Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
3Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Radno-pravo

Radno-pravo

Ratings: (0)|Views: 834|Likes:
Published by Dragana Ugren

More info:

Published by: Dragana Ugren on Aug 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

01/30/2013

pdf

text

original

 
1. Globalni izvori radnog prava
-Globalni izvori su akti univerzalnog kapaciteta i njih donose svetske
meĎunarodne organizacijekao što su Organizacija UN i meĎunarodna organizacija rada.Organizacija UN je svetskaorganizacija drţava .Njeni glavni organi su Generalna skupština,ekonomski i socijalni savet, savet bezbednosti,starateljski savet,meĎunarodni sud pravde i sekretarijat.Posebni značaj imaekonomski i socijalni savet sa mandatom da prati stanje,daje preporuke i usklaĎuje rad
specijalizovanih organ
izacija, a one su MeĎunarodna organizacija rada,organizacija za
prosvetu,nauku i kulturu i Svetska zdravstvena organizacija.Organizacije UN je usvojila mnoge
akte o poloţaju radnika i njihovih porodica, a najvaţniji su univerzalna deklaracija o pravimačoveka i meĎunarodni pakt o socijalnim,ekonomskim i kulturnim pravima.
 
Univerzalna deklaracija o pravima
čov
eka
 je usvojena 1948.i proklamuje:
1)slobodan izbor zaposlenja,pravo na rad,zaštitu za slučaj nezaposlenosti,zadovoljavajuće uslove
rada2)pravo na jednaku zaradu za jednak rad
3)pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu za rad koja radniku i njegovoj porodiciobezbeĎuje dostojanstven ţivot4)pravo na sindikalno udruţivanje i delovanje5)pravo na ograničeno radno vreme,odmore,povremeno od
sustvovanje posla
6)pravo na osiguranje u slučaju bolesti,nezaposlenosti i drugih socijalnih rizika.
 
 MeĎuna
 rodni pakt o socijalnim ,ekonomskim i kulturnim pravima
 je usvojen na sednici
generalne skupštine .1966. i ovaj pakt ustanovljava:
1)pravo na
slobodu izbora,pravo na rad i očuvanje zaposlenja2)pravo na pravične i povoljne uslove rada,ograničenog trajanja radnog veremena ,odmora i
naknade zarade za vreme odsustvovanja3)slobodu sindikalnog delovanja i organizovanja4)pravo na materijalno
obezbeĎenje i socijalno osiguranje5)pravo na zaštitu majki,dece i mladih radnika,zaštitu od ekonomske i socijalne eksploatacije6)pravo na ţivotni standard koji omogućava zadovoljavanje ličnih i porodičnih potreba u pogleduishrane,obuće ,odeće,smeštaja7)pravo na mentalno i fizičko zrdavlje
8)pravo na obrazovanje
MeĎunarodna organizacija rada je osnovana Versajskim ugovorom o miru 1919. zajedno sadruštvom naroda.Organi ove meĎunarodne organizacije rada su:opšta konferencija,administrativnisavet,meĎunarodni biro rada,generalni direktor meĎunarodnog biroa rada.MOR ima i svoj ustav i
svoje pravilnike.Normativna delatnost MORa ostvaruje se putem preporuka i konevencija koje
donosi opšta konferencija 2/3 većinom prisutnih posle sloţenog postupka
 
utvrĎenog ustavomMORa i pravilnicima opšte konferencije.
 
 
 
2. Konvencije i preporuke međunarodne organizacije rada
 
-
Preporuke
MORa nemaju obaveznu pravnu snagu,ali imaju moralni i politički autoritet je
r nude
ideje i stavove .Preporuka moţe biti s
amostalni ili komplementarni akt .
Preporuka je
samostalniakt kada se odnosi na pitanja koja nisu regulisana konvencijom i tada se usvaja umestokonvencije.Preporuka je komplementarni akt kada se donosi paralelno sa konvencijom i dapomogne njenoj primeni.
Konvencije
 
MORa imaju pravnu snagu pa obavezuju drţave članica da svoje unutrašnje pravousklade sa njihovim odredbama.. Obavezuje tek kada je nadleţni organ drţave članiceratifikuju.Drţava je slobodna da pitanja koja su predmet konvencije uredi po svom
 
nahoĎenju.Konvencija se ratifikuje u tekstu kakav je usvojen, nisu moguće izmene i dopune iratifikacija moţe biti uslovna, delimična ili sa rezervom.UvoĎenje konvencije u unutrašnji pravnisistem vrši se donošenjem ili noveliranjem zakona ili drugih prop
isa.Postoje
 dva metoda
nadzora
nad implementacijom konvencije,a to su opšti ili specijalni nadzori.
 
Opšti
 
se sprovodi po sluţbenoj duţnosti ili po zahtevu ovlašćenog lica. Vrši se:1)slanjem izveštaja o ratifikaciji i sprovoĎenju konvencije
2)razmatranjem i oceno
m tog izveštaja od strane eksperata komiteta3)upućivanjem nalaza komiteta eksperta komisiji za primenu konvencija i preporuka kako bi ona
dostavila na odgovor vladi
4)razmatranjem odgovora i izveštaja kao i usvajanjem zaključaka koje se d
ostavljaju o
 pštoj
konveciji
5)verifikacijom izveštaja i zaključaka komisije6)predizimanjem odgovarajućih mera.
 
Opšti nadzor po zahtevu ovlašćenog subjekta vrši se povodom prigovora ili ţalbe.Prigovor moţe
da podnese svaka profesionalna organizacija
radnika ili poslodavaca.Ţalbu moţe da podnesesvaka drţava članica protiv druge drţave članice ako smatra da ne primenjuje konvenciju koju suobe drţave ratifikovale.Nju razmatra anketna komisija i svoj izveštaj dostavlja administrativnom
savetu.Na osnovu
tog izveštaja ovaj savet upućuje zainteresovanim vladama zaključke i preporuke i ako ni oni ne budu prihvaćeni savet upućuje ţalioca na meĎunarodni sud pravde.
 
3. Regionalni izvori radnog prava
Dejstvo regionalnih izvora je ograničeno na drţave koje pripadaju odreĎenim regionalnim
organizacijama.Evropska konvncija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je usvojena 1950.
Kasnije je obogaćena sa 11 protokola .Ova konvencija se bavi ukupnim korpusom ljudskih prava i
sloboda ,ali su za oblast rada i
socijalnog osiguranja od posebnog zanačaja, zabrana prinudnograda,sloboda sindikalnog okupljanja i udruţivanja i zabrana diskriminacije po bilo kom statusno
osnovu.O primeni ove konvencije bavi se Evropski sud za ljudska prava.
 
4.(3) Evropska socijalna povelja
 Evropska socijalna povelja je usvojena 1961. a dopunjena je protokolima iz
1988,1991,1995.revidirana je 1996. Povelja utrĎuje katalog prava ,reţim obaveza i sistemnadzora.Katalog prava čine standardi koji se nude kao deklaracija ciljeva kojima čla
nice saveta
treba da teţe pri oblikovanju nacionalnog radnog prava.on obuhvata:
1)pravo na rad i slobodu rada;2)pravo na pravicne uslove rada3)na bezbedne i zdrave uslove rada4)
 pravo na pravičnu naknadu za rad
5)na kolektivno pregovaranje6)pravo na po
sebnu zaštitu dece ii omladine
7)
 
na udruţivanje i organizovano delovanje radnika i poslodavaca
8)pravo na profesionalnu orijentaciju9)
 pravo na posebnu zaštitu ţena kod materinstva
10)pravo na profesionnalnu obuku11)pravo 
na zaštit
u zdravlja12)pravo na beneficije zbog bavljenja socijalnim staranjem13)
 pravo porodice radnika i pravo dece i omladine na odgovarajuću socijani,pravnu i ekeonomskuzaštitu
14
)pravo migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć
15)pravo radnika na informisanje i konsultovanje16)
 pravo starih lica na posebnu zaštitu
17)pravo na dostojanstvo u radu18)
 pravo na zaštitu od siromaštva
19)
 pravo na stambeni smeštaj
 
Režim obaveze
: članica saveta je duţna da katalog prava smatra deklaracijom cilj
eva koje treba
da ostvari pri utvrĎivanju odnosa u sferi rada i socijalnog osiguranja.Ona ima i
 
dve obaveze
:1)da
 preuzme najmanje 6 od 9 kompletno numerisanih članova(pravo na rad i slobodu rada;pravo naudruţivanje i oraganizovanje radnika i poslodavaca;
 
 pravo na posebnu zaštitu dece iomladine;pravo na kolektivno pregovaranje;pravo na socijalnu i medicinsku pomoć;pravo nasocijalno osiguranje;pravo porodice na odgovarajuću socijalnu,pravnu i ekeonomsku zaštitu;pravona jednake mogućnosti i jednak tretman
 
zapošljavan
 ja i rada)2)da preuzme najmanje 16
numerisanih članova povelje ili 63 numerisana stava iz bilo kojih čalonova povelje.
 
Nadzor
 
se vrši putem izveštaja i kolektivnih ţalbi.Izveštaji su osnovni innstrument ţalbi.Svakačlanica saveta duţna je da
 
uputi početni izveštaj o prihvaćenim ili neprihvaćenim odrebama povelje .Ekspertsko telo razmatra izveštaje,sačinjava zaključke koje dostavlja komitetu ministarada 2/3 većinom usvoju preporuku za članicu saveta koja je dostavila izveštaj,a ta preporuka n
ije
obavezujuća.Mogu je podneti meĎunarodna udruţenja radnika i meĎunarodne nevladineorganizacije.Ekspertsko telo prispelu ţalbu najpre razmatra i pošto izvrši procenu sačinjavaizveštaj sa zaključcima i dostavlja ga komitetu ministara koji o predmetu ţal
be usvaja
rezoluciju.Ako naĎe da primena povelje nije zadovoljavajuća,komitet ministara 2/3 većinomusvaja preporuku i sačinjava ţalbu i upućuje je članici saveta protiv koje je ţalba podneta. Ona
ima obavez
u da u narednom izveštaju o primeni povelje obave
sti komitet ministara o preduzetimmerama.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->