funkcije upravljanja, spoljna kontrola ima za cilj drutvenu harmonizaciju i usklaivanjesa standardima.

Prethodna , odnosno preventivna kontrola s e preduz i m a pre no t o se subj ekt kontrole upusti u vrenje aktivnosti kojaj je objekat kontrole. Cilj ove kontrole se ogledau n am eri s m anj i vanj a i l i el i m i naci j e propus t a koj i s e m ogu j avi t i u kasni j em vrenj u aktivnosti. Naknadna kontrola s e obavl j a po oba vl j enom procesu k oj i j e predm et kontrole. Ona je vie represivnog karatera, jer ukazuje na propuste koji su se dogodili utoku vrenja aktivnosti, te da, ukoliko je to ikako mogue, doe do ispravki, odnosno dase (konano) obezbedi poeljna posledica. Inokosna i kolektivna kontrola se mogu kao kriterijumi shvatiti dvojako i to :a)zavisi od broja kontrolora, i b) zavisi od broja kontrolisanih subjekata. Kada se posmatrasa aspekta kontrolora, inokosna kontrola postoji onda kada poslove kontrole obavlja timkontrolora koji su specijalizovani po odreenim pitanjima kontrole. Ukoliko dolazi grupakontrolora koji svi zajedno obavljaju ceo proces kontrole globalno, u potpunosti, ne moese govori t i o kol ekt i vnoj , ve i dal j e o i nokos noj kont roli . Zavi sno od kont rol i sanog subjekta-kontrola koja se vri nad jednim izabranim subjektom je inokosna, a kolektivnakont rol a j e ona kont rol a koj a s e sprovodi i st ovrem eno nad j edni m t i pom s ubj ekt a kontrole. Kolektivna kontrola sa aspekta kontrolisanih subjekta ima za cilj spreavanjeirih, tzv, sistematskih propusta i malverzacija koje svojim obimom mogu ugrozitiitav sistem u kome kontrolisani vri delatnost, odnosno logiku sistema. Tehnika, tj. struna kontrola podrazumeva uporeivanje izvesne aktivnosti saprecizno proraunim, matematikim i drugim kvantitativno definisanim standardima ili pak drugim tehnikim uputsvima. Politika kontrola se odnosi na ispitivanje da li je nekipos ao obavl j en u skl adu s a odre eno m pol i t i kom odl ukom , st avovi m a, nael ni m opredeljenjima i slino. Pravnom kontrolom se proverava neije ponaanje s obzirom napravna pravila, definisana u pravnim propisima i pravnim standardima. Pravna kontrola se ispoljava kao kontrola zakonitosti ili kontrola pravilnosti. Redovna kontrola se obavlja po unapred utvrenom planu i dinamici, u tanoutvrenim intervalima tri,est,devet meseci, godina dana. Vandredna kontrola s e vr i zavisno od ukazane potrebe, bino bez definisane uestalosti. Redovna kontrola je obinounapred najavljena, dok vandredna kontrola ima karakteristiku iznenaenja zakontrolisani subjekat. Opta kontrola obuhvat a pre gl ed i t ave akt i vnost i koj u preduz i m a subj ekat kontrole, dok specijalna (specijalizovana) kontrola ima za predmet samo neke aspekteaktivnosti koje preduzima subjekat. Opta kontrola je obim koji se, po pravilu, preduzimakod redovnih kontrola, dok se speciljalizovane

kontrole preduzimaju kod vandrednihkontrola.Kontrola, odnosno preciznije nadzor banaka i drugih finansijskih organizacija seobino vee za centralnu banku, premda u jednom broju zemalja te poslove obavlja i nekidrugi organ samostalno, ili pak u okviru organa uprave nadlenog za poslove finansija.Nem a p ravi l a o t o m e kako se bi ra odgova raj ui or gani z aci oni obl i k organi z ovanog nadzora banaka. Zajedniko je to da se utvruju dve instance kontrole:1) preventivna kontrola, tzv. organizaciona kontrola, i 2) naknadna, odnosno kontrola rada banke. Tako,u zemljama Evropske Unije u Belgiji, Danskoj i SR Nemakoj centralne banke ne vrenadzor nad finansijskim intitucijama, dok je to pak sluaj sa svim ostalim zemljamaZajednice. Razvijenost finansijskog sistema, stepen razvoja privrede ni u kom sluaju ne38 mogu biti relevantni kriterijumi za finansijsku organizaciju. Ova funkcija centralne bankeima jasnu izraenu nacionalnu crtu, jer dosta teko mogu nai zajedniki elementi, izuzevosnovnih principa nadzora.Funkcija kontrole banaka i drugih finansijskih organizacija se ne smatratradicionalnom centralno-bankarskom funkcijom, i ima za cilj da obezbedi stabilan ifinansijski zdrav nacionalni bankarski sistem, koji bi zadovoljio potrebe privrede u celini.U faz i predhod ne (pruden ci j al ne) k ont rol e t reba da s e obez bedi saobraz nost banke zahtevima koji predstavljaju bankarski propisi, kako po pitanjima osnivakihdokum enat a , t ako i kadrova, ka pi t al a. U faz i kasni j e kont rol e pred m et nadz ora j eposlovanje banke. Kroz predhodnu kontrolu treba ovezbediti da banka koja ne ispunjavakri t eri j um e na m o e uopt e n i poet i sa radom , dok u kasni j oj kont ol i t reba da se na vreme otkriju nepravilnosti u radu i poslovanju banke koje mogu proizvesti negativneposledice na sigurnost depozita, a time i da poljuljaju poverenje graana u bankarskisistem.39 ZAKLJUAK Danas j e vi e ne go j asno da j e cent r al na banka gl avna ust an ova m onet arno finansijskog sistema i nosilac monetarno-kreditne politike u jednoj zemlji. U kom oblikue se javiti zavisi od konkretnog izbora dotine zemlje. Tako u Junoj Africi centralnombankom upravl j aj u upravl j a j u akci onari u d obroj m eri , j er j e J u noafri ka rez ervna banka-akcionarsko drutvo, sa odreenim zakonskim privilegijama. Ali to nije pravilo,jer najvei broj centralnih banka su danas institucije javnog prava, formirane zakonom odstrane drave za vrenje irih drutvenih neophonih i korisnih funkcija. Pri tome se ide kasve veoj institucionalnoj nezavisnosti centralne banke.Upravljanje centralnom bankom mora da odrazi u najveoj meri trenutni odnospoli tikih snaga u odreenoj zemlji, ali to ne sme biti imperativ. Kada se uspostavljaju upravljaka tela u centralnoj banci pledira se na viskokokvalifikovanosti i strunosti, a nena politikoj simpatiji i podobnosti. U savremeno koncipiranoj centralnoj banci postojikolektivni organ upravljanja Savet, Vee, Odbor i sl. koji ili upravlja centralnom bankomi l i pak pom a e guv erne ru u upravl j anj u. R a dom banke rukovodi guve rner, koj i j einokosni organ, mada ima i suprotnih primera (npr. Island). Guverneru treba da pomau uradu jedan ili vie pomonika. Naime, guverner ima zamenika koji je po zakonu samo rez ervni guve rner u senci , pre m da po ovl aenj u guvern era m o e vr i t i odreene poslove i samostalno; ali je prisutan i jedan broj pomonika po sektorima koji nose nazivvi ceguv erne ri . Tu post oj i i i t av niz drugi h rukovode i h radni ka koj i o bez beuj u funkcionisanje centralne banke. Danas skoro da nema zemlje u svetu koja na ovaj ili onajnai n nem a n e ku cent ral nu m on et a rnu ust anovu. Ti m e se pokaz uj e da ni j e m ogu e govoriti o dravnoj suverenosti bez ekonomske, a ove potonje bez monetarne

suverenosti.Nosilac monetarne suverenosti je ba centralna banka.Centralno bankarstvo se pojavilo sredinom XIX veka, premda svoj procvat dobijap o s l e D r u g o g s v e t s k o g r a t a . D o t a d a s e p o p r a v i l u g o v o r i l o s a m o o e m i s i o n i m i l i novani m bankam a, m ada i m a i z uz et aka naroi t o u nem a koj pravnoj i ekonom s koj literaturi, gde se govori o emisionim centralnim bankama. U trenutku velikih kriza, uslednedostatka potrebnih inovacija, interesovanje drave za ukupni privredno-finansijskisistem raste. Kao posledica toga u praksi se izvrilo usavravanje emisionih banaka ucentralne banke. Emisija novanica je samo jedna od mnogobrojnih funkcija centralneb anke. i nj eni ca j e da j e t a funkci j a naj z naaj ni j a, naro i t o ako se shvat i i re -kaokont rol a i kont i gent i ranj e ukupne nov ane m as e u p ri vredi . Tako s hvaen a funk ci j a emisije novca dobija iru dimenziju, nego to je samo emitovanje novanica i njihovo putanje u opticaj. Od iste emisione banke ona postake specifina bankarska institucija,koju karakteriu elementi javno-pravnog karaktera, a koja ima vrlo odgovorne i delikatnefunkcije od kojih se posebno istie regulisanje monetrane stabilnosti zemlje i odravanjelikvidnosti u meunaraodnim okvirima..Takoe, centralna banka kao monetarna vlast je osnovni i najvaniji uesnik natritu novca. Ona je praktino osniva, organizator, regulator i kontrolor ukupnih radnji is t a n j a n a t r i t u n o v c a . U o s t v a r i v a n j u t e u l o g e c e n t r a l n a b a n k a s e s l u i s v o j i m instrumentima; kreditno-monetarnom i deviznom politikom u koordinaciji sa fiskalnom(budetskom i poreskom) politikom, kao i politikom spoljnjeg i unutranjeg duga. Takose moe uvideti da je trite novca u modernoj privredi osnovni mehanizam preko koga40 centralna banka ostvaruje svoju ulogu, kroz fino regulisanje. Zbog toga je situacija natritu novca najbolji indikator stanja u privredi odnosne zemlje.Svojom globalnom aktivnou centralna banka utie na celokupna privrednakretanja u zemlji. Njenom politikom ona dimenzionira privredni rast, odreujui cenunovca i kredita, odnosno utiui na prinose na finansijskim tritima. Ukoliko centralnabanka nema sposobnosti da precizno pozicionira realnu potrebu procesa reprodukcije zanovcem onda nastupa opta disharmonija, koja se po pravilu u savremenoj privredioituje kao infalcija.