Deset najpoznatijih svetskih kockara

Istorija pamti mnoge pasionirane kockare, ljude koji su stekli svoje mesto u udbenicima, cenjene lanove drutva upamenih po stvarima mnogo znaajnijim nego to je njihova strast prema kocki

1 Klod Mone uvenom slikaru Klodu Moneu, rodonaelniku impresionizma, novac zaraen od kockanja omoguavao je da se potpuno posveti slikarstvu. Godine 1891. dobio je oko 13.450 dolara na francuskoj lutriji. To je bio dobitak ne samo za slikara, ve i za ceo svet. Da nije osvojio taj novac, svet bi, naime, moda bio lien nekih od najveih umetnikih dela.

2 Fjodor Dostojevski Od svih kockara u istoriji, Fjodor Dostojevski bio je sigurno jedan od najveih. Jedan od najuticajnijih romanopisaca u ruskoj istoriji, Dostojevski je bio zagrieni kockar, o emu svedoe i dva njegova uvena romana, Zloin i kazna, i Kockar. Prema legendi, Dostojevski je poslednji deo Zloina i kazne napisao za nekoliko dana kako bi dobio avans od izdavaa, jer je morao da izmiri kockarske dugove. Voleo je igre na sreu, a u njihovim posledicama i psihologiji ljudi zavisnih od kockanja, pa i u svom linom iskustvu, pronalazio je veliku inspiraciju.

3 Vajld Bil Hikok Amerika legenda, Bil Hikok, zvani Vajld (Divlji), uivao je reputaciju estitog oveka. Bio je ratni heroj, izvia i pravnik koji je vei deo svog ivota proveo branei druge od zloina i nepravde. U isto vreme, bio je nepopravljivi kockar, a posebno je voleo da igra poker. Kada bi otkrio da neko vara, vadio bi svoj kolt i no, uperio ih ka varalici i rekao bi mu uzmi novac (ako sme). Ubijen je dok je igrao poker, a ubila ga je grupa zaverenika koja je njegovo ubistvo planirala unapred. Pria se da je stekao mnogo neprijatelja kada se pridruio grupi generala Dima Lejna Red legs koja se borila za ukidanje ropstva na jugu. Pogoen je s lea, metkom u potiljak, a dok je padao sa stolice otkrile su se i njegove karte. U rukama je drao par asova i par osmica. Od tada je ova kombinacija poznata kao dead mans hand (mrtvaeva kombinacija).

4 arls II arls II je 1660. godine obnovio englesku monarhiju. iveo je aktivnim kockarskim ivotom i bio poznat kao Veseli kralj. Igre na sreu su na njegovom dvoru postale sredite drutvenog ivota, a ova ljubav prema kocki nije se rairila samo po Engleskoj, ve su je kasniji kolonisti sa sobom poneli i u severnu Ameriku (gde su ustanovili da i tamonji uroeniki narodi takoe imaju svoje igre na sreu).

5 Rene Dekart Jo jedan ugledni naunik i filozof iz istorijskih udbenika koji je uivao u kocki bio je Rene Dekart (15961650) Nakon pravnog fakulteta i vojske Dekart je najpre odluio da bude profesionalni kockar, ali taj izbor profesije nije dugo potrajao, mada je itavog ivota nastavio da se kocka. Dekarta nazivaju ocem moderne filozofije, a uven je i po maksimi Mislim, dakle postojim. Pored filozofije, vai i za oca savremene nauke.

6 Kazanova de Sengal Kada danas pomislimo na ime Kazanova, obino mislimo na neumornog zavodnika koji je slamao enska srca. Kazanova je, meutim, za svog ivota (19. vek) bio ugledan lan evropskog drutva. Kockanje mu je bilo u krvi, a bio je, pored toga, i pravnik, avanturista i knjievnik. U 21. godini Kazanova je doneo odluku da postane profesionalni kockar, ali ubrzo je prednost dao drugim profesijama, izjavljujui kasnije da nije bio dovoljno promiljen da igru prekinem kada mi srea nije bila naklonjena, niti da se dovoljno kontroliem kada dobijam. Kazanova je igrao lutriju i kockarske igre kao to su faro, baset, piket, biribi, primero, kvince i meu plemstvom i visokim klerom popularni vist. Bio je, uz to, jo i poboan katolik koji je verovao u mo molitve. Savremenici su ga smatrali izuzetnom osobom, i zaista je bio jedan od najistaknutijih ljudi svoga vremena. Knez arl de Linj je svojevremeno izjavio da je Kazanova bio najzanimljiviji ovek koga je ikada upoznao, dodajui da nema niega na svetu za ta on nije sposoban.

7 irolamo Kardano Naunik irolamo Kardano (franc. erom Kardan), koji je iveo od 1501. do 1576, bio je italijanski renesansni matematiar, fiziar i kockar. Najpoznatiji je po svojim dostignuima iz algebre, ali bio je i pasionirani kockar i ahista. Napisao je ak i knjigu o igrama na sreu, na latinskom jeziku Liber de ludo aleae (Knjiga o igrama na sreu). Knjiga sadri prvi sistematski proraun verovatnoe, kao i poglavlje o uspenim metodama varanja. Kao pronalaza, izumeo je mnoge stvari: bravu s kombinacijom, kardanove krugove i kardanovu osovinu, koja se jo i danas koristi u vozilima. Druga njegova istraivanja omoguila su izradu prve tamparske prese velike brzine, a dao je i nekoliko znaajnih doprinosa hidrodinamici i objavio dve enciklopedije prirodnih nauka. 8 Miel de Montenj Jo jedna dobro poznata istorijska linost koja je bila strastveni kockar bio je najuticajniji francuski renesansni pisac Miel de Montenj (15331592). Za ivota je vie smatran dravnikom nego knjievnikom, a vai i za zaetnika onoga to se danas naziva modernim skepticizmom. Izvrio je veliki uticaj na pisce i filozofe kao to su Ralf Valdo Emerson, Rene Dekart, Blez Paskal, a moda ak i Vilijam ekspir. Svojim delima Montenj je uticao na mnoge, naroito svojom knjigom eseji, koja sadri neke od najuticajnijih eseja koji su ikada napisani.

9 Don Aspinal Don Aspinal (19262000) sluio je u mornarikoj peadiji, a kolovao se na Oksfordu, gde je poeo da razvija svoj interes za kocku. U njoj je, zapravo, uivao toliko da je zavrne ispite propustio kako bi prisustvovao trkama u Askotu, gde je kolarinu za ceo semestar uloio u rizinu opkladu na konja koji je odneo pobedu. Novcem dobijenim na kocki 1956. je kupio Hauler, oronuli zamak i seosko imanje u blizni Keneterberija. Imanje je imalo oko 3,5 hektara bati i parkova, i tu je Aspinal napravio svoj prvi privatni zooloki vrt. Dobit od kocke i voenja kazina omoguila mu je da skupi zavidnu kolekciju retkih ivotinja, u kojoj je bilo i nosoroga, bongo antilopa, leoparda i evropskih divljih konja. Tu je razvio svoju filozofiju da se prema ivotinjama treba ponaati s potovanjem. Oko sebe je okupio ekipu uvara slinih nazora, veoma posveenih poslu, a u vreme finansijske oskudice je ak prodavao i lini nakit i drugu imovinu kako bi svoje ivotinje prehranio. Mada po ulozi koju je odigrao u vojsci ili politici moda i ne bi bio zapamen kao ugledan lan drutva, mesto u istoriji obezbedili su mu njegova ljubav prema ivotinjama i zalaganje za njih.

10 Don Montegju Don Montegju je iveo u Engleskoj od 1718. do 1792. Bio je britanski dravnik koji je zauzimao brojne vane i prestine vojne i politike poloaje. Reputacija mu nije ba najbolja, ali tvrdi se i da su istorijske zapise o njemu ostavili uglavnom njegovi politiki protivnici. Smatra se da je Montegju, IV erl od Sendvia, od slugu traio da mu tokom dugih sati provedenih za kartakim stolom donose uinu koja se sastojala od komada mesa izmeu dva pareta hleba. Ova navika je postala popularna meu njegovim prijateljima kockarima, te je tako nastao sendvi. Bio je dobro obrazovan, diplomirao je na Kembridu, a tokom ivota zauzimao je vie uglednih poloaja. Ono to mu je obezbedilo mesto na ovom spisku je, meutim, ipak pronalazak sendvia.