- Па да наредимо изборе - одговори му председник министарства.- За кад?- За сутра... Крајње је већ време.- Какве изборе, бог с вама! Зар не видите да још нисмо ни упола готови с претходниммерама?!- Ех, нисмо да!- А откуд јесмо! Нисмо још наместили по унутрашњости ни четвртину својих људи, акамоли шта друго.- О, да си ти жив и здрав - рече му један од колега - то је већ све давно завршено!... Ако неверујеш, ево ти званичних новина па се увери!И господин министар узе од свога колеге званичне новине (један колосалан број штампанситним словима на две стотине пуних табака!), метну новине преда се на сто и погледа у„службени део“. Одмах на челу тога дела беше наштампан овакав указ:„На предлог нашег министра тих и тих послова постављамо:Ивка Ивковића, привременог попа IX класе парохије дивљачке, за привременог келнераисте класе у гостионици код “Три Кеца" у Шапцу;Лазу Лазића, галантериста IV класе у еснафу београдском, за изванредног шлосера ИИИкласе у еснафу нишком;Косту Костића, столара II класе у еснафу ваљевском, за мутавџију исте класе у еснафуврањском; сву тројицу по потреби службе.Јашу Јашића, шнајдера I класе у еснафу чачанском, за изванредног пудара исте класе унеготинским виноградима, а да врши дужност папуџије II класе у еснафу јагодинском;Мишу Мишића, сељака II класе села Парцана, за сељака И класе села Вишњице;Јоцу Јоцића, изванредног сељака III класе села Стублина, за сељака II класе села Ропочева,а да врши дужност сељака исте класе у Великој Иванчи и да збира летину с имања истога;Нику Никића, шустера V класе у еснафу београдском, за изванредног кочијаша III класе заварош Смедерево, и да врши дужност амалина исте класе, а варош Ниш и да прима зараду иззараде истога;Мићу Мићића, берберина IV класе у еснафу пожаревачком, за изванредног бозаџију IIIкласе” у еснафу београдском, а да врши дужности сељака II класе села Миријева и да збиралетину с имања истога..."И тако даље, и тако даље, и тако даље.У први мах огледаше се на министровом лицу чуђење и недоумица, па затим - пријатноизненађење, па све већа и већа радост. На један мах сав устрепта од милине, поче журно игрозничаво превртати листове... Указ се отегао с краја до на крај на свих две стотине табака!Господину министру ударише сузе од радости. Стаде скакати по сали - и с ноге на ногу, и уковитлац, и у пропац. Запљеска радосно рукама и стаде узвикивати: - Ура, ура! Сва занимањау рукама власти! Дивно! Ура! А ко би се надао! Одмах да наредимо изборе! Изборе!...изборе!... Ура! Сигурна већина! Сигурна већина! Већина! већина! већи...На један мах: буп! Трже се... Погледа око себе, а он на патосу поред кревета у својојспаваћој соби! Брзо устаде, попипа се по леђима и онако бунован прогунђа: - Ух, ала самжестоко љоснуо!2
Leave a Comment