I
PSIHOLOGIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA
00 Predmet psihologije
Duga istorija sistematskog razvoja psiholoskih ideja deli se u dve faze: filozofskui naucnu. O naucnoj se govori od momenta kada se okonacao proces izdvajanjasamostalne psiholoske nauke. Iz drugih nauka i filozofske nauke u drugojpolovini 19v. Jedan od osnivaca savremene psihologije, Vilhelm Vunt oznacava njenoeksperimentalno krilo kao fiziolosku psihologiju. On je otvorio prvu psiholoskulaboratoriju na Univerzitetu u Lajpcigu, 1879. Ona se najcesce uzima za godinunastanka naucne psihologije. Vunt i njegovi saradnici pokusavaju da istrazestanja svesti kroz introspekciju (samoposmatranje).Oni stavljaju naglasak na merenje i kontrolu uslova u kojima se ispituju svesnidozivljaji. Ispitivac kontrolise spoljasnu draz i zahteva od ispitanika da izvesti osvojim utiscima i dozivljajima. Na taj nacin psihologija za svoj predmet imasvesne mentalne procese, tj. ono sto nazivamo unutrasnjim iskustvom (osete,osecanja, misli i htenja).Od prilike u isto vreme kada je psihologiju utemeljivao Vunt, Viljem Dzems uSjedinjenim drzavama govori da je psihologija nauka o mentalnom (svesnom)zivotu. Od nje se ocekuje da pruzi opise i objasnjenje stanja svesti. Takvapsihologija na prelazu izmedju 19v. I 20v. postaje nauka o svesti.Ali, mnogi psiholizi na pocetku 20v. samo deklarativno prihvataju psihologijukao nauku o svesti. Oni se u istrazivanjima vise bave ponasanjem i na taj nacinpokazuju da im je program klasicne psihologije kao nauke o svesti preuzak.Nedoumice se produbljuju kada Sigmund Frojd iznosi argumente za to da jecovekov psihicki zivot pod delovanjem nesvesnih sila o kojima covek ne moze, ai nece da zna. Prema tome, ono sto je svesno ne obuhvata najvaznija podrucjapsihickog.U drugoj dekadi 20v. , napad na koncepciju psihologije kao nauke o svesti dolaziiz Sjedinjenih drzava u obliku bihevioristickog programa Dzona Votsona. Votslonzakljucuje da psihologija treba da se veze za proucavanje onoga sto je mogucespolja posmatrati, a to je ponasanje.Medjutim, pocetkom 50 – tih i 60 – tih godina , 20v. mnogi psiholozi u Evropi i uSjedinjenim drzavama jasno pokazuju da su nezadovoljni bihevioristickimpojednostavljivanjima slozenijih procesa kao sto su pamcenje, misljenje i dr.
1
Psiholozi se sada okrecu kognitivnim, saznajnim procesima – izstrazivanjunacina na koji saznajemo svet oko nas, kako sticemo obavestenja o svetu, kakoih pamtimo, pa se ova orijetnaicja oznacava kao kognitivna psihologija. Ljudskium se shvata kao sistem za obradu informacija a psihiciki procesi se cestoporede sa operacijama koje vrsi kompjuter.Vidimo dakle, da precizno definisanje predmeta psihologije naizlazi na teskoce.Psihicke pojave se prema sadrzaju dele u kognitivne , emotivne i motivacione.Primeri za kognitivne pojave su: ucenje, pamcenje, opazanje, inteligncija,misljenje.Emotivnim pojavama pripadaju elementarna osecanja, prijatnosti i neprijatnosti,gnev, iznenadjenje ali i neke stalne osobine kao sto je temperament. Umotivacione pojave spadaju razni fizicki ili organski motivi (kao sto su glad ilizedj), licni (npr. radolznalost) i socijalni motivi (npr. altruisticki motivi) i dr.
01 Psiholoske discipline
Savremena psihologija postoji kao sistem relativno samostalnih disciplina kojese mogu podeliti na TEORIJSKE i PRIMENJENE. Teorijske se bave prosiravanjemznanja o psihickom zivotu, a primenjene se sluze postojecim znanjima u svrhuresavanja nekog prakticnog problema.1. U teorijske discipline spadaju: OPSTA, FIZIOLOSKA, RAZVOJNA, GENETICKA,SOCIJALNA I KVANTITATIVNA PSIHOLOGIJA.OPSTA PSIHOLOGIJA se bavi osnovnim psihickim funkcijama zdravog odraslogcoveka - opazanje, motivacija, ucenje, pamcenje, misljennje itd.FIZIOLOSKA PSIHOLOGIJA proucava zavisnost psihickih pojava od organskihosnova. Npr. povezanost nervnog i hormonalnog sistema sa mentalnimprocesima.RAZVOJNA PSIHOLOGIJA se bavi razvojem coveka u svikm psihickim sferama odrodjenja do smrti. Postoji tendencija da se razvojna psihologija izjednaci sadecjom psihologijom. To ije opravdano jer je decja psihologija samo deorazvojne psihologije, kao i PSIHOLOGIJA ADOLESCENCIJE I STARENJA.SOCIJALNA PIHOLOGIJA se bavi neposrednom ili posrednom interakcijom izmedjupojedinaca u drustvu i njenim efektima.KVANTITATIVNA PSIOLOGIJA se bavi merenjem psihickih procesa i osobina, kao iutvrdjivanjem individualnih razlika.
2
2. U primenjene psihologije spadaju: PEDAGOSKA, INDUSTRIJSKA, KLINICKA,FORENZICKA, SPORTSKA PSIHOLOGIJA, MENTALNA HIGIJENA, BIHEVIORALNAMEDICINA...PEDAGOSKA PSIHOLOGIJA se bavi psiholoskom stranom vaspitanja i obrazovanjadece.INDUSTRIJSKA PSIHOLOGIJA sadrzi vise oblasti - bavi se selekcijom i obukomosoba za pojedina zanimanja, profesionalnim savetovanjem, prekvalifikacijama,obucavanjem za posao itd.KLINICKA PSIHOLOGIJA se bavi poremecenim ponasanjem, njegovimdijagnostikovanjem, kvalifikacijom, terapijom i prevencijom.FORENZICKA PSIHOLOGIJA se bavi psiholoskim aspektima bitnim za policiju ipravosudje.BIHEVIORALNA MEDICINA identifikje psihicke uslove koji dovode do odredjenesomatske bolesti i faktore koji su vazni za oporavak.SPORTSKA PSIHOLOGIJA izucava psiholoske faktore vezane za uspeh uodredjenoj sporskoj grani.
02 Metode u psihologiji
Najopstije znacenje termina METODA jeste: nacin na koji se prikupljaju cinjenice.Uobicajena podela psiholoskih metoda polazi od razlikovanja eksperimentalnih iposmatrackih postupaka.Eksperimentalna su ona istrazivanja u kojima se kontrolisu uslovi pod kojima seneka pojava desava. Uslov koji eksperimentator menja je nezavisna varijabla(promenljiva) a rezultirajuca promena u ponasanju ili dozivljavanje je zavisnavarijabla. Pritom, psiholozi cesto glavne uzroke neke pojave nazivaju kauzalnimfaktorima.Primer: U eksperimentu u kome se ispituje uticaj buke na umor, buka kojukontrolise eksperimentator je nezavisna promenljiva a umor, koji se moze meritipreko brzine i tacnosti rada, zavisna je promeljiva. Eksperimentalna istrazivanjase javljaju u 2 osnovna oblika:1 Kod laboratorijskog eksperimenta se istrazivanje sprovodi u vestackistvorenim uslovima. Jedan od najvecih problema kod ovih eksperimenata, kadasu ispitanici ljudi, sastoji se u svesti subjekta o vestackom karakteru situacije.2 Terenski eksperiment ima tu prednost sto se izvodi u zivotnijim uslovima.Ucenicima iz jednog odeljenja predaje se na jedan nacin, onima iz drugog
3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
