgrada ili vagona moe se obezbediti mlazevima rasprene vode. Gaenje se lako postie primenom praha ili pene, poto se lako mogu ubaciti u otvor cisterne koja gori. Meutim, skidanje plamena nije dovoljno, ako metalni delovi cisterne na rubu koji je jako zagrejan nisu ohlaeni. Hlaenje cisterne treba od samog poetka obezbediti. Pri tome voda se ne sme ubaciti u cisternu. Ako je poarom zahvaena i eventualno izlivena tecnost po cisterni ili na tlu, treba obezbediti dva mlaza od kojih jedan treba da dejstvuje na otvor cisterne, a drugi na izliveno girivo kako bi se obezbedilo paralelno gaenje. Ako se ne raspolae odgovarajuom snagom treba prvo ugasiti izlivenu tenost, a zatim i plamen na otvoru cisterne. Prilikom poara na eleznickoj kompoziciji u pokretu na otvorenoj pruzi, voz treba odmah zaustaviti vodei rauna da se kompozicija ne zaustavi u blizinu zgrada ili skladita koja bi mogla biti ugroena plamenom. Zapaljene vagone treba otkaiti i izdvojiti nezapaljene vagone odvlaeljem u oba smera. Gaenje se vri sredstvima koja se nalaze u samom vozu. O poaru treba obavestiti eleznike stanice u oba smera, a po potrebi moe se i zaustaviti saobraaj. Poari na eleznikim kompozicijama brzo se pretvaraju u otvorene poare. Treba odmah poeti spasavati tovar i preduzeti mere za lokalizaciju poara. V.J. esto stie prekasno, poto je pristup vatrogasnih vozila do pojedinih delova eleznikih puteva esto vrlo otean. Odvodne pruge u nekim sluajevima mogu biti duge i vie stotina metara. Prilikom poara u putnikim bagonima, kompoziciju treba zaustaviti, a putnike evakuisati, pri emu treba spreiti paniku i iskakanje putnika iz voza u pokretu. Gaenje se vri odgovarajuim sredstvima. Najee se koriste "C" i "B" vodeni mlazevi.

Gaenje poara u podzemnim eleznikim stanicama Podzemne eleznicke stanice (stajalita) mogu biti izgraene na razliitim dubinama u odnosu na povrinu zemlje (6 - 50 m). Po broju cevi sa kolosecima mogu biti jedno, dvo i vie cevne. Podzemne eleznike stanice se razlikuju od metroa koji postoje u velikim gradovima u svetu, po tome to su metroi organizovani kao poseban sistem obavljanja podzemnog saobraaja u gradu. Ove stanice se sastoje od: stajalita (perona), eskalatora koji su smeteni u kosoj cevi, tehnikog prostora, i postrojenja vestabila i komandne sale. Stajalite je najnii prostor gde borave putnici koji ekaju ili naputaju vozove koji dolaze. Eskalatori su trakasta stepenita za prevoz putnika sa perona na povrinu (vestabil) i obrnuto. Tehniki prostor obuhvata prostorije u koje su smeteni pogonski motori, komandno upravljaki ormari, klima motore, trafostanice, dizel elektromotore i dr. Vestabil je prvi nivo prostora ispod povrine tla gde putnici izlaze ili ulaze.

134

Nastanak, razvoj i gaenje poara u ovim objektima je sloeno zbog velike brzine zadimljavanja svih prostorija stanice, tekoe u izvianju poara i polaganja odvodnih pruga za gaenje na velika rastojanja. Poseban problem predstavlja mogunost da doe do poara samih vagona na stajalitu. Po dolasku na mesto poara RGP u saradnji sa tehnikim osobljem organizuje izvianje poara. Zbog sloenosti situacije izvianje se vri sa vie izviakih grupa u vie pravaca. Istovremeno se vri evakuacija putnika, ukljuivanje sistema za odvod dima, aktiviranje stabilnih sistema za gaenje poara i dr. Takoe se ostvaruje kontakt sa predstavnicima eleznice i u zavisnosti od situacije, vri se iskljuenje kontaktne mree, odvoenje upaljenih delova voza ili druge radnje koje zavise od trenutne situacije. Odvodne pruge za gaenje poara se obino postavljaju niz sporedne prolaze ili za te svrhe specijalno izraene prostore koji idu do perona. Ukoliko je poar nastao na peronu, eleznikim vagonima u samoj stanici ili u blizini stanice razdelnica se postavlja na samom peronu. Odvodne pruge mogu da se postavljaju i preko eskalatorskog tunela uz obavezu pricvrenja istih. Prilikom putanja vode u odvodne pruge mora se voditi rauna o injenici da zbog razlike u visinama i prugama i bez ukljuenja pumpi ve postoji odreeni pritisak. Radi regulisanja ovog problema, prilikom putanja vode u odvodne pruge treba ostaviti otvoren jedan izlazni otvor na razdelnici. Potreban pritisak na mlaznici mlazniar ostvaruje sa laganim zatvaranjem slobodnog otvora na razdelnici i korekcijama pritiska na pumpi vozila. Klasini sistemi radio veze u podzemnim stanicama ne funkcioniu. Sigurna veza se moe ostvariti postojanjem telefonskih veza na peronu i u komandnoj sali. U podzemnim eleznickim stanicama moe doi do poara i na drugim mestima. Posebno su opasni poari u trafostanicama i pogonskim motorima eskalatora. Za gaenje poara u ovim sluajevima mogu se koristiti pena i prah. Osnovno sredstvo za gaenje poara u podzemnim eleznikim stanicama je voda u obliku vodenih "C" i "B" mlazeva i pena srednje ekspanzije. esto puta poseban problem vatrogascima predstavljaju ogranienje mogunosti boravka u prostoru zahvaenog poarom i dimom, standardni izolacioni aparati koji imaju ogranienu koliinu vazduha najee za 30 - 45 minuta korienja. Poto je ovo vreme, obzirom na mesto nastajanja poara, esto puta nedovoljno za odlazak, gaenje i povratak u slobodna prostor potrebno je koristiti vieasovne izolacione aparate koji omoguavaju dui boravak u ovim prostorima. Obzirom na sve opasnosti u sluaju poara u podzemnim eleznikim stanicama najee se formira operativni tab i angauju se velike snage i sredstva.

Sl.br. 93. Podzemna eleznika stanica "Vukov spomenik" u Beogradu

135

GAENJE POARA NA AVIONIMA Vazduni saobraaj zauzima jedno od vodeih mesta u prevozu putnika i robe na velikim rastojanjima. Zbog svojih specifinosti, pri eventualnom poaru na vazdunim prevoznim sredstvima, zahteva se primena sloenih taktikih nastupa pri gaenju poara i spaavanja ugroenih lica. Svi avioni imaju priblino istu konstrukciju. Razlikuju se po veliini, obliku i rasporedu raznih ureaja i sistema. Mogu biti putniki, transportni i vojni. Glavni delovi aviona su: trup, krila, repni deo i asija. Trup aviona slui kao prostor za smetaj putnika i robe. Sastoji se od: pilotske i putnike kabine, sanitarnih ureaja i prtljanika. Krila i repni deo omoguuju stabilnost aviona u vazduhu, a krilca i zakrilca slue kao vazdune konice i kao sistem za promenu pravca kretanja. asija je namenjena za uzletanje i sletanje aviona, kao i za kretanje aviona po aerodromu. Osnovni konstruktivni materijali od koga su izradeni avioni su duraluminijum i legure o magnezijuma, koje se pale na temperaturi od 650 C i gore sa izdvajanjem velike koliine toplote. Termoizolacioni omota trupa aviona, kao i unutranjost aviona, izraeni su od zapaljivih materijala koji pri gorenju proizvode veliku koliinu dima i toksine materije. Znatno poarno optereenje (do 50% uzletne mase) ine zapaljive tenosti: goriva, ulje za podmazivanje, hidraulina tenost za koenje i dr. Rezervoari za gorivo su kod putnikih aviona smeteni u krilima aviona. Koliina goriva je dovoljna da u sluaju poara potpuno uniti avion. Svi avioni imaju slavine za isputanje goriva iz rezervoara u sluaju prinudnog sletanja. Poari na avionima mogu nastati u toku leta, pri sletanju ili uzletanju. Posebno osetljiva taka je pri punjenju aviona gorivom. Poari na avionima mogu nastati i na stajalitima ili u hangarima. Najopasniji su poari, koji nastaju posle udara aviona o povrinu zemlje ili posle sudara sa preprekama. Takvi udesi su praeni velikim deformacijama konstrukcije, kao i samog sistema za napajanjem goriva, i razlivanjem velike koliine goriva. Razmere poara i brzine njegovog irenja zavise od stepena oteenja aviona, sistema za napajanjem goriva, koliine goriva u rezevoarima, kao i od vrste podloge na koju se razlilo gorivo. Poari razlivenog goriva karakteriu se brzim razvojem poara na celu povrinu, visokom o temperaturom u zoni grejanja (oko 1000 C) i visokom gustinom toplotnog fluksa. Takvi poari dovode do brzog prodiranja poara u unutranjost aviona. U takvim sluajevima se stvaraju pogodni uslovi za eksploziju goriva u neoteenim rezervoarima aviona. Pri poaru razlivenog goriva dolazi i do paljenja guma na tokovima aviona, a pod duim uticajem visoke temperature mogua je eksplozija amortizacionih stubova tokova, koji su pod visokim pritiskom. Pri poaru na avionu sa izdvajanjem toksinih produkata gorenja i dejstvom visokih temperatura putnici i lanovi posade mogu ostati u ivotu u avionu najvie 5 do 10 minuta. Primarni zadatak VJ pri poaru na avionu je da se uz gaenje to bre obavi evakuacija ugroenih putnika i posade. Za takvu akciju gaenja i spaavanja potrebno je dejstvovati sa velikim snagama ve od prvog trenutka. Da bi se uspeno obavilo spasavanje ugroenih lica iz aviona esto se mora izvesti probijanje njegovog trupa na najpogodnijim mestima za bezbednu evakuaciju. Izvianje poara na avionima je neophodno obaviti u najkraem moguem vremenu i odmah rasporediti snage i sredstva za spasavanje ugroenih i gaenje poara. Kod izvianja potrebno je ustanoviti mogunost uklanjanja goriva, koje se iz bilo kojeg razloga izliva iz rezervoara, kao i ustanoviti smer kretanja vetra, kako bi se plamen usmerio da ide od letelice ka slobodnom prostoru, jer bi se tako usporilo dalje irenje poara. Gaenje poara obavlja se penom i prahom, dok se vodom i vodenom maglom vri hlaenje spoljanosti aviona. Akcija gaenja i spaavanja mora da se izvodi veoma brzo, jer od toga zavisi uspenost intervencije. Pokazalo se veoma uspenim ubacivanje pene u kabine i prostor za terete, to se vri nakon zavrene evakuacije. Otvore iz kojih istie gorivo, potrebno je zatvoriti, a razliveno gorivo prekriti penom ili peskom.

136

Gaenje poara u hangarima je vrlo oteano zbog velikog prostora koji je zahvaen poarom, kao i velike koncetracije dima usled zatvorenog prostora. Dim je potrebno odstraniti iz hangara putem ventilatora ili izvriti evakuaciju aviona iz hangara, ako za to ima mogunosti (posebno ako preti opasnost od prenoenja poara na druge avione koji se nalaze u hangaru). Gaenje poara u hangarima se obavlja penom ili vodom. Pri akciji gaenja potrebno je voditi rauna o eventualnom ruenju krovne konstrukcije hangara. Veliku opasnost predstavljaju i delovi hangara koji slue za popravku aviona, gde pri gaenju treba voditi rauna o prisustvu lakozapaljivih materijala i bocama sa komprimiranim gasovima. Po statistickim podacima, 42% poara ili eksplozija na avionima se deava na samom aerodromu ili aerodromskoj zoni irine 400 m, 25% u zoni irine 400-800 m, a 33% na rastojanju preko 800m od aerodroma. Prema tome 67% svih havarija na avionima deava se u zoni gde u prvom trenutku moe dejstvovati aerodromska vatrogasna jedinica. Veliina vatrogasne jedinice, koliina tehnike i sredstava mora odgovarati kategoriji aerodroma. Da bi vatrogasna jedinica u datom trenutku postigla maksimalne rezultate, neophodno je sprovoenje redovnih vebi u priblino realnim uslovima poara na avionima. Na svakom aerodromu se razrauje plan gaenja poara na vazdunim letelicama koji sadri: mesto i karakter poara, prisustvo ljudi i stepen njihove ugroenosti, razmere poara, pravci irenja poara, mesta najvee opasnosti od poara i uticaj meteorolokih uslova na razvoj poara. Iskustva pri poarima na avionima i aerodromskim objektima su pokazala da je aerodromima neophodna vatrogasna jedinica sa visoko mobilnim sredstvima, sposobnim da na mesto poara dou za to krae vreme (1-3 minuta) i momentalno preduzmu efikasne mere za evakuaciju ljudi i gaenje poara.

Sl.br. 94.a) Taktiki nastup gaenja penom i prahom

Sl. br. 94.b) Poar aviona

GAENJE POARA NA BRODOVIMA Poari i eksplozije postali su osnovni uzroci katastrofa brodova, kako pri njihovoj eksploataciji, tako i pri izgradnji ili remontu. Za poslednjih 10-15 godina broj brodova svetske flote je porastao za vie od 40%, a gubici brodova usled poara poveali su se za vie od dva puta. Osnovno prevozno sredstvo pomorskog i recnog saobraaja ine transportni brodovi. Oni mogu biti putniki i teretni. Svaki brod sastoji se od trupa i nadgradnje. Nadgradnjom se nazivaju sve zatvorene prostorije, koje se nalaze iznad gornje palube i koje se prostiru od jedne do druge strane broda. Prostorije svakog broda su podeljene na tri osnovne grupe: slubene prostorije (mainsko, kotlovsko, pumpno i elektrino odeljenje); prostorije za ivot i rad (brodski saloni, trpezarije, kabine, kupatila, bifei i sl.); specijalne prostorije, u zavisnosti od vrste broda (teretna spremita, obrada ribe i dr.) Uzimajui u obzir visoku poarnu opasnost brodova razliite namene, predviaju se mere za njihovu zatitu; konstrukciona zatita, zatita automatskim sistemima za gaenje poara, kao i zatita prenosnim i prevoznim aparatima za gaenje poara.

137

Gaenje poara na brodovima se odvija u uslovima visoke temperature, gustog zadimljenja, velike brzine irenja poara, raznovrsnih gorivih materija, kao i odsutnosti bezbednih puteva evakuacije. Statistike poara na brodovima pokazuju da osnovna mesta izbijanja poara predstavljaju drutvene i slubene prostorije, mainska odeljenja i spremita za smetaj tereta. Najvei broj poara u drutvenim i slubenim prostorijama (oko 44%) se objanjava naruavanjem pravila poarne bezbednosti. U sluaju nastanka poara na brodu, dolazi do brzog irenja poara usled intenzivnog strujanja vazduha, povezanosti prostorija preko otvora (kako po horizontali, tako i po vertikali), kao i zbog velikog poarnog optereenja (boje, premazi, plasticne mase, gorivo i mazivo, zapaljiv teret). Za obezbeenje uspenog gaenja brodova i plovnih objekata u pristanitima, moraju biti razraene instrukcije o saradnji luckih slubi sa vatrogasnim jedinicama u slucaju poara. Pri gaenju broda neophodno je da RGP poara bude u kontaktu sa kapetanom broda. Pri spasavanju ugroenih lica sa broda neophodno je pribliiti brod obali, tako da se moe iskoristiti cela duina trupa za iskrcavanje. Ako to nije mogue, organizuje se sputanje spasilakih amaca i uzimanje spasilake opreme kao i umirivanje eventualne panike meu putnicima. U nonim uslovima rada potrebno je osvetljavati reflektorima brod. U sluaju prenoenja poara na druge brodove ili objekte na obali, potrebno je organizovati odvlaenje goreeg broda, ili odvlaenje drugih brodova ili ploveih objekata od gorueg broda. Ako je to mogue potrebno je da se pre irenja poara brod zaokrene tako da se mesto poara nalazi u pravcu kretanja vetra. Opasni tereti koji se nalaze u blizini zone gorenja, po mogunosti se udaljavaju. Osnovna sredstva za gaenje poara na brodovima su voda i pena. U pojedinim sluajevima se koristi i prah. Pri gaenju vodom neophodna je stalna kontrola RGP, da se ne bi naruila stabilnost broda (iskretanje ili delimino potapanje) usled prevelike koliine vode upotrebljene za gaenje. Po potrebi u takvim sluajevima potrebno je organizovati i ispumpavanje vode sa broda. Zbog toga raspreni vodeni mlaz predstavlja efikasan nain gaenja. Vazduna pena se primenjuje posebno u onim sluajevima kada se ne moe prii zoni gorenja. Glavni pravci uvoenja snaga i sredstava za gaenje unutar nadgradnje su hodnici, brodske stepenice, vani sektori broda (elektrina centrala, mainska postrojenja i dr.). Po potrebi vodenim mlazevima se tite susedni brodovi i ugroeni obalski objekti. RGP mora imati u vidu da se poar moe iriti po skrivenim delovima unutranje konstrukcije broda (preko poda, obloga, ventilacionog sistema i sl.). Gaenje poara na brodovima za prevoz zapaljivih tenosti (tankerima) zahteva sloenu akciju gaenja poara. Rasprenim vodenim mlazevima se hlade zidovi goreih i susednih tankova. Bacaima se penom gasi poar. Da bi se poar suzbio potrebno je da se pena nanese preko zapaljene tenosti u to kracem vremenu. Nakon likvidiranja poara potrebno je jo 10 do 15 minuta vriti hlaenje zidova tanka. Ako se brod nalazi u plivajucim zapaljenim derivatima, teko ga je izvui iz te zone. Stoga treba penom ugasiti oko broda i pokuati izvesti brod iz ugroene zone. Pri gaenju poara na brodovima u svim sluajevima izvianja i gaenja, svo ljudstvo trebalo bi koristiti zatitnu opremu, pribor za osvetljavanje (u nonim uslovima), sredstva veze i megafone. Zbog specificnih uslova rada na gaenju ploveeg objekta, mora se posebno voditi rauna o bezbednosti lica koja uestvuju u samom gaenju i spaavanju.

138

Sl.br. 95. Poar na brodu GAENJE POARA NA SEOSKIM GAZDINSTVIMA I POLJOPRIVREDNIM ZGRADAMA Uzroci poara na seoskim gazdinstvima su veoma razliiti, a opasnost velika, obzirom na vrstu objekta i smetaj stone hrane. Poar na seoskom gazdinstvu predstvlja uvek veliku opasnost a mogunosti njegovog irenja su velike, obzirom da su zgrade esto izgradene od zapaljivog materijala. Pored toga same zgrade su esto puta grupisane a izmeu njih se nalaze vee koliine poljoprivrednih proizvoda sena, slame i drugog. Na seoskom gazdinstvu poar moe zahvatiti zgrade za stanovanje, tale, poljoprivredne proizvode, druge zgrade i radionice. Sve ove zgrade mogu biti graene od drveta, a esto su pokrivene zapaljivim materijalom. Svi poljoprivredni proizvodi su od gorive materije, a neki ak i lako zapaljive. Vatra se ovde iri velikom brzinom, a za gaenje poara uvek e biti potrebne velike koliine vode. RGP kod ovih poara organizuje lokalizaciju poara tj. da vri odbranu susednih objekata. Radi postizanja tog cilja treba iskoristiti sva sredstva i mogunosti koje RGP - u stoje na raspolaganju. Opasnost i irenje poara e naroito biti pojaano kada duva jak vetar a nema dovoljno vode i sredstava za gaenje poara. Za spreavanje irenja poara i odbranu, treba primeniti prskanje i kvaenje, pokrivanje mokrim ponjavama i ciradama, zatvaranje svih otvora, prozora, baxa, vrata i slino i otklanjanjem zapaljivog materijala. Ovaj posao treba organizovati tako da se iskoriste sve mogunosti, pri emu treba angaovati i ljude iz dotinog gazdinstva ili mesta. Ako su u opasnosti ljudski ivoti ili je ugroena stoka, akcija spasavanja treba da bude brza i odluna, jer je irenje poara veoma brzo. Kod gazdinstva koja raspolau sa mainskim parkom treba naroito voditi rauna da se sprei irenje poara prema prostorijama ili zgradama u kojima se nalaze ove maine ili gorivo i mazivo (nafta, benzim i dr.). Po mogunosti maine treba odmah evakuisati, izgurati ih napolje i ukloniti ih iz ugroenog sektora, pri emu treba voditi rauna da se smeste tamo gde nee ometati samu akciju gaenja i saobraaj. Lako zapaljive tenosti gase se sa penom, pri emu voditi rauna o opasnosti od eksplozije praznih buradi. Evakuaciju zgrada i iznoenje inventara, nametaja i poljoprivrednih proizvoda treba vriti samo onda kada to situacija nalae i kada nema drugih mogunosti, jer se evakuacija esto vri i iz onih objekata koji nisu stvarno ugroeni i kojima nepreti nikakva stvarna opasnost, ime se bez potrebe stvara mete i zabuna a ujedno i priinjava velika materijalna teta. Ako na gazdinstvu postoje i radionice, a naroito za preradu poljoprivrednih proizvoda i meljavu, kod gaenja treba voditi rauna o osobenostima situacije i evntualnoj opasnosti, kao to je kod mlinova opasnost ekpslozije a i u drugim radionicama gde se stvara velika praina.. U ovakvim sluajevima treba primeniti rasprskavajui mlaz vode i nastupati oprezno i obazrivo. U ovim radionicama mogu se takoe nai i eline boce sa komprimiranim gasovima koje mogu predstavljati veliku opasnost.

139

Poari u talama U talama je opasnost od poara naroito velika, jer su ba ove zgrade vrlo esto izgraene od drveta i obino su pune stone hrane koja se dri u velikom tavanskom prostoru. U ovim zgradama esto postoje i sobe za stanovanje osoblja koje neguje stoku a takode i prostorije za preradu stone hrane. Prilikom ovih poara prvi zadatak je spasavanje ugroene stoke. ivotinje se boje vatre i kod poara mogu biti toliko uznemirene da im je veoma teko i prii a naroito naterat ih da izau napolje. Osim toga krupna stoka je obino vezana uz jasle te se sama nemoe ni osloboditi. esto tale imaju nedovoljni broj izlaza sa uskim hodnicima i vratima tako da ce evakuacija i spasavanje stoke biti oteano i usporeno. U ovakvim sluajevima bie potrebno da se ruenjem odmah naini potreban broj izlaza, vodei rauna pri tome da se otvori naine tamo gde ih je najlake probiti i gde e biti najpogodniji za spasavanje stoke. Za posao spasavanja i izvoenja stoke iz ugroenih prostorija prvenstveno treba angaovati osobe koje neguju te ivotinje, jer ih ivotinje poznaju a ove osobe najbolje znaju kako e spasavanje najlake obaviti. Ako sami vatrogasci treba da obave ovaj posao treba da budu naroito obazrivi ako su u pitanju bikovi ili konji, jer mogu da budu veoma opasni. Ako ivotinje nisu vezane a izlazi su otvoreni neki put e i prskanje mlazom vode naterati ivotinje da izadu napolje. Naroito treba naglasiti da ivotinjama smeta i dim pa ako su prostorije zadimljene i pune dima treba ih izvesti ili se pobrinuti za ventilaciju i provetravanje prostorija. Kod ovih poara nekada e biti potrebno jednovremeno dejstvo i napad jakim mlazevima vode da bi se zadrala vatra dok se ne obavi spasavanje ivotinja. Konji i rogata stoka uznemire se i nee da se pokreu. Kod njihovog spasavanja najbolje je pokriti im glavu i pojedinano ih izvoditi napolje. Ako je ovo nemogue tj. ako ivotinje nee da izlaze, jahaem konju treba staviti sedlo, a tegleem amove da bi izali napolje. Ovce se povlae u jedan ugao. Kod spasavanja ovaca najpre treba uhvatiti i silom izvesti ovna zvonara pri emu mu treba pokriti glavu. Za njim e itavo stado izai napolje. Ovde postoji opasnost da ovce pri izlasku nasrnu u vatru obzirom da se krecu sve odjednom o emu treba voditi rauna i spreavati ih u tome. Najtee je spasavanje svinja, jer one nee da izau a esto i kada se isteraju i izvuku one se ponovo vraaju natrag. Svinje treba silom izvui napolje vukui ih za zadnje noge da nebi mogle ujesti. Kada se izvuku treba ih zatvoriti u neku prostoriju. Opte je pravilo da spasenu stoku, ako je to mogue treba odmah smestiti u druge prostorije da se nebi razbeala i ometala gaenje. ivinu treba pokupiti u dak i izneti napolje. Ako su konice sa pelama ugroene najpre treba, ukoliko nisu sve pele u konici naterati ih rasprenim mlazom da uu u konicu, a zatim zatvoriti izlazni otvor i preneti ih na bezbedno mesto vodei rauna da pcele butu zatiene od dima jer je on veoma opasan za njih. Kada su pele prenete izlazne otvore treba opet otviriti. Kod poara u talama, mlazniari moraju da vode rauna da se sprei irenje poara navie tj. na tavanski prostor koji je redovno pun stone hrane. Put irenja poara navie ide najee kroz otvore na tavanici koji slue za sputanje hrane. Takode postoji opasnosti da se poar prenese na susedne objekte a naroito ako je poar zahvatio i tavanski prostor i to kroz otvore za utovar sena. Kod gaenja poara u talama, da bi se spreilo irenje, mlazniare treba postaviti na tavanu kod otvora. Sam napad i gaenje ne treba da idu kroz izlaz gde se vri spasavanje ivotinja ve po mogunosti sa drugom ulaza ili otvaranjem novog otvora radi gaenja poara.

Gaenje poara sena i slame Uzrok ovih poara najee je nepanja od puenja, igra dece i dr. Poar kamara sena i slame je uvek poar na otvorenom prostoru. Ovo uslovljava veoma brzo gorenje i irenje poara i veliku opasnost za susedne kamare ili zgrade. Zraenje toplote, kada je kamara u plamenu, je naroito veliko tako da e se biti teko pribliiti i spreiti dalje irenje poara. Kada duva jak vetar situacija moe biti kritina i samo snalaljivost i pravilno organizovana akcija gaenja moe spreiti irenje poara. Kod ovih poara mora se uvek uzeti u obzir pravac vetra tako da akcija gaenja uvek otpone od kamara

140

koje su poslednje u pravcu vetra a sa kojih ce vatra najpre da se prenese na susedne kamare ili zgrade. Kvaenjem i pokrivanjem mokrim ponjavama i ciradama susednih kamara zatiuju se od poara. Ugroeni zapaljivi materijal, ako je mogue uklanja ispred vatre. Izuzetno kod nedostatka vode mogu se ugroene kamare pokriti i penom radi zatite od vatre. Ovde takoe treba koristi i kofe i burad sa vodom, metlarice za gaenje varnice i poetnog gorenja i sve ostalo to se nae pri ruci. Samo gaenje sena i slame skopano je sa dugim radom na postepenom skidanju, razgrtanju i rasturanju kamara uz obilno kvaenje sena i slame rasprskavajuim mlazom i detaljno gaenje. Ovde se svakako koriste vile za skidanje i prevrtanje sena i slame. Svu slamu i seno treba vie puta prevrnuti i dobro je pokvasiti. Punim mlazom vode moe se gasiti unutranje arite preko nainjenih kanala tako da mlaznicu moemo da uvuemo u otvore kanala ili korienje koplje mlaznica. Upotreba punog i jakog mlaza vode kod gaenja sena i slame moe biti opasno jer se vatra moe jakim mlazom proiriti. Kvaenje i prskanje sena i slame odozgo ne moe ugasiti unutranja arita ve se uvek mora pristupiti rasturanju i kvaenju. Ako je u pitanju seno ili slama u balama treba posebno svaku balu akljama izvlaiti i rasturanjem potpuno i detaljno gasiti. Gorua slama se ne sme razbacivati ako nemamo vode za gaenje. Opasno je i treba najstroije zabraniti penjanje na vrh kamara sa slamom, jer ove su esto iznutra izgorele te se vatrogasac moe odjednom, propadanjem u kamaru, nai u vatri. Dugake kamare, a naroito ako nemamo dovoljno vode treba uvek presecanjem odvojiti na dva dela kako bi se spasao bar jedan deo kamare. Po zavrenom gaenju, ako je potrebno, moe se ostaviti straa koja e da osmatra zgarite kako bi mogla eventualnu pojavu vatre u zacetku da ugui.

Poari na guvnu Ako se pojavi poar na guvnu, za vreme vridbe, glavna briga bie da se spasi i izvue maina, ne ovreno i ovreno ito i susedni objekti i zgrade. Takoe treba ukloniti i zatiti mazivo i gorivo, ukoliko je ugroeno, a kod gaenja treba nastupiti odluno da bi se poar lokalizovao. Situacija e biti naroito kritina ako su u blizini poljoprivredne zgrade, a u njihovog pravcu duva vetar. I ovde za odbranu treba iskoristiti sve to stoji na raspoloenju i pri ruci, a snalaljivost i pribranost su od velikog znaaja za uspeh gaenja i lokalizaciju poara. Ako nam situacija nalae RGP donee odluku da se kamare rtvuju da bi se drugi objekti i zgrade mogli odbraniti.

Poari u zgradama za stonu hranu Kod poara sena, slame, kukuruzovine i druge stone hrane, koja je smetena u zgradi koja slui za smetaj, glavna briga treba da bude da se sauvaju glavne konstrukcije zgrade. Ove zgrade su obino izraene od drveta i u naoj zemlji nose razliite nazive. Ove zgrade su esto pokrivene sa gorivim pokrivaom, te e biti veoma teko spasiti zgradu. Veliku opasnost predstavlja irenje poara na susedne objekte, a naroito ako duva jak vetar. Mlazniari kod gaenja poara moraju najpre da eliminie glavno arite u samoj zgradi, a zatim treba da pristupe izvlaenju i rasturanju stone hrane radi kvaenja rasprenim mlazom. Ovde treba naglasiti da seno i druga stona hrana, koja je nadimljena jakim dimom i vatrom, nije vie za ishranu stoke ve samo za prostirku.

GAENJE POLJSKIH POARA Poari nepokoene trave, trske, ita i drugih poljoprivrednih proizvoda nazivaju se poljskim poarima. Uzrok ovih poara najee je nepanja, a zatim varnica iz lokomotiva i drugih maina i drugo. Obzirom da se ovde radi o poaru na otvorenom prostoru (sl.br. 96.) njegovo irenje razvija se velikom brzinom a naroito kada duva vetar. Od ovih poara mogu doci u opasnost i biti ugroeni i drugi objekti kao to su barake, naslage drva, magacini, skladita lako zapaljivih tenosti i dr..

141

Obzirom na brzinu irenja vatre estog nedostatka vode i nedostatka prilaznih puteva za vatrogasna vozila, gaenje ovih poara najee se sastoji u samu lokalizaciju tj. spreavanju irenja vatre, jer u stvari ono to je zahvaeno vatrom ne moe se ni spasiti.. irenje poara obicno se zaustavlja na taj nain to se zapaljene povrine opkole praznim prostorom, u vidu odbrambene lineje u dovoljnoj irini, da bi se onemoguilo prelaenje vatre preko te linije. Nepokoeno ito se moe pokositi i to poevi od one strane na kojoj je upravljeno irenje vatre a zatim sa svih strana. Ovaj otkos zatim treba oistiti od trave i strnike zaoravanjem ili okopavanjem. Ako je u pitanju poar manjeg obima vatra se moe ugasiti, ako je u pitanju trava i korov, udaranjem metlarica (sl.br. 97) ili zelenim granama, lopatama, zatrpavanjem zemljom, tapkanjem Sl.br. 96. Poljski poari Sl.br. 97. Gaenje poljskih poara metlaricama

i pokrivanjem. Ako imamo dovoljno vode za gaenje i pristupne puteve, gaenje se moe uspeno obaviti rasprskavajuim mlazom vode. Kada gori trska, u velikim povrinama, gaenje i lokalizacija su oteani, a ponkad se i ovde moe primeniti paljenje protiv vatre imajui u vidu ono to je reeno po tome pitanju kada je govoreno o umskim poarima. Za gaenje veih poara takoe trebamo veliki broj ljudi i raznog poljskog alata. Za izvianje i gaenje ovih poara mogu se koristiti avioni i helikopteri.

GAENJE UMSIH POARA umski poari su veoma esta pojava u letnjim i jesenjim mesecima a naroito u sunim godinama. Ovi poari nanose privredi velike tete, koje se u stvari nemogu ni proceniti (poar ume u Deliblatkoj peari 1996.g. ). Uzrok ovih poara je najee nepanja turista, lovaca, umskih radnika, obana, od logorskih vatri, vojne obuke i pucanja, lokomotive, elektro vodovi visokog napona, grom i dr.. Uslovi za poetak i irenje vatre upravo su idealni a naroito u letnjim i jesenjim mesecima kada je sua. Taktika gaenja umskih poara zavisi u prvom redu od vrste poara, njegove razmere i veliine, sastava ume, mesnih prilika, mogunosti gaenja, obezbeenje vode i vremenskih prilika. Poar se obino iri u pravcu vetra u pravcu debele naslage suvog lia i granja, prema umskih estarima i gotovo uvek prekma umskim visovima. ume etinara, u odnosu na proirenje i veliinu poara, prestavljaju mnogo opasnije podruje od listopadnih uma. irenje poara spreavaju reke, i duboke vododerine, putevi, livade i nepoumljeni tereni, rovovi, stiavanje vetra, sa zahlaenjem nou, a naroito obilne i dugotrajne kie. Kao sredstvo za gaenje najee se primenjuje voda iz reka, potoka, jezera, bara, cisterni i bunara. Za gaenje se takoe moe primeniti pesak i zemlja metlarice, grane zelenog listopadnog drvea i hemijska sredstva koja se primenjuju pomou specijalnih prskalica (kalcijum hlorid). Za uspeno gaenje veih poara neophodno je potrebno da se formira operativni tab, izrade skice u kojima treba da budu sve praznine i putevi, glavna arita vatre i pravac irenja poara.. Skice treba da sadre i sektore dejstva pojedinih jedinica i izvore za snabdevanje vodom, centar i mesto RGP. Poari u umama pojavljuju se u tri razlicita vida i to kao: a) podzemni poari, b) puzei - povrinski poari i v) nadzemni odnosno visoki poari.

142

Osim toga mogu da se zapale i gore pojedinana stabla u umi. Podzemni poari najee nastaju u podzemnim naslagama uglja u tresititima gde gore naslage uglja i drugi zapaljivi materijal. Vatra se iri sporo neznatnom irinom i traje due vreme, a da se esto na povrini ne mogu zapaziti nikakvi znaci o poaru. Ovi poari su prlino retka pojava (u okolini Negotina postoji veliki tresite sa poarima koji u odreenim periodima ugroavaju sam grad). Oni predstavljaju opasnost jer mogu biti uzrok pojavi povrinskog odnosno puzeeg umskog poara. Ovi poari, iako nevidljivi predstavljaju veliku opasnost za umska podruja, jer unitenjem korenja drvea svakako unitavaju i umu. Povrinski ili puzei umski poari nastaju najee u jesenjim, letnjim pa i prolenim danima, a naroito u sunim periodima u cetinarskim i listopadnim umama. Ovde u stvari postoji sagorevanje umske postelje od suvog lia suve trave i granja. Ovi su poari poetak i uzrok velikih umskih poara i katastrofa jer se iz njih razvijaju nadzemni odnosno visoki umski poari kada takorei gori itava uma. Nadzemni ili visoki poari uzimaju obino katastrofalne razmere, zahvatajui itava umska podruja i velike povrine. Kod ovih poara razvija se ogromna toplota ije je zraenje tako snano da pred sobom pali i na desetine metara udaljenosti, a naroito ako su u pitanju guste etinarske ume, koje gore velikom brzinom uz jaku pucnjavu i razvijanje gasova iz smole, koji se brzo pale i u vidu pokretnog leteeg plamena unutavaju sve pred sobom.

Gaenje podzemnih umskih poara Kod ovih poara bitno je i najvanije da se utvrde granice podzemnih podruja, koja su zahvaena vatrom. Ovo se moe ustanoviti po dimu, po vrelom vazduhu i tlu, a najsigurnije kopanjem probnih jama malog prenika. Jedini efikasni nain gaenja jeste kopanje dubokih rovova u irini od najmanje 60 cm u dubinu zavisi od debljine naslaga uglja. Ovi se rovovi pune vodom. Nekad se vatra voe ugasiti i natapanjem itavog zapaljenog podruja velikim koliinama vode.

Gaenje povrinskih (puzeih) poara Kod manjih povrina za gaenje poara primenjuju se metlarice ili udaranje lisnatim zelenim granama duine oko 2 m. Gaenje uvek poinje od spoljnih ivica uz postepeno suavanje obrua, ali svakako prvenstveno sa ivica u pravcu irenja vatre. Poar se moe uguiti i bacanjem peska i zemlje lopatama na zapaljene povrine. Lokalizacija tj. spreavanje irenja vatre moe se postii odstranjivanjem gorivog materijala suvog lica, granja drveta, trave, Sl. br. 98. Upotreba naprtnjae u gaenju korenja i drugog, prokopavanjem jarkova koji e umskih i poljskih poara zaustaviti vatru, zaoravanjem i na drugi nain. Poar se moe gasiti vodom - kofama, naprtnjaama (sl.br 98.) ili pak zalivanjem kanalima ukoliko ima tekue vode. Kod gaenja poara vodom najpre treba gasiti najjaa arita i povrine. Ljudstvo se rasporeuje na razmaku od 3 m u neprekidnom lancu koji napada bono i postepeno suava zapaljeno podruje u vidu klina. Frontalno nastupanje protiv vetra je veoma teko i gotovo nemogue.

Gaenje visokih (krunskih) umskih poara Gaenje ovih poara veoma je teko i dugotrajno, jer ovde u stvari gori itava uma kako po povrini tako i u svim stablima i granama, uz jako zraenje toplote tako da je i samo pribliavanje vatri

143

teko i veoma opasno. Gaenje vodom, ako su u pitanju vee povrine obino nee dati nikakve rezultate, jer su ovde potrebne ogromne koliine vode koja treba da bude baena velikom snagom da bi se efekat gaenja mogao zapaziti. U ovakvim poarima se uvek primenjuje lokalizacija i odbrana i to imajui u vidu da u vetrovitom vremenu brzina irenja je takva da je veoma teko na manjoj daljini izraditi sigurne perpreke vatri. Lokalizacija se postie presecima u umi koji se dobijaju obaranjem stabala, zasecanjem grana, ienjem i okopavanjem terena i kvaenjem vodom. Stabla se po pravilu obaraju uvek prema vatri jer bi obaranje na drugu stranu moglo da prenese vatru a osim toga samo obaranje stabla donekle utie na uguivanje i zaustavljanje vatre. Sl.br. 99. Visoki (krunski) poar Ovaj odbrambeni prosek mora imati povrinu najmanje za 2 ili 3 visine stabla tj. oko 40 do 50 metara. Ova irina moe biti i vea na ivicima u pravcu vetra odnosno irenja vatre i poara. Odbranbena linija proseka mora biti na dovoljnoj daljini da bi se mogla oistiti. Ona obino opkoljava zapaljene povrine u vidu trouglastog klina, s tim da vrh klina bude u pravcu vetra, odnosno irenja poara. Ovo je neophodno da bi se u pravcu irenja vatre omoguio rad, a da joj se da due vreme dok se ne stigne do vrha klina to e omoguiti da se prosek uspeno oisti pre dolaska vatre. Kod odreivanja pravca izrade proseka treba koristiti sve prirodne praznine i prepreke irenja vatre kao to su: livade, putevi, jarkovi, i vododerine tako da ovaj klin moe da dobije i sasvim drugi oblik, to sve zavisi od prilika i mogunosti. Ako poar probije odbrambeni prosek i liniju treba brzo otstupiti i formirati novu liniju odbrane na dovoljnoj udaljenosti. Kod ovih poara se preporuuje i paljenje ume (protiv vatre) da bi se spreilo dalje irenje poara. Za ovu svrhu obrazuje se jedan lanac polazei od proplanka, gde se sakupi velika koliina zapaljivog materijala, suve trave, lia, slame i sl. Kad se vatra priblii na udaljenost od 150-200m zapali se jednovremeno sav ovaj materijal. Vatra e se usled zagrejanog vazduha iriti prema poaru a kad se dve vatre sastave ovaj susret e biti dovoljno daleko od linije gde je zapaljen prvobitni pripremljeni lanac. Ovo se zasniva na injenici da se vatra zapaljenog lanca (protiv vatra) iri samo prema poaru a ne prema umi. Paljenje protiv vatre je rizino, moe biti veoma opasno, jer vetar moe da okrene irenje vatre nasuprot eljenog pravca. Paljenje protiv vatre se moe primeniti samo po tihom vremenu a naroito nou kad je vazduh znatno hladniji vodei rauna da po svaku cenu sprei irelje vatre prema nezahvaenim povrinama ume. Na kraju treba naglasiti da za gaenje umskih poara treba angaovati i radnike i rukovodioce umskih gazdinstava sa raspoloivom opremom a da vatrogasne jedinice treba da dejstvuju prema njihovim upustvima po planu za gaenje i lokalizaciju poara. Za gaenje ovih poara neopohodno je potrebno prikupiti velike snage vojske, okolno stanovnitvo, i vatrogasne jedinice a samo gaenje moe da traje i nedeljama. Rad se nemoe zamisliti bez umskog alata i pribora a takoe treba organizovati i dobavu vode za pie i ishranu ljudstva. Za gaenje poara mogu se uspeno koristiti specijalni avioni i helikopteri (sl.br. 100.), vozovi sa velikim koliinama vode, sprava, alata i ljudstva, terenska kola za prodiranje u zapaljena umska

144

podruja i dejstvo iz bliza, autocisterne i drugo. Kod gaenja se naroito uspeno moe primeniti prodorna voda. Vatrogasni vozovi za umska podrucja gde prolazi eleznica mogu biti od velike pomoi jer mogu da dovuku i preko 100.000 litara vode sa monim pumpama, opremom i alatima kao i ostalim snabdevanjem (pijaa voda, hrana i sanitetski materijal itd). Sl.br. 100. Upotreba helikoptera u gaenju poara Obzirom da u umskim podrujima esto nema u blizini poara vode nekada je mogue postojee reice i potoke skrenuti sa njihovog toka kroz nove kanale, a prema zapaljenim podruijima ume, te se prema tome i na taj nain moe dobiti voda za gaenje poara. Kod poara pojedinih stabala u umi vatra je obino unutar stabla, jer su to obino osuena i uplja stabla. Gaenje vatre moe se postii zatvaranjem svih otvora ili pak nalivanjem vode kroz gornji otvor i to u dovoljnoj koliini da bi se vatra ugasila. Naj sigurnije je takvo stablo posei i oboriti a zatim vatru potpuno ugasiti. Kod umskih poara, iako je vatra ugaena, ukazuje se neophodna potreba stalnog nadgledanja i kontrole zgarita u toku vie dana i to obilaznim patrolama i straama, koje imaju zadatak da odmah ugase eventualne nove zaetke vatre. Gaenje umskih poara ne moe se zamisliti bez velikog broja ljudi i raznog umskog alata kao to su sekire, testere, krampovi, aovi, lopate, aklje i dr.

GAENJE POARA MATERIJA KOJI SE TEKO GASE Odreenu grupu materija zbog specifinosti je teko gasiti klasinim sredstvima za gaenje. One trae poseban prilaz oko izbora sredstava, taktike i preuzimanje mera zatite vatrogasaca koji interveniu. Vatrogasne jedinice se mogu sresti sa poarom ili akcidentom otrovnih materija, jakim oksidatorima, kiselinama, materijama koje obrazuju eksplozivne smee i sl. dok pojedine materije viestruko objedinjavaju u sebi ova navedena svojstva. U kategoriju otrovnih materija spadaju: anilin, sulfat, heksahloran, herbicidi, metanol, aromatini ugljo-vodonici, hlor i drugi. U kategorije za obrazovanje eksplozivnih smea spadaju: alitra, peroksidi alkalnih metala i dr. Posebnu grupu materija ine one koje se razlau sa vodom ili pod ijim se dejstvom dolazi do termike disocijacije vode: alkalni metali, karbid, kalijumcijanid, organski katalizatori i dr. Izbor taktikog nastupa, odreivanje i izbor sredstva za gaenje, mere zatite, zavisi od kategorije gorive materije i opasnosti koje se javljaju u procesu gorenja. Alkalni metali kao to su: litijum, natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum, francijum i zemnoalkalni metali kao to su: berilijum, magnezijum, kalcijum, stroncijum, barijum i radijum se izuzetno teko gase. Upotreba vode i pene je u ovim uslovima iskljuena zbog opasnosti od pojave eksplozije vodonika. Ne moe se koristiti prah na bazi natrijum-hidrokarbonata zbog razvoja odreenih koliina vode, ni ugljen-dioksid zbog reagovanja ovih materija sa njim. Izuzetno visoke temperature koje se pojavljuju u procesu gorenja (vrednosti od o o 1.200 C do 3.000 C ) ograniavaju upotrebu klasinih sredstava za gaenje. Za gaenje treba koristiti specijalni tip praha za gaenje poara klase "D", grafitni prah i suvi pesak. Obavezna je zatita ekipa odelima za zatitu od dejstva toplote i zatita disajnih organa, a sredstva za gaenje se moraju nabacivati iz neposredne blizine, to dodatno oteava akciju gaenja. NATRIJUM. Pripada grupi vrstih gorivih materija i nosilac je brojnih opasnosti od poara. To o je srebrnast metal, veoma je mek. Pri zagrevanju se lako pali pri temperaturi od 300 C, i ima izraen afinitet prema kiseoniku, zbog ega se uva u sudu sa petrolejom i to dalje od kiselina i zapaljivih materija. Malo se upotrebljava u elementarnom stanju ve u obliku jedinjenja. Sredstva za gaenje: grafit, suvi pesak i prah klase poara "D". ALUMINIJUM. Pripada grupi vrstih materija sa izraeno metalnim karakterom. to su vei komadi aluminijuma, opasnost od poara je manja i obrnuto. Oslobaa pri zagrevanju veliku koliinu toplote, uz intezivan plamen. Smea aluminijuma u prahu i oksida metala sagoreva eksplozivno.

145

Neorganska jedinjenja aluminijuma su opasna sa stanovita izbijanja poara, dok se organska jedinjenja pale na vazduhu i pri normalnim temperaturama, burno reaguju sa kiselinama, bazama i alkoholima. Sredstva za gaenje: grafit, suvi pesak. FOSFOR. Poznate su dve vrste fosfora: beli i crveni. Beli fosfor lako oksidie, lako se pali u dodiru sa kiseonikom iz vazduha pri emu oslobada fosforpentoksid. Pri sagorevanju je mogue rasprskavanje upaljene mase. Izaziva pekotine. uva se i transportuje pod vodom. Crveni fosfor je manje opasan, ali se moraju preduzeti iste mere zatite. Gaenje, potapanjem fosfora u vodi, prekida proces gorenja da bi suenjem taj proces ponovo nastupio. Za gaenje treba koristiti rastvor razredenog bakra sulfata ili velikih koliina vode. SUMPOR. Pripada grupi vrstih gorivih materija. Ne rastvara se u vodi i alkoholu. Ukoliko se o zagreje do temperature do 200 C dolazi do samo paljenja. sagoreva bletavim plamenom sa dosta dima i nadrauje oi i organe disanja, to nalae obaveznu primenu izolacionih aparata. Poar treba gasiti rasprenim mlazom vode ili vodenom maglom, a moe i penom. CELULOID. Pri gorenju oslobaa toksine produkte, uz razvoj visokih temperatura. U uslovima sagorevanja se javljaju ugljendioksid, ugljen-moniksid, azot, cijanovodonina kiselina i pare kamfora. o Temperatura gorenja celuloida iznosi 1.700 C, a gori i u vodi bez plamena, uz razvoj otrovnih gasova. Za gaenje se koristi voda, punim mlazom se razara sloj pokorie i tako razbijeno arite se hladi. Obavezna je upotreba zatitne opreme. KALCIJUM KARBID. Pripada grupi vrstiih gorivih materija. Sa vodom reaguje uz razvijanje o zapaljivih i eksplozivnih gasova. Veoma je hidroskopan. Temperatura paljenja je 2300 C. Mora biti obezbeden od vlage. Ne treba koristiti vodu ve suva sredstva za gaenje, sa oderenog bezbedonosnog rastojanja, zbog hidroskopnih osobina i oslobaanja acetilena. KISELINE. U hemijskoj industriji naroito, a i u drugim granama industrije, je esta primena kiselina. Kiseline se dele prema prirodi na organske i neorganske. Vei broj organskih kiselina pripada zapaljivim materijama, a najvei broj neorganskih kiselina nije zapaljiv. U organske kiseline spadaju: siretna, mravlja i druge, a u neorganske kiseline: azotna, hlorovodonina, sumporna i dr. AZOTNA KISELINA HNO3 je bezbojna tenost koja pod uticajem svetlosti, zbog deliminog raspadanja postaje uto smeda. Koncentrovana azotna kiselina se na vazduhu pui. Na organske materije HNO3 deluje razarajue tako da se pod njenim uticajem neke organske materije same pale (drvo,slama). Azotna kiselina se danas dobija najee oksidacijom amonijaka. Soli azotne kiseline su nitrati, koji su u najveem broju sluajeva eksplozivni. U blizini uskladitene HNO3 ne smeju da se drati zapaljivi materijali. Ako dode do razlivanja azotne kiseline, mogua opasnost se uklanja razblaivanjem kiseline velikim koliinama vode. Razlivena kiselina se ne sme prekrivati organskim materijama. Obavezna upotreba izolacionih aparata. HLOROVODONINA KISELINA HCL. je nezapaljiva tenost, ali njeno prisustvo moe biti uzrok razliitih opasnosti. HCL je rastvor gasa hlorovodonika u vodi. Bezbojna je tenost, ili je svetlo ute boje, a na vazduhu se pui. Kada dode u dodir sa razliitim metalima, dolazi do njenog razlaganja i oslobaa se eksplozivan gas vodonik. Koristi se u industriji boja, metalurgiji, tekstilnoj industriji. Pare kiselina deluju razarajue na ljudski organizam, a sama kiselina moe uzazvati opekotine na koi. Zatita adekvatnim odelima i izolacionim aparatima je obavezna. Neutralizacija se vri vodom ili nekom bazom. SUMPORNA KISELINA H2SO4. je nezapaljiva materija, ali se pri njenom reagovanju sa nekim drugim materijama razvijaju zapaljivi i eksplozivni gasovi. Ona je jedan od naj vanijih proizvoda hemiske industrije. To je uljana bezbojna tenost. Mnogim materijama ona oduzima vodu, to za posledicu ima njihovo paljenje. Pri reagovanju sa metalima oslobaa se zapaljiv eksplozivan gasvodonik. Sumporna kiselina veoma tetno deluje na ljudski organizam. Ima iroku primenu za dobijanje mnogih hemiskih jedinjenja, drugih kiselina, sulfata, u industrji eksploziva i dr. Najefikasnija neutralizacija se vri peskom ili pepelom, uz obaveznu primenu izolacionih aparata i odela za zatitu od agresivnih materija. Nabacivanje vode bi uslovilo oslobaanje vee koliine toplote u takvom obimu da bi to omoguilo paljenje zapaljivih materija u neposrednom okruenju. SIRETNA KISELINA CH3COOH je zapaljiva tenost. Bezbojna je, karakteristinog otrog mirisa. Organskog je porekla. Rastvara se u vodi, alkoholu i drugim organskim rastvaraima. 70% rastvor se zove eksencija, a u vrlo razblaenom obliku se koristi za ishranu. Ima nisku temperaturu paljenja i samozapaljenja. NJene pare sa vazduhom grade eksplozivne smee. Otrovna je u jaim koncentracijama. Rastvori ispod 50% su prakticno nezapaljivi, ali ako budu izloeni toploti, doi e do

146

odreene koncentracije para u vazduhu. Slobodno i neogranieno treba koristiti vodu za neutralizaciju, uz primenu izolacionih aparata. AMONIJAK NH3 je zapaljiv i eksplozivan gas. Amonijak je najznaajnije jedinjenje azota. Gas je karakteristinog mirisa, koji izaziva suze. Voda ga dobro apsorbuje uz istovremeno oslobaanje toplote. Sa vazduhom gradi eksplozivne smee. Due udisanje amonijaka je smrtonosno. Na vazduhu se tee pali, ali se zato lako pali u zoni vodonika. Dobija se sintezom azota i vodonika u specijalnim ureajima i na visokim pritiscima. Ima iroku primenu u proizvodnji vetakih dubriva, industriji boja, eksploziva i dr. Sredstvo za gaenje je voda ili CO2, uz adekvatnu zatitu odelima za zatitu od agresivnih materija i izolujuim aparatima. Vodena magla ima za cilj, da u zoni irenja gasa, isti lepi i sputa na pod i na taj nain vri neutralizaciju okoline.

GAENJE POARA EKSPLOZIVNIH MATERIJA Eksplozivi imaju drugacije osobine, nego to imaju gorive materije. Eksploziv koji se zapalio moe da gori i bez kiseonika i vazduha. Kod gaenja poara eksploziva mora se voditi rauna o sledecem: Eksploziv sadri kiseonik koji je potreban za gorenje, kod gorenja oslobada se velika koliina toplote, nastaje snaan pritisak i pojavljuju se nitrozni gasovi koji su izuzetno opasni i lagano zagrevanje eksploziva prelazi vremenom u eksploziju koja nadaleko raznosi letee delove eksplozije, municiju, delove objekta. Pripreme za gaenje moraju biti usklaene sa uputstvima i iste mora da zna odgovorno lice objekta gde se intervenie (vrsta eksplozije i municije koji ugroavaju prostor, koliine i mesta uskladitenja, mogunost prilaza, mogunost uklanjanja iz opasnog prostora, mesta gde su uskladiteni upaljai ukoliko na njih deluje toplota ili doe do udarca i dr.). Napad se izvodi to bre, a vatrogasci koriste sve prirodne i vetake zaklone. Vozila i oprema takoe se tite zaklonima. Ukoliko je poar u razbuktaloj fazi i obuhvatio eksploziv, vatrogasci moraju da deluju iza zaklona sa jakim vodenim mlazevima koje pokuavaju da usmere na poar ili hlaenje objekta koji su neposredno ugroeni. Ukoliko je poar vec zahvatio eksploziv koji je odloen u metalnoj ili drvenoj ambalai, vodenim mlazevima prvo gasimo drvene a hladimo metalne kutije.

GAENJE POARA U RADIOAKTIVOJ SREDINI Opasnost od radioaktivnosti uglavnom se povezuje sa pretnjom nuklearnog rata. Osim toga, postoji jo vea opasnost jer je proizvodnja radioaktivnih materija postala relativno jeftina i sve vie se koristi i u mirnodopsko vreme (laboratorija, fabrike, ambulante, bolnice, atomske centrale i prevozna sredstva). U svetskoj javnosti je posebno poznat sluaj poara i radioaktivnog zraenja u atomskoj centrali u ernobilu u Ukrajini, sa svim svojim znaajnim posledicama na ljude i ivotnu sredinu. VJ moraju voditi posebno rauna o injenici da postoji opasnost od radioaktivnosti ireg podruja. Gaenje poara u radioaktivnoj sredini je u naelu gaenje poara drugih vrsta gorivih materija, uz napomenu da gaenje u tim uslovima mora da bude i uz potovanje uslova i opasnosti koje prete vatrogascima zbog zraenja radioaktivnog materijala ili kontaminacije koju je prouzrokovao poar. Da bi VJ mogle uspeno da interveniu u tim uslovima, moraju da utvrde radioaktivno zraenje. Radioaktivne materije su u razlicitim agregatnim stanjima. Prilikom gorenja radioaktivnih zapaljivih tenosti, stvara se mnogo dima pa se obim kontaminacije znatno poveava. Ukoliko se ove materije istope i razliju i ako se zapale, sitni delii se pomeaju sa dimom i gasovima. Radioaktivni sumpor i fosfor su dosta opasni za irenje kontaminacije. VJ koja intervenie u radioaktivnoj sredini mora biti to vece formacije i treba da ima sledeu opremu: komandno vozilo sa radiovezom i ureajima za detekciju i merenje radiolokog zraenja; hemijsko vozilo za gaenje prahom i opremu za zatitu od radiolokog zracenja; vozilo sa dovoljnom koliinom vode; vozila za transport dopunske opreme i sredstava. Pored line zatitne opreme koju vatrogasci nose, kod intervencisanja u radioaktivnoj sredini moraju imati jo i sledeu zatitnu opremu: posebno zatitno odelo sa kapuljaom, izme i rukavice, lini

147

dozimetar i detektore sa sondom za otkrivanje izvora zraenja i pomona sredstva za dekontaminaciju. Takoe u tim sluajevima koristi se i oprema za oznaavanje radioaktivnog podruja (upozoravajua tabla, zastavice sa postoljima, znaci za upozoravanje na radioaktivnost, saobraajne znake za zabranu vonje, ili znake za obavezan pravac kretanja, kao i svetiljke sa oznakom "radioaktivnosti"). Prilikom dolaska na mesto intervencije RGP- intervenisanja preduzema sledee mere: odreuje prostor i vri blokadu ugroene teritorije; odreuje prostore gde e biti postavljena vatrogasna vozila; vri izvianje ugroenog prostora i vri procenu irenja poara i opasnosti od kontaminacije okoline; odreuje grupe vatrogasaca za rad u kontaminiranoj sredini i za gaenje poara; odreuje vrstu sredstva koja ce se koristiti pri gaenju. Poari radioaktivnih materija se gase sa sredstvima koja omoguavaju uspeno gaenje i spreavaju opasnost od irenja kontaminacije. Voda se u naelu, kod gaenja radioaktivnih materija ne upotrebljava jer oticanjem moe proiriti kontaminaciju na nove povrine. Pored toga voda moe da oteti ureaje koji tite radioaktivne materije. Prodor kontaminirane vode u kanalizacionu mreu ima jo i druge posledice. Tamo gde je detekcijom utvrdeno da nema posebne opasnosti da se sa vodom kontaminacija proiri, gasimo sa obinom vodom (mlaz vodene magle). Pena je u poreenju sa vodom, manje opasno sredstvo, ali jo uvek postoji opasnost od irenja kontaminacije. Ugljen dioksid ima vie prednosti u odnosu na vodu i penu, ali se mora voditi rauna da mlaz ugljen dioksida jo vie ne proiri kontaminaciju. Prah za gaenje je najuspeniji, zbog toga to pada po povrini i lako se pokupi sa usisivaima. Haloni se ne preporuuju, jer tenost moe da proiri kontaminaciju. Kod gaenja poara radioaktivne materije u zatvorenom prostoru postoji opasnost od kontaminacije, jer se radioaktivna materija pri gorenju raspada i oslobaa dim i druge produkte gorenja. Zbog toga se nastoji da se poar to pre lokalizuje u ugasi. Kada vatra velikom brzinom zahvati radioaktivne materije, postupa se kao da je ceo prostor kontaminiran. Ako vatra obuhvati na primer krov, tavanicu, prozore, pregradne zidove, vrata, plamen gasimo prahom za gaenje, a zatim se vri dogaivanje sa penom ili vodenom maglom, da se ne rairi kontaminrano podruje. Sa ugroenog prostora ili mesta gde je bio poar zbog irenja kontaminacije ne smemo odnositi bilo kakve predmete. Sprave i oprema koja je koriena na intervenciji mora ostati u kontaminiranoj zoni. Zatitna azbestna odela, koja tite vatrogasce od toplote i plamena, nisu odgovarajua jer su porozna i ne obezbeuju dovoljnu zatitu od kontaminacije. U tim sluajevima upotrebljavaju se specijalna odela ili lagana odela sa metaliziranim prevlakama. U ugroene prostore se moe ui samo sa izolacionim aparatima (obine maske sa cedilima ne obezbeuju zatitu disajnih organa). Vatrogasci koji rade u kontaminiranoj zoni ne smeju ii u prostore koji nisu nekontaminizirani, jer tamo rade ekipe koje nisu bile u kontaminiranim prostorima. Vatrogascima se odreuje put za povlaenje iz kontaminirane zone posle ega odlaze u prostor gde se vri pregled i ustanovljuje stepen radioaktivnosti. Po zavretku gaenja odlae se odea, obua, sprave i oprema i daju se na dekontaminaciju. Radioaktivne materije koje imaju nizak stepen zraenja nisu posebno opasne za kontaminaciju. Vea je opasnost ako radioaktivni delii prodru u ovekov organizam. Pored zatitne opreme za uesnike u intervenciji obavezne su i rukavice. Prostorije gde su radioaktivne materije, koje emituju ALFA zrake srednje aktivnosti su radioloki opasne. U tom sluaju u prostorije se sme ui samo u zatitnoj odei i sa izolacionim aparatima. Prostorije gde su radioaktivne materije koje emituju BETA zrake srednje aktivnosti i GAMA zrake srednje i visoke aktivnosti su veoma radioloki opasne. Svaki rad u tim prostorijama obavlja se uz prethodni dogovor rukovodioca intervencije i strucnog osoblja. Radioaktivne maine (rengeni, ciklotroni, akceleratori, betatroni) su posebno opasni zbog odavanja velikog nivoa zraenja u toku rada i velike kolicine ulja za hlaenje maina ili prisustva elektroopreme visokog napona. Za gaenje poara koristi se prah, ugljen dioksid, ako ova sredstva ne mogu da se koriste onda pena i vodena magla. Taktiki nastup u unutranjosti zgrade izvodi se prema naelima za standardna gaenja. Radioaktivna materija moe da se zapali i kod prevoza sa transportnim sredstvima. U najveem broju slucajeva materija se ne zapali ve vozilo koje se zapalilo u saobraajnoj nesrei, ili iz nekog drugog razloga. U tom sluaju radioaktivnu materiju treba to pre odstraniti sa vozila. Opasnost od kontaminacije se poveava ako duva vetar ili pada kia. Rukovodilac intervencije treba da: zatvori i

148

oznai ugroen prostor, da odstrani radioaktivnu materiju a zatim da sprei irenje kontaminacije i ugasi poar na transportnom sredstvu. Ukoliko je poar ve otetio ambalau u kojoj je smetena radioaktivna materija, prvo se gasi poar sa prahom ili ugljen dioksidom, uz koricenje izolacionih aparata i zatitne odee. Voza vozila treba da ima kod sebe podatke o motornom vozilu i materiji koju prevozi. Vozilo mora biti oznaeno propisnim oznakama za radioaktivne materije. Poar se gasi sa to bezbednijeg rastojanja i u smeru vetra. (sl.br. 101.). Na primer, ako je izvor zraenja udaljen 0,3m ozraenje iznosi 1000 Rentgena na cas, a na udaljenosti od 3 m, ozraenje iznosi 10 rentgena na cas (100 puta manje). Kod velikih izvora zraenja ovaj zakon (vrednost zraenja opada sa kvadratom rastojanja od izvora) se ne primenjuje. Sl.br. 101. Gaenje poara na vozilu za prevoz radioaktivnih materija Zbog specifine opasnosti od radioaktivnih materija u veini zemalja formiraju se specijalizovane ekipe strunjaka koje se u sluaju potrebe kod ovakvih akcidenata obavezno angauju. U principu, vatrogasne jedinice bi trebale da zadatke izvravaju u tesnom dogovoru sa strunjacima iz ovih ekipa ili sa tehnikim rukovodiocima objekta gde se intervenie. U dananjim uslovima na dosta objekata postavljeni su radioaktivni gromobrani koji kada se nau u poaru predstavljaju dodatnu opasnost za vatrogasce. Dekontaminacija opreme koja je angaovana na intervencijama sa radioaktivnim materijama vri se sa raspoloivom tehnikom za gaenje (autocisterne, creva, mlaznice i drugi alat). Odea i obua prvo se dekontaminira na mestu intervencije a zatim u stanici za dekontaminaciju. Ako je kontaminaciju prouzrokovao prah za gaenje, usisava se sa odee usisivaem a zatim pere vodom i deterdentom za pranje. Jako kontaminiranu odeu aljemo u stanicu za radioloku dekontaminaciju. Kontaminiranu odeu koja je od gume i sintetike odvajamo od odee od pamuka i azbesta. Odvajanje se vri i po stepenu kontaminacije. Pranje odee se vri hladnom a zatim toplom vodom i vie puta sa veom koliinom deterdenta za pranje. Kod jako kontaminirane odee pored deterdenta upotrebljava se i rastvor limunske kiseline ili drugog hemijskog jedinjenja. Dekontaminacija vozila i tehnikih sredstava vri se najee delimino na kraju intervencije a zatim potpuno u stanici za dekontaminaciju. Mlaznice, izolacione aparate, uad i druga manja oprema stavljaju se u plasticne vree, zatvaraju i oznaavaju sa znakom radioaktivnosti. Kontaminirana oprema se stavlja na vozilo sa mokrim crevima, privruje da ne bi ispala u toku transporta i odvozi do mesta predvieno za dekontaminaciju. Pre poetka dekontaminacije ljudi (sl.br. 102), detektorom se utvruju mesta na telu koja su kontaminirana. Vri se kupanje u toploj vodi sa sapunom ili deterdentom a koa se trlja sa sunderom. U sluajevima vee kontaminacije koristimo rastvor limunske kiseline ili sode bikarbone. Posebno se mora dobro oprati kosa i ostali delovi tela gde se mogu eventualno zadrati radioaktivne materije

149

Sl.br. 102. Dekontaminacija ljudi i opreme

TEHNIKE INTERVENCIJE VATROGASNIH JEDINICA Vatrogasne jedinice u Republici Srbiji u sadanjim uslovima imaju oko 30% intervencija koje nisu poari. Sve ove intervencije imaju zajednicki naziv - tehnike intervencije. Najee tehnike intervencije koje vre VJ su: spaavanje nastradalih kod saobraajnih udesa (rastavljanje konstrukcija i vadenje ljudi iz havarisanih vozila), poplave, ruenje konstrukcija, odroni zemlje, spaavanje sa visina i dubina, zemljotresi, isticanje opasnih materija i dr. U svim ovim intervencijama VJ imaju zadatak da spaavaju graane i materijalne vrednosti. VJ moraju biti dobro uvebane i opremljene odgovarajucom opremom da bi uspeno intervenisala na tehnikim intervencijama veeg ili manjeg obima. Uvebanost je znaajna i zbog samog naina izvoenja akcije, i od povreivanja vatrogasaca. Vrlo lako se moe doi u situaciju da je vatrogasac taj, kome je potrebna pomo, a u tom slucaju nee biti u mogunosti da prui pomo drugim licima.

Oprema i sredstva za rad na tehnikim intervencijama Za rad kod tehnikih intervencija koristi se razna oprema i alat. Koriste se dizalice i tehnika vozila koja su opremljena potrebnom opremom za rad i osvetljenje. Sredstva za rad ine i alati za buenje, kopanje, seenje, elektrine i motorne testere, alati za rezanje, hidrauline makaze i razupirai, kao i uad, lanci, grede, daske i td. Alati za buenje su razne elektrine i rune builice, razna svrdla za drvo, beton i gvode; alati za kopanje su razni kompresori, gleta za drvo, beton i gvoe; alati za rezanje su motorne i elektrine testere, umske, stolarske testere za gvoe i druge. Uad; U primeni su uad raznih debljina. Materijali od kojih su uad napravljena su konoplja i sintetika vlakna ili elina uad za vea optereenja. vrstoa uadi je razliita, a to zavisi od materijala od kojih je ue izraeno i kree se od 800 do 1350 kg/cm. Starije ue gubi nosivost i vrstoa mu opada na 500

150

kg/cm i manje. Na uetu ne sme biti vorova i ue ne sme biti oteeno a pri radu izbegavati otre ivice. Vezovi, cvorovi, stege: Prilikom tehnikih intervencija koristi se uad za spaavanje, odnosno, da bi vrenje pojedinih radnji pomou uadi bilo potpuno, prave se vezovi, vorovi i stege. U primeni su sledee vrste vezova: poluovoj i ovoj, jednostruki i dvostruki prsten. Razlikuju se sledee vrste vorova: lastin , tesarski, kruni ili dvostruki, produni, sedei, desni ili produeni (nastavni vor), leptirast, nastavni vor za vuenje tereta, ogradni vor, vor za spaavanje i vor za bacanje. Osim vezova i cvorova, kod spaavanja sa viih spratova, za izvoenje pojedinih radnji se koriste i stege ija je uloga da uvrste dve ili vie greda ili neki drugi predmet. Dizanje tereta Dizanje tereta je jedna od radnji koja se vri prilikom tehnikih intervencija a vri se pomou dizalica, vazdunih jastuka i td. Pri korienju prevoznih ili prenosnih dizalica mora se voditi rauna da njihova nosivost ne bude manja od teine tereta. U suprotnom, koriste se dve ili vie dizalica. Posebno je vano da se za vreme dizanja tereta ispod istog ne smeju nalaziti ljudi. Dizanje tereta se vri i pomou konstrukcija koje se izrauju na licu mesta. Dizanje se moe vriti jednom gredom - trnom, sa dve grede - dvonogom i sa tri grede - tronogom. Za dizanje i podmetanje manjih tereta koriste se poluge. Na kosim terenima ili slinim mestima, kada se ukae potreba, vri se usidrenje, tj. osigurava se tehnika ili ureaj od neeljenog pomicanja. Za usidrenje se koriste elini i drveni klinovi i rastue stablo odgovarajue vrstoe. Ne sme se koristiti suvo ili trulo stablo, panjevi i slino. Usidrenje pomou klinova moe biti jednoredno i dvoredno. Za mekane terene bolji su drveni klinovi a za tvrde terene elini klinovi. Drveni klinovi su debljine najmanje 10cm a duine oko 1m; izdravaju teret do 400kg. Poluga je alat pomou koje se primenom male snage podie veliki teret. Za dizanje tereta postoje koturaljke koje su vrsto postavljene, pokretne, ureaji sa vie koturaljki i koturaljke sa lancima. Dizanje tereta pomocu jedne grede: Dizanje tereta na ovaj nain se vri na ravnom terenu ili iz nekih jama, a slui i za utovar ili istovar predmeta. Greda se postavlja koso a u nekim sluajevima moe i vertikalno. Prenoenje tereta: Pre samog prenoenja tereta, mora se znati priblina teina tereta, mesto gde se predmet eli postaviti, odnosno preneti i koji su najkrai putevi. Ljudstvo za rad se odreuje prema visinskom rastu; fiziki jae osobe prenose 40 do 50kg a slabije 20 do 30kg. Za pomicanje tereta na ravnini se uglavnom koristi ljudska radna snaga a nain se bira prema predmetu koji se pomie, odnosno da li se predmet moe vui, obrtati, prebacivati i tome slino. Vuenje tereta se primenjuje u sluajevima kada je to mogue a za vuu se koristi sila dizalice, razna vozila ili ljudska snaga. Sl.br. 103. Naini podizanja i izvlaenja Podupiranje; Vri se u onim sluajevima kada preti opasnost od nekog ruenja ili odrona zemlje. Za podupiranje se koristi materijal koji je dostupan na licu mesta ili se dovozi iz vatrogasne jedinice. Greda - nosa, je sve ono to ima dva leaja (oslonca).

151

Konzola, je sve ono to ima jedan oslonac a to su: terase, stubita, venci i slino. Kod uruenja konzole podupiranje se ne vri na slobodnom kraju ve na prvoj treini raspona, gledajui od oslonca (ukljetenja). Ukoliko bi se podupiranje vrilo na kraju konzole ona bi se pretvorila u gredu (dva oslonca). To se ini samo u sluaju kada je raspon konzole veliki.

SPAAVANJE OSOBA ZATRPANIH ZEMLJOM Dolaskom VJ na mesto gde ima zatrpanih ljudi, potrebno je odmah ustanoviti gde se unesreeni nalaze, odnosno mesto gde su se nalazili pre samog odrona zemlje. Da ne bi dolo do daljeg odronjavanja zemlje potrebno je mesto odmah osigurati. Spaavanje, odnosno iskop, vri se uglavnom runo (lopatama, aovima, pijucima), pri emu treba voditi rauna da se unesreenom ne nanesu vee povrede. Kada se iskopom dode do unesreenog, treba ga potpuno osloboditi pritiska zemlje i onda vui. Kada je unesreeni delimino osloboen i delimino zatrpan, potrebno mu je dati odmah osveavajue napitke. VB Beograd 1994. godine je uspeno spasila oveka na koga se, prilikom sputanja u bunar dubine 19 m, obruilo kamenje i zemlja. Otrpavanje i spasavanje je trajalo 21 sat.

PODUPIRANJE ZGRADA Podupiranje se moe sprovoditi u cilju zatite spasioca koji vre radnju spasavanja u tom objektu, ili da takvo stanje ostane due vremena u cilju zatite graana koji se kreu u neposrednoj blizini. U principu, svako podupiranje je privremeno. Ukoliko postoji mogunost, materijal za podupiranje se uzima na samoj ruevini ili sa ruevine iz neposredne blizine. U suprotnom, materijal se dovozi iz vatrogasne jedinice. Razlikuju se spoljne i unutranje podupiranje zgrade. Spoljne podupiranje zgrade (sl.br. 104.) se vri na njenom najvrem delu a to je uglavnom venac ili serkla. Ukoliko je zgrada izradena od krhkog materijala sa tankim zidovima, podupora moe probiti zid. U tom sluaju konstruktivni delovi zgrade se pojaavaju gredama u koje se vri podupiranje. Kada se vri podupiranje u najvri deo zgrade potrebno je prilikom vertikalnog postavljanja greda napraviti mali ukop (ljeb) u zidu, na nekoliko mesta. Sl.br. 104. Nain podupiranja delova zgrade Ukoliko nema potrebe, vriti podupiranje na vie mesta, napravi se samo ljeb za gredu - poduporu. U sluaju potrebe za podupiranjem na vie mesta grede se postavljaju na rastojanju od 2 do 3m. Ukoliko je razmak za podupiranje dui od 5 m grede se postavljaju jedna na drugu, stim da se donji deo grede ukopa u zemlju ispod koje se postavi podloga od daske ili elinih cevi koje se koriste u gradevinarstvu za izradu skela. Unutranje podupiranje zgrade se vri odozdo na gore tj. od njenog najvreg dela do mesta delovanja sile. Podupiranje se vri na vie naina, sa jednom ili vie greda ili se izradi konstrukcija u obliku luka ili svoda pomou koje se obuhvati itava povrina. Ukoliko sila deluje sa strane nastojei da priblii zidove, vri se razupiranje.

SPAAVANJE IZ RUEVINA Pre svega je potrebno utvrditi da li ima unesreenih ljudi u ruevini (sl.br. 105.), a to se ustanovljava na vie naina: dozivanjem, lupanjem predmetima, sondiranjem ili razgovorom sa ljudima koji ive u okolini uruenog obketa. Kada se ustanovi da ima unesreenih i odredi priblina lokacija, pristupa se njihovom spaavanju. Istovremeno je potrebno ustanoviti opasnost za spasioce koji rade u

152

ruevini. Opasnosti potiu od uruenja pojedinih delova zgrade, od elektrine struje, vode i gasa i tome slino. Sl.br. 105. Rad spasilaca prilikom ruenja zgrade Spaavanje iz ruevina sprovodi se uglavnom runo uz pomo lopata i pijuka sa kojima treba raditi veoma oprezno. Kretanje po ruevini takode treba biti ogranieno pa treba koristiti sistem lanca. Spasioci moraju biti opremljeni sa lemovima i rukavicama a zatita od praine se sprovodi uz pomo respiratora i naocara. Sl.br. 106 Prilaz spasioca unesreenom ispod ruevine Kada se spasioc priblii unesreenom (sl.br. 106), ukoliko je potrebno, oiste mu se usta, nos i oi od praine. Mora izviditi na koji nain e preneti unesreenog preko ruevina i zatim pruiti prvu pomo ukoliko nema zdravstvenog osoblja. Spasiocima se daju sledei saveti: pre samog poetka rada sagledati poloaj (sl.br. 107.),

Sl.br. 107. Mogua mesta pronalaenja unesreenih u ruevinama zgrada unesreenima oistiti prainu i pesak iz oiju, usta i nosa, pravilno postupati prilikom davanja prve pomoi, obezbediti unesreenog sa vunenom odeom, ebadima ili sa limenom ploom, Prilikom uklanjanja delova ruevine treba biti obazriv i paljiv, proveriti da li su nosila odgovarajue pripremljena,

153

proveriti na koji nain je najbolje preneti unesreenog preko ruevina i prepreka, prilikom odstranjivanja ruevine voditi rauna da se ne izazove dalje ruenje, ukoliko se ruevine uklanjaju runo, potrebno je da spasioci imaju rukavice, prilikom kretanja preko oteenih stepenita sa gornjih spratova, kretati se to blie zidu, ne izvlaiti drvene predmete i olupine, jer se time moe izazvati dalje ruenje, ne doticati elektrine ice, ne pomicati nepotrebno unesreenog koji je ve dobio prvu pomo.

SPASAVANJE U SAOBRAAJNIM NESREAMA Saobracajne nesree sa poginulim i povreenim ljudima su veoma este. Pri takvim nesreama, vozila koja su uestvovala u udesu uglavnom su havarisana i prevrnuta na bok ili krov. Putnici u vozilu su obino zarobljeni a delovi tela ukljeteni. Situacija se moe iskomplikovati ako doe do isticanja goriva iz rezervoara i eventualnog nastajanja poara.(sl.br. 108.). VJ u ovim situacijama obino intervenie vozilima sa opremom za tehnike intervencije. Po stizanju na mesto intervencije, prvo se vri obezbeenje mesta intervencije. Odmah zatim vri se spasavanje unesreenih. Za izvlaenje i spasavanje ljudi iz vozila obino se koriste hidrauline makaze, kojima se vri odsecanje pojedinih delova automobila, uz praenje rizika da ne doe do novih povreivanja osobe koja se spaava. Zarobljeni delovi tela mogu se osloboditi i pneumatskim jastuetom. Jastui se uvue imeu dva tereta, a zatim se napumpa, to dovodi do oslobaanja delova tela prikljetenih teretom. Vrlo esto za rad na ovim intervencijama koristi se i runi alat: sekira, kramp, ekici, uskija, pijuci, kljeta za seenje metala, dizalice, podmetai i dr. Sl.br. 108. Spaavanje povreenih iz vozila prilikom saobraajnog udesa i nastanka poara

TEHNIKA INTERVENCIJA SA OPASNIM MATERIJAMA VJ prilikom havarije prevoznih sredstava ili instalacija sa opasnim materijama imaju zadatak da zaustave isticanje opasnih materija, koje mogu biti razliitih osobina (otrovne, agresivne, zapaljive i dr). Za izvravanje ovih zadataka koristi se posebna oprema. U velikim VJ za ovu namenu postoje posebna vozila (vozila za opasne materije). VJ, takoe, vrlo esto moraju vriti i pretakanje opasnih materija iz cisterni ili postrojenja koja cure u ispravne cisterne. Prilikom rada sa ovim materijama vatrogasci obavezno nose opremu za zatitu od opasnih materija. Na sl.br. 109. prikazani su neki od vatrogasaca na spreavanju isticanja i saniranju posledica isticanja opasnih materija

154

Sl. br. 109. Vatrogasci spreavaju isticanje opasnih materija VJ imaju znaajnu ulogu prilikom spasavanja imovine i ljudi u poplavama i crpljenjima vode koja moe nekontrolisano da istie usled havarija cevovoda i dr.

Sl.br. 110. Angaovanje VJ prilikom velikih poplava

OBEZBEENJE TRAGOVA POARA I SARADNJA SA ISTRANIM ORGANIMA Utvrivanje uzroka poara je deo istranog postupka radi utvrivanja materijalne istine i eventualne krivine odgovornosti zbog namerne paljevine ili ugroavanja ljudskih ivota i imovine. Da bi se istrani postupak u cilju utvrivanja uzroka poara mogao obaviti potrebno je da RGP tesno saraduje sa licima koja vre istragu, i da im da to vie informacija o poaru. RGP prilikom gaenja poara treba da utvrdi i sledee injenice: ue i ire podrucje poara, intenzitet plamena sa zvucnim efektima, boju plamena i dima, situaciju sa elektrinim ureajima i aparatima, dali je poar poeo spolja ili iznutra objekta, stepen oteenja naenih materijala, naene stvari a posebno hemikalije, stanje objekta, posebno prozora, vrata, zidova; da li je nametaj diran ili otvaran, dali su vrata ili prozori nasilno otvarani: i da li su pospadali prilikom gaenja poara; da li je koje mesto na poaru pobudilo sumnju; ponaanje ljudi na mestu poara, ime oteenih, tako i onih koji su se nali u blizini; stanje mera zatite od poara; izjave ili primedbe lica koja su se nala u blizini poara. Obezbeenje ovih podataka je veoma vano za utvrdivanje uzroka poara. U toku akcije gaenja poara RGP je duan da stalno upozorava vatrogasce da paze na tragove poara i da ih uvaju.