FILOZOFSKI FAKULTET U BEOGRADU ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

TIJANA ROLOVI ENE KAO RTVE I VRIOCI NASILJA U PORODICI. ISTRAIVANJE NA PODRUJU GRADA BEOGRADA DIPLOMSKI RAD MENTOR: DR ANELKA MILI

BEOGRAD, 2008.

Sadraj:

APSTRAKT.........................................................................................................................

I UVOD................................................................................................................................. 3 1.1.DEFINISANJE NASILJA................................................................................ 4 II TEORIJSKO - HIPOTETIKI OKVIR....................................................................... 7 III ZAKONSKI TRETMAN NASILJA U PORODICI.................................................. 3.1. EVROPSKA UNIJA I UJEDINJENE NACIJE........................................... 3.2. HRVATSKA..................................................................................................... 3.3. SRBIJA............................................................................................................. IV RASPROSTRANJENOST PORODINOG NASILJA U SRBIJI.......................... V ISTRAIVANJE - STUDIJA SLUAJA NASILJA U PORODICI ........................ 5.1. PREDMET PRVOG OPTINSKOG SUDA, OKRIVLJENI MP.............. 5.2. PREDMET PRVOG OPTINSKOG SUDA, OKRIVLJENI BP............... 5.3. PREDMET PRVOG OPTINSKOG SUDA, OKRIVLJENI PI................ 5.4. PREDMET OKRUNOG SUDA, OKRIVLJENI NE................................. 19 21 26 27 31 38 41 48 52 59

5.5. PREDMET OKRUNOG SUDA, OKRIVLJENA TB................................ 64 VI ZAKLJUNA RAZMATRANJA................................................................................ VII BIBLIOGRAFIJA........................................................................................................ 71 76

VIII PRILOZI...................................................................................................................... 78 8.1. PRILOG 1 KRUG NASILJA....................................................................... 78 8.2. PRILOG 2 KRUG NENASILJA.................................................................. 79

APSTRAKT: Porodino nasilje u Srbiji predstavlja bitan i rasprostranjen problem ovog drutva, tako da je zainteresovanost javnosti znatno porasla tokom poslednje decenije. Razlozi tome velikim delom lee u aktivnosti enskih grupa, koje su svojim delovanjem uticale na izmenu zakonodavstva kao i svesti javnosti o ovom problemu. U ovoj studiji e biti prikazani rezultati istaivanja izvrenog na teritoriji Beograda, iji je cilj uvid u implementaciju izmenjenog i dopunjenog Krivinog zakona Republike Srbije iz 2002. godine kada je nasilje u porodici prvi put inkriminisano kod nas. U sreditu panje su ene rtve porodinog nasilja, ali e biti napravljen osvrt i na ene poinioce krivinih dela, ene koje, usled dugogodinjeg zlostavljanja od strane lana ili lanova svoje porodice, ine teka krivina dela protiv istih, kao jedan ekstreman oblik reakcije na nasilje. Statistike koje govore o rasprostranjenosti porodinog nasilja u Srbiji, ukazuju na to da je broj ena rtava izuzetno veliki, dok je uporedo sa tim, u ravni opteg kriminaliteta stopa enskog kriminaliteta znatno manja od stope mukog. U patrijarhalnom drutvu Srbije, nasilje u porodici predstavlja trajan oblik viktimizacije ena i bitan kriminogeni faktor koji je odgovoran za veliki deo enskog kriminaliteta, naroito onog koji za posledicu ima smrt nasilnika. Prikaz najvanijih teorija nasilja donekle objanjava uzroke i posledice nasilja u porodici, a kao odgovor drutva i drave na diskriminaciju ena i porodino nasilje, kreirane su razliite institucije i mehanizmi, na nivou vlada kao i na parlamentarnom nivou. Uporedni prikaz situacije na planu zakonskog tretmana porodinog nasilja u okviru Evropske zajednice i Ujedinjenih nacija, zemalja u tranziciji na primeru Hrvatske, i posebno, u Srbiji pokazuje koliko je razvijenost drutva i demokratije bitna za reavanje problema porodinog nasilja.

I UVOD

Fenomen nasilja u porodici ima dugu istoriju, ali je izmakao irem i obuhvatnijem sociolokom prouavanju u Srbiji. Ovim problemom se u Srbiji uglavnom bave razliite enske grupe, naroito nevladine organizacije koje imaju proaktivan pristup fenomenu. Od polovine devedesetih godina moe se uoiti sve vea aktivnost ovih organizacija kao to su na primer: SOS slube za ene i decu rtve porodinog nasilja, Autonomni enski centar protiv seksualnog nasilja, Savetovalite protiv nasilja u porodici, Sigurne enske kue. Glavna funkcija im je podrka rtvama nasilja medicinska, pravna, psiholoka, pedagoka kao i materijalna pomo.
3

Ove organizacije pruaju znaajan uvid u probleme, poloaj i socioloki profil rtava i nasilnika, kao i rasprostranjenost porodinog nasilja u Srbiji. Pored pomenutog, problem nasilja u porodici je prouavan sa kriminoloke strane i u tom smislu moe se navesti istraivanje Viktimolokog drutva Srbije iz 2001. godine, izmeu ostalih, a o kome e biti rei u poglavlju o rasprostranjenosti porodinog nasilja u Srbiji. Kada je u pitanju inkriminisanje nasilja u porodici, Narodna Skuptina Republike Srbije je 28.02.2002. donela izmenjeno i dopunjeno izdanje Krivinog zakona Republike Srbije (u daljem tekstu KZRS), prema kome se nasilje u porodici smatra krivinim delom, i svaki pripadnik policije duan je da reaguje na porodino nasilje po slubenoj dunosti. Do donoenja ove izmenjene verzije KZRS, nasilje u porodici nije tretirano kao krivino delo, ve su krivina dela poinjena u okviru porodice tretirana kao dela iz domena opteg kriminaliteta, odnosno primenjivane su uglavnom odredbe o lakoj ili tekoj telesnoj povredi. Od kako je ovako izmenjen KZRS stupio na snagu 09.03.2002. godine, nasilje u porodici se sankcionie kao specifino krivino delo u okviru Porodinog zakona (PZ). Istraivanje Slobodanke Konstantinovi Vili i Nevene Petrui imalo je za cilj da utvrdi kako se izmenjen KZRS, odnosno konkretan lan o nasilju u porodici, primenjuje u praksi a rezultati istog su objavljeni u radu Krivino delo nasilja u porodici: pravna praksa u Republici Srbiji, na koji u se pozivati u daljem tekstu. Statistike ukazuju da je znatno vei broj ena nego mukaraca rtava porodinog nasilja, kada govorimo o Srbiji, tako da e one biti zastupljenije u ovom radu. Sa druge strane, da bi slika bila potpunija, bie prikazane i teorije o enskom kriminalitetu a jedna manji deo studija sluaja bie posveen mukarcima rtvama porodinog nasilja.

1.1 DEFINISANJE NASILJA Nasilje se moe sagledati iz vie razliitih perspektiva, te i definisati na razne naine, ali za potrebe ovog rada bie koriene one definicije koje proizilaze iz same prakse bavljenja ovim problemom. Johan Galtung, sociolog interdisciplinarne perspektive, osniva je Internacionalnog instituta za istraivanje mira (Peace Research Institute in Oslo) 1959. godine. On predlae sledee definicije nasilja:
4

Nasilje je negativan uticaj na osnovne ljudske potrebe (ili ivot) koji se moe izbei i koji ograniava potencijalnu mogunost zadovoljenja tih potreba. Pretnja nasiljem je takoe nasilje. Osnovne ljudske potrebe osobe su potreba za opstankom, zdravljem, identitetom, i slobodom. Direktno ili personalno nasilje je ono kod koga prepoznajemo konkretnog poinioca. Nasilje u kojem nema prepoznatljivog poinioca zovemo strukturno nasilje. Strukturno nasilje Galtung iroko definie kao sistematske naine kojima odreeni reim sputava individue u ostvarenju njihovog punog potencijala. Institucionalizovani rasizam i seksizam se mogu navesti kao primeri istog. Kulturno nasilje obuhvata one aspekte kulture koji bivaju korieni za opravdanje ili legitimaciju direktnog ili strukturnog nasilja. Bitno je napomenuti da ne postoje nasilne kulture, koje bi u svojim aspektima sadravale nasilje, ali postoje kulture nasilja kao na primer ugnjetavanje kroz ideologiju. Valja pomenuti i tzv. krug nasilja (u prilogu) i kontrolne taktike koji su nastali kao rezultat iskustava u radu sa zlostavljanim enama. Kada je, dakle, re o konkretnim manifestacijama nasilja koje ene doivljavaju, radi se o raznim taktikama i tehnikama koje nasilnik koristi ne bi li stekao i/ili odrao svoju mo i kontrolu nad rtvom. Prema Vesni Nikoli - Ristanovi razliiti mehanizmi kontrole i kontrolne taktike kojima se nad enom u porodici sprovodi nasilje ogledaju se u naruavanju njenog samopotovanja i autoriteta kroz poniavanje i omalovaavanje, u psihikom i emocionalnom iscrpljivanju, uskraivanju slobode kretanja i raspolaganja novcem, pretnjama, ucenama, zastraivanjem i korienjem mukih privilegija kojima se ena potinjava. Ovi modeli ponaanja su najee dugotrajni i kombinovani sa drugim vrstama nasilja i prisile. Kao razliiti oblici nasilja prepoznaju se:
PSIHIKO NASILJE poniavanje i omalovaavanje (vreanje, nazivanje

pogrdnim imenima, psovanje), izolacija (ograniavanje kretanja, kontakata - sa primarnom porodicom, prijateljima, mladiem, drugim ljudima, kontrolisanje zakljuavanje, praenje, zabrana korienja telefona), psihiko i emocionalno nasilje (svaanje, vikanje, bacanje ruka i stolnjaka sa stola, prebacivanje, nepoverenje, nee da razgovara sa njom, zanemarivanje, ne priznaje dete, preti da e je napustiti, ljubomora, neverstvo, pijanstvo), ekonomsko nasilje (ograniavanje ili uskraivanje
5

raspolaganja novcem, esto onog koji je sama zaradila, ne dozvoljava joj da radi, zahteva da napusti posao, sputavanje u radu i napredovanju u karijeri), pretnje i zastraivanja (ucenjivanje, preti da e joj oduzeti dete, da e je izbaciti iz kue, preti da e odati njene tajne, pretea pisma, naziva je i pravi ludom, zastraivanje), korienje privilegija (dominacija moi, unitavanje dragih predmeta, zabrana spavanja, ne dozvoljava joj da ga napusti, odreuje njeno oblaenje, izazivanje);
PRETNJE FIZIKIM NASILJEM pretei gestovi, pretnja amarom, pretnja da e

je udariti, prebiti, pretui, da e je osakatiti, polomiti ruke i noge, polomiti kosti, razbiti zube, nos, preti da e je ubiti, obesiti, pretnja da e je silovati i golu izbaciti na ulicu, preti da e da zapali kuu, pobije nju, decu, sebe, preti raznim orujem i oruem..
FIZIKO NASILJE amaranje, pretukao je, batinanje, guranje, upanje, vuenje za

kosu, savijanje ruke, gaanje raznim predmetima, guenje, davljenje, tukli su se, udarao ju je pesnicom u glavu, utiranje, istukao je kaiem, grebanje, grienje, udarao ju je nekim predmetom, rukama, akama po telu, opekao je, gasio pikavce po telu, udarao ju je u stomak, vukao dok je bila trudna, zatvaranje u bure, kleanje na okrunjenom kukuruzu, vezivanje za krevet..
SEKSUALNO NASILJE ostvarivanje seksualnog odnosa ili seksualnih aktivnosti

protiv njene volje, prisiljavanje na uestvovanje u seksualnim aktivnostima koje joj ne prijaju ili su poniavajue ili u vreme kada joj to ne odgovara (bludne radnje), prisiljavanje na gledanje pornografskih asopisa i filmova i slino. Kada je re o ovoj vrsti nasilja valja blie odrediti ta se podrazumeva pod ovim pojmom. Pod seksualno nasilje, kao iri pojam, spadaju: seksualno uznemiravanje, razliite prinudne seksualne radnje, silovanje, seksualno zlostavljanje dece i incest. Seksualno uznemiravanje je svako neeljeno seksualno ponaanje druge osobe, pri emu ne dolazi nuno do fizikog kontakta, ali dovodi u neprijatnu situaciju, poniava ili bruka pojedinca bilo kog pola na osnovu pola ili polne preferencije. Tu spadaju na primer : seksistike primedbe i ale, namigivanja i predlozi, fiziki gestovi, prikazivanje pornografskog materijala, bilo na ulici, u koli, na poslu, zabavama. Deava se i jednom i drugom polu, ali pre svega enama. Moe se deavati izmeu ekvivalentnih prema poloaju, kao i izmeu nadreenih i podreenih.

Pod prinudnim seksualnim radnjama podrazumevaju se svi neeljeni seksualni kontakti (moe i bez fizikog kontakta) koji se kreu izmeu silovanja kao teeg oblika i seksualnog uznemiravanja kao blaeg. Silovanje je prinudno vaginalno, analno ili oralno seksualno optenje.

II TEORIJSKO HIPOTETIKI OKVIR

Postoje brojne teorije nasilja u porodici, a kao dve glavne grupe teorija mogu se izdvojiti: Objanjenja individualnim faktorima vezanim za linost nasilnika psiholoke teorije, psihoanalitiki pristup, psihijatrijske i sociopsiholoke teorije; Objanjenja drutvenim faktorima i uticajima socioloke, ekonomske i feministike teorije.

PSIHOLOKE I PSIHIJATRIJSKE TEORIJE smatraju nasilje izrazom slabe kontrole impulsa, nerazvijenog ega i frustracija u detinjstvu. Polazi se od pretpostavke o individualnoj patologiji psihe nasilnika ili nasilnice, koji su okarakterisani kao duevno bolesni. Meutim, problem sa teorijama koje objanjavaju nasilje psihopatologijom nasilnika-nasilnice, je u tome to je istraivanjima ustanovljeno da osobe koji su duevno bolesne ne usmeravaju svoje nasilje samo na intimne partnere, niti pak profil osobe koja vri porodino nasilje odgovara profilu duevno bolesne osobe. Naime, veina nasilnika je mentalno zdrava i svesna svojih postupaka u trenutku nasilja. Takoe, jedno vreme se smatralo da su ene koje su preivele nasilje u porodici same duevno bolesne, ali problem je to ove teorije nisu uzele u obzir mogunost da je takvo psihiko stanje zapravo fiziki i psiholoki efekat, osnosno posledica nasilja. U bliskoj vezi sa pomenutim stoje teorije koje posmatraju nasilje kao gubitak kontrole. Verovalo se da mukarci gube kontrolu nad sobom i postaju nasilni pod uticajem alkohola, pri emu se alkohol smatra samim uzrokom gubitka kontrole. Drugo objanjenje je da je muko nasilje rezultat njihove nesposobnosti da kontroliu svoj bes i frustracije. Polna socijalizacija i oekivanja u vezi sa mukim ulogama u drutvu podrazumevaju da mukarci potiskuju svoj bes i frustracije, te stoga kada se ove emocije nagomilaju dolazi do gubitka kontrole, oslobaanja
7

emocija putem eskalacije nasilja. Tako je ena rtva dodatno proglaena krivcem za nasilje koje trpi. Meutim, ovo je u kontradikciji sa ponaanjem nasilnika, jer je muko nasilje paljivo usmereno ka odreenim osobama u odreenom vremenu i prostoru. Na primer, ove osobe nisu nasilne prema svojim efovima ma koliko ih isti provocirali, i ma koliko nasilnici bili u emocionalnom stanju gubitka kontrole. Njihovo ponaanje je kontrolisano, jer najee kao rtve biraju svoje partnerke u privatnosti doma, i preduzimaju sve da nema vidljivih dokaza nasilja. Oni svoje taktike paljivo biraju, neki unitavaju nametaj, neki se oslanjaju na pretnje nasiljem, neki prete i deci. Na ovaj nain oni sami biraju ta e a ta nee uiniti rtvi, iako tvrde da su izgubili kontrolu. Ovo ukazuje na injenicu da su nasilnici sposobni da kontroliu svoje nasilno ponaanje. Ova teorija je poznata i kao teorija ciklinog nasilja. Kada je tenzija osloboena u vidu nasilja, par bi uivao u periodu medenog meseca tokom kojeg je mukarac bio nean, izvinjavao se i kajao zbog poinjenog nasilja. No, mnoge ene nikad nisu doivele ovaj period medenog meseca. Neke su izjavljivale da nije bilo gradacijskog nagomilavanja tenzije, ve se pre radilo o nepredvidivim, gotovo nasuminim, epizodama nasilja. Kao to je ve pomenuto, ova teorija ne objanjava zato je nasilje usmereno samo prema intimnim partnerima, a ne i drugim osobama. esto je ova teorija posmatrana zajedno sa modelom porodinopartnerskog konflikta. Prema ovom modelu, i mukarci i ene doprinose nasilju u intimnim vezama. Pretpostavka je da je karakteristika veza obostrano nasilje, i da u mnogim sluajevima ena provocira mua uzrokujui njegove nasilne odgovore. ensko ponaanje doprinosi podizanju tenzije kod mukarca, sve dok ne doe do nasilja koje prati period medenog meseca. Teorije zasnovane na ideji obostranog nasilja ne uzimaju u obzir razliite naine na koje mukarci, odnosno ene koriste nasilje u intimnim vezama. Dalje, svaka teorija koja opisuje nasilje kao odgovor na provokacije partnera je jedan od naina da se ponovo okrivi rtva. Niti pak uzima u obzir sve one sluajeve kada suprug eksplodira oko trivijalnih stvari ili tue enu dok spava. Sa druge strane, generalno govorei, enski kriminalitet je znatno manje prouavan od mukog. Najvie zapostavljen aspekt kriminaliteta ena je njegov krivino-pravni aspekt, naroito kaznena politika sudova prema enama i poloaj ene-uinioca u krivinom postupku, to zapravo prestavlja odnos formalne drutvene kontrole prema kriminalitetu ena. Razlozi ovome lee, kako u specifinosti enskog kriminaliteta spram mukog, tako i u krivino-pravnoj
8

reakciji na kriminalitet ena. Istraivanje Vesne Nikoli Ristanovi i Natae Mrvi, objavljeno u delu Drutvena kontrola i kriminalitet ena (2002.) ukazuje da, iako prema Ustavu postoji zagarantovano pravo na jednak tretman mukaraca i ena, u praksi je njihov krivino-pravni poloaj razliit. Postoji tendencija, kako kod nas, tako i u svetu, da se za pojedina krivina dela ene blae kanjavaju ili pak ne kanjavaju, odnosno, u nekim sluajevima ene imaju poseban tretman. U starijoj kriminalistikoj literaturi, C. Lombroso je kriminalitet ena video kao tendenciju u vezi sa individualnim karakteristikama koje je smatrao biolokim atavizmom poput oblika lobanje ili crta lica. Neto kasnije, Cowie i Slater (1968), zastupnici hromozomske teorije, zakljuuju da odreene crte poput visine, mogu voditi u kriminalno ponaanje devojaka. Ovoj listi crta dodate su i muke psihike crte kod ena (energinost, agresivnost, preduzimljivost). Psiholoka objanjenja kriminaliteta ena Thomas-a i Freud-a polaze od odreenih fiziolokih crta ena poput materinskog nagona i pasivnosti koje izazivaju i odreene psihike reakcije. Tako, vrenje krivinih dela od strane ena biva tumaeno kao odstupanje od prirodnih uloga enskog pola ili pobuna protiv istih. Freud je smatrao da je svaki oblik ove pobune rezultat nedostatka u razvoju zdravog enskog ponaanja. Sa druge strane ena kao rtva nasilja, prema njemu, je ena prirodno predodreena da bude mazohistkinja, iji se koren moe nai u dubokim unutranjim konfliktima. Pollak (1950) primeuje nedostatak podataka o enskom kriminalitetu i objanjava ovo time da ene bolje prikrivaju svoja krivina dela. Uzima u obzir specifian drutveni poloaj ena i njihovu socijalizaciju te smatra da su ene podobnije za vrenje krivinih dela u vezi sa njihovim ivotom koji je seksualno orijentisan. Stoga, dok je koristoljublje motiv izvrenja krivinih dela kod mukaraca, kod ena su u pitanju seksualna motivisanost i kleptomanija. Zatim, krivina dela ena, ak i ako su otkrivena, retko kada bivaju prijavljena, a ukoliko do toga doe ene uivaju razne pogodnosti u krivinom postupku to je rezultat potrebe mukaraca da budu kavaljeri. Takoe, ene su ee podstrekai i pomagai zloina, nego izvrioci, smatra ovaj autor. Bitna za razumevanje nasilja u porodici su istraivanja Leonore Walker koja je formulisala teoriju nauene bespomonosti i teoriju ciklinog nasilja. Teorija o nauenoj bespomonosti rtve, polazei od psiholokih istraivanja ponaanja ena koje ostaju u nasilnim vezama, poiva na hipotezi da je situacija takva jer konstantna izloenost nasilju umanjuje volju ene da
9

napusti nasilnika. Ova teorija objanjava zato ene postaju rtve i kako ih proces viktimizacije onemoguava da napuste nasilnika. Tri osnovne komponente teorije su : informacija o tome ta e se dogoditi (mogunost), kognitivna predstava o mogunosti da se neto dogodi (uenje, oekivanje, verovanje, percepcija) i ponaanje. Za oseanje bespomonosti nije vano da li zaista postoji kontrola nad vlastitim ivotom, ve je vano oekivanje, odnosno predstava koju osoba o tome ima. U tom smislu, ova teorija je kritika onih koji su smatrali da ena ostaje u nasilnoj vezi jer je mazohistkinja. Autorka naglaava da polnom socijalizacijom ene ue svoju tradicionalnu ulogu koja u njima stvara pogreno uverenje da imaju malo direktne kontrole nad svojim ivotom, te paralizuje svaku njihovu misao o aktivnom suprotstavljanju i promeni. U tom smislu, objanjeno je nenaputanje nasilnika u branoj vezi. Ovo oseanje bespomonosti karakteristino je kako za ene domaice tako i za uspene zaposlene ene koje su nauene da svoj brak moraju odrati, te zbog toga skrivaju nasilje koje trpe. Ovome treba dodati mnoge drutvene, ekonomske i kulturne razloge zbog kojih ena ostaje u vezi sa nasilnikom. Razlozi znaju biti veoma racionalni strah od osvete nasilnika, bilo prema njoj bilo prema deci, loe finansijsko stanje, odnosno finansijska zavisnost od nasilnika, kao i pritisak od strane porodice ili zajednice da ne napusti supruga. Naroito u Srbiji, ena rtva nasilja esto ne moe oekivati podrku porodice ukoliko odlui da napusti nasilnika, jer se na razvod gleda kao na neto nemoralno, i veliki broj razvedenih ena biva etiketiran i stigmatizovan od strane zajednice. Ovo je posebno karakteristino za manja mesta u unutranjosti Srbije. Prigovor ovoj teoriji ogleda se i u injenici da ene koje ostaju u nasilnim vezama esto pokuavaju da napuste nasilnika, i veoma oprezno i svesno pokuavaju da minimiziraju nasilje i zatite svoju decu. ene rtve nasilja ne ive u stanju nauene bespomonosti, one trae kanale kojima mogu izai iz kruga nasilja i esto upadaju u krug ostanka, naputanja i ponovnog vraanja nasilniku. One donose svesne i aktivne odluke naputaju nasilnika na kratko vreme u nadi da e nasilje prestati, te pokuavaju da ponovo uspostave vezu sa njim na nenasilnoj osnovi. Teorija o nauenoj bespomonosti oslanja se na karakteristike ena rtava kao to su nisko samopotovanje, tendencija povlaenja i ideja o gubitku kontrole. Ali ove karakteristike su pre posledica, fiziki i psiholoki efekti nasilja, nego njegov uzrok. Zatim, statini model koji ova teorija predstavlja, u suprotnosti je sa injenicom da se kako nasilje, tako i reakcija ene na
10

nasilje, menjaju tokom vremena. Prva epizoda nasilja je po pravilu manje nasilje, rtve su esto okirane ili iznenaene, i veruju da se ono nee ponoviti. One veruju da e se stanje promeniti te i dalje ostaju posveene vezi. Poinju da preispituju sebe i svoje ponaanje u pokuaju da odgovore na pitanje ta je izazvalo nasilje. Ovo nije neobino u patrijarhalnom drutvu koje podrazumeva da je uloga ene da brine o zadovoljstvu mua i porodice, tako da se od njih oekuje da se zapitaju kako je njihovo ponaanje uzrokovalo nasilje supruga. Individualno je koliko e enama trebati vremena da shvate ovu drutveno konstruisanu situaciju i shvate da njihovo ponaanje nije ono to uzrokuje nasilje. Paralelno sa pojavom ove teorije dogaa se ponovni uspon psihopatologije, gde teoretiari smatraju da ene ostaju u nasilnim vezama jer pate od poremeaja linosti koji ih je na prvom mestu usmerio da trae nasilne veze kao sredstvo samokanjavanja, ili se pak smatra da su zavisne od nasilnih veza. Navoeno je da su mnoge od ovih ena takoe alkoholiarke, kao i njihovi supruzi, tako da ih je mogue izleiti kroz programe odvikavanja od alkoholizma. Svakako, ove teorije su u suprotnosti sa injenicom da su ene imale vrlo racionalne razloge zbog kojih su ostajale u nasilnim vezama. Treba napomenuti da, iako za ene rtve nasilja postoji vei rizik da postanu zavisne od alkohola ili droga, ovo je pre posledica nasilja nego uzrok. Nakon ovih teorija, pojavile su se TEORIJE SOCIJALNOG UENJA. Smatralo se da su mukarci nasilni zato to su u svojim primarnim porodicama kao deca nauili da je nasilje model reavanja konflikata, dok su sa druge strane ene tragale za nasilnim mukarcima jer su u svojim porodicama gledale kako njihove majke bivaju zlostavljane. Re je o teorijama o nasilju kao nauenom ponaanju. Iako istraivanja pokazuju da su oni deaci koji su prisustvovali scenama nasilja u porodici kao deca skloniji da postanu nasilni kao odrasli, opet je veliki broj onih koji to ne postanu. Potpunije objanjenje uzima u obzir i uticaj ireg drutva, koje tolerie i podrava uverenje da mukarac treba da kontrolie svoju enu i uspostavlja ovu kontrolu putem nasilja. Dakle, radi se o uenju uloga mukaraca i ena respektivno, to kasnije, u odraslom dobu, doprinosi nasilnom ponaanju. Primer socio-psiholokog pristupa je teorija socijalnog uenja Alberta Bandure (Principi promene ponaanja, 1969.). Ova teorija uzima u obzir nekoliko meusobno povezanih faktora: nasilje u primarnoj porodici suprunika, agresija kao stil ponaanja linosti, stres, upotreba i zloupotreba alkohola i nezadovoljstvo branom vezom.
11

Prouavajui razlike u mukom i enskom kriminalitetu, kriminolog Edwin Sutherland smatra da u zemljama gde ene uivaju veu slobodu i ravnopravnost sa mukarcima (Zapadna Evropa i SAD) stope enskog kriminaliteta pokazuju tendenciju da se priblie stopama mukog. Njegov stav je da krivino delo predstavlja proizvod linosti i situacije, te se njegova teorija moe smatrati socio-psiholokom. Ono to nedostaje u ovim teorijama je prepoznavanje nasilnikove namere da uspostavi kontrolu nad partnerkinim akcijama, mislima i oseanjima. Aktuelno shvatanje nasilja kroz gore pomenuti toak nasilja i kontrolne taktike proizalo je iz diskusija sa enama rtvama nasilja i nasilnicima kroz Interventni program za nasilje nad enom u porodici u Duluth-u (Domestic Abuse Intervention Project). Toak nasilja opisuje razne taktike kojima se nasilnik koristi kako bi odrao mo i kontrolu nad partnerkom. U nasilnim vezama, nasilnik koristi odreene obrasce taktika kako su opisane na toku nasilja, ne bi li pojaao upotrebu fizikog nasilja. Epizode nasilja nisu izolovani primeri gubitka kontrole, niti ciklini izlivi besa i frustracije. Zapravo, svaki primer nasilja je deo ireg obrasca ponaanja koje ima za cilj da sprovede i odri mo i kontrolu nad rtvom. Toak nasilja je baziran na pretpostavci da je svrha nasilja mo i kontrola nad enom. Pretpostavke ranije prikazanih teorija deak koji posmatra nasilje u svojoj porodici, zloupotreba droga i alkohola mogu biti faktori koji doprinose nasilju, ali oni nisu uzrok nasilja. Naprotiv, nasilnik svesno koristi taktike kako bi osigurao submisivnost partnerke. Dakle, on ulazi u vezu sa odreenim oekivanjima o tome ko ima kontrolu i koji su mehanizmi dominacije prihvatljivi. Radi se o stavovima i uverenjima koji odreuju nasilnikovo ponaanje, pre nego o ponaanju rtve. Praksa mukog nasilja, putem koga se odrava i podstie enska podreenost i nejednaka mo, je za uzvrat tolerisana i ojaana politikim, kulturnim institucijama i ekonomijom drutva. ak ni ova teorija koja smatra da nasilnici koriste nasilje ne bi li stekli mo i kontrolu, nije dovoljna da objasni celokupan fenomen nasilja. Toak nasilja jeste opisao iskustva ena, ali nasilnici u terapijskim grupama nisu pokazali elju za moi i kontrolom kada su govorili o svom nasilnom ponaanju. Tako je jo jedna dimenzija dodata u okvir objanjenja nasilja iri drutveni kontekst. SOCIOLOKA TEORIJA, prema kojoj je nasilje logian rezultat odnosa dominacije i nejednakosti poloaja ena i mukaraca, koji su formirani ne samo linim
12

izborima i eljama nekih mukaraca da dominiraju svojim enama, ve i nainom na koji drutvo konstruie drutvene i ekonomske odnose ena i mukaraca u braku, intimnim vezama, i porodici. Zadatak drutva je da shvati kako na odgovor na nasilje stvara klimu netolerancije ili prihvatanja sile kao legitimnog sredstva reavanja konflikta u intimnim vezama. Od izuzetnog znaaja za reavanje problema nasilja u porodici, jeste reakcija drutva, odnosno zajednice. U osnovi sociolokih teorija su prouavanja interpersonalnih odnosa i socijalnih grupa, strukture drutva i razliitih kultura. Mogu se nabrojati sledee teorije: teorija resursa, koja ukazuje na blisku vezu izmeu moi i resursa u porodici; teorija razmene i socijalne kontrole, posmatra ljudsko ponaanje u kategorijama zadobijanja potovanja i izbegavanja kazne; teorija subkultura, posmatra nasilje kao potencijalni normativni standard odreenih subkultura paralelnih dominantnoj kulturi u drutvu; teorija konflikata vidi konflikt kao jednu od univerzalnih formi socijalne interakcije; patrijarhalna perspektiva posmatra nasilje u porodici kao pitanje moi, te vidi autoritet kao osnovni izvor moi u patrijarhalnim odnosima. (N. egarac, M. Brki, prema V. Konstantinovi Vili, Nevena Petrui, 2004: 11) Opta sistemska teorija posmatra nasilje u porodici kao sistematski, kontinuirani element drutvene interakcije. Tako Straus (M.Straus, Wife Beating: How Common and Why, prema V. Konstantinovi Vili, Nevena Petrui, 2004: 11) uzroke nasilja nad enama vidi u samoj strukturi drutva i porodinog sistema. Meu najznaajnijim faktorima izdvajaju se: porodica kao drutvena grupa sa visokim nivoom konflikata, visok nivo nasilja u drutvu, porodina socijalizacija tj. vaspitavanje dece uz pomo nasilja, kulturne norme i seksistika organizacija drutva. Kulturne norme opravdavaju i dozvoljavaju upotrebu nasilja od strane mukarca-mua, dok seksistika organizacija drutva i porodice utiu na visok nivo nasilja prema enama u porodici. EKONOMSKE TEORIJE objanjavaju nasilje u porodici ekonomskim faktorima kao to su loe materijalno stanje niska plata, nezaposlenost, loi stambeni uslovi, veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. FEMINISTIKE TEORIJE imaju uporite u praksi bavljenja problemima ena i bitno su uticale na promenu drutvenih institucija i svesti ljudi o problemu nasilja nad enama. Zasnovane na akcionim istraivanjima i iskustvima rtava nasilja u porodici, polaze od stava da je odnos moi u drutvu uvek u korist mukaraca i da je taj odnos reflektovan u porodici.
13

Neravnotea moi ispoljava se u dominaciji jedne drutvene grupe nad drugom, tj. jednog pola, mukaraca nad enama, u dominaciji starijih nad mlaima, jedne klase, rase, nacije nad drugom itd. Na osnovu nejednake raspodele drutvene moi nasilje se moe podeliti na dve grupe:
Nasilje privilegovanih, jakih, monih, bogatih nad slabima, nemonima, siromanima.

Feministike teoretiarke smatraju da je nasilje posledica dominacije mukaraca nad enama. Ova vrsta nasilja je legalizovana i proima vrednosni sistem veine drava.
Nasilje deprivilegovanih (podreenih, marginalnih, siromanih) predstavlja odgovor na

nasilje prvih i usmereno je ka njima. U periodu krize ovo nasilje se moe ispoljiti kao revolucija ili u blaoj formi kao demonstracije, trajkovi, otpor koji se artikulie kroz politike pokrete. Neke teoretiarke ovo nasilje sagledavaju kao stvaranje odbrambenih mehanizama na razliite ivotne situacije, kao pravo na pobunu podreenih. Meutim, usled nemogunosti da pronau odgovor na te situacije ili da iskorene izvor agresije koju trpe, deprivilegovani esto usmeravaju nasilje prema slabijama od sebe ili izmeu samih sebe zbog interiorizovane mrnje. Kako se nasilje u porodici odvija u okviru patrijarhalnog drutva koje ga tolerie, postoji potreba da se problemima ena rtava bave alternativne, feministiki organizovane grupe i organizacije. One imaju zadatak da menjaju same uzroke nasilja patrijarhalni poredak drutva, seksistiku organizaciju istog, moral i ideologiju kojima se legitimie nasilje nad enama. Ono to je neophodno je da se promeni svest o ovom problemu, da se graani i graanke senzibiliu, ene rtve shvate da ono to im se ini normalnim u drutvenom kontekstu, i zbog ega oseaju krivicu i stid, zapravo nije njihova greka i da bude prepoznato kao krivino delo jer svako nasilje to i jeste u naelu. Feministiki principi na kojima poivaju organizacije koje se bave nasiljem nad enama su pre svega, stav da je nasilje nad enama drutveni fenomen, a ne individualni problem zlostavljane ene. Problem je u tome to se drutvo koristi odreenim mehanizmima koji odravaju nevidljivost ovog nasilja. Ti mehanizmi su:
Pojam moralne ene koja uti, trpi i eka. Trpi nasilje, seksualne odnose u braku onda

kada to ne eli, uti jer nema niiju podrku, esto ni od svoje porodice. Razvod se smatra nemoralnim, te ena ne moe raunati na podrku ve samo na osudu i stigmatizaciju od strane zajednice.

14

 Nasilje u porodici je privatna stvar. Ovaj stav sakriva injenicu da je nasilje krivino

delo. Policija se ne mea u tradicionalno privatni domen porodice, iako za tim postoji potreba. Karakteristika patrijarhalnog poretka je razdvajanje privatne enske, manje vredne, i javne muke, privilegovane sfere. Od institucije pater familiasa do danas (naravno, samo u jo uvek patrijarhalnim drutvima) mukarac je taj koji ima pravo na upotrebu sile, po prirodnoj logici stvari i socijalizaciji za enske i muke uloge. U ovom smislu feministiki slogan lino je politiko ima za cilj da problem domaeg, privatnog nasilja postavi pred javnost, odnosno da politizuje privatnost. Stav da je rtva kriva za nasilje je predrasuda koju feministkinje vrsto osuuju. Naime, muko nasilje je univerzalno u svim kulturama i drutvima, dok ideologija stvara oseaj krivice kod rtve tako da ena ne moe imenovati i shvatiti nasilje koje joj se dogaa. Uverenje da su ene mazohistkinje, ve pomenuto meu psiholokim i psihijatrijskim teorijama. Feministkinje kritikuju ovo stanovite, navodei da rtva paralisana strahom u nemogunosti da se brani od jaeg od sebe, ne moe biti smatrana mazohistkinjom. Re mukarca je legitimna. Sa druge strane postoji znaajno nepoverenje u enin iskaz o nasilju koje je pretrpela, takoe drutveno konstruisano kroz ideologiju. Stoga, jedan od osnovnih principa na kojima poiva svaka feministika organizacija koja se bavi nasiljem nad enama, jeste poverenje u enu koja se obraa za pomo. Jo jedan od mehanizama sakrivanja nasilja je teorija o nasilniku kao patolokom sluaju.

Kada je re o enama poiniocima nasilja u porodici, ono to je predmet prouavanja u ovom radu, jeste praksa gde se ene koje su rtve dugogodinjeg nasilja u porodici odluuju ubiti nasilnika kako bi se oslobodile i izale iz kruga nasilja. Polna socijalizacija, kulturne norme, drutvena oekivanja u odnosu na mukarce i ene, patrijarhat i podela drutva na sfere muku, dominantnu i javnu, te ensku submisivnu i privatnu, u duhu binarnih opozicija koje su na razliite naine legitimisane tokom istorije kao komplementarne ali ne i jednake u sutinskom smislu, dakle, celokupan drutveni kontekst i uticaji na poloaj i ulogu ene u drutvu i porodici imaju znaaj kriminogenog faktora u etiologiji ubistva koje ena vri. Poseban znaaj se pridaje nasilju u primarnoj porodici kao
15

kriminogenom faktoru ubistava koje vre ene. Jedno od prvih istraivanja koje se dublje bavilo ubistvima koje su poinile ene u kontekstu njihove pozicije rtve, i koje je ispitivalo uticaj koji je nasilje, zajedno sa drugim situacionim i drutvenim varijablama imalo na njihovu percepciju opasnosti i alternativa, bilo je istraivanje Angele Browne. Ona je zakljuila da ne postoje bitnije razlike meu enama rtvama nasilja koje su ubile nasilne partnere i onih koje to nisu uinile, ve se razlike mogu videti meu njihovim partnerima. Naime, partneri ena koje su ubile ee su koristili droge i alkohol, njihovo nasilno ponaanje je bilo tee i ee, a ee je ukljuivalo i seksualno nasilje. Takoe, nasilnici su ee pretili ubistvom i bili nasilni prema deci. Sindrom zlostavljane ene (Battered Woman Syndrome BWS) je pojam koji se odnosi na odreeni obrazac nasilja i na psihike i emocionalne posledice koje ono ostavlja na rtvi, a koje mogu biti znaajne u objanjenju njene percepcije opasnosti koja je vodi u izvrenje ubistva. BWS se smatra podvrstom post-traumatskog stresnog poremeaja i u slinom obliku se javlja kod zlostavljanih ena kao i kod osoba koje su bile drane kao taoci ili bile u koncentracionim logorima. Autori koji su prouavali post-traumatski stresni poremeaj utvrdili su da veina ljudi koji su bili izloeni neoekivanoj traumi i-ili nasilju razvija odreene psiholoke simptome koji utiu na njihovu sposobnost funkcionisanja dugo nakon prvobitne traume. Oni sami mogu verovati da su bespomoni, da nemaju mo da promene svoju situaciju. Ponovljena trauma uslovljava to da rtva stvara mehanizme adaptacije i snalaenja. Kada ena ne moe predvideti posledice svojih odgovora na nasilje, ona poinje birati one odgovore za koje postoji najvea verovatnoa da e je zatititi a samim tim moe doi i do ubistva. Utvrivanje postojanja sindroma zlostavljane ene omoguava da se objasni kako je ena dola do toga da veruje da se nalazi u neposrednoj ivotnoj opasnosti ak i kada okolnosti ubistva ne ukazuju na postojanje ovakve opasnosti na nain na koji se ona vidi u okviru nune odbrane. Walker je naglasila da je BWS normalni odgovor prestraenog ljudskog bia na nenormalnu i opasnu situaciju. Veinu ena ubica podstakao je na izvrenje ubistva motiv otklanjanja fizikog i psihikog nasilja partnera-supruga, ili drugih lanova porodice. Dakle, ovaj motiv je dominantan kada su u pitanju teko fiziko nasilje, svae i uvrede koje su ene godinama trpele. Osnovni cilj u ovom inu je unitenje nasilnika koji je zlostavljao porodicu. Nasilje koje su ene trpele u sekundarnoj porodici u velikoj meri je oblikovalo njihov ivot i u sadejstvu sa drugim mikro i makro kriminogenim faktorima, uticalo na njih da izvre ovo krivino delo.
16

Odsustvo drutvene zatite dovelo je mnoge ene u situaciju gde je tolerancija nasilja pitanje ivota i smrti, kako njih tako i dece. Veina ena ubica odluuje se za ovaj korak tek kada je nasilje prelo uobiajenu granicu i kada ga ona doivljava kao realno ugroavanje vlastitog ivota. Meutim, vremenska dimenzija je ovde takoe bitna, odnosno period od napada nasilnika do reakcije na nasilje. U nekim sluajevima protok vremena ne znai smirivanje ene ve naprotiv, znai akumuliranje straha i poveanje oseaja ugroenosti. U tim sluajevima praksa je da se ena optuuje da je ubila partnera na podmukao nain jer je odreeno vreme prolo i ona ubistvo nije poinila u smislu nune odbrane. Ponekad do izvrenja ubistva doe kada nasilnik doda nove oblike nasilje koji enu posebno pogaaju, to se uglavnom odnosi na nasilje prema deci. Pored pomenutih, postoje i sluajevi gde je nasilje koje je ena trpela dovelo do stanja psihike labilnosti iji je rezultat autodestruktivno ponaanje pokuaj samoubistva i-ili ubistva deteta. Pored uslova ivota i nasilja kojem je ena izloena, na njeno ponaanje u trenucima krize utiu i njene psihike predispozicije i bioloke karakteristike. Pomenuta su istraivanja i teorije autora koji su se bavili uticajem bioloke strukture ene na kriminalitet. U tom smislu, predmenstrualni sindrom, trudnoa i klimakterijum se smatraju sloenim stanjima koja utiu na trenutak kada se ena odluuje za ubistvo. ene koje istovremeno trpe nasilje od partnera i od drugog lana porodice sklone su da jednog nasilnika identifikuju kao glavnu opasnost za vlastiti ivot i da upravo na njegov napad reaguju lienjem ivota. Pri tom, nasilje te osobe moe biti znatno manjeg intenziteta od nasilja koje je trpela od drugog nasilnika. Prilikom odmeravanja krivine odgovornosti i odluivanja o kazni veliki uticaj ima nasilje u porodici kao faktor koji doprinosi vrenju krivinih dela od strane ena. Drutvo koje ne reaguje ili neadekvatno reaguje na porodino nasilje, stavlja enu u poloaj gde ona sama mora pokuati da zaustavi nasilnika, te se i rizik upotrebe sile poveava. Utvrivanje postojanja sindroma zlostavljane ene predstavlja jedan od naina dokazivanja veze izmeu porodinog nasilja i ubistva nasilnika. Ovo dokazivanje pomae utvrivanju stanja uraunljivosti, odnosno krivine odgovornosti poinioca. Svakako, postoje i odreene kritike dokazivanja BWS. Neki autori smatraju da se takav dokaz temelji na pasivnosti i bespomonosti zlostavljane ene, drugi da dokaz kao ovaj previe istie iracionalnost i emotivnost ene te zanemaruje eninu razumnost, tako da se porota esto pita kako je tako bespomona ena uinila tako ekstremno nasilje kao to je ubistvo. Drugi autori, pak, navode da je BWS prolazno psihiko stanje nastalo
17

uticajem spoljanjih faktora tako da nestaje onog trenutka kada ena izae iz nasilnog okruenja. Kroz istoriju su poznati sluajevi gde je ena diskriminisana u kriminalnoj praksi, odnosno u nekim sluajevima se ena ubica smatra monstrumom i bivaju joj propisane znatno vee kazne za isti zloin koji je uinio i mukarac, dok se u drugim situacijama ena prikazuje kao bespomona, pasivna osoba bez razuma. Tek u skorije vreme zakoni su prilagoeni tako da se uzima u obzir razlika u iskustvu mukaraca i ena a naroito onih ena koje su trpele dugogodinje nasilje od strane partnera. U Australiji na primer, dokazi o postojanju BWS-a dovode do oslobaanja od kazne na osnovu kvalifikacije krivinog dela kao lakeg oblika ubistva zbog provokacije duevremenim nasiljem od strane ubijenog.

III ZAKONSKI TRETMAN NASILJA U PORODICI Svaka nacionalna akcija za borbu protiv nasilja u porodici mora uzeti u obzir i iri drutveni kontekst u kome se ono javlja. Naime, treba uticati na uzroke a ne leiti posledice, kako bi se problem zaista reio. Stoga, kada govorimo o nasilju u porodici moramo imati u vidu iri problem nejednakosti ena i mukaraca, njihovog neravnopravnog poloaja, kako u sferi javnog delanja na podrujima politike, pre svega donoenja kljunih odluka bitnih za drutvenu zajednicu, preko organa sudstva, parlamenata u razvijenim demokratijama tako i u sferi privatnog, porodinog ivota. Nasilje umanjuje drutvenu mo ena. Kao indikatori neravnopravnog poloaja ena i mukaraca mogu se navesti zaposlenost, prihodi, pismenost, obrazovanje, politika participacija i mnogi drugi koji pokazuju istu pravilnost nejednakog poloaja ena. ene zarauju u proseku manje od mukaraca, delom i usled toga to rade na loije plaenim mestima i privrednim granama koja imaju neizvesnu budunost - tipine enske profesije su sekretarice, uiteljice, industrijske radnice i dr., dakle, one oblasti rada koje sa razvojem tehnologije i informatikog drutva postaju sve perifernije. Pored toga, za isti rad tj. posao, plaene su manje nego mukarci. Velika nezaposlenost moe se uoiti i kod fakultetski obrazovanih ena. U politici su ene izraeno manje prisutne, te samim tim imaju i manju mo, naroito kada je re o viim poloajima i politikim centrima odluivanja.
18

ene su jo uvek veinom u privatnoj sferi gde obavljaju kuni neplaeni rad. Usled toga, one ee izostaju sa posla radi nege lana ili lanice porodice, nego mukarci, to za posledicu ima, izmeu ostalog, i manju platu. Ovaj kuni neformalni i neplaeni posao u porodici, koga karakteriu monotonost, regularnost i besciljnost (u tom smislu to je kuni posao kao takav koncipiran da se mora kontinuirano obavljati ista vrsta aktivnosti), omoguava reprodukciju radne snage i osnova je industrijskog drutva (Ulrih Bek, 2001.). Ove strukturalne osnove drutva koje odreuju ene kao posebnu drutvenu grupu, preduslov su nasilja koje one doivljavaju. Bitan aspekt problema nasilja nad enama i ravnopravnosti poloaja ena i mukaraca, jeste priznavanje enskih ljudskih prava. Feministiki pokret je odigrao znaajnu ulogu u borbi za enska prava. Ideja koju je ovaj pokret promovisao je da su enska prava ljudska prava, dakle potrebno je ve postojei korpus ljudskih prava obogatiti naelom ravnopravnosti polova i ljudskih prava ena. Olimp de Gu je 1971. godine napisala prvu Deklaraciju o pravima ena. Ona je zapravo prepisala ve postojei Ustav tako to je svuda gde pie ovek (pod ime se podrazumeva mukarac) napisala ena. Iako apsurdno za ono vreme, ovo su zaeci svesti ena o enskim pravima. Nasilje nad enama je najrasprostranjeniji i najtei oblik krenja enskih ljudskih prava. ene su poele da se samoorganizuju u enske pokrete 70-ih godina, pre svega u razvijenim evropskim zemljama i SAD. Prve vrue telefonske linije (hot lines) za ene rtve nasilja nastaju u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Australiji, Holandiji. Paralelno sa njima osnivane su kue za pretuene ene (Pokret za pomo pretuenim enama ili skraeno Pokret pretuenih ena) koje su samoinicijativno i samoorganizovano vodile ene iz pokreta. Vremenom je osnovano jo mnogo kua (takozvanih sklonita) i telefonskih linija za pomo enama rtvama nasilja, koje su se povezivale u mree enske pomoi (Womens Aid Network), tako da je inicijalno volonterski posao danas dobio podrku ireg drutva odnosno drave koje izdvaja sredstva iz budeta za finansiranje ovih grupa. Pokret pretuenih ena je u razvijenim zapadnim zemljama izneo javnosti injenice o nasilju nad enama, ukazano je na ozbiljnost povreda i prikupljeni su mnogi podaci o ovom problemu, do tada nepoznati. Takoe, Pokret je izneo zahtev za organizovanom drutvenom akcijom, te je poelo lobiranje zakonodavaca, medija i senzibilisanje javnosti. Prvi programi edukacije o porodinom nasilju, i obuke za profesionalce javili su se u SAD 1977. godine. Zakonom 1978. u Minesoti, policiji su data ovlaenja da privede nasilnika ako
19

postoji sumnja da je poinio nasilje u porodici. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici, donet u ovoj dravi 1979., menjan nekoliko puta nakon toga, i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zatite od nasilja u porodici. U Velikoj Britaniji Zakon o nasilju u porodici biva donet 80-ih godina, emu je usledila mera obavezne intervencije policije u sluaju svae ili tue u porodici. Krivini zakoni vajcarske, panije, Portugalije, Poljske sadre krivina dela koja se odnose na psihiko i fiziko nasilje u braku i porodici. Austrija je 1997. Donela Zakon o nasilju u porodici, koji predvia da policija dolaskom na lice mesta u sluaju nasilja u porodici, ima pravo da udalji nasilnika iz stana. Nakon toga, nasilnik ne sme da se pribliava stanu najmanje deset dana jer je oznaen kao opasan za porodicu. Imajui u vidu sve gore navedeno, nacionalne vlade su uvele odreene institucionalne mehanizme za postizanje rodne ravnopravnosti i borbu protiv porodinog nasilja. U narednim poglavljima bie prikazani najvaniji zakoni koji se bave problemom rodne ravnopravnosti i nasiljem u porodici, uporedno prikazujui stanje u razvijenim demokratskim zemljama odnosno u okviru Evropske zajednice i Ujedinjenih nacija, te specifinost zemalja u tranziciji, na primeru Hrvatske, i na kraju, bie prikazana zakonska regulativa u Srbiji.

3.1. EVROPSKA UNIJA I UJEDINJENE NACIJE

Postizanje demokratije unapred pretpostavlja postojanje stvarnog partnerstva izmeu mukaraca i ena u voenju poslova drutva u kome oni rade u uslovima jednakosti i komplementarnosti, uzajamno se obogaujui svojim razlikama. (Univerzalna deklaracija o demokratiji, l. 4) Akcenat je na dva komplementarna koncepta: koncept ravnopravnosti koji ukazuje na injenicu da su osobe razliitih polova, razliite, ali ravnopravne, i koncept o partnerstvu koji podrazumeva da zajedniko kreativno delanje mukaraca i ena moe biti ostvareno, u cilju reavanja problema zajednice. Meunarodno pravo donelo je niz konvencija kojima se tite prava ena i uspostavlja zakonska jednakost i ravnopravnost polova. Glavnu ulogu u procesu priznavanja enskih prava kao ljudskih prava imala je Komisija Ujedinjenih nacija za poloaj ena, osnovana 1947. godine. Komisija je napravila nacrt Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (u daljem
20

tekstu CEDAW), najvanijeg dokumenta u sferi zatite enskih ljudskih prava, i inicirala etiri svetske konferencije o enama koje su za rezultat imale dokumente potpisane od veine drava lanica UN-a. CEDAW je usvojena od strane Generalne skuptine UN 1979., a kada je ratifikovalo dvadeset zemalja 1981. godine, stupila je na snagu kao meunarodni ugovor. CEDAW i Komisija afirmiu princip jednakosti, uz zahtev upuen dravama potpisnicama da preduzmu mere, ukljuujui i zakonodavne, kako bi se osiguralo potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda kao osnov jednakosti (l. 3.). Predviene su i odgovarajue sankcije u sluaju diskriminacije. Diskriminacija ena oznaava svaku razliku, iskljuenje ili ogranienje u pogledu pola, to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogui priznanje, ostvarenje ili vrenje od strane ena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politikom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom, graanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo brano stanje, na osnovu ravnopravnosti mukaraca i ena. (l. 1.) Deklaracija o eliminaciji nasilja nad enama usvojena je od strane Generalne skuptine UN 1993. godine. Nasilje prema enama znai svaki akt polno zasnovanog nasilja koji rezultira ili moe da ima za rezultat fiziku, seksualnu ili psihiku tetu ili patnje ena, ukljuujui pretnje takvim aktima, ogranienje ili proizvoljno liavanje slobode, bez obzira da li proizlazi iz javnog ili privatnog ivota. (l. 1.) Ovde spadaju fiziko, psiholoko i seksualno nasilje, bilo u porodici, od strane institucija ili pak drave. Imajui u vidu dalekosenost problema nasilja nad enama, kao oblika krenja ljudskih prava i osnovnih ljudskih sloboda, manifestaciju muke dominacije i istorijski nejednakih odnosa moi mukaraca i ena, ova deklaracija je doneta kao izraz ojaavanja postojeih meunarodnih instrumenata jednim specifinim ugovorom koji se bavi iskljuivo problemom nasilja nad anama. Kako je problem rasprostranjen bez obzira na imovinske, klasne i kulturne granice, postoji potreba da se odgovori hitnim i efikasnim merama za eliminaciju nasilja. Iako je nasilje univerzalna pojava, postoje odreene ranjive grupe koje su posebno izloene nasilju kao to su na primer: ene koje pripadaju manjinama, uroenike ene, izbeglice, migrantkinje, ene u seoskim i udaljenim zajednicama, siromane, zatvorenice, starije ene, one sa invaliditetom, ene u toku rata i dr. Od drava potpisnica se oekuje da osude nasilje nad enama i primene odgovarajua sredstva u politici eliminacije nasilja. Najpre, u lanu 4. pozivaju se drave da ratifikuju ovu deklaraciju. Lista mera koje drave treba da preduzmu po potpisivanju deklaracije dalje ukljuuje uzdravanje od angaovanja u nasilju prema enama, te preduzimanje mera za spreavanje istog, voenje istrage i kanjavanje takvih dela prema enama u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Pozivaju se drave potpisnice, da unaprede kaznene, graanske, radne i administrativne sankcije radi kanjavanja i nadoknade
21

tete enama rtvama nasilja. Imajui u vidu otean pristup ena dravnim institucijama, deklaracija naglaava potrebu da im se obezbedi pristup pravosudnim mehanizmima, pravedni i efikasni pravni lekovi za nadoknadu tete, kao i zahtev da se ene informiu o pravima da trae ovu nadoknadu. Takoe, bitan deo procesa eliminacije nasilja nad enama predstavlja apel na drave potpisnice da razviju nacionalne planove aktivnosti radi unapreenja zatite ena od svih oblika nasilja, pri emu treba uzeti u obzir iskustva nevladinih organizacija. Dalje, preventivne mere pravne, politike, administrativne i kulturne prirode u cilju zatite prava ena. Predvien je i efikasan sistem pristupanih mera za oporavak rtava nasilja, pomo u nezi dece, rehabilitacija, savetovanje, zdravstvene i socijalne slube, i razni programi, kada do nasilja doe. Slubena lica odgovorna za primenu politike eliminacije nasilja nad enama moraju proi odgovarajuu obuku i biti senzibilisani kada su potrebe ena u pitanju. Naroito je vano prihvatiti i saraivati sa enskih grupama i organizacijama irom sveta koje imaju zadatak podizanja svesti o problemu nasilja nad enama. Dakle, postavljen je zahtev za saradnjom na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Bitan doprinos ovih nevladinih organizacija i enskih grupa jesu istraivanja, statistike i prikupljeni podaci o nasilju nad enama koji bi trebalo da budu dostupni kako strunoj, tako i optoj javnosti. Pekinka deklaracija i Platforma za akciju, doneta 1995. godine na etvrtoj svetskoj konferenciji o enama, dala je globalni okvir za poboljanje poloaja ena. U posebnom poglavlju (D) blie je odreeno nasilje nad enama, imajui u vidu posebne ranjive grupe ena, problem trgovine enama i decom radi seksualne eksploatacije. Ova deklaracija je oznaila nacionalne mehanizme za postizanje rodne ravnopravnosti kao kljune faktore za zakljuke konferencije sadrane u Platformi za akciju. Pozvane su vlade da osnuju ove mehanizme, ili pak unaprede iste ako ih ve imaju. Osnovni elementi nacionalnih mehanizama za postizanje rodne jednakosti su:
1. Tela (komisije, odbori, saveti)

2. Nacionalni planovi akcije 3. Zakon o jednakosti polova ili ire, antidiskriminativni zakoni i 4. Ombudi (dr Zorica Mrevi, 2002.)
22

Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema enama u demokratskoj Evropi je dokument donet od strane Saveta Evrope u Rimu 1993. godine. Kao dodatak Deklaraciji, predvien je Plan akcije u kojem moraju biti sadrane usklaene mere koje se tiu istraivanja, prevencije, obrazovanja, zatite od institucionalizovanog ili domaeg nasilja, pomoi i podrke rtvama, represivnih mera, podsticanja krivine procedure, kao i inkriminisanja akata nasilja izvrenih u braku (l. 24.). U okviru meunarodne saradnje rauna se na razmenu iskustava i statistikih podataka o nasilju. U okviru strategija intervenisanja koje su deo Plana akcije za borbu protiv nasilja nad enama predviene su sledee mere:
1. Istraivanje i ocena podrka istraivanju pojave nasilja nad enama, ocena

pozitivnog zakonodavstva, programa i mera za eliminaciju nasilja na dravnom i evropskom nivou, saradnja izmeu organizacija i istraivaa u razliitim dravama zarad razmene rezultata istraivanja;
2. Zakonodavni, sudski i policijski aspekti:

a) Krivine, javne i privatne zakonske sankcije za razliite forme nasilja nad enama, koje se smatraju prestupima: nasilje nad enama u porodici (ukljuujui silovanje u braku) mora biti tretirano podjednako ozbiljno kao nasilje van porodice; b) Prepoznavanje, u nacionalnom zakonodavstvu, psiholokih i socijalnih potreba rtve i razmatranje najefikasnijih mera obeteenja, posebno alternativa suenju i zatvaranju izvrilaca; c) Neprekidno usklaivanje nacionalnog zakonodavstva sa stroim normama usvojenim na meunarodnom nivou; d) Mogunost besplatne pravne pomoi rtvi; e) Adekvatno postupanje policije u sluaju nasilja nad enama (prijem od strane enskih policijskih slubenika) i pomo rtvama: obavezno registrovanje podnosioca albe, pozitivno dranje prema rtvi, upoznavanje rtve sa njenim pravima i raspoloivom pomoi; mogunost brze i efikasne intervencije (tj. uklanjanje izvrioca nasilja iz branog doma); f) Krivini postupak koji rtvi garantuje zatitu njenog dostojanstva i privatnosti; g) Razvoj adekvatnih domaih zakonskih sankcija i intenziviranje meunarodne saradnje izmeu policije i sudstva sa posebnim osvrtom na gonjenje i rasturanje nadnacionalnih mrea
23

trgovine enama. (DODATAK: ELEMENTI STRATEGIJE INTERVENISANJA SADRANI U PLANU AKCIJE ZA BORBU PROTIV NASILJA NAD ENAMA) 3. Prevencija i obrazovanje mere za promenu stavova o nejednakosti mukaraca i ena, podizanje svesti o problemima nasilja nad enama, javno informisanje i kampanje, obrazovanje graana, posebno lanova javnih slubi o nasilju, podizanje svesti o nenasilju kod mukaraca, te kod ena kako bi prijavile akte nasilja, uticaj na medije, bezbednost u okviru urbanog planiranja, posredovanje u porodici i dr. 4. Pomo a) Adekvatna panja i socijalna, ekonomska i psiholoka pomo vlasti (ukljuujui i lokalnu vlast) za ene rtve nasilja; b) Saradnja i koordinisano delovanje razliitih tela nadlenih za pruanje pomoi (pravosudnih organa, profesionalaca medicinskih i socijalnih slubi, policije, organizacija za pomo rtvama) u cilju obezbeenja odgovarajue podrke za raznovrsne potrebe rtava; c) Materijalna i druga podrka vlasti za osnivanje i delovanje slubi hitne pomoi (sklonita za pretuene ene, grupa za pruanje podrke) i dobrovoljnih organizacija koje pomau i rtvi i nasilniku. (Dodatak)

Savet Evrope je doneo Deklaraciju o jednakosti izmeu ena i mukaraca kao fundamentalni kriterijum demokratije na etvrtoj evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti izmeu ena i mukaraca u Istanbulu 1997. godine. Ova deklaracija promovie jednakost polova kao preduslov demokratije, ukljuivanje ena u politiki i javni ivot, dakle u kljune procese odluivanja, i poziva mukarce da se ukljue u snoenje odgovornosti u sferi privatnog ivota kako bi se unapredio kvalitet ivota svih. Deklaracija predvia multidisciplinarne strategije sa ciljem promovisanja i obezbeivanja rodno balasnirane zastupljenosti, kroz niz sfera: jednakost u politikom i javnom ivotu, jednakost u ekonomskom i profesionalnom ivotu, usklaivanje porodinih obaveza sa politikim i profesionalnim ivotom, te uloga mukarca u promociji jednakosti u demokratskom drutvu. Ovde su pomenuti samo neki od mnogobrojnih meunarodnih ugovora koji se odnose na poloaj i zatitu ena od porodinog nasilja.
24

3.2. HRVATSKA

U Hrvatskoj problematika nasilja nad enama postoji ve dugo, ali tek sa osnivanjem nevladinih organizacija poinje se obraati vea panja na ene rtve nasilja. Centar za ene rtve rata, ensko savjetovalite, Autonomna enska kua, BaBe (Be active, Be emancipated) su organizacije u kojima ene mogu dobiti besplatne pravne savete i obratiti se za pomo ukoliko su zlostavljane. U hrvatskom zakonodavstvu je krajem 1997. izvrena reforma donoenjem novog Kaznenog zakona, ali pravni poloaj ena jo uvek nije poboljan. ak je i uinjen korak unazad na tetu ena koje trpe nasilje, jer su smanjene kazne za nanoenje telesnih povreda. Takoe, trokovi za podizanje tube protiv nasilnika su ogromni tako da ena prosenog ekonomskog statusa ne moe sebi priutiti advokata. Reformisani Kazneni zakon je lanom 102 stav 2 odredio da dravni slubenik nee po slubenoj dunosti, na temelju policijske ili medicinske prijave, pokrenuti krivini postupak kada oteenoj osobi teku telesnu povredu nanese njen brani, vanbrani partner ili blizak srodnik, ve e to uiniti samo na osnovu inicijative oteene koja, dakle, sluaj mora sama da prijavi. Ovakvom zakonskom regulativom drava je porodino nasilje svela na privatni problem porodice u koji se ne eli meati. B.a.B.e. su te odredbe smatrale neustavnim jer se u njima ogleda i sprovodi legalizacija diskriminacije rtava. Smatra se da vrenje nasilja nanoenjem tekih povreda i silovanjem ima takvu teinu da iza krivinog gonjenja poinioca mora stajati drava jer sve rtve moraju imati mogunost jednake zatite pred zakonom. Lobiranjem za izmenu Kaznenog zakona prihvaeni su predlozi enskih nevladinih udruenja i organizacija, te sada dravni slubenik po slubenoj dunosti mora traiti krivino gonjenje za svakog poinioca nasilja, bez obzira na porodinu povezanost. Meutim, samo izmenama
25

Kaznenog zakona nisu uklonjene sve prepreke za efikasnu zatitu od nasilja u porodici. Da bi se spreilo dalje nasilje i tragine posledice tog nasilja potrebno je poboljati zatitni mehanizam pomou kojeg bi nasilnika trebalo udaljiti iz porodice. No, sama policija je nedovoljno edukovana i neosetljiva u sluaju nasilja, jer smatra da je to privatni problem porodice, a sve mere opreza koje se sprovode nisu dovoljne jer ne mogu ograniiti ponovno vraanje nasilnika porodici. U Hrvatskoj je poloaj ena rtava nasilja jo uvek nezavidan. Drava bi trebalo osigurati efikasnu zatitu jer nasilje nad enama predstavlja jedan od najekstremnijih oblika diskriminacije i krenja ljudskih prava.

3.3. SRBIJA

enske grupe u Srbiji, kao to su Autonomni enski centar, Savetovalite za ene rtve nasilja, brojne SOS linije pomoi enama rtvama porodinog nasilja, Viktimoloko drutvo Srbije, da navedem samo neke, uinile su mnogo po pitanju problema nasilja u porodici. Viktimoloko drutvo je prezentovalo svoje istraivanje u delu Porodino nasilje u Srbiji, gde je predloen i model pravne zatite od nasilja u porodici, po ugledu na modele koje koriste razvijene zapadne zemlje. Ustav Srbije predvia posebnu zatitu porodice, majke, roditelja u jednoroditeljskim porodicama i dece (l. 66), a ova zatita se dalje razrauje drugim zakonima, pre svega Porodinim zakonom Srbije. Izmenjen Porodini zakon usvojila je Skuptina Republike Srbije na sednici odranoj 17. februara 2005. godine, a objavljen je u "Slubenom glasniku Republike Srbije" br. 18/2005. Stupio je na snagu jula 2005. godine. Prema Porodinom zakonu (PZ), porodica uiva posebnu zatitu drave i svako ima pravo na potovanje svog porodinog ivota. Posebne odredbe zakona reguliu brak i odnose u braku, odnose u vanbranoj zajednici, odnose deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdravanje, imovinske odnose u porodici, zatita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodinim odnosima i lino ime (l. 1). Prema lanu 10. zabranjeno je nasilje u porodici, te svako ima pravo na zatitu od istog. Nasilje u porodici definisano je u lanu 197. PZ : (1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. (2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se naroito:
26

1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu; 3. prisiljavanje na seksualni odnos; 4. navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinu ivota ili nemonim licem; 5. ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa treim licima; 6. vreanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje. (3) lanovima porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju se: 1. suprunici ili bivi suprunici; 2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu; 4. vanbrani partneri ili bivi vanbrani partneri; 5. lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu. Mere zatite od nasilja u porodici, a protiv lana porodice koji vri nasilje odreuje nadleni sud koji moe predvideti jednu ili vie mera kojima se privremeno zabranjuje ili ograniava kontakt sa drugim lanom porodice. To moe biti nalog za iseljenje ili useljenje iz porodinog stana bez obzira na pravo svojine, zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice, zabrana daljeg uznemiravanja. Mera zatite od nasilja u porodici moe trajati najvie godinu dana, u ta se uraunava i vreme provedeno u pritvoru kao i lienje slobode u vezi sa krivinim delom. (l. 198) Ovim zakonom poveana je uloga organa starateljstva u parnicama u zatiti od nasilja u porodici. Organ starateljstva moe da se pojavi kao tuilac (l. 284), kao vetak (l. 286) i kao pomoni istrani organ kada to zatrai sud. Kada je u pitanju postupak u sporu u zatiti od nasilja predviena je hitnost postupka tako to je prvo roite zakazano za 8 dana od dana kada je sud primio tubu, ali se ne navodi rok za sledea roita to omoguava dugo trajanje suenja.

27

Brak, porodica i odnosi u njoj takoe su zatieni Krivinim zakonikom (KZ) koji je usvojen 29. 9. 2005., a stupio na snagu 1. januara 2006. godine. lan 194. inkriminie nasilje u porodici, koje obuhvata pretnje nasiljem, drsko i bezobzirno ponaanje, a titi se i spokojstvo lana porodice, tako da se prepoznaje i psihiko nasilje. Moe se diskutovati da propisana maksimalna kazna od godinu dana nije dovoljna s obzirom na uestalost ovog oblika nasilja. Kvalifikovani oblici nasilja u porodici postoje ukoliko je korieno oruje ili opasno orue, ako je nastupila teka telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja, i ako je delo uinjeno prema maloletnom licu, ili je nastupila smrt lana porodice (l. 194, stav 2, 3 i 4). Krivini zakonik je kompatibilan sa PZ, tako da je inkriminisano krenje mere zatite od nasilja koje je nasilniku odredio sud prema PZ. Ostaje nedoreeno ko moe biti objekt ovog krivinog dela a ko izvrilac jer KZ ne odreuje ko sve mogu biti lanovi porodice. Nedovoljna efikasnost i eventualni problemi tokom sudskih postupaka mogu se javiti zbog ove neodreenosti pojma lana porodice. Vaei Krivini zakonik RS propisuje blae kazne za poinioce nasilja u porodici nego raniji zakonski propisi, naime lan 118a Krivinog zakona o kome e dalje biti rei. Poetak sankcionisanja nasilja u porodici u Srbiji obeleava donoenje Zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakona Republike Srbije iz 2002. godine koji inkriminie nasilje u porodici, u lanu 118a: (1) Ko upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da e napasti na ivot ili telo povreuje ili ugroava telesni ili duevni integritet lana porodice, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Ako je pri izvrenju dela iz stava 1. ovog lana korieno oruje, opasno orue ili sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda ili trajno i teko naruavanje zdravlja lana porodice ili je delo izvreno prema maloletniku, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do deset godina. (4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lana porodice, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina."

KZ 2002. god.

KZ 2005. god.
28

Primena nasilja, pretnja, ugroavanje telesnog integriteta i duevnog stanja Ako je pri izvrenju korieno opasno oruje ili orue Ako je nastupila teka telesna povreda ili je delo uinjeno prema maloletniku Ako je nastupila smrt

Novana kazna Kazna zatvora do 3 godine

Novana kazna Kazna zatvora do 1 godine

Kazna zatvora od 6 meseci Kazna zatvora od 3 meseca do 5 godina do 3 godine Kazna zatvora od 2 do 10 Kazna zatvora od 1 do 8 godina godina Kazna zatvora najmanje od Kazna zatvora od 3 do 12 10 godina godina

Tabela preuzeta sa web stranice Beogradskog centra za ljudska prava http://www.bgcentar.org.yu/

Razlozi ovako drastinog smanjenja kazni traeni su u sudskoj praksi. Najvaniji je da su propisane kazne bile jako visoke tako da su sudovi uvek izricali minimalne kazne i uzimali u obzir jedino olakavajue okolnosti. Na teritoriji Beograda, zahvaljujui akciji B92 i Savetovalita protiv nasilja u porodici, koju su podrale brojne kompanije i pojedinci, kao i gradske vlasti 22. novembra 2007. otvorena je Sigurna kua za ene i decu rtve porodinog nasilja, prema modelu preporuenim od strane Saveta Evrope. Sigurna kua je prilagoena potrebama ovih grupa, nalazi se na tajnoj lokaciji iz razloga sigurnosti i bezbednosti i moe primiti 28 osoba. Pored osnovnih potreba (stanovanje, hrana i sl.) omoguena je i edukacija, psiholoka, pravna i medicinska pomo enama i deci. Do kraja ove godine predviena je izgradnja jo jedne Sigurne kue. Novi Sad je takoe, u saradnji sa Savetovalitem protiv nasilja u porodici, izgradio Sigurnu kuu to je projekat finansiran i pomognut gradskim budetom. Nalazi se pri Centru za socijalni rad Novi Sad i predstavlja oblik drutvene zatite ena i dece ugroenih porodinom nasiljem. Funkcija Sigurne kue je da obezbedi fiziku i egzistencijalnu sigurnost, psihosocijalnu podrku i pravnu pomo. U funkcionisanju ova Sigurna kua se koristi iskustvima beogradskog Sklonita za ene osnovanog 1994., uike Sigurne enske kue, kao i modelima stranih zemalja.

IV RASPROSTRANJENOST PORODINOG NASILJA U SRBIJI

29

Tzv. crna brojka nasilja u porodici je izuzetno velika, a iskustva nevladinih organizacija, SOS linija i Centra za socijalni rad pokazuju da na jedan prijavljen sluaj nasilja u porodici dolazi jo najmanje 20 neprijavljenih. Istraivanje nasilja u porodici Viktimolokog drutva Srbije izvreno 2001. godine na teritoriji Beograda, Subotice, Novog Sada, Uica, Zajeara, Nia i Vrnjake Banje, obuhvatilo je uzorak od 700 punoletnih ena iz pomenutih gradskih, kao i seoskih sredina. Ovo istraivanje, koje je trebalo da utvrdi u kojoj meri su ene u Srbiji ugroene nasiljem u porodici, imalo je za cilj uvid u rasprostranjenost, strukturu i karakteristike nasilja. Ispitivano je brano nasilje, nasilje prema starim licima i nasilje roditelja prema punoletnim kerkama, kao i eventualni drugi oblici nasilja. Pokualo se saznati i kako ene poimaju nasilje i mogua pravna reenja, u kojoj meri su spremne da ga prijave i zatrae pomo dravnih organa i nevladinih organizacija koje se bave ovim problemom. Istraivaice su ispitivale i uzroke nasilja, pre svega ekonomske faktore, uticaj rata i nasilja u primarnoj porodici rtve i nasilnika. U prikupljanju podataka koriena je viktimoloka anketa i feministika metodologija. Porodino nasilje, definisano za potrebe ovog istraivanja, se shvata kao psihiko, fiziko i seksualno nasilje koje prema punoletnim osobama enskog pola vre brani i vanbrani (sadanji i bivi) drugovi, lanovi porodice, bez obzira da li ive u istom domainstvu sa njima ili ne, kao i osobe sa kojima dele isto domainstvo (stambeni prostor u celini) bez obzira da li su u srodstvu sa njima ili ne. Rezultati o rasprostranjenosti nasilja u porodici govore da skoro svaka druga ispitana ena (46.1%, njih 323) doivljava neki oblik psihikog nasilja u porodici. Svaka trea ena (30.6%, njih 214) doivi fiziki napad od lana porodice, dok se svakoj etvrtoj (26.3%, 184) preti nasiljem. U 7.4% nasilje nad enama obuhvata i upotrebu oruja ili orua kojima bi joj se mogle naneti ozbiljne povrede. Seksualno nasilje u porodici nakon punoletstva doivelo je 8.7% (61) ispitanica, i to od strane mua ili partnera (88,5%), odnosno biveg partnera (8,2%), dok je u manjem broju sluajeva seksualni nasilnik svekar, zet ili drugi lan porodice.Tri ispitanice su u porodici doivele seksualni napad ili prisilu od strane vie nasilnika. U svim oblicima nasilja nasilnik je najee mu ili partner u 63.5% sluajeva psihikog nasilja, 72.8% pretnji, 74.8% fizikog nasilja, 75% upotrebe oruja i 88.5% seksualnog nasilja. Pored partnera, kao nasilnik se esto pojavljuje i otac. Najee, nasilje je postojalo kako u primarnoj porodici rtve, tako i nasilnika.
30

Primeena je visoka korelacija izmeu pretnji i fizikog nasilja kao i upotrebe oruja, to govori u prilog tome da se najvei broj pretnji zaista i ostvaruje. Kada je re o rtvama psihikog nasilja, primeena je povezanost sa starou ispitanica ukazuje se na rizinost zrelih godina kada su ene uglavnom u braku, tako da je starost ena koje trpe psihiko nasilje u vezi sa njihovim branim statusom. Najvie je rtava meu enama bez ikakvog obrazovanja, ili nieg obrazovanja. Zanimljivo je da se kao izuzetak pojavljuju ene sa magistraturom i doktoratom one u velikoj meri trpe porodino nasilje (56.3% njih trpi psihiko nasilje). Nasilje je uestalije u porodicama gde je materijalna situacija konstantno loa, ili se postepeno pogoravala, a naroito u onim porodicama gde je stanje ponovo loe posle perioda poboljanja. Ista je slika i sa jako loim stambenim uslovima ivota. Pretnje fizikim nasiljem najee dolaze od partnera ili mua (72.8%), oca (14.7%), brata ili sestre (6.0%), majke (4.9%) ili biveg partnera (4.9%). U 15.2% vie od jedne osobe u porodici preti eni fizikim nasiljem. Najmanje pretnji je zabeleeno meu mlaim enama uzrasta 1825 godina (18.5%), a najvie kod ena iznad 65 godina koje su prijavile da su nekad doivele pretnje u porodici svaka trea ili njih 32.7%. Najvie rtava pretnji je meu enama u vanbranoj zajednici (57.7%) a najmanje pretnji je meu neudatim enama, te se i ovde brani status pokazuje kao relevantan. Najvie pretnji je meu nezaposlenim enama i domaicama, bez obrazovanja i sa nezavrenom osnovnom kolom. Najvei procenat pretnji je uoen meu Romkinjama - 50%. Najvei procenat rtava fizikog nasilja je meu enama preko 65 godina, zatim kod ena koje ive u vanbranoj zajednici (65.4%), meu nezaposlenim enama (svaka trea) i domaicama (svaka druga), meu enama bez ili nieg obrazovanja, sa izuzetkom 37.5% ena sa doktoratom ili magistraturom koje su prijavile fiziko nasilje. Manje je fizikog nasilja u porodicama gde je materijalna situacija stabilna i zadovoljavajua, i obrnuto. Vie je nasilja u porodicama gde je ena glavni hranilac porodice (38.2%). Seksualno nasilje u porodici je doivelo 8.7% ispitanica. Ono je primeeno u onim porodicama gde je tradicionalna uloga mukarca kao hranioca porodice ugroena, dakle nasilnici se ee sreu meu mukarcima koji konstantno zarauju manje od ene (19.6%). To moe ukazivati na odraz njihove frustracije usled nemogunosti da se realizuju na poslovnom i socijalnom planu, dakle kao vid muke dominacije nad enom.
31

Autorke su primetile da je ova vrsta nasilja veoma delikatna te da veliki broj ena ovakva iskustva dri u tajnosti ili porie. Meu enama rtvama fizikog ili seksualnog nasilja njih 62% smatra da poslednji sluaj nasilja koje su doivele predstavlja kriminal, dok njih 38% smatra da nije re o kriminalu. Meu ovih 38% ima ena koje su obrazovane i koje zapravo ne znaju ta se pod kriminalom podrazumeva, te autorke nastoje da otkriju ta se krije iza ovakve percepcije. Zato ene kriju i ne prijavljuju nasilje, niti ga shvataju kao takvo? Svakako da uticaj socijalizacije i patrijarhalni poredak imaju presudan znaaj. I njihova percepcija i reagovanje su delom drutveno kulturno uslovljeni, pored individualnih karakteristika. Autorke su nastojale i da stvore profil nasilnika setom pitanja o poslednjem pretrpljenom sluaju nasilja. U 71.6% sluajeva nasilnik je bio mu-partner, u 9.6% otac, 2.8% majka, sin, kerka, zet i snaha su bili nasilni u dva sluaja, brat-sestra u 4.8%, bivi mu u 2.0% i svekar u 1.6%. Najzastupljenija starosna kategorija nasilnika je od 33-48 godina, i to 41.6%. U 64% sluajeva su zaposleni, najee su to osobe sa zavrenom srednjom kolom 51.2%. I meu nasilnicima ima onih sa viom kolom i fakultetom 22.4%, i 2% onih sa magistraturom i doktoratom. Uzevi u obzir drutvenu situaciju u Srbiji, ratove i ekonomsku depresiju, moe se dodati i da uestvovanje u ratu kombinovano sa ostalim faktorima, doprinosi nasilnom ponaanju prema enama. Posledice nasilja po ene su mnogostruke. Pored fizikih (modrice, posekotine, opekotine, prelomi i iaenja, komplikacije u trudnoi) ivot u nasilju ima i ozbiljnije, psihike posledice sabotirajui normalno funkcionisanje osobe. Tako su ispitanice nabrojale posledice u vidu smanjenog samopotovanja, depresije, nesanicu, izolovanost ili izbegavanje kontakata, strahove kao posledicu napada, psihiku ili fiziku bolest, kao i vie razliitih posledica zajedno. Kao pitanje namee se zato ene trpe nasilje koje im se deava, zato ne naputaju nasilnike? Najvei broj ena iz uzorka je pokualo, razmiljalo ili je uspelo da napusti nasilnika 51.6%. Meutim, svega 18.4% ena je zaista uspelo da napusti nasilnika. Meu presudnim iniocima ostajanja u vezi sa nasilnikom javljaju se egzistencijalni problemi, materijalno stanje ena, zatim nemogunost reenja stambenog pitanja. S druge strane, ekonomska nezavisnost je najvaniji faktor koji utie na eninu odluku da napusti nasilnika o emu govori podatak da je to uinilo 60.1% ena koje su sebe navele kao glavnog hranioca porodice. Veza je primeena i izmeu naputanja nasilnika i povreda koje su eni nanete, u tom smislu to sa povredama raste verovatnoa da e ena to uiniti. Pored navedenog, tu su jo i briga i strah za decu, nada da e nasilje prestati i odsustvo podrke porodice i drugih bliskih osoba. Kada su deca u pitanju, ene strahuju da im nasilnik nee dozvoliti da ih povedu sa sobom ili da, pak, nee pripasti njima u
32

sluaju razvoda. Istraivanja su pokazala da je jedna od taktika nasilnika smenjivanje loeg i dobrog ponaanja gde on obeava da e se promeniti, postati bolji. ene stoga gaje nadu da e se nasilnik popraviti i ostaju u krugu nasilja. Uloga porodice je od izuzetnog znaaja, mada dvostrukog. Iako moe biti glavna pomo u inu ostavljanja nasilnika, zabeleeni su sluajevi u kojima upravo porodica insistira da se rtva vrati nasilniku po logici patrijarhalnog vaspitanja po kome je razvod loa stvar i nosi stigmu i drutvenu osudu tako da ena nasilje doivljava kao svoju sramotu i krivicu. U svakom sluaju, ene imaju vie poverenja u porodinu podrku nego podrku institucija kojima se retko obraaju za pomo. Kada je u pitanju obraanje policiji, samo 16.8% ena je prijavilo nasilje istoj. Meu razlozima neprijavljivanja nasilja policiji ispitanice su navele: zbog straha od jo veeg nasilja (14.4%), bilo me je sramota (35.6%), mislila sam da to nije tako ozbiljno da bih zvala policiju (37.0%), ne verujem da bi policija mogla da pomogne (18.8%), ja znam iz svog iskustva da policija ne eli da se mea u ovakve stvari (9.1%), ja znam iz iskustva drugih da policija nije efikasna u ovakvim sluajevima (6.7%), nisam znala kako da to uinim (2.4%), drugi razlozi (24.5%), vie razloga (34.1%). Veina ispitanica koje su prijavile nasilje policiji nije zadovoljna nainom na koji je policija reagovala, odnosno kako su bile tretirane (njih 59.5%). U objanjenju ovoga moe se navesti i sekundarna viktimizacija ena od strane policije, potom, ene su navele nezainteresovanost i inertnost, neefikasnost i nemeanje policije pod izgovorom da nemaju ovlaenje ili da je stvar kao takva privatna. 3.6% ispitanica je reklo da je usled nasilja protiv nasilnika voen sudski postupak, a u 71.6% za nasilje su znali lanovi domainstva. Samo njih 9.6% se obratilo Centru za socijalni rad, a njih 14.8% je zatrailo pomo medicinske ustanove. 66.9% ena upoznato je sa postojanjem nevladinih organizacija koje pruaju pomo rtvama nasilja, to je u pozitivnoj vezi sa obrazovanjem ispitanica. Ipak, retko koja od njih, svega 2.4%, se obratila SOS telefonu ili nevladinoj organizaciji za pomo. Na kraju, 98% ovih ena smatra da drava treba da preduzme neto u cilju eliminacije porodinog nasilja, to ukazuje na visok stepen osveenosti ena u Srbiji. Istraivanje je pokazalo da je porodino nasilje u znaajnoj meri prisutno u Srbiji, i da ima dugorone posledice po psiho-fiziko zdravlje ena, te da se generacijski prenosi. U odnosu na okolne zemlje, kao i zapadne, fiziko nasilje u Srbiji je znatno prisutnije. Pravilnost je da je nasilnik najee mukarac (suprug/partner) i da se nasilje vri u alkoholisanom stanju, a nisu zanemarljivi ni podaci o upotrebi oruja. Utvreno je da
33

ekonomska nesamostalnost, kao i ekonomska ugroenost generalno, stoje u korelaciji sa nasiljem mukaraca i odnosima u porodici. Patrijarhat u kombinaciji sa ekonomskim problemima glavni su uzroci nasilja u Srbiji, te kada govorimo o prevenciji istog pre svega treba uzeti u obzir socijalizaciju u duhu ravnopravnih odnosa i balans socijalnog i ekonomskog poloaja mukaraca i ena. Specifian drutveni uzrok nasilja u Srbiji predstavlja i rat. Problem neprijavljivanja nasilja nadlenim organima ukazuje na nunost promene u pristupu problemu od strane policije kao i potrebu za adekvatnim zakonskim reenjima. Kao rezultat nastale svesti o opasnosti porodinog nasilja, autorke su napravile Model pravne zatite od nasilja u porodici, sa ciljem stvaranja obuhvatne pravne zatite ena rtava nasilja. Jo jedno zanimljivo istraivanje sprovela je Vesna Mileti Stepanovi, objavljeno u delu Nasilje nad enama u Srbiji na razmei milenijuma, ija je osnova magistarski rad iste autorke odbranjen 2004. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Za potrebe ovog istraivanja autorka je pojam nasilja nad enama u porodici operacionalizovala kao aktivno i pasivno nasilje. Pasivno nasilje obuhvata linije patrilinearnosti i patrilokalnosti kao i sistemske seksistike rizike koji se manifestuju kao autoritarni porodini odnosi. Ova vrsta nasilja obuhvata podrivanje fizikog statusa ena u vidu nasilja nad zdravljem, zatim podrivanje psiholokog poloaja ena (obuhvata emociolnalno nasilje, seksualno nasilje, motivaciono nasilje i kognitivno nasilje), te podrivanje ekonomskog poloaja ena. Predmet istraivanja su rutinizovana ponaanja koja ine rodni habitus (u skladu sa teorijom Pjera Burdijea) operacionalizovana kao aktivno nasilno ponaanje (ANP) u porodici. Kao pokazatelj konstruisan je indeks nasilnosti zasnovan na merenju intenziteta i uestalosti ANP nad enama u porodici. Meu vrstama aktivnog nasilnog ponaanja autorka razlikuje: (prema uestalosti) Vikanje, vreanje (najuestalije) Uskraivanje panje Uskraivanje novca Uskraivanje slobode kretanja Bacanje i razbijanje Pretnje Udaranje
34

Zanimljivo je da u Srbiji na razmei milenijuma jedna relativno zastarela forma porodice vertikalno proirena porodica (zajednica porodice prokreacije i roditeljske porodice, najee muevljeve) i dalje pokazuje veliku uestalost. Ova forma porodice, kako istraivanje pokazuje, predstavlja visok nivo rizika za nasilje te su u tom smislu mlade ene posebno izloene istom. Karakteristian je sluaj tzv nasilnikog trougla gde je ena rtva nasilja kako supruga tako i njegove porodice. Autorka ukazuje na nekoliko paradoksa karakteristinih za nasilje nad enama u Srbiji. Alkoholizam, veoma rasprostranjena pojava u Srbiji meu aktivnom populacijom, koncipira se kao socijalno-medicinski poremeaj, to daje osnove za tretman istog kao potencijalne antisocijalnosti. Posmatrano u okviru rodne ose, ova anti-socijalnost se ispoljava kao rizino nasilno ponaanje alkoholiara-mukarca i deo je svakodnevice ena. Tretmani alkoholiara obuhvataju porodinu terapiju to ene rtve nasilja od strane alkoholiara-supruga ukljuuje u proces leenja te im namee tradicionalnu ulogu negovanja i brige za bolesne tj. sopstvene nasilnike. Emocionalno menaderstvo, tradicionalna uloga ena, predstavlja pokuaj reavanja problema na nenasilan i konstruktivan nain. Istraivanje pokazuje da je i dalje ena ta koja je maksimalno angaovana kao emocionalni menader u porodici. Ostali lanovi porodice pokazuju malo, ili nikakvo, interesovanje za reavanje konflikata.

Meu razlozima ANP izdvojene su tri grupe: 1. Novani problemi, koji uestvuju sa 36,8% u uzorku 2. Subjektivni brani razlozi (32,7%) koje ine Zanemarivanje porodinih obaveza od strane supruga, odnosno poremeene brane uloge, Opijanje/droga Neverstvo/ljubomora

3. Problemi vezani za decu (12,3%) zanemarivanje kolskih i porodinih obaveza od strane dece. Nezaposlenost jednog od partnera je znaajan faktor uslovljavanja ANP nad enama u porodici. Faktor visokog rizika je neaktivnost odnosno nezaposlenost mua (netradicionalni oblik nasilja). Ako je izlazak u javnu sferu rada u skladu sa tradicionalnim polnim ulogama, tj
35

mukarac je izdravalac, postoji povean rizik od ANP nad enama u porodici. Meutim, ako izlazak u javnu sferu nije u skladu sa tradicionalnim polnim ulogama, te ena postane izdravalac postoji jo vei rizik od ANP nad enama, kao to je sluaj sa Srbijom u periodu transformacije. Izenauju podatak istraivanja je da najvei stepen nasilja nad enama postoji u vanbranim zajednicama. Vanbrana zajednica u Srbiji nije alternativna, transformisana forma partnerskog ivota (kako je koncipirana u razvijenim zapadnim zemljama) ve potpuno utilitarna, tradicionalna zajednica koju karakterie nesmetano nasilje nad enama. Dakle, nema sutinske transformacije, ve samo promene forme dok sadraj ostaje isti. Tabele koje slede preuzete su sa web site-a Republikog zavoda za statistiku. Iz prikazanih tabela moe se uoiti drastian porast broja punoletnih lica prijavljenih za krivino delo nasilje u porodici, i to od perioda kada je inkriminisano tj 2002. godine to moe da se protumai kao dobra implementacija ovog zakona u praksi. Ova hipoteza e biti proverena u istraivanju koje e biti prikazano u posebnom poglavlju. Veina prijavljenih osoba je mukog pola, to odgovara ueu mukaraca u kriminalitetu spram ena. Iz tabele gde su prikazani podaci o broju osuenih lica prema polu, vidimo da je razlika izuzetno velika proseno 90% osuenih mukaraca i 9% osuenih ena, za sva krivina dela. Moe se primetiti tendencija blagog porasta broja osuenih ena i blago opadanje broja osuenih mukaraca.

Prijavljena punoletna lica za nasilje u porodici 2002 2006.

2002 % 2003 % 2004 % 2005 % 2006 2191 142 473 5 41 1672 % 100,0 6,5 21,6 3,5 1,9 76,3

192 100,0 14 44 1 6 141 7,3 22,9 0,5 3,1 73,4

664 100,0 29 178 27 459 4,4 26,8 4,1 69,1

1009 100,0 56 251 46 712 5,6 24,9 4,6 70,6

1397 100,0 85 366 1 39 991 6,1 26,2 1,2 2,8 70,9

Izvor: Republiki zavod za statistiku Republike Srbije

36

suena punoletna lica prema polu, 2002 - 2006.

2002 % 2003 % 2004 % 2005 % 2006 41422 3930 37492 % 100,0 9,5 90,5

33675 100,0 2860 30815 8,5 91,5

33017 100,0 2853 30164 8,6 91,4

34239 100,0 2973 31266 8,7 91,3

36901 100,0 3293 33608 8,9 91,1

Izvor: Republiki zavod za statistiku Republike Srbije

V ISTRAIVANJE - STUDIJA SLUAJA NASILJA U PORODICI Osnovu za studije sluaja koje slede ine pravnosnani sudski predmeti Okrunog, Prvog i Drugog optinskog suda u Beogradu, odnosno predemeti u vezi sa lanom 194. Krivinog zakonika RS i lanom 118a dopunjenog i izmenjenog izdanja Krivinog zakona RS. Istraivanje je sprovedeno tokom januara i februara 2008. godine. Predmeti su razgledani u Okrunom sudu i Prvom optinskom sudu u Beogradu. Cilj istraivanja je bio uvid u sudsku praksu u vezi sa lanom o nasilju u porodici Krivinog zakona, kao i ilustrovanje teorije primerima iz sudske prakse. U tom cilju, obavljen je i razgovor sa sudinicom Sneanom Nikoli Garoti koja je senzibilisana za problematiku rodno zasnovanog nasilja, a takoe, od velike pomoi u istraivanju je bila i portparolka Okrunog suda Ivana Rami. Iako je istraivanje originalno zamiljeno tako da ravnomerno prikae primere gde su ene rtve i one gde su one poinioci nasilja u porodici, i trebalo je da se odnosi samo na teka krivina dela (za koja je predviena kazna zatvora preko 10 godina, a za koja je nadlean Okruni sud u Beogradu) to nije bilo mogue iz vie razloga, na koje mi je pomenuta sudinica ukazala.
Najpre, s obzirom na to da je zakon relativno skoro donet (lan 118a KZRS - 2002.,

lan 194 KZ - 2006.), malo je predmeta koji su do sada okonani jer je uobiajena praksa da suenja dugo traju.
37

 Krivina dela sa elementima nasilja u porodici se u sudskoj praksi najee tretiraju

ne kao takva, ve kao dela iz domena opteg kriminaliteta, na primer, kao ubistvo (lan 47 kazna zatvora najmanje 7 godina, l 48, l 49 KZRS), ili pak kao teka telesna povreda (lan 53 KZRS kazna zatvora maksimalno, u sluaju da povreeni umre usled tih povreda, 12 godina). Pri tome, klasifikacija predmeta nije takva da se recimo, iz predmeta koja se odnose na ubistvo, moe prepoznati koji od njih se odnose na ubistvo u okviru porodice. Imajui u vidu udeo ena u optem kriminalitetu (stopa enskog kriminaliteta je znatno manja od stope mukog) mali je broj predmeta u kojima su ene poinioci nasilja u porodici. Usled ovih problema, istraivanje je uglavnom organieno na predmete Prvog optinskog suda, koji je nadlean za laka krivina dela. Meutim, ni ovde nije pronaen nijedan predmet gde je ena poinilac nasilja u porodici. Dva predmeta su razgledana u Okrunom sudu u jednom je ena poinilac porodinog nasilja, a u drugom je ena rtva pri emu je Okruni sud uvaio albu prvostepenog, Drugog optinskog, suda na presudu. Istraivanje je uraeno samo na osnovu dokumenata sudskih predmeta koji obuhvataju: osnovne podatke o okrivljenom-oteenom tj. ime i prezime, datum roenja, mesto roenja i stanovanja, zanimanje i strunu spremu, brani status, imovinsko stanje, broj dece, zatim krivinu prijavu, istragu, podnetu optunicu, podatke dobijene od strane Ministarstva unutranjih poslova, odnosno zabeleke policije sa lica mesta, izvode iz kaznene evidencije, beleke sa sasluanja svedoka, kao i okrivljenih, beleku sa glavnog pretresa, izvetaje lekara specijalista, sudskih vetaka, u nekim sluajevima i izvetaje Centra za socijalni rad i Instituta za mentalno zdravlje, te presudu i obrazloenje iste sa svim datumima. I sami problemi koji su iskrsli tokom istraivanja pruaju zanimljive podatke. Iako je zakon kojim je inkriminisano nasilje u porodici donet jo 2002. godine, suenja jo uvek predugo traju i sporo tee implementacija Zakona (ovog lana) u sudskoj praksi. Takoe, podatak o tome da se dela nasilja u porodici vode kao dela iz domena opteg kriminaliteta potvruju ovo. Problemi se javljaju prilikom primene ovih zakona koji sami po sebi predstavljaju pozitivne pomake u pravcu reavanja problema porodinog nasilja. Iako zakoni predviaju odgovarajue mere zatite i hitnost postupka sudovi se opiru u tom smislu to retko izriu mere zatite, ne smatrajui ih efikasnim, a suenja esto predugo traju, to potvruju studije
38

sluaja koje slede. Takoe, sudovi su skloni da izriu minimalne kazne za krivina dela nasilja u porodici, uzimajui u obzir olakavajue okolnosti.

5.1. PREDMET PRVOG OPTINSKOG SUDA, OKRIVLJENI MP SP je u braku sa M.P. od 1998. godine, i sa njim ima dvoje maloletne dece, kerke od 7 i 3 godine (u vreme izvrenja krivinog dela). Njen suprug, MP ima 46 godina, roen je i ivi u Beogradu, zavrio je Geoloki fakultet, sa zvanjem inenjera geotehnike. SP takoe ima 46 godina, roena je u Lazarevcu a po zanimanju je gradski komunalni inspektor. Njih dvoje su kao kolege radili zajedno u Gradskoj upravi u dva razliita sekretarijata, ona kao komunalni inspektor, a on kao samostalni struni saradnik. SP je podnela krivinu prijavu protiv MP 31.05.2005. jer je, kako u istoj navodi, poslednjih mesec i po dana suprug konstantno psihiki i fiziki maltretira, udara je akama po telu i glavi,
39

upa za kosu i udara nogama po telu, naziva je pogrdnim reima (kurvo jedna) i preti da je to tek poetak batinanja. Prvi fiziki napad dogodio se 27.03.2005. kada je MP udarao akama po licu i telu to je izazvalo modrice i rasekotine na njenom telu, meutim, tada se nije javila lekaru. 13. 05.2005. tukao je sat vremena pesnicama i nogama po telu, oborio je na pod i utirao nogama u glavu, kada joj je pukla arkada. Ovog puta otila je u Kliniki centar i pozvala policiju koja je MP odvela u stanicu i zadrala ga do jutra. Prema izjavi Ministarstva unutranjih poslova MP je te noi priveden u Odeljenje unutranjih poslova Palilula pri emu mu je ef smene odredio zadravanje do otrenjenja jer je bio u alkoholisanom stanju, te je potom puten kui a protiv njega je podneta prekrajna prijava Gradskom sudiji za prekraje. Prema izjavi SP koju daje na sasluanju kao svedok, od poetka braka MP se na momente ponaa udno iz ista mira je udari pesnicom u glavu vie puta, potom se smiri i izvinjava objanjavajui to svojom plahom naravi. Takve stvari su se dogaale u prvoj godini braka, mada retko, ali u poslednjih par meseci nasilje je kulminiralo, da bi marta 2005. stanje postalo nepodnoljivo. Do tada ga nije prijavljivala policiji, niti se ikome obraala za pomo. Verovala je da brak moe da opstane i elela da ouva porodicu, te mislei da je takvo ponaanje privremeno povlaivala mu je. Kako je teorijski pregled pokazao, ovakav nain razmiljanja je vrlo karakteristian za ene u patrijarhalnom drutvu Srbije, u kome se od njih oekuje da sauvaju brak i porodicu i budu emocionalni menaderi u porodinim konfliktima. Najee ena nije u mogunosti da pomogne sebi, a drutvene norme i internalizovan sistem vrednosti jo vie oteavaju njeno odvajanje od nasilnika. Strah, okolnosti loeg materijalog poloaja i finansijske zavisnosti, kao i nedostatak podrke predstavljaju veliki izazov eni koja trpi nasilje. Njeno miljenje o razlozima nasilja je da je MP ljubomoran i stalno sumnja da mu je neverna, pored toga i alkohol je verovatan uzrok. MP je uvek povremeno pio, ali od poetka 2005. pije svakodnevno. Posle posla bi se povukao u podrum gde je obino pio, a kada bi se vratio odatle poelo bi psihiko maltretiranje sa optubama da ga vara, i da prizna sa kim. Ponekad je u pitanju samo verbalno psihiko maltretiranje, ponekad je fiziko - udarci pesnicom u glavu, u zadnje vreme sve ee je fiziki nasilan. Upuuje joj pretnje poput Tui u te sve dok ne saznam sa kim me vara, sa kim se jebe, izbaciu te iz kue i sl. Vrea je i omalovaava pred decom, naziva je kurvom. Jednom prilikom je udario dok je drala mlae dete u naruju koje je sklonila. Veliki uticaj na enu rtvu imaju ovakve situacije, gde se dovodi u pitanje njen prag tolerancije na nasilje. Ako je ve sposobna da sama trpi nasilje, da li je sposobna da dozvoli da deca posmatraju to nasilje, ili jo gore, da ona budu izloena istom? Kod mnogih majki ovaj trenutak je presudan u odluci da napuste nasilnika. Sa druge strane,
40

njeno samopotovanje je potpuno uniteno ovakvim psihikim maltretiranjem i iznurivanjem. Kada je u pitanju ljubomora ve je bilo rei o tome, ona se moe posmatrati i kao nesigurnost nasilnika i njegov pokuaj uspostavljanja kontrole nad rtvom. Kada su nade presuile, i kada je shvatila da ne moe vie da trpi nasilje te veeri izmeu 12 i 13. maja 2005. odluila je da zatrai pomo. Nekoliko dana nakon dogaaja bila je u kui, dok nije saznala za Sigurnu kuu odnosno prihvatilite u Dalmatinskoj ulici. 18. maja je otila tamo i povela decu sa sobom. Za ovakav potez trebalo je jako mnogo snage i hrabrosti, nesumnjivo. Kada se MP vratio iz stanice milicije, pokuao je da se pomiri sa njom, molio je da mu oprosti, meutim SP je ve donela odluku da ne eli da ima nita sa njim. Kako su oboje uzeli godinji odmor na poslu, nisu se tamo sretali nakon incidenta. On ne zna gde se ona nalazi, viaju se samo dva puta nedeljno kada on via decu i jedina komunikacija izmeu njih formalna je i tie se dece. Od incidenta je zapoeta i brakorazvodna parnica. Prema izvetaju lekara specijaliste podnetom istranom sudiji, na osnovu lekarske dokumentacije iz Klinikog centra gde je SP pregledana 13.05.2005. ustanovljeno je da postoji nagnjeina i krvni podliv, odnosno hematom u predelu glave i grudnog koa dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua tj pesnice u ovom sluaju, ime su SP zadate lake telesne povrede. Kako MP nije primao sudske pozive, zakazano sasluanje i glavni pretres su bili odloeni. SP se nije odazvala kao svedok, tj nije pronaena na adresi (u tom trenutku bila je u prihvatilitu), kao ni policija. Na glavnom pretresu 18.01.2007. MP je sasluan kao okrivljeni. On se ne osea krivim, kae da nikad nije bio agresivan prema SP za vreme braka, niti je ijednog momenta ugrozio njen telesni integritet i duevno stanje za ta je optuen. Smatra da nije takva osoba i da je nikad ne bi udario, naprotiv sve vreme je pokuavao da sauva brak i skladne odnose u porodici. Takoe navodi da nije zavisan od alkohola, pije povremeno kao i svi ostali, i nije agresivan kada popije. Tvrdi da su se rastali u maju kada je ona otila i pozdravila se na normalan nain, poljubila ga i rekla mu da ide kod sestre u posetu sa decom. Bio je iznenaen to se nije vratila, tek kasnije poslao joj je stvari i uo za prijave koje je podnela protiv njega. Njegovi odnosi sa decom su odlini, kae. Ova njegova izjava se moe dovesti u pitanje utoliko to je vrlo nelogino da ima odline odnose sa decom pred kojom je godinama maltretirao
41

njihovu majku. Pored toga, bio je nasilan i prema starijem detetu, prema izjavi majke. U brakorazvodnoj parnici doneta je prvostepena presuda na koju je on podneo albu jer su deca poverena majci uz iskljuivi nadzor i staranje. Njegovo miljenje je da SP nastoji da ga odvoji od dece te ga stoga i prijavljuje i krivino goni, smatra da sa njom neto nije u redu, pri emu izjavu argumentuje time da je njen ujak povredio njenu majku na njivi. Pri tom, ovo je uo od same SP, dotine nije poznavao jer su preminuli pre sklapanja njihovog braka. Suprugu ocenjuje kao povuenu u sebe i cininu, smatra da nije agresivna i incidentna. Takoe, kae da nije video povrede na njoj. Povrh svega, spreman je da se pomiri sa njom, voli je, a voli i decu. U toku suenja SP je neko vreme boravila u prihvatilitu, i kako nema imovine po odlasku iz istog poinje da ivi kao podstanar sa decom. U dokaznom postupku SP je sasluana pri emu je navela da je suprug uglavnom tue nou, pijan, kada se vrati iz podruma. 27.3.2005. isprskao joj je oi sprejom za ienje prozora, da bi nakon toga plakao i kajao se. Tom prilikom nije se obratila za pomo nikome. Do eskalacije nasilja dolazi maja 2005. kada je udarao akom u glavu, pri emu je polomio svoj mali prst. Kukao je kako ga boli, kako joj je tvrda glava, kao u zid da udara. Te veeri je istrala napolje sa mobilnim telefonom, pozvala polociju, a kada su policajci doli MP im je rekao pa ta ako sam je tukao nisam je ubio. Ona mu nikad nije uzvratila udarac, pre svega zato to je jai. Nema porodicu, niti gde da ode. Bilo ju je sramota da se obrati prijateljicama za pomo. ekala je priliku za odlazak, traila je stan i prvi put se obratila njegovoj sestri MP kojoj je poverila da je maltretirana od strane MP. Sestra je dola kod njih u stan i razgovarali su. 13. maja su joj nestala dokumenta iz tane lina karta, ekovna knjiica i vie kartica to je primetila u prodavnici kada je trebalo da plati raun. Kada je to pomenula suprugu pitao je u kom hotelu si izgubila dokumenta?. Tada je zvala njegovu sestru koja je dola po podne i ponudila joj da bude kod nje u stanu. Celu no su sedeli sa sestrom, sa bi SP otila sa decom rano ujutru. U Sigurnoj kui je provela malo vie od dva meseca, nakon ega je iznajmila stan. Nakon mesec dana regulisano je vianje dece sa MP preko Centra za socijalni rad. Krivinu prijavu su pisale pripravnice u savetovalitu, i kako SP navodi, taj posao nije dobro uraen. Branilac je u toku suenja postavio SP pitanje da li je u njenoj porodici bilo telesnog povreivanja, pokuaja ubistva lana, nasilja u porodici. Pitanje je zabranjeno.

42

Kada je razvod okonan prvostepenom presudom ime je odreeno plaanje alimentacije od strane MP kao i model vianja sa decom koja su poverena majci, MP se alio na deo o alimentaciji. Na kraju sasluanja SP navodi da MP kupuje deci stvari koje ona mogu da nose samo kada su sa njim, tj ne mogu ih nositi kui. Navodi da je MP ve bio agresivan prema starijoj kerki. SP ne eli odtetu jer nee pogoranje situacije. Ovde je jasno da SP ne eli da pogorava ve krajnje nestabilno stanje, ali takoe odustaje od svojih prava kako bi harmonizovala odnose, to je karakteristino za enu koja je preplaena nasiljem, re je o specifinoj vrsti povlaivanja nasilniku. Kada je kao svedok pozvana sestra MP-a MP u okviru dokaznog postupka, situacija se znatno zakomplikovala. Naime, MP je poricala da je ikad videla povrede SP, takoe kae da joj se ista nikad nije alila, niti zvala telefonom za pomo. Ona je okirana odlaskom SP, negira da joj se ova poveravala i da su ikad priale o tome. Takoe, tvrdi da joj nije nudila da doe kod nje u stan. Ona nije primetila da MP mnogo pije. Prilikom suoavanja ova dva oprena iskaza MP i SP svaka je ostala pri svojoj izjavi, uz optube MP da SP lae u vezi alkoholisanja. Sudski vetak je izneo miljenje da su SP nanete lake telesne povrede udarcem obuom jer je kao posledica vidljiva oguljena koa. U zavrnoj rei, branilac je izneo stav da okrivljenog treba osloboditi od optube, sa argumentom da je nasilje u porodici kontinuirano nasilniko ponaanje, dakle odvija se u dugim vremenskim intervalima, to ovde nije sluaj. Tvrdi da nema dokaza i da treba izrei najbau kaznu uzimajui u obzir olakavajue okolnosti: da je MP neosuivan, ne vodi se nijedan postupak protiv njega, ima normalan odnos prema deci koju izdrava. Okrivljeni MP je izjavio da mu je ao to se porodica raspala. U argumentaciji branioca moe se primetiti pokuaj svojevoljnog interpretiranja zakona, odnosno korienje injenice da je zakon relativno skoro donet i da praksa jo uvek nije na nivou potpune jasnoe kada je re o svim pojedinostima. Dovoljno je da se nasilje dogodi jednom da bi bilo kvalifikovano kao takvo u vidu lana 194 stav 1 KZ, tj 118a KZ. Pitanje je koliko okrivljeni ima normalan odnos sa decom ukoliko ih zlostavlja, i s obzirom da je njegovo nasilno ponaanje prema majci neskriveno od pogleda dece. Doneta je presuda po kojoj je MP kriv to je od januara do maja 2005. u Beogradu u vie navrata primenom nasilja ugroavao telesni integritet i duevno stanje SP, to je u
43

alkoholisanom stanju istu vreao, udarao, izvrio krivino delo nasilje u porodici lan 194 stav 1 Krivinog zakonika RS, te mu je izreena uslovna osuda odnosno kazna zatvora od 8 meseci koja se nee izvriti ako okrivljeni za vreme od 3 godine od dana pravosnanosti presude ne izvri novo krivino delo. Obavezan je da plati 16000 din na ime trokova krivinog postupka i sudski paual u iznosu od 10000 din u roku od 8 dana. Presuda je doneta, javno objavljena, odnosno postala pravosnana 4.4.2007. Dakle, od uinjenog krivinog dela maja 2005. do pravosnanosti presude prolo je skoro dve godine to je izuzetno dugaak period. Prema izvetaju stalnog sudskog vetaka, specijaliste za psihijatriju, od 26.12.2005. , MP je neurotski strukturisana linost, sa anksioznim i pasivno receptivnim karakterom, ne boluje od duevnog oboljenja, poremeaja, nije duevno zaostao. Za vreme izvrenja krivinog dela bio je u stanju alkoholisanosti, srednjeg stepena, gde mu je sposobnost shvatanja posledica dela bila umanjena do stepena bitnog, ali ne bitno. Nije zavisan od alkohola, te nema potrebe za izricanjem mere obaveznog leenja od alkoholizma. Kada je u pitanju krivino delo koje je poinio vidi se odsustvo uvida u brano partnersku problematiku, emocionalno je anksiozan, nezreo u emocionalnim reakcijama, prosene je inteligencije, snienog voljno nagonskog dinamizma, neurotski strukturisana linost. Projektuje krivicu na suprugu ije distanciranje nije racionalno obradio. Sud je prihvatio SP svedoenje, smatrajui da je bila ubedljivija od sestre okrivljenog. Odbaena je re branioca, argument o kontinuiranosti nasilja, kao neosnovana. to se tie psiholokog odnosa uinioca prema delu, isti je bio svestan situacije, te postupao sa direktnim umiljajem. Kao olakavajue okolnosti sud je uzeo u obzir raniju neosuivanost, i to da je otac dvoje malolotne dece koju izdrava. Nema oteavajuih okolnosti, mada se ima u vidu prekrajna kazna za ugroavanje javnog reda i mira. Javni tuilac je podneo albu Okrunom sudu protiv presude Prvog optinskog suda od 4.4.2007. zbog odluke o krivinoj sankciji. Naime, negiranje poinjenog dela ukazuje na odnos prema rtvi i njegovo dranje posle presude, tj odsustvo kajanja za poinjeno delo. Uzimajui u obzir raniju prekrajnu kanjavanost i linost MP koji je sklon da ne reava konfliktne situacije, zatim imajui u vidu eskalaciju nasilja u drutvu, dat je predlog da Okruni sud preinai presudu i izrekne stroiju krivinu sankciju. Advokat MP je takoe podneo albu (30.5.2007) usled povrede odbredaba krivinog postupka ukazuje na protivrenost da je MP tukao SP sat vremena a zadobila je samo lake telesne povrede. Vreme se ne poklapa sa pregledom u Klinikom centru, do izvetaja specijaliste se
44

lako dolazi, nema dokaza o ranijim povredama (od januara do maja). Pogreno je utvreno injenino stanje, nije prihvaeno svedoenje sestre MP, tj odbaeno je kao pristrasno. Zatim, navodi da se radi o novom krivinom delu (nasilje u porodici) tako da stavovi jo nisu iskristalisani, smatra da je re o delu lake telesne povrede iz lana 122 stav 1 ili 2 KZ, kazna je prestroga, te predlae Okrunom sudu da ukine presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na novi pretres i odluivanje ili pobijenu presudu preinai. Do donoenja zakona koji inkriminie nasilje u porodici 2002. ovo krivino delo se tretiralo upravo kao to je advokat ovde zagovarao, kao delo lake ili tee telesne povrede ve u zavisnosti od konkretnog sluaja, uglavnom - iz domena opteg kriminaliteta. Tenja branioca je bila da vrati vreme unazad i delo koje ima sve karakteristike nasilja u porodici svede na lake telesne povrede kako bi okrivljeni dobio to manju kaznu. Okruni sud je 22.10.2007. uvaio albu javnog tuioca i preinaio presudu Prvog optinskog suda osudivi MP na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca. alba advokata se odbija kao neosnovana. U obrazloenju je navedeno da se uslovnom osudom ne moe postii svrha kanjavanja, imajui u vidu dranje okrivljenog, odsustvo kajanja, odnos prema rtvi, vreme i nain izvrenja krivinog dela kasno u no, iza zatvorenih vrata stana, dugo je trajalo, intenzivno i u prisustvu maloletne dece. Da bi se spreio da dalje vri krivina dela, izrie mu se kazna zatvora. Pravnosnana presuda od 4.4.2007. je preinaena 16.10.2007. i doneta je pravnosnana presuda, kojom je MP osuen bezuslovnom kaznom zatvora od 4 meseca. Na ovom primeru se moe videti senzibilisanost suda po pitanju porodinog nasilja i objektivno posmatranje situacije u kojoj se dve strane direktno sukobljavaju. Neizostravno se postavlja pitanje najboljih interesa dece u ovakvim sluajevima. Dokumenta o zatiti deijih prava postoje i trebalo bi ih imati u vidu kada su ove situacije u pitanju. Zanimljivo je svedoenje sestre okrivljenog koja je oekivano i tradicionalno stala na njegovu stranu, ne razmiljajui o posledicama koje njegovo ponaanje ima za decu izloenu traumatinom iskustvu zlostavljanja majke i razvoda roditelja, kao i ivota u prihvatilitu za rtve nasilja. Moe se rei da je drutvo u ovom sluaju zakonskim putem dobro reagovalo na nasilje u cilju spreavanja istog. Sud je doneo, po mom miljenju, adekvatnu odluku prihvativi svedoenje rtve porodinog nasilja. Diskutabilno je da li je kazna adekvatna ali to je pitanje koje je vezano za vii nivo, odnosno zakonodavnu vlast koja je na prvom mestu i donela odluku o
45

smanjenju kazne putem donoenja novog Krivinog zakonika o emu je ve bilo rei. Ovaj sluaj je karakteristian i utoliko to nasilnik bira rtvu koja ne poseduje socijalni, kulturni, niti ekonomski kapital, nema porodice, ni prijatelja kojima bi se mogla obratiti za pomo, nije zaposlena, te je u stanju potpune finansijske zavisnosti od njega. U takvoj situaciji, ena je bez mnogo izbora i perspektive, tako da nije neuobiajeno da godinama trpi nasilje. Obraanje nevladinoj organizaciji za pomo govori u prilog informisanosti rtve nasilja, neprofitni sektor zaista ima veliku ulogu u ovakvim okolnostima. U ovom konkretnom sluaju ena rtva nasilja je iskoristila svu pomo koja joj je bila dostupna, meutim situacija bi bila znatno okakana da postoji saradnja izmeu institucija, koje oigledno nema u dovoljnoj meri pri emu mislim na preko potrebnu saradnju Centra za socijalni rad, policije, pravosua, i nevladinih organizacija. Potrebno je pre svega raditi na prevenciji, na emu nevladine organizacije ve uveliko rade, zatim adekvatno zakonodavno sankcionisanje rodnog nasilja na nivou drave, brza i efikasna reakcija policije koja dela po slubenoj dunosti, te adekvatne mere Centra za socijalni rad ukoliko su i deca ukljuena to je najee i sluaj, i na kraju odgovarajue suenje i izricanje pravednih kazni i mera zatite oteene strane od strane nezavisnog sudstva i senzibilisanih sudija.

5.2. PREDMET PRVOG OPTINSKOG SUDA, OKRIVLJENI BP BP je roen 4.5.1967. godine (40 godina) u enti, Zrenjaninu. ivi u Bori sa vanbranom suprugom SB. Po zanimanju je graevinski tehniar, zavrio je srednju graevinsku kolu. Ima dvoje dece, jedno sa prethodnom suprugom i jedno sa ovde pomenutom vanbranom suprugom. SB je domaica, roena je 1.6.1961. godine (47 godina) u Beogradu, ivi sa B u vanbranoj zajednici sa kojim ima jedno dete. 8.11.2005. SB je podnela krivinu prijavu protiv BP. Kako u istoj navodi, od maja 2000. ive zejedno u njenom stanu. Njihovo dete AP je roeno 1.3.2002. godine. SB je rtva fizikog nasilja od kako je ostala u drugom stanju - BP je udara pesnicama u glavu, po leima, bubrezima, rukama i nogama, utira je. Udario je po ruci dok je dojila jednomeseno dete, usled ega je dete dobilo kontuzije, povrede na gornjoj usni, prestalo je da jede i spava. Stalno je udara pesnicama ak i dok joj je dete u rukama, dere se na nju i lomi stvari po kui. Poslednji put je pretukao 9.2005. u prisustvu deteta, pri emu je razbio komodu za cipele i telefon, i pretio joj da e je ubiti. Davio je posle detetovog prvog roendana. 30.10.2005. udario je u glavu i pretio joj smru pred detetom u prodavnici Metro. Tada nije mogla otii kod lekara
46

zbog vrtoglavice i munine jer je morala da pazi na dete, ali 28.12.2002. otila je u Urgentni centar tako da ima izvetaj o zadatim povredama. BP uznemirava telefonom njenu majku koja ivi u Nemakoj, a koja je srani i nervni bolesnik, to on zna. SB zove nou, uznemirava je i trai iskljuivo starateljstvo nad detetom. Kako je ova krivina prijava bila neuredna (runo pisana) i bez pozivanja na krivino delo za koje optuuje BP, SB je podnela novu krivinu prijavu 8.12.2005. Prema nalazu specijaliste Urgentnog centra S je imala nagnjeinu potiljano temeno levo, sa hematomom kapaka desnog oka i nosa. BP je ve bio osuivan za nasilje u porodici prema svojoj prvoj supruzi, i bio osuen na uslovnu osudu. Sasluanje SB je odrano 31.8.2006. Tom prilikom rekla je da je pred novu godinu 2003. BP pretukao pesnicama po glavi, kada je i otila u Urgentni centar. Trpela je fiziko i psihiko nasilje, ali nema svedoka za to. Razlog nasilja je, prema njenom miljenju, to to nije htela da ide kod njegovih roditelja. Od incidenta BP ivi kod svojih roditelja u Bori. Od marta dolazi da vidi kerku u stan, SB ne tue vie ali joj preti, psuje je, vrea i psihiki maltretira. Nadala se da e se promeniti. Vie puta je zvala policiju dou i kau da ne mogu da ga isteraju iz stana i odu. Trai zahtev za odtetu, i za materijalnu i za nematerijalnu tetu. Sasluanje BP je odrano 14.9.2006. kada navodi da je u toku njihovog zabavljanja SB bila lan sekte. Iamarao je 2000. jer su njeni prijatelji iz sekte dolazili kui. On je pretio nekim ljudima pa su prestali da dolaze. Kada se rodilo dete doli su i novi problemi ena je veliki potroa a ne radi, kae da je stan njen, i tera ga da ide kui. Kada ode ona ga zove jer joj treba novac. BP navodi da ona njega maltretira, optuuje ga da je vara, kada se igra sa detetom kae da e ga tuiti za seksualno zlostavljanje, te stoga trai neuropsihijatrijsko vetaenje SB. Posle 2000. nijednom je nije fiziki zlostavljao. Ona nee da radi, samo gleda televiziju, spava i pui. On je detetu i majka i otac, kae. Trvdi da je nije tukao pred novu godinu 2003. Zanimljivo je svedoenje BP koji u odbrani navodi da je SB luda, lan sekte i da ne radi nita u kui. Ova argumentacija, pretpostavljam, ide u prilog nastojanju da dobije starateljstvo nad detetom. Prema evidenciji MUP-a BP je osuivan. Prva presuda protiv njega je izreena 22.3.2002. i istog dana postala pravosnana. Doneo je Prvi optinski sud u Beogradu za krivino delo iz
47

lana 54 stav 2 i 1 KZ, (odmeravanje kazne), pri emu mu je izreena kazna zatvora od 4 meseca, odnosno uslovna kazna sa 22.3.2004. kao datumom uslova. Druga presuda je izreena 16.2.2004. za krivino delo iz lana 119 stav 1 KZRS (vai od 12.4.2003.) - nedavanje izdravanja, sa kaznom zatvora od 6 meseci, i uslovnom kaznom sa datumom uslova 16.2.2006. Na sasluanju SB 26.1.2007. ona je izjavila da je policija dolazila vie puta, krajem februara 2004. Potom, 2002., krajem maja ih je zvala jer je udarao, ali nisu doli, savetovali su da ga izbaci iz kue. Septembra 2005. polomio je telefon i komodu za obuu, a poslednji put je udario SB novembra 2006. pesnicom u glavu u predeo slepoonica, lomio je stvari i tukao je. Preti da e je ubiti, uzeti dete, proglasiti ludom, zaklati.. Tukao je i 2001. dok je bila trudna kao i 2002. kada se javila u Urgentni centar. Krila je nasilje jer je bilo sramota, ni porodica ne zna, osim sestre koja je viala nasilje. Od 2002. do 2004. iveli su u istom stanu, onda se on iselio i bio odsutan 4,5 meseci. U novembru 2005. promenila je bravu i podnela tubu i prijavu Centru za socijalni rad. Prema izvetaju MUP-a o intervencijama policije na SB adresi, intervenisali su dva puta u februaru 2004. po prijavi SB. Oboje su dobili upozorenje zbog krenja javnog reda i mira, a prijave nisu podnete. Kasnije, 24.8.2007. podneta je optunica protiv BP od strane Prvog otinskog javnog tuilatva u Beogradu. Prema podacima iz kaznene evidencije presuda je brisana 18.5.2007. od strane Prvog optinskog suda na osnovu lana 98 stav 2 KZRS (vai od 1.1.2006.) - zakonska rehabilitacija. Na glavnom pretresu odranom 25.9.2007. BP je ponovio prethodnu izjavu i dodao da i dalje ivi zajedno sa SB u vanbranoj zajednici, odnosi su im se promenili na bolje, i ao mu je to je tako reagovao. SB je rekla da su im se odnosi poboljali, vie je ne tue, ive zajedno. Izdravaju se od 20 000 din koje alje njena majka iz Nemake i BP novca 13-20 000 dinara. Zatraila je da ga sud kazni uslovno da ne bi dete patilo. U zavrnoj rei ona je izvjavila da bi mu dala jo jednu ansu da se popravi i zamolila sud da ih uputi u brano savetovalite. On je rekao da se promenio i da e se popraviti u budunosti, i sloio se sa predlogom da poseuju savetovalite. Presuda je izreena i okrivljeni je proglaen krivim to je od sredine marta 2002. do novembra 2006. vrio nasilje nad suprugom odnosno okrivljen je prema lanu 194 stav 1 (nasilje u
48

porodici). Izreena mu je uslovna osuda odnosno zatvor od 11 meseci, a kazna se nee izvriti ako okrivljeni u naredne tri godine ne poini novo krivino delo. Izrie mu se zatitni nadzor, odnosno poseivanje savetovalita ili ustanova i postupanje po njihovim uputstvima, najdue 3 godine u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotievoj ulici, Odeljenje za brane odnose, te ako se ne javi u roku od 30 dana uslovna kazna se opoziva. Prema ovoj presudi utvreno je da je BP krivino delo izvrio sa direktnim umiljajem, dakle, imao je punu svest o krivinom delu u vreme izvrenja. Kao olakavajue okolnosti navedeno je: kako je SB izjavila, njegovo ponaanje se promenilo, doprinosi izdravanju deteta, prihvata odlazak u savetovalite, priznao je krivino delo. Paradoksalno je da ena koja je podnela krivinu prijavu protiv njega sada utie na smanjenje njegove kazne ukazujui na ove osobito olakavajue okolnosti. Kao oteavajue okolnosti uzeta je injenica da je ve osuivan za ovo krivino delo, sa elementima nasilja (prema bivoj supruzi), prekrajno je kanjavan iz istih razloga. Zbog finansijske situacije, osloboen je plaanja sudskih trokova. Presuda je pravnosnana od 15.10.2007. Dakle, gotovo dve godine nakon podnoenja krivine prijave. Vrlo je mogue, da je ovako dugaak period suenja uticao na odluku SB da pokua da harmonizuje njihove odnose. Dopis je poslat Institutu za mentalno zdravlje, Odseku za brane odnose, koji je odgovorio sudu da oni nisu podobni tako da se nee postii svrha (pomo, staranje, nadzor i zatita uinioca krivinog dela) i uputili su sud na Gradski centar za socijalni rad u ijem su domenu savetovanje i terapeutske usluge. Stoga je Optinski sud podneo dopis Gradskom centru za socijalni rad, Savetovalitu za brak i porodicu koje se bavi psiholoko terapeutskim tretmanom sa porodinim parovima i pojedincima. Oni su naveli da nemaju psihijatra niti se bave time, tako da trae da se obavi psihijatrijsko dijagnostika procedura da se utvrdi ima li PB psihijatrijski poremeaj. Ovaj sluaj je zanimljiv iz vie razloga. Najpre, imamo vanbranu zajednicu koja nije karakteristina forma partnerstva u Srbiji, a u razvijenim zapadnim zemljama indikator je promena u partnerskim odnosima usled sve breg procesa individuacije. Mladi ljudi u ovim zemljama, sve vie koncentriu svoje ivote oko karijere, i sve je vie razliitih formi zajednitva alternativnih braku kao na primer kohabitacije, lat unije (living apart together), brakovi na daljinu, brakovi bez dece, koje predstavljaju manifestacije individualnih elja i potreba ljudi. U Srbiji to nije sluaj. Vanbrane veze i pomenute alternativne forme ovde su samo forme bez sadraja kako je i istraivanje V. Mileti Stepanovi pokazalo. U njima se nesmetano odvija nasilje a drutvo i dalje osuuje i negativno reaguje na forme partnerskih
49

odnosa koje nisu tradicionalna brana zajednica. Naroito su deca iz ovih porodica diskriminisana. U ovom sluaju, mu ivi u eninom stanu i zlostavlja je etiri godine, ne marei za dete i posledice koje e to imati za isto. etiri godine je jako dug period, i imajui u vidu da je BP bio nasilan i prema prethodnoj supruzi, odnosno ve je bio osuivan za isto krivino delo, smatram da je kazna trebalo da bude stroija. Zanimljiva je reakcija ene koja posle celokupnog suenja i svega to je pretrpela ipak misli da se nasilnik promenio i inicira odlaske strunjacima u branom savetovalitu. Iz teorije kao i brojnih primera se videlo da ova elja da se ouva porodica i neprestana nada da e se nasilnik promeniti vodi samo u jo gore nasilje. Takozvana faza medenog meseca je samo jedan ciklus zaaranog kruga nasilja i potrebno je da se neto jako ekstremno desi ne bi li se iz istog izalo. Nedostatak saradnje institucija u ovom primeru je vie nego vidljiv. Sud alje dopis Institutu za mentalno zdravlje koji smatra da nije podoban, i upuuje na Gradski centar za socijalni rad koji opet nije podoban jer nemaju psihijatra meu osobljem tako da se loptica opet prebacuje na sud i problem ostaje nereen. Ove institucije kao da ne ele da prihvate odgovornost, prebacujui je jedni na druge. Na alost, u ovom sudskom predmetu nema podataka o daljem odvijanju situacije, tako da ostaje nepoznato da li je saradnja institucija konano ostvarena niti ta je bilo sa enom, da li je nasilje prestalo ili je pak ponovo eskaliralo. Takoe, ponaanje SB je neodgovorno u tom smislu to ne vodi rauna o najboljem interesu deteta. Naprotiv, ona smatra i trai od suda da BP kazni uslovno kako bi zatitila dete od patnje. Po mom miljenju, ovo je apsurdno utoliko to je patnja deteta jo vea pored oca koji zlostavlja ne samo majku nego i samo dete, kako je SB navela, nasilje se odvija i prema i u prisustvu deteta od samo nekoliko meseci, dakle u periodu kada je ono najosetljivije, kada se upoznaje sa svetom i upija sve to se oko njega dogaa. Kakve e to posledice imati na dete nije glavna briga roditelja oigledno.

5.3. PREDMET PRVOG OPTINSKOG SUDA, OKRIVLJENI PI PI je roen 29.4.1946. (60 godina) u Kievu, Makedoniji, a trenutno je dravljanin Srbije. Zavrio je srednju geoloko tehniku kolu, radio kao turistiki slubenik, trenutno penzionisan. ivi u Beogradu u porodinom stanu, srednjeg je imovnog stanja. ivi od
50

prosene penzije od oko 7000 din. NS, njegova supruga, roena je 1.7.1959. u Zemunu, u Beogradu, gde i sada ivi. Po zanimanju je turistiki radnik. NS je podnela krivinu prijavu MUP-u 17.5.2006., protiv PI, u kojoj navodi da je 4.5.2006. oko 20h kada se vratila kui, PI u alkoholisanom stanju poeo da vie i da se svaa sa njom, nazivajui je pogrdnim imenima. Potom je akom uhvatio za nos i utnuo nogom na ta je NS uzvratila udarac, da bi je odmah nakon toga pesnicom udario u levo oko kada joj je krenula krv iz nosa. Istog trenutka je sa maramicom i ledom otila u policijsku stanicu, kada je srela kominica A koja je prethodno ula svau i ve prijavila sluaj policiji. 4.5.2006. u 20.05h patrola milicije je dola u stan PI i NS na poziv kominice A, zatekli su oboje kod kue i ustanovili svau. PI su priveli u stanicu a nju poslali u Urgantni centar po pomo i izvetaj lekara specijaliste. Sasluanje PI u policiji prilikom privoenja obavljeno je 4.5.2006. Tom prilikom rekao je da je sa N u braku ve 8 godina i da ve dugo nisu u dobrim odnosima. Nema dogovora izmeu njih, ona nikad nije kod kue, nema je ceo dan, kao i tog dana kada je zvao na mobilni da je pita gde je i kada e kui. Rekla je da dolazi brzo, ali nije. Kad je stigla pitao je gde je bila, da li to ima smisla. Usledila je rasprava pri emu je PI uhvatio za kosu i povukao, ona je poela da mlatara rukama i udarila ga po glavi. Iznerviran zbog toga PI joj je udario amar u obraz. Tada se ona otrgla i izala iz stana, a policija je dola ubrzo zatim. U slubenoj beleci o obavetenju primljenom od graana, gde je sasluana N ona kae da se tog dana vratila iz posete sestri. Ve 8 godina je u braku sa PI, meutim, poslednjih godina se situacija jako pogorala jer je on stalno pijan, agresivan, svaki dan se svaaju, maltretira je i fiziki i psihiki. Prole godine je iz istog razloga podneta krivina prijava u OUP Stari grad. 22.8.2005. OUP Stari grad je podneo prijavu protiv PI za krivino delo nasilja u porodici l. 194 KZRS, odnosno delo koje se goni po slubenoj dunosti. U slubenoj beleci zapisana je izjava kominice A. A je kominica PI i NS, frizer po zanimanju, roena je 30.1.1973. u Beogradu. U stanu do porodice I ivi od 1994. godine sa suprugom. Do leta 2005. intenzivno su se druili, a od tada PI poinje da pije. Od tad do danas iz stana se uje buka, svaa, zbog njegovog pijanstva i kerke iz prvog braka koja se pre oko godinu dana vratila da ivi sa njima. 4.5.2006. kada su ona i suprug doli sa posla, ula je svau, udarac i NS zapomaganje, i tada je pozvala policiju. Videla je NS kroz prozor, izala za
51

njom i pozvala je u stan, te je obavestila da je ve pozvala policiju. Tom prilikom je videla i NS oteklinu kod levog oka. Prilikom vetaenja 14.7.2006. lekar je utvrdio postojanje hematoma, i nagnjeinu eono levo, krvni podliv koji nije mogao nastati amarom u obraz ve pesnicom, kako NS i opisuje. Stoga lekar zakljuuje da je NS naneta laka telesna povreda. U Zapisniku o ispitivanju okrivljenog 26.7.2006. P je dao izjavu bez branioca. Kae da je razlog nesuglasica to to ena ne doprinosi domainstvu, baca hranu koja se spremi, odsutna je iz kue. Mesec i po dana pre datog incidenta imali su veu raspravu zbog boravka NS sestriine kod njih. Tom prilikom NS je besna bacila ruak, zbog ega se PI jako iznervirao i oamario je. Bio je sasluavan u policiji zbog toga. Kae da je nikad pre toga nije udario. Tog dana (4.5.2006.) mu je NS rekla da je sa bratanicom i kod sestre, on je proverio i saznao da to nije istina. Kada je pitao kad e kui ona mu je rekla da je ne maltretira i ne prati. Nije mu namera da je prati, kae, nego eli da zna gde je poto mu je supruga. Kad je dola kui nije htela da pria sa njim, uhvatio je za kosu, na ta je ona poela da mlatara rukama. Hteo je da joj lupi amar ali je ona okrenula glavu i naletela na njegovu ruku, to je pojaalo udarac. Tvrdi da je udario otvorenom akom a ne pesnicom. Tad joj je pukla arkada, uhvatila se za oko, kukala i otila u policiju. On je nije utirao ni udarao sem toga, kae. Jo uvek nije podneo zahtev za brakorazvodnu parnicu, ali namerava. Takoe kae da mu je NS uzimala kriom novac iz pantalona. Na sasluanju svedoka A rekla je da je ula kako PI naziva NS kurvom, hotaplerkom i slino, da e je izbaciti iz stana, ula je ruenje stvari, udarce i NS zapomaganje. Zna i za udarac od pre mesec dana. Na sasluanju NS od 26.7.2006. ona navodi da su u braku od 1999. U poetku je sve bilo u redu, meutim, posle par godina PI je dobio dodatni posao i poeo da konzumira alkohol intenzivno, a poslednje godine svakodnevno. Poslednjih godinu dana njegova kerka iz prethodnog braka ivi sa njima, i od tada nesuglasice su sve ee, svakodnevne. Razlog, kako ona smatra, su primedbe PI, kome je sve smetalo dok je u alkoholisanom stanju, ako utim, zato utim, ako priam, zato priam. Do septembra 2005. sukobi su bili verbalni, uvrede zove je kurvom, psuje joj majku i slino, sramota me da ponovim ta je priao, ljudi smo u godinama. Septembra 2005. posle verbalnog sukoba, PI je oamario, a istog dana je dva puta fiziki napao u prisustvu njegove
52

kerke, to je NS prijavila policiji, ali tom prilikom nije imala povrede. 4.5.2006. je zvao na mobilni vreajui je. Kada je pokuala da ue u stan bio je zakljuan, PI nije hteo da je pusti unutra, zvonila je i lupala na vrata, te je posle 5 minuta pustio unutra. Poeo je da vie gde je do sada, pijan. Svaali su se i vee pre toga, ona ga je zamolila da je ostavi na miru jer je pijan, kada je on otvorenom akom krenuo ka njenom licu, uhvatio je snano za nos (poela je da joj curi krv). Mahala je rukama ka njemu u samoodbrani. Videla je pesnicu upravljenu ka njenoj glavi koju nije mogla da izbegne, i primila jak udarac u levo oko, mislila sam da je ispalo, kae ona. PI je gunajui izaao iz kue i rekao da e prijaviti policiji da ga bije. Ona je otila u kupatilo a potom krenula u MUP da ga prijavi i sa kominicom A krenula je u Urgentni centar. Namerava da se razvede. Nije sigurna je li sve to samo zbog alkohola ili jo neeg. Obratila se slubi u Institutu za mentalno zdravlje zbog svog psihikog stanja nakon tog dogaaja. Prema izjavi Instituta za mentalno zdravlje NS je na leenju u Dnevnoj bolnici za odrasle od 11.7. 2006. do daljeg. Njeni izlasci su bili do roaka i SIZ-a za nezaposlene, PI je znao gde ona ide ali je traio razlog za svau, kae NS. NS istie imovinsko pravni zahtev. Prema optunom predlogu javnog tuioca od 11.avgusta 2006. podignuta je optunica protiv PI 30.8.2006. Prema podacima iz kaznene evidencije PI je zateknut u saobraaju u alkoholisanom stanju pri emu mu je zabranjeno upravljanje motornim vozilom i izreena novana kazna odnosno, ukoliko je ne plati, 3 meseca zatvora. Glavni pretres zakazan za 7.11.2006. odloen je za 19.1.2006. jer nisu uredno dostavljeni pozivi A i NS. PI je u meuvremenu angaovao advokata. Na sasluanju PI prilikom glavnog pretresa on navodi da se nesuglasice deavaju jer NS ne obavlja svoje dunosti peglanja, kuvanja i slino, nema je ceo dan kui. U svai je sa NS sestriinom D od septembra 2005., naime, zabranio joj je da dolazi zbog bezobraznog ponaanja. Jednom ih je zatekao kako ruaju uprkos toj njegovoj zabrani, iznervirao se i otiao u kupatilo, a za to vreme D je otila. NS je bacila ruak u smee iznervirana to je D otila zbog njega. Tada je on udario, lupio joj amar i uputio psovke. NS ga je tada prijavila policiji i nije dola kui celu no (po savetu policije da se skloni da je ne bi fiziki napao).
53

Maja 2006. zvao je NS sestriinu koja mu je rekla da je otila kui od nje pre sat vremena. Tad je pozvao NS na mobilni i rekla mu je da je kod sestre. Zvao je na kuni telefon njene sestre, pri emu se sestrin mu javio na telefon i rekao mu da su njih dve izale. Priznaje da konzumira alkohol kao i svi ostali, tog dana (kad se odigrao incident) je popio tri aice rakije ali je bio svestan svega. PI kerka iz prvog braka i NS su u loim odnosima. NS je od kako se ona doselila poela da odlazi iz kue na ceo dan, iako je on istoj zabranio da vrea NS i dobacuje joj. Nedavno se kerka odselila iz stana (za vreme suenja). NS nije nikad eksplicitno rekla da joj ona smeta. Kako je kerka otila, PI misli da on i NS mogu da ostanu u braku. Glavni pretres se nastavio 13.3.2007. kada je NS sasluana. Ponovni nastavak usledio je 23.4.2007. kada je NS izjavila da se ne pridruuje krivinom gonjenju niti istie imovinsko pravni zahtev. Prilikom suoavanja NS i PI, izjavili su: P: Udario sam te otvorenom akom, a ne pesnicom. N: Udario si me pesnicom i ti to dobro zna! P: Nemam ta da ti kaem na ovo. Traeno je neuropsihijatrijsko vetaenje PI kako bi se utvrdila njegova uraunljivost s obzirom na konzumiranje alkohola. U izvetaju vetaka, specijaliste za psihijatriju stoji sledee: PI je zavrio srednju geoloko tehniku kolu, radio u turistikim agencijama kao slubenikkomercijalista, ima oko 22,23 godine radnog staa. Ima porodinu penziju steenu po osnovu pokojne supruge. Prvi put se oenio sa 23 godine, dobro se slagao sa enom, ona je bila blagajnik, umrla je pre 11 godina od modanog udara. Njihova kerka sada ima 31 godinu. Drugi put se oenio pre 8 godina, takoe za blagajnicu, koja je mlaa od njega 4 godine kao i prethodna ena. Projektuje krivicu na suprugu. Za vreme izvrenja krivinog dela PI je bio u stanju lake alkoholisanosti, poviene afektivne tenzije, sposobnost shvatanja mu je bila smanjena, ali ne bitno. Nije zavisan od alkohola.

54

Prema presudi izreenoj 29.5.2007. PI je kriv za poinjeno krivino delo nasilja u porodici, lan 194 stav 1 KZRS, i osuen na uslovnu osudu odnosno zatvor od 6 meseci, ako u naredne 2 godine ne izvri novo krivino delo. Duan je da plati sudske trokove (7000din). U obrazloenju presude stoji da sud nije prihvatio njegovu izjavu da je udario amar NS a ne pesnicom. Prihvaena je, a na osnovu miljenja sudskog medicinskog vetaka, NS izjava o okolnostima koje su dovele do toga da je udari pesnicom. Prihvaeno je i svedoenje kominice A. Ustanovljeno je da je okrivljeni bio uraunljiv za vreme izvrenja krivinog dela, na osnovu nalaza specijaliste za psihijatriju. Krivino delo je izvrio sa eventualnim umiljajem kao oblikom vinosti. Kao olakavajue okolnosti uzeto je to da je neosuivan, kao i njegova starost. Nema oteavajuih okolnosti. Presuda je pravnosnana od 18.9.2007. U ovom primeru imamo brani par bez dece. NS je nezaposlena a PI je u penziji ali povremeno radi, tako da je njihov materijalni poloaj nizak. Od kako je PI poeo intenzivno da pije njihovi odnosi su se drastino pogorali. NS je pokuala da izbegne problem beei od istog, naime od kako se PI kerka doselila konflikti su se pojaali, i NS je sve vie vremena provodila van kue. To je PI jako smetalo. Njegova struktura vrednosti je izrazito tradicionalna i patrijarhalna to se moe primetiti iz izjave da NS ne obavlja svoje dunosti kuvanja, peglanja i sl.. Brane dunosti su neto to je feministika teorija strogo kritikovala, i ovde se jasno vidi da u okviru ove porodice (mikro nivo) postoji izraena polna podela rada i uloga koja je normalna s obzirom na ustrojstvo drutvenog poretka u Srbiji (makro nivo). PI sa punim pravom oekuje da njegova supruga obavlja kune poslove, trpi njegove uvrede, i naposletku, nasilje koje smatra legitimnim nainom reavanja sukoba, odnosno reakcijom na njeno neprihvatanje branih dunosti. Vrlo upeatljivo je i dugotrajno psihiko nasilje koje NS trpi, pre svega ogranienje slobode kretanja PI je stalno zove na mobilni, proverava gde je, kada e doi, sa kim je. U poglavlju o oblicima nasilja pomenuto je psihiko nasilje i u okviru njega, poniavanje i omalovaavanje, izolacija, kao i emocionalno nasilje kojima je NS bila izloena. U podvrstu psihikog nasilja, izolaciju, spada i injenica da je PI zabranio NS da njena sestriina poseuje istu u njihovom stanu, to je bio razlog vrlo grube svae izmeu njih dvoje, fizikog nasilja koje je NS prijavila policiji. Zanimljivo je ovde da je kominica A igrala vrlo vanu ulogu prilikom suenja. Najpre, njena reakcija na nasilje injenica da je pozvala policiju i uestvovala kao svedok u toku suenja, govori o izuzetnoj pomoi koju drutvo, odnosno drutvena zajednica moe pruiti rtvi porodinog nasilja. Uobiajeno je da zajednica, najee komije ili prolaznici koji uju
55

svau, ignorie situaciju i ne uini nita, iako bi njihova reakcija mogla spreiti teko fiziko nasilje i u velikoj meri pomogla rtvi nasilja pre svega da se ne osea usamljenom i nezatienom, ali i u smislu svedoenja kad je sudski proces ve u toku. Jo uvek, kako u institucijama koje su nadlene da reaguju na porodino nasilje, tako i meu graanima, postoji verovanje da je porodica privatna stvar pojedinaca, domen privatnosti u koji se ne treba meati, ak ni kada postoji osnovana sumnja da se u njoj odvija nasilje. Neko ne reaguje iz straha da e biti ukljuen-a u krug nasilja, neko iz proste nezainteresovanosti ili pak nekog drugog razloga. Meutim, ono to zakon od skoro predvia je reagovanje policije po slubenoj dunosti, odnosno svojevrsna politizacija privatne sfere porodice koja sada postaje sfera javnog delovanja. Ostaje nada da e se i drutvena svest promeniti, i graani poeti da javno osuuju i privatno reaguju na porodino nasilje koje se odvija iza zatvorenih vrata njihovih suseda. NS psihiko stanje je u velikoj meri ugroeno psihikim i fizikim nasiljem koje je trpela, tako da poseuje Institut za mentalno zdravlje. Ovo iskustvo moe, i verovatno hoe, imati dalekosene posledice po njen dalji ivot. I odmah se namee pitanje da li je sudska odluka o uslovnoj osudi nasilnika adekvatna poinjenom delu i posledicama koje ono ima po rtvu nasilja? Mislim da nije i da je u ovom sluaju sud insistirao na olakavajuim okolnostima iako je NS psihiko stanje moglo biti uzeto kao oteavajua okolnost, to se nije dogodilo. PI nezadovoljstvo sobom i svojim ivotom, uz intenzivno konzumiranje alkohola, nagomilalo je frustracije manifestovane kroz agresiju i provokacije usmerene prema NS, prvoj osobi u njegovoj blizini. Stalno psihiko maltretiranje, izraeno u vidu NS primedbe da mu je sve smetalo ako priam zato priam, ako utim zato utim, uvrede, nazivanje pogrdnim imenima, izraz su provociranja svae i izazvale su u NS stanje bespomonosti i navele je da reaguje na nasilje tako to e ga ukloniti iz svog vidokruga estim odlascima iz kue. Alkohol je i ovde, kao i u prethodnom sluaju, bitan elemenat nasilja. Alkohol dezinhibira sve frustracije i agresiju koja i inae postoji u PI, inei stanje jo nepodnoljivijim kako za njega tako i za NS.

5.4. PREDMET OKRUNOG SUDA, OKRIVLJENI NE

56

NE je roen 18.3.1964. u Novom Sadu, sa prebivalitem u Beogradu. Po struci je mainski inenjer, zavrio je Mainski fakultet, i radi kao operater na raunaru sa mesenim primanjima oko 10 000. Razveden, otac dvoje maloletne dece, vlasnik stana od 50 kvm, neosuivan. Protiv njega je podignuta optunica II optinskog javnog tuilatva (u daljem tekstu II OJT) u Beogradu 11.2.2004. za krivino delo nasilja u porodici lan 118a stav 3 u vezi stava 1 KZRS, a glavni pretres je odran 21.9.2004. NE u svojoj odbrani navodi sledee: ME mu je biva supruga sa kojom se razveo u januaru ili februaru 2003. U braku imaju dvoje maloletne dece. Brana zajednica je faktiki prestala u maju 2002. kada se ona sa decom iselila iz stana. Odmah nakon razvoda izgladili su odnose tako da se ME sa decom vratila u stan. U braku su imali problema sa njenim ocem koji se meao u njihovu branu zajednicu, tako da su svae NE sa njim bile uestale. Od poetka 2003. do sredine oktobra 2003. ME i NE su bili u jako dobrim odnosima. 14.10.2003. ME otac je pozvao telefonom i traio da se uje sa njom. Nije mu se obratio, samo je traio ME. NE je bio u loim odnosima sa njenim ocem jer mu je tokom razvoda pretio da mu nee dati da vidi decu. Pogodilo ga je to to se javio kao da se nita nije desilo. 15.10.2003. bio je jako uzrujan i neraspoloen jer se ME otac javio. Tog dana po podne ME je bila kod kominice sa decom, a NE u stanu. Ula je u stan sa detetom koje se guilo bombonom, bila je u panici i traila da idu u Urgentni centar. NE je uspeo da izvadi detetu bombonu. Kritikovao je ME to detetu daje vake i bombone ve od prve godine ivota i rekao da je to moralo da se desi pre ili kasnije. Bio je ljut i ne sea se da li mu je ME odgovorila. Otila je iz stana ali ne zna gde. Javila se telefonom neto kasnije da vidi kako je dete. NE je pitao kako je i da li treba da doe po nju, na ta je ona rekla da treba i potom je otiao kolima po nju. Bila je na ulici kod C marketa u blizini stana, vratili su se u stan, veerali i otili na spavanje. On spava u sobi sa sinom, a ME u drugoj sobi sa devojicom. Hteo je da kae ME kako ga je otac uzrujao i otiao je u sobu kod nje da razgovaraju. Dete je spavalo, a ona itala knjigu. Seo je na fotelju pored njenog kreveta i mirnim glasom rekao da je povreen. Ona je prasnula i viknula Ako moj otac ne moe da pozove, onda ti nee moi da via decu!. Bacila je knjigu (masivnu, sa tvrdim povezom) prema njemu u visini glave. On je, iznenaen, odgurnuo knjigu i video kako ista udara ME u lice, odnosno u nos. Priao joj je jer je video da je povreena, pozvao kliniku Anlave i hitnu pomo ali niko nije hteo da doe. Hteo je da je vozi u Urgentni centar ali je ona to odbila. Spremila se i izala iz stana da bi se ubrzo vratila sa patrolom policije. Policija im je uzela izjave i odvezli su ME u Urgentni centar. Vie je nije video jer je otila da ivi kod sestre, nije uzela ni line stvari. Sutradan je sa sestrom dola ispred kole i preuzela sina, a potom i
57

devojicu. Pre toga mu se javila telefonom i rekla da e to uraditi. ME i on su u meuvremenu izgladili odnose i sad normalno komuniciraju. Istie da se prilikom incidenta nisu raspravljali, da je nije povukao sa kreveta i utirao nogama, niti ju je knjigom udario u lice. Pre tog dogaaja, nije bilo fizikih konfikata izmeu njih. ME se vratila sa decom kod njega u stan na Uskrs i od tad ive zajedno. Kupila je stan u blizini stana gde sad ive, on joj je pomogao u renoviranju istog, i razmiljaju u kom e sad iveti. Te veeri nije branio ME da zove policiju, najpre je mislio da zove hitnu pomo i pitao je, s obzirom da je ona lekar, koga da pozove. ao mu je zbog svega to se desilo. ME je pozvana kao svedok i tom prilikom navodi da je bila u braku sa NE do januara 2003., kada je on podneo tubu za razvod braka jer su imali razliite stavove o vaspitanju i podizanju dece. U meuvremenu su nali zajedniki jezik i ostali da ive zajedno. Do oktobra 2003. nije bilo sukoba niti su se fiziki sukobljavali. Generalno, nije bilo fizikih sukoba u braku. 15.10.2003. po podne NE je spavao u svojoj sobi. Primetila je da je anksiozan, neraspoloen. Rekao joj je da je premoren. Dete se zagrcnulo bombonom, nakon ega je otila do C marketa a NE je ostao u stanu sa decom, rekla mu je gde ide. Nakon kupovine, sa govornice je pozvala kui da vidi kako je dete kad je NE predloio da doe kolima po nju. Vratili su se u stan i poslali decu na spavanje. Bila je u sobi sa kerkom kad je NE uao u sobu oko 22h. Seo je u fotelju (na 3m razdaljine) i rekao da ga je povredilo to je otac zvao, i da ga to mui poslednja dva dana. Kae da njih dvojica nisu u dobrim odnosima, a nakon razvoda su prestali da govore. Tad mu je rekla da ako otac ne moe da zove, ona ne eli ni da ivi sa njim. Knjigu je gurnula ispod kreveta. Leala je na krevetu. On je tad uhvatio za nogu i povukao na pod. utirao je nogama po njenim nogama i butinama, ne zna koliko puta. Nosio je sobne papue. Branila se. Podigao je knjigu sa poda i zamahnuo njom ka njenoj glavi dok je utirao. Pokuala je da se zakloni rukama, a on je bacio knjigu ka njenoj glavi. Ivica knjige je pogodila u elo do polovine nosa, a ugao je rasekao po elu. NE se povukao i rekao Idem u kuhinju da uzmem no, da te zakoljem!. Dete je spavalo. Krenuo je ka kuhinji, odmah se vratio, pozvao hitnu pomo, ali nisu hteli da dou. Nije joj dao da zove policiju, te je izala iz stana i sa govornice zvala patrolu i saekala ih. Plaila se da se vrati, nije znala na ta je sve spreman jer je izgubio kontrolu. Policija je odvezla u Urgentni centar. Prvih mesec dana nisu bili u kontaktu, ali sada normalno govore i dogovaraju se oko podizanja dece. Kae da nije tano da ga je gaala knjigom.

58

Usled utiranja dobila je povrede na butinama, ali se nije alila lekaru u vezi toga jer je bila uplaena zbog povreda lica, koje su joj bile primarne i na koje je ukazala istranom sudiji. Takav je bio tok dogaaja. Sad ive skladno pod istim krovom i zajedno se brinu o deci. Ne istie odtetni zahtev, niti se prikljuuje krivinom gonjenju. 15.10.2003. se javila zdravstvenoj ustanovi. Sudski vetak je na osnovu izvetaja lekara specijaliste ustanovio da je zadobila lake telesne povrede u vidu nagnjeine sa krvnim podlivom u eonom predelu i nagnjeinu razderane rane u predelu korena nosa, kao i prelom nosnih kostiju sa dislokacijom to predstavlja jedinstvenu teku telesnu povredu. Povrede su nastale dejstvom mehanike sile tupim, vrstim, i zamahnutim mehanikim oruem to odgovara opisu situacije, odnosno povreda je mogla nastati udarcem knjigom. Nemogue je da je bilo udaraca nogom u bilo koji deo tela a da nije dolo do povrede, smatra sudski vetak. Takve povrede nisu ustanovljene. Okrivljeni se smatra krivim za krivino delo tekih telesnih povreda, lan 53 stav 1 KZRS. Sud je doneo odluku da je NE kriv to je 14.10.2003. oko 22.30h u Beogradu, svoju bivu suprugu ME sa kojom je i dalje iveo u zajednici, nakon kraeg razgovora, uhvatio za nogu i povukao na pod sa kreveta na kom je leala, a onda knjigom udario u predelu lica od ega je zadobila teku telesnu povredu prelom nosnih kostiju sa dislokacijom, nagnjeenja sa krvnim podlivom u eonom predelu i razderine u predelu korena nosa. Time je izvrio krivino delo teke telesne povrede, lan 53 stav 1 KZRS. Osuen je na uslovnu osudu kojom mu sud utvruje kaznu zatvora od 4 meseca i istovremeno odreuje da se kazna zatvora nee izvriti ako okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 godine ne izvri novo krivino delo. Duan je da plati sudske trokove. U obrazloenju odluke stoji da je sud prihvatio NE odbranu u veini, a nije prihvatio njegovu izjavu da ME nije povukao sa kreveta i udario knjigom, kao i da je ona bacila knjigu ka njemu. Prihvaen je ME iskaz kao iskren i logian, potkrepljen dokazima, ali nije prihvaena izjava da je okrivljeni utirao, jer, imajui u vidu da je ME lekar, sud je pretpostavio da bi ukazala na to. Optunim aktom NE je okrivljen za krivino delo nasilja u porodici, l 118a stav 3 KZRS, dok je branilac smatrao da se radi o lanu 53 stav 4 - nanoenje tekih telesnih povreda. Sud je ustanovio da se radi o tekim telesnim povredama iz lana 53. Jer, kako stoji u obrazloenju: Prema lanu 118a: Ko upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da ce napasti na ivot ili telo povreuje ili ugroava telesni ili duevni integritet lana porodice to je radnja koja traje, koja
59

se ponavlja, odnosno potreban je kontinuitet nasilja da bi se delo okarakterisalo kao takvo. Tokom suenja utvreno je da ranije nije bilo fizikih sukoba izmeu njih, odnosno dogaaj je situacione prirode. U suprotnom, i najmanje nesuglasice bi se tretirale kao porodino nasilje smatra sud. Sud nije prihvatio tezu odbrane NE da se tom prilikom ponaao nehatno. Utvreno je da je bio svestan svojih radnji i pristao na posledice dela u vidu tekih telesnih povreda (knjiga je bila tvrda i masivna). Kao olakavajue okolnosti navedene su: injenica da nije ranije osuivan, svojom odbranom je doprineo potpunijem utvrivanju injeninog stanja. Nema oteavajuih okolnosti. injenica da se ME nije pridruila krivinom gonjenju, nije istakla odtetni zahtev, ponaanje okrivljenog nakon dogaaja, odnosi sa oteenom koji su sad skladni, smatraju se kao osobito olakavajue okolnosti (l 42 i 43 OKZ). Na ovu presudu uloena je alba Okrunom sudu i to, II OJT 23.11.2004., i branioca 30.11.2004. Okruni sud je uvaio albu protiv presude II OJT i branioca, te se ukida presuda i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje. II OJT podnelo je albu zbog pogreno i nepotpuno utvenog injeninog stanja i povrede krivinog zakona, te trai da Okruni sud preinai presudu, odnosno kvilifikuje delo kao nasilje u porodici, ili ukine presudu i vrati predmet prvostepenom sudu. Branilac albu podnosi zbog pogreno utvrenog injeninog stanja i odluke o krivinoj sankciji, trai da se delo kvalifikuje kao teka telesna povreda i smanji uslovna kazna. Okruni sud je ukinuo presudu zbog povrede odredaba krivinog postupka. Izreka presude je nerazumljiva i protivrena. Krivino pravne radnje okrivljenog iz presude imaju bitne elemente nasilja u porodici, a prvostepeni sud ih je pravno kvalifikovao kao teke telesne povrede. Nejasno je zato je odbaena radnja okrivljenog koji je utirao nogama oteenu, a iskazu oteene nije pridat vei znaaj, to je logiki protivreno. Prihvaen je iskaz okrivljenog o vremenu deavanja incidenta, a nije pridat znaaj ME iskazu. Iako su oboje tvrdili da je delo izvreno 15.10.2003. u naknadnom obrazloenju presude stoji da se dogaaj desio 14.10.2003. to je odreeno na osnovu izvetaja lekara specijaliste.
60

Sud naglaava da je za krivino delo nasilje u porodici dovoljno da je samo jednom povreen ili ugroen telesni integritet, odnosno ne prihvata se obrazloenje da je potreban kontinuitet nasilja. Odluka Okrunog suda o ukidanju presude i vraanju predmeta prvostepenom sudu doneta je na sednici drugostepenog krivinog vea 28.2.2005. Ovaj sluaj je vrlo interesantan u tom smislu to ilustruje sudsku praksu u vremenu donoenja novog zakona kojim se inkriminie nasilje u porodici. Ve je pomenuto da je pre donoenja ovog zakona, nasilje u porodici sankcionisano kao deo opteg kriminaliteta, najee kao krivina dela nanoenja lakih i tekih telesnih povreda. U ovom sluaju lan 53 stav 1 KZRS (teka telesna povreda) predvia kaznu za poinioca od 6 meseci do 5 godina, dok nasilje u porodici lan 118a stav 3 KZRS sa elementima tekih telesnih povreda podrazumeva kaznu od 1 do 8 godina zatvora. Videli smo kako je NE odbrana insistirala da se delo vodi kao lan 53 odnosno da se umanji kazna, i kako je prvostepeni sud delo okarakterisao kao teku telesnu povredu umesto nasilje u porodici. Zanimljivi su i argumenti suda odnosno tumaenje nasilja u porodici kao kontinuiranog procesa, to je argument koji je ve pomenut u prethodnim sluajevima. Ovaj dogaaj se desio 14.10.2003. to je vie od godinu dana od kako je novi zakon stupio na snagu. Vidimo da je i tada sudska praksa bila u velikoj meri tradicionalna, i nesklona da delo tumai i sankcionie po novom zakonu. Meutim, vii sud je ipak odluio po albi da se radi o nasilju u porodici, i na alost, nemam vie informacija o tome kako se suenje dalje odvijalo nakon vraanja predmeta Drugom optinskom sudu. Zanimljivo je i kako je par vremenom izgladio odnose, te ostao u zajednici pored svega to se desilo. Verovatno je da deca imaju veliku ulogu u ovome. Uobiajena je pretpostavka da su deci potrebna oba roditelja i da je bolje da ive zajedno iako se ne slau nego da deca doive traumu razvoda. Po mom miljenju, ponekad je manja trauma za decu da im se roditelji razvedu nego da odrastaju u zajednici koja je ispunjena tenzijom, sukobima i nasiljem.

5.5. PREDMET OKRUNOG SUDA, OKRIVLJENA TB TB je roena 31.01.1954. u Ainu, Gornja Moraa, a trenutno ivi u Sopotu, u selu Nemenikua. Pismena je, zavrila etiri razreda osnovne kole, udata, majka dvoje dece, domaica po zanimanju, ivi sa suprugom i decom u kui od 200 kvm iji je vlasnik suprug. U ovom predmetu ona je optuena, protiv nje je podignuta optunica Okrunog javnog tuilatva
61

u Beogradu 8.4.2004., za krivino delo nasilje u porodici (lan 118a, stav 4, u vezi sa stavom 1 KZRS), a glavni pretres odran je 11.11.2004. kada je doneta pravnosnana presuda. TB je ve ranije osuivana za krivino delo nedavanje izdravanja. Oteeni, sada pokojni RB bio je star 58 godina, iz sela Nemenikue, Sopot. Bio je udovac. Okruni sud u Beogradu je proglasio krivom to je novembra i decembra 2003. u Sopotu, u selu Nemenikue, silom ugroavala telesni i duevni integritet lana porodice, oteenog, sada pokojnog, devera RB, tukla ga u vie navrata. 16.12.2003. mu je nanela vie lakih telesnih povreda po glavi i telu, gurala ga. Tokom veeri, dok je leao u krevetu, rukama ga je uhvatila za vrat, stezala i odgurnula tako da je udario potiljanim delom u drveni ram kreveta iznad naglavka, opet ga je stegla za vrat drei ga, pri emu je nastupila smrt RB u 00.45h. Osuena je na kaznu zatvora od jedne godine u ta se uraunava i vreme u pritvoru koje je odredio istrani sudija Okrunog suda 10.10.2004., a rauna se od 9.2.2004. kada je liena slobode. Osloboena je plaanja sudskih trokova. U svojoj odbrani na glavnom pretresu TB izjavljuje da je ivela u porodinoj zajednici sa suprugom, dva sina i deverom, pokojnim RB. Imala je lo brak, mu je esto tukao i psihiki maltretirao. Naroito su uestali bili problemi sa svekrvom dok je ista ivela sa njima. Dever RB je bio bolestan, oteano se kretao, bio je alkoholiar, esto je pijan vrio nudu u krevetu. Ona se starala o njegovoj higijeni i potrebama, ni suprug ni ostali lanovi porodice nisu pomagali. Sa deverom je esto imala verbalne konflikte jer nije hteo da se kupa, iao je po selu i prosio hranu, ponaao se kao dete i inatio sa njom. Zbog toga ga je nekoliko puta oamarila kada bi se inatio i ponaao nerazumno. Jednom ga je okupala u tali novembra 2003. pri emu se i razboleo. On nije hteo da se kupa, pobegao je u talu, te ga je ona tamo okupala toplom vodom. Pozvali su lekara ali je RB sve lekove koje mu je lekar dao bacio. 16.12.2003. oko 4h ujutru probudio je mu i rekao joj da se RB uneredio, da ga presvue jer on mora na posao. Presvukla ga je, skuvala kafu, podigla ga u sedei poloaj i poduprla jastucima. Otila je u talu da namiri stoku, kada ga je ula kako kuka. Izala je iz tale i videla da je pao ispred kue na betonsku stazu i rue. Uspela je da ga vrati u krevet, pokuala da ga poloi u leei poloaj, on nije hteo da legne te ga je ona udarila amarom po licu to je izazvalo krvarenje iz nosa. Brisao je krv rukavom koulje i uporno pokuavao da ustane iz kreveta. Ona se iznervirala, desnom rukom ga uhvatila za vrat i gurnula da legne. On je tad udario glavom u drveni deo kreveta. U meuvremenu ga je presvukla jer mu je odea bila krvava. I dalje mu je tekla krv iz nosa koju je brisao rukavom tako da nije htela da ga presvlai u toku dana, planirala je da to uradi po
62

podne kad se vrati sa sahrane na koju je morala da ode. U 15h se vratila sa sahrane, videla ga kako lei na podu, probala da ga podigne bez iije pomoi. Onda joj je mrak pao na oi i ne sea se niega posle. Suprug je doao kui oko 20h i zvao hitnu pomo. TB suprug i sin IB odbili su da svedoe. Kao svedok pozvan je BS, njihov dalji roak, graevinski radnik po zanimanju. On navodi da se nije esto viao sa porodicom okrivljene, ali zna da je TB brinula o domainstvu, radila sve kune poslove, brinula o muu, deci, svekrvi, brinula o higijeni i ishrani devera, sve poslove je obavljala sama (mu je na poslu, a deca su mala). Viao je devera da pada, teko hoda, saplie se, hoda pogureno. Nikad nije uo od RB da je bilo nesporazuma ili fizikih obrauna izmeu njih dvoje, niti je uo da je RB prosio po selu (to je uo od drugih ljudi iz sela). Po pozivu TB supruga te veeri je otiao kod njih u kuu te je bio prisutan u poslednjim satima RB ivota. Video je da RB ima ogrebotine po rukama, modrice na vratu i ispod brade, za ta su mu suprug i TB rekli da je od padanja. Poslednjih sati RB je leao na krevetu, krkljao i bio van svesti, te ubrzo i umro. Svedok je pomogao ukuanima da ga obuku i spreme za sahranu. Svedok BN, dalja roaka porodice, kae da iz prie zna da u kui vladaju loi meuljudski odnosi, stalno su se alili jedni na druge, i esto je ula galamu iz kue. Zna da je TB brinula o domainstvu i RB. RB je bio gluvonem, teko se kretao usled paralize ali je mogao da se kree i radio je na polju. Viala ga je nekoliko meseci pred smrt, izvlaila ga je iz potoka kad je padao. Ne zna da li je konzumirao alkohol. Misli da je esto bio gladan, ali od stida nije traio hranu. Od komija je ula da je jedno vreme spavao u tali, ula je i njegovu vrisku iz tale, ali nikad nije videla TB da ga maltretira, niti se on alio na nju, uvek je govorio da je modrice zadobio povredom u tali. Nije ga viala u novembru i decembru 2003. ali je ula od komija da je bolestan. TB je u loim odnosima sa ostalim lanovima porodice i komijama, svekrvom takoe. Svedok BB, prvi komija porodice kae da se druio sa RB od osnovne kole, a sa TB je u loim odnosima, svaali su se, pretila mu je. TB je bila dominantna u svojoj kui, zavodila je red tako to je tukla ukuane, ukljuujui i RB. Tukla je i mua, kao i svekrvu koju je isterala iz kue. RB mu je rekao da ga TB bije, posebno poslednjih est meseci. On to nikad nije video ali je uo RB vriske iz tale. RB je bio vrlo mrav, nauhranjen, iznuren glau, TB mu nije davala da jede. On mu je esto davao hranu. Tako izgladneo nije ni mogao da joj se suprotstavi. Viao ga je sa povredama na licu i telu, on mu je objanjavao gestikulacijom da ga je TB tukla. Zna
63

da je TB u novembru isterala RB iz kue, u novembru i decembru spavao je pod tremom, razboleo se, pa su ga primili nazad u kuu. Svedok B, metanka navodi da joj je RB nekoliko puta rekao da ga je TB udarila, ali nikad to nije videla. Sporne noi je po pozivu TB dola u kuu oko 22h. Tad je RB ve bio u komi, pena mu je ila na usta, a na rukama i vratu videla je crne krvne podlive za koje su joj TB i suprug rekli da je od pada. Zna da je tri nedelje pred smrt bio bolestan, nije iao na njivu, ne zna od ega je bio bolestan jer ga nisu vodili kod doktora. Svedok BD, metanin, navodi da je TB svadljiva osoba, posvaala je ukuane, ne govori sa komijama, tue lanove porodice, svekrvu, svekra, mua, RB, ukuani su mu se alili na nju. RB je bio neuhranjen, iznuren, bolestan, jer mu TB nije davala hranu. Nije bio alkoholiar. Teko je hodao, a poslednjih dana samo leao jer je bio bolestan (izbacili su ga iz kue te je spavao pod tremom). TB je potencirala da se brine o njemu, ali svedok ne veruje u to. Te noi TB je bila kod njega oko 18.30h i otila rekavi Idem kui da RB ne umre. Svedok S, iveo je u kui svog tasta, u prvoj kui do kue optuene. RB mu je vie puta u razgovoru rekao da ga TB fiziki maltretira (video mu je povrede), ne da mu da jede, izbacuje ga iz kue, tako da spava pod tremom. Bio je hendikepiran, sitne konstitucije, nizak, neuhranjen, nije bio alkoholiar. Komije su mu davale hranu, pomagale mu. TB je radila veinu poslova, a RB joj je pomagao. Svedok M, medicinska sestra kae da je po pozivu te veeri dola u kuu okrivljene i videla RB na krevetu kako lei, teko je disao, a ukuani su bili oko njega. Videla mu je povrede na rukama, na desnoj ruci je imao modrice, za koje su TB i mu rekli da su od pada, zatim da RB mesec dana lei iscrpljen zbog dijareje, fizioloke potrebe obavlja u krevet to oni iste, a kako RB ima bolove u rukama i nogama TB mu samoinicijativno daje diklofen i brufen. Svedok je pomislila da je RB u zavrnoj fazi malignog oboljenja kada ga je videla. Svedok VD, doktorka hitne pomoi, kae da je videla RB u krevetu, teko je disao, pao je u komu. Optuena i njen suprug su joj rekli da je dugo bolestan ali nisu imali medicinske dokumentacije o istoriji njegove bolesti, odnosno nisu ga vodili doktoru, kau jer nisu imali vremena i mogunosti. Kupovali su mu lekove povremeno. RB je izgledao fiziki zaputeno prljav, neobrijan, smrdeo je, a postelja mu je bila krvava. Videla je oguljotine na njegovim rukama, za koje su rekli da je od pada, pregledala mu je vrat i lice i ustanovila da nema znakova nasilja. Jedino neuobiajeno je bilo njegovo stanje fizike zaputenosti, izgledao je
64

kao u terminalnoj fazi karcinoma. Bilo je izvesno da e ubrzo umreti, toga su oigledno i ukuani bili svesni. Niko nije insistirao da ga odvedu u bolnicu, niti na detaljnijem pregledu, izvesno su smatrali da je njegova smrt neminovna. U toku noi ponovo je dola u kuu po pozivu optuene, RB je tada ve bio mrtav te je samo konstatovala smrt. Nije videla povrede, ukuani su ga okupali, obrijali i presvukli. Ponovo je pozvana kasnije u toku noi, jer optuenoj nije bilo dobro, leala je u krevetu i izgledala bez svesti, ali pregledom je ustanovila da to nije sluaj. Dala joj je inekciju. Sudski vetak, nakon izvrene obdukcije, navodi da je RB u predelu glave imao brojne spoljanje povrede, oguljotine, krvne podlive i razderine, krvne podlive sluzokoe usana, nagnjeenu modanu koru. Smatra da su ove povrede mogle nastati sa najmanje etiri udarca, ili istovremeno jednim s obzirom na grupisanje povreda. Mogue je da su povrede ela i temena nastale pri padu udarom u podlogu ili vrst predmet. Sve povrede glave nastale su dejstvom tupine mehanike sile i sve su mogle nastati 48h pre smrti. Kada je re o povredama na licu, ustanovio je da su nastale udarcima akama, te je iskljuena upotreba orua. Krvni podlivi, oguljotine ruku nastale su dejstvom tupine mehanike sile, a mogle su nastati padom i pri pokuaju odbrane podmetanjem ruku da bi se zatitili drugi delovi tela ili glava, na primer. Krvni podlivi koe u desnom preponskom predelu nastali su najmanje jednokratnim dejstvom tupine mehanikog orua, verovatno udarcem, a leva podkolenica i dve oguljotine koe, takoe predstavljaju povrede nastale tupinom mehanikog orua. Na osnovu nalaza obdukcije, vetaenja, i mikroskopskog pregleda organa ustanovljeno je da je smrt RB bila nasilna, nastupila je usled stezanja vrata, verovatno akama. Na to upuuje nalaz brojnih povreda mekog tkiva u predelu vrata, spoljanjih ali i unutranjih. Nema znakova oboljenja ali RB je u to vreme bio u loem optem zdravstvenom stanju. Kao posledica teke podhranjenosti smrt je nastupila u kraem intervalu. Obdukcijom su ustanovljeni i krvni podlivi venjae levog oka, to moe da ukazuje da je stezanje vrata trajalo kontinuirano najmanje 10 sekundi. Smrt je nastala neposredno kao posledica stezanja vrata, u ovakvim sluajevima nastupa brzo, mogue za vreme stiska. Iskljuena je mogunost da je stiskanje vrata moglo nastati u znatno ranijem periodu pre smrti. Ustanovljeni su znaci izrazito slabe uhranjenosti iji uzrok nije organske prirode (bolest), dakle posledica su uskraivanja hrane. Potpunim uskraivanjem hrane smrt nastupa posle est nedelja, ako nije ogranieno uzimanje tenosti. Obdukcija je izvrena 18.12.2003.

65

Prema nalazu psihijatra TB ne boluje od duevne bolesti ili poremeaja. Stil njenog ivota je usmeren ka zadovoljavanju osnovnih nagonskih i afektivnih potreba. Osoba je sa jednostavnom strukturom linosti, intelektualnih sposobnosti u donjim granicama proseka. Na emocionalnom planu uoljiva je impulsivnost, labilnost, nii prag tolerancije na frustracije, kao i izrazita unutranja napetost. Sklona je da situacije i dogaaje potencira i naglasi vie nego to je realno, kako bi sebi pribavila bolji status u okviru porodice. Optereena je mnotvom obaveza koje povremeno prevazilaze njene kapacitete, to ima za posledicu stanje emocionalne napetosti i smanjenje praga tolerancije na frustracije. Moe ispoljiti neodmereno i nepromiljeno ponaanje u situacijama koje su za nju provokativne. TB uraunljivost u vreme izvrenja krivinog dela bila je smanjena, ali ne i bitno. Prema dopisu Centra za socijalni rad RB nije bio u evidenciji ovog organa, iako je invalid, trajno i potpuno nesposoban za samostalan ivot i rad zbog bolesti. Prema podacima iz kaznene evidencije, TB je osuivana 14.11.1988. zbog krivinog dela 119 st 1 KZRS (nedavanje izdravanja) u Podgorici, kada joj je izreena kazna zatvora od etiri meseca uslovno za jednu godinu. Sud je prihvatio svedoenja gore navedenih svedoka, kao logina i saglasna. Prihvaen je i deo TB odbrane - da je bila okupirana poslovima, brigom o domainstvu, da se brinula o muu koji je esto fiziki maltretirao, kao i RB. Nije prihvaen deo odbrane gde je navela da je udarila RB nekoliko puta amarom, da se savesno starala o njemu, davala mu hranu, da se ne sea ta se desilo jer joj je pao mrak na oi to je protumaeno kao pokuaj umanjenja krivine odgovornosti. Delo je poinila sa direktnim umiljajem, dakle postojala je svest i volja da izvri ovo krivino delo. Kao olakavajue okolnosti sud navodi : njene line i porodine prilike, udata je, majka dvoje dece, jednog maloletnog, vie godina izloena je tekim fizikim i psihikim naporima obavljajui kune i poljoprivredne poslove, starajui se o vielanom domainstvu, jedina se starala o potrebama pokojnog RB, izloena tekim i poniavajuim poslovima oko njegovog staranja, nakon dogaaja mu i deca su prekinuli svaki kontakt sa njom te nema mogunost vraanja u kuu u kojoj je ivela, uraunljivost joj je bila smanjena, maltretirana je od supruga i ostalih lanova porodice, devera posebno. Kao oteavajue okolnosti sud je uzeo okolnost da je ve osuivana i proglaena krivom. Primenom l 42 i 43 OKZ sud je ublaio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma kazne za ovu vrstu krivinog dela.
66

Kao to je razmatrano u teorijskom delu rada, a moe se ilustrovati ovim primerom iz sudske prakse sud, odnosno institucija koja predstavlja odraz drutva, drugaije tretira ene poinioce nasilja nego mukarce. Kazna od jedne godine za ubistvo, koja je ovde pomenutoj TB izreena, je izuzetno niska za ovu vrstu krivinog dela. Prema KZRS, predviena kazna za krivino delo iz lana 118a stav 4, koji se odnosi na ubistvo lana porodice, je najmanje 10 godina. Meutim, u ovom sluaju TB je imala niz olakavajuih okolnosti koje su gore navedene, a koje su uticale na ovo smanjenje kazne ispod zakonskog minimuma. Ovo moe ali i ne mora, da ukazuje na poseban tretman ena u kaznenoj politici sudova. TB je osoba sa minimalnim resursima kulturnim, ekonomskim, socijalnim. Kako nije zavrila ni osnovnu kolu, ceo svoj ivot je posvetila brizi o porodinom domainstvu i lanovima porodice u jednom seoskoj patrijarhalnoj sredini gde je najvei teret poslova, kako kunih tako i poljoprivrednih, najee na teretu ene. Konstantan pritisak obaveza i poslova oko domainstva, nagomilao je u njoj izrazitu napetost, koja je pojaana fizikim i psihikim maltretiranjem od strane supruga i devera kome je bila potrebna velika briga s obzirom da je bio invalid, a koja je od nje iziskivala veliko ulaganje energije. Mogue je da je TB pod pritiskom pukla, odnosno izgubila kontrolu toliko da je njena jedina reakcija na situaciju bila ekstremno nasilje. Mogue je da kod nje postoji sindrom zlostavljane ene, odnosno da je prilikom ubistva bila u situaciji koja nije realno predstavljala ugroavanje njenog ivota (bar ne fiziki), ali je ona ipak, usled frustracija koje su se nagomilavale godinama, impulsivnosti i gubitka kontrole, verovala da se nalazi u neposrednoj ivotnoj situaciji i reagovala nasilno. Neke stvari su ostale nerazjanjene u ovom predmetu. Naime, TB suprug i sin koji ive u istom domainstvu odbijaju da svedoe iako su svi ukuani bili prisutni u trenutku RB smrti. Njihovo svedoenje bi moglo znatno razjasniti situaciju i motiv TB ukoliko je zaista izvrila ubistvo. Suprug je bio prisutan tokom cele veeri, pozvao je hitnu pomo i bio uz RB sve vreme, takoe, stajao je uz TB izjavu da je RB modrice dobio od pada. injenica da je porodica nakon presude prekinula svaki kontakt sa njom, odnosno nepostojanje mogunosti da se vrati u stan u kome je ivela govori o, za nju, verovatno najveoj kazni iako je sud osudio na samo godinu dana. Kada izae iz zatvora jedino na ta, u mestu u kome je toliko godina ivela, moe da rauna je drutveno neodobravanje, stigmatizacija od strane seoske zajednice i porodice. Svakako da e proces resocijalizacije za osobu kao to je ona bez porodice, obrazovanja, mogunosti zaposlenja, sa etiketom osuene osobe biti veoma teak.

67

VI ZAKLJUNA RAZMATRANJA Na osnovu svega navedenog, postavlja se pitanje odakle svo to nasilje u porodici potie? Veina ljudi porodicu vidi kao najveu vrednost, odnosno prostor ljubavi, poverenja, podrke i prijateljstva sa najbliima. Kada je u pitanju uticaj religije na porodino nasilje nekoliko stvari moe biti pomenuto ovde. Sa jedne strane religija jeste izgubila znaaj u savremenom razvijenom drutvu, a ona je kroz vekove, pored porodice predstavljala stub drutva. U Srbiji koja je prola kroz period realsocijalizma gde je drutvo bilo potpuno sekularno, dolo je do drastinih promena sa padom socijalizma. Naime, svedoci smo velikog povratka religije, broj vernika je sve vei, ali re je o tzv. pseudo-religioznosti. Rast broja vernika nije realni rast broja religioznih osoba ve je sve vie ljudi koji tragaju za svojim identitetom u okviru religije, na jedan vrlo povran nain. Osnovna moralna naela hrianske religije nisu prihvaena od strane ovih vernika, veliki broj njih nikad nije ni proitao svete tekstove, i malo je pravog razumevanja a mnogo oportunistikog shvatanja. Ovo je naroito uoljivo kada je obredno ritualna strana religije u pitanju. Religija bi mogla uticati na smanjenje porodinog nasilja, makar kod onih vernika koji prihvataju hriansku etiku i ive u skladu sa njom, imajui pre svega u vidu maksimu ljubi blinjega svoga kao samoga sebe i hriansko naelo tolerancije i ljubavi meu ljudima. Po mom miljenju institucija religije i pseudo-religioznost njenih vernika u Srbiji trenutno ne doprinose istom, iako imaju taj potencijal. Vreme e pokazati u kom pravcu e se religija na ovim prostorima kretati, i da li je ovaj oblik religioznosti samo faza karakteristina za period tranzicije ovog drutva.

68

Ne treba naglaavati da je u Srbiji veinsko stanovnitvo pravoslavno hrianske veroispovesti i da je porodica visoko na skali vrednosti ovdanjeg stanovnitva. Sa globalnim drutvenim promenama, dolazi do promena u svakoj od posebnih sfera drutva, pa i u samoj porodici. Naime, porodica sve vie gubi na znaaju, i sve je manje onih, u razvijenim demokratskim zemljama, koji svoje ivote posveuju porodici. Umesto toga, nove vrednosti poput karijere i samoostvarenja pojedinca preuzimaju mesto porodice. Religija ima sve manje uticaja u drutvu koje je postmoderno, koje karakterie kraj metanarativa, velikih istina i teorija. Fokus je na pojedincu, individui, subjektivnom i relativnom. Informatiko drutvo i visoka mobilnost graana stavljaju pred ljude mnotvo izbora. Meu tim izborima porodica i religija sve manje bivaju birane. Umesto porodice, sve je vie alternativnih formi zajednitva za koje je diskutabilno da li uopte jo uvek treba nazivati iste porodicom ili je vreme za neki novi termin. Paralelno sa tim, preusmeravanje drutvene panje od kolektiva ka pojedincu, imalo je za posledicu i sve veu samodovoljnost i sebinost ljudi, kako savremeno stanje drutva opisuje Kristofer La u svom delu Narcistika linost. U tom smislu, moe se diskutovati o nemogunosti ljudi da iskreno vole jedni druge. Ovde mislim na objanjenje rodno zasnovanog nasilja u duhu teorije Eriha Froma, teorije koja na poseban nain uzima u obzir nekoliko dimenzija bitnih za razumevanje totaliteta pojave psiholoku, socioloku i antropoloku. Drutvo vaspitanjem, odnosno procesom socijalizacije, oblikuje pojedinca i njegov karakter tako da se moe prilagoditi drutvenim oekivanjima vezanim za uloge koje e kasnije u ivotu preuzeti. Karakterna struktura deteta se prevashodno oblikuje u porodici, koju From vidi kao psiholokog posrednika drutva roditelji sami prenose duh datog drutva na svoju decu, reprodukujui isto. U sluaju Srbije re je o reprodukciji patrijarhata putem porodice i polne socijalizacije, a takoe i reprodukciji duha porodinog nasilja. Porodino nasilje se ovde transgeneracijski prenosi, to potvruju brojna istraivanja. Pored toga, u oveku postoje izvesne imanentne potrebe kako fizioloke, tako i psiholoke sposobnost stvaralakog i kritikog miljenja i sposobnost za razliito doivljavanje emocionalnog i ulnog. Ove dinamine tenje se mogu izraziti, ili pak potisnuti i osujetiti drutvenim uticajima to za posledicu ima, izmeu ostalog, formiranje ruilakih i simbiotikih impulsa. U drutvu Srbije, drutveni uticaji u velikoj meri osujeuju rast pojedinaca, jer ivot u jednom razorenom drutvu kakvo je nae je ivot u stanju ekonomske deprivacije, razorenog sistema vrednosti koji se u procesu post-socijalistike transformacije pretvara u svojevrsni hibrid tradicionalnog i modernog, ivot sa posledicama ratova koji su razarali drutvo jo od 90-ih godina. Svakako da pojedinac ovde nema osnovne drutvene podsticaje da se razvija i samoostvaruje. Stoga ne
69

iznenauje to to je veina ljudi okupirana egzistencijalnim problemima, sa malo vremena i energije za samoostvarenje i slobodu o kojoj From govori. Prema Fromu, u ovoj elji za rastom posebno mesto zauzima elja za slobodom koja se takoe moe potisnuti ali ne i nestati, te u tom smislu moe se manifestovati kao svesna ili nesvesna mrnja. Izraz ovde mrnje je i nasilje, te se porodino nasilje moe tumaiti i kao izraz mrnje koja proizilazi iz drutvenog osujeenja ljudske potrebe i elje za slobodom. U tom smislu moe se se tumaiti i ve pomenuta Galtungova definicija nasilja kao ugroavanja osnovnih ljudskih potreba. U okviru Fromove teorije, proces individuacije, odnosno oslobaanje oveka od prvobitnih spona i tradicionalnog autoriteta, imao je za posledicu sve veu slobodu oveka, ali i sve veu usamljenost i odgovornost za samog sebe. Kao deo kolektiva, ovek ima oseaj zatite od sveta, na tetu svoje individualnosti i slobode. Sa individuacijom, ovek postaje pojedinac i kao takav sam se suoava sa svim to je u svetu opasno i nadmono u odnosu na njega, te se u njemu javljaju impulsi da odustane od individuacije. Ove impulse From naziva mehanizmima bekstva. Jedan od mehanizama jeste autoritarizam, odnosno tenja oveka da odustane od nezavisnosti svog pojedinanog ja i sjedini ga sa nekim ili neim izvan sebe kako bi steklo snagu koja mu nedostaje. Oblici ovog mehanizma su tendencije potinjavanja i gospodarenja, odnosno mazohistika i sadistika stremljenja. From ove termine upotrebljava ne u smislu patologije, odnosno neurotinih poremeaja, mada se mogu odnositi i na njih, ve su oni primenljivi i vrlo prisutni meu zdravim ljudima (posmatrano sa psihijatrijske strane gledita). Mazohistika stremljenja karakteriu oseanja inferiornosti, nemoi, pojedinane beznaajnosti. Takve osobe ele da se oslobode oseanja inferiornosti, ali kao da ih neka sila u njima nesvesno goni da se tako oseaju. ivot shvataju kao neto neverovatno mono nad ime nemaju nikakvu kontrolu ni mogunost da upravljaju. Sklone su da oseanje mazohistike zavisnosti shvate kao ljubav a inferiornost kao odraz realnih nedostataka, neto a priori dato. U istoj vrsti karaktera nalazi se drugi pol sadistike tenje. Jedna od njih je tenja da se drugi uine zavisnima i da se nad njima stekne apsolutna vlast. Druga je tenja ne samo da se drugima gospodari i da se oni eksploatiu, ve da se potpuno iscede materijalno i nematerijalno, njihova emocionalna i intelektualna svojstva, na primer. Trea vrsta je elja da se izaziva patnja drugih ili da se posmatra kako oni pate. Ta patnja moe biti fizika, ali je najee mentalna i njen je cilj da se drugi aktivno povreuju, poniavaju i zbunjuju. Bitno je naglasiti da je sadista zavisan od predmeta sadizma jer je taj predmet, odnosno druga osoba, koren oseanja vlastite snage samim tim to njome gospodari. Ovaj mehanizam bekstva od
70

slobode suvie podsea na odnos rtve i nasilnika koji je raspravljan u ovom radu, i moe delimino dati odgovor na pitanje zato se ostaje u nasilnoj vezi, braku, porodici. Moda ovo moe bar delimino objasniti primere u kojima ena rtva porodinog nasilja, nakon iscrpljujueg procesa suenja, i nakon napravljenog prvog i najteeg koraka odvajanja, ipak odluuje da ostane sa nasilnikom i pokua da harmonizuje odnose sa njim. Jer sadista, nakon ispoljenog nasilja, ispoljava kajanje i nastoji da vrati rtvu kako bi njome opet gospodario, to se moe manifestovati kao period medenog meseca kada iskazuje ljubav i privrenost, iako nije osoba ta koju voli ve voli injenicu da njome gospodari, i u tom smislu je od nje zavisan. Pomenute sadistike tendencije odgovaraju opisima oblika porodinog nasilja, mada se mogu posmatrati i u irem kontekstu nasilja uopte. Ono to je izuzetno vano naglasiti, jeste da se Fromova teorija i ovde pomenuta interpretacija njegove teorije, odnosi na normalne ljude u njihovom svakodnevnom ivotu, a ne na pomenute psiholoke teorije koje su ene rtve posmatrale kao mazohistkinje. U tom smislu, teorija je primenljiva na porodino nasilje izvreno od strane oba pola i delom objanjava odakle tolika rasprostranjenost porodinog nasilja. Dalje, porodino nasilje se moe objasniti patrijarhalnom strukturom drutva Srbije. Poloaj ene je izrazito nepovoljan i nejednak poloaju mukaraca. Drutvena uloga namenjena enama je uloga majke, domaice, supruge, briga o domainstvu. ene nemaju mo da upravljaju svojim ivotom, da odluuju o vanim pitanjima drutvene zajednice, nemaju slobodu da budu ono to potencijalno mogu biti. Drutveni status i drutvena mobilnost ena su na jako niskom nivou. Slabo razvijeno drutvo umanjuje resurse svojih graana a naroito ena. ene predstavljaju drutvenu grupu sa najmanje resursa, odnosno kapitala socijalnog, ekonomskog i kulturnog. Kao takve predstavljaju ranjivu grupu. Dominacija mukaraca se ispoljava kroz nasilje u porodici, to istovremeno uzrokuje jo vei gubitak moi ena. Moe se primetiti izvesna veza izmeu razvijenosti drutva i nasilja u porodici. Savremene demokratske zemlje, kao to je prikazano, imaju niz mehanizama kojima se bore protiv nasilja u porodici niz zakona, konvencija i deklaracija, institucija i tela, koordinisanih akcija policije, Centara za socijalni rad, i sudstva. U ovim zemljama feministiki pokret ima duu istoriju borbe za enska prava, meu kojima je i pravo na ivot bez nasilja. Emancipacija ena je ovde tekla kontinuirano od 60-ih godina XX veka (pre svega putem obrazovanja) i danas su se ene u velikoj meri izborile za ravnopravan poloaj sa mukarcima. To ne znai da porodinog nasilja u ovim zemljama nema, ali se ono svakako smanjilo, i to je najbitnije, sankcionie se.
71

Kada je re o Srbiji, postoji izrazita potreba za prevencijom porodinog nasilja. Pozitivan pomak u ovom smeru predstavlja inkriminisanje nasilja u porodici u Porodinom zakonu i Krivinom zakonu RS, kao i veliki broj nevladinih organizacija specijalizovanih za ovaj problem, odnosno edukaciju i pomo rtvama porodinog nasilja. Ipak problem je odve rasprostranjen, i duboko ukorenjen u tradiciji drutva, tako da je prevashodno potrebno stabilizovati i izgraditi drutvo na novim vrednostima nenasilja. Bitan deo procesa je oslobaanje od tradicionalnog partijarhalnog ustrojstva poretka, i tenja ka ostvarenju ravnopravnosti polova, kako na papiru (zakonski) to je ve uinjeno, tako i u praksi. Zatim, edukacija, kako formalna tako i neformalna, u velikoj meri doprinosi smanjenju porodinog nasilja, kao i ekonomska nezavisnost koja stavlja ene u odnos manje zavisnosti od nasilnika tako da znatno utie na njene anse ukoliko do istog zaista i doe. Dobra koordinacija institucija se pokazala kao izuzetno bitna u efikasnom reavanju problema, pri emu pre svega mislim na saradnju policije, Centra za socijalni rad i sudstva u sankcionisanju nasilja u porodici. Nita manje znaajna je i drutvena svest, odnosno drutvena osuda nasilja kada je ono uoeno. Reagovanje, umesto okretanja glave, aktivnost umesto pasivnosti i pomirenosti sa sudbinom, prave bitnu razliku izmeu odobravanja i neodobravanja nasilja. Dovoljna je i pojedinana svest i reakcija da se krug nasilja prekine.

72

VII BIBLIOGRAFIJA
Anelka Mili, Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: Svakodnevica

Srbije na poetku treeg milenijuma, Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2004.
Anelka Mili, Sociologija porodice: kritika i izazovi, igoja tampa, Beograd, 2001. D. Klein The Etiology of Female Crime: A Review of the Literature, Issues in

Criminology, 1973., br. 2.

Erih From, Bekstvo od slobode, Nolit, Beograd, 1969. Lenore Walker, The Battered Woman, Harper and Row, 1979. Slobodanka Konstantinovi Vili, Vesna Nikoli Ristanovi, Kriminologija, Centar za

publikacije Pravnog fakulteta u Niu, Ni, 2003.

Ulrih Bek, Rizino drutvo (u susret novoj moderni), Filip Vinji, Beograd, 2001. Vesna Mileti Stepanovi, Nasilje nad enama u Srbiji na razmei milenijuma, Institut

za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2006.

Vesna Nikoli Ristanovi, Nataa Mrvi, Drutvena kontrola i kriminalitet ena,

Zemun, Dragani, Beograd, 1992.

Vesna Nikoli Ristanovi, Porodino nasilje u Srbiji, Viktimoloko drutvo Srbije,

Prometej-Beograd, 2002.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Okrugli sto, OEBS, Beograd, februar 2005. Zorica Mrevi, enska prava su ljudska prava, izdanje: SOS telefona za ene i decu

rtve nasilja, Autonomnog enskog centra protiv seksualnog nasilja, Centra za enske studije i kominikaciju; Beograd, 1994.
73

 Zorica Mrevi, Standardi i mehanizmi za postizanje rodne ravnopravnosti u

demokratskim zemljama, drugo izdanje, OSCE Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi Misija OEBS-a pri Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd, 2002.

INTERNET:
Viktimoloko drutvo Srbije http://www.vds.org.yu/ Autonomni enski centar http://www.womenngo.org.yu/ Narodna skuptina Republike Srbije http://www.parlament.sr.gov.yu/ Savetovalite protiv nasilja u porodici http://www.savetovalisteprotivnasilja.org/ Republiki zavod za statistiku http://webrzs.statserb.sr.gov.yu/axd/drugastrana.php?

Sifra=0012&izbor=tabela
http://www.sos-telefon-beograd.org.yu/ http://serbia.stopvawmonitors.org/ http://www.wave-network.org/start.asp?ID=22650 http://www1.umn.edu/humanrts/svaw/domestic/explore/1whatis.htm

Wikipedia (Johan Galtung)

www.b92.net

74

VIII PRILOZI PRILOG 1 KRUG NASILJA

75

PRILOG 2 KRUG NENASILJA

76

77