Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Milan Budimir - Problem Bukve

Milan Budimir - Problem Bukve

Ratings: (0)|Views: 11|Likes:

More info:

Published by: Верка Павловић on Jul 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/05/2013

pdf

text

original

 
 1Poseban otisak iz 282. knjige Rada JAZUOdjel za filologiju
BUDIMIR MILAN
PROBLEM BUKVEI PROTOSLOVENSKE DOMOVINE
JUGOSLAVENSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTIZAGREB1951.
MILAN BUDIMIR PROBLEM BUKVE I PROTOSLOVENSKE DOMOVINE
Problem protoslovenske domovine postao je posljednjih godina ponovo aktualan. To dolazi otuda što je ranija sovjetska lingvistika Marove škole, a sa njom zajedno i sovjetska arheologija i istorijografija, preduzela da reši to pitanje na svoj na
č
in. Kako je me
đ
utim problem protoslovenske domovine nerazdvojanod problema prvobitne protoindoevropske domovine, jasno je svakom da se ta dva problema ne mogu posebno tretirati nego samo u me
đ
usobnoj vezi. Daleko sam od toga da taj zamršeni sklop problemaobuhvatim na ovom mestu u njegovoj celokupnosti. Zato je potrebno detaljno i samostalno poznavanje ve
ć
eg broja raznih disciplina. Ograni
č
i
ć
u se stoga isklju
č
ivo na dokaznu mo
ć
onog fitonima koji je naveden usamom naslovu.Pre ravnih sto godina (1851) stao je prvi Englez Latham na stanovište da stariju domovinuindoevropskih plemena treba tražiti u onom kraju sveta u kojem se nalazi ve
ć
ina nosilaca indoevropskih jezika tj. u Evropi a ne u Aziji. Lingvisti
č
ku argumentaciju tog gledišta dali su uglavnom nema
č
ki lingvisti H.Hirt i P. Kretschmer poslednjeg decenija prošlog veka. Nasuprot u
č
enju J. Schmidta, iznesenom u njegovojraspravi Die Urheimat der Indogermanen und das europäische Zahlensystem (Ak. Berlin 1890), gdje se zbogo
č
iglednih tragova seksagezimialnog sistema, u indoevropskim dijalektima, najstarija indoevropska domovinatraži u severnom susedstvu Mesopotamije, Hirt i Kretschmer branili su pretežno lingvisti
č
kim sredstvimaevropsku ili ta
č
nije re
č
eno nema
č
ku poziciju, koju je prihvatila ve
ć
ina ne samo slovenskih, nego i zapadno-evropskih stru
č
njaka.Kao neko kompromisno rešenje nudi nam O. Schrader (v. Reallexicon der indogerm. Altertumskunde
2
 II 575, gde je data ostala literatura) Ukrajnu ili bolje re
č
eno Isto
č
nu Evropu od srednjih Karpata premaKaspiskom Moru. Pri tome odre
đ
uje kao isto
č
nu granicu kentumskih Indoevropljana onu granicu do kojedopire bukva, a ta granica te
č
e danas uglavnom od Kalinjingrada (Königsberg) preko Kremenjeca premaOdesi i Krimu. I za Hirta (Indogerm-Gramm. I 92) bukva i njena isto
č
na granica igra presudnu ulogu. Razlika je izme
đ
u Hirta i Schradera samo u tom što Hirt dopušta da je moglo biti neko naselje indoevropsko i isto
č
nijeod linije bukve, dok Schrader s druge strane ra
č
una sa mogu
ć
noš
ć
u da su indoevropska naselja mogla dopirati
 
 2do u Srednju Evropu zapadno od linije bukve. Schrader isklju
č
uje prema tome kao protoindoevropskudomovinu Severnu, Zapadnu i Južnu Evropu a Hirt Zapadnu i Južnu.Dok je Hirt ranije bio nešto isklju
č
iviji i uzimao uglavnom severno-nema
č
ku ravnicu sa Balti
č
kim primorjem za svoje najstarije Indoevropljane, dotle je u navedenom delu nešto popustio prema istoku. To jeu
č
inio najviše stoga što staroslovenski i litvanski smatra najvernijim i najarhai
č
nijim pretstavnicimaindoevropskog jezi
č
kog tipa, navode
ć
i za to prili
č
an broj argumenata (str. 75).Tu važnu
č
injenicu tuma
č
i Hirt perifernim položajem baltsko-slovenskih Indoevropljana, ne vode
ć
i pritome ra
č
una o još važnijoj
č
injenici da su baltska plemena rastavljala slovenska naselja od ugrofinskihnomada, koji su se dalje na istoku dodirivali sa iranskim osvaja
č
ima.L. Niederle (Manuel de l'Antiquite slave I 21) tako
đ
e je mišljenja da je protoslovenska zajednicamogla postojati samo isto
č
no od linije bukve,
č
iji su naziv Sloveni preuzeli od Germana blagovremeno,upravo pre nego se po
č
ela ta njihova zajednica raspadati. To se moglo desiti pod kraj stare ere. Sa tog razlogasmatra L. Niederle, nasuprot poljskim stru
č
njacima, da je Visla bila zapadna granica protoslovenskogzemljišta u vreme koje je prethodilo raspadanju zajednice. Prema tome za njega je ostalo otvoreno pitanjenosilaca luži
č
ke civilizacije, koju nema
č
ki arheolozi zovu kratkim nazivom Urnenfelderkultur.Ako bi se prihvatilo mišljenje poljskih arheologa da su Sloveni nosioci luži
č
ke civilizacije, koja je cvetala poslednjih vekova drugog tisu
ć
le
ć
a, razume se, onda bi se zapadna granica protoslovenskih naselja pomerilana zapad sve do Labe ve
ć
za taj vremenski period. To bi zna
č
ilo da su najstarija slovenska plemena moralastanovati zapadno od linije bukve i prema tome poznavati ne samo
grab
(Carpinus betulus) nego i pravu
bukvu
(Fagus silvatica). U tom slu
č
aju morao bi se naro
č
itim razlozima pravdati gubitak ovog drugogidioglotskog fitonima koji se u ovoj prilici gotovo redovito poteže. Mislim na
tis
(Taxus baccata)
č
ija seisto
č
na granica uglavnom poklapa sa linijom bukve, iako na zapadu dopire dalje na sever a na istoku više na jug. Ukoliko važe današnje granice tisa i bukve za rani neolitik i za epohu protoindoevropske zajednice vide
ć
ese docnije.I za Marovu školu od presudne su važnosti geografska imena, iako im ne znamo zna
č
enja, a da se i negovori o njihovoj poznoj dokumentaciji.M. Vasmer (Untersuchungen über die ältesten Wohnsitze der Slaven) koristi u ve
ć
oj meri aloglotski itoponomasti
č
ki materijal, pa i on dolazi na kraju krajeva do zaklju
č
ka da protoslovensku domovinu trebatražiti što dalje na sever od linije bukve. Za njega je protoslovenska zajednica trajala gotovo celi milenij, jer je po
č
ela u V v. st. e. i završila po
č
etkom V v. n. e. On prihvata zaklju
č
ak da u finskim govorima nema pozajmica iz protoslovenske epohe. Me
đ
utim bi se njegovu tretiranju toponomasti
č
kog materijala moglo ponešto prigovoriti, a najviše to što identifikaciju skitskih i sarmatskih imena sa staroiranskim vrši gotovoisklju
č
ivo na osnovu sazvu
č
nosti, pa ni ta nije uvek uo
č
ljiva. Naprotiv apelativi sa odre
đ
enim zna
č
enjimaostaju
č
esto bez identifikacije. To svakako izaziva izvesno nepoverenje prema njegovu na
č
inu rada. Nifilološka strana nije sasvim bez zamerke. Kod imena
Σαυρομαται
i ne sme se zanemariti rukopisna varijanta
Συρμαται
, jer ukazuje na neodre
đ
en vokalizam prvog sloga tog imena, dok je oblik 
Σαυρομαται
o
č
igledno pod uticajem nesarmatskog
σαυρο
i prema tome rezultat helenizacije. Hidronim
Βορυσϑενης
ne može se pretresati odvojeno od homofone Hesihijeve glose, iz koje saznajemo da se tako zvao i Helespont, za koji su jonski kolonisti svakako znali pre osnivanja Olbije.Priznati se mora da je geografska nomenklatura u prostoru izme
đ
u isto
č
nih Karpata i donjeg tokaDona neobi
č
no šarena, pa ve
ć
i stoga Vasmerove kombinacije zahtevaju naro
č
itu obazrivost. Me
đ
utim upravou toj oblasti, za razliku od Hirta i Kretschmera, traže Schrader, Nehring i mnogi drugi protoindoevropsku postojbinu, a ugledni istorik M. Rostovcev i protoslovensku u oblasti tripoljske civilizacije.Kao i neki drugi poljski stru
č
njaci, naro
č
ito arheolozi i antropolozi, T. Lehr-Sp
ł
awi
ń
sky kre
ć
e seupravo u suprotnom pravcu od Rostafinskog, Rozwadowskog i Vasmera tj. prema Lužici. Celom ovomkompleksu problema on posve
ć
uje posebnu knjigu: O pochodzeniui praojczyznie S
ł
owian (Pozna
ń
1946), gde je obilno koristio rezultate arheoloških i toponomasti
č
kih izu
č
avanja. Zaista se oblast luži
č
ke civilizacijemanje više poklapa sa poljskim zemljištem, pa je prema tome Poljska prava protoslovenska domovina aVeneti su preci Slovena. (v. I. Oliver Thomson., History of Ancient Geography 199, 354). Arheološka stranaovog sklopa problema postaje sve zamršenija, jer na primer nema
č
ki stru
č
njaci smatraju »Bandkeramiker«
 
 3doindoevropskim stanovnicima a Venete kao i Ilire bližim germanskim srodnicima, iako su Germani glavni pretstavnici protoindoevropskih »Schnurkeramiker«. Ne razumem se mnogo u arheologiji, ali
č
ujem kao tvrdu
č
injenicu da hetitski Indoevropljani, osvojivši po
č
etkom XX v. st. e. isto
č
no-anadolsku oblast, nisu ništaizmenili arheološku strukturu, iako je njihova vladavina trajala gotovo celo tisu
ć
le
ć
e. I ina
č
e se zna da nikrupnije promene u materijalnoj kulturi, koja
č
ini glavni predmet arheologije, ne moraju zna
č
iti promene ustanovništvu.U pogledu lingvisti
č
ke situacije o kojoj se radi u prvom redu, ne smemo tražiti obaveštenja uarheološkom materijalu a kamoli objašnjenja kad je re
č
o etnogenezi.U ovoj raspravi venetski problem ostavljen je sasvim po strani, iako je on nesumnjivo od velikevažnosti za pitanje protoslovenske domovine. To
č
inim stoga što mi lingvisti
č
ki položaj Veneta nije jošsasvim jasan. F. Sommer i H. Krahe približuju ih Germanima a P. Kretschmer (Glotta. XXX) Italicima i tonaro
č
ito Latinima, iako ih ve
ć
u XII. v. st. e. nalazi u Palestini, kuda su morali sti
ć
i iz Epira preko Peloponezai Krete. Kentumski karakter jadranskih Veneta ne može se odrediti jedino na osnovu li
č
nih imena
Vesclevesis
 i
Enignus
, kako se to misli od V. Tomašeka na ovamo, niti na osnovu pronominalnih oblika
eho
i
meho
kakoto misli F. Sommer. U ovom poslednjem slu
č
aju
č
ini mi se da više ima pravo H. Hirt (Indogerm. Gramm. III179) koji te oblike identifikuje sa protoslov.
-sego
itd. i nalazi me
đ
u njima »punu formalnu saglasnost«.Problem severnih Veneta, koji su za protoslovensku etnogenezu najvažniji, ne može se rešavati bez veze saostalim Venetima, alpskim, atlantskim, jadranskim, centralno-balkanskim i anadolskim, koji su najstariji sobzirom na dokumentaciju.Istori
č
ar V. Pi
č
eta (
Вопросы
 
истории
1947, 110) daje opširan prikaz knjige Lehr-Sp
ł
awi
ń
skog pošto je najpre znao, samo nepotpuno, istoriju ranijih u
č
enja i to u duhu Marove škole i zamera poljskom stru
č
njakušto nije uzeo u obzir sovjetsku nauku, što ide za nema
č
kim rasistima, što ne vodi ra
č
una o Antima iSklavinima niti govori o udelu starosedilaca u istorijji protoslovenskoj. Ranije je sovjetska nauka, uglavnom pod Marovim rukovodstvom, odbijaju
ć
i šjajherijanstvo, naginjala elasti
č
nijoj teoriji J. Schmidta, koju je uizvesnom smislu obnovio N. J. Marr. Tako su u slovenskoj etnogenezi u
č
estvovali ne samo Veneti i Lugii,Anti i Bastarni, nego i nosioci tako nazvane djakovske civilizacije. Dok su prvi na zapada od linije bukve, poslednji su, sli
č
no u
č
enju Rostafi
ń
skog i Rozwadowskog, oni koji su daleko na istok od te linije. Tako jesovjetska nauka kombinovala shvatanje Hirta i Kretschmera ne samo sa u
č
enjem Schrader-Nehringa nego i sa pogledima Rozwadowskog i Vasmera. Mora se i ovde ista
ć
i neobi
č
an na
č
in eksploatacije li
č
nih i geografskihimena od sovjetskih jafetidologa, koji su u našem slu
č
aju
č
udni poslednici teorije J. Schmidta o protoindoevropskoj domovini u Zakavkazju.Oba su glavna pretstavnika nordizma, Hirt i Kretschmer, i posle otkri
ć
a novih indoevropskih jezika uPrednjoj i Centralnoj Aziji (lujski, palajski, oba hetitska jezika i oba toharska jezika) ostala na svojim starim pozcijama, iako su ti novootkriveni indoevropski jezici u znatnoj meri izmenili osnovicu Lathamovu, kada susamo indijski i iranski bili poznati kao jezici aziskih Indoevropljana. Ali se nije promenila samo geografskaslika indoevropskih dijalekata za ovo poslednje
č
etvrt stole
ć
a. Znatno se izmenila i hronološka situacija:lujski Indoevropljani javljaju se u Anadolu nešto pre hetskih Indoevropljana, koji po
č
etkoni 20 v. st. e.osvajaju široke oblasti u isto
č
nom Anadolu i osnivaju mo
ć
nu državu,
č
iju civilizaciju nastavljaju tako nazvanihijeroglifski Hetiti.Metodološki je dovoljno opravdano ako se po
đ
e pri rešavanju problema proto-indoevropske domovineod najstarijih istoriskih podataka (
ad fontes
). Drugim re
č
ima u ovom slu
č
aju trebalo bi po
ć
i od pisanihdokumenata u Prednjoj Aziji koji se mogu
č
itati, a ne od skandinavske magle u koju nas teraju razni predstavnici nordizma sa Hirtom i Kretschmerom na
č
elu, a da i ne govorimo o istori
č
aru umetnosti J.Strzygowskom, koji ide još dalje, pravo u ledeni krajnji sever (der hohe Norden, njegovu raspravu v. uzborniku Germanen und Indogermanen, Festschrift f. H. Hirt, I 155—175).Iz ovih najstarijih pisanih spomenika saznajemo da se prvi Indoevropljani pojavljuju u Anadolunajdocnije krajem III milenija i da u njemu, naro
č
ito u njegovom isto
č
nom delu, osnivaju mo
ć
ne države. Nisuto samo lujski i palajski Indoevropljani, niti samo hetitski Indoevropljani, od kojih se stariji služe klinastim pismom, a mla
đ
i hijeroglifima. Tu su južno od hijeroglifskih Hetita Pelasti, a isto
č
no od kuneiformskih Hetita protoariski Indoevropljani. To zna
č
i da ve
ć
po
č
etkom II milenija imamo najmanje šest raznih indoevropskih

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->