RADIVOJ OGNJANOVI

Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Drava i Ekonomija

Dravna vlast je instrument za prebacivanje novca iz depova jedne grupe graana u depove druge grupe graana. Volter

Iz prethodnih tekstova smo mogli jasno videti da su monetarna i kreditna ekspanzija najefikasniji metod za vantrinu preraspodelu dohotka. Takoe smo mogli videti da ako drava ne sprei monetarnu i kreditnu ekspanziju, onda su sve ostale ekonomske mere, makar one bile i najbolje mere, nedovoljne da se sprei kasniji ekonomski kolaps.

Interesantno je pomenuti da je mnogo onih koji su, poslednjih godina, citirali reenicu Amela Rotilda: Dajte mi kontrolu nad novcem jedne drave, i onda mi je potpuno svejedno ko donosi zakone. Ta reenica se esto citirala, ali je malo onih koji u potpunosti shvataju njeno znaenje. Svima je jasno da se tu radi o velikoj moi, ali mnogima nije jasno da onaj ko kontrolie novac jedne drave, ujedno u rukama ima i oruje sa kojim, u svakom trenutku, moe unititi tu dravu. Upravo je to ono to se dogaa i nama i mnogim drugim dravama sa marionetskim vladama unitenje drava putem emisije lanog novca.

Ako se ne obezbedi stabilan novac, tj. ako drava nije u stanju da sprovede osnovno Mizesovo pravilo koje kae da: Prvi i osnovni cilj monetarne politike uvek mora biti taj da se sprei monetarna i kreditna ekspanzija, onda je to kraj i ekonomije i drave, a svi ekonomisti slobodno mogu da promene profesiju jer bez stabilnog novca nema ni ekonomije.

Kada smo ve citirali Mizesovo osnovno pravilo, onda se samo po sebi namee sledee pitanje: ako uzmemo hipotetiki primer i ako pretpostavimo da imamo normalnu dravnu vlast, i da ta dravna vlast privredi i stanovnitvu obezbedi stabilan novac, da li to znai da su time ispunjeni uslovi za nesmetano funkcionisanje ekonomije?

1 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Odgovor na to pitanje je negativan. Stabilan novac je prvi i osnovni uslov, ali ne i dovoljan uslov. Da bi privreda jedne zemlje mogla nesmetano da funkcionie, potrebno je ispuniti i drugi Mizesov uslov koji kae: Privreda ne sme biti sabotirana dravnim intervencionizmom.

Uloga drave

Kada se pomene re intervencionizam, odmah se jave mnogi koji kau: Da li to znai da drava ne sme da upravlja ni jednim preduzeem, da nema sudstvo, da nema vojsku, policiju? Da li to znai bezvlae i anarhiju?

U uslovima namerno uvedene opte terminoloke konfuzije, dolo je do potpunog izvrtanja znaenja mnogih rei, a jedna od rtava te terminoloke konfuzije je i re intervencionizam. I zato, pre nego krenemo sa analizom dravnog intervencionizma, neophodno je objasniti ulogu drave.

Mizes je i po tom pitanju veoma jasan i kae: Osnovna uloga drave je da obezbedi zatitu ljudskih ivota i njihove imovine.

Kod Mizesa nema utopizma, mi ne ivimo u perfektnom svetu, uvek e biti onih, bilo u samoj dravi ili van nje, koji e poeleti da otmu nau imovinu, i zato je neophodno da drava na sebe preuzme odgovornost za ouvanje reda u dravi. Da bi drava mogla da ispuni tu svoju ulogu, potrebna su joj odgovarajua sredstva, a do tih sredstava drava moe doi samo putem poreza. Ako drava oporezuje privredu i stanovnitvo samo zarad ispunjenja te svoje osnovne uloge, onda se moe rei da je takav poreski sistem u potpunom skladu sa slobodom i slobodnim tritem.

Po Mizesu, idealna ekonomska politika je veoma jednostavna dravna vlast bi trebalo da zatiti narod od spoljne agresije i da zatiti ivot i imovinu svakog pojedinca. Sve ostalo bi trebalo prepustiti slobodnom tritu, a najmanje u ta bi drava trebalo da se mea je ekonomija. Drava ne sme kontrolisati ljude, ve stvarati uslove u kojima e svaki pojedinac, u skladu sa svojim eljama, mogunostima i potrebama, postupati na za sebe najbolji mogui nain. Svaka dravna mera mora biti u skladu sa tom osnovnom ulogom drave, a najvie to jedna drava moe da uini za svoj narod je samo to da stvori uslove koji ni na koji nain ne

2 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

naruavaju slobodno trite.

Na ovom mestu je veoma vano objasniti kontroverzu u pogledu preduzea u dravnom vlasnitvu. Osim navedene osnovne uloge drave, drava moe delovati i u drugim sferama drutvenog ivota: moe graditi neophodnu infrastrukturu, upravljati najveim preduzeima, kontrolisati prirodna bogatstva itd. Mizes u vezi javnih preduzea kae sledee:

Preduzea u dravnom vlasnitvu nisu dravni intervencionizam, ali ukoliko se javna preduzea primoravaju da naplauju svoje proizvode i usluge po niim cenama nego to bi to bio sluaj da su ona u privatnom vlasnitvu, onda to jeste dravni intervencionizam.

Ovo je veoma znaajno jer ako Mizes, za koga znamo da je poznat kao ampion liberalizma, nije imao nita protiv toga da drava u svom vlasnitvu ima najvanija preduzea, zato se naa dravna vlast svim silama zalae za njihovu prodaju?

Mizes kao da je itao misli ovima koji sada unesreuju Srbiju, i kao da se u svojim knjigama upravo njima obraao. Zaista je neverovatno da srpska dravna vlast radi sve suprotno od onoga to je govorio Mizes. Ako jedan ampion liberalizma kae da nema nikakvog problema da drava bude vlasnik najveih dravnih preduzea, zato se onda srpska vlast svim silama zalae za njihovu privatizaciju? Ovo privatizaciju je pod znacima navoda jer se tu, po pravilu ne radi ni o kakvoj privatizaciji, ve samo o tome da jedna drava, naa drava, svoja najvanija preduzea prodaje drugim dravama. Isto tako, Mizes nepogreivo predvia i drugu stvar drava primorava najvea dravna preduzea da svoje proizvode prodaju ispod, uslovno reeno, svetske cene koja vai za te proizvode, a tetne posledice takve politike su viestruke.

Dravni intervencionizam

Ako znamo ta je osnovna uloga drave, onda smo blizu odgovora na pitanje ta je to dravni intervencionizam? Mizes, kao i obino, sve postavlja na svoje pravo mesto i kae:

3 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Dravni intervencionizam je odluka dravnih vlasti kojom se vlasnici sredstava za proizvodnju prisiljavaju da se ponaaju drugaije nego to bi se ponaali u slobodnim trinim uslovima.

Originalna ideja koja je stajala iza intervencionistike politike je ta da se vei prihodi i bogatstvo bogatijeg dela stanovnitva koriste kao fond za pomo manje uspenom delu stanovnitva. Dakle, u samoj sutini dravnog intervencionizma je uzimanje od jednog dela stanovnitva i davanje drugom delu stanovnitva, tj. konfiskacija i distribucija.

Intervencionisti se zalau za dodatnu javnu potronju ne shvatajui injenicu da su ti fondovi ogranieni i da se poveanom potronjom smanjuje koliina novca za investicije, tj. da ekonomski sistem ulazi: prvo u fazu usporenog rasta, zatim u fazu stagnacije, a kasnije i u fazu ekonomskog razaranja.

Ovde moemo rei i to da dravno intervencionistike mere mogu biti mnogobrojne, mogu u manjoj ili veoj meri tetno delovati na ekonomiju, ali sve dok one nisu usmerene na celokupnu ekonomiju i na potpuno ukidanje profita mogu se smatrati ogranienim intervencionizmom.

Sistem slobodne trine ekonomije

U svom remek delu , Mizes kae da slobodno trite ne znai vladavinu bezdunih mehanikih sila, ve neto sasvim drugo: dozvolimo svakom pojedincu da izabere na koji nain e saraivati sa ostalim trinim uesnicima; dozvolimo potroaima da slobodno odrede ta e kupovati, a samim tim i odrediti ta e preduzetnici proizvoditi. Alternativa tome je sistem u kome dravna vlast donosi odluke za sve nas i sprovodi svoje odluke uz primenu sile.

Ako pokuamo da zamislimo nenarueno trite (ist trini sistem), takav sistem bi podrazumevao: postojanje podele rada, sredstva za proizvodnju u privatnom vlasnitvu, kao i postojanje trita na kome bi se razmenjivali proizvodi i usluge. Takav sistem bi podrazumevao i to da nema institucionalne opstrukcije, tj. podrazumevao bi da je dravna vlast, sa svojim aparatom prinude, posveena zatiti trinog sistema. U trinom sistemu ne sme biti stranih tela koja bi na vetaki nain remetili: cenovni sistem, visinu plata ili visinu kamatnih stopa. U takvom sistemu drava se ne mea u funkcionisanje slobodnog trita, a svoju silu koristi iskljuivo za spreavanje destruktivnih akcija pojedinaca ili grupa.

4 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Bez cenovnog sistema formiranog na slobodnom tritu nema ni trine ekonomije. U tritu, kako to sjajno kae Mizes, nema nieg neovenog niti mistinog, imamo samo jedan odnos razmene koji se uspostavlja tako to se na tritu sueljavaju oni koji ele neto da kupe i oni koji ele neto da prodaju. Ceo trini proces je zasnovan na ljudskom delovanju, a trini proces je samo usklaivanje individualnog delovanja prema potrebama i eljama drugih uesnika trinog procesa. Trine cene govore proizvoaima ta, kako i koliko da proizvode. Trite je centralna taka ka kojoj su sve pojedinane aktivnosti usmerene, kao i centralna taka i izvor povratnih informacija.

U sistemu slobodnog trita sva odgovornost je na preduzetniku, ili kako to slikovito kae Mizes: Preduzetnici su za kormilom i upravljaju brodom.

Neko bi iz toga mogao izvui zakljuak da su preduzetnici i najvanija karika u sistemu slobodnog trita, ali nisu jer i oni moraju da sluaju glavnog suverena, a to su potroai. Potroai su ti koji kupuju ili ne kupuju neki proizvod; oni odreuju ta, po kojoj ceni i kog kvaliteta, treba proizvoditi; oni imaju mo da siromanog preduzetnika obogate i da bogatog preduzetnika osiromae; oni su nemilosrdne i egoistine gazde; oni su ti koji se stalno menjaju i ije je ponaanje teko predvideti. Ako preduzetnici ne ispotuju volju potroaa, zabeleie gubitak, izgubie poziciju na tritu, i otii e u steaj.

U sistemu slobodnog trita privrednici ne mogu oekivati povlastice od nekog podmienog inovnika ili politiara. Isto tako, u sistemu slobodnog trita politiari i dravni inovnici nisu u poziciji da ucenjuju privrednike. Ako se neto slino desi u jednom ekonomskom sistemu, onda to ne znai da je za takve pojave krivo trite, ve sasvim suprotno da je slobodno trite narueno i da prelazi u sistem dravnog intervencionizma. Samo je u sistemu naruenog trita mogue da razne grupe od drave trae neke povlastice i privilegije, a sve na raun slabijih grupa i pojedinaca.

Apologete dravnog intervencionizma se esto koriste argumentom pravde, ali se Mizes ni po tom pitanju ne dvoumi ve jasno kae da ne postoji tako neto kao to su prirodni zakoni, univerzalna pravda i uvek-vaei standardi koji nam govore ta je pravedno a ta nepravedno. Za ljudski rod vae pravila utilitarizma, kreirana pravila kako bi drutvena kooperacija i podela rada uopte bila mogua. Sva ta pravila su sredstvo za postizanje konanog cilja, a drava i dravna vlast nikako ne bi smeli biti cilj, ve sredstvo.

5 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

U trinom sistemu svaki pojedinac deluje u skladu sa svojim potrebama, aljama i mogunostima. Kada pojedinac donese svoju odluku, ona je konana i neopoziva, a na svim ostalim uesnicima je samo da tu odluku prihvate, i to na nain da je posmatraju kao podatak i informaciju prilikom svog sopstvenog donoenja odluke i delovanja. Svaki pojedinac donosi svoje sopstvene odluke, a koordinacija svih tih pojedinano donetih odluka se postie na tritu. Nema potrebe za nasilnim merama postizanja kooperacije jer e svaki pojedinac koji posegne za nekooparativnim ponaanjem, biti ve dovoljno kanjen.

Poreski intervencionizam

Kada se govori o porezima, prvo i osnovno pitanje je: emu oni slue? Da li se oni uvode da bi se sprovela ona osnovna uloga drave o kojoj smo govorili, ili se uvode zarad redistribucije dohotka?

Rukovodei se Mizesovom idejom da se drutvo koje pojedincu negira pravo na linu svojinu, neminovno degenerie u ekonomski haos, Rodbard nam pokazuje da je svako meanje u neotuivo pravo svakog pojedinca na linu svojinu nita drugo do nasilna i nemoralna invazija na osnovna ljudska prava, kao i to da se time smanjuje i ograniava sloboda i prosperitet.

Rodbard kae: Najjednostavnije reeno, porezi su kraa, ali ne obina kraa ve kraa kolosalnih razmera kojoj klasini kriminalci ne mogu ni priblino da pariraju. Porezi su nasilna zaplena imovine graana od strane dravnih vlasti.

Na Rodbardove rei se nadovezuje Rod Rojas koji kae: Na prvi pogled vam se moe uiniti da je preterivanje rei da su porezi kraa, ali pokuajte da ne platite poreze i videete ta e se desiti. Odbijte da platite porez na vau imovinu i tek tada ete videti ko je stvarni vlasnik vae imovine.

Rojas stvari naziva pravim imenom i kae kako je dravna vlast uradila sjajan propagandni posao: oni nas ne nazivaju rtvama, ve poreskim obveznicima; oteti novac se ne zove ukradeni novac, ve prikupljeni novac; porezi se nazivaju i drugaijim imenima, kao npr. doprinosi, kao da smo mogli da biramo da li emo doprinositi ili ne.

6 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Rojas uspostavlja paralelu izmeu poreza i robovlasnikog sistema i kae da je i robovlasnitvo, ne tako davno, bilo sasvim normalna pojava kao to je i oporezivanje danas normalna pojava. I robovlasnitvo se branilo argumentima da ga je nemogue ukinuti, pa ak i argumentom da je robovima bolje u sistemu robovlasnitva nego na slobodi. Ideja o svetu bez poreza sada mnogima izgleda nemogua isto kao to je i sloboda za robove nekada izgledala nemogue, ali to nije nemogue i zadatak svakog slobodnog oveka je da se za takav svet bori.

Za svet bez poreza nam se valja boriti, ali je za sadanje vreme bitno znati da je za funkcionisanje trine ekonomije od presudne vanosti to da dravni aparat bude to manji kako bi njegovo odravanje bilo to jeftinije, tj. da se od privrede i stanovnitva oduzima to manje novca.

Mizes upozorava da porezi moraju biti umereni, a ako se premai ta granica umerenosti, onda oni prestaju da budu porezi i prerastaju u instrument za privredno razaranje. Paradoks poreskog sistema je u tome da to se vie porezi poveavaju, to vie podrivaju privredni sistem, a samim tim i sami sebe. Svaki porez, kao i poreski sistem u celini, postaje samounitavajui sistem kada se pree kritina taka visine poreskog optereenja. U tom pogledu se moe rei da oni koji imaju pravo da oporezuju ujedno imaju i mo da razore ekonomiju.

Intervencionizam u obliku Kontrole cena

Kada govori o kontroli cena, Mizes kae sledee:

Najvei problem zagovornika dravnog intervencionizma u pogledu odreivanja cena je u tome to oni nisu u stanju da shvate fundamentalnu razliku izmeu trine ekonomije i drutva u kome su suspendovani trini zakoni. Oni pokuavaju da spoje nespojivo: ekonomiju i neekonomiju, trite i netrite, progres i destrukciju, tj. pokuavaju da spoje ono to se u logici zove contradictio in adjecto.

Kada je ponuda odreene robe (pre svega osnovnih ivotnih namirnica) manja od potreba stanovnitva, formira se ravnotena cena te robe koja je via od one koju jedan deo

7 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

stanovnitva moe da plati za tu robu.

Ali, kae Mizes, ako roba ima svoju cenu, ako radna snaga ima svoju cenu, ako kapital ima svoju cenu, onda su sve te cene odreene na tritu. Ne postoji drugi nain formiranja cena osim na tritu. Zalaganje da drava, u skladu sa eljama nekog dravnog aparatika, a pod pretnjom upotrebe sile, prisilno odreuje cene, nikako se ne moe smatrati niti tritem niti ekonomijom. Svi oni koji zastupaju dravnu kontrolu cena, poriu postojanje trita, negiraju postojanje ekonomskih zakona, a samim tim i ekonomije kao nauke.

Kontrolu cena je najbolje analizirati na konkretnom primeru, a u ovom sluaju emo uzeti primer kontrole cena mleka.

Ukoliko vlada eli da pomogne siromanom delu stanovnitva da kupe mleko svojoj deci, ona moe to da uradi samo na jedan nain: mora kupiti mleko po trinoj ceni i prodati ga siromanima po povoljnijoj ceni, a nastali gubitak se mora pokriti poveanjem poreza. Meutim, kako je poveanje poreza uvek nepopularna mera, vlada se uvek radije odlui za zamrzavanje cene mleka, a ta mera samo dodatno pogorava ionako lou situaciju u mlekarstvu. Proizvoai mleka, da bi izbegli gubitak, izlaze iz mlekarskog biznisa, tj. prestaju sa proizvodnjom i prodajom mleka, onda se na tritu javlja jo vei nedostatak mleka, a trina cena mleka se poveava umesto da se smanjuje.

Vlada se tada suoava sa sledeim problemom: da odustane od promaene mere kontrole cena, ili da prvoj meri doda drugu meru, npr. zamrzavanje cena inilaca u celom lancu proizvodnje mleka. Tada se isti problem javlja po principu lanane reakcije, vlada sa svojim merama ide sve dalje i dalje, zamrzava cene, zamrzava plate, a proces proizvodnje se odrava putem prisile.

Trina reakcija na kontrolu cena

Jedna od osnovnih osobina cena formiranih na slobodnom tritu je ta da ponudu i tranju dovodi u ravnoteno stanje. Svako nasilno menjanje trinih cena i njihovo vetako sniavanje sa nivoa u kome se ponuda i tranja dodiruju, je nita drugo do stvaranje uslova za naruavanje ravnotenog stanja ponude i tranje, tj. rezultat e biti nestaica proizvoda. Vetaki formirana

8 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

cena vie nije u stanju da razdvoji kupce koji mogu da kupe odreeni proizvod, od kupaca kojima ivotni standard to ne dozvoljava.

Kada cena izgubi tu svoju funkciju, funkciju alokacije proizvoda u skladu sa kupovnom snagom kupaca, onda e do tih proizvoda doi samo oni koji budu u poziciji da ih kupe prvi, oni koji se nalaze na privilegovanim mestima u drutvenoj hijejarhiji, ili oni najbezobzirniji koji e putem nasilja pokuati da ostvare svoje pravo da kupe proizvode po ceni koju im je drava zagarantovala. U takvim, ve poremeenim uslovima, ako drava eli da izbegne nemile scene i odri red u dravi, onda ne postoji drugi nain distribucije osim racionalisanja potronje.

Naravno, alokacija proizvoda je samo sporedna uloga trita. Primarna uloga trita je usmeravanje proizvodnje, a tu ulogu racionalisanje potronje ne moe da obavi.

Cena je ta koja usmerava uposlenost proizvodnih inilaca. Cena je ta koja proizvoaima kazuje ta i u kojim koliinama treba proizvoditi. Ako se kontrola cena usmeri samo ka nekim proizvodima iroke potronje, proizvoai e pokuati da svoju proizvodnju preusmere ka proizvodima koji nisu bili predmet dravne subverzije u obliku ograniavanja cena. Primera radi, ako drava ogranii cenu mleka, proizvoai e pokuati da svoju proizvodnju preorijentiu na proizvodnju sireva i drugih proizvoda od mleka. Ukoliko vlast zamrzne cene svim proizvodima od mleka, onda e proizvoai smanjiti ili potpuno obustaviti dalju proizvodnju kako bi izbegli gubitke.

Ishod se unapred zna on e uvek biti suprotan onome to je bio cilj dravnih vlasti. Ako je drava elela da putem ogranienja cena uini mleko dostupnim veem broju potroaa, rezultat e biti suprotan: proizvoai e obustaviti proizvodnju mleka, doie do smanjenja stonog fonda, ponuda mleka e se dodatno smanjiti, jaz izmeu ponude i tranje e se dodatno poveati, a potroai e umesto jeftinog mleka dobiti samo veliku nestaicu mleka.

Dravnim vlastima moe na pamet pasti i neka druga sjajna ideja, drava moe pokuati da putem vetakog kursa valute stimulie uvoz mleka, ali se time nee poveati proizvodnja mleka, ve e se samo razoriti ostatak domae mlekarske industrije. Dakle, dravnim intervencionizmom se ne reavaju problemi ve se samo mali problemi pretvaraju u velike probleme.

9 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Drava onda postaje svesna da se cene ne mogu ograniiti samo na finalne proizvode, ve da se mora delovati dubinski, tj. u celom proizvodnom lancu, a onda privreda dobija sve vie i vie kontrolisanih cena, ne samo za finalne proizvode ve i za materijalne inioce proizvodnje i za cenu radne snage.

to vie drava intervenie, sve se vie problema javlja. Svaka dravna intervencija samo pogorava ionako lou situaciju i zahteva dodatnu dravnu intervenciju. Ako neki deo privrednog sistema ostane nepokriven dravnom intervencijom, kapital i radna snaga e se usmeriti ka tom delu, a to znai da e doi do vetake promene privredne strukture, i to, ne u skladu sa stvarnim trinim potrebama, ve u skladu sa iznuenom odbranom od dravne intervencije.

Ako se tokom vremena dravna vlast vrati razumu, moe odustati od dalje pogubne politike i time pokuati da zaustavi dalje razaranje privrede, ali taj posao nije ni malo lak jer je ve dolo do izmenjene privredne strukture i unitenog kapitala.

Ako se drava ne urazumi, i nastavi sa svojom promaenom politikom tako to sa svojom intervencijom ide sve dalje i dalje, fiksirajui cene svih proizvoda i usluga, time u potpunosti eliminie trinu ekonomiju, a sistem ulazi u fazu socijalizma, tj. u model socijalizma koji je prvobitno primenjen u nacistikoj Nemakoj.

Intervencionizam u obliku visine plata

Kada se govori o zagarantovanim platama, minimalnoj ceni rada, kao i o raznim obraunskim koeficijentima, onda moemo rei da bez obzira da li te mere dolaze kao posledica dravne intervencije ili kroz radnike sindikate rezultat e biti isti.

Kada bi radnici bili jedini potroai finalnih proizvoda, onda bi realno poveanje plata bilo neizvodivo sve to bi radnici dobili kroz poveanje plata, izgubili bi kao potroai. Dakle, model minimalnih plata moe imati smisla samo ako ga posmatramo kao nain preraspodele postojeeg dohotka, u kome jedna grupa radnika (privilegovana grupa radnika), oduzima deo dohotka drugoj grupi radnika, ili to je jo gore da se troi sama supstanca, tj. da se troi postojei kapital, to je nita drugo do ulazak itavog sistema u fazu samodestrukcije.

10 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Kao posledicu odranja plata na neodrivom (netrinom) nivou, imamo smanjenje akumulacije kapitala, smanjenje investicija, a jedan deo privrede biva primoran da smanji ili potpuno obustavi svoju proizvodnju. Na taj nain, umesto eljene pomoi radnicima, dolazi do suprotnog efekta, do poveanja nezaposlenosti, do smanjenja privrednih aktivnosti, do smanjenja javnih prihoda, do smanjenja realne agregatne tranje, tj. imamo trinu reakciju koja daje suprotne efekte od planiranih.

Mala nezaposlenost, koja je stalni pratilac trinog naina poslovanja, u uslovima dravnog intervencionizma postaje velika nezaposlenost, a najgore u svemu tome je to to ona postaje permanentno stanje.

Prinudna razmena proizvoda

U slobodnoj trinoj ekonomiji ogromna veina privrednih uesnika izlazi na trite sa svojim proizvodima i uslugama, a onda na tritu dolazi do razmene proizvoda u skladu sa ponudom i tranjom za svakim pojedinanim proizvodom ili uslugom.

Na trite ne izlaze samo oni koji su zaposleni od strane drave i iji je zadatak sprovoenje one osnovne uloge drave o kojoj smo ve govorili.

Meutim, zbog tekog socijalistikog naslea, kao i zbog katastrofalnih posledica sadanjeg ekstremnog intervencionizma, dolo je do deformisanja privredne strukture. Umesto sistema u kome velika veina privrednika radi po trinim principima, a samo mali deo radi za dravu i zavisi od distribucije konfiskovanog novca, stvorio se jedan poremeeni anti-sistem u kome samo tridesetak procenata zaposlenih izlazi na trite, a svi ostali ive od distribucije konfiskovanog novca.

U takvom, potpuno poremeenom sistemu, nastala je jedna parazitska klasa ljudi zaposlenih od strane drave, koja radi na izmiljenim i potpuno beskorisnim poslovima. Tragedija tih ljudi, a i drutva u celini, je u tome da su oni ceo ivot iveli u uverenju kako je to to oni rade drutveno koristan posao.

11 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Ako zamislimo jedan hipotetiki sluaj, da se iznenada uspostavi jedan pravi trini sistem (jer se samo tako moe utvrditi korisnost ili nekorisnost nekog proizvoda ili usluge), imali bismo traginu situaciju da preko 60% trenutno zaposlenih radnika ne bi imali ta da ponude na tom novo-uspostavljenom tritu. Onaj, da ga tako nazovemo, korisni sektor, bi na trite izneo svoje proizvode: hleb, mleko, meso, voe, povre, konditorske proizvode, trino proverene usluge itd., ali tranje za proizvodima i uslugama onog beskorisnog sektora ne bi bilo.

Vlasnici trino rezmenljivih proizvoda bi bili zainteresovani da svoje proizvode razmene za: proizvodnu tehnologiju, savremene poljoprivredne maine, savremene kamione i automobile, belu tehniku, televizore, kompjutere, mobilne telefone, odeu, obuu itd., dakle za sve ono to stvarno kupuju i to im je stvarno potrebno. Ali, svega toga ovde nema, a umesto toga kreirano je na stotine hiljada lanih radnih mesta u raznim: Ministarstvima, Akademijama, Agencijama, Asocijacijama, Centrima, Institutima, Zavodima, Biroima, Kancelarijama, Udruenjima, Komorama, Forumima, Strunim savetima, Nevladinim organizacijama i tako dalje, i tako dalje. Njima moemo dodati i viak radnika zaposlenih u preduzeima u vlasnitvu drave, optina i gradova, kao i viak radnika u preduzeima u privatnom vlasnitvu nastao kao posledica prevelike i potpuno besmislene dravne regulacije. Zajedniko svima njima je to da bi oni, u pravom trinom sistemu, na trite izali sa jednim velikim nita.

Dakle, kao to vidimo, dolo je do katastrofalne sistemske poremeenosti gde veina trenutno zaposlenih nema trino razmenljive proizvode i usluge, a razmena proizvoda i usluga se u sadanjem sistemu obavlja uz upotrebu sile ili pod pretnjom upotrebe sile. Drava konfiskuje novac od realno zaposlenih, a onda taj novac distribuira parazitskom sektoru. Umesto da radi ono to je njen pravi posao, da titi ivot i imovinu svakog pojedinca, drava se pretvorila u instrument za konfiskaciju i redistribuciju dohotka, a samim tim i u instrument za privredno razaranje.

Da tragedija bude jo vea, a to itav sistem dovodi do potpunog apsurda, od zaposlenih u realnom sektoru ne samo da se oduzima novac, ve je njihov ivotni standard na daleko niem nivou u odnosu na lano zaposlene parazite, a odnos plata moe biti: puta dva, puta pet, puta deset, puta dvadeset, puta trideset, ili ak vie od toga. Dakle, tu vie nema ni onog famoznog zaklanjanja iza argumenta pravinosti po kome se uzima od onih koji imaju mnogo da bi se pomoglo onima koji imaju malo, ve se oduzima od sirotinje da bi se finansirali paraziti.

Naalost, ni to nije sve, ve moramo pomenuti i katastrofalan poremeaj u pogledu kvalifikacione strukture radne snage. Bez trita radne snage nema ni povratne signalne

12 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

informacije u pogledu trino potrebne kvalifikacione strukture radnika, to znai da sadanje kole i fakulteti rade na slepo jer niko ne zna, niti moe da zna, kakva je radna snaga tritu stvarno potrebna. Na taj nain se koluju potpuno nepotrebni kadrovi, to znai da e se itave generacije mladih ljudi nai u stanju potpunog beznaa. Tragikomino deluju izjave profesionalnih obmanjivaa o tome kako: mladi zasluuju ansu, mladi nemaju vremena da ekaju, mladi zasluuju da ive kao sav normalan svet, i tome slino. Sa jedne strane se propagira iluzionizam i potpuno ludilo, a sa druge strane se navodno zalau za prava mladih.

Tuno je bilo gledati srpske seljake kako blokiraju puteve i od vlasti trae pomo drave. Oni koji pripadaju jednoj maloj grupi koja jedina radi neto korisno u ovoj dravi, oni koji bi u slobodnom trinom sistemu bili najbogatiji deo stanovnitva oni u ovakvom sistemu od drave trae da im drava pomogne! Zaista neverovatno! Kada bi srpski seljaci imali predstavnike koji bi se makar malo razumeli u makroekonomiju i znali pravo stanje stvari oni od drave ne bi traili pomo, ve neto sasvim drugo da drava prestane da im konfiskuje najvei deo zaraenog novca i njime izdrava armiju parazita.

Da tragikomedija bude jo vea, negde u isto vreme, imali smo i trajk prosvetara, ali sa jednom bitnom razlikom jer oni od drave nisu traili pomo, ve su zahtevali da im se plati ono to su zaradili i ono to im pripada, jer su oni najobrazovaniji deo stanovnitva. O tempora! O mores!

Ni rei o korupciji, ni rei o katastrofalnim nastavnim programima, ni rei o tome to bi na desetine hiljada, isto tako obrazovanih, a nezaposlenih radnika, bilo presreno da radi taj muni i teki prosvetarski posao, ak i za manju platu. Potpuno ignorisanje injenice da u trinom sistemu nema nikakvih koeficijenata i indeksacija, ve da vai samo jedno pravilo pravilo ponude i tranje. Neka za sve druge vai trite, ali mi bismo da za nas vai komunizam. Neka su svi jednaki, ali mi bismo da budemo jednakiji.

Zacementirani sistem

Posledice dravnog intervencionizma e biti katastrofalne, i to ne vai samo za nas ve i za skoro sve drave sveta. Dugi niz godina, praktino jo od Prvog svetskog rata, intervencionizam se stalno poveavao i odravao uz pomo neprekidno kreiranih i inoviranih piramidalnih sistema, a jedinu ozbiljniju trinu korekciju smo imali za vreme Velike depresije, tj. neto kasnije, u vetaki kreiranom Drugom svetskom ratu.

13 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

Stvarala se iluzija odrivosti takvog sistema, a posledica te iluzije je potpuno poremeena privredna struktura u skoro svim dravama. Dugi niz godina sistem konfiskacije i distribucije je funkcionisao, a jedna od najteih posledica takvog sistema je armija lano-zaposlenih radnika. Organizatorima pljakakih piramidalnih sistema je bila potrebna logistika podrka kako bi nesmetano zavrili zapoeti posao, a tu podrku su obezbeivali tako to su po sistemu sistemskog podmiivanja zapoljavali ogroman broj radnika na izmiljenim i dobro plaenim radnim mestima u javnom sektoru. Za uzvrat, ti lano zaposleni radnici su pljakaima ponudili svoju lojalnost, neznanje ili utanje.

Scott Lazarowitz sasvim otvoreno govori o tome ta se stvarno dogodilo i kakve e posledice svega toga biti. Pre nego to citiramo Lazarovica, samo da napomenemo da on umesto rei intervencionizam koristi re statizam:

Korienje drave i njenog monopolskog prava na upotrebu sile, omoguilo je jednoj grupi ljudi da ostvare svoje infatilne i primitivne pobude, bez mnogo obzira na ivote, slobodu i imovinu ostalog dela stanovnitva. Statizam je bolest koja je od potenih ljudi napravila kriminalce. Statizam je patologija ljudske misli i ponaanja koja je dovela do toga da ljudi pasivno lee na zemlji, dok vlastodrci i njihove sluge gaze po njima. Svako ko poznaje istoriju ljudske prirode, moe jasno videti ta nam se sprema, a to to nam se sprema nikako nije dobro.

Pored svih zala koje sa sobom nosi dravni intervencionizam, njegov verni pratilac je i korupcija. Kada dravna vlast za sebe prigrabi pravo da preusmerava ogroman deo drutvenog dohotka, onda je to vie nego idealno tlo za zloupotrebu dravnog intervencionizma u obliku organizovanog kriminala. Podmiivanje politiara, dravnih predstavnika i inovnika, nalazi se u samom srcu dravnog intervencionizma, a sva mesta na kojima se o neemu odluuje postaju najcenjenija radna mesta.

Ako je intervencionizam bolest, kako to kae Lazarovic, onda je korupcija prava epidemija. Ono to se danas naziva moderna drava postao je sinonim za kriminal i instituciju koja je u stalnom sukobu sa ekonomskim zakonima. Umesto da drava koristi svoju mo za borbu protiv kriminala, monopola i naruenog trita, ona je sve drugo samo to ne.

Zato je parazitski sloj drutva protiv slobodnog trita, to je jasno i lako razumljivo, oni su protiv trita jer time gube svoje pravo da ive na raun ostatka drutva, ali je potpuno neshvatljivo da

14 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

danas ak i oni koji bi po prirodi stvari morali biti najvei pobornici slobodnog trita, vie ne zastupaju ideju liberalizma. Ako re kapitalizam znai bilo ta, onda je to slobodno trite, i potpuno je neshvatljivo da oni koji zaista rade i stvaraju, oni koji bi od liberalizma imali najvie koristi, nisu u stanju to da shvate ve se ak i oni zalau za dravni intervencionizam. Objanjenje za taj fenomen moemo traiti samo u namerno uvedenoj terminolokoj konfuziji i stravinoj anti-trinoj propagandi. Da bi se od naroda sakrilo stvarno stanje stvari, politiari i pseudo-ekonomisti su se potrudili da za re kapitalizam veu sve ono to on nije.

Treba rei i to da kada dananji samozvani liberali govore o liberalizmu, najee govore o: slobodi govora, slobodi tampe, graanskim pravima i tome slino, ali je interesantno da oni nikada ne govore o ekonomskim slobodama. Ekonomija je najbolji filter pomou koga moemo razluiti prave od lanih liberala. Ekonomija je osnovni stub liberalizma jer bez ekonomske slobode nema ni ostalih sloboda.

Slom intervencionizma

Uprkos estokoj antikapitalistikoj propagandi, koja za trenutni svetski haos optuuje kapitalizam, tj. slobodno trite, injenice jasno govore da se ne radi ni o kakvoj krizi kapitalizma (jer njega nema ve skoro sto godina), ve da se radi o krizi dravnog intervencionizma. Sada se dogaa samo ono to se pre ili kasnije moralo dogoditi, i ono to su pravi liberalni ekonomisti davno predvideli da e se dogoditi.

Uprkos tome to od slobodnog trita sada u svetu nema nita, uprkos tome to se svuda primenjuje, manje ili vie, ekstremni dravni intervencionizam, intezivnom propagandom se u svest naroda ubacuje ideja da je za sve kriv kapitalizam i da se reenje mora traiti u dodatnom intervencionizmu.

Meutim, ta god intervencionisti radili i koliko god efikasnu propagandu imali, intervencionizmu je doao kraj jer je iscrpio sve svoje resurse. Kao neki neumereni i neinteligentni parazit, koji ubija onog na ijem se telu hranio, tako i dravni paraziti ubijaju drutvo na ijem telu su parazitirali.

U samoj sutini intervencionizma je uzimanje od jednih da bi se davalo drugima, a to se

15 / 16

RADIVOJ OGNJANOVI
Napisao GOST etvrtak, 15 septembar 2011 10:50

pravdalo argumentom da je pravedno uzimati od bogatih da bi se davalo siromanima. Parole su jedno, a realno stanje je neto sasvim drugo, jer je upravo u dravnom intervencionizmu dolo do strahovite koncentracije bogatstva i moi, a sve na raun potpunog unitenja srednjeg sloja stanovnitva. Ceo sistem se zasnivao na perfidnoj pljaki ogromne veine naroda, a sve zarad ekstremnog bogaenja jednog malog sloja povlaenih. Pljakaki piramidalni sistem je mogao da funkcionie samo dok postoje oni od kojih se moglo otimati, a kada postane jasno da vie nema onih od kojih je mogue jo neto oteti, i da se suva drenovina vie ne moe cediti, onda nastaje haos. Mises za taj period kae:

Kada fontana presui, tada celokupna intervencionistika doktrina doivi kolaps, a principi Deda Mraza izvre samoubistvo.

Mizes nema nikavu nedoumicu u pogledu neodrivosti intervencionistikog sistema i kae da srednji put ne postoji. Svaki intervencionizam na kraju doivi kolaps, a pre ili kasnije oveanstvo e morati da se odlui ili za trinu ekonomiju ili za socijalizam. Ako se oveanstvo odlui za socijalizam, onda se odrie ekonomske kalkulacije , a to znai da e se ceo svet pretvoriti u najveu tiraniju u istoriji oveanstva.

16 / 16