OSNOVE BIBLIJE

PRIRUNIK ZA PROUAVANJE
KOJI OTKRIVA RADOST I MIR ISTINSKOG HRIANSTVA

DUNCAN HEASTER

Carelinks, PO Box 152 Menai NSW 2234 AUSTRALIA www.carelinks.net info@carelinks.net

UVOD
Sva ljudska bia koja su prihvatila da ima Boga i da je Biblija njegovo otkrivenje ljudima, moraju se ozbiljno posvetiti da nau njenu osnovnu poruku. Mnogi od onih koji nazivaju sebe hrianima pri tome ine bedan poduhvat nekoliko stihova iz Novog zaveta nedeljno, Biblija negde u kui koja nije nikad otvorena, bledo seanje aice biblijskih pria. Nije ni udo s takvim leernim stavom za Boiju monu Re istine, da ima toliko zbunjenosti i nesigurnosti u ivotima i umovima mnogih. S druge strane, ima onih s malom hrianskom pozadinom koji odlue pokuati pronai biblijsku poruku ali otkriju da im svako kome priu pokua ponuditi nagodbu doktrine i ljudske filozofije koje netemeljno odravaju rei Biblije. Namera Osnove Biblije je da ralani biblijsku poruku na poslovno sistemski nain. Oblikovana je da se ita kao knjiga, ili da se koristi kao dopisni teaj. Odgovore na pitanja na kraju svakog studija se mogu poslati na adresu navedenu na kraju uvoda; tvoji odgovori e se predati linom tutoru koji e se zatim dopisivati s tobom tokom daljnjeg napredovanja kroz studije. Uoeno je da e neki itatelji zazirati od ideje da odgovaraju na pitanja, ali bi radije sami pitali o sferama gde im je neto nejasno, ili se ne slau s tumaenjem iznetim ovde. Svejedno, ako se takvo dopisivanje usmeri na datu adresu, lini odgovori e biti dati. Uverenje autora je da je osnovna poruka Biblije kristalno jasna. Meutim uvek e biti nakih pasusa i tema koje se mogu pojaviti u povrnom razilaenju sa optom temom Pisma. Neki od ovih, zajedno s drugim gleditima evanelja koje mogu zanimati tek neke itatelje su raspravljani u Osvrtima. Mogue je shvatiti osnovnu biblijsku poruku bez itanja Osvrta ali se sluti da e mnogo studenata itati kroz nejvei broj njih. Biblijski prevodi uglavnom upotrebljavani u ovim studijima je Stari zavet ura Danii, Novi zavet-Dr.Emilijan M.arni i Bonavntura Duda/Jerko Fuak (D.F.) Meutim, gde god je bilo ikakvih nejasnoa u prevodu, druge verzije su citirane: Karadi, (u izvorniku) Prevod SPC,The Revised Version (R.V.), New International Version (N.I.V.), Revised Authorized Version (R.A.V.). Mnogim ljudima odajem zahvalnost za njihovu pomo u stvaranju ove knjige; naroito sam zaduen Cliveu Riversu za majstorsku seriju fotografija koju je priloio, i onima koji su komentirali nacrtima. Meutum, moj glavni dug lei prema stotinama ljudi u Africi, Karipskim ostrvima, Filipinima i istonoj Evropi, ija su me pronicljiva pitanja i e za istinom prisilili razmiljanju kroz biblijske osnove opet i iznova. Njihova se lepota i snaga samo poveava gledanjem iz toliko razliitih uglova. U prenatrpanim taksijima, otvorenim vagonima i kamionima, od ozbiljnih konferencijskih sala do sparnih hotelskih balkona i umskih sela obasjanim zvezdama, ove su teme bile raspravljanje, obrazlagane i govorene sa studentima Biblije iz svih oblasti ivota: Moja hristadelfijska braa s kojima sam imao privilegiju raditi u ovome su bili neiscrpni izvor snage i pomoi.. Materijal mnogih osvrta u ovoj knjizi je esto bio "raspredan" izmeu nas po hotelskim sobama, nakon iscrpljujue sesije s grupom studenata biblijskog dopisnog teaja. Druenje i prijateljstvo koje nastaje iz zajednike povezanosti ovim osnovnim naucima biblijske istine sigurno je nenadmaivo ljudsko iskustvo. Tako svim ovim saradnicima u kraljevstvo Boije sada iskazujem potovanje, nadajui se da e oni nai ovu knjigu od pomoi u velikom delu objavljivanja istinskog evanelja svim narodima.

Shvatajui stvarnu istinu evanelja kao to je nauavano u stranicama Biblije e uticati na svaki deo naeg ivota, vodei ljude irom sveta da ispravno odaju slavu Bogu kao to je On kanio, sada i za venost. Svako ko nae istinu nalazi "skupoceni biser, i upoznae lino, oseaje Jeremije: Kad se naoe rijei tvoje, pojedoh ih, i rije tvoja bi mi radost i veselje srcu mojemu(Jer.15:16). Da se ovo postigne, pomoli se za Boiju pomo za razumevanje rei pre no se lati svakog od ovih studija. I sada vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj rei, koja moe da nazida i omogui nasledstvo meu svim osveenima. (Dela 20:32).D.H. dh@heaster.org Skraenice upotrebljavane u ovim studijima za knjige Biblije 1,Moj.-1 Mojsijeva Sud.-Sudije 1Sam.-1 Samuilova 1Car.-1 Carevima 1Dnev.-1 Dnevnika Nem.-Nemija Ps.-Psalmi Pri.-Prie Pro.-Propovednik Is.-Isaija Jer.-Jeremija Jez.-Jezekija Dan.-Danijel Os.-Osija Mih.-Mihej Av.-Avakum Zah.-Zaharija Mal.-Malahija Gal.-Galaanima Ef.-Efeanima Fil.Filipljanima Kol.-Koloanima 1.Sol.-1 Solunjanima 1Tim.-1 Timoteju Mt.-Matej Mk.-Marko Lk.-Luka Jv.-Jovan Rim.-Rimljanima 1 Kor.-1 Korinanima Jev.-Jevrejima Jak.-Jakov 1Pet.-1Petrova 1Jv.-1 Jovanova Otk.-Okrivenje up.-Uporedi

(Podrazumeva se da je 2Moj.2 Mojsijeva, 2 Jv.2 Jovanova itd.) Uz napomenu da se izrazi kao jevanelje i evanelje ili Carstvo i Kraljevstvo i sl. podjednako koriste zbog upotrebe raznih prevoda. Pitanja na kraju svakog poglavlja su dvovrsna: viestruki izbor (gde se treba odabrati jedan od odgovora navedenih kao ispravan odgovor na pitanje), i obina pitanja koji zahtevaju nekoliko reenica u odgovor. Napii svoje odgovore na jednom listu papira, ne zaboravljajui da jasno napie svoje ime i adresu. Moe poslati svoje odgovore na adresu: info@carelinks.net

Osnove Biblije 1.Deo: Jevanelje o Carstvu Boijem

Studij 1:Bog 1.1 Boije postojanje 1.2 Boija Osobnost 1.3 Boije ime i karakter 1.4 Aneli Osvrt 1 Bog je duh Osvrt 2: Upotreba Boijeg imena Osvrt 3: Boije objavljivanje Studij 2: Duh Boiji 2.1 Definicija 2.2 Nadahnue 2.3 Dari Svetog Duha 2.4 Povlaenje Dari 2.5 Biblija jedinstveni autoritet Osvrt 4: Da li je Sveti Duh osoba? Osvrt 5: Naelo personifikacije Osvrt 6: Kalvinizam Osvrt 7: Pa e te primiti dar Duha Svetog Osvrt 8: A ovi znaci e pratiti one koji poveruju Studij 3:Boija obeanja 3.1 Uvod 3.2 Obeanje u Edenu 3.3 Obeanje Noju 3.4 Obeanje Avramu 3.5 Obeanje Davidu Osvrt 9: Unitenje neba i zemlje Osvrt 10:Tvrdnje Britanskog izraelizma Studij 4:Bog i smrt 4.1 Ljudska priroda 4.2 Dua 4.3 Duh oveka 4.4 Smrt je nesvesnost 4.5 Vaskrsenje 4.6 Sud 4.7 Mesto nagrade: nebo ili zemlja? 4.8 Odgovornost Bogu 4.9 Pakao Osvrt 11:istilite Osvrt 12: Duhovi i reinkarnacija Osvrt 13: S kakvom prirodom vaskrsavamo ? Osvrt 14 Ushienje Studij 5: Carstvo Boije 5.1 Definicija Carstva 5.2 Carstvo nije sada ureeno 5.3 Carstvo Boije u prolosti 5.4 Carstvo Boije u budunosti 5.5 Hiljadu - godinjica

Osvrt 15 :Doslovnost Carstva Osvrt 16:Rezime istorije Izraela Studij 6:Bog i zlo 6.1 Bog i zlo 6.2 avo i sotona 6.3 Demoni Osvrt 17: Vetiarstvo Osvrt 18: ta se dogodilo u Edenu? Osvrt 19: Lucifer Osvrt 20: Isusova iskuenja Osvrt 21: Rat na nebu

2.Deo O imenu Isusa Hrista (Dela 8:12)

Studij 7:Isusovo poreklo 7.1 Starozavetna prorotva o Isusu 7.2 Deviansko raanje 7.3 Hristovo mesto u Boijem planu 7.4 U poetku bee Re Osvrt 22: Istorijski Isus Osvrt 23: Sioh s neba Osvrt 24: Da li je Isus stvorio zemlju? Osvrt 25: Ja postojim pre no to se Avram rodio Osvrt 26: Melhisedek Studij 8:Isusova priroda 8.1 Uvod 8.2 Razlike izmeu Boga i Isusa 8.3 Isusova priroda 8.4 Isusova ljudskost 8.5 Boiji odnos s Isusom Osvrt 27:Bio (je) u obliju Boijem Studij 9:Isusovo delo 9.1 Isusova pobeda 9.2 Isusova krv 9.3 Ponuda za nas i za sebe 9.4 Isus kao na predstavnik 9.5 Isus i Mojsijev zakon 9.6 Subota Osvrt 28: Raspee Osvrt 29: jel Isus roen 25 decembra? Studij 10:Krtenje u Isusu 10.1 Bitna vanost krtenja 10.2 Kako trebamo biti krteni? 10.3 Znaenje krtenja 10.4 Krtenje i spasenje Osvrt 30: Pre-krtavanje Osvrt 31: Nivo znanja potreban pre krtenja Osvrt 32: Lopov na krstu Osvrt 33: Primer: slube krtenja

Studij 11 : ivot u Hristu 11.1 Uvod 11.2 Svetost 11.2.1 Upotreba sile 11.2.2 Politika 11.2.3 Svetska zadovoljstva 11.3 Praktian hrianski ivot 11.3.1 Biblijsko uenje 11.3.2 Molitva 11.3.3 Propoved 11.3.4 ivot u ekleziji 11.3.5 Lomljenje hleba 11.4 Brak 11.5 Druenje DODATAK 1:Zbir osnovnih biblijskih nauka DODATAK 2:Na stav o uenju biblijske Istine DODATAK 3: Blizina Hristova povratka DODATAK 4: Pravednost Boija

STUDIJ 1

BOG

1.1 Boije postojanje

Jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraa nagradom onima koji ga trae(Jev.11.6).Svrha ovih studija je pomoi onima koji ele doi Bogu.prvo poverovavi da (ga) ima; stim neemo se brinuti o dokazima koji potvruju veru u Boije postojanje. Ispitujjui zamrenu strukturu naih tela (up.Ps.139:14), oevidni oblik cveta, zurei u ogromnom prostranstvu vedre noi,ova i bezbroj drugih paljivih razmiljanja o ivotu dakako ine ateizam nemoguim. Verovati da nema nikakvog Boga sigurno zahteva vie vere no verovati da On postoji: bez Boga nema nikakvog reda, svrhe ili konanog objanjenja u kosmosu. I ovo e se stim odraziti u ivotu ateista. Imajui ovo na umu, ne iznenauje da veina ljudskih bia doputaju do odreenog stepena veru u Boga - ak i u zajednicama gde je materijalizam prevladavajui bog u ivotima ljudi. Ali postoje goleme razlike izmeu imanja blede predstave da postoji via sila i biti zaista siguran ta On nudi za uzvrat verne slube Njemu. Jev.11:6 ini ovu poentu ; mi verovati mora(mo) da (Bog) postoji i da nagrauje one koji ga trae Veliki deo Biblije je prikaz istorije Boijeg naroda Izraela; opet uinjena misao da njihovo prihvaanje Boijeg postojanja nije bilo jednako njihovoj veri. Njegova obeanja. Bee im reeno od njihovog voe Mojsija Znak dakle pamti u srcu svome da je Gospod Bog , gore na nebu i dole na zemlji, nema drugoga.i dri uredbe njegove i zapovesti njegove (5 Moj.4:39,40). Tako uinjena ista misao-svesnosti unutar nas da postoji Bog ne znai da smo automatski prihvatljivi Bogu. Ako se ozbiljno sloimo da uistinu imamo tvorca, trebamo stoga drati zapovesti njegove. Svrha ove serije studija je objasniti koje su to zapovesti i kako ih drati: pretragom u Pismu inei to, otkrit emo da je naa vera u Boije postojanje ojaala: Vera dolazi od sluanja, a sluanje reju Boijom (Rim.10:17 izv.gr.tekst) Slino, Izaija 43:9-12 pokazuje kako nas razumevanje Boijih prorotva o budunosti ini spoznati da Ja sam Taj (Is.43:13 izv.heb. tekst) - tj.da je Boije Ime Ja sam koji Jesam sasvim tano (2.Moj.3:14)Apostol Pavle je doao u grad zvani Bereja, sada na severu Grke. Po obiaju je propovedao evanelje (blagovesti) Boga; ali umesto da narod samo prihvati Pavlove rei za to ,primili su re (Boiju ne Pavlovu) sa svom spremnou i danomice istraivali Pisma, dali je to tako: Mnogi od njih stoga poverovae (Dela 17:11,12). Njihovo je verovanje dugovalo njihovoj spremnosti ,redovno(danomice) i planski (to tako) tragati kroz Bibliju. Sticanje istinske vere stoga nije bilo zbog toga to im je Bog odjednom uinio neku vrstu operacije srca nepovezanu sa Boijom rei. Pa kako mogu ljudi sveta koji uu u sektu Billya Grahama ili u pentakostalnom sastanku opet izai kao vernici? Koliko dnevnog istraivanja pisma se odvijalo u ovim sluajevima? Ovo pomanjkanje istinske biblijskeosnovane vere nesumnjivo objanjava prazninu koju mnogi ovakvi obraenici nalaze u svom kasnijem hrianskom iskustvu i zato se mnogi od njih udalje od evaneljskog pokreta.

Cilj ovog studija je da osigura okvir za tvoje lino plansko istraivaje Pisma, pa da i ti isto tako moe poverovati.Veza izmeu sluanja istinskog evanelja i imanja istinske vere je esto isticana u zapisu evaneoskog propovedanja: - mnogi Korinani slualui ga prilaahu veri i krtavahu se (Dela 18:8) - Da ljudi "uju evaneosku re i poveruju (Dela 15:7) - "Tako propovedamo i tako ste poverovali "(1 Kor.15:11) - "Seme" u sejaa jeste re Boija (Lk.8:11); dok kod onog o goruiinom drvetu jeste vera (Lk.17:6), budui da vera dolazi iz prihvaanja "Re vere" (Rim.10:8 ) "reivere i dobroga nauka"(1Tim.4:6), sa srcem koje je otvoreno verovanju u Boga i Njegovoj rei (Gal.2:2 up.Heb.4:2) - Apostol Jovan kae o napisanom zapisu ivota naeg Gospodina da on "govori istinu da i vi verujete" (Jv.19:35). I tako je Boija re nazvana "istinom" (Jv.17:17)-da moemo poverovati.

1.2 Boija osobnost

To je velianstvena, uzviena tema Biblije da je Bog otkriven kao stvarna, dodirljiva osoba, s telesnim postojanjem. Takoe osnovno je naelo hrianstva da Isus Sin Boiji. Ako Bog nije telesno bie, onda je nemogue za Njega da ima sina koji bee "odraz njegovoga bia"(Jev.1:3). Povrh toga, postaje teko razviti lini, ivi odnos s Bogom ako je Bog tek pojam u naem umu sveanj duha negde gore u praznini prostora. Tragino je da veina religija imaju nestvarnu, neopipljivu predodbu o Bogu. Da je Bog tako beskrajno uzvieniji od nas, razumljivo je da je vera mnogih ljudi ustuknula pred jasnim obeanjima da emo konano videti Boga. Izraelu je nedostajala vera da vidi Boiju "pojavu" (Jv.5:37), jasno pokazujui da On zaista ima stvaran oblik. Takva vera dolazi s poznavanjem Boga i verovanjem Njegovoj rei: "Blaeni su isti srcem, jer e oni Boga gledati" (Mt.5:8) "I sluge e mu se (Boije) klanjati i gledati lice njegovo, a ime (Boije ime-Otk.3:12) e im njegovo biti na elima" (Otk.22:3,4). Ovakva divna nada, ako stvarno verujemo, imaemo i praktini uinak u naim ivotima: "Teite za mirom sa svima i za osveenjem-bez ega niko nee videti Gospodina" (Jev.12:14). Mi se ne trebamo kleti, jer "i koji se zakleo nebom, kune se prestolom Boijim i onim koji na njemu sedi" (Mt.23:22). Ovo je besmislica ako Bog nije telesno bie. "biti njemu slini, jer emo ga gledati onakvog kakav je. I svako, ko ima ovu nadu u njega, sebe posveuje-kao to je on svet."(1Jv.3:2,3). U ovom ivotu nae razumevanje Nebeskog Oca je vrlo nepotpuno, ali moemo gledati napred, kroz zamreni mrak ovog ivota, na konani susret sa Njim. Nae e fiziko gledanje Njega nesumnjivo biti ravno naem duevnom razumevanju Njega. Tako iz apsolutnih dubina ljudske patnje, Jov se mogao radovati svom linom odnosu s Bogom kojeg e potpuno doiveti u poslednjem danu:

"I ako se ova koa moja raini (tj. umrem), opet u u telu svom videti Boga. Ja isti videu ga i oi moje gledae ga a ne druge" (Jov 19:26,27). I apostol Pavle je uzviknuo iz drugog jednog ivota patnji i nemira: "sada gledamo kroz ogledalo, u zagonetku, a tada licem u lice" STAROZAVETNI DOKAZI Ova novozavetna obeanja oslanjaju se na znatnu pozadinu starozavetnih dokaza o osobnom, telesnom Bogu. Ne moe biti odve istaknuto da je osnovno shvatiti Boiju prirodu ako emo imati ikakvo istinsko razumevanje o tome ta je to biblijski osnovana religija. Stari zavet dosledno govori o Bogu kao osobi; licem u lice odnos s Bogom o kojem govore oboje Stari i Novi zavet je jedinstven istinskoj Hrianskoj nadi. Sledei su silni argumenti u korist osobnog, telesnog Boga: -"Ree Bog:da nainimo oveka po svom obliju , kao to smo mi"(1 Moj.1:26). Tako je ovek stvoren po obliku i slian Bogu, oitovanog u anelima. Jakovljeva 3:9 govori o "ljude koji su stvoreni po slici Boijoj". Ove rei se ne mogu odnositi na duevni ljudski oblik, jer po prirodi nai su umovi potpuno udaljeni od Boga i mnogim nainima temeljno suprotni Njegovoj pravednosti:"Jer misli moje nijesu vae misli, niti su vai putovi moji putovi veli Gospodin;Nego koliko su nebesa via od zemlje,toliko su putovi moji vii od vaih putova, i misli moje od vaih misli."(Is.55:8,9). Stim oblik i slinost koju delimo s Bogom mora biti fiziki lik . Kada su aneli bili vieni na zemlji opisani su da imaju ljudski oblik-pr. Abraham je nehotice ugostio anele, mislei da su obini ljudi. Nae stvaranje u obliku Boga ustvari znai da moemo neto zakljuiti o stvarnom biu od kojeg smo mi tek odraz jedan. Tako Bog, kojeg odraavamo, nije neto nejasno koga mi ne moemo zamisliti. Sami aneli su Boiji odraz. Tako je Bog mogao rei Mojsiju: "S njim u govoriti iz usta k ustima, prividno aki priliku Gospodnju e on gledati " (4.Moj.12:8 izv. heb. teks). Ovo se odnosi na Mojsija upuivan od anela koji je nosio Gospodinovo ime (2.Moj.23:20,21). Ako je aneo bio prilika Gospodinova sledi da je Bog u istom obliku kao i aneli-tj. U fizikom ljudskom obliku, premda s neizmerno viom prirodom nego to je krv i meso.- "Gospod govorae s Mojsijem licem k licu kao to govori ovjek s prijateljem svojim" (2.Moj 33:11;5 Moj.34:10). Gospodin je bio oitovan u Svom anelu, ije su lice i usta odraavale one od samog Gospodina. -"Jer (Bog) zna grau nau" (Ps.103:14); On eli da ga zamislimo kao osobno bie, Otac s kojim se moemo povezati. Ovo objanjava mnoge primere Boije ake, ruke, oi itd. Ako je Bog bio sveanj bivstva negde na nebesima ta treba biti naa predstava o Bogu ako odbacimo Njegovo osobno bivstvo - onda su ti primeri varljivi i ne slue za pouku. -Opisi Boijeg mesta boravka jasno pokazuju da Bog ima svoje mesto: "Bog (je) na nebu" (Pro.5:2); "to je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju" (Ps.102:19); "Ti uj s neba iz stana svojega" (1.Car.8:39). Ipak odreeniji primer od ovoga mi itamo da Bog ima "prijesto" (2.Dnev.9:8; Ps.11:4; Is.6:1; 66:1). Ovakav govor je teko primeniti na jedno neodreeno bivstvo koje postoji negde na nebeskom podruiju. O Bogu se govori da "silazi" kada objavljuje Sebe. Ovo objanjava nebeski smetaj Boga. Nemogue je razumeti ideju Boijeg oitovanja bez uvianja osobne telesne prirode Boga.

-Is.45 je pun Boijih primera Svog linog uplitanja u afere Svog naroda: "Ja sam Gospod, i nema drugogJa Gospod inim sve toJa Gospod stvorih to. Teko onome ko se svaa s tvorcem svojimJa sam razapeo nebesa svojim rukamaPogledajte u mene i spaete se svi krajevi zemaljski". Poslednja ova reenica naroito pokazuje osobno postojanje Boga - On eli da Ga ljudi pogledaju, da zamisle Njegovo doslovno postojanje okom vere. -Bog nam je otkriven kao Bog koji oprata, koji govori rei ljudima. Ipak opratanja i govor mogu jedino proisticati iz osobe: to su duevna dela . Tako je David bio ovek po Boijem vlastitom srcu (1.Sam.13:14), pokazujui da Bog ima svest (srce), koje se moe replikovati do nekog ogranienog stepena kod oveka, mada ovek po prirodi nije po Boijem srcu. Pasusi kao: "Pokaja se Gospod to je stvorio ovekai bi mu ao u srcu" (1.Moj.6:6), otkrivaju Boga kao oseajno, svesno Bie, umesto kao zamiljeni daak Duha u atmosferi. Ovo nam pomae kako da ga cenimo i kako da mu ugodimo, kao to ini dete svom prirodnom ocu. AKO BOG NIJE OSOBNI Ako Bog nije stvarno, osobno bie, onda je pojam duhovnosti teak za razumevanje. Ako je Bog potpuno pravedan ali nije telesno bie onda mi stvarno ne moemo zamisliti Njegovu pravednost odraenu u ljudskim biima. Oba otpadnika "hrianstvo" i judaizam imaju predodbu da Boija pravednost ulazi u nae ivote putem magliastog svetog Duha koji nas na neki nain pretvara u Boiji duevni oblik prihvatljiv njemu. Obrnuto, jednom im shvatimo da postoji osobno bie zvano Bog, onda moemo raditi na naim karakterima, s Njegovom pomoi i uticajem Njegove rei, da odrazimo Boija obeleja u naim biima. Boija je namera otkriti Sebe u mnotvu uzvienih bia. Njegovo spomen-ime, Jahve Elohim, znai sledee: (Onaj koji e biti od monih pojedinaca, priblian prevod ). Ako Bog nije telesno bie, onda nagrada pravednicima je da imaju nefiziko postojanje poput Njega. Ali opisi o nagradi vernicima o Boijem dolazeem Carstvu na zemlji pokazuju da e oni imati opipljivo, telesno postojanje, premda ne vie podlono slabostima ljudske prirode. Jov je eznuo za "Poljedak" kada e dobiti uskrsnue svog tela (Jov 19:25-27). Abraham mora biti jedan od onih "onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom probudie se na ivot veni" (Dan.12:2) kako bi primio obeanje venog batinjenja zemlje kananske, Materijalni (fiziki) posed na ovoj zemlji (1.Moj.17:8). "Nek se vesele svecinek se raduju na posteljama svojimda se osvete narodima" (Ps.132:16; 149:5,7). Neuspeh Jevreja i ne-Jevreja da shvate pasuse poput ovih, kao i osnovno doslovni, fiziki smisao obeanja Abrahamu, je odvelo do pogrene slike o "besmrtnoj dui" kao stvarni oblik ljudskog postojanja. Ovakva ideja je potpuno liena Biblijske podrke. Bog je jedno besmrtno, uzvieno bie i On ostvaruje Svoju nameru da se mukarci i ene mogu pozvati da ive u Njegovom buduem Carstvu na ovoj zemlji, da dele Njegova obeleja, izraena u telesnom obliku. Vernicima je obeano da e oni batiniti Boiju prirodu (2:Pet.1:4). Ako Bog nije osobni, onda ovo znai da emo iveti veno kao netvarni duhovi. Ali ovo nije Biblijsko uenje. Nama e se dati telo poput onog Isusovog (Fil.3:21), i mi znamo da

e on imati doslovno telo u Carstvu koje e imati ruke, oi i ui (Zah.13:6; Is.11:3). Nauk o Boijoj osobnosti je stoga povezan s evaneljem Carstva. Treba biti oito da tu ne moe biti nikakvog pojma o potovanju religije ili linog odnosa s Bogom dok se ne uvidi da je Bog osobni, da smo mi u Njegovom obliku, fiziki, iako vrlo nesavrenom i da trebamo razvijati Njegov duevni oblik da bi preuzeli punou njegovog fizikog oblika u Carstvu Boijem. Tako puno vie smisla i utehe se mogu dobiti iz pasusa koji govore o Bogu kao o Ocu koji ljubi, kanjavajui nas kao to Otac ini svome sinu (5.Moj.8:5). U kontekstu Hristovih patnji mi itamo da : "Gospodu bi volja da ga bije" (Is.53:10), iako je on "k Bogu svojemu povika(o); on u glas (njegov), i vika (njegova) doe mu do uiju" (Ps.18:6). Boije obeanje Davidu o semenu koje e biti Boiji sin je trailo udesno roenje ljudskog bia; ako Bog nije osoban, On nije mogao imati ovakvog sina. Ispravno razumevanje Boga je klju koji otvara mnogo drugih vanih oblasti Biblijskih nauka. Ali kao to jedna la vodi drugoj lai, tako i lana predodba o Bogu zamrauje sistem istine koju Pisma nude. Ako si naao ovaj deo uverljivim, ili bar delimino, izranja pitanje: Poznaje li uistinu Boga? Sada emo dalje istraivati biblijsko uenje o Njemu.

1.3 Boije ime i karakter

Ako ima Boga, logino je pomisliti da bi On izmislio nekakva sredstva da nam predstavi Sebe. Mi verujemo da je Biblija Boije otkrivenje oveku, i da u njoj vidimo otkriveni Boiji karakter. Zato je Boija re opisna kao Njegovo "seme", (1. Pet.1:23) jer ako reaguje u naoj svesti, oblikuje se novo bie unutar nas koje ima Boija obeleja (Jak.1:18; 2.Kor.5:17). Stoga to se vie posveujemo Boijoj rei i shvatamo odlomke za sebe, postajaemo "suoblieni(ji) slici Sina njegova" (Rim.8;29) koji je po naravi bio savrena slika Boga (Kol.1:15). U ovom lei vrednost prouavanja istorijskih delova Biblije; ispunjeni su i snabdeveni uenjima o tome kako se Bog odnosio s ljudima i narodima. uvek izlaui ista osnovna obeleja. Na hebrejskom lino je ime esto odaavalo karakter nosioca ili njihov opis. Nekoliko jasnih primera: "Isus" = "Spasitelj" - "jer e on spasti narod svoj od greha njihovih"(Mt.1:21) "Abraham" = "Otac velikom mnotvu" - "jer sam te uinio ocem mnogih naroda" (1.Moj.17:5) "Eva" = "iva" - "zato to je ona mati svjema ivima" (1.Moj.3:20). "imun" = "Sluh" - "Gospod u da sam prezrena, pa mi dade ovoga"(1.Moj.29:33) U Jer.48:17, poznavanje naroda Moaba je izjednaeno s poznavanjem imena Moaba. Psalmi esto izjednauju Samog Boga s Njegovim imenom, Njegovim reima i delima (Ps.103:1;105:1;106:1,2,12,13). Stim je za oekivati da e nam Boije ime i titule dati mnoga obavetenja o Njemu samom. Budui da ima tako mnogo pogleda Boijeg karaktera i namera.. On zaista

ima vie nego jedno ime. Detaljni studij Boijeg imena se preporuuje nakon baptizma; daljnje razumevanje Boijeg karaktera kakav je izraen u Njegovom imenu je neto to treba nastaviti tokom celog naeg ivota u Gospodinu. Ono to sledi je stoga tek jedan uvod. Kad je Mojsije traio dublje poznavanje Boga da ojaa svoju veru za vreme veoma traumatinog perioda njegova ivota, jedan aneo objavio Gospodinovo ime "Gospod, Gospod Bog, milostiv, saaljiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom. Koji uva milost hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grijehe, koji ne pravda krivog" (2.Moj.34:5-7). Ovo je jasni dokaz da Boija imena sadravaju Njegova obeleja. Njegovo posedovanje istih je dokaz da je Bog osobno bie-besmisleno je misliti da daak duha moe imati takvih karakternih crta koji se takoe mogu razviti u nama ljudima. Bog je izabrao jedno odreeno ime po kojem On eli biti poznat i zapamen od Svojih ljudi ; o je saetak, epitom, Njegove namere s ljudima. Izraelci su bili robovi u Egiptu i trebali podseanje o Boijoj nameri njima. Mojsiju je bilo reeno da im kae Boije ime, kako bi im to pomoglo potaknuti ih da napuste Egipat i zaponu putovanje prema obeanoj zemlji (up.1.Kor.10:1). Mi takoe trebamo razumeti osnovna naela u vezi Njegovog imena pre nego to se krstimo i zaponemo nae putovanje prema Boijem Carstvu. Bog je kazao Izraelu da je Njegovo ime bilo JAHVE, sa znaenjem "Ja sam onaj koji jest" ili, tanije prevedeno: "Ja u biti onaj koji e biti" (2.Moj.3:13-15). Ovo je ime neto proireno: "opet (tj. U dopuni) ree Bog Mojsiju:ovako kai sinovima Izraelovijem ; Gospodin (Jahve) Bog otaca vaih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljevto je ime moje dovijeka, i to je spomen moj od koljena na koljeno" (2.Moj.3:15). Stoga Boije puno ime je "Gospod Bog" Stari zavet je uglavnom bio pisan na hebrejskom, engleski prevod (kao i srpsko hrvatski) neminovno proputa mnogo detalja kod prevoenja hebrejske rei "Bog". Jedna od hebrejskih rei za "Bog" jeste "Elohim", sa znaenjem moni pojedinci. Boiji "spomen", Ime po kojem eli da ga se seamo, je dakle : JAHVE ELOHIM Sa znaenjem ON KOJI E BITI OTKRIVEN U GRUPI MONIH POJEDINACA Stim Boija je namera da otkrije Svoj karakter i Svoje sutinsko bie u poveoj grupi ljudi. S pokornou Njegovoj rei moemo razviti neke od Boijih obeleja sada unutar nas, tako da se u vrlo ogranienom smislu Bog otkriva u istinskim vernicima u ovom ivotu. Ali Boje je Ime prorotvo o buduem vremenu kada e zemlja biti ispunjena ljudima koji e poput Njega, oboje po karakteru i po prirodi (2.Pet.1:4). Ako elimo biti povezani s Boijom namerom i postati poput Boga da ne umiremo vie, zauvek ivei u potpuno moralnom savrenstvu, onda se moramo povezati s Njegovim imenom. Nain da se to uradi je krtenjem u Ime tj. Jahve Elohim

(Mt.28:19). Ovo nas takoe ini potomcima ("seme") Abrahama (Gal.3:27-29) kojima je obeana zemlja u veno nasledstvo (1.Moj.17:8; Rim.4:13) - grupa monih pojedinaca ("Elohim") u kojoj e prorotvo o Boijem imenu biti ispunjeno. Ovo je detaljnije objanjeno u Studiju 3.4.

1.4 Aneli
Sve to smo razmatrali dosada u ovom Studiju je udrueno u razmatranju o anelima: -fizika, osobna bia -koji nose Boije Ime -sredstva kroz koja Boiji duh radi da izvri Njegovu volju -u skladu s Njegovim karakterom i namerom -i time Ga objavljuju Mi smo pomenuli Studij 1.3 da jedna od najobiajnih rei hebrejskih rei prevedenih "Bog " jeste "Elohim", koja u stvari znai "moni pojedinac";ovi moni pojedinci koji nose Boije Ime se mogu delotvorno nazvati "Bog" zbog njihove bliske povezanosti s Njim. Ova bia su aneli. Zapis o stvaranju sveta u 1.Moj. nam govori da je Bog izrekao odreene zapovesti oko stvaranja, "i bi tako". Aneli su bili ti koji su izvravali ove zapovesti: "Aneli njegovi, koji ste silni krijepou izvrujete rije njegovu sluajui glas rijei njegove" (Ps.103:20). Stoga je logino pretpostaviti kad itamo gde 'Bog' stvara svet, da je ova radnja zaista bila izvravana od strane anela . Jov.38:4-7 takoe nagovetava ovo. Sada je valjano vreme rezimovati dogaaje stvaranja prema zapisu 1.Moj.1: Dan 1. "ree Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost"(s.3) Dan 2. "ree Bog: neka bude svod (nebeski iri) posred vode, da rastavlja vodu (na zemlji) od vode ( u oblacima)i bi tako" Dan 3. "ree Bog:neka se sabere voda to je pod nebomi neka se pokae suho. I bi tako"(s.9) Dan 4. "ree Bog :neka budu vidjela na (nebu)I bi tako" (s.14,15) Dan 5. "ree Bog:neka vrve po vodi ive due, i ptice neka leteI stvori Bogsve ive due" (s.20,21) -tj. "i bi tako" Dan 6. "ree Bog:neka zemlja pusti iz sebe due ivestoku i sitne ivotinjeI bi tako" (s.24). ovek bee stvoren tog istog estog dana. Ree"Bog:da nainimo ovjeka po svojemu obliju, kao to smo mi"(1.Moj.1:26). Mi smo dali komentar o ovom stihu u Studiju 1.2. Za sada, elimo zabeleiti da se "Bog" ovde ne odnosi na Samoga Boga lino-"da nainimo ovjeka" pokazuje da se 'Bog' odnosi na vie nego jedno lice. Hebrejska re

ovde prevedena 'Bog' je 'Elohim', sa znaenjem 'Mone jedinke', s preporukom na anele. injenica da su nas aneli stvorili po svom obliku znai da oni imaju istu telesnu pojavu kao i mi. Oni su stoga veoma stvarna, opipljiva, telesna bia koja dele istu prirodu kao i Bog. 'Priroda' se u ovom smislu odnosi na ono to neko u osnovi jeste zbog svoje fizike strukture. U Bibliji postoje dve prirode; po samom znaenju rei nije mogue istovremeno imati obe ove prirode. Boija priroda ('Boanstvena priroda') Ne moe greiti (savren) (Rim.9:14; 6:23 up. Ps.90:2; Mt.5:48; Jak.1:13) Ne moe umreti, tj. besmrtan (1. Tim.6:16) Pun moi i energije (Is.40:28) Ovo je priroda Boga i anela koja je data i Isusu posle uskrsnua (Dela 13:34; Otk.1:18; Jev.1:3). Ovakva priroda je i nama obeana (Lk.20:35,36; 2.Pet.1:4; Is.40:28; up.s.31). Ljudska priroda Iskuavan na greh (Jak.1:13-15) izopaenim naravnim umom (Jer.17:9; Mk.7:21-23) Osuen na smrt, tj. smrtni (Rim.5:12,17; Kor.15:22) S veoma ogranienom silom i fiziki (Is.40.30 ) i duevno (Jer.10:23). Ovo je priroda koju svi ljudi, dobri i loi sada poseduju. Kraj te prirode je smrt (Rim.6:23). Tu prirodu Isus ima od svoje smrti (Jev.2:14-18; Rim.8:3; Jv.2:25; Mk.10:18). Na alost engleska re 'priroda' prilino je bleda; moemo je upotrebiti u reenici kao 'Jovan je dareljive prirode - naprosto nije mu u prirodi da bude zao; ali moe biti prilino ponosan na svoj auto, to je pretpostavljam, tek ljudska narav'. Ovako neemo upotrebljavati re 'priroda' u ovim studijima. ANEOSKA POJAVLJIVANJA Poto su aneli Boije prirode, moraju biti bezgreni i stim ne mogu umreti - budui da greh donosi smrt (Rim.6:23). Oni moraju imati doslovno, fiziki oblik postojanja. Iz ovog su razloga aneli kadgod bi se pojavljivali na zemlji izgledali kao obini ljudi: -Aneli su doli Abrahamu da mu kau Boije rei ; oni su opisani kao "tri oveka", koje je Abraham u poetku tretirao kao ljudska bia, poto im je takva bila pojava: "Da vam donesem malo vode i operite noge, te se naslonite malo pod ovijem drvetom" (1.Moj.18:4). -Dvojica od tih anela su onda pola Lotu u gradu Sodoma. Opet, oni su bili prepoznati kao ljudi oboje od Lota i naroda u Sodomi."Dooe dva anela u Sodom", koje je Lot pozvao da prenoe kod njega. Ali su ljudi Sodome doli u njegovu kuu, pitajui preteim nainom "gdje su ljudi to dooe sino k'tebi? ". Lot je preklinjao, "ne dirajte u one ljude". Nadahnuti zapis ih takoe naziva "ljude":"ona dva ovjeka

(anela) digoe ruke" i spasie Lota; "Tada ona dva ovjeka rekoe LotuGospod (nas posla) da zatremo Sodom" (1.Moj.19:1,5,8,10,12,13). Novozavetni komentar o ovim dogaajima potvruje da su aneli u obliku ljudi: "Gostoljublja ne zaboravljajte: njime neki (pr. Abraham i Lot), i ne znajui, ugostie anele" (Jev.13:2). -Jakob se svu no rvao s'nepoznatim ovekom (1.Moj.32:24), za kojeg nam se kasnije kae da je aneo (Os.12:4). -Dva oveka u blistavoj beloj odei bejahu primeena kod uskrsnua i vazneenja (Dela 1.10) Isusa . Ovo su oito bili aneli. -Uzmi u obzir implikaciju "po mjeri oveijoj, koja je anelova" (Otk.21:17 Karadi). ANELI NE GREE Poto su aneli Boije prirode, oni ne mogu umreti. Budui da greh donosi smrt. Sledi da oni ne mogu ni greiti. Izvorna grka i hebrejska re, prevedene 'aneo' znae 'glasnik'; aneli su glasnici ili sluge Bogu, pokorni Njemu, stoga je nemogue razmiljati o njima da su greni. Tako grka re 'agelos' koja je prevedena 'aneli' takoe znai 'glasnici' kada je re o ljudskim biima - pr. Jovan krstitelj (Mt.11:10) i njegovi glasnici (Lk.7:24); Isusovi glasnici (Lk.9:52) i ljudi koji su ulazili u Jerohin (Jak.2:25). Mogue je dakako, da 'aneli' u smislu ljudskih glasnika mogu greiti. Sledei pasusi jasno pokazuju da su svi aneli (ne samo neki od njih!) po prirodi pokorni Bogu, i s'tim ne mogu greiti: "Gospod na nebesima postavi prijesto svoj, i carstvo njegovo svijem vlada (tj. ne moe biti nikakve bune protiv Boga na Nebu). Blagosiljajte Gospoda aneli njegovi, koji ste silni krijepou izvrujete rije njegovu sluajui glas rijei njegove. Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, sluge njegove, koje tvorite volju njegovu" (Ps.103:19,21). "Hvalite ga, svi aneli njegovivojske njegove" (Ps.148:2). "Svi ti (aneli) zar nisu sluniki duhovi to se alju sluiti za one koji imaju batinu spasenja?" (Jev.1:13,14). Ponavljajui re "svi" pokazuje da aneli nisu podeljeni na dve grupe, jednu dobru a drugu grenu. Vanost jasnog razumevanja prirode anela je ta da je nagrada vernicima deliti njihovu prirodu: "oni koji se naoe dostojni niti se ene niti udajuni umreti vie ne mogu: anelima su jednaki" (Lk.20:35,36). Ovo je bitna misao za shvaanje. Aneli ne mogu umreti: "Smrtnema vlast nad anelima" (Jev.2:16 Diaglott margin) . Ako aneli mogu greiti, onda oni koji se nau dostojni nagrade kod Kristovog povratka e takoe jo uvek biti kadri greiti. A budui da greh donosi smrt (Rim.6:23), oni s'tim ne bi imali ivot veni; ako imamo mogunost greiti, imamo sposobnost umreti. Tako kazati da aneli mogu greiti ini Boije obeanje venog ivota besmislenim, budui da je naa nagrada deliti prirodu anela.

Preporuka o "anelima" (Lk.20:36) pokazuje da ne postoji nikakva kategorizacija anela na dobre i grene; postoji samo jedna kategorija anela. Ako aneli mogu greiti, onda je Bog ostavljen nemoan pravedno delovati u naim ivotima i aferama sveta, budui da je On objavio da deluje kroz Svoje anele (Ps.103:19-21). Oni su 'nainjeni Duh' od Boga u smislu da On postie sve stvari sa Svojim duhom/silom, delujui kroz anele (Ps.104:4). Da mu oni mogu biti nepokorni je s'tim jedna nemogunost. Hrianin se treba dnevno moliti da Boije Carstvo doe na zemlju, da se Njegova volja izvrava ovde kao to se to sada ini na nebu (Mt.6:10). Ako su se Boiji aneli trebali takmiiti s'grenim anelima na nebu, onda se Njegova volja nije mogla u potpunosti izvravati tamo, i s'tim isto bi se stanje zadralo u Boijem buduem Carstvu. Provesti venost u svetu koji bi bio neprestano bojite izmeu greha i poslunosti teko da je jedno ohrabrujue oekivanje, ali to, dakako, nije sluaj. ANELI I VERNICI Postoji dobar razlog verovanju da svaki istinski vernik ima anele - moda jednog posebnog, koji im pomae u njihovim ivotima:-"Aneli Gospodnji stanom stoje oko onijeh koji se njega boje, i izbavljaju ih" (Ps.34:7). -"ovinajmanjito vjeruju u mene (tj. slabani uenici Zah.13:7 up. (Mt.18:6,10)aneli na nebesima stalno gledaju lice moga Oca" -Rani su hriani jasno verovali da je Petar imao anela uvara (Dela12:14,15) -Narod Izraela je proao kroz Crveno more, bejahu voeni anelom kroz pustinju prema obeanoj zemlji . Prolazak kroz Crveno more predstavlja na baptizam u vodi (1 Kor.10:1), pa tako nije nerazumno predpostaviti da smo mi nakon toga, takoe, voeni i pomagani od anela kao to putujemo kroz pustinju ivota ka obeanoj zemlji Boijeg Carstva. Ako aneli mogu biti zli u smislu da su greni, onda ovakva obeanja o aneoskoj upravi i uticanju u naim ivotima postaju prokletstvo umesto blagoslov. Mi smo videli, onda, da su aneli bia s Boijom venom prirodom i telesnom pojavom koja ne mogu greiti koja uvek izvravaju Boije zapovesti i da su sredstva kroz koja govori i dela Boiji duh/sila (Ps.104:4). ALI ? Mnoge "hrianske" crkve imaju predstavu da aneli mogu greiti i da sada postoje greni aneli koji su odgovorni za greh i potekoe na zemlji. Mi emo raspravljati ovo pogreno shvatanje potpunije u Studiju 6. Za sada emo nainiti sledeu misao:

-Mogue je da je bilo predhodnog stvaranja od naeg, tj. onog zabeleenog u Postanku 1. Takoe je mogue da su neki aneli doli do spoznaje "ta je dobro a ta zlo" (1.Moj.3:5) bivanjem u slinom stanju u kakvom smo mi u ovom ivotu. Da su neka bia koja su ivela u to doba greila se neda odrediti; ali je sve to nagaanje kojem se ljudski umovi vole preputati. Biblija nam govori ono to trebamo znati o sadanjem stanju, koje je da nema nikakvih grenih anela; svi su aneli potpuno pokorni Bogu. -Ne moe biti nikakvih grenih anela na nebu, budui da su Boije oi "isteda ne moe gledati zla" (Av.1:13). Slinim stilom, Ps.5:4,5 objanjava: "u tebe nema mjesta ko je zao. Bezbonici nee izai pred oi tvoje" u Boijem nebeskom mestu prebivanja. Ideja o ustanku protiv Boga na nebu od grenih anela prilino protivrei utisku koji ovi stihovi daju. -Grka re prevedena "aneo" znai "glasnik" i moe se odnositi i na ljude, kao to smo pokazali. Ovakvi ljudski "glasnici"mogu, svakako, greiti. -Da postoje zla, grena bia koja se mogu okriviti za sve negativne pojave ivota je jedno od najobinijih verovanja dranim u paganizmu. Na slian nain paganske ideje koje se tiu Boia koje su ule u ono to prolazi kao "hrianstvo", takoe, imaju to pagansko poreklo. Postoji samo aica biblijskih pasusa koji se mogu pogreno shvatiti za podrku ovoj ideji o grenim anelima koji sada postoje. Ovim pasusima se ne moe dopustiti da protivree izobilju biblijskog uenja suprotnosti koje je izneto.

Osvrt 1: "Bog je Duh" (Jv.4:24)

U studiju 2. Tanije definiemo ta je Boiji Duh. Mi moemo rezimovati rasuivanje izloeno tamo govorei da je Boiji Duh njegova sila ili dah s'kojim je njegovo sutinsko ja, Njegovo bie i karakter, otkriveno oveku kroz dela koja taj Duh ostvaruje. Tako "Bog je Duh", kao u Jv.4:24 treba se ispravno prevesti (vidi R.S.V., N. I.V.), jer njegov duh odraava Njegovu osobnost. Bog je opisan kao da je mnogo stvari, pr. "Bog na je oganj koji prodire" (Jev.12:29) "Bog je svetlost" (1. Jv.1:5) "Bog je ljubav" (1.Jv.4:8) "Bog bee Re" (grki 'logos'-plan, namera, ideja) (Jv.1:1) Tako "Bog je" njegova obeleja. dakako da je pogreno raspravljati da zamiljeno svojstvo ljubavi jeste 'Bog', samo zato jer itamo da je "Bog ljubav". Mi moemo nekog nazvati 'sama dobrota', ali to ne znai da je on bez fizikog postojanja njegov nain doslovnog postojanja je to nam otkriva dobrotu. Poto je Duh Boija sila, esto itamo da Bog alje ili upravlja svojim Duhom da ostvari dela u skladu sa Svojom voljom i karakterom. On je ak opisan gde stvara duh (Amos 4:13 A.V. margin). Kazati da Bog jest Svoj Duh u isto doslovnom smislu je tautologija negira Boije postojanje.

Primeri gde Bog upravlja Svojim Duhom su brojni, pokazujui odvojenost Boga i Njegovog Duha. "Onaj (Bog) to metnu usred njih sveti duh svoj" (Is.63:11) "Staviu Duh svoj na njega (Isusa)" (MT.12:18) "Otacdati Duha Svetoga"(Lk.11:13) "video sam Duha kako silazi sa neba" (Jv.1:32) "(Bog) izliu od svog Duha sve ljude" (Dela 2:17). Zaista, este preporuke o "Boijem Duhu" trebaju biti siguran dokaz da Duh nije Bog. Ove razlike izmeu Boga i Njegovog Duha su jo jedna potekoa za one koji veruju da je Bog 'trojstvo' u kome je Bog Otac izjednaen s Isusom i Svetim Duhom. Ako bi ovo bilo istina, ako Bog jeste navodno neosoban, onda bi sledilo da Isus nije bio i nije doslovno bie. Najvanije, neosobni Bog ini besmislenom molitvu do stepena gde je molitva razgovor izmeu nae svesti i predodbe o Bogu koji tek postoji u naoj vlastitoj pameti. Mi smo neprestano podseani da se molimo Bogu koji je fiziki smeten na nebu (Pro.5:2; Mt.6:9;5:16;1; Car.8:30), i da je Isus sada uz desnu ruku Bogu, tamo, da nudi nae molitve (1 Pet.3:21; Jev.9:24). Ako Bog nije osoban, ovakvi pasusi su ispali besmisleni. Ali im se jednom Bog shvati kao stvarani, Otac koji ljubi, molitva Njemu poslana postaje veoma stvarna, dodirljiva stvar u stvari govorenje s drugim biem koje je verujemo vrlo voljno i sposobno odazvati se.

Osvrt 2: Upotreba Boijeg Imena

Mi smo videli da Boije ime i ime Njegovog Sina Isusa imaju vrlo duboko znaenje. Kad govorimo o 'Bogu' mi dodirujemo svaki aspekt Njegove udesne namere ljubavi i istine. Da se Boije Ime upotrebljava uzalud kao blaga kletva ili izraz ozlojaenosti, je stoga jedna od najuvredljivijih stvari koju ovek moe uiniti svome Tvorcu. Iz ovog razloga svako ko eli udovoljiti Bogu i ukazati Mu ast e uiniti svaki napor da neupotrebljava olako Boije Ime. U mnogim drutvima po svetu takvo huljenje je postalo standardni deo dananjeg govora; prekinuti sa neim to je moda bila ivotna navika nee biti lako. Molitva iz srca za Boiju pomo u ovome sigurno nee proi neopaeno od Njega. Oni koji su u naem podruiju uprave i uticaja, pr. deca, mogu takoe biti podseana o ozbiljnosti huljenja:"jer nee pred Gospodinom biti prav ko uzme ime njegovo uzalud" (5 Moj.5:11). S druge strane ima onih koji insistiraju da stalno upotrebljavamo hebrejske rei Jahve ili Jehova (razliiti naini izgovaranja iste rei) kada govorimo o Bogu, onda smo ozbiljno skrenuli s'puta. Najistaknutiji izmeu ovih su drutvo kula straara, koji insistiraju da nazivaju sebe 'Jehovinim svedocima' kao pravi hriani u protivnom nema nikakvog odnosa s Bogom. inei ovo, ovakvi ljudi upotrebljavaju Boije sveto divno Ime kao gorivo za neku vrstu duhovnog elitizma, i time preziru druge ljude samo zbog izgovora ili upotrebe jedne rei. Ovo nije da se kae da je upotreba Boijeg Imena neispravno; osobito je prikladno naim linim molitvama, jednom kad smo ispravno baptizirani u to Ime.

Novi zavet, meutim nam ne daje nikakva ukazivanja da je ovo potrebno ili ak zahtevano od Boga. On je nadredio nadahnutost Novog zaveta time to je bio napisan na grkom upotrebljavajui samo jednu re za 'Bog' 'teos', koja znai 'veliki'. Nije u njemu nainjeno kikakve razlike izmeu 'Bog' i 'Jahve', niti ima tamo nekakve posebne zapovedi o tome kako vernici trebaju nazivati sebe ili zajednicu. Petar govori o verniku kao o "hrianinu" radije nego kao o 'Jehovinom oveku' ili neto slino (1 Pet.4:16). Prenaglaena upotreba imena 'Jehova' vodi ka devalviranju dela i mesta Gospodina Isusa, slino kao to mnogi 'evangelijski hriani' isuvie istiu ime i slubu Isusa do zanemarivanja veeg Boijeg mesta. Druga imena s'kojima su se u ranoj zajednici hrianski vernici nazivali ne ukljuuju ime 'Jehova': -"Izrailjsko(g) drutvo (a)" (Ef.2:12) -"crkva(i) prvenaca" (Jev.12:23) -"Crkva Boga ivoga, stub i tvra istine" (1 Tim.3:15) -"Dom(u) Boiji (em)"(1 Tim.3:15) U prolazu, primeti da nisu vernici sebe nazivali 'hrianima';ovo je bilo poniavajui naziv sa znaenjem, 'Hristova druina', skovan od njihovih neprijatelja.

Osvrt 3: Boije objavljivanje

Ovo to sledi nee biti lako potpuno shvatiti kod prvog itanja, ali e vanost teme postati oevidnija s napredovanjem tvojih studija. Mi ovo ukljuujemo kod ove take kako bi mogao ostaviti ovaj Studij s potpunim uvidom u osnovnom biblijskom otkrivanju o Samom Bogu. Boije ime moe nositi bilo ko kroz koga On odabere 'objaviti' se ili otkriti Sebe. Tako ljudi i aneli kao i Isus mogu nositi Boije Ime. Ovo je bitno naelo koje nam otvara toliko toga iz Biblije. Sin pogotovo moe nositi ime svoga oca; on ima odreenih slinosti sa svojim ocem, on moe imati isto krsno ime ali nije jedna te ista osoba s ocem . Na slian nain jedan predstavnik kompanije moe govoriti u ime kompanije ; on moe telefonirati nekome poslovno i rei, 'zdravo, ovde 'Zastava'; on nije g-din Zastava, ali nosi njeno ime jer radi za nju . Tako je bilo i s Isusom. ANELI KOJI NOSE BOIJE IME Nama je reeno u 2Moj.23:20,21 da je Bog rekao ljudima Izraela da e aneo ii ispred njih: "moje (je) ime u njemu", bilo im je reeno. Lino ime Boga je 'Jahve'. Tako je aneo nosio ime Jahve, i stoga se mogao zvati 'Jahve' prevedena u N. I.V. i A.V. Nama je reeno u 2Moj.33:20 da nijedan ovek ne moe videti Boije lice i ostati iv; ali u 2Moj.33:11 mi itamo da "Gospod (Jahve) govorae s Mojsijem licem k licu kao to govori ovek s prijateljem svojim" tj. na oputeni, prijateljski nain. To nije mogao biti Gospodin, Jahve, lino, koji je govorio s Mojsijem licem k licu, jer nijedan ovek ne moe videti Samog Boga. To je bio aneo koji je nosio Boije Ime; i tako mi itamo da je gospodin govorio licem k licu s Mojsijem kad je ustvari to uradio aneo (Dela 7:30-33).

Ima mnogo drugih primera gde se rei 'Bog' i 'Gospodin' odnose na anele nasuprot Samom Bogu. Jedan jasan primer je 1Moj.1:26 "Potom ree Bog (aneli): da nainimo ovjeka po svojemu obliju". LJUDI S BOIJIM IMENOM Jedan od pasusa koji je od najvee pomoi u izlaganju svega ovoga je Jv.10:34-36. Ovde su Jevreji napravili pogreku koju mnogi takozvani 'hriani' ine danas. Oni su mislili da je Isus govorio da je on Sami Bog. Isus ih je ispravio velenjem, "Nije li pisano u vaem Zakonu: ja rekoh: bogovi ste! Ako (On) bogovima nazva one kako onda vi (meni) moete rei : Huli! zbog toga to rekoh: sin sam Boiji!" Isus ustvari veli u Starom zavetu ljudi nazvani 'bogovima' ; ja samo kaem da sam Sin Boiji; pa zbog ega se tako uzrujavate?' Isus ustvari citira iz Ps.82, gde su sudije Izraela nazvani 'bogovima'. Kao to je pokazano, puno Boije ime na hebrejskom je 'Jahve Elohim' sa znaenjem 'Ja u biti otkriven u grupi monih pojedinaca'. Istinski vernici su ti mnogi moni pojedinci, u ogranienom smislu u ovom ivotu, a bie to potpunije u Carstvu. Sve ovo je sjajno prikazano s uporeenjem Is.64:4 i 1Kor.2:9."Ne u se, niti se uima dozna, niti oko vidje Boga osim tebe da bi tako uinio onima koji ga ekaju". Pavle citira ovo u 1Kor.2:9,10: "pisano onima koji ga ljube. A nama to Bog objavi po Duhu". Pasus u Is.64 kae da 1Kor.2:10 veli da su nam te stvari otkrivene;tako da smo mi u nekom smislu 'Bog': ne Sami Bog lino, nego objavljenje Boga kao ishod naeg baptizma u Njeegovo ime i poznavanja Istine. ISUS I BOIJE IME Ne iznenauje da Isus, kao Sin Boiji i Njegovo vrhovno objavljenje ljudima, treba nositi Boije Ime. On je mogao rei "Ja sam doao u ime Oca svoga" (Jv.5:43). Zbog svoje pokornosti, Isus je uzaao na nebo i Bog "darova mu ime, ime nad svakim imenom" ime Jahve, Samog Boga (Fil.2:9). Zato mi itamo da Isus veli u Otk.3:12, "napisat u na njemu (verniku) ime Boga svogai ime moje novo". Kod suda Isus e nam dati Boije Ime; tada emo mi u potpunosti nositi Boije ime. On naziva ovo ime, "Ime Moje Novo". Primeti, da je Isus dava knjigu Otkrivenja nekoliko godina nakon svog uzaaa na nebo i poto mu je dano Boije ime, kao to je objanjeno u Fil.2:9. Tako on moe nazvati Boije ime "ime moje novo"; ime koje mu je bilo skoro dano. Sada mi moemo ispravno shvatiti Is.9:6, gde nam se o Isusu kae, ime (primeti da ) e mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac vjeni". Ovo je prorotvo da e Isus nositi sva Boija imena da e nam on biti potpuno objavljenje ili otkrivenje Boga. U ovom smislu je on bio nazvan 'Emanuel', sa znaenjem, 'Bog je s nama', iako nije bio Bog.

STUDIJ 1 : Pitanja
1. ta e najvie pomoi razvijanju nae vere u Boga? a) Odlazak u crkvu c) Prianje sa hrianima b) Studiranje Biblije s molitvom d) Promatranje prirode. 2. Koja od sledeih definicija Boga je najispravnija?

a) Samo ideja u naem umu b) Deo Duha u atmosferi 3. a) b) c) d) 4. a) b) c) d) 5. a) b) c) d)

c) Bog ne postoji d) Stvarna, telesna osoba .

Dali je Bog Jedinstvo Trojstvo Mnogo bogova u jednom Nemogue ga je definisati bilo kojim nainom ta znai Boije Ime 'Jahve Elohim'? Onaj koji e biti Onaj koji e biti otkriven u grupi monih pojedinaca Veliki Snani. ta znai re 'aneo'? Poput oveka Krilat Glasnik Pomonik

6. Mogu li aneli greiti? 7. ta te najvie uverava da ima Boga?

STUDIJ 2

DUH BOIJI

2.1 Boiji Duh: Definicija

Poto je Bog stvarno, osobno bie koje stoga ima oseanja i emocije, za oekivanje je da e On imati nekakav nain deljenja svojih elja i oseaja s nama, Svojom decom i delovanja u naim ivotima nainom koji e biti u skladu s Njegovim karakterom. Bog sve ovo ini Svojim "duhom". Ako elimo spoznati Boga i imati aktivan odnos s Njim, trebamo znati ta je "duh Boiji" i kako on deluje. Nije lako opisati tano ta re "duh" znai. Ako si bio na nekoj svadbi, na primer mogao si rei, "tamo je zaista bilo dobrog duha". Ovim si mislio da je atmosfera bila dobra, da je nekako sve u vezi svadbe bilo dobro; svi su bili otmeno odeveni, hrana je bila dobra, ljudi su ljubazno govorili meu sobom, mlada je izgledala predivno, itd. Sve te razliite stvari inile su "duh" svadbe. Slino, duh Boiji nekako saima sve oko Njega. Hebrejska re prevedena "duh" u Starom zavetu striktno znai "dah" ili "mo"; tako Boiji je duh Njegovo "disanje", sama bitnost Boija, koja odraava Njegov um. Mi emo dati primere kako je re "duh" upotrebljavana za neiju svest ili sklonost u Studiju 4.3. Da se duh ne odnosi tek na golu silu Boiju je oito iz Rim.15:19: "silom Duha Boijeg" (Karadi). Uobiajeno biblijsko uenje je da se ovekovo razmiljanje izraava u njegovim delima (Pri.23:7; Mt.12:34); malo razmiljanje o naim vlastitim delima e to potvrditi. Mi mislimo o neemu i onda to uradimo. Na 'duh' ili um moe odraziti injenicu da smo gladni i elimo hranu. Mi vidimo raspoloivu bananu u kuhinji; ta se elja 'duha' onda prenosi na delo posegnemo za bananom, oljutimo i jedemo. Ovaj jednostavan primer pokazuje zato hebrejska re za 'duh' znai oboje dah ili svest, i takoe mo. Na duh, naa bitnost, se odnosi na nae misli i stim takoe na dela koja preduzimamo da izrazimo te misli ili sklonost unutar nas. Na daleko slavnijoj osnovi, Boiji je duh slian; on je sila kojom On izlae Svoje sutinsko bie., Svoju sklonost i nameru. Bog razmilja i stoga deluje: "bie kako sam smislio i kako sam naumio izvrie se" (Is.14:24). BOIJA MO Mnogi pasusi jasno izjednauju Boiji duh s Njegovom silom. Da bi stvorio svet, "duh Boiji dizae se nad vodom. I ree Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost" (1Moj.1:2,3). Boiji duh je bio sila s kojom su se stvari, pr. Svetlost, bile nainjene, "Duhom je svojim ukrasio nebesa, i ruka je njegova stvorila prugu zmiju" (Jov 26:13). "Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova" (Ps.33:6). Stim je Boiji duh opisan kao:Njegov dah Njegova re Njegova ruka. Dakle Svojom silom On postie sve stvari. Tako su vernici iznova roeni Boijom voljom (Jv.1:13), koja je kroz Njegov duh (Jv.3:3-5). Njegova volja se ostvaruje duhom. Govorei o itavom prirodnom stvorenju, mi itamo: "Poalje duh svoj,

postaju, i (time) ponavlja lice zemlji" (Ps. 104:30). Ovaj duh/mo je takoe nosilac svih stvari, kao i sredstvo nihovog stvaranja. Lako je misliti da se ovaj zlosretni ivot spotie dalje bez aktivnog uloga Boijeg duha. Jov, ovek koji je bio izmoren od ovog ivota, bee opomenut ovim od drugog proroka: kad bi Bog uzeo "k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako telo, i ovek bi se povratio u prah" (Jov 34:14,15). Istrgavi se iz slinog jarka snudenosti, David je traio od Boga da ga nastavi podravati ovim duhom, tj. da mu sauva ivot (Ps.51:12). Mi emo videti u Studiju 4.3 da je duh koji je dan nama i svakom stvorenju ono to odrava na ivot. Mi imamo "ivotni dah duha" u nama (1Moj.7:22) koji nam je dan od Boga roenjem (Ps.104:30; 1Moj.2:7). Ovo Ga ini "Bog(om) duhovima i svakom telu" (4Moj.27:16 up. Jev.12:9). Jer Bog je ivotna sila koja odrava svako stvorenje, Njegov je duh svuda prisutan. David je spoznao da je Svojim Duhom Bog bio stalno prisutan s njim ma gde god iao, i kroz taj duh/silu On je mogao poznavati svaki deo Davidovog uma i misli. Tako je boiji duh sredstvo s kojim je On prisutan svuda, iako je On lino smeten na nebu. "Ti zna kad sjednem i kad ustanem; ti zna pomisli moje izdalekaKuda bih otiao od duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao?(ako se) preselim na kraj mora: I ondje e me dratidesnica tvoja (tj. preko duha)" (Ps.139:2,7,9,10). Ispravno razumevanje ove teme nam otkriva Boga kao mono, aktivno bie. Mnogi su ljudi odrasli s bledim 'verovanjem' u boga, ali u stvarnosti 'Bog' je tek pojam u njihovoj svesti, crna kutija u delu mozga. Jedno razumevanje o istinskom Bogu i Njegove veoma stvarne prisutnosti svuda oko nas Svojim duhom moe potpuno promeniti nae shvatanje ivota. Mi smo opkoljeni duhom, stalno svedoimo njegovim delima, koji nam otkrivaju Boga. David je naao ohrabrenje svega ovog za potpuno omamljujue: "udno je za me znanje tvoje, visoko, ne mogu da ga dokuim"(Ps.139:6). Ipak odgovornosti dolaze s takvim znanjem; mi moramo prihvatiti da su nae misli i dela potpuno otvorena Bogu na pregled. Ispitujui na poloaj pred Njim, naroito kad razmiljamo o baptizmu, moramo imati to na umu. Boije velianstvene rei Jeremiji se odnose i na nas: Moe li se ko sakriti na tajno mjesto da ga ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjam li ja (duhom) nebo i zemlju?"(Jer.23:24). SVETI DUH Mi smo vidli da je Boiji duh irok pojam za shvaanje; on je njegova svesti sklonost, a takoe i mo s kojom On ostvaruje Svoje misli u delo. "Kako ovjek razmilja u dui svojoj, takav jest" (Pri.23:7 (izv. hebr. tekst)); tako i Bog jeste Njegove misli, u tom smislu On jest Svoj duh (Jv.4:24), premda ovo ne znai da Bog nije osobni (vidi Osvrt 1). Da nam se pomognme da shvatimo beskrajnost Boijeg duha, mi kadkad itamo o njegovom "Svetom Duhu". Ovo je ekvivalent starozavetnim frazama "Duha Boijeg" ili "Duha Gospodnjeg". Ovo jasno iz pasusa kao to je Dela 2, koji belei izlivanje Svetog Duha na apostole na dan Pedesetnice. Petar je objasnio da je ovo bilo ispunjenje prorotva Joila, u kome je opisano kao izlivanje "Duha (Boijeg) svoga" (Dela 2:127). Ponovo, Lk.4:1 belei da se Isus "pun Duha Svetoga, vratio s Jordana"; kasnije u istom poglavlju Isus govori

da je ovo ispunjenje Is.61: "Duh je Gospoda Boga na meni". U oba sluaja ( i mnogim drugim) Sveti je Duh izjednaen sa starozavetnim terminom "Duh Boiji". Primeti, takoe, kako je Sveti Duh izjednaen sa silom Boijom u sledeim pasusima: -"Duh sveti sii e na te (Marija) i sila e te Svevinjeg osjeniti" (Lk.1:35). -"Snagom Duha Svetogaznamenja i udesa, snagom Duha (Boijeg (Karadi)) (Rim.15:13,19). -"Evanelje nae (je dolo)u snazi, u Duhu Svetome" (Sol.1:5). -O obeanju Svetog Duha uenicima se govori kao o njihovom oblaenju "u Silu odozgor" (Lk.24:49). -Sam je Isus bio "pomaza(n) Duhom Svetim i silom"(Dela 10:38). -Pavle je mogao podupreti svoje propovedanje neospornim izlaganjima Boije sile: "te moj govor i propoved bee udokazivanju Duha i sile.(1Kor.2:4).

2.2 Nadahnue
Mi smo opisali Boiji Duh kao Njegovu silu, misli ud, koje On otkriva delima koja ostvaruje Njegov duh. Spomenuli smo u predhodnom delu kako je Boiji duh vien na delu u stvaranju: "Duhom je svojim ukrasio nebesa" (Jov 26:13) Boiji je duh iao nad vodom da izdejstvuje prisutno staranje (1Moj.1:2). Ipak mi takoe itamo da se "Reiju Gospodnjom" stvorio svet (Ps.33:6), kako je dokazano primerima pripovedakog zapisa Postanka da "ree Bog" stvari da budu stvorene, i bivale su. Boiji je duh, stoga, prilino odraen u Njegovoj rei isto onako kao to nae rei izraavaju nae unutranje misli i elje stvarnog "nas" prilino tano. Isus je mudro istaknuo: "iz obilja srca (uma) usta govore" (Mt.12:34). Pa tako ako elimo upravljati naim reima, moramo prvo raditi na naim mislima. Pravi je blagoslov da imamo u Bibliji zapisane Boije rei kako bi mogli razumeti Boiji duh i um. Bog je postigao ovo udo izraavanja Svog duha u pisane rei procesom NADAHNUA. Ovaj je termin osnovan oko rei "duh":NA-DAH-NUE "Duh "sa znaenjem "dah" ili disanje, "nadahnue" znai "udisanje". Ovo znai da su rei koje su napisali ljudi dok su bili pod Boijim "nadahnuem" bejahu rei Boijeg duha. Pavle je ohrabrivao Timoteja da ne dopusti svom poznavanju Biblije da ga odvede da zaboravi udesnost injenice da su to rei Boijeg duha, i da stoga osigurava sve to nam treba kako bi imali istinsko poznavanje Boga:"Od malena poznaje Sveta pisma koja su vrsna uiniti te mudrim tebi na spasenje po vjeri, vjeri u Hristu Isusu. Sve pismo je za pouavanje, uvjeravanje, popravljanje, odgajanje u pravednosti, da ovek Boiji bude vrstan (potpun), za svako dobro djelo podoban ('temeljno opremljen', N. I.V.)" (2 Tim.3:15-17).

Ako nadahnuta Pisma mogu opskrbiti takvu celokupnost znanja, onda nema nikakve potrebe za nekakvo 'unutarnje svetlo' da nam pokazuje istinu o Bogu. Ali koliko puta ljudi govore o svojim linim oseajima i iskustvima kao izvoru njihovog znanja o Bogu! Ako jedno prihvaanje u veri Boije nadahnute rei jeste dovoljno nekog potpuno opremiti u hrianskom ivotu, nema nikakve potrebe za ikakvu drugu silu pravednosti u naim ivotima. Ako postoji takva potreba, onda Boija re nas nije potpuno opremila, kao to Pavle obeava. Da drimo Bibliju u naim rukama i verujemo da je zaista re Boijeg duha potrebno je poprilino vere. Izraelci su bili razumno zainteresovani o tome ta je Boija re imala kazati, kao i mnogi "hriani" danas. Svi moramo paljivo razmisliti o Jev.4:2:"Jer i mi smo uli radosnu vest kao i oni (Izraelci u pustinji);ali im ne pomoe re koju su uli, zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli." Umesto ustajanja do potpune vere u silu Boijeg duha/rei koja je primljena, daleko je privlanije uzeti duhovnu preicu: rasuivati da sila pravednosti nenadano dolazi na nas, koja e nas napraviti prihvatljive Bogu, radije negoli da se doivi bol svesnog dovoenja naih ivota u pokornost Boijoj rei i time doputati Boijem duhu istinski uticaj na naa srca. Ova nevoljnost prihvaanja ogromne duhovne sile koja je u Boijoj rei je odvela mnoge "hriane" ka sumnji da li su sva Pisma potpuno nadahnuta od Boga. Oni su sugerisali da mnogo toga ta itamo u Bibliji je samo lino miljenje mudrih staraca. Ali Petar delotvorno odbacuje ovakvo neodreeno razmiljanje:"I tako imamo vru proroku re, a vi dobro inite to pazite na nju Ovo najpre znajte (jer je bitno) da se ni jedno prorotvo Pisma ne moe tumaiti kako ko hoe . Jer nikad prorotvo ne bi oveijom voljom, nego su Duhom Svetim noeni sveti ljudi govorili od Boga" (2Pet.1:19-21). Mi moramo "najpre" verovati da je Biblija nadahnuta. Iz ovog razloga mi smo uinili ovo osnovnom klauzulom hristadelfijske Izjave Vere. PISCI BIBLIJE vrsto verovanje u potpunu nadahnutost Pisma je stoga bitna; ljudi koji su pisali Bibliju su bili neodoljivo poneseni duhom koji ih je nadahnjivao, tako da njihove rei nisu bile njihove vlastite rei. Poto je Re Boija istina ( Jv.17:17) i opskrbljuje ukorom i popravljanjem (2Tim.3:16,17), ne iznenauje da je mnogim ljudima neomiljena jer istina boli. Prorok Jeremija je pretrpeo veliki otpor zbog govorenja rei s kojima ga je Bog nadahnuo, pa je tako odluio ne zapisivati ili izdavati rei koje su mu bile date. Ali budui da je pisanje Boije Rei ishod Boije volje umesto ljudske elje, on bee "ponesen Svetim Duhom" tako da nije imao izbora po tom pitanju. "na potsmijeh sam svaki dan, svak mi se potsmijeva I rekoh: neu ga vie pominjati, niti u vie govoriti u ime njegovo; ali bi u srcu mom kao oganj razgorio, zatvoren u kostima mojim, i umorih se zadravajui ga, i ne mogoh vie" (Jer.20:7,9). Takoe kada je Balam odluio prokleti Izrael, Boiji ga je duh naterao da umesto toga izree blagoslov nad njima (4Moj.24:1-13 up. 5Moj.23:5).

Iznenaujui broj ljudi koje je Bog nadahnuo govorenjem Njegove rei su proli kroz periode nesklonosti da uine to. Lista je impresivna:Mojsije Jezekija Jona Pavle Timotej Balam (2Moj.4:10) (Jez.3:14) (Jona 1:2,3) (Dela 18:9) (1 Tim.4:6-14) (4 Moj.22-24)

Sve ovo potvruje ono to smo nauili u 2Pet.1:19-21 da Boija re nije lino miljenje ljudi, ve ishod ljudi koji bejahu nadahnuti zapisati ono to im je bilo otkriveno. Prorok Amos je rekao: "kad Gospod ree, ko nee prorokovati?" (Amos 3:8). Povremeno je Mojsije gubio smisao svoje vlastite linosti, tako silna je bila njegova nadahnutost Bogom: "svijeh ovijeh zapovijesti, koje kaza Gospod Mojsiju (4 Moj.15:22,23); ove rei zaista su bile izreene od Mojsija (s.17). Drugi struk dokaza ovome je da su pisci Biblije shvatili da nisu potpuno razumevali stvari koje su pisali. Oni su "istraivali" tano tumaenje - "bi im objavljeno da ne sebi nego vama posluuju ono " ta su pisali (1 Pet.1:9-12). Dotine rei koje su zapisivali nisu bile njihovo vlastito tumaenje, budui da je to bilo ono ta su istraivali. Sledee daje oite primere: Daniel (Dan.12:8-10); Zaharija (Zah.4:4-13); Petar (Dela 10:17). Ako su ovi ljudi bili samo donekle nadahnuti, mi nemamo pristup istinskoj rei ili duhu Boijem. Ako ono to su pisali uistinu jeste Re Boija, onda sledi da su oni morali biti potpuno obuzeti Boijim duhom u vreme perioda svoje nadahnutosti inae proizvod ne bi bio ista Boija Re. Jedno prihvaanje da Boija Re jeste potpuno Njegova, opskrbljuje nas s veom pobudom da je itamo i pokoravamo joj se. "Rije je tvoja veoma ista, i sluga je tvoj veoma ljubi" (Ps.119:140). Tako da su knjige iz biblije delo Boije kroz Njegov duh, prije nego knjievnost ljudi. Istina o ovome je pokazana u razmatranju kako se Novi zavet odnosi prema starozavetnim pisanjima:-Mt.2:5 kae "ovako pie prorok" Bog je pisao kroz njih. R.V. margin uvek koristi re "kroz" kada opisuje kako je Bog pisao kroz proroke. -"na usta Davidova proree Duh Sveti" (Dela 1:16. Ovako je Petar citirao Psalme: up. Jev.3:7). -"Lijepo Duh Sveti po Izaiji proroku ree" (Dela 28:25- ovako Pavle citira Izaiju). Lk.3:4 govori o "Knjizi besjeda Izaije" umesto samo: 'knjiga Izaije'. Ljudski su autori Biblije bili stoga relativno nevani ranim hrianima; injenica da su im rei bile nadahnute Duhom Boijim je bila vana. Mi emo zakljuiti ovaj deo s listom stihova koji pokazuju da je Boiji Duh otkriven nama kroz Njegovu pisanu re:-

-Isus je jasno izjavio: "Rijei koje sam vam govorio duh su" (Jv.6:63); on je govorio nadahnut Bogom (Jv.17:8,14:10). -Mi smo opisani kao nanovo roeni oboje od duha (Jv.3:3-5) i od rei Boije (1Pet.1:23). -"rijei koje sla Gospod nad vojskama duhom svojim preko proroka" (Zah.7:12). -"izasuu vam duh svoj, kazau vam rijei svoje" (Pri.1:23) povezuje istinsko razumevanje Boije rei s delovanjem Njegovog duha na nas itanje Knjige bez razumevanja je bez ikakve koristi, budui da nam se duh/um Boiji ne otkriva. -Postoje pararele izmeu Boijeg duha i Njegove rei u mnogim pasusima: "duh moj, koji je u tebi, i rijei moje, koje metnuh u usta tvoja"(Is.59:21); "Radi rijei svoje i po srcu (duhu) svojemu"(2Sam.7:21); "duh svoj metnuu u vas (vaem srcu vidi kontekst)"; "metnuu zavjet svojna srcu njihovu" (Jez.36:27; Jer.31:33). MO BOIJE REI Boiji se duh odnosi ne samo na Njegovu svest/ud ve takoe na silu s kojom On izraava te misli, za oekivanje je da Njegov duh-re nije tek iskaz Njegove svesti; postoji takoe pokretna sila u toj rei. Istinsko razumevanje te sile treba nas uiniti nestrpljivim iskoristiti je; bilo kakvi oseaji stida povezani s injenjem toga trebaju biti savladani s naim znanjem da e nam pokornost Boijoj rei dati snagu koja nam je potrebna da ubrzamo preko malih stvari ovoga ivota, k spasenju. Iz velikog iskustva u ovome, Pavle je napisao:"Ja se, naime ne stidim evanelja (rei), jer je ono sila Boija na spasenje"(Rim.1:16). Lk.1:37 nas vraa na istu temu: "jer je svaka re Boija mona" Studiranje Biblije i primenjivanje toga u naim ivotima je dakle dinamian proces. Prilino je nepovezano s hladnim, naunim prilazom teologa i takoe s'dobrim oseajem' hrianstva mnogih crkvi, gde se nekoliko pasusa kratko citiraju, i ne ini se nikakav napor za razumevanje ili njihovo primenjivanje."iva je, uistinu, Re Boija i delotvorna"; "snagom rei (Boije) svoje" (Jev.4:12; 1:3). "rije Boja koja i djeluje u vama vjernicima" (1Sol.2:13). Kroz Re, Bog delotvorno radi u umovima istinskih vernika, svaki as dana. Osnovna poruka evanelja koju ui je stim istinska sila Boija; ako joj dopusti, moe delovati u tvom ivotu da te izmeni u dete Boije, pokazujui duh/um Boiji donekle u ovom ivotu, pripremajui te za izmenu u Boiju duhovnu prirodu koja e doi za Hristov povratak (2Pet.1:4). Pavlova je propoved bila "u pokazivanju Duha i snage" (1Kor.2:4).

Opkoljeni smo onima koji imaju polu veru u Bibliju kao re Boiju, uprkos njihovim tvrdnjama o predanosti Hristu. Slino oni tvrde da veruju u Boga, a ipak ne uspevaju prihvatiti da je On stvarna osoba. Poriu potpunu nadahnutost Pisma i njegovu nadmo nad naim linim oseajima i uverenjima, nijeu Boiju silu. Rei iz 2Tim.3:5 padaju na pamet: "Imaju oblije pobonosti, ali snage su se njezine odrekli", tj. sile rei evanelja. Na je fundamentalizam ismejavan od sveta ("Ne veruje u to ba tako jel'da?!"), pa tako je bio i onaj od Pavla i njegove skupine: "besjeda o kriu ludost je onima koji propadaju, a nama spaenicima sila je Boija" (1Kor. 1:18). Imajui sve ovo na umu, ne moemo li sad pojedinano drati Bibliju u svojim rukama s jednom veom merom potovanja, i itati je s veom nestrpljivou da je shvatimo i posluamo? STAV BOIJIH LJUDI PREMA NJEGOVOJ REI Paljivo itanje biblijskog zapisa pokazuje da su pisci Biblije ne samo priznavali da su bili nadahnuti, ve su takoe tretirali i druge pisce Biblije za nadahnute. Gospodin se Isus isticao u tome . Kada je Isus citirao iz Davidovih Psalama, on je predgovorio ovo reima : "David u Duhu" (Mt.22:43), pokazujui svoje priznavanje injenice da su Davidove rei bile nadahnute. Isus je takoe govorio o Mojsijevim "pismima" (Jv.5:45-47), pokazujui da je verovao da je Mojsije doslovno napisao Penteteuh. Takozvani 'odve kritiki' hriani sumnjaju da je Mojsije uopte znao pisati, ali Hristov stav jasno protivrei njihovom nastupu. On je nazvao Mojsijeva pisma "Boiju zapovjed" (Mk.7:8,9). Ista grupa nepotenih sumnjivaca tvri da je prilino toga os Starog zaveta mit, ali nikad Isus ili Pavle ne tretiraju ga za tako. Isus je govorio o sabskoj kraljici kao o prihvaenoj istorijskoj injenici (Mt.12:42); on nije rekao:' kao to ve ide pria o kraljici iz Sabe'. Stav apostola je bio slian onom od njihovog Gospoda. Saeto je od Petra koji je rekao da mu je lino iskustvo sluanja Hristove rei svojim vlastitim uima bilo zasenuto od "najpouzdaniju proroku re" (2Pet.1:19-21 Karadi). Petar je verovao da su Pavlova pisma "Pismo" isto koliko i "ostala Pisma", fraza obino upotrebljavana iz starozavetnih pisanja. Tako je Petar drao Pavlova pisma za merodavna koliko i Stari zavet. Ima brojnih aluzija u Delima, Poslanicama i Otkrivenju do evanelja (pr. up. Dela 13:51; Mt.10:14), pokazujui ne samo da su nadahnute istim Duhom, ve da su zapisi evanelja bili tretirani za nadahnuta od novozavetnih pisaca. Pavle u Tim.5:18 citira oboje 5Moj.25:4 (u Starom zavetu) i Lk.10:7 kao "Pismo". Pavle pravi poentu za nas da je njegova poruka bila od Hrista, ne njegova vlastita (Gal.1:11,12; 1Kor.2:13; 11:23; 15:3). Ovo je bilo priznato od drugih apostola; tako Jakov 4:5 citira Pavlove rei iz Gal.5:17 kao "Pismo". Bog "progovori nama" u Hristu; Zbog toga nema potrebe za ikakvo daljnje otkrivenje (Jev.1:2). Moe se opaziti da Biblija aludira na druga nadahnuta pisanja koja sada nisu dostupna (pr. Knjiga Jaera, Natanova pisanja, Ilije, Pavle Korintu i trea Jovanova poslanica implicira da je Jovan napisao jedno nesauvano pismo crkvi koje je Diotref odbio posluati). Zbog ega ova pisanja nisu sauvana za nas? Oito jer

nisu bila vana za nas. Stim moemo biti uvereni da je Bog sauvao sve to je vano za nas. Ponekad se tvrdi da su se novozavetne knjige postupno prihvaale za nadahnute, ali injenica da su apostoli tretirali pisanja jedni o drugima za nadahnuta sigurno opovrgava ovo. Postojao je udesni Duhovni dar dostupan da ispita jesu li slova i rei koje su tvrdile da su nadahnute zaista bile to (1Kor.14:37; 1Jv.4:1; Otk.2:2). Ovo znai da su nadahnuta slova bila trenutno prihvaena za nadahnuta. Ako je bilo ikakve nevoene ljudske selekcije onog ega je ulo u Bibliju, onda knjiga ne bi imala autoritet.

2.3 Dari Svetog Duha

U razliita vremena u Svom postupanju s ljudima, Bog je poverio upotrebu Svoje moi ("Svetog Duha") ljudima . Meutim, ovo nikada nije bilo u obliku "blanko eka", kako bi im omoguio initi ono ta bi poeleli; uvek upotreba Svetog Duha je bila za odreenu nameru. Kad bi bila postignuta, dar Svetog Duha se povlaio. Moramo upamtiti da Boiji duh deluje nainom koji predhodi nameri koja Mu je na pameti. Njegova namera esto doputa kratkotrajnu patnju u ivotima ljudi kako bi postigla Njegovu dugoronu nameru (vidi Studij 6.1), pa je za oekivanje da se Njegov Sveti Duh nee nuno upotrebiti da olaka ljudsku patnju u ovom ivotu. Svako slino olakanje koje ostvari e biti za viu nameru izraavanja Boijeg uma nama. Ovo je u izrazitoj suprotnosti s narodnim hrianskim stavovima danas; ostavlja se utisak da je verovanje u Hrista vredno toga zbog fizike koristi, pr. Izleenje bolesti, koje e Sveti Duh navodno dati. Ovo bi objasnilo zato je u razdorom rasturenim zemljama poput Ugande bilo znaajne pojave ljudi koji tvrde da poseduju duhove dara izleenja i, istorijski, ovakve tvrdnje se esto podudaraju s vremenima velike ljudske potrebe. Ovo samo po sebi stavlja sadanje tvrdnje posedovanja duha pod neku sumnju; ako neko trai iskustvo koje nadmauje sadanje ljudsko loe stanje, lako je tvrditi da se pronalo neto to e puniti raun. Mnogi 'hriani' danas tvrde da poseduju udesne duhovne dari, ipak kad su upitani o tome kakva je tano njihova svrha, imaju znaajnu nesigurnost. Bog je uvek davao Sveti duh da postigne odreene, ustanovljenje ciljeve. Zbog toga, oni koji su stvarno posedovali dari duha znali su tano zbog ega e ih upotrebiti, zbog toga nisu postizali samo delimian uspeh u njiohovoj upotrebi. Ovo je suprotno mnogim neuspesima i deliminim ozdravljenjima doivljenih od onih koji tvrde da imaju duhovne dari ozdravljenja danas. Sledei primeri svi pokazuju odreene razloge i ciljeve za dodeljivanje duhovne dari. U nijednom od ovih sluajeva nije bilo ikakvog ovisnog elementa povezanog s posedovanjem dara, niti su ih posednici mogli upotrebljavati kako bi im se svidelo. Budui da mi govorimo o Boijem duhu, nazamislivo je da bi ljudi mogli upravljati njegovom upotrebom, budui da im je bio dan kako bi izvravali neke odreene elje Boga, umesto one od ljudi koji su imali privremenu upotrebu istog (up. Is.40:13). -U ranoj istoriji Izraela, bilo im je zapovedano da naine pomno ator ("tabernakul") u kome e uvati oltar i drugi sveti predmeti; detaljnije upute su

date kako napraviti sve predmete koji e biti potrebni za tovanje Boga. Da bi se ovo postiglo, Bog je dao Svoj duh odreenim ljudima. Njih je: "napunio duh(om) mudrosti, neka naine haljine Aronu"itd. (2Moj.28:3). -Jedan od ovih ljudi, Bezeleil, bio je ispunjen "duh(om) svet(im), mudrosti i razuma i znanja i svake vetine, da(izrauje) od zlata i da (ree) kamenje i svaki posao raditi" (2Moj.31:3-5). -4 Moj.11:14-17 belei kako je neto od duha/moi poverene Mojsiju bilo oduzeto od njega i dano stareinama Izraela, s namerom da se osposobe da ispravno sude pritubama naroda kako bi imalo manjeg pritiska na Mojsija. Tek pre Mojsijeve smrti, duhovni je dar prenesen iz njega na Isusa da bi on, takoe, mogao ispravno voditi Boiji narod (5Moj.34:9). -Od vremena kada su ljudi Izraela uli u svoju zemlju do njihovog prvog kralja (Saula) bili su upravljani ljudima nazvanim sudijama. Za vreme ovog perioda oni su esto bili tlaeni od svojih neprijatelja, ali knjiga o Sudijama belei kako je duh Boiji doao nad neke od sudija kako bi udesno izbavio Izrael od svog napadaa- Gotonil (Sud.3:10), Gedeon (Sud.6:34) i Jeftaj (Sud.11:29) su primeri za to. -Drugom jednom sucu, Samsonu, bio je dan duh kako bi ubio lava (Sud.14:5,6); da ubije 30 ljudi (Sud.14:19) i da bi raskinuo uad s kojima je bio vezan (Sud.15:14). Ovakav "Sveti Duh"prema tome nije bio stalno posedovan od Samsomna dolazio je nad njim da postigne odreene stvari i zatim je bio povuen. -Kada je Bog imao odreenu poruku za Svoj narod, duh bi nadahnuo nekog da govori Boiju re. Kada bi poruka zavrila, duhgovni dar govorenja izravno u Boije ime bivao je povuen i rei te osobe bi opet bile njegove vlastite, umesto one od Boga. Jedan od mnogih primera:"Doe duh Gospodnji na Zaharijui ree im (narodu): ovako veli Bog: zato prestupate zapovijesti Gospodnje?" (2Dnev.24:20) Vidi 2 Dnev.15:1,2 i Lk.4:18,19 za druge primere. Iz ovog treba biti jasno da dobijanje dara upotrebe Boijeg duha za linu nameru nije bilo -Jamstvo za spasenje -Neto to je trajalo itavog ivota osobe -Tajanstvena sila unutar njih -Neto steeno pomamnim 'linim iskustvom'. Mora se rei da postoji veoma mutno rasuivanje o darima Svetog Duha. Ljudi tvrde da su 'primili Svetog Duha', i u mnogim evaneoskim dvoranama propovednik mae mrkvom ' primanja duhovnih dara' ispred onih koji razmiljaju 'prihvatiti Isusa'. Ali pitanje se mora postaviti Kojih dara? Nezamislivo je da ljudi ne znaju tano koji dar poseduju. Samsonu je bio dan duhovni dar da ubije lava (Sud.14:5,6); kako se suoio

s rikom ivotinje on bi tano znao zbog ega mu bi dan duh. Nije moglo biti sumnje u njegovom umu. Ovo stoji u otroj suprotnosti s onima koji danas tvrde da imaju Svetog Duha, ali ne mogu izvesti nikakva odreena dela; niti znaju koji dar navodno trebaju imati. Sigurno nema druge alternative nego zakljuiti da su ovakvi ljudi imali dramatinog duevnog iskustva povezanog s hrianstvom i kasniji zaokret u njihovom stavu prema ivotu ih je ostavio s udnim oseajem novine unutar njih. Svesni ovoga, oni su se uhvatili za biblijske pasuse o darima Svetog Duha i zakljuili, 'Ovo mora biti ono to doivljavam!' i njihov ih radosni upnik potape po leima i veli: 'Tako je! Hvali Boga!' i upotrebljava ovakve sluajeve kao 'dokaz' kada pokuava uveriti druge da prime Svetog Duha. Glavni razlog ove travestije lei u nedostatku razumevanja Biblije koje je osoba imala prije svog navodnog 'obraenja'. Borei se protiv varljivosti naih vlastitih oseaja (Jer.17:9), mi moramo vrsto stajati nogama na solidnu stenu biblijskih naela. Ni u to nije ova potreba oevidnija nego u studiju kako Boiji duh deluje. Svi mi elimo misliti da Boija sila deluje s nama u naim ivotima. Ali kako i zbog ega On to radi? Da li uistinu mi posedujemo duhovne dari kao ljudi iz biblijskog zapisa? Ako zaista elimo poznati Boga i imati ivotni odnos s Njim, mi emo spoznati hitnost ispravnog razumevanja ovih stvari. RAZLOZI ZA DARI PRVOG VEKA Podseajui se osnovnih naela koja smo ve nauili o darima Boijeg duha, sada dolazimo do novozavetnog zapisa o duhovnim darima koji su bili posedovani u ranoj crkvi (tj. grupama vernika koji su iveli u narataju nakon Isusovog vremena). Hristova zadnja zapovest je bila da apostoli idu u svet i propovedaju evanelje (Mk.16:15,16). Oni su to uinili, s temom Hristove smrti i uskrsnua najprije u svojoj poruci. Ali seti se da onda nije bilo nikakvog Novog zaveta kakvog mi znamo. Kako su stajali na trgovima i u sinagogama govorei o tom oveku Isusu iz Nazareta, njihova je pria mogla zvuati udno drvodelja iz Izraela koji je bio savren, koji je umro i bio onda uskrsnut po tanom ispunjenju starozavetnih proroanstava i koji je sada traio od njih da se krste i slede njegov primer. U tim danima su i drugi ljudi takoe pokuavali razviti kult sledbenitva. Morao je postojati nekakav nain dokazivanja svetu da je poruka propovedana od hriana bila od Samog Boga, umesto da je bila filozofija grupe ribara sa severa Izraela. U nae vreme mi se pozivamo na zapise Novog zaveta o delu i nauci Isusa kako bi dokazali da je naa poruka od Boga; ali u tim je danima, pre nego to je bio napisan i dostupan, Bog dopustio propovednicima upotrebu Svoga Svetog Duha kako bi potvrdili istinu onog o emu su govorili. Ovo je bio odreeni razlog za upotrebu dari na oigled svetu; odsutnost napisanog Novog zaveta bi takoe otealo novim grupama vernika da rastu u svojoj veri. Brojni praktini problemi koji su iskrsli izmeu njih ne bi imali nikakvog jasnog reenja; imali bi malo sredstva za njihovo voenje da rastu u svojoj veri u Hristu. Pa iz ovih su razloga dari Svetog Duha napravljeni dostupni za voenje ranih vernika kroz nadahnute poruke, sve dok zapis Novog zaveta o tim porukama i nauk Isusa nije bio napisan i zaokruen.

Kao i uvek, ovi razlozi za dodeljivanje Svetog Duha su nainjeni obilno jasni:-"Pope se na visinu (Isus) dade (duhovne) darove ljudimada se sveti priprave za delo slube, za izgradnju Hristova tela,"tj. vernike (Ef.4:8,12). -Pa tako je Pavle napisao vernicima u Rimu: "da vam udelim kakav duhovni dar za vae uvrenje" (Rim.1:11). O upotrebi dara da potvrde propovedanje evanelja, mi itamo:-"Evanelje nae nije k vama dolo samo u rijei nego i u snazi, u Duhu Svetome i mnogostrukoj punini" kroz delovanje udesa (1Sol.1:5 up. 1Kor.1:5,6). -Pavle je mogao govoriti o "neemu to Krist rijeju i djelom, snagom znamenja i udesa, snagom Duha (Bojega)je po meni uinio da k poslunosti privede pogane" (Rim.15:18,19). -O propovednicima evanelja itamo: "Bog (je) posvedoio udnim znacima i udesima i raznim silama i razdeljivanjem Duha Svetoga po svojoj volji" (Jev.2:4) -Kampanja propovedanja evanelja na Cipru je bila podrana udesima, tako da : "tada prokonzul, videvi ta se dogodilo, poverova, zadivljen naukom Gospodnjom."(Dela 13:12) Tako su ga udesa odvela da uistinu ceni nauku uenih. Takoe u Ikoniju Gospodin: "koji je svedoio za re svoje blagodati i omoguavao da njihove ruke ine znake i uda" (Dela 14:3) Sve je ovo saeto komentarom o apostolskoj pokornosti zapovesti da propovedaju: "Oni pak iziavi objavie svuda, a Gospod je potpomagao i potvrivao re znacima koji su je pratili." (Mk.16:20). ODREENE STVARI U ODREENA VREMENA Ovi dari duha bejahu stoga dani kako bi se izvrile odreene stvari u odreena vremena. Ovo pokazuje zabludu tvrdnje da je udesno posedovanje dara trajno iskustvo kroz ceo ivot osobe. Apostoli, ukljuujui i Petra, "Tada se svi ispunie Duhom Svetim" za blagdana Pedesetnice, uskoro nakon Isusova uzaa (Dela 2:4). Oni su stoga mogli govoriti stranim jezicima kako bi zapoeli propovedanje hrianskog evanelja linim nainom. Kad su vlasti pokuale izvriti pritisak na njih:" Petar pun Duha Svetog" mogao im je uverljivo odgovoriti (Dela 4:8). Kod ovog otputanja iz zatvora bejahu osposobljeni darima da nastave s propovedanjem _ "svi se napunie Duha Svetoga te stanu navjeivati rije Boju smelo" (Dela 4:31). Paljivi e itatelj uoiti da se ne govori da "su oni, ve bili puni duha" i uinili te stvari. Oni su bili ispunjeni duhom da izvre odreene stvari, ali su morali biti iznova ispunjeni da postignu sledei predmet Boijeg plana. Slino je Pavle bio ispunjen

Svetim Duhom kod njegovog krtenja, ali godinama nakon toga je trebao opet biti "pun Duha Svetog" kako bi kaznio opakog oveka slepilom (Dela 9:17; 13:9). Govorei o udesnim darima, Pavle je napisao da su ih rani vernici posedovali "po meri dara Hristova" (Ef.4:7). Grka re za "mjeru" znai "ogranienu porciju ili stepen" (Strong's Concordance). Jedino je Isus imao dare neogranieno, tj. potpunu slobodu upotrebljavati ih po volji (Jv.3:34). Sada emo definisati te duhovne dari koji izgleda da se najvie pominju da su bili posedovani u prvom veku.

DUHOVNI DARI PRVOG VEKA

PRORICANJE Grka re za 'proroka' znai neko koji izgovara Boiju re tj. svaka osoba nadahnuta da govori Boije rei to je kadkad ukljuivalo pretkazivanje buduih dogaaja (vidi 2Pet.1:19-21). Tako "proroci" oni s darom proricanja: "U te dane proroci iz Jerusalima sioe u Antiohiju. I usta jedan od njih po imenu Agav, i objavi Duhom da e biti velika glad po celom svetu, koja i bi za vreme Klaudija. Na to uenici odluie da svaki od njih, koliko je ko mogao, poalje pomo brai koja su ivela u Judeji." (Dela 11:27-29). Ova vrsta vrlo odreenog prorotva, koje je imalo jasno ispunjenje za nekoliko godina, potpuno nedostaje izmeu onih koji sada tvrde da poseduju dari proricanja; u stvari, tako sigurni su bili u ranoj crkvi da je ovaj dar uistinu posedovan izmeu njih, da su dali svoje vreme i novac za olakavanje tekoe koja je bila predkazana. Malo ovakvih primera se moglo nai u dananjim takozvanim 'duhom ispunjenim' crkvama. IZLEENJE Budui da su apostoli propovedali blagovest (evanelje) Boijeg dolazeeg Carstva savrenosti na zemlji, valjalo je da oni potvrde svoju poruku inei uda koja su dala predukus tome emu e liiti to vreme, kada "e se otvoriti oi slijepima, i ui gluhima otvorie se. Tada e hromac skakati" (Is.35:5,6). Za vie o uslovima Boijeg Carstva, vidi Studij 5. Kada Boije Carstvo bude ureeno na zemlji, ovakva obeanja nee biti polovino ispunjena, niti e biti sumnje o tome da li je Carstvo ovde ili ne. Stim je Boije udesno potvrivanje poruke tog Carstva bilo u zakljunom, jasnom obliku koji se nije mogao poricati; iz ovog razloga mnogo udesnih izleenja izvrenih od ranih hriana bili su na oigled sveopte publike. Klasian primer je naen u Petrovom izleenju hromog prosjaka koji je bio polagan svakog jutra kod vrata hrama. Dela 3:2 spominje da su ga polagali tamo dnevno kako bi postao poznat prizor. Izleen Petrovom upotrebom duhovnog dara: "skoi, stade i hodae, pa ue s njima u hram idui i skaui,Video ga je sav narod kako ide i hvali Boga. prepoznali su ga da je bio taj to je radi milostinje sedeo kod Lepih hramovnih vrata i zadivie se, i behu van sebe zbog onoga to mu se dogodilo. Ali kako se on drao Petraokupi se sav zaprepaen narod oko njih u tremu "(Dela 3:7-11).

Petar je onda odmah poeo na otvorenom govoriti o uskrsnuu Hrista. Imajui nesumnjiv i neosporan dokaz pred njima u obliku tog izleenog prosjaka, moemo biti sigurni da su oni uzeli Petrove rei za Boije. Vrata hrama u taj "molitveni as" (Dela 3:1) bila su zakrena ljudima, poput pijace subotom u jutro. Na ovakvom mestu Bog je izabrao potvrditi propovedanje Svoje rei takvim jasnim udom. Slino u Delima 5:12 itamo "Preko apostolskih ruku zbivali su se mnogi znaci i uda u narodu". Uobiajene tvrdnje nainjene od 'pentekostalskih' vidara i njima slinim dogaaju se oko stvari koje su nastale u crkvama koje se nalaze u sporednim ulicama umesto na ulicama, i pred publikom 'vernika' udruenim u duhu oekivanja da nastane 'udo', umesto ispred tvrdokorne sveopte publike. Neka bude spomenuto da je sadanji pisac imao prilinog iskustva razgovarajui o ovim temama sa sadanjim tvrditeljima o posedovanju duha, i takoe u svedoenju mnogim tvrdnjama o posedovanju duha. Ipak moje 'lino svedoenje' gledanja mnogih nepotpunih 'izleenja', i kod najboljih deliminih ozdravljenja, ne treba naroitog razglabanja; bilo koji estiti lan ovih crkvi e priznati da se puno toga dogaa. U mnogim prilikama izloio sam mojim dobronamernim pentakostalnim prijateljima:"Nisam nevoljan verovati da vi moda imate ove velike moi. Ali Bog je uvek jasno pokazivao ko ima Njegovu mo a ko nema; pa nije nerazumno za mene da zatraim od vas da mi dokaete injenicu i onda u moda biti naklonjeniji da prihvatim vae nauno miljenje, koje sada jednostavno ne mogu uskladiti s Pismom". Nikada mi nije bila jasna "demonstracija duha i sile". Suprotno mom stavu, pravoverni Jevreji prvog veka su imali zatvoreno miljenje za mogunost da hriani poseduju Boije udesne dari duha. Ipak ak su i oni morali priznati: "Ovaj ovjek ini mnoga znamenja" (Jv.11:47) i, "Jasno je da su uinili poznato udo za koje znaju svi stanovnici Jerusalima, i ne moemo da poreknemo." (Dela 4:16). Tako i oni koji su sluali apostole da govore jezicima su se smeli (Dela 2:6). To se ne dogaa danas u odgovor pentakostalskom brbljanju. injenica da su ljudi skloniji premetati se ka modernim 'pentakostalcima' moe logino opovrgnuti da oni zaista postiu udesa, i sigurno jeste znaajna poenta u ovoj raspravi. Ako se samo jedno udo nae na naslovnim stranama du Jerusalima, nije li logino sugerisati da ako se istinsko udo uinilo u londosnskom Trafalgar Squareu ili Nuaharuru parku u Najrobiju, da bi onda imalo po itavom svetu spoznanje da se Boiji udesni dari duha danas mogu posedovati? Umesto toga, pentakostalci oekuju da svet uhvati na sledeim vrstama 'dokaza' kao razlozi njihovom verovanju u to:-Izleenje (eventualno) stomanih ireva; proces ozdravljenja navodno zapoinje nakon sastanka vernika. -Izoblieni udovi se ispravljaju -Poboljanje vida ili sluha, iako esto se vraaju predhodnom stanju -Odstranjivanje depresije Ovim se primerima mora dodati injenica da su bolnikim kolima dovedeni pacijenti T. i O. Osbornovom krstakom leenju u Najrobiju, Kenija; vozai, suoeni s etikom dilemom da ostanu ili se vrate, ostali su i svejedno, jer paenici nisu dobili nikakvo izleenje. Ipak poziv saziva iz mnogih javnih oglasa za ovakve sastanke: "Doi oekujemo udo". Psiholoka pozornica je postavljena za sva vrsta autosugestija i tome slino.

Nigde u Novom zavetu nema ni najmanjeg nagovetaja da je ovakvo psiholoko doterivanje bilo potrebno pre pojavljivanja uda. Oito je da neki od onih izleenih u prvom veku nisu imali vere neko nije znao ko je bio Isus (Jv.5:13; 9:36). Slino bombardovanje psihe se postie ponavljanjem molitvi, ritmom bubnjeva i poticajnom muzikom koja iskrivljuje svest. Nema nikakve sumnje da bilo kakva razborita svesnost o Bogu i bilo ta dugo biva izbrisana od svega ovoga. Pisac se moe prisetiti prisustvovanju nekoliko, ovakvim sastancima u razliitim mestima, i svaki put doivljavajui praskajuu glavobolju od napora da zadri razboritu, uravnoteenu, biblijsku svest suoen s iskuenjem da se izgubi u ritmu bubnjeva i tapanjem ruku. Da se sve ovo ini potrebnim kao uvod u pentakostalnom 'udu' je dovoljan dokaz su 'ozdravljenja' ishod emotivne i psiholoke uslovljenosti, vie nego direktno delovanje Boijeg duha. Suprotno tome, Petar je mogao upotrebljavati istinski dar u 37 3737373737

 383838383838383838 38 38 38383838 3838383838383838383838383838383838383838383838383838l383838383838 383838383838383838383838383838383838383838 383838 383838 3838 38 38L38 38383838 38 38 383838 383838 383838 383838 383838 38 3838 383838 383838 38 3838 3838 3838 3838 3838 $38 38 z38 383838383838383838383838 3838383838383838383838 383838 383838 3838 38 383838 38se i trailo od same namere i prirode duhovnih dari, ove su stvari injene javno, i ni u kom sluaju se nisu mogle sleganjem ramenima i neim drugim objasniti ve samo priznati da je tu Boija sila koja je bila jasno izloena od Njegovih sluga. Uinak jednog Hristovog uda ozdravljenja bee slian: "tako da su se svi divili i slavili Boga (oni koji su videli) govorei: tako neto jo nikad ne videsmo." (Mk.2:12). JEZICI Apostoli, grubi ribari to neki od njih bejahu, primili su veliku naredbu da idu celim svetom, propovedajui evanelje (Mk.16:15,16). Moe biti da im je prva reakcija bila: "Ali ja ne znam jezike!" Za njih ne vai sluaj: "U koli mi jezici nisu ba ili", jer nisu ni imali nikakvog kolovanja. Bilo je ispisano preko njih "da su to nekolovani i obini ljudi" (Dela 4:13) kada se radilo o tome. ak i za obrazovanije (pr. Pavla), jezina barijera je i dalje bila strana. Kada su se obratili, pouzdanje koje bi im bilo potrebno imati meu sobom za izgradjivanje ( u odsutnosti pisanog Novog zaveta) znailo je da nerazumevanje jezika jedan drugog bee veliki problem. Da bi savladali to, dar za govorenje stranih jezika i mogunost njihova razumevanja, bio je dodeljen. Za jevrejski blagdan Pedesetnice, odmah nakon Hristova uzaa na nebo, apostoli " se svi ispunie Duhom Svetim, pa pee govoriti drugim jezicimaskupi se narod (opet javno izlaganje dari) i smete se, jer je svako sluao kako oni govore njegovim jezikom. Svi su se divili i udili govorei: gle, zar nisu svi ovi to govore Galilejci? Pa kako mi ujemo svako svoj jezik u kom smo se rodili: Parani i Miani i sluamo kako oni naim jezicima objavljujuSvi su se divili"(Dela 2:4-12). Nije verovatno da bi dvostruko isticanje uenja naroda i njegovog divljenja bilo nuno kada bi samo uli mrmljanje i brbljanje govoreno od onih koji tvrde da poseduju dare danas; koji vie pobuuje neznatni sarkazam ili ravnodunost, nego uenje i uverenost od razumevanja govorenih rei, doivljeno u Delima 2. 1 Kor.14 je spisak zapovesti o upotrebi dara za jezike; 21 citira Is.28:11 koji se tie kako e ovaj dar biti upotrebljen da svedoi protiv Jevreja: "U Zakonu je pisano: Drugim jezicima i drugim usnama govorit u ovome narodu". Is.28:11 primarno govori o napadaima Izraela koji govore Jevrejima "nerazumljivom besedom". Pararela izmeu "jezicima i usnama" pokazuje da su "jezici" bili strani jezici. Ima mnogo drugih pokazatelja u 1Kor.14 da se "jezici" odnose na strane jezike. Ovo poglavlje je Pavlova nadahnuta kritika o zloupotrebi dara koje su se dogaale u ranoj crkvi, i kao takva odaje mnogo poniranja u prirodu dari jezika i proricanja. Mi emo sada pokuati protumaiti jedan stih u vezi toga: Stih 37 je kljuni stih:-

"Ako ko misli da je prorok ili da je nadahnut, neka razabere da je Gospodnja naredba ovo to vam piem ." Ako iko tvrdi da je duhovno obdaren, on mora prihvatiti da su sledee zapovesti o upotrebi dara nadahnute od Boga. Bilo ko da se danas ne pokorava tim zapovestima stoga otvoreno priznaje da vidi za pogodnim prezirati Boije nadahnute rei. Stihovi 11-17;"Ako dakle, ne znam znaenje govora, biu tuin onome to govori, i govornik e meni biti tuin. Tako i vi, poto pokazujete revnost za duhovne darove, nastojte da u njima obilujete na uzdizanje crkve. Stoga ko govori udnim jezikom neka se moli Bogu- da ga moe protumaiti. Jer ako se molim Bogu udnim jezikom, duh moj se moli, a moj um ostaje bez ploda. ta to znai? Moliu se Bogu duhom, ali moliu se i umom: pevau hvalu duhom, ali pevau i umom. Jer ako ti blagosilja duhom, kako e onaj koji zauzima mesto neposveenog rei amin na tvoje zahvaljivanje, kad ne zna ta govori. Ti dodue lepo zahvaljuje, ali se drugi ne uzdie." Govoriti jezikom koji prisutni ne razumeju je stoga besmileno. Upotreba 'mrmljanjabrbljanja' govora je iskljuena jer kako moe jedno istinsko "Amen" biti reeno na kraju "molitve" sastavljene od nerazumljivog blebetanja? Zapamti da "Amen" znai 'Tako neka bude', tj. 'Potpuno se slaem s onim ta je reeno u ovoj molitvi'. Govorei jezikom koji je nerazumljiv naoj brai ne pouava ih, veli Pavle. Seam se deljenja traktata pored krstakog govora Billy Grahama, traei od ljudi da se vrate biblijskim osnovanijem prilazu hrianstva. Jedna uzbuena ena pokuala me uveriti da je moj hristadelfijski nauk bio "avolom voen" besmislenim "jezicima" brbljanjem 10 minuta. Ni kojim nainom nisam mogao biti "pouen" time; ovo je sigurno tano ono to Pavle zapoveda da inimo. Stih 18:"Zahvaljujem Bogu to govorim udnim jezicima vie od svih vas" Zbog svojih irokih putovanja u propovedanju Hrista, Pavlu je bio potreban dar jezika vie nego ostalima. Stih 19:"ali u Crkvi u radije rei pet rei svojim umom da i druge pouim, nego hiljade rei udnim jezikom." Ovo je vrlo jasno. Kratka reenica o Hristu na srpsko-hrvatskom e mi vie posluiti nego sati propovedanja stranim jezikom ili 'mrmljanje-brbljanje'. Stih 22:"Na taj nain udni jezici nisu udni znak za verujue, nego za nevernike" Upotreba jezika je stoga bilo uglavnom zbog upotrebe u vanjskom propovedanju evanelja. Ipak danas mnoge tvrdnje o posedovanju 'jezika' nastaju izmeu grupe

'vernika' ili (oito) u njihovom pojedinom, linom iskustvu, dok su sami. Postoji hronina oskudica primera da ovakvi ljudi mogu udesno govoriti stranim jezicima da bi iorile evanelje. U ranim 1990 im vrata mogunosti su se otvorila u propovedanju Hrista u istonoj Evropi, ali (takozvane) 'evangelijske' crkve su morale dostaviti svoju literaturu na engleskom zbog jezikih barijera! Sigurno je dar jezika trebao biti upotrebljen ako je bio u posedu? I veliki evangelista mise Reinhardt Seiber, dok je tvrdio izvanredno posedivanje Duha, jo uvek je morao govoriti masama u Kampali (Uganda) preko prevodilaca. Stih 23:"Ako se, dakle, sva Crkva okupi na jedno mesto, i svi budu govorili udnim jezicima, pa uu neposveeni ili nevernici, nee li rei da ste ludi?" Ovo je upravo ono ta se i dogodilo. Muslimani i pagani jednako su ismejavali udno ponaanje onih koji su tvrdili da imaju dar jezika du cele zapadne Afrike. ak i razuman hrianin zateen na pentakostalskom sastanku bi e u iskuenju pomisliti da su lanovi poludeli. Stih 27:"Ako ko govori udnim jezikom, neka to ine po dvojica ili najvie trojica, i to redom, a jedan neka tumai." Tek dvoje ili troje ljudi bie potrebni da govore jezicima u toku neke slube. Nije verovatno da bi bilo vie od tri razliita jezika govoreni od ikoje publike. Sluba bi ubrzo izgubila svu skladnost ako se svaka reenica govornika mora prevoditi vie no dva puta. Ako bi dar jezika bio posedovan na sastanku u centralnom Londonu, na kom prisustvuju Englezi, s nekoliko francuskih i nemakih turista, govornioci mogu poeti:upnik: Dobro vee Prvi 'jezik govornik': Bon Soir (francuski) Drugi 'jezik govornik': Guten abend (nemaki) Ali naravno oni moraju govoriti "po redu", jedan za drugim. Sledila bi pometnja od njihovog simultanog govora; ipak, zbog osnovne ljudske prirode sadanjeg 'govorenja jezicima', pojava nastaje iz ustiju mnogih ljudi istovremeno. Uvedeo sam da im jedna osoba pone, ostali su odmah potstaknuti da ine isto. Dar jezika je bio esto upotrebljivan u spoju sa onim za proricanje, tako da je nadahnuta Boija poruka mogla biti izreena (darom proricanja) na jezik stran govorniku (darom jezika). Jedan primer ovakve upotrebe oba dara se moe nai u Delima 19:6. Meutim, ako na sastanku u Londonu na kome prisustvuju Englezi i nekoliko francuskih turista, govornik govori francuski, prisutni Englezi nee biti "poueni". Stoga dar tumaenja jezika treba biti prisutan, kako bi svi razumeli u naem primeru, da prevode sa francuskog na engleski. Isto tako ako bi se pitanje postavilo od nekog od onih koji govore francuski, govornik nee biti u stanju razumeti ga nepotpomognut, premda je imao dara govoriti francuski bez linog poznavanja istog. Dar tumaenja e stoga biti prisutan da pomogne u tome.

Bez prisustva nekog sa darom tumaenja kada je bilo potrebno, dar jezika nije se trebao ni upotrebljavati: "jedan neka tumai. Ako pak nema tumaa, neka uti u Crkvi" (1Kor.14:27,28). injenica da mnogi dananji tvrditelji 'jezika' govore 'jezikom' koji je nerazumljiv za bilo koga, i bez prevodilaca, sigurno je sluaj direktne nepokornosti ovim zapovestima. Stihovi 32,33:"I proroki duhovi pokoravaju se prorocima; jer Bog nije Bog nereda, nego mira." Posedovanje dara Svetog Duha ne treba se stoga povezivati sa jednim iskustvom koje vodi osobu izvan podruija normalne svesnosti; duh je podloan upravljanju korisnika, umesto da je sila koja ih obuzima tako da oni deluju nedobrovoljno. esto se pogreno tvrdi da demoni ili 'zli duhovi' poseduju 'nespaene' (vidi Studij 6.3), ali da Sveti Duh ispunjava vernike. Ali duhovna sila o kojoj se govori u 1Kor.14.32 bee podlona posednikovom upravljanju zbog odreenih ciljeva; ona nije bila ivahna sila dobra nasuprot sile zla koja je u ljudskoj prirodi. Osim toga, pokazali smo ranije da su ove moi Svetog Duha dolazile apostolima u odreenim vremenima da izvre odreene stvari, umesto da su bile trajno prisutne u njima. Zahtev posednicima dara da ih upotrebljavaju na nain koji pristaje Boijoj ljubavi za mir i mrnju nereda (v.33), izgleda da nailazi na gluve ui u 'pentakostalnim' crkvama danas. Stih 34 "ene vae da ute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da sluaju, kao to zakon govori" (Karadi) U ovom kontekstu upotrebe duhovnih dari, neosporno se izlae da ih ena ne treba upotrebljavati za vreme crkvene slube. Opte nepotovanje ovoga bi se oekivalo ako sadanja pojava govora 'mrmljanja-brbljanja' je objanjiva u govoru emotivnog uzbuenja koje prolazi s jedne osobe na drugu u jednoj publici. ene, deca zaista svako sa svesnim umom moe biti pogoen ovakvim poticajem, i stoga da ini zanesena izricanja, koja prolaze kao 'jezici'. Isticanje ena u navodnom 'govorenju jezicima' i 'proricanju' u modernim crkvama se naprosto ne mogu uskladiti sa jasnom zapoveu ovog stiha. Besmislen, oajan argument da je Pavle bio enomrzac je poniten nekoliko stihova kasnije: "Ako ko misli da je prorok ili da je nadahnut, neka razabere da je Gospodnja naredba ovo to vam piem." (1Kor.14:37) a ne lino Pavlova. Bilo koji vernik u nadahnutu Bibliju mora stoga prihvatiti da ove zapovesti iz 1Kor.14 se moraju uzeti za ozbiljno; otvoreno ih ismejavati moe samo pokazati nedostatak verovanja potpunog nadahnua Pisma ili samoizjava da neko nije duhovno obdaren, budui da e neko ko nema dare njekati da su zapovesti iz 1Kor.14 Boije zapovesti nama. Loginost ovog argumenta kazuje, uistinu razara. U tom svetlu, kako moe ostati lan ove crkve, ili biti voljan druiti se s njima? Kao fusnota ovom delu, veoma je znaajno da one sekte koje tvrde da govore jezicima (to je nauno dokazano) imaju vei stepen depresije u poreenju sa ljudima

iz drugih sredina. Keith Meador, profesor psihijatrije u Vanderbilt University, U.S.A., preduzeo je povee ispitivanje odnosa izmeu depresivnosti i religije. Njegov rezultat je bio sledei : pentakostalni hriani 5,4% u odnosu na celu grupu od 1,7% onih koji imaju ozbiljnu depresiju. Rezultat njegovog rada objavljen u urnalu: 'Hospital and Community Psychiatry' iz Dec.1992. Jedan zanimljiv lanak, koji je doao do istog zakljuka, pojavio se u International Herald Tribune, Feb.11, 1993; naslov govori za sebe: "Pentakostalci na vrhu liste kada doe do potitenosti". Zato je to tako? Sigurno je povezano s injenicom da 'iskustvo' imanja duha, kojeg tvrde pentakostalci (i drugi), nije nita vie do bolna psiholoka prevara.

2.4 Povlaenje dari

udesni dari Boijeg duha e biti nanovo upotrebljeni od vernika da promene sadanji svet u Boije Carstvo, nakon Hristovog povratka. Stoga su dari nazvani "snage budueg sveta (doba)" (Jev.6:4,5); i Joil 2:26-29 opisuje veliko izlivanje duhovnih dari nakon pokajanja Izraela. Sama injenica da e se ovi dari dani vernicima o Hristovom povratku je dovoljan dokaz da nisu sada u posedu budui da svakom hrianinu otvorenih oiju na oboje :Pismu i svetskim dogaajima, Gospodinov povratak mora uskoro biti (vidi Dodatak 3). Postoje jasna biblijska predkazanja da u neko vreme izmeu 1 veka, kada su dari bili posedovane i drugog dolaska, dari su trebale biti povuene:"Ako je dar prorotva bie okonan, ako je dar jezika prestae, ako je znanje nestae. Jer delimino saznajemo i delimino prorokujemo; kada pak doe ono savreno, prestae ono delimino. (1Kor.13:8-10) Dari su privremeni (G.N.B.) Duhovni dari posedovani u 1. veku trebali su biti povueni "kada doe ono savreno". Ovo ne moe biti o drugom Hristovom dolasku, budui da e se tada dari opet dati. Grka re prevedena "savreno" striktno znai 'ono to je ispunjeno ili potpuno'; ne znai nuno neto bezgreno. Ta potpuna stvar zameni e delimino znanje koje su imali rani hriani kao ishod dara proricanja. Seti se da je proricanje bilo dar govorenja nadahnute rei Boije; napisani zapis ovakvih rei sainjava Bibliju. U 1. Veku, prosean vernik je znao samo deo Novog zaveta kakvog ga mi znamo. uo je neke rei prorotva od stareina svoje crkve o raznim praktinim temama; znao je opte crte Isusovog ivota i moda je uo itanja iz jednog ili dva Pavlova pisma. Ali jednom im je napisani zapis rei prorotva bio zavren i zaokruen, nije bilo nikakve potrebe da dar proricanja ostane jo uvek u posedu. To to bee ispunjeno, i koje je s tim zamenilo slubu duhovnih dari, je dakle bio zavreni Novi zavet:"Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosi, da Boiji ovek bude savren, pripravljen za svako dobro delo." (2Tim.3:16,17)

To to ini savrenim, ili potpunim, je "sve Pismo"; tako im je jednom "sve Pismo" bilo nadahnuto i napisano, "ono savreno" je dolo, i udesne dari bejahu povuene. Efeanima 4:8-14 sada lepo dolazi na svoje mesto da dovri slagalicu:Isus "Pope se na visinu (na nebesa) dade (duhovne) darove ljudima za izgradnju hristova tela, dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Boijeg, do savrenog oveka da nebudemo vie nejaki koje ljulja i nosi svaki vetar nauke " Dari 1. veka trebale su biti davane dotle dok se ne doe do savrena, ili zrela oveka, i 1Tim.3:16,17 kae "da ovek bude savren"kroz prihvaanje vodstva 'svog Pisma'. Kol.1:28 takoe ui da 'savrenost' dolazi iz odazova na Boiju Re. Jednom im je svo Pismo u posedu, nema vie nikakva stvarna razloga smetenou s brojnim naukama ponuenim od razliiti crkvi. Postoji samo jedna Biblija, i poto "tvoja je re istina"(Jv.17.17), s prouavanjem njenih stranica moemo doi do "jedinstva vere", jedne vere o kojoj govori Ef.4:13. Istinski hriani stoga su doli do poseda te jedne vere; u tom smislu oni jesu savreni (vrsni") kao ishod "ono(g to je ) savreno" ili potpuno napisane, zavrene Rei Boije. Usput, primeti da Ef.4:14 izjednauje bivanja pod slubu udesnih dari, s duhovnim detinjstvom; i u kontekstu prorotva, da udesni dari trebaju biti povueni. 1Kor.13:11 veli isto . Praviti takvu buku o posedovanju duhovnih dari stoga nije znak duhovne zrelosti. Napredak koji svaki italac ovih rei treba initi je prema dubljem razumevanju pisane Rei Boije, da se raduje potpunosti Boijem osnovnom otkrivenju Sebe nama s njom, i odazvati joj se s poniznom pokornou. SADANJE TVRDNJE O POSEDOVANJU DUHA Konano odreeni broj drugih taaka moraju se nainiti o ponavljanim tvrdnjama onih koji misle da sada poseduju udesne dari. Sadanje "govorenje jezicima" sklono je ponavljanju istih kratkih slogova iznova i iznova opet, pr. "Lala, lala, lala, ama, ama, Isus, Isus". Ovo u sintaksi nije povezano nisa kojim jezikom; kada neko slua nekoga da govori stranim jezikom, obino se moe razaznati da oni razgovaraju neto po stukturi rei koje koriste, iako neemo moda razumeti te rei. Ipak u dananjem 'govorenju jezicima to se ne pojavljuje, naglaavajui injenicu da ne snabdeva pouavanje, to je bila svrha dari u prvom veku. Neki pentakostalci tvrde da je govorenje jezika znak "spasenja" i da e se stoga pridruiti svakom istinskom obraenju. Ova tvrdnja nailazi na ozbiljnu potekou u opisu ranih crkvi kao telo, u kome oni koji poseduju razliite dare bivaju kao razliiti delovi. Nije svako bio ruka ili noga, pa slino tome nije svako posedovao bilo koji dar, pr. dar jezika. 1Kor.12:17,27-30 objanjava ovo:"Kad bi sve telo bilo oko, gde bi bio sluh? Kad bi sve telo bilo sluh, gde bi bilo ulo mirisa?A vi ste Hristovo telo, i pojedinano udovi. I Bog je postavio pojedince u Crkvi prvo za apostole, drugo za proroke, tree za uitelje, zatim udotvorne sile, pa blagodatne darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, razliite udne jezike. Jesu li svi apostoli? Jesu li svi proroci? Jesu li svi uitelji? Imaju li svi udotvorne sile? Imaju li svi blagodatne darove isceljivanja? Dali svi govore udne jezike? Da li svi tumae?

Ista je poenta nainjena ranije u tom poglavlju:- 1Kor.12:8-12 "Jednome se, naime Duhom daje re mudrosti, a drugome po istom Duhu re znanja, i drugome vera u istom Duhu, i drugome blagodatni dar isceljenja u jednom Duhu i drugome da ini uda, i drugome prorotva, i drugome da razlikuje duhove, drugome razliiti jezici, a drugome da tumai jezike. A sve ovo ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoe. Jer kao to je telo jedno, i ima mnoge udove, a svi udovi tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako je i Hristos. Ovakvo isticanje ne moe se tek tako zanemariti. Je jedan nedostatak pentakostalskom argumentu je ta da je Filip obratio mnoge ljude u Samariji tj. bejahu baptizirani u vodi nakon razumevanja evanelja, ali nisu primili dari Duha; jer nakon toga, kod njih su doli Petar i Jovan: "koji sioe i pomolie se Bogu zanjih da prime Duha SvetogTada stavie ruke na njih, te primahu Duha SvetogSimon vide da se polaganjem apostolskih ruku dodeljuje Duh," (Dela 8:15-18). Mogue je da je prenoenje Duhovnih dari bilo jedino putem ovog polaganja ruku, to se esto ne primenjuje od dananjih tvrditelja. Drugi pentakostalci vele da govorenje-jezicima nije dokaz spasenja. Ovo istie injenicu da ima poveih naunih razlika izmeu onih koji tvrde da poseduju dare. Tako neki 'karizmatici' veruju da e Boije Carstvo biti na zemlji, dok drugi kau da je na nebu. Katoliki 'karizmatici' tvrde da im Sveti Duh govori o potovanju Marije i pape, dok neki pentakostalski 'karizmatici' vele da im njihovo posedovanje Svetog Duha zapoveda da oglase papu za antihrista, i da osude katoliko uenje. Ipak Isus je izjavio bez sumnje da e oni koji poseduju Uteitelja koji je: "Duh Sveti", biti voeni "u svu istinuU onaj me dan neete (trebati) nita vie pitatiBraniteljpouavat e vas u svemu i dozivati vam u pamet sve to vam ja rekoh" (Jv.16:13,23; 14:26). Ne treba biti nikakvog raskola u osnovnom uenju izmeu onih koji imaju Uteitelja injenica da ga ima, ukazuje da oni koji tvrde njegovo uivanje se naprosto ne mogu uzeti za ozbiljno. Izrazita nesposobnost nekih od ovih tvrditelja da biblijski opravdaju svoja verovanja ukazuje da nisu bili voeni u svoj istini i u potpuno znanje od Uteitelja. -Velika vanost koja se od nekih pridaje jezicima je suprotna s biblijskim zapisom. Lista Duhovnih dari u Ef.4:11 niti ga ak pominje, i pojavljuje se na kraju sline jedne liste u 1Kor.12.28-30. U stvari, ima samo tri prilike zabeleene u Novom zavetu gde je dar bio upotrebljen (Dela 2:4; 10:46; 19:6). Tvrdnje govorenja jezicima i postignutih udesa dananjih karizmatinih hriana se moraju odmeriti naspram znaajnih podataka koje smo izneli u ovom studiju o delovanju Boijeg Duha. Osnovna poenta koja se ini je da bilo ta ovakvi ljudi tvrde da postiu, ne moe biti rezultat njihovog posedovanja Svetog Duha. Bilo ko da se raspravlja da oni zaista poseduju dari, ima da uradi miiavi domai zadatak u odgovaranju biblijskim argumentima koje smo izneli.

Meutim, razumno je oekivati neko objanjenje zato nastaje pojava delominih izleenja i 'jezika' (u smislu 'mrmljanja brbljanja' jezika. Uvieno je da ljudska bia upotrebljavaju tek deo svoje mozgovne moi, tako nisko kao 1 %, prema nekim procenama. Takoe je poznato da um moe imati skoro 'fiziku' upravu nad telom, tako putem psihikog uveravanja sebe da veruju da ih oganj ne moe ispei, Hindusi su koraali nad ognjem bosonogi bez opeklina. U trenucima poticaja, mogue je da upotrebimo daleko vei postotak nae mozgovne moino obino, i stoga imati sposobnost postizanja psihikih uinaka sa, i nad, naim telom koji su izvan obinih iskustava. Tako, uzbuen borbom, vojnik moe biti potpuno nesvstan da mu je ruka raznesena satima ranije. U uslovima estokog religioznog verovanja i poticajem odreene muzike, s uticanjem karizmatinog voe, mogue je da e nastati stvari izvan podruija normalnog ljudskog iskustva. 'udesa' koja tvrde dananji 'hriani' iz istog su reda izuzetnosti kao i neobini doivljaji iz drugih religija; tako vudu poznavaoci doivljavaju istu pojavu 'mrmljanja brbljanja' govora, i muslimani takoe mogu svedoiti o 'udesima' istog reda s onim za kohje tvrdi dananje hrianstvo. Ipak cela poenta o posedovanju Duhovnih dari u prvom veku je bila da se pokae oevidna nadmo istinskog hrianstva slinog reda s onim iz drugih religija, dokazuje da dari Svetog Duha iz 1 veka nisu sada u posedu. Veoma znaajna informacija u ovom podruiju je izloena u 'Pentacostalism' Williama Campbella (The Churches of Christ, 1967). On pokazuje da mnoge paganske religije imaju istu ovu pojavu govorenja 'jezicima' . Tako u Kavai, svetenici boga Oroa navodno otkrivaju njegovu volju sa nejasnim zvucima koji su tumaeni od drugi svetenika. Upravo isto se dogaa na pentakostalskim sastancima. Produena pobeda islama nad hrianstvom u mnogim delovim Afrike sigurno ne bi bila viena ako bi narodno 'hrianstvo' inilo stvarna udesa u razmeri i uverljivih moi kao ona iz 1 veka. A oni koji istinski poseduju "Uteitelja" Duha Svetog moi e initi ak "i vea dela" od onih koje je inio sam Isus (Jv.14:12,16). Ispravka, da bi hriani mogli initi ovakva udesa, kad bi imali vie vere, nailazili bi na velike potekoe ovde. Ili poseduju udesne dari Uteitelja, ili ih ne poseduju, a ako tvrde da ih poseduju, - "i vea e (dela) od njih initi" (Jv.14:12) ne 'mogli bi initi'!

2.5 Biblija jedinstveni autoritet

Iz onoga to smo do sada videli u ovom studiju, Boiji duh se tie Njegova uma namere i sile s kojom On ostvaruje sve to. Mi smo istakli da nam je taj duh jasno otkriven u stranicama Boije Rei. Mnoge potekoe savremenog hrianstva su sve zbog stranog pomanjkanja razumevanja toga. Jer teko je poverovati da je tako velika mo utvrena u jednu knjigu, ije delove nalazimo teke za razumevanje, primamljivo je oseati da ima i drugih oblika Boijeg otkrivenja ljudima, osim Biblije. Iz razloga to naa u osnovi pokvarena ljudska narav (Jer.17:9) nalazi istu istinu Boije Rei (Jv.17:17) teku za probavljanje, mnogi su se predali ovom iskuenju tvrdei druge oblike otkrivenja koji su privlaniji naravnom umu. Nekoliko primera sada dajemo:

Drugi tvreni "oblik otkrivenja" Izdanja asopisa "Kula straara" koje tretiraju kao nadahnuta Objave pape i miljenja svetenika, za koje tvrde da su direktni istinski odraz Boijeg uma. Mormo Knjiga mormonska ni Religij a J. Svedoc i Rimok atoliciz am

Ljudska predanost / privlanost toga Ne trai se lini napor razmiljanja o ispravnom tumaenju Biblije; imaju odgovor za sve.

Karizm atino hrian stvo

Nema potrebe za samostalno itanje Biblije, u prolosti katolicizam je ak zabranjivao i obeshrabrivao to. Verovanje ljudima, umesto napora proveravati stvari za sebe. Oduzima potrebu verovanja biblijskim naucima koji su teki za porihvaanje. Knjiga mormonska nudi priliku opteg spasenja, dok Biblija kae da ima mnogo ljudi koji ive i umiru bez ikakve nade s nepozivanjem na znanje evanelja. 'Unutarnje svetlo' za koje Veruju u bilo ta to oseaju za ispravno, misle se tvrdi da je Sveti Duh. da ih Boiji Duh vodi i nadahnjuje na nain povezan sa Biblijom.

Sve ovo istie potrebu za temeljno prihvaanje Biblije za Boiju Re, i pretraivanje njenih stranica za istinsku poruku. Pitanje: "Jedna Biblija, mnogo crkava zato ?" je opseno odgovoreno kad se shvati kako svaka crkva, donekle, tvrdi drugi oblik otkrivenja Boijeg Duha, tj. Njegove volje, nauka i razmiljanja, kao dodatak onome iz Biblije. Ako eli mai istinsku crkvu, istinsku veru i istinski baptizam (Ef. 4:4-6), poziv mora dopirati do tebe jasno i glasno - "Nazad ka Bibliji !"

Osvrt 4: Da li je Sveti Duh osoba ?

Studij 2..1 i 2.2 su dali obilne dokaze da se Boiji duh odnosi na Njegovu silu, koja odraava Njegov "um" veoma opsenim nainom. Budui da je nain delovanja Boijeg duha tako precizan odraz Boijeg bia i linosti, neki su raspravljali da je Boiji duh osoba koja je takoe Bog. Paljivo itanje prethodnih delova e pokazati da je Boiji duh Njegov um i sila; ako je to tako, onda nema naina da um ili sila mogu biti osoba. Elektricitet je nevidljiva energija koja moe proizvoditi rezultate za osobu koja upravlja, ali ne moe biti osoba. Ljubav je deo neijeg karaktera, ali ne moe biti osoba. Boiji duh ukljuuje njegovu ljubav, kao deo Njegovog karaktera, i takoe se odnosi na Njegovu silu, ali ni kojim nainom se nemoe odnositi na osobu koja je odvojena od Njega. Oigledno i napadno kao to se ovo pogreno gledite (da je duh osoba) ini, veruje se od mnotva 'hriana', budui da veruju u nauk 'trojstva' . Ovo delotvorno navodi da ima tri boga koja su nekako isto Bog Otac, Sveti Duh i Isus. Isti ljudi tvrde da Bog nije osoba, a ipak kau da Sveti Duh jeste; ovde postoji oigledna i jasna protivrenost. Takoe, to bi uinilo Svetog Duha ocem Isusu.

Postoje valjani razlozi verovanju da je 'trojstvo' u osnovi paganska ideja uneta u hrianstvo zato se re ne pojavljuje u Bibliji. Prihvativi ovu ideju da je Bog trojstvo, hriani su onda prisiljeni posegnuti za pozitivno udnom zakljuku da je nekako Boija sila/duh osoba, koja je takoe Bog, iako nije Bog. Kad se suoe sa neloginou svog stava, najprostiji put za beg ovim ljudima je tvrdnja da je bog misterija i da moramo prihvatiti takve stvari s verom bez zahtevanja loginog objanjenja. Ovo otro previa preporuke u Novom zavetu o tajni Boga koja je otkrivena reju i delom Hrista: "Ne elim naime, brao da vam ostane nepoznata ova tajna"(Rim.11:25) "propovedi o Isusu Hristu,.. po otkrivenju tajne.." (Rim.16:25) "Evo kazujem vam tajnu.." (1Kor.15:51) "kad nam je obznanio tajnu svoje volje" (Ef.1:9; 3:3) Pavlovo propovedanje bee "da obznanim tajnu evanelja" (Ef.6:19; Kol.4:3). "tajnusada objavljena njegovim svetima" (Kol.1:26,27)

Sa svim ovim isticanjima a to je da ne bude sada nikakve tajne pripojene osnovnim naucima, tek e poneko biti jo uvek u mraku koji e tvrditi da ima. I dali tu osobu ne brine da je biblijsko ime "Vavilona", sistem lane religije opisane u Otkrivenju, "Tajna" (Otk.17:5) ? Oita implikacija je da ovaj sistem objavljuje da su njegova verovanja tajna; ali istinski vernici razumeju tajnu te ene (Otk.17:7). Takvo mutno rasuivanje se, naravno, oekuje od onih koji temelje svoje razumevanje Boga na subjektivnim stvarima kao ljudsko iskustvo, ili nebuloznoj, nedefinisanoj aktivnosti nekakve vanjske duhovne sile nad njihovim umovima. Ako se od nas oekuje da budemo zaista ponizni uenju Boije Rei, sledi da se od nas takoe trai da upotrebljavamo temeljne sile u rasuivanju i zakljuivanju kako bi otkrili njenu poruku. Nikada neki propovednik evanelja, zabeleenog u Bibliji, nije pribegao velenju: 'Ovo je potpuna tajna, vi je ne moete shvatiti'. Umesto toga, mi itamo da su oni pozivali narod putem rasuivanja i povlaenja loginih zakljuaka iz Pisma. U svojoj propovedi tipa evaneoskih osnova koje razmatramo u ovim studijima, Pavle "propovedae im iz Pisma, dajui im na znanje i izlaui da je trebalo da Hristos postrada i vaskrsne iz mrtvih," (Dela 17:2,3). Ovde je bilo sistemskog, loginog biblijskog rasuivanja nadasve; zapis zapoinje ovu reenicu sa: "Po svom obiaju Pavlepropovedae". Ovo je dakle bio njegov uobiajeni stil (vidi takoe Dela 18:19). Pridravajui se toga, za vreme velike kampanje u Korintu, Pavle je "raspravljao je u sinagogi i ubeivao Judeje i Grke (oni su se meutim) protivili i hulili" (Dela 18:4-6). Oni koji su bili obraeni su proli proces uveravanja Pavlovog biblijski osnovanog rasuivanja; tu nije bilo 'vizije Isusa u mojoj spavaonici','obuze me neopisivi oseaj','ba sretoh Gospodina jedne veeri'.

Primeti, takoe, da nadahnuti zapis poziva logiku i racionalnost, naglaavajui da se oni "stadoe protiviti". Isto u Antiohiji, Pavle i Barnaba "su ih nagovarali" (Dela 13:43). Naredno zaustavljanje im je bilo u Ikoniju, gde "govorahu tako da poverova veliko mnotvo" (Dela 14:1). Kad se optueni branio kasnije, ista slavna logika nastavila je nadahnjivati Pavlovu sigurnu nadu za budunost, on: "stade raspravljati o pravedosti, uzdriljivosti i buduem Sudu" s takvom prodornom jasnoom da je ak i njgov drzak, zavaljeni sudac bio "uplaen" (Dela 24:25). Budui da nae obraenje treba biti temeljno na ovakvom procesu rasuivanja, trebamo biti kadri dati logian biblijski raun nae nade i uenja:"(Budite) svagda spremni na odgovor svakom ko trai razlog nade koja je u vama." (1Pet. 3:15). Govoriti trezvenim glasom o neijim linim iskustvima nije razlog za davanje nade u evanelje. Produeno oslanjanje na 'linom svedoennju' kao sredstvo propovedanja mnogih 'evaneoskih' hriana, istie nemanje "obrazloenja" njihove "nade". itav je vokabular nastao izmeu ovakvih hriana kako bi im omoguio dodeljivanje 'ta je Gospod uinio u mom ivotu itd.' Ovakve line anegdote su u otroj suprotnosti s Pavlovim reima: "ne objavljujemo sebe same nego Hrista" (2 Kor.4:5) i to od oveka koji 'je imao lini odnos s Isusom' vie od ostalih. Logian, biblijski razuman nain naeg obraenja je da trebamo postaviti uzor naem irem odnosu s Bogom u preostalim danima. Nai primeri, kao i uvek, su prvi hriani koji su upotrebljavali "razum" da pronau reenja svojim problemima u sluenju (Dela 6:2). Novozavetna pisma takoe pretpostavljaju za njihove itatelje prihvaanje upotrebe biblijske logike. Rasuivanjem iz onog kakvi su bili veliki svetenici pod Mojsijevim zakonom, moemo razumeti detalje o Hristovom delu (Jev.5:3). Govorei za nenadmaoivu ljubav Boiju u Hristu, Pavle revnuje da je vae "duhovno (grki 'logikos' tj. logino) bogosluenje" potpuno Mu se predati u odziv (Rim. 12:1). Re 'logikos' je izvedena iz grkog 'logosa', koja je obino prevoena sa "re" s preporukom na Boiju Re. Na "logini" odazov u biblijskim terminima je stoga neto to je izvedeno iz Boije Rei. U svetlu svega ovoga, treba biti nam jasno da je nelogino tvrditi da je duh Boiji osobno bie koje nije Bog a ipak jeste Bog i parirati ovom velenju da je cela stvar misterija, i da je logika irelevantna, naprosto nije prihvatljivo u biblijskom govoru. Ako mi ne moemo izvlaiti logine zakljuke iz Pisma onda svo biblijsko prouavanje je uzaludno, i nema nikakve potrebe za Biblijom, koja se moe tretirati samo kao slatka suvoparnost ili fascinantno knjievno delo. ini se da ona i jeste samo to, na mnogim 'hrianskim' policama za knjige. Ipak, njima u prilog, neki koji veruju da je duh Boiji osoba pokuavaju dati biblijske razloge. Citirani stihovi su oni koji govore o Boijem duhu linim govorom, pr. kao "Branitelja" u Jv.14-16, ili govore da je duh "oaloen".

Mi pokazujemo u Studiju 4.3 da oveiji "duh" moe biti uzrujan (Dela 17:16), zabrinut (1Moj.41:8) ili obradovan (Lk.10:21 Karadi). O njegovom se "duhu", tj. samoj njegovoj bitnosti, njegovom umu i nameri, koji mu pokreu dela, dakle govori kao o zasebnoj osobi, ali naravno, to nije doslovno tako. O Boijem se duhu, takoe, moe govoriti na slian nain. Mora se takoe shvatiti da Biblija esto upotrebljava jezik utelovljenja kad govori o apstraktnim stvarima, pr. o mudrosti se govori kao o eni u Pri.9:1. Ovo je da bi nam se pokazalo kakva bi bila osoba koja poseduje mudrost u praksi; 'mudrost' ne moe opstajati izuzev u neijem umu, i tako je upotrebljeno sredstvo utelovljenja. Za vie o tome, pogledaj Osvrt 5, "Naelo personifikacije".

Osvrt 5: Naelo personifikacije

Neki e moda nai za teko prihvatiti objanjenje utelovljenja avola, jer se o avolu esto govori u Bibliji kao da je osoba i ovo zbunjuje neke ljude. Ovo se lako objanjava isticanjem da je prepoznatljiva pojava u Bibliji da su neive ili beivotne stvari kao mudrost, bogatstvo, greh, crkva utelovljeni, ali samo u sluaju avola je neka fantastina teorija istkana oko toga. Sledei primeri ilustrovae poentu:MUDROST JE PERSONIFIKOVANA "Blago oveku koji nae mudrost, i oveku koji dobije razum. Jer je bolje njom trgovati nego trgovati srebrom, i dobitak na njoj bolji je od zlata. Skuplja je od dragog kamenja, i to je god najmilijih stvari tvojih ne mogu se izjednaiti s njom.(Pri.3:1315). "Premudrost sazida sebi kuu, i otesa sedam stupova" (Pri. 9:1). Ovi stihovi, i dakako ostala poglavlja gde se oni pojavljuju, pokazuju da je mudrost utelovljena kao ena, ali zbog toga, niko nema predstavu da je mudrost doslovno lepa ena koja skita po zemlji; svi prepoznaju da je to vrlo poeljno obeleje koje svi ljudi trebaju pokuati stei. BOGATSTVA SU PERSONIFIKOVANA "Nitko ne moe sluiti dvojici gospodara. Ili e jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili e uz jednog prianjati, a drugog prezirati. Ne moete sluiti Bogu i bogatstvu" (Mt.6:24 (*mamoni Karadi)). Ovde, su bogatstva izjednaena s gospodarem. Mnogo se ljudi naporno trude stei bogatstvo i ovim nainom ono im postane gospodar. Isus nam ovde kae da ne moemo to raditi i sluiti Bogu prihvatljivo, istovremeno. Uenje je jedostavno i efektno, ali niko ne zakljuuje iz ovoga da su bogatstva ovek nazvan Mamon. GREH JE PERSONIFIKOVAN "Tko god ini greh, rob je grijeha" (Jv.8:34 D.F.). "Grijeh zakraljeva smru" (Rim.5:21 D.F.). "ne znate li: ako se komu predate za robove, na poslunost, robovi

ste onoga koga sluate: bilo greha na smrt, bilo poslunosti na pravednost" (Rim.6:16 D.F.). Kao i u sluaju bogatstva, greh je ovde izjednaen sa gospodarem a oni koji poine greh su mu robovi. Nikakvo razborito itanje pasusa ne opravdava pretpostavku da Pavle nauava da je greh osoba. DUH JE PERSONIFIKOVAN "A kad on doe, Duh istine, uputie vas u svu istinu; jer nee govoriti sam od sebe " (Jv.16:13). Isus ovde govori svojim uenicima da e oni primiti silu Svetog Duha, i ovo je bilo ispunjeno u dan Pedesetnice, zabeleenim u Delima 2:3-4, gde je navedeno "I pokazae im se jezici koji se razdelie, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi ispunie Duhom Svetim", koji im je dao neobinu mo da ine udesne stvari da dokau Boiji autoritet . Sveti Duh nije bio osoba, bio je sila, ali kada je Isus govorio o njoj upotrebio je linu zamenicu "on". SMRT JE PERSONIFIKOVANA "zelenkast konj, a onome to seae na njemu bee ime smrt" (Otk.6:8). NAROD IZRAELA JE PERSONIFIKOVAN "Opet u te sazidati, i bie sazidana, djevojko Izrailjeva, opet e se veseliti bubnjima svojim" (Jer.31:4). "ujem doista Jefrema gdje tui: pokrao si me, te sam pokaran kao june neuko; obrati me da se obratim jer si ti Gospod Bog moj"(Jer.31:18). Kontekst ovih pasusa jasno otkriva da prorok ne govori o doslovnoj devojci ili Efremu kao osobi, nego o narodu Izraela, koji je u ovom primeru utelovljen, slinim nainom kao to je i Velika Britanija ponekad utelovljena u 'Britanniju' ili 'Johna Bulla'. Ne postoje ovakve osobe kao ova ena ili mukarac, ali kada se o njima govori u knjigama ili su prikazani na slikama svako zna da se misli na Veliku Britaniju. VERNICI U HRISTA SU PERSONIFIKOVANI "Dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Boijeg, do savrenog oveka, do pune mere Hristovog rasta" (Ef.4:13). "jedno je telo (koje postoji) (Ef.4:4). "vi ste Hristovo telo, i pojedinano udovi" (1 Kor.12:27)."Hristos (je) glava Crkve, on kao spasitelj svog tela" (Ef.5:23). Hristos je Glava Tela, CrkveRadujem se sada dok trpim za vas i u svom tijelu dopunjam to nedostaje mukama Kristovim za Tijelo njegovo, za Crkvu" (Kol.1:18,24 D.F.) "jer sam vas zaruio s jednim ovekom a vas kao istu devojku izvedem pred Hrista."(2Kor.11:2). "doe Jagnjetova svadba i ena njegova pripremi se" (Otk.19:7). Svi ovi pasusi oito govore o zajednici ljudi koji su bili istinski vernici u Hristu, o kojima se ponekad govori kao o "crkvi", iako se ovo ne sme pobrkati s ikojom od sadanjih pravoslavnih crkava, koji su odavno prestale biti istinski vernici u Kristu.

O istinskim se vernicima, to jest, onim koji dre i veruju istinskim naucima nauavanim u Bibliji, govori kao o "istoj devojci", pokazujui istou ivota koju trebaju imati, i kao o "telu", prigodnu figuru jer kao to prirodno telo ima razliite radnje, tako i istinska crkva ima mnogo odgovornosti i ostvaruje razliite radnje. Kada se o crkvi govori kao o "telu", niko je ne zamenjuje za pojedinca, niti bi zamenili avola ili satanu za groteksno udovite ili palog anela ako su rei bile ispravno prevedene, ili ako nisu mukarci i ene stekli pogrene ideje izvedene iz lanih crkvi u minulim danima Prilageno iz "Christendom Astray" Roberta Robertsa.

Osvrt 6: Kalvinizam
Pre nekoliko stotina godina, Calvin je nauavao ideju da postoji predodreenost naih ivota, tako da nae slobodnovoljne odluke nemaju nikakav uinak za nae spasenje; ili smo predodreni za spasenje ili za odbacivanje. Ova predoba je opet izronila u nekoliko dananjih ideja. Da nema smisla initi veliki napor biblijskog prouavanja ili religije, jer ako smo za spasenje onda emo to biti u svakom sluaju. Da postoji bie zvano avo koje nas prisiljava na greh i donosi potekoe u nae ivote bez obzira na nau vlastitu volju. Ova lana predodba je raspravljena u Studiju 6. Da nema potrebe traiti Boiju naklonost u ivotnim situacijama, pr. za zatitu pri putovanju, jer sve je ionako predodreeno. Postoji izreka, esto sluana prilikom putovanja: 'ta je pisano to e biti'. Evangelistike crkve nauavaju da je nemogue verovati ili razumeti Bibliju bez da nas na to natera Sveti Duh.

Ima mnogo vrstih biblijskih razliga za odbacivanje ove vrste filozofije:-ini besmislenim svo shvaanje o pokornosti Bogu. Nama se neprestano govori u Bibliji da moramo sluati Boije zapovesti, i inei to moemo Mu ugoditi ili ne ugoditi. Ovo shvaanje o zapovestima je besmisleno ako nas Bog prisiljava na poslunost. Hrist nudi spasenje "svima koji ga sluaju" (Jev.5:9). -Jev.11 pokazuje da Boija intervencija u naim ivotima i konano dodeljenje spasenja jeste povezano s naom verom. Mnogi biblijski primeri gde se moli za Boije izbavljenje u vreme nevolje su besmisleni ako je krajnje predodreeno. Takoe ideja da je spasenje ishod nae vere u Hrista isto tako napravljena besmislenim. -Baptizam je preduslov za spasenje (Mk.16:16; Jv.3:3-5). Ovo je proricano od kalvinista. Meutim, spasenje je omogueno Hristovim delom (2Tim. 1:10), a ne apstraktnim pojmom o predodreenosti. Mi moramo svesno odabrati spajanje s Njim, a to inimo kroz baptizam. Rim.6:15-17 govori da mi menjamo gospodare kod baptizma, greni ivot sa pokornim. "sluge (ste) onoga kome se pokoravate". Ovaj govor o pokoravanju sebe implicira slobodnu volju nasuprot bezuvetne predodreenosti. Predaja je kroz poslunost iz srca uenja evanelja (Rim.6:17).

-Nema nikakvog smisla da Bog izgovara Svoju Re, ako smo konano predodreeni u svakom sluaju. Takoe je besmisleno i propovedanje; ipak Biblija, ujedno zapoveu i zapisom primera toga, pokazuje da kroz propovedanje rei mukarci i ene dolaze do spasenja. "Nama je poslana re o ovom spasenju" (Dela 13:26) , re koja mora ii dalje ljudima. -Nama e se suditi saglasno naim delima (Otk.22:12). Zato, ako su naa slobodnovoljna dela nevana u odnosu spasenja? Pavle je rekao da su se Jevreji osudili na tetu venog ivota svojim odbacivanjem Boije rei (Dela 13:46). Oni se osudie Bog ih nije spreavao. Ako mi kaemo da Bog predodreuje neke ljude za spasenje a druge za osudu, onda Bog efektivno prisiljava ljude da budu grenici, istim nainom bi On navodno prisiljavao ljude da budu pravedni. Zbog Adamovog greha: "svi sagreie, na sve ljude prijee smrt" (Rim.5:12). Zato ljudi umiru, za kaznu grehu (Rim.6:23), ne jer ih je Bog prisilio da budu gernici u neko vreme pre Adamovog greha. -1Kor.10 i mnogo drugih pasusa sadre primere onih u prolosti koji su nekad imali odnos s Bogom, ali su onda izneverili, kao upozorenja vernicima. injenica da je mogue 'otpasti iz milosti' (Gal.5:4) znai da tu ne moe biti 'jednom spaen uvek spaen' sistem spasenja kakav propoveda kalvinizam. Samo sa ustrajnim dranjem istinskog nauka moemo biti spaeni (1Tim.4:16). -Isus je jasno nauavao da razumevanje Boije rei donekle zavisi o naem slobodnoumnom naporu. "ko ita neka razume" (Mt.24:15). Tako mi doputamo sebi razumevanje rei mi nismo prisiljeni na to. Postoji pararela izmeu ovog i esto ponavljanih rei Isusa: "ko ima ui neka uje" ili shvati. Imanje uiju za sluanje se stoga izjednauje sa itanjem Boije rei. Zato jer je Boiji Duh tako vrhovno odraen kroz Njegovu re do mere da je Isus mogao rei da su Njegove nadahnute rei "Duh" (Jv.6:63), nemogue je da bi Boiji Duh delovao na oveka, osim Njegove rei, da bi prisilio oveka na poslunost rei. -"Ko hoe neka uzme vodu ivota badava" (Otk.22:17), odazivanjem na re ivota otkrivenu u evanelju. Ovde sigurno ima slobodne volje prije nego predodreenosti bez obzira na nau linu elju za spasenje. Slino Dela 2:21: "bie spasen svako ko prizove ime gospodnje" baptizmom u to ime.

Osvrt 7: "pa ete primiti dar Duha Svetog" (Dela 3:38)

Petar se obratio velikom mnotvu za Pedestnicu, zavravajui apelom u v.38 za pokajanje, baptizam i primanje dari Svetog Duha. Ova je preporuka o daru Svetog Duha u kontekstu da su apostoli koristili te dari u govorenju jezicima mnotvu, objanjavajui da su time snabdeli ispunjenje Joilova proroanstva o davanju udesnih dari. (Dela 2:16-20) Stoga je razumno predpostaviti da je Petar obeavao udesne dari duha mnotvu Jevreja koji su ga sluali. Mnotvo je bilo sastavljeno od Jevreja ne neJevreja (Dela 2:5). Prorotva Joila o davanju dari se pre svega ticalo Jevreja. Tako im je Petar nainio poentu: "Jer je za vas to obeanje, i za vau decu" (Dela 2:39), moda mislei o Joilovom proroanstvu da e duh biti dan Jevrejima i njihovoj deci (Dela 2:17 up. Joil 2:28-32). Tu takoe moe biti nagovetaja da je obeanje o tim

udesnim darima bilo samo za ta dva narataja oni koji su sluali Petra i njihovu decu. Pokazali smo da su se do kraja 1. veka (tj. oko 70 godina nakon Petrovog govora), dari povukli. Ovo je potvreno i u istorijskim zapisima. Za vreme ta dva narataja dari duha su bili takoe dostupni neJevrejima: " i za sve daljnje koloko god ih pozove Gospod Bog na." (Dela 2:39). Primeti kako su neJevreji opisani kao "daljnji" ili oni koji su daleko, vidi u Ef. 2:13-17. Meutim, postoji dobar razlog verovanju da je ono ta se dogodilo u Delima 2 opisano bilo tek malo ispunjenje tih rei iz Joila 2. Vee ispunjenje e biti kada je Izrael bio napadnut a protivnika vojska unitena (Joil 2:20), i kad se Izrael pokajao i iveo u sretnom odnosu s Bogom (2:27). "I poslije u izliti duh svoj" (Joil 2:28). Ne dok se ovi preduslovi vide moemo gledati za bilo kakvo ispunjenje Joilovih rei, osim ono malo ispunjenje koje je bilo vieno na dan Pedesetnice opisano u Delima 2. Obeanje o primanju dari duha nakon baptizma, se moe jo uvek itati s nekom preporukom za nas i dan danas. Ima jedan Duh, ali moe biti odraavan na razliite naine (1Kor.12:4-7; Ef.4:4). U prvom veku to je bilo kroz udesne dari; sada kad su oni povueni posve je opravdano gledati ispunjenje ovog "Duhovnog dara" obeanja na drugi nain. "Dar Svetog Duha" se moe odnositi na 'dar koji jest Sveti Duh', ili 'dar o kojem govori Sveti Duh' tj. dar opratanja i spasenja koje je Duhom nadahnuta re Boija obeala. Postoji mnogo drugih primera upotrebe ovakvih fraza ('dvosmisleni genitiv', da su tehnike). "U spoznaji Boijoj (Kol. 1:10) moe znaiti spoznaju koju ima Bog, ili spoznaju o Bogu. Ljubav Boija" i "ljubav Hristova" (1Jv.4:9; 3:17; 2Kor.5:14) moe znaiti ljubav koju Bog i Isus imaju za nas; ili ljubav koju imamo za njih. "Re Boija" moe znaiti re o Bogu, ili re koja je proizila od Boga. Dar Svetog Duha se moe stoga odnositi na dar koji Sveti Duh omoguava i o kojem govori, kao i na dar koji sadri moi Svetog Duha. DAR DUHA: PRATANJE Rim. 5:16 i 6:23 opisuju spasenje kao "dar" doputajui poreenje s "darom" Duha u Delima 2:38. Uistinu Dela 2:39 ini se da citira Joila 2:32 o spasenju kao da je to ono to dar Duha jeste. Preporuka Petra o obeanomdaru onima "izdaleka" aludira na Is.57:19: "mir (s Bogom kroz oprotaj) onomu koji je daleko". Ef.2:8 takoe opisuje dar kao da je spasenje, velei da "u jednome Duhu (ovim darom) imamo pristup Ocu" (2:18). Ovo je dalje potvreno injenicom da Ef.2:13-17 takoe aludira na Is.57:19; "vi koji neko bijaste daleko, dooste blizu po krvi Hristovoj(koji) doe te navijesti mir vama daleko" D.F.. Izaija 30:1 osuuje Jevreje koji su trraili oprotaj po svom nainu umesto po daru Boijeg Duha: oni "zaklanjaju se za zaklon (izmirenje) koji nije od mog Duha, da domeu (umesto da oduzmu) greh za greh". Is.44:3 opisuje opratanje Izraelu u poslednjem danu slinim govorom: "Jer u izlitipotoke na suhu zemlju (duhovno neplodnu Is.53:2), izliu duh svoj na sjeme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natraje". Blagoslov Abrahamovu semenu je u njihovom oprotenju kroz Hrista (Dela 3:25,26) koje je tu izjednaeno s izlivanjem Duha Jevrejima. Ovo je jasni govor Joila 2 i Dela 2. Gal.3:14 opisuje sve ovo sa tako puno rei: "da Avramov blagoslov (oprotaj) doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha.". Tako 1.Kor.6:11 govori o pranju greha "Duhom Boga naega". Postoji pararela u Rim.gde mi primamo "milostpomirenjeDuha" (1:5;

5:11; 8:15), pokazujui vezu izmeu dari ("milost") Duha i pratanje koje vodi ka pomirenju. Teko je preuveliati koliko Novi zavet izgrauje jezik i pojmove Starog zaveta, naroito u pogledu prvobitnog Jevrejskog itateljstva i uticaja kojeg bi poslanice imale. Otpevano u Pentateuchu i Isus Navinu, Bog obeava dati zemlju Svom narodu - "zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje u posjed", je esta fraza. Protivrednost zemlje u Novom zavetu je spasenje; to je stoga dar Boiji sada u oekivanju, povezan sa oprostom grehova. Gal.3:2,5 up. 3:8-11, izjednauje primanje duha s primanjem Abrahamovih blagoslova spasenja i oprosta. O "obeanog Duha" (Gal.3:14) se govori u kontekstu obeanja Abrahamu. Izgleda da [kao to ini na drugim mestima] Pavle svoj Argument temelji na predhodnom Propovedanju Petra.

Petar u Delima 2
Biti krten u Ime Isusa Hrista Svako od vas koliko god Vama isvima koji su udaljeni ( neJevreji) Svi koji su verovali [i bili krteni] bili su zajedno i imali su sve Obine stvari sa skladom nejedinstvene za Srce Kada su uli ovo [oni su bili krteni i primili su obeanje Duha] Obeanje svetoga duha nije tebi obeano

Pavle Galaanima 3
krten u Hrista Koliko god vas Ni Jevrijin ni grk (neJevreji) Svi ste jedno [kroz krtenje u] Hrista Isusa

Primili ste [obeanje od] duha sluanjem Verovanja Tada ste vi naslednici sa sluhom za obeanje [Avramovo]

Prema tome obeani poklon od Svetog Duha se podrazumeva kao obeanje Abrahamu, opratanje na temelju pripisivanja pravednosti, i spaavanja u kraljevini njegovom semenu Gospodu Hristu Isusu. Petar u Delima 3.19 apeluje ljudima "Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbriu gresi" i u Delima 2:38 On propoveda "Pokajte se i neka se svako od vas krsti (tj. 'obratite se') pa ete primiti dar Duha Svetoga" taj 'dar' jeste brisanje grehova. Petar je traio od Jevreja da se pokaju prije negoli dobiju dar; ovo bi ukljuivalo linu molitvu. Postoje razlozi verovanju da je dar Duha nain opisivanja odgovorene molitve. Darivanje "dobrim darima" onih koji koji ih trae molitvom je isto to i darivanje (dara) Svetog Duha (Mt.7:11 up. Lk.11:13). Fil.1:19 izjednauje 'vau molitvu' i pomo Duha Isusa Hrista". Slino, 1Jv.3:24 veli da nam je dan Duh kao ishod nae pokornosti zapovestima; v.22 veli da pokornost tim zapovestima vodi odgovorenoj molitvi naoj. Tako nae je uverenje zbog usliene nam molitve (1Jv.5:14) i zbog imanja Duha (Jv.3:21,24; 4.13), budui da su to paralelni izrazi. Prouavanje grke rei 'karis' , esto prevoene za "milost", e pokazati da je esto upotrebljavana u vezi dara Duha.

"Po (daru) milosti smo Gospodina Isusa spaeni" (Dela 15:11 D.F.). Ipak ideja o "milosti" je esto povezana s uslienom molitvom (pr. 2Moj.33:12; 34:9; 4Moj.32:5; Ps.84:11; 2Kor.12:9; Jev.4:16; Jak.4:6 up.v.3). Zah.12:10 govori o izlivanju u poslednjem danu "duh(a) milosti i molitava" nad Jevrejima. Ovo saima ono ta mi predlaemo da molitva donosi dar duha u smislu pratanja, i da je to davanje duha odgovorenoj molitvi dokazano primerom pokajanja Jevreja I veka i zadnjih dana. U istom kontekstu Pavle govori o "(Boiji) darovi i poziv" pokajanju i opratanju (Rim.11:29). UTEITELJ Isti se pristup moe primeniti na obeanje o Uteitelju u Jv14 i 16. Ovo se glavno ticalo udesnih sila date uenicima, kojima je obeanje i bilo prvo nainjeno, i moe se takoe primeniti i na nas u neudotvornom smislu. Dari su trebale "on e vas nauiti svemu i podsetie vas na sve to sam vam rekao" (Jv14:26) , po svoj prilici da omogue pisanje evaneoskih zapisa. Re "u pamet" sama po sebi ograniava udesni element obeanog Uteitelja na uenike, koji su iveli s Isusom za vreme njegove slube. Jedino njima su se Isusove rei mogle dozvati natrag u seanje od Uteitelja. Jezik obeana "Uteitelja" takoe se moe primeniti na mo zavrene Biblije. Stoga moemo zakljuiti da ova i druga obeanja duha bijahu ispunjena u udesnom obliku u I veku, ali se sada primenjuju na nas u objavljivanju duha kroz napisanu Re Boiju u Bibliji. Istina je, svakako, da je Boiji duh bio otkriven pisanom reju u prolosti, ali to bee tek delimino otkrivenje u poreenju sa celou ("savrenog") koju sada imamo u zavrenoj Rei Boijoj (1Kor.13:9-13). Iz ovoga sledi da nisu mogla biti nikakva druga pisana otkrivenja Boija nakon povlaenja dari kod zavrenog Novog zaveta. Tvrdnje mormonske knjige i drugih slinih proizvoda, impliciraju da Biblija nije svo otkrivenje to odsutnost Duhovnih dara danas dokazuje da jeste. Ako emo initi punu upotrebu celosti Boijeg otkrivenja u Bibliji, moramo upotrebljavati svaki njen deo, i Starog i Novog zaveta, tek tada moe Boiji ovek poeti da biva potpun kao Boija potpunost, otkrivena u Rei.

Osvrt 8: "A ovi znaci e pratiti one koje poveruju" (Mk.16:17)

Iz ovog je raspravljeno, da e svako ko istinski veruje dobiti udesne dari. Meutim, ovo dokazuje i previe oni e. "zmije podizati, ako popiju to smrtonosno nee im nakoditi. Stavljae ruke na bolesnike i oseae se dobro" (Mk.16:18).Ovo nije nikakvo obeanje o stvarima koje se teoretski mogu dogaati ako vernik ima dovoljno vere; ovo su bila sigurna obeanja o tome to e se definitivno initi od vernika. Izuzev da su uda ove veliine jasno izvravana, obeanje ovog stiha se ne moe primeniti na nas u sadanjosti. Seti se kako je Pavle mogao drati otrovnu zmiju bez da ga ona ujede (Dela 28:3-7), ishod s potvrdom da mu je propoved bila od Boga. Od svih karizmatinih hriana koji su tvrdili da poseduju dari za vreme zadnjih sto godina, nije bilo nikakvog stvarnog dokaza da su ovakve moi upotrebljene. Osim ako svaki vernik moe initi znake ove veliine, ovo se obeanje nemoe primeniti danas . Ovo nas ostavlja sa zakljukom koji smo ve izvukli iz naeg razmatranja biblijskog uenja o Duhu: ovi udesni dari bejahu posedovani od ranih hrianskih vernika I veka, ali su prestale biti u posedu nakon to su novozavetni Spisi bili zavreni.

Zavreni stih Mk.16 sugerie da e uda "pratiti" one koji veruju zbog odreene namere potvrivanja govornih rei evanelja: "ovi znaci e pratiti one koji poverujuOni pak iziavi objavie svuda, a Gospod je potpomagao i potvrivao re znacima koji su je pratili" (Mk.16:17-20). im je jednom govorena re bila napisana u celosti, kakvom je sada posedujemo u Novom zavetu, nije vie bilo potrebe za udesne znakove, da prate one koji veruju. Fusnota: Toliko rairene su tvrdnje o sadanjem posedovanju Duhovnih dari da su u 1989 odrene dve javne debate izmeu karizmatinog hrianskog pastora, Johna Liliekasa, i dva Hristadelfijanca, Mr. Johna Allfreea i predstavljenog pisca. Predlog je bio: "Jesu li udesne dari Svetog Duha u posedu danas?" pozivi su bili poslani mnogim crkvama irom U.K.-a , rezultiranjem kombinovane publike od preko 1000 ljudi. Logino je predpostaviti da su najbolji 'dokazi' za posedovanje dari bili predstavljeni. Prepis rasprave je dostupan od: Christadelphian Advencement Trust 49 The Woodfields, Sanderstead, Croydon, CR2 0HJ, Surrey, England.

STUDIJ 2: Pitanja
1. ta od sledeih pojmova znai re 'Duh'? a) Mo b) Svetlost c) Dah d) Prah. 2. ta je Sveti Duh ? a) Osoba b) Mo c) Boija sila d) Deo trojstva . 3. Kako je napisan Biblija ? a) Ljudi su zapisali svoje vlastite ideje b) Ljudi su zapisali ono to su smatrali da je Bog mislio c) Putem nadahnutih ljudi, od Boijeg Duha d) Neto je bilo nadahnuto, ostali delovi ne. 4. Koji od sledeih primera su razlozi za davanje udesnih dari Duha ? a) Da podre verbalnu propoved evanelja b) Da se razvije rana crkva c) Da se prisile ljudi na pravednost d) Da se apostoli spasu linih potekoa. 5. Odakle moemo nauiti Boiju istinu? a) Delom iz Biblije, delom iz naeg vlastitog razmiljanja b) Iz direktnog nam kazivanja Svetog Duha , bez itanja Biblije c) Od same Biblije d) Od religioznih slubenika/svetenika.

6. Navedite neke od duhovnih dari koje su posedovani u I veku. 7. Kada su oni povueni ? Dali je mogue posedovati ih sada? 8. Kako moe Sveti Duh delovati u naim ivotima danas?

STUDIJ 3

BOIJA OBEANJA

3.1 Boija obeanja: uvod

Kod ove take naih studija dosegli smo ire razumevanje toga ko je Bog i kako On deluje. Pri tome razjasnili smo jedan broj optih nesporazuma o ovim stvarima. Sada elimo pogledati pozitivnije na stvari koje je Bog "obeao onim to ga ljube" (Jak.1:12; 2:5) dranjem Njegovih zapovedi (Jv.14:15). Boija obeanja u Starom zavetu su ono to sainjavaju istinsku hriansku nadu. Kad mu se sudilo za njegova ivota , Pavle je govorio o buduoj nagradi za koju je bio spreman izgubiti sve stvari: "sad stojim pred sudom zbog nadanja u obeanje, koje je Bog dao naim oevimazbog ove nade optuuju me" (Dela 26:6,7). On je proveo veliki deo svog ivota u propovedanju: "evanelje o obeanju danom oevima Bog(je) ispunio kad je vaskrsao Isusa" (Dela 13:32,33). Pavle je objasnio da verovanje u ta obeanja daje nadu vaskrsenja iz mrtvih (Dela 26:6-8 up. 23:8), znanje o Isusovom drugom dolasku o sudu i o dolazeem Carstvu Boijem (Dela 24:25; 28:20,31). Sve ovo rui mit, da je Stari zavet samo istorija Izraela koji ne govori o venom ivotu. Bog nije odjednom odluio pre 2000 godina da e nam On ponuditi veni ivot kroz Isusa. Ta namera bila je s njim od poetka: " na osnovu nade na veni ivot koji je pre venih vremena obeao Bog koji ne lae, a u svoje vreme objavio svoju re kroz propoved" (Tit 1:2,3). "veni ivot koji bee u Oca a nama se javi" (1Jv.1:2).

Budui da Boija namera da da svom narodu veni ivot postoji u Njemu jo od poetka, nije mogue da bi On o tome utao 4000 godina za sve vreme svog optenja s ljudima zabeleenog u Starom zavetu. U stvari, Stari zavet je pun proroanstava i obeenja koja zasebno daju vie detalja o ovoj nadi koju je Bog pripremao za svoj narod. Zbog toga je jedino razumevanje Boijih obeanja jevrejskim ocima vano za nae spasenje: toliko da je Pavle podsetip vernike u Efesu da pre nego to su znali ove stvari, bili su "bez Hrista, otueni od izrailjskog drutva, bez udela u obeanim

zavetima, nemajui nade, i bez Boga u svetu" (Ef.2:12) iako bez sumnje oni su mislili da im njihova prijanja paganska verovanja daju nekakvu nadu i poznavanje Boga. Ali to je samo dokaz o nepoznavanju Starozavetnih obeanja Boga u istinu "bez nade i neznaboci na svijetu". Seti se kako je Pavle opisao hriansku nadu kao " nadanja u obeanje, koje je Bog dao naim oevima" (Dela 26:6). alosna je injenica da mali broj crkava stavlja naglasak na ove delove Starog zaveta iako bi trebalo. "Hrianstvo" se izrodilo u novozavetnu religiju iako ak i onda upotrebom tek nekoliko stihova dokazujemo suprotno:"Ako ne sluaju Mojsija i proroke (Stari zavet), nee ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih" (lk.16:31). Prirodni um moe smatrati da je verovanje u Isusovo vaskrsenje dovoljno (up. Lk.16:30), ali Isus sam govori da se bez jasnog razumevanja Starog zaveta to ne moe u potpunosti omoguiti. Opadanje vere kod uenika nakon raspea od Isusa napomenuto, proizvod je njihovog pomanjkanja paljivog prouavanja Starog zaveta; "I ree im on: o kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve to su proroci kazali. Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da ue u svoju slavu? Tada im razjasni ta je o njemu pisano u svem Pismu poevi od Mojsija i svih proroka (Lk.24:25-27).

Primeti da su njegova isticanja da sve Pismo tada postojee (Stari zavet) govori o njemu . Ne da uenici nisu nikad itali ili sluali rei Starog zaveta, nego da ga nisu ispravno razumeli , i stoga nisu mogli ni istinski verovati. Tako ispravno razumevanje Boije Rei, umesto samo itanja, je neophodno za razvijanje istinske vere. Jevreji su bili fanatini u svom itanju Starog zaveta (Dela 15:21), ali zbog ne shvatanja njegove poruke o Isusu i Njegova evanelja, oni nisu istinski verovali tome, zato im Isus ree: "Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne verujete kako ete verovati mojim reima" (Jv.5:46,47).

Uprkos njihovom itanju Biblije, oni jednostavno nisu gledali stvarnu poruku o Isusu, iako su hteli misliti da su bili osigurani spasenjem. Isus im je morao rei: "Istraujete Pisma ( up. Dela 17:11 Karadi) jer smatrate da u njima imate veni ivot; i ona svedoe za mene" (Jv.5:39).

Pa tako je isto i s mnogim ljudima koji imaju jedno ocrtano znanje o nekim dogaajima i uenju Starog zaveta: to je samo znanje koje su oni pokupili sluajno. Divna poruka Hrista i evanelje Boijeg Carstva jo uvek im izmie. Namera ovog studija je da te izvede iz tog poloaja dokazivanjem istinskog znaenja glavnih obeanja Starog zaveta:-U Edenskom vrtu -Noju -Abrahamu

-Davidu Obavetenja o njima nalaze se u prvih pet knjiga Biblije (1.Moj.-5.Moj.) koje su bile napisane od Mojsija, i starozavetnim prorocima. Sve osnove hrianskog evanelja se tamo nalaze. Pavle je objsnio da je njegovo propovedanje evanelja govorilo "ne kazujui nita drugo sem onoga to su proroci i Mojsije rekli da e se dogoditi, da e Hristos postradati, da e kao prvi iz vaskrsenja mrtvih objaviti svetlost naem narodu i mnogobocima" (Dela 26:22,23), i u njegove zadnje dane pesma je ostala ista "Njima je izlagao (Pavle) o carstvu Boijem na taj nain to je svedoio i ubeivao ih od jutra do veeri svedoanstvima iz Mojsijevog zakona i iz proroka" (Dela 28:23). Nada Pavla, tog vrhovnog hrianina, treba biti isto tako nada koja nas pobuuje; kao to je bila velianstveno svetlo na kraju tunela njegovog ivota, tako treba biti za svakog pravog hrianina. Pobueni ovom pobudom, sada moemo "istraivati Pisma".

3.2 Obeanje u Edenu

Patetini prikaz ovekovog pada pripada Postanku , poglavlje 3. Zmija je bila prokleta zbog pogrenog citiranja Boije rei i iskuavanja Eve da je prekri. ovek i ena bejahu kanjeni zbog njihova prestupa. Ali zraak nade ulazi u ovu tamnu sliku kad Bog govori zmiji:"I jo meem neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu sjemena tvojega i sjemena njezina; ono (seme ena) e ti na glavu stajati a ti e ga u petu ujedati" (1Moj.3:15). Ovaj stih je veoma zasien ; trebamo paljivo definisati razliite upletene stvari. "Sjeme" znai potomak ili dete, ali takoe moe da se odnosi na ljude povezanim odreenim "semenom". Mi emo kasnije videti da je Abrahamovo "sjeme" bio Isus (Gal.3.16), ali ako smo mi "u" Isusu baptizovni, onda smo mi takoe seme (Gal.3:2729). Ova re "sjeme" isto tako ukazuje na ideju o spermi (1pet.1:23); pa tako istinsko seme e imati oeva obeleja. Seme zmije se stoga mora odnositi na ono to ima porodinu slinost sa zmijom:-iskrivljuje Boiju Re -lae -vodi druge grehu Mi emo videti u Studiju 6. Da nema doslovne osobe koja to ini, ve da je ona unutar nas; -"na stari ovekgreno telo" (Rim.6:6) -"zemaljski ovek" (1Kor.2:14) -"starog oveka koji propada zbog varljivih pouda" (Ef.4:22) -"starog oveka sa njegovim delima" (Kol.3:9). Ovaj greni "ovek" unutar nas je biblijski "avo", seme zmije. Seme ene trebala je biti odreena osoba tj. "ti (seme zmije) e ga u petu ujedati" (1Moj.3.15). Ova osoba je trebala trajno zgaziti zmijino seme, tj. greh - "ono e ti na

glavu stajati". Udariti zmiju po glavi je smrtonosan udarac budui da joj je mozak u glavi. Jedina osoba koja je verovatni kandidat za seme ene mora biti Gospodin Isus:Isus Hrist "koji je (na krstu) unitio smrt, ( i time mo greha Rim.6:23) obasjao ivot i neraspadljivost evaneljem" (2Tim.1:10). Bog "je poslao svog Sina u obliju slinom grenom telu, i za greh, i osudio greh u telu", tj. biblijskog avola, seme zmije (Rim.8:3). Isus se "javi da grijehe nae uzme" (1Jv.3:5 Karadi). "Ti e mu dati ime Isus (koje znai "Spasitelj"), jer e on spasti narod svoj od grehova njihovih" (Mt.1:21). Isus je bio doslovno "od eneroen" (gal.4:4) kao sin Marije, iako mu je Bog bio Otac. Tako i u ovom smislu, on bee seme ene, iako snabdeven od Boga nainom kakvim nijedan drugi ovek nije bio. Ovo seme ene trebalo je biti privremeno ranjeno grehom, semenom zmije - "ti e ga u petu ujedati" (1Moj.3:15). Ujed zmije u petu je obino privremena rana, u poreenju s trajnou udaranja zmije po glavi. Velik broj figurativnih govora su biblijskog porekla: "udariti ga po glavi" (tj. potpuno zaustaviti ili dokrajiti nekoga) je verovatno zasnovano na ovom prorotvu gde Isus udara zmiju po glavi. Osuda greha, semena zmije, je uglavnom kroz Hristovu rtvu na krstu primeti da stihovi citirani gore govore o Hristovoj pobedi greha u prolom vremenu. Privremena rana na peti koju je Isus zadobio je dakle ispunjena u njegovoj trodnevnoj smrti. Njegovo vaskrsenje je dokazalo da je to bila privremena rana u poreenju sa smrtonosnim udarcem to je zadan grehu . Zanimljivo je da nebiblijski istorijski zapisi ukazuju da su rtve raspea bile prikucavane kroz svoju petu na drvenom stubu. Tako Isus bee "ranjen u petu" svojom smru. Is.53:4,5 opisuje Hrista "pogoenog"od Boga svojom smru na krstu. Ovo jasno aludira na prorotva iz 1Moj.3:15 da e Hrist biti ranjen od semena zmije. Ipak, na kraju Bog je delovao kroz zla s kojim se Hrist suoio, On je ovde opisan da ini ranjavanje (Is.53:10), s upravljanjem silama zla koje su Mu ranile Sina. Pa tako Bog isto deluje kroz zla iskustva svakog Svog pojedinog deteta. DANANJI SUKOB Ali pitanje ti se moe stvoriti u glavi : "Ako je Isus unitio greh i smrt (seme zmije), zbog ega te stvari jo uvek postoje danas?" Odgovor je da je na krstu Isus unitio mo greha unutar nas samih: prorotva iz 1Moj.3:15 su uglavnom o sukobu izmeu Isusa i greha. Sada to znai, da nas je pozvao da delimo njegovu pobedu, konano i mi, takoe, moemo pobediti greh i smrt.. Oni koji nisu pozvani da dele njegovu nagradu, ili odbijaju ponudu svakako e jo uvek doivljavati greh i smrt. Premda su greh i smrt takoe doivljavani od istinskih vernika, kroz svoju povezanost sa semenom ene preko krtenja u Hristu (Gal.3:27-29), oni mogu imati oprost za svoje grehe i stoga konano biti spaeni smrti, koja je ishod greha. Tako je Isus "unitio smrt" na krstu (2Tim.1:10), mada nee biti dok Boija namera sa zemljoim nije zavrena na kraju hiljadu godina kada e ljudi prestati umirati kada smrt vie nikada nee biti svedoena na zemlji: "jer on treba da vlada (u prvom delu Boijeg Carstva)

dok ne poloi sve neprijatelje pod noge svoje. Smrt e biti unitena kao poslednji neprijatelj" (1Kor.15:25,26). Ako smo "krteni u Hristu" onda obeanja o Isusu, poput onog iz 1Moj.3:15, postaju bitna za nas lino; nisu vie samo zanimljivi delovi Biblije, to su prorotva i obeanja koje su nainjena lino nama! Kao i seme ene, mi, takoe, iskusiemo kratkoronu pobedu greha nad nama . Izuzev ako se Gospodin vrati za naeg ivota, mi, takoe, biemo ranjeni u petu kao to je Isus bio, pri tome emo mi isto tako umreti. Ali ako smo istinsko seme ene, onda ta "rana" e biti samo privremena. Oni koji su ispravno krteni u Hristu uranjanjem u vodu, povezuju sebe s njegovom smru i vaskrsenjem simbolizovano izranjanjem iz vode (vidi Rim.6:3-5) Ako smo mi istinsko seme ene, onda e nai ivoti, odraavati rei iz 1Moj.3:15 postojae stalni sukob (neprijateljstvo) u nama, izmeu ispravnog i pogrenog. Veliki apostol Pavle je opisao jedan umalo izofrenini sukob izmeu greha i njegove stvarne prirode koji je besneo u njemu (Rim.7:14-25). Nakon krtenja u Hrtistu, ovaj sukob sa grehom koji je unutar nas treba se pojaati i nastaviti se u sve nae dane. U jednom smislu to je teko, jer mo greha je snana. Ali u drugom smislu i nije, budui da smo mi u Hristu, koji se ve borio i pobedio u sukobu. Primeti kako su vernici opisani kao ena u Ef.5:23-32, kao da time to smo seme ene bivamo takoe ta ena. Istim nainom kojim seme ene predstavlja oboje Isusa i one koji pokuavaju imati njegove osobine, tako i seme zmije govori o oboje, grehu (biblijskom "avolu") i onima koji slobodno pokazuju osobine greha i zmije. Ovakvi ljudi e zanemariti i pogreno predstaviti Boiju Re, to e ih na kraju odvesti sramu greha i otuenju od Boga, to se dogodilo Adamu i Evi. Budui da su Jevreji bili ljudi koji su zaista odveli Isusa u smrt - tj. ranili seme ene u petu za oekivanje je da su oni bili glavni primer semena zmije. To je potvreno od Jovana krstitelja i Isusa. "Videvi (Jovan) mnoge fariseje i sadukeje (Jevreji koji su osudili Isusa) kako dolaze da ih krsti, ree im: zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojei gnev" (Mt.3:7). "A on (Isus) je znao njihove misli (farizeja), te im ree:Zmijski porode kako moete dobro da govorite kad ste zli? (Mt.12:25,34). Svet - ak i onaj religiozan ima ove iste zmijske osobine. Samo oni koji su krteni u Hristu povezani su sa semenom ene; svi ostali su, do promenjivih taaka, seme zmije. Kako je Isus postupao s ljudima koji su bili seme zmije mora nam biti primer:-Propovedao im je u duhu ljubavi i istinske zabrinutosti,ipak -nije dopustio njihovom nainu razmiljanja da utiu na nj, i -pokazao im je obeleje Boga koji ljubi po nainu na koji je iveo. Ipak zbog svega ovoga oni su ga mrzeli. Njegov lini napor da bude pokoran Bogu uinio ih je ljubomornim. ak i njegova porodica (Jv.7:5; Mk.3:21) i bliski prijatelji (Jv.6:66) ogradili su se a neki su ga ak i fiziki napustili. Pavle je iskusio istu stvar kada se jadao onima s kojima je neko prolazio kroz vodu i vatru:-

"Jesam li vam postao neprijatelj zato to vam istinu govorim ?" (Gal.4:14-16) istina nikad nije slavna; znati je i iveti s njom onako kako treba uvek e stvarati neku vrstu potekoa za nas, ak rezultujui progonom:"kao to je nekada onaj to se rodio na telesan nain gonio onoga koji je na duhovan nain roen (istinskim poznavanjem Boije Rei 1Pet.1:23), tako biva i sada" (Gal.4:29). Ako smo istinski udrueni s Hristom moramo iskusiti neke od njegovih patnji, tako da moemo i mi deliti njegovu velianstvenu nagradu. Opet Pavle nam postavlja primer za ovo:"Zbog toga podnosim sveIstinita je re: ako smo s njim (Hristom) umrli, s njim emo i iveti.Ako podnosimo s njim emo i carovati " (2Tim.2:10-12). "Ako su gonili mene (Isusa), gonie i vas;sve e vam ovo initi zbog mog imena" (Jv.15:20,21). -tj. jer smo baptizirani u ime Isusa (Dela 2:38; 8:16). Suoeni sa stihovima poput ovih, primamljivo je razmiljati: "Ako se o tome radi, i to znai biti povezan s Isusom, semenu ene, ja radije ne bih". Ali svakako od nas nikad se nee oekivati da podnosimo neto sa ime ne bi mogli razumno se nositi. Dok je samoportvovanost jasno potrebna da bi se sjedinili potpuno s Hristom, naa povezanost s njim e ishoditi u takvu velianstvenu nagradu "da patnje sadanjosti nisu spomena vredne u poredbi sa slavom koja e biti otkrivema u nama". ak i sada, njegova rtva omoguuje naim molitvama za pomo kroz traume ivota da budu vrlo silne od Boga. I dodajmo tome sledee velianstveno uverenje, duplo podvueno u mnogim hristadelfijskim Biblijama:"Bog je veran, pa vas nee ostaviti da trpite iskuenja vie nego to moete, nego e uiniti kraj sa iskuenjima, da moete podneti" (1Kor.10:13). "Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju; ali budite hrabri ja sam nadvladao svet" (Jv.16:33) "ta emo, dakle, na to rei? Ako je Bog za nas , ko e protiv nas?" (Rim.8:31)

3.3 Obeanje Noju

Kako je ljudska drutvo napredovalo nakon vremena Adama i Eve, ovek je bivao zlobniji. Stvari su dole do stepena da je civilizacija bila moralno tako oajna da je Bog odluio unititi taj sistem stvari, sa izuzeem Noja i njegove porodice (1Moj.6:58). Bejae mu reeno da napravi lau u kojoj e on i predstavnici svih ivotinja iveti za vreme unitenja sveta potopom. Usput, ima ozbiljnih naunih razloga za verovanje

da se ovaj silni potop doslovno dogodio, na stranu jasnih izjava iz Pisma! Obrati panju da na zemlji (tj. celoj planeti) nije bila unitena, samo zla ljudska populacija koja je na njoj bila ve i : "svako tijelo to se micae na zemlji" (1Moj.7:21). Isus (Mt.24:37) i Petar (2Pet.3:6-12) obojica uviaju da je sud Nojevog sveta slian onome koji e se dogoditi za drugi Hristov dolazak.Tako je oajna zloba oveka u Nojevo vreme uporeena sa naim sadanjim svetom, koji e biti kanjen o Hristovom povratku. Zbog goleme grenosti oveka i programa samounitenja u koji se zapleo ovaj planet, iskrslo je verovanje, ak i meu hrianima, da e ova zemlja biti unitena. Ova ideja jasno pokazuje potpuni nedostatak razumevanja osnovne biblijske poruke da je Bog aktivno zabrinut stvarima ove planete i da e se uskoro Isus Hrist vratiti da uspostavi Boije Carstvo ovde na zemlji. Ako bi se oveku dopustilo da uniti planetu onda se sledea obeanja naprosto ne mogu odrati. Znatne dokaze da e Boije Carstvo biti na zemlji se nalaze u Studiju 4.7 i Studiju 5. U meuvremenu, sledee treba biti dovoljan dokaz da zemlja i solarni sistem nee biti uniteni: "Kao zemlju utvrdi je doveka" (Ps.78:69). "A zemlja stoji uvjek" (Pro.1:4). "Sunce i mjeseezvijezdenebesapostavi ih (On) zasvagda i zanavijek, dade naredbu, koja nee proi (Ps.148:3-6). "Zemlja (e) biti puna poznanja Gospodnjega kao more vode to je puno" (Is.11:9; 4Moj.14:21) teko, ako Bog dopusti zemlji da se uniti. Ovo obeanje jo uvek nije ispunjeno. "Bog koji je sazdao zemlju i nainio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je nainio da se na njoj nastava (Is.45:18). Ako je Bog stvorio zemlju samo da bi je video unitenu, onda je Njegovo delo bilo naprazno. Ali odmah nazad u Postanku Bog je obeao sve ovo Noju. Kako je poeo iznova iveti u novom svetu stvorenom potopom, moda je Noje strahovao da moe biti druga opta unitenja. Kad god bi poela kia nakon potopa, ova misao morala mu je pasti na pamet. Pa tako je Bog nainio zavet (seriju obeanja) da se to nikad nee vie ponoviti:"A ja evo postavljam zavjet svoj s vamaPostavljam zavjet svoj s vama te odsada nee ni jedno telo poginuti od potopa, niti e vie biti potopa da zatre zemlju" (1Moj.9:9-12). Ovaj zavet je bio potvren dugom:"Pa kad (kine) oblake navuem na zemlju, vidjee se duga u oblacima, i opomenuu se zavjeta svojega koji je izmeu mene i vasvjenoga zavjeta izmeu Boga i svake due ive u svakom tijelu koje je na zemljito (duga) je znak zavjeta" (1Moj.9:13-17).

Budui da je jedan veni zavet izmeu Boga i ljudi i ivotinja na zemlji, sledi da zemlja mora imati ljude i ivotinje nastanjenje na njoj zauvek. Ovo je samo po sebi dokaz da e Boije Carstvo biti na zemlji umesto na nebu. Tako obeanje Nou je temelj evanelja o Carstvu; to pokazuje da je Boija pozornost usmerena na ovu planetu, i da On ima jednu venu nameru s njom. ak i u gnevu On se spominje milosti (Av.3:2), i takva je Njegova ljubav da On ak brine za Svoja ivotinjska stvorenja (1Kor.9:9 up. Jona 4:11).

3.4 Obeanje Avramu

Evanelje koje su nauavali Isus i apostoli nije bilo u osnovi razliito od onog koje je znao Avram. Bog, kroz Pisma, "unapred navjesti Avramu" (Gal.3:8). Tako su ta obeanja presudna da je Petar poinjao i zavravao svoju javnu objavu evanelja s akcentom na njih (Dela 3:13,25). Ako moemo razumeti at je bilo nauavano Avramu, onda emo imati veoma temeljnu sliku hrianskog evanelja. Ima drugih nagovetaja da "evanelje" nije neto to je tek poelo u Isusovo vreme: "mi vam propovedamo evanelje o obeanju danom oevima, da je Bog to obeanje ispunio" (Dela 13:32,33). "evanelje Boije, koje je Bog unapred obeao preko svojih proroka (pr. Avrama u 1Moj.20:7) u Svetim pismima" (Rim.1:1,2). "Zato je naime i mrtvima objavljeno evanelje" (1Pet.4:6) tj. vernicima koji su iveli i umrli pre prvog veka. "Jer i mi smo uli radosnu vest kao i oni" (Jev.4:2) tj. Izrael u pustinji. Obeanja Abrahamu imaju dve osnovne teme: 1) stvari o Avramovom semenu (odreeni potomak) i 2) stvari o zemlji koja je bila obeana Avramu. Ova obeanja su komentarisana u Novom zavetu, i drei se naega gesla doputanja Bibliji da se sama objasni, mi emo spojiti uenje oba zaveta kako bi dobili potpunu sliku zaveta uinjena s Avramom. Avram je prvobitno iveo u Uru, naprednom gradu na teritoriji dananjeg Iraka. Savremena arheologija otkriva visoki stepen civilizacije koji je bio dostignut u vremenu Avrama. Postojao je bankarski sistem, dravna sluba i povezana infrastruktura. Ne znajui za drugi, Avram je iveo u ovom gradu; po sadanjim merilima, svetski ovek. Ali je onda izvanredni Boiji poziv doao do njega da ostavi svakodnevni ivot i da se upusti u putovanje ka obeanoj zemlji. Tano gde i tano to nije bilo potpuno objanjeno. Sve reeno, ispalo je putovanje od 1500 milja. Zemlja je bila Hanan dananji Izrael. Povremeno za vreme njegovog ivota, Bog se pojavljivao Avramu i ponavljao i proirivao mu Svoja obeanja. Ova obeanja su osnove Hristova jevanelja, tako kao istinski hrianima taj isti poziv dolazi i nama kao i Abrahamu, da ostavimo prolazne

stvari ovog ivota, i odemo napred u ivot vere, uzimajui Boija obeanja za doslovna, i ivei po Njegovoj Rei. Moemo dobro zamisliti kako je Abraham razmiljao o obeanjima kada je putovao. "Verom Avram poslua kad bi pozvan (iz Ura) da izie na mesto (Hanan) koje je imao da primi u nasledstvo, i izie ne znajui kuda ide" (Jev.11:8). Razmatrajui Boija obeanja prvi put, takoe, mi moemo osetiti da ne znamo tano emu e sliiti obeana zemlja Boijeg Carstva. Ali naa vera u Boiju Re treba biti takva da i mi takoe nestrpljivo posluamo. Avram nije bio nikakav lutajui nomad koji nije imao nita pametnije raditi nego rizikovati za ova obeanja. On je bio iz sredine koja, u osnovnim terminima, ima toliko slinosti sa naom vlastitom. Sloene, mune odluke s kojima se suoio su nalik na one s kojima emo se i mi takoe morati suoiti u razmiljanju da prihvatimo i izvravamo Boija obeanja udni pogledi poslovnih kolega, skriveni pogledi u oima suseda ("Taj je religiozan") ove stvari su bile poznate Abrahamu. Pobuda koja je Abrahamu bila potrebna da izdri do kraja morala je biti silna. Jedina stvar koja je opskrbila tu pobudu u toku njegovih dugih godina putovanja je bila re obeanja. On mora da je zapamtio te rei i svakodnevno razmiljao o onome ta u stvari znae za njega. Pokazivanjem sline vere i radei na njoj, moemo imati istu ast kao i Abraham da budemo nazvani prijateljima Boga (Is.41:8), da naemo Boije znanje (1Moj.18:17) i da imamo sigurnu nadu venog ivota u Carstvu. Opet istiemo da je evanelje Hrista osnovano na ovim obeanjima Abrahamu datim. Da istinski verujemo hrianskoj poruci mi, takoe, moramo solidno poznavati obeanja data Abrahamu. Bez njih naa vera nije vera. udnim oima moramo stoga itati i proitati razgovore izmeu Boga i Abrahama. ZEMLJA 1) "Idi iz zemlje svojeu zemlju koju u ti ja pokazati" (1Moj.12:1). 2) Avram "iae svojim putovimado Vetilja (sredinji Izrael)A Gospod ree Avramu podigni sada oi svoje, pa pogledaj s mjesta gdje si na sjever i na jug i na istok i na zapad. Jer svu zemlju to vidi tebi u dati i sjemenu tvojemu do vijeka prolazi tu zemlju jer u je tebi dati"(1Moj.13:3,14-17). 3) "Uini Gospod zavjet s Avramom govorei: sjemenu tvojemu dadoh zemlju ovu od vode Misirske do velike vode, vode Efrata" (1Moj.15:18). 4) "Dau tebi i sjemenu tvojemu nakon tebe zemlju u kojoj si doljak, svu zemlju Hanansku u dravu vjenu" (1Moj.17:8). 5) "Obeanje Avramu ili njegovom potomstvu da e on biti naslednik sveta" (Rim.4:13).

Mi ovde vidimo napredna otkrivenja Avramu:-

1) 'Postoji zemlja u koju bi hteo da poe'. 2) 'Sada si stigao u tu oblast. Ti i tvoja deca ete iveti ovde zauvek'. Primeti kako je ovo obeanje o venom ivotu zabeleeno baz sjaja ili isticanja; ljudski bi autor nesumnjivo obojio ovo. 3) Podruije obeane zemlje je bilo odreenije definisano. 4) Abraham nije trebao oekivati primanje obeanja u ovom ivotu on je trebao biti "doljak" u zemlju, iako e on kasnije iveti tamo zauvek. Implikacija ovoga je da e on umreti i onda kasnije biti vaskrsnut kako bi mogao primiti ovo obeanje. 5) Pavle, nadahnut, oito je shvatio obeanja Abrahamu da znae njegovo batinjenje cele zemlje. Pismo istupa iz svoga reda da nas podseti da Abraham nije primio ispunjenje obeanja za njegova ivota:"Verom se naseli u obeanoj zemlji kao u tuoj zemlji (implicirajui privremeni nain ivljenja) i nastani se u atorima" (Jev.11:9). iveo je kao stranac na zemlji, verovatno s istim skrivenim oseajem nesigurnosti i nejednakosti kakvim se osea jedan izbeglica. Jedva da je iveo sa svojim semenom u svojoj vlastitoj zemlji. Zajedno sa svojim potomcima, Isakom i Jakovom, (kojima su obeanja bila ponovljenja), "Shodno veri pomree svi ovi ne primivi obeanja, nego ih samo izdaleka videe i pozdravie, i priznae da su stranci i doljaci na zemlji" (Jev.11:13). Primeti etiri etape:I. II. Poznavanje obeanja kao to inimo mi kroz ovaj studij. 'Pozdarviti' ih ("bili uvereni njima" izv.gr. tekst*) ako je bio potreban proces uveravanja s Abrahamom, koliko je tek vie s nama? 'Priznati' ih ("prigrlili su ih"*) baptizmom u Hristu (Gal.3:27-29). Priznati svetu svojim nainom ivota da ovaj svet nije na stvarni dom, i da ivimo u nadi da e to budue doba doi na zemlju.

III. IV.

Abraham postaje na veliki heroj i primer ako mi shvatimo ove stvari. Konano spoznanje da ispunjenje obeanja lei u budunosti dolo je umornome starcu kad mu je supruga umrla; on je zaista morao kupiti deo obeane zemlje gde bi je sahranio (Dela 7:16). Zaista Bog "Ali mu ne dade nasledstva u njoj ni jednu stopu, nego mu samo obeadati (je) u posed njemu" (Dela 7:5). Sadanje seme Abrahama moda osea istu neprimerenost kada kupuju ili iznajmljuju zemlju u vlasnitvo koja im je bila obeana za svoju linu batinu. Ali Bog zadrava Svoja obeanja. Mora doi dan kada e Abraham i svi koji su razumeli da se ta obeanja odnose na njih, biti nagraeni. Jev.11:13,39,40 dovodi smisao u na pravac:-

"U veri svi su oni umrli, a da nisu dobili obeano, jer je Bog za nas predvideo neto bolje, da oni bez nas ne dou do savrenstva". Svi istinski vernici e dakle biti nagraeni u istom trenu vremena, tj. u poslednjem danu na sudu (2Tim.4:8; Mt.25:31-34; 1Pet.5:4). Sledi, da moraju postojati da bi im se sudilo, Abraham i ostali koji su znali ta obeanja moraju biti vaskrsnuti pre suda. Ako oni nisu sada primili obeanja oni e to jedino moi nakon svog uskrsnua i suda za Hristova povratka, nema nikakve alternative nego prihvatiti da su oni nalik Abrahamu sada nesvesni, ekajui Hristov dolazak; ipak obojeni stakleni mozaici u crkvama irom cele Evrope poznato je prikazuju Abrahama kako je sada na nebu, uivajui u nagradi koja mu je obeana za ivot u veri. Na hiljade ljudi za stotine godina su defilirali kraj tih slika, religiozno prihvatajui takve ideje. Da li e ti imati biblijski osnovanu hrabrost istupiti iz reda ? SEME Kao to je objanjeno u Studiju 3.2, obeanje o semenu se u biti odnosi na Isusa, a zatim, na one koji su "u Hristu" i stoga se takoe ubrajaju u seme Abrahamovo:1) "Uiniu od tebe velik narod, i blagosloviu te i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji" (1Moj.12:2,3). 2) "Uiniu od sjemena tvojega da bude kao prah na zemlji; ako ko uzmoe izbrojati prah na zemlji, moi e izbrojiti i sjeme tvojesvu zemlju to vidi tebi u dati i sjemenu tvojemu do vijeka" (1Moj.13:15,16). 3) "Pogledaj na nebo i prebroj zvijezde, ako ih moe prebrojititako e biti sjeme tvojesjemenu tvojemu dadoh zemlju ovu" (1Moj.15:5,18). 4) "Dausjemenu tvojemu nakon tebezemlju Hanansku u dravu vjenu, i biu im Bog" (1Moj.17:8). 5) "Sjeme tvoje (u) veoma umnoiti, da ga bude kao zvijezda na nebu i kao pijeska na brijegu morskom; i naslijedie sjeme tvoje vrata neprijatelja svojih. I blagoslovie se u sjemenu tvojem svi narodi na zemlji" (1Moj.22:17,18). I opet, Abrahamovo razumevanje o "sjemenu" bee napredno proireno:1) Prvo bilo mu je jasno reeno da e nekako imati jedan izvanredan broj potomaka, i da e kroz njegova "sjemena" itava zemlja biti blagoslovljena. 2) Kasnije mu je bilo reeno da e imati seme koje e doi do toga da e ukljuivati mnogo ljudi. Ovi ljudi e provesti ivot veni, zajedno s njim u zemlji u koju je pristigao, tj. Hananu 3) Bee mu reeno da e se njegovo seme umnoiti poput zvezda na nebu. To mu je moglo sugerisati da e imati mnogo duhovnih potomaka (Zvezda na nebu) kao i mnogo prirodnih ("kao praha na zemlji").

4) Predhodna obeanja su bila podvuena s dodatnim uverenjem da mnotvo ljudi koji e postati deo semena mogu imati lini odnos s Bogom. 5) Seme e odneti pobedu protiv svojih neprijatelja. Primeti da seme treba doneti "blagoslov" da bude dostupan svim ljudima iz svih krajeva zemlje. U Bibliji ideja o blagoslavu je esto povezana s opratanjem greha. Na kraju, ovo je najvei blagoslov koji moe ikad poeleti jedan ljubitelj Boga. Tako mi itamo stvari kao: "Blago onome, kome je oprotena krivica" (Ps.32:1); "aa blagoslovna" (1Kor.10:16), opisujui au vina koja predstavlja Hristovu krv, kroz koju je oprotaj mogu. Jedini potomak Abrahama koji je doneo oprost greha svetu je, dakako, Isus, i komentar Novog zaveta o obeanjima Abrahamu opskrbljuje sigurnu podrku:"Ne kae (Bog): i potomcima , kao mnogima (tj. u mnoini), nego kao jednom (u jednini): i tvom potomku, koji je Hristos" (Gal.3:16). "zavjeta koji uini Bog s oevima vaijem govorei Avramu: i sjemenu tvojemu blagoslovie se svi narodi na zemlji. Vama najprije Bog podie sina svojega Isusa (tj. sjemena) i posla ga da vas blagosilja da se svaki od vas obrati od pakosti svojijeh" (Dela 3:25,26 Karadi). Primeti ovde kako Petar citira i tumai 1Moj.22:18:Seme = Isus Blagoslov = oprost greha Obeanje da e Isus, seme, odneti pobedu protiv svojih neprijatelja sada se skladnije uklapa u mesto ako se ovo ita u vezi s njegovom pobedom nad grehom najveim neprijateljem Boijeg naroda, stoga i Isusa, takoe. PRIDRUIVANJE SEMENU Do sada treba biti jasno da us osnovni elementi hrianskog evanelja bili shvaeni os Abrahama. Ali ova bitna obeanja bila su dana Abrahamu i njegovom semenu, Isusu. to je s ostalima? ak i fiziko poreklo od Abrahama nee nekog direktno uiniti delom tog odreenog semena (Jv.8:39; Rim.9:7). Nekako mi moramo postati prisni deo Isusa, tako da se obeanja semenu podele nama isto tako. Ovo je putem krtenja u Isusu (Rim.6:3-5); esto itamo o krtenju u njegovo ime (Dela 2:38; 8:16; 10:48; 19:5). Gal.3:27-29 nije moglo nainiti jasniju misao:"Koji ste (tj. samo koji ste!) god u Hristu krteni, Hristom se zaodjenuste. Nema vie: Jevrejin-Grk (tj. nejevreji)! Nema vie: rob slobodnjak! Nema vie : muko ensko! Svi ste vi Jedan (kroz bivanje) u Hristu Isusu! Ako li ste Hristovi (kroz baptizam u njemu), onda ste Abrahamovo potomstvo, batinici po obeanju".

- Obeanje o venom ivotu na zemlji, putem primanja "blagoslova" oprotenja kroz Isusa. Putem baptizma u Hristu, semenu, mi delimo obeanja dana njemu; tako Rim.8:17 nas naziva "subatinici Hristovi". Seti se da blagoslov treba doi na ljude iz svih krajeva zemlje, kroz seme; i da seme treba postati rasprostranjena irom sveta, grupa ljudi poput peska na obali i zvezda na nebu. Sledi da je ovo zbog njihova pre svega primanja blagoslova kako bi oni mogli postati seme. Tako (pojedinano) seme "kazivae se za Gospoda rodu potonijemu" (tj. mnogo ljudi; Ps.22:30). Mi moemo saeti dva struka obeanja dana Abrahamu: (1) ZEMLJA Abraham i njegovo seme, Isus, i oni koji su u Njemu e batiniti zemlju Hanana s proirenjem na celu zemlju, i ivet e onde zauvek. U ovom ivotu oni je nee dobiti, nego e to biti u poslednjem danu, kad se Isus vrati. (2) SEME Ovo glavno je bio Isus. Kroz njega e gresi ("neprijatelji") oveanstva biti savladani, tako da e blagoslovi oprotaja biti dostupni irom sveta. Baptizmom u Isusovo ime postajemo deo semena. Ove se dve iste niti pojavljuju u novozavetnim propovedima, i ne iznenauje, da je esto zabeleeno da kad su ljudi uli njihovo uenje, tek su se onda baptizovali. Ovo je bio, i jeste nain kojim ova obeanja mogu biti upuena nama. Mi moemo sada shvatiti zato je , kao starac suoen sa smru, Pavle mogao opisati svoju nadu kao 'nadu Izraela' (Dela 28.20): istinska hrianska nada jeste izvorna jevrejska nada. Hristov komentar da "spasenje dolazi od Jevreja" (Jv.4:22) mora se takoe odnositi potrebi da se postane duhovni Jevrejin, kako bi se okoristili o obeanje o spasenju kroz Hrista koja su bila data jevrejskim ocima. Mi itamo da su rani hriani propovedali:1) "Evanelje o Carstvu Boijem i 2) o imenu Isusa Hrista" (Dela 8:12). Ovo su bile upravo iste dve stvari objanjene Abrahamu pod neto razliitim naslovima:1) Obeanje o zemlji i 2) Obeanje o semenu. Primeti usput da je "evanelje o carstvu Bojemu" i Isusa saeto kao "propoved(anje) Hrista" (Dela 8:5 up. s.12).I suvie esto se ovo uzima sa znaenjem "Isus vas ljubi ! Recite samo da verujete da je On umro za vas i vi ste spaeni!" Ali fraza "Hrist" jasno rezimira uenje brojnih stvari o njemu i njegova dolazea Carstva. Dobre vesti o

ovome Carstvu koje je bilo propovedano Abrahamu odigralo je veliku ulogu u ranom propovedanju evanelja. U Korintu, Pavle "je tri mjeseca hrabro raspravljao i uvjeravao o carstvu Bojem" (Dela 19:8)=; u Efezu je iao naokolo "propovedajui carstvo Boije" (Dela 20:25 Karadi), i njegov je labui pjev u Rimu bio isti, "Izlagao im je i svedoio o carstvu Bojemuiz Mojsijeva zakona i Proroka uvjeravao o Isusu" (Dela 28:23,31). Da je imalo toliko toga za govorenje pokazuje da osnovna poruka evanelja o Carstvu i Isusu nije bila tek stvar velenja "Veruj u Isusa". Boije otkrivenje Abrahamu je bilo detaljnije nego to, i stvari obeane njemu su temelj istinskog hrianskog evanelja. Mi smo pokazali da nas baptizam u Isusa ini deo semena i stoga valjane za batinu obeanja (Gal.3:27-29), ali sami baptizam nije dovoljan da zaradimo obeano spasenje. Mi moramo ostati u semenu, u Hristu, ako hoemo da primimo obeanja dana semenu. Krtenje je stoga samo poetak; mi smo uli u trku u kojoj trebamo trati. Ne zaboravi da biti tehniko seme Abrahama ne znai da smo i prihvatljivi Bogu. Izraelci su Abrahamovo seme na neke naine, ali to ne znai da mogu biti spaeni bez baptizma i prilagoavanja njihova ivota Hristu i primeru Abrahama (Rim.9:7,8; 4:13,14). Isus je rekao Jevrejima, "Znam: potomstvo ste Abrahamovo, a ipak traite da me ubijete Da ste deca Abrahamova, djela biste Abrahamova inili" (Jv.8:37,39), a to je bilo da ive ivotom vere u Boga i Hrista, obeanog semena (Jv.6:29). Seme mora imati obeleja svojih predaka. Ako emo mi biti istinsko seme Abrahama mi moramo stoga biti ne samo baptizovani nego takoe imati veoma stvarnu veru u Boija obeanja, kao to je imao on. Stoga je on nazvan "ocem svih vernika koji uz to idu stopama vjere jo neobrezana oca naeg Abrahama" (Rim :4:11,12). "Shvatite dakle (tj. istinski primite k srcu!): oni od vjere, to su sinovi Abrahamovi" (Gal.3:7). Istinska vera mora se pokazati u nekoj vrsti dela, inae, u Boijim oima, nije vera (Jak.2:17). Mi pokazujemo nae verovanje u ova obeanja koja smo prouili isprva s baptizmom, kako bi se ona mogli odnositi i na nas lino (Gal.3:27-29). Pa veruje li ti stvarno Boijim obeanjima? Ovo je pitanje s kojim se neprekidno moramo pitati tokom celog naeg ivota. STARI I NOVI ZAVET Treba biti oito meutim da obeanja Abrahamu rezimiraju Hristova evanelja. Druga glavna postava obeanja koja je nainio Bog bila su Jevrejima u kontekstu Mojsijevog zakona. Ova su navodila da ako su Jevreji bili pokorni ovom zakonu, onda e oni fiziki biti blagoslovljeni u ovom ivotu (5Moj.28). Nije bilo nikakvog direktnog obeanja venog ivota, u ovoj seriji obeanja, ili "zaveta". Tako vidimo da su bila nainjena dva "zaveta". 1) Abrahamu i njegovom semenu, obeavajui oprotaje i veni ivot u Carstvu Boijem kad se Hrist vrati. Ovo obeanje je isto tako bilo nainjeno u Edenu i Davidu. 2) Jevrejskom narodu u vreme Mojsija, obeavajui im mir i sreu u ovom sadanjem ivotu ako se pokoravaju zakonu koji je Bog dao Mojsiju.

Bog je obeao Abrahamu oprotenje i veni ivot u Carstvu, ali ovo je jedino bilo mogue kroz Isusovu rtvu. Iz ovog razloga mi itamo da je Hristova smrt na krstu potvrdila obeanja dana Abrahamu (Gal.3:17; Rim.15:8; Dan.9:27; 2Kor.1:20), stoga je njegova krv nazvana "krv novog zaveta" (Mt.26:28 Karadi). U spomen tome nama je Isus rekao da redovno uzimamo au vina, koja predstavlja njegovu krv, da nas podseti na ove stvari (vidi 1Kor.11.25): "ova aa novi je Savez (zavjet) u mojoj krvi" (Lk.22:20). Nema nikakva smisla u "lomljenju hleba" u spomen Isusu i njegovim delima ako mi ne shvatamo ove stvari. Isusova rtva je uinila oprotenje i veni ivot u Boijem Carstvu moguim; on je stoga uinio obeanja Abrahamu sigurnim; on je bio "jamac boljeg saveza" (Jev.7:22). Jev.10:9 govori o Isusu da "Dokida prvo (zavetovanje) da uspostavi drugo". Ovo pokazuje da kad je Isus potvrdio obeanje Abrahamu, on je ukinuo jedan drugi zavet, to je bio zavet dan kroz Mojsija. Ve citirani stihovi o Isusu koji potvruju novi zavet s njegovom smru, impliciraju da je postojao jedan stari zavet koji je on ukinuo (Jev.8:13). Ovo znai da iako je zavet koji se tie Hrista nainjen prvi, nije potpuno stupio na snagu sve do njegove smrti, stoga je nazvan "novi" zavet. Namena "staroga" zaveta nainjena kroz Mojsija je bila da se pokae prema Isusvom delu, i da istakne vanost vere u obeanja koja se tiu Hrista. (Gal.3:19,21). Obrnuto, vera u Hrista potvruje istinitost zakona koji je dan Mojsiju (Rim.3:31). Pavle zanimljivo rezimuje: "Tako nam je Zakon bio nadzirateljem sve do Krista da se po veri opravdamo" (Gal.3:24).Iz ovog razloga je zakon Mojsijev bio sauvan, i jo uvek je koristan za nae prouavanje. Ove stvari nije lako shvatiti u prvom itanju; mi moemo saeti sledee.Obeanje o Hristu nainjeno Abrahamu Novi zavet. Obeanja Izraelu povezana sa zakonom dana Mojsiju Stari zavet. Isusova smrt. Ukinue Starog zaveta (Kol.2:14-17). Novi je zavet stupio na snagu. Iz ovog razloga stvari kao desetak, dranje subote itd., koje su bile deo Starog zaveta, sada nisu potrebna vidi Studij 9.5. Novi e zavet biti uinjen s prirodnim Izraelom kada se oni pokaju i prihvate Hrista (Jer.31:31,32; Rim.9:26,27; Jez.16:62; 37:26), iako, svakako, bilo koji Jevrej koji to uini sada i krsti se u Isusa, moe odmah pristupiti Novom zavetu (u kojem nema razlike Jevrejin/nejevrejin Gal.3:27-29). Istinsko procenjivanje ovih stvari tera nas da shvatimo sigurnost Boijih obeanja. Skeptici su nepravedno okrivili hrianske propovednike o nedavanju pozitivne poruke. Pavle je odgovorio da zbog Boijeg potvrivanja Svojih obeanja na raun Hristove smrti, nada o kojoj su govorili nije bila stvar 'dodirni i idi', ve sasvim jasna ponuda: "Bog je svjedok: naa rije (propovedanja) vama nije Da! i Ne! jer Sin Boji, Isus Krist, koga mivama navijestismo nije bio Da! i Ne! nego u njemu bijae Da!. Doista, sva obeanja Boja u njemu su Da!. (i u njemu (Karadi)) Amen" (2Kor.1:17-20).

Sigurno ovo minira stav: 'Pa, pretpostavljam, tu moe biti neke istine u svemu tome?'.

3.5 Obeanje Davidu

David kao i Abraham i mnogo drugih primalaca Boijih obeanja, nisu imali lak ivot. On je odrastao kao najmlai sin velike obitelji koje je, u Izraelu 1000 p.n.e., znailo uvanje ovaca i obavljanje poslova svojih prilino efovski raspoloenih starijih braa (1Sam.15-17). Za ovo vreme upoznao je nivo vere u Boga kojem se mali broj ljudi do tada pribliilo. Doao je dan kada se Izrael suoio s konanim izazovom svog nasrtljivog komije , Filistejom; bejahu izazvani na borbu protiv diva Golijata , filistejskog prvaka, za taj me mogli su izabrati jednog jedinog oveka a ko pobedi vladat e nad pobeenima. Boijom pomou David je pobedio Golijata koristei praku, ime je zaradio ak veu slavu nego njihov kralj (Saul). "Ljubomora je okrutna poput groba" (Pesma 8:6 (izv.tekst), te rei koje su dokazane za istinite Saulovim proganjanjem Davida sledeih 20 godina, gonei ga poput pacova po pustinji junog Izraela. Konano je David postao kralj, i da bi pokazao svoju zahvalnost Boijoj ljubavi prema njemu za vreme svoje ivotne pustoi, odluio je izgraditi Mu hram. Boiji odgovor je bio da e Davidov sin, Solomon, izgraditi hram i da je Bog hteo izgraditi kuu Davidu (1Sam.7:4-13). Onda je sledilo detaljnije obeanje koje prilino ponavlja ono ta je bilo reeno Abrahamu, i koje je isto tako popunilo neke druge detalje:"Kad se navre dani tvoji, i poine kod otaca svojih, podignuu sjeme tvoje nakon tebe, koje e izai iz utrobe tvoje, i utvrdiu carstvo njegovo. On e sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiu prijesto carstva njegova dovijeka. Ja u mu biti otac, i on e mi biti sin: ako uini to zlo, karau ga prutom ljudskim i udarcima sinova oveijih. Ali milost moja nee se ukloniti od njega kao to sam je uklonio od Saula, kojeg uklonih ispred tebe. Nego e tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto e tvoj stajati dovijeka" (v.12-16). Iz naih prethodnih studija mi bi oekivali da "sjeme" bude Isus. Njegov opis kao sin Boiji (2Sam.7:14) potvruje ovo, kao i mnogo drugih primera u drugim delovima Biblije: "Ja sam izdanakDavidov" rekao je Isus (Otk.22:16). Isus "po telu roen(om) iz Davidova potomstva" (Rim.1:3). "Od njegovog (Davidovog) potomstva Bog je shodno obeanju podigao izrailju Spasitelja Isusa" (Dela 13:23). Aneo je rekao devici Mariji o njenom sinu, Isusu: "dae mu Gospod Bog presto njegovog oca (predaka) Davida ,i njegovom carstvu nee biti kraja " (Lk.1:32,33). Ovo pokazuje obeanje Davidova semena, u 2Sam.7:13, na Isusa. Sa vrsto identifikovanim semenom, Isusom brojni detalji sada postaju znaajniji:-

1) SEME "Seme tvojekoje e izai iz utrobe tvoje Ja u mu biti otac, a on e mi biti sin", "od poroda tvojega posadiu na prijestolu tvojemu" (2Sam.7:12,14, Ps.132:11). Isus, seme, trebao je biti doslovni, telesni potomak Davidov, a ipak imati Boga za svoga Oca. Ovo jedino se moglo postii putem devianskog roenja opisanom u Novom zavetu; Isusova majka je bila Marija, potomak Davidov (Lk.1:32), ali on nije imao ljudskog oca. Bog je udesno delovao nad Marijinom utrobom putem Svetog Duha kako bi ona zaela Isusa, i tako je aneo rekao: "zato e edo biti sveto, Sin Boiji" (Lk.1:35)."Djeviansko roenje" je bilo jedini nain kojim se ovo obeanje Davidu moglo tano ispuniti. 2) KUA "On e sazidati dom imenu mojemu" (2Sam.7:13) pokazuje da e Isus izgradditi hram Bogu oboje doslovni i duhovni. Jez.40-48 opisuje kako e se u hiljadu godina (prvih 1000 godina Boijeg Carstva nakon Hristova povratka na zemlju) izgraditi hram u Jerusalimu. Boiji je "dom" tamo gde Mu je volja iveti, a Is.66:1,2 nam kae da e On doi da ivi u srcima ljudi koji su pokorni Njegovoj rei. Isus dakle gradi duhovni hram za obitavanje Bogu, izgraen od istinskih vernika. Opisi o Isusu kao o temeljnom kamenu Boijeg hrama (1Pet.2:4-8) i od hriana kao kamenje hrama (1Pet.2:5) sada dolaze na mesto. 3) PRESTO "Utvrdiu prijesto carstva njegova (Hristova) dovijekadom (Davidov) tvoj i carstvo tvojei prijesto e tvoj stajati dovijeka" (2Sam.7:13,16 up. Is 9:6,7). Hristovo e Carstvo stoga biti osnovano na Davidovom kraljevstvu Izraela; to znai da e dolazee carstvo Boije biti ponovno ureenje kraljevstva Izraela vidi Studij 5.3 za vie o ovome. Da ispuni ovo obeanje, Hrist mora vladatii na Davidovu "prijestolju", ili mestu upravljanja. To je doslovno u Jerusalemu. To je jo jedan dokaz da se carstvo mora uspostaviti ovde na zemlji kako bi se ispunila ova obeanja. 4) CARSTVO "Nego e tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje dovijeka pred tobom" (2sam.7:16) sugerie da e Davidi svedoiti ureenju Hristova vena kraljevanja.. Ovo je stoga bilo jedno indirektno obeanje da e on biti uskrsnut za Hristov povratak kako bi mogao videti vlastitim oima uspostavljanje carstva irom sveta, i kako Isus upravlja iz Jerusalima. Ove stvari koje su bile obeane Davidu su svakako bitne za razumevanje. David je radosno govorio o ovim stvarima kao "zavjet vjeanto je sve spasenje moje i sva elja moja" (2Sam.23:25). Ove stvari se takoe tiu naeg spasenja; radovanje u njima treba isto tako biti sva naa elja. Tako opet poenta je nainjena da su ovi nauci vani. Tragedija je to hrianstvo nauava doktrine koje bezuvetno protivree ovim udesnim istinama: Ako je Isus fiziki "preegzistirao", tj. postojao kao osoba pre nego to je roen, onda besmislenim ini obeanja da e Isus biti Davidovo "seme", ili potomak.

Ako e Boije carstvo biti na nebu, onda Isus ne moe ponovo uspostaviti Davidovo kraljevstvo Izraela, niti e moi upravljati s Davidova "prestolja" ili mesta vladavine. Ove su stvari bile doslovno na zemlji, stoga njihovo preureenje mora biti na istom mestu.

ISPUNJENJE U SOLOMONU Davidov je doslovni sin, Solomon, ispunio neki deo obeanja Davidu. On je izgradio hram Bogu (1Car.5-8), i imao je veoma napredno kraljevstvo. Odasvud su narodi slali predstavnike da odaju ast Solomonu (1Car.10), i bilo je velikog duhovnog blagoslova od upotrebe hrama. Solomonova vladavina je stoga pokazivala k mnogo veim ispunjenju obeanja Davidu koje e biti vieno u Hristovom carstvu. Neki su tvrdili da su obeanja Davidu bila potpuno ispunjena u Solomonu, ali ovo nije doputeno od sledeeg: Obilje novozavetnih dokaza pokazuju da "seme" bee Hrist a ne Solomon. David ini se da je povezao obeanja Boga s onim datim Abrahamu (1Dnev.17:27=1Moj.22:17,18). Kraljevstvo "semena" trebalo je biti veno Solomonovo nije bilo. David je spoznao da se obeanja tiu venog ivota, to je iskljuivalo svaku preporuku na njegovu neposrednu porodicu. "Ako i nije taki dom moj pred Bogom, ipak je uinio zavjet vjean sa mnom" (2Sam.223:5). Davidovo seme je Mesija, Spasitelj od greha (Is.9:6,7; 22:22; Jer 33:5,6,15 Jv.7:42). Ali Solomon se kasnije otklonio od Boga (1Car.11:1-13; Nem.13:26) zbog svog braka s onima izvan nade Izraela.

Osvrt 9: Unitenje neba i zemlje (Otk.21:1; 2Pet.3:6-12).

Boija je namera da uredi Svoje Carstvo ovde na zemlji (vidi Studij 5), nezamislivo je da bi On unitio ovu doslovnu planetu, i Studij 3.3 je dokazao da je On stalno obeavao da nee uiniti tako neto. Gornji primeri o unitenju neba i zemlje moraju se shvatiti figurativno. Pasus iz Petra pokazuje slinosti izmeu osude zemlje u Nojevo vreme i onog ta e se dogoditi u "dan Gospodnji" u budunosti. "ondanji svet propade vodom potopljen. A sadanji nebesa i zemlja(su) pohranjena za oganj i uvaju se za Dan suda" (2Pet.3:6,7). Petar ukazuje na kontrast izmeu vode koja je bila sredstvo unitenja u Nojevo vreme, i ognja koji e biti upotrebljen kod drugog dolaska. "Nebesa i zemlja" Nojevog vremena nisu bili doslovno uniteni - "svako tijelo" greno bee uniteno (1Moj.7:21; up 6:5,12). 'Nebo i zemlja' se stoga odnose na sistem stvari ili na ljudsku organizaciju. Oni koji pogreno shvataju ovaj pasus skloni su prevideti unitenje 'neba' o kom se govori. To se ne moe uzeti za doslovno ono je Boije mesto obitavanja (Ps.123:1),

gde nema nikakve grenosti (Av.1:13; Ps.65:4,5), i koje objavljuje Boiju slavu (Ps.19:1). Ako se ono odnosi na neto figurativno, takoe mora i 'zemlja'. Sledei pasusi pokazuju kako se 'nebo i zemlja' u drugim delovima Biblije uzimaju doslovno, nego vie govore o sistemu stvari na zemlji: ne

-"Pogledah na zemlju, a gle bez oblija je i pusta; i na nebo, a svetlosti njegove nemaJer ovako govori Gospod: sva e zemlja (Izraela) opustjetiZato e tuiti zemlja, i nebo e gore potamnjeti" (Jer.4:23-28). Ovo je prorotvo osude koje imaju doi na 'nebo i zemlju' dravu i narod Izraela, zbog koje e oni (ne doslovno nebo i zemlja) tuiti. -Mojsije je ranije oslovio itav Izrael: "Sluaj, nebo, govoriu; i zemlja neka uje govor usta mojih (5Moj.32:1). Istaknuto je da je tu bilo dve kategorije ljudi kojima je govorio: 1) "starjeine od plemena" i 2) "sav zbor Izrailjev" (5Moj.31:28,30). Stareine se onda izjednauju s 'nebom' i obini ljudi sa 'zemljom'. -Izaija je zapoeo svoje prorotvo slinim stilom: ujte, nebesa i sluaj, zemljoujte rije Gospodnju, knezoviposluajte zakon Boga naega, narode" (Is.1:2,10). I opet postoji pararela izmeu neba i vladara; i izmeu zemlje i naroda. -"(On) Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu" (Ps.50:4). Ovo govori samo za sebe. -"I potreu sve narodeja u potresti nebo i zemlju" (Agej 2:7,21) ovo takoe. -"Jer je opojen na nebu ma moj, evo, sii e na sud na EdomceMa je gospodnji pun krvijer Gospod imaveliko klanje u zemlji Edomskoj" (Is.34:5,6). 'Nebo' je ovde izjednaeno s Edomom; predhodno prorotvo "sva e se vojska nebeska rastopiti" (Is.34:4) se stoga odnosi na unitenje Edoma. -Nebo i zemlja spomenuti kako se razaraju u Is.13 govori o narodu Vavilona. U seriji iskaza o Vavilonu mi itamo da e Bog "zatresti nebo, i zemlja e se pokrenuti sa svog mjestaI bie kao srna poplaenasvak e gledati za svojim narodom, i svak e bjeati u svoju zemlju" Is.13:13,14). Beanje neba i zemlje je tako izjednaeno s onim od ljudi. Jev.9:26 govori o "svretku vekova" kao da nastaje u I veku n.e. u smislu da je onda zavavao jevrejski svet. Sa svim ovim vrsto pri pameti, za oekivanje je da e se novozavetni primeri o novom nebu i zemlji o Hristovom povratku ticati novog sistema stvari koje e biti ureeno kad doe Carstvo Boije. Poblie ispitivanje 2Pet.3 potvruje to. Opisujui kako e sadanje 'nebo i zemlja' zavriti, s.13 nastavlja: "Ta po obeanju njegovu iekujemo nova nebesa i zemlju novu, gdje pravednost prebiva". Ovo citira Njegovo obeanje u Is.65:17: "Jer, gle, ja u stvoriti nova nebesa i novu zemlju". Ostatak Is.65 nastavlja s opisom ovog novog sistema stvari kao savreno stanje ovde na ovoj zemlji.

"Jer gle, ja u stvoriti Jerusalim da bude veseljeNee oni graditi a drugi se naselitidijete (e) umirati od sto godina (tj. ivotni vek e biti povean)Vuk i jagnje zajedno e pasti" (Is.65:18-25). Ovi blagoslovi jasno se tiu Boijeg dolazeeg Carstva na zemlju novo 'nebo i zemlja' koje e zameniti sadanje jadno stanje.

Osvrt 10: Tvrdnje 'Britanskog izraelizma'

Ideja je bila izneta od onih H.W. Armstrong-ova kova 'Plain Truth' organizacije da su obeanja Abrahamu ispunjena u britanskom i amerikom narodu, koji , tvrdi se, su plemena Efrema i Manasije. lanovi pokreta 'britanskih Izraelaca' veruju da kraljevi i kraljice Engleske vode poreklo kroz liniju Jude koja je poela s kraljem Davidom. Da bi opravdali svoje teorije, morali su zakljuiti da su Jevreji odbaeni kao Boiji narod i da su umesto njih izabrani Britanci. Ako je bilo praeno izlaganje Studija 3, treba biti jasno da biblijski ove tvrdnje nisu ni kojim nainom opravdane. Sledee su tek nekoliko od mnogih dodatnih poenti koje se mogu nainiti: -Sva ljudska bia su jednako pod kletvom greha (Rim.3:23), i stoga Hrist je umro da bi omoguio ljudima iz svih naroda priliku spasenja. Iz bilo koje nacionalne pozadine da smo je nevano ako smo baptizovani u Hristu i postali deo duhovnog Izraela (Gal.3:27-29). Nama je zapoveeno propovedati evanelje svim narodima, baptizujui one pojedince koji veruju u njega (Mk.16:15,16); tako novi se Izrael sastoji od ljudi iz svih naroda, ne samo britanskog. -Vrlo je teko dokazati poreklo britanskog i amerikog naroda, oni su meavina ljudi iz mnogih delova sveta. Samo zato jer je neko roen u tim zemljama ne znai da su oni Boiji izabran narod. -Britanski Izraelci tvrde da su blagoslovi Abrahamovom semenu ispunjeni u britanskom narodu, bez obzira na njihovu pokornost Bogu. Ovo ide nasuprot ponavljanom naelu da su Boiji blagoslovi uslovljeni pokornou. Celo 3Moj.26 i 5Moj28 ocrtava blagoslove koje e doi nad Izrael ako oni budu bili pokorni Njegovoj rei, i kletve koje e ishoditi iz njihove neposlunosti. Tvrditi da je Bog dao Britaniji blagoslove bez obzira na njihovu pokornost Njegovoj rei, i esto uprkos njihovoj izrazitoj nepokornosti njoj, sigurno vri nasilje nad uslovima pod kojima Bog nudi ove blagoslove. -Implikacija da je Bog odbacio Svoj narod Izraelce i da ih je zamenio britanskim prkosi pasusima poput Rim.11:1,2: "da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga. Jer i ja (Pavle) sam Izraeljac od Avramovog potomstvaBog nije odbacio svoj narod". -Kraljevstvo Boije je bilo kraljevstvo Izraela u prolosti (2Dnev.9:8). Bilo je srueno zbog njihove nepokornosti, ali e kraljevstvo biti preureeno (Jez.21:25-27). Kraljevstvo e se vratiti Jerusalimu (Mih.4:8) kada e Isus vladati onde na Davidovom prestolju (Lk.1:32).

-Trenutno razasuti ljudi Izraela e se okupiti iz raznih delova zemlje gde su bila razasuti: "ja u uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koji otidoei doveu ih u zemlju njihovu. I nainiu od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevijem" (Jez.37:21,22). Ovo se ispunjava u obliku prirodnih Jevreja koji se vraaju njihovoj zemlji; potpuno ispunjenje toga e biti u Kraljevstvu, koje sadanji povratak Izraela svojoj zemlji ukazuje da mora uskoro doi. Fusnota: Oni lino zainteresovani za ovu temu mogu dobiti besplatnu brouru, 'British Israelism Examined', dostupnu od izdavaa.

STUDIJ 3: Pitanja
1. Koje Boije obeanje predvia stalni sukob izmeu greha i pravdnoga? a) Obeanje Noju b) Obeanje u Edenu c) Obeanje Davidu d) Obeanje Abrahamu. 2. Koji od sledeih iskaza su istiniti o obeanja u Edenu? a) Seme zmije je Lucifer b) Hrist i pravednici su enino seme c) Seme zmije je bilo privremeno ranjeno od Hrista d) Seme ene je bilo zgnjeeno Hristovom smru. 3. Gde e Abrahamovo seme iveti zauvek? a) Na nebu b) U gradu Jeruslimu c) Na zemlji d) Neko na nebu neko na zemlji. 4. ta je od sledeeg bilo obeano Davidu? a) Da e njegov veliki potomak vladati zauvek b) Da e njegovo 'seme' imati Kraljevstvo na nebu c) Da e seme biti Boiji sin d) Da e njegovo seme, Isus, iveti na nebu pre roenja na zemlji. 5. Kako moemo postati Abrahamovo seme? 6. Da li e zemlja ikad biti unitena? 7. Kako Boija obeanja dokazuju tvoj odgovor na pitanje 6 ? 8. Objasni obeanje u Edenu iz 1Moj.3:15.

STUDIJ 4

BOG I SMRT

4.1 Ljudska priroda

Veina ljudskih bia ini se da provode malo vremena razmiljajui o smrti, ili o svojoj vlastitoj prirodi, koja je osnovni razlog smrti. Ovakavo pomanjkanje samosipitivanja vodi pomanjkanju samospoznaje, i stoga ljudi plove kroz ivot , donosei odluke saglasne diktatima svojih vlastitih prirodnih elja. Postoji odbijanje iako teko prikriveno da se prihvati injenica da je ivot tako kratak i da e skoro beskonanost smrti biti nad nama. "Ta ta je va ivot ? Daak ste to se naas pojavi i zatim nestane". "Jer emo doista pomrijeti, i jesmo kao voda koja se prospe na zemlju i vie se ne moe skupiti". "Kao trava, koja rano vene, ujutru (naa mladost) cvijeta i uvene, uvee se pokosi i sasui" (Jak.4:14; 2Sam.14:14; Ps.90:5,6). Mojsije, istinski obziran ovek , prepoznao je to, i obratio se Bogu: "Naui nas tako brojiti dane nae, da bi smo stekli srce mudro" (Ps.90:12). Dakle, s obzirom na kratkou ivota, trebamo uiniti nae sticanje mudrosti prioritetom broj jedan. Ljudska je reakcija na beskonanost smrti razliita. Neke kulture su pokuale uiniti smrt i pogrebe kao deo ivota, da olakaju oseaj gubitka i konanosti. Veina onih koji nose ime 'hriani' su zakljuili da ovek ima 'besmrtnu duu' ili kakav elemenat besmrtnosti u njima koji nadivljava smrt, odlazei u neko mesto nagrade ili kazne nakon toga. Smrt je najosnovniji problem i tragedija ljudskog iskustva, za oekivanje je da se ljudski um veoma uvebao u olakavanju duevnih udara; stoga su nastali itavi nizovi lanih teorija o smrti i samoj ljudskoj prirodi.. Kao i uvek, one se moraju ispitati uz Bibliju kako bi se nala stvarna istina oko ove bitne teme. Treba upamtiti da je prva prava la zabeleena u Bibliji ona od zmije u Edenskom vrtu. Protivno Boijoj jasnoj izjavi da e ovek umreti ako zgrei (1Moj.2:17), zmija je tvrdila: "neete vi umrijeti" (1Moj.3:4). Ovaj pokuaj negiranja konanosti i celinu smrti je postalo obeleje svih lanih religija: Oito je, pogotovo u ovoj sferi, da jedno lano uenje vodi drugom, i drugom, i drugom. Obrnuto, jedan deo istine vodi drugome, kao to je

pokazano u 1Kor.15.13-17. Ovde Pavle skae s jedne istine na drugu (primeti ("akoakoako"). Da shvatimo nau istinsku prirodu, trebamo razmatrati ta Biblija kae o stvaranju oveka. Zapis je u jednostavnom govoru, koji, ako se uzme za doslovno, ostavlja nas bez ikakvog dvoumljenja o tome ta smo mi tano po prirodi (vidi osvrt 18 o doslovnosti Postanka). "Stvori Gospod Bog ovjeka od praha zemaljskogzemlju od koje si (Adame) uzet; jer si prah, i u prah e se vratiti" (1Moj.2:7; 3:19). Ovde nema apsolutno nikakvog nagovetaja da ovek ima ikakvu uroenu besmrtnost; nema nikakva njegova dela koja e i dalje opstati nakon smrti. Postoji izrazito biblijsko isticanje injenice da je ovek u osnovi sastavljen tek od praha: "mi smo kao" (Is.64:8); "ovjek (je) od zemlje, zemljan" (1Kor.15:47); ljudima "je temelj na prahu" (Jov 4:19); "i ovjek bi se povratio u prah" (Jov 34.14,15). Abraham je priznao da je bio tek "prah i pepeo" (1Moj.18:27). Odmah nakon prestupa Boije zapovesti u Edenu: "Bog izagnaovjekada ne prui ruke svoje i uzbere i s drveta od ivota, i okusi, te do vjeka ivi" (1Moj.3:23,24,22). Ako je ovek imao ikakvog besmrtnog elementa prirodno unutar sebe, ovo bi bilo nepotrebno. USLOVLJENA BESMRTNOST Stalno ponavljana poruka evanelja je da ovek moe iznai nain da dobije veni ivot i besmrtnost kroz Hristova dela. Poto je to jedina vrsta besmrtnosti o kojoj govori Biblija, sledi da je ideja o nekoj venosti svesnog paenja za greke bez biblijske podrke. Jedini nain sticanja besmrtnosti je kroz pokornost Boijim zapovestima, i oni koji su tako pokorni e provesti besmrtnost u stanju savrenstva nagrada pravednicima. Sledei pasusi trebaju biti dovoljan dokaz da je ova besmrtnost uslovljena, i nije neto to prirodno posedujemo: "(Hrist) koji uini da zasja ivot i neraspadljivost - po evanelju (2Tim.1:10; 1Jv.1:2). "ako ne jedete tela Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, nemate ivot u sebi (tj.uroeno u vama)! Ko jede moje telo i pije moju krv ima ivot veni, i ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan" da mu dam ovaj "vjeni ivot" (Jv.6:53,54). Hristovo izlaganje kroz Jv.6 je da je on "hleb ivota", i da jedino kroz ispravni odziv njemu moe tu biti bilo kakve nade o besmrtnosti (Jv.6:47,50,51,57,58). "Bog nam je (vernicima) dao ivot veni i ovaj ivot je u njegovom Sinu" (1Jv.5:11). Nemoe biti nikakve nade o besmrtnosti za one koji nisu "u Hristu". Jedino kroz Hrista je besmrtnost omoguena: On "Zaetnik (venog) ivota" (dela 3.15) - "postade svima koji su mu posluni zaetnik venog spasenja" (Jev.5:9). Besmrtnost za ljude je dakle nastala iz dela Hristova. Istinski vernik trai besmrtnost, i bit e nagraen za to darom venog ivota neto to on prirodno ne poseduje (Rim.2:7, 6:23; Jv.10:28). Nae smrtno telo treba "da se obue u besmrtnost" o Hristovom povratku (1Kor.15:53); ova besmrtnost je neto obeano, ne sada posedovano (1Jv.2:25).

 Jedino Bog ima svojstvenu besmrtnost (1Tim.6:16).

4.2 Dua
U svetlu prethodnog treba biti nezamislivo da ovek ima 'besmrtnu duu' ili ikakvog besmrtnog elementa prirodno unutar sebe. Sada emo pokuati razjasniti zabunu koja okruuje re 'dua'. Hebrejska i grka re koje su prevedene 'dua' u Bibliji ('nefe' i 'psiha' ) isto tako su prevedene na sledee naine:TELO, DAH, BIE, SRCE, UM, OSOBA, SEBE (SAM) 'Dua' se dakle odnosi na osobu, telo ili sebe. uveno 'Save Our Souls' (S.O.S.) jasno znai 'Spasite nas smrti !' 'Dua' si dakle 'ti', ili skup svih stvari koje sainjavaju osobu. Razumljivo je, stoga, da mnoge dananje verzije Biblije (pr.N.I.V.) retko koriste re 'dua', prevodei je umesto toga sa 'ti' ili 'osoba'. ivotinje koje je Bog stvorio su nazvane "ive due sve ive due" (1Moj.1:20,21). Hebrejska re prevedena "dua" ovde 'nefe', koja je takoe prevedena 'dua'; na primer u 1Moj.2:7: "i posta ovjek dua iva". Tako ovek je 'dua', isto kao to su i ivotinje 'due'. Jedina razlika izmeu ljudskog roda i ivotinja je ta da je ovek duevno superiorniji od njih; on je stvoren po fizikom obliku Boijem (1Moj.1:26; vidi studij 1.2), i neki su ljudi pozvani poznavanju evanelja s kojim im je nada o besmrtnosti otkrivena (2Tim.1:10). to se tie nae osnovne prirode i prirode nae smrti, nema nikakve razlike izmeu oveka i ivotinje:"Jer to biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva (primeti duplo isticanje); kako gine ona tako ginu i oni i ovjek nita nije bolji od stoke Sve (tj. ovek i ivotinja) ide na jedno mjesto (u grob); sve je od praha i sve se vraa u prah" (Pro.3:19,20). Nadahnuti pisac 'Propovednika' se molio da Bog pomogne ljudima da shvate ovu teku injenicu: da mogu videti "da su kao stoka" (Pro.3:18). Stoga je za oekivanje da e mnogi ljudi nai ovu injenicu teku za prihvaanje; dakako, moe biti poniavajue shvatiti da smo po prirodi tek ivotinje, proivljavajui iste nagone samoodranja, opstanka najsposobnojih i raanja. Prevod N.I.V. Pro.3:18 kae da bog 'testirs' oveka time to ga tera uvideti da je tek ivotinja; tj. oni koji su dovoljno ponizni bie Njegov istinski narod i shvatie istinitot toga, ali oni koji nisu e pasti na tom 'testu'. Filozofija humanizma ideja da su ljudska bia od vrhovne vanosti i vredosti se tiho rairila svetom za vreme dvadesetog veka. Poprilian zadatak je oistiti nae razmiljanje od uticaja humanizma. Jasne rei Ps.39:5 su od pomoi: "Ba je nita svaki ovjek iv". "(Nije) ovjeku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim" (Jer.10:23). Jedna od najosnovnijih stvari koje znamo je da sva ljudska tela zaista sve "ive due" konano umiru. 'Dua', dakle, umire; to je upravo protivno neemu to je besmrtno. Nije iznenaujue to da su oko treine svih upotreba rei prevedenih 'dua' u Bibliji povezane sa smru i unitenjem due. Sama injenica da se re 'dua' koristi na ovaj nain pokazuje da ona ne moe biti neto to je neunitivo i besmrtno:-

"Koja dua zgrijei ona e poginuti" (Jez.18:4). Bog moe unititi duu (Mt.10:28). Drugi primeri da se due unitavaju su: Jez.22:27; Pri.6:23; 3Moj.23:30. Sve "due" koje su bile unutar grada Asora bejahu ubijene maem (Isus 11:11; up. Isus 10:30-39). "izginu sve ivo" (Otk.16:3; up. Ps.78:50). esto je Mojsijev zakon zapovedao da bilo koja "dua" koja je prekrila odreene zakone treba biti ubijena (pr.4Moj.15:27-31). Primeri da je dua zadavljena ili u zamci mogu tek dobiti smisao ako se shvati da dua moe umreti (Pri.18:7; 22:25; Jov 7:15). "koji ne mogu sauvati due svoje u ivotu" (Ps.22:29). Hrist "je dao duu svoju na smrt" pa tako je njegova "dua", ili ivot, bila napravljena ponudom za greh (Is.53:10,12).

Da 'dua' ukazuje na osobu ili telo umesto na neku besmrtnu iskru unutar nas je pokazano od veine stihova u kojima se re pojavljuje. Neki oigledni primeri su: "Krv (dua) siromaha pravijeh" (Jer.2:34). "Kad (dua) zgrijei to uje kletvupa ne kaekad se (dua) dotakne neiste stvarikad se (dua) zakune govorei svojim ustima" (3Moj.5:1-4). "duo mojai sve to je u meniBlagosiljaj, duo moja Gospoda(koji) Ispunja dobrim elje tvoje" (Ps.103:1,2,5). "Tko hoe (duu) ivot svoj spasiti, izgubit e ga ; a tko izgubi (duu) ivot svoj poradi menespasit e ga" (Mk.8:35).

Ovo je dovoljan dokaz da se dua ne odnosi na nikakav duhovni elemenat unutar oveka; ovde 'dua' (grki 'psiha') oznaava tek neiji fiziki ivot, kao to je i prevedeno ovde. -4Moj.21:4 pokazuje da grupa ljudi moe imati jednu "duu". Stoga se "dua" ne moe odnositi na iskru line besmrtnosti u svakom od nas.

4.3 Duh oveka

Postoji nesretna zabuna u svesti mnogih ljudi izmeu due i duha. To je pogorano injenicom da u nekim jezicima i prevodima Biblije, engleske rei 'dua' i 'duh' imaju samo jedan ekvivalent. 'Dua' u osnovi tiei se svih inilaca jedne osobe moe se nekad ticati takoe i duha.. Ipak, obino postoji razlika u znaenju 'due' i 'duha' kao to se koristi u Bibliji; dua i duh se mogu 'podeliti nadvoje' (Jev.4:12).

Hebrejska i grka re za 'duh' ('ruah' i 'pneuma' odnosno) takoe su prevedene na sledee naine:IVOT, DUH, UM, VETAR, DAH Mi smo prouili ideju o duhu u Studiju 2.1. Bog upotrebljava Svoj duh da odri prirodna stvorenja, ukljuujui i oveka. Boiji duh koji je u oveku je dakle ivotna sila unutar njega. "Telo bez duha (je) mrtvo" (Jak.2:26). Bog "dunu mu (Adamu) u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva" (1Moj.2:7). Jov govori da je "duh Boji u nozdrvama mojim" (Jov 27.3 up. Is.2:22). Duh ivotni u nama je stoga dan kod roenja, i ostaje tako dugo dok nam telo ivi. Kad se povue duh Boiji iz bilo ega, Ono smesta nestaje duh je ivotna snaga. Ako Bog uzme "k sebi duh njegov i dihanje njegovo; izginulo bi svako tjelo, i ovjek bi se povratio u prah. Ako si dakle razuman, uj ovo" (Jov 34:14-16). Zadnja reenica iznova nagovetava da ovek nalazi ovo izlaganje o svojoj stvarnoj prirodi veoma teko za slaganje s tim. Kad Bog oduzme od nas Svoj duh pri smrti, ne samo to umire nae telo, nego cela naa svest prestaje. Davidovo shvatanje toga odvelo ga je verovanju u Boga umesto u slabana stvorenja poput oveka. Ps.146:3-5 je ilavo pariranje tvrdnjama humanizma: Ne uzdajte se u knezove, u sina oveijeg, u kojeg nema pomoi. Izie iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju (prahu iz kojeg smo stvoreni): taj dan propadnu sve pomisli njegove. Blago onome, kojemu je pomonik Bog Jakovljev". Kod smrti vraa se: "prah u zemlju, kako je bio, a duh Bogu, koji ga je dao" (Pro.12:7). Pokazali smo ranije da je Bog svuda prisutan Svojim duhom. U ovom smislu "Bog je duh" (Jv.4:24). Kad umremo mi emo izdahnuti u smislu da se Boiji duh u nama odvaja od nas. Taj se duh upija u Boiji duh koji je svuda oko nas; tako se kod smrti "duh vraa Bogu". Zato to Boiji duh odrava celo stvarstvo, ovaj se isti proces umiranja javlja i kod ivotinja. Ljudi i ivotinje imaju isti duh, ili ivotnu silu, unutar njih. "to biva sa sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i ovek nita nije bolji od stoke" (Pro.3:19). Pisac dalje veli da nema nikakve razlike izmeu mesta gde ide duh oveka i ivotinje (Pro.3:21). Ovaj opis da ljudi i ivotinje imaju isti duh i da umiru istom smru, izgleda da aludira nazad opisu toga gde i ljudi i ivotinje, koji su oboje imali ivotnog duha od Boga (1Moj.2:7; 7:15), bejahu uniteni istom smru s potopom: "izgibe svako tijelo to se micae na zemlji, ptice stoka, i zvijeri i sve to gamie po zemlji, i svi ljudi. Sve to imae imae duu ivu u nosu pomrije. I istrijebi se svako tijelo ivo" (1Moj.7:21-23). Zabelei usput kako Ps.90:5 poistoveuje smrt sa potopom . Zapis u 1Moj.7 jasno pokazuje da je u osnovnom obliku, ovek u istoj grupi kao i "svako tijelo svako tijelo ivo". To je zbog njegova posedovanja istog ivotnog duha kao kod ostalih bia.

4.4 Smrt je nesvesnost

Iz onoga to smo nauili do sada o dui i duhu, treba proizilaziti da je tokom smrti osoba potpuno nesvesna. Dok e dela onih koji su odgovorni Bogu biti spomenuti od Njega (Mal.3.16; Otk.20:12; Jev.6:10), nema nieg u Bibliji to ukazuje da imamo

ikakvu svesnost za vreme stanja smrti. Teko je raspravljati protiv sledeih jasnih izjava o tome: "Izie iz (oveka) duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan (trenutak) propadnu sve pomisli njegove" (Ps.146:4). "A mrtvi ne znaju nita ljubavi njihove i mrnje njihove i zavisti njihove nestalo je " (Pro.9:5,6). Nema nikakve "mudrosti u grobu" (Pro.9:10) nema razmiljanja i stoga ikakve svesnosti. Jov kae da e za smrti biti "kao da nigda nije (ni) bio" (Jov 10:19); video je smrt kao zaborav, nesvesnost i potpuno nepostojanje kakvo smo imali pre no smo se rodili. ovek umire kao i ivotinje (Pro.3:18); ako oveka svesno preivljava smrt negde, takoe moraju i one, ipak Pismo i nauka ute o tome. Bog "opominje se da smo prah. Dani su ovjeiji kao trava; kao cvijet u polju, tako cvjeta i nestane ga, niti e ga vie poznati mjesto njegovo" (Ps.103:14-16).

Da je smrt uistinu nesvesnost, ak i za pravednike, je dokaz iz ponavljanih molbi Boijih sluga da dopusti produenje njihovih ivota, jer su znali da posle smrti nee moi da hvale i slave Boga, budui da je smrt bila stanje nesvesnosti. Ezekija (Is.38:17-19 i David (Ps.6:4,5; 30:9; 39:13; 115:17) su dobri primeri toga. O smrti se ponavljano aludira kao o spavanju ili poinku, i pravednog i zlog (Jov 3:11,13,17; Dan.12:13). Dovoljno dokaza je sada izneto da bez uvijanja izjavimo da narodna predodba da pravednici odlaze u mesto blaenstva i nagrade na nebu odmah nakon svoje smrti, naprosto nije osnovana u Bibliji. Istinsko uenje o smrti i ljudskoj prirodi snabdeva nas velikim oseajem mira. Nakon svih trauma i boli ljudskog ivota, grob je mesto potpunog zaborava. Za one koji nisu poznavali Boije zahteve, taj zaborav trajae zauvek. Nikad vie stare rane ovog zlosretnog i neispunjenog prirodnog ivota nee se otvoriti; nitavne nade i bojazni prirodnog ljudskog uma nee biti ostvarene ili ugroavane. U biblijskom uenju, postoji sistem za otkrivanje istine, pored toga, naalost, postoji takoe i sistem zablude u religioznom razmiljanju oveka, zbog neobaziranja na Bibliju. Oajniki pokuaji oveka, da ublai smrtni kraj su ga doveli verovanju da poseduje 'besmrtnu duu'. im se jednom prihvati da ovakvo besmrtno neto postoji u oveku, postaje nuno i miljenje da to mora odlaziti negde nakon smrti. To je odvelo miljenju da kod smrti mora postojati nekakva razlika izmeu sudbine pravednih i sudbine zlih. Da se to prilagodi, zakljueno je da mora postojati mesto kuda odlaze 'dobre besmrtne due', zvano nebo, i drugo mesto gde odlaze 'zle besmrtne due', zvano pakao. Ranije smo pokazali da je 'besmrtna dua' biblijska nemogunost. Druge lane ideje svojstvene narodnom rasuivanju bie sada ralanjene:1. Da se nagrada naim ivotima daje kod smrti u obliku odreivanja nae 'besmrtne due' na odreenom mestu.

2. Da odvajanje pravednih od zlih nastaje u kod smrti. 3. Da je nagrada pravednicima odlazak na nebo. 4. Da ako svi imaju jednu 'besmrtnu duu', onda svi moraju odlaziti ili na nebo ili u pakao. 5. Da e zle 'due' otii za kaznu na mesto zvano pakao. Cilj naeg izlaganja nije samo negativan; razmatranjem ovih taaka u detalje, verujemo da emo izneti mnogo primera biblijske istine koja su bitni delovi stvarne slike koja se tie ljudske prirode

4.5 Vaskrsenje
Biblija istie da e nagrada pravednicima biti kod vaskrsa, za Hristov dolazak (1Sol.4:16). Vaskrsenje odgovornih mrtvih (vidi Studij 4.8) e biti prva stvar koju e Hrist uiniti; zatim e slediti sud. Ako 'dua' odlazi na nebo kod smrti onda nebi bilo potrebe za vaskrsenje. Pavle je rekao da ako nema nikakva vaskrsenja, onda je sav trud pokornosti Bogu besmislen (1Kor.15:32). Sigurno ne bi ovako rasuivao ako je verovao da e i on biti nagraen odlaskom svoje 'due' na nebo kod smrti? Implikacija je da je verovao da je vaskrsenje tela jedini oblik nagrade. Hrist nas je ohrabrio u oekivanju da e naknada vernom ivotu sada biti po vaskrsenju (Lk.14:14). Opet nama mora biti jasno da Biblija ne nauava ni o kakvom obliku postojanja odvojeno od onoga u telesnom obliku ovo se tie Boga, Hrista, anela i ljudi. O njegovom povratku, Hrist "e preobraziti ovo nae bijedno tijelo i suobliiti ga tijelu svomu slavnomu" (Fil.3:20,21). Kao to on sada ima doslovni telesni oblik, ispunjen energijom isto od Duha umesto krvi, tako emo i mi deliti slinu nagradu. Kod suda emo dobiti naknadu za ivot kakav smo iveli u telesnom obliku (2Kor.5:10). Oni koji su iveli ulnim ivotom e se ostaviti u svom sadanjem smrtnom telu, koje e onda istrunuti nazad u prah; dok oni koji su za svoj ivot pokuavali savladati ulnu svest s onom od Duha "iz duha e eti ivot vjeni" (Gal.6:8) u obliku Duhomispunjenim telom. Postoji obilje daljnih dokaza da e nagrada pravednicima biti u telesnom obliku. im se ovo jednom prihvati, bitna vanost vaskrsenja treba biti jasna. Nae sadanje telo prestaje postojati kod smrti; ako jedino moemo doiveti veni ivot i besmrtnost u telesnom obliku, sledi da smrt mora biti stanje nesvesnosti, sve do vremena kada e nae telo biti nanovo stvoreno i kada e mu se dati Boija priroda. Celo 15.poglavlje u 1Kor. Govori detaljno o vaskrsenju; uvek e se isplatiti paljivo itanje. 1kor.15.35-44 objanjava kao to je seme posejano i zatim izranja iz zemlje da dobije od Boga telo, tako e isto i mrtvi ustati, da budu nagraeni telom. Kao to je Hrist ustao iz groba i njegovo smrtno telo bi promenjeno besmrtnim telom, tako e istinski vernik deliti njegovu nagradu (Fil.3:21). Baptizmom se povezujemo s Hristovom smru i vaskrsenjem, pokazujui nae verovanje da emo i mi, takoe, deliti nagradu koju je dobio svojim vaskrsenjem (Rim.6:3-5). Kroz deljenje njegove patnje sada, mi emo takoe deliti njegovu nagradu: "(sada) umiranje Isusovo u tijelu pronosimo da se i ivot Isusov u tijelu naem oituje" (2Kor.4:10). "Onaj koji je

vaskrsao iz mrtvih Hrista oivee i vaa smrtna telesa svojim Duhom" (Rim.8:11). S ovom nadom, dakle ekamo "iskupljenje svog tela" (Rim.8:23), kroz obesmrivanje tog tela. Ova nada o doslovnoj telesnoj nagradi je bila shvaena od Boijeg naroda od najranijih vremena. Abrahamu je bilo obeano da e, lino, batiniti zemlju Hanana zauvek, tako sigurno kao to je hodao njome gore-dole (1Moj.13:17; vidi Studij 3.4). Njegova vera u ta obeanja uslovljavala bi njegova verovanja da e njegovo telo biti nekako, u budue vreme, nanovo oivljeno i obesmreno, kako bi ovo bilo mogue. Jov je jasno izrazio svoje razumevanje da, uprkos to e mu crvi izjesti telo u grobu, ipak e, u telesnom obliku, primiti svoju nagradu: "znam da je iv moj iskupitelj, i na poljedak da e stati nad prahom. I ako se ova koa moja i raini, opet u u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeu ga, i oi moje gledae ga a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni" (Jov 19:25-27). Nada Izaije je bila slina: "moje e mrtvo telo ustati" (Is.26:19). Upravo sline rei se nalaze u prikazu Lazareve smrti, lini prijatelj Isusa. Umesto da tei ovekovu sestru izjavom da mu je dua otila na nebo, Gospodin je Isus govorio o danu vaskrsa: "vaskrsnue tvoj brat". Trenutni odgovor Lazareve sestre pokazuje kako je ovo bilo shvaeno od ranih hriana: "Marta mu ree: znam da e vaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan" (Jv.11:23,24). Poput Jova, ona nije smatrala da je smrt prolaz u ivot blaenstva na nebu, nego, umesto toga, radovala se unapred vaskrsenju "u poslednji dan" (up. Jovov na poljedak). Gospodin obeava: "Svaki-ko je uo od Oca i nauio-ja u ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jv.6:44,45).

4.6 Sud
Biblijsko uenje koje se tie suda je jedno od osnovnih naela jedne vere, koje se mora ispravno shvatiti pre baptizma (Dela 24:25; Jev.6:2). esto Pismo govori za "Sudnji dan" (pr.1Jv.4:17; 2Pet.2:9; 3:7; Juda 6), vreme kada e oni kojima je dano znanje o Bogu primiti svoju nagradu. Svi ovi moraju "izii na sud pred Hrista" (Rim.14:10 Karadi); "svi mi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom" (2Kor.5:10) da primimo naknadu za nae ivote u telesnom obliku. Danijelove vizije koje su se ticale Hristovog drugog dolaska, ukljuivale su ovu jednu o sudu u obliku prestola (Dan.7.9-14).Poreenja pomau donekle shvatiti detalje. Ona o talantima ga uporeuje s povratkom gospodara , koji poziva svoje sluge i odmerava kako dobro su iskoristili novac koji im je ostavio (Mt.25:14-29). Poreenje o ribarima uporeuje poziv evanelja s ribarskom mreom, koja skuplja ljude svih vrsta; ljudi su zatim seli (up. Zasedanje suda) i odvojili su dobre ribe od loih (Mt.13:47-49). Tumaenje je jasno: "Tako e biti na svretku sveta. Izii e aneli, odeliti zle od pravednih". Iz ovoga ta smo do sada videli, poteno je predpostaviti da nakon Gospodinova povratka i vaskrsenja, bit e skupljanje sviju koji su bili pozvani evanelju na odreenom mestu u odreeno vreme, kada e se sresti sa Hristom. Oni e morati da poloe raun, i on e pokazati jesu li oni prihvatljivi ili ne da prime nagradu ulaska u Carstvo. Ovo je jedini trenutak kada pravednici primaju svoju nagradu. Sve je ovo izneto porenjem o ovcama i jarcima: "Kad Sin oveji doe u slavi i svi aneli

njegovi s njime, sjest e na prijestolje slave svoje (prestolje Davida u Jerusalimu) Lk.1:32,33). I sabrat e se pred njim svi narodi, a on e ih jedne od drugih razluiti kao to pastir razluuje ovce od jaraca. Postavit e ovce sebi s desna, a jarce s leva. Tada e kralj rei onima sebi s desna: Doite, blagoslovljeni Oca mojega! Primite u batinu Kraljevstvo pripravljeno za vas" (Mt.25:31-34 D.F.) Batinjenje Kraljevstva Boijeg, primanje obeanja Abrahamu o tome, jeste nagrada pravednih. Ipak ovo e jedino biti nakon suda, koji e biti o Hristovom povratku. Soga je nemogue primiti obeanu nagradu obesmrenja tela pre Hristova povratka; stoga moramo zakljuiti da od trenutka smrti do vaskrsenja, vernik nema nikakvo svesno postojanje uopte, budui da je nemogue postojati u bilo kakvom obliku bez posedovanja tela. Ponavljano biblijsko naelo je da kad se Hrist vrati, tad e se i nagrada dati a ne prije: "Kad se pojavi arhipastir (Isus), primiete slavni venac koji ne vene" (1Pet.5:4 up. 1:13). Hrist Isus "koji e suditi ivima i mrtvima i njegovim dolaskom i njegovim carstvom venac pravednosti, koji e mi u onaj dan dati Gospod" (2Tim.4:1,8). O povratku Mesije u poslednje dane "mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom (up. 1Moj.3:19) probudie se, jedni na ivot vjeni a drugi na sramotu" (Dan.12:2). Kad doe Hrist o sudu, "kad e mrtvivaskrsnuti za ivot oni koji su inili dobro, a zloinci e vaskrsnuti za sud" (Jv.5:25,29). Isus: "dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom, da uzvratim svakom onako kakvo je njegovo delo" (Otk.22:12). Mi ne trebamo odlaziti na nebo da primimo nagradu Hrist nam je donosi s neba.

Da Isus donosi nau nagradu s njim implicira da je ona pripremljena za nas na nebu, ali e nam biti doneta na zemlju za drugi dolazak; nae "batinjenje" zemlje obeane Abrahamu je u ovom smislu "sauvano na nebesima za vas, koje sila boija uva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme" Hristovim dolaskom (1Pet.1:4,5). Razumevanje toga nam omoguava ispravno objasniti veoma pogreno shvaeni pasus u Jv.14:2,3: "(Ja Isus) idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim vam mesto ( up. nagradu "pohranjenu na nebesima"), doi u opet i uzeu vas k sebi, da i vi budete gde sam ja". Isus kae drugde da e opet doi da nam da nae nagrade (Otk.22:12), i videli smo da e se ove dati za njegova suda. On e vladati na Davidovu prestolju u Jerusalimu "doveka" (Lk.1:32,33). Provest e venost ovde na zemlji , a gde e biti on u Carstvu Boijem na zemlji tamo emo biti i mi. Njegovo obeanje: "uzeu vas k sebi" se moe stoga itati kao opis njegovog prihvatanja nas pri sudu. Grka fraza : "Uzeu vas k sebi", se takoe pojavljuje u Mt.1:20 u vezi Josifa da 'uzme k sebi' Mariju kao enu svoju. To se stoga ne odnosi nuno na fiziko kretanje prema Isusu.

Poto nagrada se jedino daje kod suda za Hristov povratak, sledi da zli i pravedni odlaze na isto mesto kad umru, tj. u grob. Nikakvo se deljenje ne ini izmeu njih za njihove smrti. Sledei su sigurni dokazi toga: Jonatan je bio pravedan ali je Saul bio zao, ipak "ni za smrt se ne rastavie" (2Sam.1:23). Saul, Jonatan i Samuel su svi otili u isto mesto nakon smrti (1Sam.28:19). Pravedni Abraham bee "pribran k rodu svojemu", ili predacima nakon smrti; oni su bili idolopoklonici (1Moj.25:8; Isus 24:2). Duhovno mudri i nerazboriti doivljavaju istu smrt (Pro.2:15,16).

Sve je ovo u otroj suprotnosti tvrdnjama narodnog 'hrianstva'. Njihovo uenje da pravednici odmah odlaze na nebo unitava potrebu vaskrsenja i suda. Ipak videli smo da su to bitni dogaaji u Boijem planu spasenja, i stoga evaneoske poruke. Narodna ideja kae da kad pravedna osoba umre biva nagraena odlaskom na nebo, da jedna za drugom koja kad umre, narednog dana, naredenog meseca, naredne godine. To je u otroj suprotnosti biblijskom uenju da svi pravednici bivaju nagraeni zajedno, istovremeno:-Ovce se odvajaju od jarac kod suda , jedna po jedna. im se suenje zavri, Hrist e rei svim ovcama okupljenim njemu zdesna:"hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno" (Mt.25:34). Tako sve ovce nasleuju Carastvo istovremeno (up. 1Kor.15:52). -Kod "etve" Hristova povratka i suda, svi oni koji su radili u evanelju se "zajedno raduju" (Jv.4:35,36 up. Mt.13:39). -Otk.11.18 opisuje "vreme mrtvih da im se sudi" kao vreme kada e Bog naplatiti "t(s)vojim sluiteljima, prorocima i svetima i onima koji se boje tvog imena" tj. svim vernicima zajedno. -Jev.11 je poglavlje koje nabraja mnotvo starozavetnih pravednika. s.13 opisuje: "Shodno veri pomree svi ovi ne primivi obeanja" dana Abrahamu o spasenju ulaskom u Boije Carstvo (Jev.11:8-12). Sledi da nakon svoje smrti, ovi ljudi nisu, jedan za drugim, otili na nebo da prime nagradu. Razlog tome je dat u vs.39,40: oni "ne zadobie obeano jer Bog je za nas predvideo neto bolje da oni bez nas ne dou do savrenstva". Zatezanje u podeljivanju im obeane nagrade je zbog Boijeg plana da svi vernici dou "do savrenstva" zajedno, u istom trenu. To e biti kod suda, o Hristovom povratku.

4.7 Mesto nagrade: nebo ili zemlja ?

Pored gornjih razloga, bilo ko koji jo uvek dre da e nebo umesto zemlje biti mesto Boijeg Carstva, tj. obeane nagrade, trebaju takoe prostudirati obrazloene take:-

Gospodinova molitva trai da Carstvo Boije doe (tj. moli za povratak Hristov), gde e se Boije elje izvravati na zemlji kao to su sada izvravane na nebu (Mt.6:10). Mi dakle molimo da Boije Carstvo doe na zemlju. Tragedija je da se veliko mnotvo ljudi nerazborito moli ovim reima svakodnevno dok istovremeno veruju da je Carstvo Boije ve sada potpuno uspostavljeno na nebu, i da e zemlja biti unitena. "Blaeni su krotki, jer e oni naslediti zemlju" (Mt.5:5) ne 'due e im otii na nebo'. Ovo aludira na Ps.37, koji u celosti istie da konana nagrada pravednicima biva na zemlji. Upravo na istom mestu gde su zli uivali u svojoj privremenoj nadmoi , pravednici e biti obeteeni venim ivotom, i posedovat e ovu istu zemlju kojom su zli neko gospodarili (Ps.37:34,35). "Smjerni e naslediti zemljuJer koje on blagoslovi, oni naslijede zemlju pravednici e naslijediti zemlju, i ivjee na njoj dovijeka" (Ps.37:11,22,29). ivot na zemlji/obeanoj zemlji zauvek znai da veni ivot na nebu nije mogu. "David (je) umro, (i) pokopan je David nije bio uznesen na nebesa" (Dela 2:29,34). Umesto toga, Petar je objasnio da je njegova nada bila vaskrsenje iz mrtvih o Hristovom povratku (Dela 2:22-36). Zemlja je poprite Boijih delovanja s ljudskim rodom: "Nebo je nebo Gospodnje, a zemlju je dao sinovima oveijim" (Ps.115.16). Otk.5:9,10 povezuje vienje toga ta e pravednici rei kad budu prihvaeni kod suda: "(Hriste) uinio si nas Bogu naem careve i svetenike, i carovaemo na zemlji" (Karadi). Ova slika carevanja u Boijem Carstvu na zemlji je prilino odstranjena iz blede predstave da emo uivati u 'blaenstvu' negde na nebu. Prorotva Dan.2 i 7 prikazuju nizanje politikih moi, koje e se na kraju istisnuti iz Carstva Boijeg o Hristovom povratku. Podruije ovog Carstva bit e "pod svijem nebom", i ispunit e "svu zemlju" (Dan.7:27; 2:35 up. s.44). Ovo trajno Kraljevstvo "dae se narodu svetaca vinjega" (Dan.7:27); njihova nagrada je dakle veni ivot u ovom Kraljevstvu koje e biti smeteno na zemlji, pod nebom.

4.8 Odgovornost Bogu

Ako ovek ima prirodno 'besmrtnu duu', on je prisiljen imati venu sudbinu negde bilo u mestu nagrade ili kazne. Ovo implicira da je svako odgovoran Bogu. Suprotno tome, pokazali smo da Biblija nauava da je po prirodi ovek poput ivotinje, bez ikakva svojstva besmrtnosti. Ipak, nekim je ljudima ponueno oekivanje venog ivota u Carstvu Boijem. Treba biti jasno da nee svi koji su neko iveli biti vaskrsnuti; kao i ivotinje, ovek ivi i umire, da bi se na kraju raspao u prah. Ipak posredstvom suda, gde e neki biti osueni a drugi nagraeni venim ivotom, moramo zakljuiti da e biti odreene grupe ljudskog roda koji e biti vaskrsnuti kako bi bili osueni ili nagraeni. Dali e neko biti vaskrsnut ili ne zavisi od toga jesu li odgovorni sudu. Osnove naeg suenja e biti, kako smo se odazvali naem znanju Boije rei. Hrist je to objasnio: "Ko mene odbacuje i ne prima mojih rei, ima svoga sudiju; re koju sam izgovorio ona e mu suditi u poslednji dan" (Jv.12:48). Oni koji nisu poznavali ili razumeli re Hristovu, i stoga nisu imali nikakve prilike da ga prihvate ili odbace, nee biti

odgovorni sudu. "Jer svi koji su bez (poznavanja Boijeg) zakona zgreili bez sudelovanja zakona e i propasti, a svi koji su pod zakonom (tj. poznavanjem zakona) zgreili bie po zakonu sueni" (Rim.2:12). Tako oni koji nisu znali Boije zahteve e propasti kao ivotinje; dok oni koji sa znanjem kre Boiji zakon trebaju biti sueni, i stoga vaskrsnuti da se suoe s tim sudom. U Boijim se oima "greh ne uraunava kad nema zakona"; "greh je bezakonje"; "posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha" (Rim.5:13; 1Jv.3:4; Rim.3:20). Bez svesnosti o Boijim zakonima kakvi su otkriveni u Njegovoj Rei, "greh se ne ubraja" osobi, i stoga oni nee biti sueni ili vaskrsnuti. Oni koji poznaju Boiju Re e stoga ostati mrtvi, kao ivotinje i biljke, budui da su u istom poloaju. "ovekako nije razuman, izjednaie se sa stokom, koju kolju" (Ps.49:20). "Kao ovce (e ih) zatvoriti u pakao ("poloene u grobu" izv. Hebr. Tekst)" (Ps.49:14). Poznavanje Boijih puteva je to to nas ini odgovornim Njemu za naa dela i stoga neophodno je nae vaskrsenje i pojavljivanje pred sudom. Mora se dakle shvatiti da nisu samo pravedni ili oni krteni ti koji e biti vaskrsnuti, nego svi koji su odgovorni Bogu zbog svog znanja o Njemu. Ovo je esto ponavljana tema u pismu: Jv.15:22 pokazuje da poznavanje Rei donosi odgovornost: "(Isus:) Da nisam doao i da im nisam rekao, ne bi imali greha; ovako nemaju izgovora za svoj greh". Rim.1:20,21 takoe veli da poznavanje Boga ostavlja ljude "da nemaju izgovora". "Ko je uo od Oca i nauio ja (Hrist) u ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jv.6:45,44). Bog jedino "negleda" dela onih koji su stvarno neupueni u Njegove puteve. One koji poznaju Njegove puteve, On promatra i oekuje odaziv (Dela 17:30). "Onaj sluga koji je znao volju svoga gospodara, pa nije spremio ili nije uinio po njegovoj volji, bie mnogo bijen. A koji nije znao, a uinio ono to zasluuje batine, bie malo bijen (pr.ostae mrtav). Od svakog kome je mnogo dano traie se mnogo, i kome (od ljudi) je mnogo povereno od njega e se vie zahtevati" (Lk.12:47,48). - A tek koliko e vie Bog? "Znati dakle dobro initi, a ne initi greh je" (Jak.4:17). Posebna odgovornost Izraela Bogu je bila zbog Njegovih otkrivenja njima o Sebi (Amos 3:2). Zbog ovog nauka o odgovornosti: "Bilo bi, naime, bolje ( onima koji kasnije ostave Boga) da nisu poznali put pravednosti , nego to su se, poto su ga poznali, odvratili od svete zapovesti koja im je predana" (2Pet.2:21). Drugi relevantni pasusi nadovezuju: Jv.9:41; 3:19; 1Tim.1:13; Os.4:14; 5Moj.1:39.

Znanje o Bogu nas ini odgovornim sudu, sledi da oni bez ovog znanja nee biti vaskrsnuti, budui da oni ne trebaju suenje, i da ih njihov nedostatak znanja ini

"stokom, koju kolju" (Ps.49:20). Postoje obilna ukazivanja da nee svi koji su nekad iveli biti vaskrsnuti: Ljudi antikog naroda vavilona 'nee se probuditi' nakon njihove smrti jer su bili u neznanju o istinskom Bogu (Jer.51:39; Is.43:17). Izaija je ohrabrio sebe "Gospode Boe (Izraela) na, gospodarie nad nama gospodari drugi (pr. Filistinci i Vavilonci) osim tebePomrijee, nee oiveti (opet), mrtvi budui nee ustati, jer si zatro svaki spomen njihov" (Is.26:13,14). Primeti ovde trostruko isticanje njihova ne vaskrsenja: "nee oivjeti (opet) nee ustati, jer si zatro svaki spomen njihov". Suprotno tome, Izrael je imao izgled vaskrsenja zbog svog poznavanja istinskog Boga: "Oivjee mrtvi (Izraela) tvoji, i moje e mrtvo tijelo ustati" (Is.26:19). Govorei o Boijem narodu Izraela, reeno nam je da e o Hristovom povratku: "mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom probudie se, jedni na ivot vjeni a drugi na sramotu i prijekor vijeni" (Dan.12:2). Tako "mnogo", ali ne svi, Jevreji e biti vaskrsnuti, zbog njihove odgovornosti Bogu kao Njegov izabran narod. Oni od njih koji su u potpunom neznanju o svom istinskom Bogu "pae, i nee vie ustati", jer su nesposobni nai "rije Gospodnju" (Amos 8:12,14). MI SMO SADA NAUILI DA:1. Poznavanje Boije Rei nosi odgovornost prema Njemu. 2. Jedino e odgovorni biti vaskrsnuti i sueni. 3. Oni koji ne znaju istinskog Boga e stoga ostati mrtvi kao i ivotinje. Implikacija ovih zakljuaka ine teak udarac ljudskom ponosu i onom to bi mi prirodno radije verovali: milioni ljudi, sada i kroz itavu istoriju, koji bejahu neupueni u istinskom evanelju; teko duevno bolesni, koji su nesposobni shvatiti poruku Biblije; bebe i mala deca koji su umrli prije doba da mogu shvatiti poruku evanelja; sve ove grupe spadaju u kategoriju onih koji nisu imali istinskog znanja o Bogu, i stoga nisu odgovorni Njemu. To znai da oni nee biti vaskrsnuti, bez obzira na duhovni status njihovih roditelja. Ovo ide potpuno protiv naravi humanizma i svih naih prirodnih elja i oseanja; ipak istinska poniznost Boijoj rei krajnje istine, u spoju s prikladno skromnom miljenju o naoj vlastitoj prirodi, odvest e nas prihvaanju istinitosti toga. Iskreno ispitivanje injenice ljudskog iskustva, ak i bez vodstva Pisma, takoe e dovesti zakljuku da ne moe biti nikakve nade budueg ivota za gore pomenute grupe. Nae ispitivanje Boijih puteva po ovim pitanjima je prosto izvan redosleda. "ko si ti, ovee, da se prepire s Bogom? (Rim.9:20). Mi moemo priznati nerazumevanje, ali nikad ne smemo optuiti Boga za nepravdu ili nepravinost. Implikacija da Bog moe biti ikojim nainom bezoseajan ili u zabludi otvara uasan izgled jednog svemonog Boga, Oca i Stvoritelja koji tretira Svoja stvorenja jednim nerazumnim ili nepravednim nainom. Zapis gubitka deteta kralja Davida pomae kod itanja;

2Sam.12:15-24 belei kako se silno David molio za dete dok je jo bilo ivo, ali je realno prihvatio konanost njegove smrti: "dok dijete bijae ivo, postio sam i plakao, jer govorah: ko zna, moe se smilovati Gospod na me da dete ostane ivo. A sada umrlo je; to bih postio? mogu li ga povratiti? on nee se vratiti k meni". David je onda uteio svoju suprugu, i imao drugo dete to je skorije mogao. Napokon, mora se rei da mnogo ljudi, shvatajui ovo naelo o odgovornosti Bogu, oseaju da ne ele vie poveati znanje o Njemu da sluajno ne postanu odgovorni Njemu i sudu. Ipak do nekog stepena ovi ljudi po svoj prilici su ve odgovorni Bogu, jer ih je njihovo poznavanje Boije Rei uinilo svesnim injenice da Bog deluje u njihovim ivotima, nudei im jedan stvaran odnos s Njim. Uvek se mora pamtiti da "Bog JE ljubav, On "nee da tko propadne", "te je dao svog Sina Jedinoroenca da ni jedan koji u njega vjeruje ne propadne; nego da ima ivot vjeni" (1Jv.4:8; 2Pet.3:9; Jv.3:16). Bog eli da budemo u Njegovom Kraljevstvu. Ovakva ast i privilegija neminovno donose odgovornosti. Ipak ove nisu napravljene da nam budu odve naporne ili tegobne; ako uistinu ljubimo Boga, shvatit emo da Njegova ponuda spasenja nije jedna automatska nagrada za odreena dela, ve elja jedna iz ljubavi s Njegove strane da uini sve to On moe za Svoju decu, da im dodeli veni ivot sree, kroz njihovo razumevanje Njegova divna karaktera. Kao to dolazimo do razumevanja i sluanja Boijeg poziva nama kroz Njegovu Re, shvatit emo da kao to hodamo kroz masu, Bog nas promatra posebnim intenzitetom, nestrpljivo traei znake naeg odazova Njegovoj ljubavi, umesto da oekuje na neuspeh nositi se s naim odgovornostima. Nikada to oko koje ljubi nije otrgnuto od nas; nikada ne moemo zaboraviti ili ukloniti nae znanje o Njemu kako bi udovoljavali telu, osloboeni odgovornosti Bogu. Umesto toga, moemo i trebamo se radovati posebnoj prisnosti koju imamo s Bogom, i tako verovati veliini Njegove ljubavi, da uvek traimo znati vie o Njemu umesto manje. Naa ljubav za Boije puteve i elja da ih poznajemo, tako da Ga moemo to tanije oponaati, valjalo bi prevagnuti nad naim prirodnim strahom od Njegove vrhovne svetosti.

4.9 Pakao
Narodno shvatanje pakla je da postoji mesto kazne za zle 'besmrtne due' gde odlaze odmah nakon smrti, ili mesto muenja za one koji su odbaeni kod suda. Nae uverenje je da Biblija nauava da je pakao grob, gde odlaze svi ljudi nakon smrti. Kao re, izvorna hebrejska re 'eol', prevedena 'pakao', znai 'pokriveno mesto'. 'Pakao' je srpsko hrvatski prevod 'eola'; tako kad itamo o 'paklu' mi itamo re koja nije potpuno prevedena. 'lem' ('helmet' je doslovno 'hell-met' i ) znai pokrivalo za glavu. Biblijski, ovo 'pokriveno mesto', ili 'pakao', jeste grob. Ima mnogo primera gde je izvorna re 'eol' prevedena 'grob'. Dakako, neki dananji prevodi Biblije jedva da upotrebljavaju re 'pakao', ispravnije je prevoditi kao 'grob'. Nekoliko primera gde je ova re 'eol' prevedena 'grob'. Nekoliko primera gde je ova re 'eol' prevedena 'grob' trebaju minirati narodno shvatanje pakla kao mesto vatre i muenja zlih: "Bezbonici, neka zamuknu i padnu u pakao" (eol (Ps.31:17)) oni nee vritati u agoniji.

"Ali e Bog duu moju izbaviti iz ruku paklenih" (eola (Ps.49:15)) tj. Davidova dua ili telo e biti vaskrsnuto iz groba, ili 'pakla'.

Verovanje da je pakao mesto kazne za zle odakle ne mogu pobei se naprosto ne moe izjednaiti sa ovim; pravednik moe otii u pakao (grob) i opet izii. Os.13:14 potvruje ovo: "Od groba (eola) u ih (Boije ljude) izbaviti, od smrti u ih sauvati". Ovo je citirano u 1Kor.15:55 i upotrebljeno je za vaskrsenje o povratku Hrista. Takoe u vienju drugog vaskrsenja (vidi Studij 5.5): "i smrt i ad dadoe mrtvace koji su u njima" (Otk.20:13). Primeti pararelu izmeu smrti, tj. groba, i pakla (vidi i Ps.6:5). Hanine rei u 1Sam.2:6 su veoma jasne: "Gospod ubija, i oivljuje (vaskrsenjem); sputa u grob (eol), i izvlai". Budui da je 'pakao' grob, za oekivati je da e pravednici biti spaeni toga vaskrsenjem u veni ivot. Tako sasvim je mogue ui u 'pakao' ili grob, i kasnije ga napustiti vaskrsenjem. Glavni je primer onaj Isusov, "da se ne ostavi dua njegova u paklu, ni tijelo njegovo vidje truhljenja" (Dela 2:31 Karadi) jer bee vaskrsnut. Primeti pararelu izmeu Hristove 'due' i njegova 'tela'. "Da se ne ostavi u paklu" implicira da je on bio neko vreme tamo, tj. tri dana koliko je njegovo telo bilo u grobu. Da je Hrist otiao u 'pakao' treba biti dovoljan dokaz da to nije samo mesto gde odlaze zli. Oboje i dobri i loi ljudi idu u 'pakao' tj. grob. Tako Isusu "Odrediegrob sa zloincima" (Is.53:9). U ovom nizu, ima drugih primera da pravednici idu u pakao, tj grob. Jakov je rekao: "s tugom u u grob (pakao) lei za sinom svojim" Josipom (1Moj.37:35). Jedno od Boijih naela je da je kazna za greh smrt (Rim.6:23; 8:13; Jak.1:15).Predhodno smo pokazali da je smrt stanje potpunog neznanja. Greh rezultuje potpunom unitenju, ne venim mukama (Mt.21:41; 22:7; Mk.12:9; Jak.4:12), tako sigurno kao to ljudi behu potopom uniteni (Lk.17:27,29), i kao to su Izraelci umrli u pustinji (1Kor.10:10). U obe ove prilike grenici su umrli umesto da su bili veno mueni. Stoga je nemogue da su zli kanjavani venim svesnim muenjem i patnjama. Takoe smo videli da Bog ne pripisuje greh ili ubraja u na zapisnik ako ne poznajemo njegovu re (Rim.5:13). Oni u ovom poloaju e ostati mrtvi.Oni koji su poznavali Boije zahteve bie vaskrsnuti i sudie im se o povratku Hrista. Ako su zli kazna koju e primiti bie smrt, jer je to presuda za greh. Stoga nakon dolaska pred Hristov sud, oni e biti kanjeni i zatim e ponovo umreti i ostae mrtvi zauvek. Ovo e biti "druga smrt", o kojoj se govori u Otk.2:11; 20:6. Ovi ljudi su ve jednom umrli, smru potpunog neznanja. Oni e biti vaskrsnuti i osueni o povratku Hrista, i onda kanjeni drugom smru, koja, kao i njihova prva smrt, e biti u potpunom neznanju. Ovo e trajati zauvek. U ovom smislu kazna greha je 'vena', u tome da nee biti kraja njihovoj smrti. Ostati mrtav zauvek jest vena kazna. Primer jedan gde Biblija upotrebljava ovu vrstu izraavanja se nalazi u 5Moj.11:4. Ovo opisuje Boije jednopotezno unitenje faraonove vojske u Crvenom moru kao jednog venog, jo uvek trajnog unitenja u

tome da ova dotina vojska nikada vie nije kodila Izraelu: "kako uini, te ih voda Crvenog Mora potopii zatre ih Gospod do dananjih dana". ak i vremena Starog zaveta vernici su shvatili da e biti vaskrsenja u poslednjem danu, nakon kojeg e se odgovorni zli vratiti u grob. Jov 21:30,32 je veoma jasan: "Bezbonike se iznijeti (tj. vaskrsnuti) za dan gnjeva ipak e biti (zatim) odveden u grob" (izv.hebr.tekst). Jedna od poreenja o povratku Hrista i suda govori o 'smaknuu' zlih u njegovoj prisutnosti (Lk.19:27). Ovo jedva da se uklapa u ideju da zli postoje zauvek u svesnom stanju, primajui stalno muenje. U svakom sluaju, to bi bila prilino nerazumna kazna veno muenje zbog dela od 70 godina. Bog nema nikakva zadovoljstva kanjavati zle ljude; stoga je za oekivanje da im On nee dosuditi kaznu za venost (Jez.18:23,32; 33:11 up. 2Pet.3:9). Otpadniko hrianstvo esto povezuje 'pakao' s idejom vatre i muenja. Ovo je u otroj suprotnosti s biblijskim uenjem o paklu (grobu). "Ali e ih kao ovce zatvoriti u pakao (grob), smrt e im biti pastir" (Ps.49:14) implicira da je grob spokojnog zaborava. Uprkos tome da je Hristova dua, ili telo, bilo u paklu tri dana, nije pretrpelo raspadanje (Dela 2.31). Ovo bi bilo nemogue ako je pakao bio mesto vatre. Jez 32:26-30 daje sliku o monim ratnicima okolnih naroda, kako mirno lee u svojim grobovima: "junacima koji padoe (u boju) koji sioe u grob s oruijem svojim, i metnue maeve pod glave svoje lee meu onima koji sioe u jamu". Ovo se tie obiaja sahranjivanja ratnika s njihovim oruijem, i polaganja glave na njihov ma. Ipak ovo je opis "pakla" groba. Ovi moni ljudi koji lee mirno u paklu (tj. svojim grobovima), jedva da podrava ideju da je pakao mesto vatre. Fizike stvari (pr.maevi) idu u isti "pakao" kao i ljudi, pokazujui da pakao nije jedno poprite duhovnog muenja. Tako je Petar rekao zlom oveku: "Novac tvoj zajedno s tobom (je) propao" (Dela 8:20). Zapis Jonina iskustva takoe protivrei ovome. Progutan od divovske ribe: "zamoli se Jona Gospodu Bogu svojemu iz trbuha ribljeg, i ree: zavapih ka Gospodu iz utrobe grobne povikah" (Jona 2:1,2). Ovo izjednauje "utrobe grobne" s onim od ribe. Trbuh ribe je zaista bio 'pokriveno mesto' koje je i osnovno znaenje rei 'eol', prevedene 'pakao' (ovde 'grob'). Oito, to nije bilo mesto vatre, i Jona je izaao iz 'utrobe grobne' kad ga je riba izbljuvala napolje. Ovo se pokazalo i iz Hristova vaskrsnuu iz 'pakla' (groba) vidi Mt.12:40. FIGURATIVNI OGANJ Ipak, Biblija esto upotrebljava predodbu venog ognja da predoi Boiji gnev prema grehu, koji e rezultirati potpunom unitenju grenika u grobu. Sodoma bee kanjena "venim ognjem" (Juda 7), tj. bila je potpuno unitena zbog zloe stanovnika. Danas je taj grad ruevina, uronjen ispod vode Mrtvog mora; ni u kom sluaju sada ne gori u ognju, ta bi bilo nuno kad bismo doslovno shvatili 'veni oganj'. Takoe je Jerusalimu pretio veni oganj Boijeg gneva, zbog greha Izraela: "onda u raspaliti oganj na vratima njegovijem, koji e upaliti dvorove Jerusalimske i nee ga ugasiti" (Jer.17:27). Poto je Jerusalim bio predskazana prestonica budueg Kraljevstva (Is.2:2-4; Ps.48:2), Bog nije nameravao da mi shvatimo ovo doslovno. Velike kue Jerusalima su izgorele ognjem (2Car.25:9), ali taj oganj nije trajao veno.

Slino; Bog je kaznio zemlju edomsku ognjem koji "Nee se gasiti ni nou ni danju, dovjeka e se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostae pusta sova i gavran naselie se u njoj trnje e izniknuti u dvorima njihovijem" (Is.34:9-15). Budui da e biti ivotinja i biljaka u razruenoj zemlji Edoma, govor o venom ognju se mora odnositi na Boiji gnev i Njegovo potpuno unitenje tog mesta, umesto da se shvati doslovno. Hebrejska i grka fraza koja je prevedena "zauvek" znai striktno, "za vek". Ponekad ovo se odnosi na doslovnu beskrajnost, na primer vek Kraljevstva, ali ne uvek. Is 32:14,15 je jedan primer. "kule i straare postae peine dovijeka Dokle se ne izlije na nas duh". Ovo je jedan nain razumevanja 'venosti', 'venog ognja'. Opet i iznova je Boiji gnev na grehe Jerusalima i Izraela uporeen s ognjem: "gnjev moj i jarost moja izlie se na ovo mjesto (Jerusalim)raspalie se, i nee se ugasiti" (Jer.7:20; drugi primeri ukljuuju Pla.4.11 i 2Car.22:17). Oganj je takoe povezan s Boijim sudom grehu, naroito za Hristov povratak: "Jer, gle, ide dan, koji gori kao pe, i svi e ponositi i svi koji rade bezbono biti strnjika, i upalie ih dan koji ide" (Mal.4.1). Kad strnjika, ili ak ljudsko telo, bude spaljeno ognjem, ono se pretvara u prah. Nemogue je bilo koja tvar, naroito ljudsko telo, doslovno da gori zauvek. Govor o 'venom ognju' stoga ne moe doslovno da se odnosi na veno muenje. Oganj ne moe trajati zauvek ako nema ta goreti. Treba se zabeleiti da je "pakao" baen "u jezero ognjeno" (Otk.20:14). To pokazuje da pakao nije isto to i "jezero ognjeno"; ovo predstavlja potpuno unitenje. U simbolinom stilu knjiga Otkrivenja, nam veli da e grob biti potpuno uniten, jer na kraju hiljadugodinjice nee vie biti smrti. GEHENA U Novom zavetu ima dve grke rei prevedene 'pakao'. 'Hades' je ekvivalent hebrejskog 'eola' o kojem smo raspravljali ranije. 'Gehena' je naziv smetlita koje je bilo nedaleko izvan Jerusalima, gde je bio sagorevan gradski otpad. Ovakva smetlita su tipina za mnoge gradove u razvoju danas (pr. 'Smoky Mountain' izvan Manile u Filipinima). Kao vlastita imenica tj. naziv dotinog mesta trebala je ostati neprevedena kao 'Gehena' umesto da bude prevedena kao 'pakao'. 'Gehena' je aramejski ekvivalent hebrejskog 'Ge-ben-Hinnona'. Ovo se nalazilo blizu Jerusalima (Isus 15:8), i u Hristovo vreme bilo je gradsko smetlite. Mrtva tela kriminalaca su bila takoe bacana u vatru koja je uvek gorela tamo, tako da je Gehena postala simbolika potpunog unitenja ili odbacivanja. Opet poenta mora da se dovede u nau korist , poto ono to tamo bejae bacano u vatru nije ostalo onde zauvek da gori tela su se raspala u prahu. "Bog na je oganj koji prodire" (Jev.12:29) u danu suda; oganj Njegova gneva prodret e grenike s njihovim gresima tj. unititi, umesto da ih ostavi u stanju opeklina i jo uvek ostavljene u ivotu. U vreme predhodnih Boija presuda Svome narodu Izraela u rukama vavilonaca, Gehena je bila ispunjena leinama grenika iz Boijeg naroda (Jer.7:32,33). Svojim majstorskim nainom, Gospodin Isus udruio je sve ove starozavetne ideje u svoju upotrebu rei 'Gehena'. On je esto govorio da e oni koji budu odbaeni kod

suda za njegova povratka otii "u pakao (Gehenu), u oganj neugasivi, gde crv njihov ne umire" (Mk.9:43, 44 (Karadi)). Gehena bi doarala jevrejskom umu ideje odbacivanja i unitenja tela, a mi smo videli da je veni oganj jedan idiom koji predstavlja Boiji gnev prema grehu, i veno unitenje grenika smru. Primer "gdje crv njihov ne umire", oito je deo ovog istog idioma za potpuno unitenje nezamislivo je to da moe biti doslovnih crva koji nikad ne umiru. injenica da je Gehena bila mesto prijanjih kanjavanja zlih meu Boijem narodu, nadalje pokazuje Hristovu sklonost upotrebe ove simbolike o Geheni.

Osvrt 11: istilite

Rimokatolika crkva nauava da due Boijih ljudi mogu odlaziti u mesto zvano 'istilite' nakon smrti, koje je na pola puta kua izmeu 'neba' i 'pakla'. Oni nauavaju da je to mesto ienja, gde e dua patiti neko vreme prije no postane pogodna za dobijanje spasenja na nebu. Molitve, paljenje svea i novane darove crkvi od osobe i njegovih prijatelja trebaju navodno skratiti duinu vremena koje e due trpeti u 'istilitu'. Velika zabluda ovakvih ideja treba se ustanoviti iz sledeeg: Biblija uti o postojanju ovakvog mesta. Pokazali smo da se dua odnosi na nae telo, umesto na nekakvom besmrtnom elementu unutar nas, i da je 'pakao' grob umesto nekakvo mesto kazne. Pravednicima nikad nije obeano spasenje na nebu. Dodeljivanje spasenja e biti kod suda za Hristov povratak, umesto u neko vreme nakon smrti kad navodno napustimo 'istilite' (Mt.25.31-34, Otk.22:21). Svi pravednici primaju svoju nagradu istovremeno, umesto da svaka osoba dobije spasenje u razliita vremena kad umre.(Jev.11:39,40; 2Tim.4:8). Smrt je prosleena potpunim neznanjem, umesto radnjama predstavljenim od nauka o istilitu. Mi smo oieni od greha naim baptizmom u Hristu i razvijanjem vrste vere u njegova dela tokom naeg sadanjeg ivota, umesto kroz nekakav period patnje nakon smrti. Nama je reeno da "Oistite (mo) stari kvasac" greh u naem ivotu (1Kor.5:7); da se oistimo od dela greha (2Tim.2:21; Jev.9:14). Nae vreme oienja je stoga sada, u ovom ivotu, umesto u mestu ienja ('istilita') gde ulazimo nakon smrti. "Evo sad je najpoeljnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2Kor.6.2). Naa pokornost Bogu baptizmom i razvijanje duhovnog karaktera u ovom ivotu, e odvesti naem spasenju (Gal.6.8) - ne provoenje perioda u 'istilitu'. Pokuaj drugih da nas spasu paljenjem svea i drugim prilozima katolikoj crkvi, nee uticati uopte na nae spasenje. Koji se uzdaju u svoje bogatstvo "nee nikako brata osloboditi, nee dati Bogu otkupa za nj da ko dovijeka ivi" (Ps.49:6-9).

Osvrt 12: Duhovi i reinkarnacija

Verovanje da ovek nastavlja iveti u obliku druge osobe ili ivotinje i da bivaju obuzete njegovim duhom, je bio jedan od najranijih naina kojim je ovek pokuao uveriti sebe da smrt nije tako konana kao to izgleda. Mi smo pokazali da se duh ovekov tie daha/ivotne snage u njemu, koja se vraa Bogu kad on umre (Pro.12:7) Ovo znai da se njegov duh ne eta naokolo poput 'aveti', niti je u mogunosti zaposesti drugu osobu ili ivotinju kako bi ovekova linost nastavila i dalje iveti u njima. Svakome od nas e biti sueno za svoja vlastita dela (2Kor.5:10). Ako naa dela i osobine pripadaju nekom predhodnom karakteru koji nas je zaposeo, onda ovaj pojam o Boijem sudu i nagraivanje nae prema delima naim (Otk.22:12) nainjen je besmislenim. Duh se vraa Bogu nakon smrti, i prestaje sva svesnost. Svaki pokuaj kontaktiranja s mrtvima stoga pokazuje ozbiljno ne razumevanje obilno biblijsko uenje u vezi s tim (vidi Is.8:19,20). Biblija je prilino jasna da se ljudi ne vraaju svojim prijanjim kuama i mestima u bilo kakvom obliku nakon njihova umiranja, tu ne moe biti nikakvog 'duha' ili 'aveta' da obilazi ovakava mesta nakon smrti osobe. Jov 20:7-9 nije mogao izraziti ovo direktnijim reima: "Nestae ga (oveka) zasvagda kao kala njegova; i koji ga viee rei e: kuda se djede? i nee se nai Oko koje ga je gledalo nee vie, niti e ga vie videti (kua/grad) mjesto njegovo". Jov 7:9,10 slino: "ko sie u grob, nee izai, nee se vie vratiti kui svojoj, niti e ga vie poznati mjesto njegovo". Ponizno prihvaanje ovog odvest e nas odbacivanju svih tvrdnji da su vieni 'aveti' mrtvih ljudi, koji obilaze svoje stare kue. Ovakva iskustva mora da su u najboljem sluaju samo varka mate.

Osvrt 13: S kakvom prirodom vaskrsavamo?

Pokazali smo da se veni ivot i izmena u Boiju prirodu dodeljuju vernicima nakon suda.Hrist e prvo vaskrsnuti one odgovorne njegovom sudu, tada e im suditi nakon njihova okupljanja k njemu. Budui da se nagrada besmrtne prirode daje kod suda, sledi da oni koji su vaskrsnuti imaju smrtnu prirodu pre svega. Ako su oni vaskrsnuti besmrtnim telima, onda nema nikakva razloga za sudaku stolicu kod koje bi se delile nagrade. Mi ulazimo u Carstvo Boije odmah nakon suda (Mt.25:34); vernici nisu stoga u Boijem Carstvu pre suda. "meso i krv ne mogu da naslede Carstvo Boije (znai)svi emo se izmenitiJer ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost" (1Kor.15:50,51,53). Sledi da ova promena prirode, iz smrtne u besmrtnu, nestaje po sudu, budui da tada ulazimo u Carastvo. Meutim nadahnuti apostol Pavle esto govori o "vaskrsenju" u smislu "vaskrsenje ivota" vaskrsenje pravednih, koji e zatim dobiti ivot veni nakon suda. On je, dakako, shvaeno "da e biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grjenicima" (Dela 24:15 Karadi). On je bio svestan da e odgovorni uti u grobovima njegov glas "pa e vaskrsnuti za ivot oni koji su inili dobro, a zloinci e vaskrsnuti za sud" (Jv.5:29). Na svoj pozitivni nain, Pavle ini se da esto misli na ovo "vaskrsenje za ivot" kad govori o "vaskrsenju". Pravednici izlaze iz svojih grobova "na vaskrsenje na ivot" nakon izlaska iz zemlje njima e se suditi i zatim dati veni ivot. Celi ovaj proces jeste "vaskrsenje za ivot". Postoji razlika izmeu njihova 'izlaska' iz grobova, i "vaskrsenja za ivot". Pavle govori o njegovoj tenji da ivi hrianskim ivotom: "saobraavajui se njegovoj smrti, ne bih li kako dostigao vaskrsenje iz mrtvih" (Fil.3:10,11). Poto je on odgovoran, tako e biti vaskrsnut da poloi raun sudu u svakom sluaju; da je teio kako bi "dostigao vaskrsenje" mora stoga znaiti da se "vaskrsenje" ovde odnosi na "vaskrsenje ivota". Drugi primeri gde "vaskrsenje" znai "vaskrsenje za ivot" (up.Lk14:14) ukljuuju: Lk.20:35; Jv.11:24; 1Kor.15:21,42, Jev.11:35; Otk.20:6. U Ps.17:15 David govori o primanju svoje nagrade u trenutku "kad se probudi". On je imao isti pogled na uskrnue, premda je znao da e biti suda.Upotreba ove fraze "vaskrsenja", kao ovde u 1Kor.15 pomae objanjenju 1Kor.15:52 - "mrtvi e biti vaskrsnuti neraspadljivi". Spomena je vredno da se fraza "mrtvi" ponekad (naroito u 1Kor.15) odnosi na pravedne mrtve, koji e biti uskrsnuti da prime ivot veni kod suda: 1Kor.15:13,21,35,42; 1Sol.4:16; Fil.3:11; Otk.14.13; 20:5,6. 1Sol.4:16,17 nabraja dogaaje povezane sa dolaskom Hrista:1. Hrist se vidljivo vraa 2. Mrtvi su vaskrsli 3. Odgovorni ivi e biti oteti za sud.

Dodeljivanje venog ivota je nakon zajednikog okupljanja (Mt.25.31-34, 13:41-43); stoga besmrtnost ne moe biti dodeljenja kod vaskrsenja, budui da ovo predhodi zajednikom okupljanju. Mi smo pokazali da e svi pravednici biti nagraeni istovremeno (Mt.25:34, Jev.11:39-40). Ovo bi bilo nemogue kada bi se besmrtnost delila pri vaskrsenju, budui da vaskrsenje predhodi zajednikom okupljanju ivih koji su odgovorni. Treba zabeleiti, meutim, da je nae shvatanje vremena veoma ljudsko; Bog nije uopte ogranien time. Mogue je otii predaleko u pokuaju izrade odreene hronologije dogaaja koji e nastati u vreme Hristova povratka. Uskrsnue i naa izmena u besmrtnost kod suda su opisani da nastaju "Odjednom, u tren oka" (1Kor.15:51,52). Iz nude, vreme e ui u drugu dimenziju u trenutku Hristova povratka, bar za one kojima e se suditi. Opto biblijsko naelo je da e svako od onih odgovornih sudu dati raun o svom ivotu istom, i imae donekle nekakvu raspravu sa svojim sucem, Gospodinom Isusom (Mt.25:44 itd.; Pro.3:17; 12:14; Lk.12.2,3; 19:23; Jez.18:21,22; 1Tim.5:24,25; Rim.14:11,12). Zbog datog golemog broja odgovornih, moramo pretpostaviti da e znaenje vremena biti odgoeno ili silno zbijeno tako da e svakome od nas biti sueno istog trena, a ipak zasebno. Jer e vreme biti zbijeno kod ove etape, tako da celi proces uskrsnua i suda nastaje "Odjednom, u tren oka", razumljivo je da se o vaskrsenju ponekad govori kao o sredstvu s kojim e se pravednicima dati ivot veni. Meutim, ovo je zbog brzine s kojom emo biti preneseni iz groba do suda, i onda, Boijom milou, u stanje besmrtnosti. Jo uvek ostaje injenica, iz stihova raspravljenih ranije, da Biblija nauava da e veni ivot biti dodeljen po sudu umesto pri vaskrsenju. Iz ovog razloga 1Sol.4:16 govori o pravednicima kako su pozvani sudu zvukom trube, dok 1Kor.15:52 govori o istoj trubi povezanom s njihovim dodeljenjem besmrtnosti. Ovo takoe objanjava zato je Pavle mislio o vaskrsenju kao istim s prihvaanjem kod suda (pr.Fil.1:23).

Osvrt 14: Ushienje

Postoji raireno verovanje izmeu 'evangelijskih' crkvi da e pravednici biti 'uzneseni' na nebo za Hristov povratak. Ovo verovanje je esto povezano s idejom da e zemlja onda biti unitena. Mi vidimo u Osvrtu 9 da je ovo jedna nemogunost. Takoe smo pokazali u Studiju 4.7 da je mesto nagrade zemlja, ne nebo. Ova kriva verovanja su zasnovana o pogrenom tumaenju 1Sol.4:16,17: " sam Gospod (e) sii sa neba, te e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim emo mi ivi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh u susret Gospodu; i tako emo svagda biti sa Gospodom". Izuzev oite opasnosti zasnivanja ovako vanog verovanja na samo jednom pasusu iz Pisma, treba se zabeleiti da ovde nema nikakva spomena da e pravednici biti prihvaeni na Nebo. Hrist silazi s neba prije nego ga vernici susretnu. Hrist e vladati zauvek na Davidovu prestolu u Jerusalimu, i mi emo biti s njim, ovde na zemlji. Prema tome je nemogue da emo mi provesti venost s njim obeeni u vazduhu. Kako se 'vazduh' protee tek nekoliko kilometara iznad povrine zemlje znai da se to ne moe odnositi na Nebo, Boijeg mesta boravka.

Grka fraza prevedena "poneseni" u stvari znai biti zgrabljeni; ne sadrava ideju ni o kakvom odreenom pravcu. Pojavljuje se u 3Moj.6:4 i 5Moj.28:31 u grkom Starom zavetu (Septuaginta) da opie 'otimanje' dobara pljakom. Takoe se pojavljuje u Delu 8:39: "Duh Gospodnji uze Filipa i ukopljenik ga vie ne vide A Filip se nae u Azotu". Ovo belei kako je Filip bio udesno prenesen iz jednog mesta na zemlji na drugo. Kad doe Hrist, odgovorni e biti okupljeni zajedno na mestu suda; oni nee biti ostavljeni da sami odu tamo . Mogue je da e nain naeg transporta do tog mesta biti doslovno kroz vazduh. Isus je rekao "u dan kad se Sin ovjeiji objavi dva e biti na njivi, jedan e se uzeti a drugi e se ostaviti" (Lk.17:30,*36 (Karadi)). Ovo odaje istu sliku naglog otimanja. Uesnici su usrdno pitali: "Gde, Gospode? A on im ree: gde je leina onde e se i orlovi okupiti" (Lk.17:37). Kao to orlovi nagonski lete u vazduhu i onda se prizemlje tamo gde je strvina, tako e i odgovorni biti dovedeni do mesta gde e se sresti sa svojim Gospodinom za sud. Moramo opet naglasiti vanost nauke Hristova suda; odgovorni se moraju prvo pojaviti tamo, pre nego to pravednici meu njima budu nagraeni. Povrno itanje 1Sol.4:16,17 moe nas odvesti zakljuku da e svi odgovorni biti oteti gore u vazduhu, i zauvek ostati tamo s Hristom. Umesto toga, mi znamo da e odgovorni biti okupljeni na mestu suda, verovatno preneseni kroz vazduh, i onda primiti svoju nagradu.

STUDIJ 4: Pitanja
1. ta biva nakon smrti ? a) Dua odlazi na nebo b) Mi smo nesvesni c) Dua je negde smetena do suda d) Zle due odlaze u pakao a dobre na nebo. 2. ta je dua ? a) Besmrtan deo naeg bia b) Re koja znai 'telo, osoba, bie' c) Isto ta i duh d) Neto ta odlazi na nebo ili u pakao nakon smrti. 3. ta je ljudski duh? 4. Ukratko opii ljudsku prirodu. 5. Navedi dva biblijska stiha koji dokazuju da je smrt nesvesno stanje . 6. ta zna o Hristovom sudu? 7. Ko e biti vaskrsnut na sud? 8. ta je pakao?

9. ta je Gehena?

STUDIJ 5

CARSTVO BOIJE

5.1 Definicija Carstva

Nai predhodni studiji su pokazali da je Boija namera nagraditi Svoj verni narod venim ivotom o Hristovom povratku. Ovaj veni ivot e se provoditi na zemlji; Boija ponavljanja obeanja o ovome nikada ne impliciraju da e verni otii na nebo. "Evanelje o Carstvu" (Mt.4:23) je bilo propovedano Abrahamu u obliku Boijih obeanja o venom ivotu na zemlji (Gal.3:8). "Boije Carstvo je stoga vreme nakon Hristova povratka kada e se ova obeanja ispuniti. Dok je Bog konani Kralj Svog itavog stvarstva ak i sada. On je dao oveku slobodnu volju da upravlja svetom i svojim vlastitim ivotom kako mu je volja. Tako se sada svet sastoji iz kraljevstva ljudskog (Dan.4.17). Hristovim povratkom, e se urediti "vladavina nad svetom pripade Gospodu naem i njegovom Mesiji, i vladae u sve vekove(Otk.11:15). Onda e Boija volja i elje biti potpuno i otvoreno izvravane na ovoj zemlji. Zato nam Isus zapoveda da molimo: "neka doe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (to je sada) (Mt.6:10). Zbog toga, carstvo Boije je fraza zamenjljiva s carstvo nebesko (Mt.13:11 up. Mk.4:11). Primeti da mi nikada ne itamo o carstvu koje je na nebu; carstvo nebesko je ono koje e biti ureeno od Hrista na zemlji za njegov povratak. Kako je Boija volja potpuno izvravana od anela na nebu (Ps.103:19-21), tako e biti i u buduem Boijem carstvu, kada e zemlja biti nastanjena samo pravednicima, koji e biti anelimajednaki(Lk.20:36). Ulazak u carstvo Boije za Hristov povratak je stoga krajnji ishod svog naeg hrianskog truda u ovom ivotu (Mt.25.34; Dela 14:22); kao takvo, naprosto je vano imati ispravno razumevanje toga, Filipova propoved o Hristu je definisana kao uenje za evanelje o carstvu Boijem i o imenu Isusa Hrista (Dela 8:5,12). Pasus za pasusom smo podseani kako je carstvo Boije bilo glavna tema Pavlova propovedanja (Dela 19:8; 20:25; 28:23,31). Stoga je iznad svega vano da potpuno shvatimo nauk Carstva Boijeg, budui da ono oblikuje bitan deo poruke evanelja. da nam valja kroz mnoge nevolje ui u carstvo Boije (Dela 14.22); to je svetlo na kraju tunela ovog ivota, i stoga poticaj da uinimo rtve koje istinski hrianski ivot ukljuuje.

Navuhodonosor, kralj Vavilona, hteo je znati budunost sveta (vidi Dan.2). Dano mu je vienje velikog kipa, sastavljenog od razliitih metala. Daniel je tumaio da zlatna glava predstavlja vavilonskog kralja (Dan.2:38). Nakon njega je trebalo doi red veih imperija u podruiju oko Izraela, da se zakljui stanjem u kojem "prsti u nogu bijahu koje od gvoa koje od kala, to carstvo e biti neto jako neto trono(Dan.2:42). Sadanja ravnotea sila u svetu je podeljena izmeu mnogih nacija, neke jake neke slabe. Danijel je onda video mali kamen kako udara kip u noge, unitivi ga, i izravstivi u velikom brdu koje je ispunilo celu zemlju (Dan.2:34,35). Ovaj je kamen predstavljao Isusa (Mt.21:42; Dela 4:11; Ef.2:20; 1Pet.2:4-8). "Brdo" koje e On stvoriti po celoj zemlji predstavlja veno Carstvo Boije, koje e biti ureeno za njegov drugi dolazak. Ovo prorotvo je samo po sebi dokaz da e carstvo biti na zemlji a ne na nebu. Da e Carstvo biti tek potpuno ureeno u stvarnosti za Hristov povratak jeste tema drugih pasusa. Pavle govori o Isusu da e suditi ivima i mrtvima "njegovim dolaskom, i njegovim carstvom" (2Tim.4:1). Mihej 4:1 uzima Danijelovu ideju da je Boije carstvo poput golemog brda: "u poljednja vremena (e) biti utvrena gora doma Gospodnjega"; tu onda sledi opis o tome emu bi liilo ovo carstvo na zemlji (Mih.4.1-4). Bog e dati Isusu Davidov presto u Jerusalimu: "i kraljevat e uvjeke i njegovu kraljevstvu nee biti kraja (Lk.1:32,33D.F.). Ovo zahteva odreene take od koje e Isus poeti da vlada na prestolu Davidovu, i poetak njegova kraljevstva. Ovo e biti za Hristova povratka. "I njegovu kraljevstvu nee biti kraja" se povezuje s Dan.2:44: "Bog e nebeski podignuti carstvo koje se dovijeka nee rasuti, i to se carstvo nee ostaviti drugom narodu". Otk.11:15 upotrebljava slian govor u opisivanju kako e za drugi dolazak biti "Uspostavljeno nad svijetom kraljevstvo Gospodara naega i Pomazanika njegova i kraljevat e u vijeke vjekova. Opet, mora biti odreenog vremena kada e Hristovo carstvo i vladavina poeti na zemlji; ovo e biti za Njegova povratka.

5.2 Carstvo nije sada ureeno

Rasprostranjeno je miljenje da je Boije Carstvo sada u potpunom postojanju, da je sainjeno od sadanjih vernika crkve. Dok su u izgledu istinski vernici spaeni i dana su im mogua mesta u Crastvu, nemanikakve sumnje da mi ne moemo biti sada potpuno u Carstvu, budui da se Hrist nije jo vratio da ga uspostavi. Treba da je jasno iz onoga ta smo do sada nauili da "meso i krv ne mogu da naslede carstvo Boije" (1Kor.15:50). Mi smo naslednici carstva koje je obeao onima koji ga ljube (Jak.2:5), budui da nas baptizam ini naslednicima obeanja Abrahamu koja obeanja sadre osnovno evanelje Carstva (Mt.4:23; Gal.3:8,27-29). Stoga je uobiajeno naii na obeanja o nasleivanju carstva za Hristov povratak, kada e obeanja Abrahamu biti ispunjenja (Mt.25.34; 1Kor.6:9,10; 15:50; Gal.5:21; Ef.5:5). Sama upotreba ovog govora o buduem nasleu pokazuje da carstvo nije u sadanjem posedu vernika. Isus je ispriao poreenje da ispravi one koji su mislili "da e se carstvo Boije pojaviti odmah.Ree tako: jedan ovek ugledna roda ode u daleku zemlju da primi za sebe kraljevstvo i da se vrati". U meuvremenu je ostavio svoje sluge sa odreeenim

odgovornostima. "A kad se on vratio primivi kraljevstvo ree da mu dozovu one sluge" i sudio im (Lk.19:11-27). Ugledni ovek predstavlja Hrista koji odlazi u "daleku zemlju" nebesku da primi kraljevstvo, s kojim se vraa u vreme suda, tj. drugom dolasku. Stoga je nemogue da "sluge" poseduju kraljevstvo sada, za vreme odsutnosti njihovog Gospodara. Sledee nas snabdeva daljnjim dokazima o tome: "Moje carstvo nije od ovoga sveta", jednostavno je izjavio Isus (Jv.18:36). Meutim, ak i u to vreme je mogao rei: "ja sam car" (Jv.18:37), pokazujui da Hristovo sadanje carevanje ne znai da je njegovo carstvo sada ureeno. ak i vernici u prvom veku su opisani kako IEKUJU carstvo Boije" (Mk.15.43). Hrist je rekao svojim uenicima da nee nikada vie piti vina "do onoga dana kada u ga s vama piti novog u carstvu Oca moga" (Mt.26:29). Ovo jasno implicira da je carstvo trebalo biti u budunosti, kako su ljudi i razumeli Hristovu propoved naveivanja evanelja o carstvu Boijem (Lk.8:1). "blaen je onaj koji e (u budunosti) jesti hleb u carstvu Boijem", je bio njihov komentar (Lk.14:15). Lk.22:29,30 nastavlja ovu temu: "odreujem (vam) carstvo da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu". Isus je objasnio znake koji e predhoditi njegovom drugom dolasku, i zakljuio ih komentarom: "kad vidite da se ovo zbiva , znajte da je carstvo Boije blizu" (Lk.21:31). Ovo je besmisleno ako je kraljevstvo sada u postojanju prije drugog dolaska. "Kroz mnoge (nam je) nevolje ui u carstvo Boije" (Dela 14:22). Nikakvo udo da svaki vernik koji pati usrdno moli da carstvo doe (Mt.6:10). Bog "vas poziva u svoje carstvo i slavu (1Sol.2:12); u odgovor, moramo traiti ulaz u to kraljevstvo kroz duhovni ivot sada (Mt.6:33).

"CARSTVO JE BOIJE UNUTRA U VAMA" (Karadi) Uprkos svom ovom znatnom isticanju, mnogi pravoslavni 'hriani' temelje svoje verovanje kako carstvo sada postoji u srcima vernika, na jednom jedinom pasusu: "carstvo je Boije unutar u vama" (Lk.17:21-Karadi). Ovo je ispravnije prevedeno "Carstvo Boije je meu vama" (vidi D.F. kao i Dr.E.M.arni). Iz konteksta vidimo da je Isus govorio farizejima (s.20); ono "vama" se dakle odnosi na njih. Oni sigurno nisu bili hrianski vernici carstvo Boije nije bilo u njihovim srcima. Jevreji su pravili veliku javnu predstavu od svog ara u oekivanju Mesije. U ovom pasusu, "carstvo Boije" ini se da je titula mesije, budui da je on trebao biti car carstva. Tako kad je Isus uao u Jerusalim, narod je uzvikivao: "blagosloven je (Mesija) koji ide u ime Gospodnje; blagosloveno carstvo oca naega Davida, koje dolazi" (Mk.11:9,10). Ovo izjednauje Mesiju sa "carstvom". Tako je Jovan krstitelj propovedao da se pribliilo "carstvo nebesko" jer to je Onaj o kom je proreeno

(Mt.3:2,3). U naem pasusu u Lk.17:20-24, Isus je odgovorio na njihovo pitanje o tome "Kad e doi carstvo Boije", govorei o dolasku "Sina oveijeg". Hristova poenta je bila da su Jevreji pravili takvu predstavu u potrazi za dolazak Mesije, iekujui da se odjednom otkrije u moi, te nisu uspeli shvatiti da je Mesija "carstvo Boije" ve da je bio meu njima kao ponizna osoba, Isus. Tako ih je upozorio: "Carstvo Boije nee doi tako da bi se spoljni znaci mogli opaati jer, gle carstvo Boije je meu vama" (Lk.17:20,21).

5.3 Carstvo Boije u prolosti

Carstvo Boije je budua nagrada vernicima. Kao takva, njihova je pobuda iveti ivot predan oponaanju Hristova primera neto to e sadravati kratkotrajnu patnju i neudobnost. Stoga je za oekivanje da e sve svoje dane provoditi u sve veoj elji da se cene i shvate uda tog budueg doba. To e biti zbir svih njihovih duhovnih tenji, i potpuna objava Boga koga su zavoleli kao svog Oca. Pismo obiluje detaljima o tome emu bi Carstvo liilo, i nai e da je doivotni posao otkriti tek neke od njih. Jedan nain po kojem moemo shvatiti neke od osnovnih naela tog budueg Carstva jeste shvtiti da je Carstvo Boije postojalo u prolosti u obliku nacije Izraela. Ovo se carstvo treba preurediti za Hristov povratak. Mnogo iz Biblije nas obavetava o narodu Izraela, da moemo shvatiti, u irokom prikazu, kako e budue Boije Carstvo biti ureeno. Bog je esto opisivan kao 'car (kralj) Izraelov' (Is.44:6 up. Is.41:17; 43:15; Ps.48:2; 89:18, 149:2); sledi da su ljudi Izreala bili Njegovo carstvo. Oni su poeli biti Boije carstvo preko ulaska u zavet s Njim na gori Sinaj, kratko nakon to su pobegli iz Egipta kroz Crveno more. U odgovor njihove voljnosti da dre ovaj zavet, oni e Bogu biti carstvo "i narod svet" (2Moj.19.5,6). Tako "kad izae Izrael iz (Egipta) Izrael (postade) oblast njegova" ili carstvo (Ps.114:1,2). Nakon ulaska u ovaj sporazum, Izrael je putovao pustinjom Sinaja i naselio se u obeanoj zemlji Hanana. Poto im je Bog bio Kralj, njima su upravljali "Sudije" (pr.Gideon i Samson) umesto kraljevi. Ovi suci nisu bili kraljevi, ve Boanstveno voeni upravnici koji su upravljali odreenim delovima zemlje umesto da vladaju celom zemljom. Oni su esto bili postavljani od Boga za odreene namere, pr. da vode Izrael pokajanju i izbave ga od njegovih neprijatelja. Kada su Izraelci pitali suca Gideona da im bude kralj, on je odgovorio: "neu vam ja biti gospodar Gospod e vam biti Gospodar" (Sud.8:23). Zadnji sudac je bio Samuel. U njegovo vreme Izraelci su traili ljudskog kralja kako bi bili slini narodima oko njih (1Sam.8:5,6). Kroz itavu istoriju, Boiji istinski narod je bio iskuavan potcenjivljanjem bliskosti svog odnosa s Bogom, i rtvovati ga zbog pojave slinosti sa svetom oko njih. Ove su kunje nadasve silne u naem sadanjem svetu. Bog se jadao Samuelu: "odbacie (Me) da ne carujem nad njima" (1Sam.8.7). Ipak, Bog im je dao careve, poevi sa zlobnim Saulom. Nakon njega je doao pravedni David, i celi niz careva ga nasledie. Duhovno skloniji carevi su shvatili da je Izrael jo uvek bio Boije carstvo, pa makar i da je odbio Njegovo carstvo. Oni su stoga prepoznali da upravljaju Izraelom u Boije ime umesto po svom vlastitom pravu.

Razumevanje ovog naela nam omoguuje da shvatimo opis o Solomonu, Davidovom sinu, kako vlada na "prijesto (Boiji) da caruje mesto Gospoda Boga svojega" (2Dnev.9:8; 1Dnev.28.5; 29:23). Solomonova vladavina velikog mira i blagostanja pokazivala je primer (ili bila je 'tipina' ) za budue Boije Carstvo. Stoga je istaknuto da je bio car nad Izraelom umesto Boga, kao to e i Isus takoe sesti na Boiji presto kao Car Izraela za Boga (Mt.27:38,42; Jv.1:49; 12:13). Mnogi od pravednih careva zabeleenih u starom Zavetu su uivali vladavine koje su bile tipine za budue Hristovo Carstvo. Tako kao to je Solomon sagradio hram Bogu u Jerusalimu, tako, isto, e i Hrist u buduem Carstvu (vidi Jez.40-48). Kao to su Jezekija i Solomon primali darove i asti od okolnih nacija (1Car.10:1-4; 2Car.20:12), i videli su zemlju Izraela blagoslovljenu sa zapanjujuim obiljem blagostanja (1Car.10.5-15; Is.37:30), tako e se i u Hristovu Carstvu rasprostranjenom po celom svetu , videti iste stvari u daleko veim razmerama. BRAK Uprkos dobrom poetku Solomona, dok jo bee prilino mlad on je nainio pogreke u svojim branim odnosima koji su napredno troili njegovu duhovnu snagu kako je stario. Car Solomon ljubljae mnoge ene tuinke Moavke, Amonke, Edomke Od oviijeh naroda za koje bjee rekao Gospod sinovima Izrailjevim: ne idite k njima i oni da ne dolaze k vama, jer e zanijeti srce vae za svojim bogovima. Za njih prionu Solomon ljubei ih i ene njegove zanesoe srce njegovo. I kad ostarje Solomon, ene zanesoe srce njegovo za tuim bogovima; i srce njegovo ne bi cijelo prema Gospodu I injae Solomon to bjee zlo pred Gospodom, i ne hoae sasvijem za Gospodom A Gospod se razgnjevi na Solomona I ree Gospod Solomonu zato u otrgnuti od tebe carstvo" (1Car.11.1-11). Solomonovo klizanje u odmetnitvo je bilo ivotno dugi proces. Njegovi odnosi sa enama koji nisui delile njegovo znanje o izraelskome Bogu su ga odveli sklonou ka njihovim lanim bogovima. Njegova je ljubav prema svojim enama inila da nije vie gledao te bogove za duhovnu perverziju istinskog Boga, to su i bili. Kako je vreme odmicalo, njegovo srce nije vie potovalo izraelskog Boga. "Srce njegovo ne bi cijelo prema Gospodu", tj. njegova svest ga nije vie grizla pri potovanju lanih bogova. Njegov nedostatak odanosti celim srcem istinskom Bogu "bjee zlo pred Gospodom", ishodei Boijem raskidu Svoje veze sa Solomonom. Izraelu je bilo jednako govoreno ne venavati se sa enama okolnog sveta (2Moj.34.12-16; Isus 23:12,13; 5Moj.7:3). Baptizmom u Hristu mi postajemo duhovni Izrael. Ako smo sami, jedino se trebamo venavati u duhovnom Izraelu, "u Gospodinu" (1Kor.7:39) tj. s drugim baptiziranim vernicima " u Hristu". Ako smo ve u braku u vreme naeg baptizma, ne trebamo se razdvajati od svojih supruga; na je brani odnos osveen zbog nae vere (1Kor.7.1214). Svesno odabrati venavanje s onim koji ne poznaju istinskog Boga e dugorono, odvesti do naeg odmetnitva. Solomon oito nije uspeo shvatiti silinu Boijeg upozorenja o ovakvim suprugama: "jer e zanijeti srce vae" (1Car.11.2; 2Moj.34.16). Samo izuzetan nivo samokontrole i intenzivno pokajanje nas moe uiniti izuzecima iz ovog pravila.

Mi smo ranije pokazali kako pravoslavno hrianstvo ne ceni Jevrejske osnove hrianske nade; oni ne poznaju istinskog Boga Izraela. Brak s ovim ljudima obino vodi postupnom opadanju s uzvienih naunih istina koje su temelj naeg spasenja. Iz ovog su razloga Isak i Jakov otili do izvanrednih daljina da uzmu ene koje su ispravno drale istinsku veru, Isak je ak ekao do 40 godina starosti da nae pravu enu (1Moj.24.3,4; 28:1). Ojaenost Ezre i Nemije kod sluanja da su neki od Jevreja venali s ne Jevrejima dalje pokazuje ozbiljnost ove teme (Jezdra 9.12; Nem.10:29,30). Mi smo pokrenuli ovu temu u ovoj fazi da potaknemo paljivo razmiljanje. Brak je detaljnije analiziran u Studiju 11.4 BOIJI SUD Kao ishod Solomonova raskola, carstvo Izraela bejae podeljeno nadvoje; Solomonov sin, Roboam, vladao je nad plemenima Judinim, Benjaminovim i polovinom plemena Manasije, dok je Jeroboam vladao nad ostalih deset plemena. Ovo desetoplemensko carstvo bee nazvano Izrael, ili Efrem, dok je dvoplemensko nazvano Juda. Ljudi svih ovih plemena, u najveem delu, su sledili Solomonov lo primer tvrdili su da veruju u istinskog Boga, dok su istovremeno slavili idole okolnih nacija. Ponovo ih je Bog pozivao, kroz proroke, da se pokaju, ali bez uspeha. Zbog toga, kaznio ih je proterivanjem iz carstva Izraela u zemlje svojih neprijatelja. Ovo je bilo s najezdom Asiraca i Vavilonaca i njihovom zarobljavanju: "trpio si ih (Boe) mnogo godina opominjui ih duhom (reima) svojim preko proroka svojih; ali ne sluae; tada si ih dao u ruke (okolnim) narodima zemaljskim" (Nem.9:30). Desetoplemensko kraljevstvo Izraela nije uopte imalo dobrih kraljeva. Jeroboam, Ahab, Joahaz itd. Su svi zabeleeni u knjizi o Carevima kao idolopoklonici. Njihov zadnji kralj je bio Osija, za iju vladavinu je Izrael bio poraen od Asirije, i deset plemena su odvedena u ropstvo (2Car.17). Odavde se oni nisu nikad vratili. Dvoplemensko kraljevstvo Juda imalo je neke dobre kraljeve (pr. Ezekija i Josija), premda su veina bili zli. Zbog ponavljanih grehova ljudi, Bog je odbacio Judino kraljevstvo za vladavinu njihovog zadnjeg kralja, Sedekija. Ovo je bilo sa najezdom Vavilonaca, koji su ih odveli zarobljene u Vavilon (2Car.25). Oni su ostali u Vavilonu 70 godina, nakon kojih su se vratili u Izrael pod vodstvom Ezre i Nemije. Oni nikada vie nisu imali vlastitog kralja, bili su pod upravom Vavilonaca, Grka i Rimljana. Isus se rodio u toku rimske vladavine. Zbog izraelskog odbijanja Isusa, Rimljani su ih napali u 70 n.e. i rasterali po svetu. Tek u zadnjih sto godina poeli su se vraati, tako navetavajui povratak Hrista (vidi Dodatak 3). Jez.21:25-27 (21:30-32 Danii) je pretkazao ovaj kraj Boijeg Carstava kako je vien u naciji Izraela: "ti, neisti bezbonie, knee Izrailjev (tj. Sedekija), kome doe dan Ovako veli Gospod Gospod: skini tu kapu i svrzi taj venac (tj. Sedekija e postati kralj), nee ga biti Unitiu, unitiu, unitiu ga, i nee ga biti, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu u ga dati". Pasus za pasusom proroci nariu kraj Boijeg carstva (Os.10:3; Pla 5:16; Jer.14:21; Dan.8:12-14). Trostruko 'unitenje' iz Jez.21:25-27 (21:30-32 Danii) se odnosi trima najezdama uinjenim od Navuhodonosara, kralja Vavilona. Paljivi e student videti u ovim

stihovima drugi jedan primer o tome kako kraljevstvo Boije i njegov kralj mogu biti tretirani pararelno; prevrat Sedekije je bio onaj od kraljevstva Boijeg (vidi deo 5:2). Tako je Boije kraljevstvo onakvo kakvo je bilo u naciji Izraela zavrilo: "ukinuu carstvo doma Izrailjeva" (Os.1:4). "Nee ga biti, dakle" nosi implikaciju da e kraljevstvo ponovo oiveti kad "doe onaj kome pripada, i njemu (e) ga (Bog) dati". Bog e "dati (Isusu) prestolje Davida, oca njegova i njegovu kraljevstvu nee biti kraja" (Lk.1:32,33) za Hristova povratka. Tada, dakle, e obeanje o obnovi kraljevstva biti ispunjeno. OBNOVA IZRAELA Postoji kolosalna tema kroz starozavetne proroke o obnovi boijeg Carstva za povratak Mesije. Hristovi uenici bejahu dobro usklaeni u ovome: "A okupljeni ga pitahu: Gospode, hoe li u ovo vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo?" tj. 'Da li e Jezekija 21:27 biti sada ispunjeno?' Isus je odgovorio da tano vreme njegovog drugog dolaska oni nee nikada znati, iako su ih aneli odmah nakon toga uverili da e se on, uistinu, vratiti za neko vreme (Dela 1:6-11). Obnova carstva Boijeg/Izraela e stoga biti za drugi dolazak. Tako je Petar propovedao da e Bog poslati "Pomazanika, Isusa. Njega treba da nebo pridri (tj. mora ostati onde) do vremena uspostave svega to obea Bog na usta svetih proroka svojih" (Dela 3:20,21). Drugi dolazak e doneti preuspostavu Boijeg carstva kao obnovu starog carstva Izraela. Obnova Boijeg carstva zaista je tema svih "(Boijih) svetih proroka": "I utvrdie se prijesto milou, i na njemu e (Isus) sjedeti jednako u atoru Davidovu (o drugom dolasku Lk.1:32,33) koji e suditi i biti brz da ini pravdu" (Is.16:5). "U to u vrijeme podignuti opali ator Davidov (tj. "presto Davidov" iz Lk.1:32,33), i zatvoriu mu pukotine, i oporaviu mu to je razvaljeno, i opet u ga sagraditi kao to je bio prije" (Amos 9:11). Zadnja je fraza jasni govor o obnovi. "I sinovi e (Izraela) njegovi biti kao prije, i zbor e njegov biti utvren preda mnom" (Jer.30:20). "Gospod e opet izabrati Jerusalim" (Zah.2:12), inei ga prestonicom Svog rasprostranjenog po svetu Kraljevstva (up. Ps.48:2; Is.2:2-4). "Jer u povratiti roblje Judino i roblje Izrailjevo, i sazidau ih kao prije opet e se uti glas radostan jer u vratiti roblje ove zemlje kao to je bilo prije na ovom mjestu (Jerusalimom) opet e biti torovi pastirski opet e prolaziti stada" (Jer.33:7-13).

Hristov povratak da uspostavi ovo Carstvo uistinu je "nada Izraela", s kojom se mi moramo povezati kroz baptizam.

5.4 Carstvo Boije u budunosti

Delovi 1 i 3 ovog Studija su dali prilino upuivanje o tome emu bi ovo Carstvo liilo. Mi smo videli da je Abrahamu bilo obeano da e kroz njegovo seme ljudi svih delova sveta biti blagoslovljeni; Rim.4:13 proiruje ovo znanje kako e cela zemlja biti batinjena od onih ljudi koji su Abrahamovo seme, tj. Hrista. Lik prorotva Dan.2 objanjava kako e se Hrist vratiti poput malog kamena, i onda e se carstvo postupno rairiti svetom (up. Ps.72:8). Ovo znai da Carstvo Boije nee biti smeteno samo u Jerusalimu ili zemlji Izraela, kako neki tvrde, iako e ova podruija sigurno biti njegovo jezgro. Oni koji slede Hrista u ovom ivotu e biti "carstvom i svetenicima i oni e carevati na zemlji" (Otk.5:10). Mi emo upravljati naseobinama razliitih veliina i brojnosti; jedan e upravljati nad deset gradova, drugi nad pet (Lk.19:17). Hrist e deliti svoje upravljenje zemljom s nama (Otk.2:27; 2Tim.2:12). "Evo, car (Isus) e carevati pravo i knezovi (vernici) e vladati po pravdi" (Is.32:1; Ps.45:16). Hrist treba vladati zauvek na Davidovom preuspostavljenom prestolu (Lk.1:32,33), tj. on e imati Davidovo mesto i poloaj vladanja, koje je bilo u Jerusalimu. Poto e Hrist upravljati iz Jerusalima, koji e biti prestonica budueg Carstva. U ovom e podruiju biti izgraen hram (Jez.40-48). Dok e ljudi hvaliti Boga u razliitim mestima sveta (Mal.1:11), ovaj e hram biti arina taka svetskog potivanja. Nacije "e dolaziti od godine do godine da se poklon(e) caru Gospodu nad vojskama i da praznuju praznik sjenica" oko hrama u Jerusalimu (Zah.14:16). Ovo godinje hodoae u Jerusalimu je takoe pretkazano u Is.2:2,3: "Bie u potonja vremena gora (carstvo Dan.2:35,44) doma (hrama) Gospodnjega utvrena uvrh gora (tj.Boije Carstvo i hram e biti uzdignut iznad carstva ljudi) i stjecae se k njoj svi narodi. I ii e mnogi narodi govorei : hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljeva, i uie nas svojim putovima jer e iz Siona izai zakon, i rije Gospodnja iz Jerusalima". Ovo nalikuje prizoru ranih dana Carstva, kako e ljudi iriti znanje o Hristovu vladanju drugima, i oni idu na "goru" Boijeg Carstva, koja e se iriti polako svetom. Ovde imamo sliku istinskog ara religioznog tovanja. Jedna od najveih ljudskih tragedija naega doba je ta da najvei broj ljudi 'potivaju' Boga iz politikih, socijalnih, kulturnih ili emocionalnih razloga, umesto na temelju istinskog razumevanja Njega kao svog Oca i Tvorca. U Carstvu e biti rasprostranjenog ara po svetu da se naue putevi Boiji; ljudi e biti tako poticani ovom eljom da e putovati iz svih krajeva zemlje u Jerusalim da steknu vie znanja o Bogu. Umesto pometnje i nepotenosti stvorenih od ljudskih pravnih sistema i ministarstava pravde, bie jedan sveopti pravni kodeks - "zakon, i rije Gospodnja", kojeg e Hrist objaviti iz Jerusalima. "I stjecae se k njoj svi narodi" ovim uevnim zasedanjima, implicirajui da e ova opta elja da se nae istinsko znanje o Bogu umanjiti prirodno trenje izmeu nacija, kao to ini izmeu pojedinaca koji se posveuju dobivanju ovakvog znanja u ovom ivotu. Ovaj opis pritecanja u Jerusalim lii slici prikazanoj u Is.60:5, gde se Jevreji 'skupljaju' zajedno s ne Jevrejima da tovaju Boga u Jerusalimu. Ovo se savreno povezuje s prorotvom o Carstvu iz Zah.8:20-23:-

"Dolaziti (e) narodi i stanovnici mnogih gradova; dolazie stanovnici jednoga u drugi govorei: hajdemo (up. Zah.14:16 "od godine do godine") da se molimo Gospodu i da traimo Gospoda nad vojskama; idem i ja. Tako e doi mnogi narodi i silni narodi da trae Gospoda nad vojskama u Jerusalimu u to e vreme deset ljudi od svijeh jezika narodnijeh uhvatiti jednoga Judejca za skut govorei: idemo s vama, jer ujemo da je Bog s vama". Ovo stvara sliku o jevrejskom narodu da je nainjena "glava, a ne rep" narodima, zbog svog pokajanja i pokornosti (5Moj28:13); jevrejske osnove Boijeg plana za spasenje e se onda ceniti od svakog. Nepoznavanje toga izmeu sadanjeg hrianstva e se naglo zavriti. Ljudi e tada sa arom raspravljati o ovim stvarima, tako da mogu rei ne Jevrejima, da "ujemo da je Bog s vama". Razgovor e se onda odvijati oko duhovnih stvari, umesto praznih privida koji ispunjavaju sadanja razmiljanja u svetu. S ovom poveom obavezom boanstva, ne iznenauje da e Hrist "sudi(ti) meu narodima te e raskovati maeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, nee dizati maa narod na narod, niti e se vie uiti boju" (Is.2.4). Bezuslovna vlast i potpuna pravednost njegove arbitrae u sporovima e ishoditi u voljnost nacija da zamene svoju vojnu industriju s poljoprivrednom mainerijom i napuste sve vojne obuke. "Procvjetae u dane njegove pravednik" (Ps.72:7) duhovnost e se onda uzneti, i ast e se iskazati onima koji odraavaju Boije osobine ljubavi, milosti, pravednosti itd. Stavi ovo nasuprot sadanjeg uznoenja ponosnih, nametljivih i sebino ambicioznih. Voljno raskivanje "maeva na raonike" e biti deo povee poljoprivredne promene koja e nastati na zemlji. Kao ishod Adamova greha, zemlja je bila prokleta zbog njega (1Moj.3:17-19), s ishodom da je veliki trud sada potreban da se hrana dobije iz nje. U carstvu "bie penice na zemlji izobila; po vrhovima (jalovim nekad) gorskim lelijae se klasje njezino kao (ljetine Libana) Livanska uma" (Ps.72:16). "Ora (e) stizati eteoca, i koji gazi groe sijaa, i gore e kapati slatkim vinom" (Amos 9:13), ovako e biti poboljana plodnost zemlje, i smanjenje kletve na zemlju izreene u Edenu. Ovakvo ogromno poljoprivredno preduzee e obuhvaati mnogo ljudi. Prorotva Carstva daju utisak da e se ljudi vratiti samostalnom, poljuprivrednom stilu ivljenja:"Nego e sjedeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i nee biti nikoga da ih plai" (Mih.4:4). Ova samostalnost e nadvladati zloupotrebe koje su svojstvene bilo kom sistemu zapoljavanja i truda za novac. Provodei ivotni vek radei da se drugi obogate e onda biti stvar prolosti. "Oni e graditi kue i (sami) sjedee u njima; i sadie vinograde i jee rod njihov. Nee oni graditi a drugi se naseliti, nee saditi a drugi jesti i

izabranicima e mojim ovetati djela ruku njihovijeh. Nee raditi uzalud" (Is.65:21-23). Is.35:1-7 sadri neusporedivo prorotvo o tome kako e neplodna zemlja biti promenjena, ishodei u fluidu sree i radosti da e skoro oticati zemljom, zbog lakeg i duhovnijeg naina ivota onih koji je obrauju: "Radovae se tome pustinja veselie se pusto i procvjetati kao rua i veselie se radujui se i popijevajui jer e u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasuenoj. I suho e mjesto postati jezero". ak i prirodna agresivnost izmeu ivotinja e biti odstranjena: "Vuk i jagnje zajedno e pasti", i deca e se moi igrati sa zmijama (Is.65:25; 11:6-8). Istim nainom kojim e postavljena kletva nad prirodnim stvorenjima biti znatno smanjenja, i ona postavljena nad oveanstvom e takoe popustiti. Tako Otk.20:2,3 govori simbolinim jezikom o avolu (greha i njegova uinka) da je "okovan", ili zatvoren, za vreme hiljadugodinjice. ivotni vek e biti povean, tako ako ko umre u starosti od sto godina, smatrat e se tek detetom (Is.65:20). ene nee doivljavati velike bolove pri poroajima (Is.65:23). "Tada e se otvoriti oi slepima, i ui gluhima otvorie se. Tada e hromac skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevae (Is.35:5,6). To e biti zbog udesnih Duhovnih dari koja e opet biti u posedu (up.Jev.6:5). Nemoe biti preistaknuto da na Carstvo Boije ne treba gledati kao na tropsko rajsko ostrvo, gde e pravednici uivati na slian nain na koji ljudi uivaju u kupanju i sunanju usred divote prirode. Osnovna namera Carstva Boijeg je da se odaje slava Bogu, dok se zemlja ne ispuni slavom o Njemu "Kao to je more puno vode" (Av.2:14). To je Boiji krajnji cilj: "Ali tako ja iv bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje" (4Moj.14:21). Slava Bogu znai da e stanovnici zemlje ceniti, hvaliti i oponaati Njegove pravedne osobine; jer e svet biti u opisanom stanju, Bog e dopustiti da i fizika zemlja takoe, odraava to.Tako "smjerni e naslediti zemlju (u Carstvu), i nasleivae se mnoinom (duhovnog) mira" (Ps.37:11), umesto da uivaju u lagodnom ivotu. Oni koji gladuju i koji su edni pravednosti: "oni e se nasititi" njom u Carstvu (Mt.5:6). Sama pomisao uivanja venog ivota u Carstvo se esto koristi kao "mrkva" da se potaknu ljudi na interes o hrianstvu. Meutim nae posedovanje toga tada, e biti skoro sluajno sa stvarnim razlogom naeg bivanja u Carstvu a taj je da se slavi Bog. U ono vreme to nam preostaje nakon baptizma, nae shvatanje toga se treba stalno razvijati. Do pisca, svega deset godina ivljenja u radosti bezuvetnog savrenstva i dobre savesti s Bogom e biti vredno svih trauma ovog ivota. Da e ovo uzvienje stanje trajati zauvek naprosto izaziva duevno uzbuenje, vodei nas iza granica ljudskog shvatanja. ak i kada je gledano fizikijim terminima, biti u Carstvu Boijem treba biti na glavni poticaj prezreti svetske prednosti i materijalizam. Umesto da prekomerno mislimo o budunosti, Isus je savetovao: "Traite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodae vam se" (Mt.6:33). Sve to sada moemo zamisliti i teiti je neuporedivo s konanim ispunjenjem da budemo u Boijem Carstvu.

Trebamo traiti "(Boiju) pravednost", tj. da pokuamo razviti ljubav Boijeg karaktera, to znai da elimo biti potpuno moralno savreni umesto toga to, lino, elimo pobei smrti i iveti veno lagodnim ivotom. Preesto nada evanelja je predstavljena na naine koji su dopadljivi ljudskoj sebinosti. Oito naa pobuda da budemo u Carstvu je silno promenjiva iz dana u dan. Ono to predlaemo ovde jeste jedan uzor; na prvi prioritet je da nauimo evanelje i pokaemo nau podlonost njemu baptizmom iz pobude pokornosti iz ljubavi Bogu. Nae shvatanje nade koju Bog nudi, i nae tane razloge za elju da budemo u Carstvu, e se poveati i sazrevati nakon naeg baptizma.

5.5 Hiljadugodinjica
Kod ove take naeg studija o ivotu u Carstvu, paljivi e itatelj verovatno pitati: 'ne izgleda li ova slika o Carstvu Boijem prilino ljudska?' Ljudi u carstvu e jo uvek raati decu (Is.65:23) ak i umirati (Is.65:20). Ovi ljudi e jo uvek imati sporove koje e Hrist reiti (Is.2:4), i jo uvek e morati da obrauju zemlju kako bi preiveli, iako e to biti daleko lake nego sada. Sve ovo izgleda daleko od obeanja da e pravednici dobiti veni ivot, i prirodu poput Boga, uinjeni jednaki s anelima, koji niti se venavaju niti reprodukuju (Lk.20:35,36). Odgovor lei u injenici to e prvi deo Carstva Boijeg trajati 1000 godina - "hiljadugodinjica (vidi Otk.20:2-7).Za vreme ove hiljadugodinjice bie dve grupe ljudi na zemlji:1. Sveci oni od nas koji su sledili Hrista prihvatljivo u ovom ivotu, kojima e se dati veni ivot kod suda. Zabelei: 'svetac' znai 'pozvana' osoba, i odnosi se na bilo kojeg istinskog vernika. 2. Obini smrtnici koji nisu poznavali evanelje u vreme Hristova povratka tj. nisu bili odgovorni sudu. Kada doe Hrist, dvojica e biti u polju, jedan e se uzeti (za sud), a drugi e se ostaviti (Lk.17:36 Karadi); oni koji "e se ostaviti" e biti u ovoj drugoj grupi. Primivi Boiju prirodu kod suda, sveci nee moi umirati ili raati decu. Opisi ljudi koji doivljavaju ove stvari u Carstvu moraju se stoga odnositi na drugu grupu oni koji su ivi u vreme Hristova povratka, ali nisu znali Boije zahteve. Nagrada pravednicima je da budu 'kraljevi i sveenici i kraljevat emo na zemlji' (Otk.5:10 (vidi Karadi)). Kraljevi moraju kraljevati nad nekim; oni ljudi koji su bili neupueni u evanelje u vreme drugog dolaska e dakle biti ostavljeni da ive, da se njima upravlja. Kroz ivot "u Hrista" mi emo deliti Njegovu nagradu koja je da se bude kralj sveta: " I onome koji pobeuje i dri moja dela do kraja, tome u dati vlast nad mnogobocima, i bie im pastir sa gvozdenom palicom kao to sam i ja primio od svog Oca" (Otk.2:26-28). Hristov primer nama sada dolazi na mesto verne sluge bejahu nagraene sa deset ili pet gradova da vladaju u Carstvu (Lk.19:12-19). Znanje o Boijim putevima nee se rairiti im Hrist bude proglaen Carem u Jerusalimu; ljudi e putovati u Jerusalim kako bi saznali vie o Bogu (Is.2:2,3). Seti se takoe, kako se gora u Dan.2:35,44 (predstavljajui Carstvo Boije) postupno irila zemljom. Dunost svetaca e biti da ire znanje o Bogu i prema tome o Njegovom Carstvu.

Kada je Izrael bio predhodno carstvo Boije, dunost svetenika je bila da nauavaju znanje o Bogu (Mal.2:5-7). Za ovu namenu oni bejahu postavljeni u razliite gradove irom Izraela. U uzvienije preureenom Carstvu, sveci e preuzeti ulogu svetenika (Otk.5:10). Doe li Hrist danas : 1. Odgovorni mrtvi e biti vaskrsnuti i zajedno sa odgovornim ivima odvedeni sudu. 2. Odgovorni zli e biti kanjeni smru, i pravednicima e se dati ivot veni. Sudie se takoe nacijama koje odbijaju Hrista. 3. Pravednici e onda vladati nad onim ljudima koji su tada ivi, ali koji nisu odgovorni Bogu; oni e ih uiti evanelju kao 'kraljevi i sveenici' (Otk.5:10 (vidi Karadi)). 4. Ovo e trajati 1000 godina. Za to vreme svi smrtnici e uti evanelje i stoga e biti odgovorni Bogu. Ovi e ljudi iveti duim i sretnijim ivotima. 5. Na kraju hiljadugodinjice bie pobune protiv Hrista i svetaca, koju e Bog uguiti (Otk.20:8,9). 6. Na kraju tih 1000 godina, svi oni koji su umrli za to vreme e biti vaskrsnuti i izvedeni pred sud (Otk.20:5,11-15). 7. Zli izmeu njih e biti uniteni, a pravednici e nam se pridruiti u venom ivotu. Boija namera sa zemljom tada e biti izvrena. Bie ispunjena besmrtnim, pravednim biima. Boije Ime 'Jahve Elohim' (sa znaenjem 'Onaj koji e biti otkriven u grupi monih pojedinaca') e se onda ispuniti. Nikada vie greh, i prema tome smrt, nee se iskusiti na zemlji; obeanje da e seme zmije biti potpuno uniteno udarcem po glavi, e se onda u potpunosti ispuniti (1Moj.3:15). Za hiljadugodinjicu, Hrist e imati da vlada "dok ne podloi sve neprijatelje pod svoje noge. Kao poslednji neprijatelj bit e obeskrijepljena Smrt I kad mu (Bogu) sve bude podloeno, tada e se i on sam, Sin, podloiti Onomu (Bogu) koji je njemu sve podloio da Bog bude sve u svemu" (1Kor.15:25-28 D.F). Ovo je "kraj, kad (Hrist) preda(je) carstvo Bogu i Ocu" (lKor.15:24). to e slediti u ovom periodu kad je Bog "sve u svemu" nije nam reeno; sve to znamo jest da emo imati veni ivot, Boiju prirodu, i da emo iveti da slavimo i ugaamo Bogu. Nagaanje je uopte ispitivati dalje emu bi stanje nakon hiljadu godina liilo. Jedno razumevanje "evanelja o carstvu Boijem" je bitno za spasenje svakog itatelja ovih rei. Smemo li ti se obratiti da proita ovaj studij i pogleda citirane biblijske pasuse? Bog eli da budemo u Njegovom carstvu. Cela Mu je namera bila zamiljena da imamo stvarnog udela u tome, umesto tek da izrazi, Svoju kreativnu sposobnost. Baptizam nas povezuje s obeanjima koja se tiu tog Carstva. Teko je verovati da

nam baptizam, prosleen s nekoliko godina ponizne pokornosti Boijoj rei, moe zaraditi ulazak u taj velianstven veni ivot. Ipak naa vera u Boiju neizmernu ljubav mora biti vrsta. Ma kakvi nai kratkoroni problemi bili, sigurno nemamo nikakva razumna razloga odupreti se pozivu evanelja? "Ako je Bog za nas, ko e protiv nas?" (Rim.8:31). "Stradanja sadanjeg vremena ne znae nita u poreenju sa slavom, koja e se nama otkriti" (Rim.8:18). "Jer sadanja naa laka nevolja ostvaruje nam prekomerno i neizmerno, veno izobilje slave" (2Kor.4:17).

Osvrt 15: Doslovnost Carstva

Sami doslovni opisi Carstva naeni u prorocima Starog zaveta su esto ismejavani od teologa i lanova mnogih dominacija. Tvrdi se da je govor figurativan o nekakvom mestu nagrade van zemlje, budui da e ova planeta biti spaljena. U odgovor ovome, mora se shvatiti da je temeljno naelo biblijskog uenja da trebamo uvek uzimati Bibliju doslovno izuzev ako ima dobar razlog koji namee duhovno tumaenje. Na primer, prvi stih knjige Otkrivenje nas obavetava da je vizija u velikoj meri simbolina (Otk.1:1), to nas treba voditi naem gledanju na to. Postoji takoe odreena prijemljivost i smisao za stvarnost u upotrebi govora koji moe ukazati da li se pasus treba itati simbolino ili ne. Tako kad itamo o zemlji da se tetura poput pijana oveka (Is.24:20), oito je po vrsti govora koji je upotrebljen da je namenjeno simbolinom itanju. Suprotno tome, govor upotrebljen da opie budue Carstvo je sasvim lak shvatiti za doslovan; nema nikakavog nagovetaja da ga trebamo uzeti za simbolino. Proizai e da zbog ljudske nesposobnosti da se skupi dovoljno vere za verovanje da e takvo vreme zaista doi na zemlji, oni su izmislili teorije koje ga objanjavaju. Njihova alternativa duhovnog, ili nebeski temeljenog carstva, je neodreena i oskudna detaljima, stoga ima malo i za verovanje, i malo vere se ili zahteva ili pobuuje. Ako su zaista opisi hromih ljudi kako su izleeni, ili pustinje nainjene plodnim, samo simbolika, onda se na pitanje mora odreeno i uverljivo odgovoriti: 'Simbolika' ega? Ovi pasusi opisuju Boije Carstvo. Ako smo nesigurni tano ega su to oni simbolika, onda ne poznajemo evanelje ('dobru vest') Carstva, i stoga ne moemo oekivati nikakvo mesto u njemu. Dalje, treba da bude jasno pored svih dokaza iznetih do sada da Bog ima venu nameru s ovekom na ovoj zemlji; On ne bi unitio planetu koju je obeao Abrahamovom semenu zauvek. Trebamo stoga oekivati da e biti doslovnih opisa u Bibliji o Carstvu koje ima doi na zemlju. Sledei pasusi potvuju ovo:"Bog, koji je sazdao zemlju i nainio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je nainio da se na njoj nastava" (Is.45:18). Stvaranje zemlje bi bilo naprazno ako je Bog uniti; ali, protivno tome, Boija je namera nastaniti je besmrtnim ljudima.

"A zemlja stoji zauvijek" (Pro.1:4). "Postavi ih (elemente solarnog sistema) zasvagda i zanavijek, dade naredbu, koja nee proi" (Ps.148:6). Trajanje hiljadugodinjice 1000 godina, kako je zabeleeno u Otk.20:4, treba se takoe prihvatiti doslovno, kako bi se uskladilo s drugim zakljuivanjima u prorotvima koja se tiu prirode ovog perioda. ak i u Otkrivenju, ne svaki broj se obavezno uzima za doslovno. Mnogo upuivanja u njemu na "treinu" su jedan oigledan primer. Najznaajnije, hiljadugodinjica je opisana u Jev.4:4-9 kao subotnji dan odmora. S Bogom "jedan je dan kao hiljadu godina" (2Pet.3:8). Nakon est 'dana' od po hiljadu godina u Boijoj nameri sa zemljom, doi e subotnji 'dan' od hiljadu godina. Prema biblijskom datumu stvaranja, 6000 god. (tj.6 'dana') od stvaranja dovodi nas do 2000 n.e. (tj. stvaranje je bilo oko 4000 p.n.e.). Ovo moe znaiti da poetak hiljadugodinjice moe biti oko 2000 n.e. Za sve nas, vreme je ogranieno. Suoeni s izgledom Hristova ranog povratka, mi trebamo iskoristiti svaki na mogui trenutak u ovom kratkom ivotu da se pripremimo za njegov dolazak.

Osvrt 16: Rezime istorije Izraela

ABRAHAM je bio pozvan iz Ura haldejskog; prvi Jevrejin. Bog je nainio obeanja njemu o zemlji hananskoj, i njegovom semenu. On je umro ne primivi dana obeanja. ISAK Abraham je bio spreman ponuditi svog sina Isaka za rtvu. Jer Abraham bee veran. Bog je potvrdio svoja obeanja Abrahamu prisegom. Isakova voljnost da umre u pokornosti volji svoga oca je jedna vrsta Hrista. Obeanja su bila ponovljena Isaku (1Moj.26:3-5). JAKOV je bio Isakov sin. Obeanja su bila ponovljenja i njemu isto tako. On je imao dvanaest sinova Rubin je bio najstariji, Benjamin najmlai. Levi je bio onaj od kojeg su potekli svetenici. Josip je bio najomiljeniji. JOSIP Kao deak imao je dva sna koja su ga ocrtala kao vladara nad svojom braom. Oni su postali ljubomorni, i prodali su ga kao roba u Egipat. Tamo je postao vladar i organizovao konzervaciju penice kako bi se mogla koristiti tokom sedmogodinje nestaice koja je bila u tom podruiju.U to vreme, Jakov i njegovi sinovi su doli iveti sa Josipom u Egipatu. Oni i njihovi potomci su iveli u Gesemu, delu Egipta. Kasnije je faraon progonio narod Izraela, uinivi ih robovima. MOJSIJE je bio roen u ovo vreme; kao beba sakriven je u a i onda bio pronaen od faraonove erke i posvojen od nje. Kao mladi ovek, ubio je Egipanina koji je tukao Izraelca, tada je pobegao u Madijamu, gde je radio 40 godina kao pastir kod Jotora. Bog mu se onda ukazao u goreem grmu. Bejae mu reeno da ode faraonu i zatrai osloboenje Izraela. Uinio je uda da dokae da je uistinu poslan od Boga. Meutim, faraon nije pustio Izrael, stoga su deset nevolja poslate nad Egipat, pr. abe, tama, tua, i na kraju ubijanje prvoroene muke dece. Izraelci su trebali ubiti

jagnje i namazati krvlju vrata svojih domova. Ovo je pokazivalo prema tome kako nas Hristova krv moe spasiti smrti. Ovaj blagdan je postao poznat kao pasha. IZLAZAK Izraelcima konano bejae doputeno da odu iz Egipta. Oni su putovali voeni Boijim anelom u stupu od oblaka danju i stupu od vatre nou. Faraonova vojska ih je progonila do Crvenog mora. Voda se udom otvorila da propusti narod, zatim se vratila da utopi Egipane. Izrael je onda putovao pustinjom prema obeanoj zemlji hananskoj. Bog im je dao da piju vodu iz stene, i hleb u obliku mane svako jutro. Kada su pristigli na Sinajsku goru, Bog im je dao deset zapovesti i Mojsijeve zakone. Oni bejahu onda imenovani za Boije carstvo. Bejae im nareeno da naprave odreeni ator, nazvan tabernakul, u kojem e sluiti Boga. Odreen im je bio Veliki svetenik i svetenike koji su mogli nuditi njihove rtve Bogu. Svi elementi tabernakula i svetenstva su pokazivale prema Isusu. OBEANA ZEMLJA je skoro bila na domaku .12 uhoda bejahu poslani od kojih deset u povratku rekoe da je i suvie teko posedovati zemlju hanansku. Druge dve uhode, Isus Navin i Halev, rekoe istinu da zemlju mogu imati, ako imaju veru u Boija obeanja. Jer su ljudi delili stav onih deset uhoda, Izrael je morao lutati pustinjom 40 godina sve dok svi oni koji bejahu preko 20 godina kada su izili iz Egipta nisu umrli. ISUS NAVIN je bio naslednik Mojsija, i odveo Izrael u zemlju Hanansku . Prvi grad za osvajanje bee Jerohin, gde je ivela Rahab (Rava), a zatim Gaj. im su se utvrdili u zemlji, bejahu upravljani povremeno od SUDIJA, premda je Bog bio njihov stvarni kralj. Ovo je ukljuivalo ljude poput Gideona, Jeftaja i Samsona. Svi su oni izbavili Izrael od svojih neprijatelja, kada bi se pokajali greha protiv Boga. Istorija Izraela je puna primera da je Izrael bio neposluan Bogu, da je kanjavan najezdama susednih nacija, pokajanjem svojih greha i Boijim izbavljenjem i onda ponovnog greenja. Zadnji je sudac bio Samuel. U njegovo vreme, izraelski je narod odbio Boga za Kralja traenjem ljudskog kralja , poput okolnih naroda. CAREVI Njihov prvi car je bio Saul koji je dobro poeo sa vladavinom ali se pokazao kao zao ovek, koji bee neposluan Boijim zapovestima i progonitelj Davida. Nakon njegove smrti, David je postao sledei car i bio je jedan od najboljih u Izraelu. Bog mu je nainio velika obeanja. Nakon njega doao je njegov sin Solomon koji, nakon dobrog poetka bejae okrenut od istinske vere od svojih brojnih supruga koje je uzeo od okolnih naroda. Posle njegove smrti carstvo se podelilo na dva - deset plemena su inile carstvo Izraela, prvobitno pod Jeroboamom; ostala dva plemena, Juda i Benjamin, inila su carstvo Juda, u poetku pod Roboamom, Solomonovim sinom. Carstvo Izraela (deset plemena) nije uopte imalo dobrih careva. Oni bejahu stalno buntovni prema Bogu. On im je poslao mnogo proroka da ih obrate pokajanju, ali oni nisu hteli. Stoga su ih Asirci napali, i odveli ih u zarobljenitvo. Odatle bejahu razasuti po svetu. Carstvo Juda (2 plemena) je imalo nekolicinu dobrih careva (pr. Asa, Jezekija), ali i oni, isto tako bejahu uglavnom neposluni Bogu. Vavilonci su stoga bili poslani da ih napadnu , i odvedu u zarobljenitvo u Vavilon , 70 godina. Od tada nikada vie nisu imali cara. Nakon 70 godina, neki su se vratili u zemlju Izraelaca pod vostvom Ezre

(Jezdre), Nemije Josije (Veliki svetenik u to vreme) i Zerubabela guvernera. Oni su bili pod upravom; prvo Persije, zatim Grke i na kraju Rimom. Oni bejahu pod Rimom kad se rodio Isus. Kao ishod toga to su ga Jevreji odbili, Bog je poslao Rimljane da unite Jerusalim u 70 n.e. i konano su svi Jevreji bili proterani iz izraelske zemlje. Skorijih godina Jevreji su se poeli vraati u zemlju, kao delomino ispunjavanje proroanstva Starog zaveta. Preporod drave Izraela je sigurni znak da e se uskoro Isus vratiti da preuspostavi carstvo Izraela kao Carstvo Boije.

STUDIJ 5: Pitanja
1. Koje od sledeih je vreme uspostavljanja Boijeg Carstva? a) Oduvek je bilo uspostavljeno b) O Hristovom povratku c) U dan Pedesetnice u prvom veku d) U srca vernika za njihova obraenja. 2. Jel' Carstvo Boije postojalo u prolosti? Ako jeste, u kakvom obliku: 3. Kada se zavrilo? 4. ta je hiljdugodinjica? a) Vladavina milosti u naim srcima b) 1000 godinja vladavina vernika na nebu c) 1000 godinja vladavina sotone na zemlji d) Prvih 1000 godina budueg Boijeg Carstva na zemlji. 5. emu e Carstvo liiti? 6. ta e vernici raditi u periodu hiljadugodinjice? a) Bie vladari nad smrtnicima b) Bie vladari na nebu c) Mi to ne znamo d) ivee na drugoj planeti. 7. Da li je poruka o Carstvu Boijem propovedana? a) Samo u Novom zavetu b) Samo od Isusa i apostola c) U oba i Starom i Novom zavetu d) Samo u starom zavetu.

STUDIJ 6

BOG I ZLO

6.1 Bog i zlo

Mnoge hrianske sekte zajedno sa mnogo drugih religija, veruju da ima jedno bie ili udovite zvano avo ili sotona koje je izvor problema u svetu i u naim ivotima, i koje je odgovorno za greh koji poinimo. Biblija jasno ui da je Bog svemoan. Mi smo videli u Studiju 1.4 da aneli ne mogu greiti. Ako uistinu verujemo tome, onda je nemogue da ima nekakvo nadprirodno bie koje postoji u ovom univerzumu koje je u opoziciji Svemoguem Bogu. Ako verujemo da takvo bie uistinu postoji, onda sigurno dovodimo u pitanje suprematiju Boga Svemogueg. Ova je tema toliko vana da se pravilno razumevanje avola i sotone mora smatrati vanom doktrinom. Nama je reeno u Jev.2:14 da je Isus unitio avola s svojom smru; stoga osim ako imamo ispravno razumevanje o avalu, mi ne moemo shvatiti delo ili prirodu Isusa. U svetu uglavnom, posebno takozvanom 'hrianskom' svetu, postoji ideja da dobre stvari u ivotu dolaze od Boga a loe stvari od avola ili sotone. Ovo nije nova ideja; ona nije ak ni ideja ograniena samo na hrianski apostolat. Vavilonci, na primer, su verovali da ima dva boga, bog dobra i svetla, i bog zla i mraka, i da su njih dva u smrtnom sukobu uhvaeni u kotac. Kir veliki kralj Persije, verovao je samo u to. Stoga mu je Bog rekao, "Ja sam Gospod, i nema drugoga, osim mene nema boga Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo (N.I.V. "nesreu"); ja Gospod inim sve to" (Is.45:5-7,22). Bog stvara mir i On stvara zlo, ili nesreu. Bog je tvorac, stvoritelj "zla" u ovom smilu. U ovom smislu postoji razlika meu "zla" i greha, koji je ovekova krivica, on je uao u svet kao rezultat oveka a ne Boga (Rim.5.12).

Bog govori Kiru i narodu Vavilona "osim mene nema (drugog) boga". Hebrejska re 'el' prevedena "Bog" u osnovi znai 'sila, ili izvor moi'. Bog veli da nema nikakav izvor moi koji postoji odvojeno od njega. Ovo je razlog zato istinski vernik u Boga ne moe prihvatiti ideju o nadprirodniom avolu ili demonima. BOG: TVORAC NESREE Biblija obiluje primerima o Bogu koji donosi "zlo" u ivote ljudi u ovom svetu. Amos 3:6 kae da ako ima zla u nekom gradu, Bog ga je uinio. Ako na primer, ima potresa u jednom gradu, esto se osea da je 'avo' delovao na taj grad, i da je doneo nesreu. Ali istinski vernik mora razumeti da je Bog odgovoran za to. Ovako Mih.1:12 govori da je silo "zlo od Gospoda do vrata Jerusalemskih". U knjizi o Jovu itamo kako je Jov, pravedan ovek, izgubio stvari koje je imao u ovom ivotu. Knjiga ui da iskustvo 'zla' u ivotu osobe nije direktno razmerno sa njegovom pokornosti ili nepokornosti Bogu. Jov je priznao da "Gospod dade, Gospod uze" (Jov 1:21). On ne kae da je 'Gospod dao a sotona uzeo'. On je rekao svojoj eni: "dobro smo primali od Boga a zla zar neemo (isto tako) primati?" (Jov 2:10). Na kraju knjige, prijatelji Jova tee "za sve zlo to bjee Gospod pustio na nj" (Jov 42:11 up. 19:21; 8:4). Ovako je Bog izvor "zla" u smislu da je krajnji propusniar problema koje imamo u naim ivotima "Jer koga Gospodin ljubi, onoga stegom odgaja Poradi vaeg odgajanja trpite onima koji su njime uvjebani poslije donosi mironosni plod pravednosti" (Jev.12:611 D.F.), ovo pokazuje da nedae koje nam Bog zadaje mogu eventualno da nas vode k naem duhovnom rastu. Postavljanje je Rei Boije protiv same sebe rei da je avo bie koje nas prisiljava na greh ili nepravdu, dok istovremeno navodno donosi probleme u nae ivote koji vode naem razvoju 'mironosnog ploda pravednosti'. Pravoslavna ideja o avolu nailazi ovde na ozbiljne probleme. Naroito ozbiljni za nju su pasusi koji govore o ispraaju oveka kod sotone da bi se spasio duh", ili "da naue ne huliti" (1Kor.5:; 1Tim.1:20). Ako je sotona zaista bie nagnuto da tera ljude na greh i ima negativni duhovni uinak na ljude, zato ovi pasusi govore o 'sotoni' u pozitivnom svetlu? Odgovor lei u injenici da jedan protivnik, "sotona" ili potekoa u ivotu, moe esto proizvesti pozitivne duhovne efekte u ivotu vernika. Ako prihvatimo da zlo dolazi od Boga, onda se moemo moliti Bogu da uini neto oko problema koje imamo, npr. da ih otkloni. Ako On to ne uini, onda znamo da su poslani od Boga za nae duhovno dobro. Sad ako verujemo da ima ma kakvo zlo bie zvano avo ili sotona koje stvara nae probleme, onda nema nikakvog naina za dolaenje do termina s dobrim. Nesposobnost, bolest, iznenadna smrt ili nesrea moraju se shvatiti samo kao loa srea. Ako je avo nekakav moan, greni aneo, onda bi on bio mnogo moniji od nas, i ne bi imali nikakvog izbora osim da stradamo u njegovoj ruci. Suprotno tome, mi smo uteeni da pod Boijom upravom, "sve (u ivotu) ide na dobro" vernicima (Rim.8:28). Stoga nema tako neto kao 'srea' u ivotu vernika. POREKLO GREHA Mora se istaknuti da greh dolazi iz nas. Naa je krivica to greimo. Naravno, bilo bi lepo verovati da nije bila naa krivica to smo greili. Mi moemo slobodno greiti i onda pravdati se pomilju da je u sutini krivac avo,i da krivicu naeg greha treba

potpuno svaliti na nj. Nije uobiajeno da je u sluajevima vrlo zloestog ponaanja, okrivljena osoba molila za milost jer je kako kae bila u vlasti avola u to vreme i da zato nije bila odgovorna za svoje postupke. Ali, vrlo esto ovakvi mlitavi izgovori su nepostojani i osobi je odreena kazna. Mi se trebamo setiti da je "Smrt plata za greh" (Rim.6:23); greh vodi ka smrti. Ako nije naa krivica to greimo, ve avolova, onda jedan pravedan Bog treba kazniti avola umesto nas. Ali injenica da se nama sudi za nae vlastite grehe pokazuje da smo mi odgovorni za nae grehe. Ideja da je avo odreena osoba izvan nas umesto princip greha unutar nas je jedan pokuaj pomicanja odgovornosti za nae grehe dalje od nas samih. Ovo je samo jo jedan primer za ljudsko odbijanje slaganja s onim to Biblija ui o ljudskoj naravi: kako je u osnovi grena. "Nita ne ulazi spolja u oveka to ga moe opoganitiJer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubijstvaoholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i ine oveka neistim" (Mk.7:15-23). Ideja da ima neeg grenog izvan nas koje ulazi u nas i tera nas na greh je nespojivo s jasnim Isusovim uenjem. Iznutra, iz srca oveijeg, izlaze sve te zle stvari. Zato je, u vreme potopa, Bog smatrao da je "misao srca oveijega zla od malena" (1Moj.8:21). Jakov 1:14 govori nam kako smo kuani "svakoga (proces je isti za svako ljudsko stvorenje) napastvuje njegova pouda ("zla elja", N.I.V.) koja ga privlai i mami". Mi smo kuani svojim vlastitim poudama, naim vlastitim zlim eljama; ne neim izvan nas. "Otkud ratovi i otkud borbe meu vama?", pita Jakov; "Ne dolaze li od vaih naslada?" (Jak.4:1). Svako od nas ima odreene line kunje. One se prema tome moraju raati iz naih vlastitih zlih elja, jer su nae line. S pravom je reeno da smo mi sami sebi najgori neprijatelji. Knjiga Rimljanima se naveliko odnosi na greh, njegovo poreklo, i kako ga pobediti. Vrlo je znaajno to da jedva ima spomena o avolu i sotone u knjizi, u kontekstu govora o poreklu greha, Pavle ne spominje avola ili sotonu. Na slian nain, "avo" je pojam Novog zaveta. Ako ima jedno eksterno bie koje nas tera na greh, sigurno bi se ono znatno spomenulo u Starom zavetu? Ali tamo ima jedna vrlo protemeljena i znaajna utnja o tome. Zapis perioda o Sudijama, ili Izraela u pustinji, pokazuje da su u ta vremena Izraelci greili naveliko. Ali Bog ih nije upozorio o nekakvom monom nadprirodnom biu ili sili koja bi ula u njih i terala ih na greh. Umesto toga, On ih je hrabrio da veruju u Negovu re, da ne bi otpali ka putovima svojih tela (pr. 5Moj.27:9,10; Isus 22:5). Pavle jadikuje: "Znam, naime, da u meni, to jest , u mome telu, dobro ne obitava Jer ne inim dobro koje elim A kad inim ono to ne elim, to ve ne inim vie ja, nego greh koji u meni obitava" (Rim.7:18-21). Tu on ne krivi neko eksterno bie zvano avo za svoje grehe. On je locirao svoju vlastitu zlu narav kao stvarni izvor greha: "to ve ne inim vie ja, nego greh koji u meni obitava. elei, dakle da inim dobro, nalazim da za mene vai zakon da je zlo u meni". Pa tako on kae da opozicija od biti duhovan dolazi od neega to on naziva "greh koji u meni obitava". Svaka obzirna, duhovno svesna osoba dola bi do sline samospoznaje. Treba primetiti da ak i jedan vrhovni hrianin poput Pavla nije doiveo promenu prirode nakon obraenja, niti bee stavljen u stanje u kojem nije mogao vie greiti. Dananji 'evangelijski' pokret tvrdi da su oni u takvom jednom stanju i samim tim svrstavaju

Pavla u rangu 'nespaenih' zbog izjave u Rim.7:15-21. Ovi stihovi su dokazali poveu potekou njihovim tvrdnjama. David, drugi jedan nesumnjivo pravedan ovek, slino je komentarisao o neprestanoj grenosti same njegove prirode: "u bezakonju rodih se, i u grijehu zatrudnje mati moja mnom" (Ps.51:5). Biblija je vrlo izriita o osnovi zle ljudske naravi. Ako se to shvati, nema nikakve potrebe za pronalaenje jedne izmiljene osobe izvan nae ljudske naravi koja je odgovorna za nae grehe. Jer 17:9 kae da je oveije srce tako oajno zlo i prevarno da ne moemo u sutini shvatiti golemu irinu njegove grenosti. Isus je takoe etiketirao ljudsku narav kao temeljenu na zlu u Mt.7:11. Pro.9:3 ne moe biti jasnije: "te je i srce ljudsko puno zla". Ef.4:18 daje razlog za prirodno ljudsko otuivanje od Boga "zbog neznanja koje je u njima, zbog okorjelosti srca njihova". Zbog naih duhovno slepih i neupuenih srca, na nain razmiljanja koji je u nama, mi smo udaljeni od Boga. U ovom redu Gal.5:19 govori o naim gresima kao "plotska dela" ili " dela tela", to je vlastito nae telo, sama naa bit i narav, koja nas tera da inimo greh. Nijedan od ovih pasusa ne objanjava poreklo greha unutar nas kao da je tamo stavljeno od avola; grene sklonosti su neto to svi prirodno imamo od roenja; to je osnovni deo ljudske opreme.

6.2 avo i Sotona

Ponekad su izvorne rei biblijskog teksta ostavljene neprevedene ("mamon", u Mt.6:24 (Karadi), je jedan aramejski primer toga). Kao re, 'sotona' koja je jedna neprevedena hebrejska re i znai 'protivnik', dok je 'avo' prevod grke rei 'diabolos', a znai laac, neprijatelj ili klevetnik. Ako bi verovali da su sotona i avo nekakvo bie izvan nas koje je odgovorno za greh, onda kadgod naiemo na ove rei u Bibliji, moramo shvatiti da se tiu zle osobe. Biblijska upotreba ovih rei pokazuje da se one mogu koristiti kao obini pridevi, opisujui obine ljude. Ova injenica onemoguuje miljenje da re avo i sotona kao to su upotrebljavane u Bibliji upozoravaju na veliku opaku osobu ili bia izvan nas. RE 'SOTONA' U BIBLIJI 1 Car.11:14 belei "podie Gospod protivnika (ista heb. Re na drugom mestu prevedena kao "sotona") Solomonu, Adada Idumejca". "Podie mu Bog jo jednog protivnika (jo jednog sotonu), Rezona i bjee protivnik (sotona) Izrailjev" (1Car.11:23,25). Ovo ne znai da je Bog podigao nadprirodnu osobu ili jednog anela da bude sotona/protivnik Solomonu; On je podigao obine ljude. Mt.16 daje drugi primer. Petar je pokuavao odvratiti Isusa od odlaska u Jerusalim da umre na krstu. Isus se okrenuo i rekao Petru "idi od mene, satano jer ne misli to je Boije,nego to je ljudsko". Pa tako je Petar nazvan sotona. Zapis je kristalno jasan da Hrist nije govorio nekom anelu ili udovitu kad je govorio ove rei; on je govorio Petru. Zato to re 'sotona' znai samo protivnik, dobra osoba, ak i Sam Bog, moe se nazvati 'sotona'. U sutini nema nieg nuno grenog oko same rei. Grene elemente koje re sotona ima delom su dune injenici da je naa vlastita grena narav na najvei 'sotona ili protivnik, i isto tako zbog upotrebe rei u govoru sveta da se tie neeg povezanog s grehom. Sam Bog moe biti sotona za nas time to donosi nevolje u nae ivote, ili stajanjem na putu pogrenog smera neke akcije koje smo nakanili. Ali injenica da se Bog moe nazvati 'sotona' ne znai da je On sam grean.

Knjige Samuela i Dnevnika su pararelni opisi istih dogaaja, kao to su etiri evanelja, zapisi istih dogaaja ali koriste razliiti jezik. "2Sam.24:1 belei "A Gospod nadrai Davida na njih govorei: hajde izbroj Izrailja". Pararelni opis u 1Dnev.21:1 veli "Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja". U jednom pasusu Bog je provokator, a u drugom je sotona. Jedini zakljuak je da je Bog delovao kao 'sotona' ili protivnik Davidu. On je uinio isto Jovu dovodei nevolje u njegov ivot, tako da je Jov rekao Bogu: "silom ruke svoje suproti mi se" (Jov 30:21); 'Ti deluje poput sotone protiv mene', bejae ono to je Jov u osnovi govorio. RE 'AVO' U BIBLIJI Isto je tako i sa rei 'avo'. Isus je rekao, "zar nisam ja izabrao vas, Dvanaestoricu? I jedan od vas je avo (Jv.6:70). A rekao je za Judu sina Simona Iskariotskog" koji bee obian smrtnik. On nije govorio o nekom biu s rogovima, ili o tkzv.'duhovnom biu'. Re 'avo' ovde jednostavno ukazuje na lou osobu. 1Tim.3:11 daje drugi primer. Supruge crkvenih stareina da ne budu "klevetnice"; izvorna grka re ovde je 'diabolos', koja je ista re prevedena 'avo' na drugim mestima. Pa tako Pavle upozorava Tita da starije ene u ekleziji ne budu "klevetnice" ili "avoli" (Tit 2:3). Slino tome rekao je i Timoteju (2Tim.3:1,3) da "u poslodnje dane ljudi e biti klevetnici (avoli)"(D.F.). Ovo ne znai da e se ljudska bia pretvoriti u nadprirodna bia ve da e postati zlobnija. Treba biti prilino jasno iz svega ovoga da re 'avo' i 'sotona' ne odnose se na palog anela ili greno bie izvan nas. GREH, SOTONA I AVO Rei 'sotona' i 'avo' su upotrebljene figurativno da opiu prirodne grene sklonosti unutar nas o kojima smo govorili u Studiju 6.1. ovo je na glavni 'sotona' ili protivnik. Oni su takoe personifikovani, i kao takvi o njima se moe govoriti kao o 'avolu' naem neprijatelju, klevetniku istine. Ovome lii na prirodni 'ovek' na samog avola. Veza izmeu avola i nae zle elje - greha unutar nas - je uinjena jasna u nekoliko pasusa: "Kako pak deca (mi sami) imaju uea u krvi i ploti, tako i on (Isus) uze uee u tome, da smru (svojom) obesnai onoga to ima vlast nad smru, to jest avola" (Jev.2:14). avo je ovde opisan kao da je odgovoran za smrt. A "plata za greh je smrt" (Rim.6:23). Stoga greh i avo moraju biti pararelni. Slino Jak.1:14 veli da nae zle elje kuaju nas, vodei nas grehu i prema tome i smrti; ali Jev.2:14 veli da avo nosi smrt. Isti stih kae da je Isus imao nau narav kako bi unitio avola. Stavi ovo naspram Rim.8:3. "Bog je poslao svoga Sina u obliju slinom grenom telu (tj. u naoj ljudskoj prirodi), i za greh, i osudio greh u telu". Ovo pokazuje da avo i grene sklonosti koje su prirodno unutar ljudske naravi su efektivno isto. Veoma je vano razumeti da je Isus bio kuan isto kao i mi. Pogreno razumevanje nauka o avolu znai da ne moemo ispravno ceniti Isusovu prirodu i delo. Jedino jer je Isus imao nau ljudsku narav avola unutar njega moemo imati nadu za spasenje (Jev.2:14-18; 4:15). Savlaujui elje svoje vlastite naravi, biblijskog avola, Isus je bio u stanju unititi avola na krstu (Jev.2:14). Ako avo jeste bie, onda ono vie ne treba da postoji. Jev.9:26 veli da se Hrist pojavio "da svojom rtvom ukloni greh". Jev.2:14 parira ovim, izjavom da je kroz svoju smrt Hrist unitio avola u sebi. Svojom je smru u oekivanju Isus je unitio "greno telo" (Rim.6:6), tj. ljudsku narav, greh otkriven u (obliku) samih naih tela.

"Ko tvori greh od avola je" (1Jv.3:8), jer je greh rezultat davanja puta naim vlastitim prirodnimn, zlim eljama (Jak.1:14,15), koje Biblija naziva 'avo'. "Zato se javio Sin Boiji da razori dela avolova" (1Jv.3:8). Ako smo ispravni u kazivanju da su nae zle elje avo, onda dela naih zlih elja, tj. njihov ishod, su nai gresi. Ovo je potvreno 1Jv.3:5: "on se javio da ukloni grehe". Ovo potvruje da su "nai gresi" i "dela avolova" isto. Dela 5:3 sadri drugi primer ove veze izmeu avola i naih greha. Petar ree Ananiji: "zato ti sotona ispuni srce?". Onda u s. 4 Petar kae "Zato si dakle Takvu stvar metnuo u srce svoje?" (Karadi) Zaetak neeg loeg u naim srcima je isto to i da nam sotona ispuni srce. Ako mi sami zanemo neto, na pr. greni plan, onda on poinje unutar nas. Ako u jedne ene zane dete ono ne postoji izvan nje; ono je unutar nje. Jak.1:14,15 koristi istu figuru u opisu kako nae poude zainju i raaju greh, koja raa smrt. Ps.109:6 poistoveuje grenika sa sotonom (po Daniiu "bezbonika" s "protivnika") Postavi nad njim zlog oveka, i neka mu sotona stane uz njegovu desnu ruku" (izv.tekst), tj. da vlada nad njim (up.Ps.110:1). PERSONIFIKACIJA Meutim, moe razumno odgovoriti: 'pa to stvarno govori kao da je avo jedno bie!' Ovo je sasvim tano ; Jev.2:14 govori o "onoga to ima vlast nad smru, to jest avola". ak i mala koliina biblijskog itanja pokazuje da se esto koristi personifikacija govorenje o apstraktnoj ideji kao da je osoba. Tako Pri.9:1 govori o eni zvanoj 'Premudrost' koja zida sebi kuu, i Rim.6:23 izjednauje greh s gospodarem koji isplauje smru. Ova pojava je dalje obraena u Osvrtu 5. Na avo, 'diabolos' esto predstavlja nae zle elje. Ipak ne moe se imati apstraktni dijabolizam; zle elje koje su u oveijem srcu ne mogu postojati odvojeno od oveka; stoga je avo personifikovan. Greh je esto personifikovan kao gospodar (pr. Rim.5:21;6:6,17; 7:3). Razumljivo je stoga, da je 'avo' takoe personifikovan s obzirom da avo takoe ukazuje na greh. Slino, Pavle govori o nama kako imamo dva bia, kao da su unutar naeg tela (Rim.7:15-21): telesni ovek, 'avo', bori se s ovekom Duha. Ipak je oito da nema dva doslovna, osobna bia koja se bore unutar nas. Ovaj greni deo nae naravi je personifikovan kao "the evil one" (Mt.6:13 R.V. ("zloga"-D.F., "zla"-Karadi)) biblijskog avola. Ista grka fraza prevedena "Zloga" ovde je prevedena kao "opakoga" u 1Kor.5:13, pokazujui da kad osoba ide putem greha, njegov "onaj zli" on sam postaje "onaj zao", ili 'avo'. 'AVO' I 'SOTONA' U POLITIKOM KONTEKSTU Ove su rei 'avo' i 'sotona' isto tako upotrebljene da opiu opaki greni svetski poredak u kojem ivimo. O socijalnim, politikim i pseudoreligioznim hijerarhijama ljudske rase moe se govoriti u obliku 'avola'. avo i sotona u Novom zavetu esto se odnose na politike i drutvene moi jevrejskih ili rimskih sistema. Tako mi itamo o avolu gde baca vernike u tamnicu (Otk.2:10), odnosei se na rimske vlasti koje zatvaraju vernike. U ovom istom kontekstu itamo o crkvi u Pergamu da je smetena gde i stolica sotone, ili prestol, bee to mesto vladavine rimske kolonije u Pergamu, gde je takoe bilo i vernika. Mi ne moemo rei da je sam sotona, ako postoji, lino imao presto u Pergamu. Pojedinani je greh opisan kao prestup protiv Boijeg zakona (1Jv.3:4). Ali greh izraen kolektivno kao politika ili drutvena sila suprotna Bogu je sila mnogo monija od pojedinaca; ova kolektivna mo je nekad personifikovana kao mono bie

zvano sotona. U ovom smislu Iran i druge islamske sile nazivaju Sjedinjene drave, "velikom sotonom" tj. velikim protivnikom njihove "stvari" u politikim i religioznim odnosima.. Ovako su rei 'avo' i 'sotona' esto upotrebljavane u Bibliji. Za zakljuak, verovatno je s pravom rei da u ovoj temi vie nego u bilo kojoj drugoj bitno je temeljiti nae razumevanje na uravnoteenom aspektu cele Biblije, umesto graditi itave nauke na nekoliko stihova koji sadre privlane parole koje naizgled ukazuju na ustaljena verovanja o avolu. Za Studij 6.1 i ovaj deo isplatie se paljivo itanje sa molitvom. Podlono je da je nauni pristup jedini nain za jasno razumevanje svih pasusa koji se tiu avola i sotone . Ove se rei mogu koristiti kao obini pridevi, ili mestimice se tiu greha koji je utemeljen unutar nae vlastite ljudske naravi. Neki od najrasprostranjenijih pogreno shvaenih pasusa koji se citiraju za podrku dananjih ideja su razmatrani u Osvrtima i ovom studiju. Oni koji imaju potekoa prihvatiti nae zakljuke trebaju se upitati: (1) Je li greh personifikovan? Jasno da jeste. (2) Je li istina da se 'sotona' moe upotrebljavati samo kao jedan pridev? Da istina je. Koje stvarne potekoe, stoga, moe biti u prihvaanju da je greh personifikovan kao na neprijatelj/sotona? Svet je esto personifikovan u Jovanovim pismima i evanelju; koje bolje titule za ovu personifikaciju dali 'sotona' ili 'avo'?

6.3 Demoni
Predhodna dva dela su objasnila zato mi ne verujemo da avo ili sotona mogu biti osobno bie ili udovite. Ako prihvatimo da nema takvog bia, onda sa sigurnou sledi da demoni, koji se dre da su sluge avola takoe ne postoje. Mnogi ljudi izgleda misle da nam Bog daje sve dobre stvari u ivotu, a da nam avo i njegovi demoni daju loe stvari, i uzimaju dobre stvari koje nam Bog daje. Biblija jasno ui da je Bog izvor svih sila (vidi Studij 6.1), i da je On odgovoran za obe dobre i loe stvari u naim ivotima: "Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja gospod inim sve to" Is.45:7; "Jer sie zlo od Gospoda do vrata Jerusalemskih" Mih.1:12; Hoe li truba trubiti po gradu, a narod da ne dotri uplaen? Hoe li biti nesrea u gradu, a Gospod da je ne uini?" Amos 3:6.

Stoga kad imamo nevolje, trebamo prihvatiti da one dolaze od Boga, ne da okrivljavamo avola i demone. Jov je bio ovek koji je izgubio mnogo dobrih stvari s kojima ga je Bog blagoslovio, ali on nije rekao: "Ovi demoni mi oduzee sve to mi je Bog dao". Ne ; ve itaj ta on ree: "Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje" 1:21 "dobro smo primali od Boga, a zar zla neemo primati?" 2:10

im jednom shvatimo da su sve stvari od Boga, kad imamo probleme u ivotu moemo se moliti Bogu da ih otkloni, ako On to ne uini, moemo biti sigurni da nam ih On daje kako bi razvili na karakter za nae dugorono dobro:"Sine moj, ne omalovaavaj stege Gospodnje i ne kloni kad te on ukori. Jer koga Gospodin ljubi, onoga i stegom odgaja, (On ne demoni) iba sina kojeg voli. Poradi vaeg odgajanja trpite. Bog s vama postupa kao sa sinovima: a ima li koji sin kojeg otac stegom ne odgaja? Pa ako niste pod stegom, na koju su svi imali udela, onda ste kopilad, a ne deca" (Jev.12:5-8). BOG: IZVOR SVIH MOI Bog je izvor svih moi: "Ja sam Gospod, i nema drugoga, osim mene nema boga (heb. re za 'bog' u stvari znai 'mo')" Is.45:5; "Ima li Bog osim mene? Da, nema stijene, ne znam ni jedne" veli Bog Is.44:8; "Gospod (je) Bog, i nema drugog osim njega" 5Moj.4:35.

Ovakvi se stihovi ponavljaju povremeno kroz Bibliju. Bog je izvor svih moi i jedini Bog, On je stoga ljubomorni Bog, kao to nas On esto podsea (pr. 2Moj20:5; 5Moj.4.24). Bog postaje ljubomoran kad Njegov narod pone verovati u druge bogove, Ako Mu kau, 'Ti si veliki Bog, moan Bog, ali u stvari verujem da ipak ima nekih drugih bogova osim Tebe, ak iako nisu tako moni kao Ti'. Zato mi ne moemo verovati da postoje demoni ili avo uporedo s istinskim Bogom. Ovo je upravo pogreka koju je Izrael uinio. Mnogo od Starog zaveta je utroeno u predstavljenju kako je Izrael neudovoljavao Bogu time to je verovao u druge bogove osim Njega. Mi emo videti iz Biblije da "demoni" u koje ljudi veruju danas su upravo kao ti lani bogovi u koje je Izrael verovao. DEMONI SU IDOLI U 1Kor., Pavle objanjava zato hriani ne trebaju imati nita s idolskim oboavanjem ili verovanjem u takve stvari. U biblijska vremena su ljudi verovali da su demoni mali bogovi koji se mogu oboavati da bi spreili dolazak problema u njihov ivot. Oni su stoga nainili modele demona, koji bejahu isti kao idoli, i oboavali ih. Ovo objanjava zato Pavle koristi rei "demon" i "idol" promenjivo u njegovom pismu.:"mnogoboci rtvuju, demonima prinose na rtvu a ne Bogu. A ja neu da vi budete u zajednici sa demonimaako vam ko kae: ovo je meso od rtve (idolima), onda ne jedite zbog onoga koji vam je na to ukazao i zbog savesti" (1Kor.10:20,28). Pa tako su demoni i idoli efektivno isto. Zabelei kako Pavle veli oni su rtvovali "demonima (idolima)" a ne Bogu, i poto ima samo jednog Boga, sledi da demoni nemaju nikakavu stvarnu mo uopte, oni nisu bogovi. Tumaenje je uistinu dovedeno u nau korist u 1Kor.8:4:-

"Uostalom, u pogledu jedenja mesa (izv. "stvari") od idolskih rtava, znamo da idol nije nita na svetu i da nema drugog Boga sem jednoga". Idol, ili demon, uopte ne postoji. Ima samo jedan istinski Bog, ili mo, na svetu. Pavle nastavlja (vs.5,6):"Jer ako i ima nazovi bogova, bilo na nebu, bilo na zemlji, kao to ima mnogo bogova i mnogo gospodara (kao to ljudi danas veruju u mnoge vrste demona jedan ini da izgubi posao, drugi da te ostavi supruga, itd) mi (istinski vernici) imamo jednog Boga Oca, od koga je sve (oboje dobro i loe, kao to smo videli iz ranijih primera)". Daljnji dokaz da su ljudi u novozavetna vremena verovali da su demoni bili idoli ili 'bogovi' je naen u Delima 17:16-18; ovo opisuje kako je Pavle propovedao u Atini, koji bejae "grad pun idola", i stoga su potovali mnoge razliite idole. Nakon sluanja Pavlove propovedi evanelja ljudi su rekli, "izgleda da propoveda tue (tj. nove) bogove (demone): jer je propovedao evanelje o Isusu i o vaskrsenju". Tako su ljudi pomislili da su "Isus" i "vaskrsenje" bili novi demoni ili idoli koji im bejahu objanjavani. Ako proita ostatak poglavlja, videe kako Pavle nastavlja s uenjem istine ovim ljudima, i u s.22 on veli, vi ste "veoma bogoljubni" (doslovno: predani tovanju demona) i on objanjava kako Bog nije prisutan u njihovim demonima i idolima. Seti se da je Bog jedini izvor moi. Ako On nije uz demone, onda demoni nemaju nikakvu mo jer nema drugog izvora moi u ovom univerzuma tj. oni ne postoje. STAROZAVETNI 'DEMONI' SU BILI IDOLI Opet u starom zavetu, ima vie dokaza da su "demoni" isto to i idoli. 5Moj.25:22-28, 59-61 su pretkazali da e duevna bolest biti jedna od kazni tovanja idola/demona. Ovo objanjava povezanost demona s duevnom boleu u Novom zavetu. Ali tu je zabeleeno da je jezik o demonima povezan s boleu, ne grehom. Mi ne itamo da Hrist isteruje demone zavisti, ubistva itd. Takoe se mora zabeleiti da Biblija govori o ljudima koji imaju demona/bolest, umesto da govori da su demoni uzrokovali bolest. Znaajno je to da je grka verzija Starog zaveta (Septuaginta) upotrebila re 'daimonion' za "idola" u 5Moj.32:17 i Ps.106:37, ova je re prevedena "demon u Novom zavetu. Ps.106:36-39 opisuje greke Izraela i izjednauje idole Hanana s demonima:"Stadoe (Izrael) sluiti idolima njihovijem, i oni im bie zamka. Sinove svoje i keri svoje prinosie na rtvu avolima (izv. "demonima"). Prolivae krv pravu; krv sinova svojih i keri svojih, koje prinoahu na rtvu idolima Hananskim Oskvrnie sebe djelima svojim, i inie preljubu postupanjem svojim." Prilino jasno demoni su samo drugo ime za idole. Njihovo tovanje demona je opisano od Boga kao tovanje 'dela svojih' i 'postupanje svoje' jer je njihovo verovanje u demone bio ishod ljudske imaginacije; idole koje su oni stvorili bijahu vlastita 'dela njihova'. Pa tako oni koji veruju u demone danas veruju u stvari koje su izmiljene od ljudi, ljudska tvorevina, umesto onome to nas Bog ui. 5Moj.32:15-24 opisuje kako se gnevi Bog kad Njegovi ljudi veruju u demone: Izrael "prezre stijenu spasenja svojega. Na revnost razdraie ga tuim bogovima, gadovima razgnjevie ga. Prinosie rtve avolima (izv.demonima, "idolima"-Bakoti), ne

Bogu, bogovima, kojih nijesu znalikojih se nijesu straili oci vai I ree (Bog): sakriu od njih lice svoje jer su rod pokvaren, sinovi u kojima nema vjere. Oni me razdraie na revnost onijem to nije Bog, razgnjevie svojim tatinama Zgrnuu na njih zla". Pa tako Bog opisuje demone da su isto to i idoli, gadovi i tatine stvari u koje je zaludno verovati, koje ne postoje. Verovanje u demone pokazuje nedostatak vere u Boga. Nije lako imati veru da Bog ini sve, i dobro i loe u ivotu. Lake je misliti da loe stvari dolaze od nekog drugog, jer jednom kad kaemo da dolaze od Boga, onda trebamo imati veru da e ih Bog i odneti ili da e nam one na kraju biti od koristi. NOVOZAVETNI DEMONI Ali, moe rei, "A ta sa svim tim pasusima u Novom zavetu koji jasno govori o demonima?" Jedno moramo razjasniti: Biblija ne moe protivreiti sama sebi, ona je Re Svemonog Boga. Ako je nama jasno reeno da nama Bog donosi nae probleme i da je On izvor svih moi, onda nam Biblija ne moe isto tako govoriti da nam demoni mali bogovi suprotni Bogu donose ove stvari. Znaajno je to da se re "demoni" pojavljuje tek 4 puta u Starom zavetu i uvek opisuje idolsko tovanje, ali se pojavljuje mnogo puta u zapisima evanelja. Mi imamo predpostavku da je to zato to u vreme kad su pisana evanelja, govorilo se za neku bolest koja se nije mogla razumeti da je bila krivica demona. Ako demoni doista postoje i odgovorni su za nae bolesti i probleme, onda bi itali vie o njima u Starom zavetu. Ali mi uopte ne itamo tamo o njima u ovom kontekstu. DEMONI U NOVOM ZAVETU Kazati da su demoni isterani iz nekog je isto to i rei da je bio izleen od duevne bolesti koja nije bila poznata i shvaena u to vreme. Ljudi koji su iveli u prvom veku imali su obiaj kriviti za sve to nisu mogli shvatiti, izmiljena bia zvana 'demonima'. Duevna je bolest bila teka za razumevanje sa njihovim nivoem znanja iz medicine, ljudi su govorili njima kao o 'opsednutima'. U starozavetna vremena, jedan zao ili neist duh je ukazivao na poremeeno duevno stane (Sud.9:23; 1Sam.16:14; 18:10). U novozavetna vremena, govor o zloduhu/opsednutost se odnosila na one koji pate od duevne bolesti. Povezanost izmeu demona i bolesti je pokazana kod sledeeg: "prinee mu mnoge besomune ("opsednute"D.F., "bjesne" Karadi). (Isus) izgna duhove reju da se ispuni to je rekao prorok Isaija (u Starom zavetu): On uze nae slabosti i ponese bolesti" (Mt.8:16,17). Tako ljudske slabosti i bolesti su isto to i opsednutost "demonima" i "zlodusima". Ljudi su mislili da je Isus lud i rekli su to mora biti jer on ima demona - "Demon je u njemu i mahnita" (Jv.10:20; 7:19,20, 8:52). Oni su stoga verovali da demoni uzrokuju ludilo. OZDRAVLJENJE BOLESNIH Kad su bili izleeni, za "opsednute" se ljude govorilo da su se vratili "zdrave pameti" Mk.5:15; Lk.8:35. Ovo implicira da je biti "opsednut" bio drugi nain rei da je

neko duevno nezdrav tj. ne pri zdravoj pameti. Za one "opsednute" se govorilo da su "ozdravljeni" ili "izleeni Mt.4.24; 12:22, 17.18 i implicira da je opsednutost drugi nain za opisivanje bolesti. U Lk. 10.9 Isus ree svojim sedamdesetdvojici Apostola, idite i "leite bolesnike", to oni i uinie. Oni su se vratili i rekli, s.17 "demoni nam se pokoravaju u tvoje ime" i opet su demoni i bolesti izjednaeni. Ponekad su apostoli leili ljude u ime Isusa i ovde imamo primer toga (vidi i Dela 3:6; 9:34). GOVOR U ARGONU Tako mi vidimo da je u Novom zavetu bilo u argonu opisati nekog kao opsednutog ako je bio duevno bolestan ili imao neku bolest koju niko nije razumevao. Savremeno rimsko ili grko kulturno verovanje je bilo da su demoni opsedali ljude, i time uzrokovali duevnu bolest. Oni 'hriani' koji veruju u postojanje demona efektivno govore da su savremena paganska verovanja u ovoj oblasti bila savreno ispravna. Biblija je pisana jezikom koji ljudi mogu razumeti. To to koristi argonski govor ne znai da su ona ili Isus verovali u demone. Na isti nain u engleskom mi imamo re "lunatic" za opisivanje nekog ko je duevno bolestan. Doslovno to znai neko ko je "udaren mesecom". U minulim godinama ljudi su obiavali verovati ako osoba ode napolje etajui se nou pri punim mesecom moe dobiti udar meseev i postane duevno bolesna. Mi koristimo tu re "lunatic" danas da opiemo nekog ko je lud, ali to ne znai da verujemo da je ludilo uzrokovano mesecom. Ako su ove rei napisane i proitane u vreme od 2000 godina kada se Isus ne bi vratio ljudi bi mogli pomisliti da smo verovali da je mesec uzrokovao ludila, ali bi oni bili u krivu je i mi samo koristimo argonski govor kao to je i Isus prije 2000 godina. Slino mi opisujemo odreenu naslednu smetnju kao "St. Vitus's Dance" koja niti je nastala od St.Vitus" niti od "plesanja", ali s upotrebom govora argona mi to nazivamo "St.Vitus's Dance". Oito je da Isus Hrist nije roen 25-og decembra, ipak pisac jo koristi termin 'Boi' kad govori za taj dan iako ne verujem da trebamo drati taj dan za slavljenje Hristovog roenja. Imena dana u nedelji su osnovana na paganskom tovanju idola pr. 'Sunday' znai 'dan predan slavljenju sunca'; 'Suterday' bijae dan u kom se slavila planeta Saturn, 'Monday' za mesec, itd. Upotreba ovih imena ne znai da delimo paganska verovanja onih koji su izvorno skovali na sadanji jezik. 'Influenza' je takoe termin u optoj upotrebi danas, striktno znai 'pod uticaju demona'. Kad je Daniel bio preimenovan 'Baltazar', ime koje je odraavalo paganskog boga, nadahnuti zapis Dan.4:19 ga naziva "Valtasar" bez pokazivanja da je ova re odraavala lano miljenje. Ja govorim o 'papi' kao nain identificiranja nekog, mada mislim da je pogreno u sutini verovati da je on 'papa' ili otac (Mt.23:9). Postojao je mit u vreme Ezekije da je zemlja Izraela bila odgovorna za nesree onih u njoj. Ovo nije bilo istina ali ipak Bog rezonira s Izraelom, koristei ideju koja je tada bila narodna, "Ovako veli Gospod Bog: to vam govore da ste zemlja koja prodire ljude i zatire svoje narode, zato nee vie (Zemljo) prodirati ljude ree Gospod Bog" (Jez.36:13,14). Postojalo je opte pagansko miljenje da je more bilo veliko udovite u elji da proguta zemlju. Dok je isto oita neistina, Biblija esto koristi ovu figuru da pomogne svom poetnom itatelju da shvati datu ideju. Vidi Jov 7.12; Amos 9:3; Jer.5:22; Ps.89:9; Av.3:10; Mt.14:24; 14:30. Asirska mitologija je zvala ovo

buntovno morsko udovite 'Rahab'; i upravo je ovo ime dano morskom udovitu Egipta u Is.51:9. Budui da je Biblija nadahnuta Bogom, nemogue je da Biblija sama podrava paganske uticaje koji su bili u vreme kada je pisana. Mora biti da Bog svesno aludira na savremena verovanja, kako bi pokazao da je On krajnji izvor moi; On je taj koji upravlja morskim udovitem, tako da ono izvrava Njegovu volju. Stoga je Bog ispravio osnovnu pogreku u verovanju tih ljudi, da je bilo sile na delu u svetu koje nisu podlone Bogu u ovom trenutku, ne skree sa svoga puta da izvikuje glupost verovanja da ima masivno udovite koje vreba u moru, ili da je more udovite. Drugi primer je u opisu munje i olujne oblake kao "prugu zmiju" (Jov 26.13, Is.27:1). Ovo je oito aludiralo na savremeno pagansko verovanje da su munja i strane oblane formacije u stvari pojave masivne zmije. Ovi pasusi ne izlau glupost takve ideje, niti je pokuavaju nauno objasniti. Umesto toga oni ine poentu da Bog upravlja ovim stvarima. Hristovo dranje prema nadmonim verovanjem u demone je slino u ovom pogledu; njegova udesa su jasno pokazala da je mo Boija apsolutna i potpuna, nesputana ljudskim praznovericama oko takozvanih 'demona'. Oni koji veruju da novozavetni zapisi o 'demonima' dokazuju da takva bia zaista postoje su duni prihvatiti da je more uistinu udovite, i da je munja stvarno ogromna zmija. Ovo je sigurno silna poenta; mora biti prepoznavanja da Biblija koristi argonski govor vremena u kojem je pisana, bez nuno da podrava verovanja koja oblikuju temelje tog govora. Mi smo pokazali da je naa vlastita upotreba govora slina. Biblija to ini da potvrdi vrste temeljnih istina koje smo razmatrali u Studiju 6.1 i 6.2 da je Bog svemoan; On je odgovoran za nae nevolje; greh dolazi iz nas sve ove stvari mogu dobiti smisao sa shvatanjem veliine Boije moi da spasi. Takozvani 'visoki kritiari' stalno iskopavaju veze izmeu jezika Pisma , verovanja i slike okolnih kultura u kojim je Biblija bila nadahnuta i zapisana. Ovo je razumljivo, jednom im se shvati da Biblija koristi jezik koji moe aludirati na lokalna verovanja, ali to ini da napravi poentu da je Jahve, jedini istinski Bog, daleko vei nego jedna verovanja ljudi koja bi bila poznata onima koji su prvi proitali nadahnute rei, svee iz usta proroka. S ovim na umu, iznenauje koliko se primera mogu nai u Novom zavetu da se argonski govor koristi bez ispravki tog govora. Evo nekih primera: Farizeji su okrivili Isusa da ini uda pomou lanog boga zvanog Veelzevul. Isus ree, "ako ja pomou Veelzevula izgonim demone, ijom pomou izgone vai sinovi?" (Mt.12.27). 2Car.1:2 jasno nam ukazuje da je Veelzevul lani filistejski bog. Isus nije rekao, 'Vidite sad, 2Car.1:2 kae Veelzevul je bio laan bog, pa vae optube ne mogu biti istinite'. Ne on je govorio kao da Veelzevul postoji, jer je bio zainteresovan da njegova poruka dopre do ljudi kojima je propovedao. Tako je na isti nain Isus govorio o isterivanju demona on nije neprestano govorio, 'u stvari, oni ne postoje', on je samo propovedao evanelje po argonskom govoru. Dela 16:16-18 su Lukine rei, pod nadahnuem: "srete nas jedna robinja ,koja je imala pogaaki duh ("vraarski" D.F.,"duha Pythona" gr.tekst). Kao to je objanjeno u fusnoti Diaglott prevoda, Piton je bilo ime lanog boga u kojeg se verovalo za vreme prvog veka, mogue jednakim s bogom Apolo. Tako Piton definitivno nije postojao, ali Luka ne veli da je doveka bila 'opsednuta duhom

Pitona, koji, je usput, je laan bog koji u ustvari ne postoji' Na slian nain evanelje ne govore da je Isus 'isterivao demone koji, usput, u stvari ne postoje, to je samo argonski izraz za bolesti'. Lk.5:32 belei kako Isus govori zlim jevrejima: "Nisam doao da pozovem pravednike" On je mislio, 'Nisam doao zvati one koji veruju da su pravedni'. Ali Isus im je govorio njihovim nainom govora, iako je tehniki, koristio govor koji bejae neistinit.. Lk.19:20-23 pokazuje kako Isus koristi neistinite rei oveka s jednog-talanta u poreenje za rezonovanje s njim, ali on ne ispravlja pogrene rei koje je ovek upotrebio. Biblija esto govori o suncu da 'izlazi' i 'zalazi'; ovo je ljudski nain postavljana stvari, ali je nauno netano. Slino je o bolesti govoreno u tehniki 'neispravnom' jeziku o 'demonima'. Dela 5:3 govori kako je Ananija slagao Duhu Svetome. Ovo je , zaista, nemogue, ipak o onom to je mislio Ananija da radi se govori kao o injenici, iako nije bila. Postoje mnogo biblijskih primera gde se koristi jezik koji je bio razumljiv u vreme kad je bilo pisano, ali je sada nama nepoznat, na primer, "kou za kou" (Jov 2:4) aludira na prastaru praksu zamenjivanja koe iste vrednosti; muka prostitutka je nazvana "pas" u 5Moj.23.18. Govor o demonima je drugi primer. Jevreji u doba Hrista su mislili da su pravedni jer su bili Abrahamovi potomci. Isus ih je stoga oslovio kao"pravednike" (Mt.9:12,13), i ree "Znam da ste Avramovo potomstvo" (Jv.8:37). Ali on nije verovao da su pravedni, kao to je tako esto jasno pokazivao; i on je prosto pokazao s njegovim izlaganjem u Jv.8:39-44 da oni nisu bili Abrahamovo seme. Tako je Isus uzimao ljudska verovanja po linoj vrednosti, bez protivreja odmah, umesto toga je izlagao istinu. Mi smo pokazali da je ovo bio Boiji pristup u odnosu s paganskim verovanjima koja su bila opta u starozavetna vremena. Hristov stav o demonima u novozavetna vremena je bio isti; njegova Bogom snabdevena udesa su obilato jasno pokazala da su bolesti prouzrokovane Bogom, ne nekom drugom silom, Budui da je to Bog koji je imao monu silu ozdraviti ih. Pavle je citirao grke pesnike, slavne po koliini nebiblijskih besmislica koje su tresli, kako bi zbunio one koji su verovali u uenje pesnika (Tit 1.12; Dela 17.28). Ono to sugeriemo je saeto u Pavlovom odgovoru kad je naao oltar posveen "Nepoznatom Bogu" t.j. bilo koje pagansko boanstvo koje moe postati, ali koje su ljudi iz Atine prevideli. Umesto da ih ukori zbog njihovog glupog verovanja u to, Pavle ih je preuzeo kako bi mogli razumeti jedinog istinskog Boga, kojeg nisu poznavali (Dela 17:22,23). Ef.2.2 govori o "vladaru vazdunih sila". Ovo jasno aludira na mitoloke pojmove o Zoroastru neto u emu su Pavlovi itatelji neko verovali. Pavle veli da su oni jednom iveli pod "vladarem vazdunih sila". U istom stihu, Pavle definie ovo kao "duhu (stanje svesti) koji sada deluje" u prirodnom oveku. Pre toga su verovali u pagansko shvatanje o nebeskom duhovnom-princu, sada Pavle ini poentu da je zaista mo kojoj su pre bili podloni bila ona iz njihove vlastite zle savesti. Ovako je aludirano i govoreno o njihovoj paganskoj ideji, bez posebnog ukoravanja, za to vreme pokazuji istinu to se tie greha. Dela 28:3-6 opisuje kako je smrtonosna zmija napala Pavla, pripivi mu se o ruku. Ljudi uokolo su odluili da je Pavle ubica, kome "pravda ne da ivjeti". Njihovo itanje stanja je bilo potpuno pogreno. Ali Pavle im nije objasnio ovo u detalje; umesto toga, on je uinio udo otrese zmiju bez da ga ona ujede. udesa Isusova su izloila pogrenost lokalnog gledita, pr. o demonima, bez njihovog ispravljanja s tako puno rei. Tako u Lk.5:21 Jevreji su nainili dve

lane izjave: kako je Isus huljitel, i da jedino Bog moe pratati grehe. Isus ih nije verbalno ispravio; umesto toga on je uinio udo koje je dokazalo lanost tih izjava. Bilo je jasno Isusovo verovanje da dela govore glasnije nego rei. On je retko objavljivao ideje direktno za lane, tako on nije objavio Mojsijev zakon kao nebitan da ponudi spasenje, ali je pokazao svojim delima, pr.leenje subotom, to je bilo istinito. Kad je bio krivo optuen da je Samarijanac, Isus nije poricao (Jv.8:48,49 up. 4:7-9) iako je njegovo jevrejstvo, kao seme Abrahamovo, bilo bitno za Boiji plan o spasenju (Jv.4:22). ak i kada su Jevreji izvukli pogrean zakljuak (namerno!) da je Isus izjednaavao "sebe s Bogom" (Jv.5:18), Isus nije otvorene negirao; umesto toga je silno raspravljao da njegova udesa pokazuju za oveka koji deluje Bogu u korist, i stoga on NIJE bio jednak Bogu. Isusova uda su takoe pokazala greku verovanja u demone. Hristovo udo ozdravljenja uzetog kod bazena je bilo da pokae glupost jevrejskog mita da za vreme pashe aneo dodiruje vodu bazena Betezda, putajui lekovita svojstva u nj. Ovaj mit zapisan bez direktnog njekanja istine; zapis Hristova uda je izlaganje njegove lanosti (Jv.5.4). 2Pet.2:4 govori o zlim ljudima da idu u Tartarusu (prvedeno "pakao" u mnogim prevodima). Tartarus je bilo mitsko mesto u podzemlju; ipak Petar ne ispravlja taj pojam, no ga radije koristi kao simbol potpunog unitenja i kaznu za greh. Hristova upotreba rei gehena je bila slina (vidi Studij 4.9). DA LI DEMONI ZAISTA UZROKUJU BOLESTI? Svi koji veruju da demoni postoje moraju se upitati: "Kad sam bolestan jesu li demoni razlog tome?" Ako misli da su novozavetni primeri o demonima ,malim bogovima koji idu okolo inei zlo, onda mora rei "da". U tom sluaju, kako e objasniti injenicu da se sada mnoge bolesti za koje su krivili demone mogu izleiti ili kontrolisti lekovima? Malarija je klasian primer. Veina ljudi u Africi su doskora verovali da je malarija uzrokovana demonima, ali mi znamo da se malarija moe leiti kininom i drugim lekovima. Da li onda ti kae da kad demoni vide male ute pilule da klize niz tvoje grlo bivaju uplaeni i odlete? Neke bolesti koje je Isus izleio, koje su opisane kao da su ishod opsednutosti, su identifikovane kao tetanus ili epilepsija koje se takoe mogu otkloniti medicinom. Jedan moj prijatelj dolazi iz sela kraj Kampale u Ugandi. On nam je rekao da su ljudi obiavali verovati da su demoni uzronici malarije, ali kad su jednom videli kako je lekovi savladavaju, prestali su kriviti demone. Meutim, kad neko ima celebralnu malariju (koja uzrokuje ozbiljnu duevnu bolest) oni jo uvek okrivljuju demone. Doktor je doao iz oblinjeg grada i ponudio im snane antimalarijske lekove, ali su oni odbili jer rekoe da im treba neto da se bori s demonima, ne malarijom. Doktor se vratio kasnije i ree, "Imam leka koji e oterati demone"; bolesna je osoba nestrpljivo uzela lek, i bi joj bolje. Druge su pilule bile potpuno iste kao i prve. Doktor nije verovao u demone, ali je upotrebio argonski govor da dopre do osobe upravo kao i "Veliki Lekar", Gospodin Isus, pre 2000 godina.

Osvrt 17: Vetiarstvo

Ovaj je osvrt pisan uglavnom za potrebe onih u Africi i drugim delovima sveta gde je vetiarstvo opta pojava u svakodnevnom ivotu. Priznato je od svih istinskih

biblijskih uenika da je obraanje vetici, vraaru i te vrste nespojivo s dranjem istine. Meutim, ja procenjujem da su vraari jeftiniji i esto dostupniji od medicinskih strunjaka, i atraktivniji u spoju s njihovim prividnim uspehom. Mi trebamo pogledati ovaj problem na logian biblijski nain. Ovo je jedini nain na koji e nai snagu odupreti se iskuenju upotrebe ovih ljudi. TVRDNJE VETIARSTVA Prvo, tvrdnje koje ove vetice ine o uspehu trebaju se ralaniti. Mi moemo biti sigurni da mnogo preterivanja ulazi u tvrdnje sainjene o njihovim uspesima. Njihova leenja nikada nisu injena na otvorenom, da svi vide. Ako su zaista bile uspene onda se pretpostavlja da bi radile u bolnicama, i mogle bi se nai svuda po svetu. Tano stanje onih za koje tvrde da su izleeni je takoe nepoznato koliko su uistinu poboljani nije jasno. Oni od vas koji se suoavaju s ovim iskuenjem trebate se upitati imate li odreeni dokaz njihove moi pr. jeste li videli (ne samo uli o tome) oveka s rukom odseenom u pilani da ode vetici i vrati se s novom rukom savreno ispravnom? Ovakvu vrstu dokaza trebamo prije no im damo uopte bilo kakve verodostojnosti., 5Moj.13:1-3 je ak jo snanije: Izraelci su bili naueni da ako vetica uini znak ili udo koje nalikuje na udo, oni da jo uvek ne veruju toj osobi osim ako govori istinski nauk shodan Rei Boijoj. Jasno je da vraari ne veruju istini kakva je otkrivena u Bibliji stoga ne trebamo biti iskuavani verovati im kao da imaju stvarnu vlast, budui da su sve vlasti od Boga (Rim.13:1; 1Kor.8:4-6). Drugo, vrstu prituba s kojom se koriste je znaajna. Sada je priznato da koristimo samo 1% nae umne moi. Ostalo izgleda da je izvan nae moi svesnog upravljanja (nesumnjivo emo to moi u Carstvu). Bez da smo svesni toga nai umovi mogu imati skoro fiziki uinak na naa tela. Tako psiholozi (oni koji prouavaju um), poznato je, da su izleili ljude od krvnih bolesti time to su ih naterali da intenzivno zamiljaju da im je krv ispravnog sastava i da radi normalno. Lekari priznaju da povremeno slina izleenja nastaju iako su neovisna od prave priznate medicine. Slino, imati puno stresova u naem umu moe ishoditi u stomane ireve i glavobolje. Oputanje uma ili njegovo vebanje na odreeni nain moe uiniti da ih otkloni. Ali ako, na primer, nam je ruka odseena u pilani, nikakva koliina mentalne vebe ne moe je povratiti. Jedino su slabosti te koje su upravljane naim umom, na kojeg su vetice izgleda u stanju uticati. Budui da mi ne razumemo potpuno kako nai umovi rade, ovo se ini da je zbog neke fizike moi koje vetice imaju. Ali to nije tako; preko njihova uticaja na ljudske umove oni izdejstvuju taj uinak. IZVOR MOI Meutim sva je mo Boija. I dobre i loe stvari kao to je bolest su dovedene od Njega ne vetica. Ovo je vrlo poznata tema u Pismu: Is.45:7; Mih.1.12; Amos3:6; 2Moj.4:11; 5Moj.32:39; Jov 5:18. Svi ovi e stihovi e se isplatiti paljivog itanja. Sledi da se kod Njega trebamo obratiti u molitvi ako smo bolesni, inei sve ljudsko mogue kroz upotrebu uobiajne medicine da se problem uredi. Ako se okrenemo vraarama, mi se obraamo ljudima koji tvrde da upravljaju 'silama mraka' koje im omoguavaju da nas poboljaju. Ali mi znamo da te sile u koje oni veruju ne postoje.

Bog je izvor sile. Obraenje veticama je verovanje da Bog nije svemoan, da nije to Bog koji donosi nau bolest nego druge sile za koje vetice tvrde da imaju uticaj. Misliti tako je veoma nezadovoljavajue Bogu, jer On zna da je On doneo bolest, i On je svemoan. Izrael je odabrao verovati u Boga ali isto tako je verovao da ima drugih sila na delu u njihovom ivotu, s kojima su se oni trebali raspravljati sa tovanjem idola nainjenim za te sile. Ovo je toliko razgnevilo Boga da ih je odbacio kao Svoj narod (5Moj.32:16-24). Za Boga, osim ako imamo potpunu veru u Njega. zaista ne verujemo uopte u Njega. Tvrditi u verovanje u istinskog Boga Izraela ali takoe prihvatiti postojanje drugih sila odvojenih od Boga, i dopustiti jednom vraaru da pokua uticati na te sile da nas ostave na miru, je uiniti tano ono to je uinio Izrael u prolosti. Duga, tuna istorija izraelske idolatrije je "napisana za nae poduavanje". Mi ne trebamo imati nikakva druenja uopte sa onima koji veruju u ove sile. "Kakvu zajdenicu ima svetlost sa tamom? Kako se hram Boiji slae sa idolima? Mi smo naime, hram Boga Zato otidite od njih i odvojite se, govori Gospodi biu vam Otac, a vi ete biti moji sinovi i keri," (2Kor.6:14-17). Ako zaista uinimo napor i rtvu odvajanja od ovih stvari, onda imamo velianstveno jemstvo da smo uistinu deca Samog Boga. Prirodni roditelj se nagonski stara o svom detetu kad je bolesno. Uistinu zar je tako teko skupiti nau veru u verovanje da e na Nebeski Otac uiniti ak i vie? injenica je da vetice imaju uticaj samo na one koji veruju u njih. Slino tome, neko koji je izgubio voljenu osobu moe otii k medijumu ili vetici i zatraiti da vidi mrtvu osobu. Medijum e mu rei da zatvori oi i zamisli lice osobe vrlo jasno. Klijent se moe usredoiti na neku sliku osobe koje se jasno sea. Medijum tada moe itati um klijenta, i s malo preterivanja govoriti o osobi realistinim govorom, tako da je klijent uveren da je medijum video mrtvu osobu kao ivu. Primeti da nikakav vrst dokaz nije ikada dan da je osoba iva. Ali ako klijent odbije verovati ili posluati medijuma, onda uopte nema nikakvog rezultata. 'Vetice' koje su obino kazivale faraonu i Navuhodonosoru njihove snove ne bi imale svoje odgovorne poloaje izuzev ako su bile razumno uspene. Nesumnjivo one su mnogo koristile ovu tehniku itanja uma. Meutim, kad je Bog bio uvuen u ivot osobe s kojom je to injeno, kao to se On umeao u ivot faraona i Navuhodonosora, onda su one izgubile tu mo. Slino Balak se uzdao u moi Balaama da proklinje ljude nudio mu velike novane nagrade za njegove usluge, govorei da zna iz minulih iskustava da "koga prokune bie proklet" (4Moj.22:6). Ali Balaam, koji je na neki nain bio ekvivalent vraaru, je otkrio da ga je njegova normalna sposobnost napustila kad se pribliio Izraelcima. Jasno, ovakvi ljudi nemaju uopte nikakvu mo kad ine dela ljudima koji su povezani s istinskim Bogom, bez obzira kakvu slavu su oni stekli za uspeh inei drugim ljudima. VETIARSTVO U BIBLIJI Praktini znaaj ovoga je da ako smo u iskuenju otii vraaru, onda moramo imati potpunu veru u njega. Bez ikakva cilja je koristiti vetice ako se samo nadamo

najboljem; i one same bi verovatno postigle isti cilj. Potpuno verovanje u takve ljude i u postojanje moi kojim tvrde da upravljaju, znai da imamo potpuni nedostatak vere u svemonost istinskog Boga. Ako uistinu verujemo zapisima o faraonu, Balaku i Navuhodonosoru pomenutim gore, onda mi ne bi bili kadri otii vetici s verom da e ona imati nekakva uinka na nas. Primeri uzeti u obzir pokazuju da vetice nemaju mo nad Boijim ljudima to mi znamo da jesmo, s obzirom na na poziv i baptizam. Vetiarstvo je jasno etiketirano od Pavla kao "dela tela", u istoj grupi sa "strankama" (lana nauka), bludom i razvratom (Gal.5:19-21). On komentarie: "kaem (vam), kao to vam ve rekoh (tj. ovo je bio veoma istaknut deo Pavlovog propovedanja): koji takvo to ine, kraljevstva Boijega nee batiniti". Ekvivalent ovog u Mojsijevom Zakonu je bila zapovest da sve vetice, koje su koristile 'vraanje' (drugi naziv za vetiarstvo) i oni koji su terali decu da prolaze kroz vatru budu smesta ubijeni (5Moj.18:10,11; 2Moj.22:18). Oni koji su terali svoju decu kroz vatru nisu u stvari bile vetice vetice i vodei idolopoklonici su nauavali da za osiguranje zatite protiv zlih sila, deca onih koji su hteli zatitu trebala su prolaziti kroz vatru. Pa tako mi vidimo da oboje vetice i oni koji su ih koristili trebali su biti ubijeni; i pod Novim zavetom kaznu za injenje iste stvari je iskljuenje iz Kraljevstva Boijeg. Koristiti vetiarstvo kao sredstvo za lino poboljanje je neto to Bog ne bi hteo da inimo. U svakoj odluci s kojom se suoimo u naem ivotu u Hristu, moramo se ozbiljno upitati 'eli li Bog zaista da uinim ovo? Da li bi uinio ovo da Isus stoji kraj mene?' U pogledu Boijeg jasnog osuivanja vetiarstva mislim da odgovor mora biti jasan ne, Bog ne eli da koristimo to. Samuel je definisao vetiarstvo kao povezanost s "nepokornou" heb. implicira 'provokaciju') protiv Rei Boije (1Sam.15:23). Provocirati Svemogueg, kao to je to inio Izrael svojim verovanjem u idole i vetiarstva (5Moj.32:16-19), ipak je nezamislivo. Bog ini poentu da je On zapovedio Izraelu da oteraju Hanance zbog njihovog verovanja u vetiarstva koje Mu je bilo tako grozno; ipak umesto toga, oni su se pridruili izvravanju toga (5Moj.18:9-14). Pa tako za novi Izrael baptiziranih vernika, mi ne smemo initi stvari ovog okolnog zlog sveta, ili inae neemo moi veno naslediti nau obeanu zemlju Carstva. Rasuivati da je jedino vetica ta koja to koristi, ne mi, je irelevantno. Ako se mi nadamo da e se uinci vetiarstva osetiti na nama, onda ga efektivno koristimo. Neka nas sve blagoslovi Bog kao to hodamo kroz ove zavrne dane mranog, paganskog sveta k Njegovom Carstvu svetla istine i slave. "Zato to ne primie ljubav prema istini da se spasu. I zato im Bog alje zabludnu delatnost da poveruju lai A mi smo duni da svagda zahvaljujemo Bogu za vas brao koju Bog ljubi Stojte onda vrsto, brao, i drite predanja koja nauiste bilo naom reju bilo naom poslanicom. A sam Gospod na Isus Hristos i Bog Otac na, koji nas je zavoleo i dao nam venu utehu i dobru nadu u blagodati, da utei vaa srca i utvrdi vas u svakom dobrom delu i rei" (Sol.2:10-17).

Osvrt 18: ta se dogodilo u Edenu?

1Moj.3:4-5. " A zmija ree eni: neete vi umreti; Nego zna Bog da e vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro to li zlo." NARODNA INTERPRETACIJA: Pogreno se pretpostavlja da je zmija ovde jedan aneo koji je zgreio, nazvan "sotona". Izbaen iz raja zbog njegovog greha, doao na zemlju i kuao Evu na greh. KOMENTARI: 1. Pasus govori o "zmiji". Rei "sotona" i "avo" se ne ponavljaju u celoj knjizi Postanka. injenica da su zmije fiziki s nama, puzei po trbusima, je dokaz da je zmija u Edenu bila doslovna ivotinja. Oni koji veruju drugaije verovatno misle kad god vide doslovnu zmiju da su videli samu 'sotonu'. 2. Zmija nikada nije opisana kao jedan aneo. 3. Stoga ne iznenauje da nema nikakvih podataka u 1Moj. Da je iko izbaen iz raja. 4. Greh donosi smrt (Rim.6:23). Aneli ne mogu umreti (Lk.20:35-36), stoga aneli ne mogu greiti. Nagrada pravednima je da budu nainjeni jednakim anelima da ne umiru vie (Lk.20:35-36). Ako aneli mogu greiti.,onda bi i pravednici takoe mogli greiti i stoga bi imali mogunost umiranja, to znai da oni ne bi imali ivot u venom trajanju. 5. Upletena lica u zapisu 1.Moj. o ovekovom padu su: Bog, Adam, Eva i zmija. Niko drugi nije spomenut. Nema nikakvog dokaza da je bilo ta ulo u zmiju i nateralo je uiniti ono to je uinila. Pavle veli "zmija svojim (linim) lukavstvom (je) prevarila Evu" (2Kor.11:3). Bog je rekao zmiji: "kad si to uinila" (1Moj.3:14). Ako je "sotona" koristio zmiju, zato on nije spomenut i zato nije on takoe kanjen? 6. Adam je okrivio Evu za svoj greh: "ona mi dade s drveta" (1Moj.3:12). Eva je okrivila zmiju: "zmija me prevari,te jedoh" (1Moj.3:13). Zmija nije okrivila avola ona nije imala izgovora. 7. Ako se kae da zmije danas nemaju mo govora ili rasuivanja kao to je imala zmija u Edenu, seti se da je.a) magarac je nekad nateran da govori i raspravlja se sa ovekom (Balama): "(normalno) nijemo ivine ljudskim glasom prozbori i sprei prorokovo bezumlje" (2Pet.2:16) (b) zmija je bila najinteligentnija od svih ivotinja (1Moj.3:1). Prokletstvo nad njom bi joj oduzelo sposobnost koju je imala da govori s Adamom i Evom. 8. Bog je stvorio zmiju (1Moj.3:1); drugo bie zvano sotona nije se pretvorilo u zmiju; ako verujemo u ovo, efektivno kaemo da jedna osoba moe ui u ivot nekog i upravljati njime. Ovo je paganska ideja, nije biblijska. Ako se raspravlja da Bog ne bi stvorio zmiju zbog velikog greha koji je navela Adama i Evu poiniti, seti se da je greh uao u svet od oveka (Rim.5:12); zmija je stoga bila amoralna, govorei iz njezinog vlastitog prirodnog opaanja, i nije bila tako odgovorna Bogu i stoga nije poinila greh. Neki tumae da je zmija iz 1Moj.3 povezana sa serafimom. Meutim, uobiajena hebrejska re za "zmiju", koja je upotrebljena u 1Moj.3 je sasvim nepovezana s reju za "serafim". Hebrejska re prevedena "serafim" u osnovi znai "vatreni" i prevedena je kao "vatrena zmija u 4Moj.21.8, ali ovo nije re prevedena "zmija" u

1Moj.3. med predstavlja greh (Sud.16.21); 2Sam.3.34; 2Car.25:7; 2Dnev.33.11, 36.6), tako zmija se moe povezati s idejom o grehu, ali ne sa grenim anelom. PREDLOENA OBJANJENJA o tome ta ovi pasusi znae 1. Nema razloga sumnji da nam je reeno o stvaranju i padu u ranim poglavljima 1Moj. Da se trebaju uzeti doslovno. "Zmija" je bila doslovna zmija. injenica da moemo videti zmije danas da puze potrbuke u ispunjenju datog prokletstva izvornoj zmiji (1Moj.3.14), dokazuje ovo. Na isti nain vidimo mukarce i ene da pate od datog im prokletstva u isto vreme. Mi moemo shvatiti da su Adam i Eva bili doslovni mukarac i ena kao to znamo mukarca i enu danas, ali uivaju bolji oblik postojanja, stoga je izvorna zmija bila doslovna ivotinja, iako u daleko inteligentnijem obliku nego to su zmije danas. 2. Sledee su daljnja ukazivanja da se rana poglavlja 1Moj. Trebaju itati doslovno. Isus se pozivao na zapis stvaranja Adama i Eve kao temelj njegovom uenju o braku i razvodu (Mt.19:5-6), nema nikakva nagovetaja da ga je itao figurativno. "Jer je prvo stvoren Adam, zatim Eva; i Adam ne bi prevaren (od zmije), a ena prevarena uini prestup" (1Tim.2:13-14) tako je Pavle, isto, itao 1Moj. Doslovno. I najbitnije on je napisao ranije o nainu na koji "zmija zavede Evu svojim lukavstvom" (2Kor.11:3) primeti da Pavle ne pominje da "avo" zavede Evu. Ima li uopte ikakvog dokaza da ima ieg drugog u zapisu stvaranja i spada u ono to treba da se ita figurativno? Svet je sazdan u est dana po 1Moj.1.Da su to bili doslovni dani od po 24 sata je dokazano injenicom da razne stvari stvarane u razliite dane nisu mogle upotrebljivo postojati jedna bez druge u svom prisutnom obliku vie od nekoliko dana. Da to nisu bili periodi od po 1000 godina ili vie je izloeno injenicom da je Adam bio stvoren estog dana, ali je umro nakon sedmog dana u dobi od 930 (1Moj.5:5). Ako je sedmi dan bio period od 1000 godina onda bi Adam bio vie od 1000 kad je umro. Daljnji dokaz za doslovne dane stvaranja moe se nai u subotnjem zakonu 2Moj.20:10,11. Subota je trebala biti 24 satni odmor, jer Bog je odmorio sedmog dana, odradivi est dana (kao i Izrael pre dranja njihove subote). Biljke stvorene drugog dana bi ovisile od pela itd. Stvorenih estog dana. Dugi jaz izmeu njihovog stvaranja je stoga neprikladan.

3. Budui da je zmija pod kletvom da puzi na trbuhu (1Moj.3:14) ovo moe implicirati da je prdhodno imala noge; u spoju s njezinom oitom moi rasuivanja, bila je verovatno oblik ivotinjskog ivota najblii oveku, iako je jo uvek bila samo jedna ivotinja jo jedna od "zveri poljske, koje stvori Gospod Bog" (1Moj.3:1,14) . 4. Moe biti da je zmija ve jela s drveta znanja, to bi objasnilo njenu suptilnost. Eva "videi da je drvo vrlo drago radi znanja" (1Moj.3:6). Kako je mogla videti ovo osim ako je videla ishod jedenja voa u ivotu neeg to je to ve uradilo? Moe biti da je Eva ve imala nekoliko razgovora sa zmijom prije onog zapisanog u 1Moj.3. Prve zapisane rei zmije upuene Evi su, "je li istina da je Bog kazao"

(1Moj.3:1) rei "je li" moda impliciraju da je ovo nastavak predhodnog razgovora koji nije zapisan

Osvrt 19: Lucifer

Is.14:12-14: " Kako pade s neba, zvijezdo danice, keri zorina ("Kako pade s neba, Lucifere, zorin sine!" heb.tekst*)? Kako se obori na zemlju ("posjeen si do zemlje"*) koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zvijezda Boijih podignuu prijesto svoj, i sjeu na gori zbornoj na strani sjevernoj; Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se svinjim". NARODNA INTERPRETACIJA:Predpostavlja se da je Lucifer nekad bio moni aneo koji je sgreio u Adamovo vreme i zbog toga je bio izgnan sa neba na zemlju, gde stvara nevolje Boijim ljudima. KOMENTARI:1. Rei "avo", "sotona" i "aneo" nikad se ne pojavljuju u ovom poglavlju. Ovo je jedino mesto u Pismu gde se pojavljuje re "Lucifer". 2. Nema nikakva dokaza da Is.14 opisuje ita to se dogodilo u vrtu Edena; ako jeste, onda zato smo ostavljeni 3000 godina od vremena Postanka prije nego nam se kae ta se uistinu dogodilo tamo? 3. Lucifer je opisan kako je pokriven crvima (s.11) i ismejavan od ljudi (s.16) jer vie nema nikakvu mo nakon njegova izgnanstva s neba (vs.5-8); pa nema nikakva opravdanja misliti da je Lucifer sada na zemlji i vodi vernike stranputicama. 4. Zato je Lucifer kanjen zbog govorenja, "izai u na nebo" (s.13), ako je ve bio tamo? 5. Lucifer e trunuti u grobu:"Spusti se u grob ponos tvoj a crvi su ti pokriva" (s.11 (izv.tekst)). Budui da aneli ne mogu umreti (Lk.20:35-36), Lucifer stoga ne moe biti aneo; govor vie pogoduje oveku. 6. Vs.13 i 14 imaju povezanost s 2Sol.2:3-4, koji je o "oveku bezakonja" tako Lucifer ukazuje na drugog oveka ne anela. PREDLOENA OBJANJENJA:1. N.I.V. i drugi dananji prevodi su izloili tekst Isaije poglavlja 13-23 kao serije "bremena" raznih naroda, pr. Vavilona, Tira, Egipta. Is.14:4 izlae kontekst stihova koje razmatramo:"Tada e izvoditi ovu priu (primer) o caru Vavilonskom). Prorotvo je dakle o ljudskom kralju Vavilona, koji je opisan kao "Lucifer". U jegovom padu: "Koji te vide gledae te govorei: to li je ovek koji je tresao zemlju"? (s.16 izv. tekst). Tako je Lucifer jasno definisan kao ovek.

2. Budui da je Lucifer bio ljudski kralj "sve careve narodne e progovoriti i rei tebi: i ti li si iznemogao kao mi? izjednaio se s nama?" (vs.9-10). Lucifer je stoga bio kralj kao bilo koji drugi kralj. 3. S.20 veli da e seme Luciferovo biti uniteno. S.22 veli da e seme vavilonsko biti uniteno, na taj nain izjednaujui ih. 4. Upamti da je ovo"pria (primer) o caru Vavilonskom" (s.4) "Lucifer" znai "jutarnja zvezda", koja je najsjajnija od zvezda.U primeru, ova zvezda ponosno odluuje "izai u (povie) na nebo, vie (ostalih) zvijezda Boijih podignuu prijesto svoj" (s.13). Zato, zvezda je baena dole na zemlju. Zvezda predstavlja kralja Vavilona. Dan.4 objanjava kako je Navuhodonosor kralj Vavilona ponosno promatrao veliko kraljevstvo koje je izgradio, mislei da je pobedio druge narode svojom vlastitom silom, umesto priznanja da mu je Bog dao uspeh. "Veliina (ponos) je tvoja visoka i dosee do neba" (s.22). Stoga on "bi prognan izmeu ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoe dlake kao pera orla i nokti kao u ptica" (s.33). Ovo nenadano preobraenje jednog od najmonijih ljudi sveta u poremeenog ludaka je bio tako dramatian dogaaj za korienje primera o padu jutarnje zvezde s neba na zemlju. Zvezde su simbolika za mone ljude, pr. 1Moj.37:9; Is.13:10 (o voama Vavilona); Jez.32:7 (o voi Egipta); Dan.8:10 up. s.24. Uspinjanje na nebo i padanje s neba su biblijski idiomi esto upotrebljavani za poveanje ponosa i ponizivanju shodno tome vidi Jov 20:6; Jer.51:53 (o Vavilonu); Lam 2:1; Mt.11:23 (o Kafernaumu): "I ti Kafernaume! Zar e se do neba uzvisiti? Do u Podzemlje e se strovaliti"(do groba). 5. S.17 optuuje Lucifera da je "vaseljenu obraao u pustinji (unitavao), i gradove nezinje raskopavao, roblje svoje nije otputao kui" da napuni "vasiljene gradovima" "iznuivanjem zlata" (vs.17,21, R.V.; s.4 A.V. mg). Sve su ovo opisi vavilonske vojne politike sravnjivanja celih oblasti sa zemljom (kao to su uradili s Jerusalimom), odvodei zarobljenike u druge oblasti i ne dozvoljavajui im povratak svojoj domovini (kao to su radili Jevrejima), gradei nove gradove i uzimajui danak u zlatu narodima koje su tlaili. Pa tako ima isticanja injenice da Lucifer nee dobiti ni ukop koji su imali ostali kraljevi (vs. 18-19), implicirajui da je on samo ljudski kralj kao i oni, budui da je njegovom telu trebala sahrana. 6. S.12 veli da e Lucifer biti "posjeen do zemlje" implicirajui da je on drvo.Ovo nadograuje daljnji spoj s Dan.4:8-16, gde su Navuhodonosor i Vavilon izjednaeni s drvetom koje je trebalo posei. 7. Vavilon i Asirija su esto zamenjivane fraze kod proroka; tako, govorei o oporuci vavilonskog kralja, s.25 veli, "Potru Asirca". Prorotva o Vavilonu u Is.47 su ponovljena o Asiriji u Naumu 3:5,4,18 i Sof.2:13,15; i 2Dnev.33:11 veli da je asirijski kralj odveo Manasiju zarobljenog u Vavilon pokazujui zamenjivost termina. Amos 5:27 veli da su Izraelci trebali otii u zarobljenitvo "iza Damaska" , tj. u Asiriju, ali Stevan citira ovo kao "od Babilona" (Dela 7:43). Jezdra 6:1 opisuje Darija kralja Vavilona kako sainjava dekret o izgradnji hrama. Jevreji su hvalili Boga jer "obrati srce cara Asirskog" (Jezd.6:22) opet pokazujui da su zamenjivi termini. Prorotvo Is.14, zajedno s

mnogo drugih u Isaiji, lepo se uklapa u kontekst o asirijskoj najezdi Senahirima u vreme Jezekije, otud s.25 opisuje slom Asiraca. S.13 je laki za razumevanje kad govori o bogohulnim Asircima u opsadi Jerusalima, koji su hteli ui u Jerusalem i osvojiti hram svojim bogovima. Ranije je asirijski kralj, Telgat-Felnasar, verovatno hteo uraditi isto (2Dnev.28:20,21); Is.14:13: "A govorio si u srcu svom: izai u na nebo (simbolino za hram i koveg 1Car.8:30; 2Dnev.30:27; Ps.20:2,6; 11:4; Jev.7:26) i sjeu na gori zbornoj (gora Zion gde je bio hram) na strani severnoj" (Jerusalim - Ps.48:1,2).

Osvrt 20: Isusova iskuenja

Mt.4.1-11 "Tada Duh odvede Isusa u pustinju da ga avo kua. i postivi etrdeset dana i etrdeset noi najzad ogladne. Tada mu prie kua i ree: ako si Sin Boiji, reci da ovo kamenje hlebovi postanu. A on odgovori i ree: napisano je: Nee ovek iveti o samom hlebu, nego od svake rei koja izlazi iz usta Boijih Tada ga avo povede u Sveti grad i postavi ga na vrh hrama i ree mu: ako si sin Boiji, baci se dole; jer je napisano da e Anelima svojim narediti za tebe, i na rukama e te nositi, da gde ne zapne za kamen nogom svojom. Ree mu Isus: i to je napisano: Ne iskuavaj Gospoda, Boga svoga. Opet ga povede avo na vrlo visoku goru, i pokaza mu sva svetska carstva i njihovu slavu, i ree mu: dau ti sve ovo, ako padne i pokloni mi se. Tada mu ree Isus: odlazi, satano; jer je napisano: Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome slui. Tada ga ostavi avo, i gle aneli prioe i sluahu mu." NARODNA INTERPRETACIJA:Ovaj pasus je itan sa znaenjem da je bie zvano "avo" iskuavao Isusa na greh sugeriui odreene stvari i vodei ga u primamljive situacije. KOMENTAR: 1. Isus je bio "poput nas iskuavan svime" (Jev.4:15), i: "svakoga napastuje njegova pouda koja ga privlai i mami" (Jak.1:14). Mi smo kuani od "avola" naih vlastitih pouda ili zlih elja, tako je bio i Isus. Mi nismo kuani od nekog zlog bia koje se odjednom pojavi kraj nas i potie na greh greh i iskuenja dolaze "iznutra, iz srca oveijeg" (Mk.7:21). 2. Iskuenja se oito ne mogu uzeti doslovno: Mt.4:8 implicira da je Isus bio odveden na visoku goru da vidi sva kraljevstva sveta i njihovu buduu slavu "odjednom" (Lk.4:5). Ne postoji gora dovoljno visoka da se vidi celi svet. I zbog ega bi visina gore omoguila Isusu da vidi kakav bi svet bio u budunosti? Kako je zemlja okrugla, ne postoji nijedna taka na njenoj celoj povrini odakle bi neko mogao ikad videti sve delove sveta odjednom. Jedno uporeivanje Mt.4 i Lk.4 pokazuje da su iskuenja opisana razliitim redom. Mk.1:13 veli da je Isus bio "u pustinji etrdeset dana, gde ga je iskuavao sotona", dok Mt.4:2-3 kae da "propostivi etrdeset dana pristupi (mu) napasnik (sotona)". Budui da Pismo ne moe sebi protivreiti,

moemo zakljuiti da su se ova ista iskuenja ponavljala. Iskuenje da pretvori kamenje u hleb je oigledan primer. Ovo bi se lepo sloilo kad bi se ova iskuenja pojavljivala unutar Isusove svesti. Biti nae prirode, nedostatak hrane bi ga pogodio psihiki kao i fiziki, i tako bi njegova svest lako poela zamiljati stvari. Samo nekoliko dana bez hrane moe dovesti do delirijuma (up. 1Sam.30:12). Slinost izmeu vekne hleba i kamena je spomenuta od Isusa u Mt.7:9, i nesumnjivo te slike su esto spajale u njegovoj izmuenoj svesti iako uvek dovedeni pod hitru kontrolu s njegovim seanjem Rei. Isus je verovatno kazao piscima evanelja za svoja iskuenja, i kako bi nam predoio reima intenzitet onoga ta je pretrpeo, mogao je koristiti figurativan pristup vien u Mt.4 i Lk.4. Izgleda neverovatno da je avo vodio Isusa kroz pustinju i ulicama Jerusalima i onda se zajedno popee na vrh hrama, i sve to na pogled radoznalih Jevreja. Josip ne pravi nikakav zapis da se tako ta dogodilo, verovatno bi tako neto prouzrokovalo poveu strku. Slino ako su ova iskuenja nastala nekoliko puta za tih etrdeset dana kao i na kraju tog perioda (najmanje dvaput, budui da ih Matej i Luka imaju razliitim redom), kako bi Isus imao vremena da ode (avo je "odveo" Isusa tamo) na najbliu visoku goru (koja bi bila Hermon na dalekom severu Izraela), uspe se na vrh i ponovo sie, vrati se u pustinju i onda sve to ponovi? Sva njegova iskuenja su se dogodila u pustinji on je tamo bio etrdeset dana, sve vreme kuan avolom (koji ga ostavi na kraju Mt.4:11). Ako je Isus bio kuan avolom svakog dana, i iskuenja se dogaala samo u pustinji, onda sledi da Isus nije mogao napustiti pustinju da ode u Jerusalim ili putuje do visoke gore. Stoga ove se stvari nisu mogle dogoditi doslovno. Ako je avo fizika osoba koja nema nikakav obzir za Boiju Re i koji je zainteresovan navoditi ljude na greh, onda zato bi mu Isus citirao Pismo da ga savlada? Prema narodnom gleditu, ovo ne bi oteralo avola. Primeti da je svaki put Isus citirao biblijski pasus. Ako je avo bio zle elje unutar Isusova srca, onda je razumljivo da time to je imao Re u svom srcu i seajui se nje, mogao je savlaivati te zle eleje. Ps.119:11 je tako relevantan da verovatno posebno prorica doivljaje Hrista u pustinji: " U srce svoje zatvorio sam rije tvoju, da ti ne grijeim". Mt.4:1 kae "Duh odvede Isusa u pustinju da ga avo kua". Ovo je bio Duh Boiji koji tek to mu je darivan (3:16). Bilo bi izvanredno neto da Boiji Duh vodi Isusa u pustinju kako bi bio kuan od nadljudskog bia koje je protivno Bogu.

PREDLOENA OBJANJENJA:1. Kada je Isus bio krten u Jordanu od Jovana, on je primio mo Svetog Duha (Mt.3:16). im je izaao iz vode, bio je odveden u pustinju da bude iskuavan. Znajui da ima mo duha pretvarati kamenje u hleb, skakati sa zgrada nepovreen itd., ova su iskuenja morala besneti u njegovoj svesti. Ako bi osoba sugerisala ove stvari Isusu i Isus bi znao da je ta osoba grena, onda

iskuenja su daleko manje suptilna nego kada bi proizilazila iz unutranjosti Isusove line savesti. 2. Iskuenje da uzme kraljevstvo za sebe bilo bi daleko snanije kad bi dolazilo iznutra iz Hrista. Isusova svest bi bila ispunjena Pismom, i u njegovo pogoeno stanje svesti, nastalo zbog njegova posta, bilo bi primamnjivo pogreno tumaiti pasuse da bi mu omoguile da ih iskoristi za opravdanje izabira lakeg izlaznog puta iz situacije u kojoj je bio. Stojei na viskoj gori podsea na Jezekija da mu je pokazano emu bi kraljevstvo liilo s visoke gore (Jez.40:2), i Jovan gledajui sa "goru veliku, visoku sveti grad Jerusalem" (Otk.21:10). Isus je video svetska kraljevstva kakva bi bila u budunosti (Lk.4:5), tj. u Kraljevstvu, kad e "kraljevstva ovog sveta postati kraljevstva naeg Gospodara i Njegova Hrista" (Otk.11:15 (izv. gr. Tekst)). Moda je mogao pomisliti o Mojsiju na kraju 40 godina pustinjskog lutanja (up. njegovih 40 dana) gledajui u Obeanu Zemlju (Kraljevstvo) s gore Nebo. Istaknuto je u Danijelu (4:17,25,32; 5:21) "da vinji vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoe"; Isus bi znao da mu jedino Bog, ne neko drugi, moe dati Carstvo. Stoga ne bi ni bilo neko veliko iskuenje ako bi jedno zlo udovite tvrdilo da moe dati Isusu Carstvo, kad je on znao da jedino Bog ima tu mo. Meutim, Isus je znao da je bila Njegova (Oeva) dobra volja dati Isusu Carstvo, i moralo je biti sugerisano od "avola" unutar Isusa da on moe uzeti to carstvo odmah. Napokon, mogao je misliti, Bog je upravio sav autoritet meni u oekivanju (Jv.5:26,27), tako da je imao mo dati svoj ivot i opet ga uzeti natrag (Jv.10:18), iako konano sva mo mu je dana tek posle njegove smrti i vaskrsenja (Mt.28:18). 3. S njegovim poznavanjem Pisma, Hrist bi uoio slinosti izmeu sebe samog i Ilije, iji je moral opao nakon 40 dana u pustinji (1Car.19:8) i Mojsija, koji je izgubio trenutno nasledstvo zemlje na kraju 40 godina u pustinji. Isus je na kraju 40 dana, bio u slinoj poziciji kao oni suoen sa stvarnom mogunosti neuspeha. Mojsije i Ilija nisu uspeli zbog ljudske slabosti ne zbog osobe zvane "avo". To je bila ova ista ljudska slabost, "sotona", ili protivnik, koja je iskuavala Isusa. 4. "A avo mu ree: Ako si Sin Boiji" (Lk.4:3). Morala je biti stalna kunja unutar Hristove svesti pitati se je li on uistinu Sin Boiji, budui da su svi ostali mislili da je on sin Josipov (Lk.3:23; Jv.6:42) ili vanbrani (to implicira Jv.9:29), i da su ga zvanini zapisi hrama opisivali kao Josipova sina (Mt.1:1,16; Lk.3:23, gde "se smatralo" znai 'smatrao je zakon'). On je bio jedino ljudsko bie bez ljudskog oca. Fil.2:8 implicira da je Isus poeo ceniti da je uistinu bio ovek poput nas, podrazumevajui da je bilo primamnjivo za njega ne verovati da je bio Sin Boiji, ili da pogreno shvati svoju vlastitu prirodu. 5. Iskuenja su bila upravljana od Boga za Hristovo duhovno obrazovanje. Pasusi citirani od Hrista za jaanje sebe protiv svojih zlih elja ("avola") su svi iz istog dela 5Moj., koji se odnose na iskustva Izraela u pustinji. Isus je jasno video pararelu izmeu njegovih iskustava i njihovih:-

5.Moj.8 s.2 "vodio (te je) Gospod Bog tvoj etrdeset godina po pustinji da bi te namuio i iskuao, da se zna ta ti je u srcu, hoe li drati zapovesti njegove (rei) ili nee." s.3 "I muio te je, glau te morio; ali te je opet hranio manom da bi ti pokazao da ovjek ne ivi o samom hljebu nego o svemu to izlazi iz usta Gospodnjih".

Mt.4/Lk.4 "Duh tada odvede Isusa u pustinju "etrdeset dana". Isus se dokazao kunjama: Isus ih je svladao citirajui Pismo koje je bilo u njegovom srcu (Ps.119:11). "napokon ogladnje". U Jv.6 mana je tumaena od Isusa da predstavlja Boiju Re po kojoj je Isus iveo u pustinji. Isus je nauio da je on duhovno iveo od Rei Boije. "On odgovori: Pisano je: Ne ivi ovek samo o hlebu, nego o svakoj rijei" Boijoj. s.5 Isus je nesumnjivo razmiljao o svojim "Zato poznaj u srcu svom da te Gospod doivljajima. Bog je gajio Svog Sina, Bog tvoj gaji kao to ovjek gaji svoje Isusa 2Sm.7:14; Ps.89:32. dijete".

Tako nam je Isus pokazao kako da itamo i uimo Re on je zamislio sebe u poloaju Izraela u pustinji, i stoga je uzeo lekcije koje su se mogle nauiti iz njihovih iskustava za sebe u svojim pustinjskim iskuenjima.

Osvrt 21: Rat na nebu

Otk.12:7-9: "I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anelima zarati na adaju. I adaja i njeni aneli zaratie, ali ne odolee i ne nae im se vie mesta na nebu. I bi zbaena velika adaja, stara zmija, zvana avo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbaena na zemlju i njeni aneli behu zbaeni s njom". NARODNA INTERPRETACIJA:Ovo je jedan od najpoznatiih pasusa upotrebljavan da sugerie da je bilo bune na nebu izmeu anela, ishodei u to da su avo i njegovi aneli zbaeni dole na zemlju, gde su, u obliku zmije, poeli stvarati nevolje i greh na zemlji. KOMENTARI:1.Sve to smo dosad nauili u ovom studiju mora se dovesti da izdri ovaj pasus. Mi smo videli da aneli ne mogu greiti i da ne moe biti nikakve bune na nebu. Tako ovaj pasus koji je jedinstven u svojoj vrsti mora se tumaiti na nain koji ne uplie anele da gree ili da ima grenih anela koji teraju ljude da gree na zemlji, budui da greh dolazi iznutra nas, ne izvan nas (Mk.7:20-23). 2.Zmija je zbaena s neba, implicirajui da je izvorno bila tamo. Ali doslovna zmija je u Edenu bila stvorena od Boga iz praha zemaljskog (1Moj.1:24-25). Nema nikakve implikacije da je avo siao s neba i uao u zmiju. 3.Paljivo primeti da ovde nema nikakvog podatka da aneli gree ili se bune protiv Boga, jedino za rat na nebu. Nema nikakve mogunosti da se neko bori protiv Boga na Nebu:"Nitko se ne moe suprostaviti onome to inim Ja" (5Moj.33:39 G.N.B) 4.Nakon drame vs.7-9, s.10 kae da bi "glas na nebu silan: Sada nasta spasenje i snaga i kraljevstvo Boga naega i vlast Pomazanika njegova! Jer je zbaen tuitelj brae nae koji ih je dan i no optuivao pred Bogom naim". Ako vs.7-9 nastaje na poetku sveta, prije Adama i Eve, kako bi se moglo rei da je nakon pada sotone dolo spasenje i Kraljevstvo Boije? Nakon Adamova greha, oveanstvo je poelo svoju tunu istoriju robovanja grehu i neuspehu stanje koje se teko moe opisati kao "spasenje" i kraljevstvo Boije. Ima veselja da je avo tuitelj zbaen dole na zemlju. Zbog ega bi bilo veselja ako je njegov dolazak na zemlji bio poetak greha i nesree za oveka? Ako se pad s neba na zemlju shvati figurativno umesto doslovno, da predstavlja pad s autoriteta (kao u Is.14:12; Jer.51:53; Pla 2:1; Mt.11:23), mnogo vie smisla moe dati sve ovo. Ako se sve ovo dogodilo prije Adamova vremena, ili bar prije pada oveka, kako je avo mogao optuivati "brau nau", budui da ona nisu onda postojala.

1. Svako istinski pokoran 2.

5. Nita ne ukzauje da se sve ovo dogodilo u vrtu Edena. Bitna misao je nainjena u Otk.1.1 i 4:1 da je Otkrivenje prorotvo o "ono to se ima dogoditi ubrzo". Stoga nije to opis o onome to se dogodilo u Edenu, nego prorotvo o stvari koje e se dogoditi u neko vreme nakon prvog veka kad je Otkrivenje dano od Isusa. Svako istinski pokoran Rei e uvideti da ovaj argument sam po sebi iskljuuje sve pokuaje aludiranja Otk.12 na vrt Edena. Isto tako se mora odgovoriti na pitanje zato je identitet avola i informaciju o tome ta se dogodilo u Edenu trebalo biti rezervisano do kraja biblije prije nego se otkrije.

6."Zmaj veliki, Stara zmija"(Otk.12:9). Zmaj je imao "sedam glava i deset rogova" (s.3), stoga nije doslovno bio ta zmija. To to je nazvan "Stara zmija" pokazuje da je imao odlike te zmije u Edenu, u smislu da je izmamnik, kao to je bila zmija. Slino, "alac je smrti greh" (1Kor.15:56), ali to ne znai da je smrt doslovna zmija. Ima odlike zmije, kroz povezanost sa grehom. 7.avo je bio zbaen dole na zemlju i bio je krajnje agresivan "znajui da ima malo vremena" (s.12). Ako je avo zbaen dole u Eden, on je imao priliku da mui oveka kroz celu njegovu dugu istoriju to nije ba "malo vremena" u kojem e razarati i pustoiti. 8.Kako da je avo mogao zavesti "svega svijeta" (s.9) prije no je zbaen s neba, budui da nije bilo nikog u svetu pre Adama? 9.S.4 kae da je zmaj povukao repom treinu nebeskih zvezda na zemlju. Ako se ovo ita doslovno a Otk.12 mora se itati doslovno za podrku narodnoj interpretaciji uspravna veliina zmaja je neizmerna treina itavog univerzuma (ili bar solarnog sistema) moe stajati na njegovom repu. Nema naina da planeta zemlja bude dovoljno velika da bi se ovakvo golemo stvorenje opruilo na njoj. Veina zvezda su vee nego naa planeta kako se onda treina njih moe prizemljiti na zemlju? Procenjeno je da bi se treina zvezda proteglo na oko pet triliona milja. Tako bi dug zmajev rep trebao biti ! I podseti se da se ovo dogodilo, ili e se dogoditi, nakon prvog veka n.e. kada je ovo prorotvo dano. 10.U pogledu ove i mnogih drugih stvari u Otk.12 (i celog prorotva) koje su naprosto nemogue za bilo kakvo doslovno ispunjenje, ne iznenauje da nam je prije svega reeno (Otk.1:1) da je ovo poruka koja je "oznaena" tj. data u jeziku znaka ili simbola. Kao da istie ovo u kontekstu Otk.12. Otk.12:1 opisuje kasniju radnju kao "znamenje veliko" ("veliki znak" A.V. margin). 11.U itanju o tome ta avo radi kad je na zemlji, nema opisa da on tera ljude na greh; uistinu, vs.12-16 pokazuju da je avo bio neuspean u svojim pokuajima da stvara nevolje na zemlji im je pristigao tamo. Ovo protivrei narodnoj interpretaciji. 12.Jedno od kljunih pitanja u razumevanju da li ovaj pasus podrava ideju o doslovnom ratu na nebu, je da li je "nebo" o kojem se ovde govori doslovno ili figurativno. Mi smo ranije objasnili da se "nebo" moe figurativno odnositi na mesto autoriteta. Poto je Otkrivenje takva jedna simbolina knjiga, mi bi oekivali da je ovo sluaj i ovde.

ena iz s.1 je "obuena u sunce i mesec pod njenim nogama, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda". Ova nebeska tela, kao i ena, oito obeena o nebo, ne mogu biti doslovna. Ona ne moe doslovno biti odevena suncem, ili imati zvezde velike poput zemlje na njenoj glavi, doslovno. Drugi se znak pojavljuje na nebu u s.3 crveni zmaj. Ovo se uobiajeno uzima za doslovno nebo, ali zato bi, budui da se o istom nebu govori u s.1 a to je jasno figurativno? S.4 pokazuje zmaja kako obara treinu zvezda nebeskih na zemlju. Mi smo videli da zbog veliine zvezdi i zemlje, ovo se ne moe odnositi na doslovne zvezde ili nebo. Carstvo boije se treba uspostaviti na zemlji (Dan.2:44; Mt.5:5), to ne bi bilo mogue ako se zemlja uniti (ta bi se i dogodilo) kad bi velike zvezde pale na nju. ena je na "nebu" onda rodila dete, koje "bi uzeto k Bogu i prestolju njegovu" (s.5). Boije je prestolje na nebu. Ako je ena ve bila na nebu, zato bi njezino dete trebalo biti uzeto" na nebo? Ona je morala biti simbol neega na zemlji, iako na figurativnom "nebu". Zatim ona "pobjee u pustinju" (s.6). Ako je ona bila u doslovnom nebu, ovo znai da ima pustinje na nebu. Daleko je pogodnije da je ona figurativno nebesko mesto, i onda da pobegne u doslovnu ili figurativnu pustinju na zemlji. Mi zatim dolazimo do s.7 - "nasta rat na nebu". Svi drugi primeri za "nebo" u Otk.12 poto su figurativni, izgleda jedino dosledno da je ovo bio rat u jednom figurativnom nebu. Ovo mora biti sluaj, poto ne moe biti nikakve bune ili greha na doslovnom nebu (Mt.6:10; Ps.5:4,5; Av.1:13). Opte gledite tvrdi da su zli aneli zakljuani u paklu; ali ovde su oni na nebu: Oni stoga nisu doslovni aneli. Pisac ovih rei ponekad pita one koji veruju pravoslavnoj ideji o avolu sledeim pitanjem: 'Moe li mi dati kratak biblijski prikaz avola, saglasno tvom tumaenju biblijskih pasusa?' Odgovor je veoma protivrean. Prema 'pravoslavnom' shvatanju, odgovor treba biti neto poput ovog: a) avo je bio aneo na nebu koji je bio izbaen u edenskom vrtu. On je bio zbaen na zemlju u 1Moj.1 b) On je navodno doao na zemlju i oenio se u 1Moj.6 c) U vreme Jova o njemu se kae da ima pristup na nebo i zemlju. d) Do vremena Is.14 on je izbaen sa neba na zemlju. e) U Zah.3 on je opet na nebu f) On je na zemlji u Mt.4 . On je "izbaen" u vreme Isusove smrti, prema narodnom gleditu o "knezu ovoga sveta" da je bio "izbaen" u to vreme. g) Ima jedno prorotvo da je avo 'izbaen' u Otk.12

h) avo je 'okovan' u Otk.20, ali on i njegovi aneli su bili okovani u Postanku, prema uobiajenom gleditu Jude s.6. Ako je bio vezan "venim okovima" onda, kako je opet okovan u Otk.20? Ovo treba biti oigledno da narodno gledite kako je avo zbaen sa neba zbog greha ne moe biti istina, gledajui da je on opisivan kao da je jo uvek na nebu nakon svake pojave 'izbacivanja'. Bitno je razumeti oboje 'nebo' i avola u figurativnom smislu. PREDLOENA OBJANJENJA 1. Pokuaj da se ralani ovo poglavlje sasvim je izvan delokruga naih sadanjih saznanja. Potpuno objanjenje ovih pasusa zahteva razumevanje cele knjige Otkrivenje kako bi sve doveli u kontekst. 2. Sukob na figurativnom nebu tj. mesto autoriteta je stoga bio izmeu dve mone grupe, svaka sa svojim sledbenicima, ili anelima. Seti se da smo pokazali da su avo i sotona esto povezivani s rimskim ili jevrejskim sistemom. 3. Da avo-zmaj predstavlja neku vrstu politike moi je ukazano time to ima na "glavamakruna" (s.3). Otk.17:9,10 takoe komentarie o ovom zmaju: "Tu se hoe mudre pameti!" tj. ne pokuavaj shvatiti ovu ivotinju za doslovnog stvora - "Sedam glava sedam je bregova (to su) sedam kraljeva". Jedan od kraljeva e nastaviti "zamalo" moda povezuje s tim da avo-zmaj "ima malo vremena" u Otk.12:12.

STUDIJ 6: Pitanja
1. Ko je konano odgovoran za nae probleme i nevolje? a) Bog b) Prilika (ansa) c) Greno bie zvano sotona d) Grena bia zvani demoni. 2. ta je odgovorno za nae iskuenje na greh? a) Naa ljudska narav b) Bog c) Zli duhovi d) Greno bie zvano sotona. 3. ta 'avo' znai kao re? a) Greh b) Zmija c) Tuitelj / klevetnik d) Lucifer 4. ta 'sotona' znai kao re? a) Grenik b) protivnik c) Zver

d) Kralj demona 5. Moe li se re 'sotona' primeniti na dobre ljude? 6. emu se mogu 'sotona' i 'avo' odnositi figurativno? 7. Kako trebamo shvatiti 'demone' iz primera u Novom Zavetu? Kao a) Greni aneli b) Bolesti c) Govor o bolestima, za koje su ljudi mislili da su uzrokovane 'demonima' d) Duhovna bia.
8. ta podrazumeva pod zmiju u edenskom vrtu?

DRUGI DEO: "Jevanelje o imenu Isusa Hrista" (Dela 8:12)

STUDIJ 7

ISUSOVO POREKLO

7.1 Starozavetna prorotva o Isusu

Studij 3 je objasnio kako je Boija namera spasenja ljudi bila usredsreena oko Isusa Hrista. Obeanja koja je On uinio Evi, Abrahamu i Davidu su sva govorila o Isusu Hristu kao o njihovom doslovnom potomku. U stvari, celi Stari zavet pokazuje prema, i prorokuje o, Hristu. Zakon Mojsijev, kojem se Izrael trebao pokoravati pre Hristiovog vremena, uvek je ukazivao o Isusu: "Tako je zakon postao na pedagog za

Hrista" (Gal.3:24). Tako za blagdan Pashe, jedno se jagnje bez mane trebalo zaklati (2Moj.12:3-6); ovo je predstavljalo Isusovu rtvu "Jaganjca Bojega koji odnosi grijeh svijeta" (Jv.1:29 1Kor.5:7). Savreno stanje koje se trailo za rtvovanje ivotinje je pokazivalo k savrenom Isusovom karakteru (2Moj.12:5 up.1Pet.1:19). Kroz Psalme i proroke Starog zaveta ima bezbroj prorotva o tome kakav bi bio Mesija. Ona su osobito usredsreena na opisivanja kako e on umreti. Odbijanje judaizma da prihvati ideju o Mesiji koji umire jedino je zbog njihova ne obaziranja na ova prorotva, od kojih su nekoliko sada izneta:-

Starozavetna prorotva "Boe, Boe moj! Zato si me ostavio?" (Ps.22:1). "svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mau glavom, i govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomoe, neka ga izbavi" (Ps.22:6-8). "jezik moj prionu za grlo probodoe ruke moje i noge moje" (Ps.22:15,16).

Ispunjenje u Hristu To su bile iste Isusove rei na krstu (Mt.27:46) Izrael je prezirao Isusa i ismejavao ga (Lk.23:35; 8:39); maui glavama (Mt.27:39), i govorili su ovo dok je visio na krstu (Mt.27:43). Ovo se ispunilo u Hristovoj ei na krstu (Jv.19:28). Probadanje ruku i nogu se odnosi na metodu upotrebljavanu kod raspea. "Dijele haljine moje meu sobom, i za Tano ispunjenje ovoga se nalazi u dolamu moju bacaju drijeb" (Ps.22:18). Mt.27:35. Primeti da je Ps.22:22 posebno citiran da se odnosi na Isusa u Jev.2:12. "Tuin postadoh brai svojoj, i neznan Ovo dobro opisuje Hristov oseaj sinovima matere svoje. Jer revnost za otuenosti od svojih jevrejskih braa i kuu tvoju jede me" (Ps.69:8,9). svoje vlastite porodice (Mt.12:47-49). Ovo je citirano u Jv.2:17 "Daju mi u da jedem , i u ei mojoj Ovo se dogodilo dok je Hrist bio na krstu poje me octom" (Ps.69:21). (Mt.27:34). Celo Is.53 je znaajno prorotvo Hristove smrti i vaskrsenja, iji je svaki stih imao svoje jasno ispunjenje. Samo e se dva primera dati:"kao ovca nijema pred onijem koji je Hrist, Jagnje Boije, je za vreme svog strie ne otvori usta svojih" (Ps.53:7) suenja utao (Mt.27:12,14). "Odredie mu grob sa zloincima, ali na Isus je bio razapet sa zloincima smrti bi pogreban s bogatijem" (Is.53:9). (Mt.27:38), ali bi sahranjen u grob bogatog oveka (Mt.27:57-60). Nije ni udo da nas Novi zavet podsea da su "zakon i proroci" Starog zaveta temelj naeg razumevanja o Hristu (Dela 26:22; 28:23; Rim.1:2,3; 16:25,26). Sam je Isus upozorio da ako ispravno ne shvatimo "Mojsija i Proroke", ne moemo razumeti njega (Lk.16:31; Jv.5:46,47). Da je zakon Mojsijev pokazivao prema Hristu, i da su proroci prorokovali o njemu, treba biti dovoljan dokaz da Isus nije postojao fiziki prije svog roenja. Lani nauk Hristovog fizikog 'preegzistiranja' prije roenja ini besmislenim ponavljana obeanja da e on biti seme (potomak) Eve, Abrahama i Davida. Ako je ve postojao

gore na nebu u vreme ovih obeanja, Bog bi bio neispravan u obeavanju ovim ljudima potomka koji bi bio Mesija. Isusovo rodoslovlje, zapisano u Mt.1 i Lk.3, pokazuje kako je Isus imao rodovnik koji se protee unazad do onih ljudi kojima je Bog dao obeanja. Obeanje Davidu o Hristu ne doputa njegovo fiziko postojanje u vreme kad je obeanje dano: "podignuu sjeme tvoje nakon tebe, koje e izai iz utrobe tvoje Ja u mu biti otac, i on e mi biti Sin" (2Sam.7:12,14). Primeti budue vreme upotrebljeno ovde. Budui da e Bog biti Otac Hristu, nemogue ja da bi Sin Boiji ve mogao postojati u vreme kad su obeanja data. To da ovo seme "e izai iz utrobe tvoje" pokazuje da je trebao biti doslovni, fiziki potomak Davidov. "Zakle se Gospod Davidu u istini od poroda tvojega posadiu na prijestolu tvojemu" (Ps.132:11). Solomon je bio primarno ispunjenje obeanja, ali poto je ve fiziki postojao u vreme davanja obeanja (2Sam.5:14), glavno ispunjenje ovog obeanja da e David imati fizikog potomka koji e biti Boiji Sin, mora se odnositi na Hrista (Lk.1:3133). "u podignuti Davidu klicu pravednu" (Jer.23:5) tj. Mesiju. Slina budua vremena su upotrebljavana u drugim prorotvima o Hristu. "Proroka u im (Izraelu) podignuti kao to si ti (Mojsije)" (5Moj.18:18) je citiran u Delima 3:22,23 gde opisuje "Proroka" kao Isus. "Djevojka (Marija) e zatrudneti i rodie sina, i nadjenue mu ime Emanuilo" (Is.7:14). Ovo je jasno bilo ispunjeno Hristovim roenjem (Mt.1:23).

7.2 Deviansko raanje

Zapis Hristova zaea i roenja ne doputa ideju da je on fiziki postojao prije toga. Oni koji dre lani nauk 'trojstva' su dovedeni do zakljuka da ih je u jednom trenutku bilo tri osobe na nebu, i onda je jedna od njih ieznula i nekako se pretvorila u fetus u Marijinoj utrobi, ostavljajui samo dve osobe na nebu. Mi smo videli u Pismu da svo postojanje ukljuujui i ono Boije je postojanje u fizikom, telesnom obliku. Stoga smo mi prisiljeni zakljuiti iz 'preegzistencionalnog' verovanja da je Hrist nekako fiziki siao s neba i uao u Marijinu utrobu. Cela ova kompleksna teologija je sasvim izvan uenja Pisma. Zapis o Hristovom poetku ne daje nikakav razlog misliti da je on fiziki napustio nebo i uao u Mariju. Nedostatak dokaza ovome je jedna velika 'karika koja nedostaje' u trinitarnom uenju. Aneo Gabrijel se pojavio Mariji s porukom "zaee i rodie sina, i nadenue mu ime Isus. On e biti velik i zvae se Sin Svevinjeg,A (na to) Marija ree anelu: kako e to biti kad ne znam mua? (tj bila je devica). Aneo pak odgovori i ree joj: Duh Sveti doi e na tebe i sila Svevinjega osenie te; zato e se to sveto dete zvati Sin Boiji". (Lk.1:31-35). Dvaput je istaknuto da e Isus biti Sin Boiji po svom roenju; oito Sin Boiji nije postojao pre svog roenja. I opet, mnoga budua vremena trebaju se zabeleiti pr. "On e biti velik". Ako je Isus ve bio u fizikom postojanju kad je aneo govorio te rei Mariji, on bi ve bio velik. Isus je bio "izdanak" Davidov (Otk.22:16), grko 'genos' implicira da je Isus bio 'generiran' iz Davida.

ISUSOVO ZAEE Svetim Duhom (Boiji dah/mo) delujui nad njom, Marija je mogla zaeti Isusa bez snoaja s mukarcem. Tako Josip nije bio stvarni otac Isusu. Mora biti shvaeno da Sveti Duh nije osoba (vidi Studij 2); Isus je bio Sin Boiji, ne Svetog Duha. Zbog Boije upotrebe Svog Duha nad Marijom "zato e to edo i biti sveto" koje se rodilo od nje nazvano "Sin Boiji" (Lk.1:35). Upotreba rei "zato" implicira da bez ina Svetog Duha nad Marijinom utrobom, Isus , Sin Boiji nije mogao doi do postojanja. Poto je Isus bio 'zaet' u Marijinoj utrobi (Lk.1:31) je takoe dokaz da on nije mogao fiziki postojati prije tog vremena. Ako mi 'zanemo' ideju, ona poinje unutar nas. Isto tako Isus je bio zaet unutar Marijine utrobe on je poeo tamo kao fetus, upravo kao i svako drugo ljudsko bie. Jovan 3:16 najslavniji stih Biblije, belei da je Isus bio 'Jedinoroeni Sin' Boiji. Milioni ljudi koji recituju ovaj stih ne uspevaju promisliti o tome ta on implicira. Ako je Isus bio 'roen', on se poeo 'raati' zaeem u utrobi Marije. Ako je Isus bio roen od svog Oca Boga, to je jasni dokaz da je njegov Otac stariji od njega Bog nema poetka (Ps.90:2) i stoga Isus ne moe biti Sami Bog (Studij 8 nairoko tumai ovu misao). Znaajno je to da je Isus bio 'roen' od Boga umesto da je bio stvoren, kao to je bio Adam. Ovo objanjava bliskost Boije povezanosti s Isusom - "Bog je u Hristu svet sa sobom pomirio" (2Kor.5:19). Hrist je 'roen' od Boga, umesto da je samo stvoren iz praha, takoe pomae objasniti njegovu prirodnu sklonost putevima svog Oca Boga. Is.49:5,6 sadri prorotvo koje se tie Hrista kao svetla sveta, koje je ispunio (Jv.8:12). On je opisan kako razmilja : "Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam mu sluga". Hrista je znai 'sazdao' Bog u Marijinoj utrobi, kroz mo Svog Svetog Duha. Marijina je utroba oito mesto Hristova fizikog porekla. Mi smo videli u Studiju 7.1 da Ps.22 prorokuje Hristove misli na krstu. On odrava da ga je Bog "izvadio iz utrobe Za tobom pristajem od roenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj" (Ps.22:9,10). U vreme njegova umiranja, Hrist se okrenu svome poreklu k utrobi matere svoje Marije, sazdan silom Boijom. Sam opis Marije u evanelju kao "majka" Hristu samo po sebi unitava ideju da je postojao prije svog roenja od Marije. Marija je bila obino ljudsko bie, od obinih ljudskih roditelja. Ovo je dokazano injenicom da je ona imala roaku, koja je rodila Jovana krstitelja, obinog oveka (Lk.1:36). Rimokatolika ideja da Marija nije bila obine ljudske prirode znai da Hrist nije mogao biti oboje "oveiji sin" i "Boiji sin". Ovo su njegove este titule irom Novog Zaveta. Bio je "oveiji sin" s obzirom da je imao potpuno ljudsku majku, i "Boiji sin" zbog Boijeg ina nad Marijom kroz Sveti Duh (Lk.1:35), sa znaenjem da je Bog bio njegov Otac. Ovaj prekrasni aranman je poniten ako Marija nije bila obina ena. "Ko e isto izvaditi iz neista? Niko.. ta je ovjek, da bi bio ist, i roeni od ene, da bi bio prav? i kako e ist biti roen od ene?" (Jov 14.4; 15:14; 25:4). Ovo stavlja mrlju na bilo kakvu ideju o nekom bezgrenom zaeu da je mogue, bilo o Mariji ili Isusa.

Marija je "roena od ene", od obinih ljudskih roditelja, morala je imati nau neistu, ljudsku prirodu, koju je predala Isusu, koji "od ene bi roen" (Gal.4:4). Jezik da je on bio "roen" posredstvom Marije je daljnji dokaz da on nije mogao fiziki postojati bez svog roenja od nje. Diaglott upotrebljava u Gal.4.4 da je : "bio produciran od ene". Zapisi evanelja esto pokazuju Marijinu ljudskost. Hrist ju je morao ukoriti najmanje tri puta zbog nemanja duhovne percepcije (Lk.2:49; Jv.2:4); ona ne uspeva razumeti sva njegova kazivanja (Lk.2:50). Ovo je upravo ono to bi i oekivali od ene koja je bila ljudske prirode, iji je sin bio Boiji sin, i stoga duhovno perceptivniji od nje same, iako je on, isto tako, delio ljudsku prirodu. Josip je imao odnos s Marijom nakon Hristovog roenja (Mt.1:25), i nema nikakvog razloga misliti da oni nisu imali jednu normalnu branu vezu od tada pa nadalje. Spominjanje Hristove "majke i brae njegove" u Mt.12:46,47 bi stoga impliciralo da je Marija imala drugu decu nakon Isusa. Isus je bio samo "njen prvoroeni". Katolika uenja da je Marija ostala devica i onda uzala na nebo stoga nemaju apsolutno nikakvu biblijsku podrku. Kao ljudsko bie smrtne prirode, Marija bi ostarela i umrla; osim toga mi itamo u Jv.3:13, "Niko nije uzaao na nebo". injenica da je Isus imao ljudsku prirodu (vidi Jev.2:14-18; Rim.8:3) znai da ju je njegova mati takoe morala imati, budui da je njegov Otac nije imao.

7.3 Hristovo mesto u Boijem planu

Bog ne odluuje o Svojim planovima podsticajem trenutka, pravei dodatne delove u Svojoj nameri kako vreme prolazi u ljudskoj istoriji. Bog je imao potpuni plan formuliran u samom poetku stvaranja (Jv.1:1). Njegova elja da ima Sina je stoga bila u Negovom planu od poetka. Celi Stari zavet otkriva razne aspekte Boijeg plana spasenja u Hristu. Mi smo esto pokazivali da preko obeanja, prorotva proroka, i vrsti Zakona Mojsijeva, Stari zavet je uvek otkrivao Boiju nameru o Hristu. Zbog Boijeg znanja da e imati Sina doveo je On stvaranje u postojanje (Jev.1:1,2 grki tekst; "po" je u A.V. bolje preveden "zbog"). Zbog Hrista su godine ljudske istorije doputene od Boga (Jev.1.2 gr.tekst) .Sledi da je Boije otkrivenje oveku kroz godine, zapisano u Starom zavetu, puno preporuka o Hristu. Hristovu nadmo i njegovu ogromnu i osnovnu vanost Bogu nam je teko potpuno shvatiti. Stoga istina je rei da je Hrist postojao u Boijem umu i nameri od poetka, iako je jedino doao u fiziko postojanje svojim roenjem od Marije. Jev.1:4-7,13,14, istie da Hrist nije bio aneo; dok je u svom smrtnom ivotu bio manji od anela (Jev.2:7), on je bio uzvien u daleko veu ast od njih budui da je bio Boiji 'Jednoroeni Sin' (Jv.3:16). Mi smo ranije pokazali da je jedini oblik postojanja nauavan u Pismu postojanje u telesnom obliku, stoga Hrist nije postojao kao 'duh' pre svog roenja. 1Pet.1.20 rezimira stanje: Hrist "koji je pre postanka sveta bio predodreen, a na kraju vremena objavljen radi vas". Isus je bio sredinji stub evanelja, "koje je Bog unapred obeao preko svojih proroka u Svetim pismima a koje govori o njegovom Sinu, po telu roenom iz Davidovog potomstva, po Duhu svetosti postavljenom za Sina Boijeg u sili od uskrsa iz mrtvih" (Rim.1:1-4).

Ovo rezimira Hristovu istoriju:1. Obean u Starom zavetu tj. u Boijem planu; 2. Stvoren kao fizika osoba preko devianskog roenja, kao seme Davidovo; 3. Zbog svog savrenog karaktera ("Duhu posvetitelju"), pokazanog za vreme njegova smrtna ivota 4. Bio je vaskrsnut, i opet javno proglaen Sinom Boijim s duhom darivanim propovedanju apostola. BOIJE PREDZNANJE Nama e uveliko pomoi u razumevanju kako je potpuno Hrist bio u Boijem umu od poetka, dok nije fiziki postojao, ako se sloimo s injenicom da Bog zna sve stvari koje e biti u 'budunosti'; On ima potpuno 'predznanje'. Bog moe stoga govoriti i misliti o stvarima koje ne postoje, kao da jesu. Tako celokupno je Njegovo znanje o budunosti. Bog "zove da bude ono to nije" (Rim.4:17). On moe stoga objaviti od poetka "kraj i izdaleka to jo nije bilo; koji kaem: namjera moja stoji i uiniu sve to mi je volja" (Is.46:10). Zato, Bog moe govoriti o mrtvima kao da su ivi, i moe govoriti o ljudima kao da su ivi prije roenja. "Savjet", ili re Boija, je prorekla Hrista od poetka; on je uvek bio u Boijoj nameri ili "volji". Bilo je stoga sigurno da e Hrist u neko vreme biti fiziki roen; Bog e ispuniti Svoju izjavljenu nameru o Hristu. Sigurnost Boijeg predznanja je stoga odraena u sigurnost Njegove rei. Biblijski jevrejski ima 'proroki perfekat' vreme, koje koristi prolo vreme za opisivanje buduih dogaaja koje je Bog obeao. Tako David ree, "ovo je kua Gospoda Boga" (1Dnev.22:1), kad je hram bio tek obean od Boga. Takva je bila njegova vera u toj rei obeanja da je David upotrebio sadanje vreme da opie budue stvari. Pismo obiluje primerima o Boijem, predznanju. Bog je bio tako siguran da e On ispuniti obeanja Abrahamu, da mu je rekao: "sjemenu tvojemu dadoh zemlju ovu" (1Moj.15:18) u vreme kada Abraham nije imao semena. Za vreme ovog istog perioda prije no je seme (Isak/Hrist) roeno, Bog je dalje obeao: "jer sam te uinio ocem mnogih naroda" (1Moj.17:5). Zaista, Bog "zove da bude ono to nije". Tako Hrist govori za vreme svog slubovanja kako je Bog sve "predao u ruku njegovu" (Jv.3:35), premda ovo onda nije bio sluaj. "(Hristu) pod noge sve podloi Sad jo ne vidimo da mu je sve podloeno" (Jev.2:8). Bog je govorio o Svom planu spasenja preko Isusa kroz "usta svetih proroka svojih odvijeka" (Lk.1:70). Jer su bili tako usko povezani s Boijim planom, za ove se ljude govori kao da su doslovno postojali od poetka, iako ovo oito nije bio sluaj. Umesto toga, mi moemo rei da su proroci bili u Boijem planu jo od poetka. Jeremija je glavni primer. Bog mu je rekao: "Prije nego te sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izie iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te" (Jer.1.5). Tako je Bog znao sve o Jeremiji ak i prije stvaranja. Na ovaj nain moe Bog govoriti o persijskom kralju Kiru prije vremena njegovog roenja, koristei govor koji implicira

da je on bio tada u postojanju (Is.45:1-5). Jev.7:9,10 je drugi primer da se ovaj govor o postojanju koristi o nekom tada jo neroenom. Slino kao to govori o Jeremiji i prorocima kao da su postojali ak i prije stvaranja, zbog njihovog udela u Boijem planu, tako i o istinskim vernicima se govori kao da su postojali onda. Oito je da mi nismo onda postojali izuzev u Boijem umu. Bog "nas je spasio i pozvao svetim po svojem naumu i milosti koja nam je dana u Hristu Isusu prije vremena vjekovjenih" (2Tim.1:9). Bog "u (Hristu) nas sebi izabra prije postanka svijeta nas predodredi dobrohotnou svoje volje" (Ef.1:4,5). Cela ideja o pojedincima da su unapred znani Bogu od poetka, i da su 'markirani' ('predestinirani') na spasenje, pokazuje da su oni postojali u Boijem umu od poetka (Rim.8:27; 9:23). U svemu ovome, ne iznenauje da se o Hristu, kao osnovi Boije namere, treba govoriti kao da je postojao jo od poetka u Boijem umu i planu, iako fiziki on to nije mogao. On je bio "zaklano Jaganjce od postanka svijeta" (Otk.13.8). Isus nije tada doslovno umro; on je bio "Boije Jagnje" rtvovano 4000 godina kasnije na krstu (Jv.1:29; 1Kor.5:7). Slino kao to je Isus bio izabran jo od poetka (1Pet.1:20), tako su i vernici (Ef.1:4; ista grka re za "izabran" je upotrebljena u ovim stihovima). Naa potekoa u reazumevanju svega ovoga je zbog toga to ne moemo lako zamisliti kako Bog deluje izvan pojma vremena. 'Vera' je sposobnost gledanja stvari s Boijeg gledita, bez ograniavanja vremenom.

7.4 "U poetku bee Re", Jovan 1:1-3

"U poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ona bee u poetku u Boga. Sve je kroz nju postalo". Ovi stihovi, kad se ispravno shvate, potvruju i proiruju postignute zakljuke u zadnjem delu. Meutim, ovaj pasus je onaj opte pogreno shvaen u uenju da je Isus postojao na nebu pre svog roenja . Ispravno razumevanje ovih stihova okree se s procenjivanjem ta "Re" znai u ovom kontekstu. Ne moe se odnositi na osobu, jer osoba ne moe biti "u Boga" a ipak biti istovremeno Bog. Grka re 'logos' koja je prevedena "re" ovde, ne znai sama po sebi 'Isus'. Obino je prevedena kao "re", ali takoe i kao:Raun Razlog Komunikacija Nauk Namera Propoved Razum Govorenje Vest O "rei" se jedino govori sa "on" (ovo vai za engleski jezik, ipak u srpskom moe se uzeti u obzir "slovo" - "ono") jer 'logos' je mukog roda u grkom. Ali to ne znai da se odnosi na oveka, Isusa. Nemai (Luther) prevod govori o "das Wort" (srednji); francuski (Segond) prevod govori o "la parole" u enskom rodu, pokazujui da "re" nuno ne ukazuje na muku osobu. "U POETKU"

'Logos' se moe striktno odnositi na unutarnju misao koja se izraava reima i drugim komuniciranjem. U poetku je Bog imao taj 'logos'. Ovde je namera bila usredsreena na Hrista. Mi smo pokazali kako Boiji Duh ostvaruje u delo Njegove unutarnje misli, otuda veza izmeu Njegova Duha i Njegove Rei (vidi deo 2.2). Boiji je Duh ostvarivao Njegov plan s ljudima i nadahnjivao Njegovu pisanu Re od poetka, on je time saoptio ideju o Hristu svojim delom i reju. Hrist je bio 'logos' Boiji, i stoga je Boiji Duh izrazio plan o Hristu u svim svojim radnjama. Ovo objanjava zato su tako mnogo starozavetnih dogaaja tipina Hristu. Meutim, ne moe biti preistaknuto da Hrist lino nije bio "re"; Boiji plan spasenja preko Hrista je bila "re". 'Logos' (Re) se vrlo esto koristi u evanelju o Hristu pr. "Re Hristova" (Kol.3:16; up. Mt.13:19; Jv.5:24; Dela 19:10; 1Sol.1:8 itd). Primeti da je 'logos' oko Hrista, umesto da je lino on. Kad je Hrist bio roen, ova se "re" pretvorila u oblik od krvi i mesa - "I Re telom postade" (Jv.1:14). Isus je lino bio 're' koja je postala telo umesto "re"; on je lino postao "re" putem svog roenja Marijom, umesto u neko preanje vreme. Plan, ili poruka, o Hristu je bila u Boga jo od poetka, ali je bila otvoreno otkrivena u osobi Hrista, i propovedanju evanelja o njemu u 1.veku . Tako nam je Bog govorio Svoju re preko Hrista (Jev.1:1,2). Povremeno se istie da je Hrist govorio Boije rei i inio uda Boijom reju kako bi nam otkrio Boga (Jv.2:22; 3:34; 7:16; 10:32,38; 14:10,24). Pvle je posluao Hristovu zapovest da propoveda evanelje o njemu "svim narodima": "i propovedi o Isusu Hristu, po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, a sad se javila obznanjena svim narodima" (Rim.16:25,26 up. 1Kor.2.7). Veni je ivot jedino omoguen oveku preko dela Hrista (Jv.3:16; 6:53); ipak u poetku je Bog plan o venom ivotu imao ponuditi oveku, znajui pri tome za rtvu koju e Isus napraviti. Potpuno otkrivenje te ponude jedino je dolo nakon roenja i smrti Isusa:"veni ivot koji je pre venih vremena obeao Bog a u svoje vreme objavio svoju re kroz propoved" (Titu 1:2,3). Mi smo videli kako se o Boijim prorocima govori kao da su od uvek postojali (Lk.1:70) u smislu da je "re" koju su govorili postojala u Boga jo od poetka. Isusove prie su otkrile mnogo od ovih stvari; on je stoga ispunio prorotvo o njemu samom, "Otvoriu u priama usta svoja, objaviu to je skriveno od postanka sveta" (Mt.13:35). U ovom smislu "Re bee u Boga u poetku", i "postade telo" s roenjem Hrista. "BOG BEE RE" Mi smo sada u stanju razmatrati u kom smislu "Bog bee Re". Nae planove i misli smo u osnovi mi. 'Ja idem u London' je 're' ili saoptenje koje izraava moju nameru, jer to jeste moja namera. Boiji plan o Hristu se moe shvatiti slino. "Jer kakve su misli (oveka) u dui njegovoj, takav je i on" (( izv. jev. Tekst) Prie 23:7), i kako Bog misli, takav je i On. Tako Boija re ili misao jeste Bog: "Bog bee Re". Zbog ovog, ima vrlo bliske povezanosti izmeu Boga i Njegove rei: pararele kao Ps.29:8 su este: "Glas Gospodnji potresa pustinju, potresa Gospod pustinju". Izjave kao "Ali me ne posluaste, govori Gospod" (Jer.25:7) su este u prorocima Delotvorno Bog

misli 'Vi niste posluali Moju re govorenu preko proroka' David je uzeo re Boiju za svoju svetiljku i svetlo (Ps.119:105), takoe se izrazio: "Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju" (2Sam.22:29), pokazujui pararelu izmeu Boga i Njegove rei. Razumljivo je , stoga, da je Boija re personifikovana kao da je to Sam On, tj. govori se o njoj kao da je osoba iako to nije (vidi Osvrt 5 'Princip personifikacije'). Bog je sama istina (Jv.3:33; 1Jv.5:10), i stoga je re Boija takoe istina (Jv.17:17). Slino tome Isus izjednauje sebe sa svojim reima tako prisno da personifikuje ovu re: "Ko mene odbacuje i ne prima mojih rei, ima svoga sudiju; re koju sam izgovorio ona e mu suditi u poslednji dan" (Jv.12:48). Isus govori o svojoj rei kao da je stvarna osoba, tj. on sam. Njegove su rei bile personifikovane, jer su bile tako usko povezane s Isusom. Boija re je takoe personifikovana kao osoba, tj. Sami Bog, u Jv.1:1-3. Tako je nama reeno o Rei, "Sve je kroz nju postalo" (Jv.1:3). Meutim sve stvari "stvori Bog" Svojom reju zapovedi (1Moj.1:1). Zato, o Boijoj se Rei govori kao da je ona Sami Bog. Pobonu poentu na koju valja obratiti panju iz ovog jeste da kroz prebivanje Boije rei u naim srcima, Bog nam se moe tako blizu pribliiti. Oito je iz 1Moj.1 da je Bog bio Torac, Svojom Reju, umesto Hrist lino. Re je ta koja je opisana da ini sve stvari, umesto Isus lino (Jv.1:1-3). "Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova (tj. zvezde) Jer on ree, i postade" (Ps.33:6,9). ak i sada Njegovom Reju prirodno stvaranje radi: "alje govor svoj na zemlju, brzo tee re njegova. Daje snijeg kao vunu Poalje rije svoju i poteku vode" (Ps.147:15-18). Boija re je Njegova stvaralaka mo, On ju je upotrebio kod Isusovog zaea u Marijinoj utrobi. Re, Boiji plan stavljen u delo Svojim Svetim Duhom (Lk.1:35), je izdejstvovao zaee Hrista. Marija je poznala ovo u svom odgovoru vestima o njenom buduem zaeu Hrista: "neka mi bude po tvojoj rei" (Lk.1:38). Mi smo videli da je Boija Re/Duh odraava Njegovu nameru, koja je bila izjavljivana du Starog zaveta. Stepen istinitosti toga je pokazan u Delima 13:27, gde se o Isusu govori kao o parareli rei starozavetnih proroka: "(Jevreji) ne upoznae njega ni rei prorokih". Kad se Hrist rodio, sva je Boija Re/Duh bila izraena u osobi Isusa Hrista. Pod nadahnuem, apostol Jovan se radovao tome kako je Boiji plan venog ivota bio izraen u Hristu, kojeg su apostoli mogli fiziki dotaknuti i gledati. On je sada uvideo da su oni doticali Re Boiju, sav Njegov plan spasenja U Hristu (1Jv.1:1-3). Dok mi ne moemo fiziki videti Hrista, mi, takoe, se moemo radovati da kroz istinsko razumevanje njega, moemo posve lino znati Boiju nameru s nama i time biti sigurni u veni ivot (1Pet.1:8,9). Mi se moramo upitati: 'Poznajem li Hrista?' Samo prihvaanje da je dobri ovek zvani Isus nekad postojao nije dovoljno. Kroz stalna, s molitvom prouavanja Biblije, moe se brzo shvatiti kao lina spasitelja i povezati se s njim baptizmom. Fusnota: "U poetku bee Re" verovatno komentarie o jevrejskom uverenju da je Tora (Mojsijevih pet knjiga) postojala pre stvaranja. Jv.1:1-3 veli da je najvanije ceniti da su te rei Boije proricale o Isusu; Boiji je plan o njemu postojao pre stvaranja (up. Lk.1:70).

Osvrt 22: Istorijski Isus

Ako kao to neki tvrde, nema dokaza da je Isus iz Nazareta ikad postojao, onda je samo postojanje hrianstva teko objasniti. Uasno mnogo se trai u oekivanju bilo koga da veruje da su milioni ljudi u zadnjih 2000 godina osnivali svoja verovanja u nekog koji nije nikad ni postojao, i imali tako silnu veru u nj da su bili potstaknuti iriti svoju veru u njega po celom svetu, esto po rizik proganjanja i smrti. Hriani i Jevreji uglavnom nemaju potekoa prihvatiti da je Muhamed nekad iveo, dok odbacuju njegove tvrdnje i uenje. Uistinu mi prihvatamo da su najslavniji istorijski karakteri postojali bez zahtevanja kritikog osvrta i dokaza. este analize su pravljene o iroko prihvaenim istorijskim digaajima, pr. da se bitka kod Hastingsa dogodila 1066, i nali su da je do konkretnih dokaza relativno teko doi. injenica da neki tako silno negiraju samo postojanje Isusa iz Nazareta je sigurni nagovetaj preterane reakcije, elja da se nae prikladan izgovor ne suoavanja s razlozima za prihvaanje njegova Mesijanstva. Ovo se pokazuje naroito istinito kad se shvati da su sami rani Jevreji prihvatili da je osoba zvana Isus postojala u 1.veku. Sledei istorijski dokazi o postojanju Isusa iz Nazareta pokazuju da se ni u kom sluaju on ne moe svrstati u teoloku invenciju ljudi. Prilino je korisnih informacija u ovom delu sakupljeno iz 'Ancient Evidence For The Life Of Jesus' Gary-a Habermasa. 1) Tacit je bio rimski istoriar ije dve velike knjige o 1.veku ("Annals" i "Histories") obe spominju Isusa i hrianstvo. On je napisao u 'Analima' (oko 115 n.e.): "Omraena klasa zbog svojih odvratnosti, od naroda su nazvani hriani. Hrist, po kome je nastalo i ime, je pretrpeo ekstremnu kaznu za vreme vladavine Tiberija u rukama jednog od naih prokuratora, Pontija Pilata". Imperator Tiberije je vladao od 14 do 37 n.e., za ije vladavine je Hrist ubijen, prema zapisu. Taciti takoe opisuje kako su verovanja ove grupe "Izbila ne samo u Judeji, prvobitno izvorite (ovih ideja), nego ak i u Rimu",on nastavlja sa opisivanjem kako su hriani bili opte omreni, i mnogi ubijeni u Rimu. Sve se ovo slae s novozavetnim zapisom o Isusu, uenici i apostoli prvo su irili svoje uenje Judejom, i onda kroz rimski svet, ukljuujui i Rim, s velikim otporom prema njima. 2) Suetonij, drugi rimski istoriar, komentarisao je o vladavini Klaudija (41-54 n.e.): "Stoga jer su Jevreji u Rimu stvarali neprestane nemire posticani Krestom, on (Klaudije) ih je oterao iz grada". "Krest" je drugi naziv za "Hrist". Sluajno Dela 18:2 opisuju kako je jevrejski par imenom Akvila i Priscila morao napustiti Rim zbog progona Jevreja. Suetonij komentarie kasnije o progonu hriana u vreme Nerona: "Nakon velikog poara u Rimu Kazne su takoe dosuivane i hrianima, sekta koja propoveda novo i tetno religiozno verovanje". Ova preporuka o postojanju grupe zvane "hriani" u 1. veku sugerie da je osoba zvana "Hrist" postojala ranije u tom veku.

3)

F.F. Bruce ("Christian Origins" pp.29,30) privlai panju injenicama da ima pria o istoriji istonog Mediterana pisana od istoriara zvanog Talij oko 52.n.e. Bruce pokazuje drugde ("The New Testament Documents", p.113) da je uenjak po imenu Julij Afrikanij citirao Talija, ismejavajui njegov opis tame za Isusova raspea da je zbog pomraenja sunca. Ovo sugerie da je Talij pisao na raun raspea Isusova koje je nastalo nekoliko godina pre njegovog pisanja istorije u 52.n.e. Plinije, rimski vladin slubenik, opirno spominje postojanje veoma aktivne grupe ljudi zvane hriani u kasnijim godinama 1 veka. Za njihovo dranje rekvijema on ukazuje: "Oni su imali obiaj sretati se odreenog dana prije no se obdani, kad su pevali naizmeninim stihovima himnu Hristu" ("Letters of Pliny", prevedeno od W.Melmoth, Vol.2, X:96). Rimski imperatori Trajan i Hadrijan obojica su spomenuli problem odnosa sa hrianima. Za primere o tome, vidi "Letters of Pliny", Vol.2, X:97 i Eusebius' Ecclesiastical History, IV:IX odnosno. Postojanje ove grupe jo od 1.veka i njihovu izvanrednu istrajnost za vreme progona bi sugerisalo da su oni bili sledbenici istinskog istorijskog karaktera koji je iveo u 1.veku. Talmud, jevrejska sveta knjiga, u Sanhedrin 43a govori o Isusovoj smrti. Potvreno je da ovaj deo Talmuda datira od ranog perioda kompilacije te knjige (tj.70-200 n.e.): "Te veeri za pashu Jeu (Isus) bi obeen. etrdeset dana prije no se dogodilo smaknue, glasnik je iao napred i vikao, 'On e biti kamenovan jer je vrio arobnjatvo i privukao je Izrael odmetnitvu. Bilo ko koji moe rei ta u njegovu korist, neka istupi napred'. Ali poto nita nije bilo izneto u njegovu korist on bi obeen te veeri za pashu". "Obeen" moe biti idiom za raspee tako se koristi u Novom zavetu (Gal.3:13; Lk.23:39). Ovaj pasus opisuje da su Jevreji hteli Isusovo kamenovanje (saglasno Mojsijevom zakonu, verovatno?), ali spominje da je bio zaista obeen. Objanjenje ovome je dano u novozavetnom opisu o tome kako su Jevreji morali koristiti rimski zakon u izvravanju Isusove smrti koje je bilo veanjem. Sanhedrin 43a takoe opisuje kako su pet Isusovih uenika bila osuena kaznom smrti, opet pokazujui da su Jevreji tradicionalno verovali u postojanje istorijskog Isusa. Sanhedrin 106b ak kae da je Isus bio u dobu od 33 godine kad je umro; tano koliko i kae Novi zavet. Maier ("First Easter", pp.117,118) citira jevrejska dokumenta "Toledoth Jesu" iz 5.veka, koji tvrdi da su uenici pokuali ukrasti Isusovo telo nakon njegove smrti, ali jedan je batovan po imenu Juda uo za njihov plan i premestio je Isusovo telo na drugo mesto, uruivi ga kasnije Jevrejima. Justin Martyr piui u 150. n.e. belei da su Jevreji poslali posebne glasnike da tvrde da je Isusovo telo bilo ukradeno ("Dialogue with Trypho",108), i Tertullian ("On Spectacles",30) ima slian prikaz kad je pisao u 200 n.e. Zajedno ovi strukovi dokaza pokazuju da su Jevreji ranih vekova n.e. verovali o postojanju i nasilnoj smrti istorijskog Isusa. Grki dramopisac Lukijan, piui u 2.veku, ismejava hriane koji "slave oveka do dana dananjeg (koji) bi razapet" (Lucian, The Death of Peregrine, 11-13, u "The Works of Lucian", Vol.4, prevedeno od Flower i Flower).

4)

5)

6)

7)

Josifij je najpoznatiji istoriar 1.veka. U svojim "Antiquities", pisanim 90-95 n.e., on spominje Jakova, "brata Isusu kojeg su zvali Hrist". On takoe govori u drugom delu iste knjige reima koje jasno potvruju novozavetnu sliku o Isusu: "Otprilike u ovo vreme Isus, jedan mudar ovek Jer je inio zauujua dela On je bio Hrist pojavio im se iv treeg dana, kao to su boanstveni proroci pretkazali ove i deset hiljada drugih udesnih stvari o njemu". Tako precizan je ovaj pasus da su neki tvrdili da je umetnut. Da ipak postoji razlog za upotrebu ovog pasusa u podrci prepirke da je bilo oveka zvanog Isus iz Nazareta koji je iveo u 1.veku je snabdeveno sa sledeim razmatranjima:

-Eusebius (Ecclesiastical History, 1:XI) citira ovo delo Josifija. -Ugledni uenjaci podravaju ovo prvo itanje za izvorno, i mogu pokazati da je ovaj deo pisan istim stilom kao i ostalo Josifijevo delo (Vidi Daniel Rops, The Silenc of Jesus' Contemporaries", p.21; J.N.D. Anderson, "Christianity: The Witness of History" p.20; F.F.Bruce, "The New Testament Document" pp.108,109). -Nema nikakvog tekstualnog dokaza da je ovo umetak. -Profesor Schlomo Pines tvrdi da je arapsko izdanje Josifijeva dela ustanovljeno to je skoro sigurno za izvorno. Gore navedeni pasusi se pojavljuju onde, ali bez oitih naunih izjava o Isusovom vaskrsenju i Mesijanstvu koje su nainjene u gornjem izvodu. Ovo izgleda logino, budui da je Josifij bio Jevrej. Pines je prvo objavio svoje nalaze javno u lanicama u "The New York Times", Feb.12 1972, gde citira raspravljani pasus Josifija o Isusu iz arapskog prevoda: "Otprilike u ovo vreme bio je jedan mudar ovek po imenu Isus. Bio je dobrog vladanja i poznat po kreposnosti. I mnogi su ljudi iz Jevreja i drugih naroda postalli njegovi uenici. Pilat ga je osudio na raspee i smrt. I oni koji su postali njegovi uenici nisu ostavili njegova sledbenitva. Oni su izvestili da im se on ukazao tri dana nakon svoga raspea i da je bio iv; dakle, on je moda bio dotini Mesija kojemu su proroci nabrojavali uda". Ovaj prikaz se divno podudara sa onim iz Novog zaveta.

Osvrt 23: "Jer sioh s neba"

"Jer Boiji hleb je onaj to silazi sa neba i daje ivot svetu Jer sioh sa neba"(Jv.6:33,38). Ove se rei i druge poput njih, pogreno koriste u podrci pogrene ideje da je Isus fiziki postojao na nebu prije svog roenja. Sledee take se meutim, moraju zabeleiti: 1.Trinitarci uzimaju ove rei za doslovne, kako bi dokazali svoju poentu. Meutim ako bi ih mi uzeli za doslovne, onda to znai da je Isus nekako doslovno doplovio dole s neba. Ne samo da Biblija potpuno uti o ovome, nego i opis kako je Isus bio zaet kao beba u Marijinoj utrobi je napravljen besmislenim. Jv.6:60 opisuje uenje o mani reima "Tvrda je ovo beseda"; tj. trebamo shvatiti da se upotrebljava figurativan govor.

2.U Jv.6, Isus objanjava kako je mana bila slina njemu samom. Mana je bila poslana od Boga u smislu da je Bog bio odgovoran za njeno stvaranje na zemlji; ona nije fiziki padala dole s Boijeg prestola na nebu. Tako i Hristov se silazak s neba treba slino shvatiti; on je bio stvoren na zemlji, od delovanja Svetim Duhom na Marijinu utrobu (Lk.1:35). 3.Isus veli "hleb koji u ja dati, jeste telo moje" (Jv.6:51). Trinitarci tvrde da je 'Boanski' deo Isusa siao s neba. Ali Isus veli da je njegovo "telo" hleb koji je siao s neba. Slino Isus povezuje hleb sa neba s njim samim kao "Sina oveijeg" (Jv.6:62, ne 'Bog Sin'. 4.U ovom istom pasusu u Jv.6 ima obilnih dokaza da Isus nije bio jednak Bogu. "Kao to je mene poslao ivi Otac" (Jv.6:57) pokazuje da Isus i Bog ne dele sujednakost; i injenica da "ja ivim po Ocu" (Jv.6:57) jedva da je 'suvenost' o kojoj govore trinitarci. 5. Mora se pitati, Kada i kako je Isus 'siao' s neba? Trinitarci koriste ove stihove u Jv.6 da 'dokau' da je Isus siao s neba za svog roenja. Ali Isus govori o sebi kao za "Onaj koji silazi s neba" (s.33,50), kao da je trajni proces. Govorei o Boijem daru Isusa, Hrist ree "moj Otac (vam) daje istiniti hleb sa neba" (s.32). U vreme kad je Isus govorio ove rei, on je ve bio 'siao' u odreenom smislu, da je bio poslan od Boga. Zbog toga, on je mogao takoe govoriti u prolom vremenu: "Ja sam ivi hleb koji je siao s neba" (s.51). Ali on isto tako govori o 'silaenju' hleba sa neba u obliku njegove smrti na krstu: "i hleb, koji u ja dati, jeste telo moje - za ivot sveta" (s.51). Pa tako imamo Isusa koji govori ovde da je siao sa neba, da je u toku 'silaska', i da jo uvek ima 'sii' u svojoj smrti na krstu. Sama ova injenica treba dokazati da se 'silazak' odnosi na Boije oitovanje Sebe, umesto samo da se odnosi na Hristovo roenje. Ovo je uverljivo dokazano sa svim starozavetnim primerima za Boiji 'silazak' da ima upravo ovo isto znaenje. Tako je Bog video ogorenost Svojih ljudi u Egiptu, i 'siao' je da ih izbavi kroz Mojsija. On je video nae robovanje grehu, i 'siao' je ili Se oitovao, ispraajui Isusa kao ekvivalent Mojsiju da nas izvede iz ropstva.

Osvrt 24 Da li je Isus stvorio zemlju?

"Prvoroeni sveg stvorenja, jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. On je i glava tela, Crkve; on je poetak, prvoroeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi.( Kol.1:15-18). Ovo je tipino za one pasuse koji mogu dati utisak da je Isus zaista stvorio zemlju. 1.Ako je ovo istina, onda se protivrei mnogim pasusima koji nauavaju da Isus nije postojao prije svog roenja. Zapis u Postanku jasno ui da je Bog bio Tvorac. Ili Isus ili je Bog bio tvorac; ako kaemo da je Isus bio jednak Bogu. U ovom je sluaju nemogue objasniti mnoge stihove koji pokazuju razlike izmeu Boga i Isusa (vidi Studij 8.2 za primer ovome). 2.Isus je bio "prvoroeni" , to implicira poetak. Nema nikakvog dokaza da je Isus bio Boiji "prvoroeni" prije stvaranja doslovne zemlje. Pasusi kao 2Sam.7:14 i

Ps.89:27 su predvideli da e doslovni potomak Davidov postati Boiji prvoroenac. On jasno nije bio u postojanju u vreme kad su ti pasusi pisani, i stoga niti u vreme stvaranja Postanka. Isus je postao "Sinom Boijim, u snazi " preko svog vaskrsenja iz mrtvih (Rim.1:4). Bog "je vaskrsao Isusa , kao to je napisano u drugom psalmu: "Ti si moj sin, ja sam te danas rodio" (Dela 13:32,33). Tako je Isus postao Boiji prvoroenac putem svog vaskrsenja. Primeti takoe da sin koji s desne ruke Ocu je povezano s tim da je prvoroeni (1Moj.48:13-16) i Hrist bi uznesen k Boijoj desnoj ruci nakon svog vaskrsenja (Dela 2:32; Jev.1:3). 3.U ovom je smislu Isus opisan kao prvoroenac od mrtvih (Kol.1:18), fraza koja je pararelna sa "Prvoroeni sveg stvorenja" ili stvaranja (Kol.1:15). On stoga govori o sebi kao o "Prvoroenom od mrtvih Poetak Boijeg stvorenja" (Otk.1:5; 3:14). Isus je bio prvi od novog stvorenja besmrtnih mukaraca i ena, ije vaskrsenje i potpuno roenje kao besmrtni Boiji sinovi je omogueno smru i vaskrsenjem Isusa (Ef.2:10; 4:23,24; 2Kor.5.17). "U Hristu (e) svi (istinski vernici) oiveti. Ali svaki u svom redu: kao prvenac Hristos , zatim oni koji Hristu pripadaju prilikom njegovog dolaska" (1Kor.15:22,23). Ovo je upravo ista ideja kao u Kol.1. Isus je bio prva osoba za ustajanje iz mrtvih i za dodeljivanje besmrtnosti, on je bio prvi od novog stvorenja, i istinski vernici e slediti njegov model o njegovom povratku. 4.Stvorenje o kojem se govori u Kol.1 se stoga odnosi na novom stvorenju, umesto onom iz Postanka. Preko Isusovih dela "je stvoreno Prestolja Gospodstva" itd . Pavle ne veli da je Isus stvorio sve stvari i onda da daje primere reka, planina, ptica itd. Elementi ovog novog stvaranja se odnose na one nagrade koje emo imati u Boijem Carstvu. "PrestoljaGospodstva" itd. Se odnosi na to da e vaskrsnuti vernici biti "kraljevi i svetenici i kraljevat emo na zemlji" (Otk.5:10 izv.tekst). Ove su stvari omoguene Isusovim delom. "Ta u njemu je stvoreno na nebesima" (Kol.1:16). U Ef.2:6 mi itamo o vernicima koji su u Hristu kako "sede na nebesima". Tako ovi stihovi nauavaju da uzvieno duhovno stanje koje moemo sada imati, kao i ono koje emo doiveti u budunosti, je sve omogueno po Hristu. 'Nebesa i zemlja' sadre sve stvari kojima je trebalo izmirenje po krvlju krsta Hristova (Kol.1:16,20), pokazujui da se "sve na nebesima" odnosi na vernike koji sada sede "na nebesima u Hristu Isusu". Umesto na sve fizike stvari oko nas.

Osvrt 25: "Ja postojim pre no to se Avraam rodio" (Jv.8:58)

Ove se rei esto pogreno primenjuju u uenju da je Isus postojao prije Abrahama. Meutim blie ispitivanje otkriva istinu kao suprotnu. 1. Isus ne kae 'Prije nego to se Abraham rodi, ja sam postojao' On je bio obeani potomak Abrahamov; mi inimo besmislicu od Boijih obeanja Abrahamu ako kaemo da je Isus fiziki postojao prije vremena Abrahama. 2.Kontekst u Jv.8:58 je Hristov javni govor Jevrejima o Abrahamu. to se njih ticalo, Abraham je bio najvei ovek koji je ikad iveo. Isus veli "Ja sam sada, kao to ovde stojim, vaniji od Abrahama". Kao to su oni stajali tamo, Isus je taj koji je bio za poast vie nego Abraham. On veli 'Ja sam sada vaniji no to je Abraham ikada bio'. (Ovo je jedna igra rei koja ne dobija smisao naim prevodom u engl. Prevodu ija odstupanja od izvornika s u minimalna stoji "Prije Abrahama, sam Ja"; dakle Isus veli: 'Pre (vam je bio vaan) Abraham, (sada vaan) sam Ja').Mogue je shvatiti

"prije" u Jv.8:58 kao primer za vreme, u smislu da prije no to je postojao Abraham, Hrist je bio u Boijem planu jo s poetka sveta. Bio je stoga Isus "prije" Abrahama u ovom smislu to je bio "prije" njega u govoru vanosti. 3.Dokaz o ovome je naen u Jv.8:56: "Avraam, otac va, likovao je to e videti moj dan, i video je i obradovao se". Jedino vreme zapisano da se Abraham smejao i bio obradovan bilo je kad mu je obeano da e imati seme; on je shvatio da je konano to obeanje imalo preporuku na Isusa (1Moj.17:17). Abraham "vidje" napred prema Hristu kroz dana mu obeanja o Isusu. On je skriveno komentarisao o buduoj Isusovoj rtvi: "na brdu gde e se Gospod postarati" ("na brdo Gospodnje bit e vieno" izv. heb. tekst (1Moj.22:14)). U ovom smislu Isus govori o Abrahamu da ga je video. U ovom kontekstu govora o obeanjima je Isus mogao rei "Ja postojim prije nego to se Avraam rodio". On je ocenio, kao to smo objasnili u delu 3.1, da su Boija obeanja Abrahamu otkrivala plan o Isusu koji je Bog znao s poetka sveta. Ta namera, koja je bila "Pre nego to se Avraam rodio", je bila otkrivena Abrahamu u obeanju njemu, i sada se ispunjavala u oima Jevreja 1 veka, kao to su stajali oko Isusa, "re (obeanja) telom postade". 4.esto se tvrdi da Isus aludira na boanstveno Ime kad veli "Ja jesam" (Prevod F.D.) (Ja sam). Mi smo objasnili u Osvrtu 3 da Isus i dakako obini ljudi mogu nositi Boije Ime, bez da to znai da su oni sami Bog lino. Meutim, moe biti da Isus jednostavno upotrebljava sadanje vreme glagola 'biti'. Taj se isti grki sastav pojavljuje u Jv.9:9 nekoliko stihova kasnije. Komije slepog oveka koji je bio izleen su pitali jedan drugog je li to bio isti ovek koji je imao obiaj sedeti i prositi: "Jedni su govorili: On je. Drugi opet: Nije nego mu je slian. On je sam tvrdio. Da ja sam (taj)". Primetie da je u A.V. re "taj" u italiku. Ovo znai da se to ne nalazi u izvornnom grkom tekstu, nego je dodato od prevodioca. Slepi ovek veli "Ja sam", upravo kao to i Isus veli "Ja sam" u Jv.8.58. Ako mi kaemo da injenica to Isus veli "Ja sam" dokazuje da je on sami Bog, onda moramo zakljuiti da je slepi ovek bio takoe "sami Bog". Meutim, vredno je zabeleiti da Jahve, Boije Ime, uistinu znai "Ja u biti koji u biti" (2Moj.3:14 R.S.V.mg) umesto "Ja sam " (Ja jesam).

Osvrt 26: Melhisedek

Mnogi su biblijski uenici rekli srdano 'Amen' reima apostola Petra kad je pisao: "ljubljeni brat na Pavle u svim poslanicama U njima ima poneto nerazumljivo, to neupueni i nepostojani iskrivljuju, kao i ostala Pisma sebi na propast" (2Pet.3:15,16). Ovo sigurno pristaje Pavlovom komentaru o Melhisedeku koji je zapisan u Jevrejima; on je sam priznao da ide duboko, govorei o stvarima koje se jedino mogu shvatiti od vrlo zrelih vernika (Jev.5:10,11,14). Prema tome nije u redu temeljiti osnovni nauk na uenju ovakvih stihova, niti trebaju Melhisedekovi pasusi poprimiti veliku vanost u umove onih koji jo uvek ue osnovne doktrine Pisma. "Ovaj Melhisedek, salimski kralj, svetenik svevinjeg Boga, koji je iziao u susret Avraamu kad se ovaj vraao s pobede nad kraljevima, i blagoslovio ga" o kome se govori da je "bez oca, bez majke, bez rodoslovlja, nemajui ni poetka danima na svretka ivotu, upodobljen Sinu Boijem" (Jev.7:1,3). Iz ovog je raspravljano od nekih da je Isus doslovno postojao prije svog roenja, i da stoga nije imao ljudskih roditelja.

Isaus je imao Oca (Boga) i majku (Mariju) i rodoslovlja (vidi Mt.1, Lk.3 i up. Jv.7:27). 'Melhisedek' se stoga ne moe odnositi na njega lino. Osim toga, Melhisedek je bio "SLIAN Sinu Boijemu" (Jev.7:3); on nije bio sami Isus, ve je imao odreene slinosti s njim koje se koriste od pisca u poune namere. "Drugi (se) sveenik postavlja po slinosti s Melhisedekom", Isus (Jev.7:15), koji je bio postavljen svetenik "po redu Melhisedekovu" (Jev.5:5,6). Jezik u Jevrejima o Melhisedeku se jednostavno ne moe shvatiti doslovno. Ako Melhisedek doslovno nije imao oca i majke, onda jedina osoba koju je mogao biti jeste Sami Bog; On je jedina osoba bez ikakvog poetka (1Tim.6:16; Ps.90:2). Ali je ovo zabranjeno od Jev.7:4: "pogledajte samo koliki je ovaj (ovek- izv. tekst)", i takoe od injenice da je on bio vien od ljudi (to Bog ne moe biti) i da je nudi rtve Bogu. Ako je on nazvan ovekom, onda je morao imati doslovne roditelje. To da je bio "bez oca, bez majke, bez rodoslovlja" mora se stoga odnositi na injenicu da je njegovo rodoslovlje i roditelji nisu zapisani. Roditelji kraljice Estere nisu zapisani, tako je i njena pozadina opisana na slian nain. Mordekaj "odgajae (Esteru), ki strica njegova, jer ne mae oca ni matere i po smrti oca joj i matere uze je Mardohej za ker" (Jestira 2:7). Knjiga Postanja obino nadugako i nairoko uvodi porodinu pozadinu svih karaktera koje nam predstavlja. Ali se Melhisedek pojavljuje na sceni nenajavljen, bez zapisa o njegovim roditeljima, i iezava s prikazom jednakom nenadanou. Ipak ne moe biti sumnje da je bio vredan jako velikog potovanja; ak mu je i veliki Abraham plaao desetinu, i bio blagoslovljen od njega, jasno pokazujui Melhisedekovu superiornost nad Abrahamom (Jev.7:2,7). Pavle ne ini samo duevnu vebu s Pismom. Postojao je vrlo realan problem u prvom veku koji je Melhisedekov argument mogao reiti. Jevreji su rasuivali: 'Vi nam hriani kaete da ovaj Isus moe sada biti na veliki svetenik, koji e nuditi nae molitve i dela Bogu. Ali svetenik mora imati poznato rodoslovlje, koje dokazuje da je on iz levitskog plemena. I svakako, vi sami priznajete da je Isus bio iz plemena Juda (Jev.7:14). ao nam je , ali nama je Abraham na vrhovni voa i primer (Jv.8:33,39), i neemo potovati ovog Isusa'. Na ega Pavle odgovara: 'Ali setite se Melhisedeka. Zapis Postanja je sastavljen kako bi pokazao da takav veliki svetenik nije imao nikakvog rodoslovlja; a Mesija e biti oboje kralj i svetenik, ije svetenstvo je po redu Melhisedekovom' (Jev.5:6; Ps.110:4). Abraham je bio inferioran Melhisedeku, pa trebate vaeg isticanja Abrahama da zamenite Isusom, i prestanite initi pitanja rodoslovlja tako vanim (vidi 1Tim.1:4). Ako promiljate o tome kako je Melhisedek vrsta Isusa (tj. detalji njegova ivota su ukazivali k njemu), onda bi imali vee razumevanje o Hristovom delu'. I mi bi mogli primiti tu lekciju za nas same.

STUDIJ 7: Pitanja
1. Navedi dva starozavetna prorotva o Isusu.

2. Je li Isus fiziki postojao prije svog roenja? 3. U kom se smislu moe rei da je Isus postojao prije svog roenja? a) Kao aneo b) Kao deo trojstva c) Kao duh d) Samo u nameri i umu Boijem 4. Koja od sledeih izjava su istinite o Mariji? a) Bila je savrena, bezgrena ena b) Bila je obina ena c) Bila je trudna Isusom od Svetog Duha d) Ona sada nudi nae molitve Isusu. 5. Je li Isus stvorio zemlju? 6. ta podrazumeva s Jv.1:1-3 "U poetku bee Re" ta to ne znai ?
7. Zato misli da je vano biti siguran u to da je Isus postojao fiziki prije svog roenja?

STUDIJ 8

ISUSOVA PRIRODA

8.1 Isusova priroda: uvod

Mora biti jedna od najveih tragedija u hrianskom shvatanju da Gospodin Isus Hrist nije primio ast i uzvienost koju je zasluio zbog svoje pobede nad grehom, kroz izgradnju savrenog karaktera. Rasprostranjeno uenje koje se dri u trojstvu ini Isusa Samim Bogom. Budui da Bog ne moe biti iskuavan (Jak.1:13) i nema nikakvu mogunost greiti, to znai da se Hrist u stvari i nije morao boriti sa grehom. Njegov ivot na zemlji je bio stoga pretvaranje, proivljavajui ljudska iskustva, ali bez stvarnog oseajnja duhovne i fizike dileme ljudske rase, budui da on nije bio lino pogoen time. U drugoj krajnosti, grupe kao mormoni i Jehovini svedoci ne uspevaju ispravno ceniti udesnost da je Hrist bio jedinoroeni Sin Boiji. Kao takav, nije mogao biti aneo ili prirodni sin Josipov. Sugerisano je od nekih da je za vreme njegovog ivota, Hristova priroda bila poput one Adamove prije pada. Odvojeno od nedostatka biblijskih dokaza o ovom gleditu, ne uspeva se ceniti da je Adam bio stvoren od Boga iz praha, dok je Isus bio stvoren time to je bio roen od Boga u Marijinoj utrobi. Tako, iako Isus nije imao ljudskog oca, bi zaet i roen kao i mi u svakom drugom pogledu. Mnogi ljudi ne moigu prihvatiti da ovek nae grene naravi moe imati savren karakter. Ova je injenica jedna prepreka istinskoj veri u Hrista. Verovati da je Isus bio nae prirode, ali bezgrean u svom karakteru, uvek savladavajui svoja iskuenja, nije lako. Iziskuje mnogo razmiljanja nad zapisima evanelja o njegovom savrenom ivotu, udrueno sa mnogim biblijskim pasusima koji negiraju da je on Bog, da bi doli do vrstog razumevanja i vere u istinskog Hrista. Daleko je lake predpostaviti da je on bio Sami Bog, i stoga automatski

savren. Ipak ovo gledite ponizuje veliinu pobede koju je Isus izborio protiv greha i ljudske prirode. On je imao ljudsku narav; on je delio svaku i jednu nau grenu sklonost (Jev.4:15), iako ih je svladao svojom predanou Boijim nainima i traei Njegovu pomo da savlada greh. Ovo je Bog voljno dao, tako da je Bog "u Hristu svet sa sobom pomirio" preko vlastitig Sina (2Kor.5:19).

8.2 Razlike Izmeu Boga i Isusa

Postoji fina ravnotea koja se moe povui izmeu onih pasusa koji naglaavaju stepen do kojeg je Bog bio "u Hristu", i oni koji istiu njegovu ljudskost. Potonja grupa pasusa onemoguuje biblijski opravdati ideju da je Isus Sami Bog, "sami Bog samoga Boga", kao to nauk trojstva pogreno navodi (Ova fraza "sami Bog samoga Boga" je bila upotrebljena u nikejskom Saboru 325 n.e. gde ideja da je Bog trojstvo bila prvo objavljena; bila je nepoznata ranim hrianima) Re trojstvo nikad se ne pojavljuje u Bibliji. Studij 9 e dalje prekapati po Hristovoj potpunoj pobedi nad grehom, i Boijeg udela u tome. Na poetku ovih lekcija, setimo se da spasenje ovisi o ispravnom razumevanju istinskog Isusa Hrista (Jv.3:36; 6:53; 17:3). im smo jednom doli do ovog istinskog razumevanja njegove pobede greha i smrti, moemo biti krteni u njega kako bi delili ovo spasenje. Jedan od najjasnijih saetaka odnosa izmeu Boga i Isusa se nalazi u 1Tim.2:5. "Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos". Razmiljanje o istaknutim reima vodi sledeim zakljucima:-Imamo samo jednog Boga, nemogue je da bi Isus mogao biti Bog; ako je Otac Bog i Isus je takoe Bog, onda su to dva Boga. "Mi imamo jednog Boga Oca" (1Kor.8:6). 'Bog Otac' je stoga jedini Bog. Prema tome je nemogue da bi tu moglo biti jedno odvojeno bie zvano 'Bog Sin', kao to navodi lani nauk trojstva. Stari zavet takoe prikazuje Jahvea, jedinog Boga, kao Oca (pr. Is.63:16; 64:8). -Kao dodatak ovom jednom Bogu, tu je posrednik, ovek Hrist Isus - "i posrednik". Slovo "i" pokazuje razliku izmeu Hrista i Boga. -Hrist kao "posrednik" znai da je on hod izmeu. Posrdenik izmeu grenih ljudi i bezgrenog Boga ne moe biti bezgreni Sami Bog; morao je to biti bezgreni ovek, grene ljudske naravi. "ovek Hrist Isus" ne ostavlja nas ni u kakvoj sumnji ispravnosti ovog objanjenja. Iako je pisao nakon Isusova uzaa, Pavle ne govori o "Bogu Hristu Isusu". Nekoliko smo puta podseani da "Bog nije ovek" (4Moj.23:19; Os.11:9); ipak Hrist je jasno "sin oveiji, kao to je esto nazivan u Novom zavetu, "ovek Isus Hristos". On je bio "Sin Svevinjeg" (Lk.1:32). Bog da je "Svevinji" ukazuje da samo On ima krajnju visinu, Isus da je "Sin Svevinjega" pokazuje da on nije mogao biti lino Sami Bog. Sama pria o Ocu i Sinu koji se koristi o Bogu i Isusu, ini oitom da oni nisu isti . Dok sin moe imati odreene slinosti sa svojim ocem, on ne moe biti jedna te ista osoba, niti da bude tako star kao njegov otac.

U ovom nizu, ima jedan broj oiglednih razlika izmeu Boga i Isusa, koje jasno pokazuju da Isus nije Sami Bog:BOG "Bog se ne da zlim kuati" (Jak.1:13) ISUS Hrist je "u svemu bio iskuan - slino nama" (Jev.4:15) Bog ne moe umreti On je besmrtan po Hrist je bio mrtav tri dana (Mt.12:40; prirodi (Ps.90:2; 2Tim.6:16). 16:21). Boga ne mogu videti ljudi (1Tim.6:16; Isusa su ljudi gledali i doticali (1Jv.1:1 2Moj.33:20). istie to) Kad smo iskuavani, mi smo prisiljeni izabrati izmeu greha i pokornosti Bogu. esto odabiramo nepokornost Bogu; Hrist je imao iste izbore, ali je uvek odabirao biti pokoran. On je stoga imao mogunost greiti, iako on zaista nikad to nije uinio. Nezamislivo je da Bog ima bilo kakvu mogunost greiti. Mi smo pokazali da je Davidovo seme obeano u 2Sam.7:12-16 bilo definitivno Hrist. Stih 14 govori o Hristovoj mogunosti greenja: "Ako uini to zlo, karau ga prutom".

8.3 Isusova priroda

Re priroda se odnosi na ono to mi prirodno, u osnovi jesmo. Mi smo pokazali u studiju 1. Da Biblija govori samo o dve prirode Onoj Boijoj, i onoj ljudskoj. Po prirodi Bog ne moe umreti, biti iskuavan itd. Oito je da Hrist nije bio Boije prirode tokom svog ivota. On je stoga bio potpuno ljudske prirode. Po naoj definiciji rei priroda treba biti jasno da Hrist nije mogao imati dve prirode istovremeno. Bitno je to da je Hrist bio iskuavan kao mi. (Jev.4:15), tako da je preko svog savrenog savlaivanja iskuenja mogao zaraditi oprost za nas. Pogrene elje koje su temelj naih iskuenja dolaze iz nas (Mk.7:15-23), iz nae ljudske prirode (Jak.1:13-159. Bilo je stoga, potrebno, da Hrist bude ljudske prirode kako bi mogao iskusiti i savladati iskuenja. Jevrejim 2:;14 govori o ovom u potpunosti sa tako malo rei:"Budui pak da djeca (mi) imaju tijelo i krv (ljudsku prirodu), tako i on (Hrist) uze dijel u tome (prirodi), da smru satre avola Jer se zaista ne prima anela, nego se prima (prirode) sjemena Avramova. Zato bjee duan u svemu da bude kao braa, da bude milostiv i vjeran poglavar sveteniki pred Bogom, da oisti grijehe narodne. Jer u emu postrada i iskuan bi u onome moe pomoi i onima koji se iskuavaju" (Karadi). Oavaj pasus izvanredno istie injenicu da je Isus imao ljudsku prirodu: "i sam on tako" uze udeo u istoj (Jev.2:14). Ova fraza koristi tri rei istog znaenja, kako bi misao doveo k nama. On uze udeo u istoj prirodi; zapis je mogao govoriti sudelovao je u tom, ali istie, uze dijel u tome". Jev.2:16 slino obrauje poentu da Hrist nije imao aneosku prirodu, budui da je on bio Abrahamovo seme, koje je dolo doneti spasenje mnotvu vernika koji e postati Abrahamovo seme. Zbog ovoga, bilo je nuno da Hrist ima ljudsku prirodu. "Stoga je trebalo da u svemu postane brai slian" (Jev.2.17) kako bi nam Bog mogao dodeliti oprost kroz Hristovu rtvu. Rei da Isus nije bio potpuno ljudske prirode je stim neupuenost u same temelje dobre vesti o Hristu.

Kad god baptizirani vernici gree, mogu doi k Bogu, ispovedajui svoj greh u molitvi kroz Hrista (1Jv.1:9); Bog je svestan da je Isus bio iskuavan grehom upravo kao i oni, ali da je on bio savren, savladavajui ista iskuenja koja oni ne uspevaju. Zbog toga, "Bog u Hristu" moe nam oprostiti (Ef.4:32). Stoga je bitno shvatiti kako je Hrist bio iskuavan ba kao i mi, i trebao je imati nau prirodu da bi to bilo mogue. Jev.2:14 jasno navodi da je Hrist imao prirodu krvi i mesa" kako bi omoguio ovo. "Bog je duh" (Jv.4:24) po prirodi i iako On ima materijalno telo, kao "duh" On nema mesa i krv. To da je Hrist imao prirodu "mesa" znai da on ni na koji nain nije imao Boiju prirodu za vreme svog ivota. Preanji pokuaj ljudi da dre Boiju Re, tj. da potpuno savladaju iskuenja, su svi propali. Zato "Bog poslavi Sina svog u obliju grenog tela i s obzirom na greh, osudi greh u telu" (Rim.8:3). "Greh" se odnosi na prirodnu sklonost grehu koju imamo po prirodi. Mi smo ovome ve dali put, i nastavljamo tako, a "plata za greh je smrt". Kako bi izaao iz ove neugodnosti, oveku je trebala spoljna pomo. On sam nije bio kadar usavriti se; nije bilo niti je unutar tela izbavljenje tela. Bog je stoga intervenisao i dao nam je Svog vlastitiog Sina, koji je imao nae "greno telo", sa svim poticajima greha koje imamo i mi. Ni nalik nekom drugom oveku, Hrist je svladao svako iskuenje, iako je imao mogunosti neuspeha i greha isto koliko i mi. Rim.8:3 opisuje Hristovu ljudsku prirodu da je "greno telo". Nekoliko stihova ranije, Pavle govori da dobro ne prebiva" u telu, i da telo prirodno vojuje protiv pokornosti Bogu (Rim.7:18-23). U ovom kontekstu je sve divnije itati da je Hrist imao "greno telo" u Rim.8:3. Zbog toga, i njegovom savlaivanju tog tela, mi imamo nain pobei naem telu; Isus je bio silno svestan grenosti svoje vlastite prirode. Jednom je bio oslovljen s "Uitelju dobri", s implikacijom da je dobar i savren po prirodi. On je odgovorio "to me naziva dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga" (Mk.10:17,18). Drugom prilikom, ljudi su stali svedoiti o Hristovoj veliini zbog serije neobinih uda koja je izveo. Isus nije iskoristio ovo "on ih je sve poznavao i nije imao potrebe da ko svedoi za oveka; jer je sam znao ta bee u oveku" (Jv.2:23-25). Zbog njegova velika poznavanja ljudske prirode( "jer ih je sve poznavao"), Hrist nije hteo da ga ljudi hvale lino po svojem pravu, budui da je on znao koliko zla je njegova vlastita priroda bila.

8.4 Isusova ljudskost

Zapisi evanelja pribavljaju mnoge primere toga kako je Isus imao potpuno ljudsku prirodu. Zabeleeno je da je bio umoran, i morao je sesti i piti na zdencu (Jv.4:6). "Zaplaka Isus" pri smrti Lazara (Jv.11:35). Najvie, zapis njegovih zadnjih muka treba biti dovoljan dokaz njegove ljudskosti: "Dua mi je sad potresena", on prizna kad se molio Bogu da ga spasi onoga to mora proi u njegovoj smrti na krstu (Jv.12:27). On se molio: "Oe moj! Ako je mogue, neka me mimoie ova aa (muke i smrti). Ali ne kako ja hou, nego kako hoe ti " (Mt.26:39). Ovo ukazuje da su na neki nain Hristova volja, ili elje, bile razliite od Boijih. itavog svog ivota, Hrist je podinjavao svoju volju Boijoj u pripremanju za ovu zadnju probu na krstu: "Ja ne mogu da inim nita sam od sebe, kako sluam sudim, i moj sud je pravedan, jer ne traim svoje volje, nego volju onoga koji me je poslao"

(Jv.5:30). Ova razliitost izmeu Hristove volje i one Boije je dovoljan dokaz da Isus nije bio Bog. Tokom naeg ivota od nas se oekuje da rastemo u svom poznavanju Boga, uei od iskuenja koja doivljavamo u ivotu. U ovome je, Isus bio na veliki primer. On nije imao potpuno znanje o Bogu ubrizgano u njega nita vie od nas. Od detinjstva "Isus napredovae u mudrosti, dobi (tj. duhovne zrelosti, up. Ef.4:13) i milosti kod Boga i ljudi" (Lk.2:52). A dijete rastijae i jaae u duhu" (Lk.2:40 Karadi). Ova dva stiha prikazuju Hristov fiziki razvoj kao pararelan s njegovim duhovnim razvojem; razvojni proces se pojavio u njemu i prirodno i duhovno. Ako "Sin je Bog", kao to navodi atanazijsko verovanje o trojstvu, ovo ne bi bilo mogue. ak je i na kraju svog ivota, Hrist priznao da on ne zna tano vreme svog drugog dolaska, iako ga je Otac znao (Mk.13:32). Pokornost Boijoj volji je neto to svi mi moramo nauiti kroz odreeni period vremena. Hrist je takoe morao proi kroz ovaj proces uenja pokornosti svome Ocu, kao to treba i svaki sin. "Premda je Sin, iz onoga to propati, naviknu sluati (tj. sluati Boga), i postigavi savrenstvo (tj. duhovnu zrelost), posta svima koji ga sluaju zaetnik vjenog spasenja" kao rezulatat njegova zavrenog i potpunog duhovnog rasta (Jev.5:8,9). Fil.2:7,8 (dalje komentariemo u Osvrtu 27) belei ovaj isti proces duhovnog razvoja u Isusu, kulminirajui njegovom smru na krstu. On "sam sebe oplijeni uzevi lik sluge ponizi sam sebe, poslua do smrti na krstu". Jezik upotrebljen ovde ilustruje kako se Isus svesno probio napred u svom duhovnom razvoju, poniujui se se sve vie i vie, da je na kraju postao "posluan" Boijoj elji da umre na krstu. Tako "postigavi savrenstvo" s ispravnim odazivom svojim patnjama. Iz ovoga je jasno da je Isus morao uiniti svesni, lini napor da bude pravedan; ni kojim nainom nije bio prisiljen na to od Boga, to bi ishodilo u to da bude samo marioneta. Isus nas je istinski ljubio, i dao je svoj ivot na krstu iz ove pobude. Neprestano isticanje Hristove ljubavi za nas bilo bi isprazno ako ga je Bog prisilio umreti na krstu (Ef.5:2,25; Otk.1.5; Gal.2:20). Ako je Isus bio Bog, onda on ne bi imao opciju nego biti savren i onda umreti na krstu. To da je Isus imao ove opcije, nas ini da moemo ceniti njegovu ljubav, i formirati lini odnos s njim. Zbog Hristove voljnosti da dobrovoljno da svoj ivot, Bog je bio tako ushien njime: "Zato me ljubi Otac to polaem ivot svoj Niko mi ga ne oduzima, nego ja ga sam od sebe polaem" (Jv.10:17,18). Da je Bog bio toliko zadovoljan sa Hristovom voljnom pokornou je teko razumeti ako je Isus bio Bog, preivljavajui ivot u ljudskom obliku kao neka vrsta simbolinog povezivanja s grenim ovekom (Mt.3:17; 12:18; 17:5). Ovi zapisi Oeve ugodnosti s poslunou Sina, je dovoljan dokaz da je Hrist imao mogunost nepokoravanja, ali je svesno odabrao biti pokoran. HRISTOVA POTREBA ZA SPASENJE Zbog svoje prirode Isus je iskusio manje bolesti, umor itd. Upravo kao i mi. Stoga sledi da ako ne bi umro na krstu, on bi umro u svakom sluaju, npr. od starosti. U ovom pogledu, Isus je trebao Boije spasenje od smrti. Silno prepoznavi ovo, Isus je "jaukom i suzama prineo molitve i usrdna moljenja onome koji ga je mogao spasiti smrti, i bi uslian za svoju bogobojaznost" (Jev.5:7). injenica da se Hrist trebao

moliti Bogu da ga spasi od smrti iskljuuje bilo kakvu mogunost da je on lino bio Bog. Po Hristovom vaskrsenju, "smrt ne gospodari vie nad njim" (Rim.6:9), implicirajui da je prije toga gospodarila. Mnogi Psalmi proriu o Isus; kad su neki Psalmi citirani o Isusu u Novom zavetu, logino je pretpostaviti da su i mnogo od ostalih Psalama takoe o njemu. Ima brojnih prilika gde je istaknuta Hristova potreba za Boijim spasenjem:-Ps.91:11,12 je citiran o Isusu u Mt.4:6. Ps.91:16 prorie kako e Bog dati Hristu spasenje: "Duga ivota nasitiu ga (tj.venim ivotom), i pokazau mu spasenje svoje"- Ps.69:21 govori o Hristovom raspeu (Mt.27:34); Celi Psalam opisuje Hristove misli na krstu: "Pomozi mi, Boe Priblii se dui mojoj, izbavi je pomo tvoja, Boe nek me zakloni" (vidi 1,18,29). -Ps.89 je komentar o Boijem obeanju Davidu o Hristu. O Isusu, Ps.89:26 prorie: " On e me (Boga) zvati: ti si otac moj, Bog moj i grad spasenja mojega". Hristove molitve Bogu za spasenje su usliene; on bi uslien zbog svoje line duhovnosti, ne zbog svojeg mesta u trojstvu (Jev.5:7). Da je Bog vaskrso Isusa i proslavio ga besmrtnou je velika novozavetna tema:-"Bog vaskrsao je Isusa Njega je Bog svojom desnicom uzvisio kao poglavara i spasitelja" (Dela 5:30,31). -"Bog proslavi sina svojega Isusa kojega Bog vaskrse iz mrtvijeh" (Dela 3:13,15 Karadi) -"Isusa je Bog vaskrsao" Dela 2:24,32,33). -Sam je Isus prepoznao sve ovo kad je traio od Boga da ga "proslavi" (Jv.17:5 up. 13:32; 8:54). Ako je Isus bio Sami Bog, onda sva ova isticanja ne bi bila na mestu, budui da Bog ne moe umreti. Isusu ne bi bilo potrebno spasenje ako je bio Bog. Da je to bio Bog koji je uzvisio Isusa pokazuje Boiju superiornost nad njim, i odvojenost Boga od Isusa. Ni u kom sluaju nije Hrist mogao biti "vrli i veni Bog (s) dve naravi Boije i ljudske", kao to prva od 39 taaka anglikanske crkve navodi. Po samom znaenju rei, jedno bie moe imati samo jednu prirodu. Mi smo podlonii tome da su dokazi silni da je Hrist bio nae ljudske prirode.

8.5 Boiji odnos s Isusom

Razmatranje toga kako je Bog vaskrsao Isusa vodi nas pomisli o odnosu izmeu Boga i Isusa. Ako su oni "sujednaki i suveni", kao to navodi uenje trojstva onda bi oekivali da njihov odnos bude takav kao da su jednaki. Mi smo ve videli obilje dokaza da to nije sluaj. Odnos izmeu Boga i Hrista je slian onom izmeu mua i ene: svakom je muu glava Hrist, glava eni mu, a glava Hristu Bog" (1Kor.11:3). Kao to je mu glava eni, tako je i Bog glava Hristu, iako oni imaju istu jedinstvenu nameru koja treba postojati izmeu suprunika. Tako je "Hrist Boiji" (1Kor.3:23), kao to supruga pripada suprugu.

Za Boga Oca se esto navodi da je Hristov Bog. injenica da je Bog opisan kao "Bog i Otac Gospodina naeg Isusa Hrista" (1Pet.1:3; Ef.1:17) ak i nakon Hristova uzaaa, pokazuje da je to sada njihov odnos, kao to je bio i u vreme Hristova smrtna ivota. Nekad se raspravlja od strane trinitaraca da se o Hristu govori kao za manjeg od Boga samo za vreme njegova ivota na zemlji. Novozavetna pisma su pisana nekoliko godina nakon Hristova uzaaa, ipak jo uvek govore o Bogu kao Hristovom Bogu i Ocu. Isus jo uvek tretira Oca svojim Bogom. Otkrivenje, zadnja knjiga Novog zaveta, je bila pisana najmanje 30 godina nakon Hristova uzdizanja i uzaaa, ipak ona govori o Bogu kao o "(Hristovom) Bogu i Ocu" (Otk.1:6). U ovoj knjizi vaskrsli i uzdignuti Hrist daje poruke vernicima. On govori o "hramu Boga mogaime Boga svoga grada Boga svoga" (Otk.3:12). Ovo dokazuje da Isus ak i sada misli o svom Ocu kao o svom Bogu i stoga on (Isus) nije Bog. Tokom svog smrtnog ivota, Isus se povezao sa svojim Ocem na slian nain On je govorio o uzdizanju "Ocu svomu i Ocu vaemu, Bogu svomu i Bogu vaemu" (Jv.20:17). Na krstu, Isus je izloio svoju ljudskost do potpunog: "Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio?" (Mt.27:46). Ovakve rei je nemogue shvatiti ako su govorene od samog Boga. Sama injenica da se Isus molio Bogu "silnim vapajem i suzama" sama po sebi pokazuje istinsku prirodu njihovog odnosa (Jev.5:7; Lk.6:12). Oito Bog se ne moe moliti Samom Sebi. ak i sada, Isus se moli Bogu za nas (Rim.8:26,27 N.I.V. up 2Kor.3:18 R.V. mg.). Mi smo sada pokazali da Hristov odnos s Bogom u vreme njegova smrtna ivota u osnovi nije razliit od onoga kakav je sada. Hrist se povezao s Bogom kao sa svojim Ocem i Bogom, i molio se Njemu; isto stanje je zadrano i sada, nakon Hristova vaskrsenja i uzaaa. Tokom svog ivota na zemlji, Hrist je bio Boiji sluga (Dela 3:13,26; Is.42:1; 53:11). Jedan sluga izvrava volju svoga gospodara, i ni u kom sluaju nije jednak s njegovim gospodarem (Jv.13:16). Hrist je istaknuo da je mo i vlast koju je imao bila Boija, umesto njegovo vlastito pravo: "Ja sam od sebe ne mogu uiniti nita traim volju onog koji me posla Sin ne moe sam od sebe uiniti nita" (Jv.5:30,19).

Osvrt 27: "Bio (je) u obliju Boijemu"

"Koji (Isus), ako je bio u obliju Boijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; Nego je ponizno sam sebe uzevi oblije sluge" (Fil.2:5-11 Karadi). Ovi su stihovi uzeti sa znaenjem da je Isus bio Bog, ali prilikom svog roenja postao je ovekom. Ako je ovo istina, onda svaka poenta napravljena u Studijima 7 i 8 se mora takoe objasniti. Podlono je da se ne moe dopustiti da jedan stih protuslovi optem sadraju biblijskog uenja. Znaajno je to da je ovo skoro jedini pasus koji se moe izneti u objanjenju 'alke koja nedostaje' u trinitarnom shvatanju kako se Isus preneo od Boga na nebu u bebu u Marijinoj utrobi. Sledee raslanjivanje pokuava pokazati ta ovaj pasus zaista znai. 1. Ima jedan broj skoro sluajnih fraza u ovom pasusu koje direktno protuslove trinitarnoj ideji:

a) "Bog (ga je) preuzvisio i darovao mu ime" (s.9) pokazuje da Isus nije sam sebe preuzvisio Bog je to uinio. Sledi da on nije bio u preuzvienom stanju prije nego mu je to Bog uinio, pri njegovom vaskrsenju. b) Celi proces Hristova poniavanja i kasnijeg uzdizanja od Boga bilo je "na slavu Boga Oca" (s.11). Bog Otac stoga, nije, sujednak sa Sinom. 2. Kontekst ovog pasusa se mora paljivo razmotriti. Pavle ne poinje tek tako samo govoriti o Isusu iz nebuha . On govori o Hristovom umu u Fil.1:8. Nazad u Fil.1:27 Pavle poinje govoriti o vanosti naeg stanja svesti. Ovo se razvija u ranim stihovima poglavlja 2: "jedne misli budite u poniznosti jedni drugi smatrajte ne starajte se samo svaki za svoje, nego i za ono to se tie drugih! Neka u vama bude isto miljenje kao i u Hristu Isusu" ((poenta pisca je:stanje uma jednog uma budite u poniznosti uma ista uma kao i) Fil.2:2-5). Pavle znai govori o vanosti toga o imanju uma kao u Isusa, koji je predan poniznom sluenju drugih. Stihovi koji slede prema tome komentariu o poniznosti uma koju je Isus pokazao, umesto da govore o nekakvoj promeni prirode. 3. Isus je bio "u obliju Boijemu". Mi smo pokazali u Studiju 8.3 da je Isus bio od ljudske prirode, i stoga ovo se ne moe odnositi na to da je Hrist imao Boanstvenu prirodu. Prevod N.I.V. u ovom pasusu je ozbiljno pogrean ovde. Usput, mora se primetiti da neki dananji prevodi namenjeni laganom itanju, skloni su ulepavanju tanog znaenja grkog teksta, i skloni su davanju parafraze umesto prevoda kod odreenih pasusa. Fil.2:5-8 je klasian primer ovome. Meutim, ovo nije da se osramoti njihova upotreba u drugim pravcima. Da se oblik (grki morphe) ne moe odnositi na sutinsku prirodu je dokazano iz Fil.2:7 koje govori o Hristu da uzima "obliije sluge". On je imao Boiji oblik, ali je uzeo obliije sluge. Sutinska priroda sluge nije razliita od one bilo kog drugog oveka. U skladu s kontekstom, moemo pouzdano protumaiti ovo sa znaenjem da je iako Isus bio savren, imao je um potpuno nalik Bogu, ipak je bio voljan uzeti dranje sluge. Nekoliko stihova kasnije Pavle nas ohrabruje da postanemo "nalik na smrt (Hristovu) njegovu" (Fil.3:10). Mi treba da delimo morphe, lik Hrista koji je on pokazao u svojoj smrti. Ovo ne moe da znai da trebamo deliti prirodu koju je on onda imao, jer mi ve imamo ljudsku prirodu, ali moramo promeniti na nain razmiljanja, pa tako da imamo morphe ili duhovni lik koji je Hrist imao u svojoj smrti. Grka re morphe znai lik, utisak ili slinost. O ljudima se govori da imaju "oblije (morphe) pobonosti" (2Tim.3.5). Gal.4:19 govori "dok se Hrist ne oblikuje u (vernicima)". Zato to je imao savreni karakter, savren poput Boijeg naina razmiljanja, Isus je bio "u obliju Boijemu". N.I.V. daje drugaiji prevod ove fraze, govorei da Isus nije smatrao jednakost s Bogom "neto to treba ugrabiti". Ako je ovaj prevod ispravan, (koji je takoe podran od R.S.V.) onda ovo potpuno opovrgava teoriju da je Isus bio Bog. Prema N.I.V. prevodu, Isus se nije ni za tren bavio milju da je jednak s Bogom; on je znao da je bio podloan Bogu, a ne sajednak s Njim. 4. Hrist "je ponizio sebe" ("nije za sebe uinio nikakvu slavu" izv.tekst), ili "ispraznio se" (R.V.), aludirajui na prorotva o njegovom raspeu u Is.53:12 : "izlio je duu svoju u smrt" ("jer je dao svoju duu na smrt" Danii). "Uzevi oblije sluge" s njegovim dranjem nalik sluzi prema njegovim sledbenicima

(Jv.13.14), krajno dokazano njegovom smru na krstu (Mt.20:28). Is.52:14 je prorokovalo o Hristovim patnjamana na krstu "bijae nagraen u licu mimo svakog ovjeka, i u stasu mimo sinove ovjeije". Ovo napredno poniavanje sebe "do smrti, smrti na krstu" je bilo neto to je nastalo za vreme njegovog ivota i smrti, ne njegovim roenjem. Mi smo pokazali da se kontekst ovog pasusa tie Isusova uma, ija je poniznost stavljena za primer nama da je oponaamo. Ovi stihovi moraju stoga govoriti o Isusovom ivotu na zemlji, u naoj ljudskoj prirodi, i kako je ponizio sebe, uprkos tome to je imao um potpuno usklaen s Bogom, uzevi u obzir nae potrebe. 5. Ako je Hrist bio Bog po prirodi i onda to ostavio iza sebe i uzeo ljudsku prirodu, kao to trinitarci pokuavaju protumaiti ovaj pasus, onda Isus nije bio "sami Bog" dok je bio na zemlji; ipak trinitarci veruju da jeste. Sve ovo pokazuje protivreja koja nastaju pridravanjem definicije nainjene od oveka kao to je trojstvo. 6. Konano, taka o frazi "bio (je) u obiiju Boijemu". Grka re prevedena "bio" ne znai 'bio je poreklom, od venosti'. Dela 7:55 govori o Stevanu "budui (da je bio) pun Duha Svetoga" (Karadi). On je bio pun Duha Svetoga tada i ve neko vreme pre toga; ali on nije oduvek bio pun toga. Drugi primeri mogu se nai u Lk.16:23; Dela2:30; Gal.2:14. Da je Hrist "bio u obliju Boijemu" stoga samo znai da je bio u (duevnom) liku Boijem, to ne implicira da je on bio u tom obliku jo s poetka vremena.

STUDIJ 8: Pitanja
1. Nauava li Biblija da je Bog trojstvo? 2. Navedi tri razlike izmeu Boga i Isusa. 3. U kojem je od sledeih naina Isus bio drugaiji od nas? a) Nije nikad sagreio b) Bio je roeni sin samog Boga c) Nije nikada mogao sagreiti d) Bio je prisiljen od Boga biti pravedan. 4. U kojem od sledeih naina je Isus bio slian Bogu? a) Imao je Boiju prirodu u njegovom ivotu na zemlji b) Imao je svren karakter poput Boga c) Znao je koliko i Bog d) Bio je ravno jednak Bogu. 5. U kojem je od sledeih naina Isus bio poput nas? a) Imao je sva naa iskuenja i ljudska iskustva b) Sagreio je dok je bio dete c) Trebao je spasenje d) Imao je ljudsku prirodu 6. Koja je od sledeih izjava istinita? a) Isus je bio savrene prirode i imao je svren karakter

b) Isus je bio grene prirode ali je imao savren karakter c) Isus je bio oboje i Bog i ovek d) Isus je imao Adamovu prirodu prije greha. 7. Je li Isus imao mogunost greiti?

STUDIJ 9

ISUSOVO DELO

9.1 Isusova pobeda

Preanji studij je dokazao kako je Isus imao nau ljudsku prirodu i bio je kuan grehom upravo kao i mi. Razlika izmeu njega i nas je ta da je on potpuno savladao greh; iako je imao grenu prirodu, uvek je pokazivao savreni karakter. udesnost ovoga treba nas beskonano inspirisati u naem sve veem razumevanju toga. U Novom zavetu se iznova istie Hristov savreni karakter:- On je bio "u svemu kuan kao i mi, ali bez grijeha" (Jev.4:15 SPC) - On "nije znao grijeha" . "I grijeha u njemu nema" (2Kor.5:21; 1Jv.3:5 SPC) - "On grijeha ne uini, niti se nae prijevara u ustima njegovim" (1Petr.2:22 SPC) - "Svet, nezlobiv, ist, odvojen od grenika i vii od nebesa" (Jev.7:26 SPC) Zapis evanelja pokazuje kako su njegovi blinji prepoznali savrenost koja je izvirala iz njegovog karaktera, pokazana u njegovoj rei i delima. Pilatova je ena prepoznala da je on bio "pravednik" (Mt.27:19), nezasluan kazne; rimski vojnik koji je gledao Hristovo dranje dok je visio na krstu morao je komentarisati, "ovaj ovek je zaista bio pravedan" (Lk.23:47). Ranije u svom ivotu, Isus je izazivao Jevreje sa pitanjem: "Ko e mi od vas pokazati greh" (Jv.8:46). Na to nije bilo odgovora. Zbog njegovog savrenog karaktera, Isus je bio objavljenje Boga u telu (1Tim.3:16); on je delovao i govorio kao to bi radio Bog kad bi On bio ovek. On je stoga bio savren odraz Boiji - "slika Boga nevidljivoga" (Kol.1:15). Zato, nema nikakve potrebe da smrtni fiziki ljudi vide Boga. Kao to je objasnio Isus, "Ko je mene video, video je i Oca. Kako ti onda kae. Pokai nam (fiziki) Oca?" (Jv.14:9). ivei u grenom svetu, napastvovan grehom same nae naravi, teko je za nas shvatiti potpunost i beskrajnost Hristove duhovne nadmoi; da ovek nae prirode moe potpuno otkriti Boiju pravednost u svom karakteru. Verovanje u ovo iziskuje vie istinske vere nego samo prihvatanje teoloke ideje da je Hrist bio sami Bog: razumljivo je da su lani nauci trojstva i 'Hristova Boanstvenost' tako popularni, budui da su jednostavni za prihvaanje. Zato to je imao nau prirodu, Hrist je morao umreti. On je bio Adamov potomak kroz Mariju, a sva Adamova deca moraju umreti (1Kor.15:22). Svi Adamovi potomci su morali umreti zbog njegovog greha, bez obzira na svoju linu pravednost: "smrt je

kraljevala grehom jednog (Adama) mnogi (su) umrli presuda (zbog) jednog (Adamovog) greha posta osudom (na smrt) neposluhom jednog oveka mnogi (su) postali grenici" i stoga su morali umreti (Rim.5:14-19 up. 6:23). Kao Adamov potomak Hrist 'posta' 'grenik' i stoga je morao umreti, kao to su svi Adamovi potomci bili klasificirani grenicima zasluni smrti zbog greha njegova. Bog nije promenio ovo naelo, time je pogodio i Hrista. "Njega koji ne okusi greha Bog za nas grehom uini" (2Kor.5.21). Osim Isusa, svi Adaomovi potomci zasluuju ovu kaznu, jer smo svi lino sagreili. Isus je morao umreti jer je bio nae prirode, delei prokletstvo koje je snalo Adamovo potomstvo. Ipak, jer on lino nije uinio nita vredno smrti "Njega Bog vaskrse, razrevivi muke smrti, jer ne bjee mogue da ga ona dri" (Dela 2:24). Hrist je bio "postavljen sinom Boijim, u snazi, po Duhu svetosti vaskrsenjem iz mrtvih (Rim.1:4) Tako zbog svog savrenog karaktera, njegova "Duha svetosti ", on bi slavno vaskrsnut. Hrist nije umro na krstu samo zato jer je bio ljudske prirode. On je voljno dao svoj savreni ivot nama na dar, pokazao je svoju ljubav za nas time to je umro "za nae grehe" (1Kor.15.3), znajui da e nam svojom smru zaraditi konano spasenje greha i smrti (Ef.5:2,25; Otk.1:5; Gal.2:20). Budui da je Isus bio savrenog karaktera bio je kadar savladati ishod greha time to je bio prva osoba koja je ustala iz mrtvih i kojoj je dan veni ivot. Svi oni koji se izjednae sa hristom kroz krtenje i Hristu nalik nainom ivota stoga imaju nadu slinog vaskrsenja i nagrade. U ovome lei slavno znaenje Hristovog vaskrsenja. To je 'overa' da emo biti vaskrsnuti i sueni (Dela 17:31), i ako smo uistinu bili poput njega, deliemo njegovu nagradu besmrtnog ivota, "ta znamo (pouzdano): onaj koji je vaskrsao Gospoda Isusa i nas e sa Isusom vaskrsnuti" (2Kor.4.14, 1Kor.6:14; Rim.6:3-5). Kao grenici mi zasluujemo venu smrt (Rim.4:6). Ipak na raun Hristovog savrenog ivota, pokorne smrti i njegova vaskrsenja, Bog nam moe ponuditi dar venog ivota, sasvim u skladu sa svim Njegovim principima. Kako bi uklonio uinke naih greha, Bog nam "uraunava pravednost" (Rim.4:6) kroz nau veru u Njegova obeanja o spasenju. Mi znamo da greh donosi smrt, stoga ako uistinu verujemo da e nas Bog izbaviti nje, moramo verovati da e nas On raunati za pravedne, iako nismo. Hrist je bio savren; bivanjem istinski u Hristu, Bog nas moe raunati kao da smo savreni, iako lino to nismo. Hrist "koji ne okusi greha Bog za nas grehom uini da mi budemo pravednost Boija u njemu" (2Kor.5.21), tj. da budemo u Hristu krtenjem i Hristu nalik ivotom. Tako za one "u Isusu Hristu" on postaje "pravednost, i posveenje , i otkupljenje" (1Kor.1:30,31); sledei nas stih stoga ohrabruje hvaliti Hrista za velike stvari koje je postigao: "(u evanelju) pravednost se Boija otkriva kao to je pisano: Pravednik e od vere iveti (Rim.1:17). Razumevanje ovih stvari je stoga nuan deo poznavanja istinskog evanelja. Sve je ovo omogueno Hristovim vaskrsenjem. On je bio "prvina" od cele jedne etve ljudskih bia koja e biti obesmrena kroz njegova dostignua, "prvoroeni" nove duhovne porodice kojoj e se dati Boija priroda (Kol.1:18 up. Ef.3:15). Hristovo vaskrsenje je stoga omoguilo Bogu uvrstiti vernike u Hristu za pravedne, budui da

su pokriveni njegovom pravednou. Hrist je bio "predan za nae grehe i podignut radi naeg opravdanja" (Rim.4:25), re koja znai 'biti pravedan'. Iziskuje svesnu, promiljenu veru u ovim stvarima da uistinu budemo uvereni da emo se raunati od Boga kao savreni. Hrist nas moe predstaviti sudu 'besprekorne pred svoju slavu', 'svete, bez mane i bezprigovorne' (Juda s.24; Kol.1.22 up. Ef.5:27). Dana nam grena priroda i stalni duhovni neuspesi, iziskuje vrstu veru usitinu verovati ovo. Jednostavno dizanje ruku od hrianstva ili akademski se sloiti garnituri nauka nije povezano sa ovom vrstom vere. Ispravno razumevanje Hristova vaskrsenja je ono to treba motivisati nau veru: "(Bog) ga vaskrsnu iz mrtvih da vera vaa i nada (u slina vaskrsenja) budu u Bogu" (1Petr.1:21). Jedino preko ispravnog krtenja u Hristu moemo biti u Hristu" i tako biti pokriveni njegovom pravednou. Krtenjem se povezujemo sa njegovom smru i vaskrsenjem (Rim.6:3-5), koje su sredstvo naeg izbavljenja iz naih greha, preko "opravdanja", ili smatranje pravednima (Rim.4.25). udesne stvari koje smo razmatrali u ovom delu su prilino izvan naeg dohvata izuzev ako smo krteni. Krtenjem se povezujemo s Hristovom krvi prolivenoj na krstu; vernici peru "haljine svoje i (izbeljuju) ih u krvi jagnjetovoj" (Otk.7:14). Figurativno, oni su onda odeveni u belu odeu, predstavljajui Hristovu pravednost koja im je bila uraunata (('dana') Otk.19:8). Mogue je uprljati ovu belu odeu kao rezultat naeg greha (Juda s. 23); kad to uinimo nakon krtenja, moramo iznova upotrebiti Hristovu krv oprati ih iste s molbama Bogu za oprost preko Hrista. Sledi da nakon krtenja jo uvek se trebamo naprezati ostati u blagoslovljenom stanju u koje smo tada uli. Postoji potreba za redovna, dnevna samoispitivanja od nekoliko minuta svakog dana, sa stalnom molitvom i traenjem oprosta. inei ovo mi emo uvek biti ponizno uvereni da, s obzirom na nau pokrivenost sa Hristovom pravednou, mi emo uistinu biti u Boijem Carstvu. Mi moramo raditi na tome da budemo naeni u obitavanju u Hristu u dan nae smrti ili za Hristov povratak, "ne (naom) pravednou nego pravednou po veri u Hrista, onom od Boga, na veri utemeljenoj" (Fil.3:9) Ponavljano isticanje o veri koja ishodi danom pravednou, pokazuje da nijednim nainom ne moemo zaraditi spasenje naim delima; spasenje je po milosti: "Ta milou ste spaeni po veri! I to ne po sebi! Boiji je to dar! Ne po delima" (Ef.2.8,9). Kao to su opravdanje i pravednost 'dari' (Rim.5:17), tako, isto, je i spasenje. Naa pobuda ikakvom radu hrianske slube stoga treba biti iz zahvalnosti zbog onoga to je Bog uinio za nas raunajui nas pravednim preko Hrista, i time dajui nam put ka spasenju. Kobno je razmiljati ako inimo dela da emo onda biti spaeni. Mi jednostavno neemo uspeti stei spasenje ako tako razmiljamo; to je dar koji ne moemo zaraditi, jedino sa ljubavlju se odazvati u dubokoj zahvalnosti, koja e se odraziti u naim delima. Istinska vera stvara dela kao jedan neizbeni nusprodukt (Jak.2:17)

9.2 Isusova krv

esta je izjava u Novom zavetu da je nae opravdanje i spasenje kroz Hristovu krv (pr. 1Jv.1:7; Otk.5:9; 12:11; Rim.5:9). Da shvatimo znaenje Hristove krvi, mi moramo shvatiti da je biblijsko naelo to da "je dua svakoga tela krv njegova, to mu je dua" (3Moj.17:14). Bez krvi telo ne moe iveti; stoga ona simbolizuje ivot. Ovo objanjava sklonost Hristovih rei, "ako ne jedete tela Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi" (Jv.6:53). Greh ishodi smru (Rim.6:23), tj. prolivanjem krvi, koja nosi ivot. Iz ovog se razloga od Izraelaca oekivalo prolivanje krvi svaki put im bi zgreili, da se podsete da greh ishodi smru. "I gotovo se sve po zakonu isti krvlju i bez prolivanja krvi nema oprotaja" (Jev.9:22). Zato, Adamovo i Evino pokrivanje sebe smokvinim liem je bilo neprihvatljivo; umesto toga Bog je ubio jagnje da opskrbi kou za pokrivanje njihovog greha (1Moj.3:7,21). Slino, Abelova rtva ivotinje je bila radije prihvaena nego Kainova ponuda povrem, jer je on cenio ovo naelo da bez prolivanja krvi ne moe biti nikakvog oprosta i prihvatljivog pristupa Bogu (1Moj.4.3-5). Ovi dogaaji pokazuju vrhovnu vanost Hristove krvi. Ovo je bilo naroito nagoveavano dogaajima za blagdan pashe, kada su Boiji ljudi norali namazati (pokropiti) pragove svojih vrata krvlju jagnjeta kako bi se spasili smrti. Ova je krv pokazivala prema onoj Isusovoj, s kojom se mi moramo pokriti. Prije Hristovog vremena jevreji su morali nuditi ivotinjske rtve za svoje grehe, saglasno Boijem zakonu Mojsiju. Meutim, ovo prolivanje ivotinjske krvi je bilo samo zbog pounih namera. Greh se kanjava smru (Rim.6:23); nije bilo mogue da jedno ljudsko bie moe ubiti ivotinju u zamenu za vlastitu smrt ili kao istinskog predstavnika sebe. ivotinju koju je on nudio nije mogla razlikovati ispravno od pogrenog; nije ga u potpunosti predstavljala: "Jer krv bikova i jaraca nikako ne moe odneti greha" (Jev.10:4). Stoga se postavlja pitanje, Zato su Jevreji morali rtvovati ivotinje kad su greili? Pavle saima razliite odgovore ovom pitanju u Gal.3:24: "Tako nam je zakon bio nadzirateljem sve do Hrista". ivotinje koje su ubijane za ponudu za greh morale su biti besprekorne bez mane (1Moj.12:5; 3Moj.1:3,10 itd.). Ovo je ukazivalo na Hrista : "jagnje nevino i bez mane" (1Petr.1:19). Krv tih ivotinja je stoga predstavljala onu od Hrista. Bile su prihvaene za rtve zbog greha samo dotle dok su pokazivale Hristovu savrenu rtvu, koju je Bog znao da e uiniti. Na raun ovog, Bog je mogao oprostiti grehe Njegovih ljudi koji su iveli pre Hrista. Njegova smrt je bila "za otkupljenje prekraja (nainjenih) iz starog Saveza" (Jev.9:15), tj. Mojsijeva zakona (Jev.8:5-9). Sve rtve ponuene pod zakonom pokazivale su prema Hristu, savrenu ponudu za greh, koji "greh ukida, rtvom svojom" (Jev.9:26; 13.11,12; Rim.8:3 (N.I.V.) up. 2Kor.5:21). Mi smo objasnili u delu 7.3 kako je celi Stari zavet, naroito Mojsijev zakon, ukazivao na Hrista. Pod tim zakonom nain pristupanja Bogu je bio preko velikog svetenika; on je bio posrednik izmeu Boga i ljudi pod starim Savezom kao to je Hrist sada pod novim Savezom (Jev.9.15). "Zakon, naime, postavlja slabe ljude za prvosvetenike, a re zakletve, date posle zakona, Sina koji je doveka savren" (Jev.7:28). Budui da su oni sami grenici, ovi ljudi nisu bili u stanju stei istinski oprost za ljude. ivotinje koje su rtvovali za greh nisu istinski predstavljale grenike. Ono to se trailo je bilo savreno ljudsko bie, koje je u svakom pogledu

predstavljalo grenog oveka, koje bi uinilo prihvatljivu rtvu za greh od koje bi se ljudi okoristili putem povezivanja sebe sa tom rtvom. Slino tome, bio je potreban savreni veliki Svetenik koji je se mogao saoseati sa grenim ljudima koje je posredovao, bivajui kuan upravo kao i oni (Jev.2:14-18). Isus savreno pristaje ovom zahtevu "Nama je dolikovao takav prvosvetenik, koji je svet, bezazlen, neokaljan" (Jev.7:26). On ne treba stalno rtvovati za svoje vlastite grehe, niti je podloan smrti (Jev.7:23,27). U svetlu ovome, Pismo komentarie o Hristu kao o naem sveteniku: "Stoga i moe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, poto svagda ivi da se moli za njih" (Jev.7:25). Budui da je imao ljudsku prirodu, Hrist, kao na uzorni Veliki Svetenik, "moe da bude uviavan prema onima koji ne znaju i blude, poto je i sam podloan slabostima" (Jev.5.2). Ovo nas vraa izjavi koja se tie Hrista, " i sam on tako" sudjelova u naoj prirodi (Jev.2:14). Kao to su jevrejski velikosvetenici posredovali Boijem narodu, Izraela, tako je i Hrist Svetenik samo duhovnom Izraelu oni koji su krteni u Hrista, razumevi istinsko evanelje. On je Veliki Svetenik "nad kuom Boijom" (Jev.10:21), koja je sastavljena od onih koji su iznova roeni krtenjem (1Pet.2:2-5), koji imaju istinsku nadu evanelja (Jev.3:6). Uvianje udesnih prednosti Hristova svetenstva treba nas stoga ohrabriti za krtenje u njega; bez ovoga, on ne moe biti na posrednik. Krteni u Hristu, mi trebamo nestrpljivo initi punu korist iz Hristova svetenstva; dakako, mi imamo odreene odgovornosti s obzirom na ono sa ime se moramo nositi. "Po njemu dakle neprestano prinosimo Bogu rtvu hvalbenu" (Jev.13:15). Boiji plan snabdevanja Hrista za naeg svetenika je bilo zbog toga da Ga mi hvalimo. Jev.10:21-25 lista broj odgovornosti koje imamo na raun toga to je Hrist na Veliki Svetenik: "imamo i Velikog svetenika nad kuom Boijom. 1. Pristupajmo stoga (Bogu) sa istinitim srcem u punini vere, srcima kropljenjem oienih od zle savesti i tela oprana istom vodom. Razumevanje Hristova svetenstva znai da moramo biti krteni u njega ("tijela oprana"), i ne trebamo nikad dopustiti razvoj zle savesti u naim umovima . Ako verujemo Hristovom iskupljenju, mi smo nainjeni jednim sa Bogom ( I- U-ZAJEDNITVU) Kroz njegovu rtvu. "uvajmo nepokolebljivu veru". Ne trebamo odstupiti od istinskih nauka koje su uzrokovale nae razumevanje Hristova svetenstva. "I pazimo jedni na druge da se potiemo na ljubav te ne proputamo svojih sastanaka". Trebamo se s ljubavlju vezivati s drugima koji uviaju i imaju korist od Hristova svetenstva; naroito skupljanem na zajedniku slubu, s kojom se potseamo Hristove rtve (vidi deo 11.3.5).

2. 3.

razumevanje ovih stvari nas treba ispuniti poniznim uverenjem da emo zaista doi do spasenja, ako smo krteni i obitavamo u Hristu: "Pristupajmo dakle smjelo Prestolju milosti da primimo milosre i milost naemo za pomo u pravi as" (Jev.4:16 DF).

9.3 Ponuda za nas i za sebe

Jevrejski prvosvetenik je morao prvo uiniti ponudu za vlastite grehe, zatim za one od naroda (Jev.5:1-3).Hristova je rtva imala ovu istu obostranu strukturu. Iako on

lino nije imao greha, Isus je jo uvek bio ljudske prirode, i trebao je spasenje od smrti. Ovo spasenje je bilo snabdeveno Bogom na raun Hristove vlastite rtve; tako je Isus umro za oboje da zaradi vlastitog spasenja, i takoe da nam omogui nae. Mnogi pasusi govore o tome. Ovaj deo je popis stihova koji dokazuju da je Hristova rtva bila zbog njegove vlastite koristi kao i nae. Dui je nego to treba da se dokae poenta; ali oseam da je ova tema bitna za shvatanje ako se Gospodnja ljudskost hoe ispravno razumeti. Na kraju itanja ove knjige moe u nekoj buduoj etapi hteti razmiljati o ovim stvarima na jednoj veoj razini, i stoga je sav ovaj materijal ukljuen. Veliki svetenik (Prvosvetenik) "Mora kako za narod tako i za samoga sebe da prinosi rtve Tako i Hristos" ispuni vrstu Mojsijevog Prvosvetenika u ovom pogledu (Jev.5:3,5). Grko "mora" odreeno znai imati novani dug govorei da je na Gospod otkupio svoje vlastito spasenje. Obzirom na svoju ljudskost on je to morao uiniti (Jev.5:3). Ovo ne znai da je on imao nekakve line grehe koje je trebao platiti. Ova poenta ne moe biti previe istaknuta. Mi smo bili izbavljeni krvlju njegova rtvovanja takoe i on sam. Hrist nije trebao "kao prvosvetenici da prinosi rtve prvo za svoje sopstvene grehe a zatim za grehe naroda; jer je on to uinio jednom zasvagda kada je prineo samoga sebe" (Jev.7:27). Nema nikakve sumnje da Pavle istie slinost izmeu svetenike duple ponude i one Hristove. On to ini opet u Jev.9:7 (up.12,25). Kontrast je u tome da je Hrist to uinio jednom, a prvosvetenik godinje. Ako je kontrast bio da je Hrist samo ponudio za ljude, onda bi to bilo istaknuto. Primeti da je Hristova rtva bila za njegove vlastite "grehe", koje su odvojene od ljudskih njegovi "gresi" nisu bili nai koje je nosio, jer je u modelu on nainio posebnu ponudu za nas. Budui da je Isus imao saven, bezgrean karakter, "gresi" su ovde drugi nain opisivanja grene ljudske prirode. Metonimijom, o uzroku (grene prirode) se govori kao o rezultatu. Ali ipak treba istai da je na Gospod bio savren, i ne moe se osuditi za greh. Bog "je krvlju venog saveza izveo iz mrtvih velikog pastiraGospoda naeg Isusa" (Jev.13:20), tj. njegove vlastite krvi. Tako je na Gospodin bio oboje pastir i zaklana ovca, time to je samog sebe odveo na klanje, i kroz njegovu krv Bog ga vaskrsnu; na isti nain je bio oboje ponuda i svetenik. A.V.margin Zah.9:9 savreno pristaje: "kralj tvoj (Isus) ide k tebi, pravedan je i spaava se (A.V. 'ima spasenje')". Ova dva mogua prevoda sugeriu da spasavajui sebe na nam je Gospod doneo spasenje. rtvom na krstu, Isus je otplatio za svoju vlastitu prirodu kako bi postigao nae izbavljenje. Nije mudro razmiljati o njegovoj smrti izvan konteksta njezine svrhe naeg spasenja. Mora se ceniti da svi primeri o prolivanju krvi kroz ivotinjske rtve pod zakonom su relevantne na neki nain za Hristovu rtvu. Oltar, simbol Hrista, je bio ien jednom godinje krvlju (2Moj.30:10), pokazujui kako je Hrist posvetio sebe svojom vlastitom ponudom. Uistinu je celi ator predstavljao Hrista, i morao je biti ien krvlju (Jev.9:23). Fiziki nametaj atora nije uinio nikakav greh, ipak je trebao oienje zbog same povezanosti sa grehom. Pa tako i sa naim Gospodom. Sam Prvosvetenik je morao poeti svoju slubu namazan krvlju, i Hristu je takoe bila potrebna njegova vlastita rtva kako bi zapoeo svoju slubu za nas na nebu (3Moj.8:23).

Da je Isus otplatio za sebe ne znai da je on lino bio grean. Ponuivanje line ponude za greh ne implicira uvek da je ponuiva sagreio (pr.u 3Moj.12 ena je morala to uiniti nakon poroaja).

9.4 Isus kao na predstavnik

Mi smo videli da ivotinjske rtve nisu u potpunosti predstavljale grene ljude. Isus je bio na predstavnik, u svakom pogledu "brai slian" (Jev.2:17). "Svakome na korist to je on smrt okusio" (Jev.2:9). Kad mi uinimo greh pr. se naljutimo Bog nam moe "u Hristu oprostiti" (Ef.4:32). Ovo je stoga to nas moe Bog uporediti sa Hristom, ovekom poput nas iskuavan grehom pr. da se naljuti ali koji je savladao svaku kunju. Stoga nam Bog moe oprostiti na greh ljutnju na raun naeg obitavanja u Hristu, pokriveni njegovom pravednou. To da je Hrist na predstavnik je stoga sredstvo po kojem nam Bog moe pokazati Svoju milost, dok i dalje moe uvati Svoja vlastita pravedna naela. Ako je Isus bio Bog umesto iskljuivo ljudske prirode, on nije mogao biti na predstavnik. Ovo je jedan primer o tome gde jedna pogrena ideja vodi drugoj. Zbog toga, teolozi su razvili mnogo kolmpleksnih naina objanjavanja Hristove smrti. Narodno gledite otpadnikog hrianstva je to da su oveka njegovi gresi zaduili Bogu koje on sam nije mogao platiti. Hrist je onda namirio dug svakog pojedinog vernika svojom krvlju prolivenoj na krstu. Mnogi propovednici u evangelistikim dvoranama su to izrazili ovako: "Bilo je to kao kad bi svi mi bili postrojeni uza zid, avo tek da nas ustreli. Isus onda jurnu; avo je ustrelio njega umesto nas, pa tako smo sada mi slobodni." Ove razraene teorije su bez ikakve vrste biblijske podrke. Postoji oigledno protivreje ako je Hrist umro umesto nas, onda ne trebamo umirati. Poto jo uvek imamo ljudsku prirodu, jo uvek moramo umirati; spasenje greha i smrti e se konano otkriti kod suda (kada nam se da besmrtnost). Mi nismo ovo primili u vreme Hristove smrti. Hristova smrt je unitila avola (Jev.2:14) umesto da je avo unitio njega. Biblija nauava da je spasenje mogue kroz Hristovu smrt i vaskrsenje, ne samo kroz smrt. Hrist "je umro za nas" jednom. Teorija zamene bi znaila da je on morao umreti za svakog od nas lino. Ako je Hrist otplatio dug svojom krvlju, nae izbavljenje postaje neto to moemo sa pravom oekivati. injenica da je spasenje dar, uzrokovan od Boije milosti i pratanja, se gubi iz vida ako shvatimo Hristovu rtvu kao otplatu duga. Takoe proizilazi da se jedan ljuti Bog umirio jednom im je video fiziku Isusovu krv. Ipak ono to Bog vidi kad se pokajemo jeste Svog Sina kao naeg predstavnika, koga teimo oponaati, umesto povezivanja sa Hristovom krvlju kao talismanom. Mnoge 'hrianske' himne i pesme sadre neverovatnu koliinu lanih nauka u ovoj oblasti. Veinu lanog nauka se ububnjava u ljudske umove muzikom, umesto razboritom, biblijskom podukom. Mi moramo uvek biti na oprezu od ove vrste pranja-mozga. Tragino, jednostavne rei "Hrist za nas umre" (Rim.5:8) su napadno pogreno shvaene sa znaenjem da je Hrist umro umesto nas. Ima brojnih povezivanja izmeu Rim.5 i 1Kor.15 (pr. s.12=1Kor.15:21; s.17=1Kor.15:22). "Hrist je umro za nas"

(Rim.5:8) pristaje sa "Hrist je umro za nae grehe" (1Kor.15:3). Njegova je smrt bila zato da se naini put kojim moemo stei oprost naih greha; u ovom smislu "Hrist je za nas" umro. Re "za" ne znai nuno 'umesto'; Hrist je umro "za nae grehe", ne 'umesto' njih. Zbog toga, Hrist moe "da se za nas zauzima" (Jev.7:25) ne 'umesto nas', niti "za" znai 'umesto' u Jev.10:12 i Gal.1:4.

9.5 Isus i Mojsijev zakon

Isus je bio savrena rtva za greh i idealni Prvosvetenik koji je uistinu mogao stei spasenje za nas, stari je sistem rtvovanja ivotinja i prvosvetenikih slubi zavren nakon njegove smrti (Jev.10:5-14). "Kad se , naime, menja svetenstvo (sa Levita na Hrista), mora doi i do promene zakona" (Jev.7:12). Hrist je postao svetenik "ne po zakonu telesnog propisa (samo potomak Levita je mogao biti svetenik) nego po sili neunitivog ivota", koji mu je dan sa obzirom na njegovu savrenu rtvu (Jev.7:16) Zbog toga, "Ukida se naime preanja zapovest (tj. Mojsijev zakon) zato to je bila slaba i beskorisna, jer zakon nije nita usavrio, a uvodi se bolja nada" (Jev.7:18,19) Iz ovoga je jasno da je Mojsijev zakon bio ukinut Hristovom rtvom. Uzdati se u ljudsko svetenstvo ili jo uvek nuditi rtvovane ivotinje znai da ne prihvatamo potpunost Hristove pobede. Takva verovanja znae da ne prihvatamo Hristovu rtvu za potpuno uspenu, i da oseamo da su nuna dela kako bi uzrokovali nae opravdanje, umesto vere u samog Hrista. "A da se pred Bogom niko ne opravdava Zakonom jer: Pravednik e od vere iveti" (Gal.3:11 up Av.2:4). Na vlastiti elino- voljni napor da budemo pokorni Boijim zakonima nee nam doneti opravdanja; svakako svaki je itaoc ovih rei ve prekrio te zakone. Ako emo se drati zakona Mojsijeva, moramo pokuati drati ga celog. Nepokornost samo jednom njegovom delu znai da su oni koji su pod njim osueni: "Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; napisano je naime: Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini" (Gal.3:10) Slabost nae ljudske prirode je da nalazimo za nemogue u potpunosti drati Mojsijev zakon, ali sa obzirom na Hristovu potpunu pokornost njemu, mi smo osloboeni bilo kakve obaveze drati ga. Nae spasenje se duguje Boijem daru kroz Hrista, vie nego naem linom delovanju u pokornosti. "Uistinu, to je bilo nemogue Zakonu, jer je zbog tela onemoao, Bog je uinio: poslavi Sina svoga u obliju grenog tela i sa obzirom na greh (tj. ponudu za greh ), osudi greh u telu" (Rim.8:3). Tako "Hrist nas otkupi od prokletstva Zakona, postavi za nas prokletstvom" (Gal.3:13). Zbog toga, se od nas vie ne trai da drimo bilo koji deo Mojsijevog zakona. Mi smo videli u Studiju3.4 da je novi Savez u Hristu zamenio stari savez Mojsijevog zakona (Jev.8:13). Svojom je smru, Hrist "je izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas ( naa nesposobnost da se u potpunosti drimo zakona). Uklonio je prikovavi je na krst. Da vas dakle, niko ne osuuje za jelo, ili za pie, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu. Ovo je sve samo sen onoga to e doi a stvarnost je Hristos" (Kol.2:14-17). Ovo je prilino jasno poradi Hristove smrti na krstu , Zakon je 'uklonjen' pa tako se trebamo opirati bilo kakavom pritisku na nas da drimo delove toga, pr.praznike i subotu. Kao i ostatak Zakona, svrha ovih stvari je bila da ukau prema Hristu. Nakon njegove smrti, njihov je simbolini znaaj bio ispunjen, i stim vie nije imalo potrebe drati ih.

Rana hrianska crkva prvog veka je bila pod stalnim pritiskom pravoslavnih Jevreja da dri delove zakona. Kroz celi Novi zavet ponavljaju se upozorenja da se prua otpor ovim sugestijama. U lice svemu ovome, neobino je to da danas ima toliko denominacija koje zagovaraju deliminu pokornost Zakonu. Mi smo ranije pokazali da bilo kakav pokuaj sticanja spasenja iz pokornosti Zakona mora imati za cilj uvanje celog Zakona, u protivnom smo automatski osueni zbog nepokornosti njemu (Gal.3.10). Postoji element unutar ljudske naravi koji je sklon ideji o opravdanju delima; mi elimo oseati da inimo neto za nae spasenje. Zbog toga, prinudno ubiranje desetine, noenje raspea, citiranje datih molitvi, moliti se u odreenoj pozi itd. Su sve popularni delovi veine religija, hrianske i inae. Spasenje verom u Hrista samo po sebi je nauk skoro jedinstven istinskom biblijskom temeljnom hrianstvu. Upozorenja protiv uvanja bilo kog dela Mojsijevog zakona za postizanje spasenja, nalaze se kroz ceo Novi zavet. Neki su nauavali da se hriani trebaju obrezivati saglasno Mojsijevim zakonom, "i drati zakon". Jakov je direktno osudio ovu ideju u korist istinskih vernika: "bez naega naloga"(Dela 15:24). Petar je opisao one koji nauavaju potrebu za pokornou Zakonu kao da stavljaju "uenicima na vrat jaram koji ni oci nai ni mi nismo mogli nositi? Verujemo naprotiv: po milosti smo Gospodina Isusa (nasuprot njihovim delima pokornosti zakonu) spaeni, ba kao i oni" (Dela 15:10,11). Pod nadahnuem, Pavle je jednao govorio, naglaavajui istu misao s vremena na vreme: "ovek se ne opravdava po delima Zakona, nego verom u Isusa Hrista da se opravdamo po veri u Hrista, a ne po delima Zakona jer se po delima Zakona niko nee opravdati niko (se) ne opravdava Zakonom po (Hristu) se ko god veruje, opravdava od svega od ega se po Mojsijevom Zakonu niste mogli opravdati" (Gal.2:16;3:11; Dela 13:39). Siguran znak odmetnitva narodnog hrianstva je taj da mnoge njihove prakse su temeljene na elementima Mojsijevog zakona uprkos jasnog i napornog nauavanja razmatranog gore da hriani ne trebaju drati ovaj Zakon, budui da je ukinut od Hrista. Mi emo sad razmatrati oiglednije naine u kojim je Mojsijev zakon temelj dananje 'hrianske' prakse:SVETENICI Katolika i anglikanska crkva napadno koriste jedan sistem ljudskog svetenstva. Rimokatolici vide papu kao njihov ekvivalent jevrejskog prvosvetenika. Samo "jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Hrist Isus" (1Tim.2:5). Stoga je nemogue, da papa ili svetenici mogu biti nai posrednici kao to su to bili svetenici pod starim Savezom. Hrist je sada na Prvosvetenik na nebu, nudei nae molitve Bogu. Ne postoji apsolutno nikakav biblijski dokaz da je autoritet posedovan od Duhovnodarovanih stareina prvog veka pr. Petra prenet uzastopnim naratajima ili lino na papu. ak kad bi se i dopustila ova mogunost, nema nikakvog naina o dokazivanju da su papa i svetenici lino oni na koje je pao duhovni plat stareina prvog veka.

Poto su Duhovni dari povueni, svi vernici imaju podjednaki pristup Duhovnoj-Rei u Bibliji (vidi Studije 2.2 i 2.4). Svi su oni stoga braa, i niko nema duhovno uzvieniji poloaj od drugoga. Svakako, svi istinski vernici su lanovi novog jednog svetenstva zbog njihovog krtenja u Hristu, u smislu da oni izlau svetlo Boije u mranom svetu (1Pet.2:9). Oni e stoga postati kraljevi svetenici Kraljevstva, kad se ono uredi na zemlji po Hristovom povratku (Otk.5:10). Katolika praksa nazivanja svojih svetenika 'oe' ('papa' takoe znai 'otac') je u direktnoj protivrenosti sa Hristovom jasnom rei, "ocem ne zovite nikoga na zemlji jer jedan je Otac va onaj na nebesima" (Mt.23:9). Dakako, Isus je upozorio protiv dodeljivanja bilo kom blinjem vrstu duhovnog ugleda koji je zahtevan od dananjih svetenika: Vi ipak ne dajte se zvati Rabbi jer jedan je uitelj va, a svi ste vi braa" (Mt.23:8). Ukraenu odeu koje nose svetenici, biskupi i drugi duhovnici ima svoje osnove u naroitim odelima koje su nosili Mosijevi svetenici i prvosvetenik. Ova je odea ukazivala na savreni Hristov karakter, i ako i sa celim Zakonom, njena svrha je sada bila ispunjena. Uistinu je srceparajue, da se odea koja je bila predviena za veliinu Hristove slave, sada koristi za promaknue slave ljudi koji je nose od kojih neki priznaju da ne prihvataju Hristovo vaskrsenje ili ak i samo postojanje Boga. Katolika ideja da je Marija jedan svetenik je strano pogrena. Nai zahtevi su u Hristovo ime ne u Marijino (Jv.14:13,14;15.16; 16:23-26). Hrist je na jedini veliki svetenik, a ne Marija. Isus je ukorio Mariju kada ga je pokuala naterati da uini neto za druge (Jv.2:2-4). Bog, ne Marija, dovodi ljude Hristu (Jv.6:44). DESETAK Ovo je takoe bio deo Mojsijevog zakona (4Moj.18:21), po kojem su Jevreji morali darivati desetinu svojih dobara svetenikom plemenu levita. Budui da sada nema nikakvog ljudskog svetenstva, ne moe vie biti obavezno plaanje desetine bilo kojem crkvenim stareinama. I opet je, jedna lana ideja (u ovom sluaju o svetenicima) odvela do druge (tj. desetka). Samom Bogu ne trebaju nae ponude, budui da sve ionako pripada Njemu (Ps.50:8-13). Mi samo vraamo Bogu ono to nam je On i dao (1Dnev.29:14). Nemogue je za nas stei spasenje kao ishod naih materijalnih ponuda, pr. u obliku novca. U zahvalnost Boijem velikom daru nama, mi ne trebamo samo ponuditi desitinu naeg novca, ve itav na ivot. Pavle je postavio primer u ovome, uistinu inei ono to je propovedao: "prikaite svoja tela za rtvu ivu, svetu, Bogu milu - kao svoje duhovno bogosluje" (Rim.12:1). MESO Jevrejski zakon je klasifikovao odreena mesa za neista praksa prihvaena od nekih denominacija danas, posebno u pogledu svinjskog mesa. Zbog Hristovog uklanjanja Zakona na krstu, Neka vas dakle niko ne sudi po jelu ili po piu" (Kol.2:14-16). Tako Mojsijeve zapovesti o ovim stvarima su ukinute, budui da je Hrist sada doao. On je bio taj na koga su ista jela pokazivala. Isus je jasno objasnio da nita to ovek jede ne moe da ga duhovno oneisti; ono to izlazi iz srca to ini (Mk.7:15-23). "rekavi ovo, Isus je deklarisao sva jela za ista"

(Mk.7:19). Petar je bio nauen istoj lekciji (Dela 10:14,15), kao i Pavle: "Znam i uveren sam u Gospodinu: nita samo od sebe nije neisto" (Rim.14:14). Ranije je, Pavle mislio da je odbijanje odreenog mesa bio znak duhovne slabosti (Rim.14:2). Na stav o mesu "nas ne privodi (Bogu)" (1Kor.8:8). Najinkriminirajue od svega je upozorenje da e hrianski apostoli nauiti ljude, "uzdravati se od jela to ih je Bog stvorio da ih sa zahvalnou uzimaju oni koji veruju i znaju istinu" (1Tim.4:3).

9.6 Subota
Jedan od najrasprostranjenijih kontinuiteta izmeu sadanjih 'hrianskih' praksi i Mojsijevog zakona je vien u ideji da moramo drati subotu. Neke grupe tvrde da trebamo drati jevrejsku subotu tano po opisu Zakona; mnogi drugi oseaju da hriani trebaju imati odreen dan u nedelji u kojem e bogosluiti, koji oni esto definiu kao nedelju. Prva stvar za razjanjavanje je ta da je subota bila poslednji dan u nedelji, kada je Bog poinuo nakon est dana stvaranja (2Moj.20.10,11). Kako je nedelja prvi dan nedelje, bilo bi neispravno drati ovaj dan kao subotu. Subota je bila odreeni "znak izmeu mene (Boga) i njih (Izraela) da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem (Jez.20:12). Kao takva, nikada nije bila predviena za obaveznu ne Jevrejima. Mi smo videli da Hristovom smru na krstu, Mojsijev zakon biva ukinut, pa tako sada nema nikakve potrebe drati subotu ili, dakako, bilo koji blagdan pr. dan Hristove smrti (Kol.2:14-17). Rani hriani koji su se vratili dranju delova Mojsijevog zakona, pr. subote, su opisani od Pavla kao da se vraaju "k nemonim i bednim poelima i opet im, ponovo, hoete robovati? Dane pomno opsluujete (pr. subotu), i mesece, i vremena, i godine (tj. jevrejskih blagdana)! Sve se bojim za vas! Da se moda nisam uzalud trudio oko vas! (Gal.4:9-11). Ovakva je ozbiljnost pokuaja dranja subote kao sredstvo za spasenje. Jasno je da je dranje subote nevano za spasenje: jedan razlikuje dan od dana (tj. u duhovnom znaenju), a drugi dri da su sve jednaki. Svaki da bude uveren za svoju misao. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje, i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje" (Rim.14:5,6) Zbog toga, razumljivo je to da mi ne itamo o ranim hrianima da dre subotu. U stvari, zapisano je da su se oni sastajali u "prvi dan nedelje", tj. nedeljom: "U prvi dan nedelje, kada se sabrasmo (uenici) lomiti hleb" (Dela 20.7). Da je to bila rasprostranjena praksa je ukazano iz Pavlovog savetovanja vernicima u Korintu da sabiru milodara "prvog dana u nedelji" (1Kor.16:2), tj. u nihove redovne sastanke toga dana. Svi vernici su opisani kao da su svetenici (1Pet.2:9) koji su bili osloboeni od uvanja subote (Mt.12:5). Ako emo drati subotu, moramo initi to ispravno; mi smo ranije pokazali da je kobno drati Mojsijev zakon delimino, jer e ovom slediti naa osuda (Gal.3:10; Jak.2:10). Spasenje je kroz uvanje Hristovog zakona umesto Mojsijevog. Izraelu nije bilo dozvoljeno bilo ta da radi subotom: "ko bi radio u taj dan, da se pogubi". Njima je takoe zapoveeno: "Vatre ne loite po stanovima svojim u dan subotnji", i stoga im je bilo zabranjeno spremanje hrane toga dana (2Moj.35:2,3; 16:23). Jedan ovek koji je skupljao drva subotom, verovatno da potpali vatru, bio je kanen smru zbog toga (4Moj.15:32-36).

One denominacije koje nauavaju da je dranje subote obavezno za njihove lanove trebaju stoga kazniti one lanove smru kad prekre subotu. Ne sme biti kuvanja hrane ili upotreba vatre u bilo kom obliku pr. u vonji prevoznim sredstvima, upotreba sistema za grejanje itd. Pravoslavni Jevreji daju primer o vrsti ponaanja koje se oekuje subotom: oni ostaju u svojim domovima itav dan izuzev iz religioznih razloga, i nisu lino upleteni u kuvanje, transport itd. Veina hriana koji tvrde da dre subotu nisu ni izdaleka takvi. esto je raspravljano da je dranje subote bila jedna od deset zapovesti dane Mojsiju i dok je ostatak Mojsijevog zakona ukinut, ostala je obaveza dranja svih deset zapovesti. Sedmog dana adventisti ine razliku izmeu moralnog zakona od deset zapovesti i takozvanog ceremonijalnog zakona, za koje veruju da je Hrist ukinuo. Ova razlika nije nauavana u Pismu. Mi smo ranije pokazali da se stari Savez odnosi na Mojsijev zakon, koji je zamenjen na krstu novim savezom. Moe se pokazati da su deset zapovesti, ukljuujui i onu koja se tie subote, bile deo starog saveza koji je ukinut od Hrista:Bog "objavi vama (Izraelu) zavet svoj, koji vam zapovedi da drite, deset rei, koje napisa na dve ploe kamene" (5Moj.4:13). I opet treba se zabeleiti da je ovaj zavet, osnovan na deset zapovesti, bio nainjen izmeu Boga i Izraela, ne ne Jevreja dananjice. Mojsije se popeo na brdo Horiv da primi kamene ploe na kojim je Bog napisao deset zapovesti. Mojsije je kasnije komentarisao o tome "Gospod Bog na uini s nama zavet na Horivu" (5Moj.5:2), tj. kroz tih deset zapovesti. U ovo vreme, Bog napisa "na ploe rei zaveta, deset rei" (Moj.34:28). Ovaj je isti zavet ukljuivao detalje takozvanog ceremonijalnog zakona (2Moj.34:27). Ako se mi raspravljamo da je dranje zaveta nainjen u tih deset zapovesti nuno, mi takoe moramo drati svaki detalj celog Zakona, budui da je sve ovo deo istog zaveta. Oito je da je to nemogue uiniti. Jev.9:4 govori o "Ploe Saveza". Deset su zapovesti bile napisane na kamene ploe, koje su sadravale "(stari) Savez". Pavle govori o ovom zavezu kao o "slovima isklesanim u kamenu" , tj. na kamene ploe. On ga naziva "smrtonosna sluba sluba osude ono prolazno" (2Kor.3:7-11). Savez povezan sa deset zapovesti zacelo ne moe dati nikakvu nadu spasenja. Hrist je "izbrisao zadunicu koja propisima bijae protiv nas"(Kol.2:14) na krstu. Ovo aludira na Boije pisanje deset zapovesti na kamene ploe. Slino, Pavle govori o "umrevi reeni smo Zakona starei slova" (Rim.7:6), verovatno govorei o slovima deset zapovesti koje su bile napisane na kamene ploe. Samo jedna od deset zapovesti je nazvana "Zakon" u Rim. 7:7; "Zakon (je) govorio: Ne poeli". Predhodni stihovi u Rim.7:1-7 istiu kako je "Zakon" ukinut Hristovom smru; "Zakon" stoga ukljuuje deset zapovesti.

Sve ovo ini jasnim da su stari Savez i "Zakon" ukljuivali deset Boijih zapovesti. Poto su one ukinute od novog Saveza, deset su zapovesti stoga odstranjene. Meutim, devet od deset zapovesti su bile ponovo utvrene, u duhu bar, u Novom zavetu.Brojevi 3,5,6,7,8 i 9 se mogu nai u 1.Tim.1 sam, i brojevi 1,2 i10 u 1Kor.5. Ali nikad etvrta zapovest o suboti nije ponovljena u Novom zavetu kao obavezna za nas.

Sledea lista pasusa dokumentuje dalje kako su ostalih devet zapovesti ponovo potvrene u Novom zavetu:PRVA Ef.4.6; 1Jv.5:21; Mt.4:10 DRUGA 1Kor.10:14; Rim.1:25 TREA Jak.5:12; Mt.5:34,35 PETA Ef.6:1,2; Kol.3:20 ESTA 1Jv.3:15; Mt.5:21 SEDMA Jev.13:4; Mt.5:27,28 OSMA Rim.2:21; Ef.4:28 DEVETA Kol.3:9; Ef.4:25; 2Tim.3:3 DESETA Ef.5:3; Kol.3:5

Osvrt 28: Raspee

Rasprostranjeno je verovanje u hrianstvu da je Isus Hrist bio ubijen na krstu. Meutim grka re stauros, koja je obino prevedena sa krst u englesko (srpskim) Biblijama, u stvari znai stub ili kolac. U stvari, simbol raspea verovatno ima pagansko poreklo. Slae se da je Hrist umro sa dlanovima i rukama podignutim iznad glave, umesto rairenim u obliku raspea, jer podignute ruke uvis su simbol da su Boija obeanja potvrena (Jez.20:5,6,15; 36:7; 47:14), kao i intenzivne molitve (Tub.2:19; 1Tim.2:8, 2Dnev.6:12,13; Ps.28:2), s kojom je Hrist bio zauzet na krstu (Jev.5:7). On je rekao da kako je bronzana zmija bila podignuta na kolcu kad je Izrael bio u pustinji, tako e i on biti javno podignut u vreme svog umiranja; tako je on povezao krst sa stubom (Jv.3:14). Rimokatolika je crkva pridala veliki mistini znaaj krsta. To je potpuno bez biblijske podrke; ishodilo je u to da je raspee postalo talisman, fiziko obeleje da je Bog s nama. Ljudi su doli do toga da oseaju da e ako nose raspea ili se redovno prekrste, Bog biti sa njima. Ovo je tek simbolizam; istinska snaga krsta je kroz nae povezivanje sa Hristovom smru preko verovanja i krtenja, umesto opozivanja fizikog oblika krsta. Lake je , dakako, uiniti potonje nego predhodno.

Osvrt 29: Da li je Isus roen 25. decembra?

Druga jedna velika pogreka narodnog hrianstva se tie Isusovog roendana. Pastiri su spavali u poljima s njihovim stadima u vreme Hristovog roenja (Lk.2:8); oni ovo ne bi inili u vreme Boia, za vreme zime. Hrist je iveo 33,5 godine i onda umro za blagdan pashe, koji je u vreme Uskrsa. Onda je on morao biti roen est meseci sa one strane Uskrsa tj. oko septembra/oktobra. 25. decembar je izvorno bio paganski praznik predhrianske Evrope. Dela Apostolska belee kako su istinski hriani bili opako proganjani od pagana zbog svojih verovanja. S vremena na vreme su apostoli upozoravali da e zbog toga, neki hriani prihvatiti paganska verovanja, kako bi sebi omoguili da uine svoju religiju prihvatljivu paganima oko njih (pr. Dela 20:30; 1Jv.2:18; 2Sol.2.3; 2Pet.2:1-3). Usvajanje 25. Decembra za hrianski praznik je glavni primer ovoga. Boine jelke, badnjaci itd. Sve se mogu pratiti unazad do paganskih obreda izvravanih 25. decembra.

Iz ovoga sledi da istinski hriani ne trebaju svetkovati Hristov roendan 25. Decembra. U praksi, istinski vernici e najbolje iskoristiti narodne praznike, pr. Boi, za zajedniko druenje gde god je mogue.

STUDIJ 9: Pitanja
1. Zato je ba Isusova smrt umesto neke druge bila potrebna za nae spasenje? 2. Zato ivotinjske rtve Mojsijevog zakona nisu bile dovoljne da uklone greh? 3. Je li Isus bio na predstavnik ili zamena kada je umro? 4. Koja je od sledeih izjava istinita? a) Hrist je umro umesto da umremo mi b) Hrist nas je predstavljao, pa tako nam Bog moe oprostiti zarad njega c) Hrist je bio poput nas ali nas ne predstavlja d) Hristova smrt je znaila da Bog nee vie ni jedno ljudsko bie okriviti za greh. 5. Je li se Isus okoristio od svoje vlastite smrti? 6. Kada je Hrist umro na krstu, da li je on a) Ukinuo manje zapovesti Mojsijevog zakona ali ne i 10 zapovesti b) Ukinuo sav Mojsijev zakon ukljuijui i 10 zapovesti c) Ukinuo Mojsijev zakon izuzev jevrejskih blagdana d) Nije imao nikakva uinka na stanje Mojsijevog zakona. 7. Trebamo li sada drati subotu?
8. Daj razloge tvom odgovoru na pitanje 7.

STUDIJ 10

KRTENJE U HRISTU

10.1 Bitna vanost krtenja

Nekoliko smo puta u preanjim Studijima spomenuli bitnu vanost krtenja; to je prvi korak pokornosti poruci jevanelja. Jev.6:2 govori o krtenju kao jednom od najosnovnijih nauka. Ostavili smo njegova razmatranja do ovog kasnog stadijuma jer istinsko krtenje moe nastati tek nakon ispravnog shvatanja osnovnih istina koje ine jevanelja. Sada smo dovrili nae prouavanje ovih; ako eli biti istinski povezan sa velikom nadom koju Biblija nudi kroz Isusa Hrista, onda je krtenje jedna apsolutna nunost. "Jer spasenje dolazi od Judeja" (Jv.4:22) u smislu da su obeanja o spasenju nainjena samo Abrahamu i njegovom semenu. Mi jedino moemo imati ta obeanja kao dana nama ako uemo unutar Semena, time to emo biti krteni u Hristu (Gal.3:22-29). Isus je stoga zapovedio svojim sledbenicima jasno: "Poite po svem svetu, propovedajte evanelje (koje se sadri u obeanju Abrahamu Gal.3:8) svemu stvorenju. Ko uzveruje i pokrsti se, spasie se" (Mk.16:16). Razmiljanje nad slovom "i" otkriva da samo verovanje u evanelje ne donosi spasenje; krtenje nije samo

opcija vie u hrianskom ivotu, to je bitan preduslov za spasenje. Ovo nije da se kae da nas in krtenja moe spasiti sam po sebi; on mora bit prosleen ivotom stalne pokornosti Boijoj Rei. Isus je ovo istaknuo: "Zaista, zaista, kaem vam: ako se ko ne rodi iz vode i Duha, ne moe ui u Carstvo Boije (Jv.3:5). Ovo se raanja "iz (grki izvan) vode"odnosi na osobu koja izlazi van vode krtenja; nakon ovoga, on mora biti iznova roen duhom. Ovo je trajni proces: "nanovo ste roeni reju Boga" (1Pet.1:23). Tako s naim stalnim odazivom Duhovnoj Rei raamo se duhom (vidi Studij 2.2). Mi smo "u Hristu krteni" (Gal.3.27), u njegovo ime (Dela 19:5; 8:16; Mt.28:19). Primeti da smo mi krteni u Hristu ne u hristadelfijance ili neku ljudsku organizaciju. Bez krtenja nismo "u Hristu", i stim nismo pokriveni njegovim spasonosnim delom (Dela 4:12). Petar sanja snano uporeenje oko ove injenice: on uporeuje arku u Noino vreme sa Hristom, pokazujui kako je arka spasila Noja i njegovu porodicu od suda koji je doao grenicima, da e tako krteni u Hrista spasiti vernike vene smrti (1Pet.3.21). Nojev ulazak u arku je uporeen sa naim ulaskomu Hrista kroz krtenje. Svi oni izvan arke su bili uniteni potopom; stajanje blizu arke ili da je ko bio Nojin prijatelj je bilo sasvim nevano. Jedini nain spasenja je, i bio je, biti unutra u Hristu/arci. Oito je drugi dolazak, koji je simbolini potop (Lk.17:26,27), skoro nad nama (vidi Dodatak 3). Stoga je ulazak u Hrista/arku od najvee hitnosti. Ljudske rei zaista ne uspevaju izraziti ovaj smisao hitnosti; biblijska slika ulaska u arku u Nojevo vreme je puno snanija. Rani hriani su posluali Hristovu zapovest da putuju svetom propovedajui evanelje i krstei; knjiga Dela je zapis toga. Dokaz o bitnoj vanosti krtenja moe se nai u nainu na koji ovaj zapis istie kako su smesta ljudi bili krteni nakon prihvaanja evanelja (pr. Dela 8:12,36-39; 9:18; 10:47; 16:15). Ovo isticanje je razumljivo im se jednom shvati da je bez krtenja nae uenje evanelja uzaludno; krtenje je vitalno nuni stadijum za prelaenje na put ka spasenju. U nekim sluajevima nadahnuti zapis izgleda istie kako, uprkos mnogim ljudskim razlozima da odgode krtenje, i mnogim potekoama za izvravanje ina, veoma je vano da su ljudi inili svaki pokuaj da savladaju sve to, sa Boijom pomoi. Tamniar Filipe je odjednom bio uvuen u najveu krizu svog ivota masivnim potresom koji je potpuno upropastio njegov zatvor visoke sigurnosti. Zatvorenici su imali povoljnu priliku za beg neto to bi ga stajalo ivota. Njegova je vera u evanelje onda postala stvarna, toliko da se " Tog istog nonog sata krsti" (Dela 16:33). Ako je iko imao razloga odloiti krtenje to je bio on. Najgori potres u Grkoj u 3000 godina, i horda ludih zatvorenika koji e tek nastupiti u najdramatinijem begu u istoriji, i pretnja pogubljenja zbog zapostavljanja dunosti koja mu se nadvila nad glavom, ipak je jasno video koji je bio jedan od najvanijih inova za izvravanje u celom svom ivotu i vene sudbine. Tako je on savladao trenutne probleme svog okolnog sveta (pr. potresa), pritisci svoje poslovne svakidanjice i silne nervne traume u kojoj se zatekao da bude krten. Mnogi neodluni kandidati za krtenje mogu izvui pravi podsticaj od ovog oveka. Da je mogao uiniti takav in vere je dovoljan dokaz da je on ve imao detaljno poznavanje jevanelja, budui da takva istinska vera jedino dolazi od sluanja rei Boije (Rim.10:17 up. Dela 17:11).

Dela 8:26-40 belee kako je jedan etiopski inovnik prouavao svoju Bibliju dok se vozio koijom kroz pustinju. Sreo je Filipa, koji mu je nairoko objasnio evanelje, ukljuujui potrebu za krtenjem. Ljudski reeno, moralo je izgledati nemogue posluati zapovest da se krsti u toj bezvodnoj pustinji. Ipak Bog ne bi dao zapovest za koju bi znao da joj se neki ljudi nee moi pokoriti. "Putujui tako, stigoe do neke vode", tj. oaze, gde je krtenje bilo mogue (Dela 8:36). Ovaj dogaaj odgovara neosnovanim sugestijama da je krtenje potapanjem bio jedino odreen za izvravanje u oblastima gde je bilo puno, lako dostupne vode. Bog e uvek iznai nain u kojem e se izvriti Njegova zapovest. Apostol Pavle je dobio dramatinu viziju od Hrista koja je tako grizla njegovu savest da je on to je skorije mogao "odmah usta, (i) krsti se" (Dela 9:18). I opet, moralo je biti primamnjivo za njega da odgodi krtenje, mislei na svoj istaknut drutveni poloaj i ambicioznu krijeru ucrtane u njemu u judaizmu. Ali je ova uzlazna zvezda jevrejskog sveta uinila ispravnu i trenutnu odluku da se krsti i otvoreno se odrekne svog preanjeg naina ivota. On je kasnije razmiljao o svojo odluci da bude krten "to mi god bijae dobitak, to poradi Hrista smatram gubitkom radi kojega sve izgubih (sve to je neko smatrao za "dobitak") i otpadom smatram: da Hrista steknem to je za mnom, zaboravljam ("dobitak" svog preanjeg judaistikog ivota), za onim toje preda mnom, preem, k cilju hitim, k nagradi" (Fil.3:7,8,13,14). Ovo je govor jednog atletiara koji napinje prema napred da perkine ciljnu vrpcu. Ovakva sabranost duhovnog i fizikog nastojanja treba obeleavati nae ivote nakon krtenja. Mora se shvatiti da je krtenje poetak utrke prema Carstvu Boijem; nije tek simbol promenjivana crkve, verovanja, niti je pasivni ulazak u oputen ivot lake odanosti na nekoliko neodreenih hrianskih naela. Krtenje nas povezuje trajnim oseanjem Isusovog raspea i vaskrsenja (Rim.6:3-5) dogaaje ispunjeni krajnjim dinamizmom u svakom pogledu. Kao umoran, duhovno pobedonosni starac, Pavle se priseao: "ne bijah neposluan nebeskom vienju" (Dela 26:19). Kao to je bilo istinito za Pavla, tako i za sve koji su ispravno krteni: krtenje je odluka za koju niko nee nikada zaaliti. Celog ivota emo biti svesni da smo uinili pravu stvar. O malo ljudskih odluka moemo biti sigurni . Na pitanje se mora ozbiljno odgovoriti: Zato se ne bi krstio?

10.2 Kako trebamo biti krteni ?

Postoji rasprostranjeno gledite da se krtenje moe izvoditi, na malim bebama, kropljenjem vode na njihovo elo (tj. krtenje). Ovo je u potpunoj suprotnosti biblijskom zahtevu za krtenje. Grka re baptizo, koja je prevedena krtenje u srpskoj Bibliji, ne znai kropiti; ona znai potpuno oprati i potopiti u tenost (vidi opise u Robert Young i James Strong corcondances). Ova je re upotrebljena u klasinom grkom jeziku o potonulim brodovima da su baptizirani (tj. potopljeni) u vodu. Takoe se koristi na primeru komada tkanine koji se boji iz jedne boje u drugu baptiziranjem, ili umakanjem u boju. Da se promeni boja tkanine, oito je da se treba potpuno potopiti u tenost, umesto poprskati bojom. Da je potapanje zaista ispravan oblik krtenja je izneto u sledeim stihovima:-

"A i Jovan je krtavao u Enonu kraj Salima, jer je tamo bilo mnogo vode ljudi su dolazili i krtavali se" (Jv.3:23). Ovo pokazuje da je "mnogo vode" bilo potrebno za krtenje; ako se radilo prskanjem sa nekoliko kapi vode, onda bi samo kabo vode bio dovoljan za stotine ljudi. Ljudi su dolazili na obalu reke Jordan zbog krtenja, umesto da je Jovan iao unaokolo do njih sa bocom vode. Isus je, takoe bio krten od Jovana u Jordanu:"Odmah nakon krtenja izae Isus iz vode" (Mt.3:13,16). Njegovo krtenje bilo je jasno potapanjem on "izae... iz vode..." nakon krtenja. Jedan od razloga Isusovog krtenja je bio da se postavi primer, tako da niko ne moe ozbiljno tvrditi da sledi Isusa bez oponaanja njegovog primera krtenja potapanjem. Slinim stilom su, Filip i etipski inovnik "obojica... (sili) u vodu te ga Filip krsti. A kad izaoe iz vode... " (Dela 8:38,39). Seti se da je inovnik zatraio krtenje kad je ugledao oazu: "Evo vode! to prijei da se krstim?" (Dela 8:36). Skoro je sigurno da ovek ne bi putovao pustinjom bez imalo vode s njim, pr. u boci. Ako je krtenje bilo mazanjem ili prskanjem moglo se stoga izvriti bez potrebe oaze . Krtenje je sahrana (Kol.2.12), to implicira potunom prekrivanju. Krtenje je nazvano 'pranje greha' (Dela 22:16). Misao istinskog obraenja je usporeena sa 'umivanjem' u Otk.1:5 (Karadi) Tit 3:5; 2Pet.2:22; Jev.10:22 itd. Ovaj govor o pranju se daleko vie tie krtenja sa uronjavanjem nego prskanjem

Postoje nekoliko starozavetnih ukazivanja da je prihvatljiv pristup Bogu bio kroz neku vrstu pranja. Svetenici su se morali potpuno umivati u kadi zvanoj 'laver' prije nego bi se pribliili Bogu u slubi (3Moj.8:6; 2Moj.40:32). Izraelci su se morali prati kako bi se oistili od neistoa (pr. 5Moj.23:11), koje su predstavljale greh. ovek zvan Naaman je bio gubavi ne Jevrej koji je traio da bude leen od izraelskog Boga. Kao takav predstavljao je grehom-pogoenog oveka delotvorno prolazei kroz ivu smrt zbog greha. Njegovo ozdravljenje je bilo ronjenjem u reci Jordan. Prvobitno on je naao ovaj jednostavan in teak za prihvaanje, mislei da e Bog traiti da on uini neki dramatian in, ili da zagnjuri u veliku i dobro znanu reku, pr. Abana. Slino, mi moemo nai za teko verovati da tako jednostavan in moe nam na kraju doneti spasenje. Daleko je privlanije misliti da naa vlastita dela i javna povezivanja sa velikom, dobro znanom crkvom (up. Reku Abanu) moe nas spasiti, umesto ovaj jednostavan in povezivanja sa istinskom nadom Izraela Nakon ronjenja u Jordanu Naamanovo telo "postakao u malog deteta, i oisti se" (2Car.5:9-14). Sad treba imati malo mesta sumnji da se 'krtenje' tie potpunog poranjanja u vodu nakon to se prvo shvati osnovna poruka jevanelja. Ova biblijski-osnovana definicija o krtenju ne ini nikakav povlaen status osobe koja fiziki zaista izvrava krtenje. Krtenje je uranjanje u vodu nakon verovanja jevanelju, teoretski je mogue krstiti samog sebe Meutim, poto je krtenje jedino krtenje sa obzirom na ispravnu nauku koje neko dri u vreme uranjanja u vodu, koji e pre svega ustanoviti stepen znanja koje osoba ima prije nego zaista uroni. Stoga postoji obiaj kod hristadelfijanaca o dranju dubljeg razgovora sa bilo kojim kandidatom za krtenje pred uranjanje. Lista pitanja poput onih koji se mogu nai na kraju svakog Studija mogu osnovati temelj takvom jednom razgovoru. Hristadelfijanci su putovali hiljadama milja da pomognu da samo jedna osoba bude

krtena; takva je udesnost o samo jednoj osobi koja dolazi k istinskoj nadi venog ivota, da mi nismo uglavnom zabrinuti o broju obraenika. Kvalitet umesto kvantiteta je glavna misao naeg pristupa.

10.3 Znaenje krtenja

Jedanod razloga za krtenje uranjanjem je taj to uranjanje pod vodu simbolizuje na odlazak u grob povezivajui nas sa Hristovom smru, i pokazuje nau 'smrt' za na preanji ivot greha i neznanja .Izlazak iz vode nas povezuje sa Hristovim vaskrsenjem, povezivajui nas sa nadom u vaskrsenje i veni ivot za njegov povratak, kao i sa jednim novim ivotom sada, duhovno pobedonosnog nad grehom zbog Hristove pobede postignute njegovom smru i vaskrsenju. "Mi, koji smo krteni u Hrista Isusa ,u njegovu smrt (smo) krteni. Tako smo mi krtenjem u smrt zajedno sa njim sahranjeni, da bismo, kao to je Hrist vaskrsnut iz mrtvih oevom slavom, i mi na isti nain iveli (tj. ivimo dan za danom) novim ivotom. Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti (krtenjem), onda emo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja" (Rim.6:3-5). Budui da je spasenje omogueno jedino kroz Hristovu smrt i vaskrsenje, bitno je da se zdruimo sa ovim stvarima ako smo za spasenje. Simbolino umiranje i vaskrsenje sa Hristom, koje daje krtenje, je jedini nain uiniti to. Treba zabeleiti da prskanje ne ispunjava ovaj simbol. Kod krtenja "na je stari ovek (nain ivota) zajedno s (Hristom) razapet" na krstu (Rim.6:6); Bog nas "oivi zajedno sa Hristom" krtenjem (Ef.2:5) Meutim, mi jo uvek imamo ljudsku prirodu nakon krtenja, i stoga e telesni nain ivota nastaviti sa podizanjem glave. 'Raspee' nae telesnosti je stoga jedan trajni proces koji tek poinje krtenjem, zato je Isus rekao verniku da uzima svoj krst svakog dana i sledi ga, kao to je bilo s procesijom prema Kalvariji (Lk.9:23; 14:27). Dok ivot istinskog raspinjanja sa Hristom nije lak, postoji neizreciva uteha i radost u sjedinjenju sa Hristovim vaskrsenjem. Hrist je doneo "mir njegovom krvlju na krstu" (Kol.1:20) - "mir Boiji koji je iznad svakog razuma" (Fil.4:7). U vezi toga Isus je obeao, "Mir vam ostavljam, mir van svoj dajem. Dajem vam ga, ali ne kao to svet daje" (Jv.14:27). Ovaj mir i istinska duhovna radost vie nego uravnoteavaju bol i potekoe naeg otvorenog spajanja sa razapetim Hristom: "Jer kao to su velike patnje Hristove u nama, tako je po Hristu velika i uteha naa" (2Kor.1:5). Postoji takoe i sloboda koja dolazi iz poznavanja da je nae prirodno ja zaista mrtvo, i stim Isus veoma aktivno ivi sa nama kroz svaku nau muku. Velik apostol Pavle je mogao govoriti iz velikog iskustva u svemu ovome od dugih godina ispunjenih dogaajima njegovog ivota: "Tako ne ivim vie ja , nego Hrsitos ivi u meni. A to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg" (Gal.2:20). "Krtenje... i vas sada spasava po vaskrsenju Isusa Hrista" (1Pet.3:21) budui da nam nae povezivanje sa Hristovim vaskrsenjjem u venom ivotu daje pristup istom o njegovom povratku. Uestvovanjem u ovom vaskrsenju, emo konano biti spaeni. Isus je ovo izloio vrlo jednostavnim reima: "jer ja ivim i vi ete iveti" (Jv.14:19). Slino i Pavle: "s Bogom (se) pomirismo po smrti Sina njegova... emo se... spasiti ivotom njegovim" (vaskrsenjem; Rim.5:10).

S vremena na vreme se istie da emo sa naim povezivanjem sa Hristovom smru i patnjama i krtenjem, i naeg daljnjeg naina ivota, zacelo uestvovati u njegovom slavnom vaskrsenju:"Ako smo s njim (Hristom) umrli, s njim emo i oiveti. Ako podnosimo , s njim emo i carevati" (2Tim.2:11,12). "Svagda nosimo Hristovo umiranje na svom telu, da se i ivot Isusov pokae na naem telu... znajui da e onaj koji je vaskrsao Gospoda Isusa vaskrsnuti i nas" (2Kor.4:10,11,14)

Pavle je delio "zajednitvo u patnjama (Hristovim), ne bih li kako (svojim tekim ivotnim iskustvom), suoblien smrti njegovoj, prispio ka vaskrsenju iz mrtvih (Fil.3:10,11 up. Gal.6:14).

10.4 Krtenje i spasenje

Krtenje povezujui nas sa Hristovom smru znai da samo kroz krtenje moemo imati pristup oprotenju. Mi smo "sa (Hristom) sahranjeni u krtenju, u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih. I vas, koji ste bili mrtvi zbog prestupa... oiveo je zajedno s njim oprostivi nam sve prestupe" (Kol.2:12,13). Mi smo se "oprali ... u imenu Gospodina naeg Isusa" (1Kor.6:11) tj. Krtenjem u ime Isusa je sredstvo po kojem su nai gresi oprani. Ovo je bilo simbolino u 4Moj.19:13, gde su oni bez vode za proiavanje trebali umreti. Pokazali smo u Studiju 10.2 kako je krtenje ispiranje greha (up. Dela 22:16). Opisi vernika da su oprani od svojih grehova u Hristovoj krvi stoga ukazuju da su oni to uradili pomou krtenja (Otk.1:5 (Karadi); 7:14; Tit 3:5 govori za ovo kao o "banji koja preporaa ", aludirajui na nae raanje "iz vode" pri krtenju (Jv.3:5)). U ovom smislu , razumljivo je da je Pavlov odgovor na pitanje, "ta nam je initi?" (spasiti se) bio, "Obratite se i svako od vas neka se krsti u ime Isusa Hrista da vam se oproste gresi" (Dela 2:37,38). Krtenje u ime Isusa Hrista je za oprost greha; bez toga ne moe biti oprosta greha, i nekrteni moraju stoga primiti platu greha smrt (Rim.6:23). Nema spasenja izuzev u ime Isusa (Dela 4:12), i mi moemo jedino deliti to ime krtenjem u njega. Ova injenica znai da nehrianske religije nikako ne mogu voditi spasenju. Nijedan istinski biblijski vernik ne moe prihvatiti da mogu; injenica da katolicizam i iri ekumenski pokret mogu, je alostan odraz njihovog stava o Svetom Pismu. Hristovo vaskrsenje u veni ivot je bio znak njegove vlastite pobede nad grehom. Krtenjem mi se povezujemo sa ovim, i stoga se o nama govori kao da smo vaskrsli zajedno sa Hristom, da greh vie ne vlada nad nama, kao to nije vladao njime. Krtenjem smo dakle "osloboeni greha... greh nee vama vie gospodariti" nakon krtenja (Rim.6:18,14). Meutim, nakon krtenja mi jo uvek greimo (1Jov.1:8,9); greh je jo uvek u stanju zarobiti nas opet ako se udaljimo od Hrista. Mi prema tome u sadanjosti delimo Hristovu smrt i patnje, iako krtenje dokazuje kako smo mi isto tako povezani sa Hristovim vaskrsenjem, u kojem se nadamo uestvovati u njegovom povratku.

Samo u izgledu smo osloboeni greha. "Ko uzveruje i pokrsti se , spasit e se" (Mk.16:16) o Hristovom drugom dolasku. Konano spasenje ne nastaje odmah nakon krtenja , nego kod suda (1Kor.3:15). Svakako, nema nikakve potrebe za nauk suda ako primamo spasenje pri krtenju, niti bi trebali umirati. "Ko ustraje do kraja, bie spaen" (Mt.10:22). ak i posle svog krtenja, Pavle (i ostali hriani) morali su teiti ka spasenju (Fil.3:10-13; 1Kor.9:27); on je govorio o "nadi ivota venog" (Tit 1:2; 3:7; 1Sol.5:8; Rim.8:24) i da emo "naslediti spasenje" (Jev.1:14). Kod suda, pravednici e ui u veni ivot (Mt.25:46). Pavlova divna, nadahnuta logika blista kroz Rim.13:11 on zakljuuje da emo nakon krtenja znati da svaki dan koji proivimo i izdrimo jeste jedan dan blie Hristovom drugom dolasku, pa moemo se radovati "jer nam je spasenje blie nego kad poverovasmo", Nae spasenje stim sada nam nije u posedu . Spasenje je uslovljeno ; mi emo biti spaeni ako se drimo vrsto istinske vere (Jev.3:12-14), ako pamtimo osnovne nauke koje sainjavaju evanelje (1Tim.4:16; 1Kor.15:1,2), i ako inimo one stvari koje su o uvanju jedne tako velike nade (2Pet.1:10). Grki glagol preveden "spaen" je stoga ponekad upotrebljivan u trajnom vremenu, pokazujui da je spasenje trajni proces koji nastaje u nama zbog nae stalne pokornosti jevanelju. Tako o vernicima se govori kao o "onima koji se spasavaju" sa njihovim odzivom jevanelju (2Kor.2.15; drugi primeri ove trajne teme su u Delima 2:47 i 11Kor.1:18). Ova grka re "spasavaju" jedino je upotrebljena u prolom vremenu u odnosu na veliko spasenje koje je Hrist omoguio na krstu, i s kojim se mi moemo povezati kroz krtenje (2Tim.1:9; Tit 3:5). Sve je ovo dano u primerima Boijeg odnosa sa prirodnim Izraelom, koji oblikuje temelje Njegovog odnosa sa duhovnim Izraelom, tj. vernicima. Izrael je napustio Egipat, koji je predstavljao svet telesnosti i krive religije s kojim smo povezani pre krtenja. Proli su kroz Crveno more i zatim su putovali sinajskom pustinjom u obeanu zemlju, gde su bili potpuno spremni za Boije Carstvo. Njihov prolaz kroz Crveno more je tipian za nae krtenje (1Kor.10:1,2); pustinjskog putovanja naeg sadanjeg ivota, i Kanaana Carstva Boijeg. Juda s.5 opisuje koliko od njih su bili uniteni tokom pustinjskog putovanja: "Gospodin (je) izbavio narod iz Egipta, a zatim unitio neverne". Tako je Izrael bio "spaen" iz Egipta, kao i svi oni koji su krteni i "spaeni" greha. Ako bi neko od Izraelaca bio upitan, "Jesi li spaen?" njihov odgovor bi mogao biti, "Da, ali to ne bi znailo da e oni konano biti spaeni. Slino kao to su se Izraelci osvrnuli natrag ka Egiptu u srcima (Dela 7:39) i vratili se ivotu telesna udovoljavanja i lanom nauku, tako i oni koji su "spaeni" od greha krtenjem se mogu otkloniti iz blagoslovljena stanja u kojem stoje. Mogunost da uinimo isto to i Izrael u pustinji je istaknuta u 1Kor.10:1-12; Jev.4:1,2 i Rim.11:1721. Ima brojnih primera u Pismu o onima koji su neko bili "spaeni" od greha krtenjem, a kasnije upali u stanje koje je znailo da e biti osueni o Hristovom povratku (pr. Jev.3:12-14; 6:4-6; 10:20-29). Doktrina 'jednom spaeni zauvek spaeni revnih 'evangelistikih' propovednika je od ovih pasusa izloena za ono to u stvari jeste potpuno telesno ugaajua sofisterija. Kao i u svim stvarima, ispravan oseaj ravnotee je potreban u potrazi utvrivanja do koje mere smo "spaeni" krtenjem. Ne treba se in posmatrati kao dodeljivanje

spasenja ve kao bolja mogunost za to nego bez krtenja. Postavi " u Hristu" krtenjem, spaeni smo u izgledu; mi zaista imamo sigurnu nadu biti u Boijem Carstvu ako nastavimo sa obitavanjem u Hristu kao kod izlaska iz vode krtenja. U bilo koje doba nakon naeg krtenja trebamo biti sposobni ponizno verovati da emo sigurno biti prihvaeni u Carstvo o Hristovom povratku. Mi ne moemo biti krajnje sigurni, jer moemo otpasti ve narednog dana; mi ne poznajemo nau linu duhovnu budunost u ovom ivotu. Mi moramo uiniti sve da odrimo dobru savest koju imamo sa Bogom u krtenju. Krtenje je "molitva za dobru savest" (1Pet.3:21); kandidat za krtenje se zalae (obeava) da dri tu jasnu savest sa Bogom. Dok je krtenje od bitne vanosti u dodeljivanju nam pristupa u veliko spasenje koje je dostupno u Hristu, moramo biti obazrivi da ne odajemo utisak da emo samim inom ili "delom" krtenja biti spaeni. Pokazali smo ranije kako je ivot stalnog druenja sa Hristovim raspeem nuan: "ako se ko ne rodi iz vode i Duha, ne moe ui u kraljevstvo Boije" (Jv.3:5). Poreenje ovog sa 1Pet.1:23 pokazuje da roenje od Duha koje nastaje nakon krtenja se mora odnositi na nau postepenu regeneraciju od Duha/Rei. Spasenje se ne duguje samo krtenju: to je ishod milosti (Ef.2:8), vere (Rim.1:5) i nade (Rim.8:24), izmeu ostalog. Ponekad se uje rasprava da je spasenje samo po veri, i da je stoga "delo" poput krtenja nevano. Meutim, Jak.2:17:24 razjanjava da takvo rasuivanje ini lanu razliku izmeu vere i dela; istinska vera, pr. U evanelju, je izloena za pravu veru po delima kojima ishodi, pr. krtenju. "ovek se opravdava delima, a ne samom verom" (Jak.2:24). U nekoliko sluajeva krtenja, vernik je upitao ta mu je "initi" da bude spaen; odgovor je uvek ukljuivao krtenje (Dela 2:37; 9:6; 10:6; 16:30). 'initi' stoga 'delo' krtenja je nuni nagovetaj nae vere u jevanelje o spasenju.. Delo naeg spasenja konano je uinjeno od Boga i Hrista, ali mi moramo initi "dela dostojna obraenja" i verovanja u to (Dela 26:20 up. Mk.16:15,16). Ranije smo pokazali da se govor o pranju greha odnosi na Boiji oprost nama na raun naeg krtenja u Hristu. U nekim pasusima o nama se govori kao da peremo nae grehe svojom verom i pokajanjem (Dela 22:16; Otk.7:14; Jer.4:14; Is.1:16); u drugim je Bog vien kao Onaj koji pere nae grehe (Jez.16:9; Ps.51:2,7; 1Kor.6,11). Ovo se pokazuje u tome ako uradimo na deo krtenjem, da e onda Bog oprati nae grehe. Tako 'delo' , ili in, krtenja biva vaan korak prihvatanja Boijeg jevanelja milosti ('nezaslunu naklonost'), koja nam je ponuena u Njegovoj Rei.

Osvrt 30: Prekrtavanje

Neki ljudi oseaju veliku uzdrljivost da se krste nakon onoga to su ve imali i smatrali da je neka vrsta 'krtenja', ili obrezanja kao bebe, ili potpunim uranjanjem u drugoj crkvi. Meutim, prije krtenja mora postojati pokajanje i ispravno verovanje u istinsko jevanelje (Dela 2:38; Mk.16:15,16). Krtenje jedino je krtenje ako su ove stvari uredu pre uranjanja u vodu. Mt.28:19,20 povezuje krtenje sa prvo sluanjem objanjenja Hristovog uenja. Malo dete je nesposobno za pokajanje ili razumevanje jevanelja ; u svakom sluaju, prskanje nije krtenje. Pliva koji skae u bazen, uranja u vodu ali to nije krtenje, jer se osoba ne odaziva svesno istinskom jevanelju. Takoe je istina i sa onima koji su potopljeni dok veruju u lanu doktrinu; oni su bili potopljeni ali ne i krteni.

Postoji samo "jedna vera" , tj. Jedna garnitura nauka koji sadre istinsko jevanelje, i stoga samo "jedno krtenje" krtenje koje nastaje nakon verovanja u "jednu veru". "Jedno telo (tj. jednu istinsku crkvu) ... kao to ste i pozvani na jednu nadu svog poziva! Jedan Gospodin! Jedna vera! Jedno (krtenje) Jedan Bog!" (Ef.4:4-6). Ne postoje dve nade, kao to se veruje kod onih koji kau da nije vano verujemo li da e nam nagrada biti na nebu ili na zemlji . Ima samo "jedan Bog" Isus stoga nije Bog. Sledi da ako, kad smo krteni, nismo uspeli razumeti osnovnu doktrinu o Boijem Carstvu, Prirodu Boga i Isusa, itd., onda nae prvo krtenje nije bilo punovano. Jovan krstitelj je potapao ljude, zovui ih na pokajanje, i uei ih odreenim stvarima o Isusu (Mk.1:4; Lk.1:77). Meutim, ovo nije bilo dovoljno. Dela 19:1-5 belei da su neki koje je Jovan krstio trebali biti opet krteni zbog njihovog nepotpunog shvatanja odreenih nauka. Kao i one koje je Jovan krstio, moemo oseati da kod naeg prvog potapanja mi jesmo nainili originalno pokajanje i novi poetak. Ovo moe biti istina, ali ne odstranjuje potrebu primanja "jednog (istinskog) krtenja" koje moe nastati tek nakon razumevanja svih elemenata "jedne vere".

Osvrt 31: Nivo znanja potreban pre krtenja

Mnogi e se itatelji suoiti sa onim iz 'evangelistikih' crkvi koji rasuuju da je nauk nevaan za spasenje, i da je tek verbalno priznanje 'Ja verujem da je Isus Hristos Sin Boiji' osnovni preduslov spasenja. Povrno ovo izgleda verovatno zbog naina kojim su obraenja zabeleena u Delima, dok su takoe puna ideja o 'ljubavi' i 'trpeljivosti' koje su duh naeg doba. Ovaj Studij pravi detaljnije ralanjenje o vanosti nauka. ZATO TAKO BRZO? Nema nikakve sumnje da brzo itanje Dela odaje utisak da su mnoga krtenja bila izvrena sa dragoceno malo poduke u osnovama jevanelja, i tek sa kratkim priznanjem verovanja da je Hrist Boiji Sin. Tek izgovoriti etiri rei 'Ja verujem u Hrista' je oito besmisleno kao put ka spasenju i veina e 'evangelista' dopustiti da tu mora imati i neko drugo poznavanje ili razumevanje u umu osobe koja izgovara te rei da bi imale znaaja. Ova taka ne treba biti teka za utvrivanje. Teko je, onda, raspravljati da pasusi koji belee ispoved vere u Hrista kao sina Boijeg dokazuju da je izgovaranje ove rei sve to je potrebno. Skoro je zdravi razum da tek izgovaranje kratke reenice, bez obzira na neije oseaje i verovanje, ne moe postaviti oveka na put spasenja. Sledee take mogu biti od pomoi u objanjavanju ovih prividno brzih obraenja: -Zapis je Dela kao dosta toga u Pismu nuno veoma saet. Zanimljiva je veba itati u glas neke govore zapisane u Delima i pribliiti vreme potrebno za to; sasvim je sigurno da su oduzeli daleko vie vremena u realnosti, ukljuujui i puno toga ne zapisanog. Nekoliko primera: Za Pavlovu odbranu u Jerusalimu trebaju 4 minuta za itanje (Dela 22); onu pred Feliksa 1 minut; pred Agripom 4 minute; za Petrovo obraenje o Pedesetnici trebaju samo 4 minute; za ono do Kornelija 3 minute; Gospodinov govor nakon nahranjivanja 5000 (Jv.6) ljudi 6 minuta; za besedu na gori 18 minuta Za Petrovu propoved u Delima 3:12-26 trebaju oko 2 minuta za itanje u glas; ali u stvarnosti bilo je dovoljno

dugo da vesti o sadraju njegove propovedi budu odnete do 'svetenika, hramskog zapovednika i saduceja" i za njihov nastup na sceni (Dela 4:1). Tako injenica kako due 'poduke' kandidatima za krtenje nisu spomenute nije dokaz da se nisu dogodile. Jedna rasprava iz tiine je vrlo neizvesna u ovom sluaju. -Posedovanje "(udesnog) dara znanja... raspoznavanja duhova (umova)" je omoguilo propovednicima da ispravno itaju umove onih kojima su propovedali, tako iscrpno nauno ispitivanje, kakvo nama treba, je bilo nepotrebno. -Postoji razlog verovanju da je masovno krtenje Jevreja u Jerusalimu na poetku hrianstva bio poseban sluaj. Nema nikakvog dokaza da su ovakve metode i koliine krtenja izvravane kasnije u 1. veku. Ako bi se obraenja nastavila tom razmerom onda bi celi Jerusalem bio hrianski za nekoliko godina. Da su ovi ljudi bili Jevreji znailo je da su imali prilino znanja o Starom zavetu i Boijih puteva. Dubina Pavlova pisma Jevrejima i Petrova (takoe Jevrejima) pokazuje da je njihovo itateljstvo bilo kadro shvatiti brojne starozavetne aluzije koje su inile. Oamuujue je da Pavle opisuje ono to on govori o Melhisedeku kao o mleku sveta, jadikujui da on ne moe ulaziti u detalje o njemu zbog njihove duhovne nezrelosti (Jev.5:11,12). To pokazuje njihov stepen znanja u vreme njihovog obraenja, kad ih Pavle optuuje zbog ne napredovanja mnogo od tada. Izgleda da su ta pisma bila prvobitno pisana ekleziji u Jerusalimu, od kojih bi najvei broj bili krteni u ranim danima zabeleenim u poetku Dela. -Nadamo se pokazati da je propovedanje Hristovog imena i priznavanja toga kao ta je pisano u Delima, je bilo jednako razumevanju posve detaljnog tela nauka. -Proizalo bi iz 1Kor.1:17 da je Pavle (i drugi apostoli?) radio usred delotvornog tima predhodnika, instruktora i krstitelja, tako da je samo provodio relativno kratko vreme u svakom mestu gde je propovedao. ISUSOVO IME Boije ime ukljuuje mnoga nauavanja o Njemu i Njegovim putevima Boija Imena i titule izraavaju Njegov karakter i nameru. Ime Isusa Hrista isto tako nije samo naziv nego jedna dublja izjava nauke. Verovanje u ime Isusa je uporeeno sa biti krten (Jv.3:5,18,23). Gal.3:26,27 pravu veru u Hrista nerazmrsivo povezanu sa baptizmom u njega: "svi ste sinovi Boiji , po veri, u Hristu Isusu. DOISTA koji ste god u Hristu krteni, Hristom se zaodenuste". Daljnji primeri ove veze izmeu verovanja i krtenja se nalaze u Delima 19:4; 10:42 up.48; 2:37,38; Lk.24:47. Apolon je "znao" Jovanova krtenja (Dela 18:25), pokazujui da krtenje nije samo in, nego obuhvaa i znanja odreenog uenja. "Filip... stade im propovedati Hrista" (Dela 8:5) zvui kao da je tek rekao ' verujte u Isusa'; ali "Hrist" je definisao u Delima 8:12: "kad poverovae Filipu koji navjeuje jevanelje o kraljevstvu Boijem i o imenu Isusa Hrist, krtavahu se". Primeti da su "stvari" (izv.tekst: "koji je propovedao stvari o kraljevstvu...") mnoina; ne samo jedna kratka izjava o Hristu ; i 'propovedati Hrista' takoe je ukljuivalo nauk o krtenju. Jv.6:40 nam veli da je Boija volja "da ko vidi (shvati) Sina i veruje u njega,

ima ivot veni" ; dok kasnije Isus kae "Ko hoe vriti volju (Boiju), prepoznat e ... taj nauk" (Jv.7:17). Tako poznavanje nauka je isto to i 'videti' Sina. Hristove rei "ouvao si moju re i nisi zatajio mog imena" (Otk.3:8) takoe pokazuje da je Hristova re jednaka Njegovim Imenom. Hrist pod nadahnuem citira Is.42:4, "ostrva e ekati nauku (Hristovu)" kao "Ime njegovo nada je narodima" (Mt.12:21), opet izjednaavajui Njegovo Ime sa evaneljem o njemu. Drugo i tree Jovanovo pismo sadre primere putujuih propovednika "dobro e uiniti ako ih isprati Boga dostojno. Jer poradi Imena izioe" (3Jv.6,7). Ovo se ini da aludira na odredbu Marka 15:15,16 da ide po svetu i propoveda jevanelje; tako su Ime Hrista i Njegovo jevanelje izjednaeni. 'Verovati u Hrista' biblijski stoga ukljuuje biti krten: "svi ste sinovi Boiji, po veri, u Hristu Isusu. Zaista (tj. jer), koji ste god u Hristu krteni, Hristom se zaodenuste" (Gal.3:26,27). Pavle govori kao daa njihovo imanje vere u Hrista prirodno ukljuuje njihova izraavanja te vere u krtenje. Tako verovanje u Hrista je proces razumevanja prosleen pokornou, umesto brzog priznanja 'Ja verujem u Hrista'. Ovo je izneto iz Jv.6:35: "Ko dolazi k meni, nee ogladneti; ko veruje u mene, nee oedneti nikada", to izjednauje verovanje u Hrista s DOLASKOM k njemu pokazujui da je verovanje jedan proces. Propovedanje Hrista je stoga obuhvaalo seriju nauka. Tako Lk.9:11 opisuje Hrista kako propoveda jevanelje o Carstvu Boijem (up. Mt.4:23), dok pararelni raun u Mk.6:34 govori o njemu gde pouava "u mnogo emu". Jevanelje ukljuuje "mnogo emu" ne samo kratku izjavu o Hristu koja da izgovoriti za jedan minut. Tako mi itamo fraze poput: "Poto navjestie evanelje tomu gradu i mnoge uinie uenicima" (Dela 14:21), izjednaujui propovedanje i nauavanje. Ovakav govor bi bio nepotreban ako je jevanelje bilo tek nekoliko prostih izjava. Pavlovo propovedanje u Bereji je ishodilo da ljudi pretrauju Pismo svakodnevno (sa starozavetnim kopijama u sinagogi?) kako bi poverovali to ih je Pavle nauavao (Dela 17:11). Jevanelje nauavano od Pavla je stoga bilo posve temeljeno na starom zavetu, i zbog procesa biblijskopg uenja ljudi nakon sluanja njega su poverovali."Mnogi od njih stoga poverovae" Dela 17:12). Kad se raspravljamo s ljudima koji imaju malog poznavanja Biblije i ne pretrauju je esto dnevno nakon razgovora, ne iznenauje da je vreme poduke daleko dui nego u prvom veku. "Ko god veruje: Isus je Hrist, od Boga roen" (1Jv.5:1) jasno pristaje stihovima poput "Po svom naumu on nas porodi reju Istine" (Jak.1:18), "nanovo... roeni... reju Boga... Ta pak re jeste jevanelje koje vam je navjeteno" (1Pet.1:23,25). Ovo pokazuje da je verovanje da je Hrist Sin Boiji saetak injenice da je neko shvatio jevanelje sadrano u rei Boijoj. CAR CARSTVA Isticanje 'verovanja u Hrista' postaje znaajnije jednom im se shvati da se titula 'Hrist' moe itati sinonimno s Carstvom Hrista u nekim pasusima. Tako je na Gospodin rekao farizejima da ne trebaju ii naokolo traiti dolazak Mesije, jer je ve stajao meu njima. On to izraava reima: "carstvo je Boije meu vama" (Lk.17:21), pokazujui da je "carstvo" izjednaeno sa carem Carstva. Jovanovo propovedanje da je Carstvo Boije blizu, se stoga tie njegove najave Hristova pojavljivanja. Kamen koji je udario Navuhodonosorovog lika predstavlja Boija Kraljevstva (Dan.2:44); taj e kamen/Carstvo "satrti i ukinuti sva ta (ostala) carstva", pokazujui da kamen jeste Carstvo kad udara lik, kao i nakon njegovog unitenja. U slinom stilu Jezekijina uporedba o okotu opisuje jednu "granicu" odlomljenu od "mladih grana" i

posaenu, tako da je izrasla u veliko drvo, "i pod njim e nastaviti svakojake ptice" (Jez.17:22,23). Ovo se mora odnositi na Hrista, "ibljiku" iz Is. 53:2; ipak ima oitih povezivanja sa njegovom uporedbom o goruiinom zrnu, u kojem je Crastvo Boije izjednaeno sa malim semenom od kojeg je izraslo veliko drvo, ispod kojeg su dole iveti ptice svih vrsta. Ova veza izmeu rei o Carstvu i samoga Isusa lino pokazuje da je on video sebe kao ivu re Carstva. U svetlu ovome razumljivo je da su 'verovanje u Hrista' i verovanje u celo jevanelje Carstva Boijeg istovetna. TA JE JEVANELJE Sada dolazimo do detaljnije diskusije o tome ta se smatralo vanim naukom meu vernicima prvog veka. Mora se priznati da je postojalo telo nauka u novozavetnim vremenima koje je bio grubi ekvivalenat naoj "Izjavi o Veri". Drugi jedan vaan inilac koji trebamo imati na umu je bilo postojanje brae sa darom proricanja 'predkazivanja' direktnih Boijih otkrivenja nadahnuem. Postoji razlog verovanju da s vremenom neke od ovih izjava bile dodavane ovom telu nauka. TELO DOKTRINE Pavle je mogao rei da su oni u rimskoj ekleziji bar "od srca posluali ono pravilo nauka kojem ste povereni" (Rim.6:17) pre svog krtenja. Grka re za "pravilo" je ona ista prevedena kao "primer" i "uzor" kao da se odnosi na jedno telo uenja koje je kopirano drugde. Pavlova preporuka o ovom dokazuje vanost o definisanom telu za uenje koje treba razumeti pre krtenja, i takoe da to nije bilo samo nekoliko kratkih izjava spomenutih prije krtenja. Neki u ekleziji bi imali "obliije pobonosti, ali snage su se njezine odrekli" (2Tim.3:5), moda sugeriui da oni mogu drati osnovne nauke vere ali ne prepoznavati stvarnu snagu Istine u svom svakodnevnom ivotu. Pavle je mogao podsetiti Galaane "pred oima (vam Hrist) naslikan kao raspet" (Gal.3:1). Grka re za "ocrtan" doslovno znai 'prikazan pisanim reima', kao da je poetna poduka Galaanima bila pomou nekakvog runog pisanog oblika poduke. Kada je definisao nauk vaskrsenja, Pavle je mogao rei "predadoh vam... to i primih: Hrist umrije..." (1Kor.15:3), pokazujui kako je primio otkrivenje o ovim stvarima, i predao im ga u nauk koji trebaju prihvatiti za temeljni. 2 Pet.2:21,22 lepo se slae ovde: "Bilo bi, naime, bolje da nisu poznali put pravednosti, nego to su se, poto su ga poznali, odvratili od svete zapovesti koja im je predana... i okupana (krtenjem) svinja vraa se da se valja u kaljuzi" Ovde "put" i "sveta zapovest koja im je predana" su povezani sa pranjem krtenjem, kao da su put i zapovest bile pre krtenja. Pokazali smo da nije bilo samo jedne zapovesti koju je trebalo shvatiti pre krtenja; stoga 'zapovest' u jednini moe sugerisati da je postojalo telo uenja vrlo jasno definisano koje se moralo shvatiti prije krtenja. Ima nekoliko pasusa koji govore o 'primanju' uenja o nauku i "jevanelju": Gal.1:9,12; Fil.4:9;Kol.2:6; 1Sol.1:6; 2:13; 4:1. Ovo potvruje da se 'jevanelje' sastojalo od odreene osnove uenja koje je bilo isprva 'primljeno' od apostola i onda od onih kojima je bilo propovedano. "VERA" Juda takoe govori "za veru koja je jednom zauvek predana svetima" (Juda 3). Tako je "vera" pararelna sa "uenjem" koje im je bilo dano prije krtenja, i bila bi tek druga fraza u vokabularu prvog veka koja se odnosila na ovo telo nauka. Pavlov poticaj

"uvajmo nepokolebljivu veru" (Jev.10:23) moda aludira na njihovu javnu ispoved verovanja u "veru" prije njihovog krtenja. uvanje 'verodostojne rei' (Tit 1:9) bi se primarno odnosilo na odravanje ove 'Izjave o Veri' kojoj su izvorno bili nauavani. "Po zajednikoj veri" (Tit 1:4) pokazuje kako je ovo telo nauka bilo deljeno od svih vernika; postojala je samo "Jedna vera" (Ef.4:5). "Vera" i ime Hrista su povezani u Delima 3:16. Videli smo da je Hristovo ime jo jedno ime istog uenja sadranog u "veri". Oboje po pitanju prakse (1Tim.6:10) i nauka (1Tim.4:1) Pavle je upozorio da e "neki otpasti od vere". Prvi stepen toga odmetanja bi bio rei da je "veru" nemogue definisati. PITANJE PRAKSE Pitanja prakse su takoe bila deo ovog tela nauka. "Vera u Hrista" je ukljuivala i rasuivanje o "pravednosti, uzdrljivosti i buduem Sudu" (Dela 24:24,25). Pavle govori o podukama lomljenja hleba kao i o uenju o vaskrsenju: "ja od Gospodina primih to vam predadoh" (1Kor.11:23). ini se da je postojala grupa ovih praktinih stvari, koju je Pavle kasnije proirio ukljuivanjem uenja o mestu sestre u ekleziji: "drite predanja onako kako sam vam predao. Ali hou da znate ...ovek je glava eni" (1Kor.11:2,3). Ovo pokazuje da objanjenje ovih stvari treba biti pre krtenja , i bile su deo tela nauka na kojem se insistiralo u prvom veku. Grka re za "predaja" je takoe prevedena "predaja" u 2Sol.3:6 i 2:15: "da se klonite svakog brata to ivi... ne po predanju koje primiste od nas... vrsto stojte i drite se predanja u kojima ste podueni bilo (nadahnutom prorokom) reju, bilo pismom". Ovi pokazuju bitnu vanost pridravanja ovom telu uenja, i potrebu za odvajanje od onih koji se ne pokoravaju tome: "priljubljen uz verodostojnu re nauka da moe i hrabriti u zdravom nauku i uveravati protivnike" (Tit 1:9). Znamo da je bilo "lanih proroka" u ranim eklezijama, koji su tvrdili da imaju Boija otkrivenja koja su se trebala dodati prihvaenom telu uenja. Tako Pavle istie ta je "verodostojna re" nadahnutog otkrivenja nauka (Tit 1:9; 3:8; 2Tim.2:11; 1Tim.4:9), koja je "vredna da se potpuno prihvati" (1Tim.1:15; 4:9) tj. u telu nauka koje se sastoji od "vere". Zato je Jovan upozorio "ne verujte svakom duhu" koji tvrdi nadahnutost (1Jv.4:1). ODREENI DETALJI Slede neki jasni primeri nauavanja osnovnog jevanelja koje je trebalo razumeti pre krtenja osim jednostavnog "verovanje u Hrista": -"po mom evanelju (tj. onom koje je Pavle propovedao), Bog e preko Isusa Hrista suditi ljudske tajne" (Rim.2:16). Nauk o sudu i odgovornost se stoga smatra 'prvim naelom' vidi i Dela 24:25; Jev.6:1,2. -Ideja da je obrezivanje bilo nuno za spasenje je bilo opisano od Pavla koa "drugo evanelje" (Gal.1:6). Tako znanje da ne trebamo drati Mojsijev zakon, pr. Subotu, je deo razumevanja istinskog evanelja. -"Evanelje o Carstvu" nije samo o Hristu ve takoe i o njegovom dolazeem Carstvu; Is.52:7 (up. Rim.10:15) opisuje propovednika evanelja koji govori o vremenu kad e se moi rei Sionu "Bog tvoj caruje" tj. u Crastvu.

-Ispravno razumevanje 'finijih crta' Hristove prirode je bilo stvar druenja (2Jv. 7-10); Zbog toga evanelje je obuhvaalo "stvari", mnoina, o Hristu (Dela 8:12). Opet, tek rei da verujemo u Hrista nije dovoljno. -Vanost obeanja o Carstvu je bitan deo evanelja; kroz obeanja je bilo evanelje propovedano Abrahamu (Gal.3:8) i Izraelu (Jev.4:2). Tako je Pavle govorio o svom propovedanju o obeanju danom Davidu kao "ova Re spasenja" (Dela 13:23,26). Ona su bila dakle bitan deo poruke spasenja. Tako on veli "mi vam navjeujemo evanelje: obeanje dano ocima" (Dela 13:32). Slino i Rim.1:1-4: "evanelje Boije... o Isusu Hristu... Sinu svome, potomku Davidova po telu". -Razumevanje obeanja zahteva odreeno znanje istorije Izraela. Analiza Pavlove propovedi u Antiohiji u Delima 13 pokazuje kako ocrtava istoriju Izrael s naroitim isticanjem obeanja, naglaavajui kako su ona ispunjena u Isusu. Tako je njegovo uenje bilo temeljeno na istoriji Izraela, i bilo je to bi rekli "izlaganje", zakljuujui opomenom o posledicama kod suda zbog neodazivanja na re koju je propovedao (Dela 13:40,41). Sadraj naeg propovedanja treba biti slian.. ZAKLJUCI Vanost svega ovoga ne moe se prenaglasiti. "Pripazi na samog sebe i na pouavanje! Ustraj u tome! Jer to vrei, spasit e i sebe i one koji te sluaju" (1Tim.4:16-16). Liste vanih nauka poput onih danih u Dodatku 1 ove knjige oigledno nisu nadahnute, ali po miljenju pisca je prihvatljivi saetak mnoge odreene teme spomenutih u biblijskim pasusima koji govore o stvarima koje su deo "vere", "predanja" itd. Ovo prouavanje nadobudno pokazuje da postoji definitivna potreba o telu nauka koji svi prihvatamo i nismo spori potvrditi nau privrenost njemu. Sadraj ovog tela nauka trebaju sainjavati nau poduku kandidata za krtenje, i jedino je poteno prema njima proveriti kroz razgovor prije njihovog potapanja da oni potpuno shvataju ono im su nauavani. esto su vernici bili podsticani da se dre "vere" u munim vremenima. "Boije osnove stoje vrsto". Naa upoznatost sa prvim naelima, sa udesnim nainom kojim cela Boija namera udruuje, treba nam biti ohrabrenje samo po sebi. Samo kroz naeg redovnog propovedanja ili ponovnog prouavanja ovih stvari e ovaj probitak i duboki smisao uverenosti biti nai, pa kao i Pavle u svoje vreme smutnje i osame moemo rei "trku (sam) zavrio, veru sauvao... znam kome sam poverovao i uveren sam da je on moan poklad moj (na ivot, nae sve) sauvaj za onaj Dan" (2Tim.4:7; 1.12). FUSNOTA: ISPOVEDANJE GOSPODA ISUSA "Ako, dakle, svojim ustima ispovedi da je Isus Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bie spasen" (Rim.10:9). Sledee poente se moraju nainiti: -Pokazali smo da je 'Gospod Isus' verovatno sinonim za celo telo nauka koje sadri "evanelje o Carstvu Boijem i o imenu Isusa Hrista", ukljuujui i krtenje (Dela 8:12 up. S.5). 'Ispovedanje' o kojem govori Pavle moda je ve bilo kod krtenja. On

bi u ovom sluaju aludirao na Mk.16:16 "Ko uzveruje (up. ustima ispoveda) i pokrsti se (up. ustaje sa Hristom iz mrtvih), spasit e se". -Shvatiti vaskrsenje Hristovo ukljuuje poznavanje biblijskog uenja o paklu i ljudskoj naravi. -Rim.10:8,9 se ini pararelnim sa s.13 : " Jer: Ko ga prizove (na se,- grki) ime Gospodnje, bie spaen". Pavle je opisan kako se krsti i na ovaj nain priziva na sebe ime Gospodnje (Dela 22:16); jedino nam krtenje daje pristup imenu Gospoda (Mt.28:19). -Naglasivi vanost krtenja nekoliko poglavlja ranije u Rim.6, nemogue je da bi Pavle sada nauavao da je bilo nepotrebno za spasenje u pogl.10. -Rim.10:9 je prethoeno od s.6-8: "Nemoj da kae u svom srcu:ko e se popeti na nebo? ... ko e sii u bezdan... Nego ta govori ? Blizu ti je re, u tvojim ustima i u tvom srcu, to jest re vere koju mi propovedamo". "Re vere" je stoga ono ta se trebalo ispovedati, i pararelna je sa 'Godpodom Isusom' u s.9 Videli smo da "vera" opisuje itava tela nauka koje je sadralo evanelje. Pavle citira iz 5Moj.30:11-14: "zapovest ovu koju ti ja zapovedam danas... Nije na nebu... Niti je preko mora (bezdana')... Nego ti je vrlo blizu ova re". On izgleda da tumai "re... zapovest ova" kao da govori o Hristu. Na isti nain ako su Izraelci drali re oni bi bili blagoslovljeni (5Moj.30:16); tako ako novi Izrael veruje rei o Hristu bio bi spaen. Ispovedanje Hrista ustima stoga odgovara prihvaanju ovog uenja o Hristu. "Ako uzaslua glas Gospoda Boga" (5Moj.30:10) je jednako s Rim.10:9: "ako ustima ispovedi da je Isus Gospod". Ova pararela opet pokazuje da je "Isus Gospod" titula koja saima osnovno uenje o rei Boijoj.

Osvrt 32: Lopov na krstu

Lopov "ree Isuse, seti me se kad doe sa svojim carstvom . A on (Isus) mu ree: zaista, kaem ti: danas e biti sa mnom u raju" (Lk.23:42,43). Ovi stihovi su uzeti sa tumaenjem da krtenje nije bitno za spasenje, i da idemo na nebo nakon smrti. Na stranu stavimo sve duge dokaze o protivnom, pomno itanje pasusa otkriva nam sledee: 1.Zapovest za krtenje u Hristovu smrt i vaskrsenje je dan nakon Hristova vaskrsenja (Mk.16:15,16). Lopov je jo uvek bio pod Mojsijevim zakonom kad mu je Hrist govorio. 2.Istinsko krtenje je u Isusovu smrt i vaskrsenje. Jer nijedno od toga se nije dogodilo kad je Isus govorio lopovu, krtenje u Hristu nije bilo jo mogue. 3.Krtenje simbolizuje nae umiranje sa Hristom (Rim.6:3-5). Lopov je bio jedina osoba koja je doslovno to uinila. 4.Vrlo je verovatno da je lopov bio jedan od onih koji su bili krteni od Jovana krstitelja. Mnogi od njegovih obraenika su ranije bili sumnjiva karaktera (Mt.21:32). Kazati da lopov nije bio krten jeste raspravljati u tiini; to jedva da je razumno

naelo sa kojim se moemo izvui od zapovesti za krtenje. Takoe, pasus uti oko rei 'dua' i 'nebo'. 5.Lopov je pitao Isusa da ga se seti, kad se Isus vrati "u svoje carstvo". Lopov stoga nije bio neupuen u evanelje Carstva Boijeg koje je Isus propovedao (Mt.4:23). Znao je da e biti sudnjeg dana pri uspostavljanju tog Carstva, i stoga je pitao Isusa, za kojeg je znao da e vaskrsnuti iz mrtvih da konano bude sudac u taj dan, da ga se seti zauvek. Lopov sigurno nije bio neupuen; on je prepoznao da e spasenje u dan vaskrsenja i suda biti objavljeno sa Hristovih usana. 6.Isus je odgovorio da e lopov biti s njim "u raju". Ova grka re se uvek odnosi na jednu idilinu situaciju na zemlji . Upotrebljena je vezi restauriranog vrta Edenskog koji e biti vien u buduem Carstvu Boijem na zemlji (Otk.2:7). Za vreme Carstva Boijeg, svet e se vratiti rajskim uslovima edenskog vrta (Is.51:3; Jez.36:35), zbog prokletstva koje e se ukinuti (Otk.22:3). Grki Stari zavet (Septuaginta) koristi istu grku re za "raj" u vezi idilinog stanja na zemlji u Pro.2:5; Nem.2:8; Pesma 4:13; 1Moj.13:10. 'Raj' je tek postao povezan sa nebom kroz upotrebe u beletristici kao to je Miltonov 'Izgubljeni Raj'. Isusovo obeanje mesta lopovu u raju je bilo odgovor njegovoj elji da bude u Hristovom Carstvu. Pokazali smo u Studiju 5 da e Carstvo biti na zemlji; 'raj' e dakle biti takoe tamo tj. ovde. 7.Nain kojim je s.43 obino prevoen ini da izgleda kao da e Hrist i lopov biti zajedno tog istog dana u 'raju'. Ali oito da Carstvo jo uvek nije uspostavljeno na zemlji. Oni nisu otili u Carstvo tog dana. Isus je otiao u grob (Dela2:32); kao to je proreeno, bio je "u srcu zemlje tri dana i tri noi" (Mt.12:40 up 16:21) nakon svoje smrti na krstu. ak i nakon svog vaskrsenja on ree "Ne zadravaj se sa mnom jer jo ne uzioh Ocu" (Jv.20:17). Tako Isus nije otiao na nebo u dan koji je umro. Ipak se ini da Isus obeava lopovu "danas e biti sa mnom u raju". Odgovor ovoj oitoj protivrenosti se nalazi u injenici da u izvornim hebrejskim i grkim tekstovima Biblije, nema nikakve interpunkcije ili ak velikih slova. Moe se repunktirati tako da itamo "A on e mu: Zaita ti kaem danas, bie sa mnom u raju" (Lk.23:43) . Rotherhamov prevod u stvari stavlja zarez iza "danas". Ovo sasvim pristaje kontekstu. Isus mu je dao divno uverenje- 'Mogu ti odmah sada rei! Ne mora ekati dotle da bi saznao svoju osudu- bi e sa mnom u Carstvu!'. 8.Od stvari zabeleenih gore, mogu se navesti nauci koje je lopov oito shvatao. Carstvo Boije Hristov drugi dolazak Vaskrsenje i sud Odgovornost Spasenje kroz veru Hrista Hristovo vaskrsenje Hristova savrenost ("on nita opako ne uini") Potreba da sledi Hrista (nazvao ga je "Gospode" (Karadi)) Ljudsku grenost ("mi po pravdi...primamo to smo...zasluili").

Prema tome nije na mestu koristiti ovog oveka za opravdanje miljenja da se svako moe spasiti ako pokae i najmanje zanimanje za hrianstvo; tu mora postojati vrsta

naunih osnova kakve je on imao. Bez toga, on ne bi bio u stanju dosei vrhunac vere koju je mao. Hrist nije nainio nikakvu ponudu drugom razbojniku, ije je dranje bilo, "Nisi li ti Hrist? Spasi sebe i nas!". Tu je bio ovek koji je govorio, "Ako ima iega u ovoj Isusovoj raboti, ne vidim zato ne bi neto dobio". Zbog svog nedostatka naunog razumevanja koje je drugi lopov imao on je bio nesposoban nai istinsko spasenje na svretku svojih dana, uprkos njegovom prolaznom zanimanju za Hrista.

Osvrt 33: Primer slube krtenja

Da se da nekakva ideja o tome kako se krtenje ispravno izvodi sledei prikaz je iz slube krtenja izveden od hristadelfijanaca Hartlepoola, u Engleskoj jednog subotnjeg popodneva novembra, 1990. Meutim, mora se zabeleiti da je krtenje u osnovi potapanje u vodu koje sledi istinskom pokajanju i verovanju u evanelje. 'Sluba' je tek dodatna opcija da se da prikladni smisao vanosti prilike. Redosled procedure je sledei:Uvodna molitva itanje Rimljanima poglavlje 6 Kratki govor o krtenju (tampan dole; stvarna imena promenjena) Molitva Potapanje osobe u vodu Molitva PRIPREMA KRTENJA Nema sumnje da je danas najvaniji dan u ivotu Dejana; za nekoliko minuta on e zaroniti ispod vode i ustati potpuno "u Hristu", seme Abrahamovo, imajui ta slavna obeanja koja sainjavaju evanelje kao da su nainjena njemu. Krajnja jednostavnost ovoga ina moe biti varljiva, ipak Dejan i svi mi ovde potpuno verujemo da e ga ovo potapanje u vodu povezati sa smru i vaskrsenju Isusa, kao to smo proitali u Rim.6 s.3-5:" Ili ne znate da smo svi mi, koji smo krteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt krteni? Tako smo mi krtenjem u smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao to je Hristos vaskrsnut iz mrtvih Oevom slavom, i mi na isti nain iveli novim ivotom. Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda emo srasti i sa slikom njegovog vaskrsenja." Pokuajmo za nekoliko trenutaka zamisliti scenu Isusova vaskrsenja, jer smo videli da e Dejan kad bude izlazio iz vode biti povezan sa Isusovim vaskrsenjem iz mrtvih. Moemo zamisliti sveinu i tiinu nonog vazduha, i uzvieni oseaj novog ivota unutar Isusa. Bio bi u stanju videti svetla Jerusalima kako trepere u daljini; ljudi su tamo bili potpuno nesvesni udesne stvari koja se dogaala tako blizu njih da je ovek ustajao iz mrtvih u novi ivot. Kao to i Dejan izranja iz vode, svet oko nas nema nikakvu procenu o velianstvenoj stvari koja se dogaa; samo mogu videti, ako se potrude pogledati, malu grupu mukaraca i ena koja ide prema bazenu i oveka koji uranja drugog. Ali kako su se

aneli radovali Isusovom vaskrsenju, tako se i sada, nevidljivi nama, aneli raduju greniku koji se kaje. itali smo u Rim.6 da treba da "hodimo u novosti ivota" radost koju e Dejan sada imati treba ii s njim dok hoda dalje ivotom. Kako smo i proitali, on nee vie robovati grehu, ve Bogu, vrei Njegovu volju kakva je otkrivena u Bibliji. Primamljivo je misliti da trebamo hteti slobodu za sebe, ali sluenjem sebi nismo slobodni, robovi smo greha. Dejan sada menja gospodare, da slui Bogu. Povremeno e izgledati da se vidljiva ogranienja koja e nam se nametati ivljenjem novog ivota ne mogu izdrati, i biemo u kunji da ih se pokuamo osloboditi. Ali uinimo li to, neemo biti slobodni, opet emo sluiti grehu. Pavle objanjava u 1Kor.10:1,2 da je nae prolaenje kroz vodu krtenja kao prolaenje Izraela kroz vodu Crvenog mora. Jedna vrsta pararele se moe videti u tome, sa mnogim lekcijama za nas. Izraelci su bili robovi u Egiptu, iveli besmislenim ivotom, mukotrpno radei u svom robovanju i sluili su idolima Egipta. Kroz svoje ivotno iskustvo zavapili su Bogu da nau nekakav izlaz, iako verovatno nisu imali nikakvu predodbu kako e im On odgovoriti. U odgovoru Bog je poslao Mojsija da ih izvede iz Egipta, kroz Crveno more i zatim kroz pustinju, da uu u Obeanu zemlju. Izraelci u Egiptu su bili poput Dejan i svi koji dolaze do krtenja; sada Dejan biva voen, kao to oni bejahu, do obala Crvenog mora. Jednom im prou kroz vodu, on nee odmah biti u Obeanoj zemlji Carstva, on e se pridruiti ostalima ovde u hodanju kroz pustinju. Bog je vodio Izrael kroz pustinju anelom, koji je bio stalno sa njima danju i nou. Tako, isto, svako od nas ima anela utaborenog oko nas, vodei nas kroz nae ivote ka spasenju (Ps.34:7; Jev.1:14). Izrael je bio hranjen svaki dan manom, koju Isus tumai u Jv.6 kao Boiju Re. Ako je nisu jeli ubrzo bi umrli u toj pustinji tamo nije bilo druge hrane za jelo. Iz tog razloga ne moemo vama kao dovoljno preporuiti "Biblijski prirunik" tablicu za itanje, s kojom ita Bibliju svakog dana, dobivajui celi kontekst pasusa kroz itanja. Bitno je napraviti mesta u naoj dnevnoj rutini, najbolje u isto vreme svakog dana, za itanje tih poglavlja i razmiljanja o njima. Usput, Izraelcima je bilo reeno da ne pokuavaju skupljati manu za nekoliko dana u samo jednom danu, nego da ine napor da idu napolje i skupljaju je svakog dana. Nae hranjenje Reju treba biti dnevno. Isto kao to ne zaboravljamo jesti nau prirodnu hranu, tako treba nagonski da inimo dnevni trud hraniti se Boijom Reju; zaista, Jov je mogao rei da je cenio rei Boije "vie nego svoj uitak". Izraelci su takoe pili iz potoka koji je tekao iz udarene stene; 1Kor.10 nam kae da ona predstavlja "Hrista". Pa tako se trebamo hraniti i piti po Isusovom primeru, to moemo initi rekvijemom svake nedelje. Kad smo ve kod sastanaka, treba nam biti prirodna elja sretati se sa drugima koji dele nau nadu. Putnik bi u doslovnoj pustinji oberuke prihvatio bilo kakvu priliku susreta sa drugim putnikom da razgovara o moguim problemima koji mogu iskrsnuti, da podele iskustva. Tako mi u ivotnoj pustinji ovog zlog sveta trebamo initi svaki napor odravanja veze jedni sa drugima. esto takav susret nije

telesno mogu onoliko koliko bi mi hteli, ali trebamo koristiti svaku priliku za odravanje veze pisanjem, itanjem asopisa, itd. Govorili smo o odgovornostima novoga ivota, ali bilo bi pogreno odavati utisak da ako inimo odreene stvari, kao dnevno itanje Biblije, da e nas onda Bog morati nagraditi. Boija dobra elja, njegova volja, da nam da Carstvo kao dar, ne kao platu za naa dela (Rim.6:23). Bilo bi pogreno za nas oseati da je krtenje dobra ideja jer sada imamo povoljnu priliku ulaska u Carstvo. Istina i ljubav Boija, Hristova pobeda, ine to daleko pozitivnije od toga. Bog uistinu eli Dejana i svi mi ovde da budemo u Carstvu. Ova injenica je tako uzviena da se moramo povremeno podseati da je to zaista istina i da u tom svetlu trebamo initi neku vrstu odziva Boijoj ljubavi. Kad je Izrael izlazio iz Crvenog mora bilo je silnog radovanja; Mojsije je pevao svoju pesmu i svi su se ljudi radovali. Ps.105:35-41 dobro izraava ovo pokazujui kako je bog obezbedio sve to je potrebno za njihovo putovanje:"I izjedoe svu travu (Gospodin) po zemlji (Egipta) njihovoj, i pojedoe rod u polju njihovu, i pobi sve prvence u zemlji njihovoj, prvine svakog truda njihova. Izvede za pokriva, i oganj da svetli nou. Molie, i posla im prepelice, i hlebom ih nebeskim hrani. Otvori kamen i potee voda, rijeke protekoe po suhoj pustiji".Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne bee sustala u plemenima njihovijem. Obradova se (Egipat) izlasku njihovu, jer strah njihov bjee na nj pao. Razastrije im oblak ". To radovanje je naa radost , tvoja budua braa i sestre, koji su ovde svedoie tvom krtenju. Radost je Boija, i isusova i anela koji nas intenzivno gledaju u ovo vreme. Neka svako od nas uva ovu nadu i ovu radost "vrsto do samoga kraja"., da emo zajedno hodati u Carstvu. Sada emo otii dole do svlaionice, a zatim u bazen...

STUDIJ 10: Pitanja

1. Moemo li biti spaeni bez krtenja? 2. ta znai re 'baptizam'? a) Obaveza b) kropljenje c) Verovanje d) Uranjanje/potapanje 3. Koje je znaenje krtenja objanjeno u Rim.6:3-5? 4. Kada trebamo biti krteni? a) nakon uenja istinskog evanelja i pokajanja b) kao male bebe c) Nakon zanimanja za Bibliju d) Kada se elimo pridruiti nekoj crkvi

5. U ta se krstimo ? a) U crkvu koja nas je krstila b) U Re Boiju c) U Hrista d) U Svetom Duhu 6. ta se od sledeeg dogaa nakon krtenja? a) Deo smo Abrahamovog semena b) Nikada vie neemo greiti c) Definitivno smo spaeni za sva vremena d) Nai su gresi oproteni 7. Da li e nas krtenje spasiti samo po sebi?
8. Da li emo primiti udesne dari Svetog Duha nakon krtenja?

STUDIJ 11
IVOT U HRISTU

11.1 Uvod
Krtenje nam daje uverljivu nadu o imanju venog ivota u Boijem Carstvu. to vie verujemo i cenimo sigurnost ove nade, postaje oiglednije da imamo odreene odgovornosti. Ove se odvijaju oko ivljenja ivota koji je prikladan za nekog koji ima nadu da e mu se dati Boija priroda (2Pet.1:4), da e zaista deliti Njegovo Ime (Otk.3:12) tako da e biti nainjen savrenim u svakom pogledu. Objasnili smo u Studiju 10.3 da smo nakon krtenja predani ivotu stalnog napada zlih elja nae prirode (Rim.6:6). Izuzev ako smo voljni pokuati raditi to, onda je krtenje besmisleno. Ono treba nastati jednom im je osoba spremna prihvatiti odgovornosti novog ivota koje trebaju da slede. Krtenjem mi umiremo za ovaj stari, prirodni nain ivota, i figurativno smo vaskrsli sa Hristom. "Ako se uskrsli s Hristom (krtenjem), traite to je gore, gde Hrist sedi zdesna Bogu! Za onim gore teite, ne za zemaljskim! Ta umreste... Umrtvite dakle... bludnost, neistou... pohlepu" (Kol.3:1-5). Nakon krtenja predajmo se ivotu gledanja stvari iz Boije nebeske perspektive, razmiljajui o nebeskim (tj. duhovnim) stvarima, menjajui nau svetsku tenju sa tenjom savlaivanja naih telesnih sklonosti i s tim da uemo u Carstvo Boije. Sklonost ljudske naravi je pokazati na mahove entuzijazam za pokornost Bogu. esto Bog opominje protiv toga. U vezi Boijih zapovesti, On veli "ko (ih) vri ivi kroz njih" (Jez.20:21). Ako smo svesni Boijih zapovesti, i ponemo im se pokoravati krtenjem, trebamo se predati ivljenju ivota pokorni njima.

11.2 Svetost

"Svet, svet, svet je Gospod" (Is.6:3). Trostruko isticanje ovog pojma u jednom stihu je jedno od mnotva pasusa koji istiu Boiju svetost. 'Svetost' u osnovi znai 'odvajanje' . oboje, odvajanje iz nesvetih stvari, i odvajanje u svete stvari.Od nas se trai da budemo "naslenici Boiji", kao Njegova vlastita deca (Ef.5:1). Stoga "kao to je svet Onaj koji vas pozva, i vi budite sveti u svemu ivljenju. Ta pisano je: Budite sveti jer sam ja svet" (1Pet.1:15,16; 3Moj.1:44). Prirodni Izrael je bio pzvan iz Egipta svojim krtenjem u Crvenom moru da bude "narod svet" (2Moj.19:6). Nakon naeg krtenja, lanova duhovnog Izraela takoe smo pozvani "pozivom svetim" (2Tim.1:9). Nakon krtenja mi smo "robovi... posveenja" (Rim. 6:19,22 i kontekst). Poto je svetost jedan tako bitan deo samog Boijeg bia, tako mora biti i osnovna briga svih onih koji pokuavaju biti "naslednici Boiji". Ako inimo ovo, postat emo "sudionici njegove svetosti" kad nam se dodeli Njegova priroda (Jev.12:10; 2Pet.1:4). Stoga bez svetosti u ovom ivotu, jedan vernik ne moe "videti Gospoda" (Jev.12:14) tj. nee biti kadar zaista videti Boga i povezati se s Njim na linom nivou u Carstvu ako nije pokazao svetost u ovom ivotu. Da se da ovakva jedna velika nada znai da se trebamo odvojiti od oklonog sveta koji nema ovu nadu, da budemo odvojeni u venost deljenja Boije prirode. Nae 'odvajanje' stoga ne treba biti neto to emo oseati silom nametnuto; zbog svog odvajanja u ovaj uzvieni poziv, treba biti tek prirodno da se oseamo odvojeni od stvari sveta, kojim dominiraju telesna naela. Sada emo razmotriti neke stvari od kojih se trebamo oseati odvojenim, i onda u Studiju 11.3 uiemo u ta smo odvojeni praktinim izrazima. 11.2.1 UPOTREBA SILE Mi ivimo u svetu kojim dominira greh. Videli smo Studiju 6.1 da se ljudske vlade mogu smatrati 'avolom' jer su organizovane oko telesnih elja, biblijskog 'avola'. Ponavljana poruka Biblije je , da e kratkorono, izgledati da greh i seme zmije trijumfuju, dok e se nakon privremene patnje na razliite naine, seme ene na kraju opravdati. Iz tog se razloga verniku stalno zapoveda "ne protivite zlu" (Mt.5:39; Rim.12:17; 1Sol.5:15; 1Pet.3:9). Mi smo videli da je zlo konano doputeno i doneto od Boga (Is.45:7; Amos 3:6 up. Studij 6.1). Aktivno se protiviti zlu je stoga vojevanje protiv Boga. Iz ovog nam je razloga Isus zapovedio da se fiziki ne opiremo silama zla: "pljusne li te ko po desnom obrazu, okreni mu i drugi. Onome ko bi se hteo s tobom parniiti da bi se domogao tvoje donje haljine prepusti i gornju" (Mt.5:39,40). Hrist je primer ovome: "Lea svoja podmetah onima koji me bijahu" (Is.50:6). Hristove rei povezuju zakonsko parnienje sa aktivnostima sveta koji je suprotan verniku. initi ovo je glavni primer protivljenja zlu, i ne bi bilo uinjeno od nekog koji ima vrstu veru u Boije obeanje "Moja je odmazda, ja u je vratiti, veli Gospod" (Rim.12:19). "Ne govori: vratiu zlo. ekaj Gospoda, i sauvae te"

(Pri.20:22 up. 5Moj.32:35). Zbog ovog je razloga Pavle direktno ukorio Korinane zbog parnienja (1Kor.6:1-7). U pogledu veliine nae Nade, ne trebamo biti tako zabrinuti nepravdama sadanjeg ivota: "Sme li se ko od vas, kad ima spor s drugim, da ide na sud pred nepravedne, a ne pred svete?... zar ne znate da e sveti suditi svetu?"(1Kor.6:1,2). Izvoenje drugih pred zakon, bilo zbog zemljinog spora ili parnice rastave braka, treba stoga biti nezamislivo istinskom verniku. Da savladaju zle sile, kao i (u nekim sluajevima) da odre zle ljude na vlasti, vojne i policijske sile se koriste ljudskim vladama. Ovo su ustanovljeni oblici opiranja zlu, i stoga istinski vernik ne treba imati ikakvog udela u njima. "Jer svi koji se maa late od maa i ginu" (Mt.26:52). Ovo ponavlja jedno veoma rano Boansko naelo: "Ko prolije krv oveiju (namerno), njegovu e krv proliti ovek; jer je Bog po svom obliju stvorio oveka" (1Moj.9:6). Bilo kakva namerna nasilnost protiv naeg blinjeg je stoga nasilje protiv Boga, izuzev kad je On to odobrio. Pod hrianskim oprostom, nam je reeno: "Ljubite svoje neprijatelje, dobro inite svojim mrziteljima, blagosiljajte one koji vas proklinju, molite za one koji vas zlostavljaju" (Lk.6:27; Mt.5:44). Oruane i policijske sile deluju u direktnoj protivnosti ovim naelima i stoga e se istinski vernik kloniti svake povezanosti sa njima. Iako nije direktno ukljuen u izvravanje nasilja, rad u ovim organizacijama ili upletenost u poslu povezanog s njima, je oito nepreporuljivo; dakako, svako zaposlenje koje ukljuuje zakletvu vernosti takvom autoritetu, zarobljava nas slobode savesti pokoravanja Boijim zapovestima. Istinski vernicii su stoga uvek bili savesni prigovarai vojnoj i policijskoj slubi u bilo kom obliku, iako uvek voljni uzeti alternativno zaposlenje u vremenima nacionalnih kriza kako bi se materijalno okoristio njihov blinji. 11.2.2 POLITIKA Jasno razumevanje, i vrstu veru u dolazak Boijeg Carstva znai da emo prepoznati da je ljudska vlada nesposobna proizvesti savrenstvo. Stoga svaka upletenost u ljudsku politiku je nespojiva sa nadom o Carstvu. Isus je predskazao da e stvari krenuti od loeg na gore u "poslednjim danima" pre svog dolaska (Lk.21:9-11,25-27). Nije mogue verovati njegovim reima i istovremeno pokuavati poboljati stanje sveta ljudskom politikom ili pomonim delatnostima. Primer o dobrom Samarianinu pokazuje kako hrianin treba pomagati okolnom svetu inei dobro svim ljudima kako prilike doputaju (Gal.6:10). Zapis o ranim hrianima opisuje ih kao predane ivljenju duhovnim ivotom u oekivanju Hristovog povratka, uglavnom ispoljavajui svoju brigu za okolni svet svojim propovedanjem . Nema nikakvog zapisa o njihovom oslovljvanju drutvenih, ekonomskih i politikih problema sveta oko njih. "(nije) oveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim" (Jer.10:23); razumevajui temeljno zlo i pogreku ljudske prirode znai da emo prepoznati da je ljudsko vodstvo nepodesno za Boiji narod. Glasanje je stoga nedosledno sa istinskim razumevanjem istog. "vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe" (Dan.4:32). Tako je ljudskim vladarima njihova vlast konano od Boga dana

(Rim.13:1); glasati u demokratskom sistemu moe stoga imati za posledicu glasanje protiv nekog kojeg je Bog odabrao da vlada. Tako je zabeleeno da je Bog dao odreene narode pod upravu Navuhodonosora babilonskog kralja (Jer.27:5,6) Zbog naeg poznavanja da je Bog dao narode u ruke svojih vladara, moramo biti veoma paljivi da budemo uzorni graani , ivei po zakonima zemlje gde ivimo, izuzev ako protuslove Hristovom zakonu. "Svaka dua neka se podlae vlastima nad sobom... vlasti... koje postoje,od Boga su postavljene... Zato i porez plaate... Dajte svakome to mu pripada: kome porez-porez... kome astast" pripada (Rim.13:1-7). Upletenost takozvanih hrianskih organizacija u oblike politikih protesta i izbegavanja poreza je stoga jedan znak njihovog prouenog preziranja ovih osnovnih biblijskih naela. Meutim, Petrov primer o nastavljanju da propoveda Hrista kad mu je vlada zabranila to da ini, je ukazivanje o tome kako se moemo jedino pokoravati ljudskim zapovestima kada nisu protivrene Hristovom zakonu: "Sudite je li pred Bogom pravo sluati radije vas nego Boga" (Dela 4:17-20; 5:28,29). Hristadelfijanski stav o prinudnoj vojnoj obavezi u skoranjim godinama je drugi primer ovome. 11.2.3 SVETSKA ZADOVOLJSTVA Zbog svog nedostatka istinskog odnosa s Bogom i stvarne nade o budunosti, svet je izmislio bezbroj naina u potrazi za uitkom. Oni koji trae da ugode telu tee izbegavati one koji pokuavaju razviti duhovnu svest. "Jer telo udi protiv Duha, a Duh protiv tela" (Gal.5:17). Zbog ove osnovne suprotnosti, nemogue je rasuivati da moemo pravovaljano dati puta telu i takoe tvrditi da sledimo Duh. Svet je sastavljen iz "pouda tela, i pouda oiju, i oholost ivota" (1Jv.2:16). "Prijateljstvo sa svetom (je) neprijateljstvo prema Bogu" (Jak.4:4). Imanje svetskih prijatelja, gledanje svetskih filmova itd. Je "prijateljstvo sa svetom". elje sveta e uskoro proi, i oni koji su pristajali sa svetom u ovom ivotu e proi sa njim (1Jv.2:15-17). "Svet (drutvo) bezboni" e biti uniteni o drugom dolasku (2Pet.2:5), budui da "sav svet lei u zlu" (1Jv.5:19 Karadi). Ako elimo izbei tom unitenju, moramo da ne budemo "od sveta" (Jv.17:16 up. Otk.18:4). Mnogo od svetskih naina ugaanja telu ukljuuju to po cenu telesnog zdravlja: puenje, uzimanje tekih droga i preterano pie su primeri toga. Nae fiziko zdravlje, na novac, uistinu sve to imamo zaista pripada Bogu. Mi stoga nismo slobodni koristiti ove stvari kako nam se prohte, nego se moramo ponaati poput upravitelja onoga to nam je Bog dao. Od nas e se traiti raun naeg upravljanja time kod suda (Lk.19:12-26). Navike poput puenja ili alkoholnih pia su zloupotreba i naeg novca i zdravlja. "Ne znate li? Hram ste Boiji i Duh Boiji prebiva u vama. Ako ko upropauje hram Boiji, upropastit e njega Bog... Telo vae hram je Duha Svetoga koji je u vama... te niste svoji. Jer kupljeni ste otkupninom. Proslavite dakle Boga u telu svom" (1Kor.3:16,17; 6:19,20). Zloupotreba tela navikama poput puenja je stim ozbiljna stvar. Meutim, poznato je da ako su navike poput ovih stvorene pre obraenja, moe biti nemogue ostaviti ih odmah. Ono to se oekuje je priznanje da je navika loa, i da se

ini stvarni pokuaj odvikavanja. ivotni stresovi se trebaju doekati pojaanim obraanjem Boijoj Rei i molitvi, umesto bilo kakvim ljudskim nainom oputanja.

11.3 Praktian hrianski ivot

11.3.1 BIBLIJSKO UENJE Nakon krtenja, trebamo donositi "plod... za posveenje", ivei ivot voen od Duha umesto tela (Rim.6:22; 8:1; Gal.5:16,25). Boijom Reju koja obitava u nama donosimo duhovne plodove (Jv.15:7,8). Videli smo da smo voeni Duhom u smislu da je Boiji Duh u Njegovoj Rei. U toku naih ivota moramo se drati blizu te Rei kroz redovno itanje i prouavanje Biblije. Promiljeno uenje Rei rezultuje da osoba shvati potrebu krtenja, i stoga da izvede taj in. Ovaj proces doputanja Rei da utie naim delima i upravlja naim ivotima treba produiti; krtenje je samo prvi korak ivotne pokornosti Boijoj Rei. Postoji veoma stvarna opasnost dobrog upoznavanja Biblije i osnovnih nauka evanelja, vodei nas do stanja u kojem Re vie nee uticati na nas: moemo itati rei i da one nemaju nikakvog efekta na nas (vidi Dodatak 2). Iz ovog je razloga mudro izrei kratku molitvu prije svakog itanja Pisma: "Otvori oi moje, da bih video udesa zakona tvojega" (Ps.119:18). Re Boija treba biti naa dnevna hrana zaista, naa ovisnost od nje, i prirodna elja za njom, trebaju biti ak vei od naeg nagonskog apetita za fiziku hranu: "uvao sam rei usta njegovih vie nego svoj uitak" bio je Jovov oseaj (Jov 23:12). Jeremija slino "Kad se naoe rei tvoje, pojedoh ih, i rije tvoja bi mi radost i veselje srcu mojemu" (Jer.15:16). Nalaenje vremena preko dana za redovno itanje Biblije je stoga bitna stvar za izgraivanje u naem ablonu svakodnevnog ivota. Neprkinutih 30 min. Prouavanja Biblije kao prva stvar ujutru obavezno e nas pokrenuti svakog dana sa pravom duhovnom opremom. Ovakve navike koje oblikuju nau veru e biti zlata vredne u dan suda. Da bi se izbegla prirodna sklonost itanja samo onih delova Pisma koje nam se prirodno dopadaju, hristadelfijanci su izmislili program itanja nazvan "Biblijski Prirunik" (dostupan od izdavaa ove knjige). Ovaj daje jedan broj poglavlja koji se itaju svakog dana, ishodei u dvostrukom itanju Novog zaveta i jednim itanjem Starog zaveta tokom jedne godine. itajui poglavlja dan za danom, moemo crpeti hrabrost pomilju da na hiljade drugih vernika itaju ta ista poglavlja. Kada god se sretnemo, zbog toga imamo trenutanu vezu; poglavlja koja smo skoro itali trebaju oblikovati osnove naeg razgovora. 11.3.2 MOLITVA Druga jedna bitna praksa za razvijanje jeste molitva. Podsetivi nas da "jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Hrist Isus, koji sebe samoga dade kao otkup za sve", Pavle ukazuje nama praktini ishod razumevanja Hristova dela: "Hou dakle da mukarci mole na svakom mestu... bez srdbe i raspre" (1Tim.2:5-8). "Jer mi nemamo prvosvetenika koji ne moe saoseati sa naim slabostima, nego je on u svemu bio iskuan slino nama izuzev greha. Pristupajmo, dakle, slobodno

prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba pomo" (Jev.4:15,16). Zaita shvatanje da je Hrist na lini Veliki svetenik koji silno nudi nae molitve Bogu, treba nas podstaknuti redovnoj molitvi u veri. Meutim, molitva ne treba biti samo 'lista elja' podnesena Bogu; zahvaljivanje za hranu prije jela, za uvanje na putovanjima itd. Trebaju oblikovati vaan deo naih molitvi. Postavljanje naih problema pred Gospoda u molitvi treba, samo po sebi, da da veliki oseaj spokoja: "u svemu (nita nije beznaajno za molitvu) molitvom... sa zahvalom oitujte svoje molbe Bogu. I mir Boiji koji je iznad svakog razuma uvae srca vaa i vae misli" (Fil.4:6,7). Ako su nae molitve u skladu sa Boijom voljom, na njih e sigurno odgovoriti (1Jv.5:14). Mi moemo znati Boiju volju kroz nae prouavanje Njegove Rei, koja nam otkriva Njegov Duh/um. Stoga nae prouavanje Biblije treba nas nauiti i kako se moliti i za ta se moliti, time inei nae molitve silnim. Stoga "Ako... rei moje ostanu u vama, ta god hoete traite i dae vam se" (Jv.15:7). Ima mnogo primera o redovnim molitvama u Pismu (Ps.119:164; Dan.6:10). Jutrom i uvee, sa nekoliko kratkih molitvi zahvaljivanja tokom dana trebalo bi biti bar minimum. 11.3.3 PROPOVED Jedno od velikih iskuenja koje dolaze sa poznavanjem istinskog Boga je da se postane duhovno sebian. Moemo biti tako zadovoljni vlastitim linim odnosom s Bogom, toliko zaokupljeni vlastitim linim prouavanjem Biblije duhovnou, da moemo zanemariti deljenje ovih stvari sa drugima naim savernicima i svetom oko nas. Re Boija i istinsko evanelje koje se nalazi u njoj, je usporeena sa svetlom ili svetiljkom koja svetli u mraku (Ps.119:105; Pri.4:18). Isus je objasnio da niko ko ima takvo jedno svetlo ne stavlja ga pod posudu, ve ga javno izlae (Mt.5:15). "Vi ste svetlost sveta" zbog krtenja u Hristu, "svetlost sveta" (Mt.5:14; Jv.8:12). "Ne moe se sakriti grad to na gori lei", nastavio je Hrist (Mt.5:14). Ako uistinu ivimo ivot saglasan istinskom evanelju koje smo shvatili, naa e 'svetost' biti oita onima sa kojima ivimo. Mi neemo biti kadri sakriti injenicu da smo 'odvojeni u ' nadi Carstva, i takoe 'odvojeni iz' njihovih svetskih puteva. Na taktian nain trebamo traiti da delimo nae znanje istine sa svima sa kojima dolazimo u dodir: razgovarajui o duhovnim stvarima; raspravljajui nauk sa lanovima drugih crkava; deljenjem broura, pa ak i stavljanje malih oglasa u lokalnim medijima, sve su to naini kojim oemo dopustiti naem svetlu da svetli. Ne trebamo misliti da moemo ostaviti posao svedoenja drugim vernicima; svako od nas ima linu odgovornost. Hristadelfijanci imaju relativno malo organizovanih, velikih inicijativa propovedanja u poreenju sa ostalim grupama. Svako od nas, pojedinano, inimo ta moemo, uglavnom o svom linom troku. Jedan od najuspenijih naina propovedanja je kroz objanjavanje naeg verovanja svojoj porodici i onima s kojima smo u trenutnom dodiru. Oni iji partneri nisu u veri

trebaju im jasno objasniti svoja verovanja, iako im se jednom to uini nije mudro nastaviti sa pokretanjem teme ili vriti na njih bilo kakvi pritisak. Prisiljeni obraenici nisu ono to Bog eli. Naa je dunost svedoiti Istinu bez preterane zabrinutosti veliini odazova. Mi imamo veliku odgovornost initi svedoenje (Jez.3:17-21); ako Hrist doe u vreme naeg ivota "Dva e biti na njivi, jedan e se uzeti a drugi e se ostaviti" (Lk.17:36 Karadi). Bi e uistinu udnovato ako nismo razgovarali sa naom porodicom i kolegama sa posla o drugom dolasku naeg Gospoda kad se to dogodi. 11.3.4 IVOT U EKLEZIJI Dosada u ovom studiju smo govorili o naim linim duhovnim odgovornostima . Meutim, mi imamo obavezu sretati se sa ostalim koji dele nau nadu. I opet, to treba biti neto ta emo prirodno eleti da inimo. Pokazali smo da nakon krtenja ulazimo u pustinjsko putovanje ka Crastvu. I prirodno je da elimo dolaziti u dodir sa saputnicima. Mi ivimo u poslednjim danima pre Hristovog dolaska; da bi savladali brojne sloene brige koje nas spopadaju u ovim vremenima, trebamo se druiti sa onima koji su u istoj situiaciji: "te ne proputamo svojih sastanaka... nego se hrabrimo, to vie to vie vidite da se blii Dan (drugog dolaska)" (Jev.10:25 up. Mal.3:16). Vernici trebaju stoga initi svaki napor da kontaktiraju meusobno putem pisama i putuju jedno drugom u susret da podele biblijsko uenje, zajedniku slubu i propovedanje delatnosti. Svako od nas je lino 'pozvan' iz sveta velikoj nadi Carstva. Re 'svetac' znai 'pozvana osoba', i moe se odnostiti na sve istinske vernike umesto na samo nekoliko znaajnih vernika iz prolosti. Grka re koja je prevedena 'crkva' u srpskohrvatskoj Bibliji jeste 'eklezija', i znai 'sabor pozvanoh osoba'., tj vernika. 'Crkva' se dakle odnosi na grupu vernika, umesto na fiziko zdanje gde se sastaju. Da bi izbegli nesporazume u upotrebi ovog naziva, hristadelfijanci su skloni misliti o svojim 'crkvama' kao 'eklezijama'. Bilo gde da ima broj vernika u nekom gradu ili mestu, logino je da nau sastajalite gde bi se redovno sastajali. To moe biti kua vernika ili iznajmljeni prostor. Hristadelfijanske eklezije se sastaju irom sveta u mestima poput drutvenih domova, u hotelskim salama za konferencije, u dvoranama koje su sami izgradili ili privatno po kuama. Svrha eklezije je izgraivanje svojih lanova udruenim prouavanju Biblije, i takoe da udrueno svedoe svetu ime to e doputati njihovom svetlu da svetli kroz propovedanja. Tipian raspored hristadelfijanske eklezije moe biti neto ovako: NEDELJA SREDA 11:00 Sluba lomljenja hleba 18:00 Delatnost javnog propovedanja 20:00 Prouavanje Biblije

Eklezija je deo Boije porodice. U svakom tesno povezanom drutvu, svaki lan treba biti oseajan i podloan drugome; sam je Hrist bio glavni primer toga. Uprkos svoje oigledne duhovne nadmoi, ponaao se kao "sluga svima", oprao je uenicima noge dok su se oni svaali meu sobom o tome koji je bio najvei meu njima. Isus nam nalae da sledimo njegov primer u tome (Jv.13:14,15; Mt.20:25-28).

Sada poto su udesne dari Svetog Duha povueni, nema nikakvog mesta 'stareinama' kakvih je bilo u ranoj crkvi; "jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braa" (Mt.23:8 Karadi). Hristadelfijanci se stoga obraaju jedan drugome s 'bratom' ili 'sestrom', i oslovljavaju se linim imenom bez obzira na svoju razliitu poziciju u svetskom ivotu. Ovako reeno, jasno je da treba imati potovanja za vernike koji su godinama poznavali istinskog Boga, ili su ubrzano sazreli u duhovnim stvarima svojom predanou Rei Boijoj. Savet ovih vernika e se veoma ceniti od svih koji trae kako da slede Boiju Re. Meutim, oni e jedino prihvatiti savet drugih vernika samo dotle dok je jedan taan odraz Boije Rei. Uenje koje se daje u ekleziji treba jasno biti temeljeno na Boijoj Rei. Oni koji rade na javnom govoru u ekleziji stoga odravaju Boga, govorei u Njegovo ime. Budui da je Bog muka osoba, sledi da jedino braa trebaju raditi posao javne poduke iz Boije Rei. 1Kor.14:34 ne moe biti jasnije: "ene vae da ute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore" (Karadi). 1Tim.2:11-15 sledi razlog ovom da se vratimo nazad dogaajima u Edenskom vrtu; jer je Eva pouila Adama da uini greh, ena sada ne treba uiti mukarca. injenica da je Bog stvorio Adama pre Eve je znak da je "glava eni mu" (1Kor.11:3), i stoga mukarac treba duhovno voditi enu umesto obrnuto. Zbog svega ovoga "ena neka u miru prima pouku sa svojom podlonou. Pouavati pak eni ne doputam, ni vladati nad muem, nego - neka bude na miru. Jer prvi je oblikovan Adam a onda Eva; i Adam nije zaveden, a ena je zavedena, uinila prekraj. A spasit e se raanjem dece ako ustraje u veri, ljubavi i posveivanju, sa razboritou" (1Tim.2:11-15). Iz toga je jasno da Biblija definie odreene zasebne uloge mukim i enskim vernicima. enama da je zapovedano u odreenim sluajevima "(da se) udaju, decu radjaju, da budu kuevne" (1Tim.5:14), pokazuje da je njihova sfera duhovnog nastojanja ona u domu. Javni rad u ekleziji je dakle ostavljen mukarcu. Ovo je u otroj suprotnosti humanistike teorije jednakosti medju polovima, u kojoj ena predana karijeri moe traiti jednakost sa svojim suprugom u svakom pogledu, od upravljanja porodinim budetom do noenja uniseks odee. Produkcija dece se ini da je svedena na neprikladnost, na koju se gleda kao potreba da se sauva nekakav nivo duevnog zdravlja u potpuno materijalistikom i sebinom svetu. Istinski vernici e izbegavati ovaj duh vremena, iako kao i uvek, jedna ravnotea je neophodna. Mu ne sme gospodariti nad enom, nego je ljubiti kao to je Hrist ljubio nas (Ef.5:25). "Muevi, ivite uviavno ( tj. neno, saglasno svom poznavanju Boije Rei) sa enom kao slabijim sudom ukazivajui im potovanje kao sunaslednicima ivotne blagodati" (1Pet.3:7). Duhovnm govorom, krtenje u Hristu ini mukarca i enu jednakima (Gal.3:27,28 up. 1Kor.11:11). Meutim to ne utie na jasno naelo da je "glava eni mu" (1Kor.11:3) u praktinim i duhovnim stvarima, u porodici i ekleziji. Kako bi se pokazalo priznavanje ovog naela, ena vernik treba nositi pokrivalo na glavi uvek kada jedan brat pouava iz Boije Rei. Ovo u praksi znai da se treba

nositi eir ili al na svim sastancima u ekleziji. Razlika u ulogama izmeu mukarca i ene se treba istai nainom kojim mukarci i ene nose svoju kosu (1Kor.11:14,15). "Svaka pak ena koja se moli... gologlava sramoti glavu svoju (tj. njenog supruga s.3.) To je isto kao da je obrijana. Jer ako se ena ne pokriva, neka se ia; ako li je pak runo eni iati se ili brijati, neka se pokrije... Zato ena treba da ima "vlast" na glavi" (1Kor.11:5,6,10). Da bude "gologlava" je "isto kao da je obrijana", pokazuje da jedna gola glava nije ona glava bez kose. Stoga jedna "pokrivena" glava nije ona koja ima kosu, nego jedna koja je svesno stavila pokrivalo. Bez pokrivala jedna ena se ne moe osloniti na svoju prirodnu pokrivenost kosom; uiniti to je kao da je bez kose u Boijim oima. Pogreno je da mukarac ima pokrivalo na glavi (1Kor.11:7); ovo se ne odnosi na kosu, nego na odreeno pokrivalo glave. U okolnim kulturama novozavetnih vremena, jedino je ena brijala svoju glavu kad bi bila otkrivena da je kurva ili preljubnica, ili kad bi oplakivala gubitak svog supruga. Kad je jedna ena bila obrijana to bi pokazivalo da je ona izgubila ili se odrekla svog supruga tj. vrste Hrista. ena predstavlja ekleziju, dok mukarac predstavlja Hrista. Kao to mi trebamo doneti svesnu odluku da pokrijemo nae grehe Hristom, tako ena mora doneti svesnu odluku da pokrije svoju glavu. Verovanje u svoju prirodnu pokrivenost kosom je jednako verovanju da e nas naa lina pravednost spasiti naspram one Hristove. Budui da je eni duga kosa "dika... (Bogom) dana mesto prijevjesa" (1Kor.11:15) ena je treba putati na nain koji istie njenu razliitost od mukarca. Razliitost izmeu mukih i enskih stilova kose se treba iskoristiti kod ene kao mogunost da istakne svoju zasebnu ulogu. Po ovim pitanjima enine duge kose i noenja pokrivala na glavi, moramo biti paljivi da ne uinimo injenje ovih stvari samo simbolinim. Ako jedna sestra ima istinsko duhovno i ponizno dranje (up.1Pet.3:5), ona e biti podlona braama kao to su vernici u Hristu, i bie oduevljena pokazati tu pokornost u svakom pogledu, ukljuujui i noenje pokrivala na glavi. Ako se shvati razlog ovih zapovesti, kao i svih Boijih zapovesti, onda ne bi bilo nikakvog opiranja udovoljiti im. Uvek ima posla za sestre u ekleziji kolsko pouavanje nedeljom, kao domaica drugih dunosti koje ne ukljuuju javno poduavanje ili govorenje, pr. raunovodstvo. Duhovno zrele ene se mogu potai dranju nastavnih sesija mlaim sestrama (Tit2:3,4 up. Marija vodi izraelske ene, 2Moj.15:20). 11.3.5 LOMLJENJE HLEBA Pored molitve i itanja Biblije, redovna pokornost Hristovoj zapovesti za lomljenje hleba i pijenje vina u spomen njegovoj rtvi je bitna. "Ovo inite meni na spomen" (Lk.22:19). Njegova je elja bila da njegovi sledbenici redovno ine ovo do njegovog drugog dolaska, kad e Isus opet s njima deliti hleb i vino (1Kor.11:26; Lk.22:16-18). Hleb predstavlja Hristovo telo koje je bilo ponueno na krstu, a vino njegovu krv (1Kor.11:23-27). Rani vernici ini se da su esto drali ovu slubu (Dela 2:42,46),

verovatno jednom nedeljno (Dela 20:7). Ako usitinu ljubimo Hrista, mi emo se pokoravati njegovim zapovestima (Jv.15:11-14). Ako imamo istinski lini odnos s njim, mi emo eleti seati se njegove rtve kao to je on to traio, i pri tome se bodriti seanjem na to veliko spasenje koje je postigao. Jedan period tihog razmiljanja o njegovim patanjama na krstu e uiniti nae vlastite nevolje bledim do bozneaja u poredbi sa onim koje je na Gospod doiveo. Lomljenje hleba je u osnovi sluba seanja, nita se arobno ne dogaa kao rezultat toga. To je ekvivalent blagdana pashe pod Mojsijevim zakonom (Lk.22:15; 1Kor.5:7,8). To je bio nain seanja velikog izbavljenja iz Egipta koje je Bog izdelovao kroz Mojsija kroz Crveno more. Sluba lomljenja hleba nas vodi nazad ka naem spasenju od greha kroz Hrista, koje je omogueno na krstu i sa kojim se povezujemo krtenjem. uvanje ove zapovesti treba stoga biti neto to prirodno elimo initi. Fiziko uzimanje hleba i vina predstavlja Hristovu ljubav za nas, i zaista sve stvari koje se tiu naeg spasenja, postaju jo jednom stvarne. Lomljenje hleba jednom nedeljno je stoga znak zdravog duhovnog stanja. Ako neko to ne moe raditi sa suvernicima Istine, treba raditi nasamo. Nikakvoj prepreci ne trebamo dopustiti da nas sprei dranju te zapovesti. Mi trebamo uiniti svaki napor drati zalihu hleba i vina za tu slubu, iako u krajnjim situacijama ak i neimanje ovoga ne treba nas spreiti spomenuti se Hrista utvrenim nainom najbolje to moemo. Isus je upotrebio "roda trsova" (Lk.22:18), i stoga trebamo koristiti crveno vino od groa. Uzimanje obeleja Hristovih patnji i rtve je najvia ast koju moe imati jedan mukarac ili ena. Uestvovati u tome sa neprikladnom panjom u onome to to predstavlja je blizu huljenja, budui da "kad god jedete ovaj hleb i pijete au, smrt Gospodnju navjeujete... Stoga ko god jede hleb ili pije au Gospodnju nedostojno, bi e krivac tela i krvi Gospodnje" (1Kor.11:26,27). Sluba lomljenja hleba se treba dakle drati u vreme i na mestu gde nee biti nikakvog ometanja ili prekidanja toka neije misli. Ovo moe obuhvaati injenje toga u rano jutro ili kasno u no, u spavaonici ili drugom prikladnom mestu. Mi smo dalje savetovani, "Neka se dakle svako ispita pa tada (u tom poniznom duhu samoispitivanja) od hleba jede i iz ae pije" (1Kor.11:28). Trebamo se dakle usredsrediti na Hristovu rtvu, moda sa letiminim pregledavanjem zapisa evanelja o njegovom raspeu, prije nego to uzmemo obeleja. inei to ispravno, neizbeno emo ispitati i nau vlastitu savest u Hristu. Primer po redu jedne prikladne slube lomljena hleba je kao to sledi: 1.Molitva traenje Boijeg blagoslova nad sastankom; da nam otvori oi za Njegovu Re; ne zaboravite potrebe drugih vernika; hvaliti Ga zbog Njegove ljubavi, naroito kakva je prikazana u Hristu, i molitva koja se tie bilo koje druge odreene stvari. 2.itanje Biblije po redosledu koji je odreen u "Biblijskom priruniku" za taj dan. 3.Razmiljenje o odlomcima iz kojih se ui, ili itanje (iz literature) 'poticanje' poduavanja iz Biblije za ona poglavlja koja nas vode cilju nae slube spomen na Hrista.

4.itanje 1Kor.11:23-29 5.Period tihog samoispitivanja. 6.Molitva za hleb. 7. Razlomi se hleb i pojede se malo pare. 8.Molitva za vino. 9. Uzme se mali gutljaj vina. 10.Zavrna molitva

11.4 Brak
Mi emo poeti ovaj deo razmatranjem stanja onih koji su sami u asu krtenja. Mi smo obradili u Studiju 5.3 potrebu venavanja jedino krtenih vernika. Ima nekoliko pasusa, ujedinjeni sa primerima Isusa, Pavla i drugih, koji potiu samce da bar uzmu u obzir opciju da ostanu sami kako bi se potpuno predali Gospodnjom delu (1Kor.7:79,32-38) up 2Tim.2:4; Mt.19:11,12,29; Pro.9:9)."Ali ako se i oeni, nisi sagreio" (1Kor.7:28). Mnogi od apostola su bili oenjeni (1Kor.9:5), i brak kakvog ga je Bog namenio je osnovan da donosi mnoge fizike i duhovne koristi. "enidba neka bude u asti u sviju i (upotreba) postelje neokaljane" (Jev.13:4). "Nije dobro da je ovek sam" izuzev ako se moe snai sa visokim nivoom predanosti duhovnim stvarima, i zato je Bog ustanovio brak (1Moj.2:18-24). Stoga, "Ko je naao enu, naao je dobro i dobio ljubav od Gospoda... a od Gospoda je razumna ena" (Pri.18:22; 19:14). Dano nam je uravnoteen rezime stanja u 1Kor.7:1,2: "Dobro je oveku ne dotai enu. Ipak, zbog bludnosti, neka svaki ima svoju enu i svaka neka ima svog mua" (up.stih 9). Implikacija ovih stihova je da udovoljavanje polnih elja izvan braka jeste blud. Upozorenja protiv bluda (seks izmeu nevenanih ljudi), preljuba (seks gde su jedna ili obe strane ve u braku s drugim partnerom) i bilo kakav oblik nemoralnosti su esta irom Novog zaveta; skoro ih svako pismo sadri. Sledea su samo neka od njih: Dela 15:20; Rim.1:29; 1Kor.6:9-18; 10:8; 2Kor.12:21; Gal.5:19; Ef.5:3; Kol.3:5; 1Sol.4:3; Juda 7; 1Pet.4:3; Otk.2:21. U svetlu svim ovim ponavljanim isticanjima, prkositi jasno izraenoj volji Boijoj je dosta ozbiljno. Dok grehe trenutne slabosti, ako se pokaju, Bog oduevljeno prata, (pr. Davidove preljube s Bet-ebom), iveti nainom ivota u kojem se redovno ine ove stvari moe jedino ishoditi u osudu. Pavle je esto govorio ovo: "bludnost... razvratnost... i tome slino. Unapred (suda) vam kaem, kao to vam ve rekoh: koji takvo ta (stalno) ine, carstva Boijeg nee batiniti" (Gal.5:19,21), zato "Beite od bludnosti (up. 2Tim.2:22)! Svaki greh koji uini ovek, izvan tela je, a bludnik grei protiv svog tela" (1Kor.6:18). Prihvata se skoro irom sveta da mladi parovi mogu iveti zajedno pre braka, uivajui u potpunim polnim odnosima. Upotreba naziva 'graanski brak' za

opisivanje toga je pridavanje potpuno pogrenog naziva. Brak verniku mora biti brak saglasan Boijoj definiciji toga; mi ne moemo dopustiti definiciji braka, stvorene od telesno-udovoljavajueg sveta oko nas, prevlast nad Boijim iskazima o braku napokon, brak je ustanovljen od Boga umesto oveka. Biblijski , brak se sastoji najmanje od tri elementa:1.Neka vrste brane ceremonije, kako god jednostavna. Zapis o Vozu gde uzima Rutu u Ruti 3:9-4:13 pokazuje da brak nije odnos u koji se samo ulee; mora postojati odreeni trenutak kada neko potpuno ulazi u brak. Hrist je poistoveen sa mladoenjom a vernici sa nevestom, kojom e se on 'oeniti' pri njegovom drugom dolasku. Bi e i "svadbene gozbe Jaganjeve" da se to proslavi (Otk.19:7-9). Odnos izmeu supruga i supruge simbolizuje onaj izmeu Hrista i vernika (Ef.5:25-30); kao to e biti definitivna taka venanja za nas, tako treba biti venanja izmeu vernika sa kojima poinje njihov brak, simbolizujui nae jedinstvo sa Hristom kod suda. 2.Boiji brak sa Izraelom ukljuivao je ulazak u jedan obostarani zavet meusobne vernosti (Jez.16:8), ovo se treba isto tako pojaviti u braku vernika. 3.Polni odnos je nuan za konzumiranje braka (5Moj.21:13; 1Moj.24:67; 29:21; 1Car.11:2). Zbog toga, 1Kor.6:15,16 objanjava zato je polni odnos van braka tako pogrean. Polni odnos oznaava, u fizikom govoru, kako je Bog zdruio brani par (1Moj.2:24). Biti zdruen u "jednom telu" u privremenom odnosu je stoga zloupotreba tela koje nam je Bog dao. On ih je oblikovao da mogu konzumirati u fizikom govoru ono to je On udruio brakom. Iz toga sledi da parovi koji 'ive zajedno' pre braka sada ive u grehu. Izuzev ako uvrstite svoj odnos time to e se ispravno venati ili odvojiti nema nikakvog smisla da se oni krste. Nastaje potekoa u nekim kulturama sveta u razvoju u kojima nema nikakvog pojma o obredu venanja ili ugovora za obine ljude. Jedan par je moda iveo zajedno mnogo godina bez ovih stvari, smatrajui se u braku. Savet pisca je da u ovakvim sluajevima oni koji vre krtenje trebaju objasniti stanje kandidatu za krtenje, i nateraju ih da s partnerom potpiu neku vrstu branog ugovora. Veza se onda treba registrovati kod dotine dravne vlasti to je prije mogue. Oni koji su krteni, a njihov partner nije, ni u kom ih sluaju ne trebaju ostavljati (1Kor.7:13-15), nego radije da ine svaki napor ljubiti ih, i tako pokau svojim nainom ivota da imaju originalno verovanje u istinskog Boga, umesto da su samo promenuli religiju (veru). 1Pet.3:1-6 potie one u ovom poloaju da inei ovo, samo po sebi, moe biti nain obraenja partnera koji ne veruje. Naela koja vladaju brakom su saeta u Boijoj izjavi o njemu: "ostavit (e) ovek oca svoga i mater svoju, i prilepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno telo" (1Moj.2:24). Ova tenja jedinstvena izmeu mua i ene u koliko god naina moguim je jednaka naem stalnom naporu jedinstva s Hristom, kroz savladavanje osnovnog greha i sebinosti nae naravi. Ova tenja je protiv nas samih umesto protiv Hrista ili naeg partnera. to vie uspevamo u tome, to e sreniji i ispunjeniji na odnos biti.

Meutim, mi ivimo u stvarnom svetu greha i neuspeha, nesposobni da se u potpunosti uspravimo vrhovnim standardima svetosti koji su nam postavljeni u Bibliji, i u primeru ljubavi Boije i Hristove. Uzorni standard postavljen u 1Moj.2:24 je onaj od jednog mukarca i jedne ene, koji ive zajedno u potpunom jedinstvu za ivot. Vernici moraju biti spremni prihvatiti da kad kad ovaj standard nee biti postignut u njihovom linom ivotu i u onim od drugih vernika. Supruzi i supruge se mogu svaati i izgubiti jedinstvo uma koje trebaju imati; moe biti fiziki nemogue konzumirati brak; ovek moe imati nekoliko supruga, uzetih pre svog krtenja, ako ivi u drutvu gde je poligamija doputena. U tom sluaju on treba ostati sa suprugama, ali da ne uzima vie. Apostol Pavle, majstorski spoj ljudksog saoseanja i nepokolebljivog sleenja Boijih naela, je stoga savetovao da je rastava mogua u krajnjim sluajevima nesaglasnosti: "ena neka se od mua ne rastavlja ako se ipak rastavi, neka ostane neudana" (1Kor.7:10,11). Ovo postavljanje uzornog standarda, ali voljnost prihvatanja nieg standarda sve dotle dok se ne ruga osnovnim Boanstvenim naelima (pr. Da je preljuba pogrena), je prilino uobiajena pojava u Pismu. Pavlov savet u 1Kor.7:10,11 je slian 1Kor.7:27,28: "Jesi li slobodan od ene? Ne trai ene (tj.ostani sam). Ali ako se i oeni, nisi sagreio". Meutim, voljna rastava jest institucionalno ruganje Boijem naelu da mukarci i ene trebaju priznati da ih je On udruio u jedno telo, ak i da, u praktinim pitanjima, nalaze za teko primenjivati ovo. Hristove rei su bolno jednostavne: "A u poetku stvaranja Bog ih je stvorio kao mua i enu. Zbog toga e ostaviti ovek oca svojega i mater i prilepie se eni svojoj. I bie dvoje jedno telo. Tako (istie Isus) nisu vie dvoje nego jedno telo. A ta je Bog sastavio ovek da ne rastavlja (razvodom)... Koji otpusti enu i oeni se drugom, ini preljubu sa njom. I ako ena odvojivi se od mua svojega poe za drugoga, ini preljubu" (Mk.10:6-12). U celoj ovoj sferi polnih veza, telo spretno ini uverljive uzgovore da opravda ugaanje prirodnim eljama. Oni koji se nau u naroito primamnjivim situacijama e jedino nai snagu i duhovnu ustrajnost koja im je potrebna iz ponavljanog razmiljanja nad stihovima citiranim u ovom delu. Neki su nastojali opravdati homoseksualnost i lezbejstvo kao ispravne prirodne elje. Meutim, nema nikakve sumnje da su takve prakse u celini odvratne Boijim oima. Osnovno naelo 1Moj.2.24 izlae greh homoseksualnosti; Boija je namera da se mukarci i ene uzimaju i prijanjaju uzajamno. Bog je stvorio enu da bude od pomoi Adamu, umesto drugog mukarca. Polne veze izmeu mukaraca su ponavljano osuivane u Bibliji. Ovo je bio jedan od grehova zbog kojeg je Sodoma bila unitena (1Moj.18 i 19); apostol Pavle ini vrlo jasnim da e ustrajanje u takvim praksama navui na sebe gnev Boiji, i iskljuenje iz Njgovog Carstva (Rim.1:18-32); 1Kor.6:9,10). injenica nekadanje upletenosti u te stvari ne treba nas terati dranju da smo bez Boije pomoi. U Boga ima pratanja, da Mu se oda ast ljubavlju onih koji iskuse Njegov oprost (Ps.130:4). Korintska eklezija je imala svoj dobar udeo pokajnikih

playboya: "To, evo, bejahu neki od vas, ali opirali ste se (krtenjem), ali posvetili ste se, ali opravdali ste se (krtenjem) u imenu Gospoda naeg Isusa" (1Kor.6:9-11). Prigovor da neko nema prirodnu sklonost za suprotni pol je snana optuba da je Bog nepravedan u zabrani izvravanja homoseksualnosti, ali nas je stvorio s tom neodoljivom kunjom. Bog nee dopustiti da budemo kuani iznad onoga to moemo podneti bez da nam ostavi izlaz (1Kor.10:13). Prekomernim udovoljavanju nekom aspektu tela, neko moe dostii taku gde je to prirodno ono kakvo jeste. Tako alkoholiar ili ovisnik droge ne moe iveti bez redovnog unoenja odreenih hemikalija; ali se od njega trai da izmeni svoj duhovni nazor, i pomou terapije da se vrati uravnoteenom, normalnom nainu ivljenja. Homoseksualci moraju proi kroz isti proces. Bog e potvrditi ljudske napore u ovome; ako se oni potpuno predaju udovoljavanju svojim prirodnim eljama, Bog e postupiti s njima kao sa starim Izraelom: "Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove ene zamenie prirodno optenje neprirodnim, a isto tako i ljudi ostavie prirodno optenje sa enom i u svojoj poudi raspalie se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima ine sram i na sebe primaju zasluenu platu za svoju zabludu" (Rim.1:26,27). Samo namerno slepi mogu propustiti da vide u ovom jasnom prorotvu SIDU i obilnu etvu drugih polnih bolesti koje na pokvareni svet sada anje.

11.5 Druenje
Grke rei prevedene 'druenje' i 'optenje' u osnovi opisuju stanje imanja neeg zajednikog: komune. 'Komuna' je povezana sa rei 'komuniciranje'. Zbog poznavanja i vrenja Boijih puteva, mi se druimo s Njim i svim ostalim koji ine isto kroz obitavanjem "u Hristu". Lako je zanemariti nau odgovornost druenja s drugima: "Dobrotvornosti i zajednitva (tj. druenja) ne zaboravljajte" (Jev.13:16). Fil.1:5 govori da smo "zajedniari u evanelju" (Karadi); osnove naeg druenja su dakle nauci koji sadre istinsko evanelje. Zbog toga je druenje uivano od istinskih vernika daleko uzvienije nego u bilo kojoj drugoj organizaciji ili crkvi. Zbog ovog druenja oni putuju iz velikih daljina da budu jedni s drugima i da posete izolovane vernike, i trebaju initi dobru upotrebu potanskih i telefonskih veza tamo gde je mogue. Pavle govori o "zajednitva Duha" (Fil.2:1), tj druenje koje je osnovano oko naeg zajednikog sleenja Duha/uma Boijeg, kakvim je otkriven u Duhu/Rei Njegovoj. Jedan od najveih izraza naega druenja je dranje zajednike slube lomljenje hleba. Rani vernici "bejahu postojani u nauku apostolskom, u zajednitvu, lomljenju hleba i molitvama... lomili (bi) hleb... u radosti i prostodunosti srca" (Dela 2:42-46). Simboli predstavljaju sredinji stroer nae nade, uestvovanje u njima treba nas spojiti u "jedinstvenosti srca" (izv.tekst). "aa blagoslovna koju bogoslivljamo nije zajednitvo tela Hristova? Budui da je jedan hleb, jedno smo telo mi mnogi; ta svi smo dionici jednog hleba", tj. Hrista (1Kor.10:16,17). Mi dakle imamo obavezu deliti simbole Hristove rtve sa svim onima koji imaju korist od njegovog dela, koji su "sudionici jednog hleba". Jedino oni koji su bili ispravno krteni u Hristu, nakon

poznavanje istine, su u ovom poloaju, i ruganje je simbolima deliti ih sa bilo kim osim njih. Jovan pominje kako je delio evanelje venog ivota sa drugima "da i vi imate zajednitvo sa nama. A nae je zajednitvo sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom" (Jv.1:2,3). Ovo pokazuje da se druenje temelji oko zajednikog razumevanja istinskog evaelja, i da nas ovo vodi druenju sa drugim istinskim vernicima, i takoe sa Bogom i Isusom na linom nivou. ta vie primenjujemo evanelje u svom ivotu, svladavajui grene sklonosti, i ta vie napredujemo u razumevanju Boije Rei, to e jae biti nae druenje sa Bogom i Hristom. Nae druenje sa Bogom i Hristom i drugim vernicima ne zavisi samo o naem zajednikom slaganju sa naunim istinama koje sainjavaju "jednu veru". Na nain ivota mora biti saglasan naelima izraenim od njih. "Bog je svetlost i tame u njemu nema nikakve! Reknemo li da imamo zajednitvo s njim, a u tami hodimo, laemo i ne inimo istine. Ako u svetlosti hodimo, kao to je on u svetlosti, imamo zajednitvo jedni s drugima i krv Isusa, Sina njegova, isti nas od svakog greha" (1Jv.1:5-7). 'Hodanje u tami' se mora odnositi na nain ivota koji je stalno javno razilaenje sa svetlom Boije Rei (Ps.119:105; Pri.4:18); ne odnosi se na nae povremeno grehe iz slabosti, jer sledei stih nastavlja, "Reknemo li da greha nemamo, sami sebe varamo istine (tj. Boije Rei Jv.17:17; 3:21; Ef.5:13) nema u nama" (1Jv.1:8). Iz ovoga treba biti oito da druenje prestaje kada vernik pone drati nauke, ili ivi nainom ivota, koje su otvoreno suprotne jasnom biblijskom uenju: "nemajte udela u jalovim delima tame, nego ih dapae raskrinkavajte" (Ef.5:11) Svaki se napor treba uiniti pridobiti ih nazad po uzoru dobrog pastira koji je traio izgubljenu ovcu (Lk.15:1-7). Ako brat ili sestra ustraju u lanom uenju ili upadljivo pogreno ponaanje, nuno je uvrstiti nastali prekid druenja (Mt.18:15-17). U praksi to se radi sa razgovorom odgovornih lanova eklezije, i objavljivanjem injenice u hristadelfijanskom asopisu. Meutim, ne moe se prenaglasiti da se ovaj proces treba staviti u pogon jedino u izrazitim sluajevima dranja lanog nauka ili ustrajanja u neduhovnom nainu ivota. Pojedinac mora znati da ima tako malo zajednikog izmeu nas, zbog odstupanja od osnovnih biblijskih uenja, da je nuan obavezan prekid druenja. Jedan od najasnijih pasusa koji se tiu druenja se nalazi u 2Kor.6:14-18:"Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tu; jer ega zajednikog ima pravednost sa bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom?... Zato otidite od njih i odvojite se govori Gospod... pa u vas primiti.I biu vam otac, a vi ete biti moji sinovi i keri, govori Gospod svedritelj." Mi smo pokazali kako je Re Boija svetlo. Ovi stihovi objanjavaju zato ne trebamo da se druimo sa crkvama koje nauavaju lane nauke; zato ne trebamo venavati one koji ne poznaju Istinu, i trebamo izbegavati navike sveta. Zbog svog odvajanja od sveta imamo zapanjujuu ast da budemo sinovi i keri samog Boga, deo porodice rasprostranjene irom sveta sa drugima koji imaju isti ovaj odnos naih braa i sestara. Postoji samo "jedno telo", tj. jedna istinska crkva (Ef.1:23), koja je osnovana od onih koji dre nadu jedan Bog, jedno krtenje i "jedna vera", istinske garniture nauka koja sadre veru (Ef.4:4-6). Ne moe se biti deo 'jednog tela' i takoe se druiti

sa drugim religioznim organizacijama koje ne dre istinsku veru. Budui da svetlo nema nikakavog zajednitva sa tamom, proglaavamo da smo u tami ako izaberemo zajednitvo sa tamom. Ako uistinu cenimo celi sistem naune istine otkrivene u Pismu, mi emo videti da oni koji veruju lanom nauku u ime hrianstva nemaju nita veeg zajednitva sa Bogom nego ateiste. Ako si pratio ove studije paljivo, dosada e biti oito da tu ne moe imati nikakve polu-pozicije u naem odnosu sa Bogom. Mi smo ili u Hristu zbog svog razumevanja istinskog nauka i primenjene pokornosti njemu, ili u tami. Pojedinac ne moe stajati jednom nogom u oba tabora. Nae poznavanje ovih stvari daje nam odreeni stepen odgovornosti Bogu. Sada ne hodamo ulicama ili ivimo svakodnevnim ivotom kao proseni ovek sveta. Bog intenzivno posmatra na odaziv. Oboje On, Gospod Isus i svi istinski vernici mogu te skoro 'probuditi' da donese pravu odluku. Ali kao i Bog, Hrist i mi emo uraditi sve to moemo da ti pomognemo ak u Boijem sluaju koji je dao Svog Sina jedinca da umre za nas krajnje tvoje spasenje zavisi od tvoje dobrovoljne odluke da vrsto stisne veliku Nadu koja ti se sada nudi.

STUDIJ 11: Pitanja

1. Koje vrste promena trebaju nastati u neijem ivotu posle krtenja? 2. ta znai 'svetost'? a) Nemanje nikakva dodira sa nevernicima b) Biti odvojen od greha a u Boijoj stvari c) Odlazak u crkvu d) initi dobro drugima. 3. Koje vrste zanimanja su neprikladna istinskom hrianinu? 4. ta znae rei 'svetac' i 'eklezija'? 5. Koje od sledeih izjava su istinite o lomljenju hleba? a) Trebamo initi to jednom nedeljno b) Trebamo to initi godinje za vreme pashe c) Hleb i vino se pretvaraju u doslovno Isusovo telo i krv. d) Hleb i vino predstavljaju Isusovo telo i krv. 6. Koje od sledeih izjava su tane o braku? a) Trebamo se jednom venati sa istinskim vernikom b) Razvod je doputen vernicima c) Brani vernik iji je partner nevernik treba pokuati ostati sa njim d) U braku, mukarac predstavlja Hrista a ena vernike. 7. Trebaju li ene poduavati unutar eklezije?

8. Ako si krten nakon poznavanja istine, da li e se i dalje druiti sa crkvama koje ne nauavaju potpunu istinu?

Dodatak 1: Rezime osnovnih biblijskih nauka

1. BOG 1.1 Postoji jedno osobno bie zvano Bog 1.2 koje ima odreeno mesto na nebu 1.3 ima stvarno i telesno postojanje, 1.4 iji lik nosimo. 1.5 Aneli su Njegovi glasnici 1.6 koji ne mogu greiti, 1.7 dele Boiju prirodu. 1.8 Postoji samo jedan oblik postojanja nauavan u Bibliji postojanje u telesnom obliku. Bog i aneli postoje u telesnom obliku. 1.9 Hrianska je nada dobivanje Boije prirode u telesnom obliku za Hristova povratka. 2. BOIJI DUH 2.1 Boiji Duh se odnosi na Njegovu mo, dah i um, 2.2 s kojim On postie sve stvari 2.3 i svuda je prisutan. 2.4 Sveti Duh se tie ove moi upotrtebljavane u vrenju odreenih ciljeva. 2.5 U razliita vremena u prolosti, ljudi su imali udesne dari Duha. 2.6 Oni su sada povueni, 2.7 Boija mo nam je sada otkrivena kroz Njegovu Re. 2.8 Sveti Duh ne prisiljava ljude da budu duhovni protiv njihove vlastite volje. 2.9 Biblija je bila potpuno nadahnuta Boijim Duhom. 2.10 Biblija je na jedini autoritet u naem odnosu sa Bogom. 3. BOIJA OBEANJA 3.1 Jevanelje se propovedalo u obliku obeanja danog jevrejskim ocima. 3.2 Seme ene u 1Moj.3:15 se tie Hrista i pravednika, koji su bili i sada su privremeno 'gnjeeni' grehom, semenom zmije. 3.3 Za ispunjenje Boijih obeanja, planeta zemlja nikada nee biti unitena. 3.4 Abrahamovo i Davidovo seme je bio Hrist; 3.5 mi moemo biti u Hristu kroz veru i krtenje, 3.6 tako da se ova obeanja tiu istinskih vernika. 4. BOG I SMRT 4.1 Po prirodi ovek je smrtnik, sklon grehu, i 4.2 proklet kao razultat Adamovog greha. 4.3 Hrist je imao ovu istu ljudsku prirodu 4.4 Dua se odnosi na 'nas', nae telo, miljenje ili linost. 4.5 Duh se tie nae ivotne snage/disanja i sklonosti 4.6 Niko ne moe postojati kao duh bez tela 4.7 Smrt je stanje nesvesnosti. 4.8 Po Hristovom povratku e biti telesnog vaskrsenja samo onih koji su poznavali istinsko jevanelje. 4.9 Znanje i razumevanje Boije Rei e biti osnov sudu. 4.10 Potpuno dodeljenje besmrtnosti e nastati kod suda. 4.11 Kazna odgovornim zlim ljudima e biti vena smrt. 4.12 'Pakao' je grob

4.13 'Gehena' je bilo podruije izvan Jerusalima gde su otpaci i kriminalci bili spaljivani. 5. BOIJE CARSTVO 5.1 Izraelski narod je bio Carstvo Boije u prolosti. 5.2 Ovome je sada kraj, ali e biti preureeno o Hristovom povratku, 5.3 u obliku irom sveta rasprostranjenog Carstva na zemlji, u kojem e vladati Hrist u Boije ime. 5.4 Prvih 1000 godina (ili 'milenijum?) ovog Carstva e videti vernici svih vremena vladajui obinim smrtnicima koji e iveti o Hristovom povratku. 5.5 Carstvo stoga sada nije ureeno. 5.6 Spaeni smo milou kroz nau veru, umesto kroz naa dela. 6. BOG I ZLO 6.1 'avo' kao re znai 'lani optuitelj' ili 'klevetnik'. 6.2 'Sotona' kao re znai 'protivnik', 6.3 i moe se ticati oboje i dobrih i loih ljudi. 6.4 Figurativno, avo i sotona se mogu ticati greha u telu. 6.5 Zmija u Edenu je bila doslovna ivotinja; 6.6 zapis Postanka o ovekovom stvaranju i padu se treba shvatiti doslovno umesto u isto simbolinom obliku. 6.7 'Demoni' kao greni duhovi, odvojeni duhovi ili sile greha ne postoje. 6.8 Da je Hrist 'isterivao demone' se moe shvatiti kao deo odgovora koji delotvorno znai da je on leio bolesti. 6.9 Lucifer se ne odnosi na grenog anela. 6.10 Bog je Svemoan; On ne deli Svoju mo sa nikakvim grenim biem koje je suprostavljeno Njegovim putevima. 6.11 Nevolje u ivot vernika dolaze od Boga umesto da su ishod 'loe sree' ili grenog bia zvanog avo. 7. ISUS HRIST 7.1 'Trinitet' kakvim je opte shvaen u hrianstvu je nauk koji nije nauavan u Bibliji. 7.2 Hrist je bio roen od device Marije 7.3 koja je bila obina ena ljudske prirode. 7.4 Isus je imao ljudsku prirodu, 7.5 ali je imao savren, bezgrean karakter, 7.6 iako ga Bog nije prisilio ne greiti; Isus je dobrovoljno umro kao savrena ponuda za greh. 7.7 Isus je bio vaskrsnut nakon svoje smrti na na krstu. 7.8 Isus nije fiziki postojao prije svog roenja; 7.9 iako je bio u Boijem umu/nameri od samog poetka. 7.10 Isus je umro kao rtva za nae grehe, 7.11 kako bi stekao spasenje oboje, za nas i za sebe. 7.12 Isus je umro kao na predstavnik, 7.13 ne kao zamena kako se opte veruje u hrianstvu. 7.14 Mojsijev zakon je bio ukinut Hristovom smru, 7.15 stoga ga ne trebamo drati sada, ukljuujui i subotu. 8. KRTENJE

8.1 Bez krtenja, ne moe biti nikakve nade spasenja; 8.2 verovanje i krtenje nam doputaju deljenje obeanja Abrahamu; 8.3 i za oprost greha su. 8.4 Krtenje je potpuno uranjanje u vodu 8.5 odraslog koji poznaje jevanelje 8.6 Oni potopljeni bez potpunog znanja istinskog jevanelja moraju biti ponovo krteni, ispravno. 8.7 Razumevanje istinskog jevanelja je nuno da krtenje bude pravovaljano. 9. IVOT U HRISTU 9.1 Nakon krtenja, vernik mora initi razumni napor odvajanja od puteva ovog grenog sveta, 9.2 i razviti se u Hristu kao obeleiju. 9.3 Uestvovanje u zanimanjima i zadovoljstvima koja vode krenju Boijih zapovesti, pr. Upotreba sile i neumerenosti u piu, je nespojivo sa istinskim hrianskim ivotom. 9.4 Krteni vernici su duni da se sreu i drue meusobno, bilo kada i bilo gde je to mogue. 9.5 Krteni vernici trebaju redovno lomiti hleb i piti vino u spomen Hristove rtve. 9.6 Redovna molitva i itanje Biblije su nune za krtenog vernika. 9.7 Krteni vernik jedino se drui sa onima koji dre istinski nauk i stvarno ga pokuava primeniti. 9.8 Stoga ko prestaje verovati ili vriti Istinu prestaje biti u zajednici sa telom istinskog vernika. Beleka: Formalna 'Izjava jedne Vere' koja je u upotrebi preko 100 godina je dostupna od izdavaa.

Dodatak 2: Na stav o uenju biblijske istine

Sasvim je mogue prouiti sve osnovne nauke Biblije i ipak jo uvek ne uspeti shvatiti stvarnost njihove poruke. Ova injenica moe biti vrlo uznemirujua onima koji koriste ovaj prirunik u poduavanju drugih koji onda ine propuste u razumevanju obuhvaenih naela. Bilo je veoma originalnih odaziva propovedanju jevanelja u prvom veku. Ljudi "rado primie" (Karadi) jevanelje i onda se krstie (Dela 2:41). Bez odazova iz srca poruci - "srdanog verovanja", kao je to Robert Roberts esto opisivao nema nikakvog smisla za krtenje. Oni koji je prime jedino zbog pritiska njihovog partnera ili roditelja bezizgledno e ostati na putu. Budui da smo zainteresovani dovoditi ljude spasenju umesto u broju krtenja, valja ne uriti sa propovedanjem jevanelja i osigurati da nai obraenici dou do krtenja sa ispravnim stavom. Oni u bereji "primili su Re sa svom spremnou i danomice istraivali Pisma" da provere ono to je Pavle propovedao (Dela 17:11). Ovaj prirunik svakako, bilo koja ljudska literatura je samo pokuaj ispravno odraziti biblijsko uenje. Da se ima istinski odaziv jevanelju, mora postojati um zainteresovan za Re, iskreno elei istraivati Pismo na linom nivou. To je neto to propovednik jevanelja ne moe nuno postii; moemo samo privui panju na dotine biblijske pasuse. Vernici u

Rimu su "od srca posluali ono pravilo nauka kojemu" su bili povereni, prije nego to su bili krteni (Rim.6:17). Oni koji tvrdoglavo ustraju u putevima tela nee niakada moi ispravno shvatiti istinsku poruku jevanelja; imae "obliije pobonosti, ali snage su se njezine odrekli... uvek ue, a nikako ne mogu doi do spoznaje istine" (2Tim.3:1-7). Nikad neemo nauiti ono to elimo. Ako nemamo istinsku ljubav za pravednou, stinsku elju dovesti nae ivote pod boiju upravu, nikada neemo "doi do spoznaje istine", uprkos svom naem itanju Biblije; nae e uenje biti samo teorijska veba. Ima nekoliko primera da ljudi itaju Pismo, ali na neki nain ne itaju. Ovo je bolest kojoj smo svo skloni. Jevreji u Hristovo vreme su naizgled imali veliku ar za Bojom Rei; verovali su da su starozavetni zapisi nadahnuti (Jv.5:45; Dela 6:11); znali su da prouavanjem ovih Pisama mogu imati nadu venog ivota (Jv.5:39), i svake su ih nedelje javno itali (Dela 15:21). Osim toga, neki od njih su pomno prouavali te pasuse u toku nedelje. Meutim, potpuno su zatajili shvatiti istinsku smisao ovih Pisama, i o tome ta su ona ukazivala na Hrista. Isus im je jednostavno rekao: istraujte Pisma... Uistinu, kad biste verovali Mojsiju, i meni biste verovali: ta o meni je on pisao. Ali ako njegovim pismima ne verujete, kako da mojim reima verujete? (vi ne sluate) Mojsija i Proroke" (Jv.5:39,46,47; Lk.16:29-31). Moemo zamisliti ogorenje Jevreja: 'Ali mi itamo Bibliju! Mi joj verujemo!' Ali, zbog ovog stava uskog gledanja, stvarno nisu oni su itali, ali nisu razumeli; oni su gleali, ali nisu videli. Uistinu nema tako slepih kao nih koji ne ele videti. U svim fazama naeg duhovnog razvoja moramoa biti na oprezu zbog toga.

Dodatak 3: Blizina Hristovog povratka

Hristove rei u Mt.24:36 ine jasnim da neemo nikad znati tano vreme njegovog drugog dolaska: "A o onom danu i asu niko ne zna, pa ni aneli nebeski, ni Sin, nego samo Otac" (up.Dela 1:7). Meutim, kad su uenici pitali Isusa, "koji e biti znak tvojega dolaska?" (Mt.24:3), nije im rekao da je njihovom pitanju nemogue odgovoriti. On im je dakako dao znake koji e biti vieni u svetu pre samog njegovog povratka. Isus ne bi to uinio osim ako je nameravao da narataj koji ivi pre njegovog dolaska moe jasno prepoznati da zaista ivi u "poslednje dane". Postoje dobri razlozi nadanju i verovanju da smo mi u tim zadnjim danima. ZNACI HRISTOVOG DOLASKA U Mateju 24 i Luki 21, Isus je govorio o vremenu kada e 1) Biti lanih proroka tvrdei da su Hrist 2) Rat i nasilje ispuniti zemlju 3) Biti "velikih potresa... gladi i poasti" 4) Biti odmetanja od istine 5) Ljudska srca e klonuti od straha zbog oajnog stanja stvari na planeti Zemlji; i "iekivanja onoga to preti svetu" (Lk.21:26). Istina je da je svet oduvek bio pritisnut sa sve veim nivoom problema ove vrste. Oito je Isus bio svestan ove injenice; stoga je poteno predpostaviti da je on govorio

o vremenu kada e ovi problemi biti tako veliki da e pretiti unitenju planete. Nema nikakve sumnje, svakom paljivom promatrau sveta, da je to zaista sadanje stanje. Neverovatni optimizam ljudske naravi i njeno opiranje da se stvarno suoi sa naim stanjem, nam oteava shvatiti stvarnost toga. Sledee je samo odlomak od dostupnik dokaza koji pokazuju kako se Hristove rei sada ispunjavaju: 1) Skoro na svakom kontinentu postoji utvrena struja arlatana i karizmatika koji vode ljude za njima. 2) Sledea statistika ukazuje kako dramatino se problem rata poveava uprkos slonim ljudskim naporima kao nikada pre u spreavanju toga: Vek Ratni gubici (milioni) 3.3 5.0 5.5 40.5 50.7 Broj poveih ratova

17. 18. 19. 1900-1945 1945-1975

? ? ? 19 119

(Izvor: Institute Of Conflict Studies, University Of London) 3) Silni problemi glad i bolesti su dobro znani svima nama. SIDA je daleko najvea svetski rasprostranjena epidemija koja je poznata. Preti da dramatino smanji svetsku populaciju dugorono. Osim Hristovih rei u Mt.24 i Lk.21, ima nekoliko drugih pasusa koji povezuju potrese sa Hristovim povratkom: Is.2:19-22; Jez.38:20; Joil 3:16; Agej 2:7; Zah. 14:3,4. Relativno skora pojava potresa nastalih u neoekivanim mestima sa ishodom neuvenih ivotnih gubitaka, moe sugerisati da ponemo gledati i ispunjenje znaka o zemljotresima. Sledee statistike koje se tiu zemljotresa, donete od U.S. Goverment Department of the Interior, su takoe znaajne: Godina 1948 1949 1950 1964 1965 1976 Broj zabeleenih potresa 620 1152 2023 5154 6686 7180

4) Umanjeno isticanje vanosti za temeljno sleenje Biblije u dobivanju istinskih nauka je proizvela silnim odmetanjem od biblijske istine. Filozofija ljudskog jedinstva po svaku cenu koja sada proima drutvo je ubrzala ovaj proces. 5) Nastalo beanje od stvarnosti vieno u svakom savremenom drutvu je dovoljan dokaz ljudskog straha za budunost. Naunici, ekolozi i ekonomisti se slau da svet ne moe nastaviti kakav je sada. Iscrpljenost i unitavanje prirodnih bogastava,

zagaenost vazduha, mora i ozonskog omotaa, udrueno sa pretnjama epidemija i nuklearnog unitenja sve ukazuje na predstojee unitenje sadanjeg sveta. Meutim, Bog je obeao da ovo nikada nee nestati (vidi Osvrt9). Da odri to obeanje, Bog mora uskoro poslati Isusa da dramatino izmeni ovu planetu sa ureenjem Boijeg Carstva na njoj. PREPOROD IZRAELA Isus je zaokruio svoju listu znakova sa jasnom izjavom: "Tada e ugledati Sina oveijeg gde dolazi u oblaku s velikom moi i slavom" (Lk.21:27). Sledei stih doputa poticaj jedino onima koji su krteni i ive u dobroj savesti pred Bogom: "kad se sve to stane zbivati (tj. sada!), uspravite se i podignite glave jer se pribliava vae otkupljenje" (Lk.21:28). Isus onda dodade postskriptum ovim prorotvima o svom drugom dolasku, u obliku uporeenim sa smokvinim drvetom: "Pogledajte smokvu i sva stabla. Kad ve propupaju, i sami vidite i znate: blizu je ve leto. Tako i vi kad vidite da se to zbiva, znajte: blizu je Carstvo Boije (i stoga Hristov drugi dolazak). Zaista, kaem vam, ne, nee uminuti narataj ovaj dok se sve to ne desi" (Lk.21:29-32). Posmatranjem propupavanje biljke, imamo nagonski oseaj u prolee da leto ili smena sezone dolazi; pa tako kad 'smokvino drvo' propupa, trebamo imati slinu svesnot da e na narataj videti drugi dolazak. Smokvino drvo je simbol nacije Izraela (Joil 1:7; Os.9:10; Jer.24:2 up Jez.36:8). Ovaj odreeni znak Hristova povratka se stoga tie preporoda ('propupavanja') Izraela na neki nain. Dramatini dogaaji povezani sa rastom Izraela od vremena njegovog preureenja u naciju u 1948 mora sigurno biti znaajno u ovom kontekstu. BUDUA INVAZIJA IZRAELA Mnoga biblijska prorotva opisuju veliku najezdu Izraela koja e nastati u vremenu Hristovog povratka. Ps.83 opisuje okolne nacije Izraela da se udruuju protiv njega, izjavljujui "hodite da ih istrebimo izmeu naroda da se vie ne spominje ime Izrailjevo... osvojimo naselja Boija" (Ps.83:4,5,12). Primeti da ova najezda u poslednje dane na Izrael treba nastati kad Izrael bude nacija. Njihov sadanji prepord u naciju je stoga nuna predigra u ovoj velikoj zavrnoj invaziji nacije. Biblijski uenici su predviali preporod Izraela u naciju mnogo godina prije nego to se dogodilo (vidi, pr. John Thomas, 'Eelpis Israel', prvo objavljeno u 1948. Novo izdanje ovog dela je dostupno od izdavaa). Stav napadaa Izraela ocrtanog u Ps.83 tano pristaje stavu arapskih suseda Izraela danas. Oni stalno izjavljuju svoju neumoljivu mrnju prema Izraelu, traei Jerusalim za sebe kao sveti, islamski grad. Psalam nastavlja sa opisivanjem kako e njihova provala biti izvrena Boijom dramatinom intervencijom, s ishodom ureenja Svog Kraljevstva irom sveta (Ps.83:13-18). Mnoga druga prorotva opisuju ovaj isti tok dogaaja: invaziju Izraela od njegovih arapskih, severnih i drugih neprijatelja, ishodei Boijom intervencijom sa Hristovim povratkom da uredi Carstvo (pr.Jez.38-40; Dan.11:40-45). Dublje prouavanje prorotva poput ovih oblikuje vaan deo naeg duhovnog rasta ubrzo nakon krtenja. Zah.14:2-4 je meu jasnijim od njih: "Jer u skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad e se uzeti (up.Lk.21:24), i kue opleniti i ene osramotiti... Jer e Gospod izai, i vojevae na narode kao to vojuje na dan kad je boj (tj. On e udesno intervenisati

u svetskim aferama kao to je inio i pre). I noge e njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu sa istoka" Velika najezda na Izrael moe nastati u bilo kom trenutku sada, sa danom rastuom brzinom ratnog stanja i politike akcije. Nije dobro razmiljanje da ekamo do najezde da bi se odazvali jevanelju, imajui na umu Pavlove rei: "Dok jo budu govorili: Mir i sigurnost, zadesie ih iznenadna propast" (1Sol.5:1-3). Nikada neemo biti u stanju da tano oznaimo vreme kada e se Hrist vratiti; jedino znamo da je povezano sa najezdom na Izrael sa severa, i da e ova najezda skoro biti. Moda e biti i drugih najezdi na Izrael pre one o kojoj govore prorotva koja smo razmatrali; ipak uenici Biblije e nastaviti da paljivo motre stanje Izraela. Mi znamo da e konano Bog intervenisati da Hristove noge stanu na Maslinsku goru. Sa ovog istog brda Hrist je uznesen na nebo, i na njega e se i vratiti. "Ovaj Isus koji je od vas uznesen na nebo isto e tako doi kao to ste videli da odlazi na nebo", aneli su rekli uenicima kako su stajali na gori, zablenuti u svog Gospoda koji se uznosio (Dela.1:912). Mi moramo biti uravnoteeni u svom shvatanju blizine Hristovog povratka. Prorotva koja se tiu svetskih zbivanja o njgovom povratku dana su uglavnom da potvrde veru onih koji su ve predali sebe Hristu kroz krtenje. Meutim, njihovo oito podudaranje sa sadanjim stanjem u svetu sigurno mora vie nego oaravati one koji tek ine taj korak, i takoe e podupreti nau veru u pouzdanost Boije nadahnute rei. Ne smemo biti motivisani u naoj pokornosti Bogu oseajem straha neminovnosti drugog dolaska. Jedino e oni koji uistinu "s ljubavlju ekaju njegov povratak" (2Tim.4:8) dobiti nagradu. Ipak hitnost naeg poloaja, ivei na rubu vremena i ljudske sudbine kakvu jeznamo, ne treba nikad prestati da nas pritiska svakim danom koji porivimo.

Dodatak 4: Pravednost Boija

Pouavanje uenika Biblije je otkrilo da se broj odnosnih pitanja esto pojavljuju u vreme kad je teaj studija gotov. Sva su ona usmerena oko Boije pravednosti. Kao na primer: 'Nije poteno to nisu svi pozvani od Boga da poznaju jevanelje.' 'Zato je Bog dopustio Adamu i Evi greh, i time doneo patnju i muku u ivotu milijardama njihovih potomaka?' 'Zato je Bog izabrao ba Izrael za svoj narod u Starom zavetu, umesto da je dao svima priliku?' Slina pitanja e padati na pamet svima nama, u bilo kojoj fazi odnosa da smo sa Bogom. Nalazei ove stvari teke za slaganje sa njima nije samo po sebi razlog odloiti na odaziv Boijem pozivu. Ova strana Hristovog povratka, nikada nee doi do stanja potpunog znanja to se njih tie. Pre dve hiljade godina, jedan ovek "povika: Verujem! Pomozi mojoj neveri!" (Mk.9:24). Svi mi imamo ovu podvojenu linost; deo nas veruje, ali drugi deo etiketiran 'nevera' oajno treba Gospoda pomo da nestane. U danima ili nedeljama pre krtenja, ovo je vrlo esta emocija koja se osea, i do neki stepen e se pojavljivati u sve nae dane.

Naa e 'nevera' esto uzimati oblik vrste pitanja Bogu nabrojanih gore. Osnovnu stvar koju trebamo znati je da je nezamislivo da optuujemo Boga da je nepoten ili nepravedan. Ako inimo to, sudimo Ssvemoguem Bogu pomou naeg opaanja. Mi govorimo da ako smo mi Bog, delovali bi drugaijim nainom od onog kajim Bog deluje. Jedan od najveih neuspeha oveanstva je neshvatanje krajnje grenosti oveka, i konane Boije pravednosti. Ako Bog nije konano u pravu, onda nema nikakvog moralnog kriterijuma u celom postojanju. Stoga nema tu nikakvog istinskog pojma ispravnosti i pogreivosti. Cela ideja o religiji ('ponovni ulazak u savez') sa Bogom je besmislen. Kao to deca mogu rasuivati o odraslima samo svojim vlastitim ogranienim opaanjem i obrascima rasuivanja, tako i Boija deca o svom Ocu. No dalje od toga; kao to je pas oveku, tako je ovek Bogu. Jeremija je ispitivao Boije putove, ali pokuaj da dublje shvati Boga kojeg je prihvatio za krajnje ispravnog: "Pravedan si, Gospode, ako bih se pravdao s tobom; ali u progovoriti o sudovima tvojim" (Jer.12:1 up. Ps.89:19,34,39,52). Sugestija da Bog moe biti nepoten implicira da imamo odreena prava, koje Bog na neki nain kri. injenica da je Bog bio na tvorac i jeste na stalni Podupira znai da nemamo nikakvih prava. Mi stalno ivimo u Njegovoj milosti, ne samo kada greimo. 'Ljudska prava' je ljudski pojam, stvoren od ljudi da se opravdaju. Mi smo doli u ovaj svet s niim, i izai emo s niim. Sve to jesmo i imamo je potpuni dar, dan za kratko vreme da se vidi naa reakcija na to. Ako nas Bog pozove u blii odnos s Njim, trebamo se radosno odazvati. Odbiti to jer drugi nisu pozvani u tome, je povrediti Boga u jednom od najbolnijih moguih naina. Svi smo ivotinje po prirodi (Pro.3:18-20). Mi moemo rei, 'Zato je ovek izabran imati odnos s Bogom, umesto bilo koje druge ivotinje?' Tane razloge neemo moi razumeti ak i kad nam se kau. Isto je istina o zapisu stvaranja u Postanku. Nauna objanjenja toga kako je Bog stvorio materiju i uredio je u beskrajnom udu naeg univerzuma je mnogo iznad mogunosti ljudskog znanja da ikada to shvati. Bog je stoga izrazio Svoja dela stvaranja jezikom koji jedino oni nalik deci mogu prihvatiti. Ista je istina i sa moralnim dilemama koje smo nabrojali na poetku ovog dodatka. Ova knjiga je ocrtala biblijsko uenje o ovim temama. Na um nije prirodno ponizan Boijoj Rei; mi emo imati potekoa prihvatiti neke od ovih stvari nainom kojim ih Biblija izraava. Ali trebamo priznati da je problem na, ne Boiji. Nama obilato nedostaje samospoznanje potrebno za prihvaanje da je nae razmiljanje u osnovi manjkavo i neispravno. Moramo se sloiti sa injenicom da smo strogo duevno umanjeni u poredbi sa Bogom. Na nain razmiljanja nije samo stepen nii od Boijeg; to je u osnovi razliiti misaoni proces od Njegovog. Iz tog se razloga od nas trai da uzmemo Hristovu svest, da uimo od Boije Rei da shvatimo Njegov nain razmiljanja, i pokuamo ga uiniti naim vlastitim. Mi emo priznati da ima mnogo elemenata u Boijem stvaranju koji su jasno veoma dobri; oito da postoji neki pojam pravednosti koji izbija iz naeg Tvorca, i ispoljava se i Njegovom stvaranju. Problem je, da ima drugih stvari u naem ljudskom iskustvu koje su jasno zle i negativne . Ovo je to to stvara neku zabunu kao sa pravednou Boijom. Tuno, mnogi onda nastavljaju sumnjati u Boiju pravinost, i ak da li On postoji. Ipak nije li daleko bolje rei da mi verujemo da je Bog temeljno dobar i ispravan, kao to On tvrdi u Svojoj rei, ali da mi imamo problem razumeti mesta zla u Njegovom stvaranju?

"to je tajno ono je od Gospoda Boga naega, a javno je nae" (5Moj.29:29). Jevanelje je nazvano ono "to se o Bogu moe spoznati" (Rim1:19), implicirajui da ima mnogo toga to se jo uvek ne moe znati. Ima odreenih istinskih naela koje jasno moemo videti u Boijoj rei; i ima mnogo drugih "tajnih stvari" o Boijim putovima, do kojih nemamo nikakvog pristupa u ovom ivotu. Tako je Pavle mogao rei da je u nekom smislu poznavao Hrista i Boga, kao to moemo i mi (2Tim.1:12; 2Kor.5:16; Gal.4:9; Jev.10:30; 1Jv.2:13), naroito kroz lino doivljavanje Boije ljubavi i odazivanjem njoj (1Jv.4:7,8); ali u drugom jednom smislu je smo poznavao "delimino" (1Kor.13:9,12), udei za Hristovim povratkom, "da (tada) upoznam njega i snagu uskrsnua njegova" (Fil.3:10). Kako se poveano izlaemo pravednosti Boijoj kroz prouavanje Njegove rei, mi emo poveano eznusti za dolazak Njegovog Carstva, kada e konano Njegova pravina obeleja biti jasno, fiziki oitovana nainom kojeg e svi Njegovi ljudi radosno razumeti i ljubiti. Ono e vreme videti konano reenje svih trauma koje sada mue Boiju decu intelektualne, moralne i fizike: "Jer sad gledamo kao pomou ogledala u zagonetku, a onda emo licem u lice. Sada saznajem delimino, a onda u saznati potpuno, kao to sam i sam potpuno poznat (1Kor.13:12,13).