Sarajevske Sveske 35-36

asopis Sarajevske sveske izraava zahvalnost sljedeim institucijama, dravama i pojedincima na njihovoj podrci Sarajevo Notebook magazine would
like to thank the following institutions and countries and individuals for their support Open Society Fund Bosnia and Herzegovina The Balkan Trust for Democracy Norway Sweden Finland Denmark Switzerland Portugal France Great Britain Slovenia Makedonija Bosna i Hercegovina United States Srbija Crna Gora Ured za kulturu Grada Zagreba European Community Goethe Institut Sarajevo KulturKontakt Austria Buybook Carl Bildt Ministarstvo Kulture i Sporta - Kanton Sarajevo
Redakcija Ljubica Arsi Basri Capriqi Mitja ander Ale Debeljak Ljiljana Dirjan Daa Drndi Zdravko Grebo Zoran Hamovi Devad Karahasan Enver Kazaz Tvrtko Kulenovi Julijana Matanovi Senadin Musabegovi Andrej Nikolaidis Boris A. Novak Sibila Petlevski
Elizabeta eleva Slobodan najder Dragan Veliki Marko Veovi Radoslav Petkovi Miko uvakovi Tihomir Brajovi Robert Alagjozovski Glavni i odgovorni urednik Velimir Viskovi Izvrni urednik Vojka Smiljani-iki Sekretar Aida El Hadari-Pedia
352011 36
NO
SADRAJ 35/36
U PRVOM LICU
Miljenko Jergovi
Marko Veovi, tuma pjesnitva ................................ 11 Jesenja solata ................................................................... 23
DNEVNIK
Nenad Velikovi
TEMA bROJA: ANATOMIJA PSOVKE
Sanja Milutinovi Bojani Umiljavanja i est, ili, ta biva kad se jezik raz(o)ara ................................................... 47 Milena Markovi Amerikanac, sedne mi na kurac ................................ 53 Predrag Krsti Indeks opsovanog ............................................................ 54 Nancy Huston Agresija i jezik .................................................................. 75 Bernard Nemah Konceptualna nevolja: psovka vs. kletvica ................ 85 Petar Bojani Studija o psovci .............................................................. 108 Philippe Roussin Glas uvreda u Selinovim pamfletima ....................... 113 Muharem Bazdulj Psovka, bloody psovka .................................................. 141 Peter Klepec Na meti psovke .............................................................. 146 .. Predrag Luci Janko Poli u fine dining restaurantu Kamov ....... 157 Ashley Montagu ekspirove psovke ......................................................... 172
O STUDIJU JUNOSLAVENSKIH KNJIEVNOSTI

Andrea Lei Miranda Jakisha i Angela Richter Gordana Crnkovi Robert Rakoevi Branislav Jakovljevi Stijn Vervaet Andrea Lei i Zoran Milutinovi
Kratak uvod u nastavak jedne rasprave .................. 189
O dvojbenom luksuzu atomiziranja ......................... 192 O studiju junoslavenskih knjievnosti i o opstanku studija knjievnosti uope .................. 196 .. Post-jugoslovenska knjievnost? Ogledala i fantomi ......................................................... 202 Koja, ne ija, knjievnost? .......................................... 211 Prouavanje i predavanje junoslovenskih knjievnosti danas......................................................... 215 Disciplina ili interdisciplimentarnost ...................... 221 Requiem za jednu ljevicu ............................................ 233 U vozu 344 Avala za be .......................................... 242 Les poupes gargantuesques ...................................... 257
SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|5
MANUfAKTURA
Predrag Matvejevi Dragan Veliki Daa Drndi
Bekim Sejranovi Devad Karahasan Mirana Likar Bajelj Robert Alaozovski Hasan Nuhanovi Vlada Uroevi
Mirjana Stefanovi
Ibrahim Kadriu
Sandale ............................................................................. 26 ..7 O umjetnosti umiranja................................................. 273 Jan Stassen i ti ............................................................... 281 Goten ili saska hronika ................................................ 285 bijeg kroz kanjon........................................................... 296 .. Pripovetke Sudbonosna greka .................................................... 307 Poruka ........................................................................... 308 bog kukuruza .............................................................. 308 Sveti orije i Lamja ................................................ 309 Raiavanje rauna ................................................ 310 Starac i takori ............................................................ 311 Subjektivni odraz objektivne stvarnosti .............. 312 film iz vremena Montgomeri-mantila ................ 312 Telegram ...................................................................... 313 Iz ivota muziara ..................................................... 313 O spanau i psihoanalizi .......................................... 314 Pesme Veliko zlo...................................................................... 315 Poginula dva radnika ................................................ 315 udovite ..................................................................... 316 .. Kameleoni u cipelama .............................................. 317 Re o promaji .............................................................. 317 Trinaest crnih maaka u petak............................... 318 apat zvezda ................................................................ 321 ae pobednice ........................................................... 323 Dolazak ......................................................................... 324 Skrovito mesto............................................................ 325 Pjesme Kad stigne na Kosovo.............................................. 326 .. Dolazak u Prekaze ..................................................... 326 .. Otadbina ..................................................................... 327 Uputstvo za podizanje kue .................................... 328 U Skadru ...................................................................... 328 Lovaki psi ................................................................... 329 bilo ko da pohodi samou moju............................. 329 Sjedei i ekajui autobus gradskog autobusa.... 330 Narod je kriv ............................................................... 330 Narod ............................................................................ 331 Pozdrav pjesniku ........................................................ 332 Pred prstima koji cijepaju uspomene ................... 332 Kada doe .................................................................. 333 Grad koji mi budi uspomene ................................. 334 Udah u vrtlogu ............................................................ 334
6|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
Ludwig Bauer Sran V. Tein Beq Cufaj Philip Knox i Nat Morris Ivana Seletkovi Midhat Ajanovi Milan Sokli Nihad Agi Andrew Zawacki Desmond Maurer
Toranj kiselih jabuka (odlomak iz romana) ........... 335 General Georgije............................................................ 343 Projekt@Party ................................................................ 346 .. O oe, ta uini............................................................. 357 Demistifikacija samoe u naratorovom fragmentarnom ispisu sjeanja u romanima Nigdje, niotkuda i Ljepi kraj ..................................... 371 Stranice konog kalendara- f kao fellini ............. 379 Kome zvone glazbala zluradih kostura? Pokuaj duhovnopovijesne rekonstrukcije smisla i adresata srednjovjekovnoga motiva Plesa mrtvaca ............... 390 Jezik i subjekt u poeziji Abdulaha Sidrana............. 413 bez Anestezije ................................................................ 424 Rusmir Mahmutehaji, Hval i Djeva ...................... 430 Odiseja Ultramarin ....................................................... 443 Mileta Prodanovi ......................................................... 449 Pismo Miroslavu Krlei ............................................... 477 Kratka (sticajem novonastalih okolnosti) propratna beleka uz objavljivanje pronaenih rukopisa Oskara Davia ............................................... 481
PISAC SLIKAR
Tvrko Kulenovi Lidija Merenik Oskar Davio Milica Nikoli
DOKUMENTI
MOJ IZbOR
Mira Otaevi Ivan Milenkovi Jovan eki
Radomir Kostantinovi (1928 2011)
bekstvo od jezika ........................................................... 485 Paradoks stvarnosti i zlo banalnosti......................... 488 Linije bekstva ili o iluziji prijateljstva.................. 496 ..
NOVO ITANJE
Bora osi Mira Otaevi Jea Denegri
bihalji Merina
Ko je bio Oto biha? ....................................................... 503 Aneo istorije ................................................................. 507 Oto bihalji Merin: Umetniki kritiar i pisac o modernoj umetnosti.................................................. 513 Pjesme Metamorfoze na tavanu ........................................... 519 Petar Pan ...................................................................... 520 alom, Rahela! ............................................................ 521 ilet u cipeli ................................................................ 522 bogalj ............................................................................ 523
ONI KOJI DOLAZE

Anita Pajevi
Goran Vrhunc
Kristian upan
Pjesme Otkrovenje ................................................................... 525 Jedne noi pijan budala ........................................... 525 Nemam pojma kako nazvati ovu pjesmu ............. 526 .. Ukrug ............................................................................ 527 Akvarij trai ribicu .................................................... 527 bunar trai vodu ........................................................ 528 Pisac trai rije ........................................................... 529 Ulica trai istaa....................................................... 529 Uvod u zbirku Isklesani stihovi ............................... 530 Dvadeset pjesama .......................................................... 537 O prevodu i laueretu..................................................... 545
PASO/PUTOVNICA
Tomas Transtremer Ilja Sijari Alma Lazarevska
PORTRET SLIKARA bILJEKE O AUTORIMA EXECUTIVE SUMMARY
Slikarstvo Nedad Ibriimovia
Subota, lie, Nedad ................................................... 549 ............................................................................................ 56 ..5 ............................................................................................ 581
U PRVOM LICU
MiljenkoJergovi
Miljenko Jergovi
Marko Veovi, tuma pjesnitva
Sveto doba bezbonitva kad smo se poeli baviti poezijom. U jednome nonom telefonskom razgovoru - ustvari njemu je bilo popodne, a meni no - na moje ponovljeno uenje i snebivanje oko toga to su sredinom osamdesetih knjievnost, osobito pjesnitvo, bili toliko vani i drutveno uvaavani da se i s politikih govornica govorilo o novim knjigama pjesama i antologijama, s onom vrstom strahopotovanja s kojim se govori o ljudskim naravima, o historiji ili o narodima i narodnim sudbinama, Semezdin je rekao da se nemam emu uditi, iako to doba jest izuzetak u naoj povijesti. Umjesto religije postojala je knjievnost, umjesto teologije knjievna kritika i svakodnevni govor o knjievnosti. ak i to to su pjesnici zbog svojih pjesama znali ostati bez posla, to ih je znalo degradirati u graanskome i u egzistencijalnom smislu, i to se, jo 1981, moglo zavriti u zatvoru zbog ciklusa pjesama (sluaj Vunenih vremena Gojka oga), potvrivalo je drutvenopolitiko uvaavanju pjesnitva.
Prvo u itanju, u tuem tekstu

Ono to je govorio, moda i nije bilo do kraja tano, ali tako kazano, precizno opisuje nau vjeru u knjievnost i ono to smo tada bili spremni da uinimo iz posve pjesnikih razloga. Dananja pusto i samoa u kojoj ivimo, svatko na svome kraju svijeta, u vezi su s ondanjim osjeajem kako je u knjievnosti sadran cijeli jedan ivotni smisao i kako nam, zapravo, nita drugo osim nje vie nee ni trebati. Pritom, knjievnost je prvo bila u itanju, u tuemu tekstu, kanoniziranom ili proitanom s upravo otipkanog lista pelira, a samo je za diletante knjievnost bila prvo u pisanju, u vlastitome tekstu i u bijesu i oaju to se toj iscijeenoj i izluenoj genijalnosti ne divi cijeli svijet. No, u to vrijeme mi i nismo imali potrebu da se nalazimo u blizini diletanata, ivjeli smo svoje fascinacije, razmjenjivali ih i intenzivno osjeali drutvena zajednica nam je pruala takvu iluziju kako je poezija od presudne vanosti za nau zajedniku budunost, poput gradnje brana na hidrocentralama ili godinjeg uroda ita. Posljedice tada steene vjere danas osjeamo u svojim graanskim egzistencijama, uglavnom, kroz nedrutvenost i nespremnost za ivot meu drugima, u drukijim vjerovanjima i drutvenim prioritetima. Sveto je doba bezbonitva kada smo se poeli baviti poezijom. U vrijeme kada sam po nekim zaturenim jugoslavenskim asopisima objavljivao svoje prve pjesme, bilo je to u zimu i proljee 1984, malo pred odlazak u vojsku, itao sam Huga friedricha Strukturu moderne lirike, T. S. Eliota, Hansa Mayera Autsajdere, Vinaverovu knjigu o Lazi Kostiu, benjamina i Adorna, pa onu starinsku, lijepu knjigu Ilije Kecmanovia o Kranjeviu... bila je to lektira u kojoj sam, usporedo, pokuavao nai i odgovore na pitanja o modeliranju pjesme, ali i odgovore o drutvenom kontekstu pjesnitva, o biografskim, politikim, drutvenim razlozima za poeziju. Ovo drugo je, a da toga nisam bio svjestan, moda, predstavljalo i potragu za prozom, za pripovijeu, za narativom (eto nam jedne moderne rijei) u poeziji, i priprema za bijeg u pripovjedni tekst, u prie i u romane. Neke od tih knjiga, svakako Autsajderi, Vinaver i Walter benjamin, do danas su mi ostale dnevno vane, poput nekih ivotnih uputstava (pogotovu nakon to sam ve pomalo i odustao od ivota izvan knjievnosti), ali nijedna nije na moju odluku da piem, a ne samo da itam, tako vano utjecala kao novinski tekstovi, asopisne analize, kao i rijetke televizijske i radijske emisije u kojima je sudjelovao Marko Veovi. O pjesnitvu openito, o pojedinoj pjesmi ili o jednome jedincatom stihu, govorio je tako sugestivno, u mimici i gesti, u intonacijama i u naglascima, da bi sluatelj ili gledatelj stjecao dojam kako taj ovjek svojim uvidom pronie kroz svaku rije, kako na poeziju gleda nekim specijalnim rendgenskim pogledom, u svakoj rijei on osjeti njezin pjesniki potencijal i napon. Za sve druge, od Huga friedricha do tada estih friedrichovih imitatora po Izrazu, ivotu i Odjeku, tadanjim naim knjievnim asopisima, najmanja nedjeljiva estica pjesnitva bio je stih. Marko je bio u stanju govoriti o jo sitnijoj estici, o rijei. A ono to bi govorio, djelovalo je uvjerljivo poput propovijedi nekoga darovitog propovjednika, zanesenjaka i fanatika, koji bi sluatelja mogao uvjeriti u sve, pa i u to da se, u ime vjere, pretvori u ovjeka bombu. (Ovo nije literarna figura: otkako su se, prije pet12|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
naestak godina pojavili karizmatini imami, vjerski voe s politikim ambicijama, slijepi ili jednooki proroci svetoga rata s kukom umjesto ake, i na kraju ljepooki i freskoliki saudijski plemi bin Laden, intenzivno sam razmiljao o tome jesu li u mome ivotu, ili u mome sustavu vrijednosti, u mojoj vjeri, postojali ljudi koji bi bili u stanju tako prenositi vlastiti zanos ili koji bi me uspjeli fanatizirati preko granice razuma. A kako smo otkrili, fanatiziranje preko granice razuma bio bi najtaniji opis emocionalne i intelektualne pretpostavke za terorizam. Prvi mi je na um pao Marko Veovi, njegove propovijedi o poeziji.)
Iz poezije same
To to bi govorio i kako bi govorio, Veovi je umio pretoiti u tekst. Analiza stiha, ili cijele pjesme, nije kao u drugih, naroito akademskih prouavatelja poezije donosila samo analizu upotrijebljenih pjesnikih sredstava, alata i materijala. To bi spomenuo nekako usput, kao da se podrazumijeva i kao da to i ne moe biti predmetom ozbiljne knjievne analize. Jo manje ga je zanimalo ono ime e junoslavenski i balkanski prouavatelji knjievnosti, naroito pjesnitva, uskoro, od poetka devedesetih, biti sasvim obuzeti: nije ga zanimala vidljiva i nevidljiva idejna i ideoloka pozadina pjesnikova, nije ga bilo briga za najnovije knjievnokritiarske mode i kole, niti za sve ono novo ime se u naim mranim balkanskim i junoslavenskim provincijama nadomjeta elementarni nedostatak sluha, totalna nemuzikalnost za poeziju, svakovrsna nenaitanost, odsustvo strasti i erosa pri itanju bilo kakvih knjievnih tekstova... Uvijek je, naime, puno lake zanatski se obuiti i teoloki pouiti i poduiti oko najnovijih knjievnoteorijskih i knjievnokritikih moda (za to je dovoljno povrno prouiti kakav apirografirani katekizam ili partijsku skriptu), nego, naprosto, s interesom itati to to e u ona vremena, sredinom osamdesetih, u zagrebakom Quorumu biti imenovano kao knjievna proizvodnja. Marko Veovi o poeziji je govorio iz poezije same, po sluhu i po notama, iz uvjerenja kako je pjesma samoj sebi sav smisao i sadraj, i kako pjesma ne treba, a i ne smije, svoj razlog i opravdanje traiti u neemu to sa njom nije u organskoj vezi, u teoriji ili filozofiji, recimo. Na taj nain, on je nepogreivo prepoznavao pjesmu, prepoznavao je istinit stih, i bio je u stanju tako ga tumaiti, obrazloiti, braniti pred kaosom Svemira i pred nemutim jezicima svake ideologije, kao i pred nemutou jezika u nedarovitim glavama, da se opinjenom gimnazijalcu (a to sam tada bio: opinjeni gimnazijalac) inilo kako iza svakoga stiha o kojemu Marko Veovi s udivljenjem govori stoji jedna sreena i skladna vasiona, na nain na koji vasionski red postoji i djeluje u fugama Johanna Sebastiana bacha. Zahvaljujui njemu, te na neki drukiji nain Slobodanu blagojeviu, mogli smo, spremajui se za svoje mature i za sve one nepopravljive ivotne odluke, ivjeti u zatienom svijetu pjesnikih knjiga, antologija, poetskih veeri i svih tih naih sarajevskih dana poezije. Iako Veovi ni tada nije bio nikakav drutveni autoritet (to e on u Sarajevu biti u jednome drugom kljuu i anru, kratko, u prvim godinama rata), nije u njemu bilo krleijanske siline i samouvjerenosti, niti socijalne nametljivosti kojom bi, poput
bagera, oko sebe raistio ruevine, nain njegova djelovanja, govora i pisanja o poeziji stvarao je golem, nikada izmjeren i odvagnut knjievnokritiki utjecaj. Zahvaljujui njemu i blagojeviu, u Sarajevu toga vremena a stalno je o sredini osamdesetih rije drutvena dinamika, ugled i mo nisu proizvodili pjesniki kanon, kao to se to, pretpostavljam, dogaa danas, ili kao to se, vrlo intenzivno, i tada dogaalo u Zagrebu i beogradu. Svaki knjievni sud u sebi nuno mora imati neega proizvoljnog, jer knjievna kritika nikada nije egzaktna, premda e uvijek neki nemonici u pameti nastojati da stvore privid o vlastitim egzaktnim i objektivnim procjenama i uvidima. A polje za najire i najobuhvatnije proizvoljnosti unutar knjievnosti, govor je o pjesmama, o pjesnicima i o pjesnitvu. Tako je to u dvadesetom stoljeu. Ranije, dok je pjesnitvo jo imalo neku upotrebnu ili drutvenu funkciju, kakvu e kasnije imati roman, a jo kasnije film, nije nuno bilo tako. Jo od meuratnih vremena, dogaa se da na pjesniki kanon vie utjeu ivoti pjesnika i socijalni kontekst svakoga od njih, nego estetske vrijednosti u samim pjesmama. Prelistajte samo stare almanahe, panorame i antologije, proitajte uvodne analize tadanjih neospornih autoriteta, i naii ete na nevjerojatan niz sve samih, danas anonimnih, velikana, sa ijih je stihovima protok vremena sprao i raznio i one najsitnije tragove talenta. Moe vam se tada, posve krivo, uiniti kako su se u meuvremenu stvari popravile, i kako su danas kanoni bolji i pravedniji. Prije e biti da je suprotno. Kanoni su onakvi kakvi su kanonizatori ili kakav je najbolji i najutjecajniji pjesniki itatelj u nekome vremenu.
Moralne opsesije M. Veovia

U to bezboniko sveto doba, kada nas je Marko Veovi kao itatelje poezije (a neke i kao pjesnike) evangelizirao, iva je bila iluzija da e uvijek postojati netko tko ima taj golemi, neprocjenjivi dar prepoznavanja pjesme. A zapravo je vie talentiranih pjesnika, vie je na svijetu doista velikih pjesnika, nego to je onih koji bi imali dara da pjesmu proitaju. Iako se veliki itatelj teko moe biti ako se nije i dobar pjesnik, rijetki su veliki pjesnici (to Veovi u naemu jeziku svakako jest) koji su istovremeno obdareni talentom i karakterom velikih itatelja. (beskarakterni ljudi mogu, recimo, biti sjajni pjesnici, ali ne mogu biti dobri knjievni kritiari, ni itatelji poezije.) Zahvaljujui tom njegovom daru, prije nego iemu drugom, antologije bosanskohercegovake poezije iz tog vremena, tko god da ih je sastavljao, kada ih danas itamo, djeluju zanimljivo i skladno, i u njima doista ima poezije, a malo je u tim knjigama onih pjesnika ije nas pjesme na takav nain danas zbunjuju ili ojade, da pomislimo kako su se u antologijama nali zbog svoga drutvenog ugleda, pa kad te antologije usporeujemo s hrvatskim ili srpskim iz istoga razdoblja, mogli bismo stei naelno posve krivi dojam kako je bosanska poezija nakon Drugoga svjetskog rata, superiorna njihovoj. U tim antologijama (od one blagojevieve, u specijalnom broju asopisa Lica, iz 1981, sve do Tontieve, objavljene u Svjetlosti, godinu ili dvije pred rat) nai e se i opravdano zaboravljenih pjesnika, suputnika, uzgrednika,
pjesnikih hobista i diletanata, ali s uvrtenom onom jednom dobrom pjesmom i u njom onim jednim vanim stihom. Drugdje su i takvi lako postajali nacionalnim bardovima i knjievnim klasicima. U Veovievome i blagojevievom, pjesnikom Sarajevu osamdesetih to vie nije ilo. Marko je i u ono vrijeme bio ovjek raznovrsnih, esto proturjenih knjievnih i intelektualnih interesa i preokupacija. Osim kritike poezije, dakle, prvenstveno itanja poezije, prevodio je, u raznim kolaboracijama, s ruskog i engleskog, pisao je i objavljivao knjige pjesama, a 1982. objavio je svoj jedini roman, sjajno napisanu, poludokumentarnu prozu Rodonaelnik, u kojoj je zabiljeio govorenje svoga djeda (lijepog romanesknog, a moda i stvarnog imena: Simeun Pavlov Tapukovi). Meutim, est godina kasnije, bila je to ve 1988, objavio je knjigu etvrti genije, estoku publicistiku studiju u kojoj raskrinkava stanovitoga srpskog akademika, navodnog oca jugoslavenske robotike, koji je, prema Veovievim saznanjima, nekoga gadno plagirao ili, tanije reeno, opljakao je neije intelektualno vlasnitvo. etvrti genije za itatelja je dovoljno zanimljiv i uzbudljiv tekst da bi ga itao ak i ako nema nikakvih robotikih interesa i saznanja. Ali ni njezin autor, prije nego to je, posve sluajno, valjda itajui novine, otkrio plagijat, nije imao robotikih interesa i saznanja, nije se bavio mehanikom ili tehnikom, a ni matematika ga (izvan pasionirane, ali i dalje hobistike ahovske igre) nije pretjerano interesirala. Da bi napisao knjigu, u kojoj e se obraunati s tamo nekim naunikom, ali i s drutvenom sredinom i mentalitetom koji pretjerano ne haju za ovakve sluajeve, Veovi se morao prilino temeljito uputiti u znanja koja mu vie nikada nee zatrebati i prema kojima ne osjea ni hobistiku strast. bilo je, u najmanju ruku, neobino za jednoga ozbiljnog pjesnika, sveuilinog predavaa knjievnosti i velikog itatelja poezije, da troi vrijeme, mjesece i godine ivota, na takve stvari. Ali u tom je njegovom postupku, ipak, bilo sistema. etvrti genije najavio je budue moralne opsesije Marka Veovia, koje e ga na koncu, u dvijetisuitima, uiniti svetim osamljenikom, ija e udovina potreba za obraunavanjem s kojekakvim etvrtim, petim i sedmim genijima proizvesti cijelu jednu paralelnu knjievnu i publicistiku biobibliografiju.
Etika kao sudbina

U to vrijeme, kada je narastao srpski ekspanzionizam i faizam, iz kojih e se, zatim, kao u Pekievom besnilu, razviti faizmi u svim jugoslavenskim narodima s kojima je Srbija krajem osamdesetih i u devedesetima dolazila u dodir, Marko Veovi nije bio naroito politiki osvijeten, ni ideoloki diferenciran. Njegov pogled na tu stvarnost bio je elementaran, jednostavan, pomalo djetinji i bitno odreen vlastitom porodinom biografijom. Kada se danas ita etvrti genije, ta knjiga djeluje kao proroki obraun sa osievskim laima srpskoga nacionalizma, kao najpravovremeniji takav tekst, uz Mrtvouzice ili mentalne zamke staljinizma bogdana bogdanovia, objavljene nekoliko mjeseci kasnije. No, injenica je da sam autor u to vrijeme, 1987. i 1988., uope nije imao na umu, nije imao pojma, da se, udarajui
na oca jugoslavenske robotike, obraunava s preporaajuim Molohom i svederom srpskoga nacionalizma. Ne, Veovi uope nije kanio pisati o tome, jer to jo uvijek nije bila tema koje bi on, potpuni nevjea u stvarima politike i ideologije, bio svjestan. On je samo pisao protiv besramnog lopovluka i protiv onih koji se iz razloga vladajueg drutvenoga bontona mire s besramnim lopovlukom. A to je, izmeu ostaloga, nacionalizam, nego pristajanje uz besramni lopovluk, zbog nekih viih interesa? Etika Marka Veovia elementarna je kao u antikim tragedijama. Tako je i njegova sudbina pomalo antika. U poetku rata, kada je iz Sarajeva onako goloruk, a moan na rijeima, sam sa enom i malim djetetom, zagrmio suprotivu srpske artiljerije, rasporeene po okolnim brdima, postao je, naravno nakratko, sveti ovjek meu veinskom, bonjakom elitom. Ali im se, uskoro, pokazalo da Veovi sve to ini u ime naela, a ne zato da bi im bio slian, niti zato to bi mu recimo to vrlo precizno komijsko govno smrdjelo ugodnije od njegova vlastitog, naao se izloen najgorim komijskim uvredama, sve dok mu na kraju, vrlo otvoreno, nije reeno kako je gori neprijatelj bonjaka nego Radovan Karadi. Etiko naelo, pogotovu ako je predstavljeno na tako jednostavan, elementaran nain, razorno djeluje na svaki nacionalizam. Dok Radovan Karadi narod svojih rtava ujedinjuje u muenitvu, Marko Veovi ga razjedinjuje na isti nain na koji bi razjedinio i svaki drugi narod, jer ga suoava s pitanjima koja su moralne prirode i koja nuno ljude svode na pojedince. To je bio jedan razlog za uvrede na njegov raun. Drugi se, pak, ne tie kolektivnih osjeaja, nego neega to je duboko osobno. Ti ljudi su znali da za druge (dakle za pripadnike drugih vjera i naroda) nikada nisu, niti bi ikada uinili ono to je Marko Veovi inio za njihov narod. Na as su osjetili grizoduje, nakon ega su instinktivno prezreli Veovia. Iako, nisu imali razloga, jer on nita nije inio zbog njih, nego zbog vlastitoga moralnog naela. Da je neto inio samo zbog njih, valjda bi im na kraju postao slian. U ratu je, 1994. godine, objavio knjigu anrovski vrlo raznorodnih tekstova, pod naslovom Smrt je majstor iz Srbije, koje je iz dana u dan, iz tjedna u tjedan, objavljivao na sve strane, po novinama i asopisima, koji esto ne bi ni doli do svojih itatelja. Neki od njih knjievni su dragulji neprolazne vrijednosti, najvaniji i najliterarniji tekstovi nastali na fonu bosanskoga rata. Neki su, pak, vaan i vrlo pouzdan dokument o ljudima i o naravima, o ivotu pod opsadom i o nainu na koji se branio grad. Ima u toj knjizi i vrijednih portreta, likova s jedne i s druge strane fronta, estokih, nemilosrdnih obrauna s bivim prijateljima, u kojima je Veovi dopustio da mu samo literarni talent bude mjera i granica. Nae se tu i vrlo efektnoga proklinjanja, gnjevnih psovki i kojeega to se nekome neupuenom u sarajevske i bosanske ratne teme, kao i u Veoviev opus, ba i ne bi svidjelo i u emu bi se, izvan konteksta gledamo, moglo pronai tota politiki nekorektno. Smrt je majstor iz Srbije snana je potvrda jednoga raskonog pripovjedakog i lirskog dara, knjiga vrlo osobnoga gnjeva i netrpeljivosti, do kraja vjerodostojan etiki manifest, u kojem je svaka reenica napisana iz perspektive pojedinca, iza kojega nije stajao nitko, nikakva zemaljska ili nebeska sila, vojska, policija ili nacija.
Velianstvena zaviajna graa

U ranijim svojim pjesnikim knjigama, Nedjelji (1970), Osmatranici (1976) i Sijeriminim sinovima (1979) bio je pjesniki raskoan, katkad hermetian, zaviajni lirik. biti zaviajni lirik u nas se, uglavnom, smatra pogrdom, valjda zato to zaviajnim liricima, obino, bivaju pjesnici koji nikada nisu otili iz zaviaja ili pjesnici koji zaviaj doivljavaju na nain slikara seljaka iz Hlebinske kole. Malo je onih koji bi umjeli ozaviajiti cijeli svijet, ili koji bi uspjeli izmisliti vlastiti zaviaj, sagraditi ga iz temelja i omitotvoriti tako da itatelj povjeruje kako, zapravo, vanijega mjesta na zemlji nema. Oni koji takvo to uspiju, oni su, zapravo, pravi zaviajni lirici, epici, romansijeri. Marko Veovi ustrajno je gradio mit o svojim rodnim Papama, najprije srameljivo, evokativno, nostalgino, ne skrivajui provincijalca u sebi, potom kroz visoku stilizaciju, sve dok se slika ne pretvori u slikarsku apstrakciju, kao u fantastinoj pjesmi o bijelome glogu u Papama, da bi na kraju, u ratno i poratno doba, od Papa doista nainio jedan gotov svijet dobra i zla, ljepote i moralne nakaznosti, istoe i svakoga gada, svijet koji je tako plastian i slikovit da se kroninom Veovievom itatelju uini da je domai u Papama, kao to je domai u Andrievom i Selimovievom Sarajevu, u Londonu Miloa Crnjanskog, na jugu Williama faulknera, u Zagrebu ili budimpeti Miroslava Krlee. Toga to je Veovi stvorio od Papa, postao sam svjestan ovoga rujna, kada sam se iz Podgorice dolinom Morae vozio prema bijelom Polju, gdje u, u toj meni neobinoj, pomalo jueranjoj, sandakoj ariji provesti etiri dana, uglavnom etajui, promatrajui ljude, sjedei pred kafanama, uivajui u svijetu koji je tako utjeno daleko od svijeta u kojem danas ivim, ali i od svega to me se danas lino tie. Jedino mjesto na koje sam, ciljano, elio otii bile su Veovieve Pape. Valjda ni desetak kilometara od bijelog Polja, negdje u brdo, putem uz koji je rujila bjelogorica, trebalo je otii i to vidjeti. Ljubazni domaini nudili su se da me tamo povedu, ali na kraju nisam otiao. Moda sam se plaio razoarenja, a naravno da bih se razoarao, jer ni berlin nije kao u Alfreda Doeblina ili u Klausa Manna, ili mi se inilo kako bi, odlaskom u Pape, nezvan provalio u Markovu intimu? Ne znam, nije ni vano o emu se radi i zato nisam iao u Pape, ali to da sam htio ii, da sam ta etiri dana toliko razmiljao o Veovievu zaviaju, zapravo govori o velianstvenoj zaviajnoj graevini njegove knjievnosti. U pjesnikim knjigama koje je objavio nakon rata, Veovi, mimo lirskih i papljanskih tema, koje je dalje razvijao, zapoinje svoj i jedan drukiji poetski ciklus, to e ga, pretpostavljam, razvijati dok je iv. Svoj glas ustupio je rtvi i poeo ispisivati niz stranih sarajevskih i bosanskih ratnih sudbina, emocionalnih senzacija, mentalnih, egzistencijalnih, duevnih slomova... Kao izvanredan govornik naega jezika, rasni usmeni pripovjeda, koji ima i sva akademska znanja o jeziku, ali u svome jezinom, govornom osjeaju ima upisan njegov ritam i melodiju, Marko Veovi ovakve svoje pjesme pie pouzdajui se u transformativnu mo govora, u govornu reenicu to se, kao rijeka u korito, ulijeva u stih, u melodiju i u ritam pjesme. Takva poezija u ovim se krajevima obino zove stvarnosnom i obino se, posve krivo, smatra kako je rije o nekakvoj omladinskoj novotariji. Ali duga je tradicija, od
Ratnih drugova Stanislava Vinavera iz 1939. ili ciklusa Detinjstva Oskara Davia, do Sidranovih pjesama, Reza Vaska Pope i Grae za pripovetke Sinana Gudevia, niu se u naim jezicima (ili - naem jeziku) primjeri narativnog pjesnitva, koje moda jest, a moda i nije stvarnosno, ali pjesnikim sredstvima tretira proznu temu i pripovijeda neku priu. Zanimljivo je u takvome kontekstu itati Veovieve poslijeratne narativne pjesme, drati ih na istoj stalai s Vinaverom ili Popom, jer tek tada se, u tom dobrom drutvu, na pravi nain uje, osjeti i razumije koliko je, i na kakav nain, on veliki pjesnik. Njegove reenice doista se, bez pogreke, saliju u stihove, a jezika rasko i tanost bivaju izrazitije nego u njegovoj prethodnoj lirici.
Proklet, progonjen, prezren

Ova poezija jo po neemu je vana i izuzetna. Njegov pjesniki glas esto je glas muslimana, ee muslimanke, i te pjesme su, bez imalo straha ili zebnje pred posljedicama toga ina, bonjake, kad god se u njima govori o neemu zajednikom, o nekome mi. Ono to, barem iz njegove perspektive, ne bi bilo asno, ni dopustivo u nefikcionalnim tekstovima, u esejima, novinskim lancima, ukorienim obraunima i drugim meuanrovskim Markovim pisanijama u kojima se, biva, valja pisati samo onako kako jest, istinu i nita drugo, slobodno mu je i posve na volju u pjesmama, u kojima on, esto i ponizno, ponitava i samoga sebe, da bi onaj drugi, koji pred njegovim oima strada, dobio pravo na sebe i na svoj glas. Ima u tome neke slinosti s ciklusom pjesama Ali binakua, velikoga i prokletog srpskog i crnogorskog pjesnika Radovana Zogovia, u kojemu je on, u vrijeme stranoga karaorevievskog terora nad kosovskim Albancima, preuzeo na sebe da bude jedan albanski glas. Kada je ve pred kraj svoje predavake, fakultetske karijere Veovi bio prisiljen da doktorira, jer bi u suprotnome iz administrativnih razloga izgubio posao, on je dugo pisao i napokon dovrio svoj veliki tekst upravo o Zogovievoj poeziji, koji je na kraju objavljen i kao knjiga, 2008. na Cetinju. Naslov je akademski suh: Jezik u poeziji Radovana Zogovia, a zapravo je rije o valjda i najljepoj, najzanesenijoj knjizi o umjetnosti pjesnitva, objavljenoj u nas otkako nas kao jezine zajednice vie nema. Sa Zogoviem njegov prouavatelj dijeli jezik, njegovo poznavanje i dar da se jezikom slui, ali dijeli i samou i izdvojenost na koju su se obojica, svaki na svoj nain i iz svojih razloga, pred svjetinom, ali i pred knjievnim i politikim elitama, doivotno osudili. Marku Veoviu nije, naravno, mjesto meu svecima, niti je on uvijek i u svemu u pravu. Koliko je grean, valjda i sam zna. Kao to sam zna kada je, o kome i koliko napisao krivo, ili kada je sudio, a da nije trebao suditi. Ali ono to je vano jest da je pisao uvijek u svoje ime, protiv one moralno indiferentne, gluhe i slijepe veine, koja se, obino, zove narodom i koja na sebe, kao neku vrstu bespovratnog kredita, preuzima sve muke i muenitva pojedinaca koji su joj, po logici znaka i imena, ikada pripadali. Tako piui, ovjek protiv sebe ima sve same svetinje vlastitoga i svih drugih naroda, biva proklet i izloen svakoj vrsti prezira i progona. Ali jedino pisac ima pravo i da ne bude u pravu. U ime nacije sagrijee hulje, a u vlastito ime sagrijei ovjek.
Ali sve je poelo od poezije i od svetoga doba bezbonitva, kad nam je Marko Veovi stvarao iluziju kako pisanje pjesama ima smisla, jer e se uvijek nai netko tko e prepoznati pjesmu koja je imala svoj razlog ili stih zbog kojega su hlaenje uarene lopte i pojava ivota na zemlji imali smisla. Na kraju ispada da nas je, ne znajui to, i prevario. Ono za to smo vjerovali da je naelo, bio je samo jedan ovjek. Drugi, na alost, pjesme nisu umjeli itati, niti ih je poezija zanimala. Naravno, ni u toj stvari on nije bio, niti jest, nepogreiv, jer ni poezija nije egzaktna vjetina (kao, moda, robotika), samo to se njegova subjektivnost razlikuje od drugih subjektivnosti. I kada grijei, moe mu se vjerovati da je i ta greka sasvim pjesnika.
Veovi 2014.
U njegovom drutvenom - da opet ne velim moralnom, jer nikako ne mogu rei politikom - radikalizmu, postoji jedan izuzetak. Sve e, naime, Marko Veovi osporiti ovjeku za kojeg povjeruje da je nitarija, ponitit e ga do jajeta iz kojeg se ispilio, samo jedno nikada nee. Ama ako i najgori meu najgorima, ako i ratni zloinac i djecoubojica napie dobar stih, Veovi e nai naina da se tom stihu divi, i nee ga zatajiti. Moda je i to djetinjasto, moda je naivno, ali bez te vrste naivnosti ni poezija vie ne bi imala smisla, niti bi je imao tko pisati nakon Auschwitza, Jasenovca, Vukovara, Srebrenice, jer ne bi bilo onoga koji bi je mogao itati. Na to nas je, rasute po svijetu, osamljene i ostrvljene jedne na druge, Marko Veovi podsjetio i prije koji tjedan, kada je negdje na webu objavio jedan munjevit esej o jeziku poezije Matije bekovia, koji zapoinje obraunom s politikim idejama bekovievim, nastavlja se obranom crnogorskog jezika i identiteta, sadranog u njegovoj poeziji od njegove graanske i politike namjere da zataji i poniti i jedno i drugo, da bi se na kraju, u tom veovievskom istjerivanju vraga, nekako neprimjetno, dolo do opisivanja bekovievih pjesnikih postupaka i otvorenog divljenja pjesnikovom umijeu i njegovoj umjetnikoj veliini. bit e da Marko nije ni primijetio kada je iz jednoga registra preao u drugi, i kada je iz govora o uasima vremena u kojemu ivi preao u govor o ljepoti poezije i knjievnosti. Ako se dogodi, a moe biti i da hoe, pa da Sarajevo poaste naslovom europskoga grada kulture za 2014. godinu, turiste e u obilasku kulturnih i umjetnikih znamenitosti toga grada vodii morati da dovode pred ivoga Marka Veovia i da im govore: ovo je pjesnik i tuma pjesnitva! Jedno od nekoliko uda zbog kojih Sarajevo moe biti europski grad kulture. A turisti e onda krivo misliti kako su ve sreli takvih ljudi i kako oni nisu nikakvo udo.
NenadVelikovi
DNEVNIK
Nenad Velikovi
Jesenja solata
Danas je tano etrdeseti dan od kako nisam naao dovoljno dobar (iskren, poten, uvjerljiv, pristojan...) razlog da jo jednom izmigoljim pisanju dnevnika ili prie za Sarajevske sveske. V. je nazvala, ja sam se javio s trotoara, nije bilo prostora za uzmak; nije pomoglo ni uvjeravanje da sam zatrpan poslovima, ni to da sam ve jednom za Sveske pisao dnevnik, ni upozorenje da ima i mlaih i zanimljivijih i novijih i originalnijih pisaca. Najzad priznajem sebi da je upravo to to nisam nita od nabrojanog moda moja glavna preporuka za Sveske. :-) Rezultat je dnevnik, koji piem retroaktivno, etrdeset dana unazad, potapajui sjeanje elektronskom prepiskom.
1. Thun
Proirila se vijest da predstavljam bosnu i Hercegovinu na nekim eks-jugoslavenskim knjievnim susretima; neka je agencija to tako sroila, a ljudi primili zdravo za gotovo. Istina je da smo Ivana Sajko, Vladimir Arsenijevi, Edo Popovi i ja pozvani u Thun, na festival Literaare, uglavnom posveen knjievnosti na njemakom jeziku, ali ovaj put zahvaljujui Janu, Lejli i Stephanu, iznimno, ostalskom. (Tako sam, za potrebe Twittera, odluio da zovem jezik kojim govore nepripadnici konstitutivnih i veinskih tokavaca tzv. ostali.) Thun je gradi na jezercetu i rukavcima rijeke koja iz njega istie, izmeu dobroudnih kuica u ijim se prozorima ogledaju Alpe na jugu. Sav je u cvijeu, a tih dana aren i od zastava zbog nekog lokalnog praznika. Od bazela, gdje smo prethodnu no imali knjievno vee u Literaturhausu, putujemo vozom, zajedno s Tanjom, koja se silno potrudila da nas predstavi svojim bazelskim studentima. festival Literaare (Absolut zentral) okuplja publiku u malom pozoritu na adi. Program poinje u dva, i traje do est ili sedam; prvi dan domaini predstavljaju Edu i mene, prvo svakog posebno, uz red itanja i red razgovora, a onda u zajednikom askanju. Iako sam prevode na njemaki odlomaka iz Sahiba, Oca moje keri i Konaara ve ranije poslao, u zadnji as improvizujemo, Andrea Stanek prevodi i ja itam odlomke iz Vremenske petlje, romana koji uskoro izlazi u Sarajevu: AUTORPORTRET :-)))) Studenti mu ne mogu porei strast za ono to radi i govori. Ali je ta strast vampirska; poziva u slobodu a trai pokornost. Zavodi itaoce da bi se hranio njima. Njegov je govor sladak kao nektar muholovke. Argumenti mu zvone upljim analogijama. Altruista naoruan cinizmom. Bomba s petardama. Vitez vedskog stola, ongler metaforama, maioniar koji iz sitnih zapaanja izvlai krupne zakljuke, moralni fikal. Pegaz u jarmu. Pristojan komija. Ljubazan. Kulturan. esto neuredan. Zamiljen. Isti pogled ima i za ovjeka i za vrata lifta. Ne koristi dezodoranse, omekivae, ampone protiv peruti i kreme za cipele. Povremeno neto palamudi na televiziji, uglavnom protiv vjere i veronauke. (...) Sluh mu je temperiran na prijetnje. Dae ivot da bi preivio. U mislima je uvijek nekoliko koraka ispred sebe. Kladi se samo na siguran dobitak. Ne ini drugima to ne eli da se ini njemu. I kad djeluje prisutno, odsutan je. Njegovo je strpljenje dugo ali hladno. Ostarie ne gubei vrijeme. Ne voli da mu suze mute vid. Emocije ga paraliu. Ne ljubi, da ne povrijedi. ist raun mu je najdua ljubav.) U drugom dijelu programa nastavljam s E. davno (prije sedam-osam godina u Vroclavu) zapoetu raspravu o zanatu kojim se bavimo. Zavaljeni smo u sofu, na lijevoj polovine scene, voditelj i prevodilac su za stoliem na desnoj. E. kritikuje kulturnu politiku aktuelne hrvatske vlasti i predstavlja akciju u kojoj uestvuje: pravo na profesiju. Radi se zahtjevu udruge pisaca ministarstvu kulture (ili ve nekome ko dri kesu) za poveanjem subvencija, jer kako stvari stoje dravu vie kota jedan film nego svi pisci skupa. (Istu onu dravu koja slavi kao praznik dan kada je
200.000 njenih graana protjerano u okviru redarstvene akcije koju je meunarodni sud okarakterisao i kao udrueni zloinaki poduhvat. I za iju politiku S. daje genijalnu dijagnozu: NDH u avnojevskim granicama.) Obojica osjeamo da umorna i prevoenjem usporena publika ne dijeli na ar za polemiku, pomirljivo skraujemo raspravu i neke primjedbe ostaju neizreene. Naprimjer: Nacionalizam je populistika ideologija (Koja nije?) a film i pozorite u tom smislu djeluju bre i masovnije. (Svojevremeno u jednom drugom populizmu Mihajloviev roman Kad su cvetale tikve nije bio zabranjen, ali pozorina predstava jeste.) Ako za pisce i ostane neto slame u dravnim jaslama, ona se sigurno nee dijeliti prema duini jezika nego prema obimu vimena. Inae, zato bi profesija pisca dravi bila vanija od profesije domaice, stolara ili travara?
2. Vremenska petlja
Iako sam na romanu radio cijelo ljeto (uz sve druge stvari) D. misli da ima jo mnogo posla. Od pola se, kae, sve raspada. Ne slaem se, iako razumijem zato tako misli: istina je da epizoda s Gavrilom nije dobra, ali to se moe popraviti. Ne slaem se ni da je Vremenska petlja roman za djecu. Djeca nisu isto to i mladi, otpisujem. Ja itaoce vidim meu studentima, i starijim, koji prate i vole to to ja radim. Moda i meu gimnazijalcima... brehtovska proza, ludaki ritam, efektan kraj, to nita nije za djecu. Zamislio sam da itanja budu kao snimanja radio-drama uivo; moda neka mala stalna postavka glumaca, i publika koja uskae u epizodne uloge; efekti iz zvunika, sve preko raunara, i na kraju se pri CD, sirov snimak svega to je ulo u mikrofon. O tome jo treba razgovarati sa znalcima. Proba u Uicu, prole godine, s acima gimnazije, ohrabrila me da ne odustanem od ove zabavne ideje.
3. Textura
Potar stoji pred vratima s velikom kovertom. Unutra je pet primjeraka asopisa TextUra. Izgleda odlino. Na naslovnici je rad Asima elilovia: dva kinder jajeta u gnijezdu od bodljikave ice. U podnaslovu: asopis za knjievnost u koli. Grupa 484 oprezno ali odluno zauzima sve vanije u procesu preispitivanja uloge knjievnosti u obrazovanju, i preko obrazovanja u problemu identiteta. Pored Texture tu su italaki klubovi u raznim gradovima Srbije, i Mala kutija; kart-ovski dizajnirana zbirka pet malih knjiica sa izborom iz djela jednog savremenog regionalnog pisca. (Plus: gostom po izboru pisca-domaina.) Pa tako, u drugom kolu, basarin gost je Novica Tadi, gost Dubravke Ugrei je Ivan Slamnig, Enes Kurtovi odluio se Duana Vasiljeva, Viktor Ivani odabrao je Andreja Nikolaidisa a boo Koprivica Jovana Hristia. TextUra bi trebalo da motivie ili ohrabri ili inspirie profesore na drugaija itanja kanona. Moj doprinos takvoj njenoj moguoj ulozi je interpretacija Matavuljeve pripovijetke Pilipenda:
Pilipendin pla
Pripovjetka Pilipenda poinje opisom enterijera kue siromane pravoslavne porodice u Popovom polju (okolina Drnia). Jedna jedina prostorija ispunjena je dimom i skromno namjetena. Ukuani, Pilip i njegova ena Jela, ive na ivici gladi, jer je godina bila nerodna. Glad podriva njihovo potenje: jedno drugom broje zalogaje, a Jela je spremna na sitnu prevaru: pripremajui tovar drva za prodaju ona ga frizira. Vjetar je landarao njenim zubunom i kosom bez povezae, a ona je namjetala panjeve, kako e tovar izgledati vei. U ovom detalju Matavulj priprema i zaplet. Jela, naime, nema maramu, a bez marame ne moe u crkvu. A odlazak u crkvu je izuzetno vaan, jer su ona i njen mu posljednji pravoslavci u selu koji nisu pristali na unijaenje. Simbolian odnos pravoslavlja i katolianstva Matavulj daje u opisu sela: Jo dvadesetak takih kuica, pa onda desetak poveih, to je selo K. u gornjoj Dalmaciji. Selo se razasulo na jednom rubu ravnice, pod breuljcima. Mala starinska pravoslavna crkva, sklonila se za najguom gomilom kua, u sredini. A u zaelju sela, odvojena, zidala se velika, gospodska zgrada, oevidno bogomolja, koja bi dolikovala kakvoj varoici, a ne najsiromanijem selu Petrova Polja. Matavulj e kasnije u pripovijetki, prekidajui tok radnje, izvijestiti itaoca o istorijskim okolnostima vezanim za unijaenje; naime, katolika (austrijska) drava koristi nerodnu godinu i glad da privoli pravoslavno stanovnitvo na prelazak u carsku vjeru, tako to im za uzvrat nudi hranu (i mogunost preivljavanja naredne zime). Od pravoslavaca koji prihvate ponudu oekuje se da vie ne idu u pravoslavnu crkvu. Ali nakon nekoliko nedjelja, opina prekide radove, a sreska vlast nabavi dosta ita i poe ga dijeliti narodu na dva naina: katolicima na poek (biva, da otplauju na obroke u novcu, nakon nove ljetine), pravoslavnima pak poe poklanjati kukuruz, pod pogodbom da svaki kuni starjeina koji bude primao ishranu mora prijei u unijatsku vjeru. Narod se smuti. Agitacija najvie poe u K., gdje ne bjee druge vjere sjem pravoslavne. Stari iznemogli pop nastojae da orazumi svoju pastvu, ali ba znatnije seljake strah od gladi nagna da se pounijate. To uinie kapitan, aunto, au (seoski knez, zamjenik mu i raznosa slubenih listova) i jo sedam-osam domaina. To se zvalo: upisati se u carsku vjeru! Razumije se da je novovjercima bilo zabranjeno ulaziti u pravoslavnu crkvu... U ekspoziciji, u kojoj predstavlja protagoniste, Matavulj panju posveuje i njihovom magarcu. On je, za razliku od ljudi, predstavljen kao bie koje misli i osjea, i koje posjeduje hrianske vrline samilosti i nesebinosti. Dok vae slamu, Magarac posmatra kokoi: Oevidno on ih je alio, osobito veselu i lijepu Pirgu, te bi rado s njima podijelio svoju slamu, kad bi to za njih hrana bila. Kad Pilipenda s natovarenim magarcem kree u grad da proda drva, Jela ponavlja svoju zabrinutost: - Jadni ti smo, ta emo? Za ovo nee uzeti ni pet estica, koliko treba za brano, a ja gologlava ne mogu na priee, te e se rei da smo se i mi upisali!
Pilipenda pusti glas, koji je nalikovao na reanje ljuta psa, pa izbuljivi krvave oi na enu, zapita kroz zube: - A hoe li da se upiemo u tu... tu... vjeru? - Sauvaj Gospode! - ree Jela ustuknuvi i prekrstivi se. Onda Pilipenda ue u magarei pregradak i donese najbolju koko. Koko koja poveava anse za preivljavanjem, jer daje neku hranu, Pilipenda namjerava zamijeniti za maramu. Pravoslavna crkva od ovog trenutka nije vie mjesto molitve nego institucija (kao i katolika konkurencija) koja trai potovanje i poslunost odreujui i uslovljavajui ponaanje vjernika. Ovdje, kao uostalom niti igdje drugo u prii, ona se ne predstavlja kao moralna alternativa. Protagonisti su preputeni sami sebi. U tom smislu je vaan Pilipendin monolog : - Bogo moj, zato ti alje glad na ljude, kad je meni, jadnom teaku, ao i stoke kad gladuje!? I zato ba alje bijedu na nas teake, koji te vie slavimo nego Lacmani, siti i objesni!? Ali, opet, hvala ti, kad dade da smo mi najsiromaniji najtvri u vjeri, te volijemo duu, nego trbuh!... italac, meutim, ve zna da se ovdje ne radi o dui nego o formalizmu kome se eli udovoljiti. (Zato ena ne bi i gologlava mogla ui u crkvu?) Na jedan nain je i tvrdoa u vjeri oksimoron; ne trai li hrianstvo, naprotiv, mekou - blagost, empatiju, opratanje. Matavulj vjeto uvezuje u jedan identitet (Pilipendin) dva vana inioca: siromatvo (socijalni aspekt) i vjeru (ideoloki aspekt). Za Matavulja oni nisu nezavisni; naprotiv, jedan je uslovljen drugim. To se sasvim jasno vidi iz ironije kojom poinje roman bakonja fra brne: Dalmacija ima: est biskupa, etiri mitronosna opata, est kaptola, deset bogoslovskijeh sjemenita, etrdeset dekanata, dvjesta devedeset i sedam parohija, sto trideset i tri kapelanije, sedamdeset i tri manastira i u njima oko dvije hiljade pet stotina manastirske eljadi. U Dalmaciji ima katolikog naroda oko etiri stotine hiljada dua; ona je siromana, te se njezina djeca klanjaju na sve etiri strane svijeta radi hljeba nasunoga, pa ko to zna, taj bi mogao rei da u tome vinogradu gospodnjem prema prostoru zemljita i broju okota, ima rabotnika i odvie. Ali veini Dalmatinaca i danas je jad na Francuze koji, poetkom ovoga vijeka, ukidoe jo toliko biskupija, opatija, kaptola, sjemenita, dekanata, parohija, kapelanija, manastira i crkava. (Podvukao N. V.) Pilipenda nije siromaan zbog katolike (austrijske) ucjene nego zbog svoje neprosvijeenosti, koja je posljedica monopola religije na duhovni (moralni, intelektualni, politiki) razvoj stanovnitva. Religija, predstavljena i shvaena kroz konfesionalnost, skree panju sa socijalne nepravde uslovljene klasnom podjelom drutva (bogati iskoritavaju siromane, siromatvo je posljedica ekonomskih a ne boijih zakona) na vjerske (etnike, nacionalne) podjele koje usmjeravaju nezadovoljstvo i bijes (i mogue nasilje) na pripadnike druge vjere a ne druge klase. To Matavulj opet efektno i nedvosmisleno pokazuje u zavrnom Pilipendinom dijalogu, s Kljakom: U njeko doba Pilipenda u iza sebe tutanj koraka; uporedi se i poe s njim Jovan Kljako. Bjee to ivolazan stari, koji je prije dvadeset i pet godina uestvovao
u ibenikoj buni protiv vladike Kraljevia, kad ono htjede da pounijati pravoslavne Dalmatince, a sad Kljako, pod starost, ipak prevjeri! Nazva boga Pilipendi i dodade: - A, jadan Pilipenda, smrznu li se? - Valaj da hou da se ukoanjim ove, nasred puta, ne bih zaalio! - A jadan, a to ti... a to se ti ne bi upisao? Pilipenda odvrati: - Valaj, neu, pa sad crkao od gladi! A neete dugo ni vi svi, pa da vam je car poklonio cijelo Petrovo Polje! (Pilipenda iz nemoi prijeti tvrdei neto u ta ne moe biti siguran. N. V) Kljaku i drugovima mu Pilipenda bjee ivi, olieni prijekor; ipak se nasmija i poe izvijati: - Ama, Pilipenda, bolan, orazumi se i uj me! Ne uinismo ni mi to od bijesa, niti mislimo ostati u poganiji, nego... zna... dokle izimimo, dokle opasemo neja i eljad, pa onda emo lako! (Kljako je strpljiv, i dobronamjeran; istovremeno, osjea griu savjesti, i Pilipenda mu je prijekor, jer je pristao na ucjenu. On meutim opravdava svoj izbor brigom za neja; on u svom sistemu vrijednosti pravo na ivot djece i slabih, za koje je on odgovoran, stavlja ispred lojalnosti konfesijama koje obje podjednako zanemaruju njegove interese. Pilipenda, naprotiv, proputa da hrianski razumije razloge drugog, i da se stavi u poziciju drugog. ta bi on uradio, da mu sinovi nisu odrasli i otili za poslom, nego da su mali i da zavise od njega?) Pilipenda pljunu. - Ja ne znam hoete li lako i kako ete, ali znam da vam obraz ne opra niko, ni dovijeka, ni dokle vam bude traga! Kljako se namrti, te e oporo: - Bleji, Pilipenda, ali e i ti biti unijat prije Uskrsa! Pilipenda stade i viknu: - Ja se uzdam u moga srpskoga Rista! Ako e mi pomoi, hvala mu, ako nee i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve moe i uzeti, i duu! A ti... Kljako ga prekide. - Mui, Pilipenda, ja sam carske vjere! - A, pasji sine, - viknu Pilipenda izmahnuvi tapinom... - ekaj da ti pritvrdim tu vjeru! Ali Kljako pobjee. Svoenjem Isusa na srpskog Rista Pilipenda devalvira etiku hrianstva, redukujui je na etniku (srpsku) posebnost. Ortodoksnost takvog stava Matavulj naglaava kontrastom zaotravanjem i Kljakine pozicije: Mui, Pilipenda, ja sam carske vjere! Naalost, Pilipenda ne uspijeva izbjei da vjersku netoleranciju ne pretvori u fiziko nasilje: udara magarca. (Zato je bilo vano skrenuti panju na postupak kojim je Matavulj predstavio ivotinju.) Onda Pilipenda, izvan sebe od gnjeva, ovom snagom udari Kurijela. Ovaj stade, okrete glavu i tuno pogleda gospodara, a Pilipenda se postidje, pa ga obuze alost, te sjede na pervaz od ceste i zaplaka se!
Zato Pilipenda plae? Odgovor na ovo pitanje, koje je duna postaviti svaka, a prije svih drugih kolska interpretacija pripovijetke, trebalo bi da rauna na Matavuljevo obrazovanje, konkretno na njegovo poznavanje biblije. Motiv udaranja magarca nalazi se u etvrtoj knjizi Mojsijevoj (22, 21 34), u epizodi o Valamu: A ujutru ustavi Valam osamari magaricu svoju, i poe s knezovima moavskim. Ali se razgnevi Bog to on poe; i stade aneo Gospodnji na put da mu ne da; a on seae na magarici svojoj i imae sa sobom dva momka svoja. A kad magarica vide anela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim maem u ruci, svrnu magarica s puta i poe preko polja. A Valam je stade biti da je vrati na put. A aneo Gospodnji stade na stazu meu vinogradima, a bee zid i odovud i odonud. I magarica videi anela Gospodnjeg pribi se uz drugi zid, i pritite nogu Valamovu o zid; a on je stade opet biti. Potom aneo Gospodnji otide dalje, i stade u tesnacu, gde ne bee mesta da se svrne ni nadesno ni nalevo. I magarica videi anela Gospodnjeg pade pod Valamom, a Valam se vrlo razljuti, i stade biti magaricu svojim tapom. Tada Gospod otvori usta magarici, te ona ree Valamu: ta sam ti uinila, te me bije ve trei put? A Valam ree magarici: to mi prkosi? Da imam ma u ruci, sad bih te ubio. A magarica ree Valamu: Nisam li tvoja magarica? Jae me od kako sam postala tvoja do danas; jesam li ti kad tako uinila? A on ree: Nisi. Tada Gospod otvori oi Valamu, koji ugleda anela Gospodnjeg gde stoji na putu s golim maem u ruci. I on savi glavu i pokloni se licem svojim. I ree mu aneo Gospodnji: Zato si bio magaricu svoju ve tri puta? Evo ja izioh da ti ne dam, jer tvoj put nije meni po volji. Kad me ugleda magarica, ona se ukloni ispred mene ve tri puta; a da se nije uklonila ispred mene, tebe bih ve ubio, a nju bih ostavio u ivotu. A Valam ree anelu Gospodnjem: Zgreio sam, jer nisam znao da ti stoji preda mnom na putu; ako tebi nije po volji, ja u se vratiti. Put kojim je Pilipenda krenuo pogrean je, kao to je pogrean put kojim je krenuo Valam. Rijei koje je izgovorio Pilipenda pogrene su, jer su rijei koje nisu boije, kao to nisu bile ni Valamove, prije nego je magarac progovorio. Magarac se pokazuje pametnijim od Valama, kao to se pokazuje duhovnijim od Pilipende. Njemu je dato da vidi ono to netolerancijom zaslijepljen ovjek ne vidi. Netolerancija, neznanje, pobonost zasnovana na iskljuivosti, etnika duhovnost naslijeena i preuzeta bez kritike i promiljanja, sve to Matavulj vidi kao razlog Pilipendinog (i uopte naroda dalmatinskog) tekog i poniavajueg ivota. Ideja ove pripovjetke zato nije osuda prenevjeritelja. Matavulj je suvie humanista i suvie inteligentan pisac da ne bi znao kako je svaka od aktuelnih vjera zaeta prevjerom. Lojalnost konfesionalnim zahtjevima, ukratko, to nam Pilipenda poruuje, nije ispitno pitanje pred kojim je moral duan oglaavati se.
4. Kalimero
Svakih desetak dana u inboxu se zacrveni poruka s radija Deutsche Welle. Opomena da sam pretjerao s odugovlaenjem, i da je vrijeme za novu kolumnu, kojih e se, do kraja godine, nadam se, sabrati stotinu. (Nije malo, za tri godine, uz rasputenost koju tampani mediji ne bi tolerisali.)
Culumnia pictures
U kolumni svakoj ja sam onaj prorok to hrani vrlinu utovljenim grijehom. Ja sam strah i trepet za glupost i porok Jer milujem alcem i biujem smijehom. Ehom, ehom. Ja branim principe iz zasjede smjelo. Ja sam vertikala, nepotkupljen bludom. Lijem tjedno jednom vrele tinte vrelo Na braniku pravde, s isukanim sudom. Udom, udom. Sa perom na gotovs, sluam, itam, gledam. Uvijek i o svemu imat mi je stav. Rijei, ko regrute, u redove redam. Karakter mi svaki rie kao lav! Av, av, av. Kolumna se zove kljocam i zvocam. Povezuje fotografiju, koju snimim digitalnim aparatom, ili sve ee mobitelom i tekst, na temu koju fotografija otvara. Nekad je itaocima ve na prvi pogled jasno kuda e pria krenuti, pa ak i dokle e dobaciti (predvidljivost je cijena kolumnisanja!) ali nekad uspijem iznenaditi ak i urednike portala. Ponekad se igramo: poaljem sliku, pa pitam o emu e biti tekst. Ovaj put aljem kljoc piletarnice (moe li se tako nazvati radnja u kojoj se peku pilii): iznad izloga s robom na ranjevima firma Kalimero s nacrtanim junakom nekada popularnog crtanog filma, poznatog po tunoj reenici na kraju: nepravda, nepravda pa to ti je. Pod naslovom Kalimero, il puino proletero opisujem dravu u kojoj ivim Kalimerovim glasiem: U emu je smisao izbora, kad politiku drave vode stranke a ne dravna tijela i organi? Zato glasamo za imena sa vrhova birakih spiskova, kad se o svemu pitaju i odluuju imena sa vrhova stranakih? emu parlament, pored Prudova i Butmira? Generacije mladih ovog asa ostaje bez budunosti, jer im je otima i pretvara u svoje vile, akcije, firme, nekretnine, vozne parkove i depozite u stranim bankama malobrojna ubrad koja pod domoljubnim zastavama iri strah i mrnju vozajui se naokolo u skupim limuzinama. Za njihove pravokrvne potomke gradi se danas od preskupog novca autoput; jer nee se njime voziti drugonostalgina proleterska stoka, u jeftinim uvezenim polovnim truljama bez odgovarajuih ekolokih motora. Ona e
samo skapavati za bijedne nadnice, njoj e drava guliti kou s lea da bi stranke izmeu sebe dijelile kone fotelje. ivjee u suverenim i nezavisnim feudima okovana u rate i kredite, vezana mjenicama i deviznim klauzulama. Kao Juda Isusa prodali su je lihvarima luonoe darvinizma iz prvih crkvenih i damijskih redova, kadri stotinu socijalnih programa trampiti za jedan televizijski. Svejedno to kvadrat autoputa kota isto koliko i kvadrat stana, nikad se pod njihovim ljepljivim prstima i laljivim jezicima nee ovdje graditi socijalni stanovi, i nikad nee svako novoroeno dijete dobiti na poklon od njihove drave svoje matine elije. Jer e dravne budete oni spiskavati na svoje plate, dodatke, honorare, putne naloge i putovanja u Australije i Amerike na premijere i teniske turnire. I jer su matine elije nova ponuda u bankarskom asortimanu.
5. Skolegijum.ba
Iz tampe je izaao kolegijum 2, izbor iz tekstova objavljivanih u drugom polugoditu k. 2010/11. u asopisu Super Oglasi. Grafiki uoblien kao sedmini magazin, na 132 A4 kolorne stranice, asopis analizira kolsku praksu u biH. Istovremeno, novi tekstovi se nastavljaju objavljivati na sajtu www.skolegijum.ba. Meu njima i moj komentar prijedloga novog federalnog Okvirnog zakona o udbenicima i nastavnim sredstvima. Taj zakon je lo, zastario ve u prijedlogu, nejasan i nesprovodiv, budui da ga je sastavljao neki birokrata bez znanja i, jo gore, bez vizije. Sutina je tog zakona pijaarska, lukavo populistiki kaobojagi zabrinuta za dep roditelja, a u sutini zainteresovana prije svega za profit sigurnog biznisa. Sudei samo po ovom zakonu izbora kao da nije bilo, i kao da je ista nestruna i nesposobna vlast ostala u istim luksuznim kabinetima. Iako u naslovu pominje nastavna sredstva, prijedlog se njima posebno ne bavi. Nita udno: u njima je vie troka nego zarade. Redakcija kolegijuma danima (sedmicama!) pokuava doi do federalnog ministra obrazovanja. Kad najzad (zahvaljujui intervencijama poznanika) uspije, saznaje da domain, za pola godine mandata, nije nikada vidio, a kamoli proitao, niti jedan tekst iz jedinog lista iskljuivo posveenog oblasti kojom on upravlja. Niko od njegovih 40 potinjenih nije mu skrenuo panju na nae analize udbenika, na kritiku nastavnih planova i programa, na propitivanje uloge recenzenata u proceduri selekcije rukopisa. Iako je kolegijum 1 poslan u februaru na preko 800 adresa svih osnovnih i srednjih kola u bosni i Hercegovini, reakcije su uglavnom izostale. ta je razlog? Ljude ne zanima kolstvo, to nije tema koja bi parirala crnoj hronici, det-setu i stranakim natezanjima? Ili je M. u pravu, kad kae da je na nastup nediplomatski, i da ljude zbunjujemo, plaimo i odbijamo ogledalom koje poturamo pred njih?
6. Strana 212
Omnibus kao samostalna izdavaka kua vie ne postoji. Dohakali su mu knjiari i drava. ak ni pod uslovom da korektori, dizajneri i urednici rade volonterski, ak i
ako autori sami daju dio novca za tampu, izdava ne moe preivjeti pored izdavaa koji knjige prodaju komisiono, a onda novac od tue prodate knjige zadravaju po est i vie mjeseci na svom raunu, ulaui ga u tampu i reklamu vlastitih izdanja. TDK ahinpai, tako, nakon viemjesenih neispunjenih obeanja da e namiriti dug Omnibusu, u sarajevskim tramvajima reklamira svoje bestselere. Drava je nemona da sprijei nezakonito ponaanje knjiara, ne bavi se zatitom izdavakih i autorskih prava, nema jasne programe reforme biblioteka; ali ministri kulture i njihova birokratska svita svejedno dobijaju redovne plate i ne vide zato bi uvoenje fikalnih kasa ikome predstavljalo problem. Pa ipak, knjige s logom Omnibusa nastavie izlaziti. Jer pred onim zbog ega je Omnibus prije skoro 15 godina nastao, paraziti su jo uvijek nemoni: mladi pisci i radovanje prvoj knjizi, uitak u radu na rukopisu, miris jo neosuene boje na koricama, susret sa itaocima i prijateljstva koja nastaju iz zajednike strasti, tome uhljupska ministarstva nikad nee dohakati. I u njihovim zombijevskim granicama uskoro e se pojaviti zbirka kratkih pria Almira Imirevia Strana 212. Evo jedne:
TAbUT TEMA
Neki dan sahranio sam oca, kae mi prijatelj. Siao sam u mezar, zajedno sa mlaim bratom, i dok su nam dodavali tabut pomislim ima ovaj ritual smisla. Puno smisla. Stojim u mezaru, pola na ovom, a od pola na onom svijetu. Daskama podupiremo zemlju, vlastitog oca stavljamo pod drvene navodnike. Jedan dio mene je sa mrtvima, a jedan sa ivima. Uplaim se na trenutak, a onda, pogledam oko sebe traei nain da izaem. Vidim ispruenu ruku svog amide, uhvatim je snano i iskoim van. Na ovaj svijet.
7. Dnevnik VI ble, VII haha i IX cccc

Kolumnu za sarajevski Start piem s namjerom da od izbora najuspjenijih satirinih analiza sadraja bonjakih, hrvatskih i srpskih itanki sastavim itanku za roditelje, koja bi ih, moda, podstaknula na aktivnije uee u obrazovanju njihove djece, na aktivizam, volontiranje i kritiku kolstva kao polja indoktrinacije. Svaka lekcija bi poinjala stripom; filip Andronik bi na nekoliko stranica/ tabli ispriao kolumnu, a potom bi roditelji (i drugi zainteresovani itaoci) bili pozvani da odgovaraju na pitanja u vezi sa stripom, i sadrajem iz kolske itanke na koji se strip odnosi. Naprimjer: Dnevnik VI beee i haha (7) Uenici i drugi predmeti Danas smo na asu govorili o pozoritu. Nastavnik je pitao ko je od nas ve bio u pozoritu i javio se Deme da je bio jednom. Nastavnik ga je pitao koju je predstavu gledao, a Deme je odgovorio da nije bila predstava nego sveanost telekoma. Onda je nastavnik pitao ko je od nas ve bio u pozoritu i gledao predstavu. Onda se javila
Mija i rekla da je ona gledala nekoliko predstava, ali da joj svi puno bolje glume u Vizi za budunost zato to u Vizi govore normalno i sve se moe razumjeti, a u pozoritu govore nekako udno i izvjetaeno. Onda je Sake dobacio ko pederi. Onda je Deme rekao da su njemu baletani ko pederi, kako hodaju. I onda je ustao i pokazao kako hodaju, i svi smo se smijali, i nastavnik. Onda je Tijana pitala Demeta kako zna kako baletani hodaju, ako nikad nije bio u pozoritu. Onda je Deme rekao da je gledao na televiziji. Onda se javio Nerko i rekao da to nije isto, jer je on jednom bio u pozoritu kad je bio balet zato to je mama pogreno kupila karte, i da je na televiziji balet puno bolji, jer ne uje baletane kako stenju kad diu balerine. Onda je Deme dodao da je to normalno, jer da pederi nemaju kuveta. Onda se javila Deni i rekla da bi ona zabranila balet, jer se mukarcima naprijed sve vidi, i da bi nju bilo stid to gledati. Onda je Deme rekao da je ne treba biti stid, jer to to se pederima naprijed vidi to oni naguraju arape u gae. Onda je Zina rekla da de je Deni licemjer, jer bi zabranila balet, a ne bi zabranila da se na asu ismijavaju pederi. Onda je Deme rekao da su dobro proli, bolje im je da ih ismijavaju nego da ih izgazavaju. Onda je nastavnik rekao da tema asa nisu ljudska prava nego pozorite. Onda nas je pitao ta nam se najvie svidjelo na sinonoj predstavi. Onda se javio Nerko i rekao da se njemu najvie svidjelo kad je razrednici zazvonio mobitel. Onda je Deni rekla da je njoj zato kino bolje od pozorita, jer tamo uvijek na poetku pie da se ugase mobiteli. Onda je Deme rekao da je njemu gore kad neko prne u mraku, nego kad nekome zazvoni mobitel. Onda je Lela rekla da je gore kad zazvoni mobitel, jer to smeta glumcima. Onda je Deme rekao da nije publika tu zbog glumaca, nego glumci zbog publike, i da je vanije ono to smeta publici nego ono to smeta glumcima. Onda je Tijana rekla da nekim ljudima gori smrad izlazi na usta nego na guzicu. Onda je nastavnik kazao rekao da objasni. Onda se ona sjetila onog dr. sci. koji je rekao o mjeancima da su mediokriteti, duduci i tokmaci i da je ovo to Deme govori o baletanima i pozoritu slina stvar. Onda je nastavnik rekao da tog dr. sci. ostavimo na miru, jer da sada govorimo o pozoritu. Onda nas je pitao ta je pozorite. Onda je Mima rekla da je to prostor za izvoenje drame, opere, baleta. Onda se javila Zina i rekla da pozorite nije prostor nego umjetnost. Onda je Mima rekla da nije Zina valjda pametnija od itanke, jer u itanci lijepo pie da je pozorite prostor. Onda smo svi otvirili itanke i tamo je fakat pisalo ovo: Pozorite ili kazalite je prostor namijenjen za izvoenje drame, opere, baleta. Prostor na kome se izvodi predstava zove se pozornica, scena ili bina. Ostali pozorini prostori su gledalite sa parterom, galerijom, loama i balkonima. Pozornicu ine glumci koji se kreu i drugi predmeti neophodni za predstavu. Kulise predstavljaju jednu od dekoracija smjetenih na stranama pozornice. U pozorinoj predstavi najbitnija su tri elementa: glumci ili drugi sudionici scenskog djela koje se izvodi na pozornici (opera, balet), prostor i publika. Vanu ulogu u svakoj pozorinoj (kazalinoj) predstavi ima scenografija koja podrazumijeva pripremanje pozornice za predstavu. O scenografiji brine pozorini slikar, scenograf/scenografkinja. Onda je Tijana rekla da je to to pie u itanci glupost. Onda je nastavnik rekao da je to nemogue, jer itanke piu strunjaci, i provjeravaju ih strunjaci, i odobrava
ih ministar, i da ko je Tijana da tvrdi da su svi oni glupi. Onda je Mima kazala da Tijana ne tvrdi da su svi oni glupi, nego da je ovo to pie u itanci glupo. Onda je Deme pitao ta je to tano i konkretno glupo, jer da je njemu sve jasno i logino. Onda je Tijana proitala reenicu da Pozornicu ine glumci koji se kreu i drugi predmeti neophodni za predstavu. Onda je Deme pitao ta je tu glupo. Onda je Tijana rekla da je to isto kao da neko kae da kolu ine uenici koji sjede i drugi predmeti neophodni za nastavu. Onda je Mima pitala nastavnika jesu li uenici predmeti neophodni za nastavu. Onda se nastavnik zbunio i pitao kako to ona misli. Onda je ona pitala jesmo li mi njemu predmeti koji su mu neophodni da odri nastavu i dobije platu. Onda se nastavnik uvrijedio i rekao da nismo. Onda je Mima pitala ta su njemu uenici ako nisu predmet. Onda je Tijana rekla da je glupa i druga reenica - U pozorinoj predstavi najbitnija su tri elementa: glumci ili drugi sudionici scenskog djela koje se izvodi na pozornici (opera, balet), prostor i publika. To je isto kao kad bi se reklo da su na asu bosanskog najbitnija tri elementa: nastavnik, uionica i uenici. Onda je Zina pitala zar ima jo neto bitno osim toga. Onda je Tijana rekla da su vani i tekstovi, a da je vano i vrijeme. Onda je Deme rekao da je to tano, jer njemu as bosanskog traje ko dvoas fizikog. Onda je nastavnik priznao da je tekst u itanci malo frljav. Onda ga je Mima pitala zato je rekao naim roditeljima da kupe frljavu itanku. Onda je nastavnik priznao da nije imao vremena da je proita, ali da se rukovodio rang-listom Federalnog ministarstva po kojoj je ova itanka bila najbolja. Onda je Nerko dobacio da su nastavnici predmeti neophodni za prodaju udbenika. Onda se nastavnik napravio da to nije uo. Nakon stripa koji bi ispriao i ilustrovao ovaj sluaj, roditelji bi kroz pitanja i zadatke bili obavijeteni o funkcionisanju sistema kojeg oni kao poreski obveznici finansiraju, a koji je korumpiran, neprofesionalan i neefikasan, i koji i njih i djecu tretira kao maloumnike. Naprimjer, jedan test mogao bi izgledati ovako:
Kakvi ste ko roditelj

1. Kupili ste vaem djetetu udbenike za novu kolsku godinu? a) niste ih ni prelistali, nisu vai b) niste ih prelistali, niste kompetentni c) prelistali ste ih, ali bolje da niste 2. Vae dijete mora uiti glupu pjesmicu napamet. a) niste sigurni je li glupa pjesma ili vae dijete b) dajete mu da naui drugu, koja je i ljepa i pametnija c) uvjeravate ga da je bolje da ui pjesmicu nego struni ispit 3. Na roditeljskom sastanku razrednik vaeg djeteta trai lana u Vijee roditelja. a) ne razumijete kakve to ima veze s vama b) javljate se c) niste na tom roditeljskom
4. Vae dijete prepisuje lektiru s interneta. a) bacate svesku lektire u smee b) iskljuujete mu kompjuter c) drago vam je zbog njegove snalaljivosti 5. kola se sprema posjetiti borako groblje a) kupujete djetetu sveanu odjeu b) hranite dijete sirovim krompirom c) traite od prosvjetno-pedagokog zavoda da izbaci nekrofiliju iz kolskih programa 6. Vae dijete ide na ekskurziju u paniju. a) radujete se to e vidjeti Camp Nou b) traite da vam kola objasni zato panija c) zaduujete dijete da vam kupi flau porta 7. as vjeronauke je usred rasporeda i vae dijete provodi ga s uiteljicom na hodniku. a) ao vam je djeteta b) ao vam je nauke c) ao vam je Isusa 8. as vjeronauke je usred rasporeda i vae dijete provodi ga s uiteljicom na hodniku. a) drago vam je zbog vaeg djeteta b) ao vam je to vi niste imali vjeronauku c) traite od kole da vjeronauku pomjeri na prvi ili zadnji as
8. Criticize this
U beogradu, na radionici koju su pokrenuli Beton i Booksa. Polaznici su odabrani iz bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore, na osnovu radova kojima su predstavili svoje kritiarske kompetencije. U okviru radionice bie pozvani da periodino, u dnevnim novinama u navedenim dravama, objavljuju pozorinu, likovnu i knjievnu kritiku. . me oslovljava s profesore, to je dobar nain da smanji moju nelagodu zbog injenice da sam tu u funkciji meunarodnog eksperta. Jer svi znamo da ja to nisam; osim ako za meunarodnu karijeru nije dovoljno govoriti i pisati samo na ostalskom. Ali evropskim fondovima vanije su titule od injenica, tako da je moje sarajevsko dr. oigledno konvertibilno. Iako e moje predavanje pokuati to osporiti. Pozvau se na Ransijerovog Uitelja neznalicu, i pokuati polaznike motivisati da kritikuju akademsku praksu, koja se pretvorila u sopstvenu karikaturu. Desetine univerziteta i ekspanzija glumpen-proleterijata sastavljenog od naunih radnika koji kao na traci proizvode radove ne bi li skupili dovoljan broj bodova (kao da je baviti se naukom ii u Merkator po pike) a sve uglavnom da bi se ili uhljebio moralno podoban kadar ili nauka uinila instrumentom nacionalnih elita nije li kritika pozvana da i o tome neto kae? ta je stvarni doprinos zajednici onoga to tone
zbornika i strunih asopisa liferuju po kongresima i skupovima, ko od toga, osim bodovlasnika, ima stvarne koristi? Kako se, konkretno u knjievnosti, taj mukotrpni akademski rad odrazio na itanje, kolstvo, izdavatvo; koja je njegova uloga u poraavajuim rezultatima tranzicije. U Sarajevu grupa studenata na ova pitanja odgovara akcijom koju naziva AKT (alternativna knjievna teorija). Na internetu su ve dostupni prvi njihovi tekstovi, koji ne samo da postavljaju suvisla pitanja (zato je neka studija univerzitetski udbenik, naprimjer) nego i zato to moda ne bi smjela biti, i ta bi umjesto nje trebalo biti. Tako analizu studije fahrudina Rizvanbegovia Mirnes Sokolovi zakljuuje ovako: Studija Tiina i samoa teksta proizvodi mnotvo bespotrebnih i nepodesnih tropa koji se koriste u interpretaciji i razmatranju teksta umjesto knjievnih termina; takvo stilsko i pojmovno natranjatvo jeste duboko kontraproduktivan postupak budui da u pristupu knjievnom tekstu zamagljuje poetike datosti i otvara mogunost za proizvoljne sudove. Taj metaforini knjievnokritiki argon, budui nevien i bez ikakvih osnova u vrijednoj knjievnokritikoj tradiciji, odvodi analitiara daleko od stvarnih knjievnih, intelektualnih i filozofskih problema o kojima govore razmatrana djela; osim toga, taj pojmovni aparat u tropima jeste esto stilski bijedan i bespredmetan. U svome odnosu prema tradiciji, zavedena proizvoljnim i diletantskim pojmovnim aparatom, ova studija nastoji uvezati stoljea nacionalne kulture; pojedina djela svojim formama, navodi se, evociraju prije svega autore iz kontinuiteta u nacionalnom kulturnom pamenju. Jedini izuzetak od te i takve (ideoloke) koncepcije predstavljaju dvije neomarksistike konstatacije o djelu Skendera Kulenovia: prva o suenosti nacionalnih vidokruga i druga o demistifikaciji epskih mentaliteta u revolucionarnom nadvladavanju; obje, najvjerovatnije, predstavljaju autorove grube omake iji smisao valja traiti u datiranosti samih tekstova koji su nastali u socijalistikoj epohi bive Jugoslavije. Ako ova pretpostavka nije tana, onda te dvije konstatacije idu u prilog neshvatljivog eklekticizma samog koncepta, koji se ovdje ne ostvaruje budui razdiran proturjenostima. Zakinuta za dostojan i stabilan pojmovni aparat, u gru gigantskog poduhvata u uvezivanju neuvezivog kulturnog (nacionalnog) pamenja, ova studija e u doticaju s literaturom dati skromne i diletantske rezultate. Vrhunac koji e dosei, naprimjer, u naglaavanju slike svijeta u romanu jeste koncept panvitalistikog erotizma, tog najveeg intelektualnog, da ne kaemo filozofskog izuma bonjake knjievne kritike, koji je pripisala itavoj nacionalnoj knjievnosti uvezavi je kroz nekoliko stoljea. Kada je u pitanju interpretacija samog teksta i knjievnog jezika, to direktno istie kao svoju intenciju, ova e studija dohvatiti niske teorijske domete; osim termina koje je sam izvolio izumiti, autor studije se slui jo i knjievnokritikim argonom dostojnim metodikih itanki i prirunika za lektiru. Skuena u odgovarajuoj knjievnoj terminologiji, posveena sklapanju kulturnog pamenja, studija Tiina i samoa teksta Fahrudina Rizvanbegovia spada u red teorijskih djela koja su objavljena prije svega s ciljem bilo kakvog problematiziranja bonjake knjievnosti, u ime uspostavljanja njene nacionalne samosvojnosti; i u tom smislu ova studija moe biti korisna. U razumijevanju knjievnih ideja i postupaka, ova studija se prikljuuje na trend literarnoteorijskog praznog hoda pisanja tek da
bi se napisalo, da bi posao oko nacionalne literature bio to prije obavljen; razumljivo je onda da ova knjievnopovijesna studija ne moe mnogo pomoi u razumijevanju razmatranih knjievnih djela; o promiljanju literature uopte da i ne govorimo, jer je na tom polju potpuno beskorisna. Odavde ve nije teko zakoraiti u demontau ideolokog aparata u koji se Univerzitet pretvorio. Potrebno je samo pratiti trag, kroz recenzije i referate vezane za izbore i reizbore, pa ustanoviti ne samo pojedinane odgovornosti za ovakav sunovrat nauke, nego i metode koje ga ine moguim.
9. arenilo svijetom vlada

N. iz Konvoja pria kako s velikom radou vodi djeiji hor Suncokreti. I pita da li bih napisao tekst za njihovu himnu. Ne bih pisao tekstove za himnu, osim kao zajebanciju. Ali ne bih ni da odbijem poziv, pa se sjetim da zgodan song ve imamo, u predstavi na kojoj smo saraivali s Kaom Dori. Predstava Pozorita mladih , bumbar car i car Vodonoar, zavrava se pjesmom: Oko nigdje nema mira. Gle, u travi: promenada Suncobrana i eira. Je u liu, pu u ari. Rosa zuji, kapa med, Bube, bobe, bumbari. Jagode, u nedogled. Lete are, bubamare Leptir leti. Il je cvijet? Lijep je ivot kad je let. Kad je aren, lijep je svijet. N. odlazi zadovoljan. Privremeno?
10. Petlja; Dodatak

Svaka Omnibusova knjiga nastoji imati neki dodatak dio bez izravne veze sa samim djelom, ali opet s nekim informacijama koje mogu itaocu biti od koristi. Dvoumim se izmeu dvije mogunosti. Poto Vremenska petlja poinje na brdu pored Visokog i jedan od likova dri u ruci knjigu Bosanska piramida sunca, ini mi se da bi prikaz te knjige odgovarao svrhi: Zlatna sponzorua Iz namjere da javnosti u jednoj ozbiljnoj formi predstavi svoju tezu i argumente koji joj idu u prilog, Semir Osmanagi je objavio knjigu Bosanska piramida sunca na ijoj se korici, kao Zlatni sponzor, potpisuje Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo. Kakve veze Osmanagieva teza/knjiga ima sa sportom i kulturom? U uvodu autor kae da su prostori dananje Bosne i Hercegovine, te Jadranskog bazena bili posebno vani i energetski vrlo potentni za drevne razvijene civilizacije.
Te civilizacije su zato, zbog te energetske potentnosti, gradile tu, u Bosni i Hercegovini, piramide. Kad se prije 12.000 godina otopio led, more se podiglo za nekoliko stotina metara, i piramide su potopljene. Kad se poslije more povuklo, piramide su prekrili zemlja i rastinje. Autor obeava da emo od nekoliko dostupnih sliica moi naslutiti kako je izgledao mozaik. Mozaik koji ini Bosnu i Hercegovinu svjetskim arheolokim draguljem. Mozaik se, meutim, ne sastoji od sliica, nego od komadia obojenog tvrdog materijala. Ali Ministarstvo nije sponzorisalo stil, nego injenice. injenica, meutim, u uvodu nema.
DNK
U prvom poglavlju autor uvodi u svoj dokazni postupak DNK. Poziva se na viegodinje istraivanje amerikog tridesetogodinjeg naunika. Njegova, i slina, istraivanja pokazala su da je ljudska rasa stara 150.000 godina, i da joj kolijevka u Africi. Epska pria poinje sa afrikim Bumanima kae autor. (Zato epska?) Amerika mrea PbS emituje istraivanja (kako se istraivanja mogu emitovati?) i doivljavaju nezapameno interesovanje. Onda autor dobija jedan e-mail od jednog Puljanina, koji se tvrdi da su dananji baski i dananji Hrvati i dijelom stanovnici BiH, kao potomci Ilira, najstariji narodi u Evropi, i da vode porijeklo od Atlantiana. Atlantida je bila sjajna i napredna civilizacija, koja je s prekidima trajala punih 17.000 godina. Na 13. stranici autor tvrdi: Najvei postotak prisutnosti prailirske kulture u Evropi pripada Bosancima. Oko 42 odsto uzorka populacije u dananjoj Bosni i Hercegovini se moe direktno vezati za paleolitskog ovjeka koji je na Balkanu prisutan barem 25.000 godina!
Kugle
U drugom poglavlju autor u formi putopisa opisuje svoj putovanje po Srednjoj Americi, na kojem je obilazio i fotografisao razne kamene kugle. Te kugle imale su odreenu pravilnu orjentaciju. Nije utvrena njihova namjena, ali autor navodi tezu o kamenim kuglama kao dijelu svjetskog energetskog sistema, tj. dijelu prethistorijskog Teslinog sistema kojeg su koristili potomci Atlantiana. Oni su bili (ko, Atlantiani?) elektrovodi svjetske beine distribucije. Pri tome je kamen sluio za uzamljenje ija se frekfencija izjednaavala sa zemaljskom elektromagnetnom frekfencijom. Originalni razmjetaj kugli trebao je pratiti podzemne energetske linije i Zemljine akre. Takoer, autor tvrdi da su kugle teke 30 tona planetariji, koji kad se zarotiraju prikazuju kretanje zvjezdanih konstelacija. italac, meutim, nee saznati ta su zemljine akre, niti kako to kamena kugla ima frekfenciju, niti kako kugla moe imati orjentaciju, niti o kakvoj se beinoj svjetskoj elektrinoj distribuciji radi, niti kako se kugla teka 30 tona rotira, niti kako se na kugli koja je konveksna prikazuje nebeski svod koji vidimo kao konkavan.
U meuvremenu, saznajemo razlog zbog kojeg su kugle uvedene u priu. Njih ima i u bosni! Sa historijskim znalcima Ahmedom Bosniem i Jovom Jovanoviem autor formira istraivaki tim, nakon ega se Bosna poela uvrtavati u svjestku arheoloku mapu. Poeli su se redati dokazi o sofisticiranom kromanjoncu (pra-Ilirima) koji je putem kamenih kugli povezao ovaj prostor u svjetsku energetsku mreu i to u doba kad su ovi krajevi bili pod uticajem svjetske supersile, Atlantide. Tim koji istrauje kugle otkriva da one imaju blagotvorni uticaj na konje koji ne mogu mokriti. Vlasnici s konjima naprave nekoliko krugova oko kugli, i nakon toga problem sa mokrenjem je rijeen. Ahmed je izmjerio obim kugle 155 cm, a Jovo je uz pomo viska odredio starost oblikovanja kugle na 12.000 godina. Ali vrijeme je da te kamene kugle nazovemo pravim imenom. Rije je o fenomenu nastalom radom intelignetnih (ljudskih?) ruku. ta je pravo ime kugli? fenomen.
Polukugle
Trei dio knjige autor posveuje biogeometriji, nauci koja se bavi energijom oblika, pa kae: Kroz historiju su dva oblika najee univerzalno koritena koja su imala poseban utjecaj na ljudsko energetsko polje. To su piramida i polulopta. (Zato ne kupa?) Zato su hramovi najee imali taj oblik? Jer je on isijavao je nevidljive energetske vibracije na duhovna lica i njihova stada. (Hramovi u Grkoj nisu bili ni kupole ni piramide, a piramide u Egiptu su grobnice a ne bogomolje. Najee je rije koju bi trebalo objasniti. Autor na to, meutim, ne gubi vrijeme, nego nas obavjetava da se energetskim poljima jo temeljitije bavio Ibrahim Karim, koji je utvrdio tri osnovna vibracijska kvaliteta negativno zeleno, vie harmonijsko ultra-violetno i vie harmonijsko zlatno. Na kraju ipak saznajemo kuda vodi ovo poglavlje: Za potrebe ove knjige, istaknimo tvrdnju da su ova dva oblika piramida i polulopta (odnosno energetska svojstva duple polulopte, dakle lopte) bila poznata naim precima.
Halo, bing
Pitanje: Ako je polulopta polovina od duple polulopte, dakle lopte, zato i piramida nije polovina od duple piramide, dakle oktaedra? Osmanagiev nain izlaganja i dokazivanja ignorie rezultate istraivanja naunih institucija i metodologiju naunog izlaganja, a oslanja se na lanke specijalizovane (vie harmonijske zlatne!) tampe i na svoje ranije tekstove. Ne koristi fusnote, ne polemie sa izvorima, kao grau koristi vlastitu prepisku, kombinuje neodreenost i egzaktnost, tako da je neodreen u bitnom, i pedantan u nebitnom (npr: promjer kugle i visak!), rado koristi strune izraze, ali u nejasnom znaenju (npr: frekvencija uzemljenja kamena), nekritiki povezuje nedokazane zakljuke (npr. da je kamen dio atlantianskog energetskog sistema jer lijei konjske tekoe s mokrenjem!)
Iz takve metode, koja se zasniva ne na logici nego na analogiji, ta je loginije nego ovo: ako tamo gdje ima piramida ima i kugli (Srednja Amerika) onda tamo gdje ima kugli (bosna) mora biti i piramida. Odatle polazi etvrti dio knjige, nazvan:
bosanska piramida sunca.

Poglavlje poinje ovako: U Evropi, zvanino, ne postoje piramide koje su gradile drevne civilizacije. Tanije, nisu postojale do danas. Sa zadovoljstvom objavljujem svijetu da se u srcu Bosne, tridesetak kilometara od Sarajeva, nalazi kamena piramida, monumentalnih razmjera. Brdo Visoica koje se uzdie iznad grada Visoko, u sebi krije stepenastu piramidu iji su graditelji iz duboke evropske prolosti, pra-Iliri. Autor Bosanke piramide sunca, prisjeajui se da je Perun bio bog groma kod starih Slovena, ovako zakljuuje: Dakle, ovaj kraj je nekada bio podruje estih grmljavina i munja. Jo jedna sliica mozaika. Kamene kugle Bosne... energetsko pranjenje sa neba... asocijacija sa Kostarikom. Zbilja, Bosna je nekad bila energetskim voritem ovog dijela svijeta. Autor u ovom poglavlju odlazi ponovo preko okeana, u El Salvador (El Salvador je mala zamlja, kao i Bosna... Naalost, i El Salvador i Bosna malo ulau da se predstave svijetu u ljepem svjetlu.) po nove analogije, tragom amerikog istraivaa boggsa, koji je meu kolegma bio poznat kao izumitelj El Atomica, alkoholnog pia od duple porcije zamrznute votke martini sa malim krastavcima. Rezultat tog putovanja je oko 80 stranica u knjizi ispunjenih uglavom slikama amerikih piramida i scenama sa brda Visoica. Poglavlje se zavrava pismom koje Osmanagi upuuje direktoru Visokog muzeja, u kojem trai podrku za radove na brdu, i koje zavrava reenicom: Pozitivni odjeci bie takve magnitude da e u potpunosti odrediti pozitivnu budunost vaeg Muzeja, grada Visokog i BiH.
Hinjska halka
U prvom prilogu knjizi Bosanska piramida sunca Semira Osmanagia autor teksta Jovo Jovanovi opisuje svoje traganje za halkama. Mjesta koja obilazi, sa prijateljima, vodiima, ili ratrkana su po svim pitomim i divljim krajevima bosne i Hercegovine: dolina rijeke bile, selo Gluha bukovica, Zlokue, kanjon Misoe, okolina Rogatica, sela Laice, Has, Ljuii i Umoljani... Na te i takve lokalitete upuuju ga sluajni izvori: Od roaka moje supruge doao sam do informacije... ili: jedan moj prijatelj bio je 1980. na Bijeloj stijeni... ili: prijateljica moje supruge... ili: jo kad sam bio mlad, jedan radni kolega mog oca mi je priao... Jovo Jovanovi u svom tekstu opisuje lokalitete i daje rezultate svojih istraivanja na terenu. Oni su ovi: Bio sam pod tom stijenom, ali je ona tako obilato obrasla vegetacijom da je nemogue bilo neto vidjeti...
Otiao sam tamo i naao u stijeni samo kvadratno uklesane udubine... Ljudi koji su znali vie detalja su pomrli ili izginuli za vrijeme zadnjeg rata... Ovo podruje sam ispitao koliko je u mojoj moi, ali nita nisam naao. Ukoliko na toj strmini postoje halke, treba otii kad opadne lie... Nas osmero je pretraivalo stijenu, ali halke nismo uspjeli nai. U Rogatici svi znaju za taj fenomen, ali mi, ipak, halku nismo nali. Prije dva mjeseca na toj stijeni su vojnici SFOR-a izvodili alpinistike vjebe. Moda su je skinuli i odnijeli kao suvenir. Tamo su nam neke umokradice pokazale brdo na kojem se halke nalaze, ali su nam rekli da je brdo minirano i da se ne penjemo. Ukoliko je to tano, potpuno je nemogue prii tom lokalitetu. Moda bi mogla alpinistika ekipa, ali ne odozdo nego s vrha kanjona. ...ali ovoga puta nismo mogli da priemo stijeni od snijenih nanosa, jer je snijeg rano pao na toj visini. ...jedan mjetanin je iskopao bronzano sidro. Prema opisu mjetanina sidro nije neke impozantne veliine, ali je ipak sidro. Nalaza je obeao da e mi ga pokazati i prodati, ali se, naalost, predomislio. Da bi me se rijeio, rekao je da ne moe da ga nae. Sigurno mu je neko ponudio znatno veu cijenu. (...) Sve ovo dokazuje da je dolina rijeke Bile nekada bila pod vodom... Rezultat je istraivanja na terenu da halke nisu naene. Jovo Jovanovi, meutim, ostaje pri svom uvjerenju formulisanom ovako: Ali halku nismo nali, to ne znai da je nema. Halki ima, samo se hinjski kriju. Za razliku od izraelskih, koje Jovo Jovanovi pohvaljuje i odlikuje zbog doprinosa istini: Da halke ipak nisu uplja pria koja krui narodom ili neka vrsta privienja, svjedoi TV emisija National Geographica, koja je bila prikazana na izraelskoj televiziji, a koju je gledao jedan moj prijatelj. Emisija je trajala 45 minuta i prikazivala je gatove (mola) sa halkama za vezivanje brodova na sirijskim planinama. Emsija se zvala Gatovi na planinama. Sad postaje jasno ta su halke, emu slue i zato su autoru knjige iji je generalni sponzor... (strpljenja!) Semiru Osmanagiu bitne. Halke su eljezni (ili kameni?) prstenovi za koje su se vezivali brodovi u vrijeme kad je razina mora bila kilometar i po iznad dananje. (Kada je to moglo da se dogaa? Pita se Jovo Jovanovi, pa odgovara: Rekli bismo, moda u vrijeme velikog biblijskog potopa, o kojem krue razne teorije, vie ili manje uvjerljive, ali danas se svi skoro slau da biblijski potop nije samo legenda. Neki tvrde da je to bilo u doba propasti Atlantide...) Halke bi, naime, mogle biti dokaz o potopu, koji je opet objanjenje kako je bosanska piramida mogla nestati iz istorije, i zato je tako duboko i temeljito zatrpana brdom. Jovo Jovanovi se ne osvre na rezultate svog istraivanja. On objanjava zato ih nema, a onda, iako ih nema, pravi njihovu klasifikaciju: Mislim da kod nas jo uvijek postoje halke na nepristupanim i zabitim mjestima. (...) Postoji informacija i da se sistematski kradu, to je inae poznato za arheoloke nalaze. Navodno za njih dobro plaaju kolekcionari koji skupljaju dokaze koSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|41
jima se pobija zvanina historija. (...) teta je da nema uslova za formiranje ekipe, sastavljene od mladih entuzijasta, koji bi se posvetili pronalaenju halki. (...) Podijelio bih halke prema nadmorskoj vidini na kojoj se nalaze. U prvu grupu ule bi one na najviim nadmorskim visinama... (...) U drugu grupu ule bi one lokacije sa halkama koje se nalaze na srednjoj nadmorskoj visini... Kao nain dokazivanja teze itav ovaj Jove Jovanovia postupak djeluje naivno i na momente komino zbog svoje kvazinaune metodologije. Pa bi se ovjek mogao smijati cijeloj Bosanskoj piramidi sunca, da na njenoj korici ne stoji grb kantona Sarajevo, ije se Ministarstvo kulture i sporta potpisuje kao generalni sponzor knjige. I tu svaka ala prestaje. Jer ne eli Ministarstvo sporta ovom knjigom podstai planinarenje i alpinizam kao narodne sportske aktivnost, nego Ministarstvo kulture eli stvoriti sliku o svojoj prolosti kao o neemu vanom i u prolosti zanemarenom, rugajui na jedan bahat i prostaki nain svemu zbog ega postoji Ministarstvo nauke i obrazovanja. Ipak, odluujemo se za drugu opciju; izbor iz komentara na kolumnu kljocam i zvocam koju su preuzimali portali e-novine, Depo i Buka.
11. Armenija
Prolo je vie od mjesec dana od kako me David Matevossian pitao da li bih doao u Armeniju i uestvovao na festivalu Literary Ark Armenia 2011. festival je zamiljen tako da pisci, njih dvadesetak, iz isto toliko evropskih zemalja, putuju deset dana po Armeniji, upoznaju se s njenim umjetnicima i kulturnim bogatstvima, itaju u raznim gradovima i uestvuju u okruglim stolovima. Pristao sam, uz molbu/ zahtjev da poalje zvanino pismo, bez kojeg ne mogu traiti i nadam se dobiti slobodne dane. Meutim, umjesto pisma koje ne stie zatrpava me prepiska uesnika, s prijedlozima tema i radionica; problemi prevoenja s malih jezika i fascinacija jermenskim pismom prednjae. Neko alje i nekakav esej o kafi. Neko se ispovijeda. Neko e donijeti nekakve filmove... Ukratko, preskupa cijena za izlet na Ararat. Ispada dobro da poziv nije stigao. Pa ipak, predlaem Davidu da doem i ostanem krae, vikend i jo par dana, koliko bih mogao osloboditi u rasporedu. On se udi da poziv nije stigao. Njegovi asistenti odgovaraju na moje pitanje, ali na engleskom koji je gori od moga; aljem ga okolo, i niko ne razumije ta znai; prihvataju li moj prijedlog ili ne, i ko e snositi trokove skraenog boravka. Dani cure, i Ararat je sve dalje. Piem ponovo Davidu, ali ovaj put iskrenije; da su mi predloene teme nojevske, ali da moj engleski nije u stanju to predlagaima obrazloiti. Odustajem, definitivno. U zadnji as dobivam i valjan razlog: tata je povrijedio stopalo, mora koristi take, i upuen je na tuu (moju) pomo. Obeavam Davidu da u jednom ipak doi. Zavravam prepisku ne bez stida, imam osjeaj da sam sve to mogao napraviti ranije i jasnije. Ne zavlaiti i sebe i druge, ili odustati jer poziv nije stigao, ili uprkos tome drati rije.
12. Pismo iz 1920.

Na MESS-u, predstava Olivera frljia, razoaranje. Uproen Andri, marionetirani glumci, pozorite svedeno na pamflet. Sluajno znam koliki je rediteljski honorar, i ini mi se prevelik za jedan monolog iz off-a. Na sljedeem sastanku upravnog odbora ponoviu prijedlog da se honorari isplaaju u ratama, prema projektovanom broju predstava, osvojenim nagradama i ostvarenim gostovanjima. Moda i prema prihodima. Ne bi trebalo biti teko sastaviti takve ugovore. Treba pitati nekog fudbalera. Naravno, to nee proi. Jer tako se ne radi s budetskim sredstvima. Zato bi budet imao veze s uinkom? Zato bi, npr. plata univerzitetskog profesora zavisila i od nekih mjerljivih rezultata njegovog rada? Naprimjer od rezultata koje bi studenti pokazali na nekim vanjskim testovima, ili u meunarodnoj saradnji, ili u drutveno korisnom radu. Zato bi plata jednog poslanika zavisila od efikasnosti zakona koje je donio? Zato bi ista mjerila vaila i za ministra energetike i za kopaa u rudniku? Zato bi se u nepravednom drutvu iko odricao svojih privilegija? Zbog stida pred ogledalom?
Monofol
K. tvrdi da je Twitter u Njemakoj sve popularniji i da je to forma izmiljena za mene. Ne razumijem njegove argumente, ali se svejedno prijavljujem. Zamiljam to kao neku javnu biljenicu, u kojoj u 160 znakova treba rei neto vano, ili barem zanimljivo, ako ne ve duhovito i podsticajno. Naprimjer: Ja itam kao da jedem brzu hranu. :-(
100 zmajeva
Aljoa Rovan stigao je do sedmog poglavlja u prevoenju 100 zmajeva. Javlja se sa novim pitanjima: Moram pitati, kako da rijeim brijanicu Sebiljski brija ( jer ama ba niko ovdje osim ika googla ne zna, ta je to sebilj). Moja ideja je, da je nazovem brijanica Figaro, a to opravdam tako, da stavim brijanicu na stablo smokve ( figa = smokva). ta ti misli? Slino je i s onim ako bi ta rijeka bila epa, taj bi splav bio na Drini uprija to isto ljudi nee skuiti. Svi su naravno uli za roman Most na Drini, a praktiki niko za Most na epi...Ima li neku ideju, kako da to rijeim? Ili da pustimo ljudima, da idu na internet pa trae - nisam ba siguran, da je to dobro rjeenje... A sad, pitanja iz dana sedmog: 1. Str. 344; kao zaloga, a nije zaloga - ta je zaloga? Naao sam neto na internetu, ali mi je udno, osim toga, toga se mi nismo igrali pa nemamo ni imena. Ali mi Heliksova igra spoj lii na ovjee ne ljuti se koju svi znaju - jel mogu da stavim to umjesto zaloga?
Aljoa nije knjievni prevodilac. Ovo mu je prvi prevod. U Uitelju neznalici opisan je slian sluaj i ja se radujem saradnji s njim. Voli Zmajeve, razumije razloge zbog kojih je napisana, eli da to iskustvo podijeli s mladima u Sloveniji koji ne mogu itati original. Ne mistifikuje stvari, priznaje to ne zna, ali i mene hvata u neznanju.
15. Seminarski
Rok za upis studenata na sljedeu godinu studija istie. Sve vie ih se pojavljuje s molbom da im se upie ocjena bez bodova za seminarski rad. Inae moraju platiti 100 KM. Seminarski rad nisu stigli zavriti iz dva razloga; prvi je da su cijelo ljeto posvetili predmetu na kojem ih veliki procenat pada. Taj predmet nije bitan za njihovo budue osnovno zanimanje, ocjenjivanje se vri protivno zakonu, profesor bahato zakazuje termine a onda se ne pojavljuje, kriteriji po kojima nekoga pusti a nekoga obori nisu jasni... Pa ipak, studenti se ne bune, ne trae svoja prava i ne ale se na nezakonitost. Iako su punoljetni i samostalni, boje se posljedica, ne vjeruju u sistem zasnovan na pravu, radije biraju krotkost, poslunost i kalkulantstvo. To je poraavajua slika rezultata osnovnog i srednjeg obrazovanja. Istovremeno, zadatak koji im teko pada jeste da postave samostalno jedno pitanje iz oblasti na koje se odnosi silabus na mom predmetu, i da na to pitanje daju odgovor koji e biti argumentovan, utemeljen u teoriji, i dokazan u formi kratke rasprave. Ono to nude, u zadnji as, puko je zadovoljavanje forme, i otkriva da ne znaju osnovne stvari: ne znaju postaviti knjievno relevantno pitanje u vezi s odabranom graom, nisu u stanju samostalno formulisati tvrdnju, ne razumiju ta je tua misao i prepisuju bez navoenja izvora, ne umiju opremiti fusnotu... Istovremeno, u informativnom asopisu sarajevskog univerziteta (Info UNSA) nema analiza nastavnog procesa, nema evaluacija rada fakulteta i profesora, nema studentskih zahtjeva. Na oko pedesetak debelih masnih kolornih stranica biltenskog dizajna uglavnom se biljee rektoratske aktivnosti. Na slikama u jednom broju glava rektora javlja se vie od 20 puta.
16.
Kraj oktobra, u beogradu. Fabrika knjiga izdava godine, Asim elilovi izlae u Domu omladine, TextUra 2 kasni, kolegijum dahe, Petlja jo nije u tampi, a dani u novembru zbijaju se u streljaki stroj: bristol, fojnica, Rijeka, tekst za skup Gracu, tekst za skup o Andriu, kolumne, polusemestralni, itanka 9... Ko preivi, pisae.
SanjaMilutinoviBojani MilenaMarkovi PredragKrsti Nancy Huston BernardNemah PetarBojani PhilippeRoussin MuharemBazdulj PeterKlepec PredragLuci AshleyMontagu
TEMA BROJA
ANATOMIJA PSOVKE
Sanja Milutinovi bojani
Umiljavanja i est, ili, ta biva kad se jezik raz(o)ara
Prospero: Ja te saaljevah, i trudih se da te Nauim govoru; svakoga sam asa Uio te neemu. Kada ti, divljae, Jo nisi umeo da misli, govori, Nego si blebetao ko beslovesna stvar, Nakane tvoje obdario sam i izrazio reima... Kaliban: Uili ste me govoru, a moja Korist od toga je to umem da psujem.
ekspir, Bura, I, II1
Seate li se kako se razreava Bura? Prospero se obraa publici kao glumac koji se liava svoje uloge; vraa se obavezama civilizacije; i preostalom snagom moli za aplauz ne bi li se okonala zaaranost ostrva... Teatar prestaje, zaplet se zavrava i scena prazni. S povratkom u stvarnost, ili mrak pozornice, razlike se izotravaju i ponovo zadobijaju obrise stvari, Prospero poprima neto od nemutosti, ali i kanibalistike humanosti stvorenja ije su nakane, kako on tako i njegova erka, darovali reima i izrazima. Neka alegorijska i redukovana itanja Prospera kao umetnika, Arijel, kao njegove stvaralake moi i Kalibana kao divlje ljudske prirode, gotovo tri veka nisu doputala da se poremeti hijerarhizovani poredak u kojem se odravala neprestana borba potinjavanja i oslobaanja izmeu njih troje. Izgleda kao da je simbolika Prosperovog skidanja maske na kraju uvek nadjaavala mogunost da dionizijski zaaran on poprimi previe ljudske crte, ve da, u stvari, nastavlja da glumi stvaraoca, vue konce i onda kada vie nije na sceni. Kao da je kjerkegorovsko pravolinijsko prelaenje iz estetskog preko etikog u religiozni stadijum, onemoguilo nastavak igre u sinergiji prve dve faze, izbegavajui fatalno pretapanje u treu. A Prospero je miljenik italijanski prevod
1
Prevod . Simia i S. Pandurovia je neznatno izmenjen.
fausta, latinskog imena gnostika i arlatana Simona Magusa kako podsea Harold blum2. blum je oprezan i sluti, nagovetava da bi ekspirov miljenik mogao najpre biti obrnuta projekcija Marloovog doktora faustusa, kao to je Hamlet bio antimakijavelistiki lik Makijavelija, barabasa iz Jevrejina s Malte. Arijel je sve suprotno od Mefistofelesa, duh enskog oblija koji nema nikakvih dodirnih taki s Luciferom. Himna ivotu (stvaranju i pomirenju) zavrava se pobedom ljubavi, i nekom vrstom didaktike mere protiv neopreznih prestupnika. Poznata je injenica da se iza neveto skrivenog anagrama Kalibana, u stvari, krije sorta koja niega varvarskog niti divljega nema prema onome to su mi preneli primetio je Montenj, uz opasku, jer svako naziva varvarstvom, ono na ta nije navikao3. Varvari, naravno, ne dele na jezik. ta bi, onda, bilo opasnije od manihejskog cepanja i uproavanja ivota? Zar pozivanje na dihotomijsku podeljenost svetova nije budilo i jedino opravdavalo nasilje racionalizacije (i sublimacije)? Zar nije utvrivalo sistem nerecipronih odnosa koji se ne menja dovoljno i ne ivi? Da je kojim sluajem ekspir bio sistematiniji u odbrani izbora svojih motiva, da kojim sluajem iz njegovih dela ne izvire bujica razliitih izvora, jezikih i govornih oblika proklinjanja, kletvi, psovki, opscenosti i vulgarnosti, bi i mogao postojati razlog koji bi nas uverio da se odnos izmeu stvari i imenovanja, duha i tela, vieg i nieg jezika, varvara i onih koji govore naim jezikom konano, odnos oveka i (njegove) prirode (kao da se ne radi o jednom te istom) ne reava konvencijama i dogovaranjima, ve potiskivanjem, nasilnim brisanjem i zabranama. Ne, ekspir je svoj odgovor na ova pitanja pruio u prevrtljivom, povodljivom, umilnom i poslunom robu koji svoje ljutinu, divljenje i privrenost izraava neposredno i naglo, laskanjem ali i psovkom. Zar ga Prospero i Miranda nisu dobro obdarili reima i izrazima? Neophodna i kljuna pitanja razgraniavanja kletve4, psovke5, kletvice (o kojoj, u ovom tematu, izmeu ostalog, pie bernard Nemah), uvrede, pogrde, rugalice, prostakluka, kao i komunikoloka i pragmatina tematizovanja glasovne i semantike agresivnosti, ostae po strani i ustupie mesto kratkom zapisu o koprolaliji, patolokoj pojavi koju je prvi opisao francuski neurolog or il de la Turet [Georges Gilles de la Tourette] s kraja devetnaestog veka, ali i o udnoj vezi izmeu jezika i stvari. Klasifikovan kao simptom u okvirima Turet sindroma, sam poremeaj se sastoji u kompulsivnom ponavljaju skarednosti, psovki i uvreda (koje su nevoljne ali i gotovo uvek kontekstulano odreene: homoseksualcu se govori da je pederina; gojaznoj osobni da je svinja, itd.). Nakon veka prouavanja i ispitivanja,
W. Shakespeare, The Tempest, edited and with an introduction by Harold Bloom, Infobase Publishing, New York, 2008, str. XII. 3 Montaigne, Des Cannibales, Essais, livre I, chap. 33, Pliade, Paris, 2007, str. 211. 4 Videti: Alain Cabantous, Histoire du blasphme en Occident, Albin Michel, 1998; Emile Benveniste, La blasphmie et leuphmie, Problmes de linguistique gnrale II, Gallimard, 1976; Dejan Ajdai, Kletva u kontekstu anrova usmene knjievnosti, Knjievna istorija, Institut za knjievnost i umetnost, XXIV, 1992, 87, str. 193; Radost Ivanova, Blagoslov i kletva, Savremenik, n 9/10/11, 1993, str. 28. 5 Catherine Rouayrenc, Les Gros mots, PUF, 1996; Ashley Montagu, TheAnatomy of Swearing, Penn University, 2001; Svenka Savi, Veronika Mitro, Psovke!!!, Futura publikacije, 1998; Nedeljko Bogdanovi, I ja tebi izbor iz psovake frazeologije, Prosveta, 2003.
2
koprolalija jednako kao i drugi oblici tikova za naunike danas predstavlja uobiajeni kliniki izraz koji opisuje jedan oblik disfunkcionalnosti centralnog nervnog sistema6. Izgleda da neumesna i iznenadna verbalizacija ima veze s bazalnim ganglijama mozga koje uestvuju u iniciranju i kontroli pokreta, ali i njihovoj neobuzdanoj provali koja se moe okonati u kriku ili plau. Postoje, meutim, istraivanja o povezanosti te pojave s govorom, na koje podsea filip Liberman kada pie da su neuronalne osnove ljudskog govora isprepletene s drugim vidovima kognicije, motorike i emocija7. Sam naziv je smislio Turet kao simboliku sloenicu dve rei starogrkog porekla, imenice k (izmet, govno) i glagola (brbljanje), elei da njime obelei svoj prvi sluaj u analizi tikova. On, pritom, sasvim svesno ne uzima primere anonimnih pacijenata iz naroda, ve koristi opise iz pera doktora Itara8, markize de Dampijer [De Dampierre] koja je gotovo pola veka punila hronike svojim uvenim psovakim ispadima na javnim mestima. Doktor Itar u Archives Gnrales de Mdecine9, belei ta se deava tada dvadesetestogodinjoj gospoici Dampijer: uestvujui u veoma interesantnom razgovoru, ona ga iznenada prekida neim to naziva udnim ponaanjem praenim vikom i neprimerenim reima, upadljivo razliitim od njenih uglaenih navika i intelektualnih sklonosti, i ne uspeva da sprei svoj napad... Radi se o izuzetno uvredljivim psovkama i opscenim epitetima, uvredama koje u tom trenutku ona upuuje svojim sagovornicima (merde, foutu cochon...). tavie, primeuje doktor Itar, to je vie sablanjavao sopstveni renik, sve vie se plaila onoga to je izgovarala i govor joj je postajao sve prostakiji. Iako kompulsivno psovanje predstavlja tek jedan, i to rei, simptom Turet sindroma, ini se jasno da izgovaranje skarednosti sa sobom donosi eruptivno oslobaanje emocionalnog i motorikog naboja koji ne uspevaju da se artikuliu na bilo koji drugi nain. Toga je svakako bio svestan Antonije Pui kada je, kako su prenele neke tabloidne novine, opravdavajui svoje ponaanje na Zajearskoj gitarijadi 2011, rekao: Ta izjava nije nikakvo miljenje, niti stav. Salve uvreda koje su izletele nekontrolisano iz mojih usta posledica su uasnog psihikog maltretiranja i stresa koji sam doiveo. Ne, Rambo Amadeus ne boluje od Turet sindroma, ali pominjanje emocionalnih promena i neizdrivog stresa zaista se mogu povezati i s onim to opisuje koprolaliju, kada dolazi do prekidanja obrazaca normalnog govora i zamenjuje se najee poznatim psovakim repertoarom, esto izgraenim na istim jezikim matricama u mnogim jezicima. Osobe kojima koprolalija bitno remeti ritam ivota jedva uspevaju da nakratko kontroliu takve napade. Upravo u tome i poiva paradoks poremeaja, jer impulsivno psovanje
Videti, Stanley Fahn, Gerald Erenberg, Differential Diagnosis of Tic Phenomena: A Neurologic Perspective, u Tourettes Syndrome and Tic Disorders: Clinical Understanding and Treatment, Donald Cohen, Ruth Bruun, James Leckman ur., John Wiley, New York, 1988, p. 51. 7 Videti, Philip Lieberman, Human Language and Our Reptilian Brain: The Subcortical Bases of Speech, Syntax, and Thought, Cambridge, 2000, str. 2. 8 Drugi uveni sluaj, Viktora iz Avejrona, ekranizuje Fransoa Trifo u LEnfant sauvage [1970, 83]. 9 Jean Marc Gaspard Itard, Mmoire sur quelques fonctions involontaires des appareils de la locomotion, de la prhension et de la voix, Archives Gnrales de Mdecine 8, 1825, str. 405.
6
jednako oznaava prekid tenog i kontrolisanog govora (na bilo kom jeziku) kao i namerno vreanje sagovornika i nemogue je razgraniiti jedno od drugog. Samu pojavu je mogue opisati vie kao vokalizaciju nego kao govor, odnosno, kao fizioloki nagon koji ne tei smisaonoj komunikaciji. tavie, jednako je mogue svrstati je u isti red neintencionalnih kognitivnih procesa koji proizvode ono to Jakobson naziva poetskom funkcijom, za koju jasno tvrdi da nije nuno povezana s poezijom jer versifikacija spada pod poetiku, kao to i poetika potpada pod lingvistiku koja prouava poetsku funkciju u jednakoj meri kao i druge jezike funkcije... Poetika se u irokom smislu ne bavi samo poezijom... prisutna je i tamo gde preovladavaju neke druge jezike funkcije10. Jer s ogoljenom vokalizacijom (koja nastupa u nekom vidu prinude) izranja jezik koji nema veze s referencijalnom, emotivnom, konativnom, komunikativnom ili semiotikom jezikim funkcijama. Zvuci i rima, ritam i ponavljanje, eho i paronimija, naprosto povezuju motorike i fonetske aktivnosti koje se preklapaju i raaju poeziju i poetske oblike kao i koprolaliju. Pitanje koje svakako ostaje otvoreno jeste u kojoj meri i kako, koprolalija ispunjava lingvistike konvencije ukoliko ti ritmiki pasai ili vika sadre tabuirane i jasno uvredljive rei (pomislimo ta se deava u repu ili hiphopu). Kojoj vrsti govora su, stoga, Prospero i Miranda, obuili Kalibana? Reklama za jedan omanji prirunik francuskog slenga upozorava: ak i ako nauite sve oblike nepravilnih glagola, savladate sve izuzetke koji potvruju jezika pravila, francuski vam nee biti tean dok ne ovladate njegovim psovkama. Psovke, ini se, pruaju privid bliskosti i pripadnosti (narodu, jeziku...), iako, istovremeno, svojim sadrajem (ukoliko je poznat), vokalizacijom i ekspresivnou oznaavaju pretnju i granini sluaj prekida bilo kakve komunikacije. S jedne strane, kao prosti jeziki obrasci one obezbeuju komunikacioni minimum, dok s druge, naruavaju svaku moguu komunikacionu nadogradnju. Mogle bi da predstavljaju znak kulturoloke autentinosti, ali i injenicu da ukoliko psujemo, pokazujemo da smo nesposobni da ispotujemo modele sraunatog, racionalnog govora. Jednako je jasno da nam namera moe biti izazivanje nekontrolisane reakcije kod sagovornika. Verovatno upravo na ovom mestu zapoinju tegobe opravdavanja i izdvajanja koprolalije kao poremeaja jer je zloupotreba takvog naina obraanja uvek mogua. Iako bi neurolozi i kognitivni strunjaci jasno mogli da argumentuju da na ovu devijaciju utiu promene u delovima mozga kojima neposredna funkcija nije samo da formiraju govor, ovekova sposobnost da oponaa i ui neke govorne obrasce moe navoditi na pomisao da povieni ton u glasu, ee gramatike i sintaksike neloginosti (do kojih dolazi u psovakom repertoaru), nastupaju iz potrebe da se ispolji neki unutranji kurclus i nastavi sukob reima koje, usled neprestanog ponavljanja, prestaju da budu nosioci znaenja. Psovka na izvestan nain gotovo uvek predstavlja snagu slabijeg iako, paradoksalno pogaa najpre onoga koji je izgovara. Izgleda, meutim, da do njenog semantikog osiromaenja dolazi s postepenim gubljenjem njene preformativne
10
Videti Roman Jakobson, Linguistique et potique, Essais de linguistique gnrale, Minuit, Paris, 1963, str. 213-222.
snage (za razliku od proklinjanja11) i da se na tom mestu pojavljuje, u skladu s Jakobsonovom poetskom funkcijom, njena regenerativna mo. Naglost i neposrednost stvaranja ili ostvarivanja rei koje bi trebalo da dodiruju, probijaju i bude sagovornika kao da prate poznatu repliku Luisa Kerola: Kada JA koristim re, Hampti Dampti ree, prilino prezrivo, ona znai samo ono to ja izaberem da znai, ni manje ni vie... Pitanje je... nad kojom od njih bi trebalo da gospodarim i to je sve.12 Zamrznut i zaustavljen zvuk je izvor poezije, dok ritam, aliteracije i neobine slikovite asocijacije (ukoliko apstrahujemo njihovu semantiku dimenziju) prevazilaze intersubjektivni ton psovki. U tom smislu, setimo se onoga to je Nie u Roenju tragedije ponavljao povezujui poeziju s prvobitnim postojanjem, primalnim krikom i prvim jezikom jer se u dionizijsku umetnost prodire ludakom aokom boli samog prvobitnog bia... kada u dionizijskoj ekstazi anticipiramo neunitivost i venost radosti13. esto je ova motivacija branila katarzinu prirodu psovanja, a vrativi se na poetak ovoga teksta, moda su upravo glasovna umiljavanja i prilagoavanja (telu; prirodi jezika; prirodi tela kao rezonantne kutije glasa) uinila da Prospero i Miranda privole Kalibana na sluenje jeziku, dok im je on, za uzvrat, otkrivao neophodne tajne koje su omoguile da preive na zaaranom ostrvu. Iako mu je jedina korist bila to je nauio da psuje kako im srdito Kaliban odgovara ini se da tek s tim varvarinom, odnosno, blebetalom, mi, u stvari, zadobijamo sliku kojom ekspir artikulie sirovost i rastrzanost humanog bia gladnog priznanja; bezrezervno naklonjenog i sreno potinjenog oveka. Zato bi se, onda, teilo ukidanju aporije o istovremenoj dvostrukosti (i viestrukosti) nae prirode? Moda i ivimo u vremenu kada, umesto Prospera, Kaliban ima vie toga to bi nam mogao rei o moi i nemoi, upravo kroz psovku.
Videti J. L. Austin, How to Do Things with Words, Cambridge University Press, 1975, str. 14. Performativnost proklinjanja je jasna ve i u samoj rei kletva, formalnoj crkenoj anatemi u kojoj se re neposredno odnosi na stvar. Sam ritual proklinjanja je jednako kao i molitva strogo propisan kanonskim zakonima i formalno gledano, podjednako je nasilan kao i akt na koji upuuje. Kao i svi govorni akti, proklinjanje zavisi od mehanizama glasa kao instrumenta telesnog delovanja. Ili kako je to metaforiki izrazio Ranko Bugarski, analizirajui govorne prakse s kraja devedesetih godina dvadesetog veka u Srbiji, verbalna artiljerija temeljito je pripremila teren za govor gvoa. Ranko, Bugarski, Jezik od mira do rata, Cigoja stampa, 1997, str. 74. Na izvestan nain bismo mogli rei da proklinjane kao svesno ureen i programiran in, predstavlja istu suprotnost koprolaliji u kojoj telo (i kognitivni procesi u mozgu) ine da dolazi do prinudnog izgovaranja bujice psovki. O struktrualnim osobinama i prelaznim oblicima proklinjanja i skrnavljenja, videti Benvenistea, op. cit. str. 254. U svom nevelikom tekstu o blasfemiji i eufemiji, Benveniste najpre utvruje da se blasfemija sastoji u govornom procesu iskljuivog zamenjivanja imena boga, njegovim oskrnavljenim oblikom i da se ne sastoji u govorenju nekog misljenja koliko u izgovaranju imena koji predstavlja istu vokalnu aritkulaciju. Radi se o lingvistikom tabuu i o paradoksu postojanja jezikog sadraja koji ne bi trebalo da postoji, o zabrani njegovog postojanja. 12 Lewis Carroll, Through the Looking Glass and What Alice Found There, ed. Roger Lancelyn Green, 1971, str. 190. 13 Friedrich Nietzsche, The Birth of Tragedy and the Case of Wagner, prev. W. Kaufman, Random house, 1988, str. 104.
11
Milena Markovi AMERIKANAC, SEDNE MI NA KURAC

Pridri mi majko kopile Da vidim ta ona kurva radi to sam se rodila kad u da umrem to jedem kad u da iserem A ti lepi gospodine Tebi se majka usrala Kad te je kuka rodila A ta e sa tim parama Kada ti bace zemlju na usta Kod tarabe ima ljivu Ispod ljive njivu A na njivi da ti jebem enu I enu i sestru njenu Jebem ti majku na tuturajku Jebem ti oca na dva koca Igrau ti na grobu A ako ti meni U ui ti se poserem Ta ti je pamet nita Sutra si sred grobljita ustaj gedo rode moj da trtimo taj nesoj inovnike zelenae gospodu i bogatae a ti smrti mene pusti nemoj da si peder
Predrag Krsti
Indeks opsovanog
One rei
Moje iznenaenje nije bilo malo kad su me prvi put malobrojni itaoci, koji su uostalom po slubenoj dunosti doli u dodir s mojim spisima, vrlo blagonaklono upozorili da psujem u tekstovima. Neki su na to ukazali iskreno, pitajui se i pitajui me zato se sluim tim neobinim i nedozvoljenim tekstualnim sredstvima; drugi, stariji, otvoreno sugeriui da tako ne prilii: oni razumeju egzibicije savremenog stila, nisu fanatici akademskog antianra, ali se ipak odvajkada znalo da samo protuve psuju, a dobar deko poput mene ne treba time da se slui kada uostalom, podilazei nisu propustili da dodaju, sasvim ubedljivo i ivopisno, i bez psovki kazuje ono to ima da kae. budui da sm uopte nisam nalazio razlog takvoj oceni svog pisanja, a bilo mi je neprijatno da protivreim i zauzimam, kako se to nekad govorilo, odbranaki stav, pokuavao sam naknadno da ustanovim primere vlastitih tekstualnih nepoina. U jednom tekstu se radilo o odreenom filozofskom gestu, ili gestu odreenih filozofa koji ire noge za penetraciju istine; u drugom o, mislim Sokratovoj, prosveenoj zajebanciji. Kasnije mi se jedan prijatelj poverio da nikako ne moe da mi oprosti to se u jednoj mojoj knjizi nalazi i snoka. Setio sam se da je u istoj toj knjizi korektorka, koja je inae odlino odradila svoj posao i tek poneto oznaila utom bojom, jedino re kurac obeleila dreavo crvenom, crven ban valjda da bude; poto nije bilo daljih uputstava, ostavio sam tako kako je, samo sam skinuo to crvenilo, da stojko stoji u uostalom kontekstu narodne izreke koja ga uzima za svoj deo. Nita od toga, meutim, kao to se iz navedenog vidi, nije bila psovka. Nikoga nisam oterao u piku materinu, niti sam mu sugerisao da ini bludne radnje na nain na koji bih iz nekog razloga trebalo da mislim da mu ne odgovara. Verovatno nisam izricao oekivane bezube rei, pa su one koje jesam identifikovane kao rune, nepristojne, opscene, u svakom sluaju neprikladne za jedno ipak teorijsko delo i odgovarajueg autora. Iako sam dakle, prema vlastitom samorazumevanju, pisao tako rei sasvim normalno, kako sam umeo i prema mom sluhu najskladnije, najsmislenije to se moglo, stvarno ne idui ak ni za efektom, za skandalom,
za provokacijom, naprotiv, vie za preciznou, vie upravo sledei argumentativna ulanavanja, ipak poneke rei, izgleda upravo one koje potkrepljuju verodostojnost izraza, bez obzira na sklopove u kojima se javljaju, moraju biti prepoznate kao psov(a)ke, izgleda da je dovoljno da se pojave da bi trale, smetale, da bi se primetilo da im, ako igde i jeste, tu nije mesto. Moje razumevanje runih i uopte rei, zakljuih, iako sasvim belodano i opteprihvatljivo ukoliko se iole razmisli, u praksi se ispostavilo da niukoliko nije tako uvreeno kako mi se inilo. Za mene odavno nisu postojale rune rei, pa sam iz te slobode pisao; za mnoge su, izgleda, one zabranjene ak i kad se pria o onom oznaenom koje oznaavaju. Moja prijateljica koja ureuje ovaj temat je umela odlino da naglasi da su njoj rune rei, ini mi se, one koje imaju viak tvrdih suglasnika. Sm bih rekao da runou runih rei diktira psovaki kontekst u koji se stavljaju, a da nije sluaj obrnuto, da dakle ne postoje rune rei unapred, da ne postoji nijedna posebna, samostalna runa re, a da to svakako nisu one koje imaju genitalne reference, ali da postoje sluajevi u kojima one zvue runo, izgovorene su na ruan nain, grade rune sklopove. Kao i da, uostalom, lepo i runo, naroito (pod)razumevane na taj jedva vercovano moralistiki, odnosno cenzorski nain, uopte nisu jedino po emu valja meriti uspenost izgovorenog ili napisanog. Osloboenje izgleda nikad nije ni mala ni iroko rasprostranjena stvar, pa je tako i sa slobodom, ako se tako moe rei, za detabuizaciju itavih sektora rei, za odstupanje od (samo)nametnute zabrane i prestupanje u nesputan i utoliko normalan, drutvenom normom neinficiran govor izvan nje. Indikativno je ve da se za rei koje su proglaene runim uvek mora traiti alibi za druge ne, ili samo izuzetno da ako i postoji dobra volja da se dopuste, uvek je neko pravdanje u igri, uvek, kao isprva sa golotinjom na filmu, mora da se dokazuje neki umetniki ili drugi razlog ba njihove upotrebe. Umesto toga, privlanim, potenim, plodnim i tako rei na dohvat ruke se ini jednom za svagda usvojiti otvorenu objavu: rune rei, odnosno ono to se podrazumeva pod njima, nisu psovke i ne treba da budu prokazane. Uprkos ubedljive poeljnosti pozicije koja bi bila ranvnoduna prema unapred odreenoj runoi ili lepoti rei, izvesnog indiferentizma prema profanom, prostakom izraavanju, i preputanja da se pokae uspenim ili neuspenim, da se samo izblamira ako je s ma kog razloga nedovoljno ili nedostojno, neizbenim se meutim ipak ini i priznanje da se identifikovanje, procenjivanje, kvalifikovanje i diskvalifikovanje runih rei pokazalo u toj meri postojanim da nema mnogo anse da uskoro ili ikada bude naputeno. Razlog je jednostavan: i rei potpadaju pod reim politike, makar one jezike, a po svoj prilici i sva sila odnosa moi, potinjavanja, gospodarenja, administriranja takoe stoji iza ili iznad toga. Moda je iluzorno i posmisliti da moe biti drugaije, kao to je svakako jalovo postupati kao da ve nije drugaije.
Ratovi jezika
Prve tragove o organizovanom disputu oko slobode jezika ili rata za jezik osloboen onog odozgo, knjievnog normiranja, s jedne strane, ili za knjievni jezik osloboen neprilinosti, s druge, moda moemo da pronaemo u prilino otrom razgraniSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|55
enju vulgarnog i klasinog latinskog jezika, to e rei pukog, narodnog, obinog govora i onog prefinjenijeg, rafiniranijeg i dakle filtriranijeg. U potonjem su psovke zabeleene samo u satirama, ija je knjievna vrednost ionako bila vazda sumnjiva, i, naravno, u uenim diskusijama o aktuelnim, pa i runim reima; inae su rei koje su prepoznavane kao psovke, one obsc(a)ena, opscene ili nepristojne, bile smatrane neprikladnim za javnu upotrebu kao improba, one loeg ukusa, nedostojne ili ak nesvarive. Na domaem terenu se prvi krug tog spora oko kultivisanja jezika odigrao iza 1818. godine, po izlasku Vukovog Srpskog rjenika istolkovanog njemakim i latinskim rijema. U njemu se nalazilo, kako je i bilo nameravano, sve to se inae u narodu koristi. Pored psovanja, psovaa, psovaice, psovke, tu su se smestile dakle i tri posebno za budue napade izazovne a za same psovke produktivne i, mislilo se, obavezujue, upravo konstitutivne rei. One su se odnosile i vazda se odnose na enski i muki polni organ, te na njihov susret. Pika je bila zastupljena u zavidno irokom spektru varijacija i izvedenica: pica, pienje, pietina, piurina, piica, pikar odnosno pikaro, kao i dve, danas prilino daleke izreke koje sadre poneku od tih rei. Tu je i neizbeni kurac, sa samo jednom varijacijom kurat ali neminovno blizu kurve, kurvanja, kurvara i uopte tog sklopa, nastalog uostalom od genitiva kurve praslovenskog kury. Najzad, okoliu jebanja, odnosno jebanija, kako se rodno korektno nudi alternativa, jer je jebanija enskog roda, te gotovo istoznanog jebucanja, posveen je impresivan prostor: niu se pre svega divne i naalost arhaine rei na tu temu, jeb i jebaonica, potom sasvim do savremenosti preivele jebac i jeba, a naroito jebaina, pa gotovo dirljiva jebica i njena augmentirativna varijanta jebiina. Upotreba glagola uvenog glagola, ispada jedinog glagola ili The glagola, jer je ponekad dovoljno rei glagol, naroito kada mu se brani upotrebi, da se odmah zna koji je taj jedan na koji se uvek misli data je prema tadanjem pravopisu i javlja se u oblicima jebatise, odnosno ako svratite pozornost na akcenat postae milozvuno jebitise, a potom i jebucati i jebucatise. Glagolske odrednice su opremljene i ilustracijama iz obiajnog ili pesnikog narodnog jezika: Jebao bi guju u oko: Ko se jebi, lijepo se gledi i Oj ti seko sekucala! / Je si li se jebucala? Kako bi se jubucala, Kad jo ni sam ni brucala. Usledio je napad, izmeu ostalih, mitropolita Stefana Stratimirovia, Jovana Sterije Popovie, Jovana Hadia, po dva osnova. Jedan je bio uvoenje latinine jote, a drugi, naravno, pojava skaradnih rei i izrazi. Vukova odbrana od prvog napada je ostala poznata i po tome to bi nareeni Jovan bez jote bio ovan. Ali pred drugim napadom nije imao tako dovitljivu dosetku, mada bi se mogla zamisliti, recimo da bez onoga na ta se odnose skaradne rei uopte ne bi bilo ni njihovih kritiara. Umesto toga, Vukova apologija pred optubama da u njegovom Rjeniku ima rei kojima nije mesto ni u jednom reniku je sve vreme ostala vrlo ozbiljna, sve vreme se pozivala na argument autonomije i neutralnosti nauke, na to da njegovo delo hoe da bude slika narodnog ivota i narodnih obiaja, da hoe da ostane etnografsko a ne (samo) leksikografsko tivo. Vukovo insistiranje na, tako rei, neselektivnom empirizmu u pristupu jeziku je ipak nailo i na jedan otpor kojem nije
mogao sasvim da odoli, na ak spor sa prema njemu inae neobino blagonaklonim i strpljivim urom Daniiem, to je najzad ishodovalo izbacivanjem ponekih, ne svih nego samo doslovnih prenosa i unosa onih bezobrazluka koji su najvie boli oi iz drugog, takoe bekog izdanja Rjenika iz 1852. godine. U obilju sve pikantnijih i frekventnijih psovki, kada ove tri rei i dalje ostaju stoerne ali ne tako neizostavne, konstitutivne i produktivne kakve su bile, moglo bi se uiniti da bi nam bilo lake nego ranije da prihvatimo da rei nisu krive. Moglo bi se takoe uiniti da je konano izgubio na snazi uvek iznova ponavljan i u uvek, najblae reeno, neubedljiv pokuaj da se opravda i afirmie razlikovanje, eto, nesumnjive opscenosti, bezobrazluka, nepristojnosti (izgovaranja) jebanja, kurca i pike i, s druge strane, upravo korelativne prikladnost referisanja na njih medicinskim ekvivalentima. Vraga. Istina je dodue da je, uprkos ilavosti otpora, izvestan stepen liberalizacije od rimskih ili Vukovih vremena postignut. Ali to vai uglavnom tamo gde je moda najmanje bitno, u prodoru kolokvijalnog govora u javni govor. Kada je re o visokoj kulturi, ona se kao i ranije, ili kao nikada ranije, moda i kao odgovor na pobunu masa, dii leksikim istunstvom i od straara tako postaje grobar jezika. Izotrenih ula za samu mogunost ma kakve i s ma kog razloga infekcije profanim, ona postaje autistina forma bez sadraja ili sa sadrajem koji lajfuje uvek unapred propisani napev i slepa za razlike u profanizaciji: slepa za itave kategorije izraza i naine izraavanja koje je, moda i samog uenog jezika radi, potrebno kao antisklerotik i antisedimentik uvesti u njega. Mnogi renici i danas iskljuuju vulgarnosti: Oxford English Dictionary je na primer tek 1972. godine prvi put u svoj sastav ukljuio F-word i C-word, rei fuck i Cunt. Nacionalna Kampanja za pravo psovanje, jedna naroito simpatina propsovaka britanska formacija, izdala je tim povodom izjavu koja glasi: bili bismo gomila laljivih pizdi ako ne bismo rekli da smo bili potpuno jebeno oduevljeni.
Bipolarni svetovi
Leksika legalizacija teko da je meutim sama sobom znak odustajanja od an bloc iskljuivanja odreenih klasa rei iz renika, uostalom vrlo nenaunog, pukog, lenjivog i paternalistikog iskljuivanja. Ali je moda poetak odustajanja. U jezikoslovlju koje je paljivije prema divljoj knjievnosti ve je, ili je zamislivo da bude, usvojena vrednosno neutralna i nediskriminativna razlika izmeu runih rei, poganih ili prljavih rei, gadnih ili gnusnih rei termini kojima su, kao i vulgarnima i opscenima, rei poele da se oznaavaju uostalom tek u devetnaestom veku a sve njih zajedno od kletvi, psovki, nagrda, hule, nepotovanja boga ili linosti, te prestupnikog, otrog, pogrdnog, iskvarenog ili zrelog jezika odraslih. ije neophodan prinevski poljubac, dovoljan je pogled bez omraze lingvista i leksikografa, da bi se rainilo prokletstvo runih rei. One meutim nee po raaravanju automatski postati lepe, princezaste; samo e u najboljem sluaju prestati da postoje u ilegali. Psovke e pak uvek nastaviti da postoje kao svojevrsni verbalni delikt jer su, opravdana ili ne, ali svakako verbalna agresija, jer su svakako in, a
moda i zloin. Rei ne mogu biti rune samo zato to se koriste u psovkama. Psovke mogu biti rune, ali mogu biti i duhovite, zanosne, ubedljive. Umetnost trea i respiritualizacija profanog mogu i treba da postoje, taman koliko i umetnost bilo ega drugog i taman koliko je uspean umetniki, odnosno diskurzivni zahvat u sluaju respiritualizacije; rasprava o (ne)mogunosti njihovog postojanja uopte nije, kako je izgledalo, beskrajna debata koja se ne moe dobiti. U svakom sluaju, psovke ne mogu biti rune zbog runih rei koje uvoze, ve su radije, u moralnom smislu koji se vaga pri proceni njihove runoe, one te koje proizvode rune rei zbog svoje psovake intencije. Posle ovih iznenadnih objava, stepen ije apodiktinosti je obrnuto proporcionalan stepenu ironijske rezerve unetog u njih, namera mi je da pristupim specifinoj analizi psovki, pod jednom dakle, ini se, uopte ne tako hrabrom a zaudo i dalje pretpostavkom koja izazviva strah, pretpostavkom da su kurac, pika, jebanje i jo poneka sablanjiva re normalan deo vokabulara. Te rei precizno odreuju ono na ta referiu i nemaju zapravo nikakav viak znaenja, nego se, za razliku od recimo slobode, ponosa i ugnjetavanja, nesumnjivo zavravaju na granicama onoga to kazuju. A, opet i istovremeno, nikada nisu shvaene kao da znae samo to to kazuju. Prvo emo analizovati onu re koja se tie onoga to se eufemistiki naziva glagol, a onda emo prei na one koje se grade na imenicama. U stvari, moe se rei da je psovanje bi-fokusiran jezik, utoliko to njegovu glavnu strukturu ini, u zavisnosti od namere govornika, centriranje bilo na glagol, kada se radi o imperativnoj psovci, bilo na imenicu, kada govorimo o deskriptivnim psovkama. U imperativima, kao u jebi se, postoje obavezna dva elementa: glavni glagol i re obraanja. Kod deskripcija, opet, detektuje se najmanje glavna imenica i obraajua re, kao u Piko jedna. Postoji navodno i specijalni fokus, kada se kombinuju i deskriptiv i imperativ, odnosno kada se i imenica i glagol upotrebljavaju da bi se psovalo: Jebi se, piko jedna. To su osnove, koje kada se savladaju, psova poetnik moe da napreduje ka sloenijim konstrukcijama. U svakoj od njih, meutim, uoiemo mada neemo posebno naglaavati: problem koji imamo sa seksom, sa njegovim preutkivanjem, odgurivanjem i recipronim vazda miljenjem o njemu i asociranjem na njega, prenosi se i u leksiku ravan. Ta ravan je naravno bogatija i varira od jezika do jezika. U jednom pregledu dominirajuih punktova psovanja po jezicima stoji da su u engleskom to seks, izmet, seksualnost sa posebnim naglaskom na homoseksualnost, incest, zelotizam, fanatizam i predrasude; u ruskom seks, moralni i religijski tabui, te izmet i nepotovanje autoriteta; u nemakom izjednaavanje ljudi i ivotinja, seks, izmet, predrasude i fanatizam; u francuskom seks, izmet, religija, rasizam; u italijanskom blasfemija, seks, lino vreanje, naroito majke; u panskom seks, incest, homoseksualnost; u japanskom krenje pravila pristojnosti; u kineskom seks, vreanje rodbine. Uprkos ovoj podeli koja i sa pobrajanjem i sa razvrstavanjem materijala oito ima problem, verujem da su ovde izdvojene one relativno konstantne teme psovki koje se, ne samo u naem jeziku, obrazuju oko tri ili etiri somatski prepoznatljiva stoera.
Antinomija ubojitosti
Psiholog boko Popovi, koji se bavio psihologijom morala, teorijama linosti, metafizikom zla i organizacijom zdravstva, uestvovao je, prema vlastitom kazivanju, i u jednom istraivanju, izgleda meunarodnom, koje je nastojalo da ue u trag nastanku i funkciji psovki u onom obliku koje su poprimile. Prvo je pokuao, seam se, nama studentima, da predstavi neosnovanost samorazumljive upotrebe glagola u psovkama. Navodno se neuspeno trudio da objasni nekom poljskom kolegi tako rei elementarnu psovku: Jebem ti mater. I profesoru Popoviu je bilo stalo da ilustruje kontinuirani zid nerazumevanja na koji je nailazio. A je li to znai da je majka onome koga psujete mnogo lepa?, naivan, kakvim je predstavljen, pita Poljak. Ma ne. Dobro, razumemo, moda samo u tom sluaju ne, ali vi se ne zaustavljati na majci; kada jebete nekom sestru, mora biti da je barem ona mlada i lepa? Nita on ne razume. I s pravom ne razume. To je valjda trebalo da bude poenta. Zato bi se neto zaista lepo, makar principijelno i potencijalno, kao to je jebanje, vezivalo za rune ne rei, nego oseanja prema nekom, zato bi mu se time htelo nauditi, uvrediti ga ili prokleti? Ovde je nekoliko stvari u igri. Prvo, nije re samo o jebanju, nego o sramoenju nekog jebanjem njegovih blinjih. Drugo, ono na ta se elelo s pravom ukazati, da jebanje nije runo, jo uvek ne znai da runa namera ne diktira kontekst odigravanja, to je uostalom preesto sluaj svuda, osim moda u poljskom. Nije se zamolilo za dozvolu da se vodi ljubav s neijom majkom ili sestrom ili obznanio afinitet prema toj ideji, mada i tada pitanje zato tako bliskom srodniku, nego je akt stavljen u prezent i to da bi se naudilo, da bi se izrazila odbojnost, odvratnost, nipodatavanje, da bi uputile najgore elje majinom/sestrinom srodniku. S druge strane, to ne znai da eufemizam voenje ljubavi ili neki drugi koji bi iole pristojno zvuao, kopulacija, snoaj, imanje odnosa ili bivanje intimnim (opet rezervisane radnje irokog spektra za samo jedno) ne zvui gore ili u svakom sluaju smenije nego direktno imenovanje. Ali za bolje i manje smeno zvuanje potrebno je zapravo ne psovati, niti zlomisliti, nego uzimati, tako rei, rei za re. U konkretnom sluaju, potrebno je demonopolisati re jebanje, koja je jednom i moda nepovratno pridrana samo za govornu pokudu i njene varijacije. Naivnost tu ne reava problem, ali ga objanjava. Uputno je i moda prosvetljujue na trenutak odvezati seksualnost i agresiju i osporiti i psovke na taj nain, ali bi bilo prilino besmisleno, ne toliko na normativnoj koliko na empirijskoj ravni, negirati tu vezu o kojoj je uostalom mnogo i neretko razlono pisano. I ak bismo posle tih svedoanstava mogli ili morali rei i vie: nije re o pukoj spoljanjoj vezi, nego radije o srodnosti, o uzajamnom proimanju koje uvek oteava razdvajanje ili ga ini makar poneto takoe nasilnim; re je o tome da moda opet tek one nikada do kraja uhvatljive namere odluuju, da doputeni oblik i stepen nasilja koji seksualnost poprima jeste, kao ve i u pokojim zakonima, stvar konsenzusa u seksualnoj komunikaciji, stvar istraivake prakse ili fatalnosti koju jedno pribliavanje poprima i da uopte nije lako ak ni predstaviti do koje granice telesnog uopte ili ak i jo dalje? ono ostaje seksualno.
Ako tek izvesnim manje ili vie nategnutim proirivanjem znaenja moe neprotivreno da se tvrdi da je svaka agresivnost seksualna, ini se da je mnogo lake utvrditi da je svaka seksualnost agresivna. Ona je po defaultu ili ve anatomiji prodorna, invazivna, ali tek granini sluajevi otkrivaju taj njen karakter. Istraivanje o silovanjima ena tokom rata u bosni i Hercegovini je dolo do zakljuka koji je jednak zakljucima koji su izvoeni u svim ratovima i koji se mogao znati na poetku: nije bila re o agresivnom seksu, nego o agresiji seksom. Stravino obistinjenje psovki sa jebanjem u sadraju, zbog ega bi u najmanju ruku moglo da se pomisli da i nije bez osnova zauzeti vri stav prema njima: one svakako podleu moralnoj odgovornosti ve i kao miljene, a uopte nije loa ideja da podleu i pravnoj kao iskazane. Sreom da se obino ni ne misli i da se iskazuju tek umesto gneva, u nedostatku smislenih rei i artikulacije. Ali opet, kako to da su ba te jebake psovke izabrane kao adekvatni, prepoznatljiv i opterazumljiv, pod uslovom da niste Poljak, supstitut za agresiju? Jasno je i tano, ljubav je pri silovanju zamenjena za mo; ne radi se uopte o jebanju nego o dominaciji, o ovladavanju, eventualno opoganjenjem, ubacivanjem telesnog uljeza, rasturanjem; radi se o teroru jebanjem. Ali kako moemo biti sigurno da se radi jedino o tome, ili ak uglavnom o tome i, ukoliko uvedemo stepene, kako moemo ustanoviti meru koja je nesumnjivo preterana, taku gde se seks pretoio u agresiju? U nekoj podnoljivo manjoj meri se pare nasilja verovatno odigrava i u najkonzervativnijim polnim odnosima, moda ak tek ili na poseban nain tamo. Oruje tlaenja, instrument doslovno ogoljene agresije, uvek je i gotovo neizbeno kurac, a ne neki drugi organ. Teko je vie i zamisliti drugi nain nasilja koji bi bio tako dostupan i ubojit, osim moda telesnog sakaenja. Ukoliko se i u njemu ne radi o istom o emu i u (na)silnom seksu.
Pomame aktera
U razliitim oblicima upotrebe u srpskom jeziku, glagol nesumnjivo ne misli dobro onome kome se upuuje. Najkraa i moda najefektnija njegova sluba je u onoj udnoj sugestiji drugom da bude seksualno samodovoljan ili, mada to ve zvui kao lepa elja, da ponavlja jebaki in: jebi se. ee se meutim javlja u konstrukciji jebem ti, kojoj pridolaze neprebrojni objekti, obino personifikovani, mada ni to nije obavezno sluaj. arolikost i kitnjastost objekata jebanja pri tom svedoi o estini psovanja. Primere sam uglavnom pokupio iz jedne zbirke odomaenih psovki: Dete ti jebem; Jebem ti dete neokupano; Jebem ti neroeno dete; Jebem ti Mater; Jebem ti majku krvavu; Krv ti majinu jebem, Jebau ti milosnu mater (preskoiemo Mame ti ga iznabutam i sline glagolske onomatopejine i mehaniki asocirane persiflae); Jebem ti teu u dlakavu nosinu; Nanu ti jebem, Oca ti jebem u dupe. Na osnovu nabrojanog vidimo da psova ili nije naroito izbirljiv ili ima za razliite situacije razraen sistem prikladnih jebanja, koja dodue uvek ostaju u porodici. Ali samo se ini da je tako. Kada se istroi familijarni korpus, psovke dobijaju izvestan stepen uoptavanja i ak apstrakcije, a objekti epske i kosmike razmere: Jebem li ti Sunce
arko; Jebem ti Sunce kalajisano; Jebem ti seme i pleme; Jebem li ti, sve ti jebem; Jebem li ti sve po spisku. A kada se, kako i dolii psovanju, pukne od veliine i obima jebanja drugog i njegovog sveta, sledi povratak sebi, slede psovke sa zaudnim stepenom rezignirane ili samokritike autoreferentnosti: Jebem ti ivot; Jebo mater svoju; Jebau te loe. Jebako se psovanje meutim ni tu ne zavrava. Poto se d oduka i tom samosaaljivom i traginom oseanju ivota, spremno se moe krenuti u novo obruavanje na objekte, ali ovog puta sa zavidnom preciznou sasvim specifikovane: Jebem te u glavu; Jebem te u usta; U dupe te jebem; Jebem ti koice. Ako se uinilo da ova anatomija konano zadovoljava psovaa i iscrpljuje asortiman psovki s jebanjem, i onog najveeg i onog najmanjeg, naravno da ni sada to nije tako. Izvarirani objekt odlazi u drugi plan, a u prvi upada dosad konstantni subjekt jebanja. Ispostavlja se naime da u psovkama on uopte ne mora biti fiksiran, a da i kad to jeste u najeem prvom licu, moe da na sebe uzme razliite oblike ili svojstva: bog te jebo; Jebo te ko te poslo; Jebo te onaj to te gleda; Jebo te otac; Jebo ti pas mater i u daljoj razradi poslednje psovke koja nije najmanje zagonetna i vana zbog najdirektnijeg i na prvi pogled samooptuujueg povezivanja rodbinskih i ivotinjskih odnosa ali, obratimo panju, ne opsovanog, kao u Stoko smrdljiva, ve samog psovaa, to opet povratno ini stvar utoliko gorom po opsovanog Jebo ti ja pas mater. Ako stvar stoji tako brutalno u srpskom, moda ipak nije nemogue zamisliti neki poljski; moda je u inae dugakom stau jebanja na razliitim jezicima, mogue pronai njegovo praktikovanje bez povreivanja. Na stranu sad neutralno coe, core, doslovno ii sa, odakle coitus, da ne kaemo svuda pristojno koitus. ini se da latinsko jebati, futu, futuere, futu, futtum, i izvedene imenice jebanje i jeba, futti, i futtor, te one delikatne neaktivne potpuno (s)jeban i izjeban, iscrpljen od jebanja, perfututum i dfutta, koje se sve pojavljuju u klasinoj latinskoj knjievnosti, svedoe o slobodnijem drutvenom okruenju. I zaista, futu je za razliku od naeg jebati korieno prevashodno u erotskom smislu a ne da derogira ili uvredi. ak je to bio glagol kojim su se slavile neije ljubavne vetine: na sauvanim grafitima iz Pompeje jedna ena je ponosno ili naprosto mapirajui napisala fututa sum hic, ovde sam se jebala, a verovatno stoga to su bile marketinki lukave, prostitutke su ostavljale zidne beleke kojima hvale seksualnu mo svojih muterija, poput Felix bene futuis, Srenie, jebao si dobro. Ali, iako agresivni smisao savremenog jebanja, jo manje tucanja, nije bio uopte svojstven latinskom futu, ipak ne moemo zakljuiti da je u Rimu vladala apsolutna jeziko-seksualna sloboda i ravnopravnost. Dva su razloga. Prvo, aktiv futu je kod Rimljana dodeljivan mukom partneru vienom sasvim tradicionalno, kao da je jedini aktivan, budui da zabada, ispunjava, udara a ene su ga sebi pripisivale samo izuzetno, recimo u lezbejskoj varijanti. Drugo, ako futu to i nije bio, ako samo jebanje i nije automatski prognano u psovaki tor, postojali su izrazi rezervisani za opise specifinih seksualnih radnji i njihovih nosilaca iji je smisao, kao kod Katula koji njima psuje one koji su se loom procenom ogreili o njegove pesme, nesumnjivo bio agresivan. Pdcre i irrumre, ako mora nekako da
se prevede, jo bi i moglo kao sodomisati i prinuditi na puenje kurca. Ali cve (cvre, cv) i crs (crsre) nemaju ni pribline ekvivalentne u savremenim jezicima i mogu samo opisno da se odrede: crs referie na sve one postupke enskog partnera u seksualnom odnosu koji ukljuuju jahanje na penisu, njegovo motanje i mlevenje, a cve na slinu aktivnost pasivnog mukog partnera u analnom seksu. Ako prilii domatavati zato bi to uopte bile psovke, sve mirie na to da je aktivizam pasivnog bio ono krajnje neprilino u jednom reimu jebanja koji se, dakle, ipak drao stroge podele uloga u tom pogledu. I koji je znao ta je vrhovni oznaitelj: ak je i irrumre, puenje kurca, bio aktivni glagol rezervisan za irrumatora, aktivnog partnera, onog koji, nasuprot modernim koncepcijama, stavlja svoj ud, davaoca penisa, ubacivaa kurca u usta primaoca. Pasivni primalac je, naravno, bio fellator i nije vrio radnju felacije, fellare, nego je trpeo.
Junaenje malog uma

Poto smo tako apsolvirali status jebanja u psovkama, okreemo se delatniku u tom preduzeu. To naravno nije jebac, nego ono ega je on nosilac ili personifikacija. U psovkama (sa) kurcem se uvek radi o kurcu kao pravedniku, kao osvetniku, kao biu, kao nagradi i kazni, kao bogu ocu, kao univerzalnom ratniku koji moe biti i milosrdan i prek. Omnipotenciju i sveobuhvatnu funkcionalnost koja mu se pri tome pripisuje moemo tretirati sa simpatijama ili zazorom, moemo je upotrebiti samosvesno ili razobrueno, moemo vileneti ili ironisati, moemo je primiti kao dar ili kao viak. Taj falocentrizam i korespondentna androkratija nisu meutim izazvali naroito, zapravo nikakvo interesovanje profesora Popovia. Moda i zato to je kod njega, kurca, sve jasno puka hidraulika, kako kau pa je tako i u psovkama inspirisanim ili oboruanim njime. Jedna druga, zaista zanimljiva zagonetka koja se tie naroite upotrebe kurca u bezobraznim sintagmama izazvala je meutim profesorovu pozornost. Naime, otkud izraz boli me kurac, i inae a naroito, kaem, pod pretpostavkom posvemanjeg kurcoznaaja? Profesor Popovi priznaje da nema nikakvih dokaza u prilog rekonstrukcije nastanka ove parainformativne reenice, na koju ne samo Poljaci, nego i drugi mogu da reaguju jedino upuivanjem odgovarajuem lekaru. Postoji, meutim, jedna hipoteza koja je izgleda i jedina plauzibilna. Ona glasi da je nekad, u jednom trenutku dolo do inverzije, da je naime izvorni iskaz glasio Ne boli me kurac, a da je onda skraenja i efektivnosti radi ispalo obrnuto. A zato ba kurac (uvo i drugi organi su samo bedne zamene)? Pa pria se tu poziva na medicinske injenice. bolovi kurca, ini mi se pri izbacivanju kamenja, su izuzetno jaki, u mukaraca moda najjai i mogu se meriti jedino sa poroajnim bolovima kod ena. A kada kaemo da nas boli kurac? Pa recimo, profesorski primer, kada kasnimo na predavanje, takoe kada kasnimo na posao ili na intervju za posao, svejedno. Onda poinjemo da se teimo: to to e nas saekati neprijatna situacija ili prekor nadreenog nije najstranija stvar na svetu; ako emo i dobiti popreke poglede, grdnju, umanjenje plate, izgubiti zaposlenje, nee se desiti neto mnogo gore: nee nas boleti kurac. Odnosno, ukratko i obrnuto, ma boli me kurac.
Kurac se moe i pristojno rei: penis. Tako je bilo i na latinskom. Pnis je bila sasvim nevina re koja je prvo oznaavala rep, da bi to znaenje vremenom, ve uveliko u doba Cicerona, bilo sasvim potisnuto za raun mukog polnog organa. Ali kurac i jeste i nije muki polni organ, na ravni upotrebe rei. Kurac se na latinskom kae mentula i verpa, par bezobrazluka koji je ve u starom Rimu, uz cunnus, predstavljao idealan primer opscenih rei. Negde na granici se, kao i kod nas, nalazila pia, deji argon za penis. Samo je penis mogao biti bezbolno importovan u sve jezike kao medicinski izraz. Posebno je izazovno za udesne misaone lupinge, ali neizvesno koliko ne samo opravdano nego i dalekoseno, to se na prvi pogled mora uiniti da etimologija mentula-e zavrava u deminutivu od mns, od uma kurac kao mali um. Kad smo u tom ozraju i kod pristojnih i nepristojnih parnjaka, latinski poznaje i jaja ili muda. To su cle (singular: cleus), a poreklo te rei ostaje mrano iako ga neki vezuju za alu, ic, cohum. I opet kao i kod nas, ta re nije bila uvredljiva niti smatrana u onoj meri opscenom kao to su to bile mentula ili futu, ali je za svaki sluaj posedovala i do danas u osnovi svuda zadrala svoj pristojni ekvivalent: tests ( jednina testis). Iako je poreklo potonje rei opet neizvesno, lako se moe desiti da je izvedena iz prostog, obinog latinskog da bi oznaila svedoke: ovek se zaklinjao nad onim to mu je najdrae; alternativno: njegovi testisi su svedoci njegove muevnosti. Ali su njegovi clens to moda jo i vie ili jae. Domae reenike konstrukcije s kurcem, pod uslovom da nas ne boli, kreu od jednog upuivanja Idi u kurac ili Da ide u kurac koje, videemo, uopte nije tako samostalno i kurcoodredino, ve je po smislenosti, ini se, razrada slanja u ono suprotno od kurca, u piku materinu, u dalju ili najdalju materijalnu destinaciju koja se mogla zamisliti, u ne ono pre roenja, nego i pre zaea. Od upuivanja na kurac, mnogo je meutim ee i mnogo direktnije psovati pretei kurcem: Na kurac te nasadim; Na kurcu te nosam; Nabijem te na kurac, to bi dodue sve mogle opet biti kolcem inspirisane varijacije onog ljupkog i prisno koliko i fatalno intoniranog glagola: Najebo si. Direktivnije upuivanje na region kurca sam pronaao da ukljuuje i domiljaje poput: Mamlaj ga; Duvaj ga; Pui kurac; Popui mi kurac krasni; Prdne mi oko kurca; Izdrkam ti se u usta; Ize mi kurac; Sedne mi na moj; Na kurcu te nosam; Opalim te golim, kao i s tim vrlo tesno zdrueno uputstvo: Muda mi se napase.
Unutranje nitavilo
Kompletiranje gradivnih seksualnih imenica psovanja zahtava jo piku. Cunnus je osnovna latinska re za vulvu, matericu, stidnicu, samo nepristojna, samo dakle pika. Zajednikog indoevropskog porekla, i u latinskom, kao i svuda kasnije, imala je opsceni status. Ciceron je u tom pogledu izriit, a njenu tako rei radnu i verovatno za plemenito uho jo bezobrazniju izvedenicu u knjievnom jeziku promoviu Katul i Marcijal: cunnilingus naime tada oznaava osobu koja izvrava radnju oralnog seksa na eni, a ne samu radnju kao danas, kada i nije vie opscena ve vie tehnika. Pikolizac bi ve bio srpska nagrda za korienje usta i jezika da se stimuSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|63
liu enske genitalije. To bi sasvim odgovaralo i latinskoj kovanici iz koje je nastalo cunnilingus: imenica pika (cunnus) i glagol lizati (linguere, cf. lingua jezik). Sinonimi za piku ve u doba Rima ukljuuju njenu prirodu vienu, u karakteristinoj ambivalenciji, istovremeno doslovno na smrt zastraenim i neodoljivo privuenim oima mukarca: sinus, uvlaenje i fossa, jama. I moderne naune i pristojne rei za piku, vulva i vagina, vuku poreklo iz latinskog, ali su izvorno imale razliita znaenja. Re vagina je latinska re za korice maa. Vulva (ili volva) je oznaavala matericu. Metafora i metonimija su bile sredstva promene njihovih znaenja. Pika, cunnus, nije imala ansu da promeni znaenje i sauvana je u razliitim varijacijama ali prepoznatljiva u gotovo svim romanskim jezicima. Ako jo malo uemo u materiju ovde je ta potapalica primerenija nego inae zadravajui se na istom vaginalnom sklopu, naii emo na re Landca, u znaenju klitoris. Iako maternja re latinskog jezika, izgleda da je svejedno bila jedna od najopscenijih u itavom njegovom reniku. Kao takva, osim u aluzijama, ne javlja se u knjievnosti, ak ni kod ozloglaeno otvorenih Katula i Marcijala, ali se pojavljuje na grafitima. Odatle saznajemo tek toliko da je veliki klitoris bio objekt uasa i fascinacije starih Rimljana. Od jame je valjda stranija bila samo njena sloenost. Moda i zadovoljstvo koje uzurpira muku privilegiju. Pred takvim stvarima se uti, ve i imenovanje je vie nego dovoljno. Jer, psovke su naelno muka stvar i prenosnik mizoginije. Sablazan geografijom i uopte drugou pike ostavlja nemim, a sa njenim bolovima nema identifikacije kao sa kurcoboljom. Pika je i sama psovka koja optuuje, najjezgrovitija runa re, kada se upuuje ili konstelira u ne naroito inventivnim ali najeim varijantama: Piko smrdljiva, Piko jedna, Nemoj da si pika, a blizu je i Droljo raspala. Sve je to samo optuba da je neko ena, najgora stvar koja je u mukoj civilizaciji mogla zadesiti oveka, da nema piu, da je sisa jedna. To je jasno. Interesantno je meutim da ne mogu da se setim da je piki posveena ikakva panja u profesorovom izlaganju o psovkama. A ona je vana ne samo kao taj designator, nego kao operator koji se tie ultimativne destinacije psovanja. branislav Nikoli je svojevremeno dokazivao da je naa najtea psovka: Ne seri: on je sloenim termodinamikim valjda i slinim zakonima objanjavao ta se grozomorno zbiva u organizmu i linosti pod uslovima ostvarenja tog naloga. Meutim, uprkos duhovitosti tog prikaza, jedan drugi imperativ, vezan ne za analni nego za enski genitalni region, ini se da kod nas ima karakter najbrutalnije i uz to, ako moe da poslui kao potkrepljenje, nekako najprirodnije i najdirektnije psovke. Naprosto intuitivno oseamo da Mar u piku materinu savreno prikladno pogaa nae elje upuene onome kome se upuuje direktiva, da ve i ritmom deluje najkatarzinije na nagomilani bes i da potpuno vri posao. Izmeu ostalog i zato to je ve katalogizovana kao psovka kao neto to obavlja funkciju opsovavanja i iji je sadraj, svejedno kakav, nedolian ali za precizno odreenu priliku prilian teko da razmiljamo o njenom znaenju dok je izgovaramo i teko da i kad ne psujemo ulazimo u trag njenom inae vrlo oiglednom poreklu i vrlo efektnom smislu. Ona kae naprosto, na najjednostavniji i moda stoga najuvredljiviji nain: vrati se otkud si doao. Da, ali i preko toga: bolje da se nisi ni rodio. I to, ali poto je direktiva,
zapravo kazuje kletvu u formi imperativa: da bog da se nikad nisi ni rodio, da bog da nisi postojao, iezni, nestani kao da te nikad nije bilo. Ostale kletvene psovke, koje obino poinju uzvienim pozivanjem na boga a posle se pretau u aljivi, zapravo crnohumorni ton poput makedonske Da dade Gospod, oro da ti igraat na pogreb izgledaju potpuno bezazleno u odnosu na ovu volju za neantizacijom, za izostanak i pogreba i ora i jo mnogo vie od toga. Moda ponekom i nije toliko strana pomisao da nikada nije postojao, ali za nau romantiarsku viziju identiteta i humaniteta, ili verovatnije i dominantnije, za nau individualizmom legitimisanu a izvorniju, bioloku poganu volju za ostavljanjem traga, za zapiavanjem teritorije, za urezivanje imena po objektima prirode i drutva, za produavanjem ega kroz vrstu, za maniju raznolike samoafirmacije, od pisanja dnevnika do nadgrobnih spomenika i fejsbuka, nema nieg stranijeg. U svakom sluaju, niti prilii da se opominjui protivotrov narcizmu servira na nain teranja u piku materinu, niti je u elji za potpunim nepostojanjem nekoga, ikoga, koje je izraeno u njemu, re o blagotvornosti takve invektive. Ostvarenjem ideja takvih higijenskih zahvata, politiki primeri upozoravaju na oprez. Poetika krivotvorenja je carevala u proleterskoj Rusiji, a kau da ni u Grkoj pod Pukovnikom nije bilo bolje; verovatno je bilo najgore tamo gde ni ne znamo, tamo gde je toliko dobro obavljen posao da ne moemo ni da rekonstruiemo orginal ak i kad znamo da je pria falsifikovana. Dakle, tamo se kanjavalo brisanjem iz spiska ne ivih, nego ikada roenih; ne eliminacijom, likvidacijom, ve istrebljenjem bez seanja, iskorenjivanjem i zatiranjem i imena. Radi se naravno o retuiranjima istorije, o brisanju likova, osoba sa fotografija, o neizdavanju umrlice ali i povlaenju krtenice. Mo koja to moe je strana. elja pak da je sa pokojim pripadnikom ljudske vrste, za kojeg mislimo da je nije dostojan, ponekad jednostavno nekako sluaj da ga nema i da ga nikad nije bilo, da bi svet bio sreniji i izgledniji da se ovaj ili onaj nisu ni rodili, to verovatno i nije nenormalna ili nezdrava pomisao. Njeno saoptavanje psovkom bi onda moglo biti ak i stvar iskrenosti naih uvstava. Ali iskreno verovati da su naa uvstva merodavna u toj stvari i, uz to, krenuti u realizaciju tog nauma, to je ogroman korak vika i to je prestup. A opet, ipak je to korak po istoj putanji i prestup preko crte, a ne provalije koja odvaja pre stepene jedne igre nego razliite vrste igara.
Nazadna orijentacija
Postoji, najzad, jo itava jedna oblast o kojoj sigurno nije progovoreno na predavanju profesora Popovia, ne znam da li je bilo rei u istraivanju na koje se pozivao. Moralo bi da bude s obzirom na frekventnost i znaaj tog psovakog korpusa, ili tog dela ljudskog corpusa koji se izlae u razliitim preporukama, ponudama i slino opsovanom. Istina je meutim, da taj deo, moda i zato to nije polno profilisan, pa ak ni rezervisan samo za ljudski rod, nije ni naroito plodan kada je re o objanjenjima i rekonstrukcijama, odnosno relativno je sam sobom pregledan i razumljiv. Da ne duimo, re je o dupetu, maru, guzi, upku ili da budemo sasvim pristojni, anusu, toj oblasti i njenim proizvodima i funkcijama. Na latinskom se to kazivalo
clus, i opet kao kod nas, ili jo bolje kao u francuskom, gde je inkorporirana u obine rei i izraze, poput culottes, gaa, pantalona, nije ni izbliza bila tako opscena re kao kurac ili pika. Za dupe mi imamo re, zadnjica, a latinski clns (singular clnis), koja je bila naelno i pristojnija i starija od clus. Re nus, koja je ponajdalje preivela i najire se zapamtila kao tehniki termin, izvorno je znaila prsten ili krug, ali je anatomska analogija bila prejaka da se ne bi, izmeu ostalog, prebacila i na pozadinski otvor digestivnog trakta. U dobroj meri isto vai i za proizvod clusa. Excreta, doslovno proterane stvari, najee referiu na govna ali mogu da opisuju ma koju telesnu izluevinu. U modernoj tehnikoj upotrebi, excreta se naelno upotrebljava da obuhvati fekalne materije i urin ili izluevine uopte. Ali ne tako rei uljudno ekskrement, nego govno, sranje, izmet, to se na latinskom i potom na svim romanskim jezicima, ovako ili onako, kae merda. Merda predstavlja latinski oblik indo-evropskog s-merd, iji je koren verovatno bio neto smrdljivo. Srodan je nemakom Mist (ubre), ruskom , poljskom mierdzie, poslednja dva u znaenju takoe srpskog smrdeti. U klasinim latinskim tekstovima re merda je koriena uglavnom u veterinarskim i poljoprivrednim kontekstima da oznai naubrivanje ili ubrivo. A obrnuto, ienje, pranjenje, pa onda takoe i sranje kao in, uglavnom je pokrivala re cac, koja je izgleda bila uvredljiva kao bilo koja druga re koja se odnosila na smradne telesne funkcije, i cacre, s kojom se ini da to i nije bio sluaj, pa je iz nje znatno kasnije mogla da doe latinska i opet svetski prihvaena pristojna sloenica dfcre. Re cac pokazuje zauujuu postojanost i rasprostranjenost. Verovatno se ve u indo-evropskom praizvoru odnosila na onaj pedagoki kontekst ili deji sleng za izmet koji e se ponavljati u razliitim kulturama, ukljuujui i nau. Srodna je grkoj imenici , kopros, u znaenju govance; kao cacca postoji u panskom, katalonskom, portugalskom i italijanskom, a kao caca u hebrejskom, rumunskom, nemakom, holandskom, britanskom engleskom i francuskom. Cacre je doivelo slinu sudbinu. Nemako kacken, holandsko kakken, eko kakat, litvansko kakoti, rusko , islandsko kka, nae kakiti i da ne nabrajamo dalje, argonske su rei koje znae prazniti se srati, ali manje ozbiljno. Ali tu nije kraj, postoji i orak sranja, postoji i skoro jednako smrdljiva ali ne tako materijalna produkcija guze. Izgleda da oko prepoznatljivih pozadinskih svojstava vlada najiri stepen saglasnosti pri imenovanju. Pd, pdere, pepd (ili pepid), pditum je osnovna latinska re za prdenje i opet je i drevna i re koja pripada dobrim delom zajednikom savremenom svetskom reniku. Srodna je grkom (perdomai), engleskom fart, bugarskom prdi, poljskom pierdzie, ruskom , sanskritskom pardate, koje sve znai srpsko prdeti. Pd se koristilo za sam in prdenja, dok je zvuk koji je proizvodilo izbegavanje naduvenosti obino nazivan crepitus, ugrubo buka ili kripa. Na vetar, koji se puta, u odnosu na to i ne zvui tako loe. Domaa produkcija je, i kada je re o ovom psovakom okrugu, zaduila svetsku batinu. Tu su pre svega iskazi gotovo prerasli u uzreice: Govno jedno, to moe ponekad da zvui i sasvim simpatino, ak i deci podobno da se uputi, kao i Sranje, reklo bi se ve legalizovano u polupristojnoj komunikaciji. Pored njih, u istom sklopu
nailazimo jo i na Seronjo, Serem ti se za vrat, Serem ti se u arapu, te najfrekventnija iz ovog asortimana: Jedi govna. Ili: nemoj da jede govna. Igrali smo koarku i jedan moj saigra je grdno i bahato pogreio. Psova u naem timu je doslovno rekao: Daj, arko, jedi govna; nemoj da jede govna. Kazna za zlodelo i upozorenje da se ono vie ne ini, sve u istoj sintagmi koja menja kvalitet.
Prelazne odredbe
Kad smo ve kod prdenja i izluevina, tu je jo i mokraa. Ona, gledana kao proizvod, mogla bi se pre vezati za one genitalne sklopove, ali poto spada u neseksualne smradove (uglavnom), moda je bolje pomenuti je ovde. Osnovna latinska re za urin je bila ltium. Ova re je u vezi sa lavre, prati. udna putanja: ne poznajui sapun, Rimljani su naime skupljali urin kao izvor amonijaka da bi ga upotrebljavali pri pranju odee. Re rna, naravno, takoe je latinska i postala je uobiajeni utivi termin, nejasno asociran sa grkim glagolom (oure), urinirati. Klasina latinska re micturre postala je pak prihvaena medicinska re za urinirati. Ali ming (mingere) i mei (meiere) su dve forme onoga to je verovatno jedan latinski glagol u znaenju mokriti ili piati. Samo pianje je izgleda i kod nas i u romanskim jezicima pozajmica iz germanskih jezika. Dok jo nije bilo pozajmljeno, ming je predstavljao najuobiajeniji oblik pianja klasinog latinskog, a meire se ini da je bilo popularni oblik, nasleen opet iz indoevropskog korena meigh, prskati ili vlaiti, koji dovodi u srodstvo sanskritsko mehati, mokri se; persijsko miz, mokraa; grko (omeikhein), mokriti; poljsko miazga, iscrpsti; makedonsko moa i nae mokri. Time bi se zaokruio telesni psovaki inventar srpskog i izgleda slovenskih jezika uopte. On je, ugrubo, izgraen na tih nekoliko vulgarnih korena i brojnim varijacijama koje one obrazuju u bogat seksualni ili seksualistiki renik psovanja. Iz jebati od proto-indo-evropskog h3yebh, eibati, srodno ruskom i poljskom jeba, ali i starom visokonemakom eiba i sanskritskom yabhati; u nenijoj varijanti interpretacije sve izvedeno od korena bhu, u znaenju biti, rasti, graditi izviru jebanje, jebaina, jeba i jeban/a, kao i zajebancija, zajebant, zajebavanje, zajebavati se i biti zajeban, pa potom najebati i najebati se, odjebati i biti odjeban, a ako je trajnija radnja, odjebavanje i, u posebnim sluajevima, prejebati se, prejebavati i biti prejeban. Potom sledi kurac od staroslovenskog kur, petla, kojem je naknadno dodat deminutivni nastavak ne bi li se dobio kurc, te vokalizacijom jerova kurac, to sve opet verovatno potie od indo-evropsog korena kowr, zavijati, slino latinskom caurire, ali je mogue i da je re nastala pukom onomatopejom, kao u engleskom, gde je cock i vulgarno ime za penis i nevulgarno za petla i njegovi derivati i srodnici: kurenje, kurina, te njegov nosilac, kuronja; ree i junije kurajlija; izuzetni smo i po tome to je kod nas ak i kurton, logino, izveden odatle. Nastupa konano i pika ili/i pizda od proto-indo-evropskog pizda i latinskog pesd, perd (kripati, pucketati), kao i na ruskom i kao i ruska i albanska pidh iji deminutivi ili augmentativi su uglavnom tepanja njoj ili velianja nje, poput pice ili piketine. Kurac i
pizda odnosno pika, pri tom, osim to su gradivne imenice nekih nedobronamernih reeninih sloaja, mogu same sobom da oznaavaju i karakterne osobine. upak i bulja, govno i govnarija, sranje, sraka, serator i seronja, kurva i kurvarluk, kopile, drkanje i drkadija, muda i mudonja, o sisama, dudama i cicama da ne govorimo uopte se pak ne koriste uvek peorativno, a nekmoli da su obavezni sastojci najeeg psovanja, kao to to moda jeste sluaj u drugim jezicima. Latinski bi tu opet mogao biti indikativan. Poslovina anatomska iskrenost i direktnost Rimljana, kada je re o seksualnim inovima i delovima tela, kao da prestaje za raun eufemizama i metafora kada je re o ekspertima za te stvari, o prostituciji i prostitutkama. Sama latinska re prstitu ukazuje samo na komercijalni aspekt: korensko znaenje je izloiti se javnoj prodaji. U nedostatku kurve, prostitutke su se nazivale meretrx, hranioci, ili lupa, vuice (javna kua je bila lupnar), to je sve ali i samo ukazivalo na njihove merkantilno-grabljive aktivnosti. U jo veoj meri to vai za re glb, glbere, glps, glptus, koja je znaila svui, a po analogiji opet i opljakati, i bila esto koriena da oznai ono to mi gotovo neno danas nazivamo prijateljicama noi. S obzirom na njihovo razumevanje morala, damama sumnjivog morala su izgleda Rimljani, kao i sigurno Grci, zamerali opsednutost trgovinom a ne trgovanje odreenom robom, odnosno samu uslunu delatnost koju su pruale.
Dijalektika elevacije
Razlaganje jezike igre (oko) psovanja zapravo ukazuje na komplikacije koje su se deavale u njoj i sa njom, komplikacije koje objanjenje, moda kao i svako, ne moe sasvim da zahvati jer operie na granicama njihovog odigravanja. Rune rei, videli smo, imaju svoje precizno znaenje, znakovi su koji se odnose na vrlo odreene objekte, ali su u njih investiranom pogrdom uvek miljene ili izgovarane preko svoje stopljenosti sa stvarima. Naizgled paradoksalno, one vreaju moda upravo zbog tog svog hiperrealizma, zbog preakuratne blizine oznaenom. Runim reima je mogue da se konstituiu psovke i da funkcioniu u njima kao povrede, ba zbog tog vika koji je upravo ono potaman, zbog te nepristojne neuvijenosti koja nam se ne svia s razloga u koje nema prostora da se ovde ulazi, a mogli bi se svesti na odvratnost pred poreklom, na pigmalionstvo, na umiljanje uzgorenog duha, na porodinu sramotu u srcu plemenitosti i tome slino. Psovke bi takoe mogle imati precizno znaenje, i mogue ga je relativno lako rekonstruisati, makar za one osnovne. U svakom sluaju, ini se racionalinim pretpostaviti da su na poetku one imale referente, obino karaktere koji se pripisuju ili postupke koji se propisuju. Meutim, njihovo putovanje dalje odvajalo ih je od tih znaenja, ne toliko odstupanjem jezikih oblika u kojima se iznose, koliko njihovom ritualizacijom. Ukratko, rei u psovakim sloajima su postale metafore, ili su uvek bile metafore, ali su postale mrtve, okotale metafore. Sudbina takvih metafora je da se u toj meri prime u jezik, budu prihvaene unutar odreenih diskurzivnih kodova, da se zaboravilo da su metafore, da su prestale da se tretiraju kao metafore i poele da operiu kao doslovni i proverljivi iskazi. Takav razvoj je, krajnje zaotreno i sa ultimativnim uinkom, zadesio i psovke.
One nisu fiksirale znaenja nego su prestale da ita znae i zadrale na kraju samo svoju funkciju. Sa fregeom na pameti, moglo bi se rei da su zadrale samo smisao izgubivi posebno znaenje. One su najbolji ili najtipiniji primer mnogo bolji nego obeanja, na kojima je od Serla nadalje graena itava teorija govornog ina. Psovaki in je tavie mogao i ne biti govorni; on je, tako rei, govor umesto ina, psovanje umesto amara, lepljenje proverenih etiketa i upuivanje na odreena odredita ili postupke, umesto popisivanja, organizovanja transporata i lagera. U tom smislu i pod uslovom da nije mogue bez njih, odnosno da bi bez njih bilo gore, te da su zaista zamena a ne uvod u nasilje, psovke su jedna vrlo korisna, katarzina, ventilatorna i na kraju krajeva obzirna stvar. Uprkos potpunim rekonstrukcijama njihovog znaenja, ispostavilo se da su znaenja na kraju krajeva i nebitna, da i za psovke vai ono to je Dejvidson tvrdio za sve metafore: one naprosto nemaju nikakvog kognitivnog sadraja koji bi valjalo razotkriti; njihov znaenjski status je zaista pre poput znaenja aplaudiranja ili poljupca, odnosno pljuske, uke, odgurivanja, uta u dupe. Kada se upotrebljavaju, psovke su gestovi, drutveno konstruisana govorna ponaanja koja se ve ceremonijalno tumae kao uvrede, skrnavljenja, okrutnosti, vulgarnosti, a ne tekstovi koji vabe interpretaciju. Nedvosmislenost njihovog komuniciranja je vana, a ne suptilnost, detaljnost i nijansiranost njihovog izraza. Leksiki deo je u funkciji, u poniavajuoj podreenosti, ako hoete, prava slukinja u odnosu na ono gadno uvstvo koje smera da bude saopteno i koje se saoptava najdrastinijim asociranjem koje se pronae. Uvredljivost je ono odluujue u psovci, bilo da se radi o rei, sintagmi ili reenici. Nepristojno i neprikladno izraena uvreda naprosto ulazi u definiciju psovanja koje, ve i etimoloki, govori da se vie ne obraamo oveku, nego psu, nego oveku kao psu. Pas je bio ono najnie, te stoga dobar kontrapunkt onom najviem, bogu, kao to su i polni odnosi i organi smatrani takvima. I naelno su i do danas ostale te dve kategorije psovki: one su ili deistike, vezane za religiju, ili visceralne, utrobne, organske, vezane za ljudsko telo i njegove funkcije. Naravno da se neke vezuju i za pretke i roditelje opsovane osobe, a neke za njeno rasno ili etniko poreklo, seksualno opredeljenje ili su jednostavno epiteti koji nagruju, ali osim to ostaje naelno da vai da su prethodne dve kategorije dominantne, esto i ove koje ispadaju iz njih koriste njihove figure i, najzad, u savremenim klasifikacijama se, ini se, radije svrstavaju u posebne kategorije, u koje skladnije (s)padaju: kletve i pogrde, recimo. Sa demokratizacijom i profanizacijom tabuizovanih rei, sa bogohule i svetogra u svakom sluaju taj trend je izvestan spustilo se do pukog imenovanja seksualnih radnji iz line a ne bogonadahnute omraze, na kolokvijalno izraavanje ljutnje, iznenaenosti, besa, iznerviranosti.
Rod i pomoz bog

Poto je re o komunikaciji, o saoptavanju, dakle o javnosti i mediju, psovka prerasla u obiaj moe onda da postane i (u oba znaenja) intrigantna u skladu sa intrigiranou modernog doba merenjem i premeravanjem i za savremena empirijSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|69
ska istraivanja. Nedalekoseni ali uvek pikantni podaci se gomilaju. Saznajemo da psovke, odnosno rune rei sainjavaju neto vie od pola procenata svih rei koje se svakodnevno koriste, da je meu njima u Americi registrovano preko sedamdeset takvih rei, ali da se prvih deset ne menja, da istraivanja psovanja iz 1986, 1997. i 2006. godine ukazuju da i meu njima osamdeset posto otpada na fuck, shit, hell, damn, goddamn, bitch i boner, od kojih su opet prve dve rei zastupljene sa negde izmeu jedne treine i jedne polovine, kao i da na izraz Oh my God otpada dvadesetetiri posto psovanja ena. Iz istraivanja psovake prakse u Americi poto tamo o svemu postoji istraivanje jo doznajemo da mukarci naelno psuju vie nego ene, ukoliko ene nisu u sestrinstvu, i da rektori univerziteta psuju vie nego bibliotekari ili osoblje dnevnog boravka univerziteta, kao i da psovanje sainjava tri procenta celokupne komunikacije na poslu i ak trinaest procenata celokupne neobavezne komunikacije. Zadrimo se malo na toj pretpostavci ili predubeenju da mukarci psuju vie nego ene. Nju su uglavnom potvrdila brojna jezika istraivanja, ali studije koje su se usredsredile na to kako ene upotrebljavaju jezik, ne daju ni tu mukarcima primat i postavljaju plauzibilnu hipotezu da je ensko psovanje jednostavno vie kontekstom specifikovano. Prema ve zastareloj teoriji, mukarci psuju da bi stvorili muki identitet a ene da bi bile slinije mukarcima. Recentnije studije, meutim, pokazuju da ene barem delom psuju zato to se ugledaju na ene kojima se dive. Kako god bilo, naelno zaista vai, jer se to tie mnenja, da zapadna drutva vide psovanje kao prikladnije za mukarce nego za ene i da ena koja psuje kri vie drutvenih tabua nego mukarac koji psuje. Sledstveno, ljudi su i dalje skloni da otrije sude enama nego mukarcima zbog istog stepena opscenosti. Reciprono i jednako uopteno, ene smatraju psovke monijim sredstvom optenja i u veoj meri izraavaju krivicu zbog njihove upotrebe nego mukarci. U Americi je, naravno, izraunato i da sedamdesetdva posto mukaraca i pedesetosam posto ena psuje javno, a da ti procenti variraju u zavisnosti od starosne dobi: sedamdesetetiri posto ljudi oba pola izmeu osamnaest i tridesetetiri godine psuje, a tek etrdesetosam posto onih preko pedesetpet godina. Neko je sreom uoio i da su ene sklonije da izbegavaju upotrebu psovki, i u Americi i inae, jer ih se one, ili makar neke od njih, direktno tiu, jer se odnose na ensku seksualnu anatomiju na nain u kojem nije teko prepoznati element seksizma. to opet govori ne samo o drutvenoj konstrukciji oblika psovanja, nego i o hijerarhiji njihove podnoljivosti ili propusnosti s obzirom na aktuelnu senzitivnost i uzuse korektnosti odreenog drutva. Tako se neke psovke smatraju tek blago uvredljivim, dok je druge skoro sablanjivo i zamisliti da se izgovore, pri emu ova skala esto ima vie veze sa stavovima javnosti prema izvesnoj rei nego prema onome to ta re stvarno znai. Kao kada se radi o uvek prisutnoj obzirnosti ena, a odnedavno i pokojeg mukarca prema organizmu i organima ene, tako se recimo danas rasne pogrde naelno izbegavaju iz straha da psovanjem prokazanih etnija (Jevreji i Crnci napolju, a Romi kod nas i u okolini, i jeziki su odavno nali razliite formulacije u kojima operiu kao pogrda upuena obavezno nekom ko nije iz te skupine) psova ne ispadne rasista.
Perverzija bez verzije

U specijalnom sluaju, koji se ini da kod nas vai vie nego drugde, da to drugde vai samo za mikrozajednice i u manjoj meri, psovka moe biti i izraz prisnosti. Nieov uvid da ljubaznost, kurtoaziju, odmerenost rezerviemo za one do kojih nam nije stalo, najudaljenije, a da najbliima poklanjamo ono najgore, nalazi svoje doslovno ili farsino obistinjenje. Neuporediva je srdanost, drugaije neiskaziva, prijatelja koji se meusobno s osmehom psuju, naroito pri neoekivanom ili susretu poto se dugo nisu videli. Uostalom, postoje i izrazi za taj najvii stepen bliskosti: posle biti na vi, i na ti, sledi biti na jebi si mater ili u neto osavremenjenijoj varijanti, na prst u bulju. To nemalo odstupa od one definicije koja psovke svrstava u izraze nepotovanja, skrnavljenja i ponienja nekoga. U stvari, ona to i u ovom sluaju ini, ali na nain koji izraava solidarnost, na nain koji je prema Solovjovu karakteristian za Ruse, pa onda valjda i Slovene svi smo majmuni, svi smo govna, budimo empatini i razumimo se u tom najniem, neka nam dobrodunost sledi iz ubogosti na nain dakle da se prema drugima odnosima kao prema psu, to smo i sami, pa ga ili se psujemo. Ovo odstupanje bi moglo ukazivati ne samo na relativizaciju statusa i uinka psovanja, nego i na jedan posebno izraen napor u savremenim naunim istraivanjima psovki. Poto su bile ekskomunicirane, dolo je valjda vreme da im se da za pravo, vrati pravda, da se nae neko ili ma koje opravdanje njihove upotrebe, pokae blagotvornost njihove funkcije i ukae na dobrobit njihovog praktikovanja. Pre svega je tu jedan konzervativni argument koji svedoi o zanimljivoj i tipinoj situaciji. Naime, konzervativna aksiomatika i protokol argumentisanja sve to je posveeno patinom vekova zasluuje da postoji, to to se neto odralo dovoljan je razlog da se ne menja, trajnost je garancija kvaliteta, intervencija je opasna, prirodno je ono to je ustaljeno usmerava se na konzervativno stanovite, ovog puta kada je re o psovkama. Psovanje kao pripisivanje vulgarnih epiteta i isporuivanje najcrnjih elja, kao korienje vulgarnih kunjenja ili pozivanje na boanstvo ali samo da bi psovaka izjava bila snanija ili verodostojnija, skupa sa kletvama kao svojevrsnim narodnim anatemama, kao smeranju da se nekoj posebnoj meti slui nesrea, kao dakle izrazima elje da neki oblik nedae zadesi neki drugi entitet, i to po mogustvu trajno, kao prokletstvo, prema ovom argumentu je, naime, modus govora koji je odvajkada postojao i postoji u svim jezicima, a da stvar bude veselija u potkrepljenju, funkcionalno slino ponaanje se moe opaziti ak i kod impanzi. Onda se sve ilustruje ukazivanjem na kletve i rune elje iz biblije, te da ak i najstariji tragovi ljudskog pisanja sadre pogane rei i otar jezik. Zakljuuje se da mora biti da su i sami prvi jezici jamano sadravali psovke, ali poto se pisanje razvilo posle govora, razumljivo je da ne postoji zapis ko je rekao prvu psovku ili koja je ona bila. Ali nije mnogo bolje ni sa pisanim tragovima: zbog tabua koji ih je okruivao, pisane istorije takoe sadre tek nekoliko zapisa o poreklu psovanja. U takvoj situaciji, veina malobrojnih istraivaa psovki, koji ih kuaju na izuavanjima modernih kultura bez pisma, slae se da su one dole iz ranih oblika magije rei, iz verovanja da izgovorene rei imaju odreenu mo, da one mogu da prokuSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|71
nu ili blagoslove ljude ili na druge naine utiu na svet, to je vodilo ideji da su neke rei ili vrlo dobre ili vrlo loe. Sa ovim drugima poinje beskrajna ali i oito stabilnoj zajednici potrebna nomenklatura i taksonomija psovanja. Druga linija (o)pravdanja psovanja je opinjena blagotvornim dejstvom psovki. I drutvenim i individualnim. U prvom sluaju, nalazi se da psovanje obavlja znatan posao u drutvenoj interakciji: ono moe da ustanovi ili utvrdi pripadnost grupi i odri i sauva granice grupe, grupni identitet, moe da izrazi solidarnost sa drugim ljudima, da izrazi poverenje i bliskost takoe, to je najoiglednije ne kod mukaraca u reklami za pivo, ve kada ene psuju u prisustvu drugih ena, potom da (do)d zain humora, poseban naglasak ili vrednost oka komunikaciji, te da operie kao kamufliranje straha ili nesigurnosti osobe koja psuje. Naravno, ljudi takoe psuju naprosto zato to oseaju da se od njih oekuje da to ine ili zato to je psovanje postalo navika. Ali i to svedoi o ulozi ili ulogama koje psovanje na jedinstven nain ima u drutvu, pri tom uopte ne bivajui automatski drutveno prihvatljivo niti ak legalno. U drugom sluaju, sluaju individualnog benefita psovanja, sve naravno poinje u ranom detinjstvu. Tada je plakanje prihvatljiv nain izraavanja emocija i oslobaanja stresa i anksioznosti. Meutim, kako (naroito muka) deca rastu, (zapadna) drutva ih obeshrabruju da plau, posebno da javno to ine. A i odraslima je, avaj, neophodno da daju oduka jakim emocijama. Tu ulaze u igru psovke u svojoj najeoj upotrebi: kao instinktivni odgovor na neto bolno i neoekivano ili na neto frustrirajue i uznemirujue. Psovka tada pomae da se oslobodi stres, popusti pritisak i ispusti para, isto kao to to ini pla kod dece. Jedna studija nalazi da psovanje nije samo uobiajena reakcija na bol, ve da samo sobom funkcionie kao analgetik, a njen autor, psiholog, preporuuje ljudima da psuju, ako se povrede, upozoravajui dodue da preterana upotreba psovakih rei tendira da umanji njihov korisni efekat. Interesantno, manjak psovanja se uprkos ovakvim preporukama jo uvek (uglavnom) ne smatra oboljenjem ili je ak nezamisliv kao oboljenje koje bi predstavljalo odsustvo i potencijalne mogunosti da se psuje, mada oito moe biti deo klinike slike. Zauzvrat, preteranost psovanja odmah izaziva sumnju. tavie, detektovan je i itav niz bolesti koje izazivaju psovanje ili iji je simptom nevoljno i nekontrolisano psovanje. Tako se zaista reprodukuje vekujui status psovki: za razliku od veine drugih jezikih znanja, njih i njihovu upotrebu uimo iskljuivo izvan kolskih instrukcija i izuavanja. A opet, nepogreivo znamo, ak i kao vrlo mala deca, koje su rei kakane, i ne pretpostavljajui uopte koje bi im moglo biti znaenje. tavie, mi psujemo gotovo pre nego to progovorimo. To je izmeu ostalog zato to moj omiljeni argument i zadnja linija odbrane psovki na mozak tretira psovke razliito od drugih rei. Trejsi Vilson tvrdi, pozivajui se na mnoga istraivanja, da mozak obrauje psovke u niim regionima, smetenim duboko unutar mozga skupa sa emocijama i instinktima, kao i da ih ne obrauje kao jedinice zvuka koje moraju da budu kombinovane da bi obrazovale re, ve ih skladiti kao itave jedinice. Tako, mozgu ne treba pomo leve hemisfere, koja je u njegovoj sloenoj kompoziciji zaduena za govor i pisanje kao vie modane funkcije, da bi obradio psovke. tavi72|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
e, mnogi od pacijenata koji se podvrgnu odstranjenju leve hemisfere, iako doivljavaju dramtini pad jezikih sposobnosti, jo uvek mogu da psuju bez obrade rei, koju inae obavlja jedino leva hemisfera mozga. Ukratko, desna hemisfera mozga moe da obradi itave rei psovanja kao motorne, a ne jezike funkcije. Preciznije, naunije i dosadnije, reima koje nekima mogu izgledati kao psovke, psovanje je povezano sa limbikim sistemom koji takoe udomljuje memoriju, emocije i bazino ponaanje, a ini se i da upravlja vokalizacijom kod primata i drugih ivotinja, pa su neki istraivai interpretirali vokalizaciju primata kao psovanje; osim toga, poto je tu i memorija, ne udi jo jedna nauno dokazana udnovatost: rei iz arsenala psovki se pamte oko etiri puta bre nego ma koje druge rei i bazalnom ganglijom, koja igra veliku ulogu u kontroli impulsa i u motornim funkcijama. Psovanje tako moemo zamisliti kao motornu aktivnost sa emocionalnom komponentom. A kad se taj pledoaje za automatizam psovanja, ne znam kako bi se drugaije nazvao, to izvinjenje za nevoljne psovake radnje, to opravdanje rutinizovanja ionako nesvesnih psovki, jo i snimi magnetnom rezonancom, slike funkcionisanja navodno pokazuju da vii i nii delovi mozga mogu da se bore jedan s drugim kada osoba psuje. Otud i ona elitistika reakcija obrazovanih ima i svoje organsko opravdanje, a nije samo mandarinska diskriminacija: mozak ljudi dinih na svoje obrazovanje reaguje na sleng i neknjievne iskaze na isti nain kao i na psovke.
Pristojna regresija
S druge strane i nasuprot ove legitimizacije psovanja, mnoe se i katalogizuju argumenti o tetnosti psovki i, tavie, prirunici kako ih se reiti. Kad ih prouite, naravno, poelite da opsujete. Prvo valja ustanoviti u ovom diskursu ta, uprkos svemu, nije u redu sa psovanjem. Na linoj ravni, pobraja se da ono odaje lo utisak, ini neprijatnim bivanje s vama, ugroava vae veze, sredstvo je cmizdravaca i onih koji se stalno na neto ale, umanjuje potovanje koje gaje prema vama, pokazuje da nemate kontrolu, znak je loeg dranja, razotkriva manjak karaktera, nezrelo je, odraava neznanje i daje lo primer. Na nivou drutvene tetnosti, tvrdi se da psovanje doprinosi padu uljudnosti, zaglupljuje, vrea vie ljudi nego to mislite, ini da se drugi oseaju neprijatno, izraz je nepotovanja drugih, pretvara diskusije u svae, moe biti znak neprijateljstva i moe voditi nasilju. Najzad, postoji i jezika ravan, na kojoj se ustanovljuje da psovanje kvari jezik, budui da je to abrazivan, lenj govor, da ne komunicira jasno, da zanemaruje znaajnije rei od psovki, da mu manjka imaginacija i da je, konano, izgubio svoju delotvornost. Stoga, sledstveno, valja dati deset saveta kako da se ukroti va jezik: 1. Priznajte da je psovanje tetno. 2. Ponite eliminacijom usputnog psovanja. 3. Mislite pozitivno. 4. Vebajte da budete strpljivi. 5. Savladajte se, ne psujte. 6. Prestanite da se alite. 7. Koristite alternativne rei. 8. Izloite pristojno ono to imate da kaete. 9. Razmislite o tome ta je trebalo da kaete. 10. Radite na tome. Moda se vama i smuio ovaj nagovor na pripitomljavanje psovki, to je jamano sluaj, ali savetnici ne odustaju i postaju jo zahtevniji: ukoliko elite da budete spaseni, prestanite
potpuno da ih upotrebljavate. O svakom od ovih saveta ili koraka, postoji posebna uputstva i ubeivanja koje, u svojoj beskrajnoj obzirnosti, neu razlagati. Samo da kaem poentu savetodavaca, ne mogu da izdrim i zadrim je za sebe. Oni dodue velikoduno priznaju da je na vama izbor, ali ga tako postavljaju da ga zapravo i nemate: Moete izabrati da imate karakter i stil ili da budete smatrani nepristojnim, sirovim i grubim. Pa ik odaberite. A poto izbor nije sasvim nerukovoen i neobaveten, a iskuenje je veliko, treba poeti od malih nogu. Postoje dakle i uputstva ne ta da vi radite sa sobom nego na stranu prvo pravilo bon tona na koji se obino u kritici psovke poziva ili na koje se svodi njena kritika: pravilo da ako se drugi ne vladaju prema njemu nije pristojno da ih opominjete ta da radite ukoliko primetite da vam deca psuju. Umesto da se smejete ili uznemirite, kae mudra i lukava saveta, objasnite da ta re nije prihvatljiva za deju upotrebu, jer koncept rune rei moe biti stran deci koja upravo ue kako da govore; ponudite im alternativnu re da je upotrebljavaju kada su ljuta ili uznemirena; koristite duhovite zamene umesto psovki pred svojom decom; ostanite mirni i injeniki, jer ukoliko se uznemirite, vae dete moe opet da upotrebi tu re u pokuaju da pridobije vau panju. I tako do u beskraj dalje. Sve u svemu i posle svega, situacija se nije mnogo promenila. S jedne strane se, dakle, nalazi trezveni ali trivijalni uvid, sada samo jo i ekspertski potkrepljen, da su psovke normalna funkcija ljudskog jezika. S druge strane, kao i uvek, javlja se slutnja opasnosti legalizovanja psovki po jezik, drutvo i linost, slutnja koja se s preduzetom odbranom od te opasnosti uvek nekako pretvori u jo opasniju poast: biser meu onima koji zagovaraju konano reenje, (raz)reavanje od psovanja, istragu psovaa i psovopisaca predstavlja predlog iz 1991. godine preasnog Iana Gregorija, sekretara Utivog druva, da se postojee psovke proteraju i zamene lepim reima kao to su grisini i pamune arape. Postoji na svu sreu i trea strana, takoe neunitiva i takoe uvek iznova renovirana. To je tradicija vesele i brutalne satire, ismevake kritike i svete neozbiljnosti, kiniki impuls, kako bi ga nazvao Sloterdajk. S te tree, blagotvorne strane, danas odjekuje glas neizbene Nacionalne kampanje za pravo psovanje, iji portparol na Gregorijev predlog reaguje reima: Dobri preasni moe da ide da se jebe!.
Nancy Huston
Agresija i jezik1
prevod sa francuskog Sanja Milutinovi bojani
Uvreda: mora se uvek spirati u krvi flober, Renik usvojenih ideja
Nakon to smo naveli neke semantike i fonetske specifinosti rei tabu, mogli bismo se sada usredsrediti na modalitete njihovih upotreba: najpre e biti re o uvredama, zatim o uzvicima i psovkama. Ali, da bismo saznali zato ove rei mogu posluiti kao oruje, bilo bi potrebno videti u emu se uvrede, same po sebi, sastoje. One nebrojene, o kojima smo govorili u prva dva poglavlja knjige, smetaju se gotovo uvek u dve krajnosti: najdalje ka boanskim silama, i najblie mogue telu. Svakom predmetu, ili pojavi izmeu njih, ovek lako pripie neko ime. Dakle, imenovanje jeste suenje. U meri u kojoj proizvoljno sekcionie stvarnost i namee joj kategorije ljudskog miljenja, suenje uvek sprovodi odreeno nasilje. Kako god bilo, taj (obavezujui) antropocentrizam se u jeziku oslobaa uz pomo povratnog glagola, i kaemo da se stvari imenuju na odreeni nain a da nam odreene rei deluju ispravno, u dvostrukom znaenju te rei: pravine su prema predmetima koje oznaavaju i upravo im odgovaraju. to rezultira injenicom da je davanje imena, stvarima i ljudima koja im ne prilie, oduvek smatrano kao opasno; u nekim drutvima se radi o inu koji ima jednako oteavajue posledice kao i incest. Transgresija se najee sastoji u zamagljivanju granica koje razdvajaju
1
N. Huston, Dire et Interdire, Payot, 2002, str. 89 106.
Elena Torre
ljude od ivotinja i ostale prirode; to bi znailo da je ponekad jednako opasno ivotinjama pozajmljivati ljudske atribute. U Polineziji se, na primer, pod dela djeadjea koja udarom groma privlae smrt trostruko svrstavaju incest, homoseksualnost i injenica ... kada se ovek ili ivotinja imenuju imenom koje im ne prilii, ili kada se izgovara neto protivprirodno na primer, da vaka igra ili da pacov peva, da muva vodi rat (...); da mukarac, za majku ili enu, ima maku ili neku drugu ivotinju; kada se ive ivotinje sahranjuju reima: Sahranjujem jednog oveka; kada se odere iva aba reima: Skinula je ona, sada, svoj mantil (...)2 Jer upotreba govor ljudskim biima prua ne samo povlastice ve i odreenu odgovornost (najdoslovnije, potrebno je da budu u stanju da odgovaraju za ono to potvruju). Poto je jezik jedino sredstvo kojim raspolau da bi se pronalazili, identifikovali ali i razlikovali od svega preostalog to ih okruuje, trebalo bi da vode rauna o onome to izgovaraju. Neispravna nominacija uvreda (fr. injure; lat. injuria od in-jus, juris, nepravinost) u strogom smislu ljudska bia liava onoga to im je najdragocenije, liava ih imena i pripisuje im neki drugi naziv. Na delovima zemaljske kugle u kojima je vetiarenje preovladavajui oblik verovanja, nekada je neophodno razotkriti njeno pravo ime upravo kao i u sluaju boanstva Ra iz bojazni da ga zli dusi ne upotrebe u avolje svrhe. U hrianskom predanju, uvreda, ba kao i prokletstvo, predstavlja ovekovo prisvajanje boanskih atributa. Samo bog moe suditi, i mit o Poslednjem sudu oznaava uvredu koja nije transgresivna: kada bog jednu prostitutku osudi na Pakao, njegov govorni in se u potpunosti razlikuje od oveka koji vrisne: Nosi se avolu, kurvina raso!, iako je semantiki sadraj dva iskaza identian. Ljudska uvreda je, dakle, po definiciji, proizvoljna. frojd je bio izjavio: Prvo ljudsko bie, koje je protiv svog neprijatelja umesto oruja izgovorilo kletvu, utemeljilo je civilizaciju (Abendzeitung). Zaista, vreajui, ovek koristi re kao da je obdarena fizikom snagom: da bi uvredio (etimoloki, fr. heurter, galo-romanski uritare zaskoiti, naneti povredu/udarac), povredio (fr. insulter, lat. insultare napasti), da bi se suelio (udario elom, fr. frapper au front)3. Moda bi bilo znaajno primetiti da se u frojdovskoj koncepciji jezik mogao roditi samo putem nasilja. Samo to izgleda da ni jedna druga ivotinjska vrsta ne zna za upotrebu oruja; ubijanje izmeu ivotinja nikada ne predstavlja ubistva, atentate ili rtvovanja. Sasvim je, dakle, beskorisno spekulisati o prvobitnom obliku ljudskog nasilja: rat i verbalno nasilje su sapostojei, i hronoloki ne prethode jedno drugome. tavie, pribegavanje sili nije zastarelo sa izumevanjem govora: u meri u kojoj su ljudi savladavali i sublimisali svoju agresivnost putem govora, uvreda nije predstavljala neto to je postepeno moglo da supstituie neposredni fiziki sukob. Tome nasuprot: ratovi, ubistva i silovanja mogu zadobijati na znaenju samo zahvaljujui simbolikom poretku koji predstavlja jezik. Najnaprednije
2 3
Dictionnaire Dayake de Harde land prema R. Caillois, Lhomme et le sacr, PUF, 1939, str. 72 73. P. Guiraud, Les Gros mots, PUF, 1975, str. 27.
civilizacije (u kojima je najmanji stepen nepismenosti i najvei broj kompjutera), ne zadovoljavajui se razvijanjem sve otrijih verbalnih odgovora, razvile su najmodernija sredstva ubijanja. Za ljudska bia, dakle, fiziko nasilje je oduvek, a bie i nadalje, simboliko: ono konstituie univerzalni podrazumevajui in (nad)vladavanja. Prevodei odnos snaga u istom obliku, ono postavlja performativ: Imenujem te (odnosno, jo tanije, postavljam se kao bog prema oveku). Otuda potie i svetost rata u kojem se odigrava neka vrsta krtenja krvlju: Dekretom proglaavamo da deo Italije pripada francuskom carstvu; Dekretom proglaavamo da Alirci postaju francuski dravljani ili suprotno, da Jevreji prestaju da budu nemaki dravljani; Dajemo naa imena vaoj deci, silujui vae ene; Na bog je moniji od vaeg, od sad pa nadalje postajete hriani, i tako redom. Nasilan ili opsceni gest zadobija ne tako mali stepen univerzalnosti. Naznaka seksualnog ina ili pretnje kaznom, odavno su bile smatrane za opasne upravo na isti nain na koji je opasna i uvreda naroito ukoliko se, kao bacanje ini, poziva na nadljudske moi. U francuskoj je, jo u osamnaestom veku, aljivi gest proste injenice pokazivanja rogova na ulici svome susedu, mogao direktno voditi do suda. (bio je obiaj, pria se, nakon samog gesta poruiti: ast tvojoj eni, ast tvojoj sestri, ili ast tvojoj majci, ne bi li se pokazalo da se radi o prostoj ali4 Svi su ti gestovi konvencionalni, ak i oni koji deluju kao najprostiji. U nekim afrikim plemenima, ak i najobinija injenica pokazivanja prstom moe izazvati teror: tako se prizivaju zli duhovi. U savremenoj Nemakoj, pokazivanjem kruga kaiprstom i palcem prevodi uvredu koja znai upak; dok u Sjedinjenim Dravama isti znak obeleava OK, odlino. francusko pokazivanje rukom bras dhonneur/evo ti ga na, za Amerikance nema nikakvog smisla koji, da bi iskazali isti gest, daju jedni drugima prst ne bi li preneli istu poruku odjebi. Verbalno nasilje, iako podrazumeva i druga dva oblika nasilja, izgleda da je opredeljujue i moe biti efikasno samo meu onima koji govore istim jezikom.5 Ono najavljuje ali i gotovo uvek zavrava u fizikom nasilju. Slabi koga su izudarali pesnicama, beei vie: Nitkovi! Nitkovi!, kao da im se izgovarajui to, istinski sveti. Legionar je prinuen da izvrava svoje disciplinovane rituale ravnomerno ponavljajui: sjeban sam, sjeban sam. Jo bolje, imenovanje je najee i shvaeno kao prvi udarac u nekoj tui: ta si rekao, kako se zovem? Smradu jedan! Doi ovamo da mi to kae!, i tako dalje. Ako i jeste iznenadna i proizvoljna, uvreda ipak proizvodi uinke u stvarnosti. ibanje jezikom je esto otrije od udarca biem. Sudei po svedoanstvima onih koji su preiveli muenja, izgleda da je bilo lake odupirati se nanetim telesnim povredama nego onima koje su usmerene naruavanju psiholokog integriteta. esto
4 5
R. L. Seguinm LInjure en Nouvelle France, Lemac, Ottawa, str. 98. Doslovno, ak i u granicama jedne iste zemlje: za vreme Drugog svetskog rata, Ameriko ratno ministarstvo je u jednoj brosuri namenjenoj amerikim vojnicima napisalo: Britanci imaju izraze koji vam mogu izgledati sasvim udno. Ali vi takoe moete praviti poteze koji se mogu smatrati kao gafovi. Nije pametno, na primer, rei bloody u mesovitom drustvu u Velikoj Britaniji; radi se o jednoj od najopscenijih njihovih rei. A. Montague, The Anatomy of Swearing, Rapp & White, London.
se deava da jedan zatvorenik, nakon to je izdrao duge periode fizikog muenja, biva skrhan kada kanjavanje s psiholokog maltretiranja pree na lingvistiki nivo (na uvrede i aluzije koje se tiu nemorala neije majke, i tako dalje). Mo psovke proizilazi iz injenice da ona istie neiju posebnost. Kao i u Danteovom Paklu, u kojem je za svaki greh njegovom poiniocu bila namenjena odreena kazna, mehanizam koji ovde operie povezuje svrstavanje/pripadanje i kanjavanje. Naravno, nisu sve uvrede uvek i rei koje se odnose na neki tabu, kao i to sve rei koje obeleavaju tabu ne postaju uvek uvrede i psovke. Pokuaemo da vidimo, polazei od verbalne agresije uopteno, kako u njenim okvirima funkcionie leksika zabrane. Grosso modo, postoje etiri vrste uvreda koje se mogu kombinovati na razliite naine: Doslovna nominacija, ili prosta injenica da se neko smatra onakvim kakav jeste, dovoljna je da ga prokazuje. U toj kategoriji se nalaze rasistike i politike uvrede: jevrejinu, crncu, komunisto, i tako redom, esto praene pridevima (prljavi jevrejinu). Njihov peorativni uinak pojaava fonetsko izobliavanje (crnugo, jevrejino). Toj kategoriji posebno pripadaju seksualne uvrede (pederino, ponekad i uvredljivije, uz dodatni opis: jebena pederino. Od kljunog znaaja je i meusobni poloaj sagovornika; kada jedan crnac upotrebi re crnugo ili homoseksualac, pederu, te rei gube agresivni karakter. Antifrazina nominacija, s kojom se neprijatelju pripisuju etiketa koja obeleava dijametralnu suprotnost njegovog idealnog ja. Rei lezbaa nekom mao tipu, nema nikakvog smisla luckasto je ali rei mu da je peder, postaje delotvorno na drugaiji nain. Prostitutke su sasvim ravnodune kad ih neko oslovljava kao kurve, za razliku kada se to deava enama koje se smatraju kao potene. Razliite uvrede hiperboliu odreene fizike ili psiholoke osobenosti (kukaviluk, gojaznost, i tako dalje). Metaforine nominacije, u kojima se prizivaju predmeti ili kvaliteti za koje smatramo da imaju zajednike crte s protivnikom. Tu spadaju nitkov, kurva, imena ivotinja (kao i izrazi, na primer, glup kao tele), strvina, ubre, itd. Ta se kategorija moe slobodno meati s prvom, kao i u uvenom sartrijanskom konceptu latinskog nitkova, ili kao u rei vaba (proizvedena na osnovu krivljena rei Schwaben pripisane svim Nemcima) Metonimijske nominacije, u kojoj celinu svodimo na jedan njen deo. Sasvim je nemogue biti, a i nalikovati na kurac, jajaru ili malo govno, i tako redom. Uticaj tih uvreda i psovki koje gotovo sve pripadaju leksici zabranjenih rei toliko je neposredan i kolokvijalan da se zaboravlja njihova slikovitost: barem u dovoljnoj meri da bi mogle postati pridevi ili glagoli i da se mogu menjati kroz lica ili padee nezavisno od onoga/one na koga/koju se odnose (udno je da, na primer, postoji potreba da se feminizira re pika [le/la con], na francuskom mukog i enskog roda, dok je oblik connasse samo enskog roda6) Radi se, da6
Jedan poseban sluaj metonimijske nominacije je svakako uvreda u kojoj su Francuzi u srednjem veku Engleze nazivali Godons. Stigmatizovana crta neprijatelja, ovde nije bila ni njegova ishrana, boja koe ili seksualne navike, ve njegova omiljena psovka: Goddamm!.
kle, o reima koje su posvuda prisutne i imaju mnogo optiju primenu od nekih drugih kategorija rei. U niskom jeziku zapadne civilizacije, enoncijativnom subjektu se jednako kao i subjektu enoncijacije pripisuju sve ono to je mogue smatrati za nisko, doslovno, ivotinje, zveri/sirova stvorenja i ene. Iako je lako utvrditi da ivotinje ne znaju za postojanje uvreda i psovki7, iluzija o bestijalnosti jezika sasvim je postojana. Na italijanskom se psovati kae bestemmiare. Daniel Defoe, kojem dugujemo neke od najlepih ikada napisanih pasaa protiv rei koje obeleavaju tabu, kao argument istie da te rei, poto su liene smisla, naprosto predstavljaju buku, neto to bilo koja zver, a ptice pogotovo, mogu izvoditi bolje od nas (navedeno prema Montagu, str. 185). Sirovi i divlji, kao i pripadnici naroda (vulgus), nepromenjivo se poistoveuju sa ivotinjama; to se vie uzdiemo na drutvenoj lestvici, to vie bismo trebali pokazivati sposobnost sublimacije, kontrolu svojih strasti i kao i to bismo trebali drati jezik za zubima. Eto zato bi jedan suveren, koji bi slobodno i strasno psovao u publici, jedan Kralj Ibi, bio skandalozan. A fortiori, kada je to bila ena: kraljica Elizabeta Prva, koja se nije liavala psovki u svojim javnim obraanjima ili privatnim razgovorima ako je smatrala da je time unosila energije u jedno ili drugo (Montagu), sablanjavala je veliki broj svojih podanika sirovou svojih izjava. U stvari, ena je mnogo ee objekat nego subjekat uvreda i psovki. Kada ih koristi to bi bio sluaj s piljaricom, poslovino prisutnom u zapadnom svetu ve vie od dva milenijuma istog trenutka se sputa na nivo divljih zveri. Ve je i Platon dizao glas protiv onih koji se meusobno vreaju i poniavaju na piljarski nain; ovek koji izgovara takve rei zadovoljava naroito runu stvar i ispunjava svoju strast neasnim elementima; osiromaujui nanovo svoju duu koju jedva da je humanizovao/oplemenio obrazovanjem, pretvara se ponovo u divlju zver ispunjenu ivotom punim zlobe, zadobijajui ozlojeenost kao nadoknadu svojoj strasti (Zakoni, II 561) Na jednom drugom mestu, Zakoni nalau da e tako neto biti zabranjeno initi i uti u Hramu, ili u nekom Sudu (Zakoni, XI 935b). Zemaljski izaslanici boanske moi svetenici, kraljevi i sudije jedini imaju pravo da stvarima i ljudima daju njihova prava imena. Na visokim mestima polisa dravnom vrhu, sudu i crkvi tamo gde su odnosi snaga najstroije kodifikovani, istota jezika, dakle, mora biti apsolutna. Zakon, uostalom, razlikuje javu od ne-javne uvrede: teina epiteta zavisi od mesta na kojem je uvreda izgovorena kao i od ranga lika na koji se odnosila. Tolerie se nazadovanje civilizovanog oveka u stanje divljatva, samo pod uslovom da se radi o intimnosti nekog zatvorenog mesta, i po mogustvu, nou. Uvrediti jednu prostitutku u javnoj kui, jedva da je neprilinije nego moliti se u nekoj crkvi. Ali, proglaavati kralja ubicom (ak i ako je upravo masakrirao celokupno stanovnitvo) formalno je zabranjeno: krivino gonjenje u ovom sluaju
7
S jedinim moguim izuzetkom simpanze (enke!), odgajane u zatoenistvu u Sjedinjenim Dravama, koja je jednog dana plastino prikazala sve svoje simbole, ne bi li svojim gazdama dala do znanja da predstavljaju zelene prdavce.
e se desiti nezavisno od istinitosti ili lanosti same uvrede, i za sobom e povlaiti prekrajnu ili zatvorsku kaznu. U francuskoj su Enciklopedisti kao vesnici demokratije, branili ouvanje drutvene diskriminacije u ovoj oblasti. Pod odrednicom Uvreda, u Enciklopediji, u stvari saznajemo da, to je uvreeni vii u hijerarhiji, to je uvreda tea (...). Neka uvreda, laka loim osobama, postaje teka onima koji su obrazovani8. I u nae vreme vreanje predsednika Republike predstavlja jedinu uvredu za koju je predviena zatvorska kazna, ali vreanje bilo kog graanina koji ini deo dravne administracije, ili ima neki javnu funkciju, moe zavriti na ukoliko postoji Sudu asti, jer izmeu uvredljivih navoda i funkcije, odnosno sluene delatnosti uvreene osobe, postoji neposredna i uska povezanost za razliku od istih kada se radi o vreanju privatne osobe9 (Teorijski je manje rizino policajcima govoriti da su nitkovi, nego da su kukavice.) U raznim vremenima i u razliitim zemljama, spoj verbalne uvrede i moralne niskosti eksplicitno su upisani u zakonodavstvo. U nekim germanskim plemenima, na poetku hrianske ere, bilo je potrebno platiti tri zlatna novia ukoliko bi se odsekao prst drugom oveku, etiri, ukoliko bi mu se izgovorilo da je cacatus (seronja), ali i znatno vie ak osam zlatnika ako bi se dodirnule grudi jedne ene10. I Salijski zakon, u delu naslovljenom De Convitiis, navodi precizne sume novca koje je potrebno platiti za svaku specifinu uvredu, i ove kazne se razvrstavaju upravo onako kako su rasporeene kazne koje se odnose na zloine zavoenja: Ako jedan mukarac, susrevi enu na otvorenom polju, ima smelosti da joj otkrije lice, bie prinuen da plati est sola (...); ako joj podigne suknju do kolena, platie jo toliko (...). Dvanaest sola e platiti onaj koji se bude usudio da joj skine odeu u tolikoj meri da je mogue videti i vie11. Eto kako patrijarhalne institucije u jednakoj meri bdiju nad istotom jezika kao to nadgledaju ensku ednost. Opisati korpus faistikog diskursa kao edan, ist i nevin, kao to je to uradio M. A. Macciocchi, ne znai birati svoje metafore sluajno: Musolini se zaista trudio da oisti jezik Italijana, izlaui u javnom prevozu ovakav proglas: Non bestemmiare per lonore dItalia. Rei predstavljaju znake koje treba da slue razmeni izmeu ljudi; onaj koji ih svodi na psovke, svoj govor redukuje i zbog toga mora da plati odreenu cenu. bilo bi primamljivo, tim povodom, evocirati analogiju koju je razvio Klod LeviStros izmeu rei i ena kojima se pripisuju vrednosni znaci. Jer, vrednost koja se pridaje jednima ili drugima nikada ne ostaje konstantna: onoliko koliko mukarci
Filozofi, ipak, vode rauna o razlici u doslovnom i figurativnom imenovanju, a da je poslednje ponekad oprostivo: Ponekad smo prinueni da artikulisemo uvredljive injenice kada je potrebno podravati neki zahtev odbrane, kao i kada podravamo ponistavanje naslea nekoj eni jer je bila ljubavnica preminulog. 9 R. Edouard, Dictionnaire des Injures, Tchou, str. 101. 10 R. Aman, Methods and Mini-Questionnaire, Maledicta II, 1-2, 1978, Editors Note, Maledicta III, 2, 1979. 11 F. Dareau, Traite des injures, Nyon lan, 1785, str. 164.
8
moraju sve initi kako bi sauvali nevinost ena pripremljenih za trampu, toliko moraju parirati jezikom i postepenim pogoravanjem svoga renika. Jezik, kao i svaka iva stvar, izgleda da nastoji da se vremenom kvari, da postaje pokvareniji. Dobar primer bi bio i sama re menjati se (altrer): ukratko, postati drugi (devenir autre), a da ve taj primer pokazuje u kojoj meri se re... izmenila (altr); tako da sada svaka promena (altration) oznaava jednu izmenu na loe. Otuda i potie neprestana nunost da tragamo za eufemijom. Jo je specifinije habanje koje doivljavaju upravo pojmovi koji obeleavaju ene. Sasvim deluje prirodno upotrebiti re mukarac kada se govori o ljudskom biu, dok enka izgleda pripada samo ivotinjskom svetu. Jo u rimsko doba, mukarci su se klevetali tako to im se govorilo da su ene (femina) i devojke (mulier), dok se enama, naroito prostitutkama i robinjama, govorilo da su loa roba (mers mala), na srpskom loe ribe (i latinskom, mala bestia), odnosno zmije (excetra)12. U mnogim indoevropskim jezicima dolazi do neke vrste preputanja uvredama kada bi trebalo potraiti neutralne izraze za ene. Na portugalskom, na primer, pojmovi se reaju u skladu s ivotnim dobom ene garta, menina, moa, velha i to tako da ne postoji potreba da se bilo kada izgovori pojam mulher koji, iako generiki, moe konotirati prostituciju. Ista pojava je prisutna i u francuskom jeziku, u kojem je nestao enski oblik garce (mukaraa) imenice gars (momak), i u kojem je fille devojka, obino zamenjena s jeune fille mlada devojka i to zbog dobro poznatog, ali na loem glasu, izraza filles de joie devojke za provod ili aller chez les filles ii kod devojaka, i tako dalje. U naim drutvima se duboki smisao uvrede moe svoditi na ovakav stav: uvreda zamenjuje posrnule ene: eto zato se uvreda uvek mora spirati u krvi, kako je to napisao flober; zato konstituie prirodni preludijum za koncert muke konkurentnosti. Jo od lirsko-kurtoazne knjievnosti pa do vesterna, tema je nepromenjiva: mu rogonja, koji se bori za svoju ast u jednom dvoboju, uestvuje u istom verovanju kao i kauboj, besan to ga je neko nazvao kurvinim sinom. ene o kojima se radi, supruge i majke (one koje su zaista povreene jer su optuene za preljubnitvo i prostituciju), tu nisu vie prisutne ; i njihova vrlina treba da se brani jer se njenim posredstvom dovodi u pitanje muka virilnost. U Sjedinjenim Dravama su crnci adolescenti, tokom prvih decenija dvadesetog veka, razvili veoma komplikovanu igru, Dozens, koja se sastojala u srazmernom smenjivanju verbalnog nasilja koje postaje sve vee, i veliki broj odrednica se odnosio na nemoral protivnikove majke. Tvoja radi ono mnogo ee... s bednicima... u sve odvratnijim poloajima, i tako dalje (U francuskoj bi se reklo: A tvoja sestra?). U nekim drugim zemljama je naziv za zeta uvreda par excellence, jer podrazumeva da je govornik imao sestru svoga neprijatelja. Englezi se meusobno vreaju sa izrazom son-of-a-bitch, a Italijani s figlio della cooperativa; i ak Japanci, koji moda imaju najuglaeniji jezik u celom svetu, govore sestro slatkog krompira.
12
S. Lilja, Terms of Abuse in Roman Comedy, Annales Academiae Scientiarum Fennicae, Srie B, t. 141, Helsinki, 1966.
Kada je re o motherfucker, jebau tue majke, omiljenoj psovci savremenog Amerikanca, iako njen ekvivalent postoji u mnogim drugim zemljama, ona se u Sjedinjenim Dravama pojavila ne tako davno, jer su je poetkom dvadesetog veka u Ameriku uvezli sicilijanski imigranti13. Aboridini iz Kvinslenda, iji su trivijalni uzvici ykka papa! (ah, tvoja majka) i ykka pipi (ah, tvoj otac) sasvim esti, kao vrhunsku psovku i uvredu koriste yanta papa gobi! (voli vaginu svoje majke!)14 U Meksiku je chinga a su madre toliko desemantizivan da bi mogao da slui kao obian pozdrav. Na ruskom se, izraz Jeb tvoju mat!, moe umetnuti u bilo koju reenicu (na primer, Peredaj, jeb tvoju mat, sol!, sa znaenjem, Dodaj mi, jebem ti mater, so!; poznata je i u Poljskoj i u Ukrajini kao rusko prokletstvo i u jidiu kao ruski blagoslov (Razvratnikov). Uostalom, Rusi imaju toliko veliki arsenal uvreda koji se odnose na estitost majke da i sam glagol vreati glasi materit. Psihoanalitiar Edmund bergler je uoi Drugog svetskog rata mogao prouavati taj meu slovenskim jedinicama u austrijskoj vojsci, uvredljivi i veoma popularan izraz u kojem su znaajno mesto zauzimali pojmovi koji s jedne strane opisuju majku kao prostitutku i s druge, koitus s majkom. Tu pojavu on ovako objanjava: Krivica se ublaava tim posredovanim putem izmeu agresora i onoga nad kojim je agresija poinjena, dok nesvesne elje subjekta ipak pronalaze nain da budu ispoljenje. Naravno, uvrede i psovke su u tolikoj meri rasprostranjene i efikasne zahvaljujui injenici da patrijarhalne civilizacije (to e rei, gotovo sve civilizacije) majci daju mesto koje odreuju kao neprikosnoveno. bilo bi, meutim, veoma poeljno izvriti neku vrstu tipologije razliitih struktura rodbinske vezanosti i psovki koje one raaju. Zapadni ovek je u tolikoj meri navikao da sadraj i nain upotrebe svojih psovki podrazumeva, da mu postaje nezamislivo do koje take ti sadraji i naini zavise od institucije porodinog jezgra. Trobriandezi s Nove Gvineje, iji je sistem srodstva matrilinearan, prema Malinowskom, imaju tri incestuozna izraza: Kwoy inam (spavaj s majkom), Kwoy lumuta (spavaj sa sestrom) i umkmava (spavaj sa svojom enom). Ali, za razliku od onoga to se deava kod nas, dok poziv na incest s majkom deluje tek kao bezopasna rugalica i ala, prizivanje incesta sa sestrom sainjava mnogo teu uvredu i psovku koja se upuuje samo kad je neko zaista ljut. Najgora psovka, koju sam uo samo u dva navrata (a u jednom sluaju je uzrokovala i bratoubistvo), sastoji se u izgovaranju da neko ide da spava sa svojom enom. Taj izraz je toliko prostaki da sam za njega saznao tek nakon dueg boravka (...). Izgovara se tek apatom...15 Meu Azandima u Sudanu, prema EvansPritchardu, kada neki neak krade dobra svog ujaka s majine strane, dela za koje u domorodakom zakonu nije predviena bilo kakva kazna (...), ujakove ene cepaju tkanine koje skrivaju njihove genitalije i gole se guraju pred uljeza viui najprostakije psovke propraene bestidnim potezima16.
Justinian (pseudonim), Americana Sexualis, Chicago, privately printed, 1850. D. F. Thompson, The Joking Relationships and Organized Obscenity in North Queensland, American Anthropologist 37, 1935. 15 B. Malinowski, La sexualit et sa rpression dans les socits primitives, Payot, 1972, str. 154. 16 E. E. Evans-Pritchard, Quelques Expressions collectives de lobscenit, u La Femme dans les socits primitives, PUF, 1971, str. 79.
13 14
Takve vrste enskog egzibicionizma su doslovno nezamislive kod nas, jer je verbalna i seksualna agresija shvaena kao svojstvena samo za mukarce17. Kada na francuskom jedan mukarac nekoj eni kae: ne jebi me/ne drkaj me (ne me casse pas les couilles), ona pred takvim iskazom zanemi ili odgovara s neim kao nesretnik (pauvre con); gotovo nikad joj ne pada na pamet da dokazuje da ima neto u gaama (quelle a quelque chose dans la culotte). U stvari, ene, za razliku od mukaraca, toliko retko pravi korak kojim se iz verbalnog nasilja prelazi u fiziko, izmeu ostalog i zbog toga to se poniavanje protivnika esto sastoji, kao to smo ve videli, u njegovoj feminizaciji, kao i zato to se enskost opisuje kroz nemo, pasivnost i pre svega nemutost. S te take gledita, verbalna agresija nalikuje na masne viceve koje frojd opisuje kao neki oblik sublimisanog egzibicionizma: mukarac pribegava razvratnom jeziku da bi se pokazao pred enom; naroito onda kada neka sputavajua libidinalna manifestacija (...) upravo postaje neprijateljska i priziva u pomo (...) sadistiku komponentu seksualnog nagona18. Ako bismo mogli da izrazimo sumnjiavost kada se radi o uroenom karakteru te sadistike komponente seksualnog nagona, lako emo se sloiti da sem ukoliko se Golubice! brzo izmeni u Glupao!, u trenutku kada jedna ena odbija ulinog zavodnika zaista proizvodi uinak neke sputavajue libidinalne manifestacije. Uvrede i poalice su, dakle, i jedne i druge, rei tela. One esto podrazumevaju, u stvari, ovako ta: opscena agresija obezbeuje osnovni materijal na osnovu kojeg funkcioniu igre rei, elipse i kondenzacije koje se koriste u takozvanim sumnjivim alama. I izvesno je da je ona jo blia egzibicionizmu, u meri u kojoj prostake rei postaju okantnije od uglaenih rei. frojd precizira da to je vea razlika izmeu onoga to bezobrazluk neposredno izraava i onoga to velianstveno nagovetava sluaocu/sluateljki, to je re finija i vie ima pravo da bude koriena u dobrom drutvu (freud, 148-149). ene iz dobrog drutva, izgleda da nisu u stanju da podnose seksualnost na drugaiji nain izuzev ako je uvijena, dok ene iz naroda mogu izazivati najvulgarnije ale. Suoena s mukim egzibicionizmom, tradicionalno usvojena reakcija ene bi trebalo da bude da pocrveni; stid je bila jedina naznaka kojom je raspolagala kako bi izrazila svoju elju (Uz stid, izigravani ili ne, jedna ena sebi doputa zabranu koja u njoj utemeljuje oveanstvo, pie or bataj u La littrature et le mal, 118). Ukoliko nije imala stida, mogla je biti samo bestidna. to je vie teila tome da dokae svoju vrlinu, sve vie je morala da pokazuje svoju verbalnu nevinost: poput monahinja koje donedavno nisu smele da pokazuju svoje ui; ti ranjivi otvori se skrivaju iza rize/marame. Da glas kao takav moe predstavljati falusni organ, ve smo ranije nagovestili upravo u vezi sa oploavanjem Device kroz uho. U devetnaestom veku, u francuskoj, re glas je ak bila sinonim ljubavne moi, i nedostatak glasa oznaavao je eufemizam za polnu nemo.
Serija stripa Lucky Luck, pod naslovom Calamity Jane na jako dobar nain odslikava koliko ena, da bi bila jednaka muskarcu, mora prednjaiti i u borbi i u sirenju prostakluka. 18 S. Freud, Le Mot desprit et ses rapports avec lincoscient, Gallimard, str. 146.
17
Ta koncepcija nemosti kao simbolike kastracije, ilustrovana je na veoma frapantan nain u meksikoj igri albures, rasprostranjenoj meu mukarcima svih doba i drutvenih slojeva. Poevi od jednog trivijalnog razgovora, svaki igra mora da pokua da transformie replike svih ostalih tako da kroz igru rei oni budu proizvedeni u pasivne partnere seksualne igre. Postoji neogranien broj sklopova koji se mogu uti oni variraju u odnosu na regiju, sredinu, obiaje ali im jedan meu njima bude prinuen da prizna svoju pasivnost, izbacuje se iz igre i obavezuje na utanje. Pobednik je onaj koji ima zadnju re, onaj koji uspe da isee... re svima ostalima. Jo jednom, kako u sluaju verbalne agresije, tako i u odnosu na fiziko nasilje, takozvana divljaka drutva esto su mnogo manje divlja nego naa. Posluiemo se jednim protiv primerom koji daje Evans-Pritchard: eu Qkqmbqmq u Keniji, za vreme inicijacijskih rituala, svaki pol ia svoju tradicionalnu pesmu kojom izruguje genitalije suprotnog pola: Deaci: Hej, hej, sluaj! Kino je idiotkinja, Skriva se pod haljinama Hej, hej! Devojice: Zna li, hej, sluaj! Kea je idiot. Dri se meu jajima, Idiot je. Puta da se kino na njegov raun naslauje! Devojicama smo, barem jedanput, prepustili zadnju re.`
bernard Nemah
Konceptualna nevolja: psovka vs. kletvica1

prevod sa slovenakog Stevan iarov
Nije li ideja psovanja u tome da se drugome sprei da odgovori, da mu se zaepe usta, pita se Largi [Largueche].2 biti tako okantan s reima, da sagovornik zanemi. Ukratkoizrei neto na ta ne moe da se odgovori. S druge strane, ipak ostaje injenica da se kletvica latimo onda kad nam ponestane drugih rei, kad smo oajni, kad u pomo pozovemo avola i druge nadzemaljske sile. Teko je sloiti se s Largi da se u proklinjanju vidi majstorija govornitva, tim pre to izricanjem kletvica samo ponavljamo relativno ogranien repertoar obrazaca.
Napomena prevodioca: Iz razloga koji e se od prvih redova razjanjavati sami po sebi, tekst je usled neprevodivosti izvorno slovenakog termina kletvica ostao uskraen za sutinsku, presudnu distinkciju izmeu psovke, kletve i kletvice (umanjenice od kletve). Izvinjenje autoru i italakoj publici. 2 Ny a-t-il pas en effet dans la recherche dune injure lide dempcher lautre de rpliquer, de lui clouer le bec? Ny a-t-il pas aussi cette ide de combat oratoire de joute, dit-on parfois o perd celui qui se tait et dans lequel lart de rpliquer est considr comme une maitrise soi? Largueche, Evelyne, Leffet injure: De la pragmatique la psychanalyse. Presses Universitaires de france, Pariz, 1983: 7.
1
Samu ideju da kletvice zaepljuju usta je ipak potrebno promisliti. Sluajevi fizikih obrauna koje su psovke izazvale potvruju da su usta zanemela i da su nadalje progovorile pesnice, odnosno, oruje. Takoe i sluajevi kada se posle izgovorenih psovki sagovornici raziu u neprijateljskom raspoloenju, potvruju tezu o zatvaranju usta. Meutim, esto psovke ne prekinu verbalnu komunikaciju definitivno, nego onaj ko je opsovan za trenutak ostane bez rei. Kletvice, naime, iznenauju dok nisu izgovorene ne moemo da predvidimo: sad, evo ba sad emo da ujemo psovku. Ukratko, psovka uvek iznenadi, ona je ista interjekcija koja nije deo iskaza jer je iskaz sama po sebi. Kao takva zato uzrokuje utanje koje se moe rastegnuti od jednog trenutka pa do vene uvrede, odnosno prokletstva. Termine kletva i psovka dovde smo upotrebljavali nairoko. Moda bi im trebalo pridodati jo i uvrede i pogrde, to ne bi bilo plodno, jer su oba termina ukljuena u psovke. Meusobno se razlikuju u tonu govornika, to jest, u stepenu glasovne, odnosno, semantike agresivnosti, dok su strukturno jednake tvorevine koje opisuje iri pojam psovke. Slino vai i za izrugivanje. Uvreda se, dodue, nudi kao koncept umesto psovke, ali je njena slaba strana povezanost sa onim ko je oslovljen, znai uvreen. On moe da se oseti uvreenim i onda kad mu uopte nisu bile izreene izjave uvredljivim renikom. S druge strane, u sluaju psovke ne moemo rei kako neko osea da je opsovan a da ga niko nije psovao. Ukratko, psovka jasno implicira izricanje obrazaca psovanja, dok uvreda ne podrazumeva izricanje obrazaca vreanja. U svakodnevnom govoru se javljaju i termini bestidnost, skarednost, prostakluk, koji se vie tiu sadrine drutvenih tabua nego strukture izjava. Slino vai i za bogohuljenje koje opisuje krenje religioznih tabua. Poseban oblik jo je i rugalica koja za onoga kome je upuena ima sline efekte kao kletva ili psovka; ona definitvno jeste oblik verbalne agresije, ali njen semantiki oblik obino ne spada u polje drutvenih tabua3. Kao aktivne koncepte tako emo koristiti kletvicu i psovku. Termini su prema Reniku slovenakog knjievnog jezika (1969-1991) /Slovar slovenskega knjievnoga jezika SSKJ/ objanjeni sinonimno: kletva:4 gruba re, veza rei, obino izreena u afektu,5 psovka: gruba, vrlo uvredljiva veza rei, obino izreena u afektu.6
Rugalica kao oblik humora je granina forma kletvice do koje see ova studija. Poto se ne pojavljuje u vidu ustaljenih obrazaca i poto nije drutveno kodifikovana jer se tie istorije intersubjektivnih odnosa, kao rugalicu je prepoznaju samo govornici i oslovljeni, odnosno, krug prisutnih koji je upoznat s datim intersubjektivnim odnosom ne moe se semantiki razmatrati kao drutveni fenomen. Sama kletvica svakako moe da proizvede humoristiki efekat: A ziser toyt zol er hobn - a trok mit tsuker zol im iber-forn! May he have a sweet death run over by a sugar truck! Primer prema Matisofu, Matisoff, James A. Malediction and Psycho-Semantic Theory: The Case of Yiddish, Maledicta Vol. I., br. 1, Maledicta Press, Waukesha 1977. : 37. 4 Navodimo geslo kletev a ne kletvica, jer je potonja u SSKJ opisana samo kao umanjenica od kletve. 5 SSKJ (II, 334). 6 SSKJ (IV, 281).
3
tavie, kod gesla psovka je ak navedena sintagma psovke i kletve. Ukoliko pokuamo da ih odredimo kao koncepte moramo da promislimo njihove pragmatine, semantike i sintaksike sadraje. Psovka je re, odnosno, veza rei koja uvredljivo opisuje oslovljenog. Ukratko, imamo govornu situaciju u kojoj nastupaju: govornik (G),oslovljeni (O) i tekst psovke (P), i to na takav nain da (G) izrie (P) ime postie efekat uvreenosti (U) kod (O). Sama (U) je proizvod diskrepancije izmeu ustaljene predstave (O) i uvredljive odnosno, negativno transformisane predstave o (O), koju donosi (P). Termin, ustaljena predstava nije nikakav ideal ich, ve jednostavna drutvena konvencija o tome kako opisati pojedinca. Nemamo posla sa opisima tipa: Janez je lenj, ima dugako paljenje, nesposoban je, itd.. Te deskripcije su same po sebi proverljive, jer se mogu argumentovati. One su, zapravo, zakljuak izveden na osnovu razliitih evidencija koje se tiu onoga kojeg se opisuje, dok je negativno transformisana predstava koju donosi (P), metafora (O), proizvod licentiae poeticae. Kletvica odnosno, kletva spada u red projekcija: idi u pizdu materinu!, jebem ti mater! puno mi te dupe! /pejd v pizdo materno!, jebem ti mater!, mam te polno rit!/. Govornik (G) ne transformie oslovljenog (O) u drugu predstavu, nego preko teksta kletvice (K) izraava ceo put odnosno, postupak posredne transformacije (O). Njihov oblik nije u formi egzistencijalne definicije: (O) = X. Otuda kletvica uspostavlja odnos dominacije, u kojem se ne radi samo o uvreenosti, nego pre svega o obliku verbalne agresije,7 koja se pokazuje u izricanju projekcije odnosno, negativnom aktu protiv (O). Ako je mo govornika prilikom izricanja psovke trenutna izricanjem psovke ve je transformisao oslovljenog mo govornika prilikom izricanja kletvice je magina, jer se izricanjem negativne elje prema oslovljenom postavlja na mesto bogova, magova i amana. Upravo projekcija rastee vreme do izvrenja, to znai da se kletvica odnosi na bitno dui rok8 nego psovka. Naime, za potonju ne moemo rei da time to oslovljenog transformie u, recimo, magarca, od njega zaista za izvesno vreme i stvarno napravi magarca. formalna razlika izmeu psovke i kletvice proizlazi iz razliitog tipa ukljuenih ili bar pretpostavljenih glagola. Naime, psovka je kopulativna veza izmeu glagola biti i referentom kog se uporeuje: (Ti si) X!, pri emu je onda na mestu X proizvoljan negativni entitet, bilo da je metaforian u doslovnom znaenju (vo, svinja, pas, baraba itd), bilo metonimijski (dupe, kurac, pizda itd).
Kletvice nisu najgori oblik verbalne agresije, to postaje oito ako ih uporedimo npr. sa pretnjama tipa: Ubiu te!, sa australijskom vojnikom pesmom, koju navodi boas (boas, franz Race, Language and Culture, The free Press, New York 1966: 494) Spear his forehead,/ Spear his chest,/ Spear his liver, / Spear his heart, etc., ili sa odlomkom iz Cankarovog Grenika Lenarta (1921: 102) Au! Bogu zahvali to nemam no: zaklao bi te kao vepra! Kletvica je ustvari eufemistiki oblik neposredne verbalne pretnje: Poznata srpska psovka nad kojom se zgraavaju moralisti nije psiholoki nita drugo do bezopasan nadomestak za gore elje koje bi mogle da se ispune da su izreene. (bezlaj, france, Eseji o slovenskem jeziku, Mladinska knjiga, Ljubljana 1967.: 39) 8 Isto kao to je performativ zahvaljujem se! trenutaan, dok je obeavam da ... zbog donete propozicije ve obavezujui za due vremensko razdoblje.
7
S druge strane, kletvica pretpostavlja upotrebu glagola koji nije egzistencijalni glagol biti i sledstveno tome striktno nastupa u obliku sintakse. Ako govornik izrekne avole! /hudi!/, tada je izrekao psovku, dok je sintaksiki avo te odneo /hudi te vzemi!/ kletvica. banalno kazano: bez navoenja glagola praktino se ne moe shvatiti negativna projekcija. Ako smo maloas i kletvicu i psovku postavili u govornu situaciju u kojoj nastupaju govornik i oslovljeni, moramo se upitati da li se bavimo samo istovetnou. Na mestu govornika je neplodna Dikroova /Ducrot/ teorija polifonije, jer se ovde ne bavimo izjavama koje se ponavljaju, pa time podele na izjavioca, govornika i govornog subjekta postaju irelevantne. Valjalo bi detaljnije prouiti oslovljenog. Orenik u knjizi Slovenaki glagolski vid i univerzalna gramatika /Slovenski glagolski vid in univerzalna slovnica/ navodi primere Bog blagoslovi i avo bi ga znao kad naslovnik subjekta bog i avo nije direktno oslovljen.9 Lokucije doista nisu kletvice, ali uzmimo sledei obrazac: avo te odneo!/ vrag te pocitraj!/ U ovom sluaju je oslovljeni konkretno prisutni sagovornik, sadrina kletvice je uperena prema njemu, ali moemo li da kaemo da referent subjekta avo nije oslovljen? Ve i Orenik lucidno zapaa kako njegov avo doista nije direktno oslovljen, ali zato ne zakljuuje da avo uopte nije oslovljen. Oslovljen je posredno, jer su naposletku i avoli i bogovi sve vreme ovde, posmatraju i meaju se u ljudske ivote, to znai da je za komuniciranje sa avolom dovoljna evokacija njegovog imena. Na kraju krajeva takvo verovanje potvruje narodna izreka ne prizivaj avola, jer moe da doe! /ne klii vraga, saj lahko pride!/. ba to je kljuna distinkcija izmeu psovke i kletvice. Naime, kletvica evocira dvoje oslovljenih: prvog in presentia, a drugog natprirodnu silu in absentia. To znai da je psovka profani oblik kojim govornik sam vri verbalnu agresiju, zavri sa oslovljenim, dok je kletvica magini oblik kojim govornik vri verbalnu agresiju tako da protiv oslovljenog prizove jo i natprirodne sile. To ne potvruju samo obrasci kletvice u kojima nastupa avo, nego ak i naizgled tako banalan profani oblik kao to je idi u pizdu materinu! Kako drugaije da objasnimo smetanje oslovljenog u majinu vaginu ako ne preko delovanja natprirodnih sila? S druge strane, moemo da navedemo i ovaj obrazac: puno mi te dupe! I ovde bi se mogla nai uloga natprirodne sile pri smetanju sagovornika u anus govornika. Ako ovaj obrazac psovke pretoimo u razvijenu formu: puno mi te dupe, tebe govno jedno! /mam polno rit tebe dreka!/, dobijamo znak jednakosti izmeu puno mi te dupe! i (Ti si) govno! ta motivie govornika da se odlui za izricanje jednog ili drugog obrasca? U drugom primeru je transformacija oslovljenog u govno trenutana, a u prvom primeru govornik vri agresiju preko celokupnog procesa transformacije oslovljenog, najpre u anus, potom u govno, a na kraju i u izmet koji e preko nazna9
Orenik, Slovenski glagolski vid in univerzalna slovnica, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1994: 29.
enog pranjenja sramotno da se prostre pred oima govornika. Obrazac puno mi te dupe! je zato kletvica, a govno! psovka. Premda kletvice moemo da razlikujemo od psovki po broju oslovljenih, dvojstvo oslovljenog ipak nije opti atribut kletvica. Kletvice izreene u glagolu sadanjeg vremena se odnose na samo jednog oslovljenog.10 Temeljna razlika izmeu kletvice i psovke je tako, s jedne strane, razlika izmeu procesa koji uvodi glagol, i metaforikog poreenja, dok je s druge strane vremenska implikacija, jer kletvica donosi proces koji tee u budunost, a psovka je utemeljena u sadanjosti, u trenutku kad je izgovorena. I kletvica izreena u sadanjem vremenu puno mi te dupe! nagovetava konsekventne posledice tog stanja, dok njena psovaka paralela (ti si) govno! vri negativnu metaforizaciju u trenutku kada je izreena. Kod kletvica i psovki treba uvaavati i specifinu injenicu da se mogu pojavljivati bilo u interpelativnom bilo u referencijalnom obliku. Kod interpelativnog se radi o dualnom odnosu izmeu govornika/psovaa/proklinjaa i oslovljenog/opsovanog/proklinjanog. Kod referencijalnog oblika oslovljeni nije ujedno i opsovani/ proklinjani, nego je samo svedok psovanja odnosno, proklinjanja. Opsovani/proklinjani je odsutan, odnosno, u posebnim sluajevima neoslovljeni slualac.11 funkciju svedoka je uvela Largi (1983: 12-14), jer on kod interpelacione kletvice/psovke igra posebnu ulogu: svojim prisustvom udvaja12 efekat uvredljivosti. Jo vie se zaplie ako postavimo situaciju kad dve osobe gledaju televizijsku emisiju, pri emu prva opisuje kad se pojavi individua13 u emisiji. Ko je tu oslovljen: posmatra, televizijska individua ili uopte bilo ko? Ukoliko je prvi svakako svedok psovanja, u tom sluaju uopte ne bismo mogli da odredimo ko je oslovljen. Situacija je, to se tie oslovljenog, jednaka i kada bi govornik bio sam ispred televizora. Kletvica i psovka uistinu nastupaju u tradicionalnoj govornoj situaciji, ali se esto pojavljuju i onda kada uopte nema ni oslovljenih niti svedoka, odnosno slualaca.
STUPRO TIbI MATREM kao transkulturna formula

Moemo li za psovanje, kletvice kao takve, da tvrdimo da su slovenake? Uzmimo kljunu: jebem ti mater! Renik slovenakog knjievnog jezika /SSKJ/ glagolu jebati pripisuje sufiks prvog lica prezenta jednine -am. Znai da bi se ova kletvica na slovenakom napisala kao: *jebam ti mater!
U jednog adresata ubrajamo i eventualni skup kojeg govornik opisuje izricanjem glagola u mnoini. Uzmimo primer kada, recimo, Janez kae Tomau: Joe je obina pizda!, i to u prisustvu pomenutog Joea. 12 Udvostruava u doslovnom smislu, jer Krivini zakonik Republike Slovenije (1994: 165-166) u lanu 169. Predvia dvostruku kaznu za javno vreanje: (1) Kad neko nekoga uvredi kanjava se novanom kaznom ili kaznom zatvora do tri meseca. (2) Ukoliko je delo iz prethodnog stava uinjeno putem tampe, radija, televizije ili drugog sredstva javnog obavetavanja ili na javnom skupu, poinilac se kanjava novanom kaznom ili kaznom zatvora do est meseci. 13 Na ovaj vaan i rairen oblik psovanja odnosno, proklinjanja je upozorila Largi (1983: 12).
10 11
bezlaj u Etimolokom reniku slovenakog jezika (1977: 223) zaista pie o jebam ti mater!, ali tako da to ne zapie. Na kraju gesla jebati navodi: O kletvici j. ti mater pogledaj paralele Kotil... Kod potonjeg je indikativno da navodi paralele tuceta evropskih jezika, ali nijednom ne belei slovenaku varijantu! Ako pridodamo jo i Skokov etimoloki renik, u kojem je kod gesla jebati pripisano 1. l. pr. jedn. jbm, koje je pisao jo Vuk Karadi, to bi nas upuivalo na zakljuak da su slovenaki govornici preuzeli srpsku odnosno hrvatsku kletvicu. Takav zakljuak je iz vie razloga upitan. Prvo: evidentno je da psovai sa izuzetkom nekih lingvista uopte ne znaju da postoji identini oblik iz XIX veka. Dakle, kada opsuju sa jebem ti mater! izgovaraju oblik sadanjeg vremena. Da su uzvikivali u perfektu psovali bi: jebao sam ti mater! Drugo: injenica da kod Vuka nalazimo imperfekt jbm, ne osporava mogunost da je taj oblik autohtono bio govoren i u Sloveniji, samo to nije bio zabeleen. Na kraju krajeva, niti u drugom (1852), treem (1898) i etvrtom (1935) izdanju Vukovog srpsko-nemakog renika ne nalazimo vie niti jedan oblik na jeb-, ali zato ne moemo da tvrdimo da takvih oblika nije bilo u govornom jeziku. Ovde je indikativno pogledati izdavae: 1. izdanje je bilo bogato14 i napravljeno u beu 1818. u tampariji P. P. Armeniern, drugo u istom gradu 34 godine kasnije, ali su u tampariji Jermenskog manastira ve bdele cenzorske oi, dok je tree i etvrto izdanje u kraljevskoj tampariji u beogradu za iroke narodne mase bilo podvrgnuto cenzuri pristojnosti. Mogunost da neka kasnija izdanja budu oerupana, da su neke odreene rei zbog morala jednostavno izbaene, izgleda da je prevideo ak i profesor bezlaj (1977: XXV), jer je u bibliografiji etimolokog renika Vuka navodio samo po 4. izdanju iz 1935. godine. tavie, ukoliko uvaavamo Vuka, trebalo bi napraviti poreenje s Pohlinom. Dok on belei izraz jebt ratam: lat. pubesco, uspeti odrasti u oveka koji svojim kurcem ve moe da jebe, stupiti u muko doba, Vuk belei devojaku fazu prelaenja u enu. Kod glagola jebcati se (am se, dim. v. jebati se) navodi ovu ditirambsku poskoicu: Oj ti seko sekucala15! Je si li se jebucala? Kako bi se jebucala, Kad jo nisam ni brucala.16
Jb der Saame, semen, seminium, (sperma gr.); fututio (ganz eigentlich der beischlaf ), jebainje der beischlaf, fututio, jbaonica der bordell, lupanar, jbati, bem, v. impf. beschlafen, futuo; Jebao bi guju u oko, jbac der Hurer, fututor validus, jeba der beischlfer, futuens, jebina der beischlaf, fututio, jbitise, imse, dim. v. jebati se Ko se jebi, lijepo se gledi, jbica fututrix, jbiina, f. augm. v. jebica, jebcanje, n. dim. v. jebanje, jebcati, dim. v. jebati, jebcati se, amse, dim. v. jebati se. Karadi, Vuk-Stefanovi, Srpski rjenik istolkovan njemakim i latinskim rijeima, P. Armeniern, be 1818: 280. 15 Taj oblik je Vuk naao samo i jedino u ovoj poskoici. 16 Ibid., str. 280.
14
Glagol brucati tumai sa: Schamhaare bekommen, nancisci pilos circa pudeada. Znai da se oboje bave prelazom iz stadijuma detinjstva u stadijum odraslosti; Pohlin tvrdom varijantom kod deaka, a Vuk kod devojica kad se pojavljuju stidne dlaice kao najava seksualne primerenosti. Te dlaice su inae stara slovenska tradicija: Kastelc-Vorenc krajem XVII veka navodi frazu perva pavoliza, dlake na sramu. Da li je, meutim, zavrni morfem -em u glagolu jebati pravi i definitivni argument za tezu o statusu kletvice tipa jebem ti X! kao srpske odnosno hrvatske pozajmljenice u slovenakom? Murko u reniku iz 1832. navodi kod glagola jebati dva oblika 1. l. jedn. prez.: jebam i jebljem, u impf., to ponavlja i Janei 1851. i 1874. Sada postaje oigledno da morfem -em u jebati nije distinktivni trenutak koji bi ono slovenako razlikovao od onog srpskohrvatskog u sluaju gl. jebati. Tree: pometnja u samoj hrvatskoj leksikografiji. Jurani je, naprimer, u srpsko-hrvatsko-slovenaki renik uvrstio geslo jebati, kojem pripisuje prez. jebam i jo aktualizaciju Nee ova budala, na ef da nas jeba17, dok Ani u Rjeniku hrvatskoga jezika istom geslu jebati zapie prez. jebem, ali zabelei netipinost, to jest, particip pasiva jeban.18 Tvrdnja o srpskom, odnosno, hrvatskom izvoru oblika jebem ti mater! se posebno pokazuje kao neosnovana kad u razmiljanje ukljuimo Kotiala, koji je efikasno negirao srpsku, crnogorsku odnosno, hercegovaku ekskluzivnost ove psovke. U lanku Ko je divlja horda?19 osporava profesora Pibievskog /Przybyszewski/ s Narodnog univerziteta u Rostoku, koji je izrekao nepromiljene rei: Samo napola divlja horda, kakvi su Srbi, Crnogorci i Hercegovci je sposobna da uvek u ustima ima tako neljudske psovke kao Jewendi maikhu (stupro tibi matrem). Kao protivargumente navodio je sline primere iz nemakog XV veka ich sirt dirs weib (= stupro tibi matrem), turskog Ana sene sitiml (= m. t. futuam), engleskog I will bed with your mother (= concumbam matri tuae), maarskog Baszom az anydat (= futuo matrem tuam), bugarskog Da ti eb majka-ta! (= stupraverim tibi matrem), francuskog Je fous ta mre (= futuo matrem tuam), rumunskog Futa crucea mama ta (= stupret diabolus matrem tuam), grkog Gam tin mna su (= stupro matrem tuam), albanskog T ifa tt mm (= stupraverim tuam matrem), slovakog Jebem ti mater (= stupro matrem tuam), ruskog Jebu tvoju mat. Posle svih tih primera je oito da bi tvrdnja o srpskom izvoru oblika jebem ti mater! bila prepotentna. Ali je zanimljivo da je ideja prvog izvora ilava, jer isti Kotil koji je pobio srpsku provenijenciju trai praizvor kod Maara, u popustljivom obliku: Verovatno je to samo maarski import, made in Hungary. U sluaju kad imamo posla sa oito opte-evropskom psovkom, pretpostavka o njenom maarskom izvoru bi moralo da pobije bar dva argumenta. Ova neverovatna sveopta prijemivost, zapravo prava halapljivost prema novom obliku, pretJurani, Janko, Slovensko-srbskohrvatski slovar, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana,1986: 379. Ani, Vladimir, Rjenik hrvatskoga jezika, Novi liber, Zagreb 1991: 239. 19 Kotil, Ivan Kdo je divja horda, Etnolog, X-XI, Ljubljana 1937-39: 62-64.
17 18
postavljala bi, naime, da se u odreenim drutvima pojavila vanredna potreba za izraavanje jake psovke koju ti jezici do tada nisu poznavali. To bi ujedno znailo da se u tim drutvima desio strukturalni prelom kada dotadanje psovke nisu vie zadovoljavale potrebe psovaa. Ukratko, bili bismo u situaciji ruenja starih tabua, kada bi, naprimer, uz sakralne sadraje ravnopravno poeli da se javljaju i profani. Tada bi mogla da uskoi i udesna maarska psovka koja je olienje te profanosti. Takva spekulacija bi onda morala da odgovori zato je ova psovka prisutna upravo u maarskom jeziku. Naime, i meu Maarima je hrianstvo jo od 1000. bilo dravna religija.20 Ako prihvatimo tezu da je psovka jebem ti oca! sa samih poetaka hrianstva, onda bismo postavili jo jednu hipotezu, po kojoj su psovke tipa jebem ti X! predhrianskog izvora. I da su se, recimo, ouvale na maarskoj periferiji, odakle su ponovo nikle kada je drutvena struktura hrianske vlasti poela da puca sa raskolom u crkvi. Da bi te spekulacije dobile na verodostojnosti, potrebno je najpre pokazati maarsko prethoenje psovki jebem ti mater!, a zatim nai uverljive primere maarskih psovakih uticaja na pojedine evropske jezike. Sve te hipoteze i spekulacije oko maarskog izvora svakako se gube u trenutku kad u ruke uzmemo maarski etimoloki renik.21 U njemu ovu psovku neemo nai, dok e nam maarski nativci odgovoriti da je verovatno srpskog ili ruskog izvora.22 Znaajno je i geslo baszik prvi put se pouzdano23 javlja oko 1422. a renik ga ovako objanjava: Staroturskog izvora; upor. turski Codex Cumanicus, XIV, osmanski bas-; uvaki pus-; jakutski batta-: pritiskati. Poznat u svim turskim jezicima; u smislu polno optiti se javlja u jednoj tatarskoj narodnoj pesmi i karaajskom (...). Preuzimanje turske rei moemo da tumaimo eufemistikim razlozima: stranu re su oseali kao manje grubu24 od izvorne maarske.
Papa Silvester je godine 1000. krunisao Itvana za prvog maarskog kralja, a on je dravu udruio i uveo hrianstvo. Oxfordova enciklopedija zgodovine, 1993, 177. 21 benko, Lornd, A magyar nyelv torteneti-etimologiai szotra (2. izd.), Akademiai kiad, budapest 1984. 22 Izvor informacija o govornom korienju ove psovke na maarskom je Deni Pavii, lektor za slovenaki jezik na Univerzitetu u budimpeti. 23 Renik belei ak i 1213. godinu, uz dopisan upitnik, jer tanost datuma nije potpuno sigurna. Prepis ovoga problematino datiranog dokumenta je inae iz 1550. 24 baratanje eufemizmom ovde je tipian proizvod moralizma. Prihvatimo da je u nekom davnom periodu postojala izvorna maarska re za jebanje. Problem koji nastaje komentarom iz renika je prilino sloen. Zato bi Maari u nekom trenutku postali rezervisani prema postojeoj rei i nadomestili je tuicom sa praznom konotacijom? Naroito turcizam ne bi problem mogao da rei dugorono, jer u momentu kad bi izraz postao narodni, kad preanja maarska varijanta utone u zaborav, novi naknadni izraz postaje tabuiziran. I ponovo bi morali da obremo eufemistiki krug.
20
Isto kao to Slovenci premetaju izvor jebem ti mater! na balkanske Srbe,25 Rus, Kiparski (1961: 62) na Maare, tako i Maari izvor jeba nalaze kod Turaka. Re je u procesu krunog premetanja izvora26 psovke odnosno, rei, to je besmisleno otprilike kao i traenje u kom su se jeziku najpre pojavile interjekcije.27 Na slian nain nalazimo i uporedne serije: idi doavola!, idi u kurac!, idi u dupe! idi u pizdu! / pejd k vragu!, pejd v kurac!, pejd v rit!, pejd v pizdo! / u slovenakom psovakom jeziku, kojima moemo da potraimo srpske odnosno, hrvatske paralele, iz ega bi se na brzinu dalo zakljuivati o srbizmima odnosno, kroatizmima, ali potpuno istu seriju nalazimo i na ruskom jezikom podruju: id k rtu! idi doavola!, idi n huj! idi u kurac!, id v pu! idi u dupe!28 Poto psovke i kletve imaju optu funkciju verbalnog izraavanja nezadovoljstva i frustracija govornika, a slini oblici se pojavljuju istovremeno na razliitim krajevima sveta, u razliitim jezicima, kao najutemeljeniji se javlja zakljuak da su psovke automatski verbalni princip u pojedinim jezicima. Zato to su, s druge strane, neposredno povezane s tabuima, a tabui su jedan od temeljnih kohezivnih elemenata bez kojih funkcionisanje drutva uopte ne moemo da zamislimo, te je stoga opravdanije datirati psovke na sam poetak jezika, odnosno, ljudskog drutva uopte. Protivargument bismo nali kod australijskih domorodaca kojima psovanje nije poznato: The reason for this is that they have a vastly more effective means of disposing of an enemy, a means that is certain and whose effectiveness is known from experience to every member of the tribe. This is the magical means of pointing deU reviji Ognjie (1990, br. 3, str. 54-55) u pismima italaca se Milica uopteno ali zbog runog psovanja, a urednik u odgovoru s neverovatnom lakoom (ispred sebe nema nijedan primer na osnovu koga bi sudio) ispostavlja srpskost slovenakih kletvica: Mi Slovenci naveliko uvozimo srpske psovke i njihove najprostakije izraze. Zalaemo se za istotu Slovenije, a u stvari smo je ukaljali takvim govorenjem. Traimo svoj narodni identitet, ali zaboravljamo da slovenaki ne poznaje gore psovke od avola ili groma; sve ostalo smo pozajmili od drugih naroda, najvie ba od naeg juga, pa i od suseda Italijana i Nemaca. 26 Notoran primer je lingvistino tabuiziranje teke polne bolesti pre XVI veka, sve dok nije opteprihvaen eufemizam sifilis. bolest su jezike ovinistike ideologije prebacivale jedna drugoj: The Italians attributed the epidemic to the French and called it Mal francesse or Morbus Gallicus. The french retaliated and called it Mal de Naples. The Germans also blamed it on the french and described it as franzosen bse blattern. The English followed their example with french Pox/Marbles (...). The Russians blamed it on the Poles while they in turn called it the German Disease. To the Dutch, it was Spaensche Pokken Spanish Pox. Allan, Keith, burridge, Kate, Euphemism & Dysphemism, Oxford University Press,Oxford 1991: 174. 27 Whitney (Whitney, William Divight, The Life and Growth of Language. New York, 1898: 288) ih u sutini postavlja kao izvor jezika: Spoken language began (...) when a cry of pain, formely wrung out by real suffering, and seen to be understood and symphatized with, was repeated in imitation, no longer as a mere instinctive utterance, but for the purpose of intimating to another, I am (was, shall be) suffering; when an angry growl, formerly the direct expression of passion, was reproduced to signify disapprobation and threatening, and the like. This was enough to serve as a foundation for all that should be built upon it. 28 Kauffman , Charles A. A Survey of Russian Obscenities and Invective Usage , Maledicta Vol. IV, br. 2, Maledicta Press, Waukesha, 1980: 287.
25
ath at the person who may or may not be present or visible. The death-pointing instrument may be made of a small stick or a human forearm bone cut down to about three or four inches and sharpened at one or both ends. Usually, the death of some individual is to be avenged, and the bone is then taken from the deceaseds body. After a specified ritual, the bone is pointed at the victim himself at his habitation, or simply in the direction in which he lives. Then one of the witnesses of the ceremony conveys the facts to the unfortunate victim. (...) The Australian aborgines also make images of their enemies, which they destroy after the appropriate ritual, fully expecting that the same fate will overtake the original of the image.29 Iz ovoga bismo mogli da zakljuimo da je prvobitni oblik simbolikog izraavanja mrnje odnosno, frustracija bila zapravo supstitucija30 omraenog bia sa predstavom, a verbalna agresija bi bila sekundarna. Ako ovom razmiljanju pridodamo jo i Japan, u kojem prevladava kultura istresanja besa na lutkama efova i pretpostavljenih svih vrsta, moramo da postanemo obazrivi kod injenice da je psovanje u ovoj dravi nepoznato. Ukratko, indikativno je da u kulturama u kojima postoji ustaljeni ritual simbolike agresije nad predstavom ne nalazimo obrasce psovanja, a s druge strane, u kulturama u kojima su raireni obrasci psovanja istovremeno ne nalazimo i rituale simbolikih supstitucija agresije. Montagju zapravo potvruje dvostruki modus vivendi: These ritual death-procuring practices of the Australian aborigines represent their sanctioned form of cursing. (...) Were such forms of cursing unavailable to the aborigines, they would undoubtedly have recourse to the weaker verbal forms.31 Znai da su izraajna sredstva simbolike agresije zapravo conditio sine qua non drutvenog ivota, a od ustrojstva pojedinog drutva zavisi da li e se pojavljivati u verbalnom obliku, ili u slikovnoj imitaciji fizike agresije. U stvari, ova dva oblika su se veoma pribliila; proklinjanje i psovanje u autu, ispred televizora, izjednaava se, naime, sa unitavanjem predstave omraenoga. U oba sluaja on je in absentio, jer nije neposredno prisutan u ritualu agresije.
Montagu, Ashley, The Anatomy of Swearing, Rapp & Whiting, London 1967: 36-37. To bi bila krajnja taka civilizacije, jer se ne moe zamisliti drutvo koje ne bi poznavalo restrikcije oduzimanja ivota lanovima istog plemena odnosno, odgovarajue socijalne okoline. 31 Montagu ( 1967: 37).
29 30
Nekoliko analiza obrazaca psovanja

U prvu klasu moemo da uvrstimo psovke kao to su: nemoj da me jebe!/ ne me jebat!/ jebi se! 32, 33, 34 jebi si mater!35 U sva tri primera radi se o odbijanju kopulacije. Polni akt je prema irou /Guiraud/ shvaen kao akt nasilja agenta nad pacijentom.36 U sva tri primera govornik nee da bude pacijent, odnosno objekat nasilja, i odreaguje tako da u prvom primeru nemoj da me jebe! izrazi zahtev da se akt nasilja prekine, u drugom jebi se! nasilniku predlae da za objekat nasilja radije izabere samog sebe, a u treem primeru jebi si mater! kao pacijenta mu ponudi njegovu majku. Psovke go screw yourself!, go bugger yourself!, go fuck your fist for five minutes!, take a flying fuck! Dej /Jay/ (1991: 77-78) interpretira konotativno odnosno, figurativno. Denotaciono tumaenje odbacuje, jer neko ne moe da jebe samog sebe.37 Ali, kako je doao do zakljuka da onaj ko psuje go screw yourself!, indicira da nee da bude u drutvu sa opsovanim? Napravio je znak jednakosti prema kojem je neu vie da budem u tvom drutvu poruka koju nosi obrazac jebi se! Ujedno je postavio i upitnu shemu prema kojoj opsovani odnosno, prisutni razume psovku u eufemistikom obliku!!! Posledica toga je da moramo da se upitamo zato neki psova radije ne izrie ba eufemistiku varijantu? S druge strane, ni mitoloke elje tipa: volela bih da postanem princeza!, svojom sadrinom ne oduzimaju
Legman Gershon obrazac jebi se ak preobraa u jebem te: Go fuck yourself (...) The most commonly heard is the simple and almost classic invitation or curse: fuck you! This replaces the older reference to hell & damnation in an age of unfaith. It is probably short for I fuck you, or I fuck you in the ass, a threat or insult that goes back to Ancient Egypt, where the god Min actually carries out this threat on one of his enemies, who then has a baby (Thoth) born from his forehead. The miths of Dionysius being born from Jupiters thigh and Eve from Adams rib are simply later and more polite versions of that. A word for it!, Maledicta, Vol. I., 1, Maledicta Press, Waukesha 1977: 12. 33 Poziv ovakvog tipa je obino povezan s gestom dignutog srednjeg prsta, koji je iz rimskih vremena poznat kao digitus impudicus. 34 Na sintaksikom nivou proirena je italijanska psovka Vai a fare in culo! Idi pa se jebi u dupe!, koja pripada istoj optoj klasi. 35 Ovaj oblik je rairen ak i na koraljnom ostrvu Ulithi u Mikroneziji: Hola feia silm! jebi si mater! s dodatnom varijantom: Hola feia mwangom! jebi si sestru. To navodi Norman Cubberrly, Verbal Abuse at Ulithi, Maledicta, Vol. VIII, Maledicta Press, Waukesha 1984-1985: 157), pri emu se poziva i na Williama A. Lessa, The Ethnography of Ulithi, University of California Press, 1950. 36 Lacte sexuel qui est le symbole de toute activit transitive signifie la relation de puissance et dimpuissance entre lagent actif et le patient passif. Sous sa forme grossire (foutre), cette activit peut tre conue comme brutale (foutre). (Guiraud, Pierre, Les gros mots, Presses Universitaires de france, Pariz 1976: 39. 37 These expressions are not interpreted denotatively (one cannot fuck oneself. They are to be interpreted figuratively or connotatively. In short they express disgust and indicate that the speaker prefers not to be in the company of the accused.
32
status elji kao elji. I ta je, naposletku, psovka drugo nego elja?38 Ona negativna elja koja se ne pokazuje kao izvesna neutralna i neduna realizacija sree govornika, nego kao srea na raun nesree drugog. Odbacivanjem denotativne interpretacije na raun konotacije odnosno, metaforinosti, gubi se iz vida sama priroda psovki. Dej je, dodue, u sutini doao do sline interpretacije kao i mi, to znai da obrascem psovke jebi se! oslovljenom poruujemo da ne podnosimo njegovo drutvo, dok prema naoj interpretaciji na prvo mesto postavljamo raspoloenje govornika kad on zbog nametljivosti sagovornika nee vie da bude pacijent njegovog nasilja, a potom verbalnu reakciju u kojoj reima izraavamo simboliko spasenje govornika. U analizi smo kao neto izvesno prihvatili Dejov dodatak da one cannot fuck oneself , osporavajui samo irelevantnost realne mogunosti ostvarenja tih rei. Meutim, ako uzmemo psovku koju takoe navodi Dej, go fuck your fist for five minutes!, moemo na njoj da pokaemo kako je tu re o opisivanju masturbacije. Termin fuck-fist Spirs /Spears/ (1982: 159;143) opisuje sa a male masturbator, a fist-fuck kao 1. to masturbate, 2. in sadism, the insertion of a hand or fingers into the rectum of a masochist. Ukratko, pojavne oblike obrasca psovke jebi se! treba interpretirati denotativno, jer opisuju akt masturbacije, iako se javljaju u sinonimima, a ne u eksplicitnim oblicima tipa *masturbiraj! odnosno, *onanii! U emu je, dakle, razlika? Obrasci jebi se! i *onanii! imaju istu denotaciju, ali razliite konotacije. Prvi konotira oblik nasilja, a drugi seksualno zadovoljstvo kao takvo. Stoga je razumljivo da e govornik koji je u konfliktu da upotrebi konotaciju nasilja, a ne zadovoljstva. Drugu klasu formiraju psovke tipa: jebem ti...! jebem ti sunce! jebem ti boga! jebem ti mater! I u ovom primeru imamo posla sa odgovorom na verbalno ili neko drugo nasilje.39 Ako se u prvom primeru korisnik psovki samo brani, ovde se pretvara u agresora. Psovke ove klase su, to se realnosti tie, prazne. Jebem ti mater! je oito neistinita izjava, jer govornik u to vreme psuje, a ne jebe sagovorniku majku. Kad psuje jebem ti...!, tada psuje40 a ne jebe. Kako, dakle, razumeti snagu ovih psovki? Zato bi nekoga razljutilo to to neko drugi tvrdi neto to ionako niko ne moe da mu veruje? Stvar treba interpretirati
For wishes we have bless, curse, toast, drink to, and wish (in its strict performative use). Austin, J. L., How to do Things with Words, Oxford University Press, Oxford,1975: 160. 39 Slinost odnosno, ak identinost izmeu psovanja i borbe nalazimo u ruskoj reci bran, koja ujedno znai: spor, prepirku, psovku, kletvu, ruenje i boj i bitku, premda danas samo u arhainom korienju. 40 U modernom persijskom postoji kletva: Moj kurac je u tvojim ustima! (u: Soraya Noland & D. M. Warren, Iranian values as depicted in farsi terms of abuse, curses, threats and exclamations, Maledicta, Vol V, Maledicta Press, Waukesha 1981: 238). Ovaj oblik se doivljava kao krajnja granica neistine, jer su ovde na raspolaganju ak dve evidencije (moj kurac i tvoja usta), koje ni u emu ne svedoe o delovanju koje im pripisuje glagol biti.
38
sa simbolike strane: ko je taj koji jebe mater? Obino je to Otac,41 i u tom sluaju to znai da se onaj ko izrekne psovku jebem ti mater! postavlja prema oslovljenom u odnos dominacije Otac: sin.42 To je naroito znaajno sa istorijskog stanovita. D. Zelenjin43 gradi razliku izmeu kletvi i psovki na injenici da ove druge ne pominju ni demone ni bogove: Takva psovka, posebno ruska nepristojna psovka koja pominje majku, slui odbrani i zatiti od zlih demona.44 A ako psuje mater demonima oni e se uplaiti: Psova sad sebe postavlja kao oca onoga kog psuje; nepristojna formula psovanja matere doslovno znai: Ja sam tvoj otac!, tanije: Ja bih mogao da budem tvoj otac.45 Zelenjin u nastavku trai uzrok ovog kukaviluka demona u strahu od drskog tvrenja o tobonjem oinstvu. biti sin podrazumeva nepopravljivi hendikep pred onim koji prisvaja poloaj oca!46 To onda moe da rezultira u fizikoj agresiji (Srbi, jakutski medved) opsovanog prema nametljivom psovau koji se postavlja na mesto Oca. Ovde bi valjalo napraviti digresiju s obzirom na ekstremnu protivrenost izmeu stava podlonosti, strahopotovanja prema Ocu i napadom na onoga koji bi da nadene oblije oca. Ta protivrenost je, naime, ve upisana u odnos sina prema Ocu, to potvruje nekadanji srpski obiaj lapota: G. S. Trojanovi je naao da se obiaj ubijanja staraca u nekim naim krajevima zove lapot. Kad neko ostari i iznemogne, njegova se familija reava da ga ubije. Pred skupljenim svetom familija bi premlatila starca ili babu, i to ponajvie batinom, ree kamenjem ili sekirom. Koga su god vodili na lapot iao je bez ikakva straha, nadajui se boljem ivotu na onom svetu. Ubijanje su vrila na prvom mestu njihova deca.47 A takav obiaj je vaio u drutvu gde je Otac odnosno, gospodar imao neizmernu mo: Domain je u nas najstariji po godinama lan porodice. U unutranjim odnosima porodice on je gospodar cele imovine, on uva novce, on kupuje i prodaje, razdeljuje posao meu lanove porodice, kanjava nepokorne i neradne, i hvali dobre i
Indikativno je da i enske govornice upotrebljavaju oblik jebem ti mater!, to posredno potvruje da se radi o intersubjektivnim odnosima u kojima i ena ima falus. 42 Gershon Legman (1977: 10) potkrepljuje moju tezu o premoi jebem ti mater! na ovakav nain: ... the main accusation nowadays is of having intercourse with ones own mother: of being a motherfucker, originally a Negro term and seldom seriously meant. Incest between brothers and sisters, and fathers and daughters, is quite common in all social classes; but that of mothers and sons is of greatest statistical rarity and probably always has been. The popularity of motherfucker is based precisely on its defying our deepest taboo. 43 Zelenin, D. K. Tabu slov u narodov Vostonoj Evropy i Severnoj Azii I-II, Leningrad 1929-1930: 18-19). 44 Ibid., str. 18. 45 Ibid., str.19. Autor doista nigde ne navodi konkretnu reitu formulu, ali da pritom cilja na obrazac: jebem ti mater!, moemo da izvedemo preko Zelenjinovog dodavanja doslovnog znaenja, gde kae: Ja tvoj otec! Na ovo nas navodi i prof. bezlaj, kada u svom Etimolokom reniku slovenakog jezika kod gesla jebati zapie: O kletvici j. ti mater glej paralele, Kotil, Etnolog X-XI 62; poskuse razlaga Zelenin, Tabu II 18. 46 U staroj Rusiji je postojao obiaj kog su zvali snohaevstvo: ocu je davao polna prava prema mladoj sinovoj eni. Lvy-Strauss, Claude Oddaljeni pogled, Studia humanitatis, Ljubljana 1985: 78. 47 orevi, Tihomir, Na narodni ivot, Srpska knjievna zadruga, beograd 1923: 148-149.
41
vredne. (...) U naim seoskim porodicama on jo i danas ima vrlo veliku vlast i ugled. (...) Vlast i ugled domaina smatrali su jo i kao boanski. Njegova je kletva strana, i niko nije rad da je na sebe navue. Njegov je blagoslov blagodet.48 Posle ovih navoda postaje jasnije kako je bila silna, boanska oinska mo uistinu ograniena, kako je u nju ve bilo upisano oceubistvo u trenutku kad lik Oca vie49 ne odgovara figuri oca. Ukratko, postaje razumljivija injenica kako onaj ko je opsovan koji bi zapravo morao da zauzme ponizni stav sina plane u fiziku agresiju na psovaa, imitatora Oca. Tim vie ovde stri strah ruskih demona od psovke jebem ti mater!, jer su evidentno jedini koje apriori hendikepira. Zato ih injenica da se neko postavi na mesto Oca potera u beg, kako da kod njih nema upisa oceubistva? Za odgovor moramo najpre da potraimo karakteristike tih bia. Demonska bia se prepoznaju po njihovom izgledu. Ponekad je teko rei, kako se smatra u narodu, kakav ovek moe da bude demon ili poludemon. Prilino se moe zakljuivati po njihovim oima, njihovoj veliini, obliku i sjaju. (...) Velikorusi pripovedaju o gvozdenim zubima razliitih demona, velike ili debele usne pripisuju Rusi demonima vetra ili personifikaciji vetra. Suve ui su znak umskih duhova, zarezane ili obrezane ui imaju zli demoni odnosno avo. Kornouchij (onaj ko ima zarezane ui) se u Velikorusa zove avo odnosno rt. Jedno od najzanimvljivijih i najzamrenijih obeleja demona je nedostatak grudi.50 Obeleje demona je, dakle, odsustvo njihove demonske porodice. Naime, ne raaju se kao demoni, nego su to ljudi koji su se u nekom trenutku podemonili odnosno, povampirili. Verovanje da dua moe privremeno otii iz oveka, obino dok on spava, i pretvoriti se u neki drugi oblik (zmaja), poznata je kod Slovena uopte. Jedna od zlih dua uselila se i u vuka te je tako postao vukodlak.51 Demoni su, u najkraem, kopilad, bia koja ne poznaju roditelje. Odatle treba interpretirati silni strah pred onim ko im progovori s mesta oca. Ne samo da je odsutni Otac po frojdu moniji, silniji od stvarnog, da sinovi, dakle, nemaju mogunosti za stvarni patricid, ve je za njih sudbinska injenica da Oca ni ne poznaju. Zbog toga i ne mogu da ga razlikuju od bezobraznika koji im putem psovke tvrdi da je njihov Otac. Posledice su dakle kukaviluk i beg pred svakim ko im jebe mater. Malopre smo previe olako zaobili oevidnost da je medved razjaren kad uje da mu jebu mater. Zato uopte reaguje? Prema ovoj analogiji bi svaka ivotinja kad uje neto slino morala da reaguje agresivno, medvee, pa ipak, lovci iz Jakutije na ovaj trik ulove samo medveda. Nekada davno je u ruskim zemljama postojao kult medveda:
Ibid., str. 150-151. Stalnost slike Oca, kad su ljudi verovali da starost sa sobom ne povue dementnost lika Oevog, ukinula je ritual lapota: (...) naa narodna tradicija, koja kae da su starci ubijani kad ve su bili nizata, i da se prestalo s ubijanjem onda kad su se ljudi uverili da u njima nije isezlo zrelo rasuivanje, ve da ga ima vie no kod mladih ljudi. (Ibid., str. 151) 50 Ovsec, Damjan J., Slovanska mitologija in verovanje, Domus, Ljubljana 1991: 338-33. 51 Vasiljev, Spasoje, Slovenska mitologija (2.izd.), Arion, Smederevo 1986: 147-148.
48 49
Kod severnih Rusa je bilo vrlo raireno verovanje da je medved najpre bio ovek koji je ubio svoje roditelje. Za kaznu ga je bog pretvorio u zver. Sibirski Rusi su verovali da je medved ovek kojeg su prokleli roditelji ili sam bog.52 Ovaj elemenat ne objanjava samo kako je mogue da medved razume govor oveka, nego pre svega lakou odnosno, oevidnost njegove divlje agresije prema svakome ko ga podseti na roditelje, na izvor njegove metamorfoze. Upravo uz pomo interpretacije kletvi kao uspostavljanja intersubjektivnih odnosa mogue je inteligibilno tumaiti ove etnoloke kuriozitete. U figuru sina ovek moe da se u pretvori i metonimijskim formulama: utokljunac i tene. Zelenjin kae da su takve formule na izvesnom nivou ravnopravne sa psovanjem matere.53 Svakako da takva formula ostaje na apstraktnom nivou, poto su opsovani i psova u odnosu: sin vs. opti Otac.54 U istorijskoj rekonstrukciji plemenskog drutva u kojem mladi postaje odrastao putem inicijacije, i jedinka nije savremeni oblik porodice (otac mati deca), nego klan, uoava se ravnopravnost takvih psovki sa majinskim. Naime, u klanu sva mlade ima status brae i sestara zbog ega zakon eksogamije zabranuje lanovima istoga klana da se zdrue meu sobom.55 Ovakav pogled svakako ne uzima u obzir simboliku ulogu Oca od strane prirodnog oca: kada bi, naime, porodica postojala u savremenom obimu, zabrana incesta ne bi bila toliko opta. Ako se vratimo staroruskom izjednaavanju psovki na raun matere i nedoraslosti opsovanog, moemo da pokaemo opravdanost jednaenja apstraktnog s konkretnim posinovljenjem. bogovi su praktikovali modernije porodine odnose nego narod. Prelazak ove nad-kletvice iz proklinjue prirode uperene protiv nadzemaljskih sila, kao to su bogovi, demoni, vetice56 u psovaku, gde su objekti psovanja ljudi, valjalo bi trasirati u razdoblje kada ovek meu ovozemaljskim ljudima poinje da percipira isto tako nezgodna, odnosno, opasna bia kao i u nadzemaljskim olienjima zlih sila. Naravno da se ovde postavlja problem hrianstva u kojem je Isusov otac neidentifikovani bog-Otac koji sa svojim sinom uopte ne komunicira. I Isus je zaao u komunikaciju kojoj nije dorastao. Po Mateju je Isus u pustinji postio ve 40 dana kad mu je priao kua.
Ovsec, 1991: 349. Takva ruska majinska psovka je ravnopravna naroito sa psovakim izrazima: mlekosisoje, tene itd., koje podcrtavaju mladost i neiskustvo objekta psovke. Ibid., str. 18-19. 54 Zelenjinovu shemu etimolozi uzimaju kao suvo zlato: ne samo bezlaj, nego je i Vasmer (Vasmer, Russisches etimologisches Wrterbuch, Carl Winter, Universittsverlag, Heidelberg 1953: 388) navodi kao verodostojnu interpretaciju: Der Fluch job tv. m. bedeutete urspr. viell. ich bin dein Vater, dann ich knnte dein Vater sein und betonte die Unerfahrenheit und Jugend des Beschimpften nach Zelenin Tabu 2, 18 ff . 55 Durkheim, mile, Prepoved incesta in njeni izviri, Studia humanitatis, Ljubljana 1992: 93. 56 Vetice su, prema Zelenjinu, rasterivali Srbi i Crnogorci: U serbov-ernogorcev samaja uasnaja rugan sitaetsja oberegom ot veici. (Ibid., str. 19)
52 53
I pristupi k njemu kua i ree: Ako si Sin boiji, reci da kamenje ovo hljebovi postanu. A on odgovori i ree: Pisano je: Ne ivi ovjek o samom hljebu, no o svakoj rijei koja izlazi iz usta boijih. Tada ga avo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama. Pa mu ree: Ako si Sin boiji, skoi dolje, jer je pisano: Anelima svojim zapovijedie za tebe, i uzee te na ruke, da kako ne zapne za kamen i nogom svojom. A Isus mu ree: I ovo je napisano: Nemoj kuati Gospoda boga svojega. Opet ga uze avo i odvede na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i slavu njihovu; I ree mu: Sve ovo dau tebi ako padne i pokloni mi se: Tada mu Isus ree Idi od mene, Satano, je je napisano: Gospodu bogu svome klanjaj se i njemu jedinom slui! Tada ga avo ostavi, i gle, aneli pristupie i sluahu mu. Jevanelje po Mateju, 4, 3-11 Kada je za avolje kunje Isus dvaput naao reiti odgovor, trei ga put alje doavola. Reklo bi se, ukoliko anticipiramo kasnija tumaenja, za Isusa je konflikt s avolom postao toliko nepodnoljiv, da je poeleo da avo nestane. Nije, dodue, upotrebio ni kletvu ni psovku, nego, za Isusa vrlo otro usmeren glagol: idi od mene!, koji nije samo zapovedni oblik. Njegova semantika vrednost je izuzetno negativna da spada meu neutivosti odnosno, nepristojne izraze.57 U savremenim kulturama je ouvan kao univerzalna latinska kletva: apage, Satanas! Da je taj usklik: idi od mene, Satano! slian efektu jebem ti mater! kod starih Rusa koji su hteli da pobede demone, oito je iz Matejevog teksta gde ove rei uistinu odvraaju avola od dalje komunikacije sa Isusom. Posle Isusovog krtenja javlja se nedodirljivi bog-Otac: ... i gle, otvorie mu se nebesa, i vidje Duha boijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega; I gle, glas sa nebesa koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji. Mt 3,16-3,17 A odnos bog-Otac : bog-Sin je izuzetna voljenost: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako hoe Sin kome otkriti. Mt 11,27 Jednom se bog-Otac obratio bogu-Sinu, jednom je bog-Sin pomenuo bogaOca, dvaput se bog-Sin neposredno obratio bogu-Ocu. Na Maslinskoj gori molei: Oe moj! Ako je mogue neka me mimoie aa ova; ali opet ne kako ja hou nego kako ti. Mt 26,39 I neto kasnije: Oe moj! Ako me ne moe da me mimoie ovq aa da je ne pijem, neka bude volja tvoja. Mt 26, 42 I svakako u poslednjim reima na krstu, kad je Isus dvaput povikao: Boe moj! Boe moj! Zato si me ostavio? Mt 27,46-27,50 Hrianski Otac nije onaj silni Zevs koji sakati svoju decu, nije, dakle, onaj koji sprovodi nasilje nad sinom. S druge strane, psovka jebem ti mater!, koja je izreena Isusu, ne moe da uspostavi simbolike odnose izmeu Oca i sina, poto je Marija bezgreno zaela. Dakle, u sluaju Marije nailazimo na onu potpunu neistinitost i nemogunost realizacije ina jebanja, to znai da se preko glagola jebati ne moe uspostaviti dominacija nad Isusom, niti ga je mogue uplaiti likom stranog Oca. Stoga postaje razumljivije zato glagol jebati u obrascu jebem ti...! ne cilja na in kog opisuje, nego na simboliki odnos koji je posledica tog ina. Intersubjektivnost koju uvodi opisivana psovka se potvruje i u praksi, u kojoj obrazac jebem ti mater! moe da adresira bez obzira na pol, ak i na ene, ali i u injenici da je
57
SSKJ navodi pobrati se: 2. slab. Otii, povui se se. Dakle, pogrda.
psovka isto tako upotrebljiva i kad se odnosi na starce, koji su takorei siroad. Odsustvo referenta, naime, ne pobija psovaku mo obrasca: mirne due mogu da je koriste i ene, i to kad se obraaju drugim enama ili mukarcima, a iz prakse je jo oitije da je njena funkcija ba u uspostavljanju intersubjektivnih odnosa oinske dominacije. Zanimljivo je da u drutvima koja su vrlo rano okonala patrijarhalnu dominaciju Oca, kao to su germanska: nemako,58 englesko59 i vedsko60, ne poznaju takvu psovku, dok je u orijentalnim zemljama61, nasuprot, toliko snanija62 i zato uestalija; tako je rea u Sloveniji nego u junoj Srbiji i Makedoniji. Sam efekat ove kletvice je rasprostranjen. Ne samo da je koriste,63 odnosno, da su je koristili kao najmonije oruje protiv neprijatelja, kako spiritualnih tako
U drugom obliku, u buduem vremenu,nalazimo je u srednjevekovnoj carskoj hronici. O caru Sigismundu (1368-1437) ovo izvetava njegov predani biograf Eberhard iz Windecka u knjizi Buch vom Kaiser Sigismund, A. Wyss, E. Windecks b, K. S, Leipzig, 1894): Kralj mi nje slao novac. Zato sam uzeo odmor, odjahao u Konstancu i dosaivao kralju molbama toliko da se rasrdio i kazao da e mi majku napastvovati (er wolt min mouter serten). Navodimo prema: Kotil (1937-39: 62). 59 Motherfucker uspostavlja bitno drugaiji odnos nego to bi ga I fuck your mother; to je uvreda naspram psovke, a i njena struktura je drugaijeg tipa. Opsovani u motherfucker je u odnosu prema govorniku prekrilac zakona naspram potovaoca zakona, dok I fuck your mother upravo implicira da opsovani potuje drutvene zakone. Psova se postavlja na hijerarhino nedostinu poziciju za opsovanog: vidi, ja mogu da radim ono to ti nikada nee smeti! Lokuciju I will bed with your mother (concubam matri tuae) nalazimo kod Kotila (1937-39: 63), dok Spears (Spears, Richard, Slang and Euphemism, Penguin books, New York 1982: 23) u reniku slenga navodi: bed 1. to take a woman to bed and copulate with her, Chapman, Robert L., New Dictionary of American Slang, Harper & Row, Publishers, New York 1986: 178), a u slinom reniku amerikog slenga ak i frazu: go to bed with someone v phr to do the sex act with someone; = SLEEP WITH someone. Ovi primeri nemaju status kletvice, poto je taj je Kotilov primer pre pretnja ili podrugljiva prognoza budueg ina, nego psovka, a primeri iz renika kazuju da je glagol to bed ve i sam eufemistiki oblik od to sex i to copulate. 60 In Swedish there are no swearing expressions derived from this (copulate, have sexual intercourse) category. Andersson, Lars-Gunnar, Hirsch, Richard, Swearing I-II, University of Gteborg, Gteborg 1985: I, 58. 61 Madarit mygam, Jebem tvoju mater! u modernom persijskom (Maledicta 1981: 239) i ak madarit au khaharit tvoju mater i tvoju sestru (238) sc. jebem. Kotil (1937-39:63) navodi: I Osmanlije imaju kletvico Stupro matrem tuam. 62 ini se da je jo jaa: moj kurac je u dupetu tvoje sestre/matere (Soraya Noland & D. M. Warren (1981: 238), gde je omalovaavanje dvostruko. Kao prvo, na nivou privilegovanosti, kada mogu da jebem bia, koja su za tebe tabuizirana, i kao drugo, kad to uradim na poniavajui nain izbora rupe. Prisetimo se samo biblijske prie o Onanu kojega bog kanjava samo zbog nedopustivog svretka polnog akta. 63 U ruskom postoji ak izraz: materina, kojeg u rusko-slovenakom reniku Pretnar opisuje sa: proklinjanje, najrunije psovke. Pretnar, Janko, Rusko-slovenski slovar, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana 1964:363. Ako postoji izvedenica iz rei mat, koja opisuje psovanje, onda opravdano moemo da izvedemo zakljuak o preanjoj izuzetnoj rairenosti psovke sa pominjanjem matere. I ne samo to: oekivali bismo ak i delokutivni glagol tipa *matjebati. Delokutivni glagoli nastaju pod pritiskom leksikalne nunosti, povezane sa time koliko su esti i znaajni znaenjsko puni obrasci u nekim tipovima kulture. benveniste, Emile, Problemi splone lingvistike I, Studia humanitatis, Ljubljana 1988: 301. Isaenko takav primer ne nalazi u literaturi: ... ne figure jamais dans les textes littraires. Isaenko, Aleksander Vasiljevi, Un juron russe du XVI, u Lingua viget, Commentiones slavicae in honorem V. Kiparsky, I. Vahros, ed., Helsinki 1965: 68.
58
i onih od krvi i mesa, nego moe da izazove i izuzetno energinu reakciju kod opsovanog koja dovodi ak i do fizikog nasilja. Otkud ta promena kod opsovanog da se od preplaenog staroruskog demona preobraava u agresivnog balkanca? Zato injenica da se neko postavlja na mesto Oca kod onog koji je osinovljen ne izaziva potovanje ili strah, nego, obrnuto agresiju? Strukturalno bismo odgovor morali da postavimo u vreme pobune sinova protiv Otaca, u sistem kad se patrijarhalnost rui, a mo oca jo nije sasvim umanjena. U tom sluaju moemo opravdano da zakljuujemo o odsustvu takve formule, jer preko nje vie ne uspostavljamo intersubjektivne odnose dominacije. Mitovi o Jakutima u svakom sluaju spadaju u ovu meufazu. Lovci iz Jakutije su prema legendama koje navodi Zelenjin, stajali iza klopke i medvedu psovali mater. Poto medved ima otar sluh to uje, rasrdi se i krene na psovae pa upadne u zamku.64 Protivargument ovoj teoriji igre intersubjektivnih odnosa, bio bi poseban poloaj majke kao onoga to je najsvetije. Ali bi tada morao da se pojavi i oblik: *jebem ti enu!, koji bi po teini bio, ako ne ba pre majke, onda sigurno pre boga, tetke, sestre i ostalih objekata koji stupaju u igri. Pravo pitanje koje se ovde postavlja je otkud odsustvo65 ovog oblika, kad upravo silovanja ena od strane pobednika u ratu vae kao definitivno poniavanje poraenih? Odgovor emo potraiti posredno: u emu se razlikuju majka, sestra, tetka, naposletku, bog i sunce, u poreenju sa enom? Prve tri su tabuizirane, a druga dva su nedostupna onome ko je opsovan. Ergo, psova se ne postavlja u nadreeni poloaj samo preko dativa eticusa, kada opsovanom okalja sveta bia, nego u apsolutnu superiornost. On u simbolikom svetu moe da jebe bia koja su zabranjena za opsovanog! To to ne nalazimo oblik *jebem ti enu!, potvruje tezu da je glavni izvor moi psovki upravo intersubjektivna mrea koju proklinjanje evocira. To potvruje i odsustvo formule *jebem ti erku. Oekivali bismo, naime, da e taj oblik biti esto korien, jer i ovde je re o tabuiziranom biu. ta je, dakle, ono to je brie sa spiska psovki? Ako uspostavimo strukturne odnose razmene ena,66 dobijamo figuru zeta koja je na mestu onoga koji jebe oevu erku, pa bi zato mogao da izrie *jebem ti erku! Time se zacrtava odnos psovaa/opsovanog kao odnos Otac/zet, u kojem otac ima superiornu ili u najgorem sluaju ravnopravnu ulogu. Poto je poloaj zeta u odnosu prema Ocu inferioran, razumljivo je da psova nee posegnuti za formulom kojom ne moe da se postavi u superiorni poloaj. Otuda nekorisnost psovke *jebem ti erku!
No u Jakutov rugan po otnoeniju k medvedju sohranila inoe, bolee drevnee znaenie, svjazannoe s predstavleniem o tonkom sluhe etogo zverja; stavja lovuku na medvedja, jakut-oxotnik rugaet zaono zverja, dobavljaja ee, to medved neposmeet pridti; medved slyit vse eto, serditsja, prihodit nakazat oxotnika, no vmesto togo popadaetsja v lovuku. Zelenin, 1930: 19 65 Ovaj oblik dodue nalazimo u staronemakom. G. germanist bi lahko nael kletvico ich sirt (serte) dir die muoter in ich sirt dirs weib pogosto v Ringu Heinricha iz Mittenweilerja XV. stoletje; izdal L. bechstein u Sttutgartu 1851 i u Altdeutsche Gesprche. Pomen je: stupro tibi matrem, st. t. Uxorem. Kotil, 1937-39: 62. 66 Od slovenakih narodnih obiaja je zabavnu varijantu razmene erki, sestara i tetki opisao Vodnik u kalendaru za 1796. Seljaku kome je umrla ena seljani nude svoje erke, sestre i tetke, pa je mudrovao da je bolje ostati bez ene nego bez krave.
64
Meutim, ova teorija se uruava kada uzmemo neveliki lanak Isaenka Un juron russe du XVIe sicle iz 1965, po kojem67 najrasprostranjenije ruske opscene psovke proizlaze iz tri oblika: (1) (futuere) tvoj mat (preterit) (2) (futuere) tvoj mat (imperativ 2. lica singulara) (3) mat tvoj (futuere) (infinitiv) Takvu psovku ne nalazimo zabeleenu u knjievnim tekstovima, ali je nju u posebnom obliku kod Gogolja naao V. Kiparski. Veliki realista je negativcima u delima Getman i Krovavyj bandurist pripisao rei: Base mazenjata oz. basamazenjata, koje su samo irilina transliteracija opscenog maarskog izraza baszom az 68 anyd(at) matrem tuam futuo. Pri tom ga je iznenadilo odsustvo linih zamenica. Dok u maarskoj psovki baszom az anyd(at) matrem tuam futuo, baszom jasno indicira oblik 1. lica singulara, u ruskoj varijanti u prolom vremenu ne nalazimo odgovarajuu zamenicu ja. Ovaj manjak on dodue interpretira kao eliptinu formu cf. Byl v grode , bio sam u gradu, ali po njemu to tumaenje nije dovoljno, jer bi neverovatno snana uvredljivost ove psovke zahtevala ojaanje linom zamenicom, a ne njenu eliziju. Pitanje koje je postavio, u najkraem, jeste gramatiko: ta je bio zajedniki subjekat sva tri oblika, od kojih su ostala dva samo varijante prvog? Pisanih istorijskih izvora naravno da nema, a ak i u modernim ruskim izdanji69 ma naunih renika, kao to je Vasmerov, namerno su izbacili nepristojne rei. Dragoceni izvor Isaenko nalazi u zapisima barona ige Herbertajna, koji je u XVI veku poslan kao izaslanik cara u Moskvu. Ovaj slavni diplomata, roen u Kranjskoj, izmeu ostalog teno je govorio i ruski i maarski. U Moskovskim zapisima je opisi70 vao svakodnevni ivot Rusa i zabeleio:
Isaenko, 1965: 68-70. Kiparski: ...das sonst m. W. nirgends belegte base mazenjata, basemazenjata, in dem jeder des Ungarischen kundiger sofort den obsznen Ausdruck baszom az anyd(at) matrem tuam futuo erkennt. (Kiparski, V. Ungarisches bei Gogol, u Scando-Slavica, 7, Munsgaard, Kopenhagen, 1961: 62. 69 Max Vasmer ima u Russisches etymologisches Wrterbuch, Carl Winter, Universittsverlag, Heidelberg 1953, u prvoj knjizi na strani 388 uvrtenu glosu: jebt, jeb, futuere, auch Inf. jet, jet, U ruskom prevodu istog dela iz 1986, koji je izaao kod izdavaa Progres u Moskvi pod naslovom Etimologieskij slovar russkogo jazyka, u drugoj knjizi na strani 5 geslu je odmah sledio jeborzit, dok je srednji jebt jednostavno isputen!!? I to iz naunog izdanja! Suvino je dodati da je u ruskom izdanju istu sudbinu doivela i pizd. Prilino ispod standarda fin de sicla! U Lajpcigu je, naime, 1904. poela da izlazi publikacija Anthropophyteia s podnaslovom Letopis za folklorne istrage i istraivanja o razvojnoj istoriji polnog morala, u kojoj je pisao ak i S. frojd. Letopis nije mogao da se kupi u slobodnoj prodaji, nego samo posebnom porudbinom. Na njemu je bilo napisano ak i upozorenje: Samo za uenjake, nije za prodaju. bez dozvole izdavaa ne sme da se izrui nijedan primerak. Ko Anthropophytei javno pokazuje ili pozajmljuje izlae se opasnosti krivinog progona. Navodimo prema Dolgan, Marjan-Hladnik, Miran fuk je Kranjcem v kratek as, Mihela, Ljubljana 1993: 155. 70 Od Valvazora u rekonstruisanju slovenakih psovki nema puno pomoi, jer je iz pristojnosti ignorisao nepristojne izraze (1639:143-44): Drugi starci pa toijo drug drugemu zdaj to, zdaj ono, kar so poeli, in pripovedujejo vsakrne grde kvante, ki si jih kdo le more izmisliti; za to se jim vasih naloi tudi grda pokora. S takimi zanikrnimi grdobijami in zbadljivimi govoricami, ki z njih natevanjem noem niti onesnaiti papirja in bralevih oi niti tratiti dragocenega asa.
67 68
Retko zloupotrebljavaju boje ime kad se zaklinju ili kunu; kad se zaklinju ono to kau ili obeavaju potvruju tako da poljube krst. Psuju na 71 ugarski nain: Neka ti pas oskrnavi mater. U latinskom originalu stoji Canis matrem tuam subagiget. Prevodilac Ludovik Modest Golia je koristio eufemizam oskrnavi umesto tvreg siluje ili bar obeasti.72 Isaenko je na osnovu konjunktiva subagiget izveo da je prvobitna ruska psovka sadravala hortativni odnosno, optativni oblik: (2) ps (futuere) tvoj mat! (imperativ) (3) psu mat tvoj (futuere) (modalno korienje infinitiva), i zakljuio da se elipsa ne tie line zamenice ja, nego supstantiva ps. Eksplicitna formula (1) je tada: (1) ps (futuere) tvoj mat (preterit) Isaenko dodaje da ovaj oblik nije nita posebno, jer je taj izraz samo semantiki ekvivalent uvrede skin syn pasji sin, koja je rairena i u drugim jezicima. Poto je, po Herbertajnu, u Moskvi XVI veka, pas vaio kao prljava ivotinja73 tur74 pe est, canem nuda manu attingere, mo psovke75 je utoliko vea. Potom zavrava zakljukom da je tokom istorije psa zamenio oblik 1. lica singulara. Ukratko, stupro matrem tuam umesto stare canis matrem tuam subagiget. Poto smo sve vreme interpretirali semantiki sadraj psovki kao polje mogueg i verovatnog, i psovka s psom na majci pripada istoj vrsti. Praksu sodomije u Moskvi XVI veka, Herbertajn opisuje na vie mesta: Da li oenjen ovek sme na priest? Odgovor: Ako celog velikog posta nije optio sa udatom enom ili ivotinjom.76 ak i one koji polno opte sa ivotinjama ne kanjavaju smrtnom kaznom.77 Prelaz subjekta psovke s psa na mene bismo eventualno trasirali u vreme kada praksu sodomije restriktivno zabranjuju. Meutim, s druge strane, upravo su tabui sadrina govora kletvi, to bi pre podrazumevalo irenje, a ne naputanje te
Herberstein, Sigismund, Rerum Moscoviticarum commentarii. Moskovski zapiski, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana 1951: 55. 72 Glagol subagito je Heinichenovom latinsko-nemakom reniku objanjen sa subigito unzchtig betasten, beschlafen, to e rei bezobrazno oipavati/polno optiti, dok je kod bradaa istiji eufemizam bludniiti. Heinichen, friedrich Adolph, Lateinisch-deutsches Schulwrterbuch, b. G. Teubner, 1875: 978; brada, fran, Latinsko-slovenski slovar, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana 1980: 508. 73 frojd razlog zbog kojeg pas ulazi u psovke ne trai u njegovoj telesnoj, nego kulturnoj prljavtini: Neist ovek, odnosno onaj koji svoj izmet ne uklanja, vreda, dakle, drugoga i nema prema njemu obzira. (...) ne bi se moglo shvatiti zato se ovek slui imenom svoga najvernijeg prijatelja iz ivotinjskog sveta kao psovkom da pas dvema svojim osobinama ne zasluuje prezir oveka: ivotinja je koja njui, koja se ne gadi ekskremenata i ne stidi se svojih seksualnih funkcija. S. freud, Nelagoda u kulturi, u Odabrana dela Sigmunda Freuda, Vol 5, Matica srpska, Novi Sad 1979: 306. 74 U slovenakom prevodu: ...oni psa smatraju neistom ivotinjom i nije dostojno dirati ga golom rukom. Herberstein, 1951: 156. 75 Pas je uvreda jo u antici, pa tako u Ilijadi Ahil urla na Agamemnona: bestidnie, za tobom se digosmo, da se raduje, tebi vraasmo ast i Menelaju, pseto. I, 158. 76 Herberstein, 1951: 49. 77 Ibid., str. 67.
71
psovke. Zato verovatno ovaj prelaz treba postaviti u vreme kada je pas dobio status prestia, kada vie nije bio ekvivalent za smrdljivu ivotinju, nego za ovekovog prijatelja i kunog ljubimca. U istorijskoj rekonstrukciji, Isaenko je zanemario trenutak promene gramatikog vremena. Ne radi se samo o razlici pas/ja izmeu srednjevekovne i moderne popularne psovke, nego i o drugom gramatikom vremenu. Umesto starog preterita je savremeno sadanje vreme. Kakve to veze ima s injenicom da pas na mestu aktera onemoguava intersubjektivni odnos otac: sin? Preterit tipa pas ti je silovao mater!/ pes ti je posilil mater!/ na doslovnom nivou sadri implikaciju da je opsovani pasji sin78, to znai da upotrebom ovog obrasca psovke od homo sapiensa napravi meleza izmeu oveka i psa psoglava79. Dakle, dupla degradacija: u utokljunca, i u niu, ivotinjsku rasu. Ovaj primer dokazuje da je bloomfieldova teza o primarnosti denotacije nad konotacijom upitna kod prljavih rei. Upravo u gore navedenoj strukturi bismo oekivali i treu degradaciju iz mukog u ensko. ta bi bilo zajedljivije nego mukarcu rei: *pasja/kurvina erko? Naravno da ovakvu psovku ne nalazimo ve i zbog injenice da sin/erka imaju preciznu polnu denotaciju, dok se kurac/pizda bar delimino mogu pripisati bez obzira na pol opsovanog. Meutim, u engleskoj varijanti son of a bitch! je uistinu upisana i trea degradacija. Ne samo infantilizam i animalizam, nego i lo moralni standard roditelja. Dej u ovom sluaju kae kako ovaj obrazac baca loe moralno svetlo na enu80 a ne na sina.81 I ne samo to; ova varijanta nas sama upuuje na sodomiju, to jest, na polni akt oca s keruom. Naime, da psovka poruuje kako je opsovani potomak pasje rodbine bio bi upotrebljen plural, recimo tipa *son of the dogs! Ovako, takve varijante evociraju upravo ljudsko-pasji par pri parenju. Izuzetna mo psovke pasji sin! odnosno, kletvice jebo ti pas mater! proizlazi iz ak trojake degradacije oslovljenog: 1. promena u dete 2. promena u ivotinjsko bie 3. lo moralni standard roditelja koji su praktikovali sodomiju.
Identinu psovku nalazimo u francuskom fils dune chienne, (Gregersen, Edgar, A Note on English Sexual Cursing, Maledicta, Vol I, br.2, Maledicta Press, Waukesha 1977: 267), i u engleskom son of a bitch, Spears (1982: 30, 380), s naglaskom na feminilnoj provenijenciji, u nemakom s maskulinim izvorom Hundesohn, Debenjak, Doris et al. Veliki nemko-slovenski slovar, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana 1992: 532. 79 SSKJ ga karakterie kao pogrdni izraz za zlog, nasilnog oveka, dok u znaenju psoglava, bajkovitog bia s ljudskim telom i pseom glavom nastupa tek kao etnoloki termin. Kod Pleternika krajem XIX veka pesjan je pesoglavec; bajeslovno bitje; divjak s pasjo glavo, u mnoini upotrebljavan kao sinonim za Hune. 80 Nemaka i slovenaka varijanta, koje psa poentiraju kao oca, ukazuju na lo moralni standard mukarca i time pobijaju Deja. bez obzira na to, bilo koji oblik da je u pitanju, muki ili enski, u oba sluaja lo moralni standard je uperen na pretke, a ne na potomke, to potomku ne daje odreenje od toga da sramotu/sodomiju roditelja ne nosi na svojim degradiranim pleima. 81 Questioning a mans moral standard is not insulting and the reference to bitch in son of a bitch, again refers to the womans moral not the sons. Jay, Timothy. Cursing in America, John benjamins Publishing Company, Philadelphia/Amsterdam1992: 79.
78
Ovome valja pridodati jo i factum da govornik poseduje znanje o poreklu, ak i o zaeu sagovornika. Imamo, dakle, ipak oblik oinskog odnosa, gde je opsovani na mestu sina, dok psova uzurpira mesto znanja, to znai mesto oca. Tako ak i formula koja na prvi pogled rui koncept intersubjektivnih odnosa u stvari tvori mozaik u mrei odnosa Otacsin. Ujedno preko niza: jebo ti pas mater! pasji sin! dolazimo do psovke psu! Ovaj arhaini oblik koji i danas nalazimo u slovenakom, Herbertajn (1951: 111)82 je dokumentovao u XVI veku. Oito je nabrojana trijada produkt ekonominosti; samorazumljivo je da je pas morao psu da jebe mater. U psovci psu! su, dakle, istovremeno ve sintagmatski sadrane dve psovke. Slino vai i za paralelu jort job tvoju mat! Diabolus stupret matrem tuam!,83 gde je na delu degradacija u avoljeg sina. Konjunktivni oblik je oito greka, jer i prema Isaenku84 i prema bernekeru85 job prolo vreme. Oito su autori koji su se maili latinskih paralela upotrebili konjunktiv koji izraava neto neizvesno: volju, elju, neizvesnost, sumnju,86 jer jednostavno nisu hteli da prihvate injenicu da su pas ili avo nekome jebali mater kao neto to je uopte zamislivo. Ona proizvodi odnos zrelostinfantilnost, sagovornika menja u neoveno dete, a avoljim rodom mu ujedno negira hrianski identitet i pretvara ga u antihrista. U najkraem, kletvica Diabolus stupret matrem tuam proizvodi ak trojaku degradaciju. Razumljivo je, dakle, da vai za 100 nemakih, odnosno kao najmonija psovka.87 Uz nju bi trebalo dodati i paralelu iz vremena ideologija progona vetica, kad su vetice oznaavane i kao avolje matere88, prema tadanjem verovanju da su se 89 parile sa avolom. avolja mati! je samo varijanta jort job tvoju mat!, u kojoj je opsovana ena degradirana moralno, kao avolova prilenica, ali i bioloki, jer ne raa ljudska, nego avolja bia.
Jednom su Moskovljani uhvatili debelog Tatarina i jedan ga upita: Gde si se ti, pseto, tako ugojio, kad nema ta da jede? 83 Kotil, 1937/39: 64. 84 Isaenko, 1965: 68. 85 Jebu, jeti; jebati - r. jeb, jet, jet und jebt futuere; Praet. job... berneker, Erich Slawisches etymologisches Wrterbuch, Carl Winters Universittsbuchhandlung, Heidelberg 1908-13: 452. 86 Kopriva, Silvo, Latinska slovnica, Dravna zaloba Slovenije, Ljubljana 1976: 249. 87 Kotil, 1937/39: 64, navodi tekst poznatog dramaturga Avgusta Kotzebuea, koji u svoji knjizi Das merkwrdigste Jahr meines Lebens iz 1801, izdanoj u berlinu kod Reclama, na str. 73 javlja: Rusi zapravo imaju samo jednu psovku koja je toliko jaka da moe da zameni 100 nemakih. Svom neprijatelju ele da avo napastvuje njegovu majku, i to mnogo gorim izrazima od onih koje sam ovde upotrebio, tako da ni oni najsuroviji ne bi nita jasnije i snanije mogli da poele. 88 Na primer: Samo ti vii, nita se ne bojim od tebe, avolja mati! Tavar, Ivan, Visoka kronika, u Zbrano delo II, Mladinska knjiga, Ljubljana 1976: 459. 89 Kad asu vetici dokazali optenje sa avolom, odmah su je usmrtili. Sallmann, Jean-Michel, arovnice satanove neveste, Mladinska knjiga, Ljubljana 1989: 64.
82
Psovka iste paradigme je takoe jebem ti sestru! Ona progovara sa mesta zeta, prema kojoj je oslovljeni duan da pokae zavidnu meru naklonjenosti, potovanja i, naposletku, razumevanja i tolerancije. Njena upotrebljivost je relativna, jer nije izvesno da li oslovljeni uopte ima sestru, dok neko ko, recimo, nema brata ili sestru nee ni reagovati. Za njega zato nema ni mesta u intersubjektivnoj mrei: s psovaem ne stupa u bilo kakav odnos preko nepostojee sestre. Psovaka formula je jebem ti X!, u kojoj X ne postoji. Postoji, ipak, mogunost poput, na primer, *jebem ti Franca Preerna!, ali je tu mrtvi pesnik puno stvarniji od blinje, nikada postojee roake. U tom primeru referent moe da bude bilo koje bie ili objekat, bez obzira da li prebiva u sadanjem vremenu, da li je mitoloke ili istorijske prirode. Ono to ga povezuje sa oslovljenim 91 je dativus eticus koji izraava osobu koja je emotivno pogoena , to znai da samo svojim gramatikim postojanjem uzrokuje semantika dejstva. Tako iz obine konstatacije: Jebem boga ubacivanjem line zamenice pravim formulu kletve jebem ti boga! Isto kao to iz profane nezainteresovane izjave: Dolazi voz. mogu da napravim afektirano: Dolazi ti voz.
90
Ovaj obrazac nije u domenu balkanskih jezika, u slinom obliku ga nalazimo i u Iranu u jeziku farsi: khharit gdam I fucked your sister. Noland & Warren, 1981: 237. 91 Silvo Kopriva u Latinski slovnici (1976: 145) navodi: Quid mihi Celsus agit! ... Ecce tibi Regulus! i teoretie: zamenica 1. i 2. lica u dativu izraava lice koje je lino (emotivno) pogoeno i koje se zanima ili bi trebalo da se zanima. To lice je uvek razliito od lica aktivnog subjekta.
90
Petar bojani
Studija o psovci
Zameranja
Da li i u kojoj meri razliiti protokoli psovanja (vreanja, huljenja, ruganja, prljanja prostaklucima i kletvama, itd.) dre jednu zajednicu zajedno? ta to znai mi smo (ti) na jebi si mater? Ovo pitanje se odnosi na ontoloki status psovke ili velike i neumerene rei i na efikasnost psovke da uspostavlja rastojanje (blizinu i/ili daljinu) izmeu osoba koje govore ili se dopisuju. Razlog zato loi izrazi i reenini skupovi, i pored razliitih zabrana i njihove niske vrednosti i socijalne vanosti, nisu izbaeni iz upotrebe, mogao bi da se odnosi iskljuivo na kohezivnu snagu psovke. Ipak, kako to psovka spaja i lepi jednu grupu, ili ta je to u psovci to poziva na pristajanje da se psovka ponavlja i zadrava izmeu nas? Ako psovku procenjujem u meri ili po meri njene efikasnosti ili zadovoljstva koje se njome postie dakle, psujem jer psovkom neto obavljam ili jer psovka neto ini da li je mogue precizno pokazati (otkriti) segment ili trenutak psovakog ina koji je kljuno psovaki i socijalni? ta je to psovako, odnosno koja je to odlika psovke koja pomae da ivimo i da preivimo zajedno? Predlaem da se ovaj prvi protokol p(o)s(l)ovanja, psovako psovke kao takvo ili angaovanost ili angaman psovke (akcenat je na sloenoj francuskoj rei gage [ga]), imenuje kao ulogovanje, kaenje, spajanje, vezivanje za druge i za zajednicu. Psujem da bih se povezao, zakaio za druge i hitno bio u zajednici (otuda jebanje kao oznaka urbe, brzog i agresivnog spajanja). U tom smislu psovka je lozinka (password). biti deo zajednice znai priloiti psovku kao zajedniki element zajednice ili priloiti se psovkom. Psovka ulog, prilog (rtva) ili psovka ip zajednice (munus), funkcionie i ima sve karakteristike molitve: molitvena psovaka re, ogoljena re, zamenjuje klanje (psujem da ne bih ubio; ali i uvodi u klanje), dodirivanje, silovanje; stremi da se priblii ili napreduje da bi se pribliila ili ak sjedinila sa objektom (psovanje u lice); psujem odsutne da bih bio blii ili da bih pribliio i zbliio se; psovka se ponavlja uvek ista (psovanje je pre svega ponavljanje kao takvo); psovanje je gomilanje istih rei (psujem = ponavljam; ko ponavlja psuje), brojanica rei koje se pretvaraju u vodu, u bale, u pljuvanje i izlivanje, u gubljenje daha i preskakanje otkucaja srca (ovo su kljuni molitveni inioci i parametri sklada ili nesklada psovakog gesta); psovanje je dobacivanje, ali i zajedniko dobacivanje i zajedniko nianjenje molim ili molimo se da bi se zajedniki pribliavali i zauzeli pravilno rastojanje, itd. Psovaki ili molitveni in suprotstavlja se bilo kakvoj analizi.
Zameranja
podnoje njegove majke, noge njenih okvira iz kojih se istre njegov mrak kukanje i njegova glad neka je nesrea to nemam vremena nemam vremena da razmetam poglede, pokrete u kojima je siguran da brlatim strahove neka je nesrean to ga ne izvlaim iz uboda iz uasa mali laljivi mi sa dvanaest maaka sa enom kukom sa utvarom u oku u uvu u minui i mindi u podnoju u stopalu majke u sto kila njegove majke u deset puta sto kila njenih creva i njegovog raja smrada njegovog nadolaska u nesreu iz koje je strast ne istre ni ruka ni dlan ni pesnica ni moja psovka neka je nesrean to ga je napustila moja kob, kletva i moja psovka
Gad pogani psovke

gad je ar pogani ali pre gada i pre pogani psovka je glava koja seje pogani i iji je vrhunac gad psujem na oblik i na stas ili psujem u prostor grotla u prazno grla i grgura psujem u prazno u kome vie nema moga lika majke prijatelja majke moje ene ene moga svita u kome nema vie moga sluge psa neprijatelja i mojih godina psujem i gadim iezlo ako stavim gadno pod sebe pred sebe ako stavim
grudvu pogani na jezik i ganem viknem pljunem ue u prostor mrva koja me uljulja pomine i onda vie nisam sam ekam te i psujem dok me ostavlja zaobilazi aljem za tobom molitvu koja izvre obraze prevre slast gasi stas onda sam sm kad gadujem i kad prolazim istiem iz usta iz crnoga razvaljujem usne iz oblika utvaru ne stojim ne drim se ne irim se ne zaustavljam se ne menjam poglede i ne oblaim gadosti u manetne niti zakopavam pogan zlatnim preklopom osamim se svakim urlikom ni za koga ne javljam se jer bezduno je trajati u prostoru gde je izmaklo pobeglo utrnulo minulo spalo gde se rasulo isteklo i izdalo pljunem poganu viku gad jegulje da mi dri jezik dok zija u tminje
Psovka
sunuti psuniti u lice i u nalije skratiti udariti istim za sve psovka je kratko i uvek isto skratim i slistim aps kapsula metak naguravanje jezika u reetke u granice u grudvu u praku i komad u slimenicu i govorenje obriem poglede i naslone i ovo to nailazi istrgnem i gonim trebalo bi da kada kaem kad pukne slovo da odagna se upad pomisli i trzanje pomina seanja i sreanja razvezati i odvratiti i ispratiti i razljutiti kada dolazi iznenada kada dogaa se iznutra iz nedanja iz nemanja kada kan i nakana se iznevere
ja bih da te gonim i da ti nedam da se zatvorim i minem i utonem nikada neu da ti se pruim nita vie u meni ne stapa se sa onim to saekuje nemogue nita vie i nikad da te nije zalog moga mrtvog moga govonja blata moga saletanja tre da te vrati sve to mi se od sada javi i izrekne se i skuplja se preda mnom odvrati kamen mrklo oka zaljulja pljuvaka ugosti pljuska prlja jeziva luim kalupe i oklope utvare i otrove tovare i rovove luim mrtvo da me nikad ne pronae da me ne izmrvi da me ne izmrtvi luim jetko da me ne opazi kada doe kad se javi kada bi da jesi da tu si da ue i da zae
Nema nam nevolje

Jezik se vue po podu, nikad po zemlji Jezik je jastuk i slina bala puna neumornog Sluz jegulja krasni lom. Kamenolom. Stena velikog kamenoloma, Velikog rada, zmija, reke Trebalo bi da proe posle svih godina trebalo bi da krene videes klupko Radosti u zmijama videe i nee se vraati natrag. Nevolja svaka doeka se na re. Zgusne je, stvrdne, i moe dalje. Velianstvo je biti izdan, izdanak, loza, koja ivi trulo, muno i tanko, s kraja Na kraj, beskrajno tanko do dna, do zlina, do uboda Velianstvo gadno Re stvrdne u trn onaj ko krvi nema, ko ne hrani se krvlju, ko puta krv, ko puta Kap Zar plod kap mu Zar sva zar bod mu zjap mu sud mu Zar sva plod mu kap nepogodno skapae u kapi tueg bola Niko da kae ne mogu da kaem
Niko da ispusti srce, prospe telo, dlanove, skine boga urla mu Hej, ej, smradu, pusti nas, skini se s nas, ti koji nas sokoli pred svakom tminom I goni dublje, u grlo, u rep psa... hej guslo podrepna. Ujeo si mi srce za srce, i ja sam cela re nada vera la usta jastuk sve je tu, moje dete, moja kob, jeziina, psovina, vestiina, kurina, sve je tu da me digne. Digni me leku, digni me nakano, homeopatijo, travuljago, digni me smru Njegovom, kletvo, snu, podaj me nad crnim, nad mukom, nad ranom njegovom Otvori ga i sipaj me vrelu u njegovu stas U duplju Da ga iskapim i zatvorim, da ga skamenim Neka me no Noi neka je lek Eto Nae su tajne na mekom, u jeziku koji narasta u magli u muku, u divljatvu Jezika i svakog sutra Naeg sutra jutra bez nas nas bez jutra nas bez sutra tras od nas Nikad niko nikoga ne ujede za srce da jede izvue odvali jezik kad uzima Trnom da uzima jezik da bode u re nikada kap i nikad srce Mogu ivim jesam bez tvojih koljki dvogleda pira poklona bez moga srca bez svraba bez vode bez Otvora Stvrdnuta smrt sgls suglas Otrovna, suglasnika Svako svoje svako na svome Nikada niko bez iega, sam, pogreban, pogreban, izgreban, oiljak, smak Nikad niko propao Ono to ne moe da propadne nee da raste Trulo i traje trulje traljavi laje U trovu truje Dah tup zub bode re
Philippe Roussin
Glas uvreda u Selinovim pamfletima1

prevod sa francuskog Sanja Milutinovi bojani
(...) Vraam se na moj veliki napad protiv Rei. Poznato vam je da u Pismu pie: U poetku bejae Slovo. Ne! U poetku je bila Emocija. Slovo je, potom, zamenila emociju. L-f Selin vam govori Upotrebom argoa, postavljena u stalni desakralizujui i profaniui lingvistiki okvir, sjedinjena s nasiljem u meri u kojoj nastoji da postane mesto neartikulisane osobenosti izraza i neprestane kritike drutvenih artefakata kako bi imala mo stvaranja iji je neodvojivi alibi potkazivanje takva je Selinova knjievna re. Stoga, bilo da razmatramo lingvistike ili ideoloke knjievne mehanizme (oslobaanja inhibicija povezanih s lepim ponaanjem, dovoenja u pitanje vrednosti knjievnog jezika i obnavljanja norme koju tradicija u francuskoj propisuje knjievnosti), pamfletska re izgleda da je ispunila sudbinu te knjievne rei. Ne samo
1
Philippe Roussin, La voix dinjures dans les pamphlets de Cline, Ethnologie franaise: Paroles doutrage, nouvelle srie, t. 22, n 3, Juillet-Septembre, 1992, str. 302-319. Zahvaljujem Jeanne favret-Saada (EPHE) na ijem seminaru sam predstavio prvu verziju ovog rada tokom 1990-1991, kao i Elisabeth Claverie i Jacques Cheyronnaud. Jednako zahvaljujem Henri Godardu, Alice Kaplan i JeanMarie Schaeffer, na njihovim kritikim pirmedbama.
da ne postoji stilistiki prekid izmeu ispisivanja nasilja u Putovanju na kraj noi [Voyage au bout de la nuit] (1932) ili Smrti na kredit [Mort Crdit] (1936) i pamfletskog nasilja, ve izuzetno jeziko nasilje antisemitskih pamfleta uestvuje u logici prethodnih knjievnih izbora i s Putovanjem na kraj noi produava prvobitni profaniui gest: provalu narodnog govora i argoa knjievnog pisanja. Ako uvredi pristupimo s take gledita knjievne ideologije i basne, rekli bismo da ona predstavlja vreanje zajednice reima (Svaka gorina i gnjev i ljutina i vika i hulja sa svakom zlobom, neka su daleko od vas, Efescima poslanica, 4, 31). U Triarijama za jedno krvoprolie [Bagatelles pour un massacre], knjievnom i antisemitskom pamfletu, uvreda se opravdava u ime promiljanja o jeziku, u ime estetike Emocije. Dakle, prilibiiu uvredu teoriji o deljenju jezika prisutnoj u Triarijama koja je i preduslov mogunosti suprotstavljanja govornog, narodskog jezika pisanom jeziku; foliranja istinskom govorenju; onog sirovog, krasnogovoru; eufemizacije pareziji; figurativnog, doslovnom jeziku, ali isto tako i latinskog (grkog ili hebrejskog), francuskom jeziku; suprotstavljanju Emocije, Slovu. Slovo: ovde je potrebno uti retorike rei (verba), kao i tradiciju razdvajanja verba i res, i Slovo kojom se oglaava bog. Ovaj tekst je posveen glasu uvreda u sreditu iskaznog dispozitiva antisemitskih pamfleta; odnosima koji taj glas odrava s diskurzivnom manipulacijom, svojstvenom pamfletskoj maini, kao i lingvistikoj teoriji koja opravdava uvredljive izraze. Najpre bi bilo dobro ukratko se podsetiti vremenskog konteksta nastanka ovih tekstova, krajem tridesetih godina, tokom kojih se pripremao viijevski reim (krize sa izbeglicama, donoenja dekreta zakona o nadziranju i policiji za strance, u maju i novembru 1938.); postojanja meunarodne krize i poetka rata (proleni Anlus Austrije, pretnje ehoslovakoj, Minhenska kriza); kao i talasa ksenofobije u francuskoj u kojoj, nakon 1936. kako su istoriari pokazali antisemitizam postaje katalizator otpora prema Narodnom frontu u Parlamentu, na ulici (Marrus, Paxton, 1981., str. 49), u tampi ekstremne desnice (LAction franaise, Je Suis partout, Gringoire), i za kojim slede antisemitske mere u inostranstvu (u Rumuniji poetkom 1938., u Italiji nekoliko meseci kasnije i u nacistikoj Nemakoj, za vreme Kristalne noi, tri meseca nakon Minhena). Dogaaji koji su odredili pamflete, desili su se na temelju takvih napetosti: tekstovi su nastojali da budu jednako estoki kao i dogaaji iji odjek su bili2. Njihov izdavaki vek je zavisio od tih dogaaja. Pisani u groznici i u vrelo doba najpre, leta 1937. Triarije, objavljene u decembru, i kola leeva u leto 1938., tampana novembra iste godine oba teksta su povuena iz knjiara mesec dana nakon to je objavljen dekret zakona 1939., izglasan kako bi se borio protiv javnog podsticanja podele graana, ili difamacije vrene u tu svrhu, suzbijajui antisemitsko izraava2
Dobar deo efikasnosti samog pamfleta poiva u njegovoj rasprostranjenosti i podrivakoj prirodi, kao i sposobnosti da mea kulturoloke i hijerarhijske nivoe. U prolee 1938., tekstovi knjige se pojavljuju u vidu izabranih delova u listovima antisemitskih grupica (La France Enchane, Le Grand Occident, La Bataille antimaonnique) i figurira na listama koje takve novine preporuuju. Videti knjigu Alice Kaplan.
nje i kampanju protiv stranaca3. Ponovo se pojavljuju u tampi u septembru 1940, da bi se pretampavali i 1941. Lepe zastave, tekstovi koji su se pojavili u martu 1941, bie zabranjeni u neokupiranoj zoni decembra iste godine. Podstiui iminentnu upotrebu sile, sasvim politiki aktuelni kao i bilo koji drugi pamflet, mazarinad [veinom anonimni pamfleti pisani protiv kardinala Mazarana i kraljice majke Luja XIV, prim. prev.] ili predrevolucionarna paskvila4, oni predstavljaju govor o nasilju u kojem se nanovo odigrava proces dramatizacije i teatralizacije koji i uvode nasilje. Takvo angaovano jeziko nasilje ima svoj kontekst: artikulie se mrea u kojoj tekstovi kao i procesi njihovog razvijanja, njihova difuzije i recepcija, ukazuju na mesto ili okolnosti jednog diskurzivnog funkcionisanja i njegovog istorijskog upisivanja (Maingueneau, 1984). I sami predstavljaju dogaaj u aktuelnosti koju tumae, predlau mogue itanje, u kojem pokuavaju da deluju, kako i jeste nagovetavao uspeh Triarija u knjiarama 1938. (objavljeni tira je prelazio 20.000 primeraka, da bi 1944. dosegao 90.000 primeraka),5 i podrka koju je knjiga imala u mesecima nakon objavljivanja (Je Suis Partout, l Action franaise, Candide, Gringoire: Triarije za jedno krvoprolie je najbolja Selinova knjiga); i pored ekstremne desnice, jer je knjiga proglaavana za remek-delo u mnogim nedeljnicima i knjievnim asopisima6. Les Nouvelles Littraires su Leonu Dodeu, uvodniaru asopisa LAction franaise, poverile brigu o njenom predstavljanju: Triarije za jedno krvoprolie nastavlja svoju pobedniku karijeru (...) i to iz dva razloga: 1. zbog postojanja skrivenog antisemitizma koji pobuuje kabinet Jevrejina Bluma; 2. zbog potrebe za sirovim izraavanjem, nastalom u nasilju i pretnji politikih dogaaja (Daudet, 1938). Uvreda se uopteno prouava u jednoj leksikografskoj perspektivi; njene najbolje istraene dimenzije, stoga, predstavljaju njenu ekspresivnu vrednost, jeziku inventivnost, postupke derivacije i sufiksacije, neologizme i onomatopeje, kao i vanost, u odnosu na tu kreativnost, sklonosti duhovitosti prema neprijateljstvu, agresiji i opscenosti. Na stranicama koje slede malo e biti rei o leksikim, sintaksikim (uzvinim apozicijama, pridevskim konstrukcijama) ili stilistikim
U susret ratnim pretnjama, 1939. se preduzima odreeni broj mera, kako bi se ojaao represivni sistem tampe. Dekret izglasan 21 aprila 1939. dopunjava zakon iz 1881., u kojem se ne pominju difamacija i uvreda u odnosu prema pojedincima; konstitutivnim telima i javnoj vlasti; potiskuju se rasistike i religijske difamacije i uvrede, kada one imaju za cilj podsticanje mrnje protiv graana ili stanovnika Francuske. bilo je potrebno boriti se protiv antisemitskih i rasistikih kampanja koje su sejale mrnju ili razdor izmeu Francuza ili stanovnika Francuske. U Lepim zastavama, Selin pravi aluziju na ove tekstove sledeim reima: izgleda da se sve menja, da smo zaista krenuli s fazonom pokajanja, lepih manira, istinske vrline. Trebalo bi paziti ta se pria. I dekreti se objavljuju protiv toga. Denol, navedeno izdanje iz 1942, str. 9. Selinovi pamfleti su povueni iz knjiara u januaru 1945. godine. 4 U velikoj meri se pozivam na radove istoriara kulture pisma: R. Chartier, 1982, str. 405-425; R. Darnton, 1983; Ch. Jouhaud, 1985. 5 Navedeno prema J.-P. Dauphin et P. fouch, 1985, n. pag.; Triarije se prevode u Italiji 1938, u Nemakoj 1939, i veliki pasai se pojavljuju u Poljskoj. 6 Le Canard enchan, 12 januara 1938; LIndpendance belge, 19 marta 1938: iz knjievnog ugla, Triarije predstavljaju remek delo; Le Mois, 1 maja 1938: moda je polovina knjiga, ali takva kakva jeste, ona predstavlja remek delo; Cahiers du Sud, juni 1938: bilo bi zaista imbecilno poricati mesto remek dela Triarijama za jedno krvoprolie, samo zbog toga to je njihov autor Jevreje nazivao idovinama.
3
(povezivanja rei, ritma, rime, asonanci, aliteracija) manifestacijama. Ne pratim put rei; zauzimam jednu retoriku perspektivu i vezujem se za polemiku i argumentativnu upotrebu izraavanja uvreda u pamfletu, ija pravila prate ili kre Triarije za jedno krvoprolie (1937), kola leeva (1938) i Lepe zastave (1941)7. Upravo o toj retorici sanja hroniar Grangoar (Gringoire) kada odobrava Triarije za jedno krvoprolie: niko ne porie da postoji renik, jedan, u najboljem smislu te rei, selinovski argo. U romanu moe doi do zamora tog renika i tog argoa. U pamfletu oni uopte ne poputaju (...) uvreda i naroito psovaki jezik nisu uvek pogodni za roman. U pamfletu, obrnuto, uvreda zadaje (...) udarac koji ponekad, kod Selina u romanu, dostie tek senku svakog pamfletskog udarca. Jer u pamfletu on ne gaa izmiljena bia koliko se obruava na sasvim stvarne figure, nakaze od krvi i mesa (Maxence, 1938). Upravo na njegovu argumentativnu dimenziju misli onaj iz Marianne: Njegove bodlje su zaista njegov skelet, njegovi argumenti, uvrede i psovke. Njegov zakljuak? Pogromi.8. Uopteno govorei, pamflet se dri jedne teme linog i strasnog izraza, plod je raspoloenja: sve u svemu, bila bi to tema koja se iznosi bez retorike9. Preovladavajua meu savremenim itaocima Triarija, ta iluzija se susree i pod perom iskusnog hroniara revije Nouvelle Revue Franaise, za koga su Triarije za jedno krvoprolie predstava Gospodina Luj ferdinand Selina u punoj slobodi (...), koji im se predaje srca ispunjenog radou (...), poput odglumljenog lika u savrenoj meavini ludake preputenosti i svesti (...). Ta estina daleko za sobom ostavlja sve antisemitske napade (...). O Selinu se govori upravo u ime nezavisnosti, osloboenja i lirske emocije. On to radi bez nijansi, ak bez mere, to i alimo jer tako ta umanjuje domet njegovog poduhvata. Ali, dobro je da se takvi poduhvati deavaju, ak i kada su zbrkani, zamagljeni, lani u velikoj veini taki (...), jer su frenezija, elokvencija, jezike novotarije konano, i lirizam esto zapanjujui (...). Nesumnjivo je da upravo u tim trenucima kada je neposredno pogoen i reaguje iz sebe ne brinui se o kompoziciji i fikciji Selin prua najbolji deo svog stvaralakog opusa.10
Leksikografski radovi P. Guirauda bave se vezom izmeu lingvistike i drutvene stratifikacije uvrede i psovke, dok se u generativnoj i transformacionoj perspektivi njima bavi Jean-Claude Milner, 1978, revidiran od strane N. Ruweta 1982; o pragmatikim aspektima govori E. Larguche, 1978. Kada se radi o Selinu pomenimo Ch. Sautermeister, 1981, str. 165-18 i konano, poglavlja koja je T. Todorov posvetio igri rei i duhovitostima u Les genres du discours, 1978. 8 M. Cline antismite, Marianne, 17 januar 1938. 9 O tom ubedljivom zaboravu videti, C. Kerbrat-Orecchioni, 1980, str. 3-41. 10 M. Arland, 1938, str. 308-310. Od lanaka posveenih pamfletu (ima ih vie od sedamdesetak), manje od desetak meu kojima su oni koji se bave ljudskim pravima, kao i budua antiminhenska tampa zauzimaju stav protiv sadraja najsilovitijih antisemitskih tekstova nakon Drumonta: Le Droit de Vivre, 22. januara 1938, L.I.C.A. nadugo govori o hitlerovskoj knjizi; La Conscience des Juifs (n 2/3, februarmart 1938) i prua glavne izvore antisemitske dokumentacije pamfleta; Esprit, 1 mart 1938, n 66, str. 959-961; bagatelles pour un massacre ou lantismitisme de M. L.-f. Cline, LOrdre, 7 januar 1938. Trebalo bi isto tako zabeleiti recepciju nemakih izbeglica: H.-E. Kaminski, je autor u martu 1938. jednog kontra-pamfleta, Selin u smeoj koulji; H. Arendt, ije e analize odjeka Triarija kod francuskih intelektualaca pruiti materijal za from the Dreyfus Affair to france Today, Jewish Social Studies, Vol. IV, 3, juli 1942, str. 195-240, ponovo objavljeno 1946. u Essays on antisemitism.
7
Na stranicama koje slede, povezujem prirodno pamfletskog izraavanja i njegove najee crte figure verbalne agresije, jezika preterivanja, verbalno nasilje, uvredljivost, prostakluk, prave rei, skatologiju, opscenosti i logiku, kao i pravila jednog anra za koji smatram da predstavlja, sledei Marka Anenoa, vidove interlokucije, verbalne razmene i argumentacije (Angenot, 1982). U okviru tipologije diskursa, Aneno svrstava pamflet meu entimematike diskurse, diskurse suenja na osnovu pretpostavki (diskurs pretpostavlja jednu iru celinu topika u odnosu na znaaj pretpostavljenog polja). Pamflet je doksoloki (za razliku od saznajnog, filozofskog i naunog diskursa koji svoje pretpostavke postavljaju aksiomatski ukljuujui ih u diskurzivno tkivo), agonijski je (za razliku od eseja), te se, konano, suprotstavlja svim varijacijama polemike i satire11. Njegova specifinost je u njegovom nainu ubeivanja: u povlaenom pozivanju na moralne i subjektivne dokaze stavu koji sebi pripisuje govornik (ethos), strastima koje budi u gledalitu (pathos) kao i u retkoj upotrebi logikih i objektivnih dokaza (demonstracije). Otuda potie i snana prisutnost govornika u iskazu i veliki znaaj afektivne snage, indignatio, tako da u sredstvima koja se koriste kako bi se prisvojio pristanak za izloene teze, strast prevazilazi demonstraciju postavljajui ovaj anr kao patetini, na granice entimematikog diskursa.
Diskurzivna manipulacija
Triarije za jedno krvoprolie i kola leeva, u skladu sa zakonom anra pripadaju reakciji jednog subjekta koji ne brine ni o sluaocima niti o argumentima, ve nastoji oko divlje, razuzdane i bezumne rei. U ovim delima od nekoliko stotina stranica, diskurs je eksklamativni monolog stilistiki ispresecan psovkama, prostakom agresivnou i meavinom optih izjava, difamacija, uvreda seksualnog karaktera i skatolokih tema. Svrstavajui pamflet u istu skupinu sa zakletvom, dijatribom govornika i diskursom politiara, upuujui na njegove drevne religijske i politike upotrebe kao i na veze sa aktivnostima agitatora, N. frye nas podsea da taj izraz potie iz retorike neknjievne prozodije, kao i iz traganja za emocionalnim sadrajem: Primere polemike i psovake retorike emo pronai u snanim dijatribama predikatora protiv greha, ili u optunicama istraitelja protiv suda (...), kada neposredni kinetiki i verbalni izraz emocije zamenjuje knjievni proces. U tom smislu, emotivni naboj koji nosi tematika postaje neodvojiv od linosti autora (...). Stoga postaje primetan izvestan automatizam u nainu pisanja. Ta estina pripada odreenoj vrsti ars praedicandi: radi se o uobiajenoj i lako prepoznatljivoj stilskoj figuri: iritirajuem stilu (...) s kojim pripadnici Crkve osuuju jeres ili svetovna zadovoljstva, ali
11
Polemika je borba hvatanja protivnika u grekama u ime istine: ona pretpostavlja zajedniki teren sagovornika. Satira bi bila na suprotnoj strani od polemike. Istina je potpuno na strani enoncijatora koji se potpuno izdvaja od protivnikog sveta i zajedno sa itaocem zadrava monopol znaenja. Svet je potpuno izmeten. Pamflet bi trebalo da podrazumeva istinu koja je izbaena iz sveta i pamfletista bi bio jedini njen branilac, te otuda i potie nasilna bujica njegovih rei (Aneno).
i stilu totalitarnih propagandi (...) veine retorikih dela u kojima se stie utisak da autor vie ne gospodari svojim reima (...). U oblasti smo emocionalnog jezika, ispunjenog opsedajuim ponavljanjima isto verbalnih formulacija; u neposrednoj smo blizini neartikulisanih izraza koji retoriki izraz reenice zamenjuje sa svojim pridevima, prilozima, epitetima i interpunkcijom, jednom jedinom rei koju je najee nemogue tampati. (frye, 1957, str. 396 399) Jedan govor se u svojoj zastranjenosti tako pokazuje i prikazuje. U pozadini neureenog izraza, gestikulacije, digresija, ponavljanja, nezamislivih teza, zanoenja, prividnog odsustva argumentnativne kontrole selinovskih pamfleta, skriva se uenost, i veoma esto, upravo sraunata re. Upravo u meri u kojoj pitanje koje postavlja tekst jeste u tome da se radi o ureenom, uenom govoru koji kontrolie veinu svojih uinaka: sposobnom da anticipira i hvata u zamku svoju recepciju to je veim delom i bio sluaj tokom 1938. glumei delirijum s kojim tei da proizvede utisak spreavajui da se a priori izjasni o svojoj temi i statusu (da li je re o knjievnom pamfletu ili politikom spisu?) ozbiljnom i distanciranom iskazu12: Viem! Grmim!; Rei ete mi, sve te stvari, sve je to brbljanje, ferdinand se otkaio; Ne treba verovati da sam odlepio, da sam se otkaio iz zadovoljstva; ferdinande, odlepio si! ... U ime boga (...) zatvoriemo te! Kunem ti se (...) Dobro e se zabavljati... kad budu uli tvoju taku prepunu ludila i gluposti... Sruie te!; nee moi sve te stvari da prodaje pod firmom nesvesnog... ti si od onih ludaka koji misle... Ljudi to ne mogu uvek znati... Ponekad se prevare... mogu pogreiti...13 Pamflet se reira sauvajmo definicije teorije govornih akata kao ekspresivni akt (izraavajui oseanja i stavove govornika), iako, u stvari, predstavlja direktivu (govornikov poNemogue je prihvatiti teze psihoanalitike vulgarizacije koja Selinove pamflete opisuje kao fantazmatike konstrukcije; priznate delirijume, delirine tekstove (videti J. Kristeva, 1980, str. 216; 212; 205, kao i D. Sibony, W. Szafran) samo zato to je taj govor neverovatan, kognitivno neutemeljen i nepomirljiv sa zdravim razumom, da se radi o zaveri, spletki i konspiraciji i da je pamfletista okruen neprijateljima, sveobuhvatno tragajui da protiv njega pobuuje mrnju koju je samo jedna paranoidna prodirua sila u stanju da demaskira. U tumaenjima o kojima je re, itanje antisemitizma u pamfletima ostaje povezano sa posleratnom istoriografskom perspektivom koja se nadahnjuje psihoanalizom kao paranoidnim tumaenjem koje cilja na to da prui svetu znaenje (pod teretom psiholokih tumaenja u istoriografiji o nacizmu i antisemitizmu sve do ezdesetih godina, videti M. Pollak, 1982, str. 29-31 i M. ferro, 1988, n 3, str. 561-565). Ova vrsta tumaenja se priklanja semantikom nivou tekstova i njihovom pretpostavljenom sadraju zanemarujui njihov komunikacioni okvir. Pre nego o istinitom ili lanom pretpostavljenom sadraju iskaza, ini mi se da se pre svega radi o efikasnosti, o tome da se poveruje da je re o delirijumu, kao i da se bude ubedljiv. A da se pritom i ne govori o oslobaanju od krivice koju delirijum autorizuje (bardche), jer ta tumaenja razumevaju antisemitske pamflete kao pojedinane, iznimne i kao akte izvan norme, iskljuujui time ono to simboliko nasilje i njegov jezik mogu otkriti prilikom izdvajanja i svrstavanja rei pobune i javne potkazivanja: o ovome upuujem na metodoloka promiljanja o kojima pie L. boltanski, 1984. Nemogue je zakljuivati o nasilju pamfletskog izraavanja samo na osnovu patologije ili usamljenosti. P. Veyne (1983) je pokazao, pozivajui se na autore koji su imali reputaciju klevetnika u Rimu, da upravo onaj koji proziva na red, taj isti red u ime javnog mnenja i remeti. Pamfletski diskurs Selina prihvatljiv je u kontekstu javnog mnenja. U ovim uslovima, pitanje jeste o kredibilitetu tog diskursa u socio-istorijskom kontekstu, dakle, o prihvatljivim retorikama. 13 Bagatelles pour un massacre, Denol, citirano izdanje iz 1942, str. 40, 49, 57, 1 15, 194, 197.
12
kuaj da nametne sluaocima da neto urade), i deklarativan je (potkaziva izaziva promene u svetu). (Searle, 1982, str. 39 70) Pamfleti se pretvaraju da jesu ono to nisu, predstavljaju se da su ono to nisu: na taj nain, tekst jeste plod linog i strasnog zanosa teme ukupnim zbirom teza koje upravo prikazuju antisemitsku propagandu tog vremena.14 Taj razmak izmeu napora spontanog izraavanja i njegove stvarne retorike, izmeu razloga koje tekstovi pruaju kao svoje razloge (ljutinu, strast) i stvarnosti ciljanih komunikacionih uinaka, ja nazivam manipulacijom, upravo na tragu istraivaa koji su se trudili da promiljaju pamfletski dispozitiv koristei A. J. Greimasovu definiciju manipulacije, u skladu s kojom manipulacija predstavlja akcije jednog agenta nad drugim s ciljem da se izvri odreeni program (Greimas, 1979, str. 221 222; 1983, str. 110 111). Trebalo bi, ipak, zajedno sa H. Parret naglasiti da manipulacija ne cilja na to da se radi ono to se radi, koliko da se tako ta radi ne prepoznavajui tu intenciju (Parret, 1987, str. 230 278). Manipulacija je unilateralni i intencionalni akt koji ponitava kontraktuelnost argumentacije, vraa se na razdor i poetni konflikt, izaziva vraanje na nekontrolisano polemologisanje (Parret, 1988, str. 93). Intencionalna ali i suprotna od intencije, uvek deklarisana, na osnovu Griceove teorije, ili teorije govornih aktova, ta intencija je nepriznatljiva; da bi manipulacija uspela, intencionalnost manipulativnog akta se uvek mora skrivati, i manipulacija mora uvek biti smetena na ivici bilo kakve javne ili prihvatljive argumentacije. Pomirljiva (irenijska) ema razgovora, koju predlae Grice na osnovu kooperativnih naela koji, kako on tvrdi, ureuju razgovor L (govornik) eli da kroz P oznaava (odnosno, L ima nameru da izjavljujui P proizvede jedan utisak na sluaoca, zahvaljujui sluaoevom prepoznavanju te namere) (Grice, 1979) u sluaju manipulacije postaje: L ima nameru da oznaava P a da nema nameru da namera da znai P bude prepoznata od strane A (sluaoca). Upravo manipulacija dozvoljava jednom L da razume P a da A ne moe da prosuuje da je L imao elju ili mo da saznaje ili veruje u pretpostavku od P. Tu manipulaciju reima, koja se pretvara da predstavlja ist afektivni izraz a da je njena diskurzivna stvarnost, u stvari, retorika i argumentativna, predlaem da imenujemo glasom uvreda.
Patetini diskurs
italac ima oseaj da se nalazi pred temom ije primitivno nasilje izraza i jezik koji izraava afektivnost onoga koji govori, najpre proizilaze iz injenice da Triarije za jedno krvoprolie i kola leeva deluju kao patetini diskursi. Oni predstavljaju odgovor subjekta na ono to mu se deava, zbog ega pati, to ga pogaa (prihvatanje Smrti na kredit i Mea Culpa, politika kriza, ratna opasnost): trenutni i iznenadni, nesuzbijeni i neodgovorni uinak pathosa, pre nego ethos oratora. Radi se o zbiru emocija roenom iz ogorenosti i ljutine koje postoje u Triarijama, u trenutku kada se pamfletista prikazuje u autorskim crtama (Smrti na kredit), razjaren kritikom. Pored starog satiriara koji je ovde pamfletista, razjaren autor (Juvenal,
14
O tezama antisemitske propagande videti G. Mosse, 1978. i N. Cohn, 1967.

boileau) protiv loih autora, ogoren prizorom nezasluenih povlastica, onog istog prizora to objavljuje njemu lino nanesenu nepravdu i sebe smatra prognanim iz redova umetnika koji preuzimaju zvanine komande Meunarodne izlobe umetnosti i tehnika odrane 1937. godine trebalo bi prepoznati onoga koji se predstavlja kao anatemisan, ekskomuniciran, koga knjievna zajednica proklinje; autor je koga provlae kroz blato i koji, treba to rei, pribegava figuri samoponiavanja, kleijazmu (): Zar ona nije upravo to rekla, ta kritika?... Ah! Uopte nije!... Od takvog govnarskog blaga se i nije moglo nai nita bolje... ni u dve hemisfere, nigde unaokolo... izuzev u tim velikim ferdinandovim knjigama. Radi se zaista o velikom sranju... Lupetalo, rigidan, napet svi su napisali uporno se trudi da stvori verbalni skandal... Gospodin Selin nam se gadi, smara nas i ne iznenauje... jedan zakrljali pod-Zola... jadni manijakalni imbecil bezobzirne vulgarnosti... morbidne i nematovite grubosti... Gospodin Selin je plagijator grafita pokupljenih po javnim toaletima... nema niega vetakijeg, ispraznijeg od njegove veite potrage za gadostima... ak bi i ludaku tako neto dozlogrdilo... Gospodin Selin ak nije ni ludak... Taj histerik je jedan obian lukavi tip... bavi se svim moguim glupostima, lakovernostima esteta (...) itaoci! itaoci! Sluajno nemojte da kupujete knjige ovog prasca (...) u trenucima kada toliki broj naih autora, velikih, osetljivih i lojalnih talenata, svetlih primera naeg (lepeg od svih drugih) jezika, u punoj snazi svojih najboljih vetina, izvanredno nadareni, snudeni pate zbog strano malih tiraa! (Triarije za jedno krvoprolie, str. 12 13) Jednako je i svedok koga tampa dovodi u pitanje povodom teksta Mea Culpa, objavljenog u decembru 1936. selinovskog povratka iz Sovjetskog Saveza optuen da se porie, da je prevrtljivac: Prevrtljivac!... kao jedan Andre id, dobacuju oni... kao M. fontenoa (fontenoy) i mnogi drugi... Ja prevrtljivac?... Ko je prevrtljivac?... Prevrtljivac ega? Prevrtljivac niega? Ali ja nikad nikoga nisam poricao... Sramota je neviena... Koja je to smrdljiva faca koja sebi dozvoljava da se ostrvljuje na mene zbog komunizma (...) Ali, ja nikada nita nisam poricao! Nikada nita nisam oboavao! Nikada se tako neto nije moglo videti napisano... Nikada se nisam popeo na pozornicu da bih vikao... kuda me glas nosi, urbi et orbi (...) Ne! Ne! Ne! Nikada nisam mikronizovao, nikada nisam makronizovao na mitinzima... Oboavam vas moj Staljine! Moj oboavani Litvinofovu! (...) Nita ja nemam da poriem!... Uopte nita!... Nije kod mene bilo, bil ega u rukavicama... Mislim kako hou kako mogu... glasno i jasno... Razume se moja sramota, ona je prirodna, im me neko naziva prevrtljivcem! (Ibid, str. 33). U koli leeva, radi se o uvredljivoj temi s kojom se odgovara na jedno anonimno fiktivno pismo, a pronalazimo ga u poreklu poricanja:
Zaista sam napisao na stotine stranica moje tubalice, u jednom dahu, priznajem to, zaista iz prve ruke, u nekoj vrsti zanosa, kada me je obuzela sumnja... neka vrsta obamrlosti. Pretae se u mrnju, ferdinande! Kada mi je, u jednom trenutku, preko glasnika stiglo jedno pismo, ekspresno, hitno, anonimno i, vere mi, sasvim lino (...) Razvratnie, Selinu! Jebeni tipu, proitao sam neke delove tvoje kurvinske knjige. Nije me iznenadilo tako neto od ubreta kao to si ti. (kola leeva, 1942., str. 19) Ogorenje i gnev u Triarijama. Retorika strasti, opisuje ogorenje kao neto to se pre svega suprotstavlja procesu saaljenja (Aristotel, II, 9, 1386b). Dok je gnev definisan kao impulsivan i s bolom popraen efekt udnje za stvarnom osvetom zbog stvarnog omalovaavanja (...discipientia...) nae linosti, ili linosti naih (blinjih) kad omalovaavanje doista nije zaslueno. (Ibid., II, 2, 1378a) Mrnja i strepnja u koli leeva. Gnev, ogorenje, mrnja, strepnja: navodei ih kao razloge, pamflet sebe proglaava glasnogovornikom subjekta koji je van sebe, koji se preputa drugosti, nesvodivom, preteem i iracionalnom karakteru strasti. Individualnost u svojoj izuzetnosti, u onome to je u njoj odbacivako, poriue, ukazuje se kao razlog bujice nerazumnih, optuujuih i ubilakih rei noenih nepoznatim tonom (Meyer, 1989, str. 153). Strast u takvom diskursu postaje razlogom svog nalikovanja gru, svoje slinosti s patolokom gestikulacijom (stil je strastven kad se, ako je rije o zlostavljanju, govori srdito; kad se, ako se govore bezbone i bestidne stvari, govori s indignacijom i uzdrano) (Aristotel, III, 7, 1408a). Preputanje nesnosnom i remeteem tonu koji odgovara gnevu, opravdava uvredu: Koji su to tvoji kritiari? (...) Sve sami idioti! Sve samo smrdljivi idioti! (...) Svi propali tipovi! Sisai kureva! Jajare! (Triarije za jedno krvoprolie, 1942., str. 13) Inkriminisana propitivanja, apostrofiranje, pozivanje na lini angaman sluaoca, pribegavanje obraanju u drugom licu jednine, podseanje na dijatribu: eto ta bi bila struktura estokog stila koji tekst usvaja.15 Postavljeno pod tim obelejem, pamfletsko pisanje uvodi dijaloki nain koji govornika vidi kao nekoga koji odgovara na optube, klevetanje, primedbe, jednog neprijateljskog sluaoca-sagovornika, i u kontaktu je s prozvanim, uvreenim i traenim itaocem pre svega, u recipronoj agresivnosti i u jednoj situaciji stalne virtuelne polemike (Godard, 1985., str. 128 133; 168 169 i dalje). Crte Selinovog budueg fiktivnog posleratnog diskursa, svoje poreklo vuku iz prozivake situacije koja je karakteristina za mehanizam pamfletskog iskaza: ukljuivanje govornika, prozivanje protivnika, pravilnu razmenu i spektakularne osobenosti same razmene. Poricanje, anatema, dijatriba: eto ta u jednakoj meri projektuje tekst u intertekst, seanje i religijsku upotrebu anra: antisemita identifikuje francusku s jednim Jerusalimom u kojem prikriveno nasilje preti da se razbukta u verski rat; proglaava se loim prorokom bojeg gneva, poziva na osvetu, na zajedniko nasilje
15
O dijatribi, fiktivnom dijalogu sa anonimnim sagovornikom u svojoj strukturi i alternaciji izmeu jednine i mnoine u formi obraanja, videti, H. I. Marrou, 1976,. str. 267 275.
protiv neprijateljskog tela, programirajui nasilne poteze i ponaanje; s pamfletom vri angaovani potez, krstaki pohod, dijabolizujui i animalizujui neprijatelja: odvratna ivotinja neprijateljske, proklete rase koju treba satrti. (Triarije za jedno krvoprolie, str. 181)
Govornitvo. Figure
U svakom delu diskursa, kao i u izboru figura i argumenata, mogue je opaziti brino odsustvo diskurzivne koherentnosti, pragmatike usmerenosti i raznovrsnosti ciljeva. Govorimo najpre o figurama, ali ne o figurama rei (kontaminacijama, igrama rei, onomastikim potkazivanjima) vektorima neprijateljskih sklonosti duha i uvreda, ve o figurama koje retorika opisuje kao izuzetno obdarene emocijama i strastima. Nalazimo figure konstrukcije, inverzije i apozicije, dok u govornikim figurama preovladava gradacija: trebalo bi da jo krvarimo... do kraja... dva... tri... deset uasnih ratova; tri puta... deset puta... petnaest puta zaredom... dvadeset puta, i jednog lepog dana (...). (Ibid., str. 39.; 72.) kao i ponavljanja, izraza snane emocije i gaenja, koji se najee odnose na antisemitsku mrnju16: Svi su na vlasti (...) Svi u svojim torbama imaju kule (...) Svi u svojim depovima imaju ceo Istok (...) Sve prodiru (...) Svuda ostavljaju peat, svaku stvaricu belee! (...) gospodari su, tirani, apsolutni vlasnici svih kola, svih Likovnih Akademija sveta, pogotovo u francuskoj; svih profesora, svih moguih irija. (Ibid., str. 40.) Od stilskih figura pribegava uzviku, u svom dvostrukom vidu, kao izrazu gaenja ali i izrazu raznih oblika potvrde koji imaju emocionalnu funkciju: Nisu nikada jebeno imali stila! Nikada ga nee ni imati! (...) Svi burujski pisci su, u osnovi, prevaranti!17 Uvek se radi o ludaku, folirantu, nedostojnom i ispraznom ubretu koji svoje smee namee masama, uvek lanjaku! (ibid., str. 10.); pitanju: emu svi ti bedni gmazovi?... Vi ste stoka?... Stoka?... ili, tetoine?... Opirati se kome?... Opirati se kako?... Nikada nismo videli stoku koja pripada pristalicama prigovora savesti?... Da li hoe da te razvalim, kurvo? (Ibid., str. 188 189.); potinjavanje u slubi insinuacije18: Ko to kuva, iri, propagira, muti, pitam ja vas, ko to zapitkuje, uveava, propoveda, truje, posveuje tu jebenu pizdariju? Ne traite! Te nae skaredne face prevaranata (...) (kola leeva, str. 70); koji, na upueno pitanje fiktivnog sagovornika, moe ponuditi odgovor eksklamativnog tipa:
P. bleton, povodom ponavljanja govori o obrtanju omrznutog oznaitelja, tudes littraires, Limpossible portrait de lantismite, 1978, Le Pamphlet, Presses de lUniversit de Laval, Canada, str. 317. 17 Bagatelles pour un massacre, 1938, str. 105-106. 18 Potinjenost podvrgava i postavlja, na neki nain, jednom, najee upitnom predlogu, jedan drugi predlog koji je najee pozitivan, koristei ga tako kao odgovor, objanjenje, ili kao posledicu, P. fontanier, 1968, str. 374.
16
Rim? U poreenju s ime?... Ali imperija zaluuje sreom! Jedna filozofska Telema! Srednji vek?... Inkvizicija?... berkinade! Slobodno doba! Intenzivnog nereda! Neobuzdane proizvoljnosti! Vojvode od Albe? Pizaroa? Kromvela? Umetnika! (Triarije za jedno krvoprolie, str. 118); kao i nabrajanje i akumulacija: svaki pohod opravdan je trenutnom replikom, ujedinjene hiljade kongresa sve zagrejanijih u ispunjavanju jevrejskih zahteva, koji se prelivaju u grozniavim kuknjavama (...) pokretanje na stotine hiljada drugih peticija, konano, sve urlanje, sarabanda, papsko krivljenje, drhtanje, sve mogue igre orgulja u piskove koji duvaju u dahu vene jadikovke... riui jevrejske anateme (Ibid., str. 86.) Konano, primetiemo, pre svega, snano prisustvo tih pokreta miljenja koje je retorika, pre njega, svrstavala u klasu figura strasti. Kominacija je figura koja nastoji da kod sagovornika rodi strah koji nastaje u pretnji govornika19: Suzbija mi zadovoljstvo! (...) Rei e mi neto o novim mukaraama! Aaaa! fino previjene lanim govnetom! Aaaa! videe ti tek ta je antisemitizam (...) Aaaa! videe ta je pobuna!... buenje ponienih!... (Triarije za jedno krvoprolie, str. 31.) Prokletstvo i njegova varijanta imprikacije20: Nesrea prokletnicima! Crkni, onda, nemogua ivotinjo!... Odstupi! Vie ni ne kleca od uasa ugledavi takve monstrume! Ne vidi li upisane, tvoje muenje i tvoju smrt, razorene na tim somovima?... Kakvo li ti ogledalo treba?... Da bi video sopstvenu smrt? (...) probaj, ako nita drugo, da naui da ita (...) ukaz koji te se tie, lino, Ukaz, u grimasama iva najava tvoga krvoprolia. (Ibid., 1942., str. 181.) Imprikaciji valja pridruiti sve diskurzivne akte koji prete, optuuju, anatemiu, ekskomuniciraju: Psujte! Anatemiite! Posveujte! (Ibid., str. 43.).
Argumenti, definicija
Ako razmatramo pamfletske naine rasuivanja, uoiemo one koji su manje logini i prilagoeniji utiskivanju neega prirodnog i izuzetno polemikog, tekst je tei poretku iskustva u odnosu na poredak racionalnosti i deduktivnim argumentima,
fontanier kominaciji daje sledeu odreenje: pretnja ili najava jedne manje-vie uasne nesree, uz pomo slike s kojom traimo da unesemo nevolju i uas u due onih za koje smatramo da su zadojeni mrnjom, gnevom, ponienjem ili osvetom, 1968, str. 434. 20 P. fontanier: Imenom imprikacije nazivamo ona prokletstva i uasna prizivanja besa i osvete koji se razbuktavaju bez konica ni mere, 1968, str. 435.
19
skloniji je primeru koji dozvoljava da se od pojedinanog sluaja ide ka optosti; skloniji je argumentu autoriteta; analogiji koja s poznatog prelazi na nepoznato; kao i maksimama, najkraim oblicima rasuivanja. Konano, skloniji je diskvalifikujuim argumentima. Argumentu ad personam kojim se pribegava semantikom polju inverzije: Gospodin id se jo uvek propituje, sasvim zbunjen otporima, iskrivljenim skrupulama, sintaksikim krhkostima, treba li ili ne, naguziti malog beduana, a da je Putovanje ve poodavno to uradilo s njegovim likovima. (Ibid., str. 55.); Kako li to oni prave karijeru (...) u opisnom gonkurizmu (...) ili minijaturnim analizama jebanja u dupe jednog Prdea-Prusta. (Ibid., str. 109.) Argument ad populum, i naputanje argumentacije u korist emotivnih i izbezumljenih poziva upuenih narodu: Vaom krvlju se hrane ove krvopije!... To bi trebalo da ini da urlate... da drhtite... (...) Teki prokletnici! Crkni, nemogua ivotinjo!... ubre jedno! Kakvo li ti ogledalo treba?... Da bi video sopstvenu smrt? (Ibid., str. 181.) Ovim argumentima bi trebalo dopisati i pamfletsku definiciju, u stvari, pseudo-definiciju (Dupriez, 1984, str. 144.). Argumentacija se ovde ne trudi da prepozna razliite entitete diskursa, niti da esencijalizuje stvar. Struktura definicije je zadrana, ali ona vie ne obezbeuje znaenje pojma; predikat vie ne obezbeuje semu [sme] same teme ve im pripisuje polemike konotacije. bio bi to sluaj s veinom definicija koje se susreu u Triarijama i u koli leeva: francuska je jedna enska nacija; francuska je jevrejska kolonija; francuska masonska republika predstavlja tek jednu najsmrdljiviju biraku papazjaniju, neverovatan poduhvat kojim se zaluuju naivni francuzi (Triarije za jedno krvoprolie, str. 150., 188.; kola leeva, str. 29.); Demokratije arijevske, pripitomljene, ucenjene, opore, podeljene, zevalake, zbunjene (...) hipnotizovane, depersonalizovane mase obuene u mrnji, apsurdima, bratoubistvima (kola leeva, str. 25.). Postaje jasna polemika osobenost pamfletske definicije koja nema bilo kakvu kognitivnu dimenziju i liena je bilo kakve objektivne, subjektivne i paradoksalne osnove, u kojoj vlada zbrka vrednosnih, diskvalifikujuih sudova, pristrasnosti koja je na ivici da postane uvredljiva. Ne udimo se da se ona, pre svega, primenjuje na predmete antisemitske mrnje: Jevrejin je (...) mufljuz, koji se sprema da sve preuzme, on je diktator naih dua, crnuga, pokvarenjak, bogata, itd. (Triarije za jedno krvoprolie, 1942., str. 32., 36 37., 121., 168.) Neuklopivo s jedinstvom i identitetom iskaznog subjekta, predikativno mnotvo vodi predstavljanju subjekta kao jednog i mnotvenog: takav Jevrejin pripada istom stereotipu antisemitske propagande; pseudo-definicija postaje argument.
Taxis: digresija
figure rei se temelje na oznaitelju (na igrama rei, kontaminacijama, onomastikim potkazivanjima: blaum, Maral Prdetan, Prde-Prust, Gospodin Pol od
Groblja Valeri, Gospoa Valeri, Plaibende, bordolaksativi), figure miljenja koje se tiu odnosa diskursa prema svojoj temi uvredama sa semantikim iskliznuima koja upuuju na paroksizam emocije, na figure strasti, figure estine, dok se slabi argumenti ukljuuju na jednom viem nivou, u diskursu ija se struktura znaajno udaljava od onoga to predvia retorika mainerija, izlaganje dokaza i organizacija argumentacije kao poretka razliitih strana. Ovi obimni tomovi sadre sekvence razliitih duina, od po nekoliko stranica u desetak redova. Umesto izuzetno tehnikih dokaza, njihov tekst pribegava dokumentima iju je autentinost teko proveriti, istinski lanim dokumentima kao to su Protokoli Sionskih mudraca, citatima i isecima iz novina21. Selinovi tomovi se postavljaju kao pravi splet knjievnih, politikih i antisemitskih tema (kritika reakcija nakon objavljivanja Smrti na kredit, stanje francuske knjievnosti; Meunarodna izloba 1937. godine, Narodni front, ratne pretnje). Daleko od toga da ogranii svoju priu, anr i svrhu, prelazei s teme na temu, pamflet se pokazuje kao diskurs odsutnog sredita. Priklanja se lutajuim iniocima, izbegavajui sintagmatske strukture kakva digresija jeste. Udaljavanje od plana diskursa predstavlja osnovno naelo ovakvog govora, raaju se stranice koje nemaju nikakve veze sa osnovnom svrhom teksta, postavljajui u diskurzivno i argumentativno nekoherentne okvire, izuzetno nasilne, kao i beznaajne trenutke. U takvom govoru digresija predstavlja trag strasti, ostavljajui utisak da je subjekat koji je u osnovi svega izvan sebe. Izgleda da je govor promaio temu, dok je i subjekat reenice, to se njega tie, van sebe22. ovek sklon digresijama predstavlja jednu od omiljenih figura pamfletiste u svom lutanju: Priajmo malo o nekim drugim stvarima; Priao sam vam o nekim profesionalnim stvarima vezanim za krizu knjige... kada sam prekinuo... ponovo u lagano poeti da govorim o tome; udaljio sam se (...), kratko u se osvrnuti, ali u se vratiti na moje teme; napraviu digresiju... (Triarije za jedno krvoprolie, str. 33., 103., 115., 135.) Pamflet na taj nain pronalazi vezu koju je kodifikovala drevna retorika izmeu digresije i strasnog zanosa, patetike funkcije preputene egressio, koji se razumeva kao neto to je strano samom pitanju te slui da skrene temu, kao mesto na kojem jezik zastranjuje i pojavljuju se figure razjarenosti.23 S digresijom koja prevazilazi vidokrug reenice i tie se diskurzivne kompozicije, jednako kao i s takozvanim figurama miljenja fontaniera, prelazimo na opti nivo diskurzivne manifestacije kao pokazatelja afekta i znakova emotivnosti: segmentaciju reenice, sintaksiku elipsu, razlaganje rei, navoenje trotake, koji ponekad, nadovezuju potpune pretpostavke, a ponekad, tome nasuprot, izdvajaju predikat od subjekta, time oslobaajui veliki broj nominalnih, nedovrenih ili uzvinih reenica, slobodnih sintagmi, kako bi na taj nain govor oblikovao uvredu.
Ovde upuujem na rad Alice Y. Kaplan, 1987. O ovom opisu videti, Randa Sabry, 1989, str. 259-276. 23 Jer sve to se izgovori izvan (...) delova koje smo definisali jeste digresija: razoarenje, saaljenje, prezir, vreanje, izvinjavanje, pomirenje, odbacivanje uvredljivih rei. Ista stvar je i svim onim to nije neposredno povezano s pitanjem, doslovno, sa svakim oblikom uveavanja, umanjivanja, sa svakom vrstom govora koji upuuje na oseanja, Quintilien, IN, 3 15 [1976].
21 22
Zakon pravnog anra i uzrok

Naglaavajui digresiju, pamflet nastoji da se postavi izvan svakog ubeivakog vidokruga pretvarajui se da predstavlja neorganizovani govor, u suprotnosti sa ureenim i usmerenim govorom koji ima za cilj neku efikasnost. Dakle, potrebno je uiniti da se stvar zamuti kako bi se kod itaoca proizveo utisak neusmerenog govora koji ima za cilj da diskursu onemogui da identifikuje neku optu situaciju (koja podrazumeva konstitutivnu konvenciju koherentne diskurzivne aktivnosti) i da njegovi ciljevi, ipak podravaju komunikacione situacije razliitih anrova govora ije svrhe, vreme, argumente i sluatelje oponaaju i meaju. Pamflet ponitava podreivanje svojih reenica svakoj pojedinanoj svrsi i podvrgava se obavezi da pozicionira svoj jezik. Kombinujui vie jezikih igara, spreava identifikaciju vladajue jezike igre u skladu s kojom se i nastavlja. Ako je tano da konvencija ili prihvaeno pravilo, objavljena intencija (S. Hampshire, Thought and action, 1970, poglavlje Intention and action), proizilaze iz snopa protivrenih pravila koje pamflet sebi pridaje, onda oni pretstavljaju suzbijeno razumevanje sagovornikove intencije, ako je razumevanje anrovski povezano, onda anrovska neodlunost usporava odluku dodeljivanja znaenja, dovoenje u vezu intencije i njenog prepoznavanja (Hirsch, 1967). Poto izgleda da su intencije (konvencionalizovane uz pomo diskurzivnih pravila kakva su anrovi) mnotvene i da se time ponitavaju, anr nije u stanju da organizuje i prepozna koherentnost lingvistike akcije. Tako se objanjavaju s nepoverenjem neka tumaenja 1938. godine. tampa esto nije u stanju da identifikuje o emu se radi u nekoj knjizi i da se izjasni o statusu njenog diskursa; pamflet je, esto prihvaen kao jednoglasni izraz krize i porasta antisemitizma u javnom mnjenju znak je vremena i upozorenje, upozorenje iji znaaj ne bi trebalo potceniti. Uvrede, opscenosti, neverovatnost i mnotvenost ciljeva Triarija, prepoznati su kao injenice jednog nesvrhovitog teksta, kao dokaz nerazumnosti: epileptikih formi (Luvre, 2. januar 1938.), kao delirantan subjektivizam, bez i najmanje brige o verovatnoi aktuelnosti koja, naprotiv, obiluje razliitim temama (Vincent, 1938.). U jednom, esto navoenom tekstu, id je napisao: Kritika je u prilinoj meri nerazumna, kada govori o Triarijama za jedno krvoprolie. udi me da je mogla tako ta da ne shvati (...) Podrazumeva se da se radi o ali (...) Kako bolje pokazati da nas to zabavlja? (...) Selin preteruje u vreanju. Kai se za bilo ta. Jevrejstvo je ovde tek izgovor. Najobimniji, najtrivijalniji, najprepoznatljiviji mogui izgovor, onaj koji se namerno izruguje nijansama, koji dozvoljava najoptije prosuivanje, najvea preterivanja, najmanja briga o jednakosti i najhirovitije preputanje kuda ga pero nosi. I Selin je najbolji upravo onda kada je najneumereniji (...) u Triarijama za jedno krvoprolie, on gomila (...) patetine i beznaajne ale, kao to e verovatno nastaviti da radi i u svojim sledeim knjigama (...) na veliko zadovoljstvo italaca, njegove kande i njegov prkos se proiruju (...) Ako je u Triarijama za jedno krvoprolie trebalo videti bilo ta drugo pored
igre, to je da je Selin, uprkos sveukupnom svom geniju, svojim cinizmom i mrskom lakoom, bez pardona uzburkao najbanalnije strasti.24 Naslov, Triarije za jedno krvoprolie, ako i jeste oksimoron, ovde bi se mogao uzeti kao obeleje pamfletske mainerije u svojoj dvostrukosti. Jedinstvo suprotnosti nemogui spoj rei koji se ostvaruje programira mnotvenost itanja i protivrenih recepcija: naslov se objanjava kroz miljenje pisca da Jevreji vode u rat (Le Mois); ako sam dobro razumeo autorovu nameru, ovaj naslov znai: malo bezvrednog rada kako bi se ljudi podsticali na ubijanje (Esprit).25 Opta nedoreenost proizvodi meanje obino razdvojenih oblasti. To je naroito istina u sluaju komine i ozbiljne meavine koja se primeuje u Triarijama. Kao to za istoriara polje moguih itanja mazarinadskih tekstova polazi iz pobune ka karnevalu, iz razbesnele osvete ka farsi (Jouhaud, 1985), tako se i selinovski pamfleti, za poetologa, upisuju izmeu gaenja i smeha, apokalipse i karnevala (Kristeva, 1980). Podrazumeva se da stilistike i logike neusklaenosti proizilaze iz sapostojanja smeha i agresije, time doputajui figure rei, onomastiku denuncijaciju (Mme Valry), antisemitsko skrnavljenje patronima blaoum, bloum, bloom-bloum, bite-bloum (Triarije za jedno krvoprolie, str. 95., 146,, 149.), koje je u potpunosti funkcionalno: knjievni ili ne, itaoci se mnogo smeju, na pomen antisemitskih igri rei. Selinovski pamflet odrava sloene odnose sa svakim od tri velika retorika anra, deliberativnim, prosuujuim i epidiktikim (demonstrativnim). On mea svrhe i vremena svakoga od njih: govorie o korisnom i tetnom (kao deliberativan), ali isto tako i o pravednom i nepravednom (pravniki). Preokupiran je budunou, kada predvia budunost Grada (zreo sam da vas obeleim); prolou (sudnjim vremenima), kada optuuje: sve ih poznaje, sve njih po okovima, tajne javnog miljenja (...), oni dre sve konce u svojim rukama; sadanjou: ne znaju da naprave razliku izmeu mrtvog i ivog... organskog i mlitavog, kartonske smese i istog soka, pre beike nego svetiljke, lanog i autentinog. (Ibid., str. 46.). Rat koji preti da se razbukti, mir koji bi trebalo ouvati, saveti onih koji zasenjuju narod: u Triarijama i koli, radi se upravo o deliberativnim temama. S istom krivicom i njenom proirenom, psovakom formom, pronalazimo i epidiktii sadraj. Prisustvo ovog poslednjeg anra nije bez znaaja: on bi mogao da propie estetsku recepciju rasistike uvrede, neopredeljenost njenog statusa, ozbiljnosti ili ne diskurzivnog, knjievnog ili pobunjenikog akta. Pre svega, meutim, vreanje i klevetanje, provokacija u kojoj se govornik proglaava rtvom u uvodu Triarija, fiktivno pismo puno anonimnih psovki
A. Gide, 1938, str. 630-636. H. Arendt komentarie taj lanak: Andre id javno pokazuje svoje oduevljenje, na stranicama N.R.f., ne toliko kao da je eleo da pobije sve Jevreje francuske, ve koliko je cenio brutalnost priznanja jedne takve elje, kao i fascinirajuu protivrenost izmeu Selinove brutalnosti i hipokritske uglaenosti s kojom se celokupna sredina bavila jevrejskim pitanjem. elja za demaskiranjem hipokrizije je u eliti bila neodoljiva: o njoj moemo prosuivati posmatrajui injenicu da takvo zadovoljstvo nije mogao poremetiti ni stvarno Hitlerovo proganjanje Jevreja, izuzetno uznapredovalo u trenutku kada Selin pie, Prividni savez izmeu svetine i elite, 1942, str. 61-62. 25 Le Mois, 1 maj 1938; Esprit, n 66, 1 mart 1938, str. 959.
24
na samom poetku kole leeva, kao i tvrdnje i podmetanja, uvrede i poniavajue rei u temelju antisemitskih optubi sutinski smetaju pamfletsko odricanje u perspektivu procesa, govora koji za svoj okvir ima sud u kojem se govornik obraa publici sastavljenoj kao da je sudija i gde se onaj koji govori trudi da pokae da stvari o kojima se radi, jesu ili nisu bile ispunjene, jesu ili nisu odreene vrste, gde optuuje ili brani s ciljem da ubedi treu stanu sudiju koji eventualno trebalo da odlui o primenjivosti kazne. Pravnika retorika opskrbljuje pamfletsku govornu matricu i utvruje pravila razgovora. Antisemita se pretvara u tuioca nakon to se pobrinuo da se predstavi pod obelejem zgroenog oveka koji odgovara na provokaciju: Ja sam sopstveni kritiar. branim se (ibid., str. 22). Samoproklamovana rtva, onaj koji se ali, advokat i tuilac. rtva sramote (sramota je izuzetna... Moja zgroenost je razumljiva, Triarije...) postaje glavni svedok u procesu koji tek to je zapoeo, tuilac. Publika je sudija i cilj pamfletiste, protivnika. Svedok, govornik odaje sluaocima utisak da nije advokat, ve ovek koji govori istinu, povreeni ovek koji trai odtetu i predstavlja protivnika kao nekoga ko je u stanju da inspirie gnev. Pravniki govor organizuje reenice u skladu s ciljevima specifinim za anr, podvrgavajui ih jedinstvenom cilju. Pravnika matrica konstruie govor u kojem se iscrtava onaj koji je odgovoran ili kriv, preputen javnoj osveti, od strane onoga koji, postavljajui se kao pravednik, u manjoj meri trai nadoknadu koliko je gladan osvete izvan sudova: takvo bi bilo znaenje neprihvatljivih, neuraunljivih rei.26 Na kraju, u pozadini ekstremne rasutosti ciljeva i prividnog odsustva logike povezanosti, jasno su prisutni komplementarna osobenost predmeta potkazivanja kao i organizovanost argumentacije; i to tako da govor moe ilustrovati teorije koje opisuju diskurzivnu koherentnost u vidu postojanja jedinstvenog ilokucionog cilja, ujedinjujui zajedno retorike i argumentativne postupke. Postoje tri teme oko kojih se konstruiu Triarije: stanje knjievnih prilika, Meunarodna izloba iz 1937, Narodni front i ratne pretnje, sve tri teme predstavljaju okvir dogaaja o kojima pamflet obezbeuje odjek i to u meri u kojoj njihovo nadovezivanje dozvoljava povezivanje teze i argumentacije. Izloba iz 1937. predstavlja primer koji dozvoljava razvijanje teze o korupciji Elite od strane tuih, apatridskih i neautentinih umetnosti. Narodni front je predstavljen tako da ukazuje na judeo-boljeviki uticaj u odnosu na narodne slojeve. Korupcija elita i dominacija narodnih klasa pripremaju naciju na budui sukob (rat za Jevreje), eto kakav je argumentativni put Triarija. Razlaganje umetnosti, korupcija elita, dekadencija zemlje, srljanje u rat na osnovu injenice o postojanju jednog agenta, o kojem tampa i intelektualci ni jednu re ne zbore, nikad ne dopirui do svetske zavere, eto kakav je sistem koji obezbeuje interpretacioni okvir i ureuje razliite injenice. Celokupan diskurs se bavi samo jednim pitanjem, nastoji oko jedne stvari i brani jednu tezu. Poetna taka retorike maine, pie bart (barthes), jeste taka
26
Osveta, kae filozof, nema legitimni autoritet, ona poljuljkuje autoritet sudova; poziva na korienje idioma (...) na vrste govora koji nemaju pravo glasa za predikaonicom. Zahteva revizije kompetencija ili uspostavljanje novih sudova. Izigrava autoritet bilo kog suda reenica koji bi se predstavio kao njihov jedinstveni vrhovni sud, J.-f. Lyotard, 1984, str. 54.
oko koje je potrebno izboriti se u vremenu i prostoru (LAncienne Rhtorique). Na govorniku preostaje da je ogranii za sluaoca, i to tako da slualac o njoj moe prosuivati. U meri u kojoj tezom usmerava diskurs, zauzima odreenu poziciju i angauje govornika, pamfletska taktika usporava svoju identifikaciju. Pamflet se u uvodu trudi svim silama da ne naznai ono o emu procenjujemo, od ega se udaljavamo da li se radi o loim svaama pisaca, o Izlobi iz 1937, itd., izbegavajui da opie svoje teme. Razlog jeste: jedna argumentacija se ne moe razviti ukoliko rasprava nije otvorena; stalo nam je da ubeujemo samo ukoliko sve nije odlueno unapred, ukoliko je mogue uticati na budunost Polisa (Aristotel, II, 18). Dakle, o pitanjima koje otkrivaju Triarije za jedno krvoprolie, rasprava je jasno podeljena: Jo od Drajfusove afere, razlog je zakopan. Mogue ga je ponovo otvoriti samo u kritikim okolnostima, i ukoliko argumentacija zna da uhvati mogunost iji je nosilac dogaaj, kako bi uinila neverovatnim ono to je verovatno, slab argument jaim: obrtanje situacije. Radi se o sluaju, o kairos-u, koji upravlja izborom sredstava kako bi se govorilo o poretku stvari i obrnuo redosled njihovog javljanja. Tako da estina govornika, digresija i generika neusmerenost, predstavljaju znakove tih prilika. U kritikim politikim prilikama 1937. godine, nekoherentnost i delirijum, uvredljivi stil i narodski prostakluk, visoka re postavljena na nivou krize, predstavljaju sredstva potiskivanja razloga i razvijanja antisemitske teze.
Slovo, parezija i eufemizacija

Nakon to je glas uvrede posmatran iz perspektive strasne uzronosti, vreme je da ga razmotrimo i na osnovu teorije Emocije kao i pledoajea vulgarnog jezika, koje nalazimo u Triarijama. Pamflet je dobrim delom knjievni pamflet, jedna kritika umetnosti i moderne knjievnosti. Najavljena dugim razvojnim putem protiv Meunarodne izlobe 1937, francuskog akademizma, socijalistikog akademizma, nadrealizma i anglosaksonske knjievnosti, ta kritika pogaa, pre svega, jezik pisaca koji su obrazovani na mrtvim jezicima, koji su proli kroz gimnazije mrtvih jezika, stekavi iskustvo u grkom, proivevi ivot u latinskim prevodima i brbljarijama gospodina Alana: dakle, prefinjenog francuskog, probranog, francuskog gimnazijalaca, proienog, filtriranog francuskog, snanog francuskog, ukruenog francuskog, izribanog (naturalistiki modernizovanog) francuskog, francuskog u rukavicama, montenjevskog francuskog, rasinovskog, jevrejskog francuskog koji sprema maturante, francuskog pojevrejenog Anatola, francuskog slinave elegancije (...) mandarinskog kineskog. Tom mrtvom jeziku, tom mrtvom govoru i tom toliko semitskom, uglaenom, uukanom, lanom stilu, odnosno, dragocenom, uzdranom, slatkastom, ulatenom, nadri-ueerenom, sirupastom, jebenom (...), stilu kojeg francuski perverzni gimnazijalci (...) nazivaju le beau Style, Selin suprotstavlja autentinu, ulnu emociju, autentinu, spontanu, ritminu emociju, neposrednost govornog jezika, ivotnost: nita nije tee nego usmeravati, nadvladavati i prenositi govorni jezik, emocionalni, jedini iskreni jezik, uobiajeni jezik u pismo, fiksirati ga i ne ubiti ga (...). Eto kakva je uasna tehnika u kojoj se veina pisaca izbezumljuje hiljadu
puta otrija od takozvanog umetnikog ili uglaenog, standardizovanog, ukalupljenog, manirizovanog pisma. (Triarije za jedno krvoprolie, str. 106 147.) Ovde polemiar preuzima raspravu koja se odvijala tridesetih godina dvadesetog veka o francuskom jeziku i njegovom razvoju, obeleenu istorijskom lingvistikom Vendryes-a, ija je teza o razdoru izmeu pisanog jezika (knjievnosti) i govornog jezika prvi je nastao po uzoru na latinskim mrtvi jezik, dok je drugi, kao iv jezik izraajane i spontane upotrebe, narodski jezik27 uticao na populiste kakvi su bili Keno (Queneau), Ramiz (Ramuz), id ili Tibode (Thibaudet): Ti veliki pisci (...) su stekli ivotno iskustvo kroz grke prevode, latinske verzije (...) svi ti autori koje mi hvale (...) nikada nisu osetili ni trun neposredne emocije (...) svi ti nai veliki autori, oni daju tonalitet (...) izlazei iz gimnazija mrtvih jezika (...) upiru se da piu sve proienije (...) obrazovani u mrtvim jezicima, prirodno je da tee jednom mrtvom jeziku. (Ibid., str. 106 113.) U pamfletu, sasvim prirodno, razlika izmeu ivog i mrtvog jezika zadobija polemoloku vrednost; utemeljuje se na neprekidnoj suprotstavljenosti onoga to je konstruisano, vetako i lano s jedne strane, i onoga to je istinsko, s druge; prua mesto jednoj, po pravilu, inverzivnoj kritici, u kojoj je govor udaljen od prirodnog (naravno, radi se o knjievnom govoru), u skladu s toposom obrnutog sveta: moderna umetnost predstavlja totalnu inverziju estetskih ula; moderna publika je (...) do kostiju pervertirana; sve dekadentnosti, sve trule epohe obiluju jevrejima, kritiarima, homoseksualcima, znam sasvim jasno da idovska umetnost, nakon Vajldovske umetnosti i Prustovske umetnosti, ini deo neumoljivog kontinuiteta jevrejskog programa (...) Istruliti (...) u apologijama svih perverznosti. (Ibid., str. 47., 115., 119., 133.) Ova procedura inverzije je zajednika satiriarima (Juvenal, boalo, Dobinje [dAubign]), kada se pozivaju na autentinost reda u knjievnosti i normama drutvenog poretka. Pored ad hominem napada i difamacije, potrebno je prepoznati stilistike teorije koje predstavljaju figuru kao izdvajanje (ukraavanje, odevanje ili senenje)28, devijantni iskaz koji odstupa u odnosu na normu kao i tradiciju koja je
Konstituisanje pisanih jezika obeleava stanku u razvoju jezika. Forme se kristaliu i okotavaju, gube na prirodnoj gipkosti ivota (...). Pisani jezik je poput tankog sloja leda na povrini reke. Voda koja nastavlja da protie pod ledom koji je zarobljava, predstavlja narodski i prirodni jezik (...) razdvajanje izmeu pisanog i govornog jezika sve je vei (...) mogli bismo predvideti da e se desiti ista stvar sa francuskim knjievnim jezikom kao i s latinskim; sauvae se u stanju mrtvog jezika, sa svim svojim pravilima i zauvek utvrenim renikom, J. Vendryes, 1923, str. 303-305. 28 Komentariui tekstove Kvintilijana, Cicerona i Tacita o ovom pitanju, T. Todorov, u svojoj Thories du Symbole (1977, str. 72-75) pie: Ova poreenja su prepuna moralnih osuda: diskurs je nakien poput lake, preterano namikane ene; koliko bi samo bilo bolje procenjivati prirodnu lepotu, isto telo, te dakle, odsustvo retorike (...) Ta moralna osuda dostie svoj vrhunac kod Kvintilijana za koga je diskurs mukarac, odakle proizilazi da je obogaeni diskurs muka kurtizana: nemoral inverzije je pretpostavljen ulnoj ljubavi (...) Ciceron, koga su optuivali zbog azijatske stilistike, istog trenutka postaje sumnjiv zbog svojih seksualnih navika: prigovarao mu se azijatski stil... oputena, vibrirajua i gotovo feminizirana harmonija (...) Retoriko ukraavanje ini da se diskursu menja pol. I nije potrebno biti preterano uviajan kako bi se videlo da Kvintilijan nije pristalica promene pola. Videti takoe, D. Maingueneau, o suprotstavljenosti ukraenog/neukraenog, mukog/enskog diskursa u polemikim situacijama koje su anlizirane u Smantique de la polmique, 1983, str. 70 ss. Retorika predstavlja ukraavanje, obuenost, pokrivanje: ovom toposu se mogu pripisati uvena Selinova reenica: reima samo pratim emociju. Ne dajem im vremena da se obuku u reenice (Lettre M. Hindus, 16. 4. 1947, moje naglaavanje).
27
izgradila stil kao ukras pridodat sirovoj rei. Izgleda da se ovde radi o osudi knjievnosti koja ponovo otkriva razloge hrianske i filozofske antiretorike. Osuuje se formalizam i verbalizam pisaca, isprazne i beskorisne rei (verba), figuralno, knjievno i retoriko u ime doslovnog, sirovog i neosenenog izraza koji odbija upotrebu perifraza: finese okolianja, stila okolianja (...) dijalektikog... eliptinog, krhko oklevajueg, inertnog, gimnazijalskog, pripijenog, elegantnog stila, formalistikih muenja, retorikih skrupula, simulakruma emocija, igri rei onih koji otvaraju maniristike geometre, pompeznosti latinskog jezika. (Ibid., str. 73., 106 107.) Polemika razlika izmeu ivog i knjievnog jezika postavlja na scenu jedno kulturoloko i lingvistiko razdvajanje. Sve se odigrava na samom poetku Triarija, kada se radi o nainu kojim zapoinju. Evo kako glase prve reenice: Svet je prepun ljudi koji za sebe govore da su prefinjeni a da to nisu, potvrujem da su jeftino prefinjeni. Ja, va sluga, verujem da sam ja, upravo ja prefinjen! I to takav kakav sam! Autentino sam prefinjen! Sve donedavno mi je bilo teko da to priznam... Opirao sam se... I onda sam jednog dana posustao... ta mogu!... Ipak mi je malo neprijatno to sam prefinjen... ta li e drugi rei? Da sam pretenciozan?... Da insinuiram?... / Uvaeno prefinjen, ispravno prefinjen, onako kako je uobiajeno, ozvanieno, i kako bi trebalo pisati ako nita drugo onda barem kao gospodin id, gospodin Vanderem, gospodin benda, gospodin Diamel, gospoa Kolet, gospoa femina, gospoa Valeri, francuska pozorita, obespameeni pred nijansama... Malarmea, bergsona, Alana... dopisujui kojekuda samo prideve... dodvoravati se govnetu! (...) izbezumljivati se pred beznaajnim, pompezno i dodvoraki brbljati, kukurikati u mikrofone (...) / mogao bih i ja, isto tako mogao bih postati istinski stilista, dosledni akademik. Radi se o pravom zanatu, o temeljnom radu koji traje mesec do dva dana... moda i nekoliko godina (...) / Ipak, prestareo sam, previe sam napredovao (...) na putu proklete spontane prefinjenosti... nakon dugotrajne karijere meu tekima od najteih da bih se sada vratio na put! da bih se konano pojavio na pikastom zavrnom ispitu!... Nemogue! U tome i jeste cela drama. (Ibid., str. 11.) bila bi to uvodna scena sukoba izmeu rei koja nema pravo da postoji, koja je anatemisana, i one policijske, obogaene knjievnim jezikom. Sirova re, u svojoj vulgarnosti i nasilnosti, suprotstavlja se omekavanju civilizovane, prefinjene rei koju postavlja na scenu, suprotstavlja se otporima, okolianjima i eufemizaciji29. U pamfletskoj manipulaciji razgovora, glas uvrede, stoga, postaje prava mera razmaka izmeu uglaenog i istinskog govora. Istinska re jeste glas protiv opiranja, okolianja i od trenutka kada izloi ideju o optem umekavanju diskursa, pamfletista zahteva pravo da sve izgovori,
29
W.V. Quine: Euphemism, perversely, has power to render mild words harsh, Quiddities, An Intermittently philosophical dictionary, odrednica Euphemism.
nastojei da stvari naziva njihovim imenom i koristei direktnim izrazima: zreo sam da vas obeleim, Usuditi se? Proseni francuz? Priznati? Direktno uti da ne voli Jevreje?, ja to kaem glasno, kaem to iskreno. (Triarije za jedno krvoprolie, str. 41., 84., 182., 193.; kola leeva, str. 91.) Kljuna figura onoga koji tako iznosi svoje stavove je parezija. Parezija u svom apostolskom znaenju je parezija Hrista koji sve moe da izgovori jer govori istinu; hrianska parezija koji svedoi svoju veru i govori neustraivo jer je osloboena straha; jezika sloboda apostola koji se suoava sa svetinom, samouvereno propoveda, hrabro izlae svoje miljenje30. U svom politikom znaenju, sloboda govora, predstavlja reenost koja dozvoljava da se neko obrati skuptini, demokratsko pravo rezervisano za graana, koji se time razlikuje od stranca i roba (Platon, Drava, 557b). U svom retorikom smislu, licence (sloboda govora), koju klasicizam osuuje kao jeziko preterivanje... probrana je figura satiriara (J. Starobinski, Collge de france, 1987-1988)31. Postavljena kao lek pred eufemizacijom u ime istine, licence opravdava sve naine govora, te dakle, i glas uvreda: verbalnu agresiju, proklinjanje, nasilje i pozivanje na njega, psovke sa seksualnom konotacijom, opscenost i skatologiju. Ako je retorika uvijena (Selin bi rekao omamljena...) i ublaena, izgleda da prozilazi da je istinu mogue izgovoriti samo kroz blasfemiju, profanisanje, izvikujui psovke koje nikoga ne tede: Ali vaspitani ljudi kakvi jesmo, uglaene osobe, mi ne priamo na taj nain. Te osobe se izraavaju pomou retorike, one razumeju sve kazuistike argumente. (kola leeva, str. 91.) Parezija ini da uvreda prolazi kao dokaz slobode govora. Vet manevar, jer pamfletisti zabranjuje da govori kako on smatra da treba da govori, ogranienje antisemitskog izraavanja proizvodi utisak da on nema jednako pravo na slobodnu politiku re i sukob argumentima, ukazuje mu na odsustvo slobode govora (isegoria) i prisustvo tiranije na koju se on, zarad svojih potreba, poziva. Pored eufemizacije diskursa, parezija slui i da udalji mlaki italijanski antisemitizam s njegovim bledim, nedovoljnim ukusom, fine diskriminacije, slobodarske skrupule, nijanse i umerene mere (Triarije za jedno krvoprolie, str. 194.), jezikim reenjima, smeanim, premerenim, knjievnim antisemitizmima, uvijenim podmuklim reima, dejudaizacijom na italijanski nain, poput jednog Morasa (Maurras), okoliajui i opravdava ekstremna reenja: Onaj koji ne govori o Jevrejima, koji u svom programu ne planira da ih, pre svega, rasturi... taj pria, prie radi. (Ibid., str. 188.) Licence postaje povlaena figura politikog potkazivanja, oruje onoga koji se bori protiv oslabljivanja govora i tajnih (kruptos) praksi, on
Odrednica Parrhesia, Dictionnaire de spiritualit asctique et mystique, beauchesne, 1983, tom LXXVI-LXXVII, str. 260-267; G.H. Lampe, 1961. 31 P. fontanier, Licence. Licence, koju smo svojevremeno zvali Parrhsie, predstavlja slobodu izraavanja koju ponekad upotrebljavaju velike linosti, ili s kojom se izgovara vie nego to je dozvoljeno ili pristojno da se kae. Ali, ukoliko je ta sloboda prestupajua, i izjavljuje samo istinita oseanja oseanja koja onaj koji ih izgovara stvarno proivljava; ako, pored toga, ona ne prelazi propisane granice pristojnosti, ne vidim koju bi figuru ona mogla predstavljati (...). Ako, tome nasuprot, ta sloboda prelazi u uvredu, sve do surovog ruganja, u njoj bi se mogla videti, ukoliko bismo to hteli, jedna figura, ali ne znam koja.
30
obelodanjuje tajne i osuuje pred svetinom one koji deluju iza kulisa32. figura pamfleta, koja nastoji da pokae tajnu kao ono skriveno (Marin, 1990), ukazuje na to da je politika aktivnost, kakva se prikazuje pred narodom od strane monika i elite, tek privid, predstava kojom se manipulie iza zavese ona nastoji da nas uveri, ugledajui se na stare prilike i paksvile, da prekida stari monopol uskih manjina o politikim i religioznim saznanjima.33 Naravno, suprotstavljanje naminkane i feminizirane knjievne rei, retorike, i one ive koja je vulgarna i populistika, pre svega se u velikoj meri odnosi na razdor izmeu res i verba, kao i kritike [retorikog, prim. prev.] azijanizma. To sukobljavanje upuuje na istoriju lingvistikog problema u svojim istorijskim i religioznim vidovima: proirivanja registra i upotreba vulgarnih prostih jezika, autoriteta Pisma, borbe izmeu prostih i uenih jezika. Dovoenjem u pitanje mrtvih jezika, pamfletista nastoji da u aktuelnost unese snagu konflikta koja se dogodila izmeu svetog i nacionalnih jezika. Pratei teoloke posveenosti jeziku, borba protiv pisma postaje borba protiv jezika boanskog slova i jezika egzegeze.
Biti deo naroda

Populistika maska govornika, koherentna s odbranom vulgarnog/prostog jezika, svodi se na suprotstavljanje izmeu govornog i pisanog jezika. Upravo se na to populistiko poreklo govornika poziva akademska sredina kada odobrava nasilan diskurs: Izgleda da neverovatan uspeh, kod iroke publike, gospodina Luja ferdinanda Selina koji je toliko znaajan kritika uopte nije prihvatila (...). Ovaj nesporazum proizilazi iz apsolutno pogrene predstave koju kritika ima o jeziku. Ona jezik posmatra samo iz pisane perspektive. Ne prepoznaje izuzetna bogatstva koja se mogu otkriti u govornom jeziku. Ne shvata da je mogue dotai se pisanog jezika. U tome ona vidi krenje pravila igre, neku vrstu jeresi. Dakle, celokupni Selinov genije potie iz te majstorski izvedene operacije. Posluajte prosenog francuza, narodskog oveka, ili buruja, posluajte ga kako govori kada je pijan (...) ili kada je izloen nekom veoma nasilnom oseanju (gnevu, sramoti, boli, itd.): tada on progovara kao Selin. Moda mu je renik malo siromaniji (...) ali mu je svakako ista poremeena, razbijena, prepuna inverzija, prozivki i besa, neverovatno iva sintaksa. Te smelosti, kao i bilo koje druge nepristojnosti, remete ljude naviknute na elegantnu, uglaenu i do krajnjih granica proverenu knjievnost, kakva i jeste francuska. JedU skladu s parezijom, postoje liste franciziranih imena i profesija koje bi trebalo proistiti: Trebalo bi nauiti da se probije, odredi, u temelju svih senki, svih tih reenikih lavirinata, u tkanju svih tih nesrea, iza svih tih grimasa, univerzalna la (...) trebalo bi avola nanjuiti izdaleka... u svim okovima, u celom svetu... u sitnim poglavljima bilo koje naizgled nevine dnevne novine, Triarije za jedno krvoprolie, str. 80-81. 33 R. Chartier, 1982, str. 423.
32
nom reju, mandarinska knjievnost (...) iji je bedem ispranjenost ne znam kakvog akademskog konformizma u odnosu na koji Selinove knjige ine neverovatan kontrast. Trebalo bi se vratiti na Rablea da bi se u naoj knjievnosti pronalo tako snano nadahnue, tako zapanjujua verbalna lakoa, rekao bih, neverovatna plemenitost najotkaenije vulgarnosti (...) sve to u zelenoj i istoj plebejskoj tradiciji Hala, kafea, polja i ulice. (Miomandre, 1938.) Prljavi i populistiki stil Triarija za jedno krvoprolie i kole leeva, eli da naznai u kojoj meri se govornik, svim sredstvima s kojima bi trebalo auditorijumu da se pokae kako bi ostavio dobar utisak, otvoreno opire, krei prva pravila govornitva ( jasnou, prigodu, ispravnost, jeziku i leksiku istotu) i nuno govori ne marei da bude ubedljiv. Toj zvaninoj nebrizi bi trebalo zameriti sistematsku upotrebu osrednjih argumenata. Na mestu na kojem bi argumentacija trebalo da bude koherentna kako bi bila prihvaena, pamfletski diskurs, u neredu koji stvara, objavljuje postienost baratanja argumentima, nedostatak ovladavanosti logikim veznicima, ako ne i argumentativno neznanje. Dokazi su nepouzdani, a ni argumenti nisu bolji. Hiperbola umnoava neverovatne ciljeve: Montenj, Rasin, Stendal, Zola, Sezan, Mopasan, Modi, Prde-Proust predstavljaju jevrejske uspehe. (Triarije, str. 81.) U hijerarhiji oblika rasuivanja, njegovi argumenti su na najnioj lestvici: te tako upotrebljava analogiju, sasvim sumnjivi postupak kojem se porie bilo kakva vrednost kao sredstva dokazivanja; maksime ili argumente ad personam, iskljuuje se racionalna argumentacija i diskvalifikuje onaj koji je upotrebljava; potom se, uopteno, koristi digresija kojom se stie utisak da govornik nije u stanju da konstruie argumentaciju. S kojim ciljem se ova enoncijativna mainerija, na ovaj nain suprotstavlja uobiajenom rasuivanju i argumentativnoj racionalnosti? Pozivanje na svakodnevno pseudo-rasuivanje za glavni cilj ima da odbije sluaoce ali i kriterijume koje ti sluaoci odobravaju, da u jednakoj meri pamfletisti onemogue da stupi s njima u razmenu. Narodski govor, poto odbija upotrebu argumentativnog jezika, slui da diskvalifikuje racionalnost protivnika: sve to je sloeno, lano je i pokvareno. (Ibid., str. 186.) Argumentacija i dokazivanje se osuuju kao stvar elite, jedne, takozvane elite.34 Pobijati argumentativnu racionalnost, uvod je u dovoenje u pitanje i ponovno pisanje istorije i predstavlja napor svetenstva... kako bi nametnuli svoju sopstvenu egzegezu. (de Certeau, [1985], str. 689 707.)
34
(...) Argumentacija se mora nauiti, u njoj nema niega prirodnog: argumentacija predstavlja tehniku, koja sainjava deo obrazovnog kurikuluma. Upotrebljavati argumente pretpostavlja ovladavanje logikom, a logika se kao zbir logikih postupaka moe nauiti. Silogizmi nisu svima dostupni i zbog toga argumentacija postaje stvar elite: samo strunjaci u argumentaciji znaju da prevaziu pseudo-rasuivanje svakodnevnog govora. Argumentativnom racionalnou, bave se samo kvalifikovane osobe. H. Parret, 1987, str. 51.
Populistika pamfletska maska postaje sredstvo da se osposobi govornik koji je u osnovi kognitivno verovatnih iskaza i tvrdnji, kompatibilnih s njegovom linou. Svetska jevrejska zavera, snaga tajnih drutava, Protokoli Sionskih mudraca bie predstavljeni s dozom uspeha kao stvarni, moni, ili autentini od strane antisemite, od trenutka kada su prokazani naunici zvanine Nauke. Autorizujui pozivanje na loe argumente i pseudo-definicije, narodski stil pamfleta namee visoku re, figuru prozivanja, ratnu mainu sa svim svojim ofanzivno diskurzivnim figurama (barthes, 1984, str. 61-69). Oslabljeni poloaj pisca (odsustvo stila, zamerke koje mu se prigovaraju) postaju mono mesto pamfleta kada bi trebalo zasmejati, unititi protivnikovu ozbiljnost i smehom je zabraniti35. brazilak [brasillach] se kraljevski zabavljao itajui pamflet: ne traimo dozvolu da se zabavljamo; autor zabeleke koja je objavljena u Lmancipation Nationale, doriotistikoj dnevnoj novini, razboleo se od smeha, hroniar nedeljnika La Revue de France, mnogo se smejao itajui te zastraujue Triarije.36 S antisemitskom dobrom rei, koristei duhovite sklonosti (agresivnost, opscenost), u sri smo agonistike i komunikacione strukture diskursa: unitavanje cilja, pred budnim okom itaoca, neprestani je ulog Triarija za jedno krvoprolie i kole leeva. Pamfletska diskvalifikacija argumentativne racionalnosti, pored dovoenja u pitanje ugovorne osnove komunikacije, preduslov je koji doputa da se ne ulazi u logiku potrage za dogovorom i izbegne ugovorno regulisanje konflikta. Koristi se prilika da se reira situacija u kojoj se subjekat postavlja izvan sebe, ne doputa se rasprava s njim, liava se problematske debate i uvek mogueg konsenzusa koji bi se mogao okonati u pomirenju. Onaj koji vodi monolog koristi ga neopozivo kao poslednje sredstvo. Psovka je upuena i nemogue je povui je: postavio sam pitanja i dao odgovore, moja je zadnja re (Triarije za jedno krvoprolie, str. 199). Jezik ne uspeva da svede nasilje, izbegne konflikt, ve kroz pogrdu ih jo obnavlja i proizvodi, ostajui pri onome to je kao nekontrolisano zapoelo polemiku, umesto da tei dogovoru i pomirenju. Na taj nain, u rastuoj egzaltaciji govornika, pamflet kontinuiranom i kumulativnom postupkom razvija ubeivake moi, razlaui otpore i sklanjajui predrasude publike (Angenot, 1982, str. 295). To bi bila funkcija ovog jezika koji, koristei se konvencijama i pravilima zabranjene rei, izvrdava granice i otvara izvore uivanja koji su postali nedostupni (...) potkupljuje sluaoca vikom uitka koji time obezbeuje (freud, [1988], str. 193-199), socio-lingvistikim renikom,
Sartre, Portrait de lAntismite: Znaju da je njihov govor lakonski, da ga je lako pobiti: ali to ih i zabavlja, njihov protivnik ima zadatak da ozbiljno koristi rei jer on i veruje u rei: oni imaju prava da se njima poigravaju. Oni vole i diskursom da se poigravaju jer, dajui za pravo lakrdijaima, diskredituju ozbiljnost svojih sagovornika; s namerom su zlonamerni, jer za njih se ne radi o tome da ubeuju dobrim argumentima koliko da postide ili dezorijentiu, Les Temps Modernes, n 3, 1 dcembre 1945, str. 442-470. W. benjamin, u vezi naslova pod kojim i s kojim je Selin napisao svoje Triarije za jedno krvoprolie, 1938. e napisati, kult ale koji pronalazimo kod ora Sorela, postao je sutinski element faistike propagande, 1982, str. 27. 36 brasillach, LAction Franaise, 13 janvier 1938; Lmancipation Nationale, 14 janvier 1938; La Revue de France, art. cit.
35
time potiskuje stare tabue protiv antijevrejskog jezika (...) koji se proirio nakon konane pobede drajfusovaca (Marrus, Paxton, 1981, str. 57). to akademik, vezan eufemizacijom, prevodi na sledei nain: Gospodin Luj ferdinand Selin nije autor kojeg treba imati u svom drutvu. Uostalom, kao ni Rablea (...) Uzdrani smo, ali ih i pribliavamo jednoga drugome kako bismo podsetili da bi publika, isto kao i kritika, trebalo da, u odreenim sluajevima, odustane od jezika ili situacija koje nisu uvek akademske, kao i da umetnik zadrava pravo (...) na izbor svog renika i svoje sintakse (...) Gospodin Selin na zadivljujui nain zna da izabere svoje naslove (...) srea je da se pojavio jedan Selin kako bi govorio o tim stvarima prikladnim reima i, kada posmatramo njegove teme, skloni smo i da mu oprostimo njegov renik. (Truc, 1938, str. 550-565) Tabui itaoca bi trebalo da nestanu. Da li tekst, dakle, napreduje tako to se oslobaa lingvistikih zabrana, osvajajui izgubljen teren: Kapetan Drajfus je daleko vei od kapetana bonapartea. Osvojio je i sauvao francusku (Triarije za jedno krvoprolie, str. 199); Nakon afere Drajfus, stvar je gotova, francuska pripada Jevrejima. (Ibid., str. 85). Dokazi menjaju stranu. Pogrom tako prestaje da bude krvoprolie i postaje pobunjeniki ustanak; francuska nije imperija ve kolonija: agresor urla ne bi li smo ga preklali. Stvarica je stara koliko i Mojsije... i dalje funkcionie (Ibid., str. 86). Zapoinjui s najtananijim znaenjem, sa anegdotom, Triarije za jedno krvoprolie se zavravaju s govorom o kraju vremena, koje se pokree zbog pogroma koji sugerie. Narodski i uvredljivi govor ispunjava poslednju funkciju: njime se konotira revolucionarni sadraj aktuelnog trenutka; radi se, u stvari u ta ni ne sumnjamo o upotrebi revolucionarnih slogana Nacija bez plemstva, strani element protiv dla Revolucije: emancipacije Jevreja. Paskvile o kraju Ancien Rgimea, koje bi trebalo da otkriju zakulisne tajne, skandale i zavere, proiruju svoju mrnju prema eliti i ispliu priu o nemoi i preokretu Velikih uoi 1789, ovde su model Triarija za jedno krvoprolie. Daudet navodi primer asopisa Le pre Duchesne: Od Reforme i njenih pamfletista, ukazala se potreba za Rochefortom (Svetiljkom) i Igom (Kaznama), trebalo bi izraditi posebnu studiju, ak polazei od Le pre Duchesne i 1793, i od uloge razuzdane uvredljivosti. U jeku svoje difuzije, Le pre Duchesne je, po reima brae Goncourt (Histoire de la Socit franaise pendant la rvolution) tampana u sto hiljada primeraka! Bila je pogana, sramotna, ali je predstavljala novotarije svetine danas bismo rekli mase (Daudet, 1938). Narodski govor i psovaki stil, dakle, prizivaju taj revolucionarni trenutak kada poganost postaje politiki anr i uzdie do teorije nunog prostakluka (f. brunot, 1937) taj period koji je obavezivao na izbor izmeu poganosti uvrede i mekutva uglaenih i ispravnih formi.37
37
f. brunot o predrevolucionarnom jeziku: 1937, str. 173-191; J. Guilhaumou: 1989, uredio J.-Cl. bonnet, 1988, str. 157-184.
De injuriis i famosis libellis

Igrajui se igara napetosti izmeu govornog i pisanog, pamfletski glas in fine mora biti prenesen na actio retorike: to je trenutak kada se sastavljenom tekstu udahnjuje ivot, kada se on pokree glasom, telom, gestovima, i kada se instanci u kojoj govornik igra, moraju pridodavati pokret, potez, sklapati govor, izigravati uloga glumca ne bi li se sluaocima prenela emocija. Actio je u sreditu pamfletskog pisanja, koje u svoje pismo ukljuuje govorni i javni stil; i to tako da italac stie utisak da prisustvuje jednoj predstavi, krizi, upravo histerinoj krizi, da uje glas subjekta u primitivnom nasilju njegovog izraza (L. Marin, 1990)38. Teko se moe prizivati taj glas, a da se pritom ne priziva i jedan njegov savremeni odjek, glas faistikog diktatora koji isto tako objavljuje nadmo izgovorene rei nad pismom39. Privremeno u zakljuiti ovo poreenje. Pamfletska rasputenost ukazuje na stanje pometnje i krize, trenutak u kojem politiki poredak u naponu, govornike izdie ne bi li pokrenuo/ganuo narod, kada se strasni postupci slobodno razvijaju (Garin, 1969, str. 101-119). Istovremeno dok i deluje, parezija promilja okolnosti u kojima se ozakonjuje prestanak ograniavanja slobode govora, kraj zabrane tabuirane rei; ona itaocu jemi trenutak u kojem postaje nekanjivo govoriti i pisati. To inei, glas uvreda dobija svog primaoca u tekstovima pod tim podrazmevam i cilj koji ona mobilie prevazilazei iitaoca kojem se obraa. U France-la-librale, masonskoj francuskoj republici (...) odvratnoj birakoj prevari (Triarije za jedno krvoprolie, str. 29), pamfletista se okree ka Colonels, Doriots, naim nacionalnim doterivaima, ljudima poput La Rocque-a, Doriot-a, Maurras, bailby, Marin-a, koji zaista govore da ne bi nita rekli, brbljivcima (Ibid., str. 133), objavljujui odustvo efa, pozivajui se na autoritarni reim i umiljajui se kao diktator (kada bih ja bio diktator). Diktator je primalac selinovskog pamfleta. Poznato je iz politike filozofije, kada ona raspravlja o pobuni koja su prouzrokovale paskvile, da glas uvreda u svom jezikom nasilju i rasputenosti ne predstavlja negaciju poretka i norme ve znak tiranina, u svojoj moi, gospodara rei, umenost njegovih izraza.
Pamfletista, kako pie gospodin Angenot, izgleda da svojom retorikom trai da ikonizuje simulakrum javne rei, oralnog diskursa, besede sa oka ulice: iza pamfletskog teksta je potrebno videti oveka koji se bori i udara pesnicom (Angenot, 1982, str. 239). 39 U toj borbi govornika protiv njegovih protivnika koje bi da preobrati, on polako usvaja udno razumevanje psiholokih uslova propagande, to gotovo predstavlja komplementarni element pisca. Zbog tog razloga e spisi, u njihovom ogranienom uinku, uopteno posluiti da se sauvaju, ponovo potvrde ve postojee koncepcije i miljenja. Nijedna od velikih revolucija nije izazvana pisanom rei (...) Ne mislite da je Francuska revolucija ikada mogla da izae iz filozofskih teorija, da kojim sluajem nije pronala jednu armiju agitatora, kojom su rukovodili demagozi velikog stila, koji su uzburkivali strasti naroda (...) sve dok se nije desila stravina vulkanska provala koja je zamrzla teror u Evropi. Isto tako, najvei potres novijih vremena, boljevika revolucija u Rusiji, nije izazvana Lenjinovim spisima koliko mrzilakom govornikom delatnou nebrojenih apostola malih i velikih likova govorne propagande, Mein Kampf, eh. VI, Limportance de la parole, La Dfense Franaise, janvier 1939, str. 434.
38
bibliografija:
Angenot Marc, 1982, La Parole pamphltaire, typologie des discours modernes, Payot. Arendt H., 1942, from the Dreyfus Affair to france Today, Jewish Social Studies, Vol. IV, 3, juli, str. 195-240; ponovo objavljen 1946 u Essays on antisemitism. Aristotel, 1989, Retorika, preveo i komentare sainio Marko Vii, Naprijed. Arland M, 1938, bagatelles pour un massacre, NRF, n 293, januar-mart, str. 308-310. barthes R., 1984, La division des langages, Le bruissement de la langue, Seuil. benjamin W., 1982, Charles Baudelaire, Payot. bleton P., 1978, Le Pamphlet, tudes littraires, Vol. II, n 2, avgust, Presses de lUniversit de Laval. boltanski L., 1984, La dnonciation, Actes de la recherche en sciences sociales, n 51, mart. bonnet J.-Cl. ur., 1988, La Carmagnole des muses, lhomme de lettres et lartiste dans la Rvolution. brunet G., 1938, Le Mercure de France, 1. mart, str. 339-343. brunot f., 1937, Histoire de la langue franaise, A. Colin. Cline L.-f., 1937 [1942], Bagatelles pour un massacre, Denol, 1938 [1942]. . Lcole des cadavres, Denol, iz. 1941 [1942]. . Les Beaux Draps, Nouvelles ditions franaises, 1957 [1974]. . Louis-ferdinand Cline vous parle, Romans II, H. Godard ur., Gallimard, Pliade. Certeau M. de, 1985, Le Croyable, prliminaires une anthropologie des croyances, Exigences et perspectives de la smiotique, recueil dhommage pour A.J. Greimas, I, H. Parret, H.G. Ruprecht ur., Johns benjamin Publishing Company. Chartier R., 1982, Pamphlets et gazettes, Histoire de ldition franaise*, Du Moyen Age au milieu du XVIIe sicle, Promodis, str. 405-425. Cohn N., 1967, Histoire dun mythe, la Conspiration juive et les Protocoles des Sages de Sion, Gallimard. Darnton R., 1983, Bohme littraire et Rvolution, Hautes tudes, Gallimard/ Seuil. Daudet L., 1938, Les raisons dun succs, Les Nouvelles littraires, 19 januar. Dauphin J.-P., fouch P., 1985, Bibliographie des uvres de Louis-Ferdinand Cline (1918-1984), Le Graphomane, bLfC. Dictionnaire de spiritualit asctique et mystique, 1983, Art. Parrhesia, beauchesne, fase. LXXVI-LXXVII, str. 260-267. Dupriez b., Gradus, Les procds littraires (Dictionnaire), UGE, 1984. ferro M., 1988, Ouverture, Annales E.S.C., maj-juni n 3, str. 561-565. fontanier P., 1968, Les Figures du discours, flammarion. freud S., 1988, Le Mot desprit et ses relations linconscient, NRf.
frye N., 1957 [1969], Anatomie de la critique, bibliothque des sciences humaines, Gallimard. Garin E., 1969, Rflexions sur la rhtorique, Moyen Age et Renaissance, Gallimard. Gide A., 1938, Les Juifs, Cline et Maritain, NRF, n 295, april. Godard H., 1985, Potique de Cline, bibliothque des ides, NRf. Greimas A.J., 1979, Smiotique, Dictionnaire raisonn des sciences du langage, Larousse. . 1983, Du Sens II, ditions du Seuil. Grice H. P., 1979, Logique et conversation, Communications, n 30, str. 57-72. Guilhaumou J., 1989, La langue politique et la Rvolution franaise, de lvnement la raison linguistique, Klincksieck. Hirsch E.D., 1967, Vality in interpretation, The Concept of genre, Yale University Press. Hitler, 1939, Mein Kampf, pogl. VI, Limportance de la parole, La Dfense franaise, januar. Jouhaud Ch., 1985, Mazarinades, la Fronde des mots, Aubier. Kaminski H.E., 1938, Cline en chemise brune, Nouvelles Editions Excelsior. Kaplan Alice Y., 1987, Relev des sources et citations de Baga- telles pour un massacre, ditions du Lrot, Charente. Kerbrat-Orecchioni C, 1980, La polmique et ses dfinitions, Le Discours Polmique, Centre de recherches linguistiques et smiologiques de Lyon, PUL. Kristeva J., 1980, Pouvoirs de lhorreur, essai sur labjection, Seuil. Lampe G.H., 1961, A Patristic Greek Lexicon, Oxford University Press. Largueche E., 1983, Leffet injure. De la pragmatique la psychanalyse, P.U.f. Lyotard J.f., 1984, Le Diffrend, ditions de Minuit. Maingueneau D., 1983, Smantique de la polmique, LAge dhomme. . 1984, Genses du discours, Mardaga diteur. Marin L., 1990, Pour une thorie baroque de laction politique in G. Naud, Considrations politiques sur les coups dtat, les ditions de Paris. Marrou H.I., 1976, La diatribe chrtienne, Patristique et Humanisme, Mlanges, Seuil. Marrus M.R., Paxton R.O., 1981, Vichy et les Juifs, Calmann Lvy. Maxence J.P., 1938, Louis-ferdinand Cline: Bagatelles pour un massacre, Gringoire, 4 mart. Meyer M., postface Aristote, 1989. . Rhtorique des passions, ditions Rivages. Milner J.C., 1978, De la syntaxe linterprtation, quantits, insultes, exclamations, travaux linguistiques, Seuil. Miomandre f., 1938, Retour Rabelais, Les Nouvelles Littraires, 19 januar. Mosse G., 1978, Toward the final solution, Harper Colophon books. Parret H., 1987, La Manipulation et le mensonge, Prolgomnes la Thorie de renonciation, de Husserl la pragmatique, Peter Lang. . 1988, Le Sublime du quotidien, coll. Actes smiotiques, ditions Hadsbenjamins.
Pollar M., 1982, Des mots qui tuent, Actes de la recherche en sciences sociales, n 41, februar, str. 29-31. Quine W.V. 1989, Quiddities, An Intermittently philosophical dictionary, Harvard University Press. Quinttilien, [1976], Institution Oratoire, IV, 3, Les belles Lettres. Ruwet N., 1982, Grammaire des insultes et autres preuves, Travaux linguistiques, Seuil. Sabry Randa, 1989, La digression dans la rhtorique antique, Potique, n 79, septembar. Sartre, 1945, Les Temps Modernes, n 3, 1 decembar, str. 442-470. Sautermeister Ch., 1981, Techniques de linjure clinienne, Cline, Actes du colloque international dOxford, 13-16 juli, bLfC, Universit Paris VII, str. 165-185. Searle J., 1982, Taxinomie des actes illocutoires, Sens et expression, d. de Minuit. Todorov T., 1977, Thories du Symbole, Coll. Potique, Seuil. . 1978, Les genres du discours, coll. Potique, Seuil. Truc G., 1938, Lart et la passion de M. ferdinand Cline, La Revue hebdomadaire, juli, str. 550-565. Vendryes J., 1923, Le langage, introduction historique lhistoire, Albin Michel. Veyne P., 1983, Le folklore Rome et les droits de la conscience publique sur la conscience individuelle, Latomus, januar-mart, XLII, 1. Vincent Ren, 1938, Les aveux du juif Cline, Combat, 23 mart.
Muharem bazdulj
Psovka, bloody psovka
Kad razmiljam u funkcionisanju psovke u knjievnosti, obino se prisjetim dva stava to su ih izrekla dvojica velikih pisaca, obojica roena u (tadanjoj) Austro-Ugarskoj, a koji nekako, makar su im godine roenja udaljene skoro dvije decenije, u duhovnom smislu pripadaju istoj epohi. Prvi je, da ispotujemo hronologiju raanja, kad je ve pominjemo, Miroslav Krlea. U zapisima Enesa engia S Krleom iz dana u dan ima jedna Krleina opaska koja zgodno i lapidarno ilustruje njegov stav spram psovke u literarnom tekstu. Nakon to se Krlea odbio javiti na telefon nekakvom bazini pod izgovorom da je bolestan, engi ga pita ko je to, a Krlea odgovara: To je, brate, knjievnik koji u svakoj svojoj noveli kad je pie na nekoliko mjesta veli kurac i pizda. Iz Krleine intonacije, a i iz konteksta, jasno je da on u tome ne vidi nita pozitivno. Potonji pomenuti Austro-Ugarin je rumunsko-francuski filozof E. M. Cioran koji na jednom mjestu kae, parafraziram, elite li napuniti ludnice, prepuniti ih, da u njima vie ne bude ni jednog slobodnog mjesta; recept je lak: Zabranite psovanje! Lako je primijetiti da se izmeu ova dva stava ne moe ipak povui potpuna paralela. Krlea komentarie jednog konkretnog pisca i njegove manirizme, dok Cioran vie referira na psovku u usmenom i svakodnevnom kontekstu. A ipak, ni razlika tu nije prevelika. Psovka u knjievnom tekstu najee slui uvjerljivosti i autentinosti govornog jezika likova, dok pomenuti Cioranov stav korespondira s cijelim nizom njegovih slinih uvida prema kojima jedna od terapeutskih formi pisanja (to ne priziva nuno i objavljivanje napisanog!) moe biti i ispisivanje psovki. (U jednom intervju, Cioran, recimo, kae: Izraavanje je oslobaanje. Savetujem vam da probate sledeu vebu: kada nekoga mrzite, kada imate elju da ga likvidirate, uzmite komad papira i napiite da je X svinja, bandit, gad, udovite. Odmah ete
shvatiti da ga manje mrzite. to se mene tie, to je tano ono to sam radio. Pisao sam da bih psovao ivot, da bih psovao sebe. Rezultat? bolje sam podnosio sebe i bolje sam podnosio ivot.1) Psovka u tekstu je, naravno, uvijek stilizacija. Moe neki autor biti i nesklon upotrebi psovki, moe zapravo imati faze u kojima e koristiti psovke u tekstu i faze u kojima e ih se kloniti, no mogu se takoer pojaviti i objektivne okolnosti u kojima i psovka biva ponajprije forma slobode. Sjeam se jednog teksta Semezdina Mehmedinovia napisanog i objavljenog u vrijeme opsade Sarajeva. U njemu on komentarie navadu autora okupljenih oko Ljiljana (lista koji Tarik Haveri naziva biltenom klerofaistike internacionale za bosnu i Hercegovinu2) da ako ve osjete potrebe da tekst stilski pojaaju psovkom to ine poneto infantilno pa pojedine imenice ne ispisuju u cjelini nego iza prvog slova stavljaju takice, a u jednom konkretnom glagolu i njegovim razliitim izvedenicama slovo j zamjenjuju slovom h (jebati biva hebati itd.). Tekst mi nije dostupan i navodim ga po sjeanju, no ini mi se da Mehmedinovi ironizira ideju da infantilnost te vrste ublaava namjeru koja stoji makar i iza light psovke. Ipak, on ne smatra da je takva praksa bezazlena, naroito ako joj je namjera da se instalira u normu. Zato u istom tekstu na jednom mjestu kae, i opet parafraziram, da od svoje rane mladosti, otkad je poeo da pie, ne osjea potrebu da na papiru psuje, ali u kontekstu u kojem bi psovka bila zabranjena ili nepoeljna, line sklonosti padaju u drugi plan, pa i on jebiga mora opsovati. To jebiga tu je predstavljalo demonstraciju slobode. Postoji ona uvena fraza Veselka Tenere, napisana nekad krajem sedamdesetih ili poetkom osamdesetih godina prolog vijeka, da novinarstvo poinje tamo gdje prestaje hrabrost. Samo desetak godina kasnije, ta reenica je poela djelovati netano. Ne znai to, naravno, da je ona bila netana i u vremenu kad je napisana. Promijenio se kontekst, a u novom kontekstu novinarstvo je, barem u nekim situacijama, poinjalo upravo tamo gdje poinje i hrabrost. Analogija koja bi povezala hrabrost u novinarstvu i psovku u knjievnosti ne bi, naroito hic et nunc, bila posve promaena. Imati hrabrosti kolokvijalno se na ovim naim stranama (ali i na nekim drugim) esto izjednaava s jednim drugim imanjem, pa hrabar biva onaj ko ima muda. U uvenom zavretku Grobnice za Borisa Davidovia Ki pie o naravoueniju da za pisanje nisu dovoljna samo muda. Taj stav nije zapravo previe drukiji od Tenerinog, samo to je izraen drukijim jezikom. Psovka se u knjievnosti esto javlja upravo iz potrebe za drukijim jezikom. Psovka nekad funkcionie kao argon autentinosti (ovdje izvan adornovskog konteksta). To naroito vai za dijaloke dionice u prozi, te, naravno, za dramske i scenaristike tekstove. U svojoj autobiografskoj knjizi Smrt je neprovjerena glasina, Emir Kusturica je nedavno progovorio o problemima s kojima se susretao u realizaciji filma Otac na slubenom putu. Jedan od problema, ili izgovora da se napravi problem, bile su i psovke. Kusturica, naime, iroko citira originalne zapisnike sa dviju sjednica Umjetnikog vijea Radne organizacije Sutjeska film
1
E. M. Sioran: Razgovori, Dereta, beograd, 2010., p. 13. (preveo sa francuskog Stanko Deferdanovi) Tarik Haveri: I vrapci na grani, Rabic, Sarajevo, 2009, p. 265
odranih u prostorijama Sutjeska-filma na Jagomiru u zimu 1983. godine, a u njima su i diskusije funkcionera koji, recimo, ovako komentariu scenario: Ima malo provincijalizma i primitivizma u scenariju na nekim mjestima, pa bi to trebalo oistiti. ini mi se, takoe, da je pomalo isforsirana psiholoka slika djeteta. Ne znam da li ovaj film nosi punu boju angamana., da bi se na iduoj sjednici pokazalo kako su istom diskutantu provincijalizmi i primitivizmi bili zapravo eufemizam za psovke: U knjizi snimanja se takoe mnogo insistira na psovkama. One niemu ne doprinose, pa mislim da bi ih trebalo reducirati. Ako, meutim, postoji film u kojem psovke zbilje neem doprinose, to je upravo Otac na slubenom putu. Dovoljno je sjetiti se glasovite replike: Drugi jebu, a ti se Muzafere kupaj! Psovka je zapravo stilski najzahvalnija na tom nekom meuprostoru izmeu estetike i angamana. Kad ono to se eli rei ne staje ni u politiki komentar ni u larpurlartistiki haiku. Postoje umjetnika djela koja upravo poivaju na psovci. Citirau ovdje u cijelosti pjesmu Ede Maajke koja o poslijeratnoj bosni i Hercegovini i ukradenoj budunosti ogromne veine njenih graana govori vie nego tomovi antologizirane poezije tampane u zlatotisku i hvaljene na humanistikim katedrama lokalnih univerziteta: Ovako, Kod nas se od Dejtona godine broje ljudi se ljudi boje i svako glasa za svoje brani postaju graani do juer svjetla gasili sjekirama, a sad su u odijelima Mirnese, sredi ih Mirnese, jebi im mater ako se ti pone prodavat i tebi u mater jebavat da zna, nije bitna ideologija, bitna je biologija bitna je genetika balije, ustae i etnika svaka ovca svome krdu, krave uz telad u arena vrata gledat, jedni drugima mater jebat znam ko je poeo rat, znam ta je glad znam kad su eeljevci doli u moj grad priam o onom kako je sad, slabo se miemo s mjesta puni smo rupa ko naa cesta esto vuemo runu - vidi svaki biser ili bi naprijed al volimo taj rikverc postalo nam navika da ne radi ni jedna fabrika malverzacije preutimo, gazde ne ljutimo navikli se, na gebiru i u miru mladi iz zemlje bjee, izbjeglice se vratit nee ne moraju, nek zarauju, nek nam alju para mi emo ivit u mraku i jedni drugima jebavat majku.
Cijela drava plaa reket po kuama oruja od rata - uje se zveket imamo mina ko jagoda, pune oranice al nee brati urod ovi to su pravili sadnice bole nas kite, imamo resursa vie pogotovo metala, govana, metana to je na zrak i hrana - s tim nas voe hrane ne znam za vas, ja sam sit, u mene vie ne stane svako kurac u dravi pui, zatvara ui pred nepoznatim ljudima drim jezik za zubima da l selam, zdravo, bog? Kako je pravo? ne znam vie ta da kaem, u sranju da se ne naem bace u uho bubu, sviraju ratnu trubu ljude drukijeg pogleda imaju na zubu a da im isprave pogled poslae jedan odred da im zapaljenu kuu gledaju kroz dvogled. Al nema ratne nevere to moe unitit temelje onaj korijen kue u kojem su nae due onu burmu i lanac to u temelj baci Bosanac, kad kuu pravi u temelj dio sebe stavi srui do temelja, ne ide temelj on e ostat vjean ko Sava Mater vam jebeeeeeem! Mater vam jebeeeeeem! Mater vam jebeeeeeem! Mater vam jebeeeeeem! Pjesma istovremeno funkcionie i kao autopoetiki manifest, ali i kao specifina ispovijest lirskog subjekta koji vjerovatno jest, ali ne nuno, identian sa pjesnikom. Dirljive su zapravo i simplifikacije u ovoj pjesmi, pa i ono to bismo mogli nazvati promaajima ako bismo itali pjesmu na nain na koji se itaju politiki komentari. Recimo, to naivno ufanje u Mirnesa (Ajanovia), maninog demagoga koji je imao odreenog lokalnog izbornog uspjeha zloupotrebom titoistike nostalgije (titostalgije, rekao bi Mitja Velikonja), i vjera, makar dijelom i rezervisana, da je on drukiji od ostalih politiara, s jedne strane je skoro pa smijeno, ali s druge opet tragino, jer pokazuje jedno ne pretjerano tipino, ali dovoljno signifikantno stanje svijesti. Tu su onda i parafraze na Stinga, odnosno Hari Mata Harija. Kad kae da zna, nije bitna ideologija, bitna je biologija, Maajka izvre onaj Stingov stih (iz pjesme Russians): We share the same biology/ Regardless of ideology; isto tako burma i lanac to ih u temelj baci Bosanac nuno podsjeaju na onaj neposredno predratni refren: Prsten i zlatni lanac, dae ti Bosanac, samo da te jednom poljubi.
Kad govori o ratu i poratnoj stvarnosti, diskurs je najblii diskursu politikog komentara. Pa ipak, da pjesma bude u pravom smislu pjesma, da bude poezija, a ne bizaran spoj bljeskova inteligencije netipinih za (barem ovdanje) tipine hip-hop lyrics i urnalistike retorike, najzaslunija je upravo psovka. Ponovljena etiri puta, pomalo refrenski, ona je srce i dua pjesme; ona je, uostalom, i njen naslov. Ta psovka, to Mater vam jebeeeeeem!, nad kojim su se svojevremeno na televiziji zdrueno skandalizovali Goran Mili i Slaven Letica je primjer sluaja gdje je psovka nuna upravo zbog umjetnosti i umjetnikog efekta. Stotinjak godina prije Ede Maajke, James Joyce je bio spreman odustati od publikovanja svojih Dablinaca jer je od njega traeno da iz rukopisa izbaci adjektiv bloody koji je u to vrijeme bio doivljavan kao svojevrsna psovka. Joyce, naravno, nije pristao. Postoji umjetnika djela u kojima psovka ima vrijednost tog Joyceovog bloody. Njima je psovka nuna. Postoje, meutim, i ona u kojima je psovka puko pomodarstvo, pseudotinejdersko kreveljenje i pokuaj skretanja panje. Kljuna je stvar znati razdvojiti jedna od drugih, a to zapravo spada u isti registar odvajanja ISTINE od LAI o kojem govori Danilo Ki u eseju o Radomiru Reljiu.
Peter Klepec
Na meti psovke
Polazim od toga da je psovka jedan verbalni fenomen (re, reenica, sintagma). Interesuje me na koji je nain priroda, graa, struktura tog fenomena povezana s njegovom verbalnom i drutvenom funkcijom? ta je specifinost psovke, ta se njome postie, odnosno, ta psovka hoe i eli da postigne? Kako i na koji nain? ta je zapravo cilj psovke, ako ga, naravno, ima? U emu je njena namera? ta psovka niani, i kada, u kojoj meri ona pogaa svoju metu? Radi se o brojnim pitanjima,1 koje ovde nije mogue detaljnije obraditi, ali mi je namera skromnija hteo bih da pokaem kako je mogue na ta pitanja odgovoriti uz pomo Lacanove i freudove psihoanalize, odnosno, uz pomo psihoanalitikih koncepata. Ako kaemo, da je psovka jedan verbalni fenomen, time pre svega istiemo da ona nema samo jednu jeziku funkciju. Radi se o kompleksnom, ali i specifinom fenomenu, koji u pokuati da ilustrujem uz pomo brojnih paradoksa povezanih sa psovkom. Ve na samom poetku, ak i pre nego to konkretnije opredelimo ta je zapravo psovka i napravimo razliku u odnosu na kletvu, uvredu, blasfemiju, neki uopteno runi govor itd., zamislimo jedan paradoks i, na primer, itaoca ovih rei, koji psuje nau nameru da govorimo o njoj, da joj prilazimo sa oklevanjem. Lako je mogue zamisliti i mene samog, dakle pisca, koji na poetku opsuje samoga sebe, svoju nameru, to se uputa u takav posao, ili da, tek tako, iz navike, protesta, ali i veselja, iz ubeenja, psuje to se latio tekog zadatka, i da se time podvlai kompleksnost same stvari. Zar nam je uopte i potreban neki poseban razlog da bismo psovali, jer, psovati je mogue tek tako. Psovka je esto tek uzreica ili potapalica. Naelno je mogue psovati sve, poevi i od nae namere da se latimo same psovke, na primer: Jebala te, da te jebala psovka ili Jebote paradoks. Eto moda i prvog paradoksa psovke: psovati je mogue sve i svakoga, do psovke moe doi u svakom trenutku, psovati moe svako. Psuje se stalno i na svim mestima, ak bi mogli rei da psujemo svi, ali na toliko razliitih naina da je zapravo nemogue napraviti osnovni popis. Moemo se samo diviti ovekovoj kreativnoj mati i imaginaciji u upotrebi psovke.
1
Detajlnije videti bernard Nemah, Kletvice in psovke, Nova revija, Ljubljana 1997.
Time dolazimo i do drugog paradoksa. Iako postoji doslovno beskonano bogatstvo psovki, te mi ovde tvrdimo da se radi o jednom kompleksnom fenomenu, sama psovka na prvi pogled izgleda veoma jednostavno, direktno, mogli bismo rei prosto, jer i jeste u krajnjoj liniji (veoma) prostako. Dalje, psujemo svi, stalno i na svim mestima. Ali o tome zato se psuje, o samoj strukturi i funkciji psovke, meu onima koji se profesionalno bave jezikom i govorom, veoma se retko pria. Kao da taj fenomen ne zasluuje panju i kao da je nemoralno njime se baviti, jer govor o tome trai posebnu priliku i dodatni razlog. I zaista: zato priati o fenomenu, koji s pravom zbog svoje navodne nekulturnosti i vulgarnosti, ne zasluuje panju? Zato mu uopte dati bilo kakav dignitet? Eto i drugog paradoksa psuje se stalno i svugde, ali se o psovki kao fenomenu pria retko i nema ba mnogo strune literature na tu temu. Ne samo to, ak i u onim retkim sluajevima kada se o njoj pria, esto se moralizuje i popuje, to, ini se, ipak nije opravdano, da ne bismo upotrebili i neki snaniji izraz (poput psovke). Kako je u svojoj knjizi pokazao bernard Nemah, poslednja dva veka su brojni, iako ne i svi, slovenaki jezikoslovci nastojali pokazati kako je veina psovki i kletvi, na koje nalazimo kod Slovenaca, zapravo uveliko preuzet od drugih naroda, Italijana, Nemaca, Srba, Hrvata ili, naprosto, balkanaca (imaginarne ideoloke konstrukcije koja obuhvaa sve to ugroava, toboe, zdrav, narodni organizam), tvrdei da je psovanje neto to ne spada u slovenaki jezik, nego je u njega uneto sa strane, i time implicirajui ne samo navodno viu kulturnu vrednost vlastitog jezika i naroda, nego i njegovu istotu koja uvek biva ugroena zbog uvoza Meutim tu ovinistiku koncepciju jezika i psovke, kao i svaki moralizatorski pogled na nju, mogue je dovesti u pitanje prostim upitom o poreklu potrebe za psovkom? Zato ljudi uopte psuju? I zato psuju tako esto? Zato gle uda esto kod uenja stranih jezika najpre nauimo par sonih psovki? Evidentno je, da psovku posuujemo i uvozimo iz stranih jezika upravo zbog neke njene funkcije. Moda i zato to nam se ini da psovka u tim jezicima bolje slui svojoj svrsi nego u naem. Tim povodom bih naveo anegdotu koja se odnosi na psovanje na stranim jezicima. Seam se kako osamdesetih godina, dakle za vreme SfRJ, nije bio toliko redak prizor u ljubljanskom studentskom naselju naii na grupe stranih studenata iz nesvrstanih afrikih zemalja, koji su veinom brzo i besprekorno savladali navodno teak slovenaki jezik, i to u unim priama sa zemljacima i pripadnicima istog kontinenta. Koristili su veinom neutralni kolonijalni francuski, ali su esto u svoju spiku znali ubacivati proste rei, kletve i psovke s naih prostora. Tako bi tok nepoznatih stranih reenica bio esto prekidan poznatim i prepoznatljivim reima (u stilu pizda materna, pika materina). Upotreba stranih runih rei sluila je kao poseban zain prii koja je postajala interesantnija, psovke su dobro dolazile da zaine detalje ali i da jaaju ad hoc koheziju grupe dvoje ili troje ljudi, izraavala je pozitivnu energiju zajednikog druenja i prie. Takav utisak odavali su ne samo oni koji su bili zaokupljeni komunikacijom, ve je isti utisak mogao stei i neko sa strane, ko je posmatrao grupu i osim prepoznatljivih rei nije mogao razumeti bilo ta drugo u njihovoj komunikaciji. bilo je jasno da pomenute rei nisu koriene da bi prekidale komunikaciju i agresivno, ve upravo obrnuto,
za izraavanje zajednikih emocija i neku vrstu poziva da se pria nastavlja dalje i uiva u njoj, kao i u samom druenju. Upotrebu prostih rei ali i psovki koje nemaju svoju metu nego slue za izraavanje iznenaenja ili pukog uivanja, radosti u druenju, esto je mogue sresti ne samo kod stranaca nego i kod intimnijih, zatvorenih, prijateljskih krugova, kada psovka slui istim svrhama. Psovanje moe znaiti prekid komunikacije i uvod u direktni fiziki sukob. Slina je uvredi jer moe temeljito da ukalja, obelei, opredeli onoga koji se psuje. Nekad predstavlja protest, bunt, kojim se vulgarnim renikom ustaje protiv vladajuih pravila dobrog ponaanja, kulture, drutva i svrgava autoritet. Lacanovskim renikom, psovka Drugog, u autoritet, u sagovornika prodire i devalvira ga, poniava, aludirajui na potinjavanje i pasivno podvrgavanje. Upotrebljavajui zabranjene ili nedoline rei psova demonstrira da za njega nema zabrana i tabua. Izuzetak je Ja koji koristi psovku. U sreditu psovke je Ja kao aktivna instance u odnosu prema svetu i prema njenoj meti. Glavni junak i centar psovke je njegovo velianstvo Ja, kako ga negde naziva freud. I kao takva, psovka je infantilna jer ne mari za princip realnosti. Uvek psujemo u prvoj osobi, nekoga ili neto i time ne samo da pokazujemo kako nam nita nije sveto, ve i da smo nadmoniji. Narcizam Ja instance u prvom planu, zapravo predstavlja jedinu, ma koliko vetaku i tanku, razliku izmeu psovke i kletve. Ja svoju mo, odnosno, snagu u psovci demonstrira direktnom konfrontacijom sa sagovornikom, dok se kletvom proklinje odsutni drugi (Proklet bio) psovka se dogaa in presentia, dok je gaa na ono to je in absentia. Jo bitnija razlika se odnosi na navodnu mo pomenutog Ja. Kod kletve se naime taj isti Ja nalazi u ulozi onoga koji proklinje nekoga ili neto, uz pomo natprirodnih sila, dok se u psovci ne samo oslanja na sebe, nego upravo njome hoe da manifestuje i demonstrira svoju neizmernu mo. Mo ili superiornost Ja je tada najee izraena reima koje aludiraju na seksualnu aktivnost izvrenu reima nad onim to je drugima (opsovanim osobama) sveto i veoma drago. Iako nevulgarne psovke nema, svaka opscenost i prostakluk nije ve i psovka. ta bi onda bilo specifino samo za nju? Moda se ini da moemo do odgovora na to pitanje najlake doi putem etimologije. To bi kod psovanja i psovke doslovno znailo da nekoga nazovemo psom ili ga uporedimo sa njime. Iako, meutim, nije sve vezano za psa i pogrdno. Zar nije pas ovekov najbolji prijatelj i zar nije ba on pravo olienje vernosti? O kakvoj bi onda vernosti ovde bilo re? U nekom kulturolokom kontekstu vernost pasa bi bila upitna jer se esto upravo enka psa, kuka, u mnogim jezicima vidi kao pravo olienje promiskuiteta (bitch, chienne, psica), a da bi posredstvom svetog Augustina kriterijum vernosti mujaka pre bio slon nego pas Dok za neke psovke doista moemo rei, da su povezane s psom (Jebo te pas, Pas ti mater), interesantno je da se kuja pominje samo u psovci Kuko jedna!. Uporeivanje s psom ili spominjanje psa nije uvek povezano s psovkom (dominikanci svoje ime dobijaju na osnovu sintagme domini canes). No ini se da psovanje u veini sluajeva eli da ispostavi upravo seksualnu aktivnost pasa, dakle da oslika animalnu, seksualnu konotaciju koja time vie nije ljudska. Psovka se koristi nedolinim i pogrdnim reima koje prikazuju ili predstavljaju (najee seksualnu) aktivnost koja je u toku, upra148|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
vo se deava ili se ve desila, ili koja e se neminovno desiti. U zavisnosti od toga ta psova psovkom eli postii, on moe upotrebiti ceo arsenal navodnih, drutveno i kulturno manje doputenih, do jako uvredljivih aktivnosti. One variraju od (najee) analnog i oralnog seksa, do svih oblika perverzija i okrutnosti koje prevazilaze svaku matu. Upravo u tu svrhu i slue ivotinje koje tu aktivnost izvravaju. Okrutnost i posebno nasilje psovke samo na psa ili na ivotinjsko carstvo kao takvo, uzgred budi reeno, ba i nije sasvim legitimno, jer se i ovde ipak radi o nekom nasilju i krutosti, koja, kako u nekom drugom kontekstu kae Lacan pozivajui se na balthazara Garciana, prevazilazi ivotinje, jer divljatvo oveku u odnosu do sebi slinog prevazilazi sve ta mogu ivotinje.2 Za onoga koji psuje, pored manifestiranja njegove centralnosti u svetu, psovka definitivno predstavlja jedan verbalni mehanizam koji slui i za izraavanje emocija, neslaganja, ljutnje, besa i agresivnosti, vreanja, ali i iznenaenja, veselja, radosti, radovanja. Psovka slui uivanju, ona jeste oblik uivanja. Ali ukoliko slui za ekspresiju veoma jakih emocija, ona moe estim ili preteranim korienjem potpuno izgubiti tu svoju eksplozivnu mo i svrhu (isto kao i samo uivanje koje gubi snagu i ostaje samo s lichettes de jouissance, mrvicama uivanja). To, naravno, vai za one koji je koriste ili su direktno ukljueni u komunikaciju, te su uveliko navikli na nju, dok se sluajni namernik, moralizatorski zgraava takvim nivoom komunikacije, odnosno kulture. Psovka tada postaje stalna izlina re, potapalica u koja zaepljuje, popunjava pauze u govoru. Psovka pokriva razliite govorne funkcije, akte i radnje, ali kod nje postoji i jedna konstanta: uvek se na jednom njenom kraju nalazi onaj koji psuje, psova, i na drugom onaj ili ono koji se psuju. Na jednom kraju nalazi se nosilac aktivnosti, i na drugom neko ko je sasvim pasivan, puki objekat, predmet, svrha, i meta te aktivnosti. Na ovom emo se mestu, bez ulaenja u dalje probleme psovke kao govorne funkcije, ograniiti na to da psovka predstavlja jedan verbalni akt najee usmeren na drugu osobu ili na ono to je u vezi sa njom. Pretpostavka je, dakle, da svaka psovka ima neku metu, koju pokuava da pogodi iako se iz gornjih nabrajanja razliitih govornih funkcija psovke to mode ne ini kao optevaee. Pokazaemo, takoe, da ak i psovka kao potapalica neto cilja iako je ta meta moda indirektna i personifikovana. Uprkos injenici da kao potapalica predstavlja rubni primer psovke, ona upravo u toj funkciji ispostavlja jednu svoju bitnu osobinu. Pored toga to se uz njenu pomo mogu drugome zaepiti usta, ona popunjava jaz izmeu rei i stvarnosti. Iako kao potapalica ne cilja na bilo koga lino, ili, strogo gledajui, na bilo ta konkretno, njen cilj je u popunjavanju, u dopuni onoga to fali reima ili oznaiteljima. Psovka jeste verbalni akt s nekom namerom. Ako stavimo u zagrade posebne sluajeve i primene psovke, ona nikako nije neutralna i predstavlja akt agresije, napadako-obrambeni mehanizam, koji nekoga ili neto napada. Uz psovku se vezuje i paradoks da je kao neto verbalno sastavljena iz rei, oznaitelja, ali i da nije samo to. Rei nikada nisu samo rei, i moda to u najveoj meri vai upravo za psovku, jer s njom jedna reenica, pa i jedina re samo kao uzreica, u pravom trenutku i u pravom kontekstu nekome moe posluiti da doslovno postane jai od direktnog udar2
Jacques Lacan, crits, Seuil, Pariz 1966, str. 147.

ca akom i da ima jau simboliku snagu od hiljadu inova ili injenica. Sa stajalita psovke ono to se psuje predstavlja se kao faktiki okaljano, opsovano. I pored toga da se govori samo o rei, delatnosti i aktivnosti o kojoj se samo pria, psovka se predstavlja ne samo kao stvarna i realna ve kao uraena, kao akt koji je u toku, i okonani in, ili moda bolje, kao in, koji je neminovan jer Ja (odnosno onaj koji psuje) tako kae. bez ulaenja u neke konkretne primere i detalje mogli bismo rei da psovka s te strane predstavlja primer s kojim su rei uveliko i dela, inovi, akti. Sa Austinom bismo mogli rei da je psovka performativni in i da reima uspostavlja neku realnost, ne samo u smislu uivanja u njoj, nego i u smislu onoga o emu ona zapravo pria. Ali upravo kao takva, kao neki verbalni akt, kao performativni akt ona ipak nije (uvek) samo to. Performativna je ukoliko samim tim to je izreena ili zapisana, i kao re stvara neto vie od rei, dotie stvarno, uspostavlja neku stvarnost. Njena stvarna meta je zapravo neto to je ak stvarnije od same stvarnosti. U tom smislu i samo tada mogli bismo uslovno govoriti ak o dva nivoa psovke, a da je njihova razlika hipotetika, jer se i dalje radi samo o reima. Ta razlika je povezana s potencijom psovke u duplom smislu matematike potencije i moi same psovke koja doslovce moe dobiti potencijalnu mo eksplozije. Tako ta zavisi od puno faktora, od same grae i strukture psovke, od konteksta u kome je ona izreena, namere i uspenog sprovoenja namere onoga koji psuje, i na kraju ali ne i najmanje vano, od same reakcije onoga koji se psuje. Zato govoriti o nekakvom hipotetikom nivou i zato uopte razlikovati dva nivoa? Prvi nivo samih rei, u principu jedini postoji. Nema drugog: iako rei nikada nisu samo rei, sve to postoji od psovke (i govora), ipak jeste samo re. U tome je trei i, barem za mene, osnovni paradoks psovke. Rei psovke nikada nisu samo rei, nisu puke, nevine i nedune rei, iako su strukturno gledajui ipak samo rei. Tako dolazimo i do onoga to je moda i najinteresantnije o psovci uzimajui u obzir da je jedini nivo na kome ona operie samo re, oznaitelj, simboliko (u Lacanovom smislu), ona ipak doslovno vapi za tim da pogodi neto to se ini van domaaja rei. Pokuava reima i kroz rei da pogodi ono to se nalazi na samom rubu rei, to se ini strukturalno nemoguim. Psovkom se spajaju rei i stvari, odnosno dotie se neka taka, koja se ini van domaaja samih rei, kao da se njena meta, to to bi ona htela da pogodi, nalazi s one strane verbalnog. Pri tome nije nebitan nain na koji je psovka izreena, izgovorena, jer esto, zbog samog konteksta u kome ona nastupa, nije dovoljno samo to, da je ona tu, nego i na kakav je nain tu. Ali, jo jednom, osnovni je paradoks u tome, da psovke bez tog verbalnog dela, bez rei ni nema. Meta psovke je ono to u samim reima, u neku ruku, prevazilazi rei, prevazilazi izgovoreno. Ono se i dalje nalazi u reima, iako se ini kao da se radi o nekom drugom materijalu, o viku, o nekom surplusu, o nekom ostatku koji psovka uspeva pronai i sresti. Kao da pokuava ispoljiti neku drugu, tamnu stranu jezika, kako je naziva Lecercle.3 Sve
3
Za drugaiji prikaz ostatka, druge strane jezika i nasilja jezika videti: Jean-Jacques Lecercle, The Violence of Language, Routledge, London & New York 1990. Na alost Lecercle samo tu i tamo pominje psovku i ne ulazi u detalje, iako bi psovka u kontekstu nasilja jezika veoma lako mogla zauzeti centralnu poziciju.
se to moe dobro videti onda kada se onaj koji psuje ne zadovoljava svojim izborom rei, ve dodaje uvek nove psovke, izgleda kao da se izgubio, ili moda bolje, kao da gubi kontrolu i kao da sama psovka zadobija nad njim kontrolu. Uzmimo jedan folklorni primer: Jebo ti slon trudnu sestru na majinom grobu, a tata posmatrao u invalidskim kolicima itd.. Kao da psovka Jebo ti sestru nije dovoljna (ako se, naravno, ne zove Zidane), jer ne uspeva pogoditi svoju metu, ili se onim, to je pogodila i postigla, jo ne zadovoljava: kao da je psovau namera pogoditi i neto vie, ono to nije svodivo na puke rei. Zbog toga se ponekad ini, kao da nije dovoljno samo psovati ono to je nekom najblie i najdrae, ve treba traiti i dalje, pa mu psujemo sve po spisku, psujemo mu sve ivo i mrtvo, pokuavajui tim traenjem u naizgled beskrajnom spisku da obuhvatimo sve i svata, to je opsovanom drago i sveto, a to se ini da izmie samim reima. Kao da nikako ne uspevamo onome koga psujemo stati na ulj, povrediti ga i uvrediti, okaljati njegov ugled, ponititi ne samo njegovu egzistenciju, ve i ono do ega mu je najvie stalo, pretvoriti u nita, ili, ak u neto, ono to je njemu samom krajnje odvratno i neprihvatljivo. Kad kaemo da se neto ini van dometa rei opet imamo posla s paradoksom: ono jeste ali i nije u dometu, odnosno, u moi onoga koji govori odnosno psuje. bez obzira na nameru i intenciju onoga koji izgovara (psovku), rei ponekad pogaaju a ponekad ne. Kada, kako i gde e se to desiti, to naprosto nije u moi onoga koji ih izgovara i izrie. Jezik i govor nisu u ovekovoj moi, jer bez obzira na nae namere, mi posredstvom rei uvek kaemo previe ili premalo, ne uvek i ono to mislimo, hoemo ili elimo, da kaemo. Kako kae Heidegger, jezik govori, die Sprache spricht. Ako kod govora i upotrebe rei nastaje utisak da smo mi na nekoj aktivnoj poziciji i da odluujemo ta je smisao i znaenje rei, stvar naprosto nije takva. Govora nema bez onoga koji govori, ali on nema kontrolu nad tim ta e neke rei nekome znaiti. Naravno, on je taj koji bira rei, koji u krajnjoj liniji i odluuje o tome da li e uopte otvoriti usta, no kako e to biti primljeno i ta e iz toga proizai nad tim on nema kontrolu. Ne samo zbog omake, lapsusa, do kojeg moe (ali ne mora) doi svakog trenutka, kako je freud pokazao u svojoj Psihopatologiji svakidanjeg ivota, nego i zbog svoje strukturalne pozicije. Niko nije gospodar govora i rei ili kako kae ve poslovica: ovek snuje, a bog odluuje, to u sluaju govora znai, da ovek okree, a govor okrenut. Zbog toga za Jacquesa Lacana ovek ne govori, nego je u pasivnoj poziciji, ne samo da govori Ono, a parle, nego je vezivati govor za poziciju aktivnosti, zapravo, iluzija. Ne govori ovek, nego je ovek izgovoren. ovek kao takav naprosto nije gospodar govora i smisla. To vai za sve bez obzira na nae intencije. A ko odluuje o smislu onoga to je reeno, o smislu rei i oznaitelja? Drugi, odnosno onaj do koga poruka dolazi i koji, naravno, nije identian intencionalnom smislu. Kao to u vie navrata podvlai Lacan, odailja poruke, onaj koji govori, svoju vlastitu poruku prima nazad od primaoca u izvrnutoj formi4. To ne znai da kao oni koji izgovaraju ujedno nismo i gospodari govora i da uvek kaemo ili previe ili premalo, da nikad ne kaemo upravo ono to smo eleli
4
Jacques Lacan, crits, Seuil, Pariz 1966, str. 41.

rei, ve da je upravo nesporazum, sutina komunikacije. O tome ta je reeno ne odluuje intencija onoga koji govori, nego primalac (odnosno Drugi) i neiscrpan je izvor ivotnih komedija, ali i tragedija: setimo se samo poznatog primera iz Prvog svetskog rata, kojeg negde navodi Jakobson, kada su se vojnici hteli predati neprijatelju i njihov odgovor, klimanjem glave na pitanje, da li se predaju neprijatelj iz svog kulturnog konteksta, shvata kao negaciju Dakle, smisao ili znaenje uvek zavise od toga ta drugi (ili Drugi) vidi, razume, shvata, uje u onome to je zapisano ili izreeno. Sve pomenuto ili sve to vai za govor, jezik i komunikaciju uopte, vai naravno i za psovku. I smisao psovke i reakcija na psovku zavise od reakcije primaoca (opsovanog) ili nekog drugog. Eto jo jednog paradoksa, koji se vee na psovku. Psova se time nee pomiriti i psovka koju je izrekao u principu ga ne zadovoljava. Moda upravo ona predstavlja verbalni akt koji govornika nikako ne moe smiriti ili zadovoljiti, te da ovek nije gospodar govora i smisla, a to bi bila intencija onoga koji psovku izgovara, pie (psova bi hteo da gospodari onim to je drugome/drugima strukturalno zabranjeno, nemogue, nepristupano). Kako podvlai ve Nemah, nije sluajno da esto nekome psujemo majku i sestru (puno ee nego enu). Ako nekome kaem Jebem ti mamu, time ispoljavam superiornost ne samo nad njim i nad osobama ili stvarima koje pominjem u svojim psovkama i koje su opsovanom drage, ve i koje su mu drutveno i kulturno zabranjene.5 Psovka, dakle, onoga koji psuje ne predstavlja samo kao aktivnog, nego kao nekoga za koga tabui i zabrane ne vae. On je gospodar situacije, gospodar govora i rei, gospodar par excellence. U tom smislu nije nimalo sluajno, ako se vratimo na gore pomenuti primer, da nije dovoljno samo psovati ono to je nekom najblie i najdrae, ve da psujui traimo i dalje sve po spisku. Nije, naime sluajno, to u toku tog traenja esto dolazimo do neega to se ini van ljudskog domaaja. Moda se zbog toga tako brzo prelazi na transcendenciju, na boga, ali i to je pomalo paradoksalno na Sunce. Zaista zato nekome psujemo Sunce? Kakve veze ima psovka Jebem ti Sunce? Zato psujemo neto to oito nije u dometu i moi nijednog od sugovornika? Zato to, kratko i jasno, mora se znati da upravo mi sami, koji psujemo, imamo pravu i najveu mo. I psovanjem Sunca izraavamo neku nadljudsku mo. Dozvolimo samo jednu kratku i uzgrednu napomenu vezanu za taj poslednji sluaj psovanja Sunca. Interesantno je, da se tu, bar koliko je meni poznato, na tom mestu stane, i ne psuje se nekome, na primer galaksija, svemir ili vanzemaljci. U najboljem sluaju psujemo dakle samo svet, a u centru tog sveta se nekada mislilo da se nalazi Zemlja, da bi tek kasnije Sunce postalo centar. Ali, kao to u svojim radovima upozorava Koyr, ta promena i nije toliko bitna jer kao konaan i uprkos tome to je ogroman o emu, sve od starih Grka postoji razraena predstava njime nije mogue ovladati. No to ne znai, da ga nije mogue opsovati (Jebem ti ja taj tvoj beskonani univerzum!). injenica je da se ipak ee psuje Sunce. Zato? Ako psovka onoga koji psuje predstavlja kao gospodara, onda nije sluajno da se psuju svet i Sunce koji pripadaju logici koju Lacan karakterie kao logiku celog. Pravilo i zakon uvek imaju
5
bernard Nemah, Kletvice in psovke, str. 111.
jednu iznimku i ona predstavlja logiku celog koja je u politici uvek gospodar. Aktivna pozicija gospodara, ili onoga koji psuje prikladna je konanom svetu i sunce bi bilo njegovo olienje. Dakle: Jebem ti Sunce! iako ni to ponekad nije dovoljno, pa sledi i dopuna: Jebem ti krvavo, blesavo, tvoje Sunce I tako redom. Zato i emu je potreban taj dodatak, kako dolazi do njega? Odakle potreba za dopunom koja je povezana sa svrhom psovke? Kakve to veze ima sa onim koji psuje i njegovom namerom? Iako je mogue zamisliti psovku i psovati nemo, ivot ipak nije strip u kojem se neme psovke obino veoma esto crtaju Psovka mora nekako da se manifestuje, inae nema svoj raison dtre. Ali uvek psujem ili ja ili mi, uvek psujemo nekoga ili neto. Uvek kaemo Mamu ti, Sestru ti, Jebem ti, Jebem vam, itd. Psujem uvek neto tebi, vama ili njima, ali uvek neku osobinu, rod, neto to pripada drugima ili je u odnosu s njima. Psovka je uvek na nekom personalnom nivou, psuje se neto ivo, aktivno, ak i ako bi se psovala neka stvar, ona bi se personizovala Jebem te vodu hladnu, Jebala te stolica glupa ili bi se odnosila na nekoga: Jebala te olovka tvoja. Uvek se psuje nekome neto, i ne ostaje na dualnom odnosu, dodaje se neto tree. Ako se ini da psovka nastupa kroz dualni odnos (uvek psujem nekome neto ili nekoga), i da je meta psovke neko ko je prisutan (ili prozvan), meta se pogaa tako to se gaa ono to je u kontaktu s tom osobom. Vano je da ono to jeste u vezi s njim, izmie njegovoj kontroli, moi, nadzoru jer se radi o njegovom ugledu u drutvu, osobinama, privatnoj svojini, njegovom rodu, pa sve do Sunca i Meseca. Takoe je vano da ono to se cilja, to je na meti iako se radi o reima i gaa samo reima pogaa u ivo. Psovka, meutim, ne manifestuje kao gospodara situacije samo Ja onoga koji psuje, ona ukazuje i na onoga koji se niani ne samo kao pasivan, ve i kao neko ko zapravo nema pristup, ni prilaz onome, do ega mu je najvie stalo, ko zapravo ne vlada onim do ega mu je najvie stalo. Meta psovke je realno, nemogue realno u smislu koncepta realnog Jacquesa Lacana. I vano je rei da je prema Jacques-Alain Milleru, Lacan upravo uvredu ili vreanje (insulte) opredelio kao nain doticanja realnog: Linsulte est un mode que Lacan signale pour toucher au rel.6 Ova izvrsna Lacanova fraza toucher au rel, iako se odnosi na uvredu, najpreciznije odreuje i ono to se dogaa kod psovke. Psovka pokuava da pogodi, dodirne, okrzne ono to je za nekoga u Lacanovom smislu, realno. Iako kasni Lacan stalno razrauje status onoga to naziva realnim, toucher au rel na koju se ovde pozivam nije primenio na psovku ili razradio na sistematski nain. Taj izraz je najdetaljnije prezentovana u Televiziji, knjiici koja sadri prepis emisije, koja je, ne bez tekih borbi, konano bila emitovana na francuskoj televiziji u dva nastavka krajem januara 1974. Prve rei na samom poetku Televizije glase ovako: Ja uvek govori(m) istinu: ali izrei je celu, nikad se ne deava. Nemogue je izrei celu istinu jer materijalno nema dovoljno rei. Ali upravo kroz nemogue, istina dotie realno.7 Ovaj mali pasus sadri jako puno stvari, no ograniimo se na to do6 7
Jacques-Alain Miller, H20, Actes de lcole freudienne, no. 8, Pariz 1985, str. 40. Jacques Lacan, Autres crits, Seuil, Pariz 2001, str. 509.
ticanje realnog, koji je sastavni deo i same psovke. Pokuajmo u nastavku uz pomo Lacana i psihoanalize jo detaljnije pokazati u kom smislu ta fraza opredeljuje metu psovke. Namera psovke je da reima dotakne, pogodi, stane na ulj. Iako je u toj taki ona slina uvredi, postoji jedna vana ali i tanka granica izmeu vreanja i psovanja. Psovka je naime u isti mah i manje i vie od uvrede, ona pokriva itav jedan dijapazon stvari: manje, jer psovanje moe biti skoro neprimeeno (ak, kao to smo ve napomenuli, nemo, ali zbog toga sterilno), ili praktiki nebitno, bez nekog znaenja za uesnike u komunikaciji, jer je ili previe esto, pa ga sagovornik ni ne primeuje vie, ili previe sterilno pa ne reaguje na njega. Psovanje je ista interjekcija, puko popunjavanje pauzi u govoru, ili, pak puno vie od toga: psovka moe lako znaiti prelazak nekog praga, gde se s rei prelazi na dela u doslovnom smislu odakle nema povratka: verbalno nasilje zavrava fizikom reakcijom. Upravo zbog te elastinosti psovke, rei psovaa prelaze sam nivo performativa i prelaze ako smemo tako da kaemo u (re)akciju, u dejstvovanje, u acting out. Nije nebitno, da su neki autori (Cornulier) Austinovu poznatu programsku formulu how to do things with words, kada je psovka u pitanju, proirili u how to fuck with words. Kada je o elastinosti psovke re, treba rei jo neto. Prvo, ona donosi neku zabavu, radost, uivanje u krajnjem sluaju sa njima je mogue doi do slinog uivanja kao kod seksualne aktivnosti. U XX. Seminaru Lacan to postavlja na sledei nain: drugim reima, ja sada ne jebem, nego priam, ali ipak uivam, jer tamo, gde ono govori, ono uiva8. Jebati je dakle mogue i reima, sa kojima je naravno mogue to have fun, zajebavati se ali i jebati nekoga u glavu. Time dolazimo do jo jedne elastinosti psovke: ona moe biti ista zajebancija, zabava, koja nikome ozbiljnije ne preti, ali i taka, od koje vie nema ale, gde nema (vie) zajebancije. Psovanje moe biti isto brbljanje ili neto to nije mogue izbrisati ili se praviti, da se nije desilo. Pored toga, psovke su rei i u tom smislu ona deli sudbinu rei, za koju je Lacan ve pedesetih godina, u spisu poznatom kao Rimski govor, pokazao da moe biti prazna (parole vide) ili puko brbljanje (Heidegger tome kae Gerede), odnosno, puna znaenja i smisla za onoga koji govori (parole pleine). Postoji dakle prazan i pun govor.9 A bez ulaenja u detalje mogue je rei, da pun govor za nekoga sadri sutinu svega do ega je njemu stalo, on za njega predstavlja i otelovljuje celu njegovu egzistenciju. Kasniji e Lacan tome rei, da se time dotie realno. Za nekoga pun govor znai da vie nema ale, da stvari postaju ozbiljne, i da se u krajnjoj liniji radi o pitanju ivota i smrti. Ako je re u nekoj odreenoj situaciji izgovorena, stvari su prele neku ivicu i rei su otile u nepovrat i nemogue je praviti se da se nisu desile, tako da tu princip napraviti, da se nije desilo, Ungeschehen machen, ne moe nita. Isto vai i za psovku. Ako je ona dotakla tu taku, nali smo se u situaciji koja je obeleena nasiljem. Nije uopte udno da se nekim lingvistima (Guiraud) ini posebno vano napomenuti, da psovka kao verbalni in iziskuje i fiziki kontakt, fizi8
Jacques Lacan, Sminaire, Livre XX.: Encore, Seuil, Pariz 1975, str. 104. Vie o tome: Jacques Lacan, Spisi, Prosveta, beograd 1983, str. 27 i dalje.
ko suoenje, kontakt licem u lice.10 Psovka jeste nasilje, ak i vie od pukog fizikog nasilja. O bliskosti uvrede, fizikog kontakta i psovke, svedoi i Hegel dvesta godina unazad, kada u jenskom periodu intenzivno istrauje ta se deava sa verbalnom uvredom. Verbalna uvreda drugoga postavlja u sferu univerzalnog kao negiranog i ukinutog, Aufgehobenes, dok sama uvreda, uvredljiva re, Schimpfwort, transformira totalitet rtve u nitavilo. U isto vreme Hegel objavljuje i svoj jedini spis Ko misli apstraktno?, za koga je dobio ak i nagradu publike, a u sreditu tog spisa nalaze se status mnenja i vreanja: Stara vaa jaja su pokvarena, kae ena koja kupuje piljarici. ta, odvrati ova, zar moja jaja pokvarena? Da niste moda vi pokvareni? Zar da to vi kaete meni o mojim jajima? Vi? Nisu li vam oca ui pojele na drumu, nije li vaa majka odbjegla sa francuzima.11 Uopte nije udno, da Hegel u Fenomenologiji duha dolazi do zakljuka da na uvredu postoji samo jedna reakcija amar. Kad bi netko rekao: ti dodue djeluje kao estit ovjek, ali ja po tvojoj figuri vidim, da se sili, i lupe si u srcu; na takve bi rijei zaista, dok je svijeta i vijeka, svaki potenjak odgovorio amarom.12 blizina uvrede i psovke, ta nasilna strana psovke ne znai da psovka, nuno, kao to smo ve napomenuli, zavrava tuom. Moda ovde nije na odmet spomenuti poznati lacanovski vic o vozau lifta, psihoanalitiaru i nekom oveku, koji svakodnevno ponavljaju istu rutinu. bez ikakvog povoda, razloga ili upozorenja ovek pljuje psihoanalitiara u lice, na ta ovaj uopte ne reaguje ni gestom ni reima. I tako dan za danom. Tako se jednom prilikom u liftu zateknu samo voza lifta i psihoanalitiar, pa prvi drugoga pita: Izvinite, mogu li neto da vas pitam?; Da, naravno, odgovara mu psihoanalitiar. Zato vas onaj ovek stalno pljuje? I zato vi nikada ne reagujete na to?, pita voza lifta. Zato? Zato to to nije moj ve njegov problem, odgovara psihoanalitiar Poruka koja se sada alje, za razliku od one prethodne Hegelove, vraa se primaocu u izokrenutoj formi Ova anegdota nas podsea na Althusserov stav koji je svoje shvatanje funkcionisanja ideologije ilustrovao zvidukom policajca onaj ko se odazove na taj na zviduk, postaje subjekat ideologije i biva joj podvrgnut, interpeliran. Rastko Monik je taj primer u brojnim svojim radovima razvio kroz primer uvrede: ako mi neko kae da sam idiot ili magarac, ako na to reagujem, priznajem sebe za magarca ili idiota. bez reakcije nema ni uvrede a isto vai i za psovku: psovka pogaa svoju metu tek kada je zapaena i registrovana kao takva. Ako doe do reakcije, bio bi to definitivni dokaz da psovka pogaa svoju metu. Ako cilj psovke jeste uivanje u verbalnom nasilju, ono je zapravo uvek postignuto ve samim aktom psovanja, i jo je intenzivnije ako pogodi svoju metu. Meta psovke je dakle taj petit a koji se za Lacana nalazi u centru transfera i ljubavi. A ne treba zaboraviti da za Lacana ljubav nikada nije samo ljubav, ve da je uvek i mrnja
Guirad (navodim po Nemah, str. 35) daje sledeu definiciju: Linjure est un acte de parole, une parole qui est un acte par lequel le locuteur affronte physiquement son adversaire. 11 G. W. f. Hegel, Ko misli apstraktno?, Jenski spisi, Veselin Maslea, Sarajevo 1983, str. 422. 12 G. W. f. Hegel, Fenomenologija duha, prev. Milan Kangrga, Naprijed, Zagreb 1987, str. 207.
10
hainamoration, kako kae u XX. seminaru.13 Petit a je dakle u centru ljubavi i zapravo je ono to volimo u voljenoj osobi. Kao takav nije svodiv na konkretne osobine ili kvalitete, nego zrai kroz kroz osobu o kojoj se radi. Ono predstavlja skriveno blago, agalma, koja je prava meta psovke. Jer psovka, najkrae reeno, pogaa, povreuje, sakati upravo ono to Lacan naziva agalma. Namera joj je da pokae kako je agalma nita i ne vredi jer je nitavna. I povrediti, osakatiti, okaljati, isprljati agalmu, pokazati njenu uprljanost paleo, bio bi krajnji cilj psovke. Poruka psovke bi bila: sa tvojim skrivenim blagom mogu da radim ta hou! ak, tvoje skriveno blago je nita i nema bilo kakvu vrednost. U maniru slovenakog modernistikog pesnika Sreka Kosovela psovka hoe da kae: (ovo tvoje) zlato = govno. Kako izai iz zaaranog kruga? Za jednom psovkom uvek sledi druga, i tako redom iz poetka. Nema druge, jebi ga, izgleda da se sa psovkom ne moe izai na kraj A zato bi uopte to i trebali raditi? Naprotiv, hvala bogu za psovku, ivela psovka, pa makar joj jebali sve po spisku!
13
Jacques Lacan, Sminaire, Livre XX.: Encore, Seuil, Pariz 1975, str. 84 i 90.
Predrag Luci
Janko Poli u fine dining restaurantu Kamov

1. fine dining restaurant Kamov U luxury de luxe hotelu Tradiciju s avangardom spaja Umjetnost u svakom jelu Cuisine des beaux-arts Kunst-lebensmittel Art-food para todos los gustos Umjetnika ulja na pladnju Tu svaki je konobar kustos fine dining restaurant Kamov Hram hrambene umjetnosti Remek-jela za remek-tijela Tko je ovjek blatna odijela ... Remek-jela za remek-tijela... Iz kojeg vire tek kosti ... Hram hrambene umjetnosti... Kamo gospodine kamo ... fine dining restaurant Kamov...
* Kurzivom su otisnuti citati iz knjiga Janka Polia Kamova, te iz marketinkih poruka fine-dining restauranta Kamov u Rijeci.
Ivan Cetina
2. Kamo e Taj gospon posthuman? Zna li to Radio konzuman? ... tiri godine kada smo obilje... ljetnicu grand hotela bo... rali smo nekoliko evenata konc... lijan rahlin end frendz u guverne... anu veeru u bonaviji koncer... rana karana u hrvatskom nar... menitog zajca za nae poslov... smo monografiju hote... vorili preureeni a la kart restoran na kamov... ... fajn dajning restoran kamov... art restoran otkud ide... mu date upravo to ime... ... ogo smo puta govorei o fajn dajn... rotkali tu vezu pjesnika s imen... rana kao spoj gastrono... dicije s novom svjeom i avangar... skom umjetnosti janko pol... je u svom umjetni... razu pomicao gran... o je ispred vremena i mi kreir... stronomsku ponudu el... to isto pomicati granice... bio je Ispred svog vremena Sad je tu Pred vaim vratima 3. Gospodine Tko vas je zvao? fine dining restaurant Kamov Spoj tradicije s avangardom Umjetnost to zove se kuhinja Pie ko ena da opinja Pie za njom da treba udjeti... Gospodine Mogu li vidjeti? Evo Fine dining restaurant Kamov spoj je tradicije s novom, svjeom i avangardnom gastronomskom ponudom, toliko bliskom umjetnosti...
... jer gastronomija je kao ena, to Vas vie opinjava tim vie za njom udite, to vie istraujete, vee uitke prua... Pa eto Ja bih uivo Vi gospodine Ne izgledate ivo! Ja ivo Ne drim do izgleda Gospodine Da ne bude nereda! 4. Ovaj gospon Kao da je le itavu smrt Kao da jeo nije A ni itav ivot Smrti prije Ja jeo sam ivot I jeo sam smrt I smrt i ivot Jeli su mene Mi Ovdje Gospon Mi Znate Radije Mi Ovaj Mi Jedemo Menije
Veera za dvoje u Fine dining restoranu Kamov personalizirani sezonski degustacijski jelovnik u 5 slijedova uz odabrana lokalna kvalitetna i vrhunska vina! 5. Neto za vas Gospodine? Kupica? Papica? Dopustite si raznolikost nesvakidanjih okusa iz moderno izmatanih jelovnika, ali i specijalitete iz starih kuharica naih nona, zalogaja biranih okusa Kvarnera kojima neete odoljeti i koji e Vas potaknuti da istraujete i uivate u onome to slijedi. Oprostite Samo da pogledam Janko Poli Kamov: Psovka Janko Poli Kamov: Itipana hartija Janko Poli Kamov: Tragedija mozgova Janko Poli Kamov: Na roenoj grudi Imate sva ta jela Tog Kamova? Gospodine Jela su u jelovniku A vi itate biljeku o pjesniku Gosti naeg restorana mogu uivati itajui poeziju i pripovijetke Janka Poli Kamova ili itati o njemu u knjigama Mladena Urema... 6. Silovat u te, bijela hartijo, nevina hartijo, ogromna je strast moja i jedva e je podnijeti... to on to Kome on to Govori?
Ne znam Moda hoe rei Da mu se jebe Za jelovnik Poimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja, ljubit emo se u kaosu, a iz kaosa e nicati dijete... Kaem ti Jebe se njemu za sve Tebi je to zabavno? A tko e mu hraniti kopile? Mi porezni obveznici? I nadjest emo mu ime, najljepe ime od lijepih: Prevrat e biti ime njegovo, o nezakonska ljubavi naa! Zar e i kod nas Ti odvratni prevrati? Da nam planu Duani i auti? Zbunila se majka priroda i pijana bjee kod poroda tijesan mi bijae vijek, a velebna bjee mi dua. fuj! Ovo je za Ispiranje eluca 7. Gospodin je neto rekao? Gospodin bi neto naruio? Nee li prodrijeti drijelo vremena grobite nae i nitko ve nee ni znati: i tamo su ivjele due? ao mi je Due ne drimo Od iznutrica
Samo gusja jetrica Ja ljubim ljude, makar su jadni i samo zato, to su svi gladni, i gladni kruha, vina i bluda, i krvi same i misli veljih i umne hrane... Proite se Gospodine Tih gluposti umnih! Ako ste gladni Evo jelovnik! 8. Oprostite A taj jelovnik I to je pisao pjesnik? I sve je sitno, majuno, glupo, i pjesme ljuveni stih, kad tijelo bujmi Veliki Glad, i suho e grlo: derao bih! Od svega velikog to kuhinja nudi Gospodin tek bi Veliku glad? Na buzaru? Na leo? Na lovaki? Na nain efa kuhinje? fine dining glad la Kamov? 9. U bravurama naih kuhara uivali su slavni glazbenici, glumci, ambasadori, premijeri, predsjednici, kardinali, ak i Sveti Otac...
Da ne sluite moda ekajte da vidim Muila i indekse Umjesto pribora? Plamenu rije Kristovu To se flambira? Due kraljeva U umaku od sira? I savjesti papa To se marinira? Gospodine S potovanjem dolinim Iskazujte respekt Prema naim gostima! Da me to neete Rimom Po kostima? Rimama i Rimovima? Poboan je narod i uvinuti su u njega repovi... Juha od goveeg repa? Repovi hlapovi? Jastozi? kampi? Ma dajte vi to repovlje Uz dubok naklon Dajte ga Papi 10. Ponavljam vam S potovanjem O gostima! .. slavni glazbenici, glumci, ambasadori, premijeri, predsjednici, kardinali, ak i Sveti Otac... Svatko od njih pisao je svoju priu, sasvim posebnu i neponovljivu
Jezikom Po vaem jestivu? Spremna su jestiva, sablasti, elim ti dobar tek, jedan je tanjir, Kitty, i tjelesa naa su jestivo... Gospon gospon Kakvo je to tivo? To vam je Psovka Janko Poli Kamov zvan Kamov zvan Restoran I dok su vjenost stvarali od drai, on grdnu psovku raao je s muke i glodo kosti sa nemone ruke... 11. Neete valjda Sve nam proitat to taj Kamov U toj Psovci pie? Psovaa tek sam pjesnik ja I zasad nita vie! Gospodine Vi pogrijeili ste objekt Za vas je birtija Krma Za vas je prvarna fast-food A ovo je svetite Gastro-hram Restoran Pie vam fajn Ako ve sluite vjeru Posluite posljednju veeru Psima kurvama prosjacima svima
Last-food nek pie na vratima Gospodine Imamo naina Izai na kraj S prostacima! Na smrtnom leitu psujmo, pa Vjera nee ni ui: mrijet emo sami ko pseto grobite prokleta ljeha! psujui prolaznost bitka: psujui prolaznost grijeha!!! Gospodine Ja hitit u vas van! U ovoj kui se ne psuje! Vi po meni ste nazvali Taj va restoran Kamov Zar ne I Kamov sad tu je Psujmo, dok ive nam glave; psujmo, dok jezici ive... Gospodine Pogrijeili ste objekt! Ili je objekt Pogrijeio subjekt? Oj, ajmo svi vi pod moje pero, pjevat u ludo, dugo i ludo: - dero bih, dero! 12. Zato ga konobar Van ne hiti? Mili pa on je Celebrity! Da nee sa njim Jednu fotku? Da ne bi moda I potpis
Na Psovku? Hoe da psuje Samo za tebe? S posvetom tebi Da to sjeti se jebe? Vide arafe to dre nebo? I sve to Samo Psova bi jebo? 13. Pijete neto Gospon gospon? Pijem da se opijem i ljubim da se naljubim... A psujete Da se napsujete? itala sam Da ste napisali Gospon Ako ne lau Te vae hartije: Poeo sam sa psovkom a zavrit u s uzdahom tolerancije. Je li vam ostala Jo neka rije Kojom biste nam Objasnili sebe? Ma jebalo se njemu Za sve i za nita Pa mu se jebalo i za to to mu se izato jebe Za sve njegove zajebancije I za uzdahe tolerancije
itam ja takve bez da knjigu im taknem! Magare jo nije razumjelo ovjeka... 14. A vi Gospon Razumjeli ste sebe? Psovka je itala sam negdje Zamjena za djeji pla Koji ti kae: Tu sam! Koji vriti: Ima li koga? Rodio se meu ljudima ovjek i u drutvo je zabludjela dua... 15. A ja sam gledao Neku emisiju O engleskom pokusu Sa studentima Stave ti ruku u led I kau Izdri to moe due Jednima su zabranili da zinu Drugima su dopustili da psuju I ovi drugi su pobijedili izdrali Sve dok ih je drala psovka bio je to znanstveni dokaz Da je psovka u izravnoj vezi S tolerancijom organizma Na bol i na hladnou Misli da to ima veze S onim to je napisao gospon?
Zna ono gdje spominje psovku I tolerancije uzdah? Ja mislim da je posve u redu Da se gospona ostavi na ledu! Ledena je groza i mraz plazi vrhu nas; sledile se rijei moje i olovne se rue na nas... 16. Idemo polako Da nas ne zatrpa rijeima Ta lavina Ta naplavina ekaj Jo samo Jedna stvar me zanima Otkud on ovdje Pitaj gospona Cementerio del este barcelona Ah barcelona Ah barcelona Gospon A cijena Tog pansiona? Jedan ivot I jedna smrt Mi doa 17. Konobar! Da platimo Pa da idemo
A vi gospon? Moda opet se vidimo... Kamov e Vas odvesti na gastronomsko putovanje i prepustiti Vam da otkrijete to ono za nas znai... 18. Ponekad u grlu zastanu utnje Pa govorim Ja svjetlost izgovaram Tamu vidam U lazaretima gorim Ponekad i ja postojim Ponekad ja sam krma u luci Pauk u krigli Trnje vjetrova u aci Ponekad svim stalnim gostima ja se Ja s treskom Ja o glavu Razbijam Ponekad Tada kad postojim Ja govorim dine bolesti Izgovaram Iskaljavam sve to ni bog ne razumije I ekam dan Da bog pozove me Na sasluanje Na razgovor Ne da se poklonim Objasnim Ni da se pred njim Isplaem Ne Ponekad elim da ispljunem Plua na njegove stolnjake
19. I tako vi Gospodine Pljujete na ast to smo iz mrtvih Izvukli ba vas I to vae mrtvo ime Sada ivi Ovaj restoran? Kao da nema I drugih kadavera Da se u njihovo ime Rua i veera... Tako vi Gospodine Psujete na ast to sad se Kamov ita uz Stroganoff? Tog Stroganoffa Nije bilo U registru nepoznatih pokojnika Ni u jelovniku za crve Restorana Santa Cruz To nam je Gospodine Hvala to smo vas Vratili kui to smo zatomili prezir I vae ime brendirali ko plaisir? I na koncu, birajui ime Kamov, eljeli smo da na restoran ima prepoznatljivo, rijeko obiljeje...
20. Umri otvorenih oiju i vidjet e Dobrotvorima samim da nastanjen je svijet to te uplakani vuku za nogavice Dok se oma oko tvoga vrata zatee Umri otvorenih oiju i pokuaj Umrijeti isplaena jezika 21. Tko je ovjek blatna odijela ... Remek-jela za remek-tijela... Iz kojeg vire tek kosti ... Hram posljednje umjetnosti... Kamo gospodine kamo? fine dying restaurant Kamov!
Ashley Montagu
ekspirove psovke1
prevod sa engleskog Sanja Milutinovi bojani
Vilijam ekspir je roen nekih trideset godina nakon prvih promena koje su dovele do onoga to danas nazivamo Reformacijom. Sredoveni mukarci i ene ekspirove mladosti pripadali su ranoj kulturi romanike tradicije i dobar deo njihovih navika i manira obeleavao je to razdoblje. Zaista, dok su istrebljujui poari Reformacije brisali preostale manastire, mnogi poklonici romanike vere su i dalje postojali, uprkos injenici da je prisustvo katolikog svetenika u Engleskoj smatrano zloinom. Meu predreformacijske navike koje su nesmanjenom estinom nastavljane i u ekspirovo doba a dobar primer je pruala i sama kraljica spadalo je i psovanje. Zemlji nije teko padala atmosfera zaklinjanja. Mukarci i ene su se nosili s psovanjem lako, kao to su lako podnosili teinu svoje garderobe. I poto bilo ta to su ljudi radili ili govorili, ili to su bili u stanju da rade i govore ekspiru, izgleda, nije moglo promai, on je, za razliku od bilo kojeg pisca pre, ali i posle njega, koristio razne oblike psovki i bio je do tanina upoznat s njenim razliitim upotrebama. Preuzeta veinom od starijih mukaraca i ena, psovka iz ekspirovih komada gotovo u celosti pripada predreformacijskom razdoblju. to svakako ne znai da su ti oblici proklinjanja zastareli i u ekspirovo doba. Veina kletvi i jeste pripadala ekspirovom vremenu sainjavale su pomono orue kraljice, kraljiinog dvora i svetine. I ako su neke od njih ree koriene u trenutku kada je ekspir pisao svoje komade, jer pripadaju romanikom dobu kada su znaile mnogo vie onima koji su ih upotrebljavali, one ipak nisu bile toliko zastarele da publika nije mogla da ih razume. Ovde nee biti navedene sve psovke u njegovim komadima, naprosto zato to su se mnogi isti oblici ponavljali u nekoliko razliitih drama.
1
Ashley Montagu, Swearing in Shakespeare, The Anatomy of Swearing, University of Pennsylvania, Philadephia, 2001, str. 136 153.
Kralj Don (1594)

Kralj filip: ... Kunem se rukom ovom [by this hand I swear] Koja vlada zemljom pod ovim podnebljem, Pravedno poneto oruje ne bacamo (II, 1) By this hand I swear je bila uobiajena zakletva u srednjem veku. U istom komadu itamo i udesan pasa koji ilustruje funkciju zaklinjanja kao fizike kazne:
Kralj Don II, 1 (1594)

filip Kopilan: ... Govor mu je paljba topova, dim, plotuni; Po uima nas tue; re mu je jaa Od francuske pesnice. Neba mi, Izdevetan tako ne bejah otkako bratovljevog oca nazvao sam tatom.
San letnje noi (1595)

Hermija: O Pakla! da ti tue oko ljubav bira! San letnje noi je od svih ekspirovih komada, komedija u kojoj se najmanje kune i upeatljiv je uglavnom zbog izraza O Pakla! Koji se upotrebljava kao ekspletiv. Komedija pometnji (1591-1592) Dromio iz Sirakuze: Za ime boga! [by my troth!] (III, 1) Dromio iz Efesa: Moe i re ko motka da se upotrebi; A re je samo dah, pa ako ti se tresne u brk, tad nee bar tvoj tur da onesvesne (III, 1) Ranije u prvom inu, Antifol primeuje: Stanite, u svom umu, Gospodine (I, 2). Dromio iz Sirakuze: Ne, ona je neto gore: avolova mati: a dolazi ovamo u ruhu fakalice; zato ovakve i govore: ubio me bog, to e rei isto to i bog me osudio da budem fakalica. Pisano je da se one pojavljuju oveku u svetlom ruhu lakokrilih anela; a aneli su svetlost boanska, a svetlost je od vatre i pali; ergo, laka roba pali. Ne pribliujte joj se. (IV, 3) Kao to sam ve bio naglasio, ovaj pasa sadri prve pisane zapise izraza God damn me. Ovde se damn pojavljuje u igri rei sa dam, drugim reima, enka za parenje. U narednoj sceni je u vidu vriska, Dromiu upuen izraz whoreson. Antifol iz Efesa: Ti pasji sine, huljo bez truni oseanja. (IV, 4) Whoreson nije bio uobiajeni srednjovekovni uvredljivi epitet, i izgleda da je postao popularan tek u ranom esnaestom veku. Re whore je u srednjem veku obino koriena ne bi li opisala prostitutku. Danas je izgovara onaj koji nije vaspitan, a da ni naziv prostitutka nije nita manje uvredljiv. U elizabetansko vreme je pasji sin drugim reima, sin raspusne enke niskog morala kao epitet mogao da se pronae u delima gotovo svih elizabetanskih dramatruga. Upravo u narednom ekspirovom komadu, postoji lep primer upotrebe rei whore.
Tit Andronik (1591-1592)

Aron (dadilji): Do vraga bludnice... (IV, 2) Stih je interesantan najpre zbog prisustva ekspletiva Zounds, iskrivljenog skraenja zakletve Gods wounds. Postoji predanje da je prvi klevetnik koji je koristio ovu zakletvu bio Ser Don Perot (1572? 1592), roeni sin Henrija VIII; ali kao to emo videti, ona je upotrebljavana mnogo pre Perotovog vremena, u uvenoj srednjovekovnoj kletvi By Cokkes wounds, kao i u ovom i drugom obliku u komadu Prostaci (1510): boje rane, ko li ti dade taj savet? (189) Gods wounds je bila omiljena kletva kraljice Elizabete, i kae se da je njen iskrivljen oblik Zounds najverovatnije potekao od dama iz njene pratnje, koje su ga takoe koristile u obliku zooterkins. U sledeem pasau, damned se koristi kao proklinjanje u svom savremenom obliku: Tit: I zavaraj svoju tugu dokle nebo Kletog vinovnika tog dela ne otkrije. Iako je ovo najranija zabeleka upotrebe rei u tom znaenju, nema sumnje da je ona odavno koriena i pre ekspira. Mladi Lucije, u trenutku kada naputa Arona i sauesnike zavere, kae: A sad vas ostavljam (za sebe) Krvave nitkove. (IV, 2) O rei bloody se nadugo raspravljalo u Trinaestom poglavlju ove knjige. Ovde bismo mogli primetiti da je kod ekspira esto teko odrediti da li se re koristi u svom doslovnom znaenju ili u prekornom kolokvijalnom smislu. Na mnogo mesta je sasvim jasno da je on koristi u doslovnom znaenju kao i kada u Titu Androniku Marko Andronik izjavljuje: ta, ta! Pohotljivi su sinovi Tamore Vinovnici ovog krvavog, gnusnog dela [bloody deed]? (IV, 1) Na mnogim drugim mestima, ekspir bi se mogao tumaiti da upotrebljava re u doslovnom kao i u kolokvijalnom znaenju, a primer je i bardolf iz Henrija IV (1598) kada kae: Lord bardof: Jer u stvari tako krvavoj ko ova Pretpostavke, nade i verovatnou Pomoi ne treba u obzir uzeti. (2. deo, I, 3) Izgleda da je ekspir upotrebio bloody u dvostrukom znaenju kao i u sluaju Mladog Lucija i krvavih nitkova. Jedini naizgled odluan ekspirov izbor upotrebe rei u kolokvijalnom znaenju, bio bi u Henriju V (1599), fluelin kae: Grizi, molim te; praziluk je dobar za tvoju Sirovu ranu i tvoju prokletu razmetljivost. (V, 1) Mada je i tu sumnjiva stvar. Kada u etvrtom inu Tita Andronika klovn izjavljuje Byr lady, izraz u svakom sluaj ne predstavlja neki arhaizam, jer je naveliko korien u najmanju ruku od strane dramatiara tokom prve polovine sedamnae174|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
stog veka. Svakako nije zastareo sve do kraja osamnaestog veka, a ak je, tu i tamo u malim selima i zaseocima, korien i u devetnaestom veku. Razmena izmeu Lucija i Arona, u kojoj ekspir otkriva tako otre uvide povezane s psihologijom vere, odavno je ve bila navoena, ali vredelo bi ponovo je citirati. Lucije: Kome da se kunem? Ako ne veruje ni u jednog boga, to trai zakletvu? Aron: Ako ne verujem? Zbilja ne verujem; Ali zato to znam da si poboan, Da ima ono to zovu saveu, I to sam video da paljivo vri Obrede verske i sve obiaje Traim ti zakletvu. Jer zato to znam Da budala smatra za boga svoj tap I dri zakletvu tome bogu datu, Traim da se njime i kune. Stoga e Zakleti se onim bogom, ma ko bio, Koga oboava i potuje ti... (V, 1)
Nenagraeni ljubavni trud (1594)

biron: To vam se zakleh ve, moj kralju, ja (I, 1) U ovom stihu, ekspir priziva Besedu na gori, u kojoj Hrist kae: Ne kuni se krivo... Dakle, nek bude rije vaa: da, da, ne, ne... (Matej, 5, 33-37) Longavil: Zakleste se s nama... [Marry that did I.] (I, 1) Marry, kao to smo ve videli, predstavlja popularnu verziju Mary. U svojim razliitim oblicima ovaj ekspletiv se esto pojavljuje u ekspirovim tekstovima. Tikva: ... Ama de; Ima ti to u malom prstu, da uknem, tono se kae. (V, 1) Izraz ama de, podsea na primedbu iz akog zadatka o ekspiru. ekspir je bio, napisao bi ak, fin ovek koji je esto govorio ama de, ali je bio previe dobro vaspitan da bi tu reenicu i zavrio. Ama de je naravno savreno nevina izjava, iako je vrlo esto kombinovana s reenicama koje su bile daleko od bilo kakve naivnosti, kao to je sluaj u Tikvinom primeru. Tikva se kune i Due mi i Vraki veto (IV, 1) biron se kune ekspeltivnom nebesa (IV, 3), dok se kralj mlako kune sa sveti Kupidone. Kralj: U ime svetog Kupidona dakle! Na bojite, vojnici! (IV, 3)
Ukroena zloa (1596)

Gremio: Ay, by gogs-wouns, rekao je on... (III, 2) Ovo je, kao to smo videli, iskrivljen oblik Gods wounds, prava prereformacijska verzija, kao i kada Petruo kae O dragi boe (IV, 1), Hortenzijo: Gospode boe (IV, 3), drugim reima, boe budi milostiv.
Henri VI (1590-1592)
U ovom komadu, gde se najvie proklinje, Erl of Safoka iznosi duboki monolog o proklinjanju: Kuga ih snala! Zato da ih kunem? Kada bi kletve smrt donosile Ko jeanje mandragorino, ja bih Smislio rei emerne i britke Opore, zle i uasne za uhom Da ih kroz zube sikem stisnute, Proete takvom mrnjom ubitanom Kakve je kadra zavist koata U gnusnoj svojoj peini da nae. Moj jezik bi se zaplito od mojih estokih rei; oi bi mi iskrile Vrcale kao kremen pod ocilom; Moja bi kosa kao u ludaka Nakostreena bila; doista, Izgledalo bi da moj svaki zglob Proklinje i da anatemie: Pa i sad srce bremenito Prepui e mi ako ih ne kunem. Dabogda otrov pili! Crna u bila im hrana najukusnija! Najslai hlad pod empresom nali! Gledali samo pogubne adaje Ne osetili dodir neniji No to je otri ujed korpije! Nek muzika im bude uasna Ko to je zmijsko istanje, uz pratnju Jejina koje huu zlokobno! Nek sve strahote pakla mranoga... (II deo, III, 2) U ovom komadu je izraz For Gods sake korien u njegovom dananjem znaenju. Gloster: Tako vam boga, sklonite odavde Tu zasunjenu zvocaru... (III deo, V, 5) Kraljica Margareta se izraava na nain koji bi mogao biti jednako doslovan kao i kolokvijalan: Nitkovi! Krvavi kanibali! Kasapi! (III deo, V, 5)
Vesele ene Vinzdorske (1599-1600)

falstaf (opominjui Pistola): ... a ti nikogoviu, ti bi da prikrije tvoje dronjke, tvoje maje oi, tvoj krmarski renik (red-lattice phrases), i tvoje bezobrazne psovke pod okrilje asti! (II, 2) Izraz red-lattice phrases se odnosi na govor iji stil je specifian za krme nie klase, upeatljive po svojim crvenim reetkama na ulazu. U treoj sceni ovog ina, francuz, Doktor Kajus, psuje: By gar! Gar je naravno iskrivljen oblik od boga (God), koji je svojstven Doktor Kajusovom piskavom engleskom, kako je to Makoli (Macaulay) primetio.
Hamlet (1601-1602)
Hamlet zaklinje Nebo i zemlju! (I, 2) i Svetog Patrika (I, 5). Isto tako proklinje Sblood (II, 2) i Swounds, jedno i drugo skraenice za Goods blood i Goods wounds. Polonije se zaklinje Za boga svoga (II, 2), dok druga budala izjavljuje: Vala, sada mogu da kaem! (Mass, I cannot tell) (V, 1). Nakon toga se Hamlet preputa monologu koji nam ukazuje na neto to govori o razlozima osobe koja se zaklinje: Hamlet: ... O osveto! Ali, da mene magarca! I jeste Junatvo, zbilja, veliko da ja, Sin voljenoga oca ubijenog, Ja, kog i zemlja a i pakao Podbadaju na osvetu, da ja, Oduke srcu dajem reima ko drolja kakva, da se psovkama i grdnjom sluim ko sudopera, ko uliarka! (II, 2) Konano, navedimo i Ofelijin monolog: Ofelija: Zacelo, ah (Indeed, la)! Zato bih se klela, zavriu. Vaj! To je stidnom svetoga mi spasa! (By Gis, and by Saint Charity) Ali mladii to ine Kad im se ode. O (By cock)! Neka sramota Na glave padne njine! Obea da me uzme ree ona Kad me obarati poe. I bih te, sunca mi, uzo ree on Da k meni u postelju ne doe. (V, 5) La je skraeni oblik od Lord. By Gis je By Jesus. By Saint Charityu srednjem veku je Charity grekom smatrana kao svetitelj. By cock, je naravno, By God.
Riard II (1592)
Jedini izraz, vredan pominjana u nae svrhe, u ovom komadu je Riardova izjava: Gnevom zapaljeni vitezovi (I, 1). Riard III (1593) Rimond: Gospodu ast i slava! Slava vaem Oruju, pobedniki prijatelji. Izvojtili smo ovaj dan, i onaj Krvavi pas je glavom platio. (V, 4) Bloody se ovde upotrebljava u oba znaenja.
Sve je dobro to se dobro svri (1597)

Prvi vlastelini: To vam je mehur (pox) od sapunice, ivota mi mog! (III, 6) Pox se ovde odnosi na sifilis, za koji se kae da su ga u Evropu preko Haitija uneli mornari koji su se vratili s Kolumbovom prvom ekspedicijom, 1492. godine. Ova bolest je, meutim, bila poznata u Evropi i dva veka pre toga2, ali izgleda da je poharala Evropu tokom esnaestog veka. Re pox se za sifilis upotrebljava, kako se ini, 1503, kada se opisuje kao French pox3.
Kralj Henri IV (1597)

Ovo je komad u kojem postoji niz varijacija klevetanja i psovki i nekoliko likova ponavljaju svoje omiljene kletve. falstafova je svakako Zounds!, dok Gospoa urka neprestano govori O Jesu, dok je specijalnost Dolisekadae sklapanje stihova. Princ: ta, doavola (what a pox have I to do), ja imam s krmaricom? (I deo, I, 2) What a pox svakako nije originalan ekspirov izraz, i u ovom obliku postoji verovatno vie od pola veka, iako ovaj zapis uvene kletve spada u najranije. falstaf: ... Prokleta mandragoro (...Thou whoreson mandrake) (II deo, I, 2) falstaf ovde upotrebljava mandrake kao posprdni izraz zbog slinosti u izgovoru, izmeu korena mandragore i diminutiva imenice man mannikin. falstaf: Otiao u pakao, kao ona izelica! I Neka da bog, da mu jezik gore gri od njegovog! Prokleti Ahitofel: pokvareni, da, da, vaistinu lupe! Prevario je gospodina lanim nadama, a sad trai jemstvo! Prokleti oianci... (The whoreson smooth-pates) (II deo, I, 2) U sledeem primeru se whoreson koristi kao prosto naglaavanje. falstaf: ujem i to da je njegova visost opet dobila napad stare, proklete paralize (whoreson apoplexy)
R. Holcomb, The Antiquity of Congenital Syphilis, Bulletin of the History of Medicine, X, 1941, str. 148-177. 3 The Oxford English Dictionary, Oxford, vol. 7, str. 1216.
2
Pa neka joj bog pomogne! Molim vas da govorim s vama. Ta paraliza je kako je shvatam, neka vrsta letargije, vae lordstvo, neka vrsta uspavanosti u krvi, prokleto bridenje. (whoreson tingling) (II deo, I, 2) falstaf: ... ne mogu da naem leka protiv ove suice novanika. ... neka vrenga nosi kostobolju (a pox to my gout) ili kostobolja vrengu Jer mi ili jedno ili drugo mui palac na nozi. (II deo, I, 2) Krmarica: Podli nevaljale (thou bastardly rogue) ... lupeu liinaru! (II deo, II, 1) Nazivati nekoga kopilanu ili kroz prilog kopilanski podli tipe, najverovatnije je predstavljalo staru uvredu ekspirovog vremena, iako su neki primeri upotrebe te rei uoljivi i pre esnaestog veka. Tada je bilo uobiajeno pravilo koristiti priloge uz nastavak ly koji se vremenom postepeno izostavlja. Pozabavimo se sada egzibicijama Dolisekadae. Oni koji su nou etali do starog Kluba 43 u Gerard ulici, ili, jo bolje, do 1917 godine, istom ulicom sve do efsberi avenije, svojevremeno su nesumnjivo primetili sline egzibicije iz uzavrelih usta dama koje u petparakim spavaicama nude svoje usluge u toj zoni. Ali, vratimo se gospoici Doroti. Dolisekadaa: Na mene e ispaliti! Prezirem te, krastonjo. ta! Ti bedni, Niski i nevaljali podvaljivau, koji nema ni koulje na sebi! Odlazi, buavi lupeu, odlazi! Ja sam zalogaj za tvog gospodara? Pitolj: Znam ja tebe, gospoo Doli. Doli: Odlazi, lupeka secikeso, prljavi deparoe, Odlazi! Ovoga mi vina, sjuriu ti no u ta ugava usta ako bude izigravao drskog drumskog razbojnika prema meni. Odlazi, zapenuani nevaljale! Ti, dosadni komedijau, sa sabljom s branikom (you basket-hilt stale juggler) ti! Otkad ste vi to, molim vas, gospodine, postali vojnik i dobili ta dva irita na ramenu? Eh? (II deo, II, 4) Od svih kletvi u ovom pasau, ako i postoji jedan koji je originalno ekspirov, svakako bi to bio you basket-hilt stale juggler, koji, ako se prevede na savremeni engleski znai ofucani komedijau koji se slui trikovima sa sabljom. Ako je ekspir, kojim sluajem, i izmislio psovku, on je svakako pratio njene ve postojee oblike u narodu.
Vrhovni sudija: falstaf:
Henri V (1599)
Vrhovni zapovednik: Dieu de batailles!... (III, 5) Kralj Henri V se takoe zaklinje ovom kletvom, O God of battles (IV, 1). Zapovednik se kune i u avola, O diable (IV, 5), dok se Dofen zaklinje sa By faith and honour (III, 5), Mort de ma vie (IV, 5), a Katarina uzdie O bon Dieu (V, 2). fluelin, koji ne govori tako teno engleski jezik, ipak veto i sono moe na njemu psovati, kada prisustvuje sledeoj sceni.
fluelin: ... nevaljali, ugavi (scabby), prosjaki, valjivi, hvalisavi nitkov... ...bog te blagoslovio (God pless you), drevni Pitolje! Ti ugavi, valjivi, nitkove, bog te blagoslovio (God pless you)... Praziluk je dobar za tvoju sirovu ranu i tvoju prokletu razmetljivost (green wound and your ploody coxcomb). (V, 1) Trebalo bi samo da primetimo da su u ovom sluaju pridevi korieni na isti nain na koji se danas koriste psovke.
Romeo i Julija (1595)

Dadilja: Ama, tako mi nevinosti (maidenhead) moje... (I, 3) Himen (maidenhead), oduvek je vrednovan kao simbol nevinosti, te otuda i potie njegova upotreba kao ekspletiva. By my maidenhead je veoma stara zakletva koja postoji jo od devetog veka, ako ne i ranije. Monah Lorenco: O, sveti franjo! ... Sveta Marijo! (II, 3) Naravno, misli se na svetog franju asikog i na Devicu Mariju. Monah Lorenco: ...boja je volja... (III, 3) Kapulet: Nafore mi boje! (God bread) (III, 5) God bread se naravno odnosi na Hristovo telo.
Mnogo vike ni oko ega (1598-1599)

Tu imamo veoma lep primer prefinjenog zaklinjanja: benedeto [obraujui se Klaudiju]: ... Imao je naviku da se izraava jednostavno i osmiljeno, kao svaki estiti ovek i vojnik, a sad neto vaja i cifra svoje rei. Govor mu je kao nekakav mnogo fantastian banket, prepun svakojakih udnovatih jela. (II, 3) Pod vajanjem i cifranjem rei, ekspir u ovom pasau misli na benedeta koji govori da je Klaudije poeo da pria na euphuistical nain. benedeto: Tako mi moga maa, ti me voli, beatrie! (IV, 1) Tako mi moga maa je jedna rana pred-reformatorska zakletva koja potie od obiaja zaklinjanja nekoga nad maem. By my halidome je drugi oblik iste zakletve. Ovaj proces zaklinjanja nad maem, zasluuje nekoliko rei. Polupaganskog, poluvarvarskog porekla, ovaj ritual se polako ali sigurno irio hrianskom Evropom. Julijan arman (Julian Sharman) pretpostavlja da se to zaklinjanje pojavilo na slian nain kao to je sledei. U stravi od izdvojene smrti, lien bilo kakvog spoljnjeg sredstva verovanja, pogoeni ratnik je pronalazio pred svojim oima utehu u podizanju drke svog isukanog maa. Nad umiruim vojnikom je zailjena i olovom obraena otrica bacala senku krsta, i u ovom surovom znamenju, jadne uzavrele usne su mogle da utisnu poslednje rei pokajanja. Ma je postao obrnuti simbol koji je odgovarao naputanju nade u boansko iskupljenje i posredovanje. Ta toliko mona zamisao je zarobila imaginaciju i
nije mogla da je napusti ak ni u sigurnim vremenima koja bi usledila nakon vladavine krvoprolia i opasnosti4. Kako god bilo, izvesno je da se ma povezivao sa aunajpre stoga to se radilo o jedinom oruju kojim se obian ovek, jednako kao i vojnik, mogao sluiti i svetiti se. Nad drkom maa se mogao zaklinjati pretendent na presto, i taj obiaj je trajao u portretima ekspirovog doba kada su se majstori maevanja, vebajui svoj poziv u bir-gardenu, obavezivali da asno slue polaui zakletvu nad drkom svoga maa. U briti muzeju postoji rukopis koji, pored ostalih stvari, ostavlja dokaz o ovoj zakletvi, reima koje slede: Prvo e se zakleti bogom i Svetim duhom za pomo, i vascelim hrianskim carstvom koje ti je bog podario na izvornom kamenu, i krstom tog maa, koji za tebe predstavlja najbolnije smrtne patnje naeg Spasitelja...5 U predanjima Danske, zakletva nad drkom maa sauvala je duh duboke svetosti. ekspir je to verovatno dobro znao, jer Hamlet zaklinje Horacija ne govori nikad o onome to si video, zakuni se nad maem (I, 5). U komadu Mnogo vike ni oko ega, Dogberi se zaklinje bog mi je ivot (IV, 2), dok Don Pedro uzvikuje Tako mi due (V,1), Tako mi svetlosti (V, 1).
Julije Cezar (1599)

U ovom komadu nema ni jedne psovke i zaklinjanja.
Troil i Kresida (1602)

Pandar: ... bojim kapcima, ini dobrim neije srce (I, 2) By Gods lid, odnosno Gods eyelid, predstavlja ranu srednjovekovnu zakletvu. Prva scena drugog ina, ovoga komada, otvara se sa predivnim nadmetanjem u proklinjanju izmeu Ajanta i Tersita. Ajant: Zar ti sine kurjaice, ne uje... (Thou bitch-wolf s son... Ovo je pretea modernog amerikog izraza, son of a bitch. Tersit: Grka je kuga umorila meleze, gospodaru volovskog mozga! Ajant: Progovori jednom, ubuali kvae, ili u te celog izmesiti s testom... Tersit: Voleo bih da te svrbi od glave do pete, pa da te ja eem; pretvorio bih te u najodvratniju krastu u Grkoj... Ajant: Valjuku jedan! (cobloaf)... kukin izrode! Cobloaf je hlepi, valjuak okruglog oblika. Jedinstven je ovde kao ekspeltiv. I tako u dobroj razmeni udaraca i rei, sa udarcima i s reima, nastavlja se naredni pasa: Tersit: Kako je Tersite? ta, izgubljen u lavirintu svoga besa? Dokle e taj slon Ajant da sprovodi svoje? Tue me a ja ga grdim: udna mi zadovoljenja. Voleo bih da je obratno: da ja
4 5
Julian Sharman, A Cursory History of Swearing, London, 1884, str. 35. british Museum, Sloane ms., No. 2530, XXVI. D.
njega tuem, a on da grdi mene. Tako mi boga, nauiu da prizivam avola, jer sam reio da vidim neki rezultat od mojih zlobnih proklinjanja... (II, 3) U ovom govoru Tersit prepoznaje preovladavajue uvredljivu funkciju zaklinjanja i eli da dvoboj bude stvarni. Izvlaei se iz lavirinta svog besa, priziva Sfootby Gods footda naui da kune i priziva avola; drugim reima, da uvoti konane predstave koje bi odgovarale njegovom pljuvakom zanosu. Mali znank u tom pravcu je ivopisna psovka koju potov izgovara: spaljeni avo ga odneo. U istoj sceni Hektor se kune u sve ive bogove.
Mera za meru (1604)

Ovde nailazilo na dva divna poetska stiha, koje izgovara Anelo, a koje savreno izraavaju hrianski pogled na ponaanje klevetnika. Anelo: Drzniku onom to s niskom strau Utiskuje lik boji u novac Krivotvoreni: jer svi krivotvornici S lakoom istom pravi ivot nite... (II, 4)
Kralj Lir (1605)
Ti, kurvin sine (Thou whoreson zed) (II, 2) Drugim reima, ti kurvino seme (seed). Zanimljiva je razmena izmeu Lira i Kenta. Lir: Jupiterom se ne kunem... Kent: Junonom se kunem, ja... (II, 4) Lir proklinje svoju erku, onu istuza koju kaeda Mrano me je gledala; Jezikom svojim me je poput zmije U samo srce ujela Nek sva se Nebeska zajaena osveta Srui na njenu glavu nezahvalnu! Zarazni dasi, vi joj mlade kosti Osakatite!... Vi hitre munje, plam oslepljujui U prezrive joj oi hitnite! Okruite lepotu njenu, pare to mono sunce ih isisava Iz movara, na nju se sruite I gordost njenu utamanite! (II, 4) Edgar se, preruen u ludaka, preputa sledeem govoru: Edgar: uvaj se neastivog. Sluaj roditelje; Poteno dri re; ne psuj; ne kurvaj se sa enom koja se obrekla drugome; nemoj mekuno Srce da navodi na sujetno gizdanje Tomu je zima.
Ludak moe da ponudi ovakvo upozorenje! U istoj sceni Edgar nastavlja da govori o poslunom i uslunom, ponosnom u srcu i umu oveku koji proklinje toliko kletvi koliko izgovori rei, i razbija ih u medeno nebesko lice.
Makbet (1606)
Makbet (obraa se sluzi): U a te avo tutnuo dabogda, tikvane s licem skorupovim!... Itipaj lice, pa crvenilom Prevuci strah svoj. Kakvi, blesane, Vojnici? Smrt ti duu ponela! Tvoji ko krpa bledi obrazi Podbadaju mi strah! Vojnici? Kakvi? (V, 3) Otkrivamo odjek ovakvog govora u dvadesetovekovnom govoru jednog narednika, koji ga zakljuuje ovim reima: Drvene pritke premazane bojom preko vaih sjebanih lica!
Perikle (1608)
Kerimon: ... O svi svemoni boogovi! (III, 2)
Antonije i Kleopatra (1607)

Ovde su zakletve prirodno klasinog repertoara, prigodne vremenu, prostoru i likovima. Karmijan: O sakloni Izido! (III, 3) Izida je egipatska boginja, majka Horusa, i mesecom personifikovana, sestra i majka Ozirisa, sunca. (Svetenici) su nosili bogate mitre meseevog oblika, Ukazujui da je Izis bila njegova nositeljka Kao to je Oziris oznaavao sunce. (Spenser, Faerie Queene, 1596) Skarus: bogovi i boginje! Celokupan njihov sinod! (III, 10) Ovo bi mogao biti sveobuhvatni ekspeltiv. Antonije se zaklinje Jovom koji grmi kao munje! I bogovima i avolima! (III, 13)
Bura (1611)
Sebastijan: Vo palube: Antonije: Vrenga te uutkala (a pox oyour throat), ti lajavo, bogohulno, nemilosrdno pseto! Radite vi onda. Na veala pseto! Na veala, kurvin sine, drski larmadijo! Manje se plaimo davljenja od tebe! (I, 1)
Potom sledi uveni primer kojim se divljak pobunjuje protiv svog gospodara. Kaliban: Uili ste me govoru, a moja Korist je od toga to umem da kunem. Crvena kuga ubila vas sve to ste me govoru vaem nauili! (I, 2)
Simbelin (1610)
Kloten: Je li ikada ovek bio tako nesrean? Da mi kugla bude odbijena kad je dodirnula malu loptu? bio sam se kladio u sto funti: i jo me je taj prokleti blesavko prekorio to psujem: kao da sam ja svoje psovke pozajmio od njega, pa ih ne ogu troiti kako hou. Prvi plemi: Pa ta je tim dobio? Razbili ste mu glavu svojom kuglom. Drugi plemi (za sebe): Da je njegov mozak kao mozak onoga to mu je razbio glavu, iscurio bi sav. Kloten: Kad je plemi naklonjen psovanju, nije pristojno da mu neko od prisutnih potkresava psovke, a? (II, 2) Najgore Klotenove psovke su prokleti lupe i da istruli kao junjaka aba. U ovome komadu se Posthum kune u Jova i Jakimo u Jupitera, i kraljica je ganuta te ih brani: Ja molim vae velianstvo da joj ne govori otro. Ona je gospoa odve osetljiva na prekore; za nju Rei su udarci, a udarci smrt. (III, 5) Rei su udarci. Evo jo jednom je prepoznata uvredljiva funkcija psovanja. Simbelin sama zaklinje Nebesa (IV, 3) dok Imogena kae Sveta nebesa! (III, 6) i Ods pittkins i O bogovi i boginje! (IV, 2). Ods pittkins je korumpirani oblik od Gods pity.
Timon Atinjanin (1607)

flavije: O vi bogovi! (I, 2)
Koriolan (1610)
Valerija: O moja rei... o moja zakletvo... (I, 3) Trei Rimljanin: O nosila ga uma! (I, 5) Koriolan se kune u Jupitera (I, 9) i O Bogovi (IV, 1) kao i Vi Bogovi (V, 3). Volumnija: O, kad ne bi bogovi imali drugo ta da rade osim Da moje kletve ispunjavaju! Kada bih mogla da ih susreem barem jednom dnevno, to bi s moga srca svalilo breme preteko. (IV, 2) Ovde je prepoznata katarzina funkcija psovanja.
Otelo (1611)
Jago: Jago: Otelo: Otelo: Otelo: bjanka: boe blagoslovi znamenje! (I, 1) I Janusa (I, 2) O smrt i svako pakleno prokletstvo (III, 3) O krvi, krvi, krvi! (III, 3) Prokleta da je ta grena bludnica! O nek je kleta! (III, 3) More, jurio te avo i njegova mama! (IV, 1)
Henri VIII (1613)

Omiljena kletva Henrija VIII je bila By God wounds ali ekspir ini da se on kune O moj ivote (I, 2). An bolejn se zaklinje O Boje li volje i O moj zavete i nevinosti (II, 3). Nakon ovog pregleda majstorstva ekspirove umetnosti psovanja i proklinjanja, preostaju neke injenice. Na prvom mestu, ini se da je ekspir sluao i zapisivao gotovo sve to je bilo u opticaju u njegovo vreme a odnosilo se na psovanje. Na drugom mestu, jasno je da je on temeljno razumeo prirodu psovanja i njegove funkcije. Na treem mestu, gotovo sve proklinjanje i psovanje, na koje nailazimo u ekspirovim komadima, sutinski pripada pred-reformacijskom periodu, uz nekoliko njemu savremenih zakletvi i linih invencija uvedenih s pravom merom. Poto svi komadi reflektuju neki raniji period u odnosu na onaj u kojem je pisao, ekspir nije oklevao da se slui, u njegovo vreme ve zastarelim ili uskoro zastarelim, romanikim zavetima. Publika njegovog vremena je bila sasvim u stanju da ih razume kao i da ne propusti nita od njihovog znaenja. Sloboda s kojom tako veliki broj ekspirovih likova psuje, raznovrsnost i ivost njegovih zakletvi, nisu proizilazili iz njegove imunosti pred cenzorima koji su gledali predstave, jer ni ekspir nije mogao da izbegne teku ruku cenzora svojih kolega pozorinih pisaca. Proklinjanje i psovanje u ekspirovim komadima naprosto svedoe koliko je vrsta bila njegova navika da se igra sa svim klasama engleske publike. Pod zatitom na koju se sreno odnosi sve ono to potie od klasika, ekspirovi komadi su ostajali na sceni dugi niz godina u necenzurisanom obliku. Moderni dramatruzi i dalje imaju problema ukoliko na scenu postavljaju komade s loim jezikom, koji je uporediv s jezikom iz ekspirovih predstava. Nain na koji su govorili njegovi likovi, isti je kao i nain govora naroda u njegovo doba. Izvesno je da su se ljudi tada slobodnije i otvorenije zaklinjali i nisu im bile strane kletve ranijih vremena na koje su podseani. Patvorena i licemerna skromnost naih vremena zabranjuje takvu verodostojnost predstavljanja na sceninasleenu nakon devetnaestog veka kada su vrednosti venule i oprez se toliko razvijao da su se deca raala ali nikad i zainjala, noge od klavira titile u pantalonama, samo udovi postojali i kada je svako smatrao da treba da postane uvar komijinog morala. Na osnovu slobode i raskoi zaklinjanja iz ekspirovih komada, kao i iz drugih izvora, poznata nam je navika rasprostranjenosti psovanja u elizabetanskoj
Engleskoj. Nije se radilo o novom procvatu verbalnog prolea elizabetanske renesanse, ve nastavak dugotrajne navike. Primetili smo i ranije da je u trinaestom, etrnaestom i petnaestom veku ona bila rasprostranjena u svim slojevima stanovnitva, primetili smo, takoe, i one koji su se bunili i vikali protiv takve prakse. S nekim primedbama koje su je pojavile u esnaestom veku ve smo se izborili. Tokom druge polovine esnaestog veka izgleda da su postojali neki koji su urili da tampaju svoje prigovore, ali je s razvojem puritanizma bujica, kraih i duih tampanih protesta.
O STUDIJU JUNOSLAVENSKIH KNJIEVNOSTI

AndreaLei MirandaJakisha AngelaRichter GordanaCrnkovi RobertRakoevi BranislavJakovljevi Stijn Vervaet ZoranMilutinovi
Andrea Lei
Kratak uvod u nastavak jedne rasprave
Kada su me Sarajevske sveske angaovale da uredim blok u kome bi, u nastavku debate zapoete u prethodnom broju Sveski, strani slavisti i komparativisti raspravljali o nainima na koji je mogue predavati i izuavati ove nae regionalne, postjugoslovenske, zapadnobalkanske, junoslavenske knjievnosti, moram priznati da je moja poetna intimna reakcija bila, na prvi pogled, potpuno kontraproduktivna. Naime, prisjetila sam se jednog zadatka koji je Celia Hawkesworth ( jedan od najboljih knjievnih prevodilaca sa jezika koji se nekad zvao srpskohrvatskim-hrvatskosrpskim, i tada jo uvijek profesorica tih knjievnosti na koli za slavistiku Univerziteta u Londonu) zadala mom ocu i meni jednog vikenda u drugoj polovini devedesetih godina prolog vijeka: da smislimo razlog zato bi knjievnost morala biti nerazdvojni dio studija jezika i kulture neke zemlje. Jasno mi je pred oima iskrsla slika izraza potpune izgubljenosti na Celijinom licu dok nam je objanjavala da joj je to pitanje postavila administracija njene kole. britanskim studentima, naime, ako se ne odlue da studiraju englesku knjievnost ve strane jezike, knjievna komponenta njihovog studija predstavlja vie smetnju negoli korist i zadovoljstvo (i to je sluaj ne samo sa malim jezicima kakav je ovaj na, ve i sa francuskim, i ruskim, i njemakim); prouavati devetnaestovjekovne pisce ini se kao gubitak
vremena onima koji su doli na fakultet da ba taj jezik studiraju jer im je bilo lijepo na ljetovanju u Dubrovniku, jer su razvozili humanitarnu pomo po bosni, jer su ih fascinirale slike krvoprolia na televiziji; i dalje: student je konzument obrazovanja; postojanje neeljenog profesora knjievnosti na jednom fakultetu za upravu tog fakulteta predstavlja neopravdano rasipanje novca; i taj je troak univerzitetskog novca i studentskog vremena trebalo nekako opravdati. Taj smo vikend proveli u mokrim etnjama sa Celijinim psima po oxforshireskim njivama i u ekanju glava; stvarno, zato bi neko uopte studirao knjievnost? I on je obiljeio itav moj kasniji teoretski rad: potraga za odgovorom na pitanje o smislu bavljenja knjievnou, odnosno za racionalnom argumentacijom kojom bi moja instinktivna ubjeenja o znaaju knjievnosti mogla parirati i cinizmu nezainteresovanih studenata i krtosti sklonih univerzitetskih administracija, postala je pozadinska tema svakog mog daljeg razmiljanja o knjievnosti. Iako sam nekakav odgovor u meuvremenu uspjela za sebe formulisati, istovremeno sam shvatila da ne postoji nain da se on zaista prenese onima koji nisu ve unaprijed barem djelimino skloni da se s njim sloe; a sad je od mene traeno da pitanje o metodologiji prouavanja naih nacionalnih knjievnosti i njihovog regionalnog okvira stavim upravo pred ljude koji se, sigurna sam bila u to, prvenstveno bore sa onim pitanjem koje mu prethodi: kako opravdati da se to uopte radi, a kamoli razmiljati o tome kako se to radi. I onda sam shvatila da je moja svijest o tome vie prednost i povod za poetak razgovora negoli razlog za oklijevanje, i u tom duhu sam se ljudima ije ete tekstove itati na sljedeim stranicama obratila sa sljedeim pitanjima: Na koji nain se knjievnosti sa ovih prostora prouavaju na vaoj instituciji; da li kao izdvojene nacionalne knjievnosti (srpska, hrvatska; ima li bosanske i/ili crnogorske, i da li smatrate da bi ih trebalo biti?), ili kroz nekakvu drugu organizaciju materijala (recimo, tematski, ili u okviru ireg konteksta, pa bilo junoslavenskog, balkanskog, istonoevropskog)? Koji od ovih modela smatrate da je najprikladniji, i da li je jedan model univerzalno primjenjiv na sve periode i sve oblike knjievnog ivota? Nadalje, koji je model praktino najprihvatljiviji u nastavi: koje mislite da su stvarne potrebe studenata koji prouavaju ovaj jezik, odnosno ove jezike i knjievnost/i, na koju vrstu poslova oni odlaze poslije diplomiranja, i koliki je stvarni upliv ili korist knjievnog obrazovanja u poslovima koji veina njih obavlja u svom ivotu nakon fakulteta? Koji mislite da je odnos izmeu potreba nastave i potreba nauno-istraivakog rada u tom kontekstu, da li se oni meusobno dopunjavaju ili stoje u opreci jedan s drugim? Naravno, ako mislite da ova pitanja nisu relevantna niti da je problem koncepcije knjievnosti s ovih prostora uopte mogue ponovno ili u ovom trenutku otvarati, voljela bih da objasnite zato tako mislite. Ako mislite da je neki sasvim drugi kompleks problema posrijedi, voljela bih da kaete koji.
Odgovori koje sam dobila su bili razliiti, i meni je veoma drago to zapravo predstavljaju reakciju na sva pitanja koja sam postavila, kao i na ono otvaranje mogunosti postojanja neke sasvim druge problematike koje sam na kraju ponudila. Gordana Crnkovi iz Seattlea je na poziv da napie tekst pristala odmah, samo sa brigom da e njen doprinos debati, kao direktni odgovor na praktinu stranu postavljenih pitanja, moda biti previe suh i informativan; da je zapravo ivotan i uzbudljiv vjerovatno ete se uvjeriti i sami. Miranda Jakia iz berlina je, u ispravljanju previda koji sam ja uinila, svoj odgovor sroila zajedno sa Angelom Richter; njihov je tekst zapravo zajedniki programski odgovor njemake slavistike, i mislim da, u svom obrazlaganju institucionalne teine ovog problema, i to u zemlji sa jakom slavistikom tradicijom i jakim kulturnim kapitalom koji knjievnost unutar te kulture nosi, predstavlja najglasnije alarmno zvono ovog bloka (a Davoru beganoviu hvala na prijevodu sa njemakog). Robert Rakoevi iz Pariza je prvo odbio, zbog nedostatka vremena, a onda se ispostavilo da on ve ima gotov tekst koji se zapravo savreno uklapa u zadatu problematiku, i nudi vrlo zanimljiv metodoloki model prouavanja najnovijih djela ovih naih knjievnosti u njihovoj meusobnoj isprepletenosti; meni je bilo veliko zadovoljstvo da ga prevedem sa engleskog. Stijn Vervaet je, u za njega tipinom naletu skromnosti i samozatajnosti, poslao duhovit i pametan esej o belgijskoj slavistici, upakovan u hiljadu izvinjenja to njemu esejska forma ne lei. branislav Jakovljevi sa Stanforda je ponudio tekst koji otvara upravo onu drugu problematiku koju moja osnovna pitanja nisu predvidjela, i on je vjerovatno najradikalnije propitivanje smisla bavljenja ovim naim knjievnostima koje ova grupa tekstova nudi. Zoran Milutinovi je pristao na intervju sa mnom; taj dijalog u velikoj mjeri predstavlja samo jednu etapu u naim dugogodinjim razgovorima, i bilo je teko znati i odakle poeti i gdje se zaustaviti, te je taj tekst ostao u neku ruku otvoren. Zapravo, namjera mi je bila da cijeli blok vie otvori to iri dijapazon pitanja i razotkrije postojee probleme, nego da u ovoj ranoj fazi debate u Sveskama probamo ponuditi gotova rjeenja. U tom smislu, kao skala praktinih, teoretskih i metodolokih odgovora, pa i emotivnih reakcija (ima tu i bijesa i poziva na smirenost, i veselosti i zabrinutosti, i nade i beznaa), ovi su tekstovi poziv na dalju diskusiju o metodologiji i smislu bavljenja ovim naim regionalnim knjievnostima danas.
Miranda Jakia i Angela Richter
O dvojbenom luksuzu atomiziranja
Postavimo li si, mi, njemaki unoslavisti, pitanje o smislenosti pojma junoslavenske literarne zajednice, kao to je to nedavno predloio Enver Kazaz, u prvi plan ispoetka se probija jedan osjeaj: zavist! Kakvim se luksuznim problemom bave nae kolege na postjugoslavenskom prostoru! Njemaka slavistika koja je od 1997. do danas splasnula s 94 na 80 profesura biljei decimiranje junoslavistikoga istraivanja i nastave na sveuilitima koje odgovara takvome stanju. U posljednjim su godinama nestale katedre koje su se do tada decidirano bavile junoslavenskim knjievnostima i jezicima, ili su, pak, zaposjednute s novim usmjerenjima: tako je bilo u Tbingenu, bonnu, Mannheimu, Jeni, Leipzigu, Wrzburgu, Erlangenu, Mnchenu. I da se jo jednom vratimo na poetno opaanje: jasno nam je da upravo iznimno separirano prenoenje junoslavenskih knjievnosti na sveuilitima regije moe biti vaan aspekt zbog kojega Enver Kazaz ba sada iznova postavlja to pitanje. On tu zahvaa problematiku o kojoj se od smjene stoljea uvijek iznova raspravljalo; kao to je to, naprimjer, uinio na zagrebaki kolega Zvonko Kova koji je 2001. opisao put od komparatistike tekstova do interkulturalne povijesti knjievnosti. budui da njemaka slavistika tradicionalno ima rusistiko teite i da je kao mali predmet ionako osuena na bornu za egzistenciju u istraivakome prosto192|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
ru, predodba o dodatnoj raspodjeli na junoslavistike male jedinice za nas je nezamisliva, ve iz pragmatikih razloga. No i itav niz drugih razloga s naeg gledita ak i prinudno! govori u prilog jedne jugoslavistike u znanosti o knjievnosti i kulturi. Ostavimo isprva po strani uvjerenja koja prisiljavaju na pledoaje za meuknjievne odnose kao neto to se po sebi podrazumijeva u okviru filologija orijentiranih na izuavanje nacionalnih jezika i promatrajmo, kao prvo, potrebe internacionalnih studenata i studentica bosanske, hrvatske, crnogorske, srpske, slovenske i makedonske knjievnosti. A kada govorimo o junoslavenskom, cijeli ansambl na koji se ovdje fokusiramo u postjugoslavenskom prostoru, mora se dopuniti i bugarskom knjievnou! Njemaki studenti june slavistiku sainjavaju dvije glavne grupe: oni koji su iz biografskih razloga bliski jugoslavenskim jezicima, kulturama i knjievnostima, te se stoga za njih i zanimaju i oni koji nemaju ni migracijsku pozadinu ni pozadinu maternjega jezika, ali se unato tome zanimaju za jezike, knjievnosti i kulturu s junoslavenskoga podruja. Obje skupine pristupaju nama, kao nastavnicama junoslavenskih knjievnostima, s jasnom predstavom o tome da ele biti poduavane u svim knjievnostima sa tokavskog govornog podruja. I ne samo to: gotovo svi se zanimaju za usporedbe i kontekstualnu isprepletenost sa slovenskom, bugarskom i makedonskom knjievnou. Ta iroka juna slavistika pokazuje se u izboru njihovih mjesta studiranja: brojni su studenti na Humboldtovom Sveuilitu u berlinu za vrijeme prvih semestara jo neodluni prema tome i otvoreni prema mogunostima gdje e provesti svoj obavezni semestar u inozemstvu: u beogradu ili Zagrebu. U posljednjoj se studijskoj godini prva bachelor-studentica odluila za Univerzitet Sarajevo! Druga e mjesta zasigurno slijediti. Studenti i studentice iz Hallea dosada su nerijetko imali tone predodbe o eljenome mjestu studiranja u inozemstvu. No i njihove su elje iroko postulirane: Sarajevo, Zagreb, Novi Sad, beograd prisutni su u jednakoj mjeri kao i Skopje. Otvorenost studenata prema potencijalnim mjestima studiranja govori rjeito o oekivanjima: studirati junu slavistiku za njih znai i upoznati se, osim bosanskog-hrvatskogsrpskog, i s drugim junoslavenskim jezicima. U Halleu pokuavamo da pored bHSa bar donekle ouvamo svladavanje osnovnih elemenata makedonskoga, te smo, zahvaljujui podrci DAAD-a (Njemaka sluba za inozemnu akademsku razmjenu) i Sveuilita Skopje, neprestano slali zainteresirane studente u Makedoniju. U berlinu nudimo, koliko nam je to moguno, seminare o bugarskoj knjievnosti i kulturi a ve godinama i pregledno predavanje o povijesti junoslavenskih knjievnosti prua uvid u crnogorsku i bosansku knjievnost pored dominantnih knjievnosti iz Srbije i Hrvatske. S obzirom na trite rada koje po zavretku studija oekuje slaviste u Njemakoj i na prostorima na kojima se govori njemaki, jedino to moemo uiniti jest podrati zanimanje za cjelokupnu junu slavistiku koje pokazuju nai studenti i studentice. Uz izdavake kue (za koje junoslavenske knjievnosti ionako predstavljaju sporedno polje) i kulturne organizacije i zaklade jedva da pokazuju interes za suradnike specijalizirane samo za jedan segment june slavistike. Naprotiv: u praksi se uvijek oekuje poznavanje Jugoistone Europe ili bar postjugoslavenskoSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|193
ga prostora. Isto vrijedi za urnalistiku djelatnost u novinama, na televizijskim i radio-stanicama. I tu je traena irina poznavanja kulture. Pa ak i kod akademskih kvalifikacija postoji malo interesa za istraivae s uskom specijalizacijom na epohe i nacionalne pripadnosti. Po sebi se podrazumijeva da su pojedinane studije (osobito disertacije) usmjerene na specifina pitanja, te samim tim ne moraju nuno uzeti u obzir interliterarne junoslavenske isprepletenosti, itekako poeljne, u svakom sluaju uvijek mogune. No specijalizacija za, na primjer, srpsku knjievnost jedva da je dovoljna za namjetanje znanstvenih suradnika na nastavnika mjesta. Ukratko, iskljuivi studij kroatistike, srbistike ili bosanske knjievnosti nudi preuske kvalifikacije za njemako trite rada kojemu su, ionako, ekskluzivna junoslavistika praktika polja malo poznata. Studij jedne nacionalne knjievnosti a ni to ne bi trebalo ostati nespomenuto izvan vlastitoga govornog podruja uvijek je i studij jezika kojemu ta knjievnost pripada, te sljedstveno i on gradi integralni sastavni dio samoga studija. Za izobrazbu na podruju jezine prakse u Njemakoj su razlike izmeu srpskog, hrvatskog i bosanskog ionako neznatne da bi ih se sistematski moglo poduavati na razliitim kursevima. Daleko nam se vanijim ini pristupanje, od samoga poetka, varijetetima unutar praktine jezine nastave kako bi se studentima i studenticama, neovisno o njihovim preferencijama u lektiri i planiranim mjestima studiranja i regijama od interesa, omoguio to efektivniji i viestraniji nivo komunikacije. Nastava ostalih junoslavenskih jezika nudi se prema mogunostima; u berlinu se uz pomo bugarske ambasade u prvom redu dodatno poduava bugarski, u Halleu makedonski, te, povremeno, i osnove slovenskoga. U nastavnoj su ponudi znanosti o knjievnosti pojedinani seminari o manjim knjievnostima, poput crnogorske ili bonjake, ali i makedonske slovenske i bugarske, u svakom sluaju poeljni i vani za razumijevanje junoslavenskih knjievnosti. Promatrani zasebno oni nude punktualno produbljen pristup u izabranu problematiku jedne knjievnosti ili suavaju perspektivu koncentracijom na jednoga autora ili jednu autoricu. No za usmjerenje cijeloga studija takvi su atomizirajui pristupi, po naemu miljenju, nedopustivi, jer se radi o tome da studenti izotre uvid u junoslavistiki korpus uz pomo usporedne perspektive. U tome smo smislu mi, kao juni slavisti, oduvijek komparatisti! Naa se nastojanja, dakle, usmjeravaju, umjesto na pridavanja pojedinim literaturama njihovih navodnih prava, na pokazivanje sadrajnih isprepletenosti i diferenciranja junoslavenskih knjievnosti naroito u 20. stoljeu, ali i vie od toga. Kolikogod se junoslavenske knjievnosti po naem miljenju ne mogu promatrati odvojene jedna od druge, toliko ih se ne moe itati ni izvan njihove premreenosti s meunarodnim knjievnim pokretima (pomislimo samo na avangardu ili na knjievnost ezdesetih), niti izvan kulturnopovijesnog ili socijalnopovijesnog razvoja. No da se vratimo na gore iznesena uvjerenja: s obzirom na u posljednje vrijeme oevidno globalno nestajanje nacionalnofilolokih granica, u naemu vremenu koje pod pritiskom postkolonijalne kritike mora odustati od imperijalnog zahtjeva za knjievnou na jednome jeziku, ini se zaudnom predodba da se knjievnosti tokavskoga idioma mogu smisleno razlikovati prema granicama na194|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
cionalnih drava. Salman Rushdie i James Joyce izuavaju se (u meuvremenu!) u okvirima studija anglistike, Albert Camus i Alexandre biyidi (alias Mongo beti) piu neovisno o svojim afrikim Connections francusku knjievnost koja govori sama za sebe. Njihovi se radovi mogu (i moraju!) itati u okvirima studija francuske knjievnosti. Ali treba li se 2011. jo uvijek ozbiljno naoruavati takvim antikolonijalistiki inspiriranim opravdanjima? Polje znanstvenih izuavanja knjievnosti i kulture ve odavno odreuje jedna deteritorijalizirana, egzofona knjievnost. Aleksandar Hemon pie u Sjedinjenim Dravama na engleskom o bosni, Mihail ikin u vicarskoj na ruskom o vicarskoj, britanski Indijac Rana Dasgupta nedavno je sainio jedan biografski roman o bugarskoj. Saa Stanii i Marica bodroi piu na njemakom! Etniziranje i kategoriziranje tih autora i autorica i njihovoga djela u ovdanjemu je knjievnome krajoliku preputeno nematovitoj knjievnoj kritici, na sveuilitima se spomenuti autori, nasuprot tome, prouavaju istovremeno u vie filologija: u junoj slavistici, anglistici, rusistici i germanistici. I kad smo ve kod germanistike: studenti na Njemakome seminaru Sveuilita Zrich u okvirima svoga studija itaju Thomasa bernharda, Maxa frischa i Alfreda Dblina. Studijski predmet kojemu pripadaju zove se, ne samo u Zrichu, ve i u berlinu i beu (novija/starija) njemaka knjievnost! Teko je pretpostaviti da se predmetom studija tu uine nacionalno-jezike i kulturalne (pa ak i religiozne) osobitosti, naprimjer u studijskome usmjerenju vicarska knjievnost. Mora se priznati da Sveuilite be od zimskog semestra 2011/12 nudi dodatno studijsko usmjerenje: Austrian Studies, master-studij orijentiran na jezikoslovlje, znanost o kulturi i knjievnosti koji obuhvaa kurseve iz politologije i povijesti te slui specijalnoj izobrazbi kadrova za austrijske kulturne organizacije u inozemstvu i tuzemstvu. No onaj tko se interesira za njemaku knjievnost (a ne austrijsku kulturu) mora idalje studirati njemaku knjievnost. U ponudi nastave germanistike nisu predvieni moduli koji bi u fokusu imali austrijsku knjievnost kao zaseban predmet. To je prikaz raspoloenja na germanistikama njemakog govornog podruja. Kao zakljuak bismo, s naeg gledita june slavistike na njemakome govornom podruju, jo jednom istaknule: ako ve plediramo za junoslavensku interliterarnu zajednicu, tada nam se zaotravanje u pravcu termina knjievnosti na prostoru bive Jugoslavije ne ini konzekventnim. U junu slavistiku pripada nuno i bugarska! Da se sve segmente te june slavistike osobito u snano reglementiranim bachelor i master studijima ne mogu poduavati u istoj mjeri, za nas je potpuno druga stvar. U samoj nastavi u svakom sluaju igraju ulogu kao jedna komponenta, ak i ako svaki jezik kojima pripadaju (osim toga, uope nismo govorile o jezicima i kulturama manjina!) ne moe biti predmet studija. Da to za nas nastavnike predstavlja stalni izazov, ne trebamo ni spominjati.
Gordana Crnkovi
O studiju junoslavenskih knjievnosti i o opstanku studija knjievnosti uope

Mislim o ovim djelimarekao sam.Ona su kao zemlja, svaija. Mea Selimovi, Sjeanja1
1.
Zadano pitanje ove diskusije glasi, otprilike: Da li je mogue knjievnosti sa prostora bive Jugoslavije prouavati kao izdvojene nacionalne knjievnosti ili su one jedino razumljive unutar ireg okvira, koji profesor Enver Kazaz naziva junoslavenskom interliterarnom zajednicom? Te: Na koji nain se knjievnosti sa ovih prostora prouavaju na Vaoj instituciji; da li kao izdvojene nacionalne knjievnosti (srpska, hrvatska; ima li bosanske i/ili crnogorske, i da li smatrate da bi ih trebalo biti?), ili kroz nekakvu drugu organizaciju materijala? Ili, malo drugaije
formulirano: Da li studirati ove knjievnosti unutar nacionalnog (bosanskog, crnogorskog, hrvatskog, itd.), juno slavenskog/(post)-jugoslavenskog, ili nekog sasvim treeg okvira? Preliminaran i vjerojatno prilino samorazumljiv odgovor je da bi se, idealno, moglo i trebalo studirati i prouavati te knjievnosti, to jest individualne autore ili pojedina knjievna djela, i unutar nacionalnog konteksta, i unutar konteksta jugoslavenske interliterarne zajednice, i unutar mnogih drugih okvira, kao to su to na primjer internacionalni ili meu-periodski. Razliiti projekti i razliita pitanja, naime, oito trae razliite pristupe te razliito konstruirane relevantne kontekste. Krlein opus, ukljuujui, naprimjer, i njegove na prvi pogled samo regionalne Balade Petrice Kerempuha, pisane na osebujnom kajkavskom dijalektu, kao i opus Mee Selimovia ili Ive Andria ili Danila Kia, ne moe se svesti samo na vie ili manje lokalne okvire (hrvatske, bosanske, srpske, itd., ili pak jugoslavenske), budui da ti opusi u sebi sadravaju i sobom razgovaraju i sa mnogim elementima svjetske knjievne i kulturne batine, te sa mnogim aspektima nad-nacionalnih povijesnih i politikih sfera.2 Naposljetku, Andri je, na primjer, itao grke i latinske klasike uz glavna djela mnogih europskih pisaca kao to su to Carlyle, Cervantes, ernievski, Conrad, flaubert, Goethe, Heine, Hugo, Ibsen, James, Kafka, Leopardi, Mann, Masaryk, Maupassant, Montaigne, Nietzsche, Pascal, Rilke, i Scott. Uz to je tvrdio da mnogo duguje poljskim pjesnicima i romanopiscima. Kao to to navodi povjesniar Wayne Vucinich, Andri je prevodio slovenske pjesnike frana Levstika, Josipa Murna i Otona upania. Preveo je i vedskog Strindberga, te bio pod utjecajem franza Kafke. Uz to, vjerojatno nijedan pisac nije ostavio tako jaki filozofski utjecaj na mladog Andria kao Sren Kierkegaard. Andriu su bili vani i mnogi ameriki pisci, a nadasve, kao to to Vucinich spominje, Walt Whitman, a u jedno je doba ak bio zainteresiran za kineske i japanske autore, koje je itao u francuskim i njemakim prijevodima.3 Danilo Ki, koji opetovano navodi Andria, Krleu, i Crnjanskog kao svoje uzore, kao znalac ruskog, maarskog, i francuskog jezika i knjievnosti naravno stupa u dijalog i sa tima i jo mnogim drugim sferama. Svoju Grobnicu za Borisa Davidovia Ki je sam kontekstualizirao, izmeu ostaloga, svojim odnosom prema francuskoj intelektualnoj ljevici 70-ih godina prologa stoljea, te svojom internom polemikom sa argentinskim piscem Jorge Lus borgesom.4 Ako su ti i mnogi drugi pisci i njihova djela bili tako proeti i nacionalnim i regionalnim i jugoslavenskim i internacionalnim kontekstima i djelima, onda valjda i prouavanje tih djela treba imati sve te elemente. Uz to, i knjievne forme koje oni upotrebljavajuroman, pria, ili baladai elementi njihova knjievnog jezika su prvenstveno elementi knjievnosti kao takve, a ne ove ili one nacionalne knjievnosti. Te knjievne forme imaju sebi imanentne naine estetskog funkcioniranja i velike rezervoare sebi svojstvenog anrovskog i formalnog sjeanja, pa bi kod studija bilo koje i kakve knjievnosti oito veliku ulogu trebalo imati obimno itanje i vjebanje itanja knjievnosti kao takve. Kao to je to poljska redateljica Agnieszka Holland jednom ustvrdila, ona je moSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|197
gla napraviti filmsku adaptaciju klasika amerike knjievnosti, romana Henrya Jamesa Washington Square, bolje od mnogih mladih amerikih redatelja jednostavno zato jer je ona italac knjievnosti, a oni nisu. Ja sam italac [knjievnosti] i sigurno znam Jamesa bolje i imam dublju vezu sa njim od mnogih amerikih reisera, rekla je.5
2.
Idealno gledajui, dakle, djela pisaca iz post-jugoslavenske regije bi se mogla i trebala i prouavati i predavati na mnoge razliite naine. Takav raznoliki individualni akademski rad i objavljivanje vezano za ove knjievnosti jo koliko-toliko funkcionira u amerikom akademskom okruju, iako je sve tee nai izdavae koji su spremni razmotriti mogunost objavljivanja knjiga posveenih tim knjievnostima zbog sveukupno skromne trine potranje. Ali kad govorimo o predavanju i studiju tih knjievnosti i openito njihovoj prisutnosti na amerikim sveuilitima, ini mi se da se ovih godina te knjievnosti na amerikim dravnim (public) sveuilitima, kao to je to sveuilite drave Washington (University of Washington) u Seattleu na kojemu ja predajem, i prouavaju i predaju ne samo na vrlo malo naina, nego i sve zajedno prilino oskudno. Problem je naime u tome da ne samo da nema velikog studentskog interesa za studiranje bosanske ili crnogorske ili hrvatske ili kosovske ili makedonske ili slovenske ili srpske knjievnosti pojedinano, pa zato sveuilita ne dodjeljuju sredstva za predavanje tih kurseva i za zapoljavanje ljudi koji su strunjaci za te knjievnosti, niti je problem samo u tome da interes za studiranje svih tih knjievnosti zajedno (unutar kolegija jugoslavenske/jugoslavenskih i post-jugoslavenske/post-jugoslavenskih knjievnosti), iako osjetno vei, opet nije dovoljno velik. Glavni i temeljni problem je u tome to odsjeci i studiji knjievnosti kao takve gube interes amerikih studenata, a time i podrku sveuilinih rukovodstava. I odsjeci veih i poznatijih europskih knjievnosti (njemake, francuske, talijanske) gube i studente i predavae, pa ak i odsjeci za engleski jezik te englesku i ameriku knjievnost dakle za nacionalnu knjievnost SAD-a imaju problema sa nedovoljnim studentskim interesom, te pomalo miu kadrove i fokus odsjeka sa studija knjievnosti na uvelike instrumentaliziran studij efikasnog pisanja i pismenog komuniciranja (tzv. composition courses). Jedini odsjeci koji ovih godina dobro prolaze su oni panjolskog jezika i panjolske i junoamerike knjievnosti, zbog rasta hispanske populacije i reputacije panjolskog kao lakog jezika, te odsjeci za azijske jezike i knjievnosti zbog interesa za studiranje kineskog jezika koje se smatra dobrim poslovnim potezom.6 Razlozi za openiti gubitak interesa za studij knjievnosti kao takve su mnogi, i ukljuuju nepragmatinost takvog studija (nevelike anse za zapoljavanje u struci nakon studija), potrebu za naprednijim poznavanjem stranih jezika kod studija stranih knjievnosti (znanje stranih jezika nije jaa strana amerikog obrazovanja), openitu relativno antiintelektualnu drutvenu klimu i nisko vrednovanje humanistikih disciplina, relativan hermetizam i neokrenutost na van samih knjiev198|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
nih studija u SAD-u, itd. bilo kako bilo, pitanje o tome kako prouavati i poduavati juno slavenske knjievnosti tako postaje pitanje o tome kako uope odrati ili revitalizirati i reformirati studiranje i poduku knjievnosti kao takve, a unutar toga i naih knjievnosti.
3.
Par rijei o nainu studiranja u SAD-u. Studenti ne upisuju svoj glavni studij od prve godine kao to to rade u post-jugoslavenskoj regiji, gdje e student upisati medicinu ili arhitekturu, engleski i komparativnu ili bosansku knjievnost, sociologiju, informatiku ili fiziku. Nasuprot takvom specijaliziranju od poetka, ameriki student prve dvije godine studija studira jako iroko i vie informativno nego duboko, odabirui po elji kurseve koji pripadaju obaveznim glavnim grupama kao sto su to prirodne znanosti, drutvene znanosti, humanistike discipline, ili umjetnost. Student mora odstudirati zadani broj kolegija iz svake grupe, ali sam/a bira specifine predmete koje eli sluati unutar te grupe predmeta. Tako unutar humanistikih disciplina studij knjievnosti konkurira studiju povijesti, antropologije, filozofije, itd. A unutar studija knjievnosti, na primjer, kursevi argentinske ili openito junamerike, kineske ili istono europske knjievnosti (sve u engleskom prijevodu) konkuriraju kursevima hrvatske ili bosanske ili junoslavenske knjievnosti. Kolegiji za koje postoji vee zanimanje studenata opstaju, oni za koje nema toliko potranje se prorjeuju ili eliminiraju. Ako uope izaberu kolegij knjievnosti, studenti openito vie biraju kurseve iz amerike ili engleske, ili, kad je rije o kontinentalnoj Europi, kurseve francuske ili openito istonoeuropske knjievnosti, nego to biraju kurseve vezane za knjievnosti pojedinih manjih naroda. U takvoj situaciji predavanje pojedinanih junoslavenskih knjievnosti, ako nema nekih dodatnih vanjskih subvencija i dotacija, nije veoma izvediva opcija. Ponekada se doputa predavanje junoslavenskih ili jugoslavenskih/post-jugoslavenskih knjievnosti u jednom kolegiju. No budui da i takvi obuhvatniji kursevi, za koje postoji vie studentskog zanimanja nego za kolegije pojedinanih nacionalnih knjievnosti regije, jo uvijek ne dobivaju dovoljno veliki broj studenata, nisu esto u ponudi. Na treoj godini student bira svoj glavni predmet koji e studirati, i tako postaje student (major) matematike ili muzike ili pak njemake knjievnosti. Sada, kao deklarirani student toga predmeta, mora odsluati i poloiti specifine kolegije koje propisuje odsjek, naprimjer: par kolegija iz povijesti njemake knjievnosti, njemake jezine vjebe, neto teorije, itd. Ti kursevi su napredniji i fokusiraniji nego ovi za ope studije prve dvije godine, ali je i broj studenata koji se u njih upisuju relativno malen u odnosu na broj studenata koji upisuju naprednije kolegije iz npr. biomedicine ili raunarstva. Rezultat toga svega je da odsjek mora podravati i odravati svoje vie kurseve veim upisivanjem studenata na svoje generalnije kurseve, dakle mora nuditi dovoljan broj kurseva koji su zanimljivi velikom broju ( jo) neopredijeljenih studenata. Kao to je vjerojatno jasno iz cijelog prethodnog izlaganja, problem je u tome da je teko dobiti studente da postanu major bilo koje knjievnosti, tj., da se odlue
na studiranje knjievnosti kao takve. Put ka studiranju knjievnosti junoslavenskih podruja tako nuno vodi kroz iniciranje i inspiriranje studija knjievnosti uope.7
4.
Ovom svenju problema svatko od nas predavaa pristupa na svoj nain i ovisno o vlastitim specifinim okolnostima. Ovdje u ukratko ocrtati svoja vlastita iskustva. budui da se bavim komparativnom knjievnou i filmom, stvorila sam par irih kurseva, kao sto je to npr. kolegij o poratnom europskom romanu koji se studentima reklamira putem svojih potencijalno intrigantnih tema, i unutar kojega predstavljam studentima i romane iz nae regije koji su dostupni u engleskom prevodu. Tako je, na primjer, Selimoviev Dervi i smrt bio veliki hit zadnjeg takvog kolegija. Jedan od mojih filmskih kurseva se bavi istonoeuropskim redateljima koji su otili na Zapad te usporedbom njihovih poljskih, ekih, maarskih ili jugoslavenskih filmova sa njihovim amerikim, francuskim, ili njemakim djelima. Zadano tivo za taj kurs ponekad ukljuuje i neke klasike istonoeuropskih knjievnosti, kao sto su to Gombrowicz, Haek, ili Krlea. Kroz takve se kurseve studenti mogu upoznati sa malim dijelom knjievnosti nae regije, te se potom neki od njih odluuju na njeno dublje i due studiranje. To dalje studiranje ne sprovode kroz zadane ili postojee kolegije kojih jednostavno nema ve kroz tzv. nezavisne studije, gdje student u dogovoru sa profesorom kreira svoj vlastiti program itanja i studiranja, te za to dobija akademske bodove. Uz to rade intenzivan jezini program putem kurseva jezika koji su jo uvijek prisutni na mom sveuilitu, te uz to esto odu, ako to uspiju financirati putem stipendija ili kolskih kredita, i u neki od gradova bosne, Srbije, Makedonije (itd.) i tamo usavravaju svoje jezino, knjievno i kulturno znanje. Nakon toga formiraju svoje obino zaista zanimljive istraivake projekte za svoj diplomski rad ili magisterij ili doktorat. Iako neki studenti, nakon puno uloenog truda i uz dosta sree, uspijevaju dobiti jedan od relativno rijetkih poslova u struci, veina njih radi sve ovo uz potpunu svijest o tome da od ovog studija moda ili vjerojatno nee ivjeti, tj., da je dobivanje posla vezanog za ovu struku neizvjesno. Ne ale se i snalaze se na razne naine, radei svakakve druge poslove, ili nastavljajui svoje obrazovanje na jednom od zapoljivijih poslije-diplomskih studija.8 Ponekad sretnem svoje bive studente knjievnosti, ili dobijem pokoju razglednicu ili e-mail. Jedan student se tako javlja sa Aljaske gdje uspjeno ribari, ita Rilkea i Hemona, i pie svoj prvi roman. Jedna studentica se, nakon zavrenog magisterija sa temom junoslavenske knjievnosti, obrela na mirovnim studijama negdje u Junoj Americi. Druga javlja da e paralelno uz doktorat knjievnosti upisati i studije bibliotekarstva jer je shvatila da vie voli stvarati i odravati kolekcije knjiga nego to voli pisati o onome to ita. Trea pie da razmilja o tezi za svoj doktorat iz komparativne knjievnosti, u kojoj e prodiskutirati ruske, junoslavenske i jugoslavenske, i engleske tekstove. etvrta je ve godinama uspjena pravnica za ljudska prava. Peta je kupila sa prijateljima na kredit malo poljoprivredno dobro na kojemu uzgaja umsko voe, i sada se sprema otvoriti prodavaonicu organske hrane
koja bi u sebi imala i ajanku i knjige. esta je u veseloj panici jer je nakon nekoliko godina privremenih i svakojakih poslova konano dobila stalno mjesto na fakultetu i sada treba uskladiti potrebe strunog objavljivanja sa potrebama zahtjevne nastave i dvoje male djece kako bi to mjesto i zadrala. Ima ih mnogo. I nije im ao to su studirali knjievnost nego dapae, bez obzira na to to rade poslije studija, poesto izjave neto u stilu toga da su im ti studiji podarili ivi izvor energije i vedrine koji je uvijek pokraj njih ma gdje bili.
Mea Selimovi, Sjeanja: memoarska proza (beograd: bIGZ, 1983), str. 217. U svojoj knjizi Krleini Europski obzori:djelo u komparativnom kontekstu, na primjer, Viktor mega rasvjetljuje upravo neke od takvih karakteristika Krleina djela. 3 Wayne S. Vucinich, Introduction, in Wayne S. Vucinich, urednik, Ivo Andri Revisited: the Bridge Still Stands (berkeley: International and Area Studies, University of California at berkeley), strane 2-3. Prijevod moj. 4 Vidi Danilo Ki, Traim mesto pod suncem za sumnju, Izraz 68, broj 9 (septembar 1990), str. 202. 5 Gordana P. Crnkovi, Interview with Agnieszka Holland, Film Quarterly, svezak 52, broj 2, zima 1998-99, str. 4. 6 Za opirniju i detaljniju sliku svih ovih trendova preporuujem pogledati web stranicu glavne amerike akademske organizacije za studiranje jezika i knjievnosti, Modern Language Association, na www.mla.org. 7 Ovdje treba dodati da su studiji knjievnosti u procesu restrukturiranja i promjene, pa je mogue da e se situacija opisana u ovom ogledu u neko budue vrijeme promijeniti, nadajmo se na bolje. 8 budui da struniji poslovi uglavnom zahtijevaju poslije-diplomsko struno obrazovanje, mnogo studenata knjievnosti zavrava na studijima prava. No ovo nije opcija za mnoge studente zato to su takvi struni studiji vrlo skupi.
1 2
Robert Rakoevi
Post-jugoslovenska knjievnost? Ogledala i fantomi
Uvod: ogledala
U decembru 2007., u Centre beaubourg, u Parizu, organizovan je okrugli sto na kom su uestvovali pisci i urednici Dejan Dukovski, Nihad Hasanovi, Nenad Popovi i biljana Srbljanovi. Naslov je bio reit: Post-Jugosloveni, generacija autora. Sedmi meunarodni skup o egzilantskom pismu.1 Voditelj okruglog stola znaajni esejist Predrag Matvejevi, roen u bosni nekoliko je puta ukazivao na mogunost postojanja post-jugoslovenskog identiteta kroz metaforu ogledala, tvrdei, na primer, da post-jugoslovenski pisci imaju sposobnost da gledaju u ogledalo istorije (miroir de lhistoire2). Srpska dramska spisateljica biljana Srbljanovi je rekla da njene drame opisuju ivote njoj bliskih ljudi kao da se u njima radi o njenom sopstvenom ivotu (comme sil sagissait de ma propre vie). Matvejevi i Srbljanovi, inilo se, delili su ideju da pisati znai prepoznati sebe u drugom, i da je taj drugi neka vrsta pievog ogledala, kao i da pisati o sebi znai i pribliiti se i udaljiti se od samoga sebe. Da li bismo ak mogli tvrditi i da se pisci pogotovo post-jugoslovenski pisci nalaze u nekoj vrsti stadijuma ogledala? Taj se slavni koncept odnosi na psiholoki fenomen o kom su prvi raspravljali Henri Wallon i Ren Zazzo, a onda i Jacques Lacan, koji ga je definisao kao tvoritelja funkcije Ja kakva nam se otkriva u psihoanalitikom iskustvu.3 On se odnosi na injenicu da je detetova stalna oaraLes post-Yougoslaves, une gnration dauteurs: Septimes rencontres internationales des critures de lexil, Mala Dvorana Centra Pompidou, 2.-og decembra 2007.-e godine, elektronski dokument dostupan na Internet adresi : < http://archives-sonores.bpi.fr/index.php?urlaction=doc&id_doc=2638 > (konsultovan 2.-og aprila 2010.-e). 2 Ibid. 3 Definicija je data ve u samom naslovu uvenog Lakanovog izlaganja iz 1936, Stadijum ogledala kao tvoritelj funkcije Ja kakva nam se otkriva u psihoanalitikom iskustvu, Spisi (izbor), beograd, Prosveta, 1983, str. 5-15. [Original: Le Stade du miroir comme formateur de la fonction du je (telle quelle nous est rvle dans lexprience psychanalytique), in crits, Paris, ditions du Seuil, 1966.]
1
nost sopstvenom slikom u ogledalu znak delovanja jednog vanog procesa struktuisanja subjekta. Subjektivitet i identitet se tako vide kao kontinuirani procesi libidinalnog prepoznavanja sebe u drugom. Dete je nesvesno ukljueno u konstrukciju slinosti i razlike. Tako se stvara tenzija izmeu Ja i njegove slike, izmeu fragmenta i celine, tenzija koja je rezultat rivalstva izmeu sebe i drugog. A to se tie jugoslovenstva i post-jugoslovenstva, i tu se deava slian dvosmerni proces identifikacije i distanciranja. Na primer, u popisu stanovnitva iz 1971., oni koji se eleli da se tako deklariu su upisivani kao Jugosloveni, sa znacima navoda kojima se podvlaila distinkcija izmeu etnike pripadnosti i dravljanstva (dravljanstvo, kao sigurniji ili barem direktniji oblik identifikacije, pisao se bez navodnika). Zapravo, znaci navoda esto su u slubi distanciranja. Kada citiramo tue rei, mi ih istovremeno prisvajamo i vraamo njihovom autoru. U sluaju jugoslovenskog identiteta, upotreba navodnika moe znaiti i priznavanje nacionalnog identiteta i upuivanje na njegove granice. biti Jugosloven ini se manje obavezujuim nego biti Srbin ili Hrvat. Na slian nain, moemo odluiti da stavimo navodnike oko rei post-jugoslovenski, jer to znai identifikovati se sa zajednikom kulturom i/ili vrednostima koje nam vie ne pripadaju u potpunosti. Ali zvanini argon nije uvek prikladan za knjievnost. Tu se procesi identifikacije i distanciranja ponaaju na sloenije naine.
I
To to vie ne moemo biti Jugosloveni, poto je Jugoslavija prestala da postoji, ostavlja nas sa barem dve mogunosti. Tokom ve pomenute diskusije za okruglim stolom u Parizu, hrvatski izdava i prevodilac Nenad Popovi je predloio dihotomiju izmeu ex-jugoslovenskih i post-jugoslovenskih autora. Po njemu, ex-jugoslovenski pisci (kao to je bosanski pesnik Abdulah Sidran, u bosni roen autor Miljenko Jergovi, i hrvatski pisac i publicist Slobodan najder) iveli su i bili obrazovani u bivoj Jugoslaviji, i njena je istorija i kultura na njima ostavila jakog traga. Kraj Jugoslavije je za njih predstavljao (i predstavlja i dalje) smrt jedne civilizacije, a ne samo jedne drave. S druge strane, post-jugoslovenski pisci (kao to je srpski romansijer Vladimir Arsenijevi, hrvatski romansijer Jurica Pavii i bosanski pesnik faruh ehi) postali su aktivni, uglavnom i ponekad iskljuivo, od 1995. pa na ovamo. Iako su neki od njih istog godita kao i ex-Jugosloveni (Jergovi je roen 1966.; Arsenijevi 1965.), njih kao da manje zanima jugoslovenska prolost. Njihova vizija raspada Jugoslavije je apokaliptika, i podrazumeva ne samo oseaj kraja ve i i to naroito novog poetka. Mogue je dovesti u pitanje stav Nenada Popovia tako to bi se izvrila dalja podela post-jugoslovenskih pisaca kako bi se u nju ukljuili i drugi znaajni pisci koji bi inae bili nezaslueno ostavljeni po strani zbog njihovog snanog ali esto kritinog oseaja pripadanja jugoslovenskoj kulturnoj batini. Svi su oni bili ve priznati kao pisci i pre 1995., i nemogue ih je olako oznaiti kao ex-Jugoslovene, budui da njihove knjige ne predstavljaju samo nostalgina seanja na bivu Jugoslaviju.
Prva potkategorija meu post-Jugoslovenima ukljuuje pisce ije je post-jugoslovenstvo vie specifino knjievno negoli politiko, istorijsko, ili ak kulturno. U lanku reitog naslova Serbian Modernism through Post-Yugoslav Eyes (Srpski modernizam vien post-jugoslovenskim oima), Slobodanka Vladiv-Glover je pokazala kako je mogue biti post-Jugosloven na isto intertekstualan nain.4 Ona je uspostavila analogije izmeu nekih savremenih pisaca i njihovih prethodnika, pogotovu kada se kod ovih drugih radi o jasnoj jugoslovenskoj orijentaciji. Tako, u poreenju romana Milisava Savia Oiljci tiine5 i romana Ive Andria, ona gotovo paralelno koristi distinkcije izmeu jugoslovensko i post-jugoslovensko i izmeu moderno i postmoderno. Nanovo se javlja proces identifikacije i distanciranja, dok se jedan istorijski period ogleda u drugom, jedan pisac u drugom piscu, i jedna estetska koncepcija u drugoj. Upravo je taj proces ono od ega se sastoji knjievno post-jugoslovenstvo. Druga potkategorija ukljuuje pisce ija djela imaju jaku jugoslovensku pozadinu, ali koji su bili (a neki su jo uvek) vrlo kritini prema jugoslovenskoj tradiciji, naroito onoj ideolokoj. Meu ovima, tu je bora osi, roen u Hrvatskoj, koji je vei deo svog ivota proveo u beogradu i koji je otro kritikovao Titovu Jugoslaviju kroz komarnu viziju u svojoj knjizi Kua lopova.6 Kada se vratio u Hrvatsku, u vreme Miloevievog reima, poeo se odreivati kao apatrid7. Ovo zapravo nije znailo da je postao manje Jugosloven, budui da je ideja apatridstva ponovno neka vrsta simbolikog distanciranja od sopstvene domovine, kao i njena negacija. A ovo je, kao to sam ve sugerisao, bio stalni deo iskustva jugoslovenstva. Trea potkategorija pripada piscima ija post-jugoslovenska inspiracija nije neophodno utemeljena u oseaju gubitka i u viziji nestanka jedne civilizacije, ve proizvodi akutnu kritiku poratnog nacionalizma. Ovo je naroito sluaj sa Mirkom Kovaem, roenim u Crnoj Gori, koji je nedavno preao sa srpske na hrvatsku verziju srpskohrvatskog jezika, i koji je opisao svoj egzil u Hrvatskoj kroz kontradiktornu, a opet tipino jugoslovensku ideju domaeg inostranstva.8 I taj koncept upuuje na tenziju izmeu drugog i sebe ( jer sugerie oseanje da smo istovremeno i izvan domovine i kod kue) i ini pitanje identiteta kompleksnim. Osim toga, po Kovau, identitet nije nacionalna ve prvenstveno knjievna ideja.9 U stvari, ta posebna senzibilnost koja bi se mogla nazvati post-jugoslovenskom pojavljuje se u naroito intenzivnom obliku u narativima o egzilu i emigraciji, koje smatram etvrtom i zadnjom potkategorijom, iako se i osieve i Kovaeve knjige bave ovom temom. Naravno, nije re o tome da se emigrantima dodeli monopol ili
Slobodanka M. Vladiv-Glover, Serbian Modernism through Post-Yugoslav Eyes: Milisav Savis Scars of Silence, Journal of the North American Society for Serbian Studies, 2000, 14(2), str. 259264. 5 M. Savi, Oiljci tiine, beograd, Svetlost knjiga, 1997, 258 str. 6 b. osi, Kua lopova, beograd, Nolit, 1956, 161 str. 7 b. osi, Dnevnik apatrida, Zagreb, Durieux, 1993, 82 str. 8 Mirko Kova u razgovoru sa Draganom banjcem: Odgovara mi zavetrina Istre, Glas javnosti, 27. januar 2005, str. 4. 9 Ideju knjievnog identiteta je inspirisao turski romansijer Orhan Pamuk: Odgovara mi zavetrina Istre, op. cit., str. 4.
4
prvenstvo nad post-jugoslovenstvom: to to se ovaj lanak preteno bavi piscima u emigraciji ne znai da se kategorija ne moe primeniti na one koji ostaju u svojoj zemlji. ta je onda to to one koji se odlue da odu ini posebno zanimljivim imajui u vidu nau temu? biti u egzilu, ili jednostavno iveti van svoje zemlje, ukljuuje u sebe problem distanciranja, i u doslovnom i u simbolikom smislu. borislav Peki, pisac roen u Crnoj Gori, u svojim je Pismima iz tuine vie puta dotakao ovaj problem, tvrdei da egzil nudi dragocenu mogunost posmatranja vlastitog sveta sa jednog novog stanovita.10 Ovakva argumentacija mogla bi da dovede do toga da se itava naa egzilantska knjievnost posmatra kao post-jugoslovenska. Ta primena bi, razume se, bila pogrena, jer ne uzima u obzir vanost simbolikog ina koji se sastoji istovremeno u naputanju teritorije koja se nekad zvala Jugoslavijom i u eksplicitnom identifikovanju sa njenom kulturnom ako ne i politikom istorijom.
II
U ovoj poslednjoj potkategoriji, posebnu bi panju trebalo posvetiti delima srpskog jevrejskog pisca Davida Albaharija, koji je emigrirao u Kanadu 1994., kao i hrvatskoj spisateljici Dubravki Ugrei, koja je od 1993. ivela u raznim zemljama (ukljuujui Nemaku, SAD i Holandiju). Znaajno je da je Ugrei 1989. bila meu inicijatorima kolektivnog projekta nedavno objavljenog pod naslovom Leksikon Yu-mitologije.11 U svojoj knjizi Kultura lai. Antipolitiki eseji, ona je pisala o konfiskaciji jugoslovenskog pamenja koju su, po njoj, devedesetih godina provodili i hrvatski i srpski nacionalisti.12 Ako prihvatimo dihotomiju Nenada Popovia, onda bi ova dva pisca definitivno trebalo poslati natrag u generaciju ex-Jugoslovena. Meutim, oni e se initi vie post-jugoslovenskim ako se fokusiramo na one specifine aspekte njihovog dela koji podrivaju shvatanje da njih dvoje piu sa pogledom unazad prema jugoslovenskoj istoriji. Drugim reima, njih treba posmatrati kao post-Jugoslovene uprkos tome to se kriza identiteta, oseanje gubitka i kulturne dezorijentacije javljaju kao dominantna tematika njihovih romana. Takoer, vano je povesti raspravu i o stvarnim razlozima za njihovu eksplicitnu identifikaciju kao Jugoslovena, posebno zato to oni zastupaju jedan anti-ideoloki pogled na svet. Oboje se slau oko toga da je raspad Jugoslavije za njih znaio gubitak domovine. U svojoj zbirci eseja pod naslovom Teret, Albahari kae da on nije ni Jevrejin, Srbin niti bosanac ve graanin Jugoslavije, da on nije srpski pisac ve da pripada jugoslovenskoj knjievnosti, i da, kao jugoslovenski Jevrejin, on nema narod on ima zemlju.13
b. Peki,Pisma iz tuine, Zagreb, Znanje, 1987, na primer str. 13. Leksikon Yu-mitologije, uredili orde Mati i Iris Adri, beograd: Rende / Zagreb : Postscriptum, 2004, 463 str. 12 D. Ugrei, Kultura lai. Antipolitiki eseji, Zagreb, Konzor/ belgrade, Samizdat, 2002, str. 335 13 D. Albahari, Teret. Eseji [Prvi jezik, druga zemlja, 2001], beograd, forum pisaca, 2004, str. 40. O pitanju jevrejskog tipa post-jugoslovenskog identiteta iz perspektive Davida Albaharija, videti Ari Kerkknen, The Transition from Yugoslav to Post-Yugoslav Jewry, Studia Orientalia, 1999,vol.85,str.21-54.
10 11
Albaharijev roman Mamac (1996) i Ugreikin podjednako autobiografski narativ Muzej bezuvjetne predaje (1997) dele tematiku migracije i identiteta.14 ivjela sam u egzilu, ili kako se to ve zove kae Ugreikina naratorka, mijenjala sam zemlje kao cipele (Muzej, 149). Jedan njen prijatelj tvrdi da je moda ipak utjena misao da je svaki egzil rad na vlastitoj biografiji (Muzej, 149). No, pitanje identiteta, to jest pitanje individualne i kolektivne pripadnosti, postavljeno je na kompleksan nain. Naratori oba romana nekoliko puta upuuju na jugoslovensku prolost. Po Albahariju, roman Mamac, po izvornom planu, predstavljao je ilustraciju za to kako se nadnacionalna otorenost pretvara u nacionalnu zatvorenost.15 I zaista, kao roeni Jugosloven, sa jevrejskim ocem i majkom bosankom koja je prela u judaizam, Albaharijev personifikovani pripoveda se ponekad predstavlja kao Jugosloven, ponekad kao Jevrejin, ponekad kao Srbin, a nekad kao istoni Evropljanin. Uporeujui se sa Donaldom, kolegom piscem iz Kanade, on kae da oni del[e] odsustvo prepoznatljivog identiteta (Mamac, 100) delimino zato to njihove zemlje (biva Jugoslavija i Kanada) zauzimaju rubna podruja na svojim kontinentima, bar u viziji onih koji sebe vide kao tvorce oblija tih kontinenata (Mamac, 101), i zbog toga ih je teko odrediti kao severnjake ili junjake, zapadnjake ili istonjake. Jugoslovenski identitet se tako javlja u odnosu prema jugoslovenskom prostoru i geografiji: on je jedan nestabilni identitet, koji nije lako definisati. Znaajno je i to da se Jugoslavija u Donaldovim oima pojavljuje kao zbir Rorahovih mrlja: Hrvatska lii na razjapljene eljusti, Srbija na debelog prerijskog glodara koji ui iznad svoje rupe, dok ga je bosna podseala na izlomljeni trougao (Mamac, 147/148). Na neki nain, to jedan insularni identitet: pripoveda govori o istorijsk[im] ostrvc[ima] poput bive Jugoslavije, na kojima su se istorijske ravni meale i izmicale glavnom toku zbivanja (Mamac, 54/55). Ali on se isto toliko bavi i svojim i majinim jugoslovenstvom; razlika koju on povlai izmeu ta dva oseanja pripadnosti jugoslovenskoj istoriji je vrlo znaajna. Za razliku od njegovog, majin oseaj identiteta je siguran. Ovako tee glavni argument: [] osoba kojoj se carevina osladi, jer je majka zapravo roena u Austro-Ugarskoj monarhiji, ne moe da se skrasi ni u kakvoj drugoj dravnoj tvorevini [] Moja majka se rodila uoi raspada jedne monarhije i uoi raanja nove drave, i celog svog ivota, moda upravo zbog toga, nee znati kome doista pripada, to je najtei oblik pripadanja. Kada se njena nova zemlja, Jugoslavija, raspala u Drugom svetskom ratu, mogla je, kao beskunik koji nije bio niiji, da pomisli, bar na trenutak, bar u mojoj svesti, da je napokon slobodna, jer najvia sloboda je kada nikome ne pripada [] (Mamac, 39). Prema tome, znati emu pripada znai osloboditi se pripadnosti iemu. Ovo je, po meni, fundamentalno za razumevanje Albaharijeve koncepcije post-jugosloD. Albahari, Mamac, etvrto izdanje, beograd, Stubovi kulture, 1997, str. 189; D. Ugrei, Muzej bezuvjetne predaje [prvo izdanje Amsterdam, 1997], beograd, fabrika knjiga, 2008, str. 312. Nadalje, Mamac i Muzej. 15 kako se nadnacionalna otorenost pretvara u nacionalnu zatvorenost: Zoran eri, Vek egzila, Polja, br. 42, 1997, str. 5.
14
venstva, zato to pojanjava zato je nestanak Jugoslavije doveo do konfuzije i anksioznosti identiteta. U Ugreikinom romanu, prolost se posmatra kroz specifino ogledalo, u kom naratorkina iskustva egzila u zapadnoj Evropi i Americi odraavaju iskustva njene majke, bugarke koja je nekoliko decenija ranije imigrirala u Jugoslaviju. Pripovedaica se esto vraa u svoje detinjstvo i posebno svom bukvaru u kom su, kako podsea itaoca, Srbi i Hrvati predstavljani kao braa. Ta je knjiga bila neka vrsta pasoa za vie generacija koje su formirale naciju s kojom se ona i dalje identifikuje. U razgovoru sa svojom prijateljicom Mirom, ona tvrdi da kad zemlja nestane, njeno kolektivno pamenje je ugroeno i moe takoe nestati zauvek: [] ako je zemlja nestala, nestat e i kolektivno pamenje. Ako su nestali predmeti koji su nas okruivali, nestat e i sjeanje na svakidanjicu koju smo iveli (Muzej, 306). Sledstveno tome, identifikacija sa jugoslovenstvom ima ulogu svedoenja. Tonom jaeg protesta, naratorka ukazuje na to da je Jugoslovenima gotovo zabranjeno da se seaju svoje zemlje: Sjeanje na bivu zemlju je zabranjeno. A kada jednog dana zabrana prestane, svi e u meuvremenu zaboraviti. Nee se vie imati ega sjeati (Muzej, 306). Odista, u meri u kojoj se u Ugreikinom romanu radi o problemu post-jugoslovenstva, ono je usko povezano sa pitanjem pamenja i zaborava. Njena knjiga Ministarstvo boli bavi se amsterdamskim imigrantima iz bive Jugoslavije.16 U lanku reitog naslova On being Yugoslav without a Yugoslavia (O tome kako je biti Jugosloven bez Jugoslavije), povodom Ugreikinog romana, kritiarka se zapitala: ta znai biti graanin nacije koja zvanino vie ne postoji? Govoriti srpskohrvatski, jezik koji nestaje iz leksikona? I, ponajvie, muiti se s jugonostalgijom, enjom za trivijalnostima mladosti i doma pop pesmama, televizijskim programima, grickalicama, putovanjima vozom kroz jedinstvenu zemlju kada je ta udobna nacija iz sjeanja ve tada klizila, mada oni to nisu znali, prema sopstvenom raspadu?17 Muzej bezuvjetne predaje je dekonstruisani memoar, ali materijali kojima se on slui su vrlo raznoliki. Dnevnici se prepliu sa opisom fotografskih albuma, ratna seanja se meaju sa znalakim pasusima koji se bave razliitim aspektima teorije estetike. ak se i ti razni dokumenti tretiraju kao da su vredni predmeti koje valja spasiti od zaborava. Ugreikini fikcionalni likovi takoe postoje dok god se seaju ili se neko sea njih, jer pamenje doputa istovremeno da se istoriji bezuvjetno predamo i da se suoimo sa boli tako to emo prihvatiti gubitak. Kako njeni pripovedai kau nekoliko puta, egzilantu se ini da stanje egzila ima strukturu sna: Najednom se, kao u snu, pojavljuju neka lica koja je bio zaboravio, koja moda nikad nije sreo, neki prostori koje pouzdano prvi put vidi, ali mu se ini da ih odnekud zna (Muzej, 309). Ali roman nam takoe daje razloga da taj san tumaimo i kao
16 17
D. Ugrei, Ministarstvo boli, beograd, fabrika knjiga, 2004, str. 306 Elizabeth Gold, On being Yugoslav without a Yugoslavia, San francisco Chronicle, 5. mart 2006.-e, < http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/2006/03/05/RVGJDHEbAV1.DTL > (konsultovano 20.-og juna 2010.-e).
komar i kao prijatan san, kao neku vrstu dnevne more. Tek pred kraj romana pripovedaica uzima u obzir da bi egzilanti mogli biti sposobni da protumae smuene znakove, kriie i vorie, dok san egzila napokon uporeuje sa nekom vrstom magnetsko[g] polj[a], koje privlai slike iz prolosti, sadanjosti i budunosti (Muzej, 309). Videti budunost, naravno, znai biti u stanju prevazii egzilantsku isto paseistiku vezanost za (Jugoslovensku) prolost. Dok se dekonstrukcija jugoslovenstva u Ugreikinom narativu provodi uglavnom kroz preispitivanje memorije, u Albaharijevom romanu ona se prvenstveno tie pitanja jezika i ina pisanja. Knjievna i istorijska istina se pojavljuje u romanu Mamac kroz neprekidno meusobno ogledanje razliitih diskursa. Govor naratorove majke je poneto ironijska replika drevnog epskog i poslovinog sveta sigurnih verovanja, linearne istorije i stabilne memorije. Ovo moe izgledati protivureno sa njenim ivotom egzilantkinje i dvostruk[og] tuin[ca] (Mamac, 55), prvo pravoslavke, pa onda Jevrejke, prvo bosanke, pa onda Srpkinje. Donaldov diskurs simbolizira drugu vrstu sigurnosti i nepromenjivosti one koju pripoveda pripisuje Novom svetu, toboe osloboenom tereta istorije to i dalje mui Evropljane, a Jugoslovene pogotovo. Napokon, tu je i pripovedaev sve samo ne autoritaran diskurs neizvesnosti i neverice. On neprekidno sumnja ne samo u istoriju i identitet (uvek govorim o sebi kada elim da priam o nekom drugom: Mamac, 58), ve i u mo jezika, pa i u sam tekst u njegov razvoj i smisao. Taj opti oseaj nesigurnosti je pojaan u Mamcu redovnim preispitivanjem problema porekla i poetka. To podsea na viziju romanesknog anra koju predlae Edward Said i koji ovaj naziva Intencijom Poetka (beginning Intention). Pisanje, kae on, koje je i samo neka vrsta stalnog zapoinjanja i koje nastaje (drugim reima, zapoinje) preispitivanjem vlastite formalne strukture, poigrava sa teoretskom sloenou koju je nemogue zaobii18. Tu je ideju inspirisao koncept Giambattiste Vica koji je ovaj filozof nazvao scienza nuova. Ovde poetak istovremeno nije nikad dat i uvijek je nesvren19. Albaharijev roman zapoinje jednom mise en abyme poetka, budui da prva scena predstavlja pripovedaevu majku koja pita odakle da ponem?. ba kao i majka, i pripovjeda neprekidno pita odakle da ponem? i naglaava da ne zna gde stvari poinju, gde se zavravaju (Mamac, 9). Opsesivno propitivanje poetka pojaava utisak auto-kreativnosti teksta romana. Ako se tekst bori sa sopstvenim poetkom, to je zato to se ne ini kao da izranja iz nekakve unaprijed odreene istine, ve iz pravog konflikta izmeu diskursa, izmeu suprotstavljenih koncepcija istorijske stvarnosti i kulturnog ili nacionalnog identiteta. Po tome, njegova poetna intencija ima veoma afirmativnu crtu, jer postavlja i tekst i identitet kao nikad zaista zaokruene i prema tome nikada nezavrene konstrukcije, sline Ugreikinim magnetnim poljima koja privlae slike iz prolosti, sadanjosti i budunosti. elim ponovo insistirati na ovoj sposobnosti da se na osnovu prolosti zamisli budunost kao na onome to Albaharijevu i Ugreikinu situaciju ini, po meni,
18
19
E. W. Said, Beginnings. Intention and Method, New York, basic books, Inc., Publishers, 1975, str. 188. Ibid, str. 350.
post-jugoslovenskom. Poistovetiti se sa post-neim ovde implicira punu svest o prolosti ali ne i fatalistinu vezanost za nju, i sposobnost da se kriza vidi kao novi poetak, a ne kao kraj. Post-jugoslovenski identitet apelira na postojanje neke vrste graninog vremena (ako ne i mesta), budui da prefiks post, kako je to Homi bhabha objasnio povodom postkolonijalne teorije, znai ne posle ve nikad u potpunosti prevazieno.20 Sadanjost se, dodao je on, ne moe vie posmatrati kao prekid sa prolou ili budunou; nae se prisustvo obznanjuje u svojim diskontinuitetima, svojim nejednakostima, svojim manjinama.21
Zakljuak: fantomi
Jedna od vanijih prostornih figura Ugreikinog romana Muzej bezuvjetne predaje jeste institucija koja je inspirisala naslov dela, smetena u berlinskoj etvrti Karlshorst. Najpre posveen seanju na nacistiku kapitulaciju 1945. godine, muzej je potom sluio ruskoj vojnoj administraciji. U izlobenom prostoru, kako podsea naratorka, nalaze se mape, fotografije, zastave, slike, crtei, plakati i pranjavi reljef berlina s ulicama ispisanim na ruskom (Muzej, 291). Po njenim reima, radi se o spomeniku podignutom u ast i u ime jednog nemogueg seanja u kojem se meaju epohe, ideoloki blokovi, svetovi. To je heterogeni prostor jedne heterogene memorije. Isto vai i za berlinski zooloki vrt, ijim opisom roman poinje i u kojem su izloeni predmeti naeni u stomaku jednog kita uginulog 21. avgusta 1961: upalja roza boje, etiri tapia od sladoleda (drvena), metalni bro u obliku pudlice, otvara za pivske boce, enska narukvica (vjerovatno srebrna), kopa za kosu, drvena olovka [] (Muzej, 5). Ono to posebno privlai njenu panju jeste injenica da je smrt ivotinje nastupila nedelju dana po zavretku zidanja berlinskog zida. Veza izmeu dva dogoaja nije, naravno, uzrono-posledina ve isto hronoloka, ali je ona dovoljna da ovaj pomalo bizarni eksponat postane, u svesti naratorke, trag jednog vremena. Kao i u muzeju u Karlshorstu, ovde su predmeti s vremenom [] meu sobom uspostavili tananije veze (Muzej, 6). U oba sluaja, prosta jukstapozicija seanja i predmeta pokree proces anamneze i simbolizuje jednu nepotpunu, problematinu kolektivnu memoriju. Zar upravo takvo nije i naratorkino seanje na jugoslovensku prolost? U Ugreikinom Muzeju, bivi Jugosloveni su nazvani muzejskom rasom, zajedno sa Turci[ma], Poljaci[ma], Rusi[ma], Cigani[ma] [] (Muzej, 291). Jednom reju, ljudi koji ive od seanja i u seanju, te imaju neku vrstu spektralnog prisustva. Moe li se onda govoriti o njihovom identitetu i kakav bi bio taj identitet? U razgovoru sa kritiarem Mihajlom Pantiem, David Albahari je rekao da identitet ne osea[] kao datost ve kao mogunost izbora,22 ali i to da istori20
H. bhabha, The Location of Culture, citirano u b. Ashcroft (et alii), Post-Colonial Studies the KeyConcepts, London/New York, Routledge, 2000, str. 131. 21 Ibid. 22 D. Albahari, Umetnik je izgnanik, razgovor sa Mihajlom Pantiem, Gradac. asopis za knjievnost, umetnost i kulturu, godina 31, br. 156 (David Albahari), 2005, str. 11.
ja upozorava da nam u kritinim trenucima identitet zapravo odreuju drugi, a ne mi.23 Post-jugoslovenski identitet proizilazi, dakle, delimino iz jednog prava na izbor izbor da se ostane privren jednoj kulturi, jednom nainu ivljenja, izvesnom oseanju zajednitva ali i iz nunosti. Albahari vidi jugoslovenski identitet kao zajedniki kulturni identitet koji se prenosi gotovo genetski, iako su geni o kojima se ovde radi u stvari vie kao memi, po konceptu koju nudi Richard Dawkins u svojoj knjizi The Selfish Gene kada opisuje kako se kulturne ideje ire kroz drutva i kroz vreme.24 U nedavnom lanku pod naslovom Memi, Albahari je opisao grupu mladih ljudi koji prisustvuju knjievnom festivalu u vajcarskoj kao rtve mema, koji nekadanji zajedniki prostor i dalje smatraju zajednikim25. Ova identifikacija je skoranja, budui da je bilo nephodno da se jugoslovenski memi ponovo promisle, propitaju, odbacujui pri tome sve politike, ideoloke i nacionalistike elemente, tvrdi Albahari. Rezultat ove memetike identifikacije sebe kao Jugoslovena postae neka vrsta nadkulture koja e biti u stanju da objedinja[va] a ne sputava[va]26. To e se odvijati na jedan spektralan nain, kao da je susret sa jugoslovenskom kulturom susret sa nekom vrstom fantoma (Albahari predlae metaforu susreta sa duhom Hamletovog oca). U Mamcu, pripoveda tvrdi da je senasto bie iz nedoije koja je stajala ekscentrino u odnosu na sve strane sveta i samo sredite (Mamac, 101).
Ibid. Richard Dawkins, The Selfish Gene, Oxford, Oxford University Press, 1976, str. 224 25 D. Albahari, Memi, Politika, beograd, 11. juni 2010: <http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sastrane/Memi.sr.html> [konsultovano 16.-og juna 2010.-e] (paragraf 4 od 6). 26 Memi, art. cit. (paragraf 5 od 6).
23 24
branislav Jakovljevi
Koja, ne ija, knjievnost?1
Tekst pod naslovom U vlasti buroaskih ideja objavljenom u aprilskom broju asopisa akademije nauka SSSR Voprosi literaturi godine 1961., deurni izveta ovog asopisa za Jugoslaviju, izvesna N. ablovskaja, posvetila je mladom piscu Radomiru Konstantinoviu predstavivi ga kao apologetu modernizma i autora epigonskih romana. budui da je drala da su mu romani bezvredni, ablovskaja se okomila na Konstantinovievu knjievnu esejistiku, zamerajui mu zbog odbacivanja principa narodnosti, jednog od stubova danovljevskog soc-realizma, kao i zbog nihilistikog odnosa prema klasinom nasleu tog istog socijalistikog realizma (ablovskaja 1959:138). Konstantinovieva provokacija je bila mnogo ireg zamaha, samo ablonskaja nije mogla, niti ju je zanimalo, da je prepozna. U tekstu Gde je Tolstoj?, objavljenom u sarajevskom asopisu Izraz 1959. godine, Konstantinovi se ustremljuje ne samo na naslee devetnaestovekovnog romana, ve na knjievnost kao takvu. Savremena literatura, pie Konstantinovi, ne nalazi svoje impulse u Tolstojevoj epici, nego u umiranju te epike u njemu samome, ne dakle u Ratu i miru nego u Tolstojevoj bezuslovnoj nemoi da Rat i mir nastavi, a pogotovo da ga ponovi. Ve u Tolstoju zainje se ona velika sumnja u literaturu uopte, a ne samo u epiku, sumnja i, rekao bih, pobuna protiv literature koja je danas njeno prirodno stanje. (Konstantinovi 1959:7, kurziv u originalu) U tekstovima koje je objavio u sarajevskom Izrazu na samom kraju pete decenije, Konstantinovi nije govorio samo o krizi knjievnosti ve i o krizi umetnosti uopte. Tako se u tekstu udnja za univerzalnim (Izraz, 6:3, 1960) njegovo odbacivanje kritiarskog kliea o formiranom pesniku (formiranost znai zatvaranje linosti, nesposobnost da se ona produi, da se jedna formacija izneveri) takoe moe itati u odnosu na pobunu protiv forme u likovnoj umetnosti tog doba: na odbacivanje zavrenosti, savrenosti i univerzalnosti koje preovlauje u enformelu, koje na kraju vodi njegovom okretanju ne samo od slikarstva ve i od slike kao takve. Nita manje sluajno, Konstantinovi zavrava tekst Gde je Tolstoj? pitanjem o prirodi i poreklu straha koje je ruski klasik gajio prema betovenovoj Devetoj simfoniji, ija se krajnja instanca moe nai u neizmernim ponorima Arnolda enberga. Paklena larma, mucanje i krikovi dodekafonske muzike, koja izraava brujanje, krikove, glasove sveta na ivici svoga samounitenja, da li oni imaju neko svoje ljudsko, moralno opravdanje? (Konstantinovi 1959:19). Odgovor na ovo Konstantinovievo pitanje doao je sa velikom zadrkom, nekih trideset godina nakon to je postavljeno.
1 Ovaj tekst stigao je u redakciju Sarajevskih sveski dve nedelje pre smrti Radomira Konstantinovica.
Tekstovi iz sarajevskog Izraza, u kojima se Konstantinovi okrenuo od eksperimentalne proze ka kritikom eseju jedan su od retkih jugoslovenskih primera pristupa knjievnosti sa pozicija kritike umetnosti kao institucije. U vreme kada Konstantinovi objavljuje ove tekstove, veliki broj likovnih umetnika u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Dravama, suoenih sa uvrtavanjem buntovnika tzv. istorijske avangarde u kanon zapadne umetnosti, pokuava da pronae nain stvaranja umetnosti koja e se samom svojom formom odupirati komercijalizaciji umetnikog dela. Radikalne umetnike prakse odriu se ne samo estetike runog, koju je prigrlio evropski enformel, ili estetike spontanosti u sluaju amerikog apstraktnog ekspresionizma, ve estetskog odnosa koji se uspostavlja samim postojanjem umetnikog predmeta. Od hepeninga, do performansa, pa do body-arta i konceptualne umetnosti, takozvane lepe umetnosti, odbacujui atribute lepog, postojanog i univerzalnog, pokuavaju da dovedu u pitanje umetniko delo kao neto to se prodaje, kupuje, poseduje, izlae, i, reju, potpuno iscrpljuje u simbolinoj ekonomiji kapitalizma. Kritika institucija je kritika umetnosti same, odnosno medijuma koji omoguava umetnikom delu da bude opredmeen i samim tim kooptiran od strane poretka protiv kojeg pokuava da progovori. Od poetka pedesetih pa do kraja sedamdesetih, kriza medijuma nije zaobila ni druge umetnosti od pozorita, do filma, knjievnosti, plesa i muzike kritika institucija postaje radikalan politiki diskurs koji je svojstven svakoj od ovih umetnosti. U isto vreme, ovo zbliavanje umetnikih praksi i kritikog diskursa preobrazio je i samu kritiku, odnosno teoriju umetnosti. Upravo taj period u Jugoslaviji obeleilo je retrogardno poistoveivanje institucije knjievnosti sa pitanjem jezika. Institucija knjievnosti ostala je ne samo gluva prema kritikom diskursu, ve se odluno okrenula anahroninom romantiarskom poimanju knjievnosti, istorije literature, i sebe same. Vrlo je vano napomenuti da kriza medijuma i kritika institucija nisu u potpunosti zaobili Jugoslaviju. Naprotiv. Ako je pozorite stalo ve na prvom koraku, sa prvim izvoenjem beketovog Godoa 1954. godine na beogradskom Starom sajmitu (ovaj dogaaj, to vie usamljen, to vie kao da dobija na znaaju), onda su vizuelne umetnosti ovoj kritici dale izraz koji je bio potpuno jedinstven za Jugoslaviju. Setimo se samo radova Ere Milivojevia, Rae Todosijevia, Gergelja Urkoma, Katalin Ladik, balinta Szombatija i drugih. Slino se dogodilo i sa filmom u radovima Duana Makavejeva i elimira ilnika. Knjievnost i studije knjievnosti pokazali su se neuporedivo konzervativnijim od drugih umetnikih disciplina. Kriza medijuma, dakle knjievnog teksta, za instituciju knjievnosti kao da nije postojala. Ova institucija nije nikada dovela u pitanje jezik kao svoje osnovno izraajno sredstvo onako radikalno kao to su vizualne umetnosti to uinile sa slikom (i skulpturom) kao predmetom. Naprotiv, institucija knjievnosti u svoje sredite postavila je romantiarsku ideju jezika kao neeg sutinskog, odnosno kao izraza duha naroda. I upravo je ovo shvatanje jezika bilo glavna magistrala kojom je izvrena kooptacija knjievnosti od strane politike. Odjeci ove ideje o izuzetosti i nedodirljivost knjievnosti, odnosno studija knjievnosti, prepoznaju se i u temi ovog broja Sarajevskih sveski. Naime, ako se postavlja pitanje o nainu prouavanja knjievnosti prostora bive Jugoslavije/
zapadnog balkana/junih Slavena time se implicitno uspostavlja odreena hijerarhija izmeu knjievnosti i drutvenih formacija od kojih je ona inae neodvojiva. Prema ovoj hijerarhiji, knjievnost je besmrtna i univerzalna, dok su politike i istorijske zajednice neto to je prolazno i ak proizvoljno. Permanentnost i neunitivost knjievnosti dolazi, opet, iz jezika koji je uvek etniki postavljen kao jezik nacije. Knjievnost je, dakle, neto to je dato samo po sebi, neto to je nemogue dovesti u pitanje, za razliku od geopolitikih formacija koje nastaju, nestaju i menjaju se. Prema ovoj pretpostavci, Jugoslavija je, dakle, bila i nestala, ali su zato bile i ostale makedonska, bosanska, slovenaka, srpska, hrvatska knjievnost. Prema klasinom romantiarskom principu, knjievnost istovremeno postoji u trenutku i u venosti, prevazilazei svaku istorinost. Ako se okrenemo od ovog romantiarskog modela, sa punim pravom se moemo upitati da li postoji ita to upuuje da je takozvana knjievnosti jugoslovenskih prostora preivela propast Jugoslavije? Ako postavimo rat i krvoprolie kao singularan dogaaj, a ne kao deo balkanskog prokletstva, i upitamo se o odnosu knjievnosti zapadnog balkana prema ovom dogaaju, stiemo pravo da se upitamo kakvu je ulogu imala knjievnost u ovom dogaaju. I dalje: Na koji nain je nasilje i krvoprolie u Jugoslaviji dovelo u pitanje knjievnost koja je stvarana na tim prostorima? Ovo pitanje ne tie se samo jugoslovenske knjievnosti, ve knjievnosti kao takve: od ega se sastoji i koja je njena svrha? Kako se ona suoava sa sopstvenom istorinou? Knjievnost na prostoru Jugoslavije nije preivela jugoslovenski rat upravo zato to je sama bila jedan od bitnih inioca u njegovoj pripremi. Na prostorima bive Jugoslavije sada postoje pisci, ali ne postoje knjievnosti. Dovoljno je pogledati izdavake kue, knjievne asopise, knjievne nagrade, knjievnu kritiku. Institucija knjievnosti ne postoji bez knjievne javnosti, a ona je, ba kao i drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, nemilosrdno i kriminalno privatizovana. Tezu o nepostojanju posleratne knjievnosti na podruju Jugoslavije nikako ne treba razumeti kao varijaciju ideje Teodora Adorna da je pisanje poezije posle Auschwitza varvarski in. Ova ideja bila je deo veeg Adornovog projekta, kao i jo ire kulturne klime u posleratnoj Evropi, koja je bila proeta idejom o neponavljanju. Hitler je nametnuo neslobodnom svetu novi kategoriki imperativ: da organizuju svoje misli i delatnosti tako da se Auschwitz nikada ne ponovi, da se nita slino ne ponovi, pisao je Adrono u Negativnoj dijalektici, i ovi pozivi i zakletve da se ne ponovi odjekivale su u filozofskim traktatima, politikim govorima, romanima, poemama i recitalima na stratitima irom Evrope i Jugoslavije. I zaista, Auschwitz se nije ponovio nigde u Evropi, pa ni u Jugoslaviji devedesetih. ak ni neto slino Auschwitzu. Ako je knjievnost u Jugoslaviji (rame uz rame sa istoriografijom) vodila rauna da se prolost poklopi sa sadanjou a istorinost zameni igrom analogija, onda je osnovno za razumevanje unitenja Jugoslavije kao sistema institucija (koje ukljuuju i knjievnost) jeste radikalno dovoenje u pitanje poistoveivanja krize u Nemakoj tridesetih-etrdesetih i u Jugoslaviji devedesetih godina prolog veka. Miloevi nije Hitler, Tuman nije Paveli, a Dobrica osi sasvim sigurno nije Thomas Mann. Kao to nemaki nacizam dvadesetih nije isto to i srpski nacionalizam osamdesetih, ni Srebrenica nije posledica ne-miljenja i
previanja novog kategorikog imperativa, ve, naprotiv, veoma ozbiljnog i angaovanog promiljanja jedne dravne ideje. Tu ideju je dobrim delom stvarala, promiljala, i promovisala institucija knjievnosti. Pitanje mesta i naina prouavanja knjievnosti na prostorima bive Jugoslavije nije pitanje metodologije ve samog smisla knjievnosti. Njega ne mogu da itam drugaije nego pitanje kako, gde i zbog ega prouavati delo ve pomenutog Dobrice osia, kao i njemu bliskih brane Crnevia, Milorada Pavia, Dejana Medakovia, borislava Mihajlovia Mihiza, Antonija Isakovia Luleta, Miodraga bulatovia buleta i drugih. Sada zalaganje za junoslovenske komparativne studije izgleda vrlo primamljivo, zgodno i lako. I pragmatino. (Tako, na stranicama ovog asopisa Mihajlo Panti lakonski zakljuuje da su one mogue zato sto su potrebne.) Ovakvi pokuaji ne samo da su pokuaj nastavka kooptacije knjievnosti drugim sredstvima, ve, gledani u odnosu na uinak te iste knjievnosti na podruju bive Jugoslavije, predstavljaju sigurnu kuu za ratne zloince, njihove podstrekae i pomagae. Smrt literature u republikama nastalim na krhotinama Jugoslavije ne znai da se knjievnost na tom mestu vie nikada nee pojaviti. Postoji mogunost da se ona rekonstituie, i to kroz direktnu i bespotednu kritiku sopstvenog destruktivnog delovanja, odnosno kroz otvoren diskurs o tome kako je samu sebe unitila. Jedini metod prouavanja knjievnosti na ovim prostorima je onaj koji bespotedno govori o njenoj instrumentalizaciji i samounitenju kroz unitenje dravne institucije u kojoj je ona postojala. Potreban je, dakle, jedan radikalan istoricizam da bi se iz knjievnosti junih Slovena uklonio mehanizam instrumentalizacije sa kojima su one duboko poistoveene. Polazna pretpostavka ovog radikalnog istoricizma je upravo ono sto nije preivelo ove knjievnosti: pojam Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih graana i graanki, a ne kao skup politikih, etnikih, i jezikih hijerarhija. Citirani radovi: Adorno, Theodor. Negative dialectics. New York: Continuum, 1983 Konstantinovi, Radomir. Gde je Tolstoj? Izraz, 7:8, 1959. Konstantinovi, Radomir. udnja za univerzalnim. Izraz 6:3, 1960. Sablovskaja, N. V plenu burzoaskih koncepcii. Voprosi literaturi, april 1961.
Stijn Vervaet
Prouavanje i predavanje junoslovenskih knjievnosti danas

Umesto uvoda, skrenuo bih panju na to da je tekst koji sledi po stilu i argumentaciji mnogo blii eseju (ili pismu urednitvu), u kojem izlaem neka svoja razmiljanja, nego naunom radu sa teorijskim pretenzijama. budui da je prvi deo, u kome objanjavam kako se predaju junoslovenski jezici i knjievnosti na katedri za slavistiku u Gentu, dosta kratak, u drugom delu sam pokuao da odgovorim na pitanje kako se junoslovenske knjievnosti danas najbolje mogu prouavati.
1. Studije slovenskih jezika i kultura na Univerzitetu u Gentu

Pre nego to preem na pitanje kako se junoslovenske knjievnosti izuavaju na Katedri za slavistiku Univerziteta u Gentu1, eleo bih da ukratko kaem neto o strukturi slavistikih studija u Gentu. Katedra na kojoj se od 1958. izuavaju slovenski jezici i knjievnosti zapravo se zove Katedra za slavistiku i istonoevropske studije (Vakgroep Slavistiek en Oost-Europakunde / Department of Slavonic and East European Studies), a na diplomi koju studenti nakon etverogodinjeg studija dobijaju pie Master istonoevropskih jezika i kultura. Iako se moda ini da je sintagma Istona Evropa nita vie do teko iskorenjivi ostatak hladnoratovske podele na zapadni i istoni blok, naziv katedre ukazuje samo na to da se na ovoj katedri ne prouavaju samo slovenski jezici i knjievnosti u tradicionalnom filolokom okviru
1
Katedra u Gentu je jedina slavistika katedra u belgiji koja u svom programu ima junoslovenske jezike i knjievnosti. Na slavistici na Univerzitetu u Leuvenu se predaju samo ruski i poljski, na Univerzitetu u briselu ruski, poljski i eki, a i Visoke kole za prevodioce i tumae u briselu, Gentu i Antwerpenu takoe nude samo ruski i poljski (nakon nekoliko godina isprobavanja, okonan je eksperiment s maarskim i ekim zbog malog broja zainteresovanih, tako da e za dve godine diplomirati poslednja generacija prevodilaca i tumaa tih jezika).
slavistike ve se studentima nudi iri pogled na jezike, knjievnost, istoriju, kulturu i, u manjoj meri, politiku, ekonomiju i ak geografiju zemalja bive Istone Evrope. U sutini, studijski program je organizovan po principu regionalnih studija, a tri regije koje se izuavaju su Rusija, Srednja i Jugoistona Evropa. Ipak, treba rei da, osim (veih) slovenskih jezika, program ne predvia jezike poput maarskog, estonskog ili albanskog, kao i da tradicionalni stubovi slavistike, poput ruskog jezika i knjievnosti i staroslovenskog jezika, i dalje zauzimaju privilegovano mesto u studijskom programu. Kakvo je sad mesto i znaaj junoslovenskih jezika i knjievnosti unutar ovako koncipiranog programa? Nakon prve godine studija, u kojoj se od ivih slovenskih jezika ui samo ruski jezik, studenti biraju jedan drugi slovenski jezik koji se onda ui tri godine, a u paketu s njim ide zbir drugih predmeta koji osvetljavaju istoriju, kulturu i knjievnost dotine regije.2 Tako po ovom programu poljski, eki, i, odnedavno, slovenaki spadaju u Srednju Evropu, dok se bugarski i srpskohrvatski3 raunaju u Jugoistonu Evropu. Knjievnosti je, u okviru srednjoevropskog ili jugoistonoevropskog smera, dodeljeno prilino skromno mesto: svega jedan predmet obrauje knjievnosti Srednje, odnosno Jugoistone Evrope. To znai da studenti poljskog, ekog i, udnom igrom politike korektnosti, slovenakog jezika4, izuavaju knjievnost svoga jezika u okviru srednjoevropskog konteksta, dok studenti bugarskog i srpskohrvatskog prouavaju knjievnosti na tim jezicima u okviru balkanskog konteksta. Konkretno, predmet Jugoistonoevropska knjievnost i kultura nastoji pruiti pregled istorije balkanskih knjievnosti s naglaskom na bugarsku i jugoslovensku te uglavnom tretira knjievnost kao deo kulturne istorije balkana,
Mogue je kombinovati dve regije. Dok se veina studenata odluuje za kombinaciju ruski jezik i knjievnost plus studije Srednje, odnosno Jugoistone Evrope, mogue su i druge kombinacije u koje ovde neu ulaziti (recimo kombinacija Srednje i Jugoistone Evrope, sa samo tri godine ruskog jezika, ili pak teite na staroslovenskom). Svodi se na to da veina studenata ui etiri godine ruski jezik i knjievnost, a tri godine jedan drugi slovenski jezik i sve kulturnoistorijske predmete koji idu uz taj jezik. Iako studenti mogu kao izborni jezik odabrati i nemaki (srednjoevropski smer) ili grki (balkanski smer), upravo zbog tog regionalnog karaktera, studije slavistike u Gentu na alost nije mogue ukombinovati s drugim neslovenskim studijskim programima na filolokom fakultetu (dok je ranije bilo mogue istovremeno studirati samo jezike i knjievnosti iste jezike porodice, od bolonje je mogue kombinovati na primer latinski sa vedskim, ili nemaki sa italijanskim), na kojima se sve etiri godine izuavaju dva jezika, i gde se studenti u toku studija opredeljuju za lingvistiki ili knjievnoznanstveni smer. 3 Iako je ovaj jezik u zvaninom programu naveden kao srpski/hrvatski, studenti ga i dalje izuavaju kao pravi policentrini standardni jezik, koji se u razliitim ali meusobno u potpunosti razumljivim varijantama govori u Hrvatskoj, bosni, Srbiji i Crnoj Gori. 4 Ranije je na slavistici u Gentu program bio organizovan po filolokom principu, pa se razlikovalo izmeu istonoslovenskih (u praksi samo ruski), zapadnoslovenskih (poljski i eki) i junoslovenskih jezika (slovenaki, srpskohrvatski, bugarski), knjievnosti i kultura. Tada se slovenaka knjievnost predavala u okviru predmeta Junoslovenske knjievnosti, pa su studenti dobijali celokupan pregled, ma koliko povran bio, junoslovenskih knjievnosti izuzev makedonske. Jasno je da po novom programu, koji smeta slovenaki jezik i knjievnost u srednjoevropski kontekst, studenti slovenakog ne mogu da steknu uvid u povezanost slovenake knjievnosti s jugoslovenskim knjievnostima, a te knjievnoistorijske veze su, naroito u 19. i 20. veku, od sutinskog znaaja za razumevanje razvoja slovenake knjievnosti, a svakako su mnogo bitnije nego njene veze s poljskom ili ekom knjievnou.
2
s ciljem da studenti steknu uvid u glavne knjievne tokove, od srednjeg veka preko renesanse i prosvetiteljstva pa sve do postmodernizma. Cilj predmeta nije toliko (ili ne samo) da se studenti upoznaju sa glavnim piscima ili kanonskim tekstovima bugarske, srpske, hrvatske ili bosanskohercegovake knjievnosti ve i da naue da uporedo promiljaju knjievnoistorijske pojave na (poglavito slovenskom) balkanu i to kako u njihovoj meusobnoj povezanosti tako i u okviru balkanskog i veeg evropskog konteksta. Razume se da su, s obzirom na to da se radi o uvodnom predmetu, pitanja kojima se ovaj predmet bavi vrlo opteg karaktera (izdvojiu ovde samo ona pitanja koja su najvie vezana za knjievnost na srpskohrvatskom): Koje su odlike knjievnosti, odnosno pravoslavne pismene kulture srednjeg veka u Srbiji i bugarskoj? Kako objasniti i razumeti pojave renesanse u Dalmaciji s jedne, i alhamijado knjievnosti na osmanskom balkanu s druge strane? Kako se manifestuje prosvetiteljstvo u jugoistonoj Evropi? Kako se javlja knjievnost romantizma i u kojoj je ona vezi s pojavom tzv. narodnog preporoda slovenskih naroda u osmanskom, odnosno habsburkom carstvu? Koju ulogu igraju standardizacija narodnog jezika, tj. kreiranje jednog standardnog jezika na osnovu tokavskog, i nastanak knjievnih dela pisanih na tom jeziku u procesima konstrukcije i diseminacije junoslovenskih nacionalnih identiteta? Koja su kljuna obeleja hrvatske i srpske knjievnosti realizma i moderne, a koje su slinosti, razlike i meusobne veze? Kako tee razvoj ekspresionizma i avangarde na balkanu, a koje su odlike modernizma i postmodernizma na slovenskom jugu? Studenti dobijaju ovaj predmet na treoj godini, nakon poloenog ispita iz istorije balkana i optih predmeta poput uvoda u teoriju knjievosti i pregleda zapadnoevropskih knjievnosti, tako da u tom smislu ve imaju izvesna predznanja. U treoj godini, meutim, studenti jo ne znaju dovoljno dobro srpskohrvatski da bi itali knjievna dela u originalu, tako da dobijaju selekciju (odlomaka) relevantnih knjievnih tekstova na holandskom ili engleskom prevodu, i, za dvadeseti vek, krai spisak prevedenih romana. Svega nekoliko klasika se prouava neto detaljnije s tim to i ovde izbor zavisi od toga koja su knjievna dela dostupna na holandskom jeziku: Krlea, Andri, Crnjanski5, Ki, Ugrei i(li) Albahari. U etvrtoj godini studenti dovoljno dobro znaju jezik da bi mogli itati odreene autore u originalu recimo, (krau) prozu mlaih autora koji jo nisu prevedeni ali se tada vie ne predaje knjievnost. Naravno, studenti se mogu opredeliti za diplomski rad na temu iz (post)jugoslovenske knjievnosti. Dakle, udeo junoslovenskih knjievnosti u studijskom programu na odseku u Gentu veoma je skroman. Pored malog broja profesora na katedri, razlog je, naravno, koncept regionalnih studija koji ima cilj da ponudi to raznovrsniji program, pa je samim tim i ogranien broj predmeta iz svake oblasti (istorije, kulture, knjievnosti, lingvistike). S druge strane se ini da katedra u Gentu opstaje upravo zahvaljujui raznolikosti svoga programa i netradicionalnom konceptu studija, jer se, u poreenju sa katedrama u Leuvenu i Amsterdamu, sve do sada relativno veliki broj
5
Selimovi, na primer, nije preveden na holandski, a od Crnjanskog je prevedeno vrlo malo.

studenata opredeljuje za studije slavistike u Gentu. A poto finansiranje univerziteta, kao i zasebnih katedri, delimino zavisi od broja studenata, to se pitanje pre ili kasnije postavlja. S tog stanovita, pak, a i s obzirom na teku situaciju u kojoj se slavistika danas nalazi u zapadnoj Evropi, moemo biti sreni to na Univerzitetu u Gentu uopte ima mesta za junoslovensku knjievnost.
2. Prouavanje i predavanje junoslovenskih knjievnosti danas

Kako odgovoriti na pitanje urednitva da li je mogue knjievnosti sa prostora bive Jugoslavije prouavati kao izdvojene nacionalne knjievnosti ili su one jedino razumljive unutar tog ireg okvira, koji Kazaz naziva junoslavenskom interliterarnom zajednicom? budui da nisam teoretiar knjievnosti, ne mogu da ponudim konkretan model za komparativno prouavanje junoslovenskih knjievnosti niti mislim da je potrebno oiveti stare komparatistike modele ili izmisliti neki novi teorijski model koji bi poao od vrsto omeenih nacionalnih kanona ili prihvatio njihovo postojanje kao nunost. Moja jedina preporuka bi bila pristupiti knjievnosti(ma) srpskohrvatskog jezikog podruja kao svakoj drugoj knjievnosti: sa zdravom dozom kreativnosti kako u naunim istraivanjima tako i u nastavi, sa panjom na kulturni i istorijski kontekst u kojemu je ta knjievnost nastala i u dosluhu sa savremenim teorijama kulture i knjievnosti. Kako bih objasnio na ta tano mislim, dau jedan konkretan primer. Sticajem okolnosti, prole (akademske) godine sam imao sreu da provedem jedan semestar na Univerzitetu u beu. Iskoristio sam priliku da pohaam jedan seminar kod prof. Vladimira bitija, na katedri za slavistiku. Naslov seminara i nadam se da me profesor biti nee tuiti za industrijsku spijunau to iznosim ove podatke preveo bih kao Reprezentacija provincije u junoslovenskim knjievnostima. Nakon uvodne diskusije o pojmu provincije/palanke na osnovu odlomaka iz Filosofije palanke Radomira Konstantinovia i kratkog osvrta na nekoliko ilustrativnih Krleinih pesama, itali smo i analizirali niz kanonskih romana, pripovetki i drama jugoslovenskih/junoslovenskih knjievnosti, od Kovaievog romana U registraturi do Stankovieve Neiste krvi; od Andrievih pripovetki o bosanskoj kasabi do Marinkovievih Ruku; od Nuieve Gospoe ministarke do Predstave Hamleta u selu Mrdua Donja Ive breana. Naravno, svi predavai na slavistikim katedrama van bive Jugoslavije nemaju tu sreu da studenti mogu itati tako komplikovana dela u originalu, kao to se ni svi studenti (kako na univerzitetima van bive Jugoslavije, tako i na domaim) ne mogu pohvaliti time da im seminar dri neko ko je toliko naitan i teorijski potkovan kao to je profesor biti. Ipak, ovakav tip seminara je, po meni, primer idealne nastave junoslovenskih knjievnosti: nije u pitanju nepotrebno nagomilavanje enciklopedijskog znanja o jednom knjievnom periodu ve problemski ili, ako hoete, tematski pristup knjievnosti. Studenti ne prouavaju samo jednu, nacionalnu knjievnost (hrvatsku, bonjaku, srpsku, crnogorsku...) nego ue uporedo razmiljati o jednom fenomenu koji je svojstven svim tim (i ne samo tim) knjievnostima. A takav je tematski pristup, naroito kada se obuhvati celo srpskohrvatsko jeziko podruje (ili ire jugoslovensko, jugoisto218|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
noevropsko,) i potkrepi saznanjima iz savremenih kulturnih i knjievnih teorija, najplodniji, kako u nastavi tako i u nauci. Jer, sloili se mi oko toga da li je srpskohrvatski jezik jedan policentrini standardni jezik s etiri nacionalne varijante bazirane na istoj, tokavskoj osnovi, kao to je to Snjeana Kordi na osnovu naunih argumenata dokazala (2010) ili pak da se radi o etiri odvojena nacionalna standardna jezika, niko nee negirati da su te varijante (ili ti jezici) meusobno razumljive. Samim tim, i knjievna dela koja su napisana na tom standardnom jeziku6 ili jednoj od njegovih varijanata bie razumljiva svakom obrazovanom itaocu, govorio on sad hrvatski, bosanski, srpski ili crnogorski. Upravo zahvaljujui tom standardnom tokavskom, mnoge kljune pojave i knjievne figure javljale su se i delovale, bitna knjievna dela nastala i cirkulisala u mnogo irem, nadnacionalnom kontekstu, bez obzira da li je re o junoslovenskom romantizmu, avangardi, modernizmu ili postmoderni, o Matou, Ujeviu, Zenitu, Andriu, Krlei ili Kiu, da ne govorimo o knjievnim asopisima. Dakle, zato bismo knjievna dela koja su nastala na istom standardnom jeziku (ili na jednoj od njegovih varijanata) i u istom kulturnoistorijskom kontekstu prouavali iskljuivo7 u okviru naknadno konstruisanih nacionalnih kanona? Ako prihvatimo da su nacionalni identiteti konstrukt, a da nacionalni knjievni kanon izmeu ostalog slui tome da preko obrazovnog sistema izgradi i fiksira nacionalne identitete, zato bismo se onda upustili u besmislene rasprave o tzv. nacionalnoj pripadnosti pisaca poput Ive Andria i Mee Selimovia? Njihovo je delo napisano na standardnom jeziku koji se govori(o) i ita(o) na celom srpskohrvatskom prostoru, a na tom prostoru ne samo da je prvobitno cirkulisalo i bilo recipirano, nego i dalje cirkulie. Takoe, ta raditi sa nekima od najboljih postjugoslovenskih pisaca, koji, poput Dubravke Ugrei ili Davida Albaharija, danas ne ive u zemljama naslednicama bive Jugoslavije, ili koji, poput Aleksandra Hemona, stvaraju na nekom drugom, veem (i, gle ironije, takoe policentrinom) jeziku. Da li nam je, na kraju krajeva, stalo do boljeg razumevanja knjievnog dela, ili samo do svrstavanja pisaca u nacionalne fioke? Umesto toga je mnogo korisnije prikljuiti se savremenim teorijama knjievnosti i kulture, jer se upravo tu kriju izazovi za prouavanje svih junoslovenskih knjievnosti. S jedne strane, savremena teorija moe pruiti inspiraciju i alate za (nova) itanja, dok i knjievnosti iz bive Jugoslavije mogu pomoi da se problematiziraju odreeni koncepti kulturne i knjievne teorije, nastale pre svega na osnovu prouavanja zapadnoevropskih knjievnosti. U tom pogledu, interesovanje za postkolonijalne studije, rodne studije, teorije kulturnog pamenja, studije trauA od druge polovine 19. veka, od kada se tokavski kodificirao kao standardni jezik, velika veina knjievne produkcije od Zagreba do Podgorice i jeste napisana na tom jeziku. 7 Naravno, ne osporavam nikome pravo da, recimo, napie istoriju Bonjakog romana naroito ne ako je napie s dovoljno samosvesti o tetnim posledicama i zloupotrebi nacionalnog kanona u zemljama bive Jugoslavije i u samom tom delu pokae koliko je taj bonjaki kanon, u stvari, povezan s ostalim junoslovenskim knjievnostima. Takoe, uopte ne sporim da moe biti veoma korisno detaljno istraiti opus jednog konkretnog pisca ili odreeni fenomen na primeru grae iz samo jedne nacionalne knjievnosti, bilo ona hrvatska, srpska, bonjaka ili crnogorska.
6
me, komparativne studije Holocausta ili savremene tekovine politike filozofije ne mora nuno da se svede na puko pomodarstvo.8 Vei korpus jednostavno podrazumeva vei i raznovrsniji uzorak, a samim tim i rezultate koji e moda pomoi da se poetne teorijske pretpostavke koriguju ili drugaije postave. Dakle, a time bih zavrio svoje pismo urednitvu Sarajevskih svezaka, pitanje nije samo da li je mogue, poeljno ili nuno da se jugoslovenske/junoslovenske knjievnosti uporedo izuavaju u irem okviru, zvali ga mi junoslovenskom interliterarnom zajednicom ili drugaije. Pitanje je takoe da li mi kao strani slavisti treba da pratimo, prihvatimo i oponaamo retrogradno zatvaranje nauke o knjievnosti u uskonacionalne okvire kakvo se poslednjih dvadesetak godina deava (da ne kaem, svesno sprovodi) na veini univerziteta, instituta i u tradicionalnim naunim asopisima9 u Srbiji, bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i koje nuno dovodi do provincijaliziranja struke? Zato bih se ja kao strani slavista bavio samo srbistikom, bosnistikom ili kroatistikom, ako je mnogo zanimljivije i uzbudljivije kao jugoslavista istraivati knjievna dela ili kulturnoistorijske pojave celog srpskohrvatskog jezikog podruja i itati ih kroz prizmu savremene teorije?
Literatura
beganovi, Davor (2007): Pamenje traume. Apokaliptika proza Danila Kia. Sarajevo: Zoro. biti, Vladimir (2005): Doba svjedoenja. Tvorba identiteta u suvremenoj hrvatskoj prozi. Zagreb: Matica hrvatska. Husanovi, Jasmina (2010): Izmeu traume, imaginacije i nade. Kritiki ogledi o kulturnoj produkciji i emancipativnoj politici. beograd: fabrika knjiga. Kordi, Snjeana (2010): Jezik i nacionalizam. Zagreb: Durieux.
Primera radi, naveu samo neke monografije objavljene u zemljama bive Jugoslavije: biti 2005, beganovi 2007, Husanovi 2010. 9 Izuzeci su, u tom pogledu, svakako Sarajevske sveske i, u beogradu, asopis Re. Takoe treba pomenuti tzv. alternativnu knjievnu kritiku, koja se razvija van, ili koja je, poput Betona u beogradu i Sic!-a u Sarajevu, ak usmerena protiv domaih (nacionalistikih) akademskih elita.
8
Andrea Lei i Zoran Milutinovi
Disciplina ili interdisciplimentarnost
Andrea Lei: School of Slavonic and East European Studies je ve nekih desetak godina dio University College London, premda i dalje, koliko shvatam, funkcionie kao napola samostalna institucija, sa sopstvenom zgradom, bibliotekom, i studijskim programima, i kao jedinstveno tijelo u okviru UCL-a. budui da se SSEES uvijek bavio razliitim disciplinama (lingvistika, knjievnost, istorija, sociologija, antropologija...), i da sve te discipline postoje kao izdvojeni odsjeci unutar UCL-sa kao cjeline, samo usmjerene ka drugim jezicima i regijama, kako sada SSEES (odnosno, njegovi studenti i nastavnici) funkcionie u okviru tih razliitih moguih interdisciplinarnih konstelacija? Odnosno: da li neko ko se bavi knjievnou, recimo, ekom, vie razgovara sa drugim filolozima unutar UCL-a, ili sa nekim ko se bavi ekom istorijom ili kulturom? Zoran Milutinovi: SSEES je do kraja prolog veka bio samostalna institucija u okviru University of London, to je sada samo ime za formalnu i labavu konfederaciju londonskih institucija visokog obrazovanja, a trenutno je deo University College London, jednog od dvadeset najboljih univerziteta na svetu, mada ne kao napola samostalna celina, nego kao jedan od departmana, odseka, katedara ili kako se ve sve kod nas zovu najmanje univerzitetske jedinice. Ova najmanja jedinica je, dodue, prilino velika, zaista ima jednu od u Evropi najboljih specijalizovanih
biblioteka za istraivanje istone Evrope i zemalja biveg Sovjetskog saveza, lepu novu zgradu i prepoznatljiv identitet koji proizlazi iz duge tradicije, mnogo studenata i doktoranata, tako da se po svemu moe porediti sa naim fakultetima. Ali studenti ne misle o sebi kao o studentima SSEES-a, nego UCL-a, i mogu da pohaaju kurseve na drugim delovima univerziteta, kao to i svi drugi UCL studenti dolaze kod nas na kurseve koji ih zanimaju. Isto tako, nastavnici SSEES-a dre nastavu i u okviru drugih programa na univerzitetu. A ljudi se udruuju oko projekata, ideja i tema koje ih zanimaju, sasvim nezavisno od institucionalnih barijera. Da produim tvoj primer: neko ko se bavi ekom knjievnou radie zajedno sa drugim filolozima na kursu o evropskom modernizmu ili o teoriji knjievnosti, a sa specijalistima za eku na projektu o savremenoj ekoj, ili sa istoriarima na knjizi o kulturnoj mobilnosti, ak i sa ekonomistima, na primer, na projektu o ekonomskim performansama otpornih kultura. Tako je svima zanimljivije, i svi uimo jedni od drugih. A. L.: budui da si ti prije dolaska na SSEES (odnosno na UCL) imao dugo iskustvo rada na filolokom fakultetu u beogradu (koji je po svom institucionalnom sklopu blizak filozofskim fakultetima u ostatku regije, samo specijaliziran za jezike i knjievnost), moe li mi samo ukratko pokazati kako se taj model i nastave i naunoistraivakog rada moe uporediti sa onim nainom i prouavanja i nastave knjievnosti na naim prostorima? Z. M.: Mnogo je razlika, i u organizaciji, i u nastavi, i u onome to studenti oekuju od nastavnika, ali i onome to nastavnici oekuju od studenata. Prosto ne znam odakle da ponem, a nisam ni sasvim siguran da je kod nas, u zemljama nastalim iz Jugoslavije, sve jo uvek onako kao to je bilo kad sam ja otiao: neto se sigurno promenilo, kao to su se i ovde, u Velikoj britaniji, stvari promenile tokom poslednje decenije. Ako ostavimo po strani organizacione i istraivake aspekte i govorimo samo o nastavi knjievnosti, moda je najvea razlika u tome to ovde ima vrlo malo predavanja koja se samo sluaju ili, jo gore, zapisuju, a vie seminara u kojima se razgovara. Preduslov za dobar seminar je da svi dou pripremljeni, da niko nije samo slualac koji se tek tu obavetava o temi seminara. Onda grupa ima dobre anse da se posveti pravom dijalogu, kroz koji se takoe ue razne stvari: kako se efikasno argumentuje neko tvrenje, kako se retoriki zastupa i brani jedan pogled na stvari, i kako se tua miljenja ne samo toleriu, nego koriste da se iz njih neto novo naui. To se ne moe nauiti samo itanjem knjiga; usamljeno itanje je samo preduslov za ono to je u studiranju knjievnosti istinski zanimljivo suoavanje sa drugim pogledima, drugaijim razumevanjima i tuim idejama. Memorisanje raznih sadraja, injenica i interpretacija, to je u moje vreme bio preovlaujui modus studiranja, zapravo nikoga nita ne ui, ili barem ne ui onome to je korisno: kako se samostalno misli i to efektno posreduje drugima. Naime, svi znamo da je mnogo lake neto zapamtiti i reprodukovati, nego o tome samostalno misliti, i da je lake predavati dva sata, nego se suoiti sa vlastitom nevetinom da se grupa mladih, nesigurnih i stidljivih ljudi ohrabri i motivie da slobodno i otvoreno razgovara, da u tom razgovoru uvidi ta jo treba sa sazna, a da taj uvid ne povredi njihovo samopouzdanje. A ako se knjievnost tako studira, onda studije ne mogu
biti pregled celog jednog polja, kao to je, na primer, jedna nacionalna knjievnost, jer bi to onda znailo da se veliki broj knjiga tek povrno dotakne; bolje je, ini mi se, itati manje a bolje i temeljitije. Iz jednogodinjeg seminara o jednom romanu moe se nauiti ono to je na studijama knjievnosti vano: kako se sve moe itati roman. A ko to uspeno savlada, kasnije e lako itati druge romane samostalno. A. L.: Moram rei da je ovo blisko i mom iskustvu, a bila sam i student i nastavnik i ovdje i tamo, i znam kako to izgleda s oba kraja. Mislim da si u pravu: postoji velika razlika u tipinom nainu dranja nastave na ovim naim prostorima i u anglosaksonskom svijetu, a ne bih rekla ni da se situacija na naim prostorima bitno promijenila od tvog i mog beogradskog studentskog iskustva. Takoer mi se ini da je ta razlika u dranju nastave istovremeno prisutna i u pristupu nauno-istraivakom radu; u Engleskoj i Americi se rijetko mogu nai knjige i lanci u kojima se stavovima naunih autoriteta pristupa kao nepromjenjivom, prirodnom poretku stvari, gdje se sopstveni stavovi predstavljaju kao izraz nekog apstraktnog kolektivnog akademskog mi s kojim bi se svi obrazovani ljudi trebali sloiti, gdje se teoretski modeli ne propituju i ne prilagoavaju ve kaleme na knjievne tekstove koji im onda slue kao ilustracija... Misli li da sam u pravu? (Pri emu ne mislim da se radi o tome da kod nas ima, relativno, vie loih naunika, knjiga i lanaka, ve naprosto da je stav prema naunom radu i njegovim ciljevima drugaiji.) Ako jesam, da li misli da se to nekako reflektuje i na sam konceptualni aparat kojim se pristupa knjievnosti uopte, a nacionalnim knjievnostima pogotovo? Z. M.: Ovo o kalemljenju mi se dopada, mada oni koji to rade radije govore o primenjivanju metoda. Ali, toga ima svuda, i u Velikoj britaniji i u Sjedinjenim Dravama, pa u tome ni mi ne zaostajemo za svetom. Ima i dobrog i loeg na obe strane, a po prirodi stvari loeg je uvek malo vie nego dobrog. Mi se uvek poredimo sa onim to je u svetu najbolje, jer samo to doe do nas u obliku prevoda. Ali ako pogleda prosek, ne zaostajemo ni po talentu ni po sposobnostima; iako ni jedna od naih kultura nikad nije bila vodea sila u knjievnoj misli, ja na polici rezervisanoj za knjige koje uzimam u ruke kad hou da proitam neto prvorazredno i inspirativno imam bar tridesetak knjiga naih autora, od kojih su mi neki i predavali na studijama. Dakle, imamo i prosek, a imamo i ono to spada u najbolje, nezavisno od toga to, budui na malom jeziku, nije i nikad nee dobiti nikakvo ire priznanje. Ono u emu zaostajemo je, pre svega, dostupnost informacija; to je malo ublaeno pojavljivanjem baza podataka na internetu, ali ono najvanije u knjievnoj misli ipak je jo uvek u knjigama a do njih se u bibliotekama irom bive Jugoslavije jo uvek vrlo teko dolazi. Neto treba pripisati i tradicionalnim manama malih kultura: u svakoj od naih sredina knjievnou se bavi mali broj ljudi, a oni su svi i povezani i rastavljeni institucionalno, finansijski, porodino, privatno i partijski. U tom kolopletu nemogue je odrati impersonalnost, koja je neophodna i za recepciju i za produkciju znanja. A, paradoksalno, tako isprepleteni ljudi retko itaju jedni druge: pokojni Laslo Sekelj je tvrdio da je to krunski dokaz nae provincijalnosti. To moe lako da proveri, samo ako ima vremena: proitaj sve to je o nekom piscu napisano u poslednjih pedeset godina, i videe da ima vrlo, vrlo malo onih koji su
se potrudili da proitaju ta je o istoj temi neko pisao pre njih. I, naravno, tu onda svako poinje iz poetka, pa se mnogo toga samo bespotrebno ponavlja. A ako svaka generacija, ili ak svaki njen lan, misli da mora da pone iz poetka, onda se i ne stie bog zna koliko daleko. U tome bi moda mogle da pomognu anonimne recenzije u asopisima i izdavakim kuama, jer bi savestan recenzent uvek prvo na to ukazao, ali u sredinama u kojima su ljudi personalno i povezani i rastavljeni, teko je obezbediti da se potuju elementarni standardi anonimne recenzije. Kad se ve poredimo: kod nas jo uvek, i u nastavi i u nauci, preovlauju strogo disciplinarni pristupi, i kao da nema mnogo interesovanja za interdisciplinarnost. Retko se pojavi knjiga o knjievnosti koju bi, moda, trebalo da proitaju i istoriari ili sociolozi, a skoro nikad se ne deava da naunici iz razliitih disciplina rade na istom projektu, sretnu se na istoj konferenciji, zajedno predaju neki kurs ili piu knjigu. A danas se najuzbudljivije stvari deavaju ba u interdisciplinarnim poljima. A. L.: Sad si mi tim svojim vrlo diplomatskim odgovorom (trebala sam znati da te neu moi isprovocirati da navede svoju vodu na moj netaktini mlin) otvorio nekoliko problemskih linija, ali da ponemo od ove zadnje. Misli li da se takva situacija, da nove generacije ne itaju prethodnike, odnosi i na temu do koje polako dolazimo: na koncepciju prouavanja ovih naih knjievnosti? Dok sam prvobitno razmiljala o tome, uinilo mi se, na primjer, da ja ne bih ba znala mnogo dodati onome to je o tome napisao Svetozar Petrovi prije nekih etrdesetak godina. Ne mogu rei da mi je tadanja debata o problemu da li ovo na ovim prostorima treba zvati jugoslovenskom knjievnou ili jugoslovenskim/junoslavenskim knjievnostima ba neto poznata, ali ini mi se da bi se tu jako mnogo zanimljivog materijala moglo nai, ve samo na osnovu onoga to je Petrovi pisao i na ta je aludirao. Z. M.: Hvala na komplimentu, da i ja jednom ujem kako me neko hvali zbog diplomatije. Tu debatu vie nema potrebe obnavljati: ona je bila mogua samo u Jugoslaviji, koje vie nema, pa nema ni njene ili njenih knjievnosti. Moe se i dalje govoriti o knjievnostima Junih Slovena. One su se kroz istoriju u nekim periodima pribliavale, u nekim udaljavale, imaju mnoge zajednike karakteristike, a neke od njih piu se i na istom jeziku. Za istoriare knjievnosti to je izazov, naroito ako se celo polje posmatra sa stanovita kulturne mobilnosti. Ali prouavanje knjievnosti nije stvar samo njenih istoriara, nego i drava, nacija, elita, politikih programa, itd. Tu se sad ne vredi pozivati na sline primere, recimo na nemakoaustrijski, hispanski ili engleski. Nema zakona i pravila, postoje samo kontingentne istorije, a naa je takva kakva je. Kad je re o junoslovenskim knjievnostima istog jezika e, ovo sad jeste diplomatija sigurno e se pojaviti nova generacija knjievnih kritiara kojima e biti zanimljivo da jedan fenomen posmatraju na prostoru irem nego to je njihova lokalna sredina, naroito kad se ima u vidu koliko su sve te sredine, zapravo, male; isto tako, sigurno e se nastaviti i sa prouavanjem knjievnosti u nacionalnim okvirima, sve dok uopte bude nacija a nacije, i pored onolike galame o post-nacionalnoj konstelaciji iz devedesetih godina prolog veka, uopte ne pokazuju nameru da nestanu. Nema u tome nieg loeg, nacionalno ne mora nuno da bude i nacionalistiko. Kako ti to vidi?
A. L.: Mislim da je francis bacon bio taj koji je rekao da je religioznost bolja od vjerske tolerancije ako je jednako dobra kao tolerancija; ja tako nekako gledam na prouavanje knjievnih djela u okviru nacionalnih knjievnosti. Stavljanje knjievnih djela u kontekst neke specifine nacionalne knjievnosti je jednako dobro kao metodoloki i kontekstualno otvoren interdisciplinarni pristup, ako je podjednako metodoloki i kontekstualno otvoreno i interdisciplinarno. Ali ini mi se da je problem to se u praksi nacionalna knjievnost esto tretira kao prefabrikovani kontekst van koga nema svrhe lutati. Toga sam zapravo postala radikalno svjesna kad sam predavala rusku knjievnost devetnaestog vijeka, i kad sam uvidjela koliko je u te svrhe korisno moje znanje francuskog i engleskog, a koliki mi je hendikep to ne znam njemaki. I uvijek sam imala sukobe sa studentima Rusima koji su svoje pisce smatrali samoniklim genijima, i koji bi, na primjer, bili duboko povrijeeni kad bismo Jevgenija Onjegina stavili u kontekst evropske knjievnosti tog doba i ukazali na intertekstualne veze iz kojih postaje jasno da se ta mitska velika ljubav izmeu Onjegina i Tatjane zapravo moe mnogo zanimljivije itati kao ironijski komentar na sentimentalistike i romantiarske narative o strastvenoj ljubavi. U kontekstu isto ruske knjievnosti, iz romantizirajue pozicije koju je definisao bjelinski i koja se, profiltrirana i banalizovana, uvukla u libreta i kolske programe, takvo shvatanje Pukinovog djela je gotovo pa heretiko, a jedino mogue ako se uzme u obzir iri kontekst, koga, zapravo, Pukin i savremenom itatelju signalizira kroz cijelog Onjegina. Ista stvar je i drugim, i ne samo malim, knjievnostima (pri emu nikako ne mislim da je ruska knjievnost mala, premda u evropskom kontekstu funkcionie kao neka vrsta gromadne margine); recimo, mislim da je Camus nedovoljno kontekstualno osvijetljen ako ga se ita isto u okviru francuskog egzistencijalizma (u paru sa Sartreom, na primjer), a da postaje mnogo jasnije ta on to radi ako se uzme u obzir njegova opsesija Dostojevskim. A, sad, to se tie debate o konceptualizaciji knjievnosti Junih Slavena... Mislim da je tu jako znakovito to to ta ideja, koliko je meni poznato, nije zapravo nikada, ni u Jugoslaviji, uivala privilegiju koja bi bila izraena kroz nastavne programe na filozofskim i filolokim fakultetima u cijeloj zemlji. U Sarajevu, dodue, to jeste bio sluaj; nastava knjievnosti je bila podijeljena po periodima, ali unutar perioda su se izuavale sve nacionalne knjievnosti kao jedna cjelina. Ali u Zagrebu, koliko ja znam, nije bilo tako; a kad sam ja studirala, knjievnost se i na bivem Odsjeku za jugoslovenske knjievnosti na filolokom fakultetu u beogradu ipak dijelila na nacionalne knjievnosti, zar ne? Pa ak i kad to nije bilo jasno iz naziva predmeta, ipak je bilo tako (srednjevjekovna knjievnost je u sutini bila srpska knjievnost, renesansa i barok e, sad, te traume iz mladosti ne bih otvarala, ali i tu je odreivanje nacionalnog predznaka bila vana stavka cijele prie). Vjerovatno je tako bilo i u tvoje vrijeme. Tako da mi se ini da je praksa prouavanja izdvojenih nacionalnih knjievnosti kod nas mnogo ukorjenjenija nego bilo kakvo, a pogotovo ne radikalnije, primjenjivanje ideje ireg konteksta. I upravo u tom smislu mislim da bi bilo zanimljivo znati kako je zapravo tekla rasprava o tome u jugoslovensko doba. ta ti misli o svemu ovome? Odnosno, da budem konkretna: ta misli, koji oblici knjievnog ivota,
i u kojim periodima, na ovim prostorima imaju smisla da se posmatraju u nacionalnom kontekstu, a koji su vidljivi samo ako se iri kontekst uzme u obzir? Z. M.: Komparatistika je razvila razliite modele i pristupe, pa nema razloga da se bilo koji period ne posmatra i u komparativnom kontekstu. Meni je to jako blisko, sve to sam do sada radio uvek je bilo ili ista komparatistika, ili je barem ukljuivalo i komparativnu dimenziju. Ono to e se nai, naravno, bie razliito: period od poetka devetnaestog veka pa do danas pokazuje se kao najplodniji za komparatistika istraivanja. To je sve odavno poznato, samo emo morati da se setimo tih poznatih stvari: od utiska koji je Vukova zbirka narodnih pesama ostavila na Gaja i onoga to se iz tog utiska rodilo, ili uloge koju su Sterijini komadi imali u poecima pozorita na narodnom jeziku u Zagrebu, ukljuujui i simboline gestove, kao to je onaj kad Antun Maurani 1841 nosi Njegou na dar jedan od retkih prepisa Gundulievog Osmana, pa do dvadesetog veka, u kojem bonjaka, srpska, hrvatska i crnogorska knjievnosti funkcioniu kao jedna. Ne samo zbog znaajnih autora ija dela imaju produktivni uticaj na itavom jezikom prostoru pre svega Andri, Krlea i Ki nego i zbog potpune integrisanosti knjievnog ivota i njegove infrastrukture: asopisa, izdavaa i knjievnih nagrada. Naravno da se to sada moe razdvojiti, ne sasvim bez ostatka, jer e uvek ostati autori koji zadravaju dvojnu ili ak trojnu pripadnost, ali moe se i svaka od tih nacionalnih knjievnosti razdvojiti na regionalne. A. L.: Nisam sigurna da si ovdje ba sasvim jasan. eli li rei: moe iri kontekst, mogu nacionalne knjievnosti, a mogu unutar nacija i regionalne? Z. M.: Tano tako. Sa stanovita nae profesije, nema nikakvog razloga da se ne prouavaju kao celine knjievnost Novog Sada, knjievnost Srbije, srpska knjievnost, knjievnost na srpsko-hrvatskom jeziku, knjievnost Slovena, ili evropska knjievnost. Svaka od njih bi se mogla u isto vreme predstaviti i kao samodovoljna i kao nakazno izolovana: ak i ako se opredelimo za ovu poslednju, kao najinkluzivniju, uopte ne bi bilo teko pokazati da se evropska knjievnost, kako god konstruisana, ne moe izolovati od knjievnosti bliskog Istoka u starijim periodima, ili od knjievnosti June i Severne Amerike u novijim. Ostaje, dakle, samo globalna ili svetska knjievnost (a moemo je zvati prosto knjievnost) o kojoj se poslednjih desetak godina vode velike rasprave, jer niko nije ba sasvim siguran kako bi ona trebalo da se shvati. Ali ako ne uzimamo u obzir globalnu knjievnosti, nego se ograniimo na one maloas nabrojane, koju od tih celina emo privilegovati kao prirodnu ne zavisi od profesije, nego od diskurzivnog okvira koji knjievnost legitimie, ureuje i naturalizuje koji nam kae ta jeste a ta nije prirodno barem u toj stvari Juni Sloveni nisu zapalili vatru: ta vatra gori od esnaestog veka, od trenutka kad poinju da se formiraju nacije u Evropi, a pretvara se u poar poetkom devetnaestog, i to ne samo zahvaljujui nemakim romantiarima, nego i francuzima, kao to je Mme de Stal. Kad se knjievnost legitimie kao duhovni prostor nacije, kao to je to izmeu dva rata jo uvek radio Hofmannsthal, kao prostor u kojem se odigrava pamenje i prenoenje nacionalnih tradicija i vrednosti, kad se ona pone definisati jezikom na kojem je napisana i jedinstvom sa drutvenim i226|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
votom u kojem uestvuje, kad ponu da se pojavljuju istorije nacionalne knjievnosti u kojima je taj diskurzivni okvir naturalizovan i predstavljen kao jedini mogu, i kad, kao u nekoj povratnoj sprezi, tako definisana knjievnosti i njene istorije ponu da igraju svoju ulogu u konstituisanju modernih nacija, onda je odreenje te celine koju bismo uvek morali da imamo pred oima, i onih drugih celina, koje moemo, ali i ne moramo imati u vidu, okonano za jedan dui period. Taj period traje. Ne vidim da e se uskoro zavriti. itam rasprave o globalnoj knjievnosti, i radove kolega koji pokuavaju da ustanove evropsku knjievnost, tanije knjievnost Evropske unije, tako da i naa profesija malo doprinese epohalnom zadatku, a i da se usput malo legitimiemo u oima univerzitetskih administracija i istraivakih fondova ali, naalost, to se izgleda zamilja po istom modelu po kojem su ustrojene nacionalne knjievnosti, i sa istim rtvama koje treba podneti. Stvaranje nacionalnih knjievnosti nije bilo onako krvavo kao stvaranje nacionalnih drava, ali je uvek bilo nasilan proces zasnovan na principu iskljuivanja i konformiranja. Prvo, to e biti knjievnost bez Dostojevskog, Nabokova i borgesa; drugo, kao to je stvaranje nacionalnih knjievnosti moralo da poniti regionalne tradicije, recimo kajkavsku kod nas, tako e i evropska morati da ugui neke tradicije, a ima nas mnogo koji se odmah prepoznajemo kao kandidati za guenje, pa bismo radije da kaemo Hvala, bolje nemojte. Da li je to nacionalistika reakcija? Ili tihi protest nekog ko veruje da bi budunost mogla da ima koristi od toga to e se sauvati Andrieva dela? Ja mnogo volim pesmu Privienja Crnjanskog, i nekako bi mi bilo stalo da i ona bude sauvana, tako neprevodiva kakva jeste, ali ne znam kako bi to moglo da se izvede, osim kao u onoj reenici iz nekog udbenika istorije jezika koja me je mnogo zabavljala na prvoj godini studija: tu je pisalo da su u nekim samostanima u Istri i Kvarnerskim ostrvima fratri vekovima uvali tradiciju pisanja glagoljicom, pa su nastavili da glagoljaju do duboko u devetnaesti vek Zamisli par izolovanih ljubitelja koji, uprkos svemu, Prokletu avliju i Privienja glagoljaju do duboko u dvadeset drugi vek, posle kojeg bi, ipak, trebalo prestati s tim. bilo bi bolje kad bi se evropska knjievnost mogla zamisliti na neki drugi nain, a ne kao knjievnost evropske nacije, ali jo uvek niko ne zna kako da to izvedemo. Ali ni jedno ni drugo, ni globalna knjievnost ni knjievnost Evropske unije, nemaju nikakve anse za uspeh sve dok postoje nacije: tanije, mogu se lako zamisliti univerzitetski kursevi, struni asopisi, planine knjiga o globalnoj knjievnosti i armija profesionalaca koji se samo time bave i ivot bi dali za nju; jo se lake moe zamisliti da bi se u toj planini knjiga nalo ono najvrednije ikad napisano o knjievnosti. Ali to ipak ne bi delegitimisalo nacionalne knjievnosti, jer one nisu stvorene odlukom onih koji knjievnost prouavaju i predaju, nego dugotrajnim istorijskim procesom nastajanja nacija, u koji je i knjievnost uvuena. Ili se u njega sama ugurala, svejedno; sada se vie u toj stvari ne pitaju samo profesori i istoriari knjievnosti, a kod nas se oni ionako najmanje pitaju, osim ako se nisu stavili na raspolaganje nekoj partiji. A. L.: Vidi, ta ideja, da iri kontekst, ako podrazumijeva ignorisanje manjih sredina, moe biti podjednako nepoeljan, nije mi pala na pamet. A to se tie ovog naeg ireg regionalnog konteksta, to, da se te knjievnosti, koje imaju periode kad
su funkcionisale kao cjelina, mogu podijeliti na nacionalne, to je sigurno, jer to ljudi na ovim prostorima ve vie od dvadeset godina rade, ali nisam ba sigurna da e nam takvo suavanje okvira, ako je samo sebi svrha, pomoi da uimo o stvarnim uslovima u kojima se knjievnost pie i ita. Pomenuo si ranije moguu novu generaciju kritiara kojima bi bilo zanimljivo ovaj prostor opet posmatrati kao integrisan; ini mi se da se ta nova generacija kritiara ve pojavila, i da se regionalna kulturna saradnja polako obnavlja na jedan vrlo zanimljiv nain, koji onda polako stvara prostor u kom je mogue promiljati ove nae knjievnosti u raznolikosti njihovih odnosa; ali isto tako mi se ini da su obrazovne institucije (od osnovnih kola do fakulteta) i dalje zatvorene za tu vrstu kontekstualno otvorenog prouavanja. Na mojoj je instituciji, na primjer, nedavno osporen pozitivan referat za izbor novog nastavnika, uz obrazloenje veine lanova tog odsjeka da kandidat ne moe biti strunjak za jednu nacionalnu knjievnost ako je posmatra iz komparativistike perspektive i perspektive rodnih studija (i da pri tome takav pristup jednoj nacionalnoj knjievnosti ugroava samu ideju o postojanju jedne druge nacionalne knjievnosti, a time, valjda, i postojanje te druge nacije). I to je upravo ono to si ti ranije rekao: nije samo do nas koji se bavimo knjievnou, ve je i do nacija, politike, nacionalno-politikih elita... I upotrebljavanja knjievnosti za dokazivanje i pojaavanje odreenih ideolokih matrica (kao to je ona nacionalistika). Ranije si rekao i da najzanimljiviji dio prouavanja knjievnosti dolazi od susreta sa tuim miljenjem; a meni se ini da se to apriorno suavanje knjievno-istorijskog konteksta ovdje vrlo esto koristi za to da se taj susret onemogui. I onda se postavlja dilema: s jedne strane, i ta vrsta instrumentalizacije knjievnosti za potrebe, npr., stvaranja ili jaanja nacionalnog identiteta, jedan je mogui aspekt knjievnog ivota koji je zanimljivo istraivati. A, s druge, veina nas koji to vidimo i formuliemo na takav nain (kao instrumentalizaciju, ili kao diskurzivnu praksu, ili kao objekat prouavanja), u sutini smo neskloni da to uzimamo kao projekat u kom bismo bili spremni zduno uestvovati; u veini sluajeva on nam se, zapravo, intimno manje ili vie gadi. Da li misli da sam u pravu? I ako jesam, kako ti rjeava tu dilemu? A mora biti da je ona u nekom obliku bila pred tobom kad si radio na knjizi Getting Over Europe. Z. M.: Rodnim studijama se kod nas bave samo oni koji su spremni na veliki rizik, ali zamisli tek ta bi toj koleginici uradili da je knjievnosti pristupila iz perspektive Lacanove psihoanalize! besmisleno je polemisati sa onima koji odbacuju komparativna prouavanja knjievnosti, to moe da bude samo rezultat neznanja ili, kao to ti nagovetava, nekakva politika igra, ili oboje udrueno u provincijalni strah da e nam se autoritet uruiti ako neko otvori prozor. Videli smo, uostalom, kako je prola Snjeana Kordi sa svojom knjigom o jeziku. Ali bura je prola, a knjiga je i dalje tu nadam se da je i koleginica koju pominje to primetila. I ja vidim prve znake obnavljanja zajednikog kulturnog prostora, ba tako ih i razumem: kao prve znake. bilo bi dobro da to zaista budu znaci stvaranja zajednikog kulturnog prostora, i da se iz aktivnosti koje ka njemu vode potpuno odstrane, ako je to mogue, sve politike motivacije. Da odmah obeshrabrim one koji su pomislili da bi s ovim mogli da se sloe: ne mislim na onog stranog bauka obnavljanja Jugoslavije,
ruitelji su taj posao obavili temeljitije nego posao zasnivanja novih, veoma suverenih drava, pa toga vie niko ne bi trebalo da se boji. Mislim na mogunost da se u bosni neto ita kao roman, a ne kao srpski roman, a da se u beogradu gleda pozorina predstava kao pozorite, a ne kao hrvatsko pozorite. Koliko je to ostvarivo, i koliko brzo, tek emo videti, ali to je ono to smo ve jednom imali, i to bi trebalo obnoviti, a bez ikakvog prisiljavanja na uestvovanje ili osude onih koji to ne ele. A nova istraivanja onog dela knjievnosti koji je doprinosio stvaranju nacionalnih identiteta svakako treba preduzeti. U engleskoj i nemakoj knjievnosti to je ve dobro istraeno i analizirano; kod nas je takoe bilo rei o tome, ali sporadino, kao to je Popovieva knjiga Vidovdan i asni krst. Nedavno se i Tihomir brajovi time pozabavio, i to u sasvim dobro postavljenom, komparativnom okviru. Ali najvie su se time bavili ba pisci nacionalistikih istorija knjievnosti: gotov program istraivanja ve postoji, samo treba popisati ta su oni napisali o Preernu, Mauraniu, Njegou i baagiu, sve je ve reeno. To, sasvim razumljivo, nije i ne mora da bude svima zanimljivo, niti bismo svi morali time da se bavimo, a bilo bi dobro da oni koji odlue da se time bave odmah odustanu od itavog niza pogrenih i uzaludnih ideja: recimo, da ovu etvoricu treba oboriti u blato, da je priznanje bilo kakvog kvaliteta njihovim delima znak kripto-faizma (ne preterujem, nivo knjievnih rasprava kod nas pao je dosta nisko), i da e se analizom njihovog doprinosa stvaranju nacionalnih identiteta razotkriti velika i podla zavera, posle kojeg razotkrivanja emo svi, kao u nekoj grupnoj psihoterapiji, biti zauvek osloboeni nacionalizma. to se mene tie, ja sam uivao piui Getting Over Europe. Da ponovim uobiajenu mantru: mi smo mesto presecanja razliitih identiteta, pored nacionalnog, rodnog, politikog i kulturnog imamo i profesionalni, zar ne? Treba samo sazvati sastanak i videti koji je od njih najpogodniji za taj zadatak; izbor je jasan, ostale treba zamoliti da se u meuvremenu zanimaju neim drugim. A. L.: I, na kraju: zbog ega misli da tvoji studenti prouavaju knjievnost? Zato biraju tu vrstu kurseva? Ili, ak, kako je to bilo formulisano u vrijeme kada sam ja bila lektor na SSEES-u: Da li je i zato prouavanje knjievnosti zaista neophodan segment prouavanja stranog jezika i kulture? Ili, ak: emu uopte vie slui prouavanje knjievnosti, sad kad je ona izgubila presti kakav je nekad imala, kad vie ne vjerujemo u neupitnost njenog znaaja za nae kolektivne i individualne identitete? ta mi ovo uopte radimo? Z. M.: Oni dolaze na studije sa razliitim motivacijama, i kad bih poeo to da istraujem verovatno bi se otkrilo mnotvo vrlo razliitih razloga. A jezik se ne moe nauiti bez itanja knjievnosti, u to uopte ne sumnjam. Da dodam odmah: studije stranog jezika i knjievnosti se mogu zavriti, ak uspeno, a da se prema svemu onome to knjievnost moe da ponudi ostane potpuno ravnoduno. Ali ako se jezik ui samo na asovima jezika, eventualno itajui novine online, znae se otprilike pet stotina rei kau da The New York Times toliko koristi to je sasvim dovoljno da se u stranoj zemlji narui kafa, rezervie soba u hotelu i iznajmi auto. U skoro svim zemljama na svetu danas se to ionako radi na engleskom, pa nema razloga da se bilo koji drugi jezik uopte ui. Za sve drugo potreban je bogati korpus u
kojem je taj jezik zabeleen u svom najraskonijem obliku, a to je samo knjievnost. Ona jeste izgubila presti, ona nije vie najvanije sredstvo prenoenja reprezentacija; izgubila je bitku, pre svega, od filma, a film ubrzano gubi od interneta. Ali, jo uvek ima onih kojima presti nije najvaniji; oni koji hoe presti, studiraju barem su studirali do pre godinu-dve finansije i bankarstvo, u nadi da e se zaposliti u jednoj od onih ljupkih organizacija koje su, u sadejstvu sa demokratski izabranim vladama, tako efikasno upropastile svaku mogunost za normalan ivot milionima ljudi, a presti i bogatstvo donele su samo malom broju svojih slubenika, i otprilike isto tako malom broju politiara. Meni je drago to vreme provodim sa ljudima koji ponekad poveruju da smisao njihovih ivota zavisi od toga da li su neku priu razumeli onako kako ona trai da bude shvaena, sa svim konsekvencama koje to proizvodi u njihovim malim, neprestinim ivotima. A mi to radimo verovatno zato to ni sami nismo mnogo bolji.
MANUFAKTURA
PredragMatvejevi DraganVeliki DaaDrndi BekimSejranovi DevadKarahasan MiranaLikarBajelj RobertAlaozovski HasanNuhanovi VladaUroevi MirjanaStefanovi IbrahimKadriu LudwigBauer SranV.Tein BeqCufaj PhilipKnoxiNatMorris IvanaSeletkovi MidhatAjanovi MilanSokli NihadAgi Andrew Zawacki DesmondMaurer
Predrag Matvejevi
Requiem za jednu ljevicu1

Moda nije sluajno dio ljevice dobio ime upravo po otoku: Korula; sudjelovati na Koruli, pridruiti joj se, napustiti je, podrati, zabraniti. Tako se skraivao naziv Korulanske ljetne kole. bila je otokom slobodnog miljenja. Oliavala je nau ljevicu. Trajala je desetak godina. Ukinuta je 1974: zapravo uskraena su joj sredstva, tj. mogunost da okuplja svoje sudionike i lanove. Lokalnoj upravi je nareeno da im ne dopusti da se sastaju u gradu Koruli, na Koruli. I ... nije vie doputala. Pokuavalo se drugdje, na drugim otocima, na obali: na Visu u Komii; na Cresu u gradiu Cresu; na Kvarneru u Crikvenici; zatim u zaleu, u samu Zagrebu; i ne znam gdje jo. Gradski su oci pokazivali ponegdje dobru volju, elju da nas prihvate; onda su im nareivali odozgo da to ne ine; i vie nisu inili. Nakon toga se opet pokuavalo na nekom drugom mjestu, dalje od obale. I tako do kraja: nomadi bez atora, bez broda. Ljeviari. Korula je neodvojiva od Praxisa, asopisa koji su pokrenuli filozofi i sociolozi iz Zagreba, kojima su se pridruili kolege i drugovi iz beograda, Ljubljane, iz raznih dijelova zemlje i svijeta: Praxisovci su bili napadnuti i u zemlji i u svijetu, osobito na
1Na Koruli je od 12. do 15. oktobra odran skup PRAXIS. Kritika i humanistiki socijalizam. Tim povodom je Predrag Matvejevi napisao ovaj tekst.
Istoku i u SSSR-u. Jugoslavenske vlasti ih nisu trpjele, nacionalistika opozicija nije ih voljela: jednima su bili suvie opozicioni, drugima nedovoljno nacionalni. U nekim brojevima Praxisa javili su se, dodue, i intelektualci koje e vlast optuiti kao nacionaliste: u prvim brojevima profesor Grgo Gamulin i knjievnik Petar egedin sa hrvatske strane, filozof Mihailo uri i pisac Dobrica osi sa srpske; pjesnik i partizan Jure Katelan, kojem je bio stran nacionalizam, objavio je takoer svoj ogled. No to su bile uglavnom iznimke od pravila. Ili pak izlike za optubu: praxisovci i nacionalisti se udruuju, tvrdilo se, apsurdno. Za partiju koja se smatrala lijevom, bili su to lani ljeviari: vlast ih je optuivala da ele vlast za sebe. bilo je i praxisovaca koji nisu objavljivali u Praxisu. bio sam jedan od njih. inilo mi se da to nije asopis za literate. U posljednjem broju sloen je moj ogled o shvaanju angamana, ali su radnici odbili da dalje tampaju asopis: tako se, naime objanjavalo administrativne zabrane. ao mi je to u Praxisu nisam nita objavio! Na Koruli sam bio est ili sedam puta, od 1967. do 1974. godine. Postao sam lanom njezina upravnog odbora i ostao to do kraja. U asopisu Razlog izaao je 1968. moj govor odran na studentskim manifestacijama u Zagrebu pod naslovom to je zajedniko protestima studenata Evrope. Taj je asopis (broj 57.) bio sudski zabranjen (Vrhovni sud potvrdio je zabranu moga govora, ne znam zato). Moda je i to bio jedan od razloga to mi se profesor branko bonjak obratio u ime Korule i predloio da uem u njezinu Upravu. Poalio mi se da su stalno izmeu ekia vlastodraca i nakovnja nacionalista: prvi su sve vie gubili vlast u kulturi, drugi su je naglo stjecali. filozof Gajo Petrovi i sociolog Rudi Supek bili su stupovi kole zajedno s Dankom Grliem, Milanom Kangrgom, Ivanom Kuvaiem, Predragom Vranickim, Veljkom Cvjetianinom, najmlaim od njih arkom Puhovskim. Danilo Pejovi, obrazovan filozof, otpao je zbog veze s nacionalistima, oko 1971. godine. Pridruio nam se Mladen aldarevi nakon prelaska iz Sarajeva u Zagreb i jo neki drugovi. Nekoliko kolega iz beograda bili su od samog poetka i u Praxisu i na Koruli: Veljko Kora, Ljubo Tadi, Svetozar Stojanovi (koji je prevodio i lijepo se oblaio), Mihajlo Markovi (koji je stalno neto zapisivao), Miladin ivoti, Neboja Popov, tada ljepukasti Dragoljub Miunovi, Zaga Pei-Golubovi, lucidna kritiarka staljinizma, povremeno i Andrija Krei, te jo neki mlai kolege koje ne zaboravljam. boo Jaki je, u Sarajevu, dopao zatvora zbog radikalnosti jednog od svojih tekstova. Jo neki od Sarajlija podravali su Korulu ali su rijetko dolazili na nju. Iz Ljubljane su bili esti gosti Veljko Rus i Duan Pirjevec, zvani Ahac, iji je anarhizam bio neodoljivo cinian i simpatian. Uz njega se obino nalazio obazrivi Vanja Sutli, koji je bolje govorio nego pisao.(Napisao san neki pamflet o njemu, zbog kojeg se pomalo kajem). Ne nabrajam sva imena, ovo nije povijest Korule Korulanske kole nego tek uspomena na nju. Knjievnika gotovo nije bilo s nama: nije ih zanimalo; ili pak nisu eljeli riskirati. Jednom je, 1968., doao moj prijatelj Sveta Luki i moda jo ponetko (Milan Miri, bruno Popovi, Viktor mega, koji je tada bio blizak marksistikoj kritici ili ljevici). U policiji su sigurno sauvana sva ostala imena. Iz nekih sredina strogo kontroliranih, nitko nam se nije usuivao pribliiti: bilo je opasno, posebno za lanove partije u provinciji, gdje se to pratilo.
bilo je nesporazuma, prije i poslije zabrane kole. S vie blagosti se odnosilo spram srpskog nego spram hrvatskog nacionalizma: prvi je bio lukaviji, drugi brbljaviji. Nitko nije bio spreman reagirati na nacionalistiki istup beogradskog profesora Mihaila uria, ije se nadahnue pokazalo srodnim s buduim Memorandumom. Na Dobricu osia gledalo se vie kao na otpadnika od Titova reima nego branitelja biveg efa policije Rankovia; smatralo ga se nekom vrstom jugoslavenskog disidenta a ne zastupnika srpstva. Predloio sam Supeku i Petroviu da se zauzmemo za hrvatskog filozofa i pjesnika Vladu Gotovca, osuenog na zatvor kao nacionalistu, ali to nije prolo: preputalo se vlasti da se obraunava s nacionalistima koji su ionako mrzili Praxis. Stanovito jugoslavenstvo, koje sam dijelio s praxisovcima, pribojavalo se vie separatizma nego unitarizma. Uostalom i izvan Korule i ljevice uope, dio hrvatske inteligencije koji je batinio jugoslavensku ideju u izvornom obliku kakav se javio upravo u Hrvatskoj, nastojao je po svaku cijenu izbjei nesporazume s braom Srbima. Ustaki zloini nad Srbima u Hrvatskoj ostavili su za sobom stanovit osjeaj krivice, koji je moda pridonosio takvu ponaanju. (U oklijevanju hrvatskog dijela Saveza komunista da se suprotstavi Miloeviu, u asu kad je ve pokazivao izrazito faistoidne sklonosti, oitovat e se slini stavovi). Na Koruli sam upoznao staroga Ernsta blocha, mislioca utopije protjeranog iz Istone Njemake u Zapadnu, Herberta Marcusea na vrhuncu slave koju je dosegao upravo 1968. godine, Henri Lefebvrea sa svojim ezdesetosmaima iz Nanterrea, Ericha fromma, kojeg su zvali Evropljaninom iz Amerike, tada jo mladog Jrgena Habermasa, Eugena finka, Luciena Goldmanna, zajedno s mnogim drugim filozofima i sociolozima, profesorima i studentima. Na prvim sesijama sudjelovali su Leszek Koakowski, iskljuen iz poljske partije 1966. godine, i Karel Kosik, izbaen nakon Prakog proljea. filozof Kostas Axelos, bivi marksist koji se pribliio Heideggeru, dolazio je vie puta, kao i neki suradnici parikih asopisa Argumenti i Socijalizam i barbarstvo. Agns Heller, ferenz feher i Georgy Markus iz Pete povezivali su Korulu s Lukascem, rezerviranim prema revizionizmu. lanovi Instituta Gramsci iz Italije ostali su, za razliku od ostalih inozemnih sudionika, povezani s komunistikom partijom u svojoj zemlji: dolazili su k nama Lombardo Radice, Mario Spinella, Leonardo Zanardo i jo neki prijatelji Vjekoslava Mikecina, prije eurokomunizma. Trockisti okupljeni oko Ernesta Mandela i anarhisti oko Daniela Guerina, slobodni mislioci poput Lelija bassa i Pierrea Navillea, zastupali su svatko svoju herezu. Osnivai frankfurtske kole, Max Horkheimer i Theodor Adorno, gledali su sa simpatijom Korulansku kolu ali je nisu posjeivali (bili su ve stari). Matalo se o tome kako suprotstaviti izvornu Marxovu misao marksistikoj vulgati, ideje ranoga Marxa ideologiji marksizma, renegata Kautskoga Lenjinu, samog Lenjina mumificiranom lenjinizmu, februar 1917. oktobru, oktobarsku revoluciju onoj izdanoj, novu ljevicu staroj ili staljiniziranoj, pluralizam jednopartijskom sistemu, samoupravljanje autoritarnoj vlasti, stvarnu utopiju utopizmu, kritiku kulturu kulturnoj revoluciji, socijalizam s ljudskim licem koji smo shvaali na razne naine i nismo uspjeli definirati, takozvanom realnom socijalizmu.
U odnosu spram Korule, iji misaoni domaaji nisu bili uvijek onoliko znaajni koliko se to eljelo, veina jugoslavenskih kulturnih manifestacija Zagrebaki razgovori (u ijoj organizaciji sam i sam vie puta sudjelovao), beogradski ili bledski susreti, itd., bili su skromni i provincijalni, htio to netko ili ne htio priznati. Tvrdnje da su filozofi i sociolozi okupljeni oko Praxisa i Korule bili iskljuivo marksisti te da su u krajnjoj konzekvenci traili od partije na vlasti da bude jo vie i dosljednije marksistika, nisu utemeljene. Dijelu suradnika, lanova Savjeta Praxisa ili same kole marksizam nije bio doli relevantno miljenje jedne epohe. Nekima je ak bio posve stran (V. filipovi, E. Paci, E. fink, A. arevi i drugi). Sam Herbert Marcuse isticao je, upravo na Koruli, da je zadovoljenje ljudskih potreba cilj oslobaanja ali, napredujui prema tom cilju i sama potreba postaje potrebom. Takva je ideja bila mnogima od nas bliska i nismo je dovodili u vezu sa Marxom. U stanovitom liberalizmu traili smo potvrdu samostalnosti, u nekoj vrsti anarhizma protuteu partijnosti. Slobodu izraavanja nastojao sam, u svom radu izvan Korule, povezati s izraavanjem slobode: pitao sam se kako od ovjeka ljevice postati slobodnim ovjekom. Nakon zabrane kole i smjene nekolicine liberalnih politiara u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, poslao sam otvoreno pismo drugu Titu i predloio mu da se povue. Saznao sam da mu ga nadleni funkcionari nisu uope uruili. Napisao sam ga ponovo za javnost, dopunio i doradio, pustio da kola. Titovo djelo sam cijenio, ali ne bez rezervi: raskinuo sam sa Savezom komunista. Uviao sam kako je neophodno promisliti razliku koja se ukazala nakon raskida sa SSSR-om 1948. godine, odrediti je i odrediti se spram nje: spram same tekoe da se postoji i opstane kao razlika. Smatrao sam (i danas to smatram) da samoupravljanje nije i ne mora biti ono to se s mukom ostvarilo u drutvu bez demokratskih tradicija i odgovarajue politike kulture, kakvo je bilo jugoslavensko: u dravi koja nije bila pravna drava. Ideja e jo u to vjerujem nai svoj pravi oblik i primjenu u sljedeem stoljeu i unaprijediti dosadanja iskustva demokracije, suvie svedena na izborne prakse i liena mogunosti graana da stvarno odluuje o svome radu i nainu ivota. Korula je bila preslaba i nedovoljna da potvrdi i unaprijedi takav povijesni projekt. Premalo se vremena i panje posvetilo pitanjima samoupravljanja i samoupravne demokracije na Korulanskoj koli. Pribojavali smo se da na govor ne pone sliiti slubenom govoru: partiji na vlasti, tj. samoj vlasti koja je to joj valja priznati preuzela ideju iz nasljea ljevice i upisala je u svoj program. Korula nije bila nikakav politiki projekt nego prije svega pokuaj da se stanovita pitanja drukije postave, odbaci dio balasta koji smo vukli za sobom: stanovite ostatke staljinizma koji se nije priznavao staljinistikim. Korulanska kola nije bila jedina ljevica u zemlji ali jest prva, i intelektualno najnaprednija, ma koliko se tome suprotstavljale partija na vlasti ili nacionalistika opozicija toj istoj partiji. Uostalom, u drutvu i dravi, osobito vienacionalnoj, mnoge stvari ne proizlaze iz odnosa lijevo desno i ne svode se na nj. To sam uvidio prije nego to sam se usudio priznati to samome sebi. Na Koruli nije bilo sve onako kako smo eljeli ili zamiljali. Ali gdje je i kad sve tako bilo? Nakon preseljenj s jednog mjesta na drugo, koja su se odbijala bez osobitih rizika (i to treba priznati rizici su bili znatno manji od onih s kojima su se suoavali
istaknuti nacionalisti), nalazili smo se sve rjee i u sve ogranienijem broju. Dio starijih lanova iscrpio je svoje ideje a i same ideje su brzo zastarijevale. Uoi rata koji e razoriti Jugoslaviju, okupljali smo se u uskom krugu, u Zagrebu, kao grupa ovjek i sistem. Izvrsno ju je vodio, zajedno s Rudijem Supekom, profesor Eugen Pusi, lijevi hrvatski intelektualac lien nacionalizma, prihvatljiv za praxisovce, nekompromitiran u oima vlasti praxisovtinom. Krajem osamdesetih godina poele su se osjeati razlike u pristupima, promjene stavova pojedinih sudionika. Prisjeam se jednog od posljednjih sastanaka na kojem je beogradski filozof Ljubo Tadi, sav usplahiren, zatraio od Rudija Supeka da oduzme rije bogdanu Deniu, amerikom profesoru srpskog porijekla, koji je upozoravao na greke Miloevieve vlasti na Kosovu: Tadi nije sliio na sebe sama. Mihailo Markovi postao je podozriviji, manje je zapisivao nego svojedobno na Koruli. Imali su dojam da zagrebake i ljubljanske kolege, ne prihvaaju njihove argumente i ne razumiju teinu srpskoga pitanja na Kosovu, pri emu su potpuno iskljuivali iz istog pitanja kosovske Albance. Pozvali smo i nekoliko Albanaca i Srba s Kosova na raspravu. Sam Praxis se ve podijelio: poeo je izlaziti u inozemstvu bez suglasnosti i potpore veeg dijela urednitva Praxisa. U vrijeme kratkotrajne vlade Ante Markovia, napisao sam u Supekovu domu izjavu koja je podravala politiku, vrlo racionalnu, koju je provodio spomenuti premijer. Potpisali su je gotovo svi zagrebaki praxisovci. Petrovi nije, bio je ve teko bolestan. Objavljena je u beogradu, u borbi, ali bez potpisa najpoznatijih beogradskih kolega. Hrvat jugoslavenski orijentiran, bivi partizan, Ante Markovi je imao drugaiju sliku Jugoslavije od one koja se formirala u Srpskoj akademiji i koja je nala svoj izraz u Memorandumu. Nastavak je tuan. Miloevi je podignuo na noge politiki nezrelu masu koristei spretno tekoe Srbije, rabei podmuklo i vjeto nacionalne mitove. Val agresivnog nacionalizma zapljusnuo je gotovo sve slojeve srpskoga drutva. Zapoeli su veliki mitinzi: dogaanje naroda, ispunjeno prekipjelim nezadovoljstvom, populistikim folklorom, politikim kiem. To se ubrzo preselilo izvan granica Srbije. Dobar dio inteligencije, ukljuivi brojne partijske veterane, pljeskao je voi koji je napokon shvatio istinski interes srpskoga naroda, za razliku od Hrvata Josipa broza na kojeg su neki od beogradskih praxisovaca odavno gledali s antipatijom, moda najvie zato to je porijeklom Hrvat. Miloevi se grubo i efikasno rijeio partijskih kadrova koji ga nisu slijedili ili sluali u vlastitom okruju, zatim i u federaciji. Pred oima cijele jugoslavenske javnosti raspao se sam Savez komunista Jugoslavije, dotad nezamjenjiva kohezivna veza mnogonacionalne drave, ije je jedinstvo ve bilo naeto. Hrvatski separatizam, uporan i ukorijenjen, i slovenski partikularizam, diskretniji i spremniji na kompromis, bili su i jedan i drugi ohrabreni neprispodobivom arogancijom kojom je Miloevi drakao i hukao srpske nacionaliste: igralo se kolo naokolo, pjevalo i izazivalo Srbija e bit do mora. Nitko vie nije umio zaustaviti igru. Jedini koji je to mogao nije htio. On ju je i nametnuo. Savez Komunista Hrvatske obilovao je nesposobnim kadrovima, nedoraslim trenutku. U Zagrebu je franjo Tuman uspjeno iskoristio priliku, ojaan antipatijom koju je pobuivala gotovo histerina agresivnost u Srbiji. Pruio je ruku povratnicima iz ustake emigracije koji su ga obasuli novcem i pomogli mu da
pobijedi na izborima. Podravao ga je i dobar dio Hrvata koji nikad nisu bili ustae: koji su eljeli hrvatsku dravu a ne, po drugi put nakon 1941., njezinu karikaturu. Slovenci su jugoslavensku granicu proglasili slovenskom. Miloevi se uspio nametnuti vojnom vrhu, zagospodariti Jugoslavenskom narodnom armijom preuzimajui ulogu branitelja Jugoslavije. Zapoeo je rat, u blagom obliku u Sloveniji, u estokom u Hrvatskoj: sruen je Vukovar, bombardiran Dubrovnik; nagovijeteno je bombardiranje bosne i Hercegovine. Ne kanim prepriavati sve te dogaaje, htio bih osvijetliti poloaj ljevice u njima. Na posljednji pokuaj u Zagrebu bilo je osnivanje Udruene jugoslavenske demokratske inicijative (UJDI). Prvi osnivai bili su povezani sa Praxisom i Korulom: branko Horvat, arko Puhovski, Predrag Vranicki i potpisnik ovog teksta. Uz nas je bio najprisutniji Rudi Supek. (On nas je, svojom mirovinom steenom u francuskom Pokretu otpora i buhenvaldskom lageru, izdano pomagao: bez njegove pomoi ne bismo mogli pokrenuti list Republika). UJDI-i se prikljuio ne malen broj simpatizera iz cijele zemlje, napose bosne i Makedonije. Meutim, Partija nije dopustila da se registriramo u Zagrebu, beogradu i Sarajevu priznali su nas na samu rubu, u Titogradu. Odgurnuli su nas. Prihvatili su njih. Nismo se uspjeli odrati. Oni su bili brojniji, podraniji, jai. Ovo je, uz ostalo, zapis o naem neuspjehu: requiem za jednu ljevicu. Nama slini su, uostalom, oduvijek propadali u politici. Vei broj bivih praxisovaca ve se pribliio starijoj dobi. Danko Grli je umro prije poetka rata. Posjetio sam Gaju Petrovia uoi njegove smrti: bio je teko bolestan, ali mi se uinilo da je vie zaokupljen onim to se zbiva nego svojom boleu. Rudi Supek je do posljednjeg asa pisao antifaistike poruke: obavjetavao svoje francuske drugove iz konc-logora o ruenju spomenika partizanima i rtvama faizma u Hrvatskoj. Nakon rasula UJDI-a, poznati ekonomist branko Horvat formirao je lijevu socijalistiku stranku s vrlo malim brojem lanova i slabim utjecajem. Milan Kangrga pie u opozicionim listovima, ne odstupajui od svojih stavova. Ivan Kuvai, Veljko Cvjetianin, Predrag Vranicki ostali su vjerni svojoj prolosti. filozof arko Puhovski izloio se drskim i primitivnim napadima desnice: odgovorio je na njih smiono i naelno. Pisac ovih redova napustio je zemlju: u poloaju izmeu azila i egzila nalazi vie slobode nego izmeu poslunosti i utnje. Nisam siguran da je to najbolji izbor. Takav je kakav jest. O bivoj ljevici pie se svata: izdali smo naciju, jugonostalgiari smo, komunisti. Slino se govorilo i prije drugog svjetskog rata. Ne mogu prikriti koliko sam razoaran ponaanjem dijela praxisovaca u beogradu. Mihailo Markovi je postao ideologom miloevievske partije zatvarajui oi pred ruenjem Vukovara, etnikim ienjem, masakrima u bosni. Morao je znati da svega toga ne bi bilo, u takvu obliku, da vrhovni ef uz kojeg je pristao prvih ratnih godina nije htio da tako bude. Svetu Stojanovia su neki od naih kolega smatrali arijskim filozofom. Kad sam ga vidio na ekranu kao pobonika (savjetnika) predsjednika Jugoslavije Dobrice osia, u blizini sama Miloevia, nisam vjerovao svojim oima. U tom su asu pogibala djeca i ene u Sarajevu, djelovali su konc-logori u bosni, sruena je u banjoj Luci prekrasna damija ferhadija, u foi Alada. Pisao sam iz Pariza osiu i zamolio ga da zatrai od Radovana Ka238|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
radia da se oslobodi iz zatvora Kula na Ilidi srpski pjesnik Vladimir Srebrov, koji se suprotstavio genocidu nad muslimanima u bosni. Nije mi odgovorio ni on ni njegov savjetnik. Uoi samoga rata, sreo sam na beogradskom aerodromu Dragoljuba Miunovia: bivi republikanac, upravo je odlazio u London da dovede u Srbiju kralja Karaorevia. Tragikomini Crnogorac Miun u ulozi obnovitelja srpske monarhije. Moje najvee razoarenje ipak je Ljubo Tadi (ne onaj istoimeni glumac, estiti i valjani ovjek i umjetnik, nego filozof i bivi nam drug). Njega sam upoznao, prije nego ostale, kao istaknutog intelektualca u Sarajevu. itao sam njegove lanke, susretao ga po raznim skupovima, zavolio. Sjeam se jednog popodneva na Koruli, 1971. godine. Gorjela je uma u blizini, krajem ljeta. U takvim su prilikama hrvatski nacionalisti optuivali Srbe da podmeu vatru. bilo je neprijatno. Ljubo je bio snuden. Priao sam mu i rekao nekoliko prijateljskih rijei. Oi su mu bile vlane, meni takoer. Zahvalio mi se. Kad su me kasnije napadali bosanski partijski arhivisti predbacujui mi to branim srpske nacionaliste u bosni (kao da nisam branio i muslimanske, i hrvatske, i albanske, u dravi koja nije bila pravna drava!), moji su stari roditelji u nekoliko navrata bili izvrgnuti neugodnostima. Ljubo je napisao pismo mojoj pokojnoj majci, tjeio je objanjavajui vanost onog to inim Godinu ili dvije prije ovog rata nali smo se u beogradu, u njegovu stanu u ulici Gospodar Jovanovoj. Donio sam rukopis Zvonka Ivankovia Vonte koji je bjelodano dokazivao da Andrija Hebrang nije kriv za ono zbog ega je ubijen. Zamolio sam ga da proita dokumente i da potpie zajedno sa mnom recenziju, kako bi ta knjiga mogla biti objavljena. Odbio je. Rekao mi je neto to me u tom asu prenerazilo: dok je Srbija u ovakvu poloaju ne eli podrati nita to bi joj ilo nautrb. Kasnije sam uo kako podrava Pale i one koje koji odozgo pucaju po Sarajevu (na tisuiti dan opsade doao sam u Sarajevo i vidio kako to izgleda: ne znam je li on tada bio gore, na brdu, uz one koji su na nas pucali). Tadi je u svojoj razjarenosti napao (u Politici!) ak i svoje bive prijatelje, na temelju izvjetaja dobivenih od tko zna kakvih slubi: npr. arka Puhovskog u razdoblju u kojem je preivljavao najtee krize. (Posve je izobliio on ili oni koji su mu dali podatke i moju izjavu da su Otvorena pisma, kojima sam branio disidente pod prethodnim reimom, svrstana u pornografiju te, u Hrvatskoj, ostala izvan normalne distribucije, kao neka vrsta samizdata). Ljubo Tadi, tko je to mogao oekivati! Kad su se beogradski studenti pobunili protiv miloevievskog terora, okomio se i na slobodnog mislioca (praxisovca) Miladina ivotia, koji je ve bio na samrti, koji se u beogradu najsmionije borio protiv voda. Tadi se sad opet pokuava zakaiti za studente priajui im o ezdesetosmoj, zaboravljajui moda navod kojim se esto sluio: da se ponekad tragina iskustva ponavljaju kao farsa. Vjerujem da e ga studenti shvatiti upravo kao farsinu linost. Teko je rei je li bio licemjeran i obmanjivao nas kad se pitao je li nacionalizam naa sudbina, ili je pak po volji sudbine, zahvaen nekom vrstom histerine senilije koja ga je bacila na kraju u zagrljaj nacionalistima. Volio bih vie da je ovo drugo nego prvo. Ima dogaaja koji ponekad mijenjaju i ak kvare smisao prolosti. Kad su sedamdesetih godina praxisovci iz beograda bili iskljueni iz nastave, njihove zagrebake kolege (Vranicki, Cvjetianin, npr.) odlazili su moliti
srpske rukovodioce da ih vrate na posao. Sad mi se ini da su neki od iskljuenih igrali ve tada lane uloge. (Uostalom, nisu ba ni toliko patili koliko su/smo udarali u talambase : primali su plau i objavljivali sve to su napisali). Neki od lijevih ezdesetosmaa tragino su zavrili. udovini Milorad Vueli, kao direktor miloevievske televizije, prikrivao je zloine i poticao ih posredstvom medija u slubi vlasti. Miloevi ga je odbacio nakon to ga je iskoristio, pa onda opet uzeo natrag: poslunik mu se vratio, nastavlja sluati. On je uostalom sam po sebi beznaajan. Tee mi je pao sluaj Ljubie Ristia, iji sam avangardni teatarski eksperiment KPGT podravao. Kako je taj daroviti reiser mogao pristati na tako podreenu ulogu u reiji najprisnijeg suradnika Slobodna Miloevia: u totalitarnom ludilu kojim je ona ta reija nadahnuta? Shakespeare, gdje si? to se pak tie nekih od pisaca, koje sam svojedobno branio, govorit u o njima drugom prilikom.U beograd sigurno neu pruiti ruku ogama i Nogama; koji su hodoastili na Pale ili na vidovdanske priesti. Vuka Krnjevia ne kanim pozdraviti: on se u prolom reimu oslanjao na rukovodilaka plea da bi, prodrljiv kakav je, za pare peene janjetine na teferiu otiao na poklonjenje trebinjskom opinaru koji bombardira Dubrovnik. Nije jedini, ali to ga ne opravdava. Stidim se brojnih pisaca, na srpskoj i hrvatskoj strani. Kao i na ostalim, gotovo svima. Na sreu nije sve tako crno kao to bi se po ovoj mojoj ispovijesti moglo zakljuiti: bio sam zaljubljen u beograd, i zato sam moda najstroiji prema njemu. Nisam vjerovao da mu se moe dogoditi sve ovo to mu se dogodilo. ao mi je to neu zatei Svetu Lukia u gradu na Savi i Dunavu, na Skadarliji, Kod dva jelena ili Tri eira: potresla me je njegova preuranjena smrt. Zvao sam ga iz tuine, ali je, u ovom siromatvu koje je mnogima postalo sudbinom, morao promijeniti stan i telefon: nismo se uli, dragi Sveto. Traio sam te. bili smo na slian nain Jugoslaveni ne izdajui pritom ljepe oblike ni srpstva ni hrvatstva, ne osporavajui nikome pravo da bude to jest ili to hoe. Danas se na to loe gleda i ovamo i tamo. elim ponovno sresti Milisava Savia, ponosnog momka iz Rake, i Vidosava Stefanovia, slobodoumnog Kragujevanina. Mi smo se za vrijeme ovog rata nalazili po svijetu kao ilegalci: pokazivali smo stranome svijetu da se srpski i hrvatski intelektualci ne moraju mrziti. Mrnju smo ostavili drugima, njima. Doi u u beograd da ponovno sretnem one koji su, usprkos svemu, spaavali obraz beograda. Meu njima su neki od praxisovaca, naih s Korule: boo Jaki, sin pravoslavnog popa kojeg su zaklali ustae i koji nije zbog toga manje volio svoje hrvatske drugove; Neboja Popov, koji je, za razliku od ostalih, ve pod prolim reimom izgubio gotovo sve osim svog potenja (itam u tuini Republiku koju sad on ureuje u beogradu, koju smo zapoeli izdavati u Zagreb, u UJDI-i; za koju sam napisao prvi uvodnik); Zaga Pei-Golubovi bila je i ostala asna i estita osoba, najtemeljniji i najdosljedniji kritiar staljinizma meu Korulanima: svih vrsta staljinizma. Miladina sam ve spomenuo: neka mu je laka zemlja. bit e posla napretek i za srpsku i za hrvatsku ljevicu, koje e doi jednog dana nakon svega, izdii se iznad svega ovog to se zbilo. U Hrvatskoj smo danas preslabi i premalo nas je da izaemo na kraj sa ustatvom. Ali veina Hrvata ne voli
ustae. Veliki posao eka novi narataj. Vie se nee moi, za sve to ne ide, kriviti Srbe: svaljivati sve na Jugoslaviju koje vie nema i za koju ne vjerujem da je, nakon svega, mogua i nuna. Slovenci su bolje proli, radujem se tome. elim im da uspiju i vjerujem da hoe. S Makedoncima suraujem: suosjeam se, volim ih. Stao sam na stranu ranjene bosne: u ime nekih lijevih ideala valja stati na stranu rtve. Jo stojim tu. Dokle u? bilo bi dobro da dio srpske inteligencije koji se najvie osramotio izvue pravu pouku iz ovog traginog zbita. Morat e se prije ili poslije suoiti sa svim to se dogodilo: sa zloinima, s etnikim ienjem, s masakrima koje su poinili pripadnici vlastitog im naciona. Ispit savjesti valja izvesti javno i otvoreno, bez izvrdavanja i opravdanja: bez onoga nismo znali, nemojmo o tome, krivi su jedni i drugi, nije to ba tako. Naalost, upravo je tako kako jest. Svatko je manje ili vie kriv, svi nisu krivi jednako. Ako Srbi, to se tie njih samih, ne pogledaju istini u oi i ne izvuku neke zakljuke iz nje, kao to to nisu uinili Hrvati u vezi s ustatvom, vui e se za sobom sjene rtava i smrad leeva, tko zna kako i do kada. Prekapat e grobove i jame, svoje i tue. Htjeli je ili ne htjeli prihvatiti, usporedba se namee sama od sebe: samo se po kvantitetu razlikuju zloini koji su pod srpskim barjacima poinjeni u ovom ratu od onih koje su izvrili ustae u prethodnom. Izlike kojima se koristilo u prolosti da bi se opravdalo sebe ili optuilo drugoga nee vie sluiti nikome i niemu. Tako i tako e svatko biti svoj na svome. Avaj! Nisam vie toliko naivan da bih mislio da ishodi ovise prije svega ili samo o odnosu lijevog i desnog. Tko zna hoe li se nai na ovoj ili onoj strani, neki junoslavenski Willy brandt, napose srpski ili hrvatski, koji e kleknuti u Jasenovcu ili u Srebrenici. Pokajati se u svoje ime i u ime svoga naroda, ispovjediti krivicu, zatraiti oprost. Ako se rodi takva linost i dogodi takav in, zapoeti e moda jedna druga, drugaija povijest, na tlu kojem povijest nije bila sklona. Dotle se moe barem stidjeti, makar i sam pred sobom, ili potajice. Nemam obiaj posveivati ikome svoje tekstove, pridavati im time neku posebnu vanost. Pomiljao sam ipak, piui ove retke, na pokojnog Gaju Petrovia. On je sigurno najzasluniji to su Praxis i Korula postali ono to su bili, to vie ne mogu biti. U ovoj godini navrila bi se sedamdeseta godinjica njegova roenja. Ne vjerujem da e je obiljeiti onako kako zasluuje u sredini u kojoj se rodio i gdje je radio. Petrovii su srpska porodica iz Karlovca. Pradjedovi su im doli iz Crne Gore. Gajina majka je hrvatskog porijekla. Mijeani su. Vjerujem da su mnogi od nas, u bivoj Jugoslaviji i drugdje u svijetu, prili ljevici i zato to nisu prihvaali jednolani i pojednostavljeni etniki isti identitet, kakav nude i nameu nacionalizam i faizam! Svijet se mijenja, mijea se pred naim oima Ljeviar bi moda u ovom asu rekao neto to se drugi ne usuuju javno rei ili pak to se ne svia onima koji vladaju i njihovim podanicima: naprimjer, da je danas teko sresti u Hrvatskoj Srbina koji se ne boji za sebe ili za svoje najblie. Dodao bi najvjerojatnije, ako je sluajno porijeklom Hrvat i dri do vrijednosti svoga naroda i njegove kulture, da se stidi to je danas tome tako i u dravi Hrvatskoj.
Dragan Veliki
U vozu 344 Avala za be

Putovanje vozom usporava metabolizam. Ni napred, ni nazad, ve izmaknut ustranu. Odloen ivot. Pozicija neutralnog posmatraa. Hroniar meunarodne pruge obilazi svoju deonicu. Negde se krenulo. Makar tek na ulicu, sa jasnom namerom da se neto kupi, neko poseti, moda ode u bioskop, ili samo proveri da li se sa Kalemegdanskog platoa i dalje vidi Zemun. Vano je imati cilj. Kad se cilj ima, die se smirenije. Miii lica se zategnu, pogled izotri, itavo telo vibrira iekivanjem. Namere, obaveze, zadaci. Ta vrsta kopna Markove mladosti. itljivim slovima ispisana je deonica koju mora savladati. Sve dok postoji zadatak, nema suoavanja, nema pitanja kuda se to ide? Obaveza uva jedno dostino, sasvim konkretno veeras. Ili sutra. Tako ve godinama, preskae Marko po nekoliko stepenika, istrava na ulicu, nestaje u vrevi grada. I veruje da je srean. Tako i danas. Sakuplja otisaka bliskih dua. Patetino. Jeste. Ali, od neeg mora krenuti. ta ti pravi jezu u stomaku? Pljuvaku na nepcima? Trnce u prstima? Pogledaj ove ljude u vagonu. Neki su budni, drugi spavaju, ili samo dremaju, u polusnu. Kada bi odjednom ozvuili njihove misli, i pustili taj akord da traje. Simfonija.
Neboja Babi
Ludilo. A tek slike? ta se tu sve pretapa. Kakve tajne. Lai i prevare. Nema te ispovesti gde se savest istresa kao jorgan. Isledniku u sebi najvie se lae. Ako nije u meni ivot, ta je to onda? Koju materiju troim? Da li i drugi ljudi, eto, ovi oko mene, u vagonu, da li i oni tako lamentiraju? Mue ivot? To je ve Marijin glas. Svako ima ono to jeste. Ni manje, ni vie. Tako Marko etrdeset i etiri godine ivi. Napolju poznanstva, dogaaji, pria tee, uobliava se onako kako mora, kako je red, kako ve rei i obiaji grade. Unutra, u njemu, reklo bi se besmislice. A zapravo kipi vot. Stariji si od svoje majke. Punih est godina. Za ove istine ona nije znala. Kako izgleda buditi se sa etrdeset, ili sa etrdeset i etiri godine. Menjati dioptriju. Imati dete, brojanik koji neumoljivo otkucava preostalo vreme zemaljskog ivota. Moda doivi starost? Isprati odumiranja. Prvo je krenulo sa oima. Nita neobino u vaim godinama, kae oftamolog. Plus jedan. Ne urite sa novom dioptrijom. Naprezanje jaa oni ivac. Mama nije stigla da pokvari vid. Sluala je ploe. Usedelica. Tihi, potuljen Jovanin glas odredio je intonaciju pojma usedelice. itavu vasionu rei. Uvek brina. Nadvijena nad njegovom sudbinom. I ne samo rei, iscrtala je emu mislima. Izdavala putne naloge tei i njemu. To jasno sada vidi, dok voz bela bartok juri prostranstvima koja su opet jedan svet. Ne bi video ni sada da mu Marija nije prodrmala kompas. Odraz vlastitog lika na staklu. Da, ovo je jo uvek Maarska. Nismo proli granicu koja je svake godine sve nevidljivija. Kroz stotinu godina gde li e biti periferija? Na unutranjem stepenitu kue u Carigradskoj ulici. Tu je ulaz u porodii ponor. U onom malom predsoblju koje vodi u spavau sobu. Tamo gde je povremeno dolazio po porcije tajni. Po fragmente pria koje nije razumeo. Koje nije ni nasluivao kao celine. Samo aputanja. Intonacije koje uzbuuju. Nesvestica. Jeza na vratu. U stomaku. apat koji odvlai. I prvo seksualno iskustvo dolo je kroz apat, kroz mantru rei. Svakodnevnih rei izgovorenih omamljujuim intonacijama. apat je dozvao dodir. I zato mrak. Korak u zabranjenu zonu. Do vrata njihove sobe. Hrpe tako obinih rei. Usedelica. Jadniak. Poreklo. Stomak. Klju. Plen. Jo dublje. Zamuri. Nasloni glavu, isprui noge. Dii. Plivaj u sebi. Sante e doi same. Nekada davno sve je to bilo jedno kopno. Putuj. Na poetak porodinog ponora. Do vrata teine i tetkine sobe. Vidi kako je udan. Tea uti. Spava? Ne spavam. Zar ti nije udan? Malo jeste. To je od nje. Misli? Znam. Miljan nikada nije bio udan. Lud da. Ali, nikada udan. Zar to nije isto?
boe, ta je s tobom? Ma nita, sluam te. Ona je htela da ga uhvati na stomak. I uspela je. Nije tano. Kako nije? Da je preivela, Miljan bi zbrisao od nje. Misli? Znam u duu svoga brata. Doi. ta ti je? Da se kvasimo, duo. Vrata. Jesu li zakljuana? Sada u ja tebi klju... filmska traka udenuta u mehanizam eleznike kompozicije. Promie pejsa. Uvek isti prizori putovanja. Deca na seoskom putu. Koze brste uz prugu. Pecaroi u vrbacima. Periferije gradova. Rampe. Kolone automobila. Usporavanje. Voz ulazi u stanicu. Razmiu se ine na skretnicama. Nemi kadrovi oblinjih kua. Dubinom prozora mine ena sa pekirom na glavi, prizor sredovenog para za stolom, starac pui na terasi. Godinama se ne menjaju orijentiri. Stovarita, kartonska naselja, ciganmale. Psi lutalice u panonskoj praini. Skeleti naputenih zgrada. Izrovani beton novosadskih perona. Puste ekaonice provincijskih stanica. Prljava stakla bifea. Rashodovani vagoni na sporednim kolosecima. ute slepi peronski satovi. Njiu se otkaene table. Gde su nestale mamine stvari? Kako je mogue da nikada nita nije pitao? Dok je jo moglo da se pita. Dok su seanja bila pouzdana. Uvek se neto ispreilo. Kao hipnotisan izgovorio bi ono to ne misli. Neko drugi u njemu odreuje smer. Pogled, pokret, intonaciju. Prizore koji ga oduvek opsedaju. Stalno prisustvo preutanog. Neizgovorenog. Monotoni pejsa putuje do ranirnih rampi graninih postaja. I dalje, ravnicom, razvlai se jednolinost i sumornost. Usamljeni otpravnici vozova na sporednim stanicama. U nekim sporednim ivotima. Usnulo vreme izmeu roenja i smrti. I tako sve do pustih perona ferencvaroi. A onda, pod raskonim krovom Keleti stanice, buenje u mnotvu glasova, u guvi koja nosi, u blesku osmeha, lascivnim pokretima, obeanjima tamnih uglova Rakoci bulevara. Tu negde je i hotel iz kojeg je Marija krenula onog sparnog septembarskog dana pravo njemu u naruje. Zavrteli su priu koja je posle sedam godina izdahnula. Ugasila se sama od sebe. Svako je terao svoje. Nezamislivi jedno drugome. Zar je mogue da ima i takvih, pitali su se sve vreme? Kakav lik? Tonuli su jedno u drugo. Osvojeni, nastavljali su osvajanje. Tek kod era prizori bivaju umiveni. Tako je otkako putuje Avalom, otkako se onaj zid berlinski sruio. Struji vazduh. Prisutnost sistema. Postoje nekakve garancije. Pouzdani iranti. Stvarnost je dogovor. Nije trik. Svako se smesti izmeu dva datuma, pa ta mu zapadne. U depu vremena. Pliem ili dubljem, odredie ge244|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
netika. I geografija. Jer, nije svejedno gde se doe na svet. Nekada je pedeset kilometara istonije ili zapadnije nesavladiva daljina. Na sreu, ili na nesreu, u kotlu Srednje Evrope stalno kljua. Sudbina je iroke ruke. On sad savladava obilaznicu, nasipe kojima je njegov ivot odvojen, zatien i skrajnut sa meunarodne pruge. Sudbina odreena geografskom irinom i duinom. Glupost. Koliko dugo ve strue sa sebe malter nanet pahlama teinih filozofa. I nikako da spadne. bio je zahvalna podloga. Lepile se prie za njega. U teinoj radionici. Nou, pred vratima porodinog ponora. Teskoba utisnuta tetka Jovaninim glasom. Odavno on izlazi iz sebe. Utuljuje rojeve nasleenih misli. Nije to on, pravi on, koji u njemu ivi. Nisam to ja! Tako je viknuo jednom davno. Pobunio se protiv dijagnoze: Ti si jedan dvolian deak! Ne sea se ta je izazvalo tetkine rei. Ali, pamti njeno prebledelo lice. Dvanaestogodinji deak, dirigentskim pokretom ruke obara kristalnu vazu sa komode. rtva je prineta. Uspostavljen je novi kalendar. Zato ba tu vazu? zajecala je tetka. Nisam mogao da biram. Gade! Tata e ti drugu kupiti. Unosi mu se u lice, i sa obe ake stiska njegove ruke. Uspomene se ne mogu kupiti. To je poslednji Dragiin poklon. Prizor se upisao u pamenje reskim treskom kristala. I stiskom tetkinih aka. ta je tome prethodilo? Telefonski razgovor sa ocem. Mislio je da je sam u kui. Jer, telefon je dugo zvonio. Kada je dotrao iz svoje sobe i podigao slualicu, uo je oev glas. Kakvo olakanje. Molio je oca da doe po njega im pone letnji raspust. Samo se toga sea. Molbe da doe po njega. Sve drugo je zaboravio. Kada je spustio slualicu, na vratima spavae sobe pojavila se tetka Jovana. Neujno, kao duh. Kao to i on nou prie vratima njene i teine sobe. Tutnje monolozi. Izmenjuju se kadrovi filma na liniji voza 344 Avala, iz beograda za Prag, preko budimpete. Hor teinih filozofa, graditelja Markovog svetonazora, pevui mantre. Sve znaju. Za svaki problem imaju reenje. Prolost ispisuju prezentom. U budunost ne zaviruju. Tamo njih nema. U miru sa sobom i svetom. Stanovnici efemernosti. Kako samo precizno, do kraja posveeni svemu nevanom i sporednom, objanjavaju poziciju prodavnice gde su nekad neto kupili, ugao gde su nekoga sreli, mesto gde su bili sluajni svedoci saobraajne nesree ili uline tue. itava kozmogonija se istovremeno gradi i prezentuje, uporno i strpljivo, kako to ve alkoholiari rade, svaki korak u prostor osigurati slapom reenica, sve vreme imati ogradu od rei pored sebe, taj sigurni rukohvat, sa to vie tegova opteretiti reenice, da ne plove preicama usmerene jasnom objavom onoga to nose, nego sporo da se vuku, kao brodovi koji prevoze rasuti teret, bez unapred preciznog plana, od luke do luke, utonuli pod teinom efemernog, zagubljeni u prostranstvu istoga, u beskonanom nizu dana. Vreme plovi kroz njih, a oni plutaju na istom mestu, u istom, jedinom danu, bez sutra i jue, lieni zamornih imperativa uspeha, nikoga ne ugroavaju, hroniari prolaznosti koji slave ivot sam. Nema bezbojnih trenutaka dok traju otkucaji, dok nokti rastu, dok se smenjuju glad i sitost. I ovog vikenda e
na pecanje, zauzeti stare pozicije, zamah tapom, plovak za tren uznemiri povrinu vode. Rojevi komaraca u vrbaku. Sredinom reke plovi ogromna grana na koju slee galeb. Svaki pokret, svaki prizor, svaki glas i um upisuje se u nepreglednu memoriju jo jednog bojeg dana. Pa tako i podatak koji iznosi viljasti elektriar da je pre neki dan, na uglu kod samoposluge, gde je nekada bila kafana bohinj, koju je drao izvesni Steva Konj, ija ena je bila na Golom otoku, a posle radila za Udbu, i koji je jo pre deset godina u Panevu otvorio restoran, i tek tada dobio nadimak Konj, jer je na meniju imao drebee kobasice, dakle, da se na tom uglu zaustavilo vozilo vinskog podruma Aleksandrovac iz upe, a voza, prepoznavi ga doviknuo: Jo si iv, uro majstore. ura se blaeno osmehuje. bezbojni trenutak jedne prolosti spaen od zaborava, upisan u kalendar, potvren komisijski kao pouzdani orijentir za sve njih koji zapitani nad udom ivota, neprimetni, nikoga ne ugroavajui, slave svakodnevicu. Ne traei smisao pukom ljudskom trajanju. Pomeraju se samo obrve. Da bi u jednom trenutku, kao po dogovoru, dali oduka tom udu ivota, vrtei glavama, smekajui se, komentariui. Jo jedan podatak, jo jedan prizor baen u etar. Sve e to oni sauvati. Trajae taj nevidljivi ivot dok i oni postoje. Avala plovi Vojvodinom. Polako, kao gondola. Teini filozofi naglo iezavaju. Marko ve kod Novog Sada ukucava u mobilni poruku ocu da e zbog kanjenja verovatno izgubiti u budimpeti vezu za be. Morae da saeka sledei voz. Stii e tek uvee. Oev komentar je da se opusti. Do bea jo nekoliko puta pomilja da poalje poruku ocu. I odustane. Tuna i smena briga da otac moda brine. On, koji je znao da se mesecima ne javlja. Jedino je novac za Markovo izdravanje redovno slao. Tu nikada nije zatajio. Velikoduan prema sestri Jovani koja mu je omoguila bekstvo nakon Anine smrti. Doznake su se uveavale, pratile uspon Miljanovog imovnog stanja. Unaped je kupovao Jovanino i Lukino raspoloenje. Oputenost je imala svoju cenu. Mada, kljucala je povremeno u njemu tiha strepnja da sestra i zet mogu u nekom asu odustati od starateljstva. Posebno je bio galantan kada je Marko zavrio osnovnu kolu. Tog leta je kupio Jovani i Luki automobil. Svi troje su proveli deo leta kod Miljana u beu. Porodino je odlueno da je za Marka najbolje da u beogradu zavri gimnaziju, pa da onda doe na studije u be. Naravno, ako to bude eleo, primetila je Jovana. Kakva nenost. Kakva brinost u njenom glasu. Svaku nijansu Marko neizgovorivo osea. Taj vazduh, gust i jak, kao u cveari. Ta trgovina, aputanja, platni promet u predsoblju porodinog ponora. Glasine da bi za dete bilo dobro da je i kod oca. Markova nada da e ga otac uzeti. Nikada govor, jasan i ist. Uvek samo muljanja, doaptavanja. Dugi, spori kadrovi carstva kue u Carigradskoj ulici. Huk lokomotive nou sa Dunav stanice. Dobroudna lica teinih deurnih filozofa. ivot se razvlai u dosadnim priama bez poente. Krotkost kao princip. I onda nagli ispusti, hauba se podie, gasi se reflektor Jovaninog pogleda. Dve, tri nedelje u beu tokom letnjeg raspusta. Porinut u jedan svet koji bruji, otvara se na dodir i pogled, svetao i prohodan, istog smeha i jasnih glasova. Kotrljaju se metalni burii sa pivom, nabavljai donose robu rano ujutro u restoran. Glasno priaju, zbijaju ale. Nema doaptavanja i nedoreenosti, opreznih pogleda, skrivenih gestova. Sve je otvoreno. Dostupno. Izgovorivo.
Otac ga vodi u Prater. Satima obilaze zabavni park: kue strave, autodromi, vrteke, tobogani. Za priu ne ostaje ni minut. Ni kada posle duge etnje svrate u neku poslastiarnicu. Otac stalno vrti rei, ali to nisu prie koje Marko eli da uje. Uvek samo gluposti. Prizori sadanjosti. Zatrpani su putevi u prolost, tamo gde je jednom ivela Markova majka. Tutnje neizgovorene reenice u deakovom sluhu. Tako e ostati sve dok ne odraste. Dok sam ne krene da sastavlja priu iz koje je doao. Svoju priu. U zamiljenom dijalogu sa ocem. Osvre se. Putnici dremaju. Veina nita ne primeuje. Ravnoduni na kanjenje. Naviknuti na kanjenje. Zahvalni kanjenju. Jer, vie je runih nego lepih dogaaja kojima idu u susret. emu brzina? Kanjenjem moda neto loe i mimoiu. Kanjenje je melem za strepnju i teskobu. itava jedna civlizacija je uspostavljena u tom osvojenom vremenu kanjenja. To nije izgubljeno vreme. To je jedno dobijeno vreme. Sa osobenim egizistencijama, mentalitetom, vrednostima. Svi oni to sada tako oputeno dremaju, u miru sa sobom i svetom, pripadaju civilizaciji kanjenja. Civilizaciji ekanja da se neto dogodi. On je otpadnik. Kakva drskost, na svakoj stanici porediti vreme dolaska na peronskom satu sa vremenom koje stoji u redu vonje. Plavi flajer Avale zna napamet. Sa svakom novom minutom kanjenja, raste tupi oseaj nelagode. Stid ga obuzima. Pred kime? U ije ime? ta on to umilja? On, pisac uvrnutih bedekera. Razredni stareina Srbije. Evrope. Nadvijen nad svetom kao tetka Jovana nad suilicom, dok sva posveena tom filigranskom poslu, uspeva da prostre itavu mainu vea po gustim redovima ica. Jer, ve se ne izlae pogledu ulice. Samo aravi i pekiri. Kakve to on arave sada prostire? Opet u egzistencijalnom rascepu. U nameri da prigrabi nove kulise. Jo jednom rokada beograd be. Objava nove pozornice. Vano je da se pokrenuo. Uzeo zalet. Negde e ve stii. Makar samo Sinii na roendan. Ne, ne. Nije on zbog Sinie u Avali. On hoe izvan rama. I kako se samo okvir stvori. Obuhvati priu. Ni korak izvan. Zatoenik vlastite slike. Koja i nije njegova. Jer, nita na toj slici nije on. Ali, to traje i traje, ponavljaju se uvek iste prie, vremenom se pomiri sa slikom svojom o sebi samom, prihvati je da to jeste on. Njegov ivot. Ali onaj drugi, onaj pravi u njemu ne miruje. Za pobunu je potrebno tako malo. Tek sluajna misao, milo lice u prolazu, zvuk violine iz nekog stana visoko u rascvetaloj kronji bagrema. Sunano aprilsko jutro. Huk lokomotive sa Dunav stanice. U vazdunoj liniji do Carigradske ulice nije daleko. Pokriven preko glave, Marko tone u san. Putuju stjuard Austrijske dravne eleznice i njegov sin. I zato vozovi. Zato stid u ime Srpske dravne eleznice. Ako tako neto uopte postoji. Njemu je nelagodno kada voz iz beograda kasni. Uvek se pravda samome sebi u ime svoje zemlje. U stalnom dijalogu, on i onaj drugi podneblje, mentalitet, istorija, sistem, nacija. Srbija je toplo gnezdo mnoine. Neprekidna borba protiv pojedinca. ak i sam pojedinac se bori protiv sebe, to mu je genetski usaeno. Da bude sumnjiv samom sebi ako nije u grupi. Da se pravda. Da negde, u nekom dalekom raunu raunu u ije postojanje ne sumnja, u raunu koji sigurno eka fajront svih fajronta blanko sve potpisuje. I tim potpisom sebe ukida. Imati svoju intimu, svoje rituale. Imati vlastiti ivot. I samou. U Srbiji nema samoe. Nema rituala da se bude sam, u etnji, u kafeu, u vozu. Uvek zadihani, u transu,
buni i divlji. Zahuhtalost glumi energiju, zanos ivota, a zapravo je bekstvo od praznine. Od pogleda u sebe samog. Praznina zvei svim tim nonim klubovima i splavovima. Legalizuje se nova rasa siledija debelih vratova, obogaenih ratnih profitera, honorarnih snajperista. Kloaka gui. Patriote i na himni zarauju tantjeme. Tihi legalisti od pljakaa prave heroje. Zakon velikog broja proizvodi vlastiti moral. Putuje Marko tako Avalom godinama. Sve vreme na jednom jedinom putovanju. Meaju se stanice, datumi, lica, glasovi. Putovanje Avalom se ne okonava. U njoj su svi pravci, sva odredita do kojih se samo u mislima stie. Svi njegovi saputnici. Njegov zanos i snaga. Avala je knjiga njegovog ivota. Vavilonska kula. Koliko je putnika prevezla. Koliko sudbina ukrstila. Jednom pomereni, ti ljudi se vie nisu skrasili. Putovanje je postalo njihova stalna adresa. A kada je izmenjena putanja Avale, jer je esto kasnila i nije mogla da se uklopi u precizne vozne redove Evrope ta jadna Pepeljuga evropske eleznice pa su je od budimpete preusmerili na Prag, da opsluuje periferiju, njeni putnici vie nisu stizali direktnom linijom u carstvujui grad Vjenu, ve su morali da presedaju u budimpeti. Marko je opet oseao stid zbog Srpske dravne eleznice, tog legla lopova, koji itavu imperiju eleznice dre godinama u stanju hibernacije. Kako lako Marko iskae iz vlastitog ivota u mizanscen koji ga okruuje. Svejedno da li je u beogradu, budimpeti, beu. Ili u vozu, tamo gde su svi njegovi gradovi na jednom mestu. Uvek se nae neki izlaz kad postane nepodnoljivo biti u sebi. Zazidan i sam. Pa se pree u druge. U njihove navike i potrebe, elje i nade. Zato bedekeri. Zato saveti za izbegavanje neprijatnosti. Prirunici uradi sam. Uradi sam svoj ivot. Za tu majstoriju nikada nije kasno. Sa dvadeset godina svako je ono to eli da bude. Sa etrdeset ono to nije uspeo da mimoie. Sa ezdeset ono to jeste. Zato opet Avala. Jo uvek ga neto moe mimoii. Moda jednom, u mreama starosti, na nekoj post restant adresi, pronae deo cilja upisan na poetku. Tamo, u Carigradskoj ulici, gde je tonuo u san omamljen hukom vozova sa Dunav stanice. Konano progovoriti. im spusti nogu na peron Vestbanhofa. Odmah zaustaviti slap rei kojim e ga otac obasuti. bolje je i da ute, kad su ve nemoni da se jedan drugome priblie, nego nastavljati taj smeni igrokaz. Govoriti da bi se sakrilo ono to jedino ima smisla da se kae. Prolo je vreme skupih igraaka koje su deaku Marku zaustavljale dah, u nedogled produavale koronu tiine, omoguavale ocu bekstvo. bio je majstor da odvue panju u smeru koji njemu odgovara. Nagle promene plana izluivale su Marka. Obeani odlazak na Dunavsku plau, preko noi bi se pretvorio u posetu Prateru, ili, danima planiran izlet u safari park, u poslednji as bi bio zamenjen etnjom po enbrunu. Ovde takoe postoji zooloki vrt, rekao bi otac, a ivotinje su lepe nego one u safari parku. Objanjenje zbog ega bi ivotinje u kavezima bile lepe od onih koje se slobodno kreu, po obiaju bi izostalo. Iznenadna promena plana bila je oev specijalitet, konstanta sa kojom je Marko odrastao. Odatle strepnja u iekivanju obeanog, recimo, pred datumom koji je jo u aprilu zaokruen u kalendaru, tamo krajem juna kada poinje letnji raspust. Odjednom, kao u pozoritu, beumno se pojavljuje tetka Jovana iza zavese, u sporim kadrovima kue u Carigradskoj ulici, i brinim glasom kae deaku da je tata
spreen, da e po njega doi tek kroz mesec dana. Podie list na zidnom kalendaru u kuhinji, i olovkom zaokruuje novi termin, daleki datum u julu. Kada je jue naglo odluio da otputuje, prvi put ravnoduan na ono to bi Marija imala da kae, Marko je samo kratko pozvao oca i rekao da dolazi. Poslednjih godina to i jeste bio nain Markove komunikacije sa ocem. Samo ga telefonom obavesti da stie idueg dana, da nee dugo biti u beu, a da moe odsesti i u hotelu. Kad pomene hotel, misli na Uraniju, kod franca, oevog prijatelja iz vremena kada su obojica radila na Austrijskoj dravnoj eleznici. U Uraniju ga je jednom uputio otac, ima tome pet, est godina, naravno o svom troku. Imao je gou u stanu, tako je rekao. Otada Marko ne proputa priliku da pomene hotel kao alternativu oevom trosobnom stanu u blizini Namarkta, za sluaj da opet ima gou. Meutim, jue se otac ba obradovao kada je uo da Marko dolazi, i nekoliko puta je ponovio da e doi na stanicu da ga doeka. Na peronu Vestbanhofa nije bilo oca. Siavi iz voza, Marko je zapalio cigaretu, i stao u obeleen kvadrat za puae, gde je troje ovisnika uurbano puilo. Svaki as su upuivali poglede na oblinji displej. bili su to oito putnici iz kompozicije sa druge strane perona. Vreme polaska pokazivalo je da voz za bukuret kree kroz dva minuta. Pogasili su cigarete i odjurili u vagon preko puta. Zaula se pitaljka i voz je krenuo. Tek to se ukazao prazan kolosek, elektronska slova su nestala. Odmah zatim najavljeno je postavljanje voza za bregenc. Guva je nestala. Marko je ugasio cigaretu. Osvrnuo se po ve polupraznom peronu i pozvao oca. Glas sa automata obavetava ga da je traeni broj trenutno iskljuen. udno. Moda je negde gde nema dometa. Pokuae ponovo. Krenuo je leernim korakom. Jedva je oseao teinu kofera, koji je oslonjen na etiri tokia prosto klizio ravnim asfaltom. Zaustavio se kod kioska u dnu perona, gde je diskretan znak obavetavao da je puenje dozvoljeno. Naruio je au piva. Zapalio i drugu cigaretu. Posmatrao putnike koji uurbano prolaze. Odjednom bi se stvorila guva od pristiglog voza. Susreti, zagrljaji, smeh. Onda bi nastupilo kratko zatije. Ponovo je okrenuo oev broj. I opet glas sa automata. Sada je ve blago ljut. emu to pozorite? Kao da je trebalo da dolazi po njega. Ali, jutros, kada mu se Marko javio sa beogradske stanice, otac je bio izriit. Hoe da ga doeka. Uostalom, ako ga je neto spreilo, zato nije poslao poruku? To je Miljan, velikoduan i nepouzdan. Trebalo je da se jue prvo javi Vinji i Sinii? Ali, on je hteo da iznenadi Siniu. Otac mu je potpuno sjebao raspored. Zato e Marko u hotel. ta ree? Da iznenadi Siniu? Zato? Da ga obraduje. Da mu zaustavi dah, skrene misli, izmami smeh. Provereni trik da se mugne u gusti banalnog. Da se ne pretresa vlastiti ivot. Kao to je to i Miljan radio. Da se nadoknadi ono to se niim ne moe nadoknaditi, sem prisustvom. Ne samo fizikim prisustvom, ve prisustvom jednog vieg reda. Postojanjem u ivotu onoga kome si ivot dao. Nema iskupljenja za izmicanje. Sliice su uvek zamena, nain da se mimoie suoavanje. Da bekstvo potraje, da su vrata samo prislonjena, nikada zatvorena. Iunjati se na vreme. U Uraniju, kae u sebi Marko. Uzima taksi. Na Girtlu nema uobiajene veernje guve. Subota je. belije su jo jue zbrisale u brda i na jezera. Automobil klizi
zelenim talasom niz ulicu Marijahilfe, skree na Ring. Marko jo jednom okree oev broj. Glas iz automata. Prekida vezu. Da je u metrou, ili negde gde nema dometa, to ne bi potrajalo itav sat. Iskljuio se matori jarac. Stenje u nekoj rupi. Ne proputa priliku. Ugrabiti dok jo moe. Taksi stie na Radecki trg odakle se ve vide crveni neoni hotela Urania. Nekada je to bio kupleraj. Hotel na sat. Ali ve godinama je hotel na glasu, atrakcija za turiste. Muzej vremena. Svaka soba je u drugaijem stilu. Rimski, japanski, afriki, Hundertvaser, art deco... Kada je uao u hotel, franci je upravo predavao smenu na recepciji. Nije ga prepoznao. I tek kada je uzeo Markov paso i ispunjeni hotelski formular, zastao je i onda ispustio grleni smeh. Dugo nije video Miljana. Da li je on dobro? Marko kae da mu se itav dan ne javlja na mobilni. Zato je i doao u hotel. Tu franci podie obrve i razvue usne u zagonetan osmeh. Njegovo lice nedvosmisleno sugerie ta je razlog oevog nejavljanja. Marko samo klimne glavom. franci na odlasku kae da je tek od ponedeljka uvee u smeni. Voleo bi da vidi Miljana. Daje Marku vizitkartu. Pozdravljaju se. Marko odlazi liftom u sobu na drugom spratu. im ue, otvara irom prozore, tera ustajali vazduh. Dole, na ulici, udaljava se korpulentna francova figura u smeru Radecki trga. franc je bio stjuard spavaih kola na Austrijskoj dravnoj eleznici u vreme kad je i Miljan radio u vagonrestoranu. Iako samo nekoliko godina mlai od Miljana, franci je izgledao kao pedesetogodinjak u punoj snazi. Okrugle, elave glave, atletski graen, gipkih pokreta i otrih crta. Lice koje se ne zaboravlja. Kao preslikano sa filmskog platna. Iz nekog krimia. Lice svodnika, plaenog ubice, ili samo manijaka. Godinama je kao stjuard prevrtao posteljine, udisao miris spavanja, kasnije, kao recepcioner, proputao u vidno polje hiljade i hiljade fizionomija, ulazili mu glasom u sluh, disali preko pulta. Otac je esto pominjao franca. Govorio je za njega da je pravi monarhista. ivei nakon studija neko vreme u beu, upoznajui milje graanstva tog grada, od srednje klase do izgubljenih pojedinaca bez koordinata koje bi im jasno odredile socijalnu poziciju, Marko je naslutio relativnost i poroznost odrednice monarhista. Rei za nekog gostioniara, recepcionera, inkasanta, ili nieg slubenika da je monarhista, znai smestiti ga u grupu utljivih nezadovoljnika, roenih mizantropa, blanko kivnih na sve to je novo i komplikovano, to prevazilazi njihove mogunosti i navike. Jer, oni se ne bave onim to ne razumeju, to zahteva napor uma. Pred svakom preprekom samo leerno odmahnu rukom, zavereniki razmene neme poglede, a zatim sledi dijagnoza da se u vreme Monarhije barem znalo za red. Ponosni na Monarhiju, na prostor i vreme koje je preivelo u ritualima, u paradnom koraku lipicanera, u turistikim suvenirima, lanim mladeima po sparuenim vratovima dama koje ive od renti, u itavoj jednoj industriji uspomena izmiljenih uspomena, ozvuenim valcerima kompanije traus i sinovi oni vlastite egzistencije u toj prolosti koja ih ne registruje, upisuju veoma visoko. Jer, u tom slavnom vremenu Monarhije, oni nisu ubogi recepcioneri, gostioniari i sitni slubenici, ve otealog koraka od dividendi suvereno paradiraju habsburkom pozornicom.
Iako je pre pet, est godina proveo samo nekoliko dana u Uraniji, tanije nekoliko noi, jer bi posle doruka odlazio iz hotela, i vraao se tek kasno uvee, Marko je dobro upamtio franca. Njegovo impresivno lice, pogled kojim je prosto do koe skidao sagovornika. Seao se sa kakvom posveenou i strogou je nadzirao ankerke i sobarice. Jednog jutra priao je Marku, i poverljivim glasom saoptio da su ufnudle sa makom, servirane na vedskom stolu, frike, tek to ih je on lino napravio. I onda, spustivi glas, poverljivo dodao da je to originalni recept iz doba Monarhije. Sa kakvim ponosom saoptava tu banalnu informaciju. Leernou i gestama teinih deurnih filozofa. Ali, sa jednom bitnom razlikom, recepcioner franc ispunjen je lojalnou prema dravi. Prema sistemu koji omoguava da mali, ubogi ljudi, u maloj Austriji, koja je nekad bila velika i mona, budu zatieni postojanim zakonskim regulama koje se ne menjaju preko noi. Carstvo ureenosti je i uteha, i privilegija. Svejedno da li se radi o cvetnim alejama u gradskim parkovima, mesenoj socijalnoj pomoi, ili zakonu o stanovanju koji precizno definie prava podstanara i obaveze kuevlasnika. Duga je to tradicija. Stroga habsburka birokratija odnegovala je poseban duh, snabdela ga strahovima i teskobama, potrebom za redom i simetrijom, za prepoznavanjem svakodnevnih rituala koji daju ne samo smisao ivotu, ve bez tih koordinata egzistencija tone u haos. A da bi se red i mir odrao svaki pojedinac duan je da blanko priloi vlastitu odgovornost bez koje nema besprekornog funkcionisanja dravnog mehanizma. birokratija se umeala u genetski zapis. Raanje nacije iz duha birokratije. Jer, administrativne privilegije koje austrijski dravljanin ima u odnosu na strance, na gasterbajtere od kojih su mnogi ne samo stali u red za sticanje dravljanstva, ve su na papiru postali Austrijanci dakle, te privilegije jesu zalog da se ivi oputeno. Da se ima poverenje u dravne institucije. tedni ulozi miruju u sefovima. Gradski prevoz funcionie u minut. Alpska voda iz Semeringa tee bekim vodovodom. Kuni red je zakon na kojem poivaju i mnogi drugi zakoni. Nita ne sme da narui mir etnje enbrunskim parkom. Spore asove po kafeima gde se u tiini itaju novine i ispija melan, kapuino ili obina crna kafa. Poslunost je glavna karta birokratije. Unapred, zarad komoditeta koji pruaju poreskim obveznicima, dobiti zalog lojalnosti. Da neguju srednjoevropskog malograanina koji sa ponosom navodi da i poetkom dvadeset i prvog veka jede ufnudle po habsburkoj recepturi. I krije na porodinom stablu zavelu babu koja je jednom posluila kakvom bonom Habsburgu da istrese muda i pljesne je po guzici. Austrijanac je manje nacionalnost, a vie karakter nastao taloenjem nekoliko generacija u prostoru Srednje Evrope, prepoznatljiv po neobinoj leguri opreza i razuzdanosti. Meutim, Austrijanac se postaje tek bespogovornim prihvatanjem preutnog sporazuma kojim se preuzima set navika, rituala i seanja, itavo jedno naslee koje se naknadno upisuje u porodini katastar. Drava se pobrinula da kroz iluziju ureenosti ubedi graane u dostinost pravde. Sistem funkcionie zahvaljujui savrenoj mrei kontrole. A to je posebno vano malograaninu. On ne voli da misli. Zapravo, njegov najvaniji misaoni proces se odvija kroz pitanje kako ga drugi vide. Ponuditi mu zato kolekciju stereotipa.
Redovno ih servisirati, da uvek budu svei i aktuelni. Da lau taman koliko je potrebno. Istinu koristiti kao zain, u malim koliinama. I taj ubogi recepcioner franci, duom i telom instaliran u gustoj mrei rituala i navika, opsesija i zavisnosti, koje ga oputaju i hrane, ugodno smeten u futroli malograanske egzistencije gde je komoditet sinonim za kulturu. bezbrinost je njegova religija. Da diu iluzije. Zaobii patnje. Odlagati svoenje rauna. to kasnije se suoiti sa preenim putem, koji je uvek samo jedan preeni put. A budui da je preen, nema vie smisla bilo ta ispravljati. Da je moglo drugaije, onda bi tako i bilo. fajronti su udo jedno. Nikada nisu prijatni. To franci zna. Skoro u svakoj pozorinoj predstavi koju je gledao, bila to drama ili komedija, a esto meavina jednog i drugog, radilo se o fajrontu. O svoenju rauna. Sa prilinom sigurnou moe da tvrdi da taj konani raun nikada nije povoljan. Samo patnja i muka. emu onda uopte potreba da se ta raunska operacija obavi? Zbog vere u nekakav konani smisao ivljenja? Tu tek stvari loe stoje. ak su i boga izmisliti da bi nekako prevazili taj problem. Verovao ili ne verovao, sa bogom je sve lake. Zato franci za boi i Uskrs ide u crkvu. Pali svee. Pomene u mislima sve one koje voli. Nakupilo se toga tokom vie od est decenija. ene, deca, unuci... I hoteli. Ta topla gnezda u kojima je prolazio njegov ivot. Uvek okruen nepoznatim ljudima, njihovim mirisima i glasovima. Njihovim tragovima. Zaboravljenim stvarima. Njihovim meuvremenom. Jer, boravak u hotelu jeste meuvreme. Iskorak iz svakodnevice. Za kratko se bude drugaiji. Pred obiljem vedskog stola. Obnaenim nogama u fotelji hotelskog foajea. U snudenim osmesima tamnoputih sobarica. Diskretnim klimanjem glave momka na recepciji, koji je odmah sve shvatio, uspostavlja se poverenje. U hotelu su udnje jae. Ispunjenja blia. Decenijama je franci svedok hiljada i hiljada meuvremena. Od onih koja se mere sa nekoliko sati do produenih vikenda. Takvi gosti sve vreme ostaju u sobi. Okae na kvaku ulaznih vrata znak ne uznemiravati. U Uraniji je to jedno dugako pssssst. Koliko lepravosti i lakoe. Koliko smelosti da se iskorai, da se oivi iluzija. Sati otkucavaju bre u meuvremenu. Dublje se die. Postoji samo sad i ovde. I blaeni zaborav spoljnjeg sveta. Tokom etiri decenije i franciju je ponekad zapalo da bude konzumiran kao deo hotelske ponude. Pripite goe vraale se pred jutro iz nonih obilazaka bea. budile recepcionera. Kasnije, iz sobe naruivale ampanjac. franci je odnosio porudbine. Podelio bi ampanjac i krevet sa goom. Ta vremena su davno prola. Ali, nisu zaboravljena. Kada mu zapadne itav vikend u smeni, franci sa uivanjem, u slavu tih nezaboravnih godina, pravi ufnudle i krofne po staroj habsburkoj recepturi, slae ih u porcelanske inije na vedskom stolu, i diskretno ih nudi gostima. I dalje mu je korak vrst. Iz smene se vraa peke do svog stana u terngase u drugom becirku. Sa godinama se poveala minutaa. I dalje ne koristi lift. Sve ree odlazi tramvajem 71 do Centralnog groblja da obie porodinu grobnicu gde lee roditelji, stariji brat i francova druga ena. Poslednjih godina tamo je samo za Dan mrtvih. Vetom strategijom izborio se za manjak vremena. Ispregraivao dan gustim redosledom rituala i obaveza. Ustanovio nepomerive termine za partije bilijara, za susrete sa prijateljima, za tenis, za ljubavne sastanke. Stvorio je iluziju brzine,
a opet, nije se pogubio. vrsto dri ivot pod kontrolom. Ne izbegava odlaske kod lekara. Kao to izbegava putovanja. Devet godina na Austrijskoj dravnoj eleznici bilo je dovoljno da vidi svet. U avion nikada nije uao. brodom samo po austrijskim jezerima. Kada napusti Uraniju, i dospe na Radecki trg, zastane malo na tom izduenom raskru, uvek nanovo zbunjen geometrijom peakih ostrva i otrih uglova zgrada. Udahne duboko, ispuni mirisom jutra umorno telo, zagledan u izloge kafea Vild. Posle neprospavane noi, spoljnji svet otvara se drugom dimenzijom. ini mu se da vidi i vie, i dublje. Istanjeni nervi registruju svaki um i pokret. uje apat misli nepoznatih prolaznika. Kako bi ivot bio besmislen i pust da nije te zapitanosti o drugome. itav jedan univerzum krije se iza fasada nepoznatih ljudi sa kojima se mimoilazi na ulici, u tramvaju, dok eta parkom, ili ispija belu kafu u Aidi u blizini svoga stana. ivot je proveo sa nezancima. Prekraivao duge asove nonih deurstava listajui pasoe. Kroz ifre imena i prezimena zamiljao prizore, lutao ulicama nepoznatih gradova. Zagledao vize i peate egzotinih destinacija na Pacifiku i Dalekom Istoku. U Africi i Junoj Americi. Pamtio je mladi par sa Grenlanda, koji je pre nekoliko godina proveo boi u beu. I starijeg gospodina sa Uskrnjih ostrva, njegov udan nemaki, kojim se sporo sluio. Na pitanja je odgovarao pitanjima, sve vreme ne prestajui da se osmehuje. Hugo Patilo Mendelson, roen u Erfurtu uoi Drugog svetskog rata, dravljanin ilea, stanovnik Uskrnjih ostrva. Ujutro bi iz hotelskog telefonskog imenika dugo prepisivao imena i telefone, a zatim, u sobi, satima vodio razgovore. Svaki ovek je jedna nepregledna arhiva, pomisli franci na peakom ostrvu Radecki trga. Dok eka na zeleno svetlo, u tom uskom prostoru kopna, i ovaj put mu se ukazalo preplanuo lice Huga Patilo Mendelsona sa Uskrnjih ostrva. boe, kako mora da je tesno na tim golim ostrvima usred Pacifika. Na znak zelenog svetla, krenuo je preko zebre u smeru podvonjaka. Gore, kroz reetku mosta, tutnjio je u tom asu prigradski voz. Ah, vi mali, tuni i veseli stanovnici magle, kae u sebi Marko sa prozora hotela Urania, zagledan u smeru Radecki trga, tamo gde je u mutnoj predveernjoj svetlosti ieznula korpulentna figura recepcionera franca. Punim pluima udie sve vazduh, miris dunavske vode sa kanala, koji tee sa druge strane hotela. Vi posluni graani, u carskom gradu bez cara i carevine. Vi, koji spavate na koncertima i sanjate fijaker gula, koji punim ustima vaete sendvie na izlobama, putate vetrove u loama burg teatra, dosaujete se na literarnim soareima strpljivo ekajui kraj, kada sleduje besplatna aa vina i meka zemika sa patetom i kiselim krastaviima. Vi, koji nepca mazite saher tortama, ampanjcem, poljupcima i tafelpicom sa renom i spanaem. Vi, kojima su poslastiarnice svetilita, a neuveni bezobrazluk servirati kafu bez ae hladne, beke vode. Kakvu kafu pije nije stvar ukusa, ve identiteta. I zato obina, bela kafa ima desetine imena. Nije isto melan i late makjato, kafa sa mlekom i kapuino, moka i kapuciner. Vi, koji volite ivot. I slavite postojanje svejedno gde se odvijalo. U vilama otmenih becirkova, u Hicingu i Grincigu, ili u prohladnim stanovima i podstanarSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|253
skim sobama na periferiji Leopoldtata. Va rukopis ivota je jedinstven. Ritual u svemu. Oputenost i uivanje. Dok jedete kola u kafeu na uglu gde ste stalni gost, listate novine, ispijate au sekta, ili u popodnevnoj etnji samo konstatujete da se be poslednjih godina veoma promenio. To izgovarate sa istom intonacijom kao i vai preci pre sto godina, tako da zapravo intonacije jesu pravi vlasnici prolaznosti. One nikada ne umiru. Nasleuju nove generacije, i prate ih sve dok ne okonaju svoje zemaljsko vreme na poslednjoj stanici tramvaja 71, tamo, u dvadeset i etvrtom becirku bea, gde svi moraju jednom doi. Vi, koji se radujete turistima u bekim parkovima, na Grabenu, u vonji fijakerom niz Ring, u prepunom kafeu Demel na Kolmarktu. Uivate u njihovoj opinjenosti fasadama jedne bive imperije koja je od propasti napravila unosnu egzistenciju. Vi, koji svemu naete veseliju stranu, a istovremeno se ne odriete relativnosti konjuktiva, teritorije po vaoj meri, gde svako dno ima jo jedno dublje dno. Jer, novi ne pada samo na glavu ili pismo, ve i na tanak rub. I moe tako, unedogled vrtei rubom kao igra, odlagati rezultat. Ni glava, ni pismo, ve neto sasvim tree. Vi, zatoenici operete. Vi, kojima je ovaj grad i dom, i drava. I ordinacija. Tamo, u devetom becirku, u strmoj ulici brdovitog sokaka na broju devet, doktor frojd vas je gurnuo na otoman. Da se zagledate u sebe. Da shvatite prolost kao teritoriju koja nikada ne iezava. Ritmom valcera pulsiraju vaa srca. I bliskost sa izluevinama. Jer, toalet u hodniku, bez lavaboa, jeste beki preterit koji jo uvek traje. U optinskim stanovima gase se vodeni pogledi stogodinjaka. Izdiu olinjale pudlice. Negde u predsoblju zazvonio je mobilni. Marko hitro kree prema iviluku, vadi iz depa sakoa mobilni telefon. Marko, ti si? uje usplahiren Vinjin glas. Ja sam. Ko bi drugi? Krei to pre za be... Ja sam ve u beu. Ti zna? Da je sutra Siniin roendan. Ma ne, Miljan. Imao je infarkt. Kada? Danas popodne. Javili mi iz Sonate. U bolnici je. I onda slapovi zadihanih reenica. Saznaje da je otac na klinici AKH, da e ga moda sutra operisati. To je njen teren kada treba saoptiti lou vest, misli Marko. Sve je mnogo gore i neizvesnije kada ona govori. bez nade. bez mogunosti da se bilo ta preduzme i promeni. Kakvo nasledstvo. Kakva genetika. Zar je mogue da je to ona ista osoba od pre petnaest godina? Gde je ieznula njena mekota i ljupkost? Ili se pravi materijal due pojavi mnogo, mnogo kasnije? Vinja ne prestaje da pria. Ve je sve preduzeto da Miljana pregleda naelnik hirurgije na AKH. Tu su u svom elementu. Vinja i njeni. Pronai pravu vezu. To jeste najvanije. To je smisao ivota. Strpljivo vrebati iz zasede. Paljivo razvui mree. Nikad se ne zna ko moe jednom biti od koristi. Slagati vizikarte u albume. iriti kolekciju. Javni ivot i postoji zbog te mree. Ako zatreba a uvek zatreba,
tako ui mudrost na mestu broj jedan imati pravu vezu. Pravu osobu. Pria je postavljena. Nita on tu ne moe da izmeni. I takav kakav jeste, samo je ukras, jedan ekscentrini subjekt, boem. Tako se tretira na bekoj grani Siniinog porodinog stabla. Uspeni, poslovni ljudi sa blagom ironijom izgovaraju re: literat. Njegov sin je u sigurnim rukama. Zidine su to. Marko nema ta tu vie da trai. Dao je prilog u krvi. Isporuio naslednika tom gnezdu lihvara. Odredio putanju svome detetu. Koje e se kroz koju deceniju kretati u svetu nekretnina. Rodoslov rastegnut na nekoliko bivih drava. Oduvek je to preporuka u bekim krugovima. U gradu gde su iveli Mocart i betoven osetljivi su na zvuk, kako u sluhu stvari stoje. Preporuivo je da porodino stablo ima bujnu kronju. Vlasnik nekretnina, advokat, lekar, posebno umetnik, vei i znaajniji je ukoliko mu poreklo zahvata to iru teritoriju. barem jedna baba da je dola iz Odese, a pradeda bio trgovac u Trstu ili Segedinu. Obavezno u drugom prezimenu, koje se crticom prikai na prvo, sugerisati italijansko, slavensko, jevrejsko ili makar jermensko poreklo. A koliko e tek da se iri geografija buduih belija koji jo nisu ni krenuli put engenskog zida. Dremaju negde u bespuima Istone Evrope. Molim, nisam uo kae Marko prenut sa dvostrukog koloseka. Gde si? U Uraniji. Trebalo je da me Miljan saeka na stanici. bilo mi je udno da mu je mobilni iskljuen. Gde je Sinia? Kod mojih. Nisam znala da e doi. Iznenada sam odluio. Miljan je hteo da proslavimo Sinii roendan u Moravi. Nedeljom je zatvoreno. Pa da se svi iskupimo. Ali, nita od toga. Pokuau veeras da vidim Miljana. Na AKH su veoma strogi. Potrai doktora Sebastijana Merkurija. On je veeras deuran na intenzivnoj. Preko njega smo sredili da Miljana pregleda naelnik. Slap reenica se ne zaustavlja. Jedna drugu doziva i vue. to vie ivota pretoiti u rei. Ne zaustavljati se. Svaki predah krije opasnost da se pogleda u sebe. I zato, lebdeti iz jedne situacije u drugu, stalno se premetati po terenu. Nepregledna je to teritorija. Svet mora u glavi biti ustrojen tako da se vlastita odgovorost nikada ne dovodi u pitanje. Ako postoji krivica, onda je ona uvek kod drugih. Jer, sve to radi, svaka odluka ili tek namera, snebdevena je sigurnim alibijem da se samo tako i nikako drugaije nije moglo postupiti. Taj privezak u formi tihog komentara izluivao je Marka. Nikada urlik, pretnja, pobuna. Tresak vratima. Nikada jasno negodovanje. Nikada ni radost, zvonki smeh. Uvek samo usne razvuene u osmeh, ili stisnute od besa. Dve godine nemog filma, to je bio njegov ivot sa Vinjom. Jeste, sada jasno vidi koliko su ti kadrovi uplji bili. ta je sve umislio. Dopisao. Uradio scenarij koji se samo u njegovoj glavi odvijao. I zato, dok je taj film trajao, dok je igrao u tom filmu, inilo mu se da je itekako ozvuen. Nikakvih zamerki nije nalazio. Naprotiv, bio je to njegov film. Sve je on u tom fimu bio. Glavni glumac, reditelj, producent, distributer. Vinja je bila njegova publika. Prijalo mu je da tako jasno odreena osoSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|255
ba, racionalna, roeni pravnik, lucidni procenitelj nekretnina koji je uveliko ulazio u porodini posao, osoba skoro deset godina mlaa od njega, zadivljeno slua sve to joj govori. Tada mu nisu smetale stisnute usne. Nije primeivao nagazne mine njenih tihih komentara. A tek oi? Davio se u njenom pogledu. Video je i ono ega nema? Da li je ba tako? I emu sad otkrie da Vinja nije bila vrsta taka koju je traio? Da li moe za trenutak dozvati to vreme? Tu svakodnevicu? Umoran od lutanja bespuem, polako je naputao teritorijalne vode mladosti. Na horizontu se nazirale zrele godine. A on bez salda. Niuem ostvaren. Da, da, iveo je po svome. Nekonvencionalno. ba kako je hteo. Jeste. Ali, tu priu mogao je prodati samo Vinji. I nikome drugome. ak ni samome sebi. Tako stoje stvari. Njenima nikad nije bio po volji. I najmanje je tu smetala stavka bez zanimanja. Naprotiv, to samo po sebi u njihovom svetu moe da bude preporuka. Jer, samo sposobni i inteligentni, i naravno, sa kapitalom, mogu napraviti zanimanje od odrednice bez zanimanja. Istina, nita od toga Marko konkretno nije posedovao, ali lihvari su dobro procenili Miljanovu teinu. A kako je Marko jedinac, nanjuili su da e se kopno nekretnina kadtad uveati. Jeste njihov udeo neuporedivo vei, meutim, daleko je jo sjedinjavanje u nekom buduem nasledniku. Kako si rekla da se taj doktor zove? Sebastijan... Merkuri. On je noas deuran na urgentnom odelenju. Ako je Miljan na intenzivnoj, ne verujem da e mi dozvoliti da ga vidim. Do vrata sigurno moe. Makar kroz staklo da ga vidi. Da, uvek samo do vrata. Kroz staklo je gledao oca sve te godine. Decenije. Skoro pola vela. Miljanov ivot i jeste akvarijum u koji bi on povremeno bunuo. A onda se vraao u svoj pravi ivot, tamo u Carigradsku ulicu, kod tetke i tee. Uvek sa prtljagom neizgovorenog. Uveavala se tako pria zamiljenih razgovora sa ocem. I sada, samo do vrata. Moda poslednji put. Ili su vrata prislonjena, onako kako to Miljan ini? Nita nije konano i zauvek. Uvek postoji nada u drugaiji ishod. Odmah krenuti u AKH. Prekinuti taj besmisleni razgovor. Kae Vinji da e joj se veeras posle bolnice javiti. Da li bi doao na pie? Umoran je. Doi e sutra. Kada ide po Siniu? U podne. Hoe da se dobro naspava. Mogli bi da odu sa Siniom negde na ruak. Kod Tri husara ili u Saher? Ili, ipak, u Modenu? Valjda e Miljanu biti bolje, dodaje na kraju. Marko prepoznaje mine. U tom asu ona se kroz brigu o Miljanu iskupljuje za to dugo nedeljno spavanje i dilemu u kojem restoranu da ruaju. Koliko mi je samo rominga uzela, pomisli Marko stavljajui mobilni u dep. Na recepciji je naruio taksi. Izaavi iz hotela udahnuo je veernji vazduh. Miris vode sa Dunavskog kanala. U daljini, izmeu zgrada, blistale su osvetljene kabine ogromnog toka u Prateru. (Odlomak iz romana Nedelja starih vozova koji e poetkom 2012. godine objaviti Stubovi kulture)
Daa Drndi
Les poupes gargantuesques

(odlomak iz romana)
Svi pacijenti za sutranje operacije primljeni su, registrirani i evidentirani, rasporeeni po sobama. To traje pet-est sati. Dan je sunan, aprilski. Rano je poslijepodne. Lijenici odlaze, sestre eu, ima i asnih, one lepraju. Veina pacijenata odmah uskae u pidame, obuvaju iste sokne, sve ene imaju male bijele arapice to izgleda ogavno, vuku noge u papuama, neki bezglavo partaju hodnicima, neki brzo lijeu, ukoe se i gledaju preda se, unaprijed onemoali. ene imaju i nove kune (bolnike) haljine pastelnih boja, dugake, od velura ili frotira i tumaraju posvuda. To djeluje zastraujue. Andreas navlai trenerku i odlazi u bolniki vrt. Tamo krui i pui. Jednoj e odrezati obje dojke, obje e mi odrezati, kae dok gleda kroz prozor u hodniku. Vrlo je mirna. U Andreasovoj sobi ima ih desetorica. Sve rakovi. Testisa, prostate, grla, plua taj jedva die, stalno kalje, kaljuca. Postoji lijek protiv puenja, pie Andreasu bruno iz budimpete, nije na bazi nikotina, pie, probao sam i uspjelo mi je, samo sam poslije ponovno propuio. Taj lijek jako je skup, ali vrijedi pokuati, pie bruno iz budimpete. Zove se Champix. Da kae ovome to kalje? Ovome to e mu sutra odrezati pluno krilo? Dolazi Viktor, donosi kolae. Andreas i Viktor jedu kolae prstima u bolnikom parku, okoladne, sa lagom. Onda zbriu iz bolnikog kruga u oblinji kafi. Tamo sjede i priaju ni o emu, kao da se nita ne dogaa. Viktor ima tri hektara zasaene
lavande na 1.200 metara nadmorske visine. Bio sam u berbi, kae, pravili smo bukete i prodavali. Viktor je zasadio i rumarin i timijan, umbir i vlasac i talijanski bosiljak. Viktor voli saditi, umorio se od pjevanja, glas mu puca. Viktor i Andreas poznaju se iz prethodnog ivota. beograd naputaju otprilike u isto vrijeme, prije dvadesetak godina. Viktor je Andreasu najblie to iz mladosti posjeduje u ovome gradiu. Ako se izuzmu sjeanja. Viktor se nije snaao. Opera je mala, njegovo pjevanje nije im bilo potrebno, odskakalo je, Viktorovo pjevanje bilo je prvoklasno pjevanje, svjetsko, pa Viktor gostuje malo u beu, malo u Veneciji i Trstu, malo u berlinu. Onda die ruke, starost i umor uvlae mu se meu glasnice, kapaju u plua, steu dunik. Tako Viktor prelazi na uzgajanje rasnih pasa, ali posao propada. Sad ivi u jednom istarskom selu, obilazi masline i sadi krumpir. Izgleda zdravo. Ima rumene obraze i ispucale ruke. Kad se Andreas ban vraa u svoju sobu, svi ve spavaju. Neki su izvadili zube pa su im usta smeurana poput upka. Zjape kao u mrtvaca. Jedan spava s gustom crnom perikom koja se iskrivila i pokriva mu pola lica. Njemu su prvo dali seriju citostatika da mu se tumor smanji, onda su ga odluili operirati. Jedan ve dva tjedna eka na operaciju, uva krevet. Na radijatoru isparavaju njegove loe oprane sokne i mali uti runik. Na svim nonim ormariima stoje boce sa sokovima od cikle i mrkve. Onkoloki pacijenti prilino suludo vjeruju da ih sokovi od cikle i mrkve mogu spasiti. Kao i soja. Kao i zeleno i crveno povre. Pa se time, tim sokovima nalijevaju a brokulama i rajicama prederavaju. I jo vjeruju, to su bolesniji utoliko vie i fanatinije, da su bijele namirnice otrovne, po njih vrlo tetne, pa ih ne konzumiraju, ne konzumiraju eer, brano, slatkie, mlijeko, mladi sir, i onda su mirniji, vjeruju da su malo, kao, spaeni. VLADIMIR: Jedan od lopova bio je spaen. (Pauza.) To je razuman postotak. (Pauza.) Gogo. ESTRAGON: to je? VLADIMIR: A da se pokajemo? ESTRAGON: Pokajemo za to? VLADIMIR: Pa (Razmilja.) Ne moramo zalaziti u detalje. ESTRAGON: To to smo se rodili ? VLADIMIR: Gogo. ESTRAGON: (nervozno). to je? VLADIMIR: Jesi li ikada itao bibliju?
ESTRAGON: bibliju (razmilja) Vjerojatno sam je imao u rukama. VLADIMIR: Sjea li se Evanelja ? Dvojica lopova. Sjea li se te prie? ESTRAGON: Ne. VLADIMIR: Da ti je ispriam? ESTRAGON: Ne. VLADIMIR: Tako e nam proi vrijeme. (Pauza.) Dvojica lopova, razapeta na kri kad i na Spasitelj. Jedan ESTRAGON: Na tko? VLADIMIR: Na Spasitelj. Dvojica lopova. Jedan je navodno spaen a drugi proklet. ESTRAGON: Spaen od ega? VLADIMIR: Od pakla. ESTRAGON: Odoh ja. Ne pomie se. VLADIMIR: A ipak (pauza) kako to nadam se da ti ne dosaujem kako to da od etvorice Evangelista samo jedan spominje lopova koji je spaen. Sva su etvorica bila tamo ili u blizini a samo jedan govori o lopovu koji je spaen. (Pauza.) Hajde, Gogo, ukljui se bar jednom. ESTRAGON: (s pretjeranim oduevljenjem). Nalazim da je to neizmjerno iznimno zanimljivo. VLADIMIR: Jedan od etvorice. Od ostale trojice, dvojica uope ne spominju lopove, a trei kae da su ga ona dvojica zlostavljala. ESTRAGON: Tko? VLADIMIR: to? ESTRAGON: O emu pria? Zlostavljala koga? VLADIMIR: Spasitelja.
ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: Zato to ih nije htio spasiti. ESTRAGON: Od pakla? VLADIMIR: budalo! Od smrti. ESTRAGON: ini mi se da si spomenuo pakao. VLADIMIR: Od smrti, od smrti. ESTRAGON: Pa, to onda? VLADIMIR: Onda su dvojica morala biti prokleta. ESTRAGON: A zato ne bi bila? VLADIMIR: Ali jedan od etvorice kae da je jedan od dvojice spaen. ESTRAGON: Pa? Ne slau se i to je sve. VLADIMIR: Ali tamo su bila sva etvorica. A samo jedan spominje lopova koji je spaen. Zato vjerovati njemu a ne ostalima? ESTRAGON: Tko mu vjeruje? VLADIMIR: Svi. To je jedina verzija za koju znaju. ESTRAGON: Ljudi su prokleti neuki majmuni. On, Andreas ban, samo pije vitamine, vitamini su antioksidansi, C, A, E. I selen je antioksidans, pa pije i tablete selena, ponekad malo ribljeg ulja, kako bi unitavao svoje slobodne radikale, sva oneienja koja unosi u organizam, koja ga napadaju. U apoteci tako Andreas ban kupuje svoje vitamine, kad uleti mukarac koji iz cuga pljune etiristo eura za kojekakve gljive shiitake, maitake i reishi u raznim agregatnim stanjima, za prakove, za kapsule, za beta-glucan, Bio Bran i spirulinu, za neki ekstrakt kozjeg mlijeka, onda taj ovjek okrene se oko svoje osi, kao da je u kakvoj hrvatskoj reklami, na kakvom hrvatskom stejdu, i obraajui se svima izjavi: A najvie od svega mojoj majci pomae molitva dragoj Gospi u naoj maloj seoskoj kapeli. Andreas ban onda mu kae, ali boe para, drite se samo Gospe. Andreas ban dakle ulazi u svoju bolesniku sobu. Ni na jednom ormariu ne lei knjiga. Spavai odreda izgledaju staro i istroeno, pohabano. Pod slabim neon260|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
skim svjetlom koje dopire iz hodnika slie na goleme lutke, les poupes gargantuesques, giant puppets, marionete, limp rag dolls na pomodrjele ukruene mrtvace, na skladite izglobljenih odbaenih figura manekena. Andreas ban ne moe lei, ne eli postati eksponat na toj nakaradnoj mostri odbaenog ljudskog mesa. Pa poput posjetitelja kakve davne izlobe degenerativne umjetnosti krene zavirivati u bolesnike sobe. Svuda nepokretne spodobe u ispranim prugastim pidamama, spodobe nad kojima je ili ve izvrena intervencija ili e uskoro biti. Obraena tijela, umrtvljena. Manipulirana tijela, neka vidljivo, neka nevidljivo deformirana, posve nadrealna, ili se to njemu, Andreasu banu priinjava. Moda te titrajue slike mala su fatamorgana, imate bujnu matu, kau mu lijenici kad im obrazlae vizije svojih naetih unutarnjih organa. Iz sobe u sobu, kao da promatra ranjenike na bojnom polju, osakaene, kriple, kao da je u kakvom konc-logoru u kojem je zatoeno pa sadistiki unakaeno svako bie koje se bilo po vjeri, ideji ili krvi ne uklapa u mistini germanski (hrvatski?) duh, ruralan, moralan i oplemenjen antikom mudrou. Jesu li ovo ljudi oslabljenog, oteenog ega koji spas trae u rekonstrukciji svojih tijela, poput onih koji se podvrgavaju plastinim operacijama s umetcima, ili su naprosto rtve agresivne ideje o istoti rasa. Svejedno. To bolniko lijeganje u devet sati, gaenje svjetla, nasilno jutarnje buenje u est, taj pristanak pacijenata na poslunost, pa kolektivne kupaonice s trulim i vlanim drvenim reetkama na istroenim keramikim ploicama, nedostatak toaletnog papira, ta strogost bolnikog osoblja, taj zapovjedni ton, pogotovo veine medicinskih sestara, taj red, sve to pred sutranju operaciju pritie Andreasa bana i u njemu pluta maglovita spoznaja o sankcijama monih prema makar i malom kreativnom, pobunjenikom kaosu, pa kae, u klopci sam. Andreas ban ee bolnikim hodnicima okruen zatoenim disfunkcionalnim, osakaenim humanoidima. Oni zdravi su vani iako su njihova tijela samo tit, proteza za podupiranje iskrivljene slike o vlastitom organizmu, o naetoj, klimavoj konstrukciji njihova ega. Tako, nakon operacije, Andreas ban gotovo opsesivno promatra prolaznike, publiku na skupovima, predstavama, utakmicama, paradama, i pokuava dokuiti koliko njih u sebi nosi letalne stanice, male ili velike tumore s brojnim vidljivim i nevidljivim kracima, a da njihovi vlasnici o tome pojma nemaju, pa zamilja njihov stupor, njihovo izbezumljenje u trenutku kad ih tijelo zaskoi i kae, da te vidimo sad! Ali oni vani, oni istog tijela, neobiljeenog tijela, zdravog mladog tijela, nemaju kada, nemaju zato eznuti za tjelesnim dodirom jer uklopljeni su, jer za njih ivot uglavnom tee, ne zastajkuje, ne stoji. A bolesno tijelo osueno je trpjeti nasilje nad svojim korporalnim granicama, nasilje koje ga dodatno razbucava. isto tijelo naspram odbaenog tijela. Gdje su granice ovjekove kontrole nad vlastitim (bolesnim) korpusom? Andreasu banu onkolozi e odrediti terapiju citostaticima, u najboljem sluaju samo zraenjem, prepisat e mu antihormonske lijekove, preporuiti redovne ultrazvune kontrole organa do kojih bi mogle doprijeti metastaze, prvo tromjeseno pa estomjeseno vaenje krvi i analiza markera, oko njega stuti e se armija stranaca koji e baratati njegovim organima, njegovim eritrocitima i leukocitima, koji e viriti u njegovu jetru, koji e sluati kako die, koji e ga
pipati, palpirati tu i tamo, u preponama, a najvie kod kljune kosti da provjere je li mu se na pluima pojavio kakav tumor, to e njega, Andreasa bana, posebno ivcirati, jer tu, kod kljune kosti njegova je majka napipala izraslinu i rekla, vidi, ovo su metastaze na pluima, pa e sad on, Andreas ban, svaki put kad se lijeniki prsti primaknu njegovom vratu rei, nemojte, tu ja provjeravam sam. to mu preostaje? S lijenicima e ipak sklopiti savez, prihvatit e suradnju s aparatima, s onim Oncorom i Mevatronom, ustupit e svoje tijelo drugima, podijelit e njegove funkcije s drugima, posve racionalno, posve u duhu zapadne civilizacije koja oboava kontrolu. Spakirat e emocije jer emocije zamagljuju uvid, mute percepciju, dosta mu je emocija u svakodnevici, dosta mu je sentimenta u knjievnosti, u filmu, u logoreinom ispraznom govoru, zlo mu je od razvodnjene plaljivosti koja prijeti da potopi mozak u formaldehid, sit je reklamnog ivota. Promatra Andreas ban tu hrpu usnulih tjelesa, mukih i enskih, i sve to vidi kolekcija je ogoljenih beivotnih lutaka, les mannequins. A ujutro, kad se probude, kad ih prodrmaju pa se ponu micati, i dalje e ostati to, disfunkcionalni strojevi sastavljeni od mehanikih, loe povezanih pokretnih dijelova. Pa s gaenjem kae: a me fait pisser. Na listu lijeve noge majka Andreasa bana od svoje osme godine nosila je golemi oiljak, smeuranu kou bez pigmenta. Ta velika opekotina na nozi Andreasove majke Marise nastala je kad je pokuala spasiti svoju omiljenu lutku zahvaenu plamenom, jer ta krpena lutka imala je pravu ljudsku kosu koju je na njenu glavu aranirao njen otac, djed Andreasa bana, kojega Andreas ban nikada nije upoznao jer taj njegov djed, inae vlasuljar koji je itao Goethea i Schillera u originalu i od 1923. pa do smrti bio lan Austrijske komunistike partije, umro u Zagrebu 1943. Poslije su je (Andreasovu majku) stavili u korito zbog silnih lomova. bila je kruta i nakaradna s iskrivljenim izvrnutim ekstremitetima kao da je kakva bellmerova Puppe. U sobi 42 jednom mukarcu ruka je pala i dotie pod, noga mu je u gipsu i visi okaena o malu ljuljaku instaliranu u podnoju kreveta. U hodniku, na bijeloj klupi, poduprta jastucima sklupala se ona ena kojoj e sjei obje dojke i ne mie se. Izgleda kao umjetnika instalacija. Andreas Ban prstom joj dotakne rame, da vidi je li iva. Ne mogu spavati, kae, sve ene u sobi hru. U toj sobi u kojoj sve ene hru jedna spava gola ali nije gola nego je ufalovana u zavoje, navie oko trbuha, neto su joj tamo valjda kopali, sjekli, upali, vadili, sise joj se prosule pa kao da ih nema. Druga die duboko i kljoca zubalom koje je zaboravila staviti u au, tak pauza, tak, pauza, tak, tak. U sobi 39 jednome cjevica iz penisa ide i plastinu bocu okaenu o rub kreveta; boca je polupuna smee tenosti. U istoj sobi jednome cjevice idu iz nosa, a ima i cjevice utaknute u vene u koje iz boca na stalku kaplje neki rastvor. U enskoj sobi na drugom kraju hodnika jednoj je uvezana glava, zavoj je umrljan usirenom krvlju, moda su joj akali po mozgu pa kad se probudi to vie nee biti ona; drugoj je bandairan prsni ko, sve do struka, s lijeve strane nazire se izboina, spljeskana dojka, desna joj je strana flah, desnu su joj sisu valjda otfikarili, ne umire se tako brzo, rekao mu je doktor Toffetti, ima ena koje nee pod no, i do deset godina vuku tumor dojke, dok dojka ne istrune i ne otpadne sama. Nitko nije
budan. Ili se svi prave da spavaju. Ali u sobi 47 Andreas ban nalazi jednog koji ne spava. Usrao sam se, kae. Zovi sestru. Hodnici su zatrpani invalidskim kolicima. Andreas ban zamilja kako e ujutro nastati guva kad invalidi-ranjenici, ti kripli, krenu u etnju. Lutke su Andreasova opsesija, Andreasova bolest i enja. Leu je kupio krpenu lutku na ijem je poprsju nacrtao debelo crveno srce. Leova lutka danas je ofucana, napola raivena, ali srce je ostalo. Sve te lutke na koje nailazi, u ivotu i u snovima, zrcale stare ljudske prie, zna to Andreas ban, prie seksualne i rodne, prie patrijarhalne, muke i enske, prie skrivene, zakopane pa otkopane, katkada opasne prie, faistike, okrutne i nerazumne. Ali ne moe sada o tome misliti, sad pred operaciju, iako mu svakakve slike trepere pred oima, u tom sterilnom bolnikom polumraku. Je li to Adorno napisao, ili Horkheimer, da nacisti tijelo vide kao pokretni zglobni mehanizam, kao skelet prekriven mesom. Kao oklop. Da nacisti iznad svega veliaju tijelo, ono krasno nadovjeno muko miiavo tijelo u pokretu, sjajno, nauljeno za fotografiranje, i ono gipko ensko tijelo u zraku, u skoku, takoer nago. I kae, Adorno ili Horkheimer, ili obojica kau, da su ti bogoliki gimnastiari veoma skloni ubijanju, kao to su ljubitelji prirode esto lovci. To faistiko isklesano tijelo (teretane, fitness centri), ono drugo tijelo, tijelo drugoga, ini slabim, runim, dekadentnim tijelom, nepoeljnim. To mono tijelo obrana je od svega to je fragmentarno, nekompaktno, fluidno i neuhvatljivo, pa stoga jer je mono, sve to je razlomljeno to oklopljeno tijelo ponitava, otuuje i destruira (ubija). O, svakakve nepodoptine neposluni umjetnici s poetka dvadesetog stoljea pa sve do danas izvode na lutkama manekenima, neopisivo iritirajui ideologe i propagatore arijevskog tijela (i duha). Tu su elave lutke, lutke s gustim najlon perikama, obezglavljene lutke ije se lubanje kotrljaju kod njihovih nogu, lutke prekrivene listovima salate po kojima gmie tri stotine jestivih burgundijskih pueva, tih dvospolnih pobjeguljaca koji su u stanju neozlijeeni prei preko otrice ileta, tu su manekeni iaenih udova sa staklenim oima ili bez ikakvih oiju, s penisom umjesto nosa, s vaginom umjesto usta, s velikim zatitnim naoalama na njuci morskoga psa, tu su manekeni hermafroditi s torzom ene i glavom mukarca lica zaraslog u bradu, kao to je Daljeva seksi dama Christopher Columbus na kojoj pie: Vraam se. To vraam se odjekivat e dvadesetim i dvadeset i prvim stoljeem zloslutno, ne dopirui do gluhih uiju, pa e povratci tei nesmetano. Tu su manekeni hibridi, sijamski blizanci slijepljeni uasom, nakaradno odjevene ili polunage djevojice u seksualno izazovnim pozama s nevino bijelim soknama i lakiranim cipelicama, tu su vojnici, ratne nakaze (Kriegskrppels), tu su enski manekeni s povezom preko oiju, bez jedne ili obiju ruku, s vie nogu ili bez nogu, neke s dva torza, s dvije karlice i etiri dojke, odjevene u muke sakoe, s mukim cipelama na nogama, ene s malim zelenim jastozima posutim po golom tijelu, tu su brkate ene, les mannequins moustach, umotane u icu (iza ice?), pa one koje liju kristalne suze, tu su providnim, prozranim velovima prekrivene, sakrivene lutke, i krasna lutka Massonova, jedna od Andreasovih omiljenih, glave zaglavljene u drvenoj krletci, s povezom oko usta iz kojih viri mauhica, dakle nijema, zanijemjela, u klopci, s tankim crvenim povezom koji skriva njen spol i s malim punjenim pticama pod pazuhom.
Sve te lutke, svi ti manekeni mogu se ralanjivati, dijelovi njihovih tijela razmjetati, premjetati, odbacivati ili ak dodavati novi, pa se vie ne zna jesu li to muke ili enske lutke ili istovremeno oboje, i muke i enske lutke, kao i kod ljudi, ovih ili onih. O, sve te stvarne lutke pod nosom slijepaca, toliko razliite od suvremenih (nacistikih) ivih lutaka koje propagiraju arijevsku normu, taj velebni opasni ki. itav jedan uznemirujui, upozoravajui svijet utvara, bia-predmeta koja oivljavaju, koja upozoravaju, a kojima, Andreas ban sluti, i sam pripada, ovako nakaradan, izglobljen, ugipsane ruke, izvrnute ake, iskrivljene kraljenice, naetih plua i kratkovidnih oiju, epav i uskoro s raskopanom dojkom. Poznati mannequin, fantom bez glasa bez oiju i bez lica katkada posjeuje Andreasa bana u snu i na javi, pa tako i sada za njim klizi po bolnikim hodnicima, pa Andreas ban kae, moda sam to ja, ovakav nikakav, sve blie smrti. Da, Andreas ban, sav u fragmentima, u dronjcima od kojih pokuava sklepati cjelinu. Onda, te njegove, Andreasove knjige u kojima nekako, moda i traljavo, vrstim crnim vrpcama nastoji ideju krvi i tla vezati za danas, kao da stee kakav zastraujui korzet u kojem je teko disati, te njegove knjige itaocima ve idu na ivce. Ali i to je jedna od bolesti Andreasa bana od kojih ne zna kako se izlijeiti, jer napadi, iako dolaze u valovima, ne jenjavaju, nakon kratkih remisija, simptomi se vraaju a Andreasov imunitet slabi. Ljudi mu piu, ljudi mu, nepozvani, niim potaknuti, priaju svoje stare poutjele storije, ne bi li im on (o, ironije), psiholog Andreas ban, pokazao neki mali prolaz ka spokoju. Gleda Andreas ban to je sve spakirao za svoj boravak u bolnici pa se udi: ljudi uglavnom za boravak u bolnici kupuju novo, nove soknice, novu pidamu, nove haljetke, nove etkice za zube, novo donje rublje, novi sapun, nove papue, kao da se kane pokazivati, kao da namjeravaju ostati. On je ponio sve staro, sve naeto; ispranu trenerku s raivenim desnim depom i Leov sat bez kazaljki, sat s izbrisanim brojanikom na kojemu vrijeme stoji, na kojemu vremena i nema. Ponio je fine listie crne okolade s 80 % kakaa, ponio je Marinu Cvetajevu i nekoliko glazbi uz koje se osjea otmjeno. Ponio je neuhvatljive krpice sasuenih snova, iluzije uglaenosti i sublimnog. Nedavno, Andreas ban proitao je manifest majstora ulinih grafita, subverzivnog enfant terriblea dananjice, zagonetnog banksyja zaljubljenog u takore za koje kae, ima ih posvuda, napadaju odasvud, ima ih kod najniih slojeva, ima ih kod najviih slojeva, a kojeg posluni i korektni, uladieni i sterilizirani, arijanizirani roboti nazivaju opasnim antisocijalnim vandalom. U tom manifestu banksy citira odlomak iz dnevnika potpukovnika Mervina Willetta Gonina koji je meu prvima s britanskim vojnicima 1945. oslobaao bergen-belsen: Leevi su leali posvuda, negdje u golemim hrpama, negdje pojedinano, negdje u parovima. Trebalo je vremena da se ovjek navikne na mukarce, ene i djecu koji su jednostavno padali od iznemoglosti i trebalo je smoi snage da im ne pruite pomo. Trebalo se odmah naviknuti na ideju da tu pojedinac ne postoji. Znali smo da svakodnevno umire pet stotina osoba i da e nared264|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
nih tjedana jo pet stotina umrijeti prije nego to emo bilo to moi poduzeti. Ali, teko je gledati dijete koje se gui i umire od difterije kad znate da bi mu traheotomija i medicinska njega spasile ivot, ene koje se gue u vlastitom izbljuvku jer nemaju snage promijeniti poloaj u kojem lee, mukarce koji jedu crve dok u ruci dre komad staroga kruha jer su naprosto morali jesti crve da bi preivjeli a vie ne razlikuju kruh od crva. Hrpa leeva, nagih i opscenih, o koje se podupire ena suvie slaba da bi ostala na nogama dok nad otvorenom vatrom priprema hranu koju smo joj donijeli; mukarci i ene koji na otvorenom unu gdje stignu kako bi olakali svoja dizenterijom oderana crijeva; ena koja se potpuno gola pere nekakvim upitnim sapunom i vodom iz spremnika u kojem plutaju ostaci mrtvog djeteta. Premda ne znam jesu li ova dva dogaa povezana, ali ubrzo nakon to je stigao britanski crveni kri, u logor je dopremljena i veoma velika poiljka rua za usne. To nama vojnicima uope nije bilo potrebno, urgirali smo, traili smo na stotine, na tisue drugih artikala, i ne znam tko je naruio ru za usne. arko elim otkriti tko je to uradio, jer bio je to potez genija, ista nepatvorena pronicavost. Vjerujem da tim zatoenicama nita nije pomoglo koliko taj ru za usne. ene su leale na svojim krevetima bez plahti, gole, ali jarko crveno namazanih usana, lunjale su naokolo bez odjee, s prljavom dekom preko ramena, ali jarko crvenih usana. Na stolu za obdukciju vidio sam mrtvu enu koja u stisnutoj aci dri ru za usne. Konano je netko neto poduzeo da ove ene ponovno preobrazi u osobe. Postale su linosti, nisu vie bile tetovirani broj na ruci. Mogle su brinuti o svome izgledu. Taj ru za usne poeo im je vraati ljudskost. Kasno je. Nailazi medicinska sestra i Andreasu banu kae: Odmah se istuirajte, obucite pidamu i lezite. Andreas ban kae: Neu. Sutra, sve u to sutra. U hodniku stojeke jede stvrdnuti pilei batai koji su mu donijeli jo ujutro, za ruak. Sestra mu daje supozitorij, Stavite ovaj epi zbog ienja crijeva, kae. Nije mu jasno zbog ega bi istio crijeva, stolica mu je uredna, a crijeva su daleko od pazuha i dojke, kirurzi se crijevima nee ni primai. Stavio je epi koji mu je odrao utrobu. Do krvi.
pria za laku no bambole senza guerre

Davno, u kraljevskoj zemlji Italiji, ivio ovjek po imenu Peppino Russo. Kad izbija rat, Peppino Russo prikljuuje se Pokretu otpora i s pukom u ruci kree u borbu protiv faista i nacista koji tlae njegov narod i njegovu domovinu. Jedne noi, s grupom svojih suboraca, partizana, Peppino Russo ulazi u malo planinsko selo nakon stranog masakra koji su poinile neprijateljske trupe, zaklavi sve njegove stanovnike i spalivi njihove kue. Ali u kotlini punoj leeva, Peppino Russo ugleda djevojicu ije irom otvorene oi pokazuju znake ivota. On uzima djevojicu u naruje, nosi je svojoj kui i njeguje je. Kad djevojica naraste, ona i Peppino Russo
postaju mu i ena. Prolaze godine. Jedne silvestarske noi, kako je prema tradiciji uobiajeno, na nekom rimskom trgu palili su se stari, iskoriteni i ne vie upotrebljivi predmeti. U tom otpadu Peppino Russo ugleda lutku irom otvorenih oiju. To ga podsjeti na djevojicu koju je naao u kotlini meu leevima u spaljenom planinskom selu. Peppino Russo izvue lutku iz plamena, vrati se u svoj gradi i objesi lutku na ogradu pred svojom kuom. Tad neto u njemu klikne. Peppino Russo krene u potragu za razbijenim lutkama prvo po Rimu, potom po itavoj Italiji. Nakon mnogo godina, u podnoju Monte Maria, najviem breuljku u okolici Rima, prostiralo se polje od dva i po jutra zemlje prekriveno s vie od sto tisua (oteenih) lutaka. Godine 1983., na putu po Italiji, ruski fotograf i redatelj Valerij Sirovski, ugledavi Peppinovo groblje odbaenih lutaka, provodi dva dana snimajui ga, sainivi preko 700 fotografija koje potom izlae u Moskvi. bila je to vrlo potresna izloba. Na toj izlobi jedan posjetilac izjavljuje: Hekatombe izoblienih lutaka bez oiju, bez ruku i nogu strano podsjeaju na slike iz Drugoga svjetskog rata i koncentracionih logora. Peppino Russo umro je prije mnogo godina. Njegova ena prodala je zemlju i buldoer je zatro zbirku. A ni kolekcija fotografija Valerija Sirovskog ve odavno ne postoji. bolnikim hodnikom kotrlja se mali strah umotan u perje. U susret Andreasu banu tapka stara bette Davis. Fasten your seatbelts, kae, its going to be a bumpy night. Andreas ban zaspao je u trenerci.
bekim Sejranovi
Sandale
Ipak sam naao nekakvo rjeenje. Nakon to su me pustili s odsluenja moje jednotjedne kazne u zatvoru, ostao sam bez novca, a, bogami, i bez posla. To dvoje samo po sebi i nije bilo tako gadno, ali stvar je u tome da ovjek mora imati love da plati stan. I hranu. Dobro sad hranu, uvijek moe kupiti vreu krumpira ili rie i preivjeti. Ali ako nema love za stan, niski i elavi gazda izbaci te a da od toga ne radi nekakav sluaj. bez ikakve ljutnje. Saaljenja. Ali, kao to rekoh, snaao sam se. ini se da se ovjek uvijek nekako snae. Ili umre. A i to je nekakvo rjeenje, zlu ne trebalo. To je uvijek rjeenje. Sudac s nepokretnim, staklastim oima ponudio mi je da biram izmeu jednomjesenog leanja u zatvoru i plaanja kazne. Ja sam, naravno, sav usplahiren od prijetnje zatvorom, odmah pristao da platim kaznu. No, pokazalo se da ipak nemam dovoljno novca za cijeli mjesec, nego tek za tri tjedna. I tako sam ostao bez love, a ipak sam sjedio u zatvoru u sreditu Osla, niti dvjesto metara od moje iznajmljene sobe. Tjedan dana. Imao sam osjeaj da sam se negdje prevario. U raunici. A uvijek sam bio vjet u matematici. Jo od malih nogu. Svi su se udili: Kako je to dijete, za boga dragoga, vjeto u matematici. I onda, kad sam izmigoljio iz elije, shvatim da nemam za stan za ovaj mjesec. A ve sam kasnio s plaanjem. Nekako istovremeno kad sam zaglavio i Sara, moja djevojka, ponekad i moja budua ena, otputovala je. Mora na jug Norveke
kod svoje mame koja, jadna, ivi sama u toj kuerini. No, ipak sam je uspio izmoliti da me pusti da ta dva ljetna mjeseca provedem u njezinom stanu. Dok se malo ne snaem, naem neki posao i novu sobu. Jedini je problemi bio u tome to je stan bio potpuno prazan. Sara je zapravo tek dobila kljueve od stana i onda je odmaglila i ne stigavi preseliti stvari. Jer ja sam bio taj koji ih je trebao unijeti u stan snagom svojih miica. A ja sam zaglavio. Sara je samo rekla kako je znala da e se to dogoditi. Kad-tad, kad-tad. I sad sam bio sam u tom stanu. Potpuno praznom. Ubacio bih ja svoje stvari, ali nisam ih imao. Osim neto malo odjee i nekoliko knjiga. Naao sam jednu vrstu kartonsku kutiju i stavio je nasred velike sobe da mi slui kao stol. U drugoj sobi na pod sam prostro vreu za spavanje. Tako sam namjestio dnevni boravak i spavau sobu. Prvih tjedan dana proveo sam na isti nain kao i u zatvoru. Leao sam u nekom tupilu i razmiljao kako bih trebao oeniti Saru i napraviti joj troje djece. I onanirao sam mnogo. Isto kao i u zatvoru. Nisam mogao jesti, nisam se mogao podignuti iz postelje. Leao sam zatvorenih oiju i zamiljao djevojke s kojima sam bio. S kojima sam se mogao sjetiti da sam bio. Nabolje je bilo s onima koje sam moda mogao imati, ali koje iz nekog nesretnog razloga nisam dobio. Ili su moda djevojke koje su me htjele i imale, a one koje nisu nisu. ovjek nikad nije mogao biti siguran. Osim u duljinu koju osjeti pod debelom koom skliskog dlana. Iako sam miljenja da je enama vanija debljina. Debljina ti je najvanija, uvjeravao sam se razmazujui pljuvaku pomijeanu s ljepljivim znojem svojih mlohavih prepona. Najvanija, ponavljao sam. Ali jednog dana je glad postala neizdriva i morao sam izai vam. Odlebdio sam u bunilu do najblieg duana i sitniem kojeg sam uspio skupiti kupio kruh i dem od kajsija. Veliku staklenku dema od kajsija poput onoga to ga je pravila moja nana. U nekom drugom ivotu, dok sam svoju nesreu jo uvijek znao izraziti rijeima. I dok sam jeo taj uvenuli dem od kajsija, uinilo mi se kao da je to vrijeme dio neijih tuih uspomena. bio sam siguran da nikad ranije nisam jeo dem od kajsija. I ovaj koji sam sad jeo imao je sve bolji okus. Mrve su padale po kartonskoj kutiji. Trebao bih nabaviti komad kakve tkanine za stolnjak. Sljedeih dana sam se uspio sabrati. Prijavio sam se na biro za zapoljavanje gdje su mi rekli da ne brinem, neki posli e iskrsnuti prije ili kasnije. Kontaktirat e me im se neto pojavi. U meuvremenu, strpljenja. I budui da mi je novac hitno trebao, vratio sam se onome to sam i ranije radio kad bih zapao u akutnu besparicu. Sviranju u hodniku podzemne eljeznice. Stajao bih na toj stanici kod Narodnog kazalita i udarao po icama svoje ve odavno isluene gitare. Otunim glasom pjevao melankoline melodije. Ljudi bi prolazili i ponetko bi ubacio kovanicu. Nekad i dvije. Tako se, ako bi ovjeku srea bar malo bila naklonjena, moglo pristojno zaraditi. Nakon nekoliko dana svirke, inilo se kao da sam se preporodio. Sad sam si ve mogao priutiti hamburger ili ak kebab, a ostajalo bi ponekad i za pivo koje bih poslije svirke podijelio s nekim od kolega to su zaraivali na isti nain. bilo nas je nekoliko stalnih to smo svakodnevno svirali na tom mjestu, a s vremena na vrijeme pojavili bi se i neki novi koji su bili na proputovanju i koji bi tu svirali nekoliko dana, a zatim nestajali u smjeru svojih elja za nekim novim gradovima.
Jedne veeri, dok sam svirao u tom akustinom hodniku, zaujem zvuk harmonike koji je dopirao iz dubine hodnika. U prvo vrijeme nisam obraao panju na taj zvuk, ali s vremenom mi je poeo smetati. Svi smo znali da je, ako ovjek eli svirati u podzemnoj, ovo jedino mjesto za koje si mogao dobiti doputenje uvara. Pa ako je mjesto zauzeto, a bilo je jer sam upravo ja svirao, onda se moralo saekati da taj koji svira, dakle ja, zavri, i tek onda doi na moje mjesto i svirati. Jedan sat ako je netko drugi ve ekao na red ili neogranieno ako nije bilo nikog. Napokon krenem ljutito niz hodnik prema izvoru te muzike. Kako sam se pribliavao, poeo sam razaznavati melodiju. Sliilo je na borbene koranice iz NOb-a. Iako se nije moglo ba moglo biti siguran. Kad sam priao, ugledao sam djevojku kako sjedei na koferu rastee malu harmoniku. Kofer na kojem je sjedila bio je od harmonike. To sam odmah shvatio. Pored je bio njezin ruksak, nita vei od onog s kojim ovjek krene na piknik. Zurila je u prazno u beton ispred sebe i mehaniki rastezala i skupljala svoj mijeh. Dobro, nije odavde pa ne zna za obiaje. ekao sam da zavri pjesmu, a onda priao do kutije u kojoj su joj bacali novac i ubacio pet kruna. Pozdravio sam je na engleskom i nasmijeio se. Rekao sam joj da lijepo svira. Imala je prazne, vodnjikave oi. I mali, jedva vidljivi, gnojni priti u kutu usne. Ja sam se i dalje smjekao. Ona se zatim naglo digne i pone spremati harmoniku u kofer. Prikupljeni novac iz kutije istresla je u jednu malu konatu vreicu. Imala je na sebi plavu, ispranu suknju, bijelu ljetnu koulju i sandale. Sandale. Kone i isuene. Imala je ogromno stopalo. bila je nia od mene, ali sam se mogao zakleti da je imala vee stopalo. Ja sam imao ravna i velika stopala. Sandale su, vidjelo se to, bile enske, i iako dimenzijama velike, izgledale su elegantno. Ali na njenim grubim i prljavim stopalima inile su se jo enstvenijima, njenijima. Nokti na nonim prstima bili su nalakirani u tamnocrveno. Ali prolo je otada dosta vremena. Jer samo su usamljeni, crveni otoii svjedoili o posljednjem lakiranju. Sliila je maloj djevojici koja se voli igrati s djeacima. I voli s njima dijeliti njihovu grubost. Kosa joj je bila raupana i svijetla bez neke odreene boje. Svo njezino djeatvo bilo je strpano i zatomljeno u jednom paru iznosanih i ocvalih sandala. elio sam imati neto s tim sandalama. bilo to, pomislio sam dok se udaljavala. Poslije toga je nije bilo nekoliko dana. Onda opet, jednog kinog i tekog dana, dok sam svojim glasom pokuavao unijeti jo vie jada u vlagom ispunjen hodnik ugledam je kako ide teglei kofer s harmonikom. Stala je malo sa strane, a zatim sjela na kofer ekajui nezainteresirano da zavrim sa svojom svirkom. Kosa joj je bila mokra i slijepljena. Sandale crne i ljigave od vlage. Kimnuo sam joj glavom i spakirao svoju gitaru. Vratio sam se na isto mjesto nakon sat vremena. Dok sam iao prema njoj koraajui u svojim zimskim cipelama, uinila mi se poput neke pionirke to svira borbene pjesme u tjeskobnom Domu kulture moje rodne kasabe. Priao sam joj i ubacio kovanicu od dvadeset kruna. Samo je podigla pogled, bezizraajno kimnula glavom i nastavila etati prstima po izlizanim tipkama. Sjeo sam sa strane i zapalio cigaretu. ekao da zavri. Vani je pljutalo i puhalo u taktu njene muzike. Kad je zavrila, priao sam joj i tada smo po prvi put poeli priati. bila je iz Letonije. Engleski je govorila prilino loe pa smo se sporazumijevali na mjeavini engleskog, ruskog i naeg. Izraz njezina lica nije se mijenjao dok je priala. Kao da
je bila na nekom drugom mjestu, nisi mogao doprijeti do prave nje. Zvala se Ida i jo uvijek je imala priti u kutu usne. Ili je to moda bio novi priti. Iskreno sam se zaudio kada je nakon kraeg objanjavanja pristala da idemo popiti pie. Nekako smo se probili kroz teku kinu zavjesu. Pomislio sam kako ova kia nema nieg zajednikog s ljetom. I pogledao na njezina stopala. Protrnuo sam. Sandale su bezobrazno plazile po njezinoj koi. Kao da su znale. Kao da smo svi sve znali. Ja sam pio pivo, a ona aj. Na kraju smo popili sve to smo zaradili tog dana. Pitao sam je gdje spava. Odgovorila je da spava u vrei za spavanje ispod jednog mosta. Tamo joj je bilo prilino dobro, rekla je. Pozvao sam je da prespava tu no kod mene. Moj stan je u blizini. Gledala me je neko vrijeme nepovjerljivo, a onda je ipak pristala. Ali samo ako obeam da u biti dobar. Uvijek sam dobar kad sam pijan, rekao sam. Onda popij jo jedno, ne, popij jo dva piva prije nego to krenemo. Kad smo uli u stan bilo je ve oko ponoi. Izvadio sam dva piva iz ormara, ali ona je htjela aj. Nisam imao ni aja ni u emu bi ga skuhao. Nita. Ali nju to nije previe smetalo. Dok je skidala sandale i odlagala ih pored mojih cipela, rekla je da joj se sviaju. Moje cipele. Otvarajui pivo rekoh da se moemo mijenjati. Nasmijeila se i iz ruksaka izvadila crvenu vreu za spavanje. bila je tanka i emerna. Imala je etiketu na kojoj je pisalo Yassa. Pitao sam je odakle joj ta vrea, a ona je samo neodreeno odmahnula rukom. Prostrla je svoju vreu malo dalje od moje i onako odjevena uvukla se u nju. inilo se da je odmah zaspala. Sjedio sam na svojoj vrei, puio, tiho ispijao pivo. Kroz prozor je dopirala crvena svjetlost. Oblaci su se razili i negdje na zapadu je bio prekrasan zalazak. Sunce e ponovo izai za dva- tri sata, pomislio sam. I gledao u svoje gole i prljave prozore. Trebalo bi imati nekakvu zavjesu. Nije se moglo spavati s ljetnim, nonim suncem. Neizdrivo je. Sjedio sam i dugo ekao da se sunce ponovo pojavi. Ona se ubrzo nakon to je zaspala poe nemirno vrtjeti i okretati u svojoj vrei. Ponekad bi izgovorila neku rije na nerazumljivom jeziku. Jednom se, okrenuvi prema meni, otkrila i pokazala razdrljena prsa. Kroz tanku bijelu koulju nazirale su se grudi. Nije imala grudnjaka, samo potkoulju bez rukava. Nije imala zato nositi grudnjak. Imala je grudi poput gojaznog dvanaesetogodinjaka. Poput mene u estom razredu. Kada su me od hormona poludjeli djeaci u nedostatku boljeg grabili za sise dok bismo igrali nogomet na tjelesnom. bile su to grudi bez ikakve teine i mase za koju bi se moglo vrsto uhvatiti. bradavice su bile tvrde i napete. Zailjene poput vrhova damija. Da nije bilo tih bradavica ovjek ne bi mogao sa sigurnou rei jesu li to enske sise ili djeake grudi. Makinalno proem po svojim prsima i osjetim krutost svojih preosjetljivih bradavica. A i krutost ispod stomaka. Primaknem se i dodirnem joj kosu. Ljepljivu i skorenu. Istovremeno. Osjetio sam kou na ruci kako se najeila dok sam je milovao po kosi. elio sam je poljubiti u priti. Ili ga moda istisnuti, ako je to bilo mogue. Rukom kliznem do grudi. bradavice su bile napete da sam pomislio da e prsnuti. Pomislio sam pijano kako e, boemesauvaj, te bradavice prsnuti i iz njih potei rijeka krvi. Iz ovih sisa nije moglo tei mlijeko. Male bebe bi izrezale sva usta ako bi ih se dojilo na ove sise. Pomislim to i pourim da ih dotaknem usnama. Lagano. Otrina dodira zamuti mi pogled. Poelim da mi se taj ubod zauvijek usijee. U usne, u ruke. Poput nekog rijetkog otrova.
Ona se, istovremeno, trgnu i okrenu na drugu stranu. Nije se probudila. Iako nisam znao da li bi to bilo dobro ili loe. I za koga. Nakon toga sam znao da moram onanirati. Ali dok sam sjedio ispod prozora na kojeg su poele padati prve zrake svjetlosti i pokuavao se smiriti drkanjem, osjeao sam kako mi neka sila to nije doputala. Najprije nisam mogao svriti. Poslije me uhvatila neka neobjanjiva tuga i izgubio sam erekciju. Drao sam u ruci taj amorfni komad mesa i koe i pokuavao misliti na njezine bradavice. I na priti u kutu usne. Ali nije ilo. Onda sam pogledao na njezine sandale koje su se koile ispred ulaza u sobu. Tada sam poeo plakati. I svravati. Ne znam kad sam se probudio, nisam imao sat, ali moralo je biti prilino kasno sudei po jakom suncu. Ide nije bilo. A niti mojih cipela. Jedinih koje sam imao. Sandale su leale netaknute. Dok sam hodao u njima, vrckao sam neumjereno svojom guziicom. bio sam se pomalo plaio prije nego sam na svoja stopala navukao te sandale. Moja su stopala u njima izgledala mnogo enstvenije od njezinih. To me je plailo. Samo to, elio sam vjerovati. Ali dok sam koraao prema gradu, tog straha nestade. Osjeao sam neto oslobaajue oko kukova. I uivao mijeajui dupetom od jednog do drugog kraja ulice. elio sam da me netko uhvati za guzicu. Ali ne previe grubo. Ako ikako moe. U podzemnoj sam naao Idu kako eka Roya da zavri sa svojom svirkom. Roy je crni deko iz Londona. Svira, kako kae, Irsku narodnu muziku na violini. Zapravo je znao odsvirati samo jednu melodiju. Na dva naina. brzo i veselo, te sporo i tuno. Ali bio je jako dobar. Osjetio sam neto ivotinjski u njemu kad me je spazio u sandalama. Poznavao sam ja takve poglede. Samo je bilo udno dobivati ih. Ida je izgledala snano i hladno u mojim tekim cipelama. im je Roy zavrio, samo je bez rijei otvorila svoj kofer, izvadila harmoniku i poela svirati. Roy mi se smjekao s onim svojim pogledom i upitao da li sam za malo haia. Naravno, rekao sam. Otili smo van i na jednoj zaklonjenoj klupi popuili doint. Osjeao sam se poput princeze. Koju zavidne prijateljice opisuju kao kurvicu. elio sam da me taj crnac podigne i stavi na svoja koljena. I da me miluje po guzici. I po nogama. Po mojim snanim i velikim prsima. Kad je Ida zavrila sa svirkom, bio je moj red. Svirao sam, a njih dvoje su duvali na istoj klupi. Ida ga nije voljela, to se odmah dalo primijetiti. Plaila ga se, ali je ipak poduvala njegov doint. Vidjelo se to na njoj kad su ponovo sili u podzemnu sluati me dok sviram. Ubrzo se pridruio i Roy na svojoj violini. A cijela stvar je izmakla kontroli kad je i Ida izvadila svoju udarniku harmoniku i oei po ruskim borbenim. Ne znam to su ljudi mislili o nama dok su prolazili pored nas. Ali ubacivali su nam kao nikad do tad. Kad smo zaradili brdo love, otili smo do one iste klupe i dok sam ja brojao kovanice, Roy je motao novi doint. Sloili smo se da je nabolje novce odmah potroiti. Zapravo, Roy je to rekao, a mi smo se morali sloiti. Kae da zna dobar pub i odlazimo tamo drei se za ruke. bio sam kerka sovjetske bacaice kladiva i nekog amerikog zajebanog sprintera. Taj pub je bio jedna velika izloba udaka, arlatana i akrobata. bilo je tu svega, od buntovnih tinejdera do istroenih bezglasnih rastafarijanaca. inilo se da Roya svi znaju. On se ubrzo pope na stol i poe svirati svoju brzu melodiju. U pubu
nastade lom. Poslije smo opet svi skupa svirali i pobrali duge aplauze. Pili smo brzo i halapljivo. Hai se osjeao u svakom kutu te rupe. I Ida je pila. Vidjelo se da zna piti. U jedno trenutku podie me i spusti na svoje krilo. Sjedio sam tu neko vrijeme potpuno nemoan i sretan. Ona me je lizala i ljubila po licu. tipala mi je bradavice i poput majke milovala po kitici. Vonjala je po zemlji. Vlanoj i plodnoj crnici. Kad smo se napokon izvukli iz tog nestvarnog lokala, predloio sam da opet odemo k meni. Ida samo odmahnu glavom i ree da noas eli spavati na njezinom mjestu. Pokazalo se da je to njezino mjesto zbilja ispod mosta u jednom malom parku. Rekao sam da je bolje da idemo k meni jer se tu motaju samo narkomani i beskunici. Samo me je mrko pogledala, nita ne govorei. Shvatio sam i nasmijeio se. Posramljeno. Ona je pripremila svoju vreu za spavanje. Upravo se smrkavalo i ekala nas je kratka i uzbudljiva no. Ovdje je bilo mranije i nekako toplije nego doma kod mene. Odnosno kod Sare. Na Saru nisam ni pomislio. Uvukli smo se oboje u vreu, iako nije bilo lako. Ljubili smo se gladno, kao da smo si s tijela pokuavali otkinuti komade mesa. Mislio sam kako e me pojesti. aptala mi je najprije na engleskom, zatim ruskom, a da bi poslije stenjala na nekom nerazumljivom jeziku za kojeg sam pretpostavljao da mora biti letonski. Mogao sam zamisliti tu sliku iz daleka. Nas dvoje u vrei izgledali smo poput nekog velikog crva to se koprca na suncu. Poput divovskog crva u samrtnom hropcu. Zvukovi koje smo isputali podsjeali su na zvuke ogorene borbe dva umorna oajnika. Snanim rukama grabila je moje tijelo kao da me oblikuje, kao da me cijelog mijesi svojim ruerdama. Onda se okrenula leima. Skinuli smo odjee tek koliko je bilo potrebno. Jednom rukom sa pokuavao nai ta bodljikava prsa, ali nisam uspijevao u svoj toj gunguli. Na kraju sam uao u nju i na crv zapoe novi, ujednaen ples. Pretvorio sam se u sluh. ulo se klokotanje rijeke, auta u daljini, cvrkut ptica, nas dvoje kako otpuhujemo, kao pri nekom tekom poslu. U jednom trenutku smo se otkotrljali i umalo pali u rijeku. Ali nije nas to omelo. Poput jahaa na rodeu uspio sam se odrati u sedlu. Ubrzo je sve bilo gotovo i svo moje sjeme se prosulo unutar Yassine vree za spavanje. Zatim sam je njeno zagrlio odstraga i apnuo joj na uho, na naem: -Volim te Ida. Jako te volim. Razumije. Volim te. Nisam joj mogao vidjeti lice. Neto vlano kapnu mi na ruku to je leala ispod njezine brade. bilo je tiho. I mrano. Ptice se nisu vie ule. Ida se digla bez rijei i istrgla vreu ispod mene. Ostao sam leati na tlu gledajui je kako zamotava svoju vreu i zakopava suknju. Obukla je moje cipele, podigla sve svoje stvari i nekako hladno i nestvarno izgovorila jednu reenicu. Na letonskom, valjda. Nakon tog se okrenula i otila stazom to je vodila niz rijeku. Cijelo vrijeme sam leao na zemlji i promatrao je. Tek nakon nekoliko minuta sam skoio, navukao sandale i krenuo za njom. Hodao sam cijelu no, cijelu ljetnu bijelu no. I nisam je naao. Sjeo sam na jednu klupu i promatrao svoja stopala u tim sandalama. Poslije sam ih skinuo i ostavio ispod klupe. Uredno. Zatim sam otiao kui bosonog. Ponovo su se ule ptice. Galebovi, vrane i svrake. Stajao sam na vratima i gledao u unutranjost svoje due. U tom stanu su mi najvie nedostajale zavjese. Samo zato je sve izgledalo tako ogoljelo i prazno. Samo zato.
Devad Karahasan
O UMJETNOSTI UMIRANJA
Nismo mi greni samo zato to smo jeli s drveta saznanja, nego i zato to jo nismo jeli s drveta ivota. franz Kafka
Od Tacita saznajemo da je Petronije Arbitar bio optuen za sudjelovanje u Pisonovoj zavjeri protiv Nerona. Ve Tacit indirektno izraava uvjerenje da je to bila kleveta, a nama danas, sa historijskim iskustvima koja imamo i s poznavanjem nae epohe, te s lijepom mogunou da itamo Petronijevu prozu, potpuno je jasno da to ne moe biti istina. Zavjere su uostalom toliko naporne i dosadne da u njima naprosto ne moe sudjelovati ovjek koji je u dekadentnom Neronovom Rimu zasluio titulu arbitra elegancije (arbiter elegantiarum ili, kako ga Tacit naziva, elegantiae arbiter). Da bi sudjelovao u zavjerama protiv vladara ovjek mora ispunjavati barem dva uvjeta: prvi je da bude potpuno lien smisla za humor, a drugi je da ima viak vatre. Odsustvo smisla za humor oduzima mu distancu od sebe samoga i tako mu omoguuje da o sebi dobro misli, to jest da sebe uzima strano ozbiljno, a viak vatre mu daje mjeru fanatizma neophodnu za uvjerenje da se svijet moe popraviti i da upravo on moe uraditi taj posao. Revolucionari nemaju smisla za humor, to je
za jedan tip ljudi argument protiv revolucije, a Petronije Arbitar po svemu sudei pripada tom tipu ljudi. On oigledno ne ispunjava ni jedan od spomenutih uvjeta, ve ideja da u svom romanu Satirikon ujedno parodira Odiseju i grki ljubavni roman, koji je svojevrsna parodija, koliko god nenamjerna, Odiseje, jasno pokazuje koliko mnogo smisla za humor i koliko malo vatre on ima. A iz toga je opet sasvim jasno da se on nije ni pokuao braniti od klevete. Ako ima neto napornije i dosadnije od zavjere, to je pravdanje i dokazivanje svoje nevinosti. Osim toga, ima neto uvredljivo i neotmjeno u pravdanju i dokazivanju oiglednoga, tako da e jedan Arbiter elegantiarum rado pristati na to da bude osuen, makar bio nevin, ako je to jedini nain da izbjegne jednu tako nedostojnu rabotu. (Valjda zato klevetnici i prostaci uglavnom vladaju takozvanom javnou klevetom ili ak samo prijetnjom klevete oni bez problema veinu pristojnih ljudi otjeraju na rub javnog prostora.) Umjesto da se pravda, Petronije se na nekom posjedu u Cumae zatvorio od svijeta i okruio ugodnim sugovornicima, lijepim plesaicama i sviraicama, dobrom i vjetom poslugom koja zna pripremiti i posluiti dobro jelo i pie, pa se otisnuo u svoju posljednju gozbu. Prije izlaska meu goste, prerezao je vene i podvezao ih iznad mjesta na kojem su presjeene, tako da je po svojoj volji mogao naizmjenino oputati povez i putati krv da tee, a onda ga stezati i tako zaustavljati krv. Zabranio je svaki znak i svaki trag tuge ili brige na licima posluge, zabranio je sve ozbiljne ili tune teme u razgovorima s prijateljima, htio je, po svemu sudei, da mu posljednji sati ivota proteknu onako kako je protekao vei dio tog ivota. Uivajui u probranim jelima i najboljim vinima, u plesu i muzici vrhunskih umjetnica, uivao je i u naglaeno frivolnim razgovorima s prijateljima, kao to je inio cijelog ivota. Sve teke i ozbiljne teme bile su iskljuene iz tih razgovora, svaka pouka i sve velike rijei, kao to su vrlina i smisao, bile su zabranjene, a pouavanje je bilo dozvoljeno ako se odnosilo na osjetilni uitak. Tako je Petronije proveo svoju posljednju no, oputajui povez na svojim rukama i putajui krv da otie, a onda ga priteui da zadri ivot u sebi jo neko vrijeme koje e posvetiti frivolnosti i neposrednom tjelesnom uitku. Ovo umiranje tijesno korespondira s Petronijevim djelom, toliko da bi se za njega bez rezerve moglo rei ono to se govori za one rijetke pisce koji su svoj ivot i djelo obiljeili uzvienim patosom, naime to da je on svoju knjievnost doslovno ivio i na kraju umro u skladu s njom. Ono to znamo o njegovom romanu Satirikon (Satyricon) oigledno pokazuje da je on zamiljen kao parodija Odiseje (24 knjige, putovanje kao osnova radnje, herojska i to gotovo iskljuivo grka imena likova, kao to su Agamemnon, Kirka, Ganimed). Satirikon istovremeno parodira, i to jo mnogo oiglednije, grki ljubavni roman. Taj roman u pravilu poinje svadbom ili vjeridbom djevojke i mladia obdarenih izuzetnom ljepotom, koja je u isti mah boanski dar i prokletstvo. Neposredno nakon vjeridbe ili svadbe mladi par kree na putovanje, koje se pretvori u viegodinje lutanje, tokom kojega oni tragaju jedno za drugim. Tokom tog lutanja, odnosno potrage za voljenim, njih otimaju razbojnici i gusari, prodaju ih u roblje i kupuju razni ljudi koji se na prvi pogled zaljubljuju u njih, na njihovu ast i ednost nasru nebrojeni zli i dobri ljudi... Oboje sauvaju svoju ljubav, ast i ednost, koliko god dugo lutanje trajalo i kako
god teka bila iskuenja kojima su bili izloeni, tako da se na kraju romana, kad se nau, svom branom ivotu mogu posvetiti puni vrline, isti i vedri, kao da se od polaska na putovanje do ovog susreta na kraju romana nita nije dogodilo. Satirikon je ovome modelu slian toliko da se paralelnost ne moe previdjeti, a razliit je od tog modela toliko i tako da se ta paralelnost na prvi pogled prepoznaje kao parodija. Roman pripovijeda putovanje i lutanja mladih ljubavnika, koji se uvijek iznova razdvajaju i trae, susreu i razilaze. Tokom putovanja su izloeni stalnim iskuenjima, gotovo svi ljudi koje susreu nasru na njihovu ast i ednost, tako da se njihovo putovanje pretvara doslovno u iskuavanje i provjeru njihovoga karaktera, ali i postojanosti njihove ljubavi. Dakle upravo kao u grkome ljubavnom romanu. Samo to ljubavni par o kojem se u Satirikonu pripovijeda ine dva mukarca, Enkolpius, koji je ujedno pripovjeda, i njegov mladi ljubavnik Giton. Za razliku od junaka grkog romana, oni podlijeu svakom ili gotovo svakom iskuenju pred kojim se nau, tako da svoju ast i ednost ozbiljno uzimaju jedino u retorikim vjebama kojima se povremeno preputaju. Umjesto da, poput junaka grkog ljubavnog romana, putuju morima i dalekim dravama, padajui u ruke razbojnikim voama i vladarima zbog oluja i ratova, Enkolpius i Giton skitaju po provincijama apeninskog poluotoka, padajui u ruke sitnim trgovcima (kojima se, ponekad, uostalom dobrovoljno predaju) i bjeei ispred preprodavaa na pijacama, kojima su pokuali ukrasti neku sitnicu. bogatstvo i rasko oni ne upoznaju kod vladara, kao ljubavnici grkog romana, nego kod osloboenog roba Trimalhiona, koji je vjerovatno prvi meu junacima evropske knjievnosti pokazao da neizmjerno bogatstvo nudi najbolje uvjete za demonstraciju manjka ukusa, takta i pameti. I tako dalje, i tako dalje; sve to je karakteristino za grki ljubavni roman prisutno je i u Satirikonu, samo izokrenuto kao u ogledalu, dakle prisutno je u svojoj parodijskoj varijanti. Svakome ko je proitao ono to je sauvano od Satirikona jasno je da je Petronije Arbiter prvi veliki majstor parodije u evropskoj knjievnoj tradiciji. A kao majstor parodije pokazao se i u ivotu, to jest u smrti. Njegovo umiranje je, naime, bilo organizirano, doslovno inscenirano, kao oigledna parodija Sokratovog umiranja. Prisjetimo se: Sokrat je oklevetan da kvari omladinu i osuen na smrt zbog nepotivanja bogova atenske drave, uvoenja novih boanstava i zavoenja mladih. Svi su njegovi suvremenici u Ateni, njegovi prijatelji i uenici, tuitelji i sudije, svjedoci i utljiva veina, svi su, kaem, oekivali da on postupi kao veina osuenih u to vrijeme, naime da napusti Atenu i tako izbjegne izvrenje kazne. Sokrat je nasuprot svim oekivanjima ostao u Ateni i nastavio oko sebe okupljati uenike i mlade prijatelje eljne razmiljanja, koji su ga svakodnevno posjeivali u zatvoru i s njim provodili dane. Oni su s njim proveli i dan koji je okonan Sokratovom smru (smrtne kazne u Ateni izvravane su nou). Jo ranije nego ostalih dana okupili su se oko Sokrata njegovi prijatelji i uenici Apolodor, Kritobul i njegov otac Kriton, Epigen, Hermogen, Eshin, Meneksen i mnogi drugi. Najprije su kui otpremili Ksantipu, da ne bi svojim naricanjem ometala razgovor i mir kontemplacije, a onda se posvetili nastojanju da objasne neke paradokse. Sokrat je poeo razmiljanjem o neraskidivoj povezanosti uitka i neugode koji ovjeku ne mogu doi zajedno, ali ako se za jednim od njih tei i dosegne se, jedva da je mogue drugaije, nego i
ono drugo dosegnuti zajedno s njim (Phaidon, III, 60), a nastavili su razgovorom o dubljem i bitnijem paradoksu: ovjek prirodno izbjegava smrt i samoubistvo mu nije dozvoljeno, a jedva da se moe nazvati mudrim ovjek koji nije svakog asa spreman na smrt. Kad je doao sueni as, Sokrat je ispio otrov i mirno nastavio razgovor s prijateljima, o odnosu tijela i due, te o sudbini due koja se oslobodila tijela i dospjela u Had. Paralelizam ova dva umiranja sasvim je oigledan, kao to je oigledno i parodiranje prvoga umiranja (Sokratovog) u drugome (Petronijevom). I jedan i drugi prihvataju smrt, to jest ne pokuavaju je otkloniti i odgoditi njezin as. I jedan i drugi insceniraju svoje umiranje u skladu s temeljnim uvjerenjima, prema kojima se ivjelo i radilo cijelog ivota. I jedan i drugi okupljaju u smrtnom asu oko sebe drage ljude, mirno primaju svoju smrt i ekaju je razgovarajui o onome to im je vano i emu su posvetili ivot. Oba umiranja traju dugo, jer otrov, koji je popio Sokrat, ne djeluje bre od postepenog oticanja krvi, za koje se odluio Petronije. Oigledne slinosti samo naglaavaju razlike meu ovim dvjema smrtima. Razlike u ambijentu, izmeu zatvora i bogatog posjeda, kao i razlike u drutvima kojima su umirui junaci okrueni, a pogotovo razlike izmeu sadraja razgovora kojima su praena dva umiranja i tona kojim se ti razgovori vode. Sokrat alje svoju enu Ksantipu kui, da ne bi uzdasima, jaucima i drugim manifestacijama emocije, ili ak samom nijemom emocijom , ometala njegov razgovor s prijateljima i uenicima, a Petronije se okruuje prelijepim plesaicama i sviraicama, ne bi li se probudila makar udnja, ako ve nema emocija koje bi uznemirile drutvo i razgovore. Ne moemo znati je li Petronije, kad je inscenirao svoju smrt, namjerno tom inscenacijom parodirao Sokratovo umiranje, ali je sasvim oigledno da je on to uinio. Nema sumnje da ima neto herojsko u Petronijevom pristajanju na smrt, kao i u Sokratovom, samo to su njegovi razlozi za pristajanje svojevrsno izokretanje ili parodiranje Sokratovih. Sokrat pristaje na smrt jer hoe da ponudi primjer potivanja zakona (u vremenu bezakonja), filozofske pomirenosti sa sudbinom, discipline i sposobnosti da se vlada sobom, a Petronije to ini da bi sebi utedio napor i dosadu. Dok umire, Sokrat boravi u zatvoru, a Petronije na bogatom posjedu. Prvi je okruen mladim filozofima eljnim znanja, a drugi poslugom, lijepim enama i besposlenim prijateljima. filozof govori o smrti, dui i vrlini, a romansijer o osjetilnim uicima, provodu i nasladama. Prvoga zanima kako da svojoj dui osigura dobar sud na onom svijetu, a drugom je vano da izbjegne bol i dobro se zabavi na ovom. Parodiranje Sokratove smrti u Petronijevoj objektivno je i oigledno, kao parodiranje grkog ljubavnog romana u njegovom Satirikonu. Prilino je svejedno je li Petronije u svom romanu htio parodirati grki roman ili nije, njegovo djelo je to uinilo. Upravo tako je i sa inscenacijom umiranja, svejedno da li je autor inscenacije htio parodirati svog velikog prethodnika ili se to dogodilo bez njegove namjere, po volji teksta, to jest strukture zbivanja. Teko je, naravno, povjerovati da majstor forme i parodije, kakav je Petronije bio, bez namjere i nesvjesno napravi tako konzekventno provedenu parodiju jednog dogaaja, ali je u krajnjoj liniji vano da ju je on napravio. (Kad nastojimo razumjeti dogaaj, moramo raunati s injenicom da u stvarnom zbivanju, kao i
u umjetnosti, autopoiesis igra vanu ulogu. Od jednog odreenog stupnja dovrenosti, struktura se takorei sama dalje gradi dok ne dosegne onu formu koja joj je imanentna. Vjerujem da je autopoiesis, odnosno sposobnost njihovog samodovrenja ona osobina po kojoj se organske strukture razlikuju od mehanikih.) Procesom umiranja, koji je oblikovan u skladu s njegovim knjievnim djelom, s njegovim uvjerenjima i njegovim djelovanjem, Petronije je svoj boravak na svijetu dovrio, doveo do prepoznatljive i shvatljive forme, a time mu je ujedno dao znaenje i smisao. Drugim rijeima, on je svoj ivot konstituirao kao umjetniko djelo. To djelo se aktivno odnosi prema jednom drugom djelu, naime Sokratovom ivotu i smrti, s kojim jo danas vodi razgovor. Vano je imati na umu da parodija, dodue, znai poricanje ili ponitenje onoga na ta se odnosi (grka rije parodeo znai krivo pjevati pjesmu, odnosno podrugivati se), ali znai i usporednu, paralelnu pjesmu, tekst koji tee du nekog drugog teksta, pa prema tome znai alternativu onome to se parodiram to jest usporedbu s njim. (Parodija po definiciji tee usporedo s onim to parodira, paralelno njemu, a parallelos znai paralelan, usporeen, u neemu jednak.) Petronije se nesumnjivo podruguje Sokratu, kad ga parodira, ali time istovremeno ispisuje alternativu uenju koje je Sokrat formulirao svojim ivotom, govorom i djelovanjem. On recimo sigurno dovodi u pitanje Sokratovo uvjerenje da se vrlina moe nauiti, da je srea prije svega pravilan odnos duhovnoga i tjelesnog uitka, a taj odnos je pravilan samo onda kad se tjelesno kontrolira duhovnim, kao i njegovo uenje da je istinsko znanje najprije znanje o vjenome. (Govorimo naravno o Platonovom Sokratu, onaj Ksenofonov je mnogo vie obris, nego li neko koga poznajemo.) Tako bi se naprimjer ovjek koji ivi u skladu sa Sokratovim uenjem odrekao uitka u ljubavi s nekim jako privlanim, ako bi se naao samo jedan razlog, ma koliko sitan, protiv te ljubavi, ili ak i onda kad ne bi bilo ni jednog razloga za preputanje toj ljubavi i uitku u njoj. Taj ovjek ne uiva u hrani, jer previe dobre hrane ugroava zdravlje, a dovodi u pitanje i potivanje mjere, koje je u svemu najvanije; on izbjegava ples i muziku jer se oni obraaju tijelu i zanemaruju duh, on, kratko reeno, izbjegava sve to bi mu boravak na svijetu moglo uiniti privlanim. ivot bi, pojednostavljeno govorei, za Sokrata bio trud da se postupa u skladu sa znanjem o vjenome, to jest sa formama koje nam to nae znanje o vjenome zadaje. ivei i umirui u znaku tjelesnog uitka, dakle neposredno datoga i najprolaznijeg to se moe zamisliti, Petronije se podruguje svemu to je Sokrat bio i nauavao. On ne vjeruje da se vrlina moe nauiti, jer ne vjeruje u vrlinu uope, to znai da se ne bi imalo ta nauiti, ni ako bi se neko potrudio. On se ne pita o tome da li vjenost postoji ili ne, ali pouzdano zna da on boravi u vremenu, dakle u prolazu i prolaznome, pa se odrie znanja i razmiljanja o vjenome. Sokratovom odricanju Petronije suprotstavlja nasladu, odnosno hedonizam, vjenosti i trajnim vrijednostima koje Sokrat uzima ozbiljno i prema kojima se ravna, Petronije suprotstavlja ovaj trenutak i ivot koji je stvaran samo u ovom trenutku. Pojednostavljujui, rekao bih da Sokratovom etikom racionalizmu Petronije suprotstavlja senzualizam ili senzualni realizam.
Za ovakvo Petronijevo uvjerenje i filozofijsko uenje nalo bi se i argumenata. O onome to jeste, sigurno mogu rei samo to da ono jeste, sve drugo to o njemu kaem ja mu pripisujem. Zato su i etike kvalifikacije postojeega, po kojima je neto dobro a neto drugo zlo, jedno vrlina a ono drugo porok, samo nai, ljudski, konstrukti kojima dodajemo, odnosno pripisujemo postojeemu osobine koje nisu primarno njegove, prema tome nisu mu imanentne i nisu stvarne. Jedino sigurno znanje koje ja, kao ovjek, mogu imati je ono neposredno dato, ono to osjeam u ovom trenutku, i zato su ugoda i neugoda mnogo pouzdanije kvalifikacije postojeega, nego porok i vrlina, dobro i zlo. Ni one, dodue, ne atribuiraju postojee, recimo predmet na koji se odnose, nego izraavaju moje osjeanje i doivljaj tog postojeega, ali su neposredne i utoliko pouzdanije od svega drugoga to bih mogao rei. ivot je proces, a ne struktura, iv ovjek boravi u prolazu i prolaznome, zato je sada jedina stvarnost o kojoj on moe relativno pouzdano govoriti. Ne vjerujem da je Petronije, parodirajui Sokrata, htio porei njegovo uenje i doivljaj svijeta, sve ono to je Sokrat iskazao svojim ivotom, djelovanjem i umiranjem, zato sam i podsjetio na to da parodija ne mora ponitavati ono to parodira, nego mu moe nuditi alternativu. Onim to je kazano Petronijevom odlukom da umre i samim umiranjem, ne porie se mogunost, moda ak nunost, da ovjek boravi u sjeni vjenosti dok prolazi svijetom, da moe neto saznati o trajnim vrijednostima i vrlinom im se pribliiti, da se ovjek i njegovi postupci ne mogu izmaknuti etikim kriterijima. Petronijeva parodija Sokratovog umiranja samo je naglasila da ovjek, koliko god boravio u sjeni vjenosti, prolazi i stvaran je u sadanjem trenutku, da je neodvojiv od tijela koliko god se okretao dui, da ga znanje o vjenome ne oslobaa osjeta i potrebe za njima. A njegov roman Satirikon, to jest ono to je od njega sauvano, potvruje upravo predloenu interpretaciju. Junaci Petronijevog romana poznaju sve ideale junaka grkog ljubavnog romana, moda ih i dijele s njima, u svakom sluaju govore o asti i ednosti, vjernosti i moralu, barem onoliko koliko junaci grkog romana. Ali ih to ne oslobaa ranjive, slabe, ljudske tjelesnosti. Junaci grkog romana osjete studen ili glad samo onda kad treba literarno pokazati da su zlostavljani i da pate, a Petronijevi junaci skitaju upravo zato to ih njihova tijela prisiljavaju da trae hranu, odjeu, krov nad glavom... Hou rei, u Petronijevom romanu se ideali grkog romana ne poriu, tu se samo razotkriva injenica da su svi ti ideali ista retorika, sve dok zanemaruju tijelo i neposredno date ivotne okolnosti. bilo bi naime izrazito neduhovito knjievno djelo u kojem bi se na uzdravanje od jake i dobro napravljene hrane pozivalo junake koji gladuju. Nije teko razumjeti da ovjek s naglaenim smislom za humor, kakav je Petronije sigurno bio, osjeti potrebu da parodira doivljaj svijeta koji propovijeda odricanje u ime metafizikih razloga, pogotovo ako te propovijedi slua od Senece i drugih, njemu suvremenih, stoika, koji se bez mnogo razloga ali zato uporno, pozivaju na Sokrata. Kako ne parodirati zahtjev da se identificira s vjenou bie koje prolazi, ili uenje koje gladnom ovjeku objanjava da je dobro i puno vrline uzdrati se od prederavanja, jer previe hrane kodi zdravlju i naruava mjeru, koja postoji u svemu i treba vladati svime. Tu mislim nema potrebe za komentarima, jer je sve jasno i posve prirodno.
Trebalo bi, meutim, prokomentirati injenicu da Petronije, parodirajui Sokrata, u jednom veoma znaajnom elementu potvruje njegovo uenje i njegov doivljaj svijeta. Naime odlukom da umre i nainom na koji je to uradio, dakle inscenacijom svog umiranja, Petronije ponavlja temeljni Sokratov stav da je ovjek zoon metaphysikon, bie obdareno ili prokleto duhom i jezikom, bie koje je uvijek manje ili vie od sebe, a uza sve to ili upravo zato bie slobode. Petronije inscenira svoje umiranje tako da se ono, kao dogaaj, simetrino (parodijski) odnosi prema jednom drugom dogaaju, te tako proizvodi znaenje i smisao, upuuje na neto izvan sebe, postaje vie od sebe samoga. Osim toga, u svakom svom detalju Petronijevo umiranje izraava jedan doivljaj svijeta, upravo onu sliku svijeta koju smo mogli naslutiti iz Satirikona, a koju prilino jasno formulira njegovo parodiranje Sokratovog umiranja. Umirui onako kako je uinio, Petronije ispisuje jedno uenje o svijetu i ovjekovoj poziciji u njemu, polemino postavljeno prema idealizmu i njegovoj retorici, ali utemeljeno, kao i platonovski (sokratovski?) idealizam, na uvjerenju da je ovjek mikrokosmos, bie koje u sebi reflektira Logos, temeljni zakon (ili sklop zakona) koji upravlja svijetom, u skladu s kojim se ponaa i funkcionira univerzum. ovjek je mikrokosmos jer je odraz kosmosa, on moe saznati ili bar naslutiti Logos, temeljnu istinu, zakon ili naelo kosmosa, upravo zato to se on, Logos, reflektira u njegovome ljudskom biu. Petronije umire kao ivotinja koja udi za uitkom, i time tvrdi, zbog naina na koji je umro, da je uitak Logos, da je istina kosmosa ono to se moe uivati i osjetilno pojmiti. On oigledno vjeruje da svijet ima neku istinu (Logos, kako bi rekao Heraklit) i da se ta istina reflektira u njegovom, Petronijevom, biu, a time namjerno ili nenamjerno tvrdi da se u njegovom biu i u njegovoj smrti izraava jedan od temeljnih zakona ako ne i sami temelj svijeta, pa je po tome on, Petronije, makar bio i ivotinja koja udi za uitkom izrazito metafizika, svjesna zakona svijeta, koji se daju naslutiti s onu stranu materijalnih injenica, i eljna da te zakone sazna i izrazi. Naglasio sam da su Petronije i Sokrat dokazali da su bia slobode, ne samo time to su odluili o svojoj smrti i njezinom nainu, nego i time to su tom odlukom izrazili temeljnu istinu ljudskog bia. ovjek naime jeste bie slobode, blagoslovljeno ili prokleto slobodom u svojoj ontolokoj osnovi. Kuran kae na jednome mjestu da sva stvorenja, sve ono to postoji, samim svojim postojanjem slavi Stvoritelja, a jedino ovjek moe odbiti da Ga slavi, moe Ga ak poricati jezikom. Iz ove temeljne, iz mogunosti da se suprotstavi svem postojanju i porekne samog Stvoritelja, slijede sve druge forme ljudske slobode i zakljuak da je sloboda ovjekovo ontoloko odreenje, to jest da je ovjek po slobodi to to jeste. Vjerujem da sa spomenutim kuranskim iskazom o ljudskoj slobodi korespondira ono to su o slobodi rekli Sokrat i Petronije, umirui po svojoj odluci i to tako da tim inom iskau Logos koji se reflektirao u njihovim biima, ono naime to su oni drali temeljnim zakonom svijeta, ono to je upravljalo svijetom kako su ga oni vidjeli i osjetili. Ovdje mi se, bez moje volje i ak protiv nje, namee pomisao na jo jednog pisca slobode i smrti, na Alberta Camusa, koji je upravo u samoubistvu vidio dokaz ljudske slobode i u smrti njezin razlog. Pomisao na Camusa u ovom kontekstu namee usporedbu njegove smrti s dvjema lijepim smrtima, kojima je posveeno ovo
razmiljanje. Je li njegova smrt u saobraajnoj nesrei, apsurdna i sluajna, izrazila njegov doivljaj svijeta, to jest Logos kosmosa u kojem je on boravio, onako kako se dogodilo u sluaju Sokrata i Petronija? Je li to, to govori njegova smrt u saobraajnoj nesrei, istina njegovog bia i svijeta u kojem je on ivio? ta ona kazuje o naem svijetu, ako jeste tako? Da je svijet na koji smo mi osueni nasilan, apsurdan i bez logosa, jer njime vlada puki sluaj? Ili se radi samo o tome da mi vie nismo sposobni povjerovati u logos, to jest da je logos u koji mi vjerujemo - eksplozija? Svijet na koji je bio osuen Camus, a to je svijet u kojem i mi danas boravimo, nije stvoren plesom pramajke boice, niti je izgovoren, niti je panteistiki svijet ivih tijela, u kojem je boravio Petronije - to je svijet nastao eksplozijom beskrajno guste estice materije, kako nas ui naa kultura. Logos tog svijeta vjerovatno jeste sluaj i njegov brat apsurd, a ljudska bia koja ive u tom svijetu, ako imaju unutranju istinu, dakle ako reflektiraju logos svoga svijeta, umiru apsurdno, nasilno i sluajno, recimo u saobraajnoj nesrei. Tako mi se bar sada ini. Iako mi se istovremeno ini da je sve to sam ovdje rekao samo konstrukcija i niz pojednostavljenja jednog umornog ovjeka, koji mora sve ee misliti o onome to ne moe izbjei i to mu je svakim danom sve blie.
Mirana Likar bajelj
Jan Stassen i ti
Da, doe vreme, kad mora i ti u ovaj prokleti red za hleb, iako si mislio, da ti nikad nee morati, pogotovo kad ti se inilo, da si sa Janom Stassenom. Ali kad pogleda na ovaj red i sve njih ljude u njemu, koji su, isto tako mislili da su sa Janom Stassenom samim tim to su u njemu, bili su kao i ti, nita. U budimpeti je vatromet, jer je Maarska primljena u Evropu, a u Tamaiju je red prokletih radnika bez posla, koji ekaju na au mleka i dva pareta hleba. Vie si voleo da bude gladan, nego da stane u red ovih ispijenih lica, ali i ti si ovde jer, na kraju krajeva, i ti si samo ovek. Upitaj se, da li je Jan Stassen znao, da e biti ovakav red i zato nije hteo da ima nita sa tobom i sa drugima. Prvo je bila fabrika, koja je izraivala belu tehniku. fina siva socijalistika fabrika, sa uinama i plavim keceljama i sa inenjerom zatite na radu, sa tobom. Plate su bile loe, ali je sindikat organizovao odmor na balatonu i posete budimpeti, posebno zoolokog vrta, konzerve i tegle sa zimnicom, a i kakvo prase se moglo kupiti u zadruzi. U letnjim danima ste zatvorili fabriku i radili u polju. Ti si bio inenjer i za svaku stvar su morali da te pitaju. bilo je stvarno dobro i inilo ti se, da se sindikalne zabave nee nikad zavriti i da ti nikad nee nestati devojaka, zbog toga si jo uvek sam. Sva srea. Zbog toga to je Tamai imao fabriku od sela je postao gradi i to je bilo to. Dodue, nisi mogao da putuje u inostranstvo, tada te je to bolelo, oseao si se neslobodno, ali ne tako jako. Onda je dola sloboda i to se najbolje videlo po tome to je doao Jan Stassen. fabrika je bila ofarbana plavom i utom bojom i ceo Tamai je bio lepi. bio si ba ponosan, to radi u tako lepoj fabrici. Oko nje se prostirala lepo podiana travica i moderno rastinje, a na parkingu su se poeli pojavljivati sjajni strani automobili, kakvi automobili, palate. inilo ti se, da ste sad nekako stavljeni na kartu sveta, a bilo je to i stvarno, no, barem Evrope, jer su takve uto-plave fabrike postojale i u paniji i francuskoj, u belgiji i Nemakoj. To se lepo videlo u Stassenovoj kancelariji, gde je preko celog zida visila karta i na njoj mesta, u kojima su bile fabrike. Izraivali ste svetla, iako je izgledalo kao da ih izrauje Jan Stassen lino. bio je posvuda. On i promene. U fabrikoj radnji nisi vie mogao kupiti prvorazredni proizvod po desetorazrednoj ceni. Iz fabrike se vie nije mogao odneti ni jedan rafSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|281
i. Odmor za uinu je trajao tano dvadeset minuta, jer je deset trebalo da ostane za WC. Vie nije bilo nikakvog zvona, nikakve sirene, nije vam bila potrebna, svuda su bili tani satovi i svi ste ih se pridravali, jer je Stassen bio takav. I ti, iako si kao inenjer bio nekako vie jednak sa njim, ali u stvari i nisi bio, on te nikad nita nije pitao, ti si pitao njega. Dok ti je odgovarao, tako se lepo osmehivao, ali je gledao negde pored tebe. Kako si eleo, da je i on poneto upitao tebe, ti imbecil. Jednom su mu doveli petnaestogodinju Ciganku. Radnika plata je bila sedamdeset maraka. Cigani su rekli, da e Ciganka raditi za trideset. Stassen je uao na prva vrata u fabriku i izaao na zadnja. Za njim je ila gospoa Horty, koja je zaista nekako nezgrapna i spora, ali ni sada ne zna, kako je on to mogao znati, pa u fabrici je bilo petsto radnika. Kako je izabrao ba gospou Horty? Ciganka je dobila njen posao i svoju platu. fukalo se Janu Stassnu za sindikat; u stvari, sindikat ga se uopte nije ticao. uto-plava fabrika je bila jedina fabrika u krugu od sto kilometara, moda od dvesto. Jo dobro, da je Maarska retko naseljena. Ali, ceo Tamai je bio lepi. Svi su imali lampe iz fabrike, pre svega spoljanje. Poto su bile skupe i namenjene Evropi, ljudi su osetili ponos i sreu, jer im je Jan Stassen dozvolio da kupuju tako lepe proizvode u skrnavoj fabrikoj radnji. A i od drugde su dolazili po svetiljke, kupivi usput jo poneku stvar u mesnoj radnji, na kojoj je tako lepo pisalo Market i popivi po jednu ili dve kafe u lokalnoj birtiji, koja je sada bila Green pub, tako da je sve mnogo obeavalo. Plate su bile male ali su bile. Sve je izgledalo oputeno, i zato to se Jan Stassen vozio po fabrici biciklom. fabrika je izgledala evropski, im se neko po njoj vozio biciklom, a bio je i zgodan. Jan nije puno sedeo u svojoj kancelariji, svuda je bio i svuda je planirao i radio. I po izgledu se razlikovao od starog socijalistikog direktora, koji je imao brkove, stomak i mladu sekretaricu. Stassen je bio plavokos, glatko obrijan i miiav. Njegova sekretarica bila je stara iskusna raunovotkinja. Devojke su bile naotrene, gospoe naondulirane, mukarci su imali kaieve na pantalonama i momci su poeli da igraju odbojku. Svi su eleli da ih pogleda Jana Stassen. On je pak gledao samo u sebe, za sebe i na sebe. Samo zato to si bio inenjer mogao si da popria s Janom Stassenom i koju re vie nego drugi, a kad su dolazili strani dobavljai, poveo bi te sa sobom na veeru. Mislio si da si sa njim, iako si znao da on ima etrdeset puta veu platu od tebe. Ali to ti nije previe smetalo, jer je izgledalo, da i tebi kree na bolje ne samo zbog para, iako si, s vremena na vreme, dobijao poviicu pet ili deset maraka ve zbog potvrde da dobro radi i da Jan to potuje. Ali nisi vie radio ono od pre i tako kao pre. Kakav inenjer sigurnosti na radu, sad si radio sve, kao i Jan Stassen. Pod njim su svi radili sve. Da li si zapazio, da Jan o sebi nije nikada nita rekao? Uvek je bio ljubazan, uvek se smekao, ali o sebi nije rekao nita. Pa ta si znao o njemu? Da igra odbojku. Svakog petka je iao avionom u Antwerpen, u subotu odigrao utakmicu i vratio se u nedelju u Tamai. Navodno je imao jednu, ali o tome je govorio iz daljine i priblino. Znao si da je razveden, i da je negde biva ena, da li je i dete, nisi se usudio pitati. Kada su na veeri bili dobavljai oekivali su, da e biti i neke cure, ali ih nikad
nije bilo. Nije li ti se inilo, da Jan Stassen nije hteo nita da ostavi u Maarskoj? Ni kapi svoje sperme, nita. Ili je to uradio tako, da je izgledalo, kao da nema nieg. bio je tamo, bio je sa tobom, sa vama, ali kao da nije bio. Ili kao da vas nema. Uvek si govorio samo ti, iako je izgledalo kao da govori i on, ali kasnije nisi mogao da se seti, ta je rekao i oseao si se kao budala. inilo ti se, da mu se pokuava nametnuti, da pokuava sobom pokriti va itav odnos, ali valjda nije bilo tako, pa odnosa niste ni imali, jer Jan Stassen nije hteo nita da ostavi u Tamaiju, ni sperme, a za odnos je ponekad potrebno ak malo krvi. Ti i Tamai ga uopte niste zanimali. Samo jednom je Jan rekao malo vie o sebi. bili ste ti i on i dobavljai. Govorio je o poseti kod vlasnika fabrike, dva brata. Pozvali su ga u kuu, neke subote posle utakmice i to je stvarno bilo vano, tako vano, da Jan nije ni iao na utakmicu, da ne bi tamo, za veerom, sedeo umoran i znojav. Vlasnici su fabriku nasledili od svog oca. Jan je znao, ko su, ali ih nije lino poznavao, direktori, kao to je bio i on, ekali su na takav poziv, jer je znaio da dobro rade. Jedino tad je Jan govorio tako da si znao da je veseo to ti govori. Jer vam govori. Rekao je, kakvi su to ljudi i kakva kola voze, gde odlaze na odmor i ta studiraju njihova deca. bio je ponosan, to ih lino poznaje, to je upoznao njihove porodice. Jan je bio deo fabrike i ti si bio deo fabrike i sve je mnogo obeavalo. ak su i lokalni policajci dobro iveli, jer se Jan Stassen uvek pobrinuo za to, da ih dobavljai podmite, ako ih uhvate pijane za volanom. Jan skoro nita nije pio, ni plaao nije nita, plaali su dobavljai, koje je Jan takoe pritiskao na svoj nain, ali ako su i njemu plaali pritiskao ih je malo manje. Gotovo svi su bili zadovoljni: dobavljai, Jan, belgijski vlasnici, radnici takoe; inilo im se, naime, da e biti sve bolje i bolje... Jesi li bio zadovoljan i ti? Jednom ti je moralo postati jasno, kako je sa tobom i njim, no, sa tobom. Ako ne pre tad kad si izglancao ceo stan, jer je rekao da e doi po tebe i da ete ii na bazeni. Da, tako je rekao, bazeni. Jo iz prolih vremena je u Tamaiju banja, za tebe je to bio bazen, a za njega bazeni. No, glancao si onu tvoju skromnu kuhinjicu, barem je ista, mislio si. Dok si je glancao, nije ti se inila tako jako siromana, nadao si se, da e se Janu sviati barem intimna atmosfera, ali se on uopte nije popeo, uopte nije hteo da ue, kad si ga pozvao unutra, od dole je vikao, da sie, da e te ekati napolju, da hoe brzo na bazeni... Spremio si mu limunadu, pivo ti se inilo previe obino za Jana, ostala je friideru i kad si siao, nisi mogao ni da ga pogleda, toliko ti je bilo teko... Ali on nije ni zapazio. Kai, da li te je u svim ovim godinama ikad pozvao u svoj stan? Mogao bi se praviti da Jana nema, ali onda bi i tebe bilo manje. U onom Tamaiju Jan Stassen je bio jedna lepa identifikacijska taka. Ako je on bio u Tamaiju, onda si mogao biti i ti. Ako je za njega bio dobar, onda je bio i za tebe. Ali odjednom je Jan poeo da ulazi u fabriku na prednja vrata i izlazi na zadnja svake nedelje i sve je vie ljudi ilo za njim. Kad je uao na prednja vrata, znao si, da e ih za sat vremena biti deset, petnaest manje. Nita nije pomoglo, iako bi sad svi radili za trideset maraka. Jednom si ga saekao kod zadnjih vrata. Sluajno. Kao. bio je ljut, stvarno ljut. One koje je otpustio nije ni pogledao. Rekao ti je da on nee ii ni u kakvu Kinu. Da je ostavio previe godina u toj vukojebini, da nema vie svoj ivot i da u Kinu ide ko hoe.
Kasnije si od delia sastavio priu. belgijanci su imali tako lepu fabriku, deonice su tako narasle da su je ispustili iz ruku. Prodali fondu. fond ju je prodao multinacionalki, kojoj je trebalo samo ime fabrike. Pa, itao si, zna kako to ide. Mora da si prilino glup, ako toliko ita, a nita ne razume. Ili razume, pa se nada da se to dogaa nekom drugom. Sve to bi Jan Stassen mogao uraditi za nove vlasnike bilo bi da u Kini vodi novu fabriku sa starim imenom. Pa nisi verovao da e ii, zar ne? Onda je dolo ono vee sa dobavljaima, kad im je rekao, da ga druge nedelje vie nee biti. Da nee biti ni fabrike. Da njemu i fabrici vie nee prodavati svoju robu i da nikakvo podmiivanje nee vie pomoi, da posla vie nema. To o podmiivanju nije rekao, ali se dalo razumeti. bili su zabezeknuti. Ti si bio zabezeknut. Zar ti nije mogao rei lino da ide! Rekao je da odlazi u Ameriku, jer mu se tamo svia. Da e se oeniti i da se i devojci svia Amerika. Da, zapravo, ve ima ameriki posao. Stvarno je otiao. Jednoga dana ga nije vie bilo. I fabrika je otila. Sve ostalo je ostalo, ali je bez Jana Stassena bilo drukije. Ti i ostali ste sad u tom redu. Sad zna, zato Jan nije hteo nita da ostavi u Tamaiju. Jan Stassen voli da je u jednom komadu i da je neto njegovo ostalo ovde, bilo bi sad u ovom govnetu. Jan je jedan ist Evropljanin, jedan sportista; jo je dobro to je uopte uao u va bazeni. Ali jedino ti zna da te nije sasvim zaboravio. Sino je na mobilni stigla njegova poruka. estitao ti je jer su Maarsku primili u Evropsku uniju. ta misli, da li je estitao jo nekome u ovom alosnom redu za besplatni hleb? Ne, nije. Zato izai iz ovog prokletog reda, koji ne vodi do onog ljubaznog bia iza prozoreta. Pa zna gde vodi. Do kartona na trotoaru, do tebe na tom kartonu, tebe koji pia u pantalone, a tvoja mokraa curi po zemlji i ljudi je preskau. Izai iz ovog reda, pa u njega se jo uvek moe vratiti. Ako ve mora zavriti na kartonu, onda je bolje, ako pri tom ima bar neki izbor, moda, Trijumfalnu kapiju, brandenburka vrata, Hyde park... mokrau i onako, sa jednakim gaenjem i jednako spretno, preskau svugde. Inenjer si, a eka na besplatni hleb. Tvoji preci su dojahali na konjskim leima prevalivi hiljade kilometara i derali sirovo meso ispod sedla, a ti eka. Zar se u hiljadu petsto godina stvarno toliko i tako promenilo? Poni odmah da vae sirovo meso, uzmi put pod noge i ivot u ruke. Ako nema nieg boljeg, jo uvek moe da obrie kakvo staro evropsko dupe, sve je bolje od tog reda, za koga ti je upravo postalo jasno, gde vodi. Izai dakle iz njega i ne zaboravi, Jan Stassen ti je pisao iz Amerike.
Robert Alaozovski
Goten ili saska hronika

(odlomak iz romana)
prevod sa makedonskog Nenad Vujadinovi
Knjiga druga: Pad Kratova Pria prva U kojoj posredstvom oiju Boijih doznajemo o propasti kratovskog utmanina Joakima, saskog Jova. O zvjerstvu Lale ahina. Vazalstvu Sarujara. Usponu ustend bega.
O, mein Gott!
Joakim Goten prikupljao je snagu ne bi li savladao uas koji se deavao pred njegovim oima. Pir Neastivog, neviena zvjerstva, dolazak Apokalipse, bijesno divljanje Armagedona, sultanat pakla. Pogodilo se tako da sve to mora iskusiti u starosti, kad su mu ve na dohvat bila vrata nebeska, kad je trebalo da iskapi do kraja svoj pehar, da bude nagraen za zasluge koje je imao kao gospodar mira, ukrotitelj intrige i majstor diplomatije. Umjesto da uiva u poastima, koje je zasluio za voenje svoje zajednice u neizvjesnim vremenima, Joakim Goten morao je svjedoiti
Ivan Blaev
vlastitom nepravednom ponienju. Kroz milione igala koje su mu se udijevale u mozak i koje su cijepale prostor izmeu njega i realnosti poput starog prepisa bergbuha vidio je nestajanje svoga roda, kao pagansko rasipanje pepela niz rijeku. Oi su mu bile zamrznute. Pogled mu je, poput dviju paralelnih srebrnih ila, letio as ka istoku, kroz tijesni otvor za knutelambruste, ka kamenoj terasi pred gradskom tvravom; as ka Milutinovom mostu na jugu, kroz veliki prozor sobe. Gledao je, ali zapaao nije nita. Ubrzo potom poeo je da ara oima, kao sonim vrakim iletinama glame ili kupernikela, koje su padale jedna na drugu, jedna preko druge, bez ikakvog osobitog reda: od balkona, preko krovova kraterskih purgera, do golih zidova, na koje je bio zakaen porodini grb, to im je ga lino dodijelio veliki rimski imperator; i objeen ma, to ga je njegovom ukundjedu poklonio nenadmani hohmajster Herman.
Es gibt ein axt im meine kopf!

Iako rijei nisu izlazile iz njegovog grla, usta su mu se brzo osuila. bio je sm u kuli. bokal ostavljen kraj kamina bijae prazan. Nalik na ovjeka ogromnog i delikatnog apetita, sa stomakom poput pulignje ispunjene vodom iz kakve jame bokal je, ipak, bio prazan. Joakim se nalazio na etvrtom spratu. Nije se mogao sjetiti kako je uspio da se popne toliko visoko, ali silazak je bio teak. Noge su mu otkazale poslunost. Okliznuo se na tijesnim kamenim stepenicama izdubljenim u zidu i pao na pod drugog sprata. Ispravio se. Preao je na drvene stepenice. One nisu bile klizave, ali jesu tijesne. Skotrljao se do prvog sprata. Iako se dobrano polomio, nije odustajao od svoje namjere. Panino je elio da ovlai suva usta. Naao je merdevine, progurao ih je kroz kvadratni otvor koji je otkrio pod ilimiem to je leao ispod velikog kovanog stola i stutio se niz njih do hladne i tamne podrumske prostorije. Kroz tijesni hodnik, kojim se jedva mogao kretati, kao da je bila rije o tovni najnieg ola, doao je do podzemne bistijerne. Poput psa poeo je da loe bistru kinicu. I um mu je doao na svoje. U vodi je opazio odraz vlastite ispletene kose zbog koje su ga tribalske velmoe zvale Joakim Pletikosa (lokalni opi su mu se iz istog razloga rugali), a njemu se to ime nije dopadalo jer nije htio da ga bilo ko dovodi u vezu sa izmatikim granskim rodom, iji su preci bili savladali isti manir podvezivanja kose, ali na razliitoj strani. Dok je njegov zlatni predak Valter prvi vezao kosu u znak sjeanja na desetine misirskih glava odrubljenih u movarama Damiete, udarcima maa koji je visio u najvioj nii granski rod je pleo svoju crnu plaeniku kosu, poistovjeujui se s misirskim izmatikim glavama s kojima su zajedno sluili graanskoga cara. bijeli pletikosa ne voli crnog pletikosu postaje bjelikoza jer mu je drai svoj lik bijele koze potomka barbarose.
bili su to omiljeni stihovi dvorske lude Stefana Silnog, koja je, kao i Joakim, imala sudbinu da promijeni iste gospodare. Svima je to postao manir. Dok je luda deklamovala, a pri tom grleni smijeh odjekivao, as iz odrafljenih usta Silnog, as iz Oliverovih, as iz Dragaevih, Joakim bi se ogledao u buretu rajnskog rizlinga, kojeg je njegov pradjed Herman, imenjak velikog fon Salse, prvi posadio u podnoju Osogova. Prije jela obrazi bi mu bili meki i oputeni poput zrelih alavandovskih blijedocrvenih bresaka. A poslije jela ili poto bi doivio kakav stres nalikovali su na sone htetovske jabuke. Oi: as plave kao plavo osogovsko nebo, as uto-zeleno mutne kao zlatonosna Zletovska rijeka. Prorijeena dlakavost na glavi i kosa, i brada, i obrve blijedo ria. Dovoljno da podrugljivi opi itav saski rod nazovu bijelim kozama. Jarea brada, koju bi redovno umakao u supe, ulja, u vina leala je potopljena u istom bunaru. Joakim Goten esto je spominjao ime boije, kao i svi vieniji ljudi njegovog vremena: katolici, izmatici, Saraceni, Judeji. Uivao je u toj glatkoj, bogatoj rjeitosti, satkanoj poput filca saskih ena i to na slovenskom, kad bi se obraao tribalskim samodrcima: po neizglagoljivom ovjekoljublju naeg gospodina Isusa Hrista i njegove neporone i preiste Bogomajke Vladiice nae i Prisnodjeve Marije i na latinskom, kad je molio rimskog papu Urbana da poalje viteza protiv napasti turske: Sanctissimo domino et Patri charissimo Urbanus quintus, Dei gratia summo pontifici, humilis et devota filius eius, Joachimus Gotenus, hutmanus Ossogovius, et Ordo Domus Sanctae Mariae Theutonicorum Hierosolymitanorum Kammerballei Serviae, salutem, et cum sinceritate cordis devotum obsequium. Ali malo je on uzbuenja i pregora u sebi nosio za ime boije, bio je razborita stijena pred kojom su se gasili ognjevi sozercateljnih tajni. Da je bar malo sluao razne bogomile, alhemiare, isihaste, kabaliste i druge jeretike, koji su prisilno kopali po njegovim jamama, a u vezi s im je on imao regalno pravo potvreno od strane svih tribalskih, mizijskih i romejskih velmoa... A nije bio halapljiv her Joakim, nije nastojao da im znoj iscijedi ne bi li krv propljuvali, da bi urbor poravnao i vratio svoju spenzu, koja je rasla kao provrelo mlijeko barem ako se ima u vidu ono to su priali izmatiki samodrci, koji su se mijenjali nad Kraterom kao donji dijelovi enskih haljina. Her Joakim Goten, ogroman, okrugao, crven i bijel, s kovrdama poput ovce onaj koga su atonski isihasti osvetniki nazivali svinjom gadarenskom prezirao je te isposnike due kojima je naporni i neprekidni rad bio kazna za iskazanu jeres, neposveivanje bogu ni za tren, a nekmoli u toku asova kontemplacije. Her Joakim ih je znao izvui iz tamnog blata ola i slao ih napolje, pod izgovorom da probijaju urf, te bi ih, poto bi pritopa oslobodio ne bi li ga spasio ogovaranja
i klevetanja, putao te askete da besposliare, da slobodno gledaju sebi u pupak, da trae boiju svjetlost u tom hempalku due i tijela; jadni moji amfalopsihi, rugao im se Joakim, koristei slavne misli najuenijeg ovjeka svojega vremena Varlaama. Da se Joakim Goten bar jednom htio otvoriti pred toplim strujama rijei boije, bilo bi mu sada lake, ne bi tako direktno osjetio rez, kao da mu se mitska saska sjekira zabila u glavu, jer njemu se tlo pod nogama razdvajalo: na jednoj strani ostajala je smrznuta slika tekueg uasa, a s druge strane gutali su ga plameni jezici saznanja, nepojmljiva slika boga brzo bolno, ali i estoko, kao kad bi se zimi iz okruenja toplog lovakog ognjita zatrao i go golcijat bacio u hladnu, gotovo zamrznutu, Kozju rijeku, osjeajui kako mu koa puca krljut po krljut...
Joakim Goten spoznao je boga.

On je bio naitan ovjek. U tamnu sobu Joakimove biblioteke u najljepoj kuli Kratera (poslije one koja je pripadala despotu lino i koja je ujedno bila dio dodekagonalnog gradskog bedema) stizali su prepisi najvanijih knjiga, pisama i dokumenata njegovog vremena, ali i drevne i ne toliko drevne hronike, istorije, ispovijedi, sjeanja... U njima su ljudi pisali o mukama i patnjama, o leleku izazvanom preivljavanjem pod srebrnom mamuzom neprijatelja, o nerazumijevanju i nestrpljenju nevjernika ili izmatika, ali i o nedostojnosti vlastitih ljudi, o iskuenjima odbrambenih vojski. Dok je uasnut gledao obezglavljivanje svojih pet ritera, jednog po jednog, u ravnomjernim intervalima, mislio je o tome da li je bar jednom u svim tim veleuenim i krasnopisivim hronikama sreo opis stvarnih inova koji su stajali iza spominjanih imena. Hronike iz svete zemlje, kao i ljetopisi junakih borbi za odbranu vjere (ili borbi iji je cilj bio otimanje zemlje od vlastitog brata ili najblieg roaka) bili su kratki, suvoparni ili su se gubili u neodgovarajuim poreenjima. Posjekli smo hiljadu nevjernikih glava, nabili smo glave mnogih izmatika na koeve i nosili ih unaokolo jaui na konjima da ih vidi bog. Nebo se prekrilo tamnocrvenom krvlju. bila je iknula poput rijeke pisalo je u boljim zapisima. Suoavajui se sa zvjerskim inom ahin Lale obuen u najskuplje sicilijansko ruho (Joakim je volio da imitira svete rimske careve Germana), u skarletnu svilenu odoru, ogrnut tamnosivim dugim platom od oje ija je unutranja strana bila obloena najmekim bijelim pamukom, opasan uto-zlatnim izvezenim pojasom prethodno naumivi da vrstim stiskom ruke pozdravi visokog saracenskog kapetana; Joakim je s nevjericom gledao kako iskusni ratnik mjerka njegove tevtonce i kako umjesto da se pozdravi s njim, a potom i s ostalima iz Jovanove carske povorke, koja je s najskupocjenijim poklonima dola da doeka krvnika (uplaena braa Dragai bojala su se da e zavriti u bregalnikoj rijeci, kao to su braa Mrnjavevii zavrila u Marikoj) daje znak ljudima iz svoje garde da izguraju naprijed zbunjene vitezove: te im potom svima petorici brzim i odmjerenim pokretima odsijeca glave, jednom po jednom. Neka izvini estiti car, hladnim ali zvonkim glasom progovara zatim general, on je car velike zemlje i mnogobrojnog naroda, ali nama, pravovjernima, bog je
naredio da unitavamo neprijatelje nae vjere. bog mi je dao provienje da u petorici prikrivenih tvojih slugu prepoznam pripadnike gnusnih franaka, koji su izvrili neviena zvjerstva nad mojim i padiahovim pravovjernim narodom. Nema vee nagrade za jednog vojnika vjere od ubijanja njenih ne samo neprijatelja, nego i najveih krvnika. I nema veeg poklona kojeg padiahu moe dati njegov sluga pokorni od nekoliko posjeenih franakih glava. Ovaj poklon e mojeg gospodara umilostiviti vie od sveg zlata, svile i robinja. Gospodar e biti srean i bie voljan da udovolji svim vaim zahtjevima. Ovo je sveti dan. Prekinimo smotru i produimo nae prijateljsko druenje u mojem skromnom atoru. Dok se cijela Jovanova i Konstantinova svita, zbunjena i zanijemjela kao pod djelovanjem nekakve paganske magije uputila ka atoru Lale ahina (slijepa u odnosu na pet beivotnih i obezglavljenih tijela fratara iz kraterske saske crkve), utmanin Joakim uputio se ka svojoj kuli. Nije Joakim bio ovjek koji nije uo za surovost ratnika i zvjerstva velmoa. Kroz ui su mu, a bogami i pred njegovim oima, prola itija mnogih tribalskih i mizijskih prineva, knezova, despota koji kao da su se takmiili u tome kojemu e se nadjenuti stranije ime povezano s njihovim nezauzdanim strastima: Silni, Strani, Ratoborni, Pakosni, Ludi, Grozni, bijesni. On je i sm odravao odnose s mnogima od njih i bio je est gost na njihovim pirovima, na kojima se o megdanima, junatvima (esto se radilo o eufemizmima za najstranija iivljavanja i zvjerstva) hladnokrvno, ali i sa strau, prialo izmeu dva gutljaja crnog vina ili dva zalogaja peene srne. Ipak, her Joakim nikad prije nije bio iskusio stranu smrt iz takve obuzimajue blizine. Njemu su na rukama umirali mladi valturci: ko polomljenih kostiju pod sruenim tovnama, ko s grudima ispunjenim vodom iz poplavljenih ajbni, ko uguen gasom ili prainom iz tamnih jama... Mnogi su duu ostavljali u stranim mukama izazvanim brzom boleu, poto su ili da kopaju Jamu kod Luka. Vidio je ak i smrt svoje vjenane ene Saskije, koja se rano osuila usljed nervne bolesti. Ali, iako su umirui bili blizu, Joakim je uvijek bio odsutan, u hladnom oklopu, na distanci. Nije sebi dozvoljavao da se suoi sa smru. Nije dozvoljavao da ga ona obuzme. On je bio ovjek ivota, budunosti, pira, a ne ovjek tuge i odsustva. ivio je u mirnom vremenu. bio je roen u miru i njegovi vladaoci su se mijenjali manje ili vie legalnim, ali u svakom sluaju nenasilnim putem. On je bio kraljev ovjek, ovjek Sasa, ovjek Reda. Imao je iroku mreu kontakata, veza, ljudi, jezika. Jezici su i zborili i jeli. Ali to je bio mirnodopski dar. Odrati u dobroj formi sve te jezike. Od Danciga do Lajpciga, od Goslara do Krontata, od Ansberga do Kraupena. Njegovi ljudi krstarili su kroz Livoniju, Austriju, Transilvaniju, Miziju. Koristio je jezik, a ne strijelu bez obzira na to to su mu podrumi bili puni najnovijeg tevtonskog oruja napravljenog na prostoru od Livonije do vabije. ak i kad su se mizijski, tribalski i granski samodrci smjenjivali kroz bugarsku, Epir, Tesaliju, inili su to uz male ratove, koji su vie bili povod da bi se istakli narodni pjevai, nego to je tu bilo rijei o nekakvim pravim i velikim sudarima. Ali ovo to je Joakim vidio veeras, uas koji je mogao poiniti samo pogan ovjek, uas koji s nabujalim spokojem moe izvesti samo Saracen natjerao ga je da upali sva signalna svjetla. Da vatre gore po svim saskim kulama: Achtung, achtung, antihrist dolazi, vrijeme je da se otvore krigsbuheri:
Christ ist erstanden!
Prvi put u ivotu, ove veeri Joakim je bio tuan. Povukao se iz naruja hladne vode koja ga je vraala u ivot. Sad je elio jedno drugaije odsustvo, jedno puno, istovremeno i prazno, tupo odsustvo. U misli mu je dolazila strana scena bijesa Saracena. Zbunjeni pogled njegove vjerne brae, dragih tevtonaca, s kojima je ee dijelio rujno vino i rijei slatke, negoli megdan junaki. Dok su im glave poput punih mjeseca letjele jedna za drugom u crnu no, a iz njih se ile cijedile nalik na mlaz iz probuene jame i tijela se, bez ikakve kontrole, stropotavala poput sruenog bergfrida usred oblaka praine podignutog s crne zemlje, dok im je iz vratnih ila krv ikljala navie kao u rimskoj fontani, koju je napalo neko avolsko udo lica brae grila su se i uobliavala u najrazliitije grimase: iznenaenja, ukoenosti, straha, nevjerice, bijesa koji je tek poinjao da se razvija... Ipak, dok su gubili kontrolu nad pravcem u kojem su se kotrljale njihove glave, uz ogromne lukove koje su obuhvatali svojim razrogaenim oima svi su pogledom traili njega, njihovog majstera, zapovjednika i utjeitelja... Gospodin Konstantin eli da te vidi!, saoptio mu je lino velmoin pa. Najbolje bi bilo da se pa u tom asu odmah izgubio u tami tajnovitih hodnika iz kojih je i doao. Vjerovatno je elio da prisustvom popravi duevno stanje svojem prijatelju. Ali Joakimu, slomljenom i nesreenom, upravo to nije bilo potrebno. Sporim i nesigurnim korakom, uz pauze u kojima se pokuavao da se sredi prije nego to e izai pred despota i njegovog brata, spoticao se o razne namirnice poreane du tajnih hodnika i prostorija podzemnog grada Kratera. Prethodno, kad god bi prolazio hodnicima, Joakim je okom mjerio koliinu suvog hljeba, suenog mesa svinja, srna, medvjeda... Koliinu kobasica, pateta, sireva. Provjeravao je kvalitet i bistrinu bijelih i crnih vina, gustinu meda i ulja, oduevljavao se izgledom dubokih gravura na srebrnim peharima ukraenim kalajnim i zlatnim ivicama i sjenkama, majstorski napravljenim u radionicama njegovoga grada. Kad god bi on i Jovan sili do judejskih majstora, redovno bi ulazili u rasprave. Jovan je bio slijep kad je rije o podmetanjima Juda, iji su mu se kidu nitovi naoko inili romejskim carskim vezovima. U stvari, nije to bilo ni toliko udno: tevtonci su bili puni pria o pretvaranju romejskih izmatika u Jude. U Svetoj zemlji prije e vidjeti da izmatik ponudi vodu ili pare hljeba kakvom Saracenu ili Judi negoli katoliku. Nije ni udo otud to je Jovan sino bio izdao svoju vjeru... ... Jedan pogreno postavljen knutelambrust umalo nije sapleo Joakima i doveo ga u nedostojan poloaj, a da se to desilo sigurno bi se zatvorio i prolaz kroz tijesni hodnik koji je spajao utmaninovu i despotovu kulu. Ko li je ostavio knutelambrust s tetivom prema dolje? Na tren Joakim i u tome vidje znak. Antihrist vreba. brzo ga je okrenuo u ispravan poloaj i postavio uz ostale samostrijele. U trenu vidje tridesetak samostrijela kao red krstova. Tako poreane krstove nikad prije nije vidio. Nije bio uesnik nijedne bitke, iako se na tevtonskoj skali bio uspeo od komtura Kratera do sadanjeg kamerbaleija Servije. Veliki Joakimov prijatelj hohmajster Vinrih napravio je uistinu jedinstven izuzetak kad ga je proglasio vitezom reda, a potom ga je i unaprjeivao dajui mu titule, a da Joakim pri tom nikad nije obukao crnu odoru. On je formalno bio udovac, ali i otac dva sina. Ostavi bez ene,
formalno se zamonaio, ali je nastavio da ivi svoj mirjanski, utmanski ivot, ne potujui pretjerano pravila reda. U stvari, u toj tribalskoj zabiti, u najjunijim dijelovima afolda, to i nije bilo toliko vano. Ipak, zbog toga je Joakim odvajao ak po jednu treinu amkota od svakog gvarka ili lematina dok je bio komtur Kratera, a zatim i jednu petinu amkota itave Servije, kad je postao kamerbalei. I polo mu je za rukom da obnovi i postavi Red na svakom dijelu saske zemlje, u svakom saskom selu, u svakom saskom gradu, pa ak i koloniji. Halden, tal, legau, Nojberg, birsgau, Altenplac. Da su i tri Sasa probijala urf u nekoj opskoj zabiti, jedan od njih bio bi tevtonac. Kad god bi kretao na put ka Dancigu ili Marienburgu, Joakim bi se zaustavljao u tribalskim, ungarskim i germanskim zemljama, posjeivao bi tamonje utmane i komture na Krontatu ili Hermanatu, na Kasauu, na Rausbergu, na Anbergu, na Joakimtalu, Erzgebirgu ili Goslaru. Interesovao se za najnovija otkria brae, kupovao je bergbuse, prikupljao podatke o drevnim tehnikama i o novim eksperimentima, prepisivao je posvete i himne, ak je pod rizu znao sakriti i kakav zabranjeni alhemijski tekst. Na kraju, kad bi se nekako dovukao do Livonije, vidio bi da su braa ve uspjela izvojevati pobjedu. Prije dvije godine imao je i sree da se u lahtu kod Rudaua u bitku umijea i sama zatitnica Ordena, bogorodica, Djeva Marija, Unser Mute, koja je, potresena nenadoknadivim gubitkom ak dvojice komtura i samog ordenmarala indekofa, rijeila da se prikae u vidu uda, pa se otjelotvorila u licu skromnog postolara Hansa fon Sagana, koji je tada preuzeo ordenkrigsflag od marala i sam u boj poveo tevtonce, koji, pak, ve bijahu prilino potklekli usljed gubitka barjaktara Heninga. Joakim je zatim prisustvovao ceremoniji kojom se Vinrih fon Kniprod oduio Djevici, osnovavi u njenu ast konvert u Heiligenbeilu, koji je potom na rukovoenje dao brai Avgustincima. Govorili su da se bogorodica u bitku umijeala iz zahvalnosti prema brai koja su, samo est mjeseci prije toga, spalili sto i devet baltikih nevjernika u tvravi kraj rijeke Nemunas. Samo u vrijeme velike poasti, s istom onom braom kojoj je antihrist juer, kao nevinim jaganjcima, presjekao vratove, vidio je drvene krstove kako uspravljeno jedan uz drugi stoje du itavog cvingera. Hugo i Konrad ekali su tijela dolje u jami, Oto i Gotfrid su im ih tamo sputali, vodei rauna da ih ne vuku po zemlji kratkim putem od kola do jame, a Verner je krotio uznemirenog vranca, koji je, i pored toga to nije ljudskog roda, i sam teko podnosio zaudaranje leeva. Joakim je bio beskrajno ljut na despota Olivera to nije dozvolio da se tijela sahrane jedno po jedno, kao to prilii purgerima, i kao to su bili sahranjeni svi Tribali u gradu. Tribalski velmoa se plaio da sasko groblje u gradu ne postane vee od srpskoga, iako je sm bio gritanskog roda. No, lijepa stara saska misao glasi: Samo je pokrteni pagan i od pape vei. Zato je, meutim, ovaj gritanac i bio carev miljenik. Ipak, bog vidi sve. Predlog utmanina Gotena (iako ga je, zapravo, izrekao Aliman) da Oliverova zemlja pripadne Dragaima podrale su ostale tribalske vojvode. fratri su bili vrlo razoarani to nisu mogli uzeti uea u slavnom boju kraj Rudaua. Ni Gotfrid, ni Verner satima se nisu mogli odvojiti od svoje dancinke brae koja su im usporenim ritmom pokazivala kako treba rukovati novim orujem. Red je imao ak osamnaest vlastitih nichausa, koji su im sluili kako bi mogli usavravati samostrijele. Zastarjele drvene samostrijele proizvodili su samo za pjeake
onih margava koji nisu bili pripadnici reda. U livonskim divljim krajevima i to je bilo mono oruje protiv pagana koji su se u napadima najee sluili obinim lukovima, kao u vremenu bezbonitva. Red je svoje ritere opremao samostrijelima od kozoroga. U kovanicama Marienburga proizvodili su ak i gvozdene samostrijele. Ali oni se nisu pokazali dobrima u zimskim uslovima, a u ovim sjevernim zemljama Red je morao ratovati ak i toku dugih zimskih mjeseci. esto bi se deavalo da samostrijeli od gvoa napuknu od hladnoe, dok bi oni od kozoroga pokazivali sasvim suprotne osobine usred zime postajali bi i triput vri. bili su ak i topli od ruku seljaka koji su ih strijelama punili za svoje vitezove. Umjesto od drveta, novi samostrijeli izraivani su od kozoroga i riblje kosti. Tetiva se nije otputala rukama, ve metalnom kandom. Riteri su u povjerenju priznali svojoj junoj brai da majstori trenutno eksperimentiu s geisfusom, vindom, seilrolom i vipom. Uz pomo ovih ekrka, koturova, sajli, prutova samostrijeli e izgledati kao istinske maine. Majstori su bili inspirisani napravama koje su ve sluile za opsadu. Govorili su da ih, ako ve mogu biti moni kad su tako veliki, oni uz boiju pomo i darom ruku svojih sigurno mogu i smanjiti. Izraivali su ih u raznovrsnom obliku i u razliitim veliinama, a eksperimentisali su i s rogovima. Da bi se dobilo na elastinosti, neki od samostrijela pravljeni su od volovskih rogova, pa ak i od kostiju jesetri koje su se mogle nai u tim paganskim vodama. Ne bi li ih zatitili od isuivanja, redovno su ih premazivali tutkalom i uvali ih u tavljenoj koi. Naravno da je Joakim donio po neki primjerak svih vrsta samostrijela: sternhorna, stirhorna, obinih tajbugelambrusta, knutelambrusta, heulbolcena. Ovi posljednji pravili su neizdrivu buku dok bi strijele letjele. U Redu su ih popularno nazivali bremsenima. Plaili su konje i izazivali strah i paniku u redovima neprijatelja. Povezivanje bola i zvuka tjeralo je bezbonike da pomisle da ih je stigla kazna boija ili nekakva magija. Joakim je sad gledao u samostrijele onako besprijekorno poreane du hodnika u kojem je stajao. Desetak primjeraka ovog oruja, spiseni, strijele, titovi, maevi, buzdovani, toljage, kratki noevi, saske sjekire. Svakakvo oruje. Arsenal Kratera bio je prepun. Mogao je da opremi hiljade vojnika. Grad je imao debeo zid, velike kule, sistem podzemnih hodnika kojim se svaki vojnik mogao bez opasnosti premjestiti s jednog dijela zida na drugi, brzo i neprimjetno. Podzemni hodnici imali su galerije prepune hrane i bistijerne s vodom. U sluaju krajnje nude, hodnicima se moglo izai i daleko van grada. Nije bilo opsade koju Krater ne bi mogao izdrati. Grad je bio neosvojiv. Kad bi jedan pravoslavni car mogao proglaavati inovjernike za muenike, izdao bih gramotu i jo danas bi ovih tvojih pet raskolnikih kaluera dobili svoju crkvu i svoj dan u naem svetom pravoslavnom kalendaru. Ali ne mogu, jer je ak i jedan car, iako je namjesnik boiji na zemlji, na kraju krajeva samo rab njegov i ak se i on mora suoiti sa svojim anelom uvarom kad mu doe sudnji dan. Ali tebi dajem, moj vjerni utmanine, uvaru blaga mojega, moj fening majstore i punjau moje riznice da izgradi novu sasku crkvu za svoju brau usred Kratova i da obnovi pet drugih irom Velbudenske zemlje, meu onima koje je boijim gnjevom obuzet palio na pravovjerni car Duan, bog da mu duu prosti i da ga nagradi za nje292|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
gova djela kojima je proslavio ime boije. Da mi nije blago neophodno za pripremu odluujueg boja s neastivim, oslobodio bih te i urbora koji mi plaa. Ali mogu bar poslati svoje parije da ti na crkvi rade bez naknade. Eto, tako nevien grijeh mogu uiniti za pokoj tih muenikih dua: da pravoslavne parije poaljem da izmatiku crkvu grade. Ipak, neka mi bog oprosti, saski ljudi imaju znaajan udio u utemeljenju srpske zemlje. Oni su mirno nebo u irenju srpske slave. Podizao je Joakim polako pogled ka despotu. Dva brata bila su obuena u Duanovo ruho, u crvene carske odore s izvezenim zlatnim krinovima. ak su i crvene cipele obuli ne bi li u potpunosti pokazali svoj carski lik. Na glavama su nosili crvene kape poput kakvih romejskih imperatora. Pogledi obojice bili su ozbiljni i tuni, puni sauea. Gledali su utmanina. Nije vrijeme za zidanje crkava, gospodine. Zlo je vrijeme dolo. Umjesto da irimo slavu boiju, i srpsku slavu jer su saski rod i njegova vjera oduvijek bili lojalne sluge srpskim kraljevima, jo od Uroevog vremena, a kraljevski odnosi postoje jo od vremena kad je veliki rimski imperator fridrih Prvi pod svoj ator primio velikog upana Stefana Nemanju, koji bijae krenuo ka Svetoj zemlji mi sad moramo svoju vjeru, a u Hristu bogu svi smo istovjerni, kod kue da branimo. Neastivi nam je pred kuu doao, na vrata nam je zakucao. Tvrave treba da gradimo, zemlju da utvrdimo, zbjegove da obnovimo, kule da ojaamo, novo oruje da nabavimo. Snano je Velbudsko carstvo, Joakime Osogovski. Velika je zemlja Dragaeva. braa Dragai su moni. Konstantninovu vojsku izbrojiti ne moe. Hrabre su velbudske vojvode. Turin se s desetostruko brojnijom vojskom podigao. Pod sabljom njegovom padale su najmonije srpske velmoe. Pao je Vukain, kralj Duanu ravan. Pao je njegov brat Ugljea, koji je strah u kosti bio utjerao slavnim Romejima. Pred Turinom se tresu naa braa bugarska. Romejski car vazal e mu biti. Ali Turin se uplaio brae Dragaa. Pored svega, Joakime, braa Dragai nisu braa Mrnjavevii. Rat se ne dobija pred vlastitim zidovima, utmanine. Nijedan zid nije napad izdrao. Od Troje do Jerusalima. Adrijanopolje je palo i Galipolje, i filipolje. I Trnovo e pasti, i Carigrad, ako bude trebalo da ih pod vlastitim prozorima odbranimo. Vidio je Turin Dragaevu mo i utekao. Doi e opet. Ali i tad e utei. Dragaeva zemlja bie jo jaa. I u njoj e biti mjesta za sve one koji su za nju ivot svoj mueniki poloili. Slava tvojim muenicima. Carevo je da caruje. boije je da boguje. Utmaninovo je da srebro polui. Vitez treba da ratuje, a vojvoda boj da vodi. To je zemaljski i nebeski poredak, estiti care. Ako ne bude naruen, i Gospod bog e nas pomilovati i ohrabriti. Ako, pak, ne bude kako treba, moramo ga popraviti. Od danas je Joakim Goten nepokolebljivi sluga boiji, desnica boija. Sjutra u zamoliti savjet purgera da naznai novog utmanina. Ako savjet bude tako elio, moj sin je dostojan da me zamijeni. Ja u se odati molitvama i pripremi za vraga. I mi emo se pripremiti za odbranu svoje otadbine, utmanine. Poslali smo goluba kralju Marku. Konstantin, koji je do detalja prouio tursku vojsku i doznao krvnikove namjere, ima plan za odbranu zemlje. Od Marka smo zatraili da Konstantina proglasi svojim namjesnikom u zemljama Vukainovim i Ugljeinim. Da se ne bi ljutile druge velmoe, a i zbog estitosti i skromnosti Konstantinove, on
e vladati zajedno sa mnom, a iz skromnosti e se i dalje potpisivati samo kao gospodin. Moraju se spasiti zemlje Mrnjavevia i zemlje Duanove, zemlje legitimne srpske vlasti i svetog roda Nemanjia od uzurpatora. Knez Grbeljanovi grba mu izrasla i vee ga zlo snalo zajedno sa svojim bijednim zetovima poslunicima ve gricka svetu srpsku zemlju. Lazar je preuzeo Novo brdo i Rudnik, kau da se naumio za cara proglasiti. Njegov zet Vuk, brankov sin, prisvojio je prestono Skoplje; a kraljevski zet, najhalapljiviji meu svima, u Prizrenu se utvrdio i u Prilep je Oliveru vratio. Despot granski Manuil ve je pripojio pola Serskog kneevstva. Marko je jo i bre goluba nazad poslao, utmanine. brzo se mora neto initi. Turin se ve sa svojim akidijskim hordama uputio nanie ka zemljama Mrnjavevia da sije strah i da pljaka. Ja u s vojskama krenuti za njima da ih gonim i da zemlje pod svojim namjesnitvom i despotovim vrhovnitvom utvrujem. Krvnik koji se ns uplaio nee zemlje nae dirati. U to se zakleo u ime emira njihovog. Zato moramo to bre zatiti sve. Da ih uinimo dijelom despotstva naeg. Marko je slab. I on to zna. Ne moe ni tegmu vojske skupiti. Osim line garde i tri brata samotna, nijedan mu vitez nije preostao. A Turin ga ve u Adrijanopolje zove. I Markovo ime bilo je izrezbareno na mau kraljevskom, to su ga kraj Vukainovog tijela nali. Emir je poelio da mu ga vrati.
NAPOMENE:
utmanin predstavnik gvareke druine, ujedno i njen lan. bergbuh rudarska knjiga. knutelambrusti vrsta samostrijela. hohmajster veliki majstor tevtoskog reda, izabran doivotno na generalnoj skuptini. pulignjai kona vrea sa irokim otvorom, mijeh; u ovim vreama nosila se voda. (ol) najdublji rov, najnii dio rudarskog okna. tovna (tolna, tona) podzemni horizontalni rov koji je imao viestruku namjenu: njime se prenosila voda koja se tu skupljala kroz vertikalne otvore da bi se sprijeilo poplavljivanje rudarkog okna; kroz tovnu je iznoena zemlja, ruda itd. filc tehnika pletenja vune. urbor porez, taksa koja se plaa dravi za vrijeme rudarske eksploatacije, najee jedna desetina od ukupno iskopane rude. spenza troak, ulog. urf rudarsko okno za istragu, mjesto na kojem se trai ruda. pritop staralac, zamjenik, opunomoeno lice. hempalk otvor na samom ulazu u okno, drvena konstrukcija postavljena na ulazu u okno. valturci ljudi koji su kupovali izlomljenu i ispranu rudu i topili je u topionici, a zatim je prodavali trgovcima. krigsbuh knjige u kojima su se opisivale vojne vjetine i naini voenja rata. bergfrid donon, glavna kula. komtur komandir bazine organizacijske jedinice tevtonskog reda; komtur je obino bio odgovoran za neku oblast ili za zamak.
kamerbalei komandant itave zemlje na kojoj je tevtonski red funkcionisao, direktno potinjen i odgovoran Velikom majstoru. afold saska zemlja. amkot novano ulaganje koje daje svaki gvark (varuk) u zajedniku kasu rudarske druine za nabavku potrebnih naprava, za konje, za isplatu radnika, za trokove rudarske eksploatacije. gvark (varuk) lan rudarskog drutva koji organizuje i finansira rudnu eksploataciju, vlasnik djelova rudnika koji uestvuje u podjeli dobiti. lemat zakup; gvarci su veoma esto davali rudnik u zakup. ordenmaral poznat i kao Veliki maral, vrhovni komandant; on je bio odgovoran za sve vojne operacije. ordenkrigsflag barjaktar, odgovoran za zastavu Reda u toku bitke ili ratnog pohoda. cvinger dio zidina grada koji se nalazio izmeu dvije kule, tzv. zid-zavjesa. margrav feudalni vladalac na nivou nadvojvode. sternhorni vrsta samostrijela. tajbugelambrusti vrsta samostrijela. heulbolceni vrsta samostrijela. bremseni vrsta samostrijela. spiseni vrsta srednjovjekovnog oruja. fening majstor blagajnik, rizniar.
Hasan Nuhanovi
bijeg kroz kanjon

odlomak iz romana
Sljedeeg jutra, odmah nakon smjene, siao sam u Luku. Nije mi trebalo puno jer je sve do Luke nizbrdo. U selu ne bi ni iva roba. uju se samo kokoi i pokoja krava iz tale. Ugledah jednu nenu kako izlazi iz tale. Ukoila se od straha kad me vidjela. Na boj se, neno. Ja sam, Hasan. Ibre Nuhanovia. E moj sinko. Otkud ja znam ko si. More biti i etnik. Pa zar ti ja izgledam ko etnik. e su svi iz sela. Ma, svi su gore u peinama. Jue je cijeli dan tuklo. Avioni. Nismo izlazili iz peina, a ja morala jutros sii da kravu napojim. Kuda se ide gore neno upitam. Pokaza mi nena put i ja pronaem te peine. udo boije. Ne vide se kad gleda iz sela. Tek kad pree preko polja i popne se uz jednu strmu kamenitu padinu pod klisure ukau se otvori. Kao da ih je neko nekad rukom isklesao u stijeni. Kao neka ogromna orlovska gnijezda ali horizontalno urezana u ivu stijenu, rasporeena jedno pored drugog bez nekog odreenog pravila. U prvoj peini naoh moje. Zapahnu me mem i hladan vazduh iz unutranjosti. Zrak je unutra bio puno hladniji od vanjskog. Kad mi se oi malo priviknue na mrak, ugledam tetka Asima, tetku, roaka Hasana i njegove, i svoje oca, majku i brata.
Mama odmah priskoi Hasko, nismo znali ni jesi li iv. Ovdje je jue bilo opasno. Avioni. Cijeli dan. Eto, nijedna bomba nije pala blizu nas. Ovdje smo bili sigurni. Jesi li ta jeo? Ma, pojeo sam ono to si mi spakovala. A mogao bih sad jesti ako ima ta. Izvadi mama komad kukuruze iz neke krpe i dade mi. brat je sa ocem sjedio u oku. Tetak Asim ponio ah i postavio figure. Da bog sauva ta doivismo kaem. Pa ta misli da bomba padne na ove stijene. bili biste svi ivi sahranjeni u ovoj peini. Ko bi vas odavde izvukao. Ovdje se vie ne moe ostati. Ima jo ljudi u peinama, dola je i jedna grupa iz epe. Kau da tamo samo to nije palo sve. Pitanje je dana kad e etnici ui ree mi otac. Oni se, kau, nee ovdje zadravati. ekaju da vide imali li ko sa amcem da ih poveze niz kanjon. Hoe da idu za Srebrenicu. Povedem oca ustranu i upitam ga apatom ta misli da se i mi danas spakujemo i da bjeimo odavde. Plaio sam se da mi Asim i njegovi ne zamjere. Doao je, eto, bio ponovo as kada je svaka porodica mislila samo na sebe. Neki su se dogovarali i meusobno, dvije, tri porodice, ali je nepisano pravilo i dalje vailo, kao to je vailo od kako je poeo rat u aprilu, da niko nikome ne treba zamjeriti kad je u pitanju spaavanje sopstvene porodice. Svako je imao pravo donijeti odluku o svojoj sudbini. Ti obii druge peine i vidi jeli ko nao amdiju. Vidi kolko trae da se plati. Kolko jo imamo maraka upitah oca? Oko, etristo, petsto odgovori on. Odoh i ja da popriam sa ljudima da vidim kolko je to bezbjedno. Ali, mi puno izbora nemamo. Ako mislimo ii trebamo se danas pakovati. Saoptili smo mami i braci na plan i njih dvoje su se odmah sloili. braco je to prihvatio nekako radosno. I on je bio jako preplaen i zabrinut. Ova ideja da napokon nakon tri mjeseca napustimo Luku i pokuamo se domoi Srebrenice, civilizacije, njemu se svidjela. Vidio je u tome nadu, kao i nas troje, da e nam, ako preivimo put, u Srebrenici biti bolje. Na ono najgore, da bismo mogli poginuti u putu, nismo htjeli misliti i niko od nas etvero nije pominjao takvu mogunost. Niko nije na glas izraavao svoj unutranji strah jer nije htio uplaiti druge. Tako je bilo otkako je poeo rat. Tako e biti sve do kraja. Strah smo, izmeu nas etvero, potiskivali, nismo mu dali da nama ovlada, da nas razbije, da nas odvoji jedne od drugih. Drali smo se zajedno. Kao da smo, nas etvero, ovladali nekom tajanstvenom moi. Kao da smo se sporazumijevali samo pogledom. I bilo je tako. Neki nevidljiv fluid, neka nevidljiva spona je nas etvero drala na okupu. bili smo jedno. U jednoj od peina ja i otac naosmo ovjeka iz Podeplja. Neki Osman, koliko se sjeam. On je sa planine u Luku doao sa starom bolesnom majkom. Osman je bio ogroman a njegova majka je bila jo vea od njega. Debela ena. ba debela. Nije bila u stanju uopte stati na noge. Valjda od teine i od bolesti. Imali su konja i on je, vodei konja na kojega je stavio majku, tako doao do Luke. Rekao nam je da e u pono dva amca ekati dole na Drini. Cijena je bila pedeset maraka po porodici, zavisno od broja lanova, ali ako je neko bio sam i taj je morao platiti pedeset maraSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|297
ka. Ni Osman nije znao koliko ljudi e se tano ukrcati u amce ali nam je rekao da misli da i za nas etvero ima mjesta. Saekali smo sumrak, pozdravili smo se sa Asimom i njegovima i sili smo u selo. Oni su ostali u peini i ja ih vie nisam vidio do poslije rata. Osjeao sam se kriv jer smo, zapravo, mi, muhadiri, izbjeglice, eto, opet naputali njihovo selo, njihovo gostoprimstvo a oni su odluili ostati. Izgledalo je kao da se mi elimo spasiti i da nas za njih nije briga iako nije bilo tako. Jer, i oni su mogli poi ali svako je za sebe odluivao. Ostade u peini i Asimov sin Hasan sa porodicom, enom, dvoje male djece, Sabera i njene dvije kerke, imeta sa svojom kerkom. Oni su, izgledalo mi je, imali jo dovoljno hrane za nekoliko mjeseci, za razliku od nas. Mi smo ostali bez hrane potpuno. Za sat vremena smo spakovali stvari, sve to smo mogli ponijeti sa sobom. Neto hrane, moda desetak kila brana, malo soli, odjeu, nekoliko ebadi, neto posua. Ipak, kad smo sve to natovarili na sebe teilo je najmanje pedesetak kila. Ja i braco smo natovarili po dvadesetak-tridesetak kila na sebe a otac i mama su ponijeli ostalo. Otisnuli smo se niz strmu, kamenitu padinu dole prema Grenju. bio je 29. avgust 1992. godine. Lijepa, prekrasna no. Pun mjesec. To nam ba i nije trebalo. Iako smo po mjeseini vidjeli gdje stajemo plaili smo se da nas, kad se pribliimo kanjonu, sa druge strane, iz Srbije, ne ugledaju etnici. Nakon dva sata stigli smo pred Grenj. Tu je jedna mala zaravan na kojoj, za razliku od okolnih golih stijena, ima malo trave i niskog rastinja pa ima osjeaj da si zaklonjen od pogleda sa srpske strane kanjona. bili smo ve potpuno iscrpljeni a najgore je tek predstojalo. Nedugo nakon toga, dok smo se odmarali, niz kosu se pojavilo jo nekoliko grupica. Neki su se odmah, bez odmora i stajanja, poeli sputati niz Grenj. Kolko je sati pitao sam oca. On je imao sat sa fluorescentnim kazaljkama pa je mogao vidjeti vrijeme i u mraku. Evo, pola jedanest. Imamo samo sat i po do polaska amaca. Nee nas ekati. Pa, oni dole i ne znaju da smo mi tu. Tek kad siemo dole treba da se dogovorimo oko cijene i vidimo hoe li nas primiti i povesti. Moramo odmah krenuti rekao sam. Mama se pribliila ivici ambisa Grenja. Da nije bio mrak siguran sam da bi se vidjelo koliko je preblijedjela. Gledala je as dole as u nas trojicu. Nije mogla nai rijei da opie ono to je osjeala. Po njenim gestovima sam shvatio da ona misli da nas etvero dole uopte ne moemo sii, da je to nemogue. Sve to smo dosad preivjeli ne moe se mjeriti sa ovim siguran sam da je to mislila. Imao sam osjeaj da se jedva savladala da ne zaplae. Nije nam htjela oteavati situaciju koja je, ionako bila nerjeiva. Pored nas je prola grupa od nekoliko momaka. Rekoe da su iz epe. Hajde, ta ekate. amac polazi u dvanes ree jedan i zamae dole iza stijene. Kad su zamakli uo sam kako su neki poeli da plau - Aaaj, majko. Izginuemo ovdje. ta je ovo, lijepi boe. Neko ih je, uo sam, uutkivao tie, tie, ue nas etnici. Da su zapucali tek onda ne bismo mogli sii niz Grenj.
Iz mraka se pojavi Osman. Vodi konja za uzde a na njemu jae njegova majka. Plae stara ena dok ju je Osman sa mukom pokuavao skinuti sa konja. Ova ena ima najmanje stopedeset kila kaem ocu. uti kae on. Osman je majku uspio spustiti na zemlju. Dok je tako razgovarao sa njom shvatio sam da je jako uplaen. Tako krupan ovjek, a tako uplaen. Jednostavno, plaio se da su etnici ve provalili nae linije oko epe i da su ve sili u Luku i da bi se svakog trena mogli pojaviti tu iz mraka. Htio je po svaku cijenu domai se amca i pobjei u Srebrenicu. Srebrenica je nama svima na Grenju, tu no, izgledala tako daleko i nedostino i u isto vrijeme kao neto do ega se mora doi. Nas etvero smo se jo dogovarali kako da krenemo i tako smo, sluajno, prisustvovali udnom razgovoru izmeu Osmana i njegove majke. bila je to jedna sasvim nadrealna scena. uje, majko. Konj dalje ne moe. Vidi li ti da je to stijena. Ne mogu ni zdravi ljudi da siu. Pa, dobro, vuko sam te od Podeplja. I nikad te ne bih ostavio. Ali, ja moram dalje. Ti... ne mora, ako ne moe, ne mora ni ii. Uuuj, ta to govori Osmane. Ne ostavljaj me Osmane. ta to govorii plakala je Osmanova majka. Negdje u tom momentu zaula se jaka eksplozija ali ovaj put ne na bezbjednom odstojanju, negdje tamo, dok tuku epu, ve kao da je granata preletjela planinu i pala pravo u selo iznad nas. Svima nama, i onima koji su ve silazili niz stijene ambisa, i onima koji su jo pristizali, uinilo se da su nam etnici tik za petama. Eto ih za nama, ulaze u Luku mislili smo. Osman je skoio na noge i kao da se pripremio da stri niz Grenj, a to nikako nije mogao, osim da se pretvori u divljeg jarca. Vidjeh mu za pasom zadjenut povelik pitolj. Nabaci ruksak preko ramena. Konj se malo ritnu i poskoi u stranu i ote Osmanu uzde iz ruke. Odo ja. Odo. ta u. Uuj. Sine, Osmaneee. Ne ostavljaj me plae Osmanova majka. uje izvadi Osman omanji sveanj iz depa. Marke. Evo ti sto maraka. Staviu te opet na konja. Konj zna put. Odnijee te nazad u Luku. Ne treba ti niko. Vrati se gore sa ostalim narodom pa kako bude njima bie i tebi ubjeuje Osman majku. Nemoj Osmane. Nemoj plae Osmanova majka. Uuj, ta doivih. Nas etvero smo u nevjerici kroz mrak posmatrali ovu nevjerovatnu scenu i obuze nas ogroman strah. Pa ta uradi ovaj rat od ovjeka. Zgrabimo prve dvije vree ja i braco i ponesemo ih prema stijeni. Mamu smo pustili ispred sebe. Ona je nosila jedan ceger i svoju ensku tanu. Otac je otiao jo dalje kako bi kroz mrak ispipao gdje se na zidu stijene nalazi nogostup, ili neto slino tome, neto na to moe staviti stopalo. Naoh se tako sa vreom na leima na goloj stijeni. Pokuam se nasloniti na stijenu da ne bih izgubio ravnoteu i da se ne bih otisnuo u ambis. Nije mi uspjelo jer mi je smetala vrea. A tu nam je bilo sve to smo imali od hrane. Nisam to smio ispustiti iz ruku. Korak po korak, mic po mic, nabasam na rub staze koja je bila tako uska da
mi na nekim dijelovima stopalo nije uspijevalo nai oslonac pa sam u momentima onglirao na petama. Na jednom mjestu sam stao nema dalje. Okrenem se iza mene braco. Sustigao me. U istom je poloaju ko i ja. Ispred mene mama a ispred nje otac. Njih dvoje su, poto nisu nosili nita teko, etveronoke puzali po stazi i nekako uspjeli prei taj dio na kojem se nogom nije imalo na ta stati. Ne gledaj dole. Ne gledaj dole ponavljao je otac, vie za sebe, mislio sam, nego za nas jer znao sam da ima fobiju od visine. Uvijek se plaio visine i zmija. bili smo u agoniji. Dvjesto metara ambisa ispod nas a na dnu voda Drine svjetluca na mjeseini. Iza nas iva stijena a mi na njoj okaeni. Ni naprijed ni nazad. Osim vrea koje smo ja i braco uprtili na poetku staze ostalo je jo stvari. Plan je bio da preemo jedan dio staze, pronaemo kakvo takvo proirenje, ostavimo ono to nosimo i onda se vratimo po ostalo. Tako smo trebali uraditi nekoliko puta ako smo htjeli ponijeti sve stvari. Nekako preskoim onu upljinu i doepam se nastavka staze. Morao sam za to upotrijebiti svu svoju snagu. bio sam gola voda. Znoj mi je kiptio sa ela, niz lea. farmerke su se, zbog znoja, prilijepile uz mene tako da mi je to jo vie oteavalo kretanje. Uzmem vreu od brace lijevom rukom, prebacim je u desnu i dodam je ocu. Mama je etveronoke i dalje bila na istom mjestu. braco se vrati uz stazu priljubljujui se uz stijenu i ja sam ga slijedio. Ili smo nazad po ostale stvari a tek smo bili na poetku Grenja. Okrenem se licem ka stijeni da ne gledam u ambis i kako sam desnom nogom pokuavao napipati stazu osjetim neto mehko. Prepao sam se mislei da je zmija. Odskoio sam u vis od straha. Kad sam se pribrao shvatim da se desno od mene nalazi Osman. Gura me svojom zadnjicom. Sve to sam vidio kroz mrak bila je Osmanova velika guzica. On se na mene uopte nije osvrato. Gurao me je a ja nisam shvatao zato to radi. Osman se tako, unatrake, kreto ka nama etvero kao kad se kugla valja u kuglani a mi kao unjevi samo ekamo da nas poobara. Heej. Heej. ta to radi. Pa stani ovjee povikao sam. Osman me i dalje gurao. Da ne bih sletio sa stijene uhvatih se za njegovu koulju i on malo zastade. Opet sam onglirao izmeu stijene i ambisa pokuavajui da odrim balans. Od smrtonosnog leta na dno kanjona dijelile su me sekunde. Tad sam, gledajui preko njega, dok je on jo bio u pognutom poloaju, shvatio da Osman vue majku po stazi. Leima se okrenuo na dole, ka meni, majku uhvatio za noge i nju onakvu, od stopedeset kila, u dimijama, vue po stijeni, po tankoj stazi, a ona jei, od bola i od straha. Mora da je, ve nakon tih prvih tridesetak metara, bila poderala svo meso sa butina i zadnjice. Ne imadoh vremena ni za ta drugo i tako zapanjen, zateen, borei se za goli ivot, borei se da me Osman i njegova majka ne otisnu u provaliju, zakoraim preko Osmana i stanem na njegovu majku. Zajea ena. Zapletem se u njene dimije i jedva nekako uspijem pregaziti preko nje i prei na sljedei dio staze. Stignem bracu na poetku staze i nas dvojica na sebe uprtimo sve preostale stvari i krenemo ponovo niz Grenj. Silazei niz isti dio staze sad sam malo nie opet naiao na Osmanovu majku koja se i dalje plazala na guzici.
Aaajjj. Prolomi se krik kroz mrak i ja poznadoh glas svoje majke. Kroz mene kao da proe struja visokog napona. U djeliu sekunde sam se stresao, neki trzaj se prostro kroz moje tijelo od nogu ka glavi. Ode mi majka u ambis. Pogibe. Sve mi je to u trenu prolo kroz glavu i u mislima sam vidio majku kako leti kroz zrak ka dnu ambisa. Gurnuo je Osman kako je htio i mene ali ona se nije mogla odrati. Imo sam i dalje onaj bajonet iz Stoborana okaen za pojas moje jedino oruje. Sve se desilo u trenu. Izvukoh bajonet iz korica i zamahnem kroz zrak. Sad u te ubiti, majku ti tvojuuuu.... Ubio si mi maaajkuuu poviem, kroz pla, suze mi potekoe. U trenu sam vidio Osmanove oi, zastao je, prestao vui svoju mater, pustio je, a ja preko njegove matere tu na stijeni, dvjesto metara iznad nivoa Drine, u trenu... u trenu krenem na Osmana . Jedan tren, jedan treptaj oka, dijelio me od ubistva. Sve mi je u tom momentu proletjelo ispred oiju. Sav moj ivot s majkom, dok me kao malog djeaka drala za ruku, ja i ona na slici, nasmijana, sretna majka, u nekom parku... I vidim, u mislima, moja majka leti kroz zrak, u provaliju. Osman se ukoio, ni za pitolj da se lati, eka da ga zbodem. Gluho sve. Nije se ulo nita. Samo neka smrtna tiina. Usporeni pokreti, kao na filmu, moja ruka desna, u njoj bode, tren do krvi. Haskooo! Haskooo! Ko da na mene prosu kofu hladne vode. Ko da se probudih iz sna. I pokreti dobie svoju ovozemaljsku dimenziju. Evo me dole uh majin glas. Eno je dole, Hasko viknu otac, i on kroz suze. Sagnem se malo, kleknem i kroz tminu ugledam obrise nekog drveta. bor, jedan od onih to se mogu vidjeti kako na stijenama kanjona izviru iz kamena. Mama se, nekih dva-tri metra ispod staze, zakaila za taj bor. Skloni se naredim Osmanu i preskoim preko njega i njegove majke. Doem do oca i braco doe za mnom. Eno je dole. Vidi ree otac uspanieno spae sa drveta. Dri se, eto nas! U nekoliko sekundi otac, ja i braco uhvatimo se za ruke i ja se spustim niz stijenu i uhvatim majku za ruku. Nadljudskom snagom, koja nam se sama podarila u tom trenu, izvuemo mamu iz ambisa na stazu. Ispo mi je ceger sa uljem. bila su dva litra. Ma pusti ulje, mama. Kakvo ulje poviem sav sretan to je iva. Jesi li ranjena zadihano je pitao braco. On je sa poetka staze, ne shvatajui ta se dogaa kad je uo krike i viku, strao ka nama i pri tom preskoio Osmana i njegovu majku. bjeimo sad niz stazu to dalje od Osmana poviem, a Osman i majka mu ostadoe iza nas. Ni sada, godinama nakon svega, ne znam da li je Osman uspio sii niz Grenj sa majkom. U amcu ga nisam vidio niti ga ikada sreo u Srebrenici. Moda su njih dvoje ipak na vrijeme sili ili se ukrcali u drugi amac jer su nas na vodi ekala dva amca. Moda, ne znam.
Nismo se vie za njima ni osvrnuli. borili smo se sa stijenom za sopstveni ivot i jedino nam je bilo vano da se iz toga izvuemo nas etvero. Sljedei dio staze je bio manje strm i mjesta za stopala je bilo vie. Jo sat, sat i po trajala je agonija, borba sa vremenom. Znali smo da nas amci nee ekati osim ako su amdije bile toliko gladne para pa da rizikuju i ostanu due. Ali, to bi znailo da amci nee na vrijeme prei kanjon i stii do odredita na lijevoj obali Drine u selu Klotijevac petnaestak kilometara nizvodno. No je bila jedina zatita i moralo se krenuti to prije jer sunce krajem avgusta jo izlazi rano. Morali smo u Klotijevcu biti prije zore. bio sam jako edan i nadao sam se da u, kad doemo do vode, barem utaliti e. Znojei se od napora i straha svi smo izgubili puno tenosti. Potpuno smo dehidrirali. Sustignem, tako, jednog ovjeka dok sam ispred njih troje, nosio jednu turu stvari nanie. Kako ide to pita on. Samo da se napijem vode kad siem odgovorim, hvatajui dah naslonjen na stijenu. bolje nemoj kae on. to pitam jel prljavo. Pa tu su naeni oni. Koji pitam. Oni iz Viegrada. Sjetim se tad onog ovjeka to je u julu doao do Luke bjeei iz Viegrada preko spaljenih bonjakih sela na desnoj strani Drine. I sjetim se pria o izmasakriranim tijelima koje je Drina iz Viegrada donijela do epe i Luke. epljaci, a i Luani, ta su tijela vadili iz vode i sahranjivali in na obali. Nisam znao da je dno Grenja jedno od tih mjesta. Misli na one poklane pitam ga. Ja. Sve ti je to dole plutalo. Neki su izvaeni. Neki nisu. Nismo ih mogli dohvatiti objasni on. Nastavim silazak s milju da u se vode napiti tek kad stignemo u Klotijevac, ako ikada i stignemo. A to je za nekih pet-est sati. Umirao sam od ei. Odakle si ti pitam ga. Ma, iz epe. uje, zna li ti plivati pita me on. Ja ne znam. Vode se plaim gore nego vatre. Eto, u vatru bi skoio a u vodu ne smijem. Njemu je, izgleda, bilo stranije ono to ga eka kad siemo nego ovaj silazak niz stijene. boravei u tim planinskim selima, jo kao djeak, saznao sam da veina tih ljudi, gortaka, ne zna plivati. Mnogi nikada nisu imali priliku sii na rijeku a kamoli na more. Imali su strah od vode. On sie dalje niz stijenu a ja se vratih da uzmem jo stvari od roditelja i brata. Kako smo se pribliavali dnu Grenja staza je bila sve ira i posljednja dionica nije bila tako opasna. S tog mjesta sam ugledao amce. Nekada, u miru, obradovao bih se takvom prizoru. amci nas ekaju da zaplovimo po rijeci. Drina je tu, zapravo, inila jezero koje se prostiralo uzvodno od brane u Perucu, pokraj bajne
bate, nekih petnaestak kilometara nie .Stoga nije bilo brzaka ali jezero je usko koliko i kanjon. Tek na izlasku iz kanjona, kod Klotijevca, Drina formira pravo iroko jezero. Hajde, odmah se ukrcavajte. Idemo. Nema vie ekanja zvao nas je jedan od amdija. Utovarimo stvari i jedva uspijemo stati nas etvero na samom kraju amca koji nije bio dui od etiri metra. amac je, zapravo, kad smo mi stigli ve bio pun. Otac plati amdiji, on gurnu pare u koulju i na moje zaprepatenje povue kabal od motora i motor se upali. Kroz no odjeknu motor . Pa ta je ovo. Ja sam mislio da emo veslati. kaem ocu. Pogledam gore vidi se samo djeli neba izmeu vrhova kanjona. Pomislim kako e nas sa lakoom uti etnike strae sa obje strane kanjona. Ukoio sam se od straha. Pogledam oko sebe, svi se zgledaju. Pogledam u amdiju, on mirno dri kormilo u upravlja. Ko da smo poli na izlet. Niko nije progovarao ni rijei. Nas, otprilike trideset, onako zgureni, uureni, pokuavali smo biti to manji kao da e nas to spasiti ako zapuca odozgo sa stijena. Saekam nekoliko minuta i dopuem do amdije. Mora li ti paliti taj motor pitam ga. Nije odgovarao. Pretvarao se da me nije uo. uje bolan. Pa zar se ti ne boji da e nas uti etnici? ta hoe bolan? Koji si ti pita me on. Hasan kaem mu ime Nemoj misliti da te ja uim kako treba, ali... ovo nije normalno. Pa uje se kilometrima. Pobie nas. Saekaj jo malo. Kad proemo ovu okuku, vidi, ugasiu motor. Znam ja e ih ima a e nema nikoga. Moram motor paliti. ta misli kad bi stigli da samo veslamo objasni on. Vratim se na svoj kraj amca. ta da radimo razmiljao sam. Valjda on zna. A moda je lud. Kad smo proli krivinu on stvarno iskljui motor. Nasta tajac. Opet niko ne progovara. Svi su bili prestravljeni. Nismo se jo bili oporavili od silaska niz Grenj. Samo, ja sam se plaio etnika a, kako smo odmicali nizvodno, primijetio sam da neke u amcu hvata panika od vode. Veina ljudi u amcu su bili sa planine i svi su se plaili vode. Nevjerovatno. Presijee tiinu novi zvuk. Ostadoh ponovo zaprepaten. amdija je poeo veslati ali metalni zglobovi na koje su bila privrena vesla nisu bili podmazani. Ili su bili stari i istroeni. Svaki zamah veslima ne samo da se uo zbog udara u vodu ve je bio propraen kripanjem koje su parale no. Majko moja pa ovo nije normalno. Uamcu i dalje niko nita nije govorio. Ljudi zanijemili od straha. Kakva je ovo voda. Pa ja sam sva mokra odozdo povika jedna ena. Uskomeae se svi. ta je ovo! Otkud voda u amcu povikae skoro svi u glas. amdija sa svog kraja amca samo baci jednu plastinu kofu meu nas i nastavi veslati eto, istresajte vodu.
Nisi nam reko da je amac upalj uskomea se onaj epljak to mi je na stijeni rekao da se plai vode vie nego vatre. Kako niko, valjda u toj zabuni, nije poeo izbacivati vodu napolje, napuni se desetak centimetara vode u amcu i svi smo se skvasili do pojasa jer smo sjedili na dnu amca. Onaj epljak poe da plae. Aj, ljudi, ta je ovo lijepi brate. Jel ovo tonemo. Aj Ustade epljak na noge, valjda da bi bio to dalje od vode. Kako je usto izgubio je ravnoteu, amac se zaljulja i on se spotae i pade na stranicu amca. Glava mu dodirnu vodu. Uspije se vratiti unutra i onda u kleeem poloaju poe da trai neto po depovima. amac se sada, kako su se ljudi poeli komeati, ljuljao jo vie. I drugi su pokuavali stati na noge ali bi brzo izgubili ravnoteu i pali. Meu putnicima je bilo i nekoliko male djece koja poee plakati. Odjekuju pla i vika kanjonom u gluhoj noi. Pomislih da e se svake sekunde negdje gore na stijenama pojaviti etnici iako je kanjon bio toliko visok da sam mu vrhove jedva i vidio. Sa jedne stijene poletjee preplaene ptice. Cijelo jato. Zaklepetae krilima. Neke preletjee preko amca. U tom momentu vidjeh kako epljak u ruci dri neto crno i mae Sad u se raznijeti bombom! Hou Alaha mi. Ubiu se sad. Ja u vodu iv neu vie kroz no maui runom bombom. amdija je u tom meteu bio prestao da vesla i nijemo je sjedio ne znajui ta da radi. Skoim i ja na noge drei se za brata ta radi ovjee. ta radi viknem na epljaka. Ako hoe da se ubije ubij se, ali nemoj nas ubijati. Smiri se. Neemo potonuti. Sjedi dole dok sam vikao na epljaka u mislima sam ga ve vidio kako izvlai osigura iz bombe i ja sam bio spreman da svakog trena skoim u vodu i zaronim kako bih se spasio od eksplozije i gelera. Na moje uenje, epljak sjede na dno amca. Ja se brzo latim one kofe i ponem izbacivati vodu. Evo, vidi da nee potonuti kaem mu. Nakon nekoliko minuta odmijenio me drugi ovjek i tako smo se smjenjivali sljedeih nekoliko sati. Situacija se u amcu bila primirila iako je tiinu noi i dalje naruavalo uasno kripanje i pljaskanje vesala o vodu. bio me ve poeo hvatati san. bio sam umoran i edan ali tijelo je trailo odmor. Ne znam jesam li zaista bio zaspao ili je to bio neki polusan. Probudi me zvuk koji nas je sve ponovo prestravio. Meni su od tog zvuka sili trnci niz lea. Opet sam se poeo tresti. bio je to drugi amac koji se, iz suprotnog pravca, odjednom pojavio iz mraka nekih pedesetak metara ispred nas. Svi smo se ukoili. Ve sam vidio kako nas sa tog amca sijee rafal etnikog mitraljeza i opet se pripremih da skoim u vodu. amdija skoi sa svog sjedita i zgrabi automatsku puku nisam ni znao da je ima. Ustade i naniani na drugi amac. Dok smo se tako jo kretali nizvodno, po inerciji, amdija, tako u stojeem poloaju sa pukom na gotovs, viknu Ko je to! Svi smo u amcu zanijemili od straha. Ne bi odgovora. Ko je tamo viknu on opet.
Ja sam se uhvatio za ivicu kako bih se to bre katapultirao u vodu. Nisam, u tim momentima, ni razmiljao ta e se dogoditi sa mamom, ocem i bratom ako ja iskoim a oni ostanu u amcu. Opet tiina. Ja sam. Meho odgovori neko sa drugog amca. Pa javi se bolan. to se ne javi odmah, zamal nisam puco ree na amdija. Taj drugi amac nam prie i stade pored naeg. Na amdija uhvati Mehu za ruku kako bi se amci spojili. bilo je oigledno da su kolege. Pie po Drini, tako, u po rata po dnu kanjona ko da su turistiki vodii tako mi je to nekako izgledalo. ta ima dole. Jel prolazno pita on tog Mehu. Sve je u redu. Morate stii prije zore. Nemate jo puno, jedno po sata. Tuku sa stijena, sa Tare. Evo, svaki dan. Al, more se proi. Ja jednu turu bacio dole pa odo nazad. Kad e ti? I popriae tako dvojica amdija drinskog kanjona tu u mraku dok smo se mi putnici, nas tridesetak, oporavljali od jo jednog stresa. Pozdravie se i mi se otisnusmo nizvodno. Nedugo nakon toga ukaza se pred nama zadivljujui prizor. Prvo to smo primijetili bilo je stotine svjetala u daljini preko jezera. Struja. Niko od nas nije vidio struju jo od sredine maja. Tri i po mjeseca. Gore nebo zvjezdano, isto, pred nama grad obasjan sijalicama, desno povrh vode, visoko, nekih dvjestotinjak metara iznad naih glava nadnijele se stijene planine Tare. Kanjon Drine je ostao iza nas, ona se pretvorila u jezero a Tara tu omeila svojim visokim stijenjem Srbiju. Eno, dole je Peruac. I bajina bata. Dole je hidrocentrala. Tu se zavrava jezero objanjavao je otac iako sam i sam bio skontao gdje se nalazimo. Lijevo se vidjelo selo. Klotijevac. Tu nikad prije nisam bio. Tu su nai. Tako su nam rekli, i tu smo se trebali iskrcati. Jedva doekah da doemo do obale. Prvo smo traili vode a onda smo, skrhani od puta i straha, zaspali tu na ljunku pored jezera. bila je skoro zora. Dogodilo se tako iznenada da nisam odmah shvatio ta se deava. Kad sam otvorio oi vidio sam lice svoga oca ali nisam mogao uti ta je govorio iako je vikao. Ui su mi zvonile od detonacija. Digao sam pogled i vidio snopove dima kako se diu sa planine Tare iz Srbije. I dok sjedim tako na lijevoj obali Drine, u tom momentu, gledam desnu obalu, onu srbijansku, nemoan da shvatim ta se deava. Svega nekoliko stotina metara od ljunane plae na obali Drine, tu preko vode, nadnijela se stijena sa koje kulja smrt. uh oev povik bjeimo, bjeimo! Granate su padale na sve strane. Svih kalibara. Tue i pam i pat. Tuku iz Srbije. Sa te stijene. Mi im ko na dlanu. Vidjeh brata i majku kako nose one nae vree sa stvarima u bijegu ka nekoj uzvisini. Nikad neu zaboraviti Klotijevac. Selo na lijevoj obali Drine. Uzmem najtee vree sa naim stvarima i onda trim jedno sto metara. Ispustim te vree pa se onda istim putem vratim po druge. I sve tako. A granate ne prestaju. Tu, uz put, kao u nekom bunilu, trei sretnem ovjeka koji u kolicima vozi neko meso. Sklonismo se zajedno iza jedne kue da se na momenat odmorimo dok je tutnjala jedna kanonada minobacakih granata. Kua tik uz Drinu.
Pitam ga pa dobro ovjece ta to radi? Kae prodaje meso. Zaklao kravu. bila ranjena granatom i sad prodaje meso komijama po selu. Pa zar ima neko da ivi ovdje pitah ga svaki dan? Kae ima. I ode sa onim kolicima. Nekako smo, otac, majka, brat i ja, uspjeli sa stvarima doi do uzvisine iznad sela. Kad smo preli na drugu stranu pali smo od umora. Dopuzah do ivice tog brijega da vidim odakle smo to pobjegli. Ispod mene kulja ko u kotlu. Selo Klotijevac na lijevoj obali Drine, optina Srebrenica. A ispred mene Srbija. Kota na planini Tara pored bajine bate, u Srbiji, Savezna Republika Jugoslavija. I to vee, malo kasnije, sluali smo vijesti na radiju. Uhvatismo srbijanski program. Miloevi izjavljuje kako Srbija ni na koji nain ne uestvuje u ratu. ba.
Vlada Uroevi
Pripovetke
prevela sa makedonskog: Seida beganovi
Sudbonosna greka
Sanjate kako ustajete iz vaeg kreveta, izlazite iz sobe, silazite niz stepenice, otvarate ulazna vrata, izlazite na ulicu. Napolju je no osvijetljena Mjesecom. Ispod prozirnih sjenki drvea prolaze udno lijepe ene, pozivaju vas da poete negdje sa njima. Putujete s njima u potpuno novom gradskom autobusu, penjete se zatim u neki voz, prolazite preko nekakvih nevjerojatno zelenih rijeka, ujete muziku u jednom parku. ene vas ljube, vode vas u jednu kuu punu statua, trite sa njima po nekakvim velikim stepenicama. Previe doivljaja za jednu no. Vraate se nazad kui, otvarate vrata, penjete se stepenicama, ulazite u vau sobu. Ali tamo, u krevetu ve lei neko. Gledate: to ste vi, to jest neko veoma slian vama. Kako je moglo to da se desi? Da li se u va san umijeao neki drugi san, da li se san udvojio, da li ste vi uli u neki sporedni razgranak sna, da li ste negdje pri povratku pogrijeili?
Ivan Blaev
Pokuavate opet: vrata, stepenice, soba. Nepoznati je opet tu. On lei kao u svom krevetu, sanjajui vjerojatno neki drugi san, i ne misli da iezne. Pokuavate jo jednom, pa jo jednom. Uzalud. Stojite dole pred ulazom i oajavate. A uskoro e da svane i onaj gore e da se razbudi u vaem krevetu i u vaem liku, i tada je sve gotovo.
Poruka
Treeg augusta 1971., u toku leta kosmike letjelice Apolo 15, kosmonauti Dejvid Skot i Irvin Dejms iznenada su izgubili radio-vezu sa svojim centrom na zemlji. Standardna pitanja to su dolazila iz centra na zemlji nisu se ula za tren, a umjesto njih iz etera stigao je jedan drugi glas. Kosmonauti su lijepo uli rijei: Lama raba alardi dini endavur esa kuni alim. Molim?, rekao je jedan od kosmonauta, ta ste rekli? Ali glas je odmah poslije toga iezao. Oni to su na zemlji uli poruku to je dola iz nepoznatog pravca svemirski eksperti, novinari koji su prisustvovali lansiranju, radio-amateri obrtali su uzalud rjenike na svim jezicima sa obje polulopte. Zvonili su telefoni kod specijalista za hebrejski, arapski, sanskrit, svahili, keua... Nikad se nije saznalo ta znai poruka i tko ju je poslao. Ali zna se da je nekoliko dana prije ovoga, tj. krajem jula iste godine, na zidu jedne stambene zgrade u Skopju, na uglu ulica Ilindenske i Lenjinove, jedna djeija ruka ispisala, sa crnim sprejom, iste rijei. I prema sjeanju nekih Skopjana, odmah poslije prethodno opisanog dogaaja koji se odigrao u prostorima daleko od Zemlje, oni su izbrisani na inicijativu stanara zgrade, koji su u tu svrhu kupili jednu kilu boje polikolor (proizvodnje Ohis, Skopje). Na kraju kao jedini materijalni dokaz ovog dogaaja u dosta nesreenom arhivu kunog savjeta ostao je raun za konzervu boje, izdan u bliskoj prodavnici. Ali ispod plaene sume blagajnikov je potpis potpuno neitak.
bog kukuruza (Prilog komparativnom prouavanju folklora)

Prema mitologiji Asteka, i njihovih predaka Huasteka, stvoritelj svijeta i vrhovni bog, Kecalkoatl, podario je ljudima kukuruz. On se jedanput uvukao u neki mravinjak i ukrao odatle kukuruzna zrna koje su mravi sakrili, iznio ih iz podzemlja, i dajui ih ljudima, nauio ih je da odgledaju ovu zemljoradniku kulturu. Zna se da je u esnaestom vijeku, kada su panski konkistadori osvojili Srednju Ameriku, kukuruz bio prenesen u Evropu, i poslije jednog vijeka, pojavio se i u Makedoniji. Manje je bilo poznato da je izvjesni Stojan S. iz strumikog sela Robovo, kojeg su obino zvali ika Stoliko, posljednjih godina dvadesetog vijeka sreo jednu udnu figuru u svom polju koje je nasadio kukuruzom u jedno kasno augustovsko popodne kad su se oblaci skupljali na istonom horizontu najavljujui munje i prolom oblaka. Aj, bre, idem tako kroz kukuruze i gledam nekako mi klipovi sitni, sua, nee biti roda, mislim. Nego, odjednom, kao da sjedi neko izmeu stabljika. Da je dijete
nije dijete, da je neko pae nije pae. Kad bolje zagledam da ti to bude jedna velika zmija, ama ne obina zmija nego ukraena. Sva ti ona sa jednim perjem nareena, dugim perjem, zelenim, ama kod nas pticu sa takvim perjem vidio nisam. Sjedi zmija sklupana, na glavi ima perje, po snazi, svuda. Ispravi se zmija, kada gledam da ti to bude ovjeuljak, stari sa bijelom bradom, na glavi kapa od krzna neke ivotinje uto krzno sa tamnim pjegama, perjem na kapi, oko vrata neto kao erdan od koljki. I dri u ruci zmiju, veliku zmiju i ona perjem pokrivena. Osjeti me ovjeuljak, okrenu se, ugleda me, i da ga nema - (neviena bist) za tren. Eto, to vidjeh, drugo ne znam, ama kukuruz dobro potjera poslije, klipovi gusti, zbijeni, dobra se godina potrefi. Otkako ika Stoliko ovo ispria susjedima, to nekako stie do novinara, oni dooe da slikaju ika Stolika, on to ree pred kamerama, ali emisiju o zemljoradnicima skratie, vie dadoe da govore oni vinari iz Tikveije, i to sa zmijom otpade. Da je ila emisija, moda bi neko primijetio da opis koji je ika Stoliko dao o neobinom stvorenju to ga je sreo u svojoj njivi veoma odgovara astekom bogu Kecalkoatlu, koji je podario, dakle, ljudima kukuruz. Ali vi, naravno, rei ete otkud sada pa to Kecakoatl, zmija sa zelenim perjem da bude u Makedoniji? Pa, ako zemljoradnike kulture mogu da se sele, zato sa njima se ne bi doselili i bogovi koji su ih podarili ljudima? U nekom je zrnu bog sjedio, zaspao, i hop! kroz drobilice, kroz suare, kroz vree, kroz skladita, po brodovima, po vozovima naao se u Makedoniji, daleko do kue, i ta sad? Pa i ovdje e da se brine za svoju biljku, ta bi drugo radio. Kukuruz je kukuruz, u Makedoniji ili u Meksiku.
Sveti orije i lamja

Zaudno je kako legende sa tokom vremena mijenjaju svoja znaenja. Evo, svima su nam poznate ikone na kojima neki mladi ovjek, uzjahavi konja, gura svoje koplje u usta stranoj lamji.1 Postoji i pria o tome kako je isti junak, kasnije proglaen za sveca, spasio carsku ker koja je trebala da bude rtvovana uasnom udovitu. Ali uporeujui neke stare sirijske, aramejske, koptske i etiopske legende, moemo da doemo do zakljuka da istina bijae potpuno drugaija. Tano je to da su nekada postojale lamje i da su, sa svojim izgledom, esto ulivale strah stanovnitvu koje je ivjelo u blizini nastambi ovih stvorenja. Meutim, lamje, inae naizgled toliko strane, bile su sasvim bezopasne. Hranile su se sitnim ivotinjama i jedinu tetu ponekad su nanosile po nekim nedovoljno vrsto zatvorenim kokoinjcima. U jednom odreenom periodu, ba istom u kojem je zaeta legenda, lamje su poele da pate od neke vrste naslijeenih genetskih promjena: njihovo grlo poelo je da se suava i one su, iz generacije u generaciju, poele tee i tee da gutaju hranu u velikim zalogajima, kao to su bile naviknute. I tada, kada je ovim stvorenjima izumiranje ozbiljno priprijetilo, pojavio se ovaj mladi junak, okretan i hrabar, koji
1
lamja f. (arh.) mitsko udovite, neto kao hala, adaja, zmaj

je rijeio da spasi lamje. Sa svojim poznavanjem anatomije te sa izvjesnim hirurkim iskustvom, on je preuzeo smjele operativne zahvate, proirujui grlo sirotih stvorenja to su patila. Prve svete slike mladia koji, potaknut najboljim namjerama, zabada svoje koplje u eljusti lamje, inspirirane su ovim dogaajima. Kasnije, slikari su s oduevljenjem prihvatili ovaj motiv i scena je poela da mijenja znaenje. Spaavanje lamje slikarima je izgledalo kao isuvie sitan povod oni izmiljaju priu o izbavljenju carske kerke i o ubijanju lamje. Mala hirururka intervencija voena milosrem postade herojski podvig obraunavanja sa stranim protivnikom. A onda je seoskim dangubama, siledijama i kasapima bilo malo potrebno pa da se upute kroz pusta mjesta da trae ova nevina i bezopasna stvorenja, podraavajui estoke gestove viene na slikama. I tako lamje iezoe.
Raiavanje rauna
1885. godine Artur Rembo, arhanel revolta, koji se tada bavio otkupom kafe, miska2 i koa divljih ivotinja u Adenu, odluio je da ue u jednu riskantnu trgovinu: upustio se u krijumarenje vatrenog oruja sa kojim je htio da snabdije vladara oe, Menelika, budueg cara Etiopije. U tu svrhu Rembo je iz belgije naruio 2.000 puaka i 75.000 metaka, a prevoz ove robe do obale Etiopije povjerio je kompaniji za pomorski saobraaj Messageries maritimes iz Pariza. Po pristanku broda sa orujem, poele su nedae: kao prvo Rembo je morao da skrije puke, zakopavajui ih u pijesak, a zatim je uspio nekako da provue svoj tovar pokraj meunarodne kontrole koji su htjele da sprijee razgorijevanje meuplemenskog rata u Abisiniji, i da ga donese do Menelika. Ali budui je car Rembou platio samo dio dogovorene sume, te je nekadanji pjesnik ostao duan parikoj kompaniji za pomorski saobraaj. Neumoljive slube Messageries maritimesa progonie Remboa do kraja njegovog ivota radi neplaenog duga. Sedam godina od pjesnikove smrti, u Makedoniji, u Velesu, osnovana je jedna anarhistika grupa iji e lanovi, oduevljeni Rembovovom pjesmom Pijani brod, sebe nazvati Gemidije. Stih Remboove pjesme Neka prsne moj brod, neka grunem u more!, bio je, na izvjestan nain njihova deviza. Do ovih mladih ljudi, na neki nain, doi e podaci o sudbini francuskog pjesnika i nedaama to ih je imao posljednjih godina ivota zbog neraienih rauna sa kompanijom za pomorski prevoz. Kada ponu, u aprilu 1903., svoje samoubilake akcije u Solunu, napadajui najosjetljivije take turske administracije i evropskog kapitala, jedan od njihovih ciljeva bie i francuski putniki brod Gvadalakivir. U brod e postaviti paklenu mainu i on e da potone, poslije spektakularne eksplozije, u solunskom pristanitu. brod Gvadalakivir, naravno, bio je sopstvenost kompanije Messageries maritimes. Provjerite!
misk m. (arh.) - mous
Starac i takori (Istinita pria)

Nikada ovjek ne moe da bude siguran iza kojeg ugla ga eka fantastian dogaaj. bijah na pregledu u Onoj klinici, kod jedne prijateljice, oftalmologa. Dok mi je ta ispitivala ono dno, objanjavajui mi ta sve moe da se otkrije iz njegovog stanja, u ordinaciju ue jedan njen kolega i, izvinjavajui se to ju prekida u poslu, upita: Stari sa repovima takora proao je danas? Ne, odgovori ona. Nema ga ve nekoliko dana. Dobro, ree njen kolega, kada doe, javi mi. im on izie, ja ne mogah da skrijem svoju znatielju. Repovi takora znae neto u vaoj strunoj terminologiji, upitah. Repovi takora su repovi takora, ree ona jednostavno. Veoma su korisni. Upotrebljavamo ih kod operacije oiju. Primijetivi moj zabezeknuti pogled, ona mi doobjasni. Zna, ilice to u gustom snopu sainjavaju te repove su jedna od najsnanijih vlakana meu prirodnim tkivima. Upotrebljavamo ih kao konac kod zaivanja. Imaju jednu veliku prednost pred plastinim koncima organizam ih ne odbacuje, nego ih, poslije izvjesnog vremena, apsorbira. A on, starac, prvo ubija takore, pa im zatim sjee repove, ili tako, na ivo. Mislim da je bolje ako je na ivo, nasmija se doktorka. On nam nosi, mi mu plaamo neke male pare, on se zahvaljuje i odlazi, a mi vadimo ilice iz repa, stavljamo u friider, pa kada pritrebaju... Ali, eto, nema ga. Poslije nekoliko dana vidjeh opet prijateljicu-oftalmologa. Starac sa repovima se pojavi, upitah. Ne, odgovori ona. udno, obino je bio redovan. Svakog ponedjeljka je dolazio i nosio ih po deset, petnaest. Proe nekoliko dana i ja odjednom, iznenada, sluajno, prelistavajui neke novine, vidjeh vijest koja je nosila naslov: Mrtav starac u naputenoj kui. Ispod naslova je pisalo: U jednoj naputenoj kui u vinogradu iznad skopskog naselja Crnie naen je ovih dana trup jo uvijek neidentifikovanog starca. Njega su nala djeca koja ponekad dolaze ovdje da se igraju i koja su za svoj nalazak odmah obavijestila policiju. Pokraj trupa pronaen je satar, koji je najvjerojatnije bio sopstvenost preminulog, i na kojem su bili tragovi krvi ivotinjskog porijekla. Na trupu, prema tragovima forenziara, nije bilo tragova nasilja, osim to su takori, kojih ima u izobilju u naputenoj kui, nesretnom starcu, pojeli oi.
Subjektivni odraz objektivne stvarnosti

Za vrijeme svog kolovanja obrazovao sam se skroz nesistematino. U znanju sam imao ogromne praznine. Tako, dugo vremena sam mislio da su Ivan Petrovi Pavlov i Todor Dosev Pavlov jedan te isti ovjek. O, blaeno neznanje! Ne znam radi ega su se u mojoj svijesti spojili likovi istraivaa uslovnih refleksa i estetiara ija je knjiga Teorija odraza veoma esto citirana u to doba. Mijeanje se produilo dalje. U udbeniku biologije bila je slika psa sa sondom u postavljenom u stomak. Pas, nauen da dobiva hranu poslije piska svirale, poinjao je poslije tog zvuka da lui eludane sokove. Na crteu je lijepo moglo da se vidi kako kroz sondu kaplje eludani sok u sud koji je postavljen ispod psa. bijah ubjeen da to ima neke veze sa estetikom. Radi ovoga, uvijek kad se spomene Teorija odraza, ja bih zamiljao pisca koji, poslije piska svirale, poinje da lui sve vjernije odraze stvarnosti. Ruku na srce, ini mi se da odatle vodi moja odbojnost prema realizmu.
film iz vremena Montgomeri-mantila

Jedna mlada i lijepa ena obuena u Montgomeri-mantil, onakav kakvi su se nosili pedesetih godina prolog vijeka, tri sva pokisla kroz umu jer se njen automobil pokvario usred noi na jednom loem putu, a progone je neki mrani tipovi koji ele da je ubiju da bi joj oteli nasljedstvo. Pri tome ona treba da stigne u udaljeni grad gdje se odrava proces na kojem treba da dokae da je njen vjerenik pogreno okrivljen za zloin koji se desio u jednom starom kinu. Na jednoj istini ona nekako ugleda osvijetljeno zdanje, ulazi unutra i tek tada postaje svjesna da je rije o jednom skoro naputenom kinu u kojem se, pred nekom malobrojnom publikom, daje upravo film ija kljuna scena nosi u sebi dokaze da je njen vjerenik potpuno nevin. Po nekom sluaju ovdje se nalaze i sudije iz procesa ije glavno zasjedanje treba da se odri sutra, ali kojima je jedan vjet advokat ponudio besplatne karte i laku zabavu odvlaei ih na tu predstavu s namjerom da oni sutra zakasne i proces bude odloen. Ali prilikom projekcije konstatira se da u filmu nema glavne scene: traku su izgrizli mievi. I ta sada? Razrjeenje zapleta nastaje kada vjerenik djevojke u Montgomeri-mantilu (a ona se zove Meri!), koji je u meuvremenu pobjegao iz zatvora da bi mogao da nae dokaze za svoju nevinost, upada usred predstave i obraunava sa onim nitkovima koji progone lijepu nasljednicu i otkriva pred svima da su ga ovi uz pomo onih istih mieva koji su prije toga unitili najvaniji dio filma pokvarili konice na njenom automobilu. Sudije su sada ubijeene u nevinost mladia, sretna nasljednica nasljeuje staro kino koje sada njih dvoje ele da obnove (deratizacija i drugo) i da ovdje prireuju ekskluzivne projekcije starih filmova. Kraj je izuzetno efektan: na platnu kina projektirani film zavrava, dok se u prednjem planu glave srenog mladog para pribliavaju.. Ali poljubac se ne vidi jer svi gledaoci ustaju, zasjenjujui ekran, oblae Montgomeri-mantile. Preko toga ide natpis: Happy End. Kakva vremena!
Telegram
Ja moram da budem osloboen. Ja sam nevin. Na mene su baene teke optube, najee klevete, ali ja jo uvijek tvrdim da nisam izvrio nikakav zloin. Svo moje leanje po mranim zindanima, svo to muno istraivanje, sve je to jedan nesporazum. Jednog dana, veoma brzo, sve e se to dokazati. Ja vjerujem. Ja vjerujem u to makar to, evo, dolaze delati da me odvedu pred visoki zid u dvoritu, iza tamnih zatvorskih zgrada. Ja vjerujem da e istina dospjeti do najviih sudija, da e zatim nai nain da sprijee izvrenje kazne. I evo, zaista, dok stojim pred zidom, a vojnici pripremaju puke, stie glasnik. On pristupa zapovjedniku strae i daje mu telegram. Zapovjednik dolazi do mene i sa teatralnim gestom cijepa koverat. On se, svakako, raduje da je jedan nevin ovjek spaen. Zatim gleda hartiju. Ja mogu da vidim preko njegovog ramena da ona sadri jedan red i ak i da ga proitam: Mnhtzuip 98i 2gbnzzztuigg ug ug aanbmbnttvf.
Iz ivota muziara
Zakazani koncerti po gradovima Srednje Azije nikad nisu sigurni: deava se, tako, koncertna sala da bude, u meuvremenu, pretvorena u damiju ili, jednostavno, da bude prekrivena pijeskom. A pri tome da se nema vremena da bude obavijeten ansambl to treba da gostuje. Ali postoje i druge nezgode. Radi toga nita nije udno da sretnete, duboko usred pustinje, grupu muziara u sveanim crnim kostimima kako vuku svoje instrumente niz bespua, proklinjui svoju umjetniku sudbinu. A ta da se radi kada su svi avionski letovi otkazani! Dobro, violinisti imaju svoje violine u futrolama, u koje mogu da se stave i nekoliko sendvia, ama onaj jadnik sa kontrabasom! Da, onaj sa brkovima i leptirmanom; da, da, on! Uopte mu nije lako u kutiju njegovog kontrabasa svi stavljaju svoje rezerve limunade, to uopte nije pravedno prema njemu. Stiu oni, tako, do neke vrste agencije na ijoj firmi pie: Rent-a-camel. Nude im jednogrbe kamile. Traimo dvogrbe! Nema, sve su ve iznajmljene! Objanjenje: ima neki koncert i svi jure tamo, a u ovo vrijeme godine putevi svile su zakreni karavanima. I sada oni jau: nije previe udobno, ali ipak do koncertne sale stii e sa zakanjenjem od tri dana i trideset minuta. Jadne kamile su izmorene, nemilosrdni muziari ih neprestano biuju gudalima. Naprijed se vidi dirigent u fraku. Dok jae, on svojom palicom mae pravei sveane i patetine gestove: nesumnjivo diriguju betovenovu Devetu. Ma, ne: on, ustvari, tjera dosadne pustinjske muhe to ih slijede u rojevima.
O spanau i psihoanalizi
U kratkoj studiji O snu (koja je objavljena1901., godinu dana poslije izlaska knjige Tumaenje snova), Sigmund frojd prepriava neki svoj san u kome je, na nekoj veeri, bio posluen spana. U analizi sna, osniva psihoanalize ovaj detalj dovodi u vezu sa realnim dogaajem koji se desio neposredno prije toga, kada je, u vrijeme veere u frojdovom domu, jedno od njegove djece odbilo da jede spana. I frojd se sjea: Kada sam bio dijete, ja sam se isto tako ponaao: spana je izvjesno vrijeme izazivao pravu odbojnost sve dok se moj ukus nije kasnije promijenio i ovo povre nisam stavio meu svoja najomiljenija jela. U svojim sjeanjima na franca Kafku, Ana Pucarova iz ekih budjejovica koja je jednu godinu (1902 1903) sluila kao vaspitaica u kui Kafkinih roditelja pria o gastronomskom ukusu autora prie Umjetnik u gladovanju: A ako ve govorimo o neemu to je bilo naroito ukusno, treba da se kae da je Franc veoma rado jeo spana. im bi se u proljee pojavio na pijacama, spana bi u porodici Kafka bio skoro redovan dodatak mesu i drugim jelima. U jesen 1986. godine u Parizu, u salama bobura, bijae organizirana velika izloba be 1900 jedna vesela apokalipsa. U okviru izlobe rekonstruiran je frojdov kabinet: u jednom uglu bilo je postavljen famozni kanabe pokriven nekakvom orijentalnom tkaninom, a pokraj njega stajala je staklena vitrina sa jednim dijelom frojdove biblioteke. Polica ne bijae zakljuana i ja, koristei trenutak kada je uvar bio okrenut na drugu stranu, otvorih je i poeh da preturam po policama. I izmeu prvih knjiga koje su mi se nale u ruci bio je Kafkin Preobraaj, prvo izdanje, objavljeno kod Kurta Volfa u Lajpcigu, 1916. godine, sa onim uznemirujuim crteom Otomara tarkea na koricama. To znai da je frojd itao Kafku i da je, moda... To je zabranjeno, razvika mi se odjednom uvar izlobe, kada je opazio ta radim. Vratite odmah knjigu na mjesto! I tako, sa tom rigoroznom zabranom, bila su prekinuta moja daljnja istraivanja veza izmeu frojda i Kafke. A kakve li su se samo sve tajne krile, siguran sam, u tim njihovim zajednikim afinitetima prema spanau!
Mirjana Stefanovi VELIKO ZLO

Zlo se meu nama bezglavo tumba tamo amo, i okruglo i okasto, sa iljcima. Od zarale je legure groa, veliko kao kua. Pritaji se naas i miruje. Iznebuha se opet sa kripom pokrene i nastavi da baza, u poetku sporo, pa sve bre i bre. Pobije mnoge, ali veina nas ipak preivi.
POGINULA DVA RADNIKA

na graevini zato to nisu znali svoj posao zato to nisu imali lemove zato nisu nosili lemove zato to su bili gladni zato to im nisu platili zato to su pare poslali kui zato to im je kua daleko zato spavaju u upi devetorica zato to u pustoj kui pite deca zato da ima roditeljima za lekove zato to su ih tukli ko vole u kupusu zato su plua napunili malterom zato da sinu plate kolovanje zato se bezubo smeju zato da bude gospodin ovek zato da ne rmba i ne skomri
zato su tukli svoje ene zato bi ih ene rado sekirom zato to su glupi zato im se noga okliznula zato to su bili mamurni zato to su loe spojili skelu zato to nisu znali zato to su bili nepismeni zato to su radili od jutra do mraka zato to su im od zime pucale kosti zato to je zvezda upekla zato to su loe zacementirali zato to je cementu proao rok zato to je gazda cicijaio na cementu zato to otima gdegod stigne zato im nije plaao socijalno zato to nije znao njihova imena zato je njima istekao rok bezimenim zato to novinar nije ni pitao zato to je mislio koga briga
UDOVITE
kao ovek je al i nije ima sto glava njima samo o sebi misli ima sto ruku svakom iz naih usta otima ima sto nogu svakom na putu noge lomi ima jedno oko njime sebe u svojim novcima gleda dok se sa njima znoji i valja u vrelom poguvanom krevetu
KAMELEONI U CIPELAMA
evo gutera koji glume zmije opet svlae koulje i one prljave lete na sve strane kao uzvritao kiseli kupus to iz solitera leti kroz prozore u rano prolee umesto da nam kukurek svetli i jagorevina pevui u razvigoru presipajui svoje ja iz flae u laicu iz balona u vanglu iz vangle u kofu iz kofe u korito iz korita u lonac iz lonca u cediljku kroz cediljku u kadu a iz kade u naprstak preuzimaju poeljnu formu prilagoavaju se
RE O PROMAJI
Da nema vjetra, pauci bi nebo premreili Narodna
spasi se od promaje uvaj se od promaje jer od promaje e po difoltu nagrabusiti izbavi se od promaje oslobodi se vetice na metli od vetra izvuci se iz njenog ljubavnog naruja kao hladi te a u stvari ubija sauvaj ivu glavu izmakni se zna da pametniji poputa iskobeljaj se iz vetrenih puteva iupaj se iz fijuka promaje zle babe sa licem devojice
izvrdaj je po svaku cenu izmigolji joj se ispod nogu izmajmunii neto da je nasmeje da ne moe skupljenih usta da duva ispetljaj se iz njenih raupanih kosa kojima te kaklja po krstima izmanevrii da se nikako ne nae na vetrometini izbasaj iz zlog promajnog mesta kurtalii se slatkoreive adaje iskoprcaj se iz kandi karakondule sklanjaj se pred razluenom goropadnicom sakrij se od arlijave licemerke otresi se aputave monstrumice kako zna oterasi se bede spasi se nevolje zatvori prozor smesta
TRINAEST CRNIH MAAKA U PETAK

boe, pomozi da na putu naem dinar koji e mi doneti bogatstvo i sreu, jer, jeste, verujem u Tebe, ali i u kafene crtee u prevrnutoj pa prekrtenoj oljici. Kad god su mi, Gospode, predvideli put, putovala sam, pa makar od Altine do Vinjike banje, a to jeste putovanje, skoro dva sata, priznaj, Svevinji, koji sve najbolje zna. A ti, slatka moja, kucni u drvo da me ne urekne dri mi paleve da poloim iz kue izbaci kaktuse da ne samuje i ne sedaj na oak od stola, nikad se nee udati. I pazi na promaju!
bolje razbij glavu nego ogledalo i ne prosipaj so po stolu nego beri srenu detelinu, onu sa etiri lista. I zatvori se u kuu u petak trinaestog da te gradom ne potera baksuz, bezubi brkajlo sa noem u ustima. Crna maka ako ti pree put stani, pusti nekog pre tebe, boli te tikla, nek nagrabusi kad ne pazi. Ako neto priivaju na tebi dri komad konca u ustima, a kada ti se konac pri iu zavee, srena si, ponosie se. Samo pazi da te ne uvati promaja! Kad tucne znai pominju te, nadaj se po dobru a ne po zlu. A kad student krene na ispit, majka obavezno da prospe vodu za njim. Ako naopako obue majicu to neko ne moe da ivi bez tebe, a kad su ti sluajno i gae naopako, raduj se, imae sree. Samo da te ne epa promaja. Ne zvidi u kui da ne nagrnu mievi i pacovi, gadne izelice. Njima ni promaja ne mo nauditi. Hleb nikada da ne stoji naopako da te ne bije nevolja i ne ostavljaj tanu na patosu jer e bez para ostanuti: i ono jada to si skunatrila rainie ti se u depovima
kao cedevita u ai vode. Ali ako te zasvrbi levi dlan, eto tebi novci pod pokrovci iznenada, ko da su ti sipali penu usred oljice kafe. Koga svrbi desni dlan pare e uludo proariti, a ako kree na put pa si neto zaboravila u kui ne vraaj se ni za ivu glavu. Mogu te na drumu spopasti razbojnici sa heklerom o ramenu i arapom na glavi stavie ti lisice na ruke, prodae te u belo roblje, zavrie u kupleraju u Holandiji, sedeti u izlogu gola, ima da te uvati promaja! Ako si muko moe proi jo gore: u svim avionima to su popadali sedeo je bar jedan koji se vraao u stan pred put izazivajui sudbinu. Tri puta pljuni kad je dete lepo i reci joooj, kako je runo nikakvo, to da ga urekne ta ti je skrivio krupnooki anelak sa loknama? Ako je runo, pu! pu! pljuni, da ne staje roditeljima na muku. I ne kupuj ni za ivu glavu nita za dete pre no se rodi, moe ostati u stomaku dovek i tu cmizdriti griz razbacivati harmoniku svirati gledati televiziju igrati tenis slati esemesove
ipati na muziku s tranzistora ko zna ega se sve nee setiti to lenjo al neduno spadalo, a ti si onaj to ga je natociljao! I ta sirota majka da mu kae kada joj nevestu dovede u stomak? Pa osnuju domainstvo, pa izrode deicu? Ima da uti i trpi, jer majka je majka, zna se. Ima da se smeka i igra na svadbi, potajno srena to ne mora da ljubi snajku u obraze. Znai, pomozi sebi i drugima, pa e nam svima sm na Gospod pomoi ako uspe da izvrda promaju.
APAT ZVEZDA
Svami to sedi pred peinom u Himalajima koju izabrao je da lake dokui istine krajnje vene maltene neizrecive dok ritualno posut pepelom neeljan go sav ueban miluje kozicu svoju hraniteljicu ni ne sanja da mu je devici proitano da e ove sedmice imati veoma bogat drutveni ivot po odluci svemonih nebeskih tela a to se odnosi na njega i jo pola milijarde devica videla sam pie u novinama tvoj bistri unuk od est i po godina poi e u kolu tek na jesen a ve ita sva slova irilice osim tri najtea f, i d (, i ) samo ne zna da treba da bude zadovoljan
nainom na koji mu se odvija ivot ljubavni i da ukoliko se ovako nastavi to bi moglo da ukae na ulazak u brak njegov i petsto miliona bikova a mi znamo jer je zapisano u novinama koje on jo ne ita ena kojoj ve trei put od jutros menjaju pelene u raju za ostarele Dole vita moda bi i poverovala da je spremna da pone sa novim poslom kad bi joj proitali ono to prorie nebeska konstelacija i kad bi samo razumela da posao iie joj dobro i nee biti nepredvidivih problema bar ove sedmice ni za nju ni za stotine miliona njoj tako blinjih blizanaca od kojih e mnogi ove nedelje umreti pa i ona sama ali sreom ne zna Ajovanin marinac kod Mazari erifa sve misli zato ne pitasmo Ruse da nam kau kako su se oni ovde provodili a kao ita u godinjem horoskopu da u ljubavi ima primamljivu ponudu isto kao i 5764927 rakova al nije sure da l da je prihvati jer radi se o osobi koja ga privlai samo to bi taj odnos morao biti tajan Indira romkinja u novom kontejneru punom dece kao lubenica semenki grizu joj ui i piskaju glasnije od vuvuzele u Doburgu da je pismena mogla bi proitati kako je sama ili se tako osea te da predstojei joj period nikako nije za euforine emotivne doivljaje niti za poetak nove veze ukazuju zvezdice proroice nebesnice
svim vodolijama ove sedmice i ja zajedno sa drugim korpijama upravo spoznajem poslanicu iz Svemira lepo se snalazi i prilino si uspena i ima dobar njuh za posao i kad se koncentrie greke ne pravi pa koji mi je avo to sam zapela da kvarim ovu lepu konstataciju u znaku Saturna a podznaku vage
AE PObEDNICE
ove kristalne ae za vino to kao kederi u utianom Dunavu svetlucaju i trepere u mojoj kuhinji i na dugim i vitkim nogama lie mi na est pospanih roda koje glave kriju pod krilima iste su ko nove neokrnjene kao kad su mi ih prijatelji poklonili mladi i obasjani iekivanjima pre vie od etiri decenije ona sva obla beloputa zaljubljena i on nemiran viljast brzorek i ja njihova najbolja drugarica smatrali smo da emo veno iveti a tim aama je pogreno smo mislili pisano da ih u veselju polupamo ali kristalne su najbolje prole jer evo stoje cele neuknute svim svojim biem prkosei samoj pomisli na prolaznost a darodavci ve su preminuli i sve njihove nade zgasle utuljene vuku se po nitavilu bedne beskunice
i ja to im se na daru zahvaljujem prepadnuta odustajem od pomisli na to kako sada izgledaju zato to znam kome zvono zvoni
DOLAZAK
ovo tek roeno detence iji dolazak na svet razdragao je celu kuu okreio zidove oprao prozore utirkao zavese uglancao parket i na trpezarijski sto izneo crvene rue tortu s jagodama slatko viski i rakiju seje osmehe na sve strane od ponosnog pogleda majke vrue i pune mleka do tegle sa lanjskom turijom u mranom pajzu bez prozora ovaj se otac antialkoholiar tri puta temeljno napio kad ju je odvezao u bolnicu kad je uo da je sreno rodila kad je video sina kako je elav ljubiast i namrten ali njemu najlepi od svih dvadeset jednakih belih postrojenih hlepia a deda kriom plae u rukav i smeje se srean to je uspeo novog sebe da doeka i baba kae e pa snajo sad si se opotenila a ne mora me ba zvati baba nego moe i nana
i s prestola svrgnuta maka oko nogu im se pometena umiljava ipak sa estitkom u oima i mukatle na prozorima ispaljuju nove narandaste cvetove i taj vatromet obznanjuje Urbi et Orbi da je u kuu ovoga asa stigao svetli mladenac a u pajzu iza portvia i ubrovnika njegov nikakav i gorak budui ivoti tek probuen rastee se bezvoljno kree da otalja posao
SKROVITO MESTO
ostava za uase i za nesreu u meni u najmranijem je zabaenom kutku mala prenatrpana bez prozora suta gasna komora pa im ta ciktava beda proba da otkrine vrata da promoli nos da se izmigolji da iscuri odmah je poguram natrag u pomrinu punu krikova i zloslutnih aputanja i za njom zatarabim vrata vrsto uglavnom se i ne uju koliko su duboko
Ibrahim Kadriu
prevod sa albanskog: Ismet Markovi Plavnik
KAD STIGNE NA KOSOVO

Sviknut da ekaju te vrata otvorena biva neumoran trai susrete s bulevarima poljima i gorama na prostorima zauzetim rezolucijama i uniformama na Kosovo kad doe rasparao si historiju hodi najprije ulicama poploanim dok padaju kia i snijeg i vjetrovi klate vrata grmljavina je jaka i gromovi kao kad kandija puca za konjima na vridbi prolamaju i svrdlaju duboko u nutrini na prostorima zauzetim rezolucijama i uniformama Kad stigne na Kosovo trgovi su danonono puni i otvoreni s pogledima maevima ukrtenim grozniave ispovijesti poinju dnevnim ilustracijama predstave se grade na eima i vujim gladima ispovjedai kazuju iste uspavanke unosei nas u snove dugotrajne do drugih ispovijesti Kad stignem ja na Kosovo ostajem samcat i oajan ne znam kakva mi odjea za sutra treba kljuevi srca su izgubljeni plaljivost prihvatam za prirodu klonulu svoju as uz snijeg i kiu as uz tuu i grmljavinu Kad na Kosovo doem sviknut da ekaju me vrata otvorena ostajem jedino sam sa sobom
DOLAZAK U PREKAZE
bezvremeno sam stigao u Prekaze u nemogunosti da se osvrnem unazad doivotno se smjestih tu
Dolazak u Pritinu, Tiranu, Pariz i gdje sve ne drugo bez mene je ostao u Prekazu Tamo samo jednom u ivotu se stie potom u doivotnom zatvoru slika preseli se da bi tu ostao Tu sam zauzeo mjesto naspram njihova sna spustio sam sidro da budem elo talasa U Prekazu su talasi pretvoreni u jeku dajui ivot bregovima i poljima u ovo moje vrijeme koje uzalud pazim od ujeda pasa pobjesneh ne znam od koga ne znam dokle
OTADbINA
Ukoliko se iz mene iseli nee podrobac maca pojesti i nee znati kome e drugom moi pokloniti toliko vremena i nee znati da igdje doe onda kad (sauvaj boe) neemo imati kome dobro jutro nazvati Molim te dakle da bude spreman pred oi srca da stane takav kakav si ranjen bez tebe kao bez sunca led oko srca se skuplja jer ta se potom zbiva bog zna jedino
UPUTSTVO ZA PODIZANJE KUE

Prije svih radova temelju zatim kamenju kao slogovima darovati vlast metafora izmeu neba i zemlje odgovarajue izraze vremena Potom dolazi red na vrata prozore i ognjita od cjelokupne epike smjetene u historiji uzmu se podnoljivi uzorci te se kui napravi streha Krov mora imati smjelost da izae na dvoboj krucu*1 isto kao i vatri oruja vatri koja ne prestaje od srednjeg vijeka i nadalje
U SKADRU
Da o Skadru slovim nakon putovanja koje dvije hiljade godina traje Rozafa bjee tu pogleda uperenog u bojanu u zidovima tvrave na koje se oslanja nebo ekae neimara da nastavi gdje je stao povratak uljepavanja prie o tvravi Put je bio tu gdje je nekada bio kad kao sirak stigoh bez strpljenja vjekova pred kaldrmom lagano putao sam korak kao rijei u pjesmu da poklonim mu bogatstvo due u ei ukradenoj Skadar bijae prostrt kao na postelji nevjeste poklonio mi je vijenac cvijea i stolicu u Velikoj Kafani da dignem zdravicu da sveano traku presijeem na ruevini zida izmeu due rijei i pjesme
*Kruac = grad, tua.
Skadar prostrt nadugo i nairoko kroz svoju drevnu historiju
LOVAKI PSI
Stigla je sezona i dozvola toliko oekivana za lov pasa koji lave prodaju za lave uz ugrize do kostiju Lakomci na putevima bez puta miris za zagaivanje ambijenta plae se lova lave hoe da uzdignu do umjetnosti glume u aplauzima Lovcima nije kasno produit e sezonu dok se lov pasa ne zavri
bILO KO DA POHODI SAMOU MOJU

bilo ko da veeras doe budnog e me zatei Sa sjenkom na zidu poredim se Od plamena svijee to se gasi Vrata su otvorena Nema na njima kucanja Umorna su od udara bravi je isteklo vrijeme I ljubavi su u bjekstvu Nepovratno bilo ko da krene u pravcu samoe moje Nai e je u zakrpe vremena umotanu Samo to ne vie Pada na koljena i stihu se klanja Spasenje dolo u potrebno vrijeme Veeras bilo ko da doe Nai e me spremnog sa dahom koji ne isputam
SJEDEI I EKAJUI AUTObUS GRADSKOG SAObRAAJA

Ja gledam On gleda Izmeu gusta magla Ne znam ta krije Ne zna ta krijem Stojimo na odstojanju Jedan od drugoga ne dobijamo Nita sem umora On eka Ja ekam Povod da se pokrenemo Zajedniko nam je Autobus gradskog saobraaja I pogledi On ne zna gdje idem Ja ne znam gdje ide Nalazimo se na istom putu Koji odi na jed(i)nu adresu Grob(ite)
NAROD JE KRIV
Vidim kako korake pruaju da negdje stignu Na adresu optereenu obeanjima Siluete koje kreu u pravcu jadanja Narod u naselju mojem udan narod S toliko mnogo krivica Nikad s duom u slozi On mnogo vidi uje ta mu do uiju doe Rob dana Zalud no iekuje da u snu odmori I da zatrai oprost za krivice Jedino zato to vazduh udie. Narod je kriv Nikad slobodan od tereta :
Krivac to treba da hrani djecu Zato to vjeruje da e sutra biti bolje, Zato to gleda i vidi crno i crnje, Zato to prati veernji dnevnik televizijski, Zato to mu niko ne vjeruje I ne zna ta sutra da ini S tim svojim umornim tijelom. Narod je kriv Jer je ime svoje poklonio drugima Da u gomili odobravaju obeanja; Narod je kriv Jer hoe krov nad glavom Nikad se krivice nee osloboditi Uvijek optuivan Za krivice to tako jako eli ivjeti Narod je kriv Iznenadit e se krivicom svojom.
NAROD
Narodu je najtee Uvijek za tezgom Za spomenare i dioniare Narod srcem vrata otvara eka Dok mu se prag ne povrijedi Narodu je najtee Talac aplauza postaje Za umorne biografije Narod je vrijeme koje ne stari A ljudima biva kasno Da shvate U ime naroda narod Pripovijeda Korake i poglede ne zaboravlja
POZDRAV PJESNIKU
(ili susret s knjigom Dritro Agolija Dolazi udan ovjek) Stie kao udan ovjek u no ovu Usred enje kao to brat stie, Ne kucajui, neumoran, dan ne birajui, Ue u sobe sasvim nag Gunj ostavivi na trnju prije dolaska A al negdje, ko e ga znati? Ispuni sto vremenom i metaforama, Usred strpljenja, kakvo olakanje; Kapima suza dakle Kosovo. Pjesnie, darovan mojem danu, Koliko poleta, radosti, odmora i briga Ovdje gdje prebivam i gdje me samoa lomi Gdje bol se raa i die historija. Doe mi kao povjetarac da nevjestu nae amo, Sa svatovskim stihovima. Prolu svadbu nad svadbama. Ispao ti je san ovamo Pjesnie, ei preparirana, koa ti je kao na gou, Dobro je to si doao, da mi skine neko kamenje Teret dana, ko zna kada upren? Pjesnie, o, koliko nam za most treba lukova? Nainio sam zasjedu zamoru, evo sjedim Razgovaram sa tobom, udnim ovjekom, Punim ae kosovskog vina, nazdravljamo, Opijamo se kako valja, hajamovski, poeto Da ostavimo po strani sve ono to ubija Sad kad mi doe toliko silan, io Popijmo za zdravlje brate, ivio, ivio !
PRED PRSTIMA KOJI CIJEPAJU USPOMENE

Tamo rije majkina Majkina rije ovamo Ja izmeu bez rijei Pred prstima koji mi kvare san Koji mi srce vade i postavljaju na stol
Torbu mi prazne Deder da nije ostalo malo ljubavi Za majku Da bi me kaznila po srpski Tamo je mati Mati je amo Ja izmeu Skidaj kou na analizu Kou tavljenu stoljeima Pred prstima koji ubijaju uspomene I jednoglasno u zboru ponavljaju O ubijanju strpljenja Tu Tano na mjestu tom Gdje disanje prestaje Gdje sve ljubavi odlaze u ilegalu Za majku tamo Za majku amo Vri se postupak oduzimanja Kanjavanja Historije Tu Mart, 1996.
KADA DOE
Kad na Kosovo doe budi junak da bude budan da lagano koraa ne ranjavajui ulicu kojom hodi kao stranicu knjige nenapisane imat e sree da bude lik iz dokumentarnog filma o raanju na Kosovu je svako raanje prvo i posljednje raanje nezasieno ljubavlju Kad na Kosovo doe sve su stvari u iekivanju oekuju da poklone te kao nevjestu mladoenji
GRAD KOJI MI bUDI USPOMENE (Ulcinju)

Ovaj mi grad budi uspomene Na talase koji u hridi pod tvravom udaraju Dan mi je zarobio Da uzmem odatle sve to treba bogatstvo njegovo trai da se u stih moj smjesti I kaem mu dobro dolo Preputam prostor mu kao svatovima s nevjestom Ribarima navee izlazei na doek Na obali im estitam povratak i ulov odsanjani Zatim ih putam u legendu Kao u neki bunar duboki Odakle se javljaju po balia obiaju budim se zveketom maeva ranjen bol mi govori o tom proteklom vremenu Ali neu da niem stihove leleka i suza Uz litice koje lice umivaju
UDAH U VRTLOGU
Niti na koljenima niti pod koljenima ne item sklonite za moje budue nastojanje Kad nema ljubavi tvoja mi mrnja ne treba objavljujem nepostojeim udah moj u vrtlogu Izmeu trpnje i nade ovih dana kad jedva prebrode no sad traim azil za stranice historije umirovljene u ekanju pronalaenja samog sebe
Ludwig bauer
Toranj kiselih jabuka

(odlomak iz romana) bOMbE I ZASTAVICE
Nou se ula jaka eksplozija, sa stropa podruma ukopanog u brijeg zatropotalo je po velikim vinskim bavama kao kad baca pijesak na tarabu da otjera psa koji se zaustavio s vanjske strane i radoznalo gurao njuku izmeu letvica, onda je netko rekao da je to moralo biti jako, jako blizu, a onda sam ponovno zaspao uz uznemireni amor, u mraku koji je osvjetljavala samo jedna jedina svijea; sjeam se da se petrolejke ni fenjeri nisu upotrebljavali u podrumu jer bi vino moglo dobiti miris. Ujutro je nedaleko ulaza u podrum u dvoritu bila povelika rupa, izlizane cigle, kojima je dvorite bilo poploano, bile su na tom mjestu nestale, vidjela se mokra zemlja obrubljena nepravilnim svijetlocrvenim krhotinama, a na kuhinjski prozor okrenut prema dvoritu bio je razbijen. Pod prozorom je bilo i nekoliko polomljenih crepova koji su pali s krova, a limeni je oluk uz rub krova bio izbuene na nekoliko mjesta. Mama je izala iz kue s rairenim stolnjakom u ruci. bio je to stolnjak s utkanim bijelim ruama i utim obrubom irine djetinjeg dlana. Ne udim se za porculan, rekla je, ali pliteri su mi izbuili svu posteljinu i stolnjake. Ovo je isti damask! Te noi bomba je unitila dobar dio njezina autafirunga, ostao je samo namjetaj presvuen poliranim orahovim furnirom. bombe, granate, minobacai, pucnjava i oruje pratili su ivot kao promjene vremena, kao sunce i kia. bomSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|335
bardiranja nisu bila esta, uzbune su oglaavali u pravilu nou, i tada se odlazilo u podrum urezan u brijeg ispod groblja, nevoljko i uurbano, ali bez panike, ili su se bar mama i tetka trudila da ne pokau previe uzbuenja. Ali bez obzira na sve bili su to ipak dramatini trenuci kakvi se urezuju u sasvim svje mozak nejaka djeteta pa sam u pamenju zadrao scene, ili bolje reeno fragmente scena, iz uzrasta u kojem veina ljudi ne sauva nikakva sjeanja. Prvo bjeanje, ili sklanjanje u podrum uz zvuk sirene, koje sam znao opisati kao etverogodinjak, a i danas imam tu nejasnu sliku u pamenju, sliku kine noi i krto osvijetljenog dvorita, i uznemirujueg zavijanja sirene, i onih tekih drvenih vrata podruma, na koja je padala nemirna svjetlost fenjera koje je unutra trebalo ugasiti, i okomite, u bljeskovima osvijetljene zemljane stjenke sa strane, stjenke brijega na ijem je vrhu bilo groblje, sve se to urezalo u kutak moga pamenje kada sam ima sedamnaest mjeseci. Dramatina sjeanja rano se pamte ak i ako ih dijete ne zna racionalizirati, staviti u okvir nekog vremenskog slijeda i zbivanja. Na slian nain zapamtio sam i onu pucnjavu iz automata, Maschinengewehra, kada su se vojnici najeli graha u krmi, i napili rizlinga, i posjedali u otvoreni automobil, i zapucali u zrak, i smijali se glasno, i derali, i odjurili. I tu sam sliku zadrao zauvijek u pamenju zauvijek pod uvjetom da nisam pretjerani optimist u pogledu toga to sve senilnost zna izbrisati i to je gotovo jedina slika iz moje ratne stvarnosti, iz mojih ratnih uspomena koja se koliko-toliko slagala s ratnim filmovima kakve su prikazivali desetljeima poslije rata. Svega ostaloga u filmovima nije bilo. Nitko nije prikazivao u tim filmovima ni kako se malo dijete, djearac od tri-etiri godine igra, zajedno s nekoliko drugih takvih djearaca, neispaljenim puanim mecima. Sjeam se kako sam kamenom udarao patronu neposredno iza tanete usaenog u nju pa bi se metak rastavio, a iz iskrivljene patrone prosuo bi se barut u sitnim zrncima, i kada bi se po tome barutu, po sasvim maloj hrpici udarilo kamenom, onda bi to eksplodiralo, uz veliku iskru i malo dima, i na betonskom ploniku, ili na cigli, ostala bi crna mrlja. Odrasli oito nisu previe, ili stalno nadzirali djecu. Pretpostavljam da su ljudi bili suvie zauzeti da bi se optereivali djecom kao danas. Ili se svijet inio manje opasnim za dijete, ak i vrijeme rata? bilo kako bilo, pamtim da sam i u ranom i u kasnijem djetinjstvu puno bio sasvim sam. U onom najranijem razdoblju zakljuali bi me u dvoritu da ne izaem na ulicu i eventualno ne odlutam. bio sam tako sitan da bi me, slikovito reeno, mogla ugrabiti i susjedova maka koju sam jednom vidio kako je uspjela zgrabiti pitomoga goluba i dvoritu. Neobino je koliko tako sitno i nejako stvorenje upija iz svoje okoline, stjee svijest i znanje o svijetu koje ga formira za onaj ostatak ivota u kojem se ovjek smatra svjesnim i zrelim biem. To je poput onog famoznog zamaha leptirova krila u Kini koji e moda izazvati orkan u Americi. Pamtim kako je oev prijatelj, ef pote, omiljeni ikaHahn, doao po neki predmet koji se nalazio kod nas u kui. Kada je ustanovio da sam zakljuan u dvoritu, zatraio je da mu dodam neki stari avao pa je njime otkljuao bravu. Time je dakako postao mojim junakom; nikada mu nisam mogao zaboraviti tu aroliju, a kada smo se za vrijeme mojih studentskih dana ponovno poeli druiti u Zagrebu, osjeao sam da moje potovanje, gotovo oboavanje ika-Hahna udotvorca nije jenjalo, iako sam arolije te vrste ve mnogo puta do tada bio izvodio i sam.
Taj isti ika-Hahn objasnio mi je da se ne treba bojati minobacakog projektila koji uje kako zvidi. Tvrdio je da one koji idu ravno prema tebi ne moe uti; projektili su navodno prestizali zvuk. Ipak je nono zvidanje popraeno tutnjem eksplozija zvualo uznemiravajue, ak i u podrumu iza debelih vrata i pod cijelim laporastim brijegom, s grobljem na vrhu i crnogorinim stablima s kojih su ike znale padati u dvorite podno tih vrata. bilo je neobino to se usprkos uznemiravajuoj prodornosti tih zvukova gotovo nitko nije bojao, a nerijetko su odrasli komentarima izraavali priznanje onima koji su, avionima koji su letjeli nou ili topovima i minobacaima s druge strane Dunava, pucali na grad. Samo jednom moja se uvarica tetka ura jako uplaila: uo se pucanj, iako nije bila oglaena uzbuna, i ona se bacila preko mene. U tom trenutku igrao sam se na hrpi sitnog pijeska u dvoritu, a ona se sunala. Projektil je doista pao u blizini, ali se valjda nije aktiviralo eksplozivno punjenje pa je mala, deformirana raketa ostala zabijena u dvorine cigle. Ali to su uzbune i artiljerijska paljba postajali uestaliji, to je u podrumu raslo dobro raspoloenje. Na velikim bavama bili su improvizirani leajevi na koje se mogla smjestiti cijela obitelj, penjali smo se gore drvenim ljestvicama, gurali se na dekama prostrtim preko jastuka ili madraca, posjeivali stanare drugih bavi, odrasli su pripovijedali to je javio Radio London, a djeca su se igrala, i sve je djelovalo poput nekog slavlja, danas bi vjerojatno rekli pajama-party. Kada su s druge strane Dunava zatutnjali viecijevni bacai za koje sam kasnije uo da ih zovu kauama, ali tada su ih zvali Stalinorgel, Staljinove orgulje, veselje se prelilo iz podruma u dvorite, na danje svjetlo, pa u kue. Dan-dva ranije gledali smo iz navuenih zavjesa kako se u kasno poslijepodne povlai divizija Prinz Eugen, lelujava kolona umornih vojnika, sa smotanim dekama preko ramena, u prljavim uniformama, i s oajnim licima poraene vojske. Onda je valjda onaj sveprisutni Radio London, o kojem se sve vrijeme govorilo apatom uz znaajno kimanje glavom, donio vijest pa su se odjednom na kuhinjskom stolu nali bijeli papiri, a stari Kiefer, vlasnik podruma, krme i kuice u kojoj smo stanovali donio je crvene olovke, drvene bojice i rekao: Die Dajtschen sind kaputt. Sutra e biti Osloboenje. Nije bilo jednostavno prekriti cijeli papir dovoljno gustim crtama da se dobije crvena zastavica, ali bilo nas je nekoliko, najspretnija je bila Lovorka, djevojica dvostruko starija od mene, koja me je ponekad uvala, i uspjeli smo naarati cijelu hrpu zastavica, a sutradan mahali smo tim zastavicama dok je ulicom prolazila motorizirana kolona osloboditelja. Dan kasnije u spavau je sobu utrala punaka djevojka s pletenicom, a za njom su upala dva vojnika, pa je zapoelo natezanje oko kreveta, ja sam se sakrio pod krevet, i kada je jedan od njih na krevet sruio moju mamu, ugrizao sam ga za nogu pa se i njegova psovka umijeala u onu vrisku to je ispunjavala sobu. Kleknuo je na pod i zavirio pod krevet i trenutak smo se gledali, i mislio sam da bih ga mogao ugristi i za nos, iako mi je u ustima jo uvijek bio okus njegovih pranih hlaa. Ali je netko u meuvremenu dozvao naeg susjeda, kovaa ivkovia, i njegova su dvojica sinova, ogromne ljudine, s kovakim ruetinama, iznijeli krasnoarmejce kao krpene lutke. Zapamtio sam zauvijek da sam tim krasnoarmejcima prethodnoga dana mahao svijetlocrvenom, grubo iaranom crvenom zastavicom, Reinagelima privrenom na bijeli tapi, prut odsjeen s nekoga grma na brijegu, s kojeg je bila skinuta kora.
Slika te zastavice spojila se oko etiri godine kasnije sa slikom neke druge crvene zastavice koju sam vidio na nekom skupu u Sisku. bilo je to vrijeme u kojem su se spominjale dvije nerazumljive rijei: rezolucija Informbiroa. Izgovarale su se te rijei vrlo glasno, gromoglasno i odluno, ili sasvim tiho, apatom, kao to se nekada govorilo da Radio London javlja. U kasno popodne, ve se sputao sumrak, meu platanama gradskog parka skupilo se mnotvo ljudi pa sam se nekako progurao do paviljona s kojeg su neto gromko govorili. Povremeno gomila je vikala, ritmino skandirala. U podnoju paviljona primijetio sam ovjeka sa crvenom zastavicom u ruci. tapi je bio deblji od onoga tankog prutia u Vukovaru, a zastavica je bila platnena, malo iskrzana, i sasvim nalik na zastavice kojima su mahali eljezniari stojei na stepenicama vagona koji su foribali na pokrajnjim kolosijecima na eljeznikoj stanici. ovjek bi podigao zastavicu i ljudi su vikali. Mislim da su vikali: Tito-Partija, Tito-Partija, Tito-Partija, Tito-Partija. I moda bi tako vikali u nedogled da onaj ovjek nije spustio zastavicu pa bi nastupila tiina u kojoj se onda ponovno zaorio glas iz paviljona. Odjednom bi ovjek opet podigao zastavicu, gomila bi poela vikati iz petnih ila, glasno, ritmino, sve dok ovjek ne bi presjekao taj moni zvuk sputanjem zastavice. Onda je opet prolo etiri ili moda pet godina, ivjeli smo u Makarskoj, u jednoj od kua najbliih moru; kua je bila od pravilno tesanog bijelog kamena, ali se posebno isticala i time to je bila neoteena, dok su u sreditu luke jo uvijek strale zidine zgrada poruenih na kraju rata. Saveznike bombe ostavile su samo konture nekada vjerojatno najviih zgrada. Na stan, na prvom katu, imao je balkon koji je nadvisivao palmu i bio vjerojatno najistaknutija toka u cijeloj luci. Imali smo i onakvu crvenu zastavicu. Ouh je obiavao etati nedjeljom prije podne uzdu obale s vinogradarskim karama u ruci. Zastajkivao bi pokraj kakvoga ukrasnoga grma i orezivao ga, odrezao bi uvelu ili slomljenu granu ili ibu. Kada je bio gotovo ruak, mama je stavljala crvenu zastavicu na vrh eljezne ipke koja se uzdizala u kutu kamena balkona. Ta zastavica mogla se vidjeti sa svakog dijela makarske obale pa je svima zapinjala za oko. Ouh bi dolazio na ruak, ali zastavicu su zaista vidjeli svi. Saznali smo kasnije da svi tu zastavicu na ipki iznad balkona smatraju smijenom, neim poput bezazlene ale. Mnogo godina kasnije vidio sam i neku razglednicu Makarske na kojoj se sasvim dobro vidjela zastavica koja je pozivala moga ouha na ruak, i nije imala vie nikakvu drugu znaajnu ulogu.
NEVIDLJIVI OTAC
Moje sjeanje na oca bilo je blijedo. Iezao je iz moga ivota prije nego to sam ga uspio pouzdano zabiljeiti u pamenju. ini mi se da dijete u najmlaem uzrastu bolje pamti dogaaje, procese ili neke elementarne doivljaje, onu vrstu senzacija kao to su mirisi i okusi nego osobe. Oca jednostavno nije bilo, i meni nije ni na pamet padalo da bih ga trebao viati u kui ili oko nje. Majka ga je rijetko spominjala, tetka nikada. Naknadno sam mogao zakljuiti da je to bilo povezano s njegovom sudbinom komunistikog ilegalca. Od svojih gimnazijskih dana on je bio neka vrsta onovremenog Che Guevare, revolucionar, borac za jednakost, za klasnu pravdu,
strastveni antifaist, ali onakav koji se zna prikriti, tako da policija nikada nema protiv njega dokaza iako raspolae mnogim sumnjama, i od kojega policija nee nikada iznuditi priznanje. Po svojim marksistikim uvjerenjima nije se razlikovao od svoje brae i sestara, ali je on, najmlai meu njima, bio i najaktivniji. U nekoliko navrata upadali su andari u kuu bauerovih, na obali Save, odmah pokraj mosta, ali sve to je bilo kompromitirajue, bilo je dobro skriveno. Neki je veliki ormar imao dvostruku stranju stranu, a u podrumu je postojao dodatni zid koji je skrivao prostor u koji se mogao sakriti i ovjek. Onamo se ulazilo kroz pe s velikim bakrenim kotlom kakav su u ono vrijeme imale mnoge kue; u tim kotlovima u nekim domainstvima kuhala se hrana za stoku, neki su u tome iskuhavali rublje, a koristili su se njima i prilikom kolinja. Majka mi je ispriala priu o tome kako je otac ve negdje na poetku rata minirao prugu. Vjerojatno je to trebala biti samo manifestacija otpora novoj kvislinkoj vlasti pa je otac izazvao eksploziju danju, u kasno poslijepodne. andari su slijedili trag blatnih cipela ispod pruge tekao je potok u koji su isputali otpadnu vodu iz Tvornice tanina i trag ih je doveo do dvorita na obali Save. Pred kuom stajao je djed i gledao rijeku. Djed nije bio sumnjiv; uz ostalo i zato to je bio u sasvim istom odijelu. Pretraili su kuu. U njoj nisu nali ni jednog mukarca. Malo kasnije kui se vratio djed koji nije bio sumnjiv, jer je su ga andari ve pri dolasku vidjeli kako eta obalom Save u pratnji svoga psa. Dva dana motali su se po kui i oko nje, stalno pitali za moga oca, a on je leao izmeu dva zida u podrumu. baueri su od ranije bili navikli na policijske premetaine, ali prije su se traile nepoeljne knjige. Marksistika djela bila su na njemakom, a to policiji nije bilo sumnjivo; njemaki nisu razumjeli, nisu se dakako razumjeli ni u marksizam pa su u pravilu plijenili knjige crvenih korica. U svim priama otac je bio tajanstveni heroj, uvijek u pozadini, uvijek skriven zavjesom svoga njemakoga imena i porijekla, samozatajni revolucionar koji se nije volio isticati. Sudjelovao je, pripovijedali su, u atentatu na Glavnoj poti u Zagrebu kada su u rujnu 1941. podmetnutim eksplozivom prekinute njemake telefonske komunikacije za podruje balkana. bio je u tijesnoj vezi s Nadom Galjer, telefonisticom koja je unijela eksploziv u potu, i Radom Konarom, narodnim herojem, koga su strijeljali Talijani, i kojem su sve poratne itanke pripisivale junako dranje pred cijevima puaka i hrabre uzvike koji bi s distance vjerojatno djelovali poneto teatralno. Ali moda su sve tragine ratne scene doista takve. Majka je spominjala da ga je otac jako volio i cijenio kao dobra i pouzdana ovjeka. Moga oca u zapisima o tim junakim djelima nije bilo. Tek na nekim izlobama Potanskog muzeja ezdesetih sam godina vidio njegovu fotografiju i biljeke koje su spominjale njegovu ilegalnu aktivnost i zasluge za pokret. Prema nekim svjedoenjima moj otac je i prethodno bio na prvom postrojavanju sisake grupe koju su nazvali Prvi partizanski odred. Taj dan odnedavno je u Hrvatskoj dravni praznik. Mnogi su mi posvjedoili da je upravo moj otac bio jedan od onih koji su usprkos paktu izmeu Staljina i Hitlera, i usprkos direktivama koje su stizale iz Moskve, pripremali ustanak protiv faista. Nisu mu dozvolili da se pridrui Odredu jer su ga navodno trebali drugdje, i opet u toj dijelom proslavljenoj, dijelom sasvim tajanstvenoj ilegali. U svom romanu Kratka kronika porodice Weber zapisao sam rijei koje je navodno mome ocu izgovorio njegov dobar prijatelj,
predratni kavgadija i komunist, a kasnije legendarni partizanski komandant i ugledni general Vlado Janji Capo: Ti nisi kompromitiran, tebi nee nita. Osim toga, ti si ipak vaba! Iz svega to sam o tome uo mogao sam naslutiti ak i to da je Capo, koji je u svoje vrijeme uivao u tunjavama sa andarima, htio zatiti svoga prijatelja-intelektualca od grubosti gerilskog ratovanja. I on je, moe se zakljuiti, vjerovao da e rat biti zavren za nekoliko mjeseci, im voljeni drug Staljin naredi Crvenoj armiji da sravni berlin sa zemljom. Poslije rata kada je nastala strka za profitabilnim zaslugama iz prethodnog perioda, ni moja majka niti drugi bauer nisu traili slubena priznanja za oev predratni i ratni angaman. Svi su se ponosili time to je Lujo bio na pravoj strani. To je bilo najvanije. A kao slueno priznanje bilo je dovoljno to se na mramornoj ploi u predvorju sisake gimnazije u nizu imena nalazilo urezano i Lujo Bauer. Devedesetih godina neki od onih budala koji nisu shvatili da se antifaistikim otporom valja ponositi, a neki e biti i sueni kao ratni zloinci zbog svojih nedjela iz toga razdoblja, dali su ukloniti tu plou pa je oevo ime ostalo uklesano samo jo na simbolinom grobu na sisakom groblju, na mjesto do kojega njegovi ostaci nikada nisu mogli dospjeti jer nisu nikada bili ni pronaeni. O tome kako su se sami baueri odnosili prema zaslugama svjedoi i zgoda iz sedamdesetih godina. Imao sam tada u Karlovcu drveni amac i odlazio u ribolov na Kupi. Talijanski su ribolovci donosili sobom crve za kojima su kupske ribe naprosto ludjele. Velike koliine tih crva ostajale su u skladitu u nekom podrumu Hotela Korana pa ih je uvar skladita dijelio poslije odlaska ribolovnih turista domaim ribolovcima. Takvi se crvi kod nas nisu prodavali; mogli su se samo skupljati na klaonikim otpacima, to meni, usprkos ribolovnoj strasti nije bilo prihvatljivo. Naao sam se zato s grupom djeaka u podrumu hotela, predstavio se, objasnio da bih kupio neto crva. bauer, ponovio je uvar moje prezime. Odakle si? Rekao sam, i uz neoekivano veliku porciju crva dobio sam neoekivanu priu. ovjek je nekada bio sluga u Sisku, u susjedstvu bauerovi, a tu i tamo pomagao je i kod njih u nekim poljskim poslovima. Za vrijeme rata dospio je u logor Jasenovac. Nije spominjao razloge, ali prema prezimenu Pastuovi mogao sam zakljuiti da je pravoslavnog porijekla. Tada je u logoru bio i moj stric, ali u posebnom statusu, poneto povlatenom statusu. Vjerojatno ga je njemako prezime bar malo izdvajalo meu nepoeljnim ne-Hrvatima, ali je jo znaajnija za logorske vlasti bila njegova struka: ustae su trebali graevinskog inenjera za gradnju vojnih bunkera. Kad su Pastuovia vodili na likvidaciju, moj stric, zaustavio je uvare rijeima: Ovaj mi treba za gradnju bunkera. On je zidar. U to vrijeme, negdje na poetku sedamdesetih, stric je bio u bolnici. Nadao sam se da e ga pozdravi i izrazi zahvalnosti ovjeka kojem je spasio ivot bar malo razvedriti. Ali se stric smraio. Mogao sam spasiti samo jednoga, rekao je, ostale su pogubili. Ubijali su ih batom. Udarac u potiljak i u Savu. Strano je to kada se moe igrati boga: jednoga spasi sve ostale prepusti sudbini. Nema u tome nikakve zasluge. Ne mislim naalost da sam ita dobra uinio. Jednoga sam spasio nekom drugom oduzeo ansu preivljavanja. Pitao sam se je li to generacijsko vienje svijeta; njegovo vienje stvari bilo je ire, nekako iznad partikularnosti konkretnog. bio je to zasigurno velik teret: u toj
irini i moralnoj dosljednosti za strica nije bilo olakotnih okolnosti. Kakav je stvaran izbor mogao imati u onoj situaciji?... Ali bez obzira na odsustvo odgovora na to pitanje, stric je nosio u sebi trajan osjeaj krivice. Osjeao se krivim i za to to je preivio. Neki su ga prijatelji koji su imali potrebne koneksije u ustakoj vlasti izvukli iz logora. Jamili su i svojim i njegovim ivotom da nee imati nikakve veze s onima u umi. Poslije izlaska iz logora stric je radio na regulaciji Save pokraj Zagreba. Hidrogradnja bila je njegova ua specijalnost. Naveer, poslije zalaska sunca, amcem je znao dolaziti kurir. Stric je trebao prenijeti poruku zagrebakim ilegalcima ili predati njihovu poruku partizanima. bojao se, panino se bojao povratka u jasenovaki logor smrti, panino se bojao za ivote prijatelja koji su za njega jamili, a nisu ni slutili kakav je bio istinski rizik. I toga se svoga straha stidio, rekao mi je to onomad u bolnici, i zbog toga paninog straha koji je pekao u elucu kao da mu je u utrobu zariven no takoer je osjeao grinju savjesti. Ovako i onako bio je stalno kriv. Dok je gradio brane i mostove, sve one godine nakon rata, dok je upravljao jednom od najveih graevinskih firmi u ovom dijelu svijeta, mogao je potiskivati cijeli taj svoj sindrom krivice i grinje savjesti zbog svih izbora koje nije imao i zbog svega to je uinio i nije uinio, a bili su to postupci kojima su se drugi ponosili i kitili, i na raun kojih su traili privilegije. Sve te godine bio je ugodan ovjek koji nikada ne podie glas, blag nalogodavac koji sa svima razgovara kao s jednakima, i s djecom, i s radnicima, i s akademicima, koji nerijetko razgovor zaini bauerovskim humorom, onim blagim, lienim zajedljivosti, ali i iluzija, humorom koji je prvenstveno motiviran time to je svijet zapravo smijean; smijean i tragian. Moda je tada bio neobian samo po svojoj pretjeranoj skromnosti; kao student doivio sam scenu pri kojoj je stric u starim pokrpanim hlaama na sredinjem gradskom trgu razgovarao s uglednim arhitektom koji je bio sav uparaen kao to se inilo da dolikuje takvom statusu, u skupom odijelu i sa svilenom kravatom, i taj je ugledni gospodin zapravo ugledni Drug s naglaenim potovanjem sluao striev leerni komentar, i gotovo ponizno kimao je glavom, i duboko se poklonio kada mu je stric na rastanku pruio ruku. Ali kada je otiao u mirovinu, strahote rata, strahote logora, strahote nedjela koja ovjek moe poiniti postale su preteak teret njegovu senzibilitetu. Vjerujem da je to pridonijelo njegovom posljednjem inu, koliko ekstremnom toliko i racionalno izvedenom. Poplaao je sve raune, napisao oporuku, poistio svoj radni stol i skoio kroz prozor na mjestu gdje nikome nije mogao nanijeti tetu. Moj otac nije doivio taj stupanj razoaranja. U pismu koje sam pronaao dugo vremena nakon to oca vie nije bilo, pie mojoj majci o besmislu rata; nalazio se tada negdje u bosni, u vojnikoj uniformi, usred kaosa. Napisao je kako se nada da e na toga rata nastati drugaiji svijet i da e njegov sin, tada sam mogao imati oko tri godine, ivjeti u tom drugaijem, boljem svijetu. Igrom sluaja, ili logikom povijesti, to je pismo dospjelo k meni u dane kada je moj esnaestogodinji sin Lujo, imenjak moga oca i mene, i moga djeda Ludwiga Ljudevita i pradjeda Ludwiga Lajosa, zajedno sa mnom istio i obzidavao umski izvor ispod sela Galgova pod Okiem, kojih dvjesto metara od nae kue. Pobunjeniki Radio Petrova gora javljao je kako se u selu nalazi 5000 ustaa, a ta se etiketa mogla u tom trenutku, s minimalnom dozom opravdanja pripisati samo dvojici-trojici lumpenproletera koji su jo prije
izbijanja sukoba od svojih politikih pokrovitelja dobili pitolje pa su znali i zapucati u zrak kada bi se napili. Namjeravao sam tada braniti selo i svoju kuu od upada etnika, a u bolji svijet nisam vjerovao. Vjerovao sam da je obrana svoga doma moralna obaveza. Sreom, iz onoga tekog revolvera koji sam tih dana nosio o pojasu nisam bio prisiljen nikoga ubiti, ak ni zapucati. U vrijeme kada je moj otac napisao ono pismo, majka je sve ee pitala: Sjea li se ti uope tate? Dozivao sam u pamenje maglovitu sliku visokog i vitkog ovjeka koji se osmjehivao. Odgovarao sam potvrdno iako se slika nije uvijek pojavljivala u mome pamenju. Moje sjeanje nije bilo vezano uz konkretan dogaaj, nejasno sam pamtio samo lik, dosta apstraktan lik koji se u mome pamenju dijelom spojio s fotografijama oca koje mi je majka pokazivala. Ali preklapanje dvaju likova nije bilo potpuno. Zaudo, onaj otac koji se pojavljivao kao slika u mome sjeanju izgledao je mlai od lica koje sam vidio ne predratnim fotografijama. Ne znam u kakvom je obliku stigla vijest o oevoj smrti. Tog jutra uo sam vrisak i dotrao u kuhinju u kojoj je majka glasno jecala i jaukala, udarala glavom o zid i kredenc, neko se staklo razbilo, na kraju je unula izmeu stola i kredenca, zatim je ustala, zagrlila me i pritisnula uz pregau sa cvjetiima, a u ruci je drala komad papira za koji nikada nisam ustanovio je li stigao standardnom potom ili preko nekog ilegalca. Puno kasnije proitao sam papir koji je potpisao i neki upnik i partizanski oficir, svaki svoj dio tekst; na kraju je stajalo verzalom: SMRT fAIZMU SLObODA NARODU! Majka je tada bila mlada, vrlo mlada, ostala je takva i u mom pamenju: ena u dvadeset i treoj godini, zahvaena eksplozijom oaja, toliko snanom da nikada nisam vidio neto tako bolno ni u ivotu niti na filmu. Kasnije, desetljeima kasnije, naslutio sam da je u onom afektu mogla biti i nijansa krivnje to je ona ostala ivjeti, nijansa krivnje i za sve ono to je mogla doivjeti dok oca nije bilo. Oeva slika u mome je pamenju postala jo maglovitija i bljea, sve dok se na kraju nije potpuno stopila s nekom fotografijom iz dokumenta koji je majka nastavila uvati. Majka se od svoga oka nije oporavila godinama. Patila je od glavobolja. Uzimala je lijekove za smirenje, a lijenici su je slali na klimatsko lijeenje u Sloveniju, nekoliko godina uzastopno poslije rata. Stalno je tvrdila da sam toliko nalik na oca da svatko u meni moe prepoznati njega, ali drugi su to uglavnom vrlo mlako potvrivali. Danas kada usporeujem njegovu fotografiju iz mladosti sa svojom fotografijom iz mladosti, i ja nalazim dosta slinosti, ali se to ni izdaleka ne pribliava njezinim tvrdnjama, na njezino ushieno: Izrezani otac! Time je moda samoj sebi govorila kako otac nije potpuno nestao. Vie od svega to se odnosilo na njezin odnos prema ocu u pamenje mi se usjekla izjava koju je izrekla jednom, vrlo ozbiljno i nije ju vie ponavljala: Nikada mu neu oprostiti to nas je ostavio, i tebe i mene. Njemu su ideali bili vaniji od nas. Onu kuicu u kojoj nas je ostavio nisam vie vidio nakon odlaska iz Vukovara. Prilikom dva posjeta gradu kao odrastao ovjek bio sam premalo sentimentalan da je traim, ali sam je potraio devedesetih kada se moglo ponovno otii u Vukovar, gotovo sasvim razrueni grad. Prepoznao sam ostatke kuice, od nje su ostala samo tri uspravna zida i otvori prozora u njima. Unutra je rastao neki korov i trnoviti grm akacije.
Sran V. Tein
General Georgije
14.
Prve godine strahovlade, general Georgije Zecowski, osim to je pobrkao lonie svima koji su mislili da u sopstvenom zdravom razumu mogu da pronau pare slobode u kojoj misao, re i delo nee biti bezduno sputavani, naumio je da postane veliki pesnik. Za poetak, naredio je enciklopedistima da u njegovu zvaninu biografiju dopiu i da je uspeno pisao pesme od roenja. Zatim je sam sebi dodelio Orden za ispoljene zasluge za knjievnost, a na koncu je primorao sastavljae istorije nacionalne knjievnosti da ubace i njegove pesme. Profesor Max Oscar, predsednik redakcijskog odbora zaduenog za redakturu nacionalne istorije knjievnosti, ni pod pretnjama nije hteo da ispuni generalovu elju. Kao to i sami pretpostavljate, profesor je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen neko sa fleksibilnijim shvatanjima o dometima diktatorove poezije. Ne treba smetnuti s uma da je Max Oscar najvei ivi autoritet kada je nacionalna knjievnost u pitanju, te njegova smena nije mogla da proe u javnosti neprimeena i bez odreenih kosenkvenci. Kada narod pone da se pita: Zato?, vlast bolje da pakuje kofere. Da bi preduhitrio kritike malobrojne ali drne opozicije zbog toga to je smenio Oscara, Zecowskom je pala sledaa avolska misao na pamet: ta bi bilo kada bi svi bili pisci, a ja vladao jednim celim knjievnim narodom? Neverovatno je kojom brzinom je ta njegova misao sprovedena u delo: pod silnim pretnjama gotovo svi stanovnici drave su objavili barem jednu knjigu. Ako nema objavljenu knjigu ne moe da registruje auto, tako glasi jedna od vladinih uredbi. Publikovane su svakojake knjige, ali najmanje one od makar simboline umetnike vrednosti. General je za tampanje knjiga izdvajao iz dravnog budeta isto onoliko novca koliko i za njegovu, ionako preterano naoruanu, vojsku. Ubrzo su biblioteke bile premale da prime sav inflatorni knjiki fond, a godinje skuptine
Dravnog udruenja knjievnika odravale su se na najveem fudbalskom stadionu u Prestonici i to u trajanju od po nekoliko nedelja. Ono malo vrednih i potenih pisaca je emigriralo ili su promenili profesiju, to je i bio generalov plan: sada je svaka ua mogla da denuncira i polemie sa istinskim piscima i naunicima poput profesora Maxa Oscara. Tako je jednom prilikom gomilu gadosti o profesorovom privatnom ivotu izbljuvao Simeon Gajski, pesnik-amater a voskar po zanimanju. Diktator je likovao: - Vidite, pisci kau da je profesor Oscar jedan obian prevarant. To ne kaem ja ve struna javnost, molim vas. Jadni profesor Oscar, nije mu bilo lako, ali sve te generalove bljuvotine jo vie su ga uverile da prava umetnost nema cenu. Kazimir je, neznajui ni sam kako da izae na kraj sa napisanim i nenapisanim knjigama, predloio svom starom prijatelju Maxu da oforme drutvo onih pisaca koji nikada nee napisati ni objaviti knjigu dok je general Georgije Zecowski na vlasti. to su naumili to su i uinili: poluilegalno drutvo je svakim danom brojalo sve vie konspirativnih lanova, a prijem novih zaverenika je zaustavljen onda kada je Kazimir otkrio da meu njima ima i lenjivaca koje, najprostije reeno, mrzi da piu. Jedan od razloga zato Kazimir jo nije napisao roman je i taj to ne eli da prekri rigorozni Statut drutva, a neko zloban bi jo pomislio da Kazimir eli da vojna hunta generala Georgija Zecowskog potraje zauvek.
20.
Avion DC-9 kojim su leteli general Georgije Zecowski i kompletan sastav njegove marionetske vlade uleteo je u grozno nevreme pa je pilot bio prinuen da promeni kurs leta. Ispostavilo se da je to bila fatalna greka, jer je, izgubivi radio vezu, pilot bio prinuen da se pri navigaciji slui samo sopstvenim oima, koje mu u gustoj magli i nisu bile od nekakve koristi. Ne videvi ni prst pred nosom, nesreni pilot nije stigao da na vreme izbegne direktan udar aviona u planinski vrh prekriven snegom i letelica se ve pri udaru raspala na dva dela. Cela posada je izginula, stari premijer je, izgleda, umro od straha, ministar poljoprivrede zadobio je teke povrede glave, a ministru bez portfelja, diktatorovom roaku, noga je ostala ukletena izmeu dva sedita. Ostali ministri bili su dobro ugruvani, a generalu Georgiju Zecowskom, kao za inat, nije falila ni dlaka sa glave. - Pobiu ih, sve u ih pobiti, majke mi! - urlao je general. - Atentat! Nita drugo. To je atentat! Joj, kad doem kui, sve u te opoziocione protuve obesiti za muda drao se kao sumanut i utirao delove raspadnutog aviona. Ko je smeo da mu protivrei? Ministri koji su udom ostali ivi oborili su noseve i u sebi se zahvaljivali udu koje ih je potedelo sigurne smrti. Kao da im se ilo na godinji odmor. Kad general Zecowski neto naumi svi ga bespogovorno slede. Tako su i ministri pristali da zajedno sa njim provedu vikend u nekoj zabiti, daleko od oiju javnosti. Plaei se da bi u njegovom odsustvu neki lan vlade mogao da donese odluku koja mu ne bi bila po volji, general je sve ministre vodio sa sobom. Dravna televizija je za vreme odsustva generala i
vlade emitovala priloge u centralnom informativnom programu snimljene nekoliko dana ranije, u kojima je glorifikovan rad ministara na terenu. Sve je ilo kao po loju, simulakrum je bio potpun. General je naredio poverljivom oveku iz linog obezbeenja da se zaputi ka najbliem naseljenom mestu i da, diskretno, dovede pomo. Dok su ekali da se generalov telohranitelj vrati sa izbaviteljima, ministri su se zabavljali igrajui se gluvih telefona. ekanje se oteglo. Prolazio je dan za danom, hranu iz aviona su odavno pojeli, vie nikome nije bilo ni do kakve igre. U nastupu neizdrive gladi, general je naredio svom jedinom preostalom telohranitelju da istranira pilota. Dok su vakali ljudsko meso, ministrima su suze lile niz obraze. Potom su pojeli kopilota, stjuardesu i vremenog premijera. Ministar zdravlja je rekao da premijerovo srce i nije naroito ukusno. Na red je doao i ministar poljoprivrede koji je u meuvremenu preminuo. Ministra bez portfelja, onog sa zaglavljenom nogom, morali su da zatuku drvenom skulpturom jarca, diktatorovim poklonom roaki. Kako su dani prolazili, ministara je bilo sve manje, a o tome koga e sledeeg pojesti odluivao je general Zecowski. Naravno, prvo su pojedeni oni ministri koje general nije respektovao. Na kraju su preostali samo ministar policije, general i njegov telohranitelj. Prekaljeni specijalac, ministar policije, izvrio je samoubistvo tako to je sam sebi zavrnuo iju. Do kraja je bio odan svom generalu kom je bilo ao to je izgubio najpouzdanijeg saradnika, ali, glad ne bira. Kad se telohranitelj, koji je otiao po pomo, vratio sa odredom graniara, zatekao je generala Georgija Zecowskog kako klei nad rasporenim truplom drugog telohranitelja i hrani se njegovim iznutricama. Kakva ironija sudbine i igra rei, pomisli jedini sa leta kog general nije pojeo. General se hrani telom telohranitelja. Posle kau da je na posao milina jedna. Moram proveriti ta je general uradio sa burmom. Pravedno bi bilo da enica mog sirotog kolege makar nju dobije kao suvenir sa letovanja. Kada je general evakuisan sa planine i bezbedno sproveden do svoje palate, istog trena je pozvao direktora dravne televizije i saoptio mu da prekine program i objavi da su teroristi iz opozicije izvrili atentat i u tom zloinu paklenom napravom usmrtili premijera i sve ministre. Naciji se obratio i general. Drhtavim glasom je saoptio da, zbog novonastale situacije, do daljeg preuzima na sebe obavezu da rukovodi svim ministarstvima. Streljanje poinioca zloina televizija je prenosila u direktnom prenosu. Dok je gledao spektakularne scene koje su prikazivale zgradu vlade u plamenu, kr i lom na sve strane, general Georgije Zecowski pio je aj od pelina jer je od sirovog ljudskog mesa dobio garavicu u elucu. Istovremeno, Kazimir se pitao kako je mogue to to vidi. Jue je gledao na televiziji specijalnu emisiju o poseti generala Zecowskog mestu M. i ovaj je bio anemino bled i sav nekako zategnut, a danas, u obraanju naciji, izgleda crn kao Arapin i otromboljenog stomaia. Kazimir nije bio sklon smiljanju teorija zavera, ali je pomislio da general ima dvojnika. Odlian motiv za priu, pomisli. Da je znao da je general pojeo sve svoje ministre - bio bi to odlian horor roman.
beq Cufaj
Projekt@Party
prevela sa njemakog: Mira orevi
Shpresa Alea Alona Pucalo se s prozora. Razvalili smo vrata. Soba gospodara je bila irom otvorena. Soba gospodara je bila bljetavo osvijetljena, a gospodar je sjedio tu, sasvim mirno ... i nai su zastali ... bio je to gospodar... Uoh. Ti si, ree mi sasvim mirno.... Ja sam to bio, upravo ja, rekoh mu ... onaj dobri rob, vjeran rob, ropski rob, i iznenada su njegove oi bile dva uplaena ohara u vrijeme kie ... Udario sam ga, krv je prsnula: to je jedino krtenje, kojeg se danas jo mogu sjetiti. Aim Csaire
1.
Tokovi aviona Germanwings su muklo odjekivali, crvenkasti trup aviona bio je prekriven velikim crnim slovima: Mmmmmmmhhhhhh-Baden Wrttemberg. Svi smo ve osjeali da ne moe vie dugo potrajati do sputanja. Let je bio miran. as ispod bijelih oblaka, as ispod plavog neba, dok su se kroz male prozore mogli vidjeti lijepi zimski pejsai.
Juergen Siecumeyer
Preostalo je jo samo da kliznemo kroz tamne oblake i da se spustimo na tlo ove zemlje. Pritom smo imali samo neznatnu turbulenciju. Uope nas nije treslo, i nismo osjeali strah. Tokovi aviona su zvidei poljubili asfalt, maina je dotakla rub piste, napravila mali luk i zaustavila se. Djeca su vritala ili plakala. Odrasli putnici, naprotiv, koji su do trenutka slijetanja bili gotovo zastraujue mirni, iznenada poee glasno govoriti i otimati se oko toga ko e prvi doi do svog kaputa, svoje tane ili bilo ega to im je bilo pohranjeno iznad glave. Neki su se smjekali, drugi su se gurali kako bi prvi stigli do izlaza. Samo je jedna ena s bebom u naruju ostala da sjedi. Hranila ju je svojom velikom bijelom dojkom. Tek mi je u tom trenutku postalo jasno da vie nema povratka. Nema. Moram se pomiriti s injenicom da sam konano stigao na ovaj komadi zemaljske kugle, koji mi se, dok sam se spremao da stvarno kroim na njega, inio kao Obeana zemlja. Dok sam napravio prvih nekoliko koraka, osvrnuo se oko sebe i udahnuo hladan zrak, obuzelo me je otuda neto neobjanjivo. Pourio sam... i vie nisam znao ta me je to snalo. Sasvim normalna zemlja. Uurbanost u guvi carinske kontrole. Redovi putnika i galama pod niskim plafonom dijela aerodroma koji nazivaju terminalom. Svi su djelovali nekako rastereeno. Uzbueno. Stigli su u svoju zemlju. Ja i jo jedan, koga do tada jo nisam primijetio, djelovali smo naprotiv kao izgubljeni. U toj nepoznatoj zemlji, o kojoj smo do sada samo itali i uli, morali smo se prvo osvrnuti oko sebe. Gdje sam ja to, i kako sam uope stigao ovamo? Sada sam tamo dolje. I razmiljam o onom gore, jednom veoma udaljenom mjestu. Nema vie razmiljanja. Nema vie natrag. Mehaniki sam pomicao nogu pred nogu. Korak po korak. Sve bi trebalo da ide brzo. ak bi me i jedna jedina pomisao na prolost zaustavila na putu. Nisam znao kuda idem i kako u tamo dospjeti. Ali to sada vie nije bilo ni vano. Kao u polusnu sam proao kroz pasoku kontrolu. Vani me je ekao autobus. Tamo sam zapazio da nisam ovdje jedini drugaiji, jedini stranac u avionu. bila su najmanje osmorica takvih kao ja. Vani nas je ekao neko s panoom u ruci na kojem je pisalo UN. Prili smo mu. inilo mi se kao da smo dva prosjaka koji ovog ovjeka molimo za malo saaljenja. bio je to jedan od domaih. Ponaao se kao da nismo nita osim brojki. Ili ovaca koje su u stadu nale svoga pastira. Neljubazni momak je tablu s kraticom UN nemarno drao u lijevoj ruci, dok je desnom iz stranjeg depa pantalona izvukao komad papira i proitao naa imena. bezvoljno i dubokim glasom. Jedan je jo nedostajao. Zvao se Lars. Lars Schwartz. bio je veanin. Dok nam je na pastir prstom pokazivao koji je autobus na, iako bismo ga i tako prepoznali, morao je i dalje ekati veanina ukoliko ovaj uope doe. Sjeli smo na svoja mjesta. To zapravo i nije bio autobus, ve prije bi se reklo minibus. ekali smo i posmatrali mnotvo ljudi na ulazu i izlazu aerodroma. Oekivanje blinjih. Zagrljaje, jecaje i radost. Nije mi bilo sasvim jasno ta se tu zapravo dogaa, ali sam ve osjeao enju koja se javljala uvijek kada bi se oni koji ekaju i oni koji dolaze oslobaali svojih uobiajenih poza i topili u osmijesima i suzama. Razumljivo. U ovoj zemlji, ovdje dolje, dogodio se straan rat, tokom samo nekoliko mjeseci hiljade ljudi je izgubilo ivot. Oni koji su mogli da se spase vratili su se u svoju domovinu da nastave ivot u ruevinama ili jednostavno da posjete roake i da im pomognu. Osjeaj kakav ja nisam poznavao i kakav jo nikada nisam doivio. Sjedei ostrag u minibusu, kroz prljava stakla sam
vidio majku, koja je ostala da sjedi u avionu da bi podojila dijete kako se pozdravlja s jednom staricom u marami i starcem s keetom na glavi. Uzeli su joj dijete i prigrlili ga. U tom trenutku sam vidio i naeg momka, kako se srdano rukuje s nekim ovjekom, koji mora da je bio na veanin. Kofer su stavili pod moje sjedite, a zatim su se obojica ugurala u autobus. Moda je to bilo zbog kofera, da je veanin priao k meni i sjeo tik do mene. Jednim halo, koje je prije bi se reklo bilo odbojno nego prijazno, ugurao se pored mene na moj dio sjedita. Kada je voza upalio motor, palo mi je odjednom na pamet da sam svoj dolazak zapravo zamiljao drugaijim. U mislima sam vidio kako dolazi jedan od onih velikih bijelih automobila, kakve sam viao na televiziji i u novinama. I da e taj dovesti samo mene do centra. Umjesto toga, evo, sjedim s osmoricom mukaraca, osmoricom idiota iz razliitih zemalja svijeta, koji su bili mudriji od mene, jer je svaki od njih doao do sopstvenog sjedita, dok je meni, upravo meni, neki nespretnjakovi oduzeo polovinu sjedita. Neki veanin. Gleda li me on tako jer eli da sa mnom zapone razgovor? Moda eli da zna da li sam sluajno njegov zemljak. to je uostalom uobiajeno. Ili bih moda trebalo da se povuem natrag do samog naslona, kako bi i on mogao da vidi neto od krajolika ove dolje-zemlje? Ne razmijenivi ni rijei, zakljuili smo da jedan drugog ostavimo na miru. Rupage uzane ceste su nas dodue bacale as na jednu as na drugu stranu. Ali to mene i mog saputnika nije sprjeavalo da posmatramo malobrojne ogoljele breuljke. Neki su meusobno razgovarali. Deprimirajui pejsa. udnovato sivilo. Ni snijeg na vrhovima smeih breuljaka nije mogao popraviti utisak. Avionu smo okrenuli lea. Pored aviona kojim smo stigli stajalo je jo nekoliko helikoptera tipa Apache. Zato se ranije nisam raspitao o kravama, ovcama i konjima koji su pasli tik do aviona? ta bi ove ivotinje tu usred zime uope mogle nai da jedu? Jesu li ih jednostavno istjerali napolje samo da udahnu malo zimskog zraka? To konano i nije tako vano. Mirno smo se vozili, a onda me je obuzela neka nedefinisana radost. Uspjelo mi je da za sobom definitivno ostavim jedno ne ba lako poglavlje svog ivota. Smjekao sam se sebi u bradu. Gledao sam kue du ceste, neke razruene, neke ponovo sagraene. Djecu, koja su u svojim dvoritima jedna drugu jurila tapovima u ruci, koji su za njih jednom bili pukomitraljezi, drugi put srednjevjekovni maevi, stoku koja je posvuda mirno stajala na opustoenim poljima. Opet jedan deprimirajui pejsa koji takoe budi izvjesni strah. Ali radost mi niko nije mogao oduzeti. Imao sam razloga za nju. Po prvi put u svom ivotu ja sam zaista bio ja. Jedan od bivih. bivi ovjek i bivi otac. bivi prijatelj i bivi kolega. bivi profesor raznih univerziteta koji je itav ivot sanjao da neto uradi za ovjeanstvo. Ali sada, tek sada po prvi put imam ansu da zaista uradim neto za ovjeanstvo. bio sam dijete roditelja koji su patili u Drugom svjetskom ratu, poto su bili rasno izmijeani: majka Jevrejka, otac Austrijanac njemakog porijekla. bio sam uenik kome je nedostajala majka i koji se pomirio s realnou da mu je otac naao novu majku, Njemicu. Tek kao student sam saznao ta se u tom stranom ratu dogaalo, da su za samo nekoliko godina stradali milioni ljudi. Opsjedao me je san ne samo da ubijem sopstvenog oca, ve sve oeve onog vremena... Nisam proputao ni jedan skup, niti jedan protest, niti jednu demonstraciju, ni bilo ta
drugo, samo da se obori brutalni reim kapitalizma. Planirali smo da ga zamijenimo sovjetskim modelom. Kada smo vidjeli kako je straan bio Staljin i njegovi drugovi, pomislili smo da bismo utoite mogli nai u Kini i jedinoj evropskoj zemlji, koja je bila spremna da preuzme njen model: u odsjeenoj i izoliranoj Albaniji, s betonskim bunkerima du morske obale i njenim visokim brdima. A onda smo shvatili da je i ta zemlja poput svih ostalih bila potlaena i poniena od nekolicine luaka koji se nisu libili da ubijaju narod i da se ubijaju meusobno. Tako smo se ponovo vratili mirnom modelu protesta i studijama. Demonstracijama i skupovima protiv Sjevernoatlantskog pakta, protiv atomskog naoruanja i protiv desniara. Simpatiji za Sartrea, a uz njega i za Rudia (Dutschke) ili ak Ulriku (Meinhof ). Sve do jednoga dana kada sam postao najprije asistent, a zatim i profesor s bijelom kragnom u ispeglanoj koulji, sa sopstvenim stanom i kabinetom. S naslonjaem i sa studentima, a prije svega i sa zgodnim studenticama, koje su mi zavidjele i u svemu me oponaale. Divile su mi se i upijale moje znanje. ak su im se dopadala i moja usta, moje usne i moje glomazno tijelo. Mnogo sam priao, a esto sam i pregovarao. Molile su me za termine i sastanke samo da bi dole u moj kabinet. Htjele su znati hou li ih uzeti odmah ovdje ili u njihovom stanu. Uivao sam u tome, i to je vrijeme nekako prolo. Uz sumnje, uz uspone i padove. Uz porugu i prezir. Uz manje i vee razmirice s kolegama i kolegicama, rektorima i rektoricama. Sve dok u moj ivot nije ula Manuela, kolegica s fakulteta. Sa svim ritualima, s ljubavlju, ali i s ironijom, koja ide uz ljubavnu priu meu kolegama. To nije moglo zavriti drugaije ve sklapanjem braka, s tim da se uspravno stoji pred matiarom i oficijelno izjavi da ovu enu elim za suprugu. Plod tog potpisa bila je Carolina. Ah, Caro. Kako da nisam na nju mogao da mislim danas, u ovom autobusu. Njenim dolaskom na svijet sve se promijenilo. Drati u rukama to ljudsko bie koje je u potpunosti pripadalo meni. Oh! Kada bi plakala, nisam mogao da spavam. Kada bi se smijala, morao sam se sakriti ili otii na drugu stranu od pukog straha da bi joj se neto moglo dogoditi. Nikada neu zaboraviti njene prve zubie i njene prve korake. Kako se prvi put tramvajem i podzemnom broj 6 vozila u Degerloch. Dok me je svojim upornim i vedrim pogledom i svojim kaiprstom upozoravala na svijet, na svjetla, na enski glas iz kompjutera koji je nagovjetavao sljedeu stanicu. Njen polazak u kolu. Ta dva crna oka. Velika, kao dva kestena. I njenu bolest. Njenu bolest koja je postala mojom boleu i boleu moga svijeta. Manuelin poziv u jednom tako nezgodnom momentu. Upravo kada je jedna studentica pustila moju ruku i poela da me dolje snano masira, poto me je zamolila da s njom poem u kuu njenih bogatih roditelja, da bih joj toboe detaljnije objasnio pedagoki aspekt svojih predavanja. Caro ima temperaturu, Caro ve nekoliko dana ima temperaturu, moramo je odvesti u ambulantu. Iz ambulante u bolnicu. Iz bolnice kui. Terapija. Posjete njenih kolskih drugova i drugarica. Ona strana ena, najgora od svih koje sam ikada vidio i doivio, stanodavka, gospoa bloomberg, koja bi, kada bi nestana djeca zvonila na vratima, glasno vikala da bi trebalo da se upristoje. Carolinine posljednje suze. Dok mi je priala kako je gospoa bloomberg svoje smee istresla preko naeg potanskog sandueta samo da bi se mogla poaliti kako je kua, ija je ona bila vlasnica, postala neuredna. Kakva kua
zapravo? Trospratnica u kojoj je nekada bila smjetena izdavaka kua njene porodice. Naslijedila je asopis koji je reklamirao zlato, drago kamenje, dijamante i u kojem su se tampali izvjetaji o aukcijama zlata u baselu i drugim mjestima. Zlato, koje je oduzeto potlaenim afrikim zemljama i narodima Konga, ili ak Amerike, Azije... Iz razliitih krajeva svijeta. Tamo smo stanovali, u nekadanjim biroima tog asopisa koji je preivio dvjesto godina. Ali sada, u ovo vrijeme, na prelazu vjekova, na izmaku pljakanja i tlaenja naroda, u ovom naem vremenu i vremenu nae Caro, ovoj eni nije uspjelo da svoju izdavaku kuu odri aktivnom, poto se pojavilo nekoliko poglavica globalnog sela koje su je progutale. Gospoa bloomberg se povukla i sada je izdavala svoju kuu. Kao nekadanjoj alkoholiarki mrkog pogleda, sa sinom od ovjeka koga nikao nije poznavao i navodno fantastinim bogatstvom, kako mi ree njen batovan, nita joj drugo nije preostalo. Caroline terapije su postajale sve intenzivnije, u bolnici i kod kue. bolestan ovjek bolesna porodica. bolesno dijete i itav je ivot u znaku bolesti. Do smrti. I nije najgora sama smrt. Ono to je uistinu strano, je takav ivot. Njen sve uveliji pogled i slabost kojom mi je pruila ruku prije nego to je napustila ovaj svijet. Manuela i ja smo se odmah sloili da emo nakon smrti ostati zajedno i zapoeti novi ivot. O kako su oajnika i lana obeanja koja dajemo u trenucima velike patnje! bila je aneo. Na aneo Caro (volim te, Caro!), koji nas nije dugo pustio da ivimo s tom lai. Drugog jutra nakon sahrane i iskrenih ali iscrpljujuih izraza sauea od strane roaka i prijatelja, pronaao sam u ladici svog pisaeg stola ceduljicu na kojoj je pisalo: Tata, volim te! Uz tebe sam! Ti si moj najdrai otac na ovom i onom svijetu! bez ijedne pravopisne greke! Na kraju rijei crte. Kakve motive moe da nacrta jedno sedmogodinje dijete? Ljubiice. Cvijee. Kuu. Nebo s oblacima. Tri ljudska lika, nacrtane ovjeuljke. Crte za udove i kruie za glavu i dlanove. Ona, ja i aneo. Pomislio sam da je to jedna loa, gorka, zastraujua ala, Manuelin pokuaj da i u ovim brutalnim vremenima duu odri na ivotu. Nisam joj pokazao ta sam naao u ladici. Htio sam joj omoguiti da se ponovo bavi matematikom, svojim poslom, svojim poslom i samo svojim poslom. Ja sam izlazio iz kue, radio i vraao se. bez ikakvog oekivanja da e se neto dogoditi, ali s obeanjem da u nakon tragedije koja nas je zadesila, promijeniti svoje ponaanje na univerzitetu. bit u mukarac koji svoju enu ne vara i svoju muku, koja je ve i tako svima poznata, vie neu sakrivati. To sam odrao. Na kunim vratima tu sam ugledao tu bijednu enturau, gospou bloomberg, koja je tano znala kroz kakav smo uas proli, ali nije smogla hrabrosti da nam izrazi sauee uplakanih oiju me je ekala Manuela. ao mi je mama! Znam, da te opet nisam posluala. Ali ti si najbolja mama na svijetu. ao mi je, mama! I ta je cedulja bila ispisana velikim slovima, bez ijedne pravopisne greke. Papir je bio ljubiaste boje. Tada, tek tada i u tom trenutku sam shvatio da Caro nije htjela da se u naem ivotu i naem odnosu sve odvija kao onda, dok je ona jo bila uz nas. Ne. Jer Carolinine cedulje su bile posvuda. U cipelama. U velikoj biblioteci, ali i u mojih dvjesto dragocjenih knjiga, za koje sam joj rekao da su drugaije od svih ostalih. Pod jastukom ili pokrivaem gdje je trebalo da spavamo. Iza slika, koje je ona smjela gledati, ali nikada dirati, poto su bile tako skupe, a ona bi ih mogla otetiti. U kupatilu, u kojem se
majka tako rado i tako dugo zadravala. Na sofi i ispod nje, sofi na kojoj sam tako rado spavao, a ona protestovala to ne smije spavati pored mene. itavo mnotvo njenih poruka. Zato se to upravo meni deava? Zato? Zato ta stroga kazna! Zato se nisam posvetio nekoj ideji, projektima, sasvim normalnom ivotu trgovca ili obuara, u kojem bih se mogao potpuno utopiti, u moru robe, to bi me uinilo sasvim normalnim graaninom i poreskim obveznikom, kao to su to mnogi drugi poteni ljudi koji ive u ovom dijelu svijeta? Odakle je dolo ovo prokletstvo i ovaj bol? To vie jednostavno nisam htio podnositi. Njene cedulje nisu doputale da nastavimo ovako, jer ona, Caro je bila ta koja vie nije htjela da bude tako kao to je nekada bilo, dok je jo bila tu. Na osnovu svih tih njenih poruka postalo nam je jasno: Htjela je da to prije napustimo ovo ukleto mjesto. Ironija sudbine: Ulica u kojoj smo do tada ivjeli, moj aneo, Manuela i ja, zvala se Lwenstrae (Ulica lavova). I eto odmah dvostruke ironije: Zato se to mora meni desiti, upravo meni, kad ve i sam potiem iz porodice s traginom sudbinom? Zato i ja onomad nisam zajedno s mojom majkom otiao s ovoga svijeta, u onim groznim vremenima dok je jo bilo tako lako otii ? Jedna anonimna brojka u beskrajno velikom paklu smrti, te strane smrti u vrijeme Drugog svjetskog rata, jedan od mrtvih koga bi se i danas jo sjeali i koji bi bio sudionik asti jedne brojke u muzeju i prisjeanja turista i radoznalaca. Ima neto tamo gore to odreuje sudbinu ljudi, jer ta malena bol, koju dijeli samo dvoje ljudi, a oni su ve i tako skreni ceduljicama i sjeanjima na to maleno, bespomono ljudsko bie, bila je tako velika da bi mogla rasplakati itavo ovjeanstvo. Nije bilo drugog izlaza ve da se rastanemo. Nikada neu saznati koliko je ceduljica ostavila za sobom. Manuela, prokletnica, nikada mi to nije ispriala. Ni Ahmed, Turin, koji je sa svojim radnicima sve iznio iz naeg stana i sortirao da bi to prodao ili podijelio svojim ljudima. Razlaz je bio definitivan i morao sam se naviknuti na nove okolnosti. Ispostavilo se da kao povrijeeno ljudsko bie nisam bio ni lav ni tigar. Ni lisica ni zmija. bio sam ta vie kao neka vrsta moreplovca to pije sve to mi se nudi i veinu vremena provodi u drutvu, nou na palubi za ankom, a danju sjedei u kafanama i restoranima s ljudima koje bih naao ili koji bi nali mene. S prijateljima, koje sam sluajno upoznao. bio sam ivo bie koje je zavrilo u naruju Darije, Grkinje lokala, ili u drutvu Aspaseje, Jorgosa i ostalih Grka, ili u drutvu Manuela ili Arslana, iako sam najsigurniji bio u rukama Klausa, koji me je nekoliko puta kada vie nisam bio pri svijesti poslao u hitnu. A kada vie ne bih bio pri svijesti, bilo bi mi bolje. Jer samo onda sam ja zaista bio ja. Ali kada bih se probudio, u onoj maloj kui, okruenoj prljavtinom i zaguljivim zrakom, onda su moja glava i srce bili opsjednuti oajnikim pitanjem, kako da ja ne mogu voditi normalan ivot kao to su to mogli svi ostali. S prijateljima ili s neprijateljima. S Manuelom, s Caro. ivot ovjeka, koji na televiziji i na internetu sasvim ravnoduno prati patnje i ljudske tragedije drugih ljudi i njima se zabavlja. Koji se umara, ali se i smije i koji se raduje svakom petku i suboti, a onda i nedjelji i koji, da bi umirio svoju odumrlu graansku savjest, gleda fudbal ili neku kriminalistiku televizijsku seriju. Tako da bi od ponedjeljka mogao ponovo poeti da se bavi poslom i svojim ivotom. Godinji odmor i askanje sa susjedima. Nita od svega toga.
Sada sam se upecao i bio tamo, gdje jesam. U hotelu Grand. U zgradi u kojoj su spavali i u kojoj su se zabavljali predsjednici i premijeri, spasioci i ubojice, radni ljudi i ljenine. Oni to razaraju i oni to grade. Ali u meuvremenu je ovo mjesto, koje je moda nekada blistalo, vie liilo na ruevinu, izgledalo je runo i ovjek se u njemu loe osjeao. S poderanim ilimima, zastraujuom fasadom, prljavim sobama, neoienim hladnjacima, oajnim personalom, mutnim svjetiljkama, polumranim prostorijama, dugim hodnicima koji su podsjeali na labirinte povezanih soba Kafkinih romana. Tamo dolje. U ovoj zemlji, u kojoj ja nikoga ne poznajem, niti pak mene ko poznaje. Ljudsko bie koje nije znalo da li je odluilo da pomogne samom sebi ili drugima. Neko ko pomae ili gradi? Nekoga brani od samoga sebe ili od ovog svijeta? Jo jednostavnije: beznaajna brojka, koja je odluila da pomogne, ali kome? Sebi samom ili ljudima koji naokolo zuje po hladnom, nepristupanom gradu, a taj i ne zna da li je ivot bolji gledan spolja ili odozgo, ili u sluaju da postane dio velikog ljudskog pakla... Prolo je. Nita vie ne osjeam. Kao to mi ree dr. Vetter, nita mi vie nije potrebno, jer sve imam. U meuvremenu sam sve prevladao, a ovo ovdje e mi pomoi da gledam naprijed. Jer kad gledam naprijed, onda mogu da idem dalje. I da zatvorim oi u ovoj prokletoj sobi prljavog hotela. bio sam gubitnik i to sam jo uvijek. O tome sam razmiljao dok sam pokuavao da sklopim oi. Sumorno jutro. Treba da otvorim prozor. Od silnog umora ne osjeam svoje tijelo. Ali zato, zato sam tako umoran? Moda zato to nisam radio nita to bi me moglo umoriti. Ovaj ustajali, zaguljivi zrak koji moda dolazi od gasova koje sam u ovoj prokletoj sobi sam isputao, i jo pomijean s mirisom plijesni. Vidio sam sebe na etvrtom spratu ovog hotela. U ovom gradu. A kada je u sobu uao hladan zrak i proeo moje tijelo, osjetio sam neku drugu vrstu zaguljivosti, zaguljivost ovog grada i itave ove zemlje. Mirisalo je sasvim drugaije nego to sam bio navikao. Mjeavina mirisa paljevine i doruka s kafom i duhanskog dima. Ali tu se umijealo i razaranje i ono je irilo maglovitu depresiju izmeu betona i blata, to ga je za sobom ostavila sitna kia i tamni oblaci tokom noi. Prljavtina koja ovjeku odasvud prodire u nozdrve. Moje oi ne mogu sve razaznati, ali jasno se vidi da pored zgrade u kojoj sam proveo no stoje jo dvije ili tri sline, koje mora da su izgraene u doba socijalizma. Socijalizam, o kojem sam jedno vrijeme sanjao, za koji sam se ak borio da bih ga imao i u svojoj zemlji. Jedan traak sunca poinje da prodire kroz prozor upravo dok posmatram moja dva kofera, poloena jedan preko drugoga, kao dva sarkofaga. Nema jo ni osam sati i glavni grad ove zemlje jo spava. Obukao sam se i siao dolje. Sada, sa svjetlom jednog novog dana u mom ivotu, sve je djelovalo jo stranije. Hodnici i konobari. Ljudi, koji gotovo da nisu meusobno razgovarali, koji su u velikom restoranu dolje u podrumu iz svojih zdjela punih omleta, mesa, sira i paradajza sve zbrisali. Kafa je bila uasna. Nikada jo nisam pio kafu koja je imala ukus peenog kestenja. Kafa je bila izvrsna. Nikada u ivotu nisam pio bolju i ukusniju kafu. Razlika izmeu ova dva iskustva proisticala je iz razlike izmeu dvije etae. Kafa koju sam uz doruak pio u restoranu u kojem, poto sam bio na listi gostiju, nisam nita ni
platio, bila je uasna, dok je kafa za koju sam na malom baru u gornjem dijelu hotela platio 10 ili 20 centi, bila je naprosto boanstvena. Konobar njegovanih brkova i prljave pregae, dao mi je jedan dobar savjet za specijalne goste: Ako elim da popijem dobru kafu, moram ostati gore. Kod njega, Saliha, ili kod njegovog kolege. U baru hotela. Zahvalio sam se Salihu. Najbolja kafa mog ivota za samo par centi. Moj umor je nestao kao rukom odnesen. Moda zato jer sam bio radoznao. Pred sobom sam imao dugi dan pun iznenaenja. Dan, kojega je sve poinjalo iz poetka. Zbogom jutra s vaim uobiajenim ritualima i bez najmanjeg iznenaenja, izuzev moda vremenskih prilika, koje u najboljem sluaju mogu biti malo drugaije od prethodnog dana. Zbogom privredna krizo i informativna slubo sa dosadnim berzanskim izvjetajima iz frankfurta, Londona, New Yorka i Tokija. Zbogom webstranice (nytimes.com, perlentaucher.de i spiegel.de.) Zbogom e-mail-poruke koje me obavjetavaju o alumni-skupovima, gdje u s nekim popiti pivo i diskutovati o Iraku ili Afganistanu, o Iranu ili Sjedinjenim Dravama. Jer sam ja, moja malenkost, nakon itave vjenosti dospio tamo kuda ostali ni u snu nisu pomislili da idu ili su se zadovoljili itanjem ili gledanjem televizijskih emisija o enama i mukarcima koji su svoj ivot dali za ovjeanstvo. Zbogom Ulico lavova, zbogom hotelima i iznajmljenim sobama iz vremena poslije Manuele. Sve sam ostavio za sobom i na to sam bio ponosan. Konano mi je uspjelo, bar jednom u mom ivotu da napravim korak zbog kojeg se nimalo nisam kajao. Radovao sam poput malog djeteta da sam se otisnuo od zemlje i kulture, koje dodue nisu bile tako daleko u geografskom pogledu, koliko u vremenskom. bio sam sretan to s tim vie nemam nikakve veze. Kada sam izaao, kapi ledene kie i naleti vjetra su me udarali po licu i nisu mi ostavljali nikakvu ansu da svoj pogled usmjerim prema nebu. Uope se nisam osvrtao. Grad je jo uvijek spavao i na ulici je bilo veoma malo ljudi i automobila. Nisam imao pojma kuda da krenem. Morao sam svakako da poem nekuda, da se nekome javim da sam ovdje! Jedna brojka vie. Nije li to Lars, onaj veanin. Jeste, to je on to sad ide ispred mene, on, koji je dvanaest sati ranije sjedio pored mene i koji me je, kada mi se u minibusu prikljuio, plaio i nervirao. Vidio sam kako uri i udio sam se da ga ve ranije nisam primijetio. veanin je iao brzim korakom s komadom papira u ruci i tanom na leima. Ve sam razmiljao da mu se obratim sa halo i da ga zamolim da mi pokae put, ali to onda ipak nisam uinio. I dobro da nisam. Samo sto metara lijevo od hotela, s njegove stranje strane nalazila se zgrada koja je bila neto manja od hotela. bila je okruena bodljikavom icom, vojnicima i jo nekolicinom ljudi u jaknama i kapama sa znakom UN. Kontrolisali su svakoga ko je tamo ulazio. Naroito intenzivno su pregledali tokove automobila. Moete da tamo prijeko popijete jo jednu kafu. Najbolje da doete tek za pola sata ili jo bolje, ako je ikako mogue, za sat, jer jutros je ovdje pravi haos... I jo neto! Napiite mi, molim Vas, Vae ime, da bih ga imao ovdje u kabini, ree mi Somalijac, koji je deurao u straarskoj kuici i pred kojim su se svi koji su htjeli da uu morali legitimisati. Niko meutim nije pokazao slubenu legitimaciju. udio sam se da je veanin, koji je prethodnog dana zakasnio, ve uao, dok sam ja ostao vani. Kako lukav mora da je taj prokleti veanin! Takav neobrijan, crvene trave kose, kakav
se tu pojavio, u izmama, koje je ve i juer imao na nogama i u svom crnom sakou, u kojem je izgledao kao novinar ili slubenik, jednostavno je uao i izgubio mi se iz vida. Uao je upravo tamo kuda su mi samo rijetki mogli zabraniti ulaz. Ne mogu vjerovati da neu moi da uem. Naravno da sam posluao savjet Somalijca i preao do kafane preko puta. Tamo sam imao problem da u uskom prolazu naem stolicu s koje bih mogao da vidim Somalijca. Trebalo je da mi da znak kad bude mogue da uem u zgradu, koja mi je pripadala koliko i njemu. Kakva deprimirajua situacija. A prije svega, ova kafana u kojoj se mogla uti samo neka komina varijanta engleskog. Ne bih mogao rei da me nije interesovalo ta se tamo govori i ko su bili ti ljudi tamo. Ono to sam uo bio je meutim samo smijeh uz kafu i viski. Konobar me je, gotovo dotravi do mene, na sporom engleskom upitao ta elim popiti. Zvao se bekim, a predstavio se kao beki, to je stajalo i na jednoj tankoj plastinoj ploici na gornjem depu njegovog crvenog aketa. Nisam jo pravo ni sjeo, a ve sam ga uo kako mi govori: elite li neto jako ili neto slabije ... Prvo u Vam donijeti kafu, a onda moete odluiti. U redu! Rekao sam mu da je za mene sve OK, ali da moram ekati i da mi je dovoljna samo kafa. Zaista sam htio samo saekati znak Somalijca. Do sada zapravo ne znam da li je ovjek zaista iz Somalije. Mogao bi biti i iz Eritreje ili burkine faso, ali nekako sam se fiksirao na to da je iz Somalije. U to vjerujem jo uvijek i u to bih se bio kladio sa svakim za ono to mi je tog jutra bilo najvanije. beki mi je donio kafu dok sam prelistavao kartu s jelima i piima. Proitao sam da se lokal zove Tricky Dick, a bio sam dovoljno iskusan da mi bude jasno da e ovo mjesto od sada postati nezamislivi dio moje svakodnevnice. Dok sam pio i posljednji gutljaj kafe, opsjedalo me je pitanje: Kako mora da djelujem na okolinu, ali prije svega i kako se osjeam dok tu gluvarim i itavo vrijeme zurim preko, iekujui nee li me konano onaj Somalijac pozvati da uem. Prolo je pola sata, s drugih stolova sam sluao smijeh gostiju uz kafu i viski i spremao se da krenem. Somalijac ne samo da me je ignorisao, ve sam ak imao utisak da se vie uope ne sjea da je tek nedavno sa mnom razgovarao. to se toga tie, nisam bio u pravu. Jer ne samo da me je odmah prepoznao, ve mi je odmah rekao da se imenom i prezimenom upiem u jednu odvratno prljavu svesku u koju su se upisivali svi koji su ulazili i izlazili. ak mi je na svom loem engleskom objasnio kuda treba da idem. Da je znao ko sam, bio bi moda ve od samog poetka prijazniji sa mnom i ne bi tom veaninu, koji kasni po aerodromima, dozvolio da ue prije mene. Ali to sad vie nije bilo vano, jer sam odmah vidio da sam itavo vrijeme ekao uzalud. ak je i moj bijes na ovog, to mi je u okviru Ujedinjenih Nacija postao u neku ruku zemljak, bio posve nepotreban. Jer on siromah nije bio neko ko odluuje ko tamo i kada moe da ue. inio je samo ono to mu se kae. bio je uvar. Nakon to sam se ugurao u jedan uski lift koji je bio mnogo ui od hotelskog, jedna mamica ili crna sestra, recimo da je iz Zambije, ree mi da je sve ovo totalno uzalud. Ja bih morao da idem u biro za civilne poslove i da se tamo prijavim, da donesem sve moje stvari i tek poto sve to obavim, mogu se predstaviti u centru, u kojem u raditi. O, izvinite gospodine, zaista mi je ao, ali ja Vae ime nemam na listi onih koji danas dolaze. Morate znati da nam imena stiu iz biroa o kojem sam Vam priao. Kada se tamo prijavite, onda e nam kolege na osnovu tamonjih podataka dosta354|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
viti registar, a tek potom mi preuzimamo predmet, ree mi tamnoputa mamica iz Zambije. Ona se vjerovatno navikla da prati svakog gosta ove kue koji pokuca na njena vrata, isto kao to je pratila mene. Tako sam onda i uinio. Prilino ljut, napustio sam njen biro, nisam vie ulazio u lift ve sam siao stepenicama koje su dodue bile isto tako uske, a prije svega isto tako prljave, da bih se opet naao vani na asfaltu koji je takoe bio prljav. brzim koracima sam proao pored kafane Tricky Dick. ekao sam ne bi li se pojavio neki taksi koji bi me odvezao do tog prokletog drugog biroa. Konobar beki me je na kraju opazio i upitao ta trebam. Uope nije bilo potrebe da mu nadugako i nairoko objanjavam o emu je rije, nakon nepune dvije minute preda mnom se stvorio jedan stari mercedes, na kojem je stajao magian natpis taxi. Uoh ne pitajui za cijenu i kako u to platiti. Podnio sam i stravinu muziku koja je prodirala iz kola i duhanski dim. A ofer, ne samo da nije prestao puiti ve je kao da me je htio provocirati zapalio i drugu cigaretu i vozio direktno kroz ovaj komunikacioni haos, bez semafora, bez policajaca koji bi regulisali saobraaj, bez bilo ega to bi se moglo oznaiti kao normalno. Samo da me nije strah! S druge strane, to je bila perfektna prilika da vidim glavni grad. bio je kao svi ostali. Haos s pjeacima i ljudima koji su uglavnom hodali posred ceste i koji su se morali dobro uvati da ih ne pregazi neki voza taksija. Kao to je bio ovaj moj, na primjer, koji e u ovoj zemlji postati moj najbolji prijatelj. Moje su se misli strahovitom brzinom vrtjele u krug. Kako je mogue da ovdje niko ne zna da sam stigao. Ne zato to bih bio od nekog posebnog znaaja, ve jednostavno mi nije bila jasna situacija u kojoj sam se nalazio. Ali ja u ovaj komplikovani i neuspjeli poetak svog rada ve preivjeti, govorio sam sm sebi, dok me je Hamit, tako se naime zvao moj voza, putao da izaem. Uope nisam morao da ga molim da me saeka dok ponovo izaem. Dovezao me je u jedan dio grada, koji se bez sumnje moe oznaiti kao periferija, u blizini nekadanje eljeznike pruge. Nekadanje zbog toga to nije izgledala kao da su tu posljednjih etiri-pet godina prolazili vozovi; barem od rata ona sasvim sigurno nije sluila za prevoz ljudi. Nije bilo teko pronai kuu na kojoj je stajao logo Ujedinjene Nacije. Uao sam i stao u red. veanin Lars ovaj put nije bio na vidiku. A onda sam uzeo hrpu formulara, koje mi je dala neka Kineskinja ili Korejanka, a mogla je da bude i Japanka, a te sam morao ispuniti, a zatim joj ih potpisane predati. Ona e mi tek onda dati potvrdu da sam stigao i da mogu poeti da radim. Moda je interesantno pomenuti da je taksivoza Hamit, taj tip prljavih zuba i neoprane kose, u meuvremenu napustio svoje vozilo i sjeo u susjednu kafanu, koja se zvala Mozart. Na jednoj uoljivoj tabli stajalo je ime kompozitora, ali u slovu O se nije nalazio portret Mozarta ve Georgea Washingtona. Sjeo sam do Hamita i pokuao mu objasniti da ovdje moram ispuniti nekoliko papira. On mi je samo pokretom i prijaznim osmijehom dao znak da mirno mogu nastaviti s poslom. Kada je vidio da stvarno namjeravam iitati itavu tu hrpu papira, Hamit, taj genije ove zemlje tamo dolje i svih ostalih u okruenju, ree mi na svom nezgrapnom engleskom da je to apsolutno nepotrebno. Ja treba jednostavno da se potpiem na kraju svakog od ovih mamutskih formulara, to je mnogo bre i jednostavnije. bio bih rekao Hvala, Hamit!, da se nije probudio onaj moj bolesni duh to se ne usuuje da potpie neto to prethodno nije od poetka
do kraja proitao. Neto sam itao, ostalo, meutim, nisam. Najvanije je meutim bilo da se ispostavilo ne samo to da je Hamit bio u pravu, ve da se moja velika greka sastojala u tome da ga nisam odmah posluao. Jer ta kolegica, recimo da je Kineskinja, nije ak ni pogledala tekst, ve je samo provjerila mjesta na kojima sam se, po Hamitovom savjetu, morao potpisati. Mogao sam se dakle mirne due samo ispotpisivati. Moje uenje je bilo jo vee kada je izvukla jednu slubenu legitimaciju s mojim imenom i prezimenom, koja je izgledala poput policijske znake, a uz to mi u kesu stavila neku mapu, poeljevi mi ugodan boravak i rekavi, nadam se da emo se opet skoro vidjeti. Kada smo ponovo krenuli i vratili se na mjesto s kojeg smo poli, Hamit mi dobaci znaajan pogled. Kao ne samo da mi je elio objasniti da smo zakasnili ve i to, da nemamo ni najmanje anse da tetkicu iz Zambije jo zateknemo u njenom birou.
Philip Knox i Nat Morris
O, oe, ta uini?
prevela sa engleskog: Kanita Halilovi
Prisjeanje na zlatno doba romske muzike u Jugoslaviji
Noas je svadba u Topani, najstarijem romskom naselju u Skoplju, kojeg zapravo ini gomila niskih, gotovo ruevnih, okreenih kueraka, ali i ivopisnih vila, koje se jedne s drugima guraju i otimaju za prostor idui uzbrdo prema pravoj tvravi od Amerike ambasade. Haotina vreva ulica Topane silno odudara od blijedo sivih reetaka ambasade, za koju krui pria da ima sedam spratova ispod zemlje. Ali ove su noi sve ui uprte u Topanu: Erdan pjeva na svadbi i Romi iz itavog Skoplja hrle da prisustvuju ovom dogaaju. Erdan, najnovija zvijezda iz muzike dinastije makedonskih Roma, doputovao je iz Kumanova specijalno za ovu priliku kako bi ba ovdje pjevao, to samo po sebi ve predstavlja siguran znak da e ova svadba biti jedna od najveih svetkovina nakon Ramazana. Na taksi se zaustavio na nekom zabaenom putu, odakle smo za naim prijateljima i jednom zalutalom grupicom nastavili da se kreemo preko ovee gomile cementa, pa oko jedne zgrade, prema u poetku jedva ujnim zvucima muzike i vrevi gomile koja se pojaavala svakim naim korakom. Kada smo savili iza zadnjeg oka prosto smo se sudarili sa estokim zvucima i jarkim bojama romske svadbe u svom punom sjaju. Mlada i mladoenja i njihovi gosti igrali su na sredini jednog betonskog trga drei se za ruke i prepliui se u gracioznim spiralama dok su im stopala poskakivala u ritmu romskog ora. ene su u svojim visokim tiklama prosto lelujale iznad tla, vjeto izbjegavajui rupe i pukotine u ploniku i
kine lokvice koje su bile svuda unaokolo. Neke od njih su nosile tradicionalnu odoru za romske svadbe, sa briljivo izvezenim somotnim prslucima i pantalonama. Djevojke u koktel haljinama visoke mode igrale su ruku pod ruku sa enama koje su od ruku do stopala bile potpuno pokrivene maramama protepanim dijamantima. Na romskim svadbama postoji stroga podjela na goste i posmatrae, pa iako je masa sve vie rasla ipak je naizgled ostala mirna dok smo se probijali izmeu nepominih tijela da bismo zauzeli poziciju sa koje se najbolje moe vidjeti ta se deava. Postoji neka neobina tenzija izmeu elje porodice da javno prikae svoje bogatstvo i popularnost, a da u isto vrijeme sauva ekskluzivnost tako vanog porodinog dogaaja. Granice izmeu javnog i privatnog titi i sama zajednica, i u veini sluajeva ljudi znaju i pridravaju se svojih uloga. Iako pristojnost nalae da posmatrai ostanu izvan ueg kruga svadbe, muzika je ipak ta koja spaja sve njih. Njen intenzitet je takav da ona proima sve koji je uju i osjete, i bukvalno, jer treti iz ogromnih zvunika koji drmaju itavim trgom. Muziari se sa svojim mikrofonima okupljaju oko ueg kruga svadbara, praeni grupom mukih lanova porodice koji mau novanicama bakiem za muziare. Kako se poveavao broj novanica koje su trpali u Erdanove ruke ili pod njegovu kragnu, tako je on strastvenije pjevao, signalizirajui nagle promjene tempa svojoj ritam sekciji koja je sva prtala od naboja i energije bubnjevima, sintisajzeru i bas gitari. Za to vrijeme je saksofonista partao gore dole po areni koju su formirali redovi plesaa, izmjenjujui rifove sa Erdanom, i sam ponekad odvodei bend u neoekivanim novim pravcima. Depovi i odjea su mu bili puni novanica, a trpali su mu ih i u saksofon, lijepili na oznojeno lice, i gurali u maramu koju je nosio na glavi tako da je prije liila na nekakav pernati eir. Kako su se melodije izvijale iz njegovog instrumenta, prodorne i sirove, redovi plesaa su se postepeno odvajali dok se na kraju nije ukazala i sama mlada, pleui vijugavi oek na jednom niskom krovu. Dok smo se pokuavali probiti nazad kroz zid radoznalih posmatraa, zvuci muzike postepeno su se stiavali i blijedili u toploj makedonskoj noi. Na balkan smo doli tragajui za nedostajuim dijelovima slagalice koju ini jedinstvena kultura, jezik, hladnoratovska politika i prekrasna muzika koja u sebi nosi nade i elje naroda ije im hiljadugodinje puteestvije jo uvijek nije donijelo potpuno prihvatanje od strane drutva. Popularna muzika koju su svirali Romi u zlatno doba Titove Jugoslavije bila je muzika urbanih, kosmopolitskih umjetnika koji su predstavljali jednu ponovo oivljenu kulturu, inspirisani spektakularnom lepezom raznih uticaja koji su se tada mogli pokupiti u izmijeanoj jugoslovenskoj sredini. Mi smo, ivei u Velikoj britaniji, mogli stei samo povrnu sliku o pojedinim fragmentima ove kulture, tako da smo sada eljeli da saznamo vie o samim poecima onih umjetnika ija slava i dalje ivi nadrastajui dravne granice. Tek smo bili poeli na svjetlo dana iznositi dijelove njihovih ivotnih i umjetnikih pria, ali sve su te prie bile nekako maglovite i misteriozne dok i sami nismo doli u priliku da vidimo mjesta na kojima je ova muzika stvarana. Nae putovanje je poelo sluajno, jednom pjesmom obradom jednog hita iz ranih ezdesetih godina prolog vijeka, u izvedbi Esme Redepove, koja je imala nezvaninu titulu Kraljice cigana. Romano Horo (Romsko oro) predstavlja
jedan ritmiki zarazan poziv na igru, koji na talasu pomodarstva za egzotinim plesnim koracima iz ezdesetih godina kombinuje zapadnjaki pop senzibilitet sa blistavo samodopadnim izrazima ponosa iz romske tradicije. Zateeni i poneseni ovom muzikom, nama tako stranom a opet tako univerzalno snanom, pokuali smo da o njoj saznamo neto vie. Prikupljajui svoju nasuminu zbirku pretraivanjem i kupovinom preko interneta za vrijeme pauza za ruak na naim redovnim poslovima, proeljali smo itavu masu autenEsmin hit singl iz 1961., Abre, Babi, tinih djela izvorne jugoslovenske narodne muzike, Sokerdan? (O oe, ta uini?) meutim tek tu i tamo nalazei ono to smo zapravo bio je jedan od prvih primjera pjesama na romskom jeziku koje traili. Ubrzo nam je postalo jasno da postoji neto jesu objavljene za iri jugoslovenski dinstveno u pogledu Esme i njenog okruenja umjet- auditorijum. nika kao to su Medo un, Enver Rasimov i Muharem Serbezovski. Pjevajui u grupi sa svojim muem Stevom Teodosievskim, Makedoncem po nacionalnosti, poznatim i priznatim harmonikaem i kompozitorom, Esma je postala prva ire poznata i uspjena umjetnica koja je s ponosom isticala svoje romsko porijeklo. Ona i Stevo, starajui se za brojne talentovane romske mladie, predstavljali su centralne figure ivog kulturnog pokreta Roma u Makedoniji, a mnogi od njihovih tienika su i sami izgradili uspjene solo karijere. Ubrzo nam je bilo jasno da ako zaista elimo da razumijemo ovu muziku svakako moramo razgovarati sa Esmom. Esmina kua se nalazi na jednom brdu na periferiji Skoplja, i iz nje se vidi kraj u kojem je roena i odrasla naselje Topana. Ona i Stevo su se ovdje doselili iz beograda poetkom devedesetih kada se Jugoslavija poela raspadati, i Stevo je tu ivio sve do svoje smrti 1997. godine. Esma sada u kui ivi sa svojom usvojenom porodicom (i sve ih je nauila i odgojila da budu muziari), i sa njima i dan danas ima nastupe skoro svaku no, kako u samoj Makedoniji tako i u inostranstvu. Esmu smo kontaktirali dan prije nego to je otila na turneju po SAD. Jo uvijek ne vjerujui svojoj srei da smo je uspjeli dobiti i zakazati sastanak, prosto smo jurili kroz grad tako da smo pred njenu kuu stigli dosta prije nego to je bilo dogovoreno. ekajui na oblinjoj klupi da nam proe vrijeme, gledali smo na Skoplje dok se uokolo uo isprekidani zvuk poziva na ezan sa brojnih damija. Kad je dolo vrijeme za sastanak, uli smo u kuu i u tiini saekali da Esma zavri TV intervju koji je bio naglo prekinut naim dolaskom. Zid sobe je bio prekriven bezbrojnim nagradama, trofejima i medaljama koje su se prosto borile za svoje mjesto sa ogromnim portretima i fotografijama same Esme, Esme i Indire Gandi, Esme i Steve, Esme i Tita. Uprkos ovom zastraujuem okruenju, Esma je bila olienje ljubaznosti, i jasno nam je dala do znanja da je bez obzira na svoj veliki uspjeh i dalje ostala prepuna osjeanja iskrene velikodunosti koja karakterie Rome na itavom balkanu, ne prestajui nas nuditi voem, slatkiima, kiselom vodom i gustom crnom kafom. bila je isto tako velikoduna i sa vremenom koje nam je posvetila, tako da smo se u toku naeg razgovora dotakli itavog niza tema, od njenih putovanja sa Stevom
do njenog snanog osjeaja makedonskog patriotizma, njenog humanitarnog rada i nominacije za Nobelovu nagradu za mir. Mi smo naravno htjeli vie uti i o njenim poecima, i o evoluciji muzike koja nas je i dovela u Makedoniju. Roena 1943. godine u Topani, u kui u kojoj su zajedno ivjele romske i albanske porodice, Esma je od ranih nogu svakog jutra svom ocu pomagala da nosi kutiju za ienje cipela u grad. Od malena se isticala kao pjevaica i plesaica, ali njeni roditelji, iako su je jako voljeli, nisu bili naklonjeni ideji da njiUsnija Redepova (nije ni u kakvom hova kerka bude pjevaica, pogotovo nakon to je njirodu s Esmom) je jo jedna uspjena romska pjevaica popularnih pjesama hova starija kerka pobjegla iz kue ne elei pristati iz Makedonije, koja podjednako na ugovoreni brak, i jedva je preivljavala kao kafanska dobro i uspjeno izvodi romske i makedonske narodne pjesme. pjevaica u Ohridu. Kad joj je bilo 13 godina Esma je ve poela pokazivati odreitost i nezavisnost koja e oblikovati i njenu karijeru. Naime, suprotstavljajui se pritisku svoje majke da se uda, zaprijetila je da e se radije ubiti. Vjerovatno onda nije sluajno da je, kada je nedugo zatim doao kljuni trenutak u Esminoj karijeri, taj trenutak bio obiljeen pjesmom ija je tema bila patnja zbog ugovorenog i preranog braka. Jedne veeri, bez znanja roditelja, Esma se iskrala iz kue kako bi nastupila na takmienju za talente na Radio Skoplju. Pjesma koju je odabrala za tu priliku bila je tradicionalna romska Abre, babi, So Kerdan? (O oe, ta uini?) u kojoj djevojka ali to je otac tjera da se uda. Iako jo dijete a da ne spominjemo da je bila Romkinja koja je pjevala na romskom Esma je te noi pomela svu konkurenciju i odnijela nadmonu pobjedu. Meu impresioniranom publikom je bio i uspjeni mladi harmonika, Stevo Teodosievski. Kao ambiciozan i dalekovid muziar, Stevo je sa svojom grupom ve tada eksperimentisao sa romskom muzikom. Zapravo je prva romska narodna pjesma koja je emitovana za iru publiku u Jugoslaviji bila baal, baal koju je Stevina grupa izvodila krajem pedesetih. Ovaj Stevin ansambl, to tada uopte nije bilo neuobiajeno za jugoslovenske grupe, ve je u svom sastavu imao mnoge romske muziare. Stihovi ove romske pjesme baal, baal, mada ih je pjevao pjeva koji je bio Makedonac po nacionalnosti, ipak su iznenadili ak okirali iru javnost. Stevo se ak usudio da ode i korak dalje: zamolie jednu Romkinju da bude glavna pjevaica u grupi. Ta djevojka e biti tek otkrivena Esma Redepova. Stevo je svog klarinetistu, Medu una, upitao za mladu pjevaicu koju je upravo vidio u emisiji za muzike talente. Medo, koji je i sam bio Rom, znao je Esmu od ranije iz istog kraja, i odmah je biciklom otiao do nje kako bi je pozvao da se vidi sa Stevom. Uz malo potekoa uspio je ubijediti Esminog oca da joj dozvoli da se pridrui grupi i zvanino pone da ui da pjeva. Kljuno poglavlje u istoriji popularne muzike u Jugoslaviji je time upravo poelo. Medo je tako spojio Stevu i Esmu, a tokom ezdesetih e nastaviti da bude kljuni ovjek u muzikom ansamblu Teodosievski, dajui njihovim pjesmama sirovu duu sa svojim divljim ali virtuoznim solo dionicama na klarinetu te vjetinama koje je uio i sticao kao svira algije prefinjene muzike urbanih muslimana.
Porijeklom iz romske porodice sa Kosova, kasnije e postati jedna od najznaajnijih linosti u romskoj muzici na prostorima Jugoslavije, oblikujui ritmino nemirne kompozicije i aranmane koji su esto naginjali orijentalnoj odnosno turskoj tradiciji. Kada smo se sastali sa Esmom pokazali smo joj nau skromnu ali dragocjenu kolekciju ploa romskih pjevaa iz Jugoslavije. bila je iznenaena to je meu njima bio i njen prvi veliki hit, singlica iz 1961. godine na kojoj su bili Abre, babi, Sokerdan? (naziv pjesme je grekom odtampan neto drugaije nego to zapravo glasi) i aje ukarije, jo jedna tradicionalna pjesma koju je prvo popularizirala Esma, a koja se jo uvijek moe uti sa raznih muzikih aparata irom Skoplja, a naroito u dijelu grada uto Orizari. Ovu verziju pjesme aje ukarije iz samih Esminih poetaka otvara Medin klarinet i Stevina harmonika, delikatno i alobno pleui po ljestvicama koje najvie podsjeaju na turske, prije nego to udarni ritam izbije iz tarabuke. Esmin glas nam dolazi u svoj svojoj silini i raskoi, tkajui jednu izraajnu teksturu od ukrasa, dok njeno grlo hvata najstrastvenije note. Esmin nain pjevanja se doima kao da je stvoren da istakne rezonance izmeu romskog i hindu jezika, s obzirom da oba potiu iz istog korijena, sanskrita. Na ploi na kojoj je uz nju i pjesma bojate bane buski, indijska narodna pjesma za koju Esma tvrdi da je na indijskom jeziku (iako mi to nismo uspjeli utvrditi), aje ukarije nam otkriva ovu preokupiranost Indijom koja e Esmu pratiti kroz itavu njenu karijeru, kao kulturni zaviaj Roma ali i kao politiki saveznik Titove Jugoslavije. Kao i masa drugih hitova popularne muzike, aje ukarije je zapravo ljubavna pjesma ali jedna sloena ljubavna pjesma, esto gorko ironina po svom tonu. Iako se obino prevodi kao Lijepa djevojka, naziv ove pjesme takoe ima znaenje Dobra djevojka, priajui priu o smjernoj djevojci koja svojom nevinou odnosno pristojnou svojom dobrotom ignorie svog oboavaoca koji je u nju silno zaljubljen dok je on, ponavljajui se kao u transu, moli da se okrene i pogleda ga:
ajorije ukarije, ma phir urde pala mande. Ma phir urde pala mande, aje. Haljan, pekljan man (aje sukarije), mo vodzi liljan (aje sukarije) irin, dikhman, aje. Tele dikhe, vogi tare, pani ane, ajorije, ukarije, ma phir urde pala mande, aje, aje. Djevojko mala, lijepa i dobra, ne bjei od mene, iza mojih lea. ne bjei od mene, iza mojih lea, djevojko. Ispekla si me i svog pojela, otela si moju duu okreni se i pogledaj me, djevojko. Ne skrei pogled dok moja dua gori donesi mi vode, djevojko mala, lijepa i dobra, ne bjei od mene, iza mojih lea, djevojko.
to se nje same tie, Esma je suta suprotnost smjernoj i ednoj dobroj djevojci iz aje ukarije. ivei sa Stevom i ostatkom grupe Teodosievski, nestrpljivo je ekala da je Stevo napokon zaprosi. I opet krei pravila romske tradicije, uzeSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|361
la je stvari u svoje ruke i voi ansambla dala ultimatum: ili e je oeniti ili ona ide iz grupe. U roku od par mjeseci Stevo je ve bio u rodnom Skoplju kako bi pokrenuo sloeni niz formalnosti kao uvod u tradicionalnu romsku svadbu. Iako je ovo bio poetak jednog nadasve privrenog odnosa i braka na kojem su oboje izgradili svoje profesionalne karijere, ipak nisu svi romski brakovi bili tako uspjeni. Pria Envera Rasimova, u to doba tek propupalog mladog sviraa tarabuke u Ansamblu Teodosievski, pokazuje kako se tuna epizoda opisana u pjesmi Abre babi, So Kerdan zapravo moe odnositi i na mladie a ne samo na djevojke u romskoj zajednici. U trenutku kad je njegova karijera bubnjara i pjevaa tek bila zapoela, uz briljivi nadzor Steve i Esme, njegov otac ga je vratio u Skoplje i ugovorio mu brak sa tamonjom trinaestogodinjom djevojicom. Iako e mnogo kasnije Enver zapoeti uspjenu solo karijeru kao pjeva, ipak nikad vie nee dostii ogromnu popularnost koju je imao kao lan Ansambla Teodosievski. vrsto drei CDove koje nam je dala na poklon, iz Esmine kue smo otili sa jednim udnim osjeajem da nam se nakon svega sad zapravo pojavilo jo vie pitanja nego to smo dobili odgovora. Na povratku smo taksijem proli pored glomazne Amerike ambasade na putu ka naem privremenom domu u naselju uto Orizari na periferiji grada. Izgraen u periodu nakon zemljotresa koji je pogodio Skoplje 1963. godine, i koji je poruio veinu kua u Topani, uto Orizari ili utka kako ga od milja zovu sada predstavlja najveu romsku zajednicu u Evropi. Njeno stanovnitvo ine makedonski Romi i Albanci, ali i romske izbjeglice sa Kosova, pa ak i jedan manji broj migranata iz June Azije i bliskog istoka. Mnogi Makedonci inae utku smatraju nepristupanom i ak opasnom. esto bi, kada bismo mladim bogatim Makedoncima sa kojima smo priali rekli da smo odsjeli u utki, njihova reakcija bila nevjerica i zabrinutost. Ali uprkos ovim upozorenjima, od samog trenutka ulaska u utku osjeali smo zarazno uzbuenje koje proima njegove ive ulice, i uivali u najtoplijem doeku i gostoprimstvu na itavom naem putu. Svuda u utki muzika izvire iz otvorenih prozora automobila, bati i tekih zvunika orkestara za svadbe koji se po itavom naselju pojavljuju naglo i bez upozorenja. Prelijepi i delikatni romski jezik, kojem u drugim dijelovima bive Jugoslavije prijeti izumiranje, ovdje se moe uti na sve strane. Neki Romi jo uvijek slijede vjekovne tradicije i rade sa konjima, tako da nije rijedak prizor da se poniji koji vuku oronulu zapregu guraju po putevima sa raspadajuim autima marke Jugo jo iz Titove ere ali i sa najnovijim tipovima bMW. bili smo osupnuti velikodunou Roma iz utke, i dirnuti njihovim tvrdoglavim odbijanjem da budu poraeni tekim okolnostima koje ih okruuju. A posvuda se moe vidjeti da je ivot ovdje teak. borei se jo uvijek protiv duboko usaene diskriminacije u makedonskom drutvu, Romi jedva uspijevaju da nau posao, a i kada ga nau plate su vrlo slabe. Infrastruktura je neadekvatna, sa povremenim totalnim zamraenjima usljed nestanka struje, prekidima u vodosnabdijevanju, te problemima u odvoenju otpadnih voda. Starije generacije se jo ne mogu priviknuti na sadanji sistem zdravstvene zatite koji je izgubio onu jednakopravnost koju je imao u vrijeme Titovog socijalizma, a istovremeno je ojaana neprobojna birokratija. A i romska djeca, koja moraju uiti makedonski kao drugi jezik, zaostaju u osnovnim kolama u kojima predaju nastavnici koji za njih
esto nemaju razumijevanja ili su ak otvoreno rasistiki nastrojeni. Za Rome je situacija danas gora nego to je ikada bila prije raspada Jugoslavije, s obzirom da je ih je sveprisutna fiksacija nacionalnim na balkanu jo vie gurnula na margine drutva. Pored ovako pogorane sadanje politike situacije, treba takoe rei da su oduvijek postojale odreene predrasude prema Romima. U svojim memoarima, iji je koautor Esma, Stevo navodi neke rune primjere institucionalnog rasizma sa kojima se ranih ezdesetih suoio na Radio Skoplju, komentare koji su mi bili previe bolni da bi ih ponovio, u smislu da Esma nije prava Makedonka. Sama Esma kae da o tome ne zna nita, a i njeni prijatelji i kolege sa kojima smo razgovarali na naim putovanjima uvijek su bili iznenaeni kad to uju. Stevo ukazuje na to da su iskustva kao to je ovo dijelom bila razlog to je ranih ezdesetih odluio da Esmu i svoj Ansambl Teodosievski potrpa u autobus kako bi svoje ambicije pokuali ostvariti u najivljem sreditu kulturnog ivota Jugoslavije: beogradu. beograd u koji su Esma i Stevo doli tih ranih ezdesetih bio je iv kulturni centar otvoren za svakoga. Dok nas je na prijatelj Milo vozio po dananjem beogradu, alio se na fiziko unitavanje i kulturno propadanje koje je sa sobom donio nacionalizam. Ostaci bombardovanih zgrada raznih ministarstava u centru beograda trajni su podsjetnik da stare rane jo nisu zacijelile, i da je uprkos zapadu naklonjenim vladama izabranim u nekoliko zadnjih godina Srbija i dalje zemlja optereena idejom da se sve urotilo protiv nje. Ali uprkos socijalnim i ekonomskim potekoama u zemlji, Milo i njegov otac, istaknuti romski naunik Dragoljub Ackovi, vrijedno rade kako bi eliminisali marginalizaciju Roma koja je samo produbljena nakon pada Titovog reima. Njihov Muzej romske kulture, jedina takva institucija na balkanu, predstavlja bogato nasljee Roma na jedan pozitivan i inteligentan nain. Smanjeni budet ih je meutim prisilio da napuste prvobitni objekat koji su koristili u centru grada i presele se na periferiju, to je na neki nain ispalo i dobro: u novom kraju ive mnogi Romi, tako da e muzej lokalnoj zajednici ponuditi prostor u kojem mogu saznati vie o svojoj vlastitoj kulturi. Zgradu u kojoj je sada smjeten muzej Romima je poklonio jedan ivopisni lokalni lik, crnogorski ratni heroj koji je, kao i Stevo Teodosievski, uestvovao u pokretu otpora Titovih partizana. bez obzira na ulogu Velike britanije u kampanji NATO bombardovanja 1999. godine, on tvrdi da je slab na britance: on sam je pomogao u spaavanju desetina pilota RAf-a koji su u toku Drugog svjetskog rata bili oboreni iznad partizanskih planinskih uporita. injenica da on nema jednu ruku i tri prsta svjedoi o tome kako su teke borbe tada voene. Dok smo tumarali buvljim pijacama i muzikim prodavnicama ovog naizgled beskrajnog grada, od modernih bulevara gradskog centra do uskih uliica Zemuna, bili smo zateeni time to ovde nismo zapazili onaj ponosni i snani izraz romske kulture koji je tako prisutan u utki. ivot u beogradu je za mnoge Rome laki nego za njihove sunarodnike u Makedoniji. Romi u Srbiji su u najveoj mjeri bolje asimilirani u dominantnu kulturu; diskriminacija Roma, mada jo uvijek jaka, ipak je donekle ublaena jednostavnom injenicom da oni ive razbacani irom grada i da ih je time tee identifikovati kao grupu. Ali asimilacija nije isto to i integracija esto je cijena koju jedna zajednica plaa da bi se uklopila u glavne tokove upravo
to to trpi njihova vlastita kultura. Treba primijetiti da utka, sa svojom slabom infrastrukturom i dubokom socijalnom iskljuenou koja pogaa njene stanovnike, ipak ima kljunu ulogu u naporima da se osigura opstanak romske kulture. Njen status zatvorene zajednice u isto vrijeme ograniava mogunosti onih koji se tu rode ali i titi izazito vrijedan jezik i tradicije koje su u drugim dijelovima balkana u opasnosti da nestanu. Nai neuspjeni pokuaji da priamo na romskom, propraeni izrazima vesele tolerancije u utki, u beogradu su bili doekani sa dozom zbunjenosti i ak sumnjiavosti, tim vie to veina Roma u beogradu ionako vie ne govori svojim izvornim jezikom. ak su se i u Crnom Panteru, plutajuem baru na rijeci Savi gdje romski muziari sviraju do kasno uvee, ljudi oigledno nali u nelagodnoj situaciji kad smo nespretno pokuali da javno govorimo njihovim jezikom. Muziari iz Crnog Pantera, svi od reda virtuozi na svojim instrumentima, glatko se i bez ikakvog napora svako malo prebacuju sa romskih pjesama na srpske folk klasike i obratno, sve po eljama publike. Vikendom je ovaj bar pun mladih i starih beograana, i tada repertoarom dominira uobiajena srpska narodna muzika. Ali smo zato drugim veerima, sredinom sedmice, mogli uhvatiti traak neeg drugaijeg: uz publiku koju su inili uglavnom beogradski Romi, bend Crni Panter svirao je sve vie i vie romskih pjesama, sa zaraznom energijom i svojevrsnom samodovoljnou. bili su iznenaeni da mi kao stranci znamo poneto o njihovoj muzici, i da ak ponekad moemo s njima i zapjevati (iako ne ba tako dobro). Te noi, dok smo se u sitne sate opratali od naih novih prijatelja, u daljini se mogao vidjeti jedan brodi sa turistima eljnim provoda kako izranja iz mraka rijeke Save da se usidri odmah ispod bara i da sviraima dovede novu turu veselih gostiju koji e u njihovoj muzici uivati do duboko u no. Muziko ispreplitanje anrova koje smo vidjeli i uli u Crnom Panteru, gdje su svirai neosjetno prelazili sa jednog na drugi stil u zavisnosti od elja svoje publike, odraava jeziko preplitanje koje Romima irom balkana tako lako polazi za rukom. Ova njihova elja i pristanak da se prilagode potrebama slualaca predstavlja dio onoga zbog ega je popularna romska muzika bila tako uspjena u najboljim danima Jugoslavije. Govoriti o romskoj muzici u Jugoslaviji znai objediniti u samo jednoj frazi bogati i sloeni spektar stilova i pristupa. U Srbiji smo odmah bili u prilici da se uvjerimo u fundamentalne razlike koje karakteriu romsku muziku u beogradu u odnosu na ono to smo uli u Skoplju. Istorijski gledano, ove razlike su nastale kao posljedica migracija uvijek prilagodljivih Roma kako su se susretali i asimilirali u kulture kojima su vijekovima bili izloeni. bez obzira da li se radi o balkanu, Rusiji ili paniji, Romi su uvijek uzimali i preoblikovali folklorne tradicije svakog regiona, esto ostavljajui po strani lokalne instrumente na utrb univerzalnijih klasinih instrumenata kao to su harmonika, klarinet ili gitara. Na istonom balkanu Romi sviraju muziku koja pokazuje uticaje sloenih ritmova i paljivo oblikovanih muzikih ukrasa koji se povezuju sa orijentalnom muzikom, a koja je opstala zbog snanog prisustva Otomanskog carstva u regionu. Na zapadnom balkanu romska muzika je blia jednostavnim ritmovima i suptilnim prelazima izmeu razliitih tonaliteta srpske folk tradicije. Nema naravno nikakve vrste granice izmeu ova dva naina sviranja romske muzike; muziari su u Jugoslaviji oduvijek slobodno
koristili oba stila kako im je odgovaralo. Zapravo smo u junoj Srbiji pronali najotriji zaokret u odnosu na ritmiki sloen istoni stil kojim dominiraju udaraljke, a prema stabilnijem zapadnom stilu. Jedan gotovo zaboravljeni pjeva iz ranih sedamdesetih, Trajko Ajdarevi Tahir iz Leskovca u junoj Srbiji, nalazi se negdje u sredini izmeu ova dva stila, sa glasom koji kao da lebdi kroz prelijepo kontrolisane melodije dok ispod toga neumorno udara ritam njegove muzike. Muja Alijevi, vana linost u romskoj muzici june Srbije u Titovo vrijeme, imao je obiaj da se na istoj ploi prebacuje sa takozvanog istonog na zapadni stil i obratno. U istom tom periodu su muziari kao Duko Petrovi i Aleksander ii iz sjevernijih krajeva Srbije sticali veliku popularnost forsirajui snani stil sviranja romske muzike sa izrazitom ulogom violine, uz virtuoznu izvedbu melodija koje su se izvijale itavim rasponom njihovih instrumenata. Osjetili smo se poastvovani kada smo u beogradu saznali da je Aleksandar ii zapravo roak naeg prijatelja i vodia Miloa. Iako se njegova muzika uglavnom kretala u okvirima srpske folk scene, iievo romsko nasljee esto se ignorie ili ak negira od strane istih onih ljudi koje njegova muzika i dalje dira i pokree. Od svih romskih muziara u Srbiji, neprikosnoveni kralj je svakako aban bajramovi, koji je u isto vrijeme bio i najmanje sputan tradicijom. Koliko se zna (a i sam aban u vezi toga nije bio siguran), roen je u Niu 1936. godine, dakle Drugi svjetski rat je doekao kao dijete. Njegovi roditelji, kao i mnogi drugi Romi iz Jugoslavije, bili su pobijeni u racijama i krvavim obraunima za vrijeme invazije nacista, tako da je aban proveo divlje djetinjstvo na ulicama bombardovanog Nia, to je bez sumnje formiralo njegovu linost i imalo bitnu ulogu u njegovom kasnijem buntovnom odbacivanju autoriteta. Nakon to je otiao na sluenje vojnog roka, u dobi od devetnaest godina dezertirao je i pobjegao da trai voljenu djevojku. Za to je bio kanjen sa tri godine robije na Golom otoku, to je kasnije produeno na pet godina nakon to je pred sudom izjavio da ga obina kaznena kolonija nikad nee moi zadrati da opet ne pobjegne. Meutim, uprkos stranim uslovima koji su tamo vladali i nasilnim sukobima sa drugim zatvorenicima, uspio je preivjeti i na neki
Nakon to je dobar dio svoje buntovne mladosti proveo po zatvorima, rane pjesme abana Bajramovia bile su ispunjene motivima enje i preranog sazrijevanja.
Trajko Ajdarevi Tahir, praktino potpuno zaboravljen u godinama nakon svoje prerane smrti, pjevao je na svom leskovakom dijalektu romskog jezika uz zapanjujuu istotu i ljepotu muzikog izraza.
Velikog romskog instrumentalnog izvoaa srpskog melosa Aleksandra iia ljudi se i dan danas rado sjeaju.
nain ak i prosperirati, jer je upravo tamo nauio da ita, formirao svoju prvu grupu Crne mambe i dobio inspiraciju da napie pjesmu kojom je otpoela njegova karijera, Pelno Me Sam (Zatvoren sam). aban je u svojoj muzici ubacivao elemente nekih dez kompozicija koje je esto svirao zatvorski orkestar, zatim meksike muzike koja je u to vrijeme bila veoma popularna u Jugoslaviji, te srpske popularne narodne muzike ali i orijentalnijih stilova koje su preferirali romski muziari iz june Srbije a koje je on pokupio jo kao dijete na ulicama Nia. abanov promukli glas koji dolazi iz dubine due, kao i njegova naoko podrugljiva, prirodna flegma osigurali su njegov brzi uspon ka statusu zvijezde u itavoj Jugoslaviji to nije mala stvar za biveg robijaa, pogotovo zbog injenice da je veina njegovih pjesama bila napisana na romskom jeziku. U toku vie od etrdeset narednih godina abanova romska lirika je multietnikoj jugoslovenskoj publici nudila tradicionalne teme ljubavi, izgubljene nade i udnje, elokventno prenosei melanholiju romskog ivota. On meutim nikada nije upao u zamku otvorenog imitiranja i posuivanja motiva, a njegova mona i eznutljiva muzika uporno se opirala kako folk tako i pop konvencijama, dok su se njegovi stihovi izvijali kao duvanski dim preko sjetnih i udljivih instrumentalnih prelaza samo donekle nalik onima iz deza i flamenka. Tokom naeg razgovora sa Esmom Redepovom, Kraljicom cigana, a u odnosu na abana Kralja, jedna stvar na koju smo se stalno vraali bila je udesna mjeavina koja je izgleda tako karakteristina za najbolju romsku muziku, ukljuujui i njenu. Esma je meutim imala potpuno suprotno vienje, smatrajui da ona u svojoj karijeri nikada nije pjevala nita osim najie izvorne romske muzike, nezagaene bilo kakvim vanjskim uticajima. Sutinski romska priroda njene muzike je, kako ona kae, ono to je ini jedinstvenom, a na svoju itavu karijeru gleda kao na jedan dugaki izraz romske istote. Kada smo insistirali da nam objasni iroku paletu uticaja koje smo uli u toj muzici, a neki od tih uticaja su ak i navedeni na samim omotima tih ploa (indijska narodna, hebrejska narodna, turska narodna), ona je to objasnila ili pojedinanim izuzecima od pravila ili izrazima jo dublje romske pripadnosti nego to potie iz istonih korijena ove kulture. Ali uprkos Esminim tvrdnjama u pogledu njene vlastite muzike, nije nimalo oklijevala kad je trebalo ukazati na uticaje stranih tradicija kod drugih romskih muziara u Jugoslaviji. Ona je u tom smislu naroito izdvojila Muharema Serbezovskog, jednu od najveih romskih zvijezda u Jugoslaviji sedamdesetih i osamdesetih godina, koji, kako ona tvrdi, pravi muziku koja je vie turska nego romska stav s kojim se slau i mnogi drugi Romi koje smo imali priliku susresti u toku naeg putovanja, mada su oni ipak neto vie cijenili njegovu muziku. Roen u utki, Muharem je bio tienik Esmine i Stevine akademije za talentovane romske muziare. Godine 1968, kada mu je bilo osamnaest godina, Muharem je objavio svoj prvi hit singl, na kojem je bila jedna od njegovih rijetkih pjesama na romskom jeziku, Gili E Halisake, jedna ivahna ciganska pesma iji je Muharem bio koautor. Neobuzdani zvuci harmonike prate njegovu strastvenu izvedbu punu muzikih ukrasa, naglo ustupajui pred jako sinkopiranim ritmikim rezom koji ostavlja mjesto za jo jedan moni solo na klarinetu Mede una. U naslovnoj nume366|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
ri, Demile, tjeskobni zvuci mladievog poziva svojoj dragoj lebde nad skakutavim ritmom tarabuke dok udara klarinetski solo ponovo nepogreivi rad Mede una i tugaljivu pop pjesmu prenosi na jedan sasvim drugi nivo. Pjesmi nedostaje ona energija koja je tako karakteristina za veinu Muharemovih kasnijih i boljih ostvarenja, ali nam svejedno daje prve naznake uticaja turskog melosa koji e dominirati njegovim kasnijim radovima, naroito ta e mi bogatstvo, jo jedan album iz ranog perioda koji se sastoji iskljuivo Makedonski Rom koji je pjevao na od turskih narodnih pjesama prevednih na srpski jezik. srpskom jeziku o junaku iz jednog Jo od samog poetka Muharem je dakle teio da indijskog filma: pjesma Muharema Serbezovskog iz 1971. Ramu, pridobije najiri krug slualaca, a da se istovremeno ne Ramu predstavlja primjer mora odrei svog vlastitog idiosinkratskog stila. Kao i batinjenja raznih kulturnih uticaja mnogi drugi makedonski muziari, i Muharem je na- od strane romskih pop muziara u Jugoslaviji. pustio svoje rodno Skoplje kako bi gradio svoju karijeru; ali za razliku od Esme i Steve, nije otiao u beograd ve se nastanio u jednom drugom jugoslovenskom kulturnom voritu Sarajevu. Kao centar Otomanske imperije na balkanu, Sarajevo je bilo mjesto jedinstvene kosmopolitske multietnike kulture, to je svakako moralo igrati bitnu ulogu u oblikovanju Muharemove muzike iako su moda, kako nam je kasnije reeno, i njegov dolazak u Sarajevo i njegovo traenje i pronalaenje inspiracije u motivima iz turskih popularnih pjesama bili dio pokuaja da se otrgne od Esminog uticaja, okreui se ka istoku u potrazi za jedinstvenim zvukom, ba kao to je Esma (idui ak i dalje) bila okrenuta Indiji. Ali ne bi bilo pametno definisati Muharema samo kroz prizmu njegovog koritenja turskih narodnih motiva u svojoj muzici; raspon uticaja u njegovim pjesmama, kao i kod svih drugih romskih muziara tog vremena, bio je veoma sloen. Njegova muzika takoe otkriva da Esma nije bila jedina romska pjevaica koja je koristila pradavne veze sa Indijom jedna od njegovih najpoznatijih pjesama, Ramu, Ramu iz 1974. godine, dobila je ime po jednom junaku iz indijskog filma Remember My Song (Sjeti se moje pjesme) koji je te godine napreac osvojio publiku u Jugoslaviji, prije svega Rome. bolivudski filmovi su tada ve uveliko bili prisutni na jugoslovenskom tritu kao jeftina alternativa holivudskim filmovima, dijelom i zbog tijesnih politikih veza izmeu Tita i Nehruove nesvrstane Indije. U isto vrijeme je kod Roma irom Jugoslavije rasla svijest o njihovim indijskim korijenima, dok je injenica da romska publika moe razumjeti dobar dio hindu jezika iz bolivudskih filmova jo vie pojaala mo ove nove ideje o indijskom porijeklu. Ubrzo su Jugosloveni svih nacionalnosti pjevuili ovu pjesmu kojom je eto Muharem Serbezovski na srpskom jeziku zapravo odao poast junaku iz jednog indijskog filma, a sama muzika je predstavljala mjeavinu orijentalnih romskih ritmova tarabuke, popularne jugoslovenske folk instrumentale i modernog zvuka elektrine gitare. Upravo je Ramu, Ramu, sa svojom sloenom mreom raznih kulturnih motiva, zapravo zacementirala Muharemovo mjesto u srcima i muzikim zbirkama Roma sve do dananjeg dana. Muharem je zaista bio toliko priznat i poznat kao leSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|367
genda meu naim prijateljima u utki da smo na neki nain osjetili obavezu da se i sa njim probamo sastati i porazgovarati; zadnje to smo o njemu uli je da je jo u bosni gdje je proveo i ratne godine i da je tamo sada ak postao i (donekle kontroverzna) politika figura. Muharemov novi dom grad Sarajevo, nakon ogromne betonske grandioznosti beograda i pranjavog provincijskog arma Skoplja, izgledao je kao jedan sasvim drugaiji svijet. Po prvi put na naem putovanju kroz region imali smo priliku vidjeti znaajan broj turista, tako da je bilo dosta teko nai neki mirni kutak na baariji gdje bismo mogli sabrati misli a da se ne moramo sudarati sa kupcima suvenira u potrazi za bakrenim dezvama i olovkama nainjenim od ahura metaka. Nanovo oivljeni islamski uticaj mogao se jasno vidjeti u itavom gradu, od velikog groblja na brdima iznad grada, koje djeluje jo traginije zbog bljetavo bijelih niana, do prelijepog novog Islamskog univerziteta na obodu starog grada. Tako da je zapravo ispalo prikladno, kad se ve nismo lino uspjeli sastati sa Muharemom, koji je u to vrijeme bio u inostranstvu u posjeti svom bratu Ajnuru jo jednom velikom romskom pjevau da ba tu, u medresi preko puta Gazihusrefbegove damije, naemo primjerak njegovog prevoda Kurana na romski jezik. Iako bez sumnje prelijepog izgleda, ova Muharemova obimna i bogato ukraena knjiga je ipak vjerovatno preskupa za obine Rome, tako da su nai prijatelji Romi iz Makedonije, iako priznajui da zapravo nikad nisu vidjeli nijedan primjerak ovog prevoda, ipak bili dosta skeptini prema tom projektu. Ova knjiga meutim i dalje ostaje jedan zanimljiv prilog sloenom vjerskom ivotu Roma, kojeg karakterie svrstavanje uz dominantnu lokalnu vjeroispovijest, naravno uz njihov uroeno veseli sinkretiki pristup. Redep i Ismeta, nai domaini u utki, za sebe kau da su Muslimani pa iako Ismeta ne jede svinjetinu Redep ipak priznaje da je slab na kobasice, a njihova kua je podjednako ukraena islamskom i pravoslavnom ikonografijom. Duboka duhovnost Roma svoje korijene ne vue toliko iz teologije koliko iz rituala koji se praktikuje kako na nivou domainstava tako i na nivou ire zajednice, a koji se najbolje vidi za vrijeme praznika pod nazivom Ederlez, najvanijeg festivala u romskom kalendaru. Ederlez, kojeg slave Romi irom Evrope i bliskog istoka, nije ni muslimanski ni hrianski praznik, ve se povezuje sa kurdskim i iranskim novogodinjim ritualima. Moda je najbolji moderni izraz ovog slobodnog i inkluzivnog tretmana religije bila sahrana abana bajramovia 2008. godine, koju su predvodili predstavnici i muslimanske i hrianske vjeroispovijesti. Iako dosta neobina za pravoslavnu Srbiju, ovakva praksa zapravo najbolje odraava inkluzivni pristup Roma, i kao takva odaje dostojnu poast ovom velikom umjetniku. S druge strane opet Muharemovo pobono podravanje islamskog uenja pokazuje da mnogi Romi prihvataju veinsku vjeru u krajevima gdje ive, bez obzira da li se radi o hrianskoj ili islamskoj vjeri. Vraajui Muharemovu fascinantnu knjigu nazad na policu Medrese, izali smo napolje na ulice Sarajeva u potrazi za lokalnom romskom muzikom scenom. Na nae veliko iznenaenje, uprkos snanoj muzikoj tradiciji ovog grada, ispostavilo se da to nije bio nimalo lak, odnosno bio je gotovo nemogu zadatak. Iako u Sarajevu djeluje nekoliko vrijednih romskih organizacija, Romi su mnogo manje
kulturno prisutni u bosni nego u Srbiji i Makedoniji pa ak, u odreenom smislu i na Kosovu uprkos velikim problemima sa kojima se tamo suoavaju. Za vrijeme nedavnog rata u bosni, mnogi Romi su izbjegli, kao i velik dio ostalih stanovnika biH. Da bi se meutim objasnila ova nevidljivost Roma u bosni zapravo se potrebno vratiti na onaj raniji rat sa naroitim naglaskom na bezobzirnu efikasnost sa kojom su se hrvatski faisti u Drugom svjetskom ratu obraunavali sa romskom populacijom. Svako koga bi se ulo da govori romskim jezikom bio bi ubijen na licu mjesta, a itava romska naselja su bila ispranjena i njihovi stanovnici sistematski ubijani. Tako je itava jedna generacija Roma bila toliko istraumirana svojim patnjama iz Drugog svjetskog rata da se zapravo nije usuivala da svojim potomcima prenese znanje potencijalno tako opasnog jezika kao to je romski, pa su desetine hiljada romske djece bile nauene da njihov goli opstanak zavisi od skrivanja svih eventualnih znakova pripadnosti posebnoj romskoj kulturi i identitetu. Iako moemo biti poprilino sigurni da je dobar dio najboljih bosanskih izvoaa sevdaha najvjerovatnije bio romskog porijekla, bilo nam je dosta tuno otkrie da romski muziari u bosni ve due vrijeme nisu objavili nijednu romsku pjesmu, osim moda izvedbi na intimnim skupovima prijatelja i porodice. Tako se stie utisak da je Muharem jedini popularni romski (to uvijek sa ponosom istie) pjeva u Sarajevu u zadnjih nekoliko decenija iako su u gradu djelovale grupe kao to je Sar-E-Roma, koje su svirale u afektivnom stilu ruskih Cigana. Opte prihvaena himna balkanskih Roma, koju je besmrtnom uinio aban bajramovi, jeste elem, elem, nezaboravna elegina romska pjesma koja opisuje patnju Roma pod terorom misterioznih crnih legija, koje su, kao to neki kau, zapravo ustae iz Drugog svjetskog rata. Moda su u bosni ove crne legije svoj jezivi posao odradile i previe dobro.
Djelem, djelem, lungone dromea, maladilem bahktale romea. A Romale katar tumen aven, e tsarensa bahktale dromensa? Aj, romalen, Aj, chavalen! Vi man sas ek bari familiya, Murdadas la e kali legiya Aven mansa sa lumniake Roma, Kai putaile e romane droma Ake vriama, usti Rom akana, Men khutasa misto kai kerasa Aj, romalen, Aj, chavalen! Lutao sam i lutao dugakim putevima ak sam sreo i neke sretne Rome. O narode moj, odakle li dolazi sa svojim atorima idui ovim sretnim putevima? O, narode moj, O, djeco moja! I ja sam imao veliku familiju dok ih ne pobi crna legija. Poi sa mnom moj narode, gdje god da si, jer otvorili su se nai romski putevi. Dolo je vrijeme: ustani narode. Ustanimo ponosno. O, narode moj, O, djeco moja!
elem, elem naravno ne govori samo o progonu i fizikom unitenju romskih zajednica; iako narator ove pjesme sree i srene Rome, jasno je da je ak i danas umnogome prisutan onaj isti sentiment koji je prikazan u ovoj svojevrsnoj himni romskog naroda. Iako velika veina Roma u Jugoslaviji generacijama ve ivi u stacionarnim zajednicama, oni su na neki nain i dalje nomadski narod, kojeg politike i ekonomske sile tjeraju da stalno bude u pokretu i u potrazi za slobodom, sigurnou i mogunostima za bolji ivot. Danas rasuti irom Balkana i alosno je da se ovo odnosi i na mnoge muziare koji sjeverne Evrope, lanovi Orkestra Brae Koko bili su romska grupa su definisali zlatno doba popularne muzike u Jugoslasa Kosova ijih nam nekoliko viji ezdesetih i sedamdesetih godina prolog vijeka. muzikih izdanja otkrivaju umjetnike neuobiajeno suptilnog muzikog Na svakog umjetnika kojeg smo uspjeli pronai izraaja. dolazi masa drugih koje je nemogue pronai, iza kojih su ostali samo eho i glasine o tome ta ih je na kraju zadesilo. Esmina pria o trajnom uspjehu se u ovom kontekstu zaista ini veoma rijetkom. Mnogi drugi, kao na primjer Muharem Kruezi i bedrije Misin iz Orkestra brae Koko, koji su sedamdesetih godina na Kosovu snimili neke od najljepih romskih pjesama, danas ive rasuti po Evropi, od beograda do belgije. Medo un, koji je prije nekoliko godina napustio svoju porodinu kuu u utki, samo nekoliko ulica od mjesta gdje smo mi bili odsjeli, sada svoje penzionerske dane ivi u briselu, uz spoznaju da za sve ono to je uradio za kulturni ivot Jugoslavije nikada zapravo nije bio adekvatno nagraen. Trajko Ajdarevi Tahir, koji je svojevremeno objavio nekoliko uspjenih ploa, umro je mlad i utonuo u zaborav. Ono malo ljudi koje smo sreli a koji ga se jo sjeaju kau nam da je kod njega opet za sve bio kriv alkohol. Neat Gashi, pionir muzike na romskom jeziku u sjevernoj Makedoniji, jo jedan je od onih muziara koji su uglavnom ve zaboravljeni, iako njegova ostavtina i dalje ivi kroz rad njegovog sina emaila, jednog od napopularnijih pjevaa na romskim svadbama u zadnjih nekoliko godina. Ova pria o procvatu muzike kreativnosti meu Romima u Titovoj Jugoslaviji zapravo je pria koja zadire u duboke drutvene i politike probleme koji jo uvijek optereuju ovaj region. Ali vie od bilo ega drugog ovo je pria o jednoj dirljivoj i prekrasnoj muzici, protkanoj optimistikom nadom naroda iji snovi nikada nisu bili ispunjeni. Uz jo vei rad, nadamo se da emo uz ovu muziku koju smo otkrili, prie koje smo uli, te uz pomo prijatelja koje smo stekli, pronai nain da svim ovim umjetnicima, kako zaboravljenim tako i poznatim, vratimo ono mjesto i ugled koji zasluuju u istoriji jugoslovenske muzike. Phil i Nat, u saradnji sa Muzejom romske kulture u Beogradu (Srbija) i Nacionalnim romskim centrom (Makedonija), trenutno rade na pripremi pokretne multimedijalne izlobe o istoriji romske muzike u Jugoslaviji u periodu 1960-1980, sa audio zapisima kojima se dokumentuju i koriste najvanije pjesme iz tog perioda.
Ivana Seletkovi
Demistifikacija samoe u naratorovom fragmentarnom ispisu sjeanja u romanima Nigdje, niotkuda i Ljepi kraj
ima i gorih stvari nego biti osamljen ali esto su potrebne decenije da bi se to shvatilo i gotovo uvijek kada vam to uspije prekasno je jer nema nita gore nego kada je prekasno C. bukowski (Oh, da) Stihovi bukowskog nisu stihovi insceniranog sluaja umetnutog u nedostatku mate. Oni su direktna poveznica s romanima Nigdje, niotkuda i Ljepi kraj bekima Sejranovia, autora nagraenog nagradom Mea Selimovi). Romani i stihovi ine prostor (ili vrijeme, a moda i prostor i vrijeme u jednom vremensko-prostornom
isjeku koji to stvarno nije, no mi, ljudi, zbog spoznajne i fizike ogranienosti ga takvim smatramo i nazivamo) uprilienja sastanka itatelja i pisca. Isti prostor ili definicija koju nazvasmo prostorom je predio u kome je mogue prepoznati sintezu naracije (svijeta u koji itatelj ulazi prilikom itanja) i prizvane stvarnosti (svijeta itateljevih spoznaja). Osamljenost koju spominje bukowski je osamljenost naratora spomenutih Sejranovievih romana. Osamljenost je toka prepoznavanja sebe, odnosno, vlastitoga bitka. biti osamljen za svakoga znai isto. fizika prisutnost se tada neminovno vezuje za samo jedno fiziko lice. buku svijeta moe nadglasati samo taj istanani zvuk samoe do koje se dolazi osamljivanjem. Sejranovi tekstovima ovih romana otvara mogunost kompleksnog pitanja o tom zatienom predjelu osamljenosti. Indirektno eli znati, kao i itatelj koga na to pitanje potie, nije je li to aljiva dosjetka koja dolazi s onu stranu svijeta, odande gdje smjetamo boga, Prirodu, Silu, kraj znanstvenih dostignua ili jednostavno nemogunost da spoznajno dopremo do odreenih zakona ureenih prema specifinom redu, gdje se ne nalazimo naprosto zato jer smo ljudi? Dalje, kao da prua indiciju da treba biti zahvalan zbog nje, te iste dosjetke ili zablude (samoe!), jer i kada smo sami, zapravo smo u drugaijoj formaciji drutva (vidljivoj u odnosu pisac itatelj). Mislima produciranim osamljenou bivamo otisnuti na besplatno putovanje u nasumino biranom pravcu. Sve poinje onoga trenutka kada u tom stanju negiranja buke svijeta bivamo pripravni za prvu etapu putovanja. Ona je obiljeena ulaskom u umu naracije. Prilikom toga ulaska odabire se put meu mnotvom puteva koji se ravaju do u nedogled 1.
Slika Ulaska u umu je preuzeta (naravno: vie figurativno nego doslovno) iz est etnji pripovjednim umama Umberta Eca. Rije je o est eseja nastalim prema predavanjima koja su odrana 1992. i 1993. na harvardskoj katedri Charlesa Eliota Nortona. Ova predavanja se bave ulogom pisca, itatelja i djela voenih Ecovim referencama zapoetim prizivanjem uspomene na Itala Calvina i njegov roman Ako jedne zimske noi neki putnik. Autor to prizivanje jednostavno objanjava na sljedei nain: Ne prizivam ga samo kao svoga prijatelja, nego i kao autora romana Ako jedne zimske noi neki putnik, jer se to djelo bavi prisutnou itatelja u pripovjednom tekstu, a moja e predavanja u velikoj mjeri biti posveena tom predmetu. Zanimljivo je da u kontekstu uloga itatelja i pisca Tvrtko Kulenovi u Istoriji bolesti navodi: Njemu [piscu] je potreban italac koji e da vidi, da osjeti, da doivi taj piev in stvaranja, raanja, da potvrdi da on to jeste uradio, eventualno da shvati i kako je uradio. Plamen vatre je, kako kae Kalvino, neprestano kretanje, palacanje, ali on u sebi sadri jedan stalni vrsti oblik koji se tokom tog palacanja ne mijenja mnogo: njegovo kretanje vidi svako, ali da bi se vidio taj njegov vrsti oblik potrebne su oi. Nakon toga Kulenovi podsjea na jedan od najslavnijih primjera borhesovske fantastike u prii Vrt sa stazama to se ravaju. Ovi primjeri idu u prilog mojoj tenji da se ideja koju prepoznajem u Sejranovievim romanima stabilizira na vrstim estetsko-teorijskim imbenicima (romanu i teoriji sa istom vizijom itateljske uloge).
1
Putevi se isprepliu ne samo itanjem, nego i eljom da se istim itanjem izvze cjelovita spoznajna slika (prepoznavanje ideje). Tako nastaje pria u prii o cjelini ondje gdje joj uope ne mora biti mjesto ili jednostavno, u simbiozi romana Nigdje, niotkuda i Ljepi kraj bekima Sejranovia. Romani su vezani u jedan ciklus,2 kontinuum ogranien svojevrsnim zaetkom (fiksiranje ideje poetka pripovijedanja) i krajnjom tokom u kojoj sve niti naracije unutar kontinuuma iezavaju (naracija se privodi kraju), suspendirajui nemogunost apstrahiranja ideja svake pojedinane kreacije pripovijedanja (oiviene pripovjednim cjelinama romana) unutar tih dvaju granica. Pojedinani dijelovi roman odijeljeni od aglomerata asocijacija na planu cjeline, isjeak su meusobno povezanih slika. Zbir tih slika (metafor u ulozi razgranatih sjeanja) rezultira rafiniranom idejom samoe naratora (promatraa sebe i svijeta gdje samoa djeluje kao amulet ili obrambeni mehanizam od dogaaja i likova koji se izmjenjuju), uslijed okolnosti nalik parafraziranoj autobiografiji. Parafraziranoj stoga to se raa naknadno kao proustovsko prikupljanje fragmenata sjeanja u trenucima kada se centralnom naratorovom liku, potaknutom tim sjeanjima, ukazuje mogue poimanje o vremenskoj prolaznosti/protjecanju. Ista ta naratorova sjeanja (ali i sjeanja kao pojava uope) se mogu pojavljivati samo kao fragmenti, jer niti jedno ne moe biti sauvano u svom prvotnom obliku. Sjeanja su uvijek povrna rekonstrukcija prolosti. Naracija zato slui kao vezivno tkivo koje od tih fragmenata gradi cjelinu. Nebitno je da li biografija autora ovih romana ima neto zajedniko s autobiografijom naratora, iako se takva aluzija stvara (ili je ak i neizbjena!) prilikom itanja oba romana. Efekt kontinuirane autobiografije postie se njihovim sadrajem. Sadraj roman posjeduje identine ope karakteristike. Pisani su u prvome licu jednine, ureeni introspektivnim gravurama vezanim promiljanjima o karakterima i rezimiranoj biografiji ostalih likova s kojima narator na razne naine dolazi u vezu. Ovi od itatelja percipirani sadraji roman, pruaju satisfakciju frojdovsko-psihoanalitikog prodiranja u najdublju intimu likova, posebno intimu centralnog lika naratora. Vjerovanje naratoru preklapa se s vjerodostojnou prie. La i istina pitanje su literarnog stila i njegove funkcije u danom kontekstu (Nigdje, niotkuda)3, rekao bi narator u istu svrhu. A pria/prie/romani su vjerodostojni ukoliko se vjerodostojnost prihvaa kao specifian oblik naracije romana zbog pruanja mogunosti itatelju da se poistovjeti s glavnim njenim junakom, te napokon, povjeruje naratoru ne sumnjajui u poklonjenu mu istinu (priu koju iznosi sam narator).
Taj ciklus moe predstavljati tekst ovoga eseja (Demistifikacija samoe... ). Druga interpretacija kontinuiteta bi predstavljao svaki Sejranoviev roman za sebe kao odvojena cjelina, dok bi tree shvaanje obuhvatilo sadraj ta oba romana. Prema tenjama ovoga eseja, romani Nigdje,niotkuda i Ljepi kraj dijele ideju osamljenosti samo formalno rastavljenu u dvije knjige. 3 Narator na drugome mjestu istie: (...) la, kao i dobra pria, i umjetnost uope, nije nita drugo nego umjenost izmiljanja detalja. Vjetina povezivanja nespojivih pojmova. to su pojmovi tee spojivi, treba tanja, ali istovremeno, vra veza. Treba izmisliti poput pauine tananu nit koja moe izdrati petsto tona. Moda narator i nas itatelje takoer poziva na oprez prilikom itanja. Avantura itanja esto prelazi granicu proitanog i zato u tekstu pronalazi ono to je u njemu nepostojee, ali je zato postojee u itateljevoj svijesti, odnosno dijelom je njegovog razumijevanja sveukupnog teksta.
2
Ovaj narator prepriavajui svoj ivot vrlo lucidno otvara niz biografskih pria. Istodobno je vjeran hipertrofiji u svim smjerovima to je vidljivo u doslovnim prekomjernim dozama droge, alkohola, glasova u glavi, ovisnostima o pojedincima (tenja za ljubavlju ene konstruirane prema ulozi majke)4. Zbog te hipertrofije u njemu se raa zasienje, pa potom, kao rezultat toga zasienja, pripovjedno apstrahiranje (kontroliranje pria, rezimirano pripovijedanje). Zato je svaka pripovjedna cjelina prekinuta smru, prekidanjem odnosa sa likom/likovima ili putovanjem. Smisao naratorovih putovanja moe se percipirati kao njegov bijeg od slabosti, odnosno, neposustajanja ili neodolijevanja hipertrofiji koja uzrokuje zasienje. Zasienje u krajnjem sluaju uvijek i jest evidentna odlika hipertrofije, odnosno njezino poblie objanjenje. Zabavljenost hipertrofijom ovisnostima je rezultat straha. Tenja da se uoi ta simbolika putovanja kao bijega zbog straha neodvojiva je od psihologizacije lika. Psihologizacija lika nuno ide u korak s iskustvom svijeta. Sejranovi ovdje (u kontinuumu, u oba navedena romana) uspostavlja vrstu vezu itatelja i knjievnih djela i filozofije koja ih proima. Knjievnost se ne stvara sama od sebe, ve od strane ovjeka-knjievnika, direktnog sudionika tog iskustva iji je temelj bitak/postojanje. Prema tome, psihologizacija sa snubljenjem iskustva svijeta u bitku ne izbjegava niti knjievnika niti knjievnost niti filozofiju. filozofija u svojoj egzaktnosti sa permanentnim postulatima o bitku u vremenu i prostoru daje odgovor na pitanje o strahovima linosti individue (a individua je i linost i lik koji ju predstavlja). Njezina egzaktnost (egzaktnost filozofije) oituje se u tome to svakom strahu daje posebno ime, dok knjievnost opisuje njegov nastanak. Zato to su te sfere povezane (sfera knjievnosti i sfera filozofije) naratorov strah moe se objasniti na sljedei nain, uz pomo Seneke (rimski stoik) koji u XXVIII Pismu Luciju zakljuuje: Promjena karaktera, a ne promjena okoline, ono je to ti treba. Moe preploviti beskrajni ocean, (...) kamo god da krene, pratiti e te tvoje slabosti. Evo to je Sokrat rekao nekome tko se slino poalio: Zato se udi da ti putovanja ne koriste, kad svugdje sa sobom vue sebe? Natovaren si istim onim to te je i odvelo na put. Kako bi svjeina dalekih krajolika i upoznavanje s tuom okolinom mogli biti od ikakve pomoi? Sva ta jurnjava pokazuje se potpuno ispraznom. eli li znati zato ti to svekoliko bjeanje ne pomae, odgovor je jednostavno ovaj: bjei u svojem vlastitom drutvu. Mora odloiti teret koji ti lei na dui. Sve do tada nigdje nee biti zadovoljan. (...) Sadraj romana tek postepeno rasvjetljava sr straha. Nuno je krenuti od analize sadraja da bi se naposljetku dolo do te sri. Svaki lik je s njim uzrono-posljedino vezan. Mrea odnosa meu likovima u Nigdje, niotkuda sa bazinim segmentom, to bi bilo ukazivanje na formiranje karaktera centralnog naratorovog lika, geneza
4
O ovoj ulozi majke (ignorirajui neku vrstu Edipovog kompleksa) narator navodi: Njezine odlaske, meutim, nosim u sebi cijelog ivota i zbog njih muim sve ene koje u ivotu sreem.
je pripovjedaevog ivota. Ta geneza oslanja se na ispis, prije svega, obiteljske prolosti u kojima smrt amide Alije slui kao lajtmotiv percepcije smrti. Dok taj roman (Nigdje, niotkuda) sadrava vie likova i dogaaja iz doba djetinjstva kroz narativno vezivno tkivo uoblieno u priama o majci (baki), djedu, roditeljima, i prijateljima, te dvije ljubavne prie (Sara, Selma su njihov centar a druge usputne avanture su samo spomenute), Ljepi kraj je roman s manje likova i prema tome je u odnosu na prvi (Nigdje, niotkuda) jo vie usredotoen na lik naratora. Tu je narator vezan za unutarnje glasove. Moda je zbog svih ovih razlika roman bitno naglasiti da je Nigdje, niotkuda prvi, dok je Ljepi kraj drugi piev roman. Prema tome, kada je rije o njihovom faktikom povezivanju kroz fragmente naratorove prolosti, prvi roman je sveobuhvatniji u odnosu na zbir likova i pria, dok je drugi roman vie lien takvih opisa. Ljepi kraj se bavi autorefleksivnim nastojanjem da se uhvati konkretan naratorov identitet od strane njega samoga. Nigdje, niotkuda prua vei otpor jo uvijek fluidnom identitetu. U korak s ovim zakljukom ide naratorova konstatacija (iz Nigdje, niotkuda) u kojoj je taj neopozivi problem s identitetom krajnje pojednostavljen: Moj se identitet, priznavao sam sebi ponekad, sastoji od hrpe poluistina, matovito isprianih lai, te iskrivljenih i nedoreenih odnosa sa enama. Nieg vie tu nema, niti bi trebalo biti.5 Zato to je u potrazi, taj identitet je u romanu Nigdje, niotkuda zagluen veim brojem likova (njihovim identitetima prepoznatim od strane naratora). Identitet lika naratora iskreiran u Ljepem kraju je uoljiviji jer broj unutarnjih glasova ili svijesti (introspekcija i jest djelovanje svijesti poniranjem u sebe) smanjuje broj likova.6 Zato jer je uoljiviji, taj identitet sve se vie razotkriva svoju narav. To razotkrivanje se temelji na sjeanjima. Svako sjeanje je gradnja identiteta. Poetak gradnje je roman Nigdje, niotkuda. Gradnja se odvija postepeno. Zaetak se nalazi u potpunoj naratorovoj dislociranosti ili nemogunosti da se smjesti u kontekst ivueg lika (potraga za identitetom poinje od smrti tog identiteta, odnosno od onoga to tu smrt uzrokuje): I ja sam mrtav, ekam samo da netko zakuca avle na poklopcu moga lijesa ili me zamota u plahtu i stavi na tabut. I nakon toga zatim, citirajui misao iz Andrievih Znakova pored puta7 objanjava, sasvim sigurno, nikako sluajnu, simboliku naslova gdje se nazire osjeanje
Naratorov zakljuak o identitetu u Ljepem kraju pravi ja ne postoji, i dalje je odraz fluidnosti ili nomadizma shvaenog kao nestalnost identiteta u pokretu (to je vidljivo u naratorovoj percepciji stvarnosti/trenutnih stanja iz kojih nakon nekog vremena eli izai). Zato mijenja poslove, te je as asistent na fakultetu, as potar itd. 6 (...) Ve neko vrijeme ujem glasove. Ima ih nekoliko. (...) 7 Nezadovoljstvo sa samim sobom, u prvom redu, a zatim sa svim ostalim na svijetu, bilo je i ostalo osnov mog duhovnog bia, bez obzira na prolazna raspoloenja i trenutna miljenja koja sam mogao da imam i uspeo da izrazim. (Andri)
5
indiferentnosti prema svojem unutarnjem biu identitetu. Identitet se prema tome moe nazvati nomadskim. On je neformiran. Neformiran je stoga to proistie iz svijesti lika u Nigdje, niotkuda (a takvim se sam odreuje)8. Ne radi li se upravo ovako nomadski identitet; teko prihvatljiv zbog svoje fluidnosti? On je odlika onoga (naratora) koji bjei od sjeanja. Sjeanja ga povezuju s prolaznou, podsjeajui na sve veu blizinu smrti. Smru i samoom se gradi kronologija oba romana. Sava u kojoj pripovjeda zamilja utapanja (djeaka koji se utopio i omoguio naratoru, prvi u ivotu, odlazak na denazu Nigdje, niotkuda; svoj neuspjeli pokuaj utapanja Ljepi kraj), sugerira prestanak protoka sjeanja, samoe, dislociranosti. Centralni dogaaj, odnosno denaza, smrt amide Alije (Nigdje, niotkuda) je samo spona ostalim smrtima u romanu. Cathrineina smrt (Ljepi kraj) je flashback u smisao i bijeg od jedne ljubavi. Smrt je zbog stagnacije bliska samoi. Ta stagnacija je suprotna dinamici dislociranog nomadskog naratorovog identiteta, ritmu naracije, izmjeni sjeanja. Smrt je ovdje vizija mira.9 Narator zato koristi figurativni bijeg u smrt posjeivanjem groblja/mezarja. Doslovni bi naravno predstavljao naratorov namjerni skonetak. S njim se itatelj ovih romana ne susree. Ono s im se susree jest naratorova demistifikacija smrti. Njegova tenja nije dosuditi kraj svom bitku. On se toga kraja boji jer ne zna to ga oekuje u novoj dimenziji. Dimenzija u koju odlazimo nakon smrti je nepojmljiva zato to u njoj jo nismo boravili (ili barem tako mislimo) pa je vidimo kao kraj. Svi oprotaji su laki od oprotaja od sebe samoga. Smrti drugih su priprema vlastitoj smrti. One su u ovim romanima referentne smrti koje pokreu iva sjeanja. Smrt se ne osjea, ali stvara privid osjeta. On (to osjeanje ili osjet) je reinkarnacija straha. Strah od nepoznatog priziva sjeanja ne bi li u njima naao smiraj. On ima funkciju odgovora tom strahu ( funkciju objanjenja postojanja straha). Smiraj kao da se uvijek nalazi u predjelima samoe. Nakon turbulencija izazvanih strahom od smrti (rezultat suoavanja sa smrtima drugih), na povrinu izranjaju nova sjeanja. Ona (sjeanja) aktiviraju senzore bijega od prostora u kojemu se formiraju. to je prostor vie ogranien (prepun dogaaja vezanih za sebe), sjeanja i samoa klaustrofobino gue svaku mogunost drugog izbora izvan njih. Zato je potreban doslovan bijeg (putovanje) u nepoznat prostor. Tek on e omoguiti upoznavanje s nekim novim buduim sjeanjima, a s njima staviti na odstojanje ona od kojih se bjei.10
Naslov romana je identian istom naslovu jednog poglavlja. Sluaj s Ljepim krajem je drugaiji. Narator ve na samom poetku romana upozorava: Priam si istu priu nebrojeno puta, kao da se nadam da u jednom smisliti ljepi kraj. Na kraju istoimenog romana duhovito zakljuuje: Ja jo uvijek sjedim, buljim u ekran i smiljam to da napiem. 9 (...) trim prema groblju jer znam da u samo ondje nai mir. (Ljepi kraj) 10 elio sam biti daleko, negdje gdje sja sunce, gdje nema kie i blata, gdje te sjeanja ne mogu pronai, negdje gdje nema roaka i roakinja, ni vjerskih fanatika to brade boje u crveno. Plaio sam se da mi u glavi ponovo ne ponu odjekivati glasovi. Otkad sam poeo pisati, nestali su. (Ljepi kraj)
8
Percepcija egzistencije u ovim romanima, vezana za nestalnost (putovanja, promjene raspoloenja centralnoga lika), uzrokuje/formira taj identitet lika ije odlike ga smjetaju u kontekst ve spomenutog nomadizma. Putovanja od mjesta do mjesta sjeanja podsjeaju na skitanja nomada. Nigdje, niotkuda predstavlja poetak tog nomadizma. Dinamika bijega uoava se u ritmu pripovijedanja. Taj ritam prate poglavlja Ljepeg kraja. Svako je podijeljeno na tri dijela. U romanu Nigdje, niotkuda dinamika prati sjeanja u suglasju s dogaajima s denaze (odnosno netom nakon njenog zavretka). Sadraji oba romana djeluju poput medija gdje se nalaze apstrahirani dogaaji koji momentalno vre selekciju (izbor naratorovih pria). Smrt u priama kao da stasa uz tek relativno naratorovo prihvaanje te smrti. Relativno stoga to se prekida i obnavlja. U tim prekidima nalaze se prie o dogaajima (iz naratorove prolosti i s njegove toke gledita) iz perioda Jugoslavije, djetinjstva, rata, selidbe u Rijeku, pa zatim bijeg u Zagreb, potom u Norveku (Oslo), prie o Karavlasima i vehabijama, obitelji, ljubavima, poslovima, ksenofobijama, prijateljima, kolibi, autu, psu i naposljetku o Almi (Ljepi kraj). Alma kao da se jednostavno pojavljuje u ulozi nade u romanu Ljepi kraj, gdje sloenost samoe nestaje u jednostavnosti onih koji su prema njoj rezignirani. Roaci Alma i Salih pojavljuju se sa iznenadnim planom Almine udaje za naratora daljeg roaka u kojemu prepoznaju spas iz vehabijske okoline. Naratorova samoa se tada prekida. Osamljenost trai oslonac u fizikoj prisutnosti osobe. Zabavljenost njenom sudbinom i iluzija pomoi pruit e dugo oekivano samopouzdanje. Tako se i raa naratorovo samopouzdanje. Alma se stacionira s dalekim roakom (naratorom) u Oslu gdje raa tue dijete. bila je trudna, trebala joj je pomo. Narator kao da indirektno postavlja pitanje: nije li s tim samopouzdanjem strah konano nestao? No, naracija, ili narativni puteljak kroz tu umu (naracije!) eksplicitno potvruje naratorov zakljuak po kome: Djeca imaju strah od roditelja. Kada strah od roditelja istisne strah od smrti, moe se rei da smo odrasli. (Nigdje, niotkuda) Taj zakljuak podraava stalnu prisutnost straha iako dogaaji na njega itekako mogu djelovati anakrono. Time se potvruje da je svaki ivot ovisan o strahu. Tijelo u pokretu oznaava ivot. Nepomino tijelo formira sliku (o) smrti. Ono ne govori nita o sebi, o nekakvom kraju, niti potvruje nastavak ivota u drugome obliku. Zbog tog tijela, njegove nepominosti i utnje se raspoznaje strah. Povezanost strahova namee novo pitanje. Zar nisu srodni strah od smrti i strah od (u)osamljenosti? I jedan i drugi vode u nepoznato. ba zbog te srodnosti mogue je spojiti sadraje ovih dvaju romana. Isto tako svi opisani ivoti i smrti, susreti sa likovima, u oba romana konasto
su vezani britkim humorom.11 Takav sadraj podsjea na injenicu da je i on (humor) sastavni dio svih tih smrti, samoa, nesrea i lutanja koja su izvan nae kontemplacije samo amorfna masa ( jer svi dogaaji su isprepleteni i nadopunjuju se sa vlastitom svrhovitou). S toga, ako je autor romana Nigdje, niotkuda i Ljepi kraj uspio sakupiti sve ove elemente u cjelinu, ve spomenuti kontinuum jasno je gdje se nalaze temelji nagraivanju.12 Nalaze se u samom pripovijedanju.
Takvo je primjerice poglavlje naslovljeno Miki s riom (Nigdje, niotkuda) u kome se opisuje smrt pjevca, te XLV poglavlje Ljepeg kraja u kome se nalazi komian zakljuak o putovanjima u Indiju (Znao sam to me ondje eka i zato odlazim. Ljudi tamo idu zbog tri stvari: da vide neto novo, da pronau sebe, i da se drogiraju. 12 Sjetimo se; uvod ovome radu predstavlja, izmeu ostalih i injenica da je rije o autoru nagraenom nagradom Mea Selimovi.
11
Midhat Ajanovi Ajan
Stranice konog kalendara f kao fellini

Magla u frankfurtu.
Zezam se kako bih lake stigao do Trollhttana aludirajui na moje svakodnevne tekoe da se doepam radnog mjesta, zbog kojih sam ove zime izgubio bezbrojne sate cupkajui na eljeznikoj stanici ili ketei u vozu koji ne mie s mjesta. U frankfurtu avion rula po nepreglednoj pisti toliko dugo da mi se ini kako e tako sve do firence. Kontam, mogao sam onda i autobusom... Na aerodromu u firenci uzimamo taksi i vozimo se do hotela. Vidim da se taksista malo zbunio kad sam mu rekao adresu, ali posao je posao na kraju nas odveze i istovari gdje smo rekli, uze svoju gidu i ode. Ja gledam u hotel: firma stoji, ali boja na njoj oguljena i isprana, vrata hotela zakljuana, stiem zvono koje neradi, lupam na vrata, niko ne otvara, gledam kroz staklo na vratima, unutra neka recepcija nalik na scenografije iz filmova snimljenih 1930-tih na kojoj se nalazi glomazni telefaks i prastari model telefona. Jasno mi je, ovdje gosta nije bio dvadeset godina. Zovi agenciju. Velim, ta nam ovo radite za nae pare? I moja supruga i ja crkavamo od posla i sad kad smo nali priliku da se malo odmorimo vi nas poaljete u hotel kojeg nema. Oni kau to je nemogue. Moramo provjeriti. Dobro, provjeravajte vi dokle hoete, a mi odosmo u drugi hotel koji ete vi platiti. ekajte, ne moete... Zatvorim telefon.
Mora li mene uvijek pratiti neki belaj?

Hodamo sa torbetinama po ulicama firence traei drugi hotel. Auta jure kao da voze kroz Saharu, a ne uskim uliicama prepunim pjeadije, dok su semafori tu vie neka vrsta ukrasa. bruno bozzeto je prije desetak godina napravio duhoviti crtani film u kojem se naalio sa italijanskim temperamentom i nedisciplinom tvrdei da
oni zapravo i nisu Evropljani. Pravi Europljani se po bozzetu prepoznaju po tome to stoje u redu. U Italiji je svugdje guva i galama tako da ovjeku barem nikad nije dosadno. Inae, Talijani su fenomenalni ljudi, ljubazni, takvi koji ne ale truda i vremena da ti pomognu ako zna talijanski. Stoga se radujem kao malo dijete svaki put kad na ulici vidim crnca zato to oni uglavnom priaju engleski. Konano ovariemo u hotel u kojem ima mjesta i jo se zove Leonardo da Vinci. Sutradan zovu iz agencije. Izvinjavaju se i kau da je jo nekoliko vedskih turista nagrabusilo jer su imali rezervaciju za isti hotel. Varalica je dakle naao stari naputeni hotel ija je adresa jo bila registrirana u imeniku, otvorio telefon i napravio web-stranicu na koju je naiao slike prekrasnih soba koje je maznuo sa interneta i onda je dva mjeseca izdavao virtualne sobe u nepostojeem hotelu uzeo lovu, zatvorio firmu i razgulio. Koliko god da sam rtva prevare ne mogu a da se ne divim njegovoj dovitljivosti i inteligenciji. ta bi ovjek pamtio u ivotu da mu se ne deavaju i ovakve stvari? *** im sam zakoraio na ulice i trgove firence zaboravio sam na epizodu s hotelom. U firenci ovjek ne zna u ta bi prvo pogledao. Tu sam bio ranije kao mladi, dakle prije cijelih etvrt stoljea, ali kao da se u meuvremenu nita nije promijenilo. Osim mene. Tada sam dolazio iz zemlje koja se zvala Jugoslavija i ne sjeam se da sam uope obratio panju na to da su u jednom od galerijskih prostora izloene reljefne karte srednjovjekovnih evropskih drava, meu njima je i karta bosne. AVNOJ-evska tvorevina, zemlja koja nikad nije postojala se prema preciznim firentinskim kartografima rasprostirala na pola nekadanje Jugoslavije. Kovitlac depresivnih osjeaja; kajanja i grijeha, samoprijezira, samosaaljenja i nemonog bijesa. Koliko se god trudio da naem mrvu optimizma ne mogu se oteti dojmu da sam pripadnik posljednje generacije bosanaca ljudi koji su doslovce tako doivljavali svoj identitet i za koje bi jedini ZAVNObiH mogao biti onaj koji bi zakljuio da bosna nije ni srpska, ni hrvatska, ni muslimanska - ve bosanska. Iz dubine sjeanja izviru Kunderine rijei: bez obzira je li neki Evropljanin nacionalist ili kozmopolit, ukorijenjen ili bez korijena, on je duboko obiljeen svojim odnosom prema domovini.
Tano do kosti.
bjeim ka lavirintu firentinskih uliica kako ne bih mislio o onome o emu mi je najbolje ne misliti. U gradu manjem od prijeratnog (cijelog) Sarajeva ovjek se tokom jedne prijepodnevne etnje moe upoznati sa koncentriranom i kondenziranom historijom slike. U jednoj galeriji izloen je Rembrant, koji je eksperimentirao sa samim sobom slikajui portrete u pojedinim periodima ivota i tako u fazama prikazao vlastito starenje. Tih neto vie od tridesetak autoportreta djeluju fascinantno i zastrau380|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
jue pitam se da li se neko sjetio animacijskim postupkom oivjeti i povezati te pokrete i prikazati proces ovjekovog trajanja i raspadanja kroz metamorfozu lica velikog slikara. U slijedeoj galeriji izloen je savremeni projekt For the Love of God, darovitog umjetnika i jo sposobnijeg manipulatora Damiena Hirsha. Rije je o pravoj ljudskoj lubanji obloenoj dijamantima vrijednim par stotina miliona dolara. Hirsh je svojim slinim projektima i ostalim aktivnostima pokazao da je odlino nauio najvaniju lekciju starih firentinskih slikara i kipara koja glasi: Umjetniku ne treba masovna, ve bogata publika, Ovdje su zadati parametri za konzumaciju slike u cijeloj evropskoj civilizaciji. ovjek zapravo ne misli o tome da je to kako emo sliku gledati i doivljavati stvar prije svega kulturnih konvencija. Ne postoje recimo nikakve fizioloke razlike izmeu Evropljana i Japanaca, ali mi uivamo u slici na sasvim razliite naine. Dok Japanac sjedi i razgleda sliku obino predoenu na dugim papirima odmotavajui ih na vlastitom krilu, mi stojimo i gledamo u sliku objeenu na zidu. Dok je Japanac naviknut na nekoliko perspektiva, mi sliku doivljavamo prirodnom i normalnom samo ako je predoena u centralnoj perspektivi onako kako je to utemeljeno u renesansnoj firenci i kada je poelo veliko traganje za treom dimenzijom slike. Renesansa se razvila pod sponzorstvom i pokroviteljstvom Crkve koja je stoljeima imala monopol na sliku naruujui od umjetnika visokokvalitetne slikovne alegorije na biblijske teme. No, desilo se da su tada pokrenuti procesi koji su doveli u pitanje neke temeljne postulate vjerskih dogmi. ovjek je upravo tokom i nakon renesanse poeo konstantno tumaiti svoju okolinu, svijet vlastite realnosti. Namjesto do tada preovladavajuih dvodimenzionalnih ikona renesansni umjetnici su nastupili sa svijeu da mi ivimo u trodimenzionalnom svijetu, ak i list papira nije dvodimenzionalan, ima debljinu. Jedino sjena i projekcija sjene nema treu dimenziju. Na slikama u firentinskim galerijama moe se pratiti razvoj pred-fotografske reprodukcija stvarnosti i stoga se mnoge i po 600 godina stare slike doimaju nevjerovatno modernima. Jean-Louis Commolli je svojoj poznatoj studiji dao naslov Mahnitost vizualnog, mislei na silnu proliferaciju slike i tehnologija za njenu produkciju u zapadnom svijetu sve tamo negdje od Guttenberga i eksplozije tampe u Julijanskoj monarhiji, pa onda svojedobne opsjednutosti ljudi stereotoskopijom, otkriem vizit-karte na kojima vizualiziramo vlastitu predodbu o sebi samima, razvojem binokularne tehnologije, mode, ali prije svega rastom galerija pa sve do digitalne epohe u kojoj smo doslovce prirodu zamijenili umjetnom slikom i kada umjetnici poput spomenutog Hirsha potpuno neoptereeno trodimenzionalne predmete nazivaju slikom. Sa svakom slijedeom inovacijom slika i gledatelj su se pribliavali, rastojanje se smanjivalo. Slika je odavno prestala biti udo i postala javno dobro. A sve to se zaelo ovdje... Gledajui slike u firentinskim galerijama polako mi se otkrivaju tajne ovjeka zbog ije sam izlobe zapravo i doao. Ovdje, u ovom carstvu slike, pojava umjetnika koji je stvorio Amarcord i 8,5 doima se neim loginim i normalnim ba kao to mi postaje jasno zato je federico fellini bio mogu u Italiji i nigdje drugdje.
*** Hodati ulicama firence ili nalaziti se uope u Italiji neizbjeno priziva slike i prizore iz fellinijevih filmova. Talijanska kinematografija je velika, gigantska, jedna od najvanijih koje historija poznaje, ali nekako se svi drugi velikani talijanskog filma, od De Sice do Leonea, od Rossellinija do Scolea, sklanjaju u stranu jer ive slike koje su oni stvorili, koliko god mone da bile, bivaju zamagljene bljetavilom fellinijevskog baroknog slikopisa. Nita nije vjeno i niko nije vjean, ali postoje ljudi koji zajedno sa svojim djelom dugo traju. federico fellini je jedan od onih koji e sigurno nadivjeti svoj medij i u ijem e djelu jo mnogo dolazeih generacija uivati i sa zanimanjem ga prouavati. Kada je 31. oktobra 1933. fellini preminuo, novine su na udarnim mjestima objavile naslove film je izgubio svog jedinog genija. Ovo jedinog nije istina, ali je vrlo blizu nje. Veoma ih je malo koji su u tolikoj mjeri uspjeli individualizirati filmski posao. U ime individualizma fellini je odbacio politiku, religiju, angaman. Svojim gledateljima je poruivao da u njegovim filmovima nema nita osim onoga to vi vidite. Niko bolje od njega nije shvatio jednostavnu istinu: ako je uspio film je san. Nikad nikom nije polo za rukom vlastite snove pretvoriti u javu za milione ljudi ega je najbolji primjer to to turisti i dan-danas u Rimu trae fontanu Via Veneto u kojoj se kupala Anita Ekberg, a koju je fellini napravio u studiju. Mnogi veliki autorski profili u historiji filma su bili osporavani. Tako su objavljene brojne knjige iji su pisci dovodili u pitanje autorstvo recimo Wellsu ili Disneyu i, ako ih ve nisu totalno negirali, onda su zasluge za nastanak i kvalitetu filmova pripisivali njihovim saradnicima.
felliniju se to nikad nije dogodilo.

On je toliko samosvojan, samostalan i jedinstven da nikom ni u ludilu nije palo na pamet negirati da su njegova vizije ugraene u svaki kvadrat svih filmova koje je potpisao. Za razliku od brojnih drugih sluajeva, nije trebalo ekati da vrijeme presudi i prizna fellinijevu veliinu. fellini je jedan od rijetkih velikih umjetnika kojem su se jo za njegova ivota publika, javnost i kritika oduile. Dobio je etiri Oskara za najbolji film nastao izvan engleskog jezinog podruja i onda pred samu smrt i peti onaj za ivotno djelo. Taj Oskar posvetio je svojoj supruzi Gullieti Masini, s kojom je u sretnom braku ivio tano pedeset godina umro je na sam dan njihovog zlatnog pira. Ona ga je slijedila u smrti nekoliko sedmica poslije. bez Masine kao supruge fellini teko da bi ikad dobacio toliko daleko i visoko, ali i bez nje kao glumice neki od njegovih najvanijih filmova naprosto su nezamislivi. U njegovim filmovima Masina je glumila ene koje se zaljubljuju u klaune, gutae vatre i druge cirkusante i udake to je u sutini pria o njima. (Giulietta Masina je moja sudbina. Ja iskreno vjerujem da smo nas dvoje bili u vezi jo i prije nego to smo se sreli.) Kada je fellini izgovorio rijei zahvalnosti supruzi mnogi u sali su
zaplakali bio je to jedan od rijetkih trenutaka u povijesti te razvikane ceremonije kada su suze bile iskrene zbog radosti da je gigantski stvaralac dobio zaslueno priznanje i zbog tuge to je ivot kratak i starost ne tedi nikoga. bilo je vie nego oigledno da se fellini nalazio na kraju puta. Nagrade za ivotno djelo fellini je dobio i u Veneciji, Cannesu i zapravo svugdje gdje je imao vremena otii da ih primi. U vie anketa u kojima su sudjelovali vodei svjetski filmski historiari i kritiari birali su ga za najkreativnijeg filmskog umjetnika svih vremena, stavljajui ga ispred Kurosawe, Eisensteina, Langa ili bergmana. On sam, iako nije patio od lane skromnosti, ipak je na prvo mjesto stavljao Kurosawu, ovjeka koji je, kako je govorio, uspio snimiti zrak. fellini je mijenjao svijet, u doslovnom, materijalnom smislu. Naslov njegovog filma Slatki ivot kao i ime jednog lika u filmu Paparazzo postali su pojmovi. Ipak, najvanija rije u brojnim svjetskim jezicima koja je vezana uz njega je atribut felinijevski kao oznaka za jednu specifinu vrstu filmske slike koja se zbilja ne moe bolje opisati ni jednom drugom rijeju. Njegovim brojnim epigonima (Kusturica, Joselijani...), ako ve sami nisu majstori, ve i to to su im filmovi felinijevski, to su dakle u stanju imitirati fellinija, dostojna je poast i priznanje. fellini je uspio razviti osobeni pikaresni pripovjedni stil i jedinstveni tretman filmskog vremena. Kod njega se sve deava u kontinuitetu, ne osjeaju se skokovi ak i kad se radi o opisu dogaa iz totalno razliitih vremenskih perioda ovjekovog ivota, sve je stopljeno, usklaeno i harmonizirano u jedan jedinstveni tok. (Ja sam u isto vrijeme uzburkani okean i onaj koji se davi u njemu.) Njegove teze o svijetu bile su poetske, njega su zanimali impulsi, ne ideoloko-politika miljenja i stavovi. Njegovi likovi su pijani, bolesni, uplaeni i ivi. I u ivotu je donosio odluke kao na filmu jednog dana je odluio prestati voziti auto i vie nikad nije sjeo za volan. U restoranu je plaao muziarima da ne sviraju. Moderna filmologija uglavnom je odbacila takozvanu teoriju autora i mnogo vie se oslanja na kognitivistike ili socioloke metode nego je to studiranje autorskog subjektivizma kroz studije rediteljevog stila, metoda i prakse, usporedbe sa drugim radovima, itanje njegovih dnevnika i autobiografija, prezentacija procesa nastanka filma i sl. fellini je i tu iznimka. Kako je njegovo djelo u velikoj mjeri rezultat onoga emu je sam autor bio izloen svaki pokuaj tumaenja njegovog kompleksnog filmskog rukopisa i kreativnosti mora uzimati u obzir neke vane detalje koji su duboko ukorijenjeni u njegovoj biografiji. *** Sjeanja: Osobito snano u rediteljevu memoriju utisnuo se period s poetka kolovanja kojeg je opisao kao period ivota kada konture granica izmeu fantazije i zbilje jo uvijek nisu tako jasne i vrste pa se svijet snova, iracionalnog i duboke unutranje komunikacije slobodno mijea sa racionalnom dimenzijom ivota. fellini, koji je roen u Riminiju 1920., dio djetinjstva proveo je kod bake u selu Gambetolli. U Gambetolliju je doivio srastanje prirode i civilizacije gdje su praznovjerje i magija sastavni dio svakodnevnice ba kao to su to i udni, uvrnuti
likovi neobinih zanimanja (kastrator svinja) to e sve ostavit traga na njegove kasnije filmove i uope obiljeiti njegovu poetiku. ive uspomene iz djetinjstva koje su se zauvijek utisnule u njegovo bie pomogle su mu da rano raskrsti sa iluzijom o kontinuitetu koja je odraz prirode naeg trajanja. Zbog naeg vlastitog procesa starenja i puta ka smrti, mi pripovijedanje u kojem prvo dolazi 1, a potom 2, poslije njega 3 i tako redom, doivljavamo kao neto prirodno. No, ako se samo malo izmaknemo u stranu, promijenimo perspektivu i taku gledita s koje posmatramo svijet i nas u njemu, vidjet emo da u stvarnosti zapravo postoji vrijeme prije svakog poetka i poslije svakog kraja. Element kojim je fellini svoje pripovijedanje pribliio stvarnosti upravo je sjeanje. Zahvaljujui uspomenama on je sagradio takvu pripovjedaku konstrukciju gdje 2 dolazi nakon 3 ili 1 nakon 4. Sjeanje je slino krivom ogledalu u kojem se zrcali stvarni svijet. Ono redefinira i preispituje nae aktivnosti i samo postojanje, to je alternativna stvarnost jednako prisutna u nama kao i ova fizika koja nas okruuje. ovjek doivljaj svijeta je san o budunosti koji se neprestano sudara i mijea sa prolou i sadanjou. Mi svakog naeg budnog trenutka ivimo proces u kojem se budunost pretvara u sadanjost da bi se odmah potom sunovratila u ponor prolosti. Karikatura: Roditelji su federica upisali na katoliki internat, ali je on pobjegao i pridruio se putujuem cirkusu. Kada roditelji nisu uspjeli da naprave od njega popa, 1938. su ga prijavili na studij prava, ali je on tokom studija postao profesionalni karikaturist. fellini je ustvari cijeli ivot crtao karikature to je injenica koja je sutinski obiljeila njegovo stvaralatvo. Italo Calvino je fellinija definirao kao mjeavinu karikaturiste i vizionara. Pravei intervju s rediteljem, Giovanni Grazzini je na njegovom radnom stolu prebrojao 129 razliitih olovki, flomastera, kistova i brdo papira sa skicama. Karikaturisti kao Nino Za, iju je karikaturu drao u svojoj radnoj sobi cijeli ivot, i Italo Roberti utjecali su na njega jednako kao i Chaplin ili Keaton. Prije i za vrijeme rata, kada se oenio sa Gullietom Masinom, izdravao ih je oboje crtajui karikaturalne portrete amerikih vojnika. Kod fellinija je cijeli film izvirao iz crtea. Na taj nain on je na jedan dubinski osoban nain osmiljava svoje filmove jo u zaetku, na nivo same ideje. Ne treba zaboraviti da je, za razliku od fotografske registracije, crte, ma koliko bio vjeran i reproduktivan, uvijek ideja o prostoru, vremenu, ovjeku. Karikatura je posebno vana u procesu nastajanja fellinijevih filmskih likova. On je uvijek prvo polazio od karikature, nacrtao bi lik koji mu treba, a onda bi prema crteu traio adekvatnog glumca. Kada je tako skicirao Casanovu za lik u svom istoimenom buduem projektu, bilo je jasno da je nacrtao tada veliku svjetsku zvijezdu Donalda Sutherlanda. Ovaj je, naravno, s nokta pristao glumiti u fellinijevom filmu, ali se silno razoarao kada je shvatio da veliki reditelj ba nimalo nije impresioniran Sutherlandovom slavom i da ga uope ne zanima kako glumac vidi lik koji e tumaiti. fellini me je tretirao kao lutku na koncu. Ubrzo nakon poetka snimanja shvatio da sam ja cijeli ivot zapravo teio tome da budem marioneta, opisao je Sutherland svoje iskustvo u radu sa fellinijem. Strip: fellini je dijete stripa i ne postoji niti jedan drugi medij, ukljuujui tu i sami film, koji je u veoj mjeri oblikovao njegov autorski profil. Strip je imao ogroman utjecaj na razvoj filmskog jezika uope, ali niti jedan drugi velikan filma nije tako do384|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
slovno izrastao iz stripa. fellini je studirao samo da ne bi iao u vojsku, ali mu je jedina ambicija kao mladiu bila da se profesionalno bavi stripom. Ve kao student je zaraivao crtajui i piui stripove. Zahvaljujui stripovima fellini je i doao na film kao pomoni reditelj i pisac skeeva. U intervjuima su ga esto pitali o utjecaju Kierkegarda ili Joycea na njegov rad, ali im je on odgovarao da spomenutu gospodu naalost nije itao. Njegova literatura bio je strip. Svoj prvi samostalni film Bijeli eik (Lo sceicco bianco, 1952) fellini je tematski situirao u svijet foto-stripa, jedno vrijeme u Italiji izuzetno popularne forme pria u slikama. U kontekstu njegove karijere tema fotostrip, dakle neto to se ita, ali se radi na isti nain kao i film, dakle kroz glumu, mizanscenu, montau i reiju, funkcionira simboliki, kao fellinijev prijelaz iz jednog u drugi medij. Za glavni lik u njegovoj La Stradi mnogi kritiari su pisali da je enski Chaplin proputajui primijetiti da su se i Chaplin i fellini inspirirali stripom Happy Hooligan fredericka Oppera. Sklonost kao onirikom i sasvim nesputanom prelasku iz zbilje u san i obrnuto, u fellinijevim filmovima dolazi od McCayavog antologijskog stripa Mali Nemo, iz kojeg e fellini doslovce citirati cijele sekvence u svojim najveim filmovima. Vodio je dnevnike vlastitih snova i vizija u formi stripova. U tim dnevnicima koje Grazzini naziva porodini albumi fellinijevih filmova, nastale su centralne ideje i koncept svih njegovih filmskih djela. Improvizacija nema nita da radi sa stvaralatvom, govorio je fellini. Ja sam jedan voz, a filmovi su kao stanice na mom putu. Zato u poetku ja vodim film, da bi poslije toga film vodio mene. Ti crtani dnevnici bili su njegov nain da se ukrca na voz i, to se lijepo moe vidjeti na izlobama fellinijevih crtee, stripova, storyboard-stranica i ostalog crtanog materijala, oni predstavljaju integralni dio svakog filma kojeg je veliki stvaralac potpisao Pred kraj karijere fellini e se vratiti praktinom radu na stripu kroz veoma uspjenu saradnju sa Millom Manarom i Huggo Prattom, umjetnikom u svijetu stripa jednako velikim kao fellini u Historija Italije: Uz sve ostalo, fellini je bio i fascinantno kompetentan majstor zanata. Malo je onih reditelja, ukljuujui i najvjetije holivudske profesionalce, koji su tako dobro vladali reijom ansambla i kretanjem kroz mizanscenu, dubinskom kompozicijom, montiranjem u neprekinutom kadru, upotrebom muzike i zvuka. Paradoks svoje vrste je da je faistiki reim najvie zasluan to je talijanska kinematografija svojedobno bila jedna od najinteresantnijih na svijetu. U elji da stvori nacionalnu (samo)sliku i da suzbije utjecaj amerike kulture putem filma, Musollini je ulagao ogromna sredstva u izgradnju resursa kakav je meu ostalima bio filmski kompleks Cinecitta, jedno vrijeme najvei filmski studio u Evropi, kojeg su nazivali Hollywood na Tiberu. Upravo u Cinecittinom Studiu 5 fellini je praktiki napravio sve svoje filmove. faistika pompozna ikonografija sa tragikominom manifestacijama i mitinzima krajnje stimulativno su djelovali na fellinijev ironini i katkada makabrini smisao za humor. Takav odnos imao je uostalom prema cijeloj matinoj kulturi, njenim centralnim ikonama, naslijeu Rimske imperije, renesansnoj umjetnosti i nacionalnom patosu dok njegova sklonost ka fresci i ansamblu dolazi od opere. Rastao je u faistikom okruju ali je teroru, zabranama, konformizmu i gluposti, bilo da su oni dolazile iz Crkve ili politike, iao uz nos sluei se zdravim humorom i ironijom.
On se stalno rugao, ali treba naglasiti bez zlobe, svim institucijama, vojsci, dravi i naravno katolikoj Crkvi, iako je sebe smatrao katolikom. U svijetu koji je stvorio ne postoji ama ba nita toliko ozbiljno da ne bi bilo ironizirano, ukljuujui i religiju. (Godinama nas je odgajala Crkva sa dogmama o Golgoti i ideji da ovozemaljski ivot nema nikakvu vrijednost, ali i faizam koji je ikonografiju gradio na mitologiji o imperijalnom Rimu. Mi smo bili izloeni inflaciji herojstva, rtvovanja za domovinu, ratnih invalida, neznanih junaka, ubica lavova i slino.) Talijanska filmska historija: fellini je poeo filmsku karijeru u okrilju neorealizma, utjecajnog filmskog pokreta koji se javio krajem Drugog svjetskog rata u talijanskoj kinematografiji. U vie prilika fellini je izraavao zahvalnost velikom Rosselliniju na ija je dva neorealistika remekdjela Rim, otvoreni grad (1945) i Paisa (1946), uz jo tri druga filma, radio kao pomonik reditelja i koscenarist. (Dok sam gledao Rossellinija kako radi postao sam po prvi put svjestan da je na filmu mogue ostvariti isti onaj osobni i neposredni odnos prema materijalu kao to je to sluaj izmeu slikara i slike, pisca i rijei.) Neorealizam je nastao u uvjetima rairenog siromatva i nezaposlenosti u talijanskom drutvo koje je time plaalo cijenu faizma i ratnog avanturizma. Karakteristike neorealistikog filmskog stila mogu se definirati kao tenja za hvatanjem neposredne stvarnosti putem dokumentarizma, snimanja na terenu, oslanjanja na naturike umjesto profesionalnih glumaca, improvizacije i otvorene politinosti i drutvene kritike sa pozicije ljevice. Od svih tih stvari fellini e tokom svoje karijere bjeati kao avo od krsta. Neto od utjecaja neorealizma kod fellinija zadralo se u njegovom drugom filmu Dangube (I vitelloni, 1953) koji govori o mladima, prvoj poslijeratnoj generaciji, besciljnosti i praznini koju karakterizira poetak amerikanizacije Italije i navala konzumacijske kulture. U svom treem i prvom velikom filmu Ulica (La Strada, 1954), fellini sasvim ostavlja neorealizam okreui se ka nadrealizmu i podruju sna. Umjesto neorealistike dokumentarnosti fellini u La Stradi primjenjuje poetsku metodu, objektivni korelat kako je to formulirao T. S. Eliot opisujui lirsku poeziju kao otkrivanje konkretnih slika ili metafora kako bi se izrazile apstraktne ideje ili unutranji osjeaji. film donosi i fellinijev prvi veliki enski lik, mentalno nerazvijenu cirkusantkinju Gelsominu, koju igra Giulietta Masina, izraavajui takav raspon emocija kakav bi bio nemogu bilo kojem amaterskom glumcu. La Strada je felliniju doslovce trea srea, film postie golem internacionalni uspjeh i dobiva Oskara. fellini od tada radi ta god poeli. Svojim narednim i ujedno najpodcjenjenijim filmom, Probisvjet (Il bidone, 1955), o varalicama preruenim u sveenike koje uzimaju novac sirotinji, oduit e se svojim amerikim uzorima pokazujui koliko je ve sazrio kao majstor filma kada s lakoom pokazuje zanatsko umijee potpuno jednako vodeim holivudskim savremenicima. Dajui mu glavnu ulogu u tom filmu, fellini je omoguio amerikom karakternog glumcu brodericku Crawfordu da napravi svoju moda ivotnu ulogu. Zanimljivo je da se u jednoj epizodnoj ulozi u filmu pojavljuje lik prostitutke Cabirie, koja e biti centralna figura fellinijevog idueg filma Cabirijine noi (Le nott di Cabiria, 1957) ime je veliki umjetnik suvereno demonstrirao umijee koritenja takozvanog intertekstualiteta, pripovjedake metode koja e postati in tek tridesetak godina kasnije.
Samim naslovom filma koji je posveta filmskom spektaklu Cabiria G. Pastronea iz 1914., fellini prije mnogih drugih koristi citatom ime e najaviti dolazeu epohu postmodernizma. film donosi felliniju jo jedan Oskar svijet je njegov. ene: Cabirijine noi su iznova potvrdile fellinija kao ovjeka koji se, kao naravno i mnogi drugi umjetnici, inspirirao enama. No, nain na koji je on materijalizirao taj svoj poticaj bio je originalan i jedinstven. Muki likovi u fellinijevim filmovima odreda su slabii, neodluni kvarnjaci i konformisti, ali on ne tedi ni ene prikazujui ih u najirem moguem dijapazonu, od agresivnih korpulentnih nimfomanki do smjernih katolkinja ili stereotipno predstavljenih majki, aseksualnih i dosadnih intelektualki ili pomalo priglupih naivki koje su nedorasle svijetu u kojem su se zadesile. Time je fellini demonstrirao zapravo jedini razuman nain na koji se spolovi mogu i trebaju tretirati, tako to e se i ene i mukarce prikazivati kao ljudska bia sa svim njihovim nebrojenim slabostima i manama. Upravo zahvaljujui takvom svom stavu on je jedan od rijetkih mukih umjetnika takvi se zbilja na prste mogu nabrojati koji su znali kreirati vjerodostojan enski lik. Tokom svoje karijere fellini je napravio pravi kaleidoskop snanih likova oba spola. Njegova sklonost da u centar prie postavi nestabilnog i psihotinog sanjara (ili sanjarku) briljantno je funkcionirala u filmu Slatki ivot (La dolce vita, 1960). film ujedno predstavlja fellinijev definitivni i totalni raskid sa neorealizmom. filmovi prije La Dolce Vita fokusirali prepoznatljiv i stvaran svijet ak i kad je stvarnost predoavan lirskim i poetskim sredstvima. Ovo je prvi put da se unutarnja stvarnost jednog lika tretira sasvim ravnopravno izvanjskom svijetu. To je novi i fellinijev uope najvei komercijalni uspjeh to se izmeu ostalog moe objasniti time to je film kliknuo u pravom momentu prikazujui perfektnu mentalnu sliku drutva i vremena u kojem je nastao. Slatki ivot kroz novinara ute tampe (Marcelo Mastroianni) i prsate zvijezde amerikih b-filmova (Anita Ekberg) daje sliku moderne Italije kao zemlje nadirueg potroakog drutva, zemlji ekonomskog buma kojeg simboliziraju vespa-motori, Olivetti pisae maine, automobili fiat, fudbal, San Remo i naravno talijanski film u tom momentu, nepodijeljeno je miljenje, najkvalitetniji na svijetu u dobroj mjeri zahvaljujui samom felliniju. To je istodobno i film koji sa klinikom preciznou i jasnoom opisuje zahuktali proces amerikanizacije koji e na koncu praktiki unititi veliku talijansku filmsku tradiciju nagovjetavajui dolazak na vlast grotesknog medijskog magnata koji je svoje bogatstvo i politiku mo stekao na bagatelnoj televizijskoj zabavi uvezenoj iz Amerike. San: Neki poznavaoci fellinijevog djela skloni su njegovu poetiku opisati stereotipom prema kojem je on napravio otklon od realistine tradicije brae Lumire i usmjerio se ka univerzumu fantastike kojeg je na filmu utemeljio Mlis. No, mnogo znaajnije od melijesovske izvanjske fantastike je injenica da je fellini nastojao usmjeriti kameru prema vlastitom mentalnom prostoru umjesto ka tzv. drutvenoj stvarnosti kako su to propagirali neorealisti. Stoga je on svoje snove elio racionalizirati i uiniti ih filminima. Osobito ga je fascinirao Jung i njegov psihoanalitika metoda tumaenja snova. Za razliku od freuda za koga je san simptom duevne bolesti, Jung snove vidi kao vezu pojedinca sa arhetipskim slikama zajednikim svim ljudima. Za umjetnika poput fellinija koji svoje vizije eli posredovati direktno
svakom pojedincu u publici takvo shvaanje sna savreno je odgovaralo. Za formiranje fellinijeve poetike veoma je znaajan bio njegov italaki susret sa Kafkom. (Kafka me je oborio s nogu lakoom s kojom se pribliio tajnovitom i mistinom u obinim stvarima, zagonetnom i neshvatljivom, maginim aspektima onog labirinta koji zovemo svakodnevnica.) Postupak u kojem se film tretira kao jedinstvo mentalnog i fizikog prostora do punog e izraaja doi u Osam i pol (Otto e mezzo, 1963), kojeg mnogi smatraju njegovim centralnim remek-djelom. Taj u svakom pogledu inovativni film promijenit e zauvijek filmsko pripovijedanje: umjesto na kauzalnosti zasnovanu dramaturgiju, fellini se oslanja na logiku lika, latentnu naraciju i ravnopravan tretman mentalnog i pojavnog svijeta. Na isti nain funkcioniraju ne samo slika i dijalozi ve i muzika, a i ovdje je fellini naravno saraivao s Ninom Rottom, kao i u veini drugih filmova, putem metode takozvanog zvunog portreta, to jest kreiranjem specifine muzike fraze ili lajt-motiva za svaki vaniji lik. Osobito impresionira lakoa s kojom fellini gradi glatku leguru izmeu slika zbilje i spektakularnih snova, fantazije. Takva neoptereena komutacija izmeu unutarnjeg i vanjskog svijeta filmskog lika nikad ranije nije viena na filmu i nikad kasnije u jednoj tako savrenoj izvedbi. 8 je osim svega primjer u kojem film mijenja literaturu, bezbroj je literarnih djela, spomenimo ovdje primjer romana Everyman (2006) Paula Rotha, koji preuzima istu pripovjednu konstrukciju iz fellinijevog filmskog djela. (8 je portret ovjeka slinog meni samom koji je sklopljen kao proturjena i neshvatljiva suma razliitih stvarnosti u kojima se osvjetljava vie razina njegovog bia, razliiti planovi, nadgradnje, ba kao kua s koje smo strgnuli vanjske zidove otvorivi naem pogledu svu njenu unutranjost, stube, hodnike, sobe sa svim namjetajem, tavan, podrum, vrata, plafone, vodovod, kanalizaciju, sve najintimnije i najskrovitije okove - i sve to istovremeno. Slijedi novi Oskar i jo etrdeset drugih nagrada ukljuujui i Grand Prix u Moskvi do kojeg je reditelj itekako drao. fellinijev interes za psihoanalizu primjetan je i u njegovom prvom filmu u boji Gullieta i duhovi (Giulietta degli spiriti, 1965). Slijedi Satyrikon (1969) ija je radnja smjetena u Neronov Rim, mada su mnogi skloni tumaiti film kao parabolu na savremno talijansko drutvo. Televizijskim filmom Klaunovi (Il Clowns, 1970) fellini je vratio dug svom djeakom zanosu cirkusom. Rim (Roma, 1972) doima se kao proba pred njegovo, po mom sudu, ipak najkompleksnije i najfelinijevsko djelo Amarcord (1973). U toj epizodno strukturiranoj satirinoj fresci uspomena i djetinjstva na tapet je dola Musollinijeva Italija. faistika ideja je povezana sa seksualnom represijom u funkciji stvaranja dubinske, mikroskopske slike one drutvene hipokrizije koja omoguuje takve pojave kakva je bio (i ostao) faizam. Kritiari koji nisu voljeli film nazvali su ga bozzetista, to e rei serija nepovezanih karikatura. fellini je to doivio kao kompliment jer je sami smisao tog filma bilo predoiti karikaturalni portret jednog grada okovanog faizmom. Ipak je njegov slijedei projekt Casanova (1976) bio uope i najnapadaniji film, prije svega zbog navodne mizoginije. fellini je u svom stilu odgovarao da je to Casanovin pogled na ene ne i fellinijev. Uostalom, Casanovu je predoio kao potpunog kretena koji po itav dan masturbira. U filmu Proba orkestra (Prova d orchesta, 1978)
fellini se pojavljuje kao jedan od utemeljitelja lanog dokumentarca (mockumentary) dok se Grad ena (Citta delle donne, 1979) pamti po jo jednoj maestralnoj kreaciji Marcela Matroiania, fellinijeve savrene glumake marionete. Film je slika Reditelj minka glumce i govori im ta e raditi, lakonski je odgovorio fellini na pitanje o tome ta je rediteljev posao. Malo je filmskih autora koji bi minku, to jest kreiranje plastinog u svom djelu stavili ispred narativnog. Raditi film prema knjigama smatrao je nonsensom. Stoga su svi njegovi filmovi, osim jednog (Satirykon), nastali na osnovu originalnih scenarija koji su sa svoje strane izronili iz njegovih crtanki. Upravo u injenici da je on rijeju i djelom nepokolebljivo zastupao stav o tome da je film prije svega jedna vrste slike, treba traiti tumaenje fellinijevog genija. I u jo neemu: fellini se rodio i ivio u idealno vrijeme i na idealnom mjestu. Sve se u njegovom ivotu skladno poklopilo. *** fellini je ivio u vrijeme kad je gledatelj bio mali, a ekran veliki, vei od ivota. Na mobitelu se fellinijev film ne moe gledati. fellini je prezirao mali ekran, a televizijskog gledatelja nazivao delatom sa daljinskim upravljaem umjesto giljotine. Moderne filmove koji su prepune digitalnih efekata nazivao je vizualni delirij, ba kako su elektrine gitare, prema njemu, donijele akustini delirij. Uprkos silnim Oskarima i drugim nagradama najvjerovatnije su vrhunac cijele fellinijeve karijere ipak bile ovacije u Cannesu 1987., nakon premijere Interviste. bio je to jedan od onih dogaaja u povijesti filma kada snaga velikog umjetnikog djela toliko oplemeni ljude da su oni nakratko spremni zaboraviti svoje sitne ljudske pakosti i zavist i ushieno se radovati to meu nama postoje ljudi obdareni kao fellini koji, makar to bilo i na trenutak, bezmjerno obogate i osvijetle ovaj tuni svijet. Svoj zadnji film La voce della luna fellini je zavrio 1993., a onda kao da je rekao: Dosta, ima izai! I izaao je odavde. S njim je ini mi se umro i talijanski film. A moda i uope ono to su jednom bili film i kino... (firenza Sarajevo Gteborg, mart - maj, 2011)
Izvori:
bondanella, Peter: The films of Federico Fellini, Cambridge University Press, 2002 Costantini, Constanco: Conversation with Fellini, A Harvest Original, New York, 1995. fellini, federico: Comments on Film, Californian University, fresno, 1983. Grazzini, Giovanni: Fellini om Fellini, Prijevod na vedski jezik: Sara Mickalsson (Naslov originala: Fellini - intervista sul cinema), Alfabeta bokfrlag Ab Rohdie, Sam: Fellini Lexicon, bfI Publishing, London 2002
Milan Sokli
Kome zvone glazbala zluradih kostura? Pokuaj duhovnopovijesne rekonstrukcije smisla i adresata srednjovjekovnoga motiva Plesa mrtvaca
15. i 16. stoljee u europskoj se povijesti obino nazivaju razdobljem humanizma i renesanse, ali i dobom reformacije. Govori se prije svega o raskidu sa skolastikom tradicijom u njezinom stoljetnom trajanju i o novom, individualistikom odnosu renesansnoga ovjeka prema vjeri. Nova epoha shvaa samu sebe kao povratak antici i antikom pogledu na svijet. Taj se nazor osobito istie u Italiji, dijelom i zato to je povratak antici za Talijane ujedno znaio i povratak vlastitim (rimskim) nacionalnim korijenima. Legitimiranje nove slike svijeta povratkom na antike ideale ukazuje meutim i na to da se nova epoha jo ne usuuje definirati vlastite ciljeve iz same sebe. Druga je znaajka novoga doba njegovo naglaavanje uloge obrazovanja1, a poveanu potrebu za obrazovanjem prati i zahtjev za irom dostupnou znanja. ak i u religijskim pitanjima ovjek vie nije spreman zadovoljiti se vjerovanjem, nego se i kao vjernik eli vlastitim umom osvjedoiti u ispravnost navoda svetih spisa, ispituje gramatiku valjanost crkvenih prijevoda i nastoji poduprijeti svoju oslabljenu religioznost navodnim svjetovnim dobrobitima koje ivot u vjeri donosi. Ni sveenstvo nije izuzeto iz toga procesa duhovne sekularizacije. Mnogi se crkveni velikodostojnici toga doba, ak i pape, optuuju zbog preputanja svjetovnim uicima, zastupanja vlastitih materijalnih interesa, pa ak i voenja ratova, u emu daju lo primjer tadanjim intelektualcima, koji su i sami poljuljani u svojoj vjeri. Stoga se u tom povratku antici ne krije samo pozitivno naelo oponaanja klasinih uzora, nego on preutno znai i prijekor kranstvu, pa i odricanje od njega. Talijanski humanist osjea se prinuenim traiti individualne odgovore na kolektivnu krizu vjere. U vodeih talijanskih filozofa toga doba, na primjer u Marsilia ficina, kao nadomjestak za vjeru susreemo astrologiju, koju je Augustin tisuu godina prije toga odbacio kao nekransku
1
Vorlnder pie: Umjesto opreke izmeu vjernika i nevjernika sve se vie istie napetost izmeu obrazovanih i neobrazovanih...(Karl Vorlnder, Geschichte der Philosophie, band 2 Mittelalter und Renaissance, Rohwolt, Reinbeck bei Hamburg, 1990., str. 288.) Primjedba autora: prijevodi svih citata u ovom tekstu su moji, osim ako nije drukije naznaeno.
i koja je uspjela preivjeti Srednji vijek tek kroz arapsku predaju pa se i njen uspon stoga moe smatrati pokazateljem krize vjere.2 Upravo u tom stavu prema vjeri ogleda se bitna razlika izmeu talijanskih i transalpinskih humanista. Sjevernjaki humanizam pokazuje se jo nepokolebanim u samim temeljima svoje vjere, premda nemilo stanje u kojem se katolika crkva nala nije ni kod njih prolo nezapaeno. No dok je kriza Crkve u talijanskih mislilaca esto vodila u mistiku i sujevjerje, na sjeveru Europe ona Machiavelli bi tu okolnost vjerojatno objasnio njihovom fizikom udaljenou od Rima i papske kurije3 nikad nije dovela do krize vjere kao takve. Dok su se Talijani odvraali od Crkve u astrologiju i mistiku, sjeverni intelektualci osjeali su se pozvanim da zahtijevaju reformu Crkve i njenu moralnu obnovu4. Takoer, premda je i njima antika sluila kao uzor, oni se u svojoj nacionalnoj samosvijesti ipak ne mogu izravno nadovezati na Rimsko carstvo kao vlastito kulturno ishodite. Transalpinski humanisti, kranski obrazovani intelektualci poput Thomasa Morea i Erazma Roterdamskog, koji sa svojim talijanskim kolegama dijele istu vjeru u mo obrazovanja, osjeaju se pozvanima suprotstaviti se propadanju Crkve i prizivaju njezinu reformu. Ideja crkvene reforme takoer se artikulira kao povratak: ovdje meutim nije toliko rije o povratku antici, koliko o povratku korijenima Crkve, svetome Augustinu i Jeronimu, povratak bibliji i izvornom siromatvu Kristove zajednice, a s njima se istom zadaom osjea povezanim i njemaki redovnik Martin Luther, s kojim stoje u prepisci, kao i s njegovim istomiljenicima i buduim sljedbenicima. Istu razliku u duhovnoj orijentaciji zamjeujemo i na renesansnom slikarstvu sjeverno od Alpa, koje, premda u formalnom smislu nosi obiljeje novoga doba i slui se tek otkrivenom perspektivom a njemaki slikari hodoaste u Italiju kako bi ondje na samom izvoru uili od antikih uzora i talijanskih majstora, ipak u sadrajnom pogledu ostaje duboko obiljeeno kranstvom i zadrava autentino srednjovjekovne crte. Dok je Talijanima stalo do harmoninosti kompozicije i stilizirane ljepote, njemaki slikari poput Mathiasa Grnewalda, majstora Isenheimskog
Rano kranstvo moralo je objaviti rat astrolokom shvaanju svijeta koliko i kultu antikih bogova. Stoga crkvenim ocima od poetka lei na srcu osporavanje vjere u astralnu preduvjetovanost i dokazivanje nitavnosti vjerovanja u antika boanstva. (Raymund Klibansky, Saturn und Melancholie: Studien zur Geschichte der Naturphilosophie und Medizin, der Religion und der Kunst, frankfurt am Main, Suhrkamp 1994. , str 246.) Augustin je opovrgavanju astrologije posvetio jednu knjigu svojega djela O dravi bojoj. 3 Machiavelli ovako opisuje glavni razlog propadanja Italije: Prvi je taj to je na narod zbog loega primjera papskoga dvora izgubio svaki strah od boga i svu svoju vjeru (...) Mi Talijani moemo dakle prije svega sveenicima i Crkvi zahvaliti to smo ostali bez vjere i pokvarili se. (Niccol Machiavelli, Discorsi, Krner: Stuttgart 1977., str. 48-49) Na drugom mjestu isti autor usporeuje njemake gradove s talijanskim pa veli: .. u Njemakoj se naprotiv u narodu jo zadralo mnogo estitosti i pobonosti. (Niccol Machiavelli, isto, str. 142) 4 U svojoj knjizi o Erazmu Roterdamskom, nizozemski povjesniar Huizinga ovako opisuje proturjenosti Erazmove religioznosti: S jedne strane bijae tu jaka tenja za iskrenom, jednostavnom i istom vjerom to poiva u dui, ozbiljna elja da se bude dobar kranin. S druge strane tu je neodoljiva intelektualno-estetska potreba za dobrim ukusom, za pravom mjerom, jasnim i tonim izrazom antikih uzora, odbojnost prema kompliciranom i zamrenom. (Johann Huizinga, Europischer Humanismus: Erasmus, Hamburg 1958. str. 100-101.
2
oltara, nastoje naturalistiki doarati grozotu Kristovih muka, a sablasni prikazi pakla na platnima Hieronymusa boscha i Petera breughela zastrauju nesputanou sadistike mate. Posljednje estoko izbijanje srednjovjekovnoga duha i vrhunac naturalistikih prikaza grozote doivljava Europa poetkom petnaestoga stoljea u ogromnim zidnim slikama koje prikazuju takozvani Ples mrtvaca. Prvi put naslikan 1424. godine na zidu kosturnice parikoga samostana Aux Saints Innocents, iri se taj zastraujui prizor cijelom katolikom Europom. Kako pie Donner5, krajem petnaestoga stoljea svuda nailazimo na skelete; na tapiseriji i u duborezu, na platnu i na kapitelima stupova, smrt je sveprisutna. Taj je val zapljusnuo i nae krajeve, o emu svjedoe uvene freske iz crkava u istarskom bermu i Hrastovlju. (Slika 1) itavi zidovi, esto nevjerojatne duine (u vicarskom bernu zidna slika Plesa mrtvaca bila je dugaka osamdeset metara!), oslikani su zluradim kosturima koji vitlaju kosama, puu u gajde i rog i poskakujui odvlae svoje rtve u grob. Povorka obino poinje s papom, slijede ga kardinal i biskup, dok su predstavnici svjetovne vlasti i graanskih slojeva zastupljeni u skladu s ustrojstvom pojedine zemlje: u francuskoj im na elu stoje kralj i kraljica, a u njemakim zemljama povorku predvodi car. U kolu se nae mjesta i za vojnika i trgovca, kao i seljaka i prosjaka i dijete. Takve freske obino su se slikale na unutarnjim zidovima kosturnica i groblja, kao i u grobljanskim kapelama, tamo gdje se ljudi susreu sa smru svojih srodnika ili sugraana. Namjena im je prvenstveno bila didaktika, one su opominjale grjenike da se probude iz zaborava u svijetu i njegovim lanim uitcima i prisjete se posljednjih stvari: smrti, suda, pakla i raja, i pokaju se. U ovome tekstu upitat emo se je li to doista bio jedini i pravi smisao njihova nastanka, a ako nije, to se zapravo krije u tami iz koje izranjaju pakosni kosturi? No prije toga nastojat emo osvijetliti duhovno-povijesne pretpostavke nastanka motiva Plesa mrtvaca i utvrditi etape njegova razvoja. Na njemakom jezinom podruju Ples mrtvaca naziva se Totentanz, znaenjski je dakle ekvivalentan hrvatskom izrazu. U francuskom i engleskom jeziku,
5
H. W. DONNER: St. Thomas Mores Treatise on the Four Last Things and the Gothicism of the TransAlpine Reanaissance, in: Essential Articles for the study of Thomas More, edited by R. S. Sylvester and G. P. Marchadour, Hamden, Connecticut, 1977., str.344.
Slika 1: Freska Plesa mrtvaca u crkvi Svete Trojice u slovenskom Hrastovlju, rad kastavskog majstora.
meutim, pripada mu poseban naziv: danse macabre, a jednako ga nazivaju i Talijani i panjolci: danza macabra. Znamo dodue da se rije macabre u ovom znaenju prvi put pojavljuje u francuskoj, no ona izvorno nije rije francuskoga jezika te se o njezinu podrijetlu zasad moe samo nagaati. Tadanji latinski prijevod ovoga izraza Chorea Machabaeorum (Ples Makabejaca) sugerira kako se tu prvobitno moglo raditi o nekom prikazu starozavjetnoga izvjea o muenikoj smrti sedmorice brae Makabejaca, koji su se, zajedno sa svojom majkom i sa starcem Eleazarom, rtvovali za svoju vjeru. ( 2 Mak 6,7). Navodno se taj starozavjetni dogaaj obiljeavao u ondanjoj francuskoj crkvenim igrokazima koji su sluili moralnoj izgradnji vjernika i jaanju njegove otpornosti na iskuenja puti. Neki autori stoga nasluuju da se iz takvih crkvenih predstava, koje su se sprva navodno igrale kao pantomima i u kojima su osobe jedna za drugom nestajale s pozornice, rodio i sam motiv danse macabre6. Drugi povezuju nastanak Plesa mrtvaca s arapskom rijeju maqabir, koja oznauje groblje i koja je navodno preko panjolskih plaenika dospjela do Pariza.7 U svakom sluaju, francusko rjeniko pojanjenje izraza danse macabre (la danse de la mort), kao i englesko (dance of death), ne oznauju vie ples mrtvaca nego ples smrti. Koji od ta dva naziva onda tonije opisuje fenomen kojim se ovdje namjeravamo baviti, njemaki ili francuski? Postoje li moda dva razliita entiteta koji se kriju iza lingvistike diskrepancije, ijom bi se razliitou onda mogla opravdati i razliitost naziva? I koji od ta dva izraza bolje pristaje freski iz istarskoga berma, koju smo mi, nesvjesni tekoa to proistiu iz ovakvih etimolokih razlikovanja, bezbrino nazvali Plesom mrtvaca? (Slika 2) Izlaganje povijesti motiva Plesa mrtvaca trebalo bi pruiti odgovor i na ova pitanja.
Tako Kurtz opisuje mogui nastanak Plesa mrtvaca: Ples Smrti vjerojatno se najprije prikazivao u crkvama kao pantomima, dok su tekst i dijaloka forma dodani kasnije. injenica da su osobe jedna za drugom nestajale () ini se kao da podupire ovu teoriju. Oni bi se pojavili svi zajedno na pozornici i moda ih je pratila osoba preruena u kostur. Mogue je da se tu sprva nalazio samo jedan takav kostur koji ih je odvodio jednoga za drugim, bez sumnje zapoinjui s papom. Lonard Paul Kurtz, The Dance of death and the macabre spirit in European literature, New York, Columbia University 1934. (Reprint: New York: Gordon Press, 1975.), str. 178. 7 Rosenfeld je uvjeren u ispravnost ove etimologije. Vidi: Helmut Rosenfeld, Der mittelalterliche Totentanz, 2.Auflage, Kln, Graz: bhlau Verlag 1968., str. 122.
6
1. Duhovnopovijesne pretpostavke nastanka srednjovjekovnoga motiva Plesa mrtvaca

Prije razmatranja samih sastavnica Plesa mrtvaca treba naglasiti kako su njegovi prvi prikazi bili isto toliko knjievna koliko i ikonografska ostvarenja.8 U pravilu bili su to stihovi, sprva sroeni na latinskom, a tek poslije prevedeni i na narodne jezike, prije svega njemaki i francuski, koje su na oslikanim pergamentnim svitcima (njemaki: bilderbogen) doaravali odgovarajui crtei. Mnogi autori, Gert Kaiser na primjer, smatraju ak da su stihovi vaniji dio ovakvih djela: Plesu mrtvaca naime bitno pripada tekst. Slika je bez njega nepotpuna, ak i izlina.9 Jer slika se ovdje obino pojavljuje kako bi pojasnila i ilustrirala rijei propovjednika: Za Srednji vijek prije bi se moglo tvrditi kako tekst ima prednost pred slikom. Susreemo tako Plesove mrtvaca koji su sauvani bez slika i na kojima se tekst smatra onim to je bitno. Plesovi mrtvaca shvaali su se onomad kao propovjedi, propovjedi koje pozivaju na pokajanje i koje se slue slikom kako bi se rije zorno predoila. Uvod i zakljuak veine Plesova mrtvaca ine rijei propovjednika. U srednjovjekovnom shvaanju to znai jasno prvenstvo rijei. Propovijed je esencija a slike su pomona sredstva, isto toliko koliko su one pomona sredstva i u narodnim biblijama ili u dekoraciji crkava.10 Okolnost da freske iz berma i Hrastovlja ne ukljuuju takve inae uobiajene stihove posljedica je moda razmjerno skuena prostora11 koji je njihovim tvorcima stajao na raspolaganju, no u obzir dolaze i drugi razlozi: nepostojanje hrvatskoga odnosno slovenskoga glagoljakoga prijevoda prvobitno latinskih ili moda njemakih stihova, ali i nepostojanje dovoljnoga broja pismenih ljudi kojima bi se tim stihovima obraalo. U svakom sluaju, formalno-logika definicija Plesa mrtvaca koju je nainio Rolf Paul Dreier vjeto ostavlja po strani pitanja o primatu slike ili teksta i usredotouje se na bitne elemente anra: Ples mrtvaca jest umjetniki motiv pri kojem mnotvo razliitih ali naelno istovrsno konfiguriranih prizora nastupa kao koherentno sveukupno djelo. Osnovna konfiguracija prizora sastoji se u prikazu susreta jednoga lika smrti i jednoga ovjeka (koji obino zastupa itav jedan stale ili skupinu zanimanja) u posljednjim trenucima njegova zemaljskoga ivota, a koji tim susretom upravo i nastupaju.12
Ta je okolnost razlog zato se u literaturi o ovom anru obino rabi podjela Plesova mrtvaca (koju emo i mi prihvatiti) na monumentalne i grafike. U grafike Plesove mrtvaca svrstavamo razne vrste knjiica i svitaka, bili oni u rukopisu ili tiskani, a u monumentalne one koji su neprenosivo vezani za zgrade i zidove, bili oni freske, platna ili kipovi. 9 Gert Kaiser, Der tanzende Tod, Insel Verlag frankfurt am Main 1983., str 19. 10 Gert Kaiser, Der tanzende Tod, Insel Verlag frankfurt am Main 1983., str 23. 11 beramski Ples mrtvaca dugaak je samo pet metara, a onaj iz slovenskoga Hrastovlja sedam, to su skromni razmjeri u usporedbi s njihovim europskim uzorima. Tako je uveni Ples mrtvaca iz njemakoga Lbecka mjerio tridesetak metara, a i to je malo u usporedbi sa ezdeset metara dugim bazelskim Totentanzom ili s osamdesetmetarskim Plesom mrtvaca iz vicarskoga berna. 12 Rolf Paul Dreier, Der Totentanz ein Motiv der kirchlichen Kunst als Projektionsflche fr profane Botschaften (1425-1650), doktorska disretacija, Erasmus Universiteit Rotterdam 2010., str. 28.
8
Slika 2: Ples mrtvaca naslikan u crkvi Svete Marije na krilinah u Bermu kod Pazina
Premda neki autori trae rodno mjesto Plesa mrtvaca u francuskoj13, ipak smo za potrebe strukturiranja ovoga izlaganja skloniji posluiti se stanovitem Helmuta Rosenfelda14, koji smatra da poetke ovoga anra treba traiti u alpskom prostoru ili u junoj Njemakoj s kraja etrnaestoga stoljea, pa se ak drznuo i poblie oznaiti hipotetino ishodite ovoga umjetnikoga siea: dominikanski samostan u Wrzburgu, a u svojem se stavu oslanja mahom na nacionalno-psiholoke razloge. Zapravo bismo se jo najblie primakli istini ako bismo za rodonaelnika ovoga umjetnikoga motiva proglasili sav dominikanski red sjeverno od Alpa. Preteama Plesa mrtvaca moglo bi se nazvati nekoliko prethodno razvijenih srednjovjekovnih izraajnih oblika. Stammler15 vidi njegov poetni impuls u srednjovjekovnim jezivim priama o leevima koji poslije ponoi ustaju iz humaka kako bi na groblju svirali i plesali. U takvim priama pokojnici obino u svoje kolo uvlae ive ljude koji se ondje zateknu, da bi ih pred jutro odveli sa sobom u grob. buchheit16 vidi taj prvi poticaj u nekoj vrsti crkvenih pukih igrokaza, bili oni pritom govorni ili pantomimiki, koje su vjerojatno pripremali pripadnici prosjakih redova i koji su zorno opominjali puk na neminovnost smrti i nasunost pripreme za nju. Mnogi autori pak u prvobitne uzore koji su mogli utjecati na nastanak motiva Plesa mrtvaca svrstavaju
Na primjer Wolfgang Stammler u svojoj poznatoj studiji (Wolfgang Stammler, Der Totentanz, Carl Hanser Verlag, Mnchen 1948.). 14 Helmut Rosenfeld, Der mittelalterliche Totentanz, 2.Auflage, Kln, Graz: bhlau Verlag 1968., str. 56 i dalje. Nae prihvaanje jedne nepotvrene teze kao strukturnoga okvira naega izlaganja treba shvatiti prvenstveno kao znak da pitanje nacionalnoga podrijetla Plesa mrtvaca ne smatramo posebno vanim, a jo manje presudnim za uspjeh ili neuspjeh naega teksta. Previe se energije u istraivakoj zajednici izgubilo na razmatranje drugorazrednoga pitanja o prioritetu francuske ili Njemake. 15 Wolfgang Stammler, Der Totentanz, Carl Hanser Verlag, Mnchen 1948., str. 9 16 buchheit je uvjeren kako lik propovjednika koji u Plesu mrtvaca obino izgovara neku vrstu uvoda potjee iz neke takve crkvene predstave, a u prilog njegovoj tvrdnji govori i poetak francuskoga danse macabre, gdje se taj propovjednik-uvodniar naziva Lacteur, odnosno glumac. Vidi: Gert buchheit, Der Totentanz: seine Entstehung und Entwicklung, Wolkenwanderer-Verlag.: Leipzig 1926., str. 30-38.
13
srednjovjekovnu legendu o tri iva i tri mrtva kralja, u kojoj tri mlada vladara kreu zajedno u lov pa u umi nailaze na tri otvorena kovega s napola raspadnutim leevima koji oivljavaju i predstavljaju se kao njihovi oevi, izgovaraju poznatu izreku Sum quod eris; fui quod es i opominju ih da se ne preputaju hedonizmu i tatini. Takve ishodine puke motive kranski su propovjednici nedvojbeno povezali s ve razvijenim srednjovjekovnim anrom vado-mori, pounim stihovima u kojima se predstavnici svjetovnih i crkvenih stalea, svaki od njih u dva stiha, od kojih prvi poinje, a drugi zavrava rijeima vado mori (evo umirem, spremam se umrijeti, ili, izrazimo li se malo poetinije:mrijeti mi valja), tue na neizbjenost smrti koja im predstoji. Tako, na primjer, u poznatom parikom vado-mori spjevu 17, vitez kae: Vado mori, miles, victor certamine belli, Mortem non didici vincere, vado mori. (Mrijeti mi valja, meni, ratniku, pobjedniku odvanom iz tolikih vojni. Smrti ne mogoh pobijedit, mrijeti mi valja.) Kako je ve iz njihova naziva razvidno, vado-mori stihovi obino su bili napisani na latinskom jeziku, bijahu dakle prvobitno namijenjeni redovnicima i propovjednicima (da bi ih se tek kasnije, za potrebe pukih propovjednika, poelo prevoditi i na narodne jezike). Tim se stihovima nastojalo opomenuti krane, zorno im doarati prolaznost svega zemaljskoga i tako ih odvratiti od grjenoga hedonizma a navesti na pokajanje i molitvu. Smrt je nepodmitljiva i pravedna: ni kralj ni papa ne mogu joj se oduprijeti, nitavna je pred njom sva svjetovna i crkvena mo. Likovi koji izgovaraju stihove predstavnici su svih stalea srednjovjekovnoga drutva. Njihov sastav i redoslijed odstupa pritom od zemlje do zemlje, ovisno o strukturi njezina drutvenoga poretka, no obino su tu zastupljeni: papa, kardinal, biskup, car ili kralj, vojvoda, plemi, odvjetnik, uenjak, lijenik, pjeva, propovjednik, redovnik, seljak, graanin, mornar, prosjak, dobrotvor u njima se dakle vie-manje ve zatie struktura koju potom susreemo i u Plesu mrtvaca. Sljedea vana sastavnica motiva Plesa mrtvaca idejne je prirode: rije je o srednjovjekovnom stavu preziranja svijeta, contemptus mundi. Osnovne crte kranskog asketizma koji poiva na opreci izmeu stvorenog i stoga konanog materijalnog svijeta, s jedne strane, i vjenoga duha s druge, zatiemo ve i u Starome i Novome zavjetu18, ali mu je teoloki zaokruen oblik dao Augustin. Osobito je
17
18
Latinski tekst naveden prema Rosenfeldu, isto djelo, str. 57. Prijevodi svih stihova u ovom tekstu su moji. Taj se stav, na primjer, jasno izraava u Prvoj Ivanovoj poslanici (1 Iv 2,15): Ne ljubite svijeta, ni to je u svijetu. Ako tko ljubi svijet, nema u njemu ljubavi Oeve. Jer to god je svjetovno pouda tijela, i pouda oiju, i oholost ivota nije od Oca, nego od svijeta.
klinijevska reforma u desetom stoljeu utjecala na stroe pridravanje asketskih pravila u crkvenim redovima kao i u ivotu krana uope i istakla ulogu spomenutoga stava preziranja svijeta, kojim se nastojalo utjecati na nain ivota kranina i odvratiti mu duh od zaslijepljenosti tjelesnim uicima i poudom. Ontoloki se contemptus mundi temelji na Augustinovu shvaanju svijeta kao creatio ex nihilo. Augustin odbacuje mogunost postojanja vjene materije, a odbacuje i novoplatoniku ideju emanacije svijeta iz Jednoga (boga) jer bi vidljivi svijet onda morao biti sainjen od boje supstancije. Stvari su prvobitno dane kao ideje u Duhu bojem Augustin ovdje ponavlja platonistiki obrazac shvaanja materijalnoga svijeta kao odraza ideja, u kojem pojedinane stvari postoje samo prividno jer prava zbilja pripada idejama, odnosno onome openitome. Kao i Plotin, Augustin razlikuje stupnjeve bitka stvorenih stvari, ovisno o njihovu odstojanju od boga. Neka stvorenja odlikuju se od poetka zavrenou svoje forme (na primjer aneli, nebo i zemlja, ali i ljudske due), dok su druga dana u stalnoj mijeni, kao to su tijela ivih bia, kojima stoga pripada nii stupanj bitka.19 budui da se sav vidljivi svijet pokazuje kao promjenjiv i prolazan i da se samo onome nevidljivome i osjetilno nedostupnome moe priznati prava zbiljnost, vjernik se mora odvrati od varljivih stvari i okrenuti se istini onostrane zbilje. ovjek ne moe istodobno voljeti i svijet i boga. Protivno shvaanjima teolokih aristotelovaca koji u ljepoti prirode i u teleolokoj ureenosti stvorenoga svijeta prepoznaju veliinu njegova Tvorca, Augustin osuuje ljudsko zanimanje za stvoreni svijet curiositas kao porok koji je i uzronik prvobitnoga pada u grijeh. Stoga se ovjek moe posvetiti bogu jedino ako prezre svijet. Sa stavom preziranja svijeta nuno se povezuje i stav preziranja ovjeka (contemptus hominis). Jer osnovni Augustinov kriterij razlikovanja izmeu civitas dei i civitas terrena, (drave boje u opreci prema dravi zemaljskoj), a ujedno i njihova definicija, dvije su vrste ljubavi: amor dei i amor sui, gdje one povlae za sobom i razliit odnos ovjeka prema bogu. Augustin kae: Stoga se te dvije drave temelje na dvije vrste ljubavi, zemaljska na samoljublju koje se uveava do preziranja boga, a nebeska na ljubavi prema bogu koja se uzdie do preziranja samoga sebe.20 Taj Augustinov stav obiljeio je duh Srednjega vijeka i u njemu se jo i radikalizirao. Tako Lotar iz Segnije (kasniji papa Inocencije III) pie 1195. godine vrlo utjecajan traktat De contemptu mundi, sive De miseria conditionis humanae (O preziranju svijeta ili O bijedi ljudskoj), a ondje stoji: ovjek je sazdan od praine, ilovae, pepela i, to je jo nedolinije: od ogavnoga sjemena. Zaet je u pohoti mesa, uspaljenosti poude i, to je jo niskije: u kaljuzi grijeha. Roen je za strah, za bol i, to je jo bjednije: za smrt.21 Kasni Srednji vijek samo je djelomino stavio u pitanje taj skolastiki nauk. Upravo u vrijeme kad humanisti u Italiji na dotad neviUsporedi: Richard Heinzmann, Philosophie des Mittelalters, Kohlhammer, Stuttgart; berlin,Koeln 1998., str 79. 20 Augustin, De civitate Dei, XIV 28. Navedeno prema Heinzmannu, isto djelo, str. 91. 21 Navedeno prema fuhrmannu: Horst fuhrmann, Einladung ins Mittelalter, beck, Mnchen 2004., str. 40.
19
en nain uzdiu dostojanstvo ovjeka, poput Manettija u traktatu De dignitate et excellentia hominis i Giovannija Pica della Mirandole u djelu De hominis dignitate, doivljava u Njemakoj preziranje ivota i nauk o ljudskoj bijedi (miseria hominis) novi vrhunac. Kako je imenica koja oznauje svijet (die Welt) u njemakom enskoga roda22, esto se contemptus mundi na njemakom jezinom podruju ikonografski doarava alegorijskim likom frau Welt (gospa svijet), na platnima i crteima koji prikazuju otmjenu enu, sprijeda zavodljivo lijepu, dok je s lea izgrizaju crvi. Antika se takoer sluila mrtvacima kao opominjaima: Herodot navodi kako su u starome Egiptu pokazivali veselom drutvu na zabavama mumiju koja ih je imala opominjati na smrtnost ljudskoga bia. Mumija je u njih meutim nosila natpis Uivaj danas!, jer antikog ovjeka ukazivanje na prolaznost ljudskoga bia obino nije ispunjavalo asketskim zanosom, ve ga je naprotiv poticalo da se tim intenzivnije preputa zemaljskim uicima. Slino bi se moglo shvatiti i svima znanu studentsku pjesmu Gaudeamus igitur, koja nas takoer plai zemljom to e nas prekriti nakon lomne starosti. Tek s pojavom religija koje se zasnivaju na naelnoj grjenosti ljudske prirode ( judaizma, kranstva i islama) tjelesno se uivanje povezuje s pojmom grijeha i postaje predmetom kojega se ovjek treba kloniti kako ne bi otpao od boga. Tu vezu izmeu prvobitnoga grijeha i smrtnosti ljudskoga bia iskazuju i freske iz naega berma i nije nimalo sluajno, kako to primjeuje branko fui23, da su na istome zidu ispod Plesa mrtvaca naslikana jo dva motiva koji s njim ine tematsku cjelinu: Adam i Eva uz drvo iskuenja (odnosno Prvi grijeh kao izvor smrtnosti ljudskoga bia) i Kolo sree, takoer freska koja govori o prolaznosti zemaljskoga. Vaan preduvjet nastanka Plesa mrtvaca bio je i katoliki nauk o istilitu i o jadnim duama to u njemu prebivaju. Stariji crkveni oci (Origen i Augustin) nauavali su kako dua nakon smrti ostaje sjedinjena s tijelom i poiva u podzemnom svijetu ekajui dan kad e joj se suditi zajedno sa svim duama ljudi: Sudnji dan. O tome govore i rijei apostolskoga vjerovanja descendit ad inferos, za koje u naem prijevodu stoji saao nad pakao, dok na njemakome glase: hinabgestiegen in das Reich des Todes, dakle saao u Kraljevstvo mrtvih, odnosno u eol, donji svijet idovske tradicije u kojem mrtvi borave u polumraku kao sjene, slino grkoj predodbi Hada.24 Ovome shvaanju suprotstavlja se u visokom Srednjem vijeku tumaenje prema kojem se besmrtna dua nakon smrti odmah
Smrt je u njemakom imenica mukoga roda: der Tod, protivno enskom rodu imenice svijet koji je omoguio nastanak lika frau Welt, a isto je u Plesu mrtvaca imalo za posljedicu tipino muki prikaz kostura. Nasuprot tome, smrt je na talijanskome i francuskome (kao i na hrvatskome, uostalom) imenica enskoga roda (la mort, odnosno la morte), dok je svijet (le monde, odnosno il mondo), kao i na hrvatskome, tipino mukoga roda, to utjee na nain prikazivanja njihove opreke u knjievnim i ikonografskim oblicima s tih prostora. 23 branko fui, Vincent iz Kastva, Zagreb/Pazin 1992. , str. 95-103. 24 Kristov silazak u eol u Srednjem se vijeku esto prikazuje na freskama na kojima Isus izvodi Adama i Evu i starozavjetne patrijarhe iz svijeta mrtvih. Nama najblii takav primjer nalazimo na fresci u crkvi Svete Trojice u Hrastovlju, gdje je Krist naslikan kako probada Sotonu i otvara vrata eola.
22
odvaja od tijela te joj se (pojedinano) sudi25, tako da za pravednike odmah poinje boravak u raju, dok teki grjenici izravno zavravaju u paklu. Pravednici su meutim rijetki, a i oni koji nisu poinili smrtnih grijeha i koji su se ispovjedili ipak ostaju obiljeeni grijehom te ne mogu takvi neisti izii pred lice Gospodina, nego im se najprije valja oistiti, a to se dogaa u istilitu. Crkveni vrh potvrdio je to shvaanje razmjerno kasno, naime tek na Drugom lionskom saboru 1274., a potom i papskom bulom benedikta XII iz 1336. godine. istilite se u Srednjem vijeku (dijelom i kasnije) smatralo nekom vrstom pakla na odreeno vrijeme i prikazi muka u kojima se due ondje proiuju ne zaostaju po svojoj strahoti nimalo za mukama pakla. S jednakim antropomorfizmom koji odlikuje opise pakla predouju se u svjedoanstvima istilinih vidioca razna prenja, nabijanja na kolac, sumporni smrad: sve to je kojem propovjedniku u njegovu vienju moglo izii pred oi u doaravanju neke vrste onostranoga muilita ili koncentracionog logora s drastinim torturama, kako kae Johannes Sthr.26 Tako uveni srednjovjekovni propovjednik Paul Wann kae: Sve patnje koje si ovjek na zemlji moe zamisliti, sva muenja, sve bolesti i bolovi bili bi prava utjeha u usporedbi s ma i najmanjom od kazni koje ga ekaju u istilitu.27 Due to se ondje mue nazivaju se stoga jadnim duama, predodba koja se zadrala do dana dananjega u crkvenoj instituciji mise zadunice, a kojom se kroz molitvu i zagovor nastoji olakati njihove patnje. budui da su se mise za jadne due onomad (kao i danas) dobro naplaivale, bilo je sveenika koji su brigu i strah ivuih za due preminulih srodnika bezobzirno iskoritavali za vlastito bogaenje pa su se, kao reakcija na to, osobito meu redovnicima stalno javljale struje koje su odbacivale to uenje o istilitu i jadnim duama i smatrale ga izmiljotinom za koju nema uporita u Svetome pismu.28 Njemaka rije za istilite: fegefeuer29 vatra proienja izravno ukazuje na blizinu pakla, protivno relativnoj neutralnosti naega istilita, odnosno latinskoga purgatoriuma (premda je i ovaj izraz zapravo prijevod dueg izraza purgatorius ignis (prema: 1 Kor 3, 15), pri emu se vatra proienja shvaa dijelom simboliki, a dijelom i realno pa i ta okolnost govori
Rosenfeld vidi u tom shvaanju zaetak individualiziranja pobonosti koje e svoj vrhunac dostii u reformaciji. Vidi Rosenfeld, isto, str. 45. 26 Johannes Sthr, Die leidende Kirche im Jenseits und unsere Beziehungen zu den Armen Seelen, objavljeno u: Die letzten Dinge im Leben des Menschen. Theologische berlegungen zur Eschatologie, uredio Johannes Sthr, bamberg 1992., str. 60. 27 Navod preuzet od Dinzelbachera: Peter Dinzelbacher, Die letzten Dinge, freiburg im breisgau 1999., str. 110. 28 Crkvenom nauku o istilitu osobito su se protivili engleski teolog John Wycliffe (1330.-1384.) i eki reformator Jan Hus (1369-1415), a poslije njih i Martin Luther, koji je tvrdio kako se postojanje istilita, pa tako i svrsishodnost misa i molitve za jadne due, ne moe potkrijepiti navodima iz Svetoga pisma. Katekizam katolike crkve (n. 1032) poziva se ovdje dodue na mjesto iz Staroga zavjeta, i to iz druge knjige o Makabejcima ( 2 Mak 12, 39 i dalje), u kojem Juda Makabej nareuje da se za grjene borce to su poginuli u obrani vjere prinese rtva okajnica kojom e se oni oistiti od grijeha i zahtijeva da se narod moli za njihovo uskrsnue; navedeni je tekst meutim sporan jer ga jedino katolika crkva uvruje u Sveto pismo, dok ga druge kranske crkve smatraju apokrifnim spisom. 29 Mnogi suvremeni njemaki teolozi stoga radije rabe neutralniji latinski izraz Purgatorium.
25
u prilog njemakom podrijetlu plesa mrtvaca. Srednjovjekovni vidioci prikazuju due u tim mukama nedosljedno opet na stari nain, dakle kao sjedinjene s tijelima ve prije Sudnjega dana, no opisivaima ta proturjenost oito ne pada u oi. S tim u vezi stoji i problem prostorne i vremenske ogranienosti istilita. Purgatorium se shvaa kao da zauzima neki prostor u stvorenome svijetu, bilo da ga se zamilja u zraku, na zemlji ili pak kao neku vrstu upljine pod zemljom. Vremenski su istilitu takoer postavljene granice pa muke jadnih dua u njemu mogu trajati samo do Sudnjega dana. Osobito je proizvoljna surovost30 dogmatski neutemeljenih prikaza strahota istilita oduvijek budila sumnje u namjere njihovih sastavljaa. Dinzelbacher tu surovost djelomino izvodi iz surovosti onoga vremena: Tome valja dodati poznati uitak srednjovjekovnoga ovjeka u promatranju javnih pogubljenja. Tako se itatelj ili sluatelj ovakvih tekstova moe tijekom itanja prenijeti u ulogu blaenik koji promatraju istilite pa se s golicavom jezom zabavljati prikazanim patnjama grjenika koji su predstavljeni kao neljudi (oevidna je analogija s dananjom filmskom produkcijom).31 Teko je ovdje osporiti kongenijalnost: isti duh koji se iivljavao u ekscesivnim prikazima istilita i Pakla morao je imati udjela i u nastanku srednjovjekovnoga Plesa mrtvaca.
2. Nastanak i razvoj njemakoga motiva Plesa mrtvaca: Gornjonjemaki etverostini Ples mrtvaca
Rekli smo ve da emo se za potrebe ovoga izlaganja prikloniti Rosenfeldu, koji tvrdi kako su se prvi prikazi Plesa mrtvaca pojavili vjerojatno negdje u junoj Njemakoj, moda ba u dominikanskom samostanu u Wrzburgu, i to povezivanjem vado-mori stihova s raznoraznim pukim legendama koje opisuje ukazanja pokojnika ivim ljudima, a sve to s didaktikom svrhom pozivanja grjenika na pokajanje. I ovi su stihovi sprva pisani na latinskom jeziku, a i kod onih kasnijih, koje zatiemo na njemakome, filolokom se analizom dade dokazati da je rije o prijevodima s latinskoga32. Iz toga se moe zakljuiti da ni oni prvobitno nisu bili namijenjeni puku, nego sveenicima, bili su dakle sainjeni takorei za internu uporabu; sluili su prije svega kao potpora redovnikom asketizmu, ali i kao izvor nadahnua za pukoga propovjednika, koji ih je onda mogao pretoiti u zornu opomenu vjernicima. Za razliku od vado-mori, stihovi Plesa mrtvaca od poetka su povezani sa slikama te se pojavljuju u ilustriranim knjiicama ili na oslikanim pergamentnim svicima (bilderbogen). Pa ipak, formalna je slinost s vado-mori tako napadna da se moe pitati nije li rije o istome anru. Obje forme pisane su u etverostihu i obje prikazuju smrt istih stalekih predstavnika srednjovjekovnoga drutva.
Dinzelbacher povezuje sadizam ranokranskih opisa pakla s tekim poloajem kranskih zajednica u stoljeima prije Konstantinova priznavanja kranstva kao dravne religije Rimskoga carstva: Nije teko razumjeti da su da su krani, u vrijeme kad jo bijahu progonjena i nemona sekta, projicirali svoje osvetnike fantazije u onaj svijet. (Peter Dinzelbacher, Die letzten Dinge, freiburg im breisgau 1999., str. 137.) 31 Dinzelbacher, isto, str. 172. 32 Rosenfeld, isto, str. 56 i dalje.
30
Vado-mori i Ples mrtvaca meutim bitno se razlikuju u svojem odnosu prema smrti. Dok u vado-mori kranin stoiki prihvaa injenicu kraja svojega zemaljskoga ivota i s razmjernim optimizmom vidi u njoj prijelaz k ivotu vjenom, rtve Plesa smrti zgroene su i tue se na nepravdu koja im se nanosi, a iz dranja kostura dade se naslutiti i ona druga, stranija, vjena smrt, koju donosi prokletstvo due u paklu. Vidjeli smo kako se vitez u navedenim vado-mori stihovima miri s injenicom da ne moe pobijediti smrt: isti taj vitez u Plesu mrtvaca ogoren je zbog ponienja koje mu se nanosi primoravanjem na tako nedolinu igru33: Strenuus in armis deduxi gaudia carnis Contra iura mea ducor in ista chorea. (Ovaj je ratnik ljuti kuao sve slasti puti Staleu svom u inat mora sad s mrtvima igrat) Ako se smisao lamentacije u vado-mori mogao svesti na tvrdnju: umrijeti moram, htio-ne htio, onda taj smisao u Plesu mrtvaca glasi: plesati moram, htio ne htio. Poniavajui prizor skarednoga plesa povreuje intimnost ljudskoga umiranja, zbog ega Elina Gerstman emotivno obojeno pie: Narueni su tajnost i povjerljivost suoavanja ljudskoga bia sa smru i plesai su ovdje jasno svjesni nazonosti promatra: uzvraaju im pogled zurei, zaklinjui, usrdno molei, kao da nastoje osigurati njihov zagovor, kao da ih mole da prekinu ovo sablasno ipanje.34 Potresan dojam to ga nova forma poluuje u promatraa plod je perverznosti njezina sastava: slika plesa, radnje koja spada u najistije izraze ivotne radosti i u kojoj se tako slikovito ostvaruje zaborav smrtnosti ljudskoga bia, radnje koja je istinska suprotnost smrti, povezuje se sada s predodbom raspadajuih leeva koji se rugaju nitavnosti ljudskoga bitisanja i izraz su krajnjega preziranja ovjeka perverzna je ta veselost leeva koji prestravljene samrtnike prinuuju da protiv svoje volje poskakuju u njihovome kolu. Srednjovjekovni crkveni nauk sotonizirao je ples, kao i plesae, zbog njegove oite erotske crte, a u tome se oslanjao na Augustina: Chorea est circulus cuius centrum est diabolus. Kaiser to ovako objanjava: Kad Crkva igoe ples kao olienje grijeha, kad ona u ljudskoj igri vidi sliku i priliku avoljega cupkanja i vrajega kola, nju u tome najvie plai erotska razorna snaga plesa. Ples je paradigma grenosti zato to na neposredan nain daje izraza nagonu i erosu i to u Srednjem vijeku nepatvorenije, snanije i uzbudljivije negoli danas.35 Plebuch primjeuje kako zbog erotske komponente plesa suspektna postaje i glazba koja ga omoguuje: Plesai, izopeni kao chorus diaboli, izlau ne samo ljudsko tijelo i njegov zavodljivi oblik; gdjekad se ak ini kao da je glazba potpuno ovladala tijelom te kao neki tui demon uzrokuje da se ono trza na njegovim
Latinski tekst naveden prema Rosenfeldu, isto djelo, str. 57j. Elina Gertsman, Visualizing Death, objavljeno u: Piety and plague: from Byzantium to the Baroque, uredili franco Mormando i Thomas Worcester, Truman State University Press, Kirksville 2007., str. 76. 35 Kaiser, isto, str. 60.
33 34
koncima.36 Isti autor primjeuje kako na platnu Hieronymusa boscha koje prikazuje pakao nalazimo vie glazbala negoli u njegovim vienjima nebes i raja, zbog ega boschova slika vjenih muka ne pokazuje samo neizmjernu bol, nego i najdublje moralno ponienje onih koji pate.37 Ovdje ne odjekuju neki posebno za pakao nainjeni muziki instrumenti, nego se pervertiraju dobro poznata glazbala i nain sviranja na njima.38 Glazbala su i doslovno, a ne samo u moralnome smislu, pretvorena u sadistike naprave za muenje nesretnih dua. Iz takvoga odnosa prema plesu i glazbi dade se naslutiti nain na koji ovjek onoga doba doivljava razigrane kosture Plesa mrtvaca: Za vjernike iz kasnoga Srednjega vijeka stoji ta smrt koja plee openito u uskoj asocijativnoj vezi s vragom koji plee.39 Jer tu je rije o plesu shvaenom u svojem dionizijskom obliku, u raspojasanosti erosa, suprotno apolonijskoj formi glazbe i plesa, koja utjelovljuje sklad, mjeru i red, pa stoga moe posluiti i u liturgijske svrhe. Zato na njemakim prikazima Plesa mrtvaca crta obino stavlja u ruke kosturima puhake instrumente i dobo, divlja glazbala koja pripadaju vragu40, da bi i tako podvukao srodnost spodoba koje je naslikao s avolima iz pakla. Postoji meutim u to doba jo jedan jezovit lik s kojim se te spodobe mogu poistovjetiti lik kuge. Iskustvo masovnoga umiranja koje preko noi odnosi u grob tisue ljude bez obzira na njihovu ivotnu dob, spol i stale, srednjovjekovna je Europa doivjela kroz epidemije kuge. Najgora od njih, pandemija zvana Crna smrt (Pestilentia magna), za koju se vjeruje da je pokosila barem treinu tadanjega europskoga stanovnitva, pogodila je na kontinent izmeu 1347. i 1351. godine. Rosenfeld vjeruje da su upravo u to vrijeme, pod dojmom masovnih grobnica, nastali i prvi svitci i knjiice s Plesom mrtvaca. bilo je to doba propovjednika koji su u pomoru vidjeli boju kaznu, a kao kap koja je prelila au Njegova strpljenja u obzir su dolazili: moralno kvarenje mladei, uspon Aristotelova uenja na tadanjim sveuilitima, raspojasanost razvojaenih plaenika, rastronost graana i openito bezbonost koja je zahvatila sve stalee, kao i zazivanje Antikrista.41 Mnogi su vjerovali da je s kugom nastupio Sudnji dan i oekivali Smak svijeta. Poast je u pogoenim gradovima pratilo beznae i opi slom drutvenoga morala: opisuje se iivljavanje u jelu i piu, razgoliivanja ena i mukaraca, beutnost i nemar prema blinjemu, posebno prema oboljelima.42 U Wrzburgu, gradu koji smo ve spomenuli kao moTobias Plebuch, Vom Musikalisch-Bsen. Eine musikgeschichtliche Annherung an das Diabolische in Thomas Manns Doktor Faustus, objavljeno u zborniku radova Thomas Mann, Doktor Faustus, 19471997, uredio Werner Rcke, bern 2004, str. 236. 37 Plebuch, isto, str. 213. 38 Plebuch, isto, str. 213. 39 Kaiser, isto, str. 58. 40 U ovome smislu beramski Ples mrtvaca stoji potpuno pod utjecajem njemakoga obrasca, a njemakog je podrijetla i lik smrti kao gajdaa koji daje ritam plesu. S druge strane, kostur koji dri luk i strijelu tipian je za talijanske prikaze ovoga siea. 41 Vidi: Klaus bergdolt, Der Schwarze Tod: die Grosse Pest und das Ende des Mittelalters, beck, Mnchen, 2003, str. 152 i dalje. 42 bergdolt konstatira: Da su strahote tih dana kuge imale za posljedicu osobitu okrutnost i bezobzirnost, pa i slom ljudske solidarne zajednice, dokazuju izvijea mnogih oevidaca. Klaus bergdolt, isto, str. 154.
36
gue rodno mjesto Plesa mrtvaca, teki pomor stanovnitva 1349. imao je za posljedicu pogrom domaih idova koji su bili optueni za trovanje gradskih zdenaca te prinueni na samoubojstvo i spaljeni do posljednjega, to takoer svjedoi o apokaliptinom ozraju to je tih dana ondje vladalo.43 U takvom raspoloenju, kako vjeruje Rosenfeld, nastaju 1350. godine u dominikanskome samostanu spomenutoga grada na Majni prvi rimovani uradci na temu Plesa mrtvaca. U njima spoetka, kao i u vado-mori, stihove izgovaraju jedino samrtnici. Kako se u Srednjem vijeku naprasna smrt, takva koja bi ovjeka zatekla nespremna, bez primljenih sakramenta pomirenja i oprosta, suprotno ukusu suvremenoga ovjeka koji prieljkuje brz svretak, smatrala najgorim to ovjeka na zemlji uope moe zadesiti44 jer je znaila pad u pakao ili barem boravak u istilitu do Sudnjega dana a upravo je takva morala biti smrt velikoga broja rtava kuge teko je shvatiti kakvu su didaktiku ulogu mogli imati ovi stihovi, premda se ona najavljuje u propovjednikovu uvodu, tim prije to se u kolu samrtnika pojavljuje i tek roeno dijete, od kojega se ne moe oekivati pokajanje za nepoinjene grijehe niti ga se moe prekoriti zbog proputanja sakramentalne pripreme za smrt. Kakav je smisao ovakve pouke? Crna smrt obiljeila je motiv Plesa mrtvaca stanovitim vikom znaenja. Zvoni li u njemu potmuli krik oaja ljudskoga roda pred gnjevom neumoljivoga boanstva? Ili ga moda natapa, zatakana pravovjernim osnovnim tonom, gnostika sumnja u dobrotu tvorca ovakvoga svijeta? U svakom sluaju, taj navodno wrzburki propovjednik (i dominikanac) iz ranih dana Plesa mrtvaca, potresen prizorom tisua ljudi koje zavravaju u masovnim grobnicama, poziva vjernike na pokoru i upozorava na grijehe kojim su prizvali gnjev Svevinjega, ali se u njegovim rijeima nasluuje i neki nekranski sadraj. Rosenfeld ovako nastoji uskladiti proturjeje izmeu uvodne propovijedi i stihova koje izgovaraju samrtnici: Stoga je poziv: Mislite na kraj, promijenite svoj ivot! prava kranska opomena na pokajanje, ali oslonjena na njemake puke predodbe o mrtvima i ispunjena toplom njemakom osjeajnou (Gefhlswrme).45 Ovo se Rosenfeldovo pozivanje na toplu njemaku osjeajnost ne uklapa ba sretno u ustaljene stereotipe o nacionalnom karakteru Nijemaca, pogotovu kad je rije o gradu u kojem su tek godinu dana prije vjerojatnoga nastanka ovih stihova ivi spaljeni svi njegovi idovski stanovnici.46 Rosenfeldov se iskaz meutim odnosi na jedno njegovo prethodno zapaanje, u kojem se stihovi njemakoga Totentanza usporeuju s tekstom francuskoga danse macabre. Rije je o potresnoj sceni koja opisuje smrt djeteta i majke koja za njim oajna umire, a navedeni su u najstarijem
Klaus bergdolt, isto, str. 149-150. Horst fuhrmann, Einladung ins Mittelalter, beck, Mnchen 1987., str. 49. 45 Rosenfeld, isto, str. 71-72. 46 Michel de Leone, tadanji kanonik u Wrzburgu, u svojoj kronici pie: Godine 1349. idove progutae plameni jezici. Skonali su tako na dan svetoga Viktora, u svitanje Svi koji su se tiskali u plameni vikahu Adonai. Svoju su bestidnost dokazali trovanjem zdenaca. Stoga su proigrali svoj ivot pa (dananji) sajamski trg postade popritem njihovih muka Ta odvratna rasa bje istrijebljena iz Wrzburga Citat preuzet iz: Klaus bergdolt, Der Schwarze Tod: die Grosse Pest und das Ende des Mittelalters, beck, Mnchen, 2003, str. 149.
43 44
(barem kako tvrdi Rosenfeld) sauvanom rukopisu na temu Plesa mrtvaca, poznatom pod nazivom Gornjonjemaki etverostini Ples mrtvaca (Oberdeutscher vierzeiliger Totentanz)47. U ovom rukopisu (koji sadri latinski izvornik i prijevod na ondanji njemaki) dojene koje odvlai jedan od kostura tui se majci: O cara mater, me vir a te trahit ater. Debeo saltare, qui nunquam scivi meare. (Majice mila, strana je crnoga ovjeka sila Skakati moram, a ni koraat jo ne znam.) A majka mu odgovara: O fili care, quae te volui liberare Morte preventa saliendo sumque retenta. (Siniu mili, spasiti te htjedoh Smru osujeena evo i sama skakati moram)48 Rosenfeld usporeuje potresnost ovoga prizora s dirljivou s kojom njemaki renesansni slikari prikazuju ljubav majke i djeteta na svojim pietama pa zakljuuje kako i ona govori u prilog njegovoj tezi o njemakom podrijetlu ovih stihova, koju podupire i ve spominjani drastini naturalizam u prikazivanju Kristovih muka, dok je u francuskom danse macabre lik ojaene majke potpuno isputen, a ni dijete vie ne govori tako bolno. Rosenfeld je uvjeren kako je majin lik izbaen iz strukturnih razloga, naime zato da ne bi ometao preglednost prikaza drutvene hijerarhije: Sigurno nije sluajno to francuski tekst Plesa mrtvaca izostavlja lik majke i daje samo dijete. francuzu nije padalo na pamet prekinuti logiko ustrojstvo poretka stale zarad nekakvoga sentimentalnoga razgovora izmeu majke i djeteta.49 Ali i u onim francuskim stihovima u kojim se ipak pojavljuje prizor majke i djeteta, kao u poemi u etverostihu pod naslovom Mors de la pomme, koja vjerojatno potjee iz 1450. godine i oito se oslanja na neki stariji latinski predloak Plesa mrtvaca, nema te osjeajnosti, nego i dijete i majka govore objektivno i distancirano, gotovo filozofski:
Gornjonjemaki etverostini Ples mrtvaca (Oberdeutscher vierzeiliger Totentanz) inaica je Plesa mrtvaca koja se uva u zbirci rukopisa to ih je izvjesni Sigismund Gossembrot 1443. povezao u knjiicu koja se uva u sveuilinoj knjinici u Heidelbergu i nosi oznaku CPG 314, ali je nedvojbeno mnogo stariji. Prema njegovim filolokim i dijalektolokim znaajkama Rosenfeld ga smjeta u Wrzburg i to u sredinu etrnaestoga stoljea pa ga onda, uvjeren u vlastitu konstrukciju, samovoljno naziva Wrzburkim Plesom mrtvaca. 48 Stihovi su navedeni prema Rosenfeldu (Rosenfeld, isto, str. 63.). 49 Rosenfeld, isto, str. 63.
47
Mre, ne plourez pas se men vois je nay gueros este au monde a joy delivr je men vois quant de pechi mortel suys monde. (Majko ne jecaj dok gleda mene gdje odlazim a jedva vidjeh ovaj svijet, jer osloboen za vjenu radost ostajem navijek ist od grijeha.) A majka mu odgovara: Helas, mon enfant voy morir qui tant est belle creature. Las! Ne le puis secourir Quant mors est plus fort que nature! (Avaj, evo gdje umire moje edo A bilo je tako lijepo stvorenje! Poi, jer ja ti pomoi ne mogu Smrt je jaa od prirode!)50 Rosenfeld razliku izmeu francuskih i njemakih stihova objanjava nacionalno-psiholokim razlozima: Preplaeno dijete koje vapi za majkom ovdje je postalo teologom i filozofira, a od portvovne majke i njene nesebine ljubavi postala je ohola mati koja se tjei sentencijom kako je smrt jaa od prirode. Jednoznano se prepoznaje razlika izmeu njemake sentimentalnosti, koja se osjea ak i u kratkoj latinskoj formulaciji teksta Plesa mrtvaca, i francuske logike duhovnosti.51 Autor ni ne nasluuje mogunost da je francuski prevoditelj moda upravo zbog vlastite osjeajnosti izbjegao doslovan prijevod ove scene, preuzete vjerojatno iz istoga latinskoga (njemakog) izvornika, i to zbog njene okrutnosti. Jer bezobzirnost s kojom se u ovim stihovima gaze ljudski osjeaji prije govori o surovosti njihova sastavljaa negoli o nekom navodnom sentimentalizmu; posrijedi je prije instrumentalizacija i stoga u krajnjem sluaju preziranje ljudskih osjeaja. Izmiljanje grozota, ma kakvim se ono didaktikim razlozima pokuavalo opravdati, priziva zlo u zbilju i uveava ukupnu koliinu zla u svijetu pa tako budi i sumnju u namjere svojega tvorca. Moglo bi stoga biti da se francuski prevoditelj svjesno kloni takve kreacije zla. Iako su najstariji stihovi Plesa mrtvaca vjerojatno bili monolozi kao i njihova pretea i uzor vado-mori ipak oni uskoro poprimaju dijaloku formu u kojoj se
francuski su stihovi citirani prema Rosenfeldu (Rosenfeld, isto, str. 64.) Hrvatski prijevod naalost bez sroka. 51 Rosenfeld, isto, str. 64.
50
svakoj tualjci samrtnika pridruuje odgovor njegova mrtvakoga suigraa.52 Ti su odgovori pisani u etverostihu kao i rijei umiruih i ne izraavaju nikakvu propovijed, nego su obino tek cinino podrugivanje alopojkama svojih rtava. Oni su samo odgovori na jadikovke tek umrlih, pa i manje od toga, oni su tek odjek. Zastraujua nijemost, mrtvaki mir, koji u najstarijim stihovima Plesa mrtvaca odgovara na alopojke, to zastraujue zamiranje glasa u praznome prostoru ublauje se sad ovim ehom.53 Tako sada mrtvac (Slike 3 i 4) odgovara nesretnoj majci iju smo tualjku ve naveli:54 Nw sweiget vnd lot ewir krigen Loft dem kinde noch mit der wygen Ir must alle beyde an desen tancz fraw lacht zo wirt der schympf gancz (Zauti ve jednom, jadanja se mani ve tri za edom s kolijevkom postrani Oboma vam valja igrat ovaj tanac Smij se eno jer sad sprdnji nastupa vrhunac) Kako je dolo do toga da kosturi progovore? Stammler vjeruje da se to zbilo po uzoru na spomenutu srednjovjekovnu Legendu o tri iva i tri mrtva (kralja), u kojoj tri lea u umi progovaraju kako bi opomenuli svoje potomke na opasnost preputanja zemaljskim uitcima. Dok Stammler tu legendu smatra bitnom sastavnicom Plesa mrtvaca55, bez koje se ne da objasniti progovaranje kostura, Rosenfeld misli da je njeno uvoenje potpuno nepotrebno, budui da za te okrutne mrtvake govore koji bespotedno razgoliuju slabosti ljudskoga dostojanstva i moi doista
Dok Stammler (Wolfgang Stammler, Der Totentanz, Carl Hanser Verlag, Mnchen 1948., str. 20-21) i buchheit (Gert buchheit, Der Totentanz: seine Entstehung und Entwicklung, Wolkenwanderer-Verlag: Leipzig 1926., str. 46) vide u Plesu mrtvaca prizor u kojem leevi koji su ustali iz groba pleui odvode samrtnike u raku (i pritom uzvraaju na njihove jadikovke), Rosenfeld smatra (Rosenfeld, isto, str. 73) kako su i samrtnici zapravo ve mrtvaci, ali tek pridoli, pa je onda prinuen razlikovati stare mrtvace (a to su oni leevi, odnosno kosturi) i nove, koji navodno zbog toga jo uvijek nose svoje staleke odore dok su se one u starih ve raspale. Kako bi osporio potrebu uvoenja Legende o tri iva i tri mrtva u rodoslovno stablo Plesa mrtvaca, autor svoje stare mrtvace onda odreuje kao jadne due iz istilita, pa cirkularno zakljuuje: No kako su predstavnici stalea, koji ovdje jadikuju, i sami mrtvaci koji moraju plesati s onim bezimenim jadnim duama, ova je konstrukcija rodoslovnoga stabla Plesa mrtvaca liena svake osnove. Rosenfeld, isto, str. 73. 53 Rosenfeld, isto, 73. 54 Latinski stihovi mrtvaeva odgovora naalost nisu sauvani, tako da ih ovdje ne moemo ni navesti u izvorniku, nego jedino prevedene na ondanji njemaki Mittelhochdeutsch , kako su sauvani u prvoj tiskanoj slikovnici Plesa mrtvaca iz 1455. godine, koja se uva u Sveuilinoj knjinici u Heidelbergu pod nazivom Heidelberger blockbuch. U toj slikovnici tekst samrtnikih alopojki identian je sa spomenutim starijim tekstom Gornjonjemakoga etverostinoga Plesa mrtvaca. Citat je preuzet s internetske stranice http://www.dodedans.com/Ecpg314.htma, koja daje preslik heidelberkoga izvornika. 55 Stammler, isto, str. 20.
52
Slike 3 i 4: Gornjonjemaki etverostini Ples mrtvaca (Heidelberki svezak)
ne treba traiti neki drugi izvor. Oni posve prirodno slijede iz dane situacije.56 Jer sadraj i ton njihovih iskaza proistjee iz slika koje prate Ples mrtvaca ilustrirajui stihove nizom parova koje sainjavaju po jedan samrtnik i jedan kostur. I tome se nema to dodati. Ili moda ipak ima? Rosenfeld naime tvrdi kako su ti kosturi zapravo jadne due57, a to se nikako ne slae sa zajedljivim rijeima koje im se stavljaju u usta. Zato bi se jadne due, koje su i same rtve stranoga kosca, izrugivale i veselile nesrei svojih supatnika? Huizinga, naprotiv, prepoznaje u tim likovima projekciju samrtnika, kakvi e oni biti u skoroj budunosti. Taj je koati plesa dakle on sam, taj jo ivi ovjek, onakav kakav e biti u bliskoj budunosti, zastraujui dvojnik njegove osobe, njegova vlastita slika to je on gleda u ogledalu58 No i tom se tumaenju moe uputiti isti prigovor, jer zato bi se neki samrtnik izrugivao vlastitoj kobi? A opet, ako to nisu niti jadne due niti projekcije samih samrtnika u budunosti, tko su onda oni, ti opaki izrugivai? Jesu li to moda vragovi koji svoje rtve odvlae u muilita Pakla (ili barem istilita)? I iji su tekst te rijei kojima se oni tako opako rugaju ljudskoj jadikovci? iji to stav preziranja ljudskoga bia iz njih
Rosenfeld, isto, str. 74-75. Rosenfeld, isto, str. 73. 58 Johan Huizinga, Jesen srednjeg vijeka, preveo s njemakog Drago Perkovi, Zagreb: Naprijed, 1991., str. 135.
56 57
progovara? Ne izraavaju li te zlurade aoke moda ipak motrite samoga sastavljaa stihova, nije li u krajnjoj instanci on sam taj okrutni podrugiva koji se naslauje jadima vlastitoga roda?
3. francuski danse macabre i njegov nezadrivi pohod Europom

U etrnaestom i petnaestom stoljeu obrazovani ljudi zapadne Europe govorili su istim jezikom, naime latinskim. Razmjena knjievnih i znanstvenih spisa nije se zaustavljala na jezinim i nacionalnim granicama kao danas i nije ovisila o umijeu prevoditelja. bila je to Erazmova Europa humanista, kojoj e Lutherov i Wycliffov prijevod biblije na narodne jezike i raspad na nacionalne drave u esnaestom stoljeu zadati smrtni udarac. Knjiice Plesa mrtvaca u svojoj latinskoj inaici jo uvijek su se mogle slobodno iriti Europom. Rosenfeld pretpostavlja kako je primjerak oslikanoga svitka sa spomenutim latinskim stihovima njemakoga Plesa mrtvaca59 dospio u ruke prokuratora skuptine grada Pariza po imenu Jehan (Jean) Le fvre posredstvom njegova dominikanskoga ispovjednika60. Taj pjesniki nadaren prokurator vjerojatno je 1375. prebolio kugu koja je te godine pogodila Pariz pa je sljedee godine napisao pjesmu pod naslovom Respit de la mort (Odgoda smrti) u kojoj zahvaljuje bogu to ga je ostavio na ivotu, no u jednom stihu svoje pjesme spominje i kako je prije toga od Macabr-a nainio ples (Je fis de Macabr la danse) i tu se prvi put uope spominje tajanstvena rije macabre premda je ona u navedenom stihu napisana velikim slovom i zavrava s accent aigu, to sugerira da se tu prvobitno radi o imenici, moda ak vlastitoj o ijem podrijetlu i znaenju, kako smo ve rekli, ni dan-danas nema jednoznanoga objanjenja. U svakom sluaju, pretpostavlja se da je Le fvre, nadahnut onim latinskim etverostihovima, napisao francuske kitice u osmerostihu koje su pedeset godina kasnije, naime 1425. godine, osvanule na arkadama zida koji je opasavao groblje parikoga franjevakog samostana Aux Saints Innocents, kao dio prve velike zidne kompozicije koja je prikazivala Ples mrtvaca i nosila naziv La danse macabre. Cijelom duinom zida ovoga groblja, koje je u to doba bilo i omiUsprkos brojnim slabostima u Rosenfeldovu dokaznom postupku i ishitrenosti njegove teze o wrzburkom podrijetlu Plesa mrtvaca, koja je zbog nategnutih izvoenja pa i izvrtanja povijesnih injenica doivjela u novije vrijeme ozbiljna osporavanja (Spomenimo ovdje samo Gerta Kaisera u ve navedenom djelu Der tanzende Tod, str. 72 i ponovno na str. 276.), ipak smo u ovome tekstu skloniji prihvatiti njegovu postavku negoli poi od francuskoga rodoslova Plesa mrtvaca. Mnogo je jednostavnije nai poveznicu izmeu vado-mori stihova i njima u formalnom smislu veoma slinog jednostavnog etverostiha iz Heidelberkih rukopisa, pa polazei od njega preko latinske veze napredovati do razvijenoga osmerostiha parikoga dance macabre, negoli poinjati s tim istim pjesnikim osmerostihom da bi on potom zakrljao do prostoga etverostiha kakav zatiemo u Gornjonjemakom Totentanzu. U svakom sluaju, malo je dokaza i za jednu i za drugu tvrdnju, a rekli smo ve da je pitanje o tome je li prvi Ples mrtvaca nastao u Njemakoj ili francuskoj nebitno za aspekte pod kojim se ovaj predmet razmatra u naem tekstu. 60 Jean le fvre de Ressons rodio se oko 1320. godine u mjestu Ressons-sur-le-Matz, a umro je u svakom sluaju poslije 1380. bio je prokurator parike gradske skuptine. Prevodio je klasinu poeziju s latinskoga na francuski.
59
ljeno sastajalite Pariana, niu se parovi koji prikazuju predstavnike stalea i mrtvace koji ih odvode, a nad njima, kao u dananjim stripovima, lebde ispisani stihovi koje oni izgovaraju, isto onako kako ih nalazimo i u oslikanim knjiicama toga vremena. Premda je ta freska ve 1529. godine (kako se smatra) bila nepovratno unitena, ipak je u meuvremenu posluila kao uzor za stotine fresaka i platna koja su iznikla kao gljive poslije kie po grobljima, crkvama i kapelama tadanje katolike Europe, kao i za brojne tiskane knjiice u duborezu, meu njima i onu koju je 1485. godine tiskao pariki nakladnik Guyot Marchand i u kojoj se njezin tekst sauvao do danas. (Slika 5) U Londonu su se ti stihovi pojavili ve nakon nekoliko godina u prijevodu pjesnika Johna Lydgatea i Slika 5: Pariki danse macabre, izdanje Guyota potom se rairili cijelim otojem. U nje- Marchanda iz 1485. godine. Na istome listu prikazuje se makom prepjevu (koji meutim esto smrt franjevca i smrt djeteta. jako odstupa od francuskog izvornika) isti je tekst dospio i do njemakih zemalja, gdje je takoer krasio ogromne zidne slike, meu kojima je najpoznatija i uope najbolje sauvana bila ona u Lbecku, koja je naalost unitena u bombardiranju tijekom drugog svjetskog rata. Rekli smo da su se (hipotetini) rani uradci na temu Plesa mrtvaca, kao i vado-mori stihovi XIII i XIV stoljea, obraali razmjerno uskom krugu redovnika i propovjednika. Petnaesto stoljee meutim oekuje od ovoga anra mnogo vei drutveni domaaj. Ogromne slike dance macabre kao stvorene su za obraanje masama, njihova se poruka ne zaustavlja vie na zidovima samostana nego se u kriavoj golotinji predouje neukom puku kao svojevrsna pornografija smrti. Huizinga pie: Sve to je redovnik prijanjih vremena mogao obuhvatiti svojom meditacijom o smrti, saelo se sada u nadasve primitivnu, puku i lapidarnu sliku smrti, i ta je misao u tome liku prikazana gomili u rijei i slici.61 U Parizu su iza te puke slike stajali franjevci. Stihovi La danse macabre pisani su u osmerostihu u rimi ab, ab, bc, bc, dakle u kompleksnijoj i zrelijoj formi od priprostoga njemakoga etverostiha. Poema je zapravo ve obimno djelo koje se sastoji od 68 strofa u osmerostihu kroz koje svoje tualjke izgovara trideset likova, a njihova raznovrsnost odgovara sloenosti parikoga drutva. Uvod i zakljuak ine po dva pouna osmerostiha koje izgova61
Johan Huizinga, Jesen srednjeg vijeka, preveo s njemakog Drago Perkovi, Zagreb: Naprijed, 1991., str. 127.
ra glumac (Lacteur). Svaka strofa zavrava nekom ustaljenom izrekom. Povorka poinje papom, a slijede car, kardinal, kralj, patrijarh, glavni zapovjednik vojske (connestable), nadbiskup, vitez, biskup, plemi (escuier), opat, sudac (baillif ), astrolog, graanin, kanonik, trgovac, kartuzijanski redovnik, gradski straar (sergent), fratar (moine), lihvar, siromah, lijenik, ljubavnik, odvjetnik, svira (menestrier), upnik, teak, franjevac (cordelier), dijete, pisar, i pustinjak. Svakoj tualjki prethodi osmerostih u kojem se mrtvac (Le mort) obraa svojoj rtvi. Moe se zamijetiti kako na ovom popisu nema ena, pa tako ni one nesretne majke iz njemake inaice. A i rijei kojima se mrtvac obraa djetetu, kao i njegov odgovor, imaju ovdje drugi prizvuk:
Le mort62
Petit enfant, na guere n, Au monde aura peu de plaisance. A la danse seras men Comme aultre; car mort a puissance Sur tous; du jour de la naissance Convient chascun a mort offrir. fol est qui nen a congnoissance: Qui plus vit plus a souffrir.
Mrtvac
Dijete malo, tek roeno, malo si radosti na svijetu vidjelo. Evo te se sili na ples kao i svakog drugog; jer smrt ima mo nad svakim, od dana kad se rodi i najbolje mu je odmah ponudit se smrti. budala je koji ovu ne zna: tko vie ivi, vie i pati.
62
francuski stihovi La danse macabre navedeni su ovdje u redakciji Edwarda franka Chaneya koji je poduzeo samo najnunije popravke. Vidi: Edward frank Chaney: La danse macabr des charniers des Saints Innocents Paris, Manchester University Press, 1945, str. 40-41. Hrvatski prijevod stihova donosim bez pokuaja prepjeva.
Lenfant
A. a. a. je ne say parler! Enfant suis; jay la langue mue; Hier nasquis, huy men fault aller. Je ne faiz quentre et yssue. Rien nay mesfait mais de peur sue; Prendre en gr me fault, cest le mieulx. Lordenance dieu ne se mue: Aussi tost meurt jeune que vieulx.
Dijete
A, a, a, govorit jo nisam kadro! Dijete sam; jezik mi je nijem; Juer se rodih, a ve mi valja otii. To je sve to uinih na svijetu: dooh i otioh. Ne uinih nikakvoga zla pa ipak znojim se od straha; Pomirit se s ovom kobi moram, to je najbolje. Uredba se boja ne moe mijenjati: mlado umire isto ko i staro. Sophia Oosterwijk63 takoer uoava razliku izmeu njemakih i francuskih stihova kad je rije o djetetu, pa joj posveuje i posebno poglavlje svoje studije. Dok se dijete u gruboj dosjetki njemakoga Totentanza tuilo kako jo ne zna ni hodati, a ve mu valja plesati u mrtvakom kolu, u francuskom se tekstu izbjegava ta surova ala, pa se dijete umjesto toga ali da jo ni govoriti ne umije, a ve mora mrijeti. I ona primjeuje kako su rijei kojim se mrtvac obraa djetetu u francuskom (i engleskom) danse macabre neuobiajeno odmjerene i utjene. I francuska i engleska inaica sadre konvencionalnu utjehu koju smrt ovdje prua djetetu da e rano preminue potedjeti dijete patnje duega ivota. Takva se (hladna) utjeha obi;no izricala ucviljenim roditeljima koje se time htjelo ponukati da ne tuguju zbog smrti nedune djeice budui da e ona bez dvojbe otii u Nebo, naravno pod uvjetom da su krtena.64 Oosterwijk dakle, nesumnjivo pod Rosenfeldovim utjecajem, ne smatra da je spomenuta uzdranost inae zlobnoga kostura izraz neke osobite osjetljivosti sastavljaa francuskih stihova, nego u takvom ophoenju s temom djeteta prepoznaje tek izraz hladne konvencionalnosti, pa nas onda jo i opominje da srednjovjekovnome autoSophia Oosterwijk, Fro Paris to Inglond? The danse macabre in text and image in late-medieval England, Department of English Language and Culture, faculty of Humanities, Leiden University, Doctoral Thesis, 2009. 64 Sophia Oosterwijk, isto, str. 183.
63
ru ne projiciramo iz svoje dananje perspektive neke vlastite sentimentalne razloge i da njegovu saaljivost prema djetetu ne promatramo u vidjelu naega drutva koje je (barem nominalno) mnogo osjetljivije prema patnji djece negoli je to bio sluaj u Srednjem vijeku.65 Protivno njezinu stavu, navest emo ovdje drugi razlog koji je mogao ukoiti uobiajenu zajedljivost kostura u francuskim stihovima: razlog dobroga ukusa. Razdoblje o kojem je rije razvoe je izmeu dva suprotstavljena shvaanja uloge umjetnosti: stotinama godina sakralna je umjetnost pokorno sluila svojem sadraju ne istiui nikakve vlastite zahtjeve i kriterije koji bi proizlazili iz samoga bia umjetnosti i njegovih zakona. U sakralnoj umjetnosti dobro je bilo ono to uinkovito prikazuje neki vjerski sadraj. Doba koje nazivamo renesansom istie meutim zahtjev za autonomijom umjetnosti; velikim renesansnim majstorima sakralni je sadraj sve vie samo sredstvo za ostvarenje vlastitih, umjetnikih ciljeva. Kriterij dobroga ukusa konkurira kriteriju pobonosti kao okazionalnom i sve ga vie potiskuje u drugi plan. Naturalistiko prikazivanje patnje djece znai meutim i prekoraivanje granice dobroga ukusa. Obrazovan graanin srednjovjekovnoga velegrada kakav bijae Pariz mogao se u tome znatno razlikovati od redovnika nekog provincijskog samostana; sloeniji knjievni izraz u koji je autor (a rekli smo da se vjeruje da je to bio klasino obrazovani Jehan Le fevre, prevoditelj latinske poezije) pretoio sirove stihove prvobitnoga Totentanza govori o osobi kojoj pitanje forme u umjetnosti sigurno vie nije bio na posljednjem mjestu. Klasino obrazovan pisac mogao je zazirati od verbalnog sadizma u opisu smrti djeteta. Ne treba meutim iskljuiti ni sposobnost pjesnikova uivljavanja u tragini prizor majke i djeteta. Prihvatimo li pretpostavku da je tvorac njemakoga Totentanza vjerojatno bio redovnik, dakle ovjek koji ivi sam i stoga nesputan strepnjama kakve obino salijeu obiteljske ljude, nije ga onda teko zamisliti gdje dosljedno i bezobzirno ostvaruje svoju zamisao, dok je autor danse macabre opet gotovo sigurno bio svjetovnjak, pa otud vjerojatno i sam otac nekoga djeteta koji se mogao osjetiti povrijeenim u svojem oinskom uvstvu i zgroziti se nad okrutnou spomenute scene.
65
Sophia Oosterwijk, isto, str. 192.
Nihad Agi
Jezik i subjekt u poeziji Abdulaha Sidrana
Pustolov u granicama sopstva

S obzirom na tematiku odnosa jezika i subjekta u Sidranovoj poeziji, uoavaju su dvije ope tendencije: (1) jedna je, da pjesnik jezik svoje poezije ini privilegiranim medijem za artikulaciju subjektivnog (pjesme nastale nakon rata) i (2) druga, da je jezik medij u kojem je subjekt izmiljen, on je fikcija stvorena iz materije jezika, himerika umjetna figura, koja uzima odreene diskurzivne funkcije, koje se ne poklapaju s odreenom realnom instancom. Ove dvije ope tendencije u korelaciji su sa shvatanjem subjekta kao konstitucionog i smisaonog centra svijeta i sa tog stajalita se odreuje istina izvjesnosti, dok druga ovo stajalite dovodi u pitanje, obezvrjeuje se njegov dotadanji status na taj nain da se subjekt disperzira u seriju partikularnih subjekata, koji sa smijekom i pod dvostrukim znakom pitanja asociraju svog prethodnika. Kad sagledavamo subjekt poezije openito, te subjekt Sidranova poetskog teksta posebno, u aspektu usmjerenosti subjekta prema jeziku, onda se namee nerjeivo pitanje o subjektu kao instanci koja govori, pitanje o tome ko stoji iza zamjenice prvog lica singulara ja? Subjekt to u poeziji artikulira ja govorenje tom govornom radnjom ukazuje na samog sebe, pa je logino pretpostaviti da se ovo ja poklapa sa subjektom. Ali, iskustva poezije i poetike, ali i spoznaje filozofije, jezine i literarne teorije, ukazuju da se iza ovih izriaja krije jezina metamorfoza, pa onaj ko o sebi govori kao ja igra ulogu koju mu je jezik propisao i kojem on daje odreenu formu. Da se zaista radi o ja s - ulogom, pokazuje letimian pogled na pjesme Abdulaha Sidrana iz njegove rane i srednje stvaralake faze, gdje je uloga subjekta dodijeljena fiktivnim i stvarnim (stvaralakim) osobama iz bosanske kulture i povijesti Mula Mustafi baeskiji, Ivanu frani Jukiu, Gavrilu Principu, brai Moria, persifliranim likovima Meinih romana i Dizdareve poezije, etc. Ovo implicira da Sidran u ovim svojim stvaralakim fazama sustavno izbjegava udio individualnog subjekta u jeziku, zbog ega njegov jezik nema subjektivno individualna obiljeja, to nije njegov jezik, nego jezik kulturne i povijesne openitosti. Istina, postoji u ovoj stvaralakoj fazi Abdulaha Sidrana i izvjestan broj pjesama u kojima se subjekt pojavljuje kao instanca nezavisno i izvan jezika u kojima se
prekorauju granice jezine saopivosti, gdje dua govori sa subjektom poetskog teksta i gdje se ona izjednaava, da parafraziramo Wittgensteina, sa kukcem u zatvorenoj kutiji. Osim toga, znatan je broj pjesama u Sidrana u kojima ulogu govornika preuzimaju druge instance, drugi ljudi (Kozma Astrolog), objekti i diskurzivne konfiguracije, pa se ima dojam da pjesnik ne govori u jeziku, nego kroz jezik i da je, zbog toga, veoma teko odrediti ko govori u ovim pjesmama, ko govori kroz jezik poezije te ko se brine oko toga, ko govori? Poput velikog broj literarnih tekstova 20. stoljea i ovdje se eksponira ideja bezsubjekatskog pisanja u kojima se porie i osporava ekskluzivna uloga jasubjekta kao konstitucionog centra svijeta i gdje ovaj i ovakav subjekt govori iza maske drugog, ime pjesnik doputa jeziku da mu bude saigra u stvaralakom procesu i tako mu omogui da u simultanoj artikulaciji iskae vlastito i tue iskustvo vlastito u stranom jeziku i strano u vlastitom jeziku. Iz unutranjeg konteksta Sidranovih pjesama teko su utvrdive okolnosti pod kojima moemo spoznati da samo ja nastupa kao subjekt govora i koja dimenzija procesa jezine artikulacije nastupa kao nosilac traga govornog subjekta, tako da nismo daleko od spoznaje da tim pjesmama nedostaje utemeljujui subjekt pjesnikog i tekstualnog svijeta koji, poput aristotelijanske due, sudjeluje u svemu, nego je posrijedi djelatnost subjekta to sve zbira i sabire sobom i na sebi, ime nedvojbeno uvlai subjekt u krizu, a time i sam jezik. Dok je rehabilitacija koncepta subjekta u literarnim i poetskim tekstovima druge polovice 20. stoljea, a time posredno i u tekstovima suvremenog bosanskohercegovakog i bonjakog pjesnika Abdulaha Sidrana, povezana sa rehabilitacijom jezinog, sa rehabilitacijom subjekta kao jezinog dogaaja, u literarnoj teoriji i poetici ovo se pitanja sagledava dvojako: (1) prvo, kao pitanje o obiljejima subjektivnosti u tekstu i (2) drugo, kao pitanje o genezi teksta i o uvjetima njegove mogunosti. Mada su ova pitanja meusobno usko povezana, ona nisu identina, pa u poetikama mijeanja/uplitanja, gdje se poetski tekst utemeljuje uzajamnim djelovanjem ja sa drugim, mogu se uoiti razliite razvojne linije, koje mi na egzemplaran nain prepoznajemo i u Sidranovoj poetici i poetskoj praksi. Poetiku drugog glasa, kako je, naime, poznato, razvio je pjesnik Octavio Paz u svoj zbirci eseja Luk i lira (1956/1983), gdje on posebno poglavlje posveuje modelu inspiracije i pjesnikog samoosvjedoenja, kojeg u procesu pjesnikog stvaranja prati djelovanje sa strane, instanca sa medijalnom ulogom tako da pjesnik nije sam svoj gospodar, nije gospodar svog glasa, jezika i djela: in pisanja pjesme predstavlja se kao snop suprotstavljenih snaga, u kojem se na glas i drugi glas povezuju i mijeaju. Granice nestaju. Na se govor neprimjetno preobraava u neto, ime mi ne moemo potpuno ovladati; i nae ja se povlai i uzmie pred neimenovanom zamjenicom, koja i nije posve ti ili on. (Paz, 1983, 206 207, prevod s njemakog N. A.) Teza o unutranjoj vieglasnosti poetskog ja polazi od pretpostavke o pluralnom i dijalokom ovjeku, koji je istovremeno neporecivo jedinstven i neporecivo
pocijepan, pa su glasovi pluralnog bia i na jedini glas, a pjesnik subjekt i objekt pjesnikog stvaranja on je uho koje uje, i ruka koja pie ta mu glas diktira. Afinitet prema ideji o ja ne kao jednom, nego kao o vie, Sidran je iskazao u znatnom broju svojih pjesama, ak bismo mogli ustvrditi da gotovo i nema pjesama u kojima se ne osjea prisustvo drugog glasa iz pozadine ili neka vrsta sufliranja to ga jezik upuuje subjektu poetskog teksta. Osim poetike mijeanja, Sidranova poezija svoj poetski uinak nalazi i ostvaruje u specifinoj napetosti izmeu kontingencije i auktorijalnog rada na pjesmi, kad se pjesnik sluajno zatie u pojavnom svijetu i sve mu izgleda strano od historijskog svijeta, sobe sa kulturnim rekvizitima do vlastite unutranjosti, a vlastitim pisanjem on obrauje te kontingentne fenomene svijeta omoguujui na taj nain jeziku da bude samostalan u produkciji svijeta stvari i ljudskih pojava. S poetikom samosvojne djelatnosti jezika usko je povezana poetika o sutini, funkcijama i svojstvima literarnog, koja je moda i najdominantnija kod Sidrana, jer je u njoj rije o artikulaciji munog i bolnog iskustva i o kritici faktinog ovdje pjesnik utemeljuje etiku dimenziju poezije i rehabilitira subjekt kao subjekt govora, kojim neko govori u neije ime u ime nacije, morala, etike, dobra. Ovoj vezi izmeu diskursa o subjektu i refleksije o knjievnosti i kriterijima literarnog treba dodati i pridruit reafirmaciju subjekta s naglaskom na njegovu znaenju za jezik poezije, to je obiljeje poetike praznih mjesta izraene u kategorijama negacije ili deficijencije. Ovu poetiku odlikuje instanca subjekta iza jezinih procesa artikulacije, s tim da se ovaj subjekt ne moe pozitivno artikulirati i prevesti u pozitivno itljive znakove, on je skriven, neitljiv i djeluje ne samo u podruju refleksije o knjievnosti nego i u samom literarnom pisanju, o emu zorno svjedoi Sidranova pjesma Ars poetika. Poezija pisana u ovoj poetikoj maniri simulira razvoj tehnika indirektne i negativne, prijepisne i ukazujue, prekinute i fragmentarne artikulacije, ali i razvoj modela opisa sa teorijske strane, koji literarni i poetski tekst shvata kao indirektne, negativne, prepisujue, ukazujue, prekinute i fragmentarne izjave. Ovdje se odgovarajue strategije izraavanja i prikazivanja uzdiu do kriterija poetinosti (kod Sidrana esta upotreba leksikih arhaizama i unutranjih rima) i odreuju se kao postupci i naini pristupa literarno-umjetnikom tekstu. U ovom horizontu subjekt se promilja kao predmet ukazivanja, kao neto to se ne moe iskazati, kao iskljuena instanca poetskog govora, koja se preuuje na taj nain da se smjeta na tekstualna prazna mjesta. Ovoj poetici praznih mjesta bliska je, ali ne i s njom identina poetika odstupanja od norme kao prostora za igru ugroene subjektivnosti: metaforiki reeno,jase lokalizira u procjepe, prekide i prazna mjesta jezika kao sistema. Na ovoj taki literarnog pisanja Sidran gradi nove tehnike pisanja i iskuava nove forme organizacije literarnopoetskog teksta zaokupljenog nerijeenim pitanjem o subjektu govora, koji poinje da mrmlja i zapinje u govoru demonstrirajui time namjernu omaku protiv pravila igre literarnog pisanja. Posmatramo li Sidranovu poeziju iz cjeline njegovih zbirki Kost i meso, Sarajevska zbirka i nove pjesme, Sarajevski tabut, Morija, onda uoavamo njegovu poetsku angairanost u odbrani subjekta kao subjekta sa stilom, kao ritmikog
subjekta, subjekta kao dvojnika te monolokog subjekta. Ovaj raspon manifestacije subjekta u ovoj poeziji ukazuje na to, da pjesnik jezik poezije razliito vrednuje i sukladno tome dodjeljuje mu razliite funkcije u nekim pjesmama, kao u pjesmi Uzevi kost i meso, rije je o tome da niko nije autonoman od jezika, govorni subjekt kao i pjesnik, jer ne postoji jezina autonomija, to promiljeni subjekt pjesme metaforizira kao propadanje u mrak i kao neegzistentnost bia i stvari, ali on to poimlje i izgovara u govoru, a ne izvan i mimo njega, dolazi do trenutanog pomraenja bia i stvari, a onda iznova u jeziku ponovno poinje da blista svjetlo junskog dana i da se uje mrmor mujaka u zraku. Subjekt je vezan za jezik, on je njegova kua, a kako je kua jezika ovjek, samo subjekt govora i piui subjekt mogu toj kui jezika dati egzistentnu puninu i obiljeiti ga subjektivnim momentom svog individualnog izriaja,odnosno autorov individualni subjekt se iitava iz stila kao fizionomskog elementa. Meutim, u cijelom nizu pjesama iz Sidranovih ranijih zbirki govorni subjekt pjesama koristi, a pjesnik to poetski funkcionalizira, rijei kao zid za slike na kojima se doarava stvarnost (trompe-loeil), na kojima se daje privid stvarnosti iako je ta stvarnost povijesno uokvirena (ezdeset i neke prolog stoljea), te kulturnopovijesno predstavljena od Kulina do Principa, odnosno aktualnog povijesnog asa. U ovim pjesmama principijelno je otklonjena mogunost individualno-posebne upotrebe jezika, u jezinoj artikulaciji izostavljena je signatura posebnog, subjekt nije u stanju rijeima izraziti svoju signaturu, nego pribjegava imitativnom stilu u kojem se poetski tekst cijepa na dvije i vie instanci, tako da subjekt ima funkciju samo da prenese govor, misao ili snove drugog subjekta bilo da je rije o duhovnom srodniku ili prijatelju po rijeima (Marko, Stevan, Grga babi), odnosno slikaru (Ibrahim Ljubovi). S ovim, ali i serijom pjesama iz Sarajevske zbirke, Sidran uvodi u svoj poetski govor tzv. metamorfozinog subjekta, koji koristi drukije, energetske potencijale jezika i preko poetike ritma izgrauje poetiku subjekta te promilja subjekt kao instancu to sama sebe uspostavlja: Poetiku ritma nalazimo tamo gdje organizaciju kretanja govora vri specifian subjekt, kojeg moemo nazvati subjektom pjesme. Kroz ovaj subjekt organizacija jezika postaje opom i to je mogue veom subjektivizacijom diskursa, onako kako se sam diskurs preobraava kroz subjekt i subjekt postaje subjektom samo kroz ovu transformaciju. (Henri Meschonnic, Promiljati Humbolta danas, 1995., str. 67-89., frankfurt a. M.) Svoju ulogu pjesnik vidi u tome da svjetiljkom rijei osvijetli dubinu jezika u rasponu od srednjevjekovnog bosanskog kao ishodita, s ugraenim citatima sa Povelje Kulina bana Dubrovanima, preko sarajevskih hronika i franjevakih kronika do baeskije, Jukia i Skarievih povijesnih anegdota, ime se uspostavlja jezinopoetska dijakronija sa svojim opim i posebnim znaenjem i nijansama. Paralelno, meutim, uz ovu jezino -poetsku dijakroniju pjesnik, u inu poetske re-kreacije, stvara i jezino-poetsku sinhroniju tako to poetski reinterpretira jednu vrlo jaku i
ivu poetsku tradiciju Dizdarevog tipa, gdje se prividnom imitacijom, ali sutinski drukijim pjesnikim sredstvima, poetizira jednom ve poetizirani govor o batini bosanskog srednjovjekovlja, pa zapisi o kamenim spavaima postaju zapisi o svakodnevnom ivotu to se odvija u ritmu ustaljenih rituala ili mitova svakidanjice. Dodatnoj zaudnosti zapisa pridonosi i to, da pjesnik, kao u pjesmi Zapis o udu, jednom ve poznatom obrascu ili tipu pisanja pridodaje jedan novi, poeovski, obrazac u kojem nita nije isto iako se, na prvi pogled, ini tako: potiskujui ivot u sjeanje o ivotu i ja netom selim u sjeanje taj pokret pjesniko ja kao subjekt teksta i neto to nisam ja, ali u emu me ima naputa samo sebe, odvaja se od sebe smatrajui da ne moe biti istovjetno s bilo kojim od svojih prolih ili buduih sebstava. Ovdje pjesnik suprotstavlja opaanje i sjeanje, a kao posljedica te suprotnosti pojavljuje se subjekt iji je jezik zahvaen boleu rijei, koje slabe njegovu izraajnu mo, dovode u pitanje njegov identitet i u fiktivno-imaginarnom uspostavljaju novi poredak vrijednosti. Jezik se pojavljuje kao djelo drugog pod ijim pogledom je ja, kao subjekt pjesme, prinueno objektivirati stvarnost i samoizraziti se, ali ono osjea i spoznaje da ga jezik svojom unutranjou otuuje od sebe i prisiljava ga na postojanje izvan njega samog. Gotovo da i ne postoji primjer u cjelokupnoj Sidranovoj poeziji, gdje se subjekt ne artikulira preko poetskog govora, govorei subjekt je ujedno i instanca to rekonstruira jezik u procesu i kroz proces rada na stvaranju poetskog teksta. O tome zorno svjedoi pjesma o poetici stvaranja, Ars poetika, u kojoj autor reafirmira subjekt u estetiko -poetolokim kontekstima na pozadini jedne duge poetske tradicije, i ije osnovne premise ukazuju da ne postoji djelo bez subjekta, niti subjekt bez djela, te da se subjekt i jezik uzajamno proizvode i onda iz te uzajamnosti proistie knjievno-umjetniko djelo. Sukladno grkome izvorniku preuzetom u rimskoj antici, pjesnik svoj rad na poetici stvaranja pjesme odreuje kao turoban i muan zanat (umijee, techne), ali to umijee dodatno metaforizira upotrebom romantiko-modernistike predodbe o pjesniku kao obinom ovjeku preobraenom u luaka i slijepca, zbog ega se u pjesmi konstituira poseban subjekt, subjekt pjesme, koji poslanje poezije vidi u njenom odstupanju od apstraktnog govora i od ope slike svijeta. aputanje iz samoe ili raanje pjesme iz najdublje usamljenosti subjekta, predstavlja kulminacionu taku stvaranja i po tome se pjesnik pridruuje zlosrenom horu poeta od antike do danas, kojima je pisanje kao pjevanje jednako skoku u ponor poetske avanture. Zasebno mjesto unutar jasno razgranienih, ali meusobno povezanih tematskoizraajnih cjelina unutar poetske Sidranove mape zauzima patniki i saosjeajni subjekt, koji kroz sjeanje i munim radom na rijeima, trljajui nita o nita, uspostavlja vezu sa prolim vremenom i u pozi nesrenika nijemo posmatra ogledalo u kojem se zrcali svijet, prazan i nikakav. U pjesmama Da je u svemu tinjao barem..., Noni as u tunom domu i Grgi babiu, odgovor na pismo, pjesnik reafirmira poetski glas tako to metonimijski funkcionalizira subjekt s pravom glasa, pa u tom smislu se evocira vrijeme kad je u sobi iz djetinjstva odjekivao djeji smijeh (brata, sestre i njegov) zbog oeva prisustva, a sada, kada njega nema, oni ive s jadom, koji se neprestano umnoava, trpe zbog toga odasvud okrueni
mrakom, iza ijih neprobojnih zidova nijemi se i muan ivot odvija. Istovremeno s ovom spoznajom o zanavijek splasnulom oevu smijehu (smijeh djeiji metonimijska je zamjena za oevo prisustvo), duh se oev ukazuje pjesniku, duh u etnji tunim sobama, uzima knjigu sa stola i lista kalendar na zidu: u tom asu pjesnik se poistovjeuje s duhom svog oca i iz perspektive oeva duha govori zdvojnim glasom, glasom bez orijentacione take u prostoru i vremenu i, kao u udu, pita se, koji je ovo dan, iji je ovo dom i koji je ovo svijet. Pjesnik sjeanje na oca smjeta na razinu bezvremenog i izvanprostornog postojanja, on svoj odnos prema njemu mitizira, jer ga eli uiniti besmrtnim, ba kao u mitu o Titonu, koji se u elji za besmrtnou pretvorio u goli glas i postao besmrtan, ali cijenu besmrtnosti platio je gubitkom fizike egzistencije. Pjesnik je, dakle, rekreirao, oivio glas svog oca, svoju je pjesmu, kao fikcionalnu kreaciju, pretvorio u njegov dom u kojem je on oivljen i u kojem moe da odjekuje glasan njegov smijeh. S ovom pjesmom u Sidranovoj poeziji se uspostavlja serija poetskih remedijacija (pjesnik funkcionalizira druge medije: pismo, dnevnik, kroniku, ljetopis za svoje kreativne potrebe), ali se uoava tendencija da subjekt bude skriven u neemu, da stoji iza neega, poetski subjekt posmatra svijet iz svog odraza u ogledalu, on se reflektira preko svog jezinog ogledavanja, zbog ega se ima dojam da je zarobljen u jeziku, i vidi uda: svijet opisivati ni trena ne umijem, / a bijah samo ogledalo to pati / dok se svijet u njemu ogleda, / pun svijet, svijet prazan i nikakav. Reflektirajui se preko svog jezinog ogledavanja, u ogledalu rijei, subjekt pjesme ili poetsko ja uvijek ve se jasno manifestira kao jezino ja, kao slika u ogledalu, kao dvojnik ili double. Na ovaj nain njegov govor gubi na spontanosti i autentinosti i stie se dojam govora iz tamnice rijei, pa veina pjesama iz Sarajevske zbirke kao da inscenira pokladnu no za poetsko ja, jer u njima se uje govor zainjavaca, ljetopisaca, pjesnika, vidovnjaka, udaka, pustolova svi govornici ispod povijesne krinke, i iako se uoava govoree ja, to nije nikad autentino ja, nego je produkt pokuaja da se tom govoreem ja pjesme dodijeli oblik i da ga se na taj nain pojmi i shvati. Pjesniko ja kao dvojnik sklono je insceniranju oniriko-karnevalistikih situacija, kao u pjesmi Dernek u Sarajevu, s jeseni 1769, u kojoj se vjeto i funkcionalno isprepliu i potpomau opi jezik pjesme i lokalni argon, karnevalistika fraza, tako da se promjenom situacije mijenja i perspektiva vienja jednom je to perspektiva vienja raje na derneku zbog pobjede nad Rusima na Hoinu, hrsuz i uhljupi skupljeni s koca i konopca izvojevali su toboe pobjedu, odozgora, od Hoina, stiu sve same plahe vijesti, pa zbog toga iz zemlje kao da iznie hejbet svakojaka svijeta, karnevalistiki se niu scene o nekakvom iz Misira, koji je dovukao ticu, ni koko ni krava, drugi pokazuju hajvana ko insana, proradile hudovike birtije i bearnice samo zato to je vlast primirila. Obrat iz slavljeniko-vesele u humorno-tunu situaciju deava se dolaskom i pristizanjem, u neka doba, naih odozgora, s Hoina: koji bez ruke, koji bez noge, koji bez oka, koji / bez uha, i dvojica bez pameti. Nakon to im je dernek iziao na nos, malo ko je iao na sijela i derneke, kamoli u bitke i pod bajrake, to je svojevrstan kritiko-ironijski komentar na nepromiljene povijesne avanture, ali i iznoenje na svjetlo dana ratnog besmisla, karnevalistikog ismijavanje retorike
odozgor te izvrtanje naopake svakog pobjednikog zanosa. Treba, uz ovo, dodati da pjesma svoj motiv crpi iz povijesnih kronika, ali u strukturalnom smislu ona predstavlja poetsko -fikcionalnu ilustraciju Tvrave Mee Selimovia, tako da je njeno sutinsko odreenje sadrano u dvostrukoj fikcionalizaciji s dvoaspektualnom fokalizacijom na povijesnoj anegdoti i na fikcionalnom obrascu. Slinu retoriku dvostrukog glasa i mijeanja vlastitog i tueg govora Sidran koristi i u pjesmi Govori Sarajevo: ja ostrvo sam, u srcu svijeta, u kojem se grad personificira, a tu njegovu personifikaciju bitno obiljeava sudbina brae Moria, ija tragika, opjevana u narodnoj pjesmi, postaje sutinskim obiljejem ovog grada, pa iako predstavlja instancu za sebe, do koje ne dopiru pla i pjesma, ljubav i nesrea, i pred kojim su jednaki i isti oajnik i mudrac, dijete, protuha i hulja Sarajevo ivi pod prijetnjom kletve, okrueno jezom i tiinom. Dvojnika iz jezika u kojem utvarna rije reprezentira identitet pjesnikog jasubjekta, njegov jezini identitet, Sidran je tematizirao u pjesmama Hrast i knjiga, Smrt u Venediku, etnja sa Stevanom i Mora. U njima se pjesnik igra logocentrinim i jezino-mitskim toposima i viziju potpunog ojezikovljenja svijeta i ja-subjekta prikazuje kroz ideju o nonoj mori jezika i kriznoj situaciji stvarnosti kao posljedice stereotipizacije jezika. Najavljena u pjesmi Grgi babiu, odgovor na pismo, bolest nazvana Morbus lexis proima poeziju i poetiku u cjelini, jer je poetski subjekt izgubio mo da ita svijet i sopstvo, uzrok tom gubitku moi odgonetanja i deifriranja svijeta je postojanje bez smisla, koje se iri poput oblaka i maglutine, rastaui stvari i komadajui sve veze izmeu ovjeka i stvari. Posljedica toga je spoznaja, da dodjeljivanje vlastitog lica jeziku predstavlja utopiju jezinog samoprikazivanja, u njegovim pjesmama se instalira jezini double u kojemu je stranac (mogue srpski ili hrvatski jezik) oduzeo lice njegovu jeziku te on besciljno luta svijetom u nemogunosti da ga imenuje u vlastitom jeziku, njegov poetski subjekt ne moe se jeziki artikulirati. Uz ovu spoznaju o jeziku na samrti ide, ruku pod ruku, paradoksija o identitetu, u kojoj se reflektira iskustvo o tome, da poetski subjekt ne moe neposredno sebe da percipira i da spozna ono to on vidi samo je refleksija drugog. Misteriozan fenom slike u ogledalu, koji omoguuje lino iskustvo ja-subjekta,z amjenjuje se jezinim dvojnikom, kojim se signalizira ideja o opaanju samog sebe kroz otuenje od samog sebe, ime Sidran tematizira problematiku spoznaje i identiteta kao varljive igre istine i identiteta, i poput sage o Amphitryonu, u kojoj njegova ena Alkmena vodi ljubav sa Zeusom mislei da je to Aphitryon, te se sugerira da je promiskuitet oficijelna forma zajednikog ivota, tako i pjesnik u svojim pjesmama postavlja pitanje o vlastitom identitetu i problematizira ga kao dvojnika u jeziku i kulturi. Ako konsekventno promislimo sagu o Aphitryonu, onda slijedi dvojben zakljuak bosanski jezik, kao hrvatski i srpski, do sada su ivjeli u promiskuitetnoj zajednici, i zbog toga ona nona mora poetskog subjekta, koji je ostao bez jezika, glasa i kue, te je stoga osuen na artikulaciju iz niega, iz utnje jezika, koja je jednaka povratku u svijet rijei, povratku u ono to je bilo skriveno u jeziku nai rijei jezika u Kulinovoj Povelji, u kronikama, zapisima, ljetopisima, u Dizdarevim nepatvorenim poetskim slikama, Jukievim gromoglasnim jezino-nacionalnim pamfletima, u Sarajlievu poetskom intimizmu,
Veovievim oksimoronskim katahrezama, Kranjevievim krilatim rijeima i Ujevievu poetskom univerzalizmu, Popinoj reduktivnoj semantici i krtoj metaforici, Kordievim fantastinim krajolicima u jeziku ili u Selimovievu jeziku nesrenika. budui da je svjestan svog utopijskog plana, Sidranov poetski subjekt se odvaio na trajk glau rijei, zautio je i zanijemio u znak protesta, sklonio se u stranu od svijeta i doma i, u dubokoj osami, mrmlja sebi neto u bradu,jadikuje bezglasno. Ko ga jo uje, i da li je ikog briga zbog toga? Ako uporedimo navedene glasove iz podruja literarne teorije i poetike sa literarnopoetskim tekstovima Abdulaha Sidrana, pokazuje se konvergencija sa pitanjem o subjektu govora, takoer i konvergencija u akcentuiranju uzajamne zavisnosti govornika i jezika: dok teoretske postavke povezuje tvrdnja o tragovima subjektivnog u jezikim izriajima, pitanje o subjektu govorenja u Sidranovim poetskim tekstovima pojavljuje se kao otvoreno pitanje. U njegovim pjesmama se poetsko ja manifestira kao zamisliv subjekt govora ja kao jezini konstrukt i citat ja kao recipijent jezinog nadahnua, i sve ove razliite uloge govornika stoje u odnosu napetosti jedne prema drugima te se u jeziku i kroz jezik artikuliraju u formi samorefleksivnog govora i u formi dramskog monologa, tako da se povodom Sidranove poetike govora moe paradoksalno ustvrditi, da njegovo poetsko ja ne postoji, ali unato tome ono jest ne postojim, dakle jesam. Izazov italakom opaanju predstavljaju Sidranove pjesme Hrast i knjiga i Smrt u Venediku: dok se u prvoj radi o apsorpciji vizualnog teksta, u drugoj je rije o apsorpciji verbalnog teksta, dok je u prvoj ekfrastini monologpolazite za p a r a g o n e izmeu verbalnog i vizuelnog prikaza, u drugoj je to apokrifni znak. Ovdje je rije o konstrukciji jasno disocirane i naglaeno individualizirane figure govornika, koji iz konkretne situacije govori drugoj figuri,monoloki, jer se odgovor druge figure ne prenosi. U pjesmiHrast i knjigadolazi do stapanja dviju opcija, dva vienja zamiljeno perspektivno oko slike Ibrahima Ljubovia i stilizirano lirsko ja-govornika, i iz te stopljene vizure nastaje neupravni govor u kojem lirsko ja govori o onom to vidi vizualno oko slike. Na drugoj, pak, strani, u pjesmi Smrt u Venediku sve je nainjeno od fikcionalnih fragmenata iz Dervia i smrt, a samo je naslov uzet iz posljednjeg poglavlja Tvrave. Dakle, poetsko ja pjesme uzima glas i reenicu Hasana, kojom roman zavrava i projicira je na pisca romana, ali pisac romana Dervi i smrt nije poistovjeen s Ahmedom Nurudinom, na kojeg se odnosi reenica, nego s Harunom, krivo optuenim i nevino pogubljenim likom, tako da je u toj citatskoj konstrukciji od Nurudinovih rijei iz raznih konteksta u romanu (najvie molitveni govor na nepostojeem Harunovu mezaru), dramatizirana i dramaturki naglaena slojevitost pieve linosti, koji je autobiografiju pretvorio u fikcionalnu biografiju, a monolog glavnog lika u dramsko vieglasje likova. ivot, kao i smrt, je besmislen i zbog toga to je Nurudinova molitva za mrtvog brata Haruna pjesniku posluila kao molitva za mrtvog Meu, iz ega proistie da je Mea umro od iste ruke, sa slinog razloga, kao njegov stariji brat, kojemu je Harun fikcionalni ekvivalent. Kao kruna Sidranova novog poetskog programa, shvaenog kao pletenje mree od rijei, moe se smatrati pjesma Gavrilo bunca, no uoi pucnja, gdje se izraava
raspoloenje ljudske due na taj nain, da se hvataju trenuci i karakteri u njihovoj prolaznosti, naglaava se memorijska funkcija trenutka, koji se snano utiskuje u pamenje. U tehnici dramskog monologa daje se portret karaktera i psihiki portret ubice u kriznoj situaciji, kada poetsko-dramski karakter posebnim intenzitetom razotkriva svoje strepnje i izvjesnost smrti, svoje sumnje i svoju odlunost. Ova lirska forma moe se oznaiti kao samoportret datog govornika pjesme, u kojem sam sebe razotkriva pred nijemim sluateljem. Kako ritam i jezik pjesme imitiraju ljudsko govorenje i prezentiraju govornika u osebujnom povijesnom trenutku njegova ivota, pjesma svjesno zaguuje referencijalni, a istie metaforiki glas. Retoriki subjekt ovih dramskih eksfraza ima svog pandana u pjesmi Sarajevska molitva, nastaloj tokom opsade Sarajeva, u kojoj se retoriki subjekt koristi epideiktikim govorom hvali ivotinje, a kudi ivotinjsko u ljudima, ivotinje imaju karakter i duu (natura anima), dok su ljudi nekarakterne ivotinje. Na ovaj nain, nabrajanjem pozitivnih moralnih vrijednosti i aspekata ivotinja, pjesma stvara tzv. kataloki portret, koji se inverzijom pretvara u dominantan portretni tip. Ovdje Sidran kao da postupa na nain Isidora od Seville, Diomeda, jer kroz analogiju ljudi sa ivotinjama, on ukazuje na stereotipne figure klasine mitologije, koje u modernoj poetskoj preobrazbi postaju ireverzibilni ekstremi ljudi postaju ivotinjama, Nema im nigdje stana ni stanita, / na oba svijeta kue ni kuita. Nakon reenog postavlja se opravdano pitanje o kojem i kakvom subjektu zbori Sidranova poezija, ali i u kakvu i kojemu jeziku? Od mnogih odgovora to se nameu sami od sebe, jedno je zacijelo izvjesno u poeziji Sidranovoj pria se povijest subjekta na samrti, i to jezikom optereenim ontolokim teretom, ali i jezikom sklonim karnevalistikom izvrtanju svega i sva. Najuoljivije svojstvo, pak, takve bolesti subjekta oituje se u njegovu gubitku centra svijeta, u filozofiji, spoznaji i psihoanalizi poznatoj kao kosmoloko oboljenje, prema kojem ovjek i zemlja nisu centar svijeta, iz ega nastaju sva ostala i koja se, da parafraziramo Sidranov stih, stropotaju poput stropa na ljudski subjekt. Spoznaju subjekta o sebi kao nepostojeem centru svijeta, Sidran je u poeziju ugradio od prvih svojih pjesmotvora, to je i razlog zbog kojeg se on udvorniki ponaa prema bogu, iako je njegovoj poeziji strana bilo kakva teologija, mogue samo neke rudimentarne forme, pa ak i banalizirane forme eshatologije, ali to nije monoteistiki bog bilo koje konfesionalne provenijencije, nego prije Pascalov bog, koji ovjeka percipira kao nedefiniranog monstruma vrijednog da se mrzi te ga on recentira u Boga. Ve na ovoj razini spoznaje o bogu Sidranove poezije, kojom se daje kakva takva ansa subjektu da se smisleno oituje, uoavaju se blijedi tragovi, kao svjetlom svijee osvijetljeni, Kantova transcendentnog Boga, jer bez ove instance bila bi izgubljena svaka nada u smislenost ljudske egzistencije. Ali, Sidran je majstor obrata, a u poeziji njegovoj to se ostvaruje preko ironijske formule o apsolutno relativnom, to je maestralno predoeno u formi citata Ahmeda Nurudina, da je ivot besmisao kao i smrt. Taj apsolutni relativizam dovodi Sidranovu poeziju i subjekta te poezije izravno do Nietzscheova nihilistikog Boga, njegove ironijske formule L effet c moi, prema kojoj je autonoman ljudski subjekt samo iluzija, on je pria, fikcija, igra rijei, ime se samo potvruje ne-egzistentnost takvog subjekta. to je razlog
takvu pjesnikovu uvjerenju o subjektu zahvaenom svijeu o neumitnom propadanju ako ne spoznaja, uvid o obratu, preokretu razumskog ljudskog nastojanja u realno povijesno bezumlje nakon povijesnih kataklizmi dvadesetog stoljea, a naroito nakon debakla transcendentnog boga i etike istine i dobra na bosanskom terenu, ovjek moe jo samo umiljati da je kruna stvaranja i da moe smisaono stvarati prema svojim vlastitim predodbama. Odredivi polje vaenja subjekta u rasponu od transcendencije do fiktivne egzistencije kao ne-egzistencije, pred Sidirana je iskrsnuo gotovo nerjeiv problem jezikog obuhvata tog raspona subjekta i njegove poetske artikulacije. Ono to je uoljivo ako ne na prvi pogled, ono barem iz pristojne udaljenosti, jeste pjesnikov grevit napor da iz nepomirljivog sudara individualistikog subjektivizma i apstraktnog objektivizma (ikoninost logike gramatike versus ikoninost reprezentacija ivotnih formi), stvori poeziju kao apoteozu beznadnosti: knjievnost je postala lozinkom za itaoca, da nije siguran od vrtoglavice dok je ita, a sukladno tome Sidranova ontologija kazivanja kao pokazivanja, Jezik govori(Heidegger), manifestira se kao postupak etimologizacije, jer on autentino znaenje trai u prolosti govora, u onom to je reeno u poeziji od srednjevjekovnih bosanskih zainjavaca do Dizdara, Selimovia,Kranjevia, etc. S ovog stajalita on drukije vrednuje govor svakodnevne proze, koji on, istina, uklapa u svoje pjesme kao gnomske izreke ili duhovite fraze, ali u jeziku te proze manifestira se pogrean govor, kazuju neistine i proizvodi neadekvatna istina o stvarnosti. On postupa na nain Cocteauova Orfeja i razbija ogledalo izmeu jezika i stvarnosti i kroz razbijeno ogledalo prekorauje u imaginaciju te stupivi u podruje imaginacije jezine umjetnosti, on naputa jezik svakodnevne proze. Tamo su mogui svi zamislivi scenariji, od susreta sa krasoticama u snovima do haluciniranja o njima na ulicama grada i doivljavanja svijeta ivota kao fata Morgane. Osim toga, Sidran vjeruje u to da rijei nisu izgubile originalnost unato tome to je oko njegova poetskog subjekta sve u neredu,kaotino i svi putovi vode nikamo od niotkud, on ih auratizira kroz arhainu leksiku kao izvor reenine mudrosti, ali je evidentna i jedna druga i drukija tendencija poetske upotrebe jezika, gdje rijei jezika imaju zadau da prodru u drutvo,iznutra urue njegova sredstva komuniciranja i tako ga uine nesigurnim, ime se razotkriva gerilska taktika pjesnika da svoj poetski subjekt funkcionalizira kao jezinog partizana. Ovdje se literarna upotreba jezika pojavljuje kao korektiv politike moi, koja instrumentalizira jezik za svoje ciljeve i zbog toga jezik ne treba da bude potinjen funkcionalizacijama bilo koje vrste, inae e biti izloen procesu truljenja, raspadanja te e patiti kao ivi organizam. U ovoj ravni jezino-poetske transparencije pjesniku se ukazuje vizija uasa u kojoj se govornik potinjava jeziku moi, koja kontrolira, ureuje i obesnauje govornika kroz jezik. Ta vizija uasa sa obesnaenim govornikom prelila se u pjesmu Ni traga o sebi, u kojoj se lamentira o brisanju subjekta iz evidencije jezika, ali i iz evidencije ivota, jer pretvaranjem ni u to, on nee ostaviti nikakav trag za sobom (u jeziku) i trag o sebi (u ivotu). Ali, unato opetovanom i deklariranom nihilizmu postojanja, pjesnik u jeziku i pjesmi pronalazi nain da se odupre zovu prolaznosti, kua od rijei promijenila
je svoje stanare, malo je meu njima nalo smiraj meu njenim krhkim zidovima i tronim temeljima, malo se njih odazvalo na njegov poziv da raseljeni bespuima globusa i vaseljene, dou tu obitavati. Jeziva tiina odzvanja sobama kue bosanskog jezika, jer je svijet u stanju kataklizmike epidemije, poast rata opustoila je prostor i sve pretvorila u komar i nonu moru u kui bosanskog jezika stanari su utvare i sjene sjena. Iako je ovo rekao u vicu, koji je ubistveno taan, da ne samo da je itao Danteov Inferno, nego da je njim hodo, Sidran ovim ustoliuje u svojoj poetici antiku matricu pjesnikog govorenja o paklu, on u svojim pjesmama pledira za ethos tane upotrebe jezika, i pjesma mora biti tana po svemu, a precizna u izrazu, mora biti svjesna, reflektirana i pregnantna artikulacija, mora biti protumjera difundiranju pojmova i obrazaca opaanja i biti u stanju stabilizirati subjekatske moi pojmovnog diferenciranja i ive imaginacije. Poetska Sidranova rije predstavlja antitijelo, koje se odupire irenju etikog sunovrata i jezine kuge, kojom se klaonice ukraavaju geranijama. Stihovima mu stoga odzvanja daleki eho Sofoklovih rijei hora iz Antigone, da je mnogo udovita na svijetu, ali da nita nije udovinije od ovjeka, polla ta deina kouden an / thropu deinoteron pelei. Ovaj tragiarev ta deina u smislu opasnog, uasnog, nesrenog, silovitog predoava se u pjesmi Razvlaenje pameti u dimenziji nasilnog, u Heideggerovom smislu potrebe za nasiljem, kao osnovna crta ljudskog ina, kojom novi tip ovjeka, kao okretan i vjet ovjek, radino i marljivo trijebi i tamani ljude kao ptice, kao divlja i to jeziki razglaava kao potrebu da se sila i jeziki prouje. Tako jezik sile i silnika Sidran razotkriva i demaskira kao osip, ugu to se neprestano iri i raste, a njegov od boga dobiven dar da govori i pamti, pamti i govori, pretvorio se u svjedoenje protiv opasnih djela i jo pogubnijih rijei, a pjesma je postala utoitem za zanijemjele rijei dovedene u stanje nestajanja i ieznua: onaj koji sve pokree, na kraju zavrava pred nitavilom smrti, a rijei Sidranovih pjesama to lutaju uokolo kao obezglavljene, izviru iz univerzalnog duha stvaranja i svjedoe o tronosti ljudske egzistencije, ali i o tome da su rijei sa stanom i stanitem, kuom i kuitem, jednom rijeju - jezik sa zaviajem i domovinom. To je ujedno jezik (bosanski s bojom), koji pledira za um (razum) s mjerom to phronein, kao etikom lozinkom boljeg svijeta.
Andrew Zawacki
bez anestezije1
prevela sa engleskog: Kanita Halilovi
Tvoja ruka, napola podignuta, da pozdravi ili da mahne dovienja.

Paul Celan je svojevremeno ustvrdio da pjesma uvijek negdje putuje, da se uvijek kree ka potencijalnom itaocu. Ne pripadajui bilo kome pojedinano, pjesma je uvijek in otvorenosti, koji potie od odsustva kojeg mi, prigodno, nazivamo autorom, i hrli ka susretu, tajanstvenom i nedokuivom, sa onim ko joj se nae na putu. Ako emo pravo, ne moe biti pjesme bez itaoca koji e pozdraviti njen dolazak, ak i ako taj italac pjesmu samo moe pozdraviti kao asimptotu: ona stalno ide dalje, kao da je rtva Zenonovog paradoksa, ali nikada zapravo ne stie na cilj; ne moramo ni rei da ona nikada ne ostaje u mjestu. Ovaj pojam pjesme kao impersonalnog, ali ipak visoko interpersonalnog izraza, pokazatelj je jedne etike koja u najmanju ruku predstavlja estetiku: stvara se odgovarajua distanca. Kao prolaz, kao most, kao poruka u boci, pjesma premouje prostor u kojem poziva na priznavanje neobinosti nekog drugog poezija se daje, a istovremeno prua i utoite. itaoci poezije Alea Debeljaka otkrie da se ova nit provlai i potvruje kroz itav njegov opus. Uzmimo, na primjer, itinerer u sklopu svake knjige koji ve tee ak i prije nego to proitamo ijednu pjesmu. Debeljakova prva zbirka, Imena smrti, koju je objavio kada su mu bile 24 godine, posveena je, sa iznenaujuom jasnoom ali ne bez pikantne dvosmislenosti, kome drugom nego tebi. Posveta njegovog narednog djela, Rjenika tiine, glasi jednostavno tebi. Zbirka Minuti straha, objavljena tri godine kasnije, takoer traga za neim drugim, za nekim drugim mjestom, ali ovog puta izraava oprez, ak krhkost: tebi, moda. Njegovo naredno djelo, Grad i dijete, vraa se uvjerljivijem, ili uvjerljivom, za vas oboje. Nezavrene pohvale je opet posveeno tebi, mada uz ogradu skoro bezuslovno, dok je Ispod
1 bez Anestezije: Nove i odabrane pjesme Alea Debeljaka, Persea books, New York 2011
povrine, njegova najnovija zbirka, posveena tebi, ovog puta bez ikakvog ustezanja. Mada sve ove knjige koje se proteu kroz dvije decenije oigledno povezuje jedan retoriki kontinuitet, ipak se moe primijetiti i odreeno kolebanje: nakon otvorene izjave slijedi odreeno oklijevanje, nakon kojeg opet dolazi sumnja, koja na kraju ustupa mjesto novoj sigurnosti, a koja opet nagovjetava odreenu dvosmislenost odnosno vieznanost bilo bi pogreno ove oscilacije smatrati dijalektikim, jer one nisu u funkciji razvoja, a kamoli sinteze ili razrjeenja. Vijek iza nas kompromitovan je naravno u toj mjeri da se vie ne moe izvriti brisanje razlika, a u bivoj Jugoslaviji, gdje je Debeljak roen, raspad sistema je bio izrazito bolan. Umjesto toga, Debeljakov opus u okviru svojevrsne potrage postavlja itav niz pitanja, ne poseui za uzaludnim, moda ak i opasnim pokuajem da u svijetu nesloge zavlada prividna harmonija. Previe je nedavne istorije zapravo tuna i teka pria o pokuajima smanjivanja ovih razlika kako bi se ostvarilo jedno veliko Isto. Totalitarizam ima hiljadu maski, u koje spada i krinka demokratije, ali Debeljak odbija da dopusti da poezija u tome bude sauesnik. Ovo ne znai da njegov opus nadilazi upornu utopijsku aspiraciju. Debeljakove pjesme iz rane faze, napisane u periodu kada je Slovenija tek bila izala ispod skuta Marala Tita, karakteriu samoa i akutna metafizika anksioznost ne strah sam po sebi, ve jedna zabrinutost koja nije povezana ni sa im konkretnim. Ova zebnja, koja zapravo prerasta u slom identiteta koji je globalan koliko je i lian, naizgled takoer, zlokobno, predstavlja svojevrsno predskazanje Treeg balkanskog rata, kada je na vijek, kako to Debeljak lamentira u svom eseju Sumrak idola, umro u Sarajevu. Drame odnosno traume etnikog ienja i snajperske vatre iz tog rata, meunarodne neodlunosti i oklijevanja, te konane dezintegracije, deavale su se u slovenakom susjedstvu od 1991. godine. Nakon to je neko bila dio Habzburke monarhije i Austrougarske monarhije; te nakon kratkog perioda konsolidacije od 1809. do 1813. godine, kada je Napoleon Ljubljanu proglasio glavnim gradom Ilirskih provincija naravno pod francuskom kontrolom; nakon okupacije i aneksije od strane sila Osovine za vrijeme Drugog svjetskog rata; te nakon autonomije ali u okviru Socijalistike federativne republike Jugoslavije: Slovenija nije imala punu nezavisnost od politike unije junih Slavena sve do desetodnevnog rata sa veinski srpskom JNA kada je Debeljak radio kao terenski prevodilac za CNN a sve to dvije godine nakon plianih revolucija u Srednjoj i Istonoj Evropi. Sada demokratska i spremna da uzme uee na transnacionalnom tritu, Slovenija se u proljee 2004. godine pridruuje organizaciji NATO i Evropskoj uniji, to e kod Debeljaka umjerenog zagovornika kolektivnog identiteta u svojoj zemlji od svega dva miliona stanovnika razumljivo izazvati odreeni oprez. Zaokupljene nesavrenou jezika i fascinirane kako stranim tako i poznatim predjelima, Debeljakove rane pjesme orijentisane su ka intimi ljubavi i porodice. Poto vie nismo bili brljava derita Coca-Cole i Marksa, nego njihovi nesigurni taoci, prisjeao se on burnih osamdesetih godina prolog vijeka, kada su mnogi etablirani pisci postali marionete partijskih politika i proizvoai neimaginativne angaovane poezije (posie engage), utoliko smo si posveenije dijelili skromna
zadovoljstva i neprilike pisanja o osamljenim ljudima u praznim sobama. Podjednako line kao i introspektivne, njegove najnovije radove karakterie jedan konstantniji angaman u pogledu istorije, knjievnosti i istorijskog nasljea, te esto koriteni pojam plemena. Poezija, da se opet pozovemo na Celana, predstavlja stisak ruke. I zaista, Debeljakove pjesme kontinuirano i snano poseu preko dravnih granica, nadilaze lingvistiku kakofoniju, vjerska i kulturna sukobljavanja, te umjetnike genealogije, a sve kako bi uspostavile kontakt sa nizom drugih obala. Da izdiktiram, pie on, na jednostavan nain, moju oporuku i testament: za tebe e svijet biti / otvorena ruka. Njegova studija postkomunistike Evrope ima sasvim odgovarajui naziv Skriveni stisak ruke, i u njoj on svoju saradnju sa nekoliko prevodilaca iz Amerike, ukljuujui i ovog, naziva etvororunom, kao da implicira da svaki prevod zapravo neizbjeno predstavlja zajedniki prevod. Debeljakova sklonost ka nomadskom je izgleda usaena na samom poetku: roen je u iznajmljenoj sobi bez tople vode, sa zajednikim kupatilom za nekoliko stanova u Ljubljani na boi 1961. godine. Njegovi roditelji, katolici, sa tek navrenih dvadesetak godina, upravo su se bili doselili sa sela. Debeljak je osnovnu kolu pohaao u dijelu Ljubljane koji se zove Prule, na obali rijeke Ljubljanice, a kao to to neki od njegovih kasnijih stihova otkrivaju, proveo je djetinjstvo u bliskom kontaktu sa rijekom i sa alejom alosnih vrba koje su se nad njom nadvijale, a koje su bile tako zasaene po ideji arhitekte Joe Plenika kao aluzija na pralje. Debeljak se nakon toga upisao u gimnaziju entvid, etverogodinju humanistiku kolu u najboljoj evropskoj tradiciji. Osmiljena tako da izae u susret studentima koji ele da se bave sportom, kola je veliku panju posveivala naroito skijaima i skijakim skakaima. Debeljak se meutim bavio dudom, trenirajui pet puta sedmino i takmiei se vikendima u sklopu ljubljanskog kluba Olimpija. Dvostruki prvak Slovenije i jednom vice-ampion bive Jugoslavije, Debeljak je bio lan dravne dudo reprezentacije do 16 godina. Nakon to je doivio povredu na meunarodnom turniru u njemakom gradu Koblenzu, svoju panju i energiju je usmjerio ka pisanju. Da nije bilo te povrede, a kako se Debeljak ponekad zna naaliti, moda bi danas bio nastavnik fizikog vaspitanja. Nakon to je srednju kolu zavrio maja 1980. godine istog mjeseca kad je umro Tito Debeljak je upisao komparativnu knjievnost i filozofiju na Ljubljanskom univerzitetu, gdje je i diplomirao 1985. godine. Te godine je postao dobitnik nekoliko slovenakih studentskih nagrada za zbirku Imena smrti, kao i jugoslovenske nagrade za mlade umjetnike i sportiste (te godine nagradu je dobila i Monika Sele). Za vrijeme studija je bio urednik studentskog asopisa Tribuna, koji je izlazio svaki drugi tjedan, i koji je u tom periodu bio cenzurisan, a dva puta i zabranjen to su bile kazne za koje je on tada smatrao da predstavljaju veliki kompliment u tom uzbudljivom i burnom periodu propadanja komunistikog reima. Kada je prvi put posjetio SAD 1985. godine, Debeljak je dva mjeseca proveo vozei se autobusima Greyhound, putujui od jedne do druge obale. Posmatrajui pejzae, udvarajui se djevojkama i uvajui svoju samou, obeao je sebi da e se jednog dana vratiti. Prema njegovim rijeima, naprosto nije mogao da radi kao kelner u New Yorku, a da se poezijom bavi onako usput, pa se okrenuo akademskom putu.
Upisao se na Univerzitet u Siracuseu, u kolu za javnu upravu Maxwell (Maxwell School of Citizenship and Public Affairs), gdje je 1993. godine stekao zvanje doktora drutvenih nauka. Njegova disertacija e postati njegov prvi kritiki rad objavljen u SAD, pod nazivom Reluctant Modernity, a te godine provedene izmeu unutranjosti drave New York i istoimenog velegrada pokazat e se kao kljune u formiranju njegovih odnosa s amerikim piscima. Tog oktobra se vjenao sa Ericom Johnson, i zajedno su se preselili u Ljubljanu, gdje podiu svoje troje djece. (Erica, koja je i sama pisac, autor je memoara Forbidden Bread [Zabranjeni hljeb], a prevela je i zbirku pjesama Barren Harvest [Spaljena ljetina], pokojnog slovenakog pjesnika Daneta Zajca.) Danas ova porodica ivi u Zveznoj ulici, ije ime na jedan banalan nain ima vano mjesto u Debeljakovom ivotu: kao aluzija na sada nepostojeu jugoslavensku federaciju, Savezna ulica, kako u prevodu glasi njen naziv, podsjea na jednu od najvanijih odrednica ljudskog stanja, odnosno na zajedniki ivot i zajednicu, mogunost razumijevanja i potovanja prema drugom. bavei se istraivakim radom i drei predavanja kao vanredni profesor na obje strane Atlantika, Debeljak nastavlja svoje neumorno putovanje, u isto vrijeme i spontano i smiljeno. U njegova odredita spadaju gradovi kao to su be i Venecija, Chicago i Krakow, barcelona i budimpeta, Pariz i Prag da ne spominjemo Sarajevo, beograd, Zagreb. elio bih i sam postati mapa grada, ustvrdio je Debeljak u jednom lanku o republici slova, jedna pisana stranica, tanka pauina kroz koju se presijavaju starije i zamagljene biografije i urbane hronike. Ne treba posebno naglaavati da mu nijedan grad nije tako drag kao Ljubljana, na ijem glavnom trgu se nalazi spomenik nacionalnom pjesniku francu Preernu koji je pisao na slovenakom, a ne na njemakom koji je bio dominantni jezik u srednjoj Evropi devetnaestog vijeka koji gleda na svoju muzu i neuzvraenu ljubav, Juliju. Sa srednjovjekovnim zamkom koji dominira sa oblinjeg brda, centar Ljubljane prepoznatljiv je po elegantnom Tromostovju, te po Zmajskom mostu sa svoja etiri bakrena uvara. Uz upeatljivu, ruiastu franjevaku crkvu blagovijesti poredani su skupi kafii i terase restorana, pijace i trnice i zanatske tezge sa rukotvorinama, te hipster-barovi ija svjetla i trendi muzika nakon sumraka obavijaju rijeku. baroknu centralnu apoteku moete lako zamijeniti za operu, ali se Slovenaka nacionalna opera kao i univerzitet i pravni fakultet, dravna biblioteka i muzej umjetnosti, znaajni kulturni centri i izdavake kue, park Tivoli, te udruenje pisaca nalaze na nekoliko minuta laganog hoda od centra grada. Vremenom sam shvatio, prisjea se Debeljak svojih poetaka, da je pravi kosmopolit zapravo onaj koji se sa sigurnou moe kretati po svijetu ne zaboravljajui svoje nacionalno porijeklo. Debeljakova anrovska pokretljivost i rastegljivost predstavlja dodatni dokaz njegove posveenosti temi prelaenja i prelazaka. On je u oblasti knjievne kritike na svom terenu nita manje nego to je to sluaj sa njegovom poezijom on ak tvrdi da su kritiki eseji neka vrsta intelektualne poezije kao i sa prevoenjem, anegdotama i komentarima iz oblasti kulture, bilo da se radi o tampanim lancima ili javnim istupima. itajui ovu novu zbirku pjesama oigledno je da Debeljak eksperimentie sa razliitim formama, iako se njegova struktura, koja se uglavnom sastoji iz odlomaka, ne moe pridravati arhitekture pojedinanih radova. Rjenik
tiine se sastoji od est dijelova, svaki sa po sedam pjesama, uz zavrni dio kratki lirski osvrt sa intrigantnim nazivom Esej o melanholiji. Svaka pjesma se bez izuzetka sastoji od tri katrena. Nasuprot tome, zbirka Grad i dijete je izdijeljena u sedam cjelina sa po est pjesama. Sve su soneti, iako se uglavnom oslanjaju na unutranju, a ne na zavrnu rimu, s tim da ovi sonetoidi imaju due stihove nego to nalae tradicija. Meu ovim zbirkama, neto fleksibilnijim po formatu, Minuti straha u osnovi ima formu 7 x 6, s tim da jedan od dijelova ima jednu pjesmu vie, a drugi opet jednu pjesmu manje, a zadnji ima samo etiri ba kao da i najstroi redoslijed uvijek podlijee nepredvienim okolnostima, reviziji ili eroziji. Kao svojevrsni oma baudelaireu i Rimbaudu, ove pjesme su napisane u prozi, kao neizbjena vizuelna posljedica atmosfere soba u metropolama i planinskih visoravni gdje se zapravo deava njihova patnja i njihov poj. Nakon toga, bez ikakvog prelaza i upadljive stihovne forme, Nezavrene pohvale je Debeljakova do sada najmanje zauzdana odnosno najvie anarhina zbirka, dok se Ispod povrine vraa vrstim numerikim simetrijama. Ova raznovrsnost, od knjige do knjige, stoji kao kontrapunkt njihovoj skrupuloznoj unutranjoj konzistentnosti. Debeljakove pjesme, obino napisane u periodima intenzivne inspiracije u nekoliko kratkih nabijenih sedmica, esto su strukturirane u serijama, s obzirom da njihove ideje, emocije i slike pojanjavaju jedna drugu, ire se i skupljaju, diu i smiruju kao oblak praine koji e se opet uskovitlati. Uz jedan inovativni, ceremonijalni temperament koji prosto ne moe a da ne bude izuzetak od ustaljenog, graa njegovih djela u prvi plan istura metafiziku dijela i cjeline, dobrovoljnu izolaciju i vlastiti odabir sebi slinih, prijeku potrebu nekoga ko nastoji shvatiti samoga sebe tako to e eliminisati to svoje sebe. Otud i mnotvo sastanaka i rastanaka u njegovim pjesmama. I ko je uopte taj ti u njima? S obzirom na naglaenu senzualnost, naroito u potonjim radovima, ponekad nam se ukazuje da je predmet ljubavi njemu blizak. Za razliku od engleskog jezika, u slovenakom postoji dvojna zamjenica, nain da se kae mi a da se misli samo na ti i ja; to zapravo ne predstavlja nikakvo iznenaenje za pjesnika koji toliko voli da bude u drutvu a koji je po sopstvenom priznanju raspoluen, i kod koga taj dualitet predstavlja jedno od prirodnih stanita. Na drugim mjestima se to isto tebi/vama najvjerovatnije odnosi na pjesnikovu enu i njihovu malu bebu. Drugdje opet to drugo lice u jednini ili mnoini moe vrlo lako biti ja, s obzirom da pjesme daju svojevrsne direktive samom pjesniku, bilo da se radi o uputama ili obeanjima, ohrabrenjima ili prijekorima. Moda Debeljak vodi razgovor sa mnogim likovima kojima njegove pjesme odaju poast, od Samuela becketta, kome je posveena rana zbirka Hronika melanholije, do Danila Kia, ija ga je istrajnost i nepokolebljivost u prkoenju kako krutosti nacionalistikog zurenja u vlastiti pupak tako i bezbrinog besmisla globalne pripadnosti u oima mladog Debeljaka uzdigla do statusa pisca junaka, najplemenitijeg postignua balkanske imaginacije, mog uitelja. Ove pjesme bi se isto tako mogle obraati zemljacima kao to su Toma alamun ili Edvard Kocbek, osim ako je adresat neto neodreeniji, optiji pojam od bilo kojeg vlastitog imena: Ova je pjesma za tebe, bezimena, kae on u Rjeniku tiine, ne precizirajui da li je pjesma ta koja je bezimena ili je to njena publika.
Primarna rije, tvrdi Martin buber, jeste kombinacija Ja-Ti, tako da ako je Ti tuno, onda je tuno i Ja iz kombinacije Ja-Ti. Debeljakov opus predstavlja primjer odgovornosti inherentne ovom sukobu. On se slae sa buberom da ne postoji Ja samo za sebe, ve samo Ja iz primarne rijei Ja-Ti, te da se ovo dvojno jedinstvo moe izraziti samo cjelinom bia. Iz ovakve postavke stvari proizlazi jedan dostojanstveni drutveni stav, ali se ona takoer dotie i line duhovnosti: nesputane, Debeljakove najnovije pjesme obraaju se izriito, ak i ako ponekad provizorno, gospodu, to se u tolikoj mjeri zapravo ne odnosi na etabliranog hrianskog boga koliko na onaj romantini princip kreativnosti i transcendentnosti koji nalazimo u Rilkeovom Jesenjem danu sa njegovim vapajem, Gospode, vrijeme je. Jer i Debeljak se takoer bavi sjenkama koje padaju na sunev sat, dozrelim voem u vinogradima u smiraj ljeta, pustim stazama beskunika iji je problem kako isto egzistencijalne tako i drutveno-politike prirode. To su pjesme o hodoasnicima i izbjeglicama, anahoretima i nevinim zatvorenicima, o bratoubilakom ratu i ontolokom sukobu, o tjelesnim oblinama i vrtoglavim pejzaima. Mi se kao itaoci otvoreno pozivamo da sluamo, gledamo, dok nam se ove pjesme podaju. Tako da se ono ti takoer odnosi i na tebe, kao u reci mi stihove tvoje pjesme, elim s tobom pjevati.
Desmond Maurer
Rusmir Mahmutehaji, Hval i Djeva

tom I: Vjenost u vjesnikim otkrivanjima, str. 333; tom II: O trajanju i prekidu, str. 251; tom III: Sabiranje rasutog, str. 420; Sarajevo, Dobra knjiga, 2011. Nova knjiga Rusmira Mahmutehajia uvijek je dogaaj. Njegove knjige obino nisu preopsene, ali uvijek imaju jasan sadraj, koji veina ipak nije voljna uti. Za one koji imaju oi da vide i ui da uju on ide u srce predmeta ija je tema uvijek je ista kako ivjeti dobar ivot i kako biti dobra osoba u uznemirujuim uvjetima modernosti. Njegov odgovor uvijek je dosljedan obuhvaanjem mnotva i razlike u slubi tog jednog cilja, etiki dobrog ivota, obuhvaanjem koje je odreeno uronuem u tradiciju i mudrost naih starih i onih koji su se svojim miljenjem unosili u vjena pitanja ispred nas (koje predstavlja philosophia perennis u naslijeu Ren Gunona). Nasuprot tome, on modernost vidi kao niz reduktivnih projekata koji primjenjuju unitarne sheme ivota da bi stvorili razliite vrste ovjeka, unitavajui razliku unutar odreene grupe uspostavljanjem apsolutne razlike meu grupama. Potinjenost modernosti otklanja tradiciju, ukorijenjenost i naslijeenu mudrost, pa ih nadomjeta funkcionalnom indoktrinacijom. Prvi pristup tako postavlja odgovarajuu realizaciju osobe (u skladu s onim to bi Kant odredio kao kategorine imperative, o kakvim se misli u intelektualnim tradicijama) iznad svih drugih ciljeva, dok drugi pristup osobu vrednuje sutinski kao sluaj neke grupe. Prvi pristup je bitno etiki i intelektualni, a drugi bitno otuen i instrumentaliziran.
Mahmutehajieva najnovija knjiga Hval i Djeva nije kratka. Objavljena je u tri toma i ima preko hiljadu stranica. Ona je, meutim, vie saimanje nego proirenje, sabiranje rasutog, kako je to reeno podnaslovom treeg toma. Ovdje je dana Mahmutehajieva zrela i proirena meditacija njegove teme u uznemirujuim uvjetima savremene bosne i s uznemirujueg poloaja savremenog evropskog muslimana, promatrana u vidiku historije njegove zemlje i kategorija tradicije kojoj pripada, muslimanske grane perenijalne filozofije. Posve je razumljivo da on svojoj temi pristupa preko prizmi bosne i muslimanske tradicije. bosna je, nakon svega, okvir u kojem i on i veina njegovih itatelja moraju ivjeti, dok je muslimanska tradicija ta u kojoj je podignut i koja je oblikovala njegov intelektualni i religijski razvoj. Ali, on je uvijek jasan u stavu da je bosna vie primjer nego izuzetak. Sadanje stanje bosne je jednostavno mikrokozmos, koncentrirani sluaj Evrope i, jo openitije, svijeta. Problemi koji su prisutni u bosni prisutni su manje ili vie u svakoj zemlji u uvjetima modernosti, bilo da su priznati ili poricani. bosna je, ako nita drugo, previe tipina, a previe je i vidjela modernosti, prije nego to je arhaina ili predmoderna ili blia svojim tradicijama od drugih zemalja, pa tako na neki nain i autentinija.
bivajui Univerzalna Pojedinanost, pojedinanost koja kao primjer predstavlja univerzalno, kako to svaka pojedinanost mora initi, ali i pojedinanost koja pokazuje na ono to je transcendira i daje joj vrijednost, bosna nema vrijednost sobom ili kao nacionalna ideja, ve je ima kao okvir koji doputa ili bi trebalo da doputa ili moe biti ureen tako da nam dopusti ivjeti dobar ivot u zajednici pravednih. To je ono to bi svaka zemlja trebala biti. Pred Gospodom su sve zemlje jednake, ali pojedinac ne moe ivjeti u svim zemljama. Moe samo u jednoj. I zato je svaka zemlja duna da bude prikladan dom ljudskim biima. Nacionalizam zamrauje cilj dobrog ivota, prekrivajui pojam zajednice fetiom nacije.
bosna je, zapravo, naroito prikladno mjesto iz kojeg treba promicati raspravu o etiki dobrom ivotu, upravo zato jer taj ivot mora biti slijeen u okviru razlike, meusobnog susretanja tradicija, koegzistencije i meusobnog obogaenja razliitih puteva, razliitih oblika ivota, razliitih tradicija i pristupa Dobru. Prividna razbijenost prirode bosne, njezino neimanje jednostavne nacije, njezino neimanje jednostavne nacionalne ideologije kojoj bi bili rtvovani identitet i svijest pojedinca vie su povoljna prilika nego nedostatak. To prisiljava bosnu da bude okvir za pluralnost, za samu razliitost, pa joj postavlja izazov da bude vie omoguavanje nego uskraivanje. To podstie i otkriva autentinu nadu koja potkopava feti nacionalnog potrebu za sredstvima koegzistencije putem oblikovanja zajednice mehanizmom solidarnosti i promicanjem drutvenih vrlina, pravednosti i estitosti. Mahmutehaji je jednako jasan u stavu da muslimanska tradicija, koja je za njeg istinita, jest samo jedna od mnotva moguih tradicija ili puteva prema bogu, koji usmjeravaju jastvo i omoguuju dobar ivot (ozbiljenje sebe, kako to on kae). Moe postojati mnogo jednako dobrih puteva prema ljudskome cilju, ali pojedinac ne moe ii svima njima. Moe samo jednim. U njegovom pristupu nema nikakve iskljuivosti, ali ni svoenja razlike na zanemarljivost. Zato ova knjiga nije ni ono ega se neki mogu bojati, niti ono emu se drugi mogu nadati kada uzmu njena tri toma. Sredinje pitanje knjige je doista priroda religijskog vjerovanja, vjesnikog duha, patnje i izbavljenja kao tvorbenih initelja dobrog ivota. Nije to, meutim, ni pobona meditacija, niti djelo islamske teologije. To je djelo komparativne teologije u muslimanskom vidiku, jednako koliko i djelo etike i politike teorije. Djelo je proeto, kako su to i sve njegove druge knjige, znanjem savremene filozofije i razvoja u irokom spektru akademskih disciplina, od historije i sociologije religija do antropologije i same historije bosne i tako dalje. I potom, to je teodiceja, opravdanje boijih puteva ovjeanstvu, iz onog kraja svijeta, gdje je, i to upravo sada, takvo opravdanje doista potrebno. Naslov ove knjige obuhvata tu teodiceju. Hval i Djeva se odnosi na vjesnika Muhammeda i djevu Mariju. To povezivanje njih dvoje izuzetno je znaajno. Ako Vjesnik predstavlja muslimansku tradiciju, moglo bi se pomisliti da Djeva predstavlja kransku. A ona je i predstavlja, ali je neodvojiva i od muslimanske tradicije. Kako to Mahmutehaji odluno tumai, Djeva je za muslimane velika linost i vjesnica, upravo kako je i Krist velika linost i vjesnik, kao i utjelovljenje Rijei. Djeva je u bosni simbolina istodobno i u onome to muslimanska i kranska tradicija imaju zajedniko i u onome to ih razdvaja. A to jedinstvo u razlici je svrha naeg postojanja u svijetu, pa zato i izbaviteljsko za sve nas. Hval je bosanski oblik imena Muhammed, i to u njegovom doslovnom prijevodu. Nije to samo ime, ve je i priroda vjesnika Muhammeda. On je i hvaljen i hvalei, budui da bog Svoje stvaranje otkriva kao dobro, pa ga hvali. Tako je On odredio Svoje stvaranje da Ga hvali. Za Mahmutehajia je prava priroda zbilje i stvaranja krug hvaljenja koje dospijeva od boga u svijet, pa je odbijeno i vraeno iz svijeta bogu, s Hvalom koji je i Hvalei, koji postoji kao sabranost sveg stvaranja kao bivanja hvaljenim i hvaleim. Muhammed je tako primjer posve razvijenog jastva u
istinitoj uzajamnosti s bogom, pa nam kao Hval priskrbljuje boiju objavu u obliku Kurana, to znai Uenja. Ta sutinski statina slika prevedena je u dinaminu, pa ak i dramatinu, priom o padu i izbavljenju, koja je u srcu Mahmutehajieve teodiceje. Adamov pad je opetovano iskupljivan. Adam je siao, pa je i cijelo ovjeanstvo s njime silo od savrenosti. Ali on je dosegnuo nadir, pa se okrenuo u mjestu gdje je sada Nepovredivi mesdid u Mekki. Pokajao se, pa mu je doputeno da se vrati nalazei svoj put natrag od najnieg mjesta u dolini do Edenskog vrta na vrhu kozmike planine. To putovanje je, dakako, metafora za nae okretanje od boga, za nae poricanje nae uzajamnosti u ovisnosti o transcendentnom (neemu mimo drutvenog poretka) i duga koji posljedino imamo prema tome to nas transcendira. bivajui okrenuti od boga, lutamo pustinjom. Ali im se okrenemo Njemu, moemo otkriti svoju izvornu prirodu koju nam je udahnuo, te poeti otplaivati svoj dug bogu pravei od sebe to to smo oduvijek trebali biti. Ozbiljujui tu izvornu prirodu u njenoj punoj slavi, vraamo se u pravi odnos s bogom, natrag u vrt, za koji je zemaljski simbol Udaljeni mesdid na brdu Sion, koji je Hval posjetio u svome Nonom putovanju, kada je ustao te posve shvatio narav svoje objave. Ljudski ivot je raspon izmeu ta dva mesdida, ta dva mjesta ponitenja jastva, nadira do kojeg moemo dospjeti u naem ieznuu i visine prema kojoj moemo teiti u naem oienom stanju. Uenje, ili ire Tradicija, jest uputa koja nam je sputena na naem putu. Kako Mahmutehaji objanjava u prvom dijelu prvog toma, Muhammed je samo jedan u mnotvu vjesnika. Onako kako je on primio svoju objavu, tako su i drugi primili svoje, pa ih prenijeli svaki svome narodu. Taj dio knjige sadri njegovu teodiceju u obliku razmatranja o nekim od tih vjesnika, te njihovoj povezanosti s Hvalom. Za Mahmutehajia najviu vanost ima injenica da su svi ti vjesnici raspolagali puninom vjesnitva. Hval je za njeg posve prvi meu jednakim. Taj dio knjige zavrava razmatranjem o konceptu Duga, to je Mahmutehajiev pojam za to to drugi nazivaju religijom. To je dio njegovog opeg pristupa u kojem se suprotstavlja reificiranju religije. U tome je djelomino nadahnut utjecajnim djelom Willfreda Cantwella Smitha, nastalim prije pedesetak godina, koji je dekonstruirao zapadnjaki koncept religije, pokazujui njegove korijene u zasebnom razvoju kranstva, i koji je ocrtao mnoge probleme povezane s primjenjivanjem etno-centrinog koncepta na nekranske tradicije (pa ak i u samome kranstvu). Smith naroito kritizira nain na koji je religija koritena za konstruiranje poistovjeenja naela i vjerovanja dane tradicije, na jednoj strani, s institucijama i praksama koje su se postavile kao sobom autorizirani njezini nositelji, na drugoj. Na taj su nain vjerovanja utkana u ideologijske strukture koje slue za podrku tim institucijama, prije nego za priskrbljenje ivotnih uputa, to im je osnovna svrha. Smith rado koristi pojam vjera da bi naglasio isto subjektivnu stranu. I Mahmutehaji naglaava to subjektivno, postavljajui pojedinani odnos s bogom u samo sredite svoje rasprave. Koristei tehniku odvikavanja, koja podsjea i na ruske formaliste i na Heideggera, on kae da se zaboravi ideja islama kao religije i da se pokua izai mimo slojeva okamenjujuih tumaenja koja su se nataloila kroz stoljea. Vratite se neposrednom itanju Uenja. Ne prihvaajte standardizirana
i ideologijski preodreena tumaenja kljunih rijei u njemu. Iznaite ta bi one mogle znaiti Hvalu i njegovim sluateljima. Vidite ta vam je zapravo on govorio da inite i budete, pa ete biti iznenaeni. Mahmutehaji kae da emo shvatiti da Din nije neka apstraktna religija. To je dunost ili dug kojem smo izloeni kao pojedinci jednostavnom injenicom bivanja stvorenim i izvedenou u postojanje. Ali taj dug nije onaj dug pokorne potinjenosti. To je jednostavno naa dunost da napredujemo, da budemo sretni, da budemo to za to nas je bog stvorio, u miru sa sobom, a u harmoniji jedni s drugima i kozmosom, te u ispravnim odnosima s bogom. U skladu s time, islam je bivanje u miru u istinitom odnosu s bogom kao Mirom, a muslimani su ljudi koji su nali mir u bogu. Uz pretpostavku da su Mahmutehajievi filoloki argumenti tani, ini mi se da njegova hajdegerijanska preorijentacija nosi potencijal koji moe imati veliki znaaj i u muslimanskoj zajednici i za nemuslimane. Iako ukljuuje i neki romantizam izvornog konteksta u kojem je Kuran izveden, kao i projekciju na njeg, to daje posve dobrodoao i nuan korektiv zapadnjakom stereotipiziranju muslimana koje je postalo tako vaan initelj u odnosima Istoka i Zapada u posljednjim decenijama, a koja su naalost mnogi muslimani uinili i unutarnjim. Kao nemusliman iz zapadnjakog okruenja u kojem su autentini susreti s gotovo svim to je muslimansko bili daleki i rijetki prije i tokom vremena mog odrastanja, obrazovan sam u standardnim zapadnjakim predstavama svega muslimanskog i islamskog, ali ipak u vremenu prije nego to je o njima tako mnogo pisano sa slikama mrnje i politikog nasilja. Standardni prijevod ili tumaenje rijei islam bilo je i ostalo predanost. Dok je prihvaeno da to znai predanost bogu i Transcendentnom, pa tako i nadlaenje jastva, osobnih ispraznosti i osobnih interesa, zapadnjaki tumai su ga razvili u princip muslimanskog ivota i drutva koji rije musliman prevodi u prirodno poslunog, pasivnog, fatalistinog i predanog. Muslimani su predstavljeni kao nesposobni da budu slobodni, u punom zapadnjakom smislu te rijei, nesposobni za istinsku demokraciju, nesposobni da budu odgovorni konstituentni lanovi bilo koje demokracije, upravo zato jer im je nedostajao princip osobne autonomije i osobne odgovornosti. U najvioj ironiji, ta najracionalnija od svih religija bila je predstavljena kao fundamentalno antiracionalna i autoritativno zasnovana. U tome zapadnjakom gledanju muslimanska potinjenost vanjskom autoritetu, njihova heteronomnost i njihovo odbacivanje osobnih racionalnih sposobnosti ine muslimane tako prirodnim fanaticima i tako dobrim teroristima, odakle i automatska pretpostavka da je onaj ubica u Norvekoj bio neki musliman i odvratna priroda mnogih komentara o nedavnom napadu na ambasadu Sjedinjenih Amerikih Drava u Sarajevu. U takvome gledanju muslimane navodno proima ideologija mrnje, za koju se opet pretpostavlja da ima direktnu ili prirodnu uzajamnost s naelima njihove religije, preziranjem drugog, eljom da se svaka razlika svede na islam i tako dalje. Dekonstrukcija tog kompleksa slika mora zapoeti na semantikoj razini, pa je zato Mahmutehajiev prijedlog prevoenja rijei islam s bivanje-u-miru dobar poetak. Ali, sama ta semantika promjena nije dovoljna. Protiv muslimana i dalje moe biti podignuta optunica da je njihova religija mira redukcija, u najboljem
sluaju stezanje, u najgorem entropina, vrsta drutvene smrti preko uniformnosti, smrti pojedinca i svakog stvaralakog principa. Takva okrivljavanja su ve reena. Nakon svega, ti teroristi su navodno pokrenuti svojom mrnjom naeg naina ivota i slobode. Ali posve je drukije razumijevanje mira koje nudi Mahmutehaji. To je mir kao sloboda, kao ljubav i kao stvaralatvo. Nije to mir imperijalizma kojem se neposluni moraju silom pokoriti, ve mir razigranog djeteta, nevinog, umjetnika i mudrog. bilo bi dobro i za krane i za postkrane da prepoznaju kako to odraava unutarnje rasprave i protivrijenosti nae tradicije i izbore koje neprestano moramo obnavljati. Uloga mira u kranstvu je jednako sloena, to ogleda njegovu krvavu historiju kao podsticatelja nasilja u ime mira, te i njegovu slavnu historiju kao promicatelja drutvenog pomirenja i drutvene pravde. Za svakog bernarda od Clairvauxa postoji i neki sveti franjo iz Asissa, ali svaki franjo ima svog unutarnjeg bernarda. Gdje nas to ostavlja? To nas ostavlja s priznanjem da je poruka mira, koja je prema Mahmutehajiu u sreditu svake religije, stalno zamraivana u svim religijskim tradicijama te da je stalna borba nuna, i za krane i za muslimane, da bi bilo sprijeeno otimanje autentine poruke mira radi neautentinih ciljeva. Priznajui sredinju ulogu koju boiji Mir igra i u kranskoj i u muslimanskoj tradiciji, krani i muslimani mogli bi vidjeti sebe najboljeg u drugim, umjesto sebe najgoreg. To je povratno iskustvo za nemuslimanskog itatelja Mahmutehajievih tekstova: stalna i uzbudljiva ravnotea bliskog i drukijeg, i to kako oni uranjaju jedno u drugo. Moje akademsko obrazovanje je u klasinoj filologiji, a ideologija klasicista jedan je od glavnih oslonaca Zapada, njegovog polaganja prava na poseban poloaj, njegove izuzetnosti kao nasljednika Grke. Ali muslimanski svijet je drugi nasljednik Grke, te s jednakim pravom, kakvo ima i Zapadna Evropa, na tvrdnju da je ukljuio i razvio naslijee klasinog svijeta. Zapad se time bavio primjenjujui stereotip muslimana kao pasivnog, kao posve pasivnog primatelja i prenositelja grke mudrosti Zapadu, kanala koji nita stvaralako nije dodao tome to je propustio. Vie nije obranjiva takva ideoloka predstava, pa je savremena zapadnjaka akademska javnost sve vie svjesna tog. Muslimansko miljenje je posve proeto grkom filozofijom, koju je ono usvojilo i prilagodilo s istim stupnjem kreativnosti kao i Zapad. To je vidljivo i u Mahmutehajievom podrazumijevanju neoplatonizma i neoplatonike naravi njegovog boga, te njegove prie o padu i izbavljenju ovjeanstva i kao pojedinane i kao kozmike stalno trajue i stalno ponavljajue drame. Muslimanski i kranski svijet uvijek su formirali, zapravo, jedinstvenu ekumenu, jedinstveno kulturno podruje, vie nego suprotstavljene svjetove. U drugom dijelu prvog toma Mahmutehaji se okree razmatranju uzajamnosti Hvala i Djeve koja je navjetena u naslovu djela, prvo indirektno preko lika Hagare, te potom direktnije. To ini na takav nain da svaki kranin u tome mora poznati majstorsku tipoloku naraciju. Hagara je bila Sarina sluavka. Ona je vjesniku Abrahamu rodila njegovog prvog sina Jimaela, u ijem potomstvu je roen Muhammed. Abraham je kljuni zajedniki simbol za tri religije kojima se Mahmutehaji bavi u ovoj knjizi jevrejsku, kransku i muslimansku. Abraham je otac i Izraeliana i Ismailiana ili Agarjana, Jevreja i Muslimana. Mahmutehaji
ne ocrtava samo slinosti pria o Hagari i Mariji, ve i to kako je Hagara svima nama primjer kao nevina parija koja svoje stradanje nosi u punoj vjeri da e je Gospod izbaviti. Trudna bjei u pustinju gdje joj se obraa arhanel Gabriel, upravo onako kako e biti i s Djevom, isto onako kako e biti i s Hvalom. Hagara prihvata boije obeanje i njeno e potomstvo dati Vjesnika koji e prenijeti boiju Rije, jednako kako e to uiniti i Djeva. Stavljanjem pria o Sari, Hagari i Djevi u okvir, vidimo homologije meu utemeljujuim naracijama triju abrahamskih religija. Od Sare e doi vjesnici Izrael i Mojsije i jevrejska objava Zakona. Muhammedova objava je Rije u obliku Knjige. Djevina objava je Rije u obliku njenog sina, Krista ili Pomazanog. Ostavljajui jevrejsku objavu po strani, budui da je njena vanost za bosnu manje direktna, Mahmutehaji slijedi to to vidi kao gotovo potpunu homologiju objave Kurana Muhammedu i objave Krista Djevi, to je potvreno, za njegovu tradiciju, vjerovanjem da je Paraklet, kojeg je Krist navijestio, zapravo Muhammed, Hval. Nazvao sam tu homologiju gotovo potpunom, jer Mahmutehaji ustrajava na meusobnom djelovanju dviju strana, muke i enske, davateljske i primateljske, pa pokazuje da one ovise jedna o drugoj. Ako je Hval muko, a Djeva ensko, oni su vie od meusobnog ogledanja i nadopunjuju i upotpunjuju jedno drugo. Usporeenje s Djevom otkriva Hvalovu primateljsku stranu, kao primatelja objave, dok usporeenje s Hvalom otkriva Djevinu davateljsku stranu, kao vjesnice na svoj nain. Tu predstavu uzajamnosti Djeve i Krista kranska teologija ne moe usvojiti, ali ona zasigurno otvara prostor za razgovor, za istraivanje zajednikog temelja i ocrtavanja razlika. Razlika u naraciji o izbavljenju je naroito vrijedna spomena. Za krane ta naracija skriva napetost izmeu pojedinane i kolektivne sudbine koja je historijski razrijeena takvim mehanizmom kakav je potresnost Pakla i istilita. ini se da, prema mome nedostatnom razumijevanju, postoji slina napetost u muslimanskoj eshatologiji. ini mi se da se Mahmutehaji time bavi graenjem mosta izmeu pogleda iz vjenosti i egzistencijalne situacije pojedinca, emu se obraa kao asu, tako da je historija postojanje poput slike znakova, uzajamnosti i tipova koji su za svakog od nas, dok pregovaramo na pojedinani povratak autentinosti. Svaki od vjesnika je tako tip svih drugih, kako su svi oni Hvala, Muhammeda. Svi oni su odrazi ili predstave ili slike jedni drugih, ali jedino utoliko koliko odraavaju usavrivost koja je u svakome od nas. Za razliku od kranske tipologije, to nije naracija nagovjetenja i ispunjenja. Ostajui vjeran neoplatonskoj inspiraciji svoje tradicije, Mahmutehaji je u nekoj mjeri detemporalizirao egzistenciju. Ako je Hval peat vjesnika, to je zato jer je to uvijek bio i uvijek e to biti. On nije kulminacija nekog historijskog procesa, na nain u kojem kranski filozofi ponekad vole istaknuti da je linearna historija judeo-kranski izum. Za muslimane je Hval savrena jezgra ljudske strane ontologije. S obzirom na njegovu predanost meuvjerskom dijalogu, Mahmutehaji bi vjerojatno prihvatio da Krist ili Mesija moe jednako sluiti kao kulminacija za ontologije kranstva i judaizma. Moja sumnja je zapravo da, kao historijska forma, taj pristup Hvalu ima zajednike korijene s kristologijom u grkom konceptu divinizacije i theios aner, ali muhamedologija do koje dovodi taj pristup je posve drukija od svake ortodoksne kristologije, pa slui za objanjenje nekih razlika meu dvjema tradicijama.
Mahmutehajieva Muhamedologija je, uz to, izvrsno udeena za njegovu svrhu, naime za objanjenje tog kako traitelj moe otkriti dobar ivot i kako ga ivjeti, te, iznad svega, za objanjenje vodeeg principa da je dobar ivot onaj koji je ivljen s drugim, za njega i preko njega, u miru s bogom. U usporedbi s Martinom buberom, koji je razmatrao samo uzajamnost pojedinca i boga, i veinom posttradicijske etike (ukljuujui postmodernu etiku razlike i drugosti) koja razmatra samo uzajamnost jastva i njegovog drugog, Mahmutehaji ustrajava na prisutnosti ne samo tri, ve etiri sudionika. Svako jastvo je povezano s drugim, i to ne samo preko boga, ve i preko najljepe primjerenosti Hvala, upravo onako kako se ne moemo ispravno odnositi prema bogu bez uzimanja u obzir naih meusobnih odnosa (sa svim naim drugim) i naroito s uzorima, vjesnicima. Prema Mahmutehajiu, jastvo se ne moe odnositi ak ni prema sebi a da u obzir ne uzme boga, svoju drugost i savreni primjer Hvala. On je svjestan problema kojeg bi ukljuivala jednostavna trijadna struktura. Kako moemo biti sigurni o bogu, ili zapravo da bog s Kojim se povezujemo nije samo na bog, i ne samo naa projekcija ili predstava? Kako moemo biti opravdani u naem vjerovanju pa tako i pravedni prema drugom, te naposljetku i prema sebi? Mahmutehaji nudi dvostruk odgovor: u naoj prirodi, koja je usavrivost i koja je izraena i posve i savreno u primjeru vjesnik, a naroito Hvala, te u tradiciji koja nas predstavlja naim uzorima, pa nam pomae da ozbiljimo tu savrenost i nau osobnu vezu s bogom. Tradicijsko i osobno su, prema tome, dvije strane istog dukata. Zato smo pozvani iskazivanju poniznosti, ali i prilagodljivosti pred naim religijskim tradicijama. Mahmutehajieva doktrina malog znanja je doslovno preporuka poniznosti i upozorenje protiv svih polaganja prava na dovoljno znanje pred naim tradicijama. To nije samo njegova inaica za docta ignorantia Kuzanskog i plotinovsku negativnu teologiju koju je u kranstvo uveo sirijski monah Pseudo-Dionizije Areopagit, a u kransku filozofiju moj zemljak, irski monah John Scotus Eriugena, ve i stoer njegovog vienja kako bi drutveni svijet mogao i trebao biti ureen. Njegova epistemoloka poniznost nudi posve razvijenu teoriju ideologije i tog kako su se reifikacije i ideologijske formacije uuljale u sve vjerske i vrijednosne sisteme modernog svijeta, te kako se moemo boriti protiv tih procesa. Kako smo vidjeli, to znai ozbiljnost u odnosu prema vjesnitvu. bog je neposredan i prisutan, ali i dalek i mimo naeg shvaanja. Samo konani ili odreeni cilj, za koji moemo biti u iskuenju da ga na bilo koji nain postavimo kao krajnji cilj, jest idol, a uloga vjesnika i objave je da nas upute kako ivjeti dobar ivot i odravati uzlaenje, kako Mahmutehaji kae, uspravnim putem. Katolika, ili biveg katolika, to podsjea na magisterium, ulogu tradicije i crkvenog poduavanja kao sredstva naeg izbavljenja. biblija je objava, a izbavljenje je preko vjere i djela. Ali vjere u to? Koje vrste djela? Tradicija je tu da nas podui, ali kako mi primamo to poduavanje i ta s njime inimo to je naa osobna odgovornost. Moramo biti dovoljno ponizni za shvaanje da tradicija sadri tu uputu, ako smo samo za nju otvoreni i dovoljno svjesni naeg unutarnjeg dostojanstva kao ljudskih bia, te za shvaanje da je svaki od nas sposoban za odgovor na tu uputu i njeno ispravno tumaenje. Nismo joj preputeni na milost i nemilost. Svaki od nas je sposoban za suenje, naroito preko djelovanja Intelekta, Uma. To to je posve iskljueno, u najSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|437
boljem naslijeu evropskog prosvjetiteljstva (a esto sam bio zauen mnotvom odjeka kantovskih i hegelovskih postavki koji se susreu u Mahmutehajievim tekstovima) jest svako toleriranje entuzijazma, Schwarmereia i fanatinog pregonjenja bilo religijskog ili politikog, tog to je u drugom tomu imenovano lanim vjesnicima. To je zato jer je za Mahmutehajia tradicija u skladu s Intelektom, Umom (a ne s njegovom slukinjom, raz-Umom). Moe se rei da su tradicija pa tako i vjesnitvo inkarnacija Intelekta. To nas dovodi jednom od velikih i vrijednih paradoksa itanja Mahmutehajievih djela: naime do tog da njegovo uvaavanje tradicije moe proizvesti tako radikalne revizije primljene mudrosti i okotalih reifikacija dogmatizma, fundamentalizma, nacionalizma i drugih ideolokih sistema koji su nas odvratili od, kako to on vidi, puta autentine ljudskosti. U njegovom vienju naa jedina ansa ouvanja prikladnih ljudskih puteva ivota je u obnavljanju izvora istinske zajednice, kakva je kodirana u velikim kulturnim i religijskim tradicijama, sistema vrijednosti kojima je svrha omoguavanje uvjeta i okolnosti za slijeenje dobrog ivota ne onog prijatnog i udobnog, ve etiki dobrog ivota kao lana zajednice pravednih. A da se to postigne, moramo biti odani onim uzorima koje nam je bog dao. Za muslimane je to iznad svega Hval, vjesnik Muhammed, ali i, kako nas Mahmutehaji poduava, Djeva i drugi vjesnici. Za krane je to Djeva koliko i Krist, ali i sveci i mudraci, dobri svih doba. I naposljetku, male je vanosti to koji je uzor odabran, jer su svi vjesnici i sveci odrazi jedni drugih, pa su svi sluajevi uprimjerenja ljudske savrenosti. Mislim da bi se Mahmutehaji sloio da sve dok bilo ko od nas ini to to je dobro i asno, na nain koji i za trenutak ukljuuje nae potinjenje tom boijem principu tad u toj asnosti uhvatimo odsjaj svog uzora, vidimo da ljudska savrenost te naa elja da je poznamo, ma koliko god da je prolazna, naa elja da je oponaamo, da budemo dobri i asni priznajemo svoj dug neemu to nas posve transcendira, prema emu smo okrenuti u punoj ovisnosti, kako to naziva Schleiermacher, ili to Rudolf Otto imenuje Mysterium Tremendum, Sveto. Naa usavrivost je prisutna u svakome trenu dobrote, a svaki nas takav tren ostavlja nezadovoljenim, s naom uskraenou u odnosu s transcendentnim principom koji nam doputa da ga osjetimo. Taj transcendentni princip zajedniki je svim tradicijama, na njihovim razliitim putevima. Stalnim odravanjem veze s tim transcendentnim principom u proelju nae svjesnosti, i stalnim bivanjem svjesnim tog principa kao osnove svih drugih veza u kojima se nalazimo u tom, zatieni smo od opasnosti pridruivanja bilo kojeg drugog boga bogu, uspostavljanja idola koji pokriva i zamrauje istodobnu prisutnost i odsutnost jednog i istinitog boga. Ta indeterministika religijska struktura, sa svojim poricanjem da moemo odrediti boga na osnovi ljudskih svojstava, omoguuje Mahmutehajiu da otkrije temeljnu nereligioznost u srcu svakog fundamentalizma i svih pokuaja zatvaranja religije i njenog stavljanja u slubu pojedinaca ili ovosvjetovnih ustrojstava koji slue svjetovnim interesima i tatinama. To ga je dovelo do otkria sutinskih slinosti svih razliitih oblika moderne (i postmoderne) ideologije, od izriito antireligijskog i bezbonog komunizma do cinino bogo-zloupotrebljujuih i idolatrijskih oblika faizma, nacionalizma i takozvanog
religijskog fundamentalizma (bilo islamskog, kranskog, hinduistikog, ili bilo kojeg drugog), te istraivanja o tome kako su nam oteli najbolje, nae nade i snove, nae nastojanje za jednakou i estitou, nae utopijske poticaje, pa ih okrenuli u uas. Jer najmanji meu zloinima tih modernih sistema masovnog motiviranja i manipuliranja nije to kako su iznova i iznova sustavno otimali nae snove i od njih pravili none more. U treem tomu, kao i u mnogim ranijim djelima, Mahmutehaji je dao elokventne primjere tog kako san o savrenoj zajednici, ako je osnovan na distorziji jednakosti u identitet, moe postati nona mora i kulturnog i doslovnog genocida, s traiteljima lanog raja koji bezglavo srljaju prema unitenju svih tragova razlike kao zastranjenja. On naroito ocrtava razaranja sakralne tradicije, kojoj pripada, tokom posljednjih nekoliko stoljea. Ocrtava i naine kojim je muslimansko naslijee bosne sustavno ogaivano i poniavano tokom posljednjih tri stotine godina, ili priblino toliko, u okviru obuhvatnog programa prisilne etnike preraspodjele u homogenizirana podruja, to je pratilo deotomanizaciju, s njegovom povezanou s duljom putanjom poreene bosanske historije kao dijela openitijeg poricanja bosanske historije i njenog svoenja na dodatak hrvatskoj i/ili srpskoj historiji. Takav se pristup moe izloiti opasnosti da zazvui obrambeno, ali on to nije. Njegovo stanovite je da taj proces nije posljedica nekih sutinskih protuslovnosti kultura tih grupa koje su dovedene u sukobljujue odnose. Nema fundamentalnog sukoba najviih vrijednosti. Postoji dugotrajni i podravani sukob interesa kojim su rasporeeni ideologijski izopaeni motivacijski kompleksi i programi radi uvrenja podjela i postizanja materijalnih dobiti pod krinkom duhovnih vrijednosti. U tome okviru Mahmutehaji objanjava kako muslimani bosne mogu biti smatrani bosanskim Muslimanima. On pokazuje kako bi historijsko prihvaanje muslimanske tradicije mnogih kasnosrednjovjekovnih i ranomodernih stanovnika bosne moglo biti prirodni razvoj, prije nego nasilni prekid, te kako spajanje njihovog simbolikog svijeta s muslimanskom tradicijom moe biti ocrtano preko sadraja bosanske kulture. Ali njegova namjera nije isticanje nekog prava bosanskih Muslimana da budu jedini, zbiljni ili istiniti bosanci. bosanski identitet je vei i znatno sloeniji od toga kako se promiljaju konstitutivni identiteti Hrvata, Srba i bonjaka, ili katolika, pravoslavnih i muslimana, pa ak iako je esto svoen na neto manje od bilo kojeg od njih. Niko od njih nema pravo na hegemonijsko poistovjeenje s pridjevom bosanski. Nerzuk urak je u jednom od svojih eseja ukazao na postojanje sustavnog krivog razumijevanja koncepta nacije u bosni, zbrke izmeu nacionalnog i religijskog identiteta. Zajedniko mjesto u historiografijskoj literaturi da ta zbrka, koja je balkanska a ne samo bosanska, jest naslijee starog Otomanskog milet sistema, iako su neki dokazivali da je nacionaliziranje konfesionalnog identiteta ovdje uglavnom pojava devetnaestoga stoljea u uzvratu na mijenjajuu geopolitiku situaciju na balkanu. Drugi dokazuju dulju historijsku putanju. Kako god bilo, nacionalni i etniki identiteti nisu naslijeeni u genima vie nego su religijska pripadanja. Oni su historijski zasnovana drutvena pripisivanja, to to su strukturalistiki marksisti zvali interpelacijom. U identitet se uvodi drutvenim silama putem to ga postavljaju drutvene institucije. bosna tako obuhvata sloene i jednako vrijedne
identitete. Nijedan nije bosanski vie nego drugi. Svima je doputeno da se razviju u bosni i s njome, pa ih odreuje njihova koegzistencija, a ne neka navodna sutina koja prekriva i zamrauje nau sutinsku ljudskost. Institucije postdejtonske bosne danas odreuju snagu i navodno meusobnu iskljuivu prirodu konstitutivnih bosanskohercegovakih identiteta koji ljude jasno razdjeljuju u kategorije, za koje svi sada znamo da ne odgovaraju zbilji, koji ustrajno zanemaruju one s viestrukim pripadanjima i hibridnim identitetima, prisiljavajui ih da biraju izmeu sadraja svoje historije i strana svoje porodice. Hibridnost je norma na koju je nametnuta monoetninost u procesu ideolokog zatvaranja, a problematika identiteta u postotomanskoj, postaustrougarskoj i postjugoslavenskoj bosni nije naroito neobina. Nema zemlje u kojoj identiteti nisu suprotstavljeni, strategijski, prilagodljivi i manipulirani. Problemi nastaju kad neko pokuava nametnuti samo neke sadraje ili djelomine identitete da budu mjera pojedinaca koji ih nose. Teolozi su dugo tvrdili da je Pakao odsutnost boga ili udaljenost od Njeg. Ali mislim da je ispravno naglasiti da ta odsutnost boga ne otkriva samo nau neznatnost, ve je i sama odsutnost razlike. Odsjeeni od bilo kojeg transcendentnog principa Dobra, svi postajemo isti, prosjeni i nezadovoljni, nedareljivi i egocentrini, pa ne doivljavamo samo druge ve i sebe kao stalno uznemirujue. Gubljenjem vidika tog to je vee od nas, ljubavi, postajemo monade mizantropije. Nasuprot tome, prihvaajui nau ovisnost o transcendentnom principu, moemo procvasti, razviti se u kreativnosti, razviti nau pojedinanost i sudjelovati u stvaranju razliitosti koja svijet preinauje u kozmiki spektakl. Kako je primijeeno na poetku, glavna tema svih Mahmutehajievih dijela je jedinstvo i razlika, ili pluralnost, kako sam ponekad voli rei. To objedinjuje religijske i bosanske sadraje njegovih djela. bog je Jedan, a stvaranje je pluralno pokazanje te jednosti. I opet, mogu postojati mnoge tradicije, ali jedan cilj mnogi putevi ali jedno odredite. Naravno, taj je unitarni pluralizam, ako ga tako mogu nazvati, povezan s njegovom koncepcijom boga, pa tako i Svega, Cjeline, kao naelno nama neshvatljive, kao neeg to transcendira i nas i nae znanje. Naposljetku, Jednost uzimamo na vjeru a razlike usvajamo kao initelje nje, ali ne kao dovoljne za njeno objanjenje. Kako je ve reeno, Mahmutehaji je uvjeren da je bosna jedno ime za to jedinstvo u razlici, ali na bosancima svih oznaka i konfesija je da to uine takvim.
PISAC SLIKAR
TvrtkoKulenovi Lidija Merenik
OdisejaUltramarin MiletaProdanovi
Tvrtko Kulenovi
Odiseja Ultramarin
Naslov Ultramarin je propusnica. Roman pod tim naslovom napisao je moj veliki, dragi pisac, tvorac lika dragog pijanca Defrija fermina, britanskog konzula u Kuernavaki, u Meksiku, teke pijanice. I sam autor je rano umro, a cijelog ivota sanjao je sebe kako spava u svom krevetu na vertikalnom zidu svoje sobe. Njegov kolega u piu, filmski reditelj Don Hjuston, reirao je prema njegovom romanu film koji nije naroit, ali je glumac Adalbert fini odlino odigrao ulogu pijanca. Kod Milete Prodanovia1 nema pijanstva, ali ima opijenosti bojom, ultramarinom, za njega i njegovog oca slikara stalno prisutnom, ali i terminalnom, koja nas njeno i lagano, kao u amcu na vesla, vodi do konanog utoita. Ultramarin je knjiga o sastajanju sa velikim italijanskim slikarima, i o rastajanju sa ocem, i tu su poeci naih podudarnosti. Pisac je dolazio u oev naputeni atelje, posmatrao promjene svjetlosti koja ulazi kroz krovne prozore, razgledao stvari koje se tu nalaze, raiavao, i razmiljao, sjeao se: porodica se ukrcavala u svoj Ami 6, domai proizvod, a on se ukrcavao u Liburniju kojim su ili do Rijeke, a odatle dalje u Italiju. Moda je prva podudarnost u biografijama nas dvojice i bila Liburnija, nevjerovatna u naim tadanjim uslovima, gdje su krstarili brodovi poput Vladimira Nazora i ak Prodanovieve Verudice. bio je lijep i ogroman, za neke enske se govo1
Mileta Prodanovi: Ultramarin i Ultramarin encore, Stubovi kulture, beograd, 2010.

rilo: Dupe joj je kao krma od Liburnije. I bio je isti i kad smo se moj otac i ja vozili njime, i godinama kasnije kad su putovali Mileta Prodanovi i njegov otac. Sjeam se kako je tata, na meni potpuno neshvatljiv nain, tutnuo novanicu portiru hotela u Rijeci, koji je bio rekao da su sve sobe zauzete. Naravno, to nije bio jedini nain prispijevanja u Italiju: kad sam ja bio student moj otac je bio profesor na Vioj pedagokoj koli i svake godine je vodio svoje studente i druge probrane zainteresovane, meu kojima sam bio i ja na ekskurziju u Italiju. Ili smo vozom sve do Napulja i nazad, zadravali se po dva-tri dana u Veneciji, firenci i Rimu, i posjeivali Sijenu, Pizu, Luku itd. Mada smo bili veinom muslimani, odsjedali smo u hostelima YMCA (Asocijacija mladih hriana), tada te razlike niko nije ni zapaao. Miletin otac, znatno kasnije, vozio je svoju porodicu u spomenutom autu Ami 6, domaem proizvodu, do rijeke ili trajektom do Ankone da bi se zatim rasprostrli po Italiji. Svako je traio svoga slikara, njihov je bio Pjero dela franeska pa su zbog njega odlazili i na jadransku stranu izme, u udesni grad Urbino, gdje su bili udesni portreti federika de Montefeltre, gospodara i njegove ene batiste Sforce, koja je ranije umrla, i on je poslije toga kao ovjek opustio. Ta ljubav prema svome slikaru bila je prastara: ... jasno vidim oca u fotelji, u krilu mu je tanjuna monografija folio-formata, Piero della francesca: Le storie della Croce, u izdanju Sadea/Sansoni Editori, serija Forma e colore-I Grandi Cicli dell Arte, bez naznaene godine izdanja, cena 800 lira. Sve su Pjerove velike slike prie o pobedi nad smru... I nije Pjero tek ilustrator zlatne legende, on ne klizi niz tekst Jakoba iz Voragine, ne pokorava se tom marljivom kompilatoru, naprotiv, on rastre njegovu priu koja poinje izgonom prvih ljudi iz raja, a zavrava se... Ne zavrava se nikada. - On kaem - otkida delove prie i baca ih na zidove... - Ne baca ih - ispravlja me otac - on ih prostire. Paljivo. Otac nikada nije pokuavao da me navede da stvari shvatam na nain na koji je on to inio. Obino bi na plou nekakvog imaginarnog stola stavio sliku, knjigu, neto to je smatrao vrednim, i pustio me da to prihvatim ili odbacim. Da je neko od oca zatraio da od svih postojeih slika odabere koja najpreciznije iskazuje sutinu njegovog posla, njegovog zanata, verujem da bi odabrao upravo ovu. On je duboko verovao da je umetnost taj plat, poput bogorodinog na Pjerovoj slici, taj veo koji ga titi od grmljavine spoljnog sveta, od zla koje se, s vremena na vreme, rairi svetom poput medijevalne epidemije. Prieljkivao je i da njegove slike budu deo tog tkanja, tog plavog tkanja koje e zatititi druge. Kao dete, nejasno sam oseao da se taj plat povremeno nadvija nad mojom glavom. Kako je neosetno tonuo u starost, povijao se i postajao siv u licu, njegovo slikarstvo sve vie se poistoveivalo sa titom, sa plavim pokrovom. Glasni kakofonini svet ostajao je sa druge strane opne. Konano, otac se sasvim stopio sa tom uguenom nevidljivou koja se iskazuje kao plava boja, nestao u njoj.
A ako podignem pogled, znam, ugledau ga kako, velik i smiren poput Pjerove Madone, iri plavi plat, u danu vetrovitom. Don Raskin je rekao da je najljepa slika evropskog slikarstva Dvije kurtizane koju je naslikao Vitore Karpao i nalazi se u muzeju Korer u Veneciji. bila je cia zima, i decembarski mrak dok sam se motao pod beskrajnim arkadama oko Pjace San Marko, da bih konano jedva naao ulaz i stepenite koji vode do Muzeja Korer, na drugom spratu. Nikad nisam promijenio miljenje: te, navodno, Dvije kurtizane, sa djeaiem, sa psima i pticama, sa korbaem koji je jedna od njih pruila psu a dri ga kao to se dri ara kojim se dara vatra, spadaju meu slike koje ne umijem da opiem. Imaju tajnu koju ne umijem da dokuim, mada mi je otprilike jasno da se tu radi o ivotu ukoenih, o onome to su pojedini nadrealisti na silu, i suvie ilustrativno htjeli da pokau, kako izgleda svijet u kome je sve stalo, svijet koji je nestao, a da nita u njemu nije bilo razoreno i porueno, niko nije bio ubijen. A pogledajte njegovog engleskog diplomatu u misiji kod mletake republike: izaao je iz broda, krenuo prema pjaci, zaustavljen je, ukoen, hiberniran na onoj vruini- ali da bude osloboen u nekom narednom vijeku. Ali Karpaova tajna je mnogo vea i nije samo u tome, uostalom, kod njega ima i ubijenih, i to stranih. Njegov Sveti ore ubija zmaja je najstraniji od svih koji su naslikani, ne zbog zmaja, nego zbog plodova njegovog rada koji odmah privuku panju gledaoca da zaboravi na sve ostalo: na zemlji lei ljudsko lice, muko, pored kojeg su ostali samo najblii za njega vezani komadi tijela, malo kostiju, naeti dijelovi miia, snopovi ila. Lice je, dabome, uasno, nepodnoljivo mrtvako, napaeno onoliko koliko je moralo biti. Ali nedaleko od njega lei djevojka s licem okrenutim nebu, a tijelo joj je naeto odozdo, nema vie nogu a raskidano meso joj viri negdje od polovine trbuha. Ali njeno lice je prelijepo, blaeno gleda pravo u nebo a duga plava kosa joj je smotana pod glavu kao jastuk. Koje je od ovo dvoje stranije? Ko je bio ovaj ovjek? Meutim, Aldous Haksli je rekao da je najbolja slika Hristovo vaskrsenje Pjera dela franeska i nad tim sam se duboko zamislio kad mi je dopao ruku Ultramarin Milete Prodanovia. Sva sam ta vaskrsnua zamiljao kao uspravan lik ovjeka koji odlazi u nebo rairenih ruku, moda malo i mlatarajui njima. Ovdje ovjek izlazi iz groba, iz sarkofaga kao to se izlazi iz kade. Jednom nogom je ve iskoraio van, a druga e doi odmah za njom i sve je to u onom Pjerovom tihom plavetnilu, Pjero sputa natprirodni dogaaj u toskanski pejza, meu bregove iz okoline Sansepolkra. Njegov Isus je pre svega ovek atletske grae. On se vratio sa druge strane da nam, gromovitim glasom, saopti da e ono to je doiveo biti dostupno svima. Kosmiki mir seni Hristovo iroko lice: ni traga egzaltacije, radosti, zauenosti, gneva, to je trijumf u koji je upisana svest da je sve to se deava neija via volja, da je tako moralo biti. Isusove krupne crne oi usredsreeno zure u posmatraa ispred slike. One ne ostavljaju nikakav prostor za sumnju. To nije krhki deus ex machina, to je telo koje, poput neke vulkanske erupcije uobliene u ljudsku figuru, izvire iz dubine zemlje. Ustaje sa mesta sa kojeg niko do tada nije ustao.
Moj otac i njegova etiri druga, diplomirani studenti Velike umetnike kole u beogradu, poli su, da sebe nagrade za to uspjeno i blagovremeno diplomiranje na izlet u Veneciju. U njegovom dnevniku iz tog doba naao sam jedan zapis, neije rijei: ta ete u Veneciji gde je umetnost mrtva? Idite u Pariz gde ona ivi! Moj profesor likovnog vaspitanja u Gimnaziji, boro Mihaevi, jednom je rekao: Ve decenijama otkako sam profesor, sluam iste primjedbe mladih genija iz nadolazeih generacija. I vidim da na tom principu funkcionie cijeli svijet. Moda su to bile oeve vlastite rijei koje je on kao pisac, a pisanju je bio sklon, stavio u usta nekom izmiljenom liku, kao to pisci obino ine da razigraju tekst i da na posredan nain proture vlastito miljenje. Moda je to bila njegova vlastita sumnja koja ga je grizla i od koje nije odustao, jer kasnije se izborio i za Pariz, za stipendiju. U svakom sluaju, uprkos toj svojoj ili tuoj sumnji, otiao je sa drugovima na put i donijeli su odande reprodukcije, u crnobijelom i u sepiji, koje e postati moja prva veza sa svjetskim slikarstvom. Donijeli su ono to se donosi iz Venecije, Tintoreta, Baha i Arijadnu na kojoj ensko tijelo leti onako slobodno kako e tek kod agala ponovo poletjeti. baho nosi na glavi smijean eir od vinove loze, simbol njegovih funkcija, ali prelijepa Arijadna je meutim tuna, kao da jo nije zaboravila Tezeja. Malo je ko umio da sjedini snagu i ljepotu kao Tintoreto, ali ljepotu i tugu sjedinio je samo ovdje, jednom. Snaga koju slika je vergilijevska, patetina, ali nije lana ak ni kad je dekorativna, kad miiavi goli mukarci kleei razmahuju ogromnim ekiima, dok jedan stariji elavko neto lagano obrezuje, a sasvim mlado mome kovanu stvar pridrava, kao to je i red u Vulkanovoj kovanici. Donijeli su reprodukcije-razglednice na ijoj su se poleini svi potpisali: Hakija . Kulenovi, Sima emeriki, franc efer (zato i on irilicom?) i Vanel Kodomanovi, poslije rata Kodoman. Pria o Tintoretovim slikama bie pria s poetka i s kraja moje potrage za slikama. U Pinakoteci brera iao sam za tragom jedne renesansne ljepotice, a naiao na njegovo udo svetog Marka i zaboravio sve ostalo. Meutim, moj otac je govorio da njega treba traiti u Skuoli San Roko u Veneciji gdje ga je on prije trideset i vie godina naao. I traili smo, ali nismo nali, nita lake nego se izgubiti u Veneciji. Poslije sam ja traio sam, kad on vie nije mogao da putuje. Poslije sam naao, kad njega vie nije bilo: imam o tome dokaz na fotografiji, prelijepu kuu s grbom pored koje se mora proi da bi se stiglo do Skuole san Roko. Tu sam shvatio da te Tintoretove drame, ti njegovi kovitlaci nisu uopte najvanija stvar kod njega. Nego je on tamo na ogromnim slikama slikao raj, onako kako ga je on vidio, a ne onako kao su mu za reprezentaciju naruivali. Iz nekih mirnih tropskih voda, gotovo barutina, raste ogromno nevjerovatno drvee koje iklja u nebo, i kome kronje, kao kod nekih vrsta palmi, i poinju tu pod nebom. Osjea se kao pod mranim svodovima crkve, zelena izmaglica. Raj je ono predsmrtno stanje svijeta u kome sve njegove stvari poinju da diu. To je bio jedini raj u kome smo moj otac i ja mogli zajedno biti, ali se nismo potrefili. Sunce se slika kad je na planinskim vrhovima, kad zalazi za more ili, kao u Raomonu kad se probije, igrajui se, kroz grane drvea. Ali ovdje je sunce nad barom iz koje niu beskonano visoke palme. biblijski pejza, rei ete, ali nije ni to. biblijski pejzai su pjeane neravnine po kojima se uspinju ljudi savijeni vjetrom u
udnim smeim halatima, siromakim. Ponekad vode sa sobom magare. A ovo je neto drugo, ova bara je duboko u dui. Traganje za svojim slikarom, svako za svojim, ne mora se smatrati nekom naroitom podudarnou, mada u ovom naem sluaju ima raznih slinosti i bliskosti. Ali tada dolazi knjiga. Regent princ Pavle bio je sklon saradnji sa Musolinijem, ali je u tom idejnom okrilju doveo u beograd, u svoj muzej, epohalnu izlobu Italijanskog portreta kroz vekove. Izloba je bila propraena izvanrednim katalogom u kome su, naravno, reprodukcije bile crno-bijele, ali sve ostalo je bilo super luksuzno. bila je uvezana u cijelo platno, uzdrljive narandaste boje, a prostor za slova bio je izdvojen srebrom. Knjiga je bila prepuna krasnih reprodukcija u crno-bijelom:vie para ni princ nije mogao da da, ili mu je dobar ukus govorio da lo kolor moe samo pokvariti dobre slike. Tu sam prvi put vidio onu ljepoticu koju sam poslije traio u Milanu u muzeju Poldi-Pecoli. Ali nisu bile samo slike u pitanju, ta knjiga je bila moj prvi susret sa ljepotom zvunosti italijanskog jezika, a i sa znaenjima pojedinih rijei. I jedno i drugo je dolazilo preko imena: orone se na primjer zvao ore barbareli del Treviano nel Kastelfranko, ne znam da li sam ikada, i kasnije, uo neto tako lijepo. botieli nije bio toliko lijep koliko zanimljiv: zvao se Sandro filipepi, a ono botieli dolazi od bavica, flaica, to bi lako moglo da znai da je moj voljeni slikar volio da potegne. esto se, kao u njegovom sluaju, pojavljivala rije detto, prozvan, filipepi prozvan botieli, a to je rije koja se ne naui ni kad se zavri itav fakultet italijanskog. bilo je i drugih oblika znanja, a znanje je tvar koja goji duu: u mojoj Istoriji slikarstva, na primjer, ovani Karijani se zove samo ovani Karijani, a tamo se zvao ovani buzi Karijani. Do Miletinih ruku knjiga je morala doi znatno kasnije, prvo je dola u ruke njegovom ocu. Profesorka crtanja u gimnaziji vodi svog posebno nadarenog uenika na izlobu Italijanskog portreta, u Muzej kneza Pavla. Uenik zavrnog razreda nie gimnazije u malom provincijskom gradu najednom e se nai okruen platnima Ticijana, botielija, Mantenje, belinija, Karpaa, oronea, pred njim e stajati Donatelove, Lauranine, Verokiove Mikelanelove skulpture. U rukama stee katalog narandastih, tvrdih korica, luksuznu publikaciju sa stotinu i petnaest crno-bijelih reprodukcija na sjajnom kunstdruku i podacima odtampanim na oba zvanina pisma kraljevine bez kralja, kao i na italijanskom, njemakom i francuskom. Ta e se knjiga pretvoriti u neku vrstu zavetnog koveia, bie mu putokaz u svim ivotnim bezizlazima, pratie ga na svim selidbama, evo, do ove poslednje radionice u zadubinskom zdanju. Ali je i tim ova knjiga znaila duhovnu hranu. Dvojici sinova. Vrhunac naih meusobnih susreta dogodio se na sasvim neobian nain. U Rimu stanujemo kod oeve koleginice sa studija, u Via Emilio Faa di Bruno... Oeva kolegica radi neobine jednobojne slike, reljefne, pravilne, geometrijske. Izdignuti pravougaonici stvaraju igru senki na izlomljenim
povrinama. U meavinu crne i bele umetnica je dodala i malo okera, tako da njene sive imaju nenametljiv topli prizvuk. Viestruki slojevi uljane boje prekrivaju sve avove, slika deluje kao tvorevina maine, a ne ljudske ruke. Ta blaga, usamljena osoba ne ivi, meutim, od prodaje svojih slika: posetioci galerija retko se odluuju za radikalne eksperimente, barem za ivota umetnika sklonih novim, neuobiajenim pristupima. Ona izrauje crtane filmove, uglavnom reklamne. Njen veliki radni sto prepun je boja, etkica, prozirnih folija, ta bela povrina je edenski vrt gde uspevaju raznobojni flomasteri, te podatne pisaljke tek patentirane i naseljene u izlozima i na policama prodavnica. injenica da sam, bez ogranienja, priputen u tu radionicu ini me ponosnim. Tu podudarnost postaje velika: i ja sam tu ivio kod te slikarke, pamtim broj zgrade 15, koji je moj prijatelj zaboravio. I prije njega divio sam se crvenom tepihu kojim je pokriven hodnik, od ulaznih vrata u zgradu tamo negdje do drugog, treeg sprata. Tako neto nae oi ranije nikad nisu vidjele. Toga nije bilo ovdje, ili je moda bilo prije i njegovog i mog vremena, u luksuznim kuama otmjenih kvartova, velikih gradova. Naa prijateljica imala je prijatelja Japanca, slikara, koji je pogrenom indikacijom, pokvario nae zajedniko putovanje, njeno i moje, u Ankonu i na trajekt, u polovnom Fiatu 600, kojeg je tek bila kupila. Imala je prijateljicu Engleskinju, slikarku, koja je radila za fAO, bogati otac ostavio je njoj i sestri rentu koja je bila dovoljna samo za preivljavanje. Uradila je moj portret olovkom koji sam uokvirio i stavio na zid, ali je u ratu propao. Zajedno s njim otila su mnoga stara prijateljstva. Ovo jeste vrhunac nae Odiseje Ultramarin, ali to nije njen kraj. Ima i druga knjiga: Ultramarin encore u kojoj su slike i kratki tekstovi ispod njih preuzeti iz prve knjige. Pjero dela franeska i ispod slike tekst: ... pod baldahinom atora, u noi koja prethodi odluujuoj bici... i sami svesni da ne uestvuju u pravoj bici ve da ispunjavaju nekakav nejasan metafiziki nagon. Zatim slika na dvije strane o onome o emu smo ve govorili: on s desne strane u boji, ona s lijeve strane u crno-bijelom, moda upravo iz knjige Italijanski portret kroz vekove, koja nam je bila zajednika: Istorijske knjige, hronike, mogu dati odgovor: oni zaista ne egzistiraju u istom prostoru, izmeu njih je nevidljiva membrana, federiko sa jedne strane ivota, batista sa druge. Zatim dolazi ranjeni Dubrovnik na izvanredno lijepoj fotografiji na dubrovakoj zidini rascvjetale se eksplozije granate: ... utao je, naspram tog laljivog televizora, zato to je bio nemoan, zato to se ruila vizija, sveta koju je sa mukom gradio. I onda tamno-plava povrina. Ona iz naslova: ... naposletku samo ultramarin kao posljednje uporite, kao nagovetaj prelaska preko mora.
Lidija Merenik
Mileta Prodanovi
Delo Milete Prodanovia (1959), prisutno u jugoslovenskom umetnikom prostoru od osamdesetih godina 20. veka, u vremenu od 1981. do 2010. prolo je kroz vie stvaralakih faza. Iako su njegovi najraniji nastupi iz 1981. godine vezani za postkonceptualnu scenu Studentskog kulturnog centra u beogradu, on ubrzo postaje jedan od vodeih mladih autora slikarskog novog talasa i ideje revivala slikarstva prve polovine osamdesetih godina. Ve u tom ranom periodu delovanja, Prodanovi se izdvaja kao najizrazitiji umetnik postmoderne na umetnikoj sceni Srbije. Prvi njegovi zapaeni nastupi obeleeni su izlobama Crtei, promena, tlo (1981) i instalacijom Gradual (1981), koja je primer totalnog ambijenta i poetna, seminalna taka njegove stvaralake i izlagake karijere. Projekt Gradual je, u konceptualnom pogledu, sadrao sve predispozicije Prodanovievog budueg rada. Metod intertekstualnosti i znaaj saoptavanja putem metafore uspostavljaju se kao glavni pokretai u postupku nastanka umetnikog dela. Metodologija nije postojano uvezana u formalnoslikarska sredstva i iskaze, ve u sistem znaenja koji se uspostavlja kao najvanija vrednost rada iznad morfolokih, konstruktivnih i slikarskih svojstava dela. Od izlobe Canticum Canticorum (1983) i rada sa grupom Alter imago, sa kojom deluje u periodu 1983 1985., Prodanovi postaje jedan od najistaknutijih interpretatora i protagonista postmodernog govora savremene jugoslovenske i srpske umetnosti. Grupa definie strategiju nove vizuelnosti, odbacujui delovanje na liniji recidiva analitikog slikarstva poznih sedamdesetih, i deluje na liniji nuova immagine, slike (= alter imago) i govora o povesnim kategorijama i znaenjima pojma slika. U vreme rada sa Alter imago, Mileta Prodanovi realizuje ambijentalne celine/projekte Viaggio (1984) i In Africisco (1985). Njegova umetnost perioda osamdesetih godina zaokruena je izlobom u Salonu Muzeja savremene umetnosti 1988. godine. Do 1988. godine on oblikuje sloeni narativ posSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|449
tmoderne slike/ambijenta, sa dominacijom metaistorijskog kolaa, naglaavajui tezu da je citatnost eksplicitno pamenje kulture. Tokom devedesetih godina 20. veka Prodanovi realizuje nekoliko vanih projekata-ambijenata, meu kojima se izdvajaju Tama (1995), Stance (1996) i Pohvala ruci (1998). U sveukupnoj njegovoj delatnosti projekt Stance oznaava prekretnicu u smislu otvorenijeg politikog govora putem umetnikog rada, i prelazak na aktivno, kritiko i kontekstualizovano politiko miljenje u devedesetim. To je njegova prva velika izloba posle 1988. koja, sugestivnou izbora, ambijenta i postavke radova, otvorenije i odlunije naglaava politiki aktivizam, koji u periodu od 1992. do 2000. postaje vaan inilac idejne i ideoloke osnove dela. Prodanovi koncipira Sobe (Stance), kao sintezu ideja i metodologija koje je utemeljio u osamdesetim godinama: intertekstualnost, ponavljanje, svrsishodno nagomilavanje sadraja, dok su metafora i alegorija otvorene za interpretiranje u politikom kljuu. Stavljanje pred moralna pitanja savesti, izbora i slobode znailo je stavljanje posmatraa pred ogledalo devedesetih godina, najteeg perioda u novijoj srpskoj istoriji. Obeleili su ih nasilni raspad Socijalistike federativne Republike Jugoslavije, uspon nacionalistikih reima u Srbiji i Hrvatskoj, jaanje separatistikih oruanih akcija na Kosovu1, graanski ratovi2 na teritoriji bive Jugoslavije, nezapamena ekonomska kriza, inflacija i beda stanovnitva u Srbiji. Na vlasti je Slobodan Miloevi, krajem osamdesetih3 u narodu izrazito omiljen politiar ija je popularnost tokom devedesetih ubrzano nestajala pre svega zbog narastajue socijalne bede i nezadovoljstva stanovnitva, a potom i osnaivanja politike opozicije koja je graanima nudila prihvatljivije modele, kao i zbog otpora velikog broja graana Srbije od sredine decenije.4 Srbija je bila savremeni simbol zatvorenog drutva ukoliko zatvoreno drutvo shvatimo kao potpunu suprotnost Poperovom (Popper) pojmu otvoreno
Godine 1990. Predsednitvo SfRJ je donelo odluku o upotrebi vojne sile na Kosovu, gde je u sukobima vojske, policije i demonstranata poginulo 27 demonstranata i jedan policajac. Oruani napadi OVK na MUP Srbije eskaliraju tokom 1998. i 1999. godine u brutalni graanski rat. U cilju zaustavljanja rata na Kosovu, 24. marta 1999. poelo je NATO-vo bombardovanje SRJ, koje je trajalo do sklapanja Kumanovskog sporazuma, 9. juna iste godine. Tada poinje masovno proterivanje Srba, Roma i drugih ne Albanaca sa Kosova. Grupa autora, Hronologija, Moderna srpska drava 1804 2004, beograd 2004. 2 Godine 1991. poela je vojna mobilizacija u Srbiji i rat u Hrvatskoj. Oktobra je poelo granatiranje Dubrovnika i okoline. U novembru su jedinice JNA i TO SAO Krajine ule u Vukovar, posle vienedeljnih razarajuih borbi. U Sarajevu, 4. i 5. aprila 1992. poela pucnjava na mirovne demonstrante u kojoj je poginulo 8 osoba, to je oznailo poetak rata u biH. U leto 1995. poela je oruana akcija Oluja na Srpsku Krajinu, ime je poelo masovno iseljavanje Srba iz Hrvatske. Isto. 3 Godine 1987. je odrana Osma sednica CK SK Srbije, nakon koje je Ivan Stamboli podneo ostavku na mesto predsednika Predsednitva Srbije, to je, pojednostavljeno, znailo pobedu politike i linosti Slobodana Miloevia. Na Gazimestanu je, 28. juna 1989, u prisustvu najvieg dravnog vrha i oko milion ljudi, proslavljena estogodinjica Kosovske bitke. Te godine je godinja inflacija bila 162 %; a 1988. godine 251 %. Isto. 4 Po sklapanju mirovnog sporazuma u Dejtonu i prestanku rata na teritoriji biH, suspendovane su sankcije Srbiji, uoi nove 1996. Te godine poinju masovni protesti u Srbiji, a 22. novembra i protesti studenata beogradskog univerziteta (bie zavreni 20. marta 1997), zbog nepriznavanja mandata opozicije na lokalnim izborima. Isto.
1
drutvo, kao dominaciju autoritarizma koji se granii sa totalitarnim i ija vlast se, kao po pravilu, okonava javno, dramatino i nasilno, bilo dravnim udarom bilo revolucijom. Srbija se nala u sankcijama hermetiki zatvorenom prostoru. bila je to, od vremena Vajmarske krize, u evropskoj istoriji novijeg doba neviena i nezamisliva ekonomska i egzistencijalna propast.5 U takvoj situaciji, kako je to Prodanovi (citirajui Artoa) primetio, pod naletom bede, drutveni okviri se rastouju. Poredak se rui. Pojedinac i drutvo su suoeni sa moralnim rasulom,sa svim vidovima psihikih slomova. U nekom trenutku devedesetih godina umetnost je morala da nae mesto izmeu sopstvene fikcionalnosti, slobode i eskapizma pojedinca, i stvaranja simbolike diferencijacije unutar iznuene drutvene, egzistencijalne, estetske marginalizacije i moralne potrebe za politikokritikim govorom. Mileta Prodanovi je svaku priliku i svako mesto svoje umetnosti iskoristio kao izbor, priliku za politiki govor posredovan umetnou, koja vie nije uvaavala granicu izmeu privatnog i javnog govora, kao ni granicu odvojenosti umetnosti od injenica politike i ivotne stvarnosti i odgovornosti. Posle 2000. godine, Prodanovi realizuje vie projekata: Rolling skies (ciklus slika, 2004), te do tada u njegovom radu neviene medijsko-problemske celine Brendopolis (2003/05) i Godina Lava (2007/08). Tom temom bavi se jo od knjige Stariji i lepi Beograd (2001), kritike analize beograda devedesetih godina, koje su predmet anatomskog seciranja i u fokusu politikog, moralnog, vizuelnog i umetnikog Prodanovievog delovanja. Okosnicu ine i kritiko-sarkastina razmatranja devijacija potroake kulture i njen uticaj na socijalne, kulturoloke, estetske i vizuelne normative i vrednosne kodove, karakteristine za savremenu Srbiju u prvoj deceniji 21. veka i njen hipertrofirani fetiizam brenda. U ciklusu Godina Lava posebno se izdvajaju dva ironijsko-konceptualna rada: Umetnik koji ne citira Maljevia nije umetnik i Umetnik koji ne citira Diana nije umetnik. Srodno svojim dotadanjim razmatranjima, Prodanovi se bavi fenomenom gubljenja izvorne supstancije simbola i znaenja u kulturi kraja 20. i poetka 21. veka, uestalom upotrebom i zloupotrebom smisla i prvobitnih intencija avangardi, posebno Maljevievog i Dianovog dela. Konceptualne i metodoloke osnove Prodanovievog dela, uspostavljene 1980. godine, sadrane su u idejama sakupljanjaseanja i ponavljanjacitiranja. On sakuplja znanja, predstaveslike, prizore, motive, citate. Slika sliku otvara kao to knjiga knjigu otvara. Prodanovi gradi estetiku koja premda razlikujui, ipak ne prihvata distinkcije izmeu visokog tj. akademskog i niskog tj. popularnog, lepog i runog, lepog i korisnog, malog i velikog narativa i sl. Ne prihvatajui, on se njima poigrava stvarajui mreu kdova, anagramske i akronimske strukture, sopstveni rizom. Ponavljanje je metod koji na nevidljiv nain prati
5
Godine 1991. EZ zamrzla svaku ekonomsku pomo Jugoslaviji. Godine 1992., 30. maja Savet bezbednosti UN uveo je ekonomsku blokadu SRJ, a prekinute su i kulturne i sportske veze. Jugoslavija iskljuena iz UN. U junu 1992., inflacija je prela 100% na mesenom nivou, a deficit SRJ iznosio je 640.000.000 dolara, dok je godinja inflacija bila 19.775 %, a rast kursa nemake valute 18.789 %. U decembru 1993. nemaka marka je na crnom tritu u Srbiji dostigla vrednost veu od 1 milijarde dinara. U januaru 1994. inflacija je iznosila 670 sa osamnaest nula %. Hronologija, nav. delo.
sakupljanje. Objekti sakupljenog znanja i prizora se ponavljaju a) sa razlikama, u intertekstualnim postupcima (citiranja) b) u ritminom i frenetinom nizu jednog istog motiva (repeticija, pattern). U ponavljanju s razlikama Mileta Prodanovi je najtipiniji postmodernista srpske umetnike scene u proteklih trideset godina. Ponavljanje s razlikama nije mogue u neznanju ve u znanju. Ono je najizrazitije upravo kod znalakog manipulisanja ikonografskim podatkom, fragmentom ili uzorkom. Odatle u njegovom delu institucija Ikonografije, prevashodno srednjovekovlja, neopipljivi materijal nad materijalima, osnova svih njegovih eruditskih dela, koja su se tokom osamdesetih mogla oznaiti terminom arte colta. Od kraja devedesetih godina, Prodanoviu je ikonografija popularnog jednako podatna interpretaciji kao i sloena i intelektualizovana ikonografija srednjovekovlja. Ponavljanje bez razlika ili repeticija motiva u odreeni dekorativni uzorak (pattern) podvlai iskaze date u ponavljanju s razlikama. Obesmiljava original, obesmiljava i kopije. Od neslaganja, kao u izrazito kritiki intoniranim radovima, Prodanovi stie do estetske ravnodunosti, ironije ravnodunog i slobode ravnodunog do umetnikog dela koje je oslobodio nanosa tradicionalnog i konvencionalnog vrednovanja i razlikovanja. Od ambijenta Gradual do Godine Lava, naizgled potpuno razliitih dela koje odvaja trideset godina rada, Prodanovi je pokazao da se konceptualna i metodoloka osnova ne menjaju bez obzira to se menjaju naini tehnikog, materijalnog, jezikog saoptavanja, tzv. prosedei. Oni su prolazni, ideja je konstantna. Time Mileta Prodanovi dokazuje svoju umetnost kao postojani jeziki sistem i metod ultimativno utemeljen u prevlasti vizuelne interpretacije istorijskog ili nekog drugog podatka i u nadmoi ideje (koncepta) nad materijalizacijom umetnikog dela. Ovaj tekst je u engleskom prevodu objavljen kao rezime u: L. Merenik, Mileta Prodanovi: Biti na nekom mestu biti svuda biti, fond Vujii kolekcija, beograd 2011.
Canticum canticorum 1, 1982, poliptih, est delova, ulje i akrilik na platnu, 276 x 184 cm (vl. Muzej savremene umetnosti, Beograd)
Canticum canticorum 8, 1982, poliptih, est delova, ulje i akrilik na platnu, 276 x 184 cm (vl. Narodni muzej, Beograd)
Kamen koga zidari odbacie, 1986, akril na papiru i drvetu, 360 x 360 cm
Ciborijum Nigra sum, 1987, objekat-konstrukcija, drvo, akril na platnu, 340 X 120 X 120 cm
Serafini, 1990, drvo, akrilik, pozlata, kriljac, dva dela po 120 x 130 x 5 cm i fotografija 28 x 25 cm
Arhaneli, 1990, akrilik na drvetu, sedam delova, svaki cca 50 x 30 x 15 cm (vl. Kolekcija Publikum, Beograd)
Tama II, akrilik na platnu, 210 x 140 cm (vl. Kolekcija Trajkovi, Beograd)
Tama III, akrilik na platnu, 210 x 140 cm
Soba kalendara, 1996, postavka u Galeriji Konkordija u Vrcu, ofset na papiru, vino, ae na postamentima, 5 x 11 x 8 m
Pilat devijacije na temu, (1998) noevi razliitih dimenzija, hemijsko graviranje, devet delova
Na mermernim liticama, 1998, kompjuterska grafika, iz ciklusa od osam delova, 82 X 88 cm
Poziv na Nabokova, 1998, zidna postavka, kombinovani materijali, fotokopija i crte, deset delova 25 cm
Koncert na mermernim liticama, koncertni klavir, detalji slika Artrmizije entileski i Karavaa, pleksiglas, postavka na izlobi Pohvala ruci u Galeriji SANU u Beogradu, 1998.
Rolling Skies IV, 1999, akrilik na platnu, 192 X 122 cm
Rolling Skies II, 2001, akrilik na platnu, 200 X 150 cm (vl. Kolekcija Telenor, Beograd)
Proud to be... 2002, kompjuterski modifikovane fotografije, triptih, 29 X 46 cm
Brandopolis gradovi, 2004-2006, akvarel na papiru, 45 X 30 cm, deo ciklusa od 36 radova (razliiti privatni vlasnici)
Vaspitavanje deaka u Srbiji I, 2009, akrilik na platnu i plastine igrake, 210 x 210 cm
Vaspitavanje deaka u Srbiji II, 2009, akrilik na platnu i plastine igrake, 210 x 210 cm,2009.
Cat Painter, 2011, diptih, akrilik na platnu, 2 dela po 160 x 110 cm
DOKUMENTI
OskarDavio MilicaNikoli
Oskar Davio
Pismo Miroslavu Krlei

Dragi fric, Poinjui da ti piem posle jedne jo izmorene noi, setio sam se Koljinog pitanja iz 1948. Njegovo ta mu bi? odnosilo se na Staljina, koji nas je sve tada bio napao. Ako mi to pada u ovom trenutku na um, to nije zato to ne znam ta tebi bi da me iz ista mira ove godine mrcvari preko Dometa, gde me je ve preklane bio tako estoko sasekao Vlatko Pavleti da mi je njegov tadanji i sadanji glavnokomandujui uredniki barba vane, b. Ovra, b. kominformovac i ne tako davno b. eskalirani Hrvat (ove sam informacije dobio od jednog italijanskog partizana, pa ti ih i nudim poto sam ih dobio, neuveren da je sve tako bilo i ne preterano siguran da tako ba i nije moglo biti) poslao jedno uplaeno pismo u kome se izvinjavao na najbedniji moguni nain za urednika: Nisam proitao njegov rukopis, promakle su mi neopravdane invektive protiv vas, ja vas cijenim i tandara-mandara, izvinite i, molim vas lijepo, poaljite nesto vae itd. Znam kako ti je moglo biti 1967. i 1968. I kasnije. I sam sam, setie se, propatio neopravdane uvrede i sumnjienja i proao kroz razne kazne i ibe, onda kad su to bile istinske kazne i bolne ibe od kojih su glave letele s ramena a ne ove dananje, urukaviene blage opomene i otmeni ukori s nenim priklonom tako rei. Zafrkava me, sprda se sa mnom van oben, s vrha Anapurne svoje oteale genijalnosti, gazi me buldoerski i kaplarski debra s izrazom oveka koji miluje onog kog ubija. Nije mi jasno ne zato to ini, nego zato to tako nedostojno radi i zato si naao da to ini ba meni kojeg rasno srpstvujui beogradski pisci preziru, kleveu, bojkotuju, preutkuju, evo ve peta ili esta godina i svi odreda smatraju da im je nacionalno ispravna dunost da mi preko potara tresnu o glavu pakete njegovih knjiga koje su mi svojevremeno iskamili molei za posvetu ili jedan potpis samo, a sad mi ih, eto, vraaju bez rei objanjenja, ali svi zajedno, da bi utedeli, valjda, na potarini. Ne razumem to nisi zakaio nekog od proeminenata velikosrpstva, nekog od protivnika Njegoevog spomenika na Lovenu, ne zato to bi bili protiv dizanja tog spomenika na vrhu one sure, kamenite, armstrong-meseevske nepristupane planine s vrhom tiine (osim kad duvaju danononi vjetri i kimpije) pa nek izvini i Vidmarov Goethe s njegovim uber Kupfeln ist Ruh, nego zato to je srpskom (!) vladaru i proslavljenom vladici spomenik nainio katolik inoverac, prevrtljivi Kroat, nekad pristalica karaorevski-zlopogledjosanog mauzoleja, kasnije Maka i Pavelia Ante, pa najzad Roosevelta i demokratije! Ko je u toj zavrzlami odgovarao na jektenija da li crkva (svetosavska) na argumente Laze Trifunovia i slinih, ili ovi slini L. Trifunoviu i srpskoj crkvi na utrajanja koja su izlazila kroz dimnjake patrijarije, nedaleko od Osterreichische Gesandschafta,
nije vano, ali vano je da kad su se crnogorski politiari opravdano, mislim, zainatili da dovuku Ivan-Hitlerovog Metrovia na vrh Lovena i potraili po beogradu nekog kulturnjaka ili ti uglednog knjievnog radnika koji izdaje knjige, pa su, ne naavi takvog, spustili durbin i do neuglednika nekog, doli na mranu pomisao da mene, dorolskog Tina, kako me Zogovi i neantisemitski prezrivo nazvao, pre 1948. Istina, kad je Tin bio propisno indeksiran, ja sam, iako svestan nemotivisane ali tajne mrnje kojom me od pre zato do danas sva mislea, oseajna, marksistika i paoartinska Crna Gora ne podnosi, pristao da im uem u nekakav odbor za podizanje Metrovievog spomenika Njegou, ne zato to sam, za razliku od tebe, imao nekih linih politikih tehtelemehtele s Metrovicem, pa ni zato to gajim preterano duboko potovanje za njegovo kiparstvo, ne zato to sam pristalica troenja novaca na mauzoleje koje e zajapureni turistiki vabi, dovedeni Atlasovim (ili bilo ijim komfornim autobusima, kad se bude jednom od uigranih republikanskih ucena u stilu mice-trakalice, izgradio nepostojeim saveznim sredstvima dvosmerni put s motelom AL kategorije i finiculerom sve do Miloera i budve) ikljocati svojim kontaksima, dok e ga spomenik, pri vanglavnosezonskim cenama pansiona, u nedostatku vaba, iskljucati i ispokakivati orluine i ostali vrapci. Oprosti, ali to je ono to ne razumem. Kud ba mene svog jedinog preostalog prijatelja meu beogradskim grafomanima, da tako pavletievski izgazi? Jer mi je on u Dometima prebacio nedostatak hrabrosti kao i ti. On, toboe, to nisam levoradikalni nacionalist nego komunist, a ti to se ne zalaem za nepostojeu jednu i jedinstvenu, dakle unitaristiku sad koncepciju jugoslovenske literature kod datog stanja est republika, dve autonomne oblasti i jo dvanaestak, a moda i vie nacionalnosti, od kojih bar pet pretenduju da imaju koherentniju, bolju, i po svetsku kulturu znaajniju literaturu no to su hrvatska i srpska. Da se razumemo: ja sam oduvek bio ubeen da e Hrvate i Srbe sledei vek zajednike konvivencije u uslovima ovog i ne samo ovog nego i evropskog socijalizma navii da bez meusobnog prezira i nepoverenja pristupaju ispitivanju svojih prolosti i eventualnih literarnih i umetnikih vrednosti koje su stvorili ne samo za to vreme nego i u ranijim vremenima. Ukratko, da e nestati onog provincijalnog evropeiziranog latiniteta, kojim jedni kulturno prekonosiraju druge, kao i da e jednom zauzeti i meu emocijama ali i argumentima pravo mesto mit o autokefaliji slobodarstva, pijemontstva i ostalog zla koje opet ne daje nikom prava da neinteligentno vrea ceo jedan narod svodei ga na smrdljiv opanak. Siguran sam da je u istinskom interesu i Srba i Hrvata da se oslobode sopstvenih buroasko-pseudofeudalnih mitova, pogotovu kad budu trezveno i mirno ispitivali ono to moe biti zajedniko u kulturnoj batini na osnovu onog to tvori njihovu ekonomsku i politiku koheziju. Isto tako uveren sam da e i literature ostalih naroda i narodnosti Jugoslavije biti u mnogo emu inspirisane istim realnim impulsima i da e se veze izmeu njih, i bez naroitih napora, uoavati. No to nam nee davati ni tad za pravo da govorimo o jugoslovenskoj literaturi, nego o literaturi Jugoslavije, koju e u dogledno vreme initi etniki razliite nacionalne skupine i narodnosti, ije e prikljuenje zemljama-maticama u jednoj Socijalistikoj Evropi biti stvar razumna i prirodna.
O toj, od nas dalekoj i daljoj jo budunosti u kojoj ne mora da nestane nacionalnih posebnosti da bi predstavljala s ostalim kontinentima neku supernacionalnu Internacionalu, neu da govorim, ali hou o neem nedavnom, o antiripidijakoj Deklaraciji i ripidijakom Predlogu za razmiljanje. Ja nisam potpisao predlog. Gotovo svi moji beogradski prijatelji jesu. Jasno je da je on, taj idiotski Predlog, za razliku od Deklaracije, znaio svakom istinski levom oveku ovde izraz velikosrpskih hegemonistikih pretenzija, uz desperadosku igru to gore, to bolje, pogotovu ako se stvari teraju ad absurdum. Dok je Deklaracija, opet za razliku od Predloga, pored zlosretnog dovoenja na scenu onih u kojima su Mika i Savka videli mogue saveznike u borbi za svoje ideale, mogla da znai i isticanje prava svakog naroda da jezik kojim govori nazove imenom kojim ga zove. Konkretno hrvatski. I ako se pria da nisi davao otpora svemu to je Deklaracija potegla i donela, Leksikografski zavod, iji si ti direktor, spada u one nacionalne kulturne institucije koje su bile meu organizatorima tog plebiscitarnog izjanjavanja Hrvata od kulture. Pitao bih te sad i u vezi sa tim, a uz napomenu da se potpuno slaem s Titom da su se srpski i hrvatski jezik tako zvali, a da se odsad zvanino ima da zovu hrvatskosrpski i srpskohrvatski kako moe pretpostavljati da se sme govoriti o jugoslovenskoj literaturi kad, na stranu ostali Slovenci, Makedonci i narodnosti, ti ostaje pri tezi o daljoj dvoimenosti jednog jezika, tezi koja, uprkos svom pomalo estojanuarskom prizvuku (jedinstveni troimeni jugoslovenski narod ) ime, bez obzira na sve, onemoguuje a priori svako zajedniko ispitivanje naslea. Postoje literature pisane na jednom istom jeziku, na engleskom, nemakom pa i francuskom (belgija, Kanada) koje ne spadaju u nacionalnu i dravnu englesku, nemaku ili francusku, nego u ameriku, australijsku, austrijsku itd... Znai da je, sledstveno, istorija nacionalnih kultura neka vrsta aneksa dravnosti, ali i odgovora na kompleksno uslovljene impulse svake sredine. Pitanje ta spada pod kapu jedne dravno-nacionalne literature, stvar je vie no jasna kad je re o konglomeratu nacija kakva je bila KuK monarhija ili kad je u pitanju SSSR. To je uvek literatura brojno, politiki a najee i kulturno hegemonistike, u sluaju ova dva primera austrijskog i ruskog. Da je maarska literatura u Austriji bila, bez obzira na etnike, jezike i ostale razlike izmeu Osterreichera i Magyar evidentno pod uticajem bekih literarnih moda, nezavisno od svoje idejne antibeke politike usmerenosti i bez obzira na borbeni i slobodarski prizvuk, kao i na Adyevo antibeko bodlerijanstvo, ipak poteklo i iz Viene i nastalo pod uticajima koji su preko bea stizali u Petu to si i sam tvrdio ne jednom. Ali da austrijsku literaturu nikada nisu predstavljali ni poljski ni ehoslovaki ni hrvatski pisci, iako su se i oni ubrajali u nju, stvar je po sebi oigledna, kao to je to i injenica da uvaki i tadiksi pisci nisu van SSSR-a (a ni u njemu) predstavnici sovjetske literature. Znai, u vienacionalnim dravnim zajednicama ili zajednicama u kojima su republike nosioci nacionalnih dravnosti (kao u SfRJ) jedino mudro to se moe uiniti, pogotovo ako je neki pisac pripadnik naroda kome se jo uvek lepi hegemonistiki lep to je da ne govori o jedinstvu ni na planu literature. Ali isto je tako preporuljivo, u ime zdrave pameti, ak i kad
bi to bio i literarni friedrich Veliki, da, ako osea jo uvek da je nacionalno ugnjeten, da o literarnom jugoslovenstvu ne govori. (Pogotovo kad se zna kako bi njegova sredina reagovala na neki neoilirizam pod jugo-imenom i kad je poznato kako je i sam izmaltretiran nacionalni nihilizam Iliraca.) Na kraju jo neto: danas ne kotira visoko kod najveeg dela zagrebakih artista i artistoida. Ja sam odavno na nuli popularnosti i ugleda u beogradskoj litariji, koju, nema iluzija, ine najveim delom kominformovci i graanski nacionalisti. Meni nikad nije bilo stalo do ugleda i popularnosti. Ne zato to sam skroman nego zato to nisam tat. Ali bio bih zaista nesrean, kao to sam u jednom trenutku i bio pre 20 godina kad sam dobro stajao i meu tim minus-svetom. I sad misli li zaista da ti koji si se posvaao s Markom Ristiem, a sad i sa mnom, zaista misli da je mogue da se ti, on i ja zalaemo za nekakav jugo-literarni unitaristiki ali jedinstveni lit. recept, ili taj tvoj zaista nedometni napad na mene u vanj-vanj Dometima treba da bude neka odskona daska (opet je zbrisal nosek nekom Szerbinu) za prikupljanje poena u prilog restauraciji Slave federicijane ne samo u latinluku nego i u svesaveznoj politici? Ne verujem da se takav junak kakav si bio moe dilitati tako mimo svakog razumnog cilja i neslavno i sramotno promaiti cilj koji je nedostojan tvoje literature, prema kojoj zadravam pravo na divljenje, ljubav i potovanje, ako ga sebi uskraujem u odnosu na linost u godinama kad se treba baviti pametnije je plevljenjem svog vrtleka jer za turnire vie nisi. Isuvie se butera i kajmaka nakupilo tokom osam decenija, isuvie protivreja nedoslednosti, mrzovolje i nekog bespredmetnog neprincipijelnog dangrizanja. U svakom sluaju, na kraju, zahvaljujem ti se najlepe. Pomogao si mi da shvatim ime pisac ne sme da se bavi kad dospe u poodmakle godine. Pod uslovom da u njih dospe.
Milica Nikoli
Kratka (sticajem novonastalih okolnosti) propratna beleka uz objavljivanje pronaenih rukopisa Oskara Davia
U novembru 2011. u svojoj bolesnikoj nepokretnosti, zamolila sam osobu od poverenja, da u jednoj pregradi biblioteke kojoj odavno nemam pristupa potrai neki dokument. Dokument nije naen, ali je iskrslo neto to sam zaboravila da postoji neobjavljeni rukopisi Oskara Davia od pre nekoliko decenija. Seam se razloga za odustajanje od tampanja pisma Krlei. Moralo je biti uloeno dosta napora kako bi Davio pristao da se ne svaa i sa Krleom. to se tie drugog pronaenog teksta, Srpska knjievna la, veoma obimnoga koji tek treba deifrovati stvar je nejasnija. Zbog ega je Davio odustao od tampanja? Jesu li opet bile u pitanju konfrontacije koje su mogle izgledati nepotrebne ili je posredi neto sasvim drugo teko je rei. Moda je autor sam bio nezadovoljan napisanim? Ali zato onda nije unitio rukopis, kao toliko puta dotada u slinim situacijama? Otkud Srpska knjievna la tu? Nemam odgovora. Ali poto rukopisi ne gore oni su ostali na raspolaganju onima kojima ne smetaju takve nejasnoe. Verujem da je korisno objaviti ih. Takvog miljenja je i urednitvo Sarajevskih svezaka.
U ovom broju e biti objavljeno Pismo Krlei, u jednom od sledeih nakon komplikovanog deifrovanja bie objavljena Srpska knjievna la.
MiraOtaevi IvanMilenkovi Jovaneki
MOJ IZBOR
Radomir Kostantinovi (1928 - 2011)
Mira Otaevi
bEKSTVO IZ JEZIKA
Prijateljstvo Radeta Konstantinovia i Samjuela beketa otpoinje godine 1958. objavljivanjem beketovog romana Moloa (prevod Kaa Samardi) u beogradskoj izdavakoj kui Kosmos u kojoj je Konstantinovi urednik. beket stie u beograd i taj ponovni susret dvojice pisaca (prvi, u Parizu, bio je tek upoznavanje) prerae, tokom godina, u nesvakidanju privrenost. Konstantinovi e ve tada napisati Smem li, svestan zamke, ali takoe izazvan, kao svi ostali, da kaem makar i uveao zbrku koju beket izaziva svojim delima, da mi se ini da je on nesamerljiv naim dosadanjim, uobiajenim, prihvaenim pojmovima, kategorijama (...) Moloa sadri znaenje i odsustvo znaenja. Moloa, onaj koji hoda u krug nadajui se da na taj nain ide pravom linijom, Moloa, oznaavan kao epistemoloki vodvilj, za Konstantinovia nije ni oaj, ni nitavilo, ni uas jer on to sve i jeste i nije!. U pismu od 24. aprila 1958. beket pie: lanak mi se mnogo dopao. I prepiska je nastavljena! Godine 2000. u knjizi Beket, prijatelj (Otkrovenje, beograd) Konstantinovi e objaviti sauvana beketova pisma (neka od pisama su unitena nacionalistikim divljanjem u Rovinju devedesetih) dragoceno svedoanstvo o beketovoj linosti i, to je nesrazmerno znaajnije, svoja razmiljanja o beketovom delu. beket je pauza, najvea za koju znam, u ovom svetu posedovanja, svetu koji se uasava pauze, svetu u kojem saradnja s pauzom je najvei zloin... beket jeste, on ostaje tamo gde su Vladimir i Estragon. Konstantinovia fascinira beketova odgovornost pred svakim biem ali i pred svakim slovom no, moda i vie, beketova upornost u beznau. On je za mene bio i ostao Jov, ukleti ali hrabri Jov. Nikad nismo govorili o Jovu, utali smo o tome: nema vie razgovora Jova i njegovih prijatelja. Ali kada je bilo tog razgovora?. U utanjima Konstantinovia i beketa izgovoreno je vie no u prepisci. Konstantinovi pomilja da je pravi govor o beketu govor o magiji njegovog prisustva kao o antijezikoj magiji, o nemoi naracije koja je najbolja kad nije saoptena. Autor osmotomnog Bia i jezika nepogreivo uvia sablasnu ispranjenost beketovog jezika ije se strukturno naelo ne nalazi u znaenju ve u valjanosti. beketovi junaci govore mnogo no, taj je govor kompulzivan i, neretko, vodi raspadanju smisla. Otud
je, zakljuuje Konstantinovi, beketova semantika satkana od beskonanog proklijavanja rei, njihovog sazrevanja i truljenja, od sumnje u jezik. U trenucima postepenog zamiranja prepiske, kada od beketa stie tek poneka razglednica, Konstantinovi se teko miri sa gaenjem prijateljstva. Iako dobro zna je to u osnovi njegovoj, to da je tu i nije tu. Onaj koji i jeste i nije; ovek sa same granice egzistencije, onaj koji mi je potreban, skloniji je slutnji o prevratu unutar beketove poetike u kojoj su rei konano izgubile znaenje, u kojoj slika postaje dominanta iskaza. 6. 6. 66. beket pie Konstantinoviu na dopisnici s reprodukcijom Mantenjinog Mrtvog Hrista: Je vous ecrirai plus... Kasnije u Vam pisati opirnije.... Zna Konstantinovi da tog opirnijeg pisanje nee biti. Upravo zato, ovo sa Mantenjom jeste beket: ne jezik, nego slika, koja jeste i obeanje i uskraivanje suda, i zato je na jezik nesvodiva. beket koji obeava opirnije pisanje, a zadovoljava se slikom jeste beket ovog mrtvog Hrista koji nee uskrsnuti i koji upravo zato dozvoljava samo sliku, a ne i jezik. Nema uskrsnua tamo gde je slika. (Slika je ateistika). beket: stvarnost bez transcendencije, Hrist bez uskrsnua. Christo morto, iz donje perspektive, s ljudskim muenikim tabanima, do ovog Mantenjinog Hrista nevienim, a kamoli da su u prvom planu. Konstantinovieva nepogreiva slutnja prevrata u beketovom delu sadrana je u njegovim (beketovim) stalnim nastojanjima da nadgovori jezik. tavie, beket se jeziku ruga, sve ee dajui prednost istraivanjima vanlingvistike stvarnosti, premetajui teite sa rei na scensku sliku. (Moram da vidim i ujem komad tokom pisanja.). Konstantinovi svedoi o nesvakidanjem beketovom zadovoljstvu posle predstave koju reira lino kao veliku formu neizrecivog. Koliko god to pokuavao u proznom stvaralatvu, prelomni prelaz s klasinog narativa na sliku, sa drame seanja na puke znakove prezenta, na prezentnost, beket obavlja opiranjem jeziku dramskog. U komadima Krapova poslednja traka, Tada ili Ne ja, dijaloga vie nema. No, ako je u Krapu jo re o dijalogiziranom monologu, u Tada, tri separatna monologa iz tri razliita vremenska perioda, oznaena iskustvom jednog aktera, kompulzivni su, iskidani monolog u Ne ja se odvija definitivni udar scenskog scena je u mraku, samo su enska USTA osvetljena slabom svetlou iz neposredne blizine, odozdo. Usta se nalaze gore, desno, oko 2,4 m iznad nivoa bine, ostali delovi lica su u mraku. Nevidljiv mikrofon. Auditor se nalazi na bini dole, levo. To je nepomina stojea visoka figura kojoj se pol ne moe odrediti, jer je od glave do pete umotana u iroku crnu galabiju s kapuljaom. beketove didaskalije tvore itavu arhitektoniku s ciljem disocijacije zadatog scenskog prostora. Prelaskom iz polutotala (Krap), preko krupnog plana (Tada), na detalj (Ne ja) beket ostvaruje pozorini metajezik. Radikalizujui taku artikulacije, prelaskom sa dramskog teksta na scenski jezik, on posee za strogo performativnim znacima, za onim to se konvencionalnim pozorinim jezikom oznaava kao mima. in bez rei I, mima za jednog izvoaa, na muziku Dona beketa, teatarski je skript, svojevrsna partitura za pozorino izvoenje reijom prostora i muzikih sekvenci. in bez rei II, muziku zamenjuje svetlom, proizvodei efekat friza. To je komad za dve vree i tap-podbada u kojem scensko dogaanje supstituie dramsko.
Ve je Moloa govorio da su za njega rei bile kao zujanje insekata a Konstantinovi dodaje: beket je, uglavnom utao a svaki njegov pokuaj da neto kae, da uestvuje u razgovoru (u tom zujanju insekata), - pokuaj nikada dui od dve, tri kratke reenice poinjao je i zavravao se mrmljanjem, neartikulusano. Negiranjem tradicionalnog teatarskog koda, beketov izvoa je upotrebljavan, ak fragmentizovan, da bi, konano, bio eliminisan. Adaptaciju svoje proze Iz jednog nedovrenog dela, beket vidi bez lica na sceni; Lice nije bitno. Takoe oseam da forma monoloke tehnike ne bi bila valjana.... Najzad, na molbu Keneta Tajnena, godine 1970. beket se prikljuuje teatarskom projektu O, Kalkuta i pie Dah. inom znaenjske distorzije scena postaje smetlite, do poslednjeg centimetra ispunjeno otpacima i ubretom svake vrste. Na poetku i na kraju komada koji traje etrdesetpet sekundi, uje se ljudski uzdah izmeu je mutna difuzna svetlost koja zavrava tamom. Nimalo sluajno, jedno od poslednjih izvoenje Daha potpisuje britanski vizuelni umetnik Demijan Herst. ba kao i Moloa, beket je istroio olovku! Pratio je Konstantinovi i savreno razumeo to beketovo suavanje, pa odustajanje od jezika. Iz godine u godinu pisao je sve manje stvari, sve krae; i reenice su mu se skraivale, suavao je jeziko polje svoje. (...) bio je to produen i produbljen rad na kompresiji jezika, sve do onog trenutka kad se jezik svodi samo na uputstvo za sliku (ili za muziku, za svetlost). Jer to je beket: jezik koji naputa jezik; beket kome kao da nikada nije dosta iskuenja, pustinjski beket, moj(?) beket!. Decenijama kasnije, posmatrae Konstantinovi tog svog beketa na fotografijama sa raznih proba njegovih komada koje je sam reirao. I, nasuprot Otu bihaljiju, koji veli da je tu manje sam, strog i pust, Konstantinoviu izgleda ak srean, taj umirui beket; beket koji e njemu, Konstantinoviu, u sudnjem asu poruiti: ivot je stvoren od ponavljanja, a i smrt, reklo bi se, mora da je neka vrsta ponavljanja... Umiranje je samo dug i zamoran posao!.
Ivan Milenkovi
Paradoks stvarnosti i zlo banalnosti

Paradoks je strast filozofije. il Delez Iste godine, 1969., kada je Radomir Konstantinovi poeo da objavljuje svoju Filosofiju palanke (na Treem programu Radio beograda), iz tampe izlaze dve knjige ila Deleza, Razlika i ponavljanje i Logika smisla. ak Derida je, dve godine ranije, objavio O gramatologiji, a neto pre toga Miel fuko Rei i stvari. Iako je, sudei po terminologiji i nainu izlaganja, prilino izvesno da Konstantinovi nije poznavao radove francuskih poststrukturalista ili, ako jeste, to se u tekstu ne vidi Filosofija palanke se, na svoj nain, upisuje u taj niz filozofskih remek-dela i to manje po izboru tema, pojmova, nadahnua, ili teorijskih izvora, koliko po tome to paradoks za Konstantinovia nije vor koji je potrebno zaobii, ili presei, ve izvor refleksije, sama strast filozofiranja. Konstantinovievi teorijski izvori nisu jasni, njegov jezik je pseudo-hegelijanski, metoda spekulativna, dok su kljuni termini bliski hajdegerijanskom reniku. Ono, meutim, to Filosofiju palanke ini savremenom, ono zbog ega ona odgovara duhu vremena i time se suprotstavlja duhu banalnosti, jeste sumnja u samu stvarnost, sumnja u to da postoji koherentna struktura (realnost) koja, u krajnjoj instanci, odluuje o tome ta je istina, a ta la. Ne, dakle, sumnja u to da stvarnost postoji, time se Konstantinovi ne bavi, ve sumnja u stvarnost kao vrstu i nepromenljivu strukturu. Sumnjati u samu stvarnost, sumnjati u pretpostavku same sumnje, jeste paradoks, ali ne metodski paradoks kao kod Dekarta, ne, dakle, kao pretpostavka koja kae: hajde da zamurimo i zamislimo da stvarnosti nema kako bismo videli kakve posledice to moe da proizvede, hajde da se pravimo da stvarnosti nema pre nego to je mi, sopstvenim snagama, proizvedimo, mi, a ne bog; ne, dakle, sumnja u postojanje stvarnosti pre vrstog dokaza da ona zaista postoji, ve sumnja u stvarnost kao paradoks koji nas ostavlja na tlu jezika lienog unapred date istine1. Motivi razlike i ponavljanja, igra smisla (odnosno smislova), jezik i bie, neki su od kljunih pojmova Konstantinovieve knjige i svi su, ako se tako moe rei, u slubi ideje da se pokae u kojoj meri je vera u koherentnu stvarnost banalna, a banalnost opasna,
1
Konstantinovievo vietomno delo Bie i jezik, svojevrsni nastavak Filosofije palanke, ili neka vrsta primenjene filozofije palanke, fascinantano je svedoanstvo suoavanja sa paradoksom u kojem jezik nije puki odraz stvarnosti, ve uslov mogunosti te stvarnosti.
razorna, neizleiva kad se ovek ili zajednica inficiraju njome. Istovremeno, u toj se knjizi Konstantinovi pokazuje kao mrani prorok koji ne prorokuje. Njegova knjiga, iako univerzalna u tolikoj meri da je, bez razlike, primenjiva na bilo koju zajednicu bilo gde u svetu, zapravo je dijagnoza data unapred, pre bolesti i njenih simptoma, ona je opis uzroka bolesti koja e, tridesetak godina poto je knjiga napisana, da izbije (nipoto ne naglo i neoekivano, valja dodati) i razori zemlju u kojoj je Konstantinovi iveo. Ta se bolest zove banalnost. Ako se na vreme ne dijagnostifikuje i ako se na vreme ne preduzmu odgovarajue radnje, bolest je smrtonosna. Imali smo sree da imamo Konstantinovia, genijalnog dijagnostiara. Nismo, meutim, imali sree da bude onih koji e ga proitati. U krajnjem, on je bio samo pisac i filozof. I nita vie.
Stvarnost i jezik
Duh palanke je, napisae Konstantinovi, duh banalnosti, trajanje kroz ponavljanje uvek-istog2. Potom pojaava formulaciju: banalnost ne govori; to, da je sve uvek isto, da promene nema niti sme da je bude, jeste uvod u negovoree ravnoduje, u bez-jeziku letarginost i pasivnost izvan-sebnog bia, a s tim i uvod u preputanje utanju kao govoru istine koja je istina po sebi, i za sebe, bez nas, po svojoj unutranjoj logici koja se ne moe (ali i ne sme) da promeni (101). banalnost je dranje koja pretpostavlja rascep izmeu rei i stvari, izmeu jezika i stvarnosti. Rei su jedno, stvari neto drugo. Rei su sluajne i zamenljive, stvari su nune i nepromenljive. Imamo dakle, s jedne strane, veru u stvarnost/istinu koja prethodi naem delanju i naem govoru, veru u koherentnu strukturu koja je izvan nas, jednaka sebi, vena, objektivna, sutinski nepromenljiva i, s druge strane, nepoverenje u jezik kao subjektivnu strukturu, kao puko sredstvo prenoenja informacija. Stvarnost je ono uvek isto. Utoliko je govor ono to istinosnoj strukturi pridolazi i to je, u boljem sluaju, opisuje, ali na nju ne utie, niti moe uticati, budui da je ta struktura izvan nas, pre nas3, pre nae volje i naeg jezika. Hijerarhija u poretku rei i stvari potpuno je belodana. U jednom drugom registru moe se rei da je stvarnost/ istina jedna i nepromenljiva, te o njoj nema spora, dok se sporimo samo o tumaenjima te istine. Koje god tumaenje da prevagne istina/stvarnost ostae nedotaknuta, jer kriterijum istine nije u onome to stvarnosti pridolazi, ve je sama stvarnost kriterijum istine. to nije stvarno nije ni istinito. Ono to se sa stvarnou slae, to je istina. A stvarnost je izvan nas, izvan naih subjektivnih, zabludama podlonih spoRadomir Konstantinovi, Filosofija palanke, Otkrovenje, beograd 2004 (peto izdanje), str. 101. Svi navodi su iz ovog izdanja. 3 Pre nas ovde nije vremenska, ve ontoloka odrednica. Stvarnost je starija kao kada se, u ahu, kae da je napad na kralja, ah, stariji od svakog drugog poteza, to proizvodi nunost samo jedne mogunosti: otkloniti ah, odbiti napad na kralja. Stariji u smislu arhe, u smislu stareinstva.
2
sobnosti4. Svaka promena utoliko je neeljena, no ak i ako je, kojom nesreom, bude, ona ne dira u sutinu stvarnosti: sve je isto pod kapom nebeskom. Upravo je ta vera u istinu pre samog govora ono to e Konstantinovi nazvati banalnou, a priu priu o jeziku, ili priu o utanju koja takav pristup opravdava, duhom banalnosti, duhom palanke. Ukoliko je istina odreena kao nepromenljiva, ukoliko je ona ontoloka kategorija zarivena u samo srce bia stvarnosti, govor nije nita drugo do puko prenoenje informacija, prenoenje nekakvog sadraja od jednog pojedinca do drugog, ali bez one supstacije koja bi tom sadraju dala svojstvo optosti. Jezik je deo rituala koji potvruje identitet onog uvek-istog, on je u slubi neporecive stvarnosti, stvar istog optenja, samo jedna drutvena funkcija (102), forma koja potvruje da stvari stoje upravo onako kako su zapisane za vjek i vjekova. Palanka, utoliko, kao ono to je okrenuto pojedinanoj, privatnoj egzistenciji zatienoj neupitnom kolektivnom oblandom, ima rei za stvari, ali ne poseduje govor kojim ih objedinjuje5. bez svoje stvaralake (saznajne) funkcije, bez mogunosti da proizvodi slike i pojmove koji bi bili izvan zadatog registra pretpostavljene stvarnosti zvala se ona komunistika, nacistika, faistika, nacionalistika jezik, paradoksalno, tone u utanje. Ukoliko je jezik tek potvrda ponavljanja onog uvek-istog, ukoliko je on puka mantra, ukoliko nije nita drugo do molitva smislu koji dolazi pre njega samog, jezik gubi sebe samog i postaje puko brbljanje. Jezik ne budi, nego gura u ravnodunost. Jezik postaje nedelatan, privatan. Nije Konstantinovi, u jednopartijskoj dravi i sa ideolokim prtljagom koji je nosio na svojim leima, imao na raspolaganju terminologiju koju je, bez problema, mogla da koristi Hana Arant, odnosno on nije mogao da govori o jeziku kao uvek ve javnom jeziku, o jeziku kao politikoj injenici, te o suprotstavljenosti privatnog i javnog, ali sva njegova pojmovna dovijanja i sva lucidnost gustog izvoenja doputaju ovakvo tumaenje. Duh palanke je duh privatnog jezika koji ne osvaja optost svoga izraza jer je u funkciji ouvanja onog istog, jer je on puko, mehaniko ponavljanje mudrosti, narodnih umotvorina, onog ve reenog koje je kao takvo, kao istorijom i tradicijom potvreno, zalog istinitog govora6. To je ona Konstantinovieva letargina pasivnost izvan-sebnog bia, to je ona duboka spokojnost pred svakim vidom nepravde, uasa, zloina koji, dabome, ne prete nama i naima, nego su drugde, ne tiu nas se jer nam ne prete neposredno to je utanje koje prekriva, ili prekida svako delovanje koje ne utvruje sopstvo zajednice kojoj pripadamo. Jer,
Iako nigde u svojoj knjizi to ne artikulie na taj nain, Konstantivi implicira da je njegova kritika palanakog duha, zapravo, kritika predmodernog stanja. Jedna od karakteristika predmodernog shvatanja sveta jeste nepremostivi jaz izmeu subjekta i objekta, pri emu je prednost na strani objekta: Realizam koji se ovde trai od duha potie od verovanja u potpunu rascepljenost sveta, zapravo od verovanja u njegov neprelazni dualizam subjekt-objekt. Subjekt nije u tvorakom odnosu kroz objekt, kao njegova svest, ve on radi pred tim objektom, izvan njega. (...) Istinito je samo ono to je stvarno, i stvarno je jedino istinito, stvarno kao objektivno... (str. 77). 5 Ja imam samo taj razjedinjeni svet stvari, onako kao to imam rei za njih, ali ne i govor za samu stvarnost (str. 99). 6 U aristotelovsko-hegelovskoj mainariji obiajnost je supstancija koja dolazi pre bilo kakve intervencije jezika. Utoliko jezik samo potvruje i utvruje obiajnost . Savremenijim argonom reeno: zajednica, koja poiva na obiajnosti, dolazi pre pojedinca, te je istina zajednica i istina pojedinca.
4
istina pripada zajednici i ona je nepromeljiva, te je, utoliko, mogue samo ponavljati je. Opsesivno. Ali opsesivno ponavljanje ne proizvodi razliku. Utoliko se brbljanje i utanje slivaju u isto: nema se tu ta govoriti jer svi znaju kako stvari stoje. Ako neko i ne zna, ponoviemo ako treba. To svi jemstvo je neotuivosti onog uvek istog.
Paradoks stava realistinosti

banalnost je prvo naelo nitavila (77), a nitavilo se ogleda u duhu realistinosti koji posveuje stvarnost obogotvorujui je. Duh trajanja kao sami osnovni duh duha palanke jeste iftinski po (...) praktinosti koja se ne raa samo u sferi socijalne poslovnosti (iako je, nuno i razumljivo, njome mono odreen), ve se isto tako raa i u nedostinosti realistikog stava (realistika svest), kao ista posledica njegove nemoi da, posveen samo stvarnom, ne obogovi stvarnost i samim tim ne uini suvinim i praznim sve to ovo boanstvo stvarnosti ne moe da dostigne, da poseduje, a pre svega miljenje jezika i jezik miljenja (102). Duh trajanja kao duh palanke jeste grevito nastojanje da se odri status quo7, a nepromenjeno stanje odrava se ukoliko se neprestano radi na njemu na takav nain da svaka promena, zapravo, potvruje istost. Menjati se, a ostati isti, omiljena je doskoica duha palanke. Taj rad bez zapitanosti o smislu samoga rada, dakle duh praktinosti, pokazuje se, meutim, kao svojevrsni negativni izraz samoga rada, kao rad bez one Marksove prakse, kao rad bez rada. U rad je upisana zapitanost o smislu samoga rada, to rad ini uslovom mogunosti bilo kakve promene, odnosno, jo jednom u marksistikom kljuu praksom. Rad koji ne postaje samosvestan, koji, dakle, ne postaje praksa, onaj rad koji ne menja ni onoga koji radi, niti menja samu stvarnost, ostaje ropski rad koji ne zasluuje to ime. Praktian stav, meutim, u Konstantinovievoj terminologiji, ne znai i rad. Rad, po definiciji, neto menja: u hegelovskoj perspektivi menja svest, u marksovskoj menja stvarnost8. Ali praktinost u palanci znai samo to da se ne sme postaviti pitanje o smislu samoga rada, jer tada se postavlja pitanje o stvarnosti koju palanka oznaava i ovaplouje (te bi se ukazao problem i drugih stvarnosti, to je nedopustivo i nemogue s obzirom na to da je, po definiciji, stvarnost jedna) i nainima na koje se stvarnost konstituie. Razume se, palanaka svest ne moe da postavi problem stvarnosti, a naroito ne moe da postavi problem o konstrukciji stvarnosti, budui da stvarnost nije pro7 8
Upor. Nihlilizam status quo-a, str. 96. Utoliko natpis na ulazu u Auvic, da rad oslobaa, ne bi trebalo razumeti samo kao puki cinizam, ve kao cinizam koji sasvim razgovetno i precizno razume problem: ovde ete raditi ne da biste se menjali, jer rad menja, ve da biste umrli. Dakle, vi, u stvari, neete raditi, nego ete umirati. U Auvicu posla nije bilo. U Auvicu se praktikovala smrt. Ovaj bi se skok sa Konstantinovieve filozofije na Auvic mogao uiniti naglim i neopravdanim, ali nacizam je, da podsetimo, proieni duh banalnosti. Auvic je uinak duha banalnosti, njegov krajnji izraz i njegova istina. Kao i Srebrenica, uostalom.
blem, niti je konstrukt, ve koherentna struktura koja prethodi svakome problemu, stavu, ili pitanju o sebi samoj. Za palanaku svest, dakle, konstitutivan je paradoks sa kojim ona, ta palanaka svest, nema nikakav problem: stvarnost je toliko stvarna da se o njoj nema ta pitati, iako je ona uslovom svake zapitanosti. Nema nikakvog smisla problematizovati ono to, naprosto, jeste9. Problem se, meutim, pojavljuje upravo zato to nema problema. O emu se drugom pitamo ako ne o samoj stvarnosti? ta, pitajui, dovodimo u pitanje ako ne uslov mogunosti samoga pitanja? Ali ako to pitanje, pitanje palanake stvarnosti, nije mogue, a u palanci nije, onda usled odsustva tog i takvog pitanja svako drugo pitanje ima prou, ak i ono najidiotskije, jer svako pitanje koje poiva na zaboravu osnovnog pitanja, pitanja o samome pitanju, naprosto je proizvoljno. Realizam je, dakle, svest (paradoksalna, ali to nije problem) o realnom i praktinom: ja nisam za puno prie i filozofiranje, zanimaju me praktini rezultati. Iz jednog paradoksa prelazimo u drugi: praktinost je stav koji ve time to je stav, dakle time to se izrie i to trai opravdanje za sebe, dovodi sebe u pitanje, jer, strogo uzev, praktinost ne bi zahtevala nikakvo opravdanje, nikakav govor, ve bi, naprosto, delala bez ikakve potrebe ili elje da opravda sebe. Meutim, samolegitimacija koja kae ja sam praktiar, ne zanimaju me nikakva teorija, nikavo razmiljenje, nikakva pria, istovremeno je deligitimacija jer u performativnom inu izricanja negira ono to je upravo rekla. Dosledan praktian stav znaio bi utanje. Radim i utim i ba me briga za brbljivce. im sebe legitimie kao praktian, im kae da nema druge stvarnosti do one jedne jedine, stav praktinosti vie nije praktian nego je, budui jezike prirode, teorijski. On nije vie suveren jer na svoju teritoriju puta uljeze (premda ne zna da to radi): teoriju i jezik. To Konstantinovi kae kada pie da je za palanaku svest duh realistinosti, opet paradoksalno, nedostian. Palanaka svest, Konstantinovievim jezikom, nastoji da obogotvori stvarnost, da je apsolutizuje i, na taj nain, jezik i miljenje naini praznima, suvinima, nepotrebnima. S druge strane ona ne moe ni bez jezika ni bez miljenja, jer bi se, bez jezika kao mehanizma samolegitimacije, samoukinula. Drugim reima, ak i kao obogotvorena, dakle apsolutna, stvarnost ne moe da ovlada jezikom i miljenjem i upravo to, ta nemo, ta svest o nemoi da se stvarnost naini apsolutnim merilom svih stvari, unosi tmurno raspoloenje u duh palanke. Utoliko duh palanke dobija jo jednu definiciju: to je duh nemoan pred jezikom. To je nesreni duh koji bi radije da nema jezika jer emu jezik kada je sve jasno i bez njega, emu jezik kada on unosi smutnju u glatku, istu i prozirnu stvarnost, emu jezik koji, kada nije puko ponavljanje, brbljanje, ili ak reito utanje, razara nau istu, glatku i apsolutnu stvarnost.
9
Ovakva formulaciji razotkriva duboko antifilozofski impuls palanke. filozofija, naime, uvek pita o onome to jeste. Otud vanost pojma nihilizam u Konstantinovievoj filozofiji. Nihilizam, dakle, nije puko ponitavanje, puko negiranje, ve odbijanje pitanja, itava strategija zaobilaenja problema, dranje irom zatvorenih oiju, ono to e, varirajui motiv, Konstantinovi nazvati misticizmom realnosti, ateistikim misticizmom, realistikim misticizmom, naivnim realizmom, primitivnim empirizmom (str. 101).
Zlo privatnog jezika

Nasuprot rairenom, ali, ini se, olakom uvidu da je jugoslovenska katastrofa bila posledicom odsustva realistinog uvida u to kako stoje stvari na terenu, odnosno kao posledica nerealnih politikih apetita, nasuprot tom rairenom miljenju analiza Konstantinovieve analize realnosti nudi drugi obrazac razumevanja: uzrok katastrofe nije manjak, nego viak realistinosti. Nije se Jugoslavija raspala zbog pukih fantazija nezrelih politiara, niti su se poklali tek istoriji nedorasli narodi, ve sama realnost nije dobila zadovoljavajui simboliki izraz, usled ega je onako sirova, neobraena, nahrupila u nae ivote da ih izmeni do neprepoznatljivosti. Nasuprot rairenom miljenju da smo u krvavi rat uli jer su nam tumaenja te jedne i nepromenljive stvarnosti bila u tolikoj meri suprotstavljena da se spor tumaenja nije mogao razreiti drugaije do ratom, Konstantinoviev tekst nudi drugaiji interpretativni model: tumaenja nisu bila problem savreno smo se razumeli (da se nismo tako dobro poznavali i tako jasno razumeli, ne bismo se ni tukli) no je problem bio i ostao u odbrani zacementirane stvarnosti. Jer, ako je stvarnost jedna, ako je istina jedna, onda se ona, po definiciji, ne moe deliti. Drugi su, dakle, u zabludi. Oni ne vide oiglednu istinu (da su muslimani, u stvari, Srbi koji to ne znaju). budui u zabludi potrebno je izvesti ih na pravi put. Potrebno je pokazati im stvarnost samu, utuviti im to u glavu i srce. Kako od filozofiranja nema vajde, a i drugi se pravi kao da nas ne razume (iako govorimo istim jezikom), prinueni smo da zautimo i pozornicu prepustimo samoj stvarnosti. Ukoliko, uz to, imamo i topove kao praktino pokazno sredstvo, stvarnost e se ukazati sama. Kako to da smo, u meuvremenu, ba mi postali posednici stvarnosti same, njeni povlaeni tumai, odnosno kako to da smo ba mi dobili tapiju na bezgreno razumevanje stvarnosti, zapravo nije pitanje jer, kao to je reeno, stvarnost je jedna, a ko to ne shvata zasluio je da ga ova oine po nosu. Logika je palanaki savrena i u svome naopakom, glupom savrenstvu, zastraujua. Hana Arent je, gledajui Ajhmana u staklenom jerusalimskom kavezu, bila zapanjena njegovom obinou. Ajhman se nije pravio obinim. On jeste bio obian. Ali bio je i samo zlo. Otrenjena tim utiskom, Arent je shvatila da su mitologizovane slike zla izraz imaginarijuma koje je zlu nasatojalo da d veliinu kako bi ga nainilo dostojnim protivnikom. Ali zlo se zvalo Adolf Ajhman i bilo je banalno. Zlo ima lik Konstantinovieve palanke10. Primetila je Hana Arent jo neto. Ne samo da je izgledao obino i da je bio obian, nego je Ajhman i govorio obine, nezanimljive stvari. Njegov jezik bio je drven, neinventivan, njegova odbrana kruta, svedena na ponavljanje istog. I taj utisak bio je, na prvi pogled, razoaravajui. Od ubice takvog formata oekivalo bi se da bude
10
Moda i najbolji hroniar balkanskog, a pre svega srpskog zla, Teofil Pani, bolje je nego iko shvatio pouku Hane Arent i njenu sintagmu banalnosr zla konstantinovievski preobrazio u zlo banalnosti. Videti, recimo: Teofil Pani, Urbani bumani, XX vek, beograd 2001. Kada Slobodana Miloevieva naziva sivom poarevakom mastiljarom on cilja upravo na palanaki duh, duh banalnosti, kojim je taj ovek bio prekomerno nadaren. Od duha banalnosti do masovnog ubice, videli smo, tek je korak, koji je Miloevi odluno napravio.
zavodljiviji. Ne mora da bude crven, da ima rogove, trozubac i bljuje vatru, ali bi makar mogao da ne bude tup. Ali nita od toga. Ajhman je tek nevoljni palananin, mastiljara, tip banalan do sri. On ne poseduje sopstveni jezik. Njemu jezik ne slui da bi artikulisao (ralanio) stvarnost, izveo razliku, da bi stvarnost na bilo koji nain doveo u pitanje, ve da bi je utvrdio u njenom identitetu, u njenoj sraslosti za sebe samu. Ajhmanov se jezik nije pobunio protiv stvarnosti u kojoj je hiljade vagona eleznikog sistema za koji je bio odgovoran, prevozilo ljude u direktnu smrt, a nije se pobunio jer se protiv stvarnosti ne moemo pobuniti. Suludo je pobuniti se protiv stvarnosti. Ludaci su pobunjenici protiv stvarnosti. A palananin nije lud. On je samo palananin. Zato ni junakinja linkovog romana ita, pripadnica nacistikog poretka, nije mogla da shvati zbog ega joj sude. Na pitanje sudije zbog ega nije otvorila vrata zapaljene crkve u kojoj se nalazilo nekoliko stotina ljudi, zbunjeno je odgovorila da bi se oni, da je otvorila kapiju, naprosto razbeali, a to nije mogla da dopusti jer je ona bila odgovorna za njih, za te ljude u zapaljenoj crkvi. linkova junakinja je, naprosto, idiot. Kao i Ajhman. Idiot, ovde, valja razumeti u izvornom znaenju te rei, kao onaj ko je zagledan u sopstveni trbuh (sopstvenu, privatnu stvarnost) i koji, usled te zagledanosti, ne primeuje okolni svet, a u teim ga sluajevima ak i negira. Idiot je privatna osoba koja ima privatni jezik i koja, stoga, jeziku ne moe da podari optost. Kako nema optosti, nema ni javnosti. Kako nema javnosti, nema ni politike. Sve je stvar privatna i, kao privatna, proizvoljna. Upravo je privatnost jezika jedna od odluujuih odrednica palananina. Jezik je, za njega, takorei stvar intime. Ono to izgovara u javnosti tek su kliei. On u svoj jezik ne prima nita spolja, ukoliko to to dolazi spolja ne prepoznaje. No, ako spolja dolaze zvuci koje razaznaje, ako su to rei koje gode njegovom uhu jer su razumljive, jasne i mudre, ako ga ba te rei izvlae iz njegove intime jer mu nude intimu itave zajednice, njegove zajednice, ako ga pogaaju i proimaju, ako mu zbog njih srce zaigra snanije, a telom se razlije milina, ako ga zvuk plemenskih instrumenata tera da (nesvesno) pocupkuje i nagoni na ritmini ples oko vatre (to, dabome, zahteva i rtvu), tada njegov jezik postaje javan, ali ne tako to bi konstituisao javnost u politikom raznoglasju, ve postaje javan na nain izvikivanja na trgu, na nain oznojenih mukih tela spremnih na herojstvo i zanjihanih enskih sisa nad slikom voljenog voe11. Na trg se iznosi privatan jezik i on ostaje privatan. Logika je savreno dosledna. Ne postoji paradoks koji bi bio u stanju da je pokoleba, jer paradoks dolazi spolja, iz sfere tamne i nerazumljive, dakle nestvarne. Ono to se ne moe razumeti, to nije stvarno, jer, reeno je, stvarno je lako, razumljivo, prozirno i, razume se, istinito. Paradoks je nestvaran. Zbog toga Konstantinovi paradoks suprotstavlja duhu banalnosti. Zbog toga je gotovo svaki pokret njegove velike knjige kretnja delotvornog paradoksa. Zbog toga je njegova knjiga i bila tako temeljito neprihvaena. Jednopartijskom sistemu ona je mogla biti opasna samo da je imala dostojne itae i tumae. Na neki nain
11
Sredovena dama sa trajnom hladnom frizurom koja, poetkom besramnih devdesetih godina prologa veka, plee sa Miloevievom fotografijom vrsto priljubljenom uz grudi, simbol je palanakog poimanja javnosti.
i bilo ih je, ali nedovoljno. Njen moan ali neproziran jezik pri emu ne treba zaboraviti da je Konstantinivi bio i veliki pisac, dakle jako je dobro umeo sa jezikom, ali jezik filozofski nije isto to i jezik knjievnosti nije se lako probijao, nije bio prijemiv, pa se jednopartijska drava, umnogome ustrojena prema principima palanke, nije imala ega plaiti. Stvarnost jednopartijske drave dobro je podnosila paradokse, ne osvrui se na njih. Miloevieva Srbija osetila je poneto od snage ove knjige, naroito na samom poetku katastrofe, ali onda je nestalo svetla, potonuli smo u mrak, u utanje, u ono konstantinovievsko utanje pred zloinom, u ono odvratno preutno odbravanje zloina u nae ime, izgubili smo i jezik i njega i njegovu knjigu i bilo je kasno i bilo je strano. Konstantinovi je umro i ponovo smo dobili priliku da zavirimo u njegovu knjigu. ansa da se neto uistinu dogodi, da se nae palanako iskustvo moda povue pred neim drugim i drugaijim, moda ba pred Konstantinovievom knjigom, nije naroita izgledna. Ali ponovimo li jo jednom greku koju pravimo vie od 40 godina ne itajui Filosofiju palanke, nijedan izgovor nee nam biti dobar, vie nikad i ni na jednom mestu.
Jovan eki
Linije bekstva ili o iluziji prijateljstva
Knjiga Beket prijatelj (2000) je strukturirana jednim brojem pisama i razglednica koje je Konstantinovi u trenutku njenog nastanka imao kod sebe. To nisu sva pisma koja je beket slao Kai Samari i Radetu Konstantinoviu. Neka su izgubljena, dok je vei deo uniten u njihovoj rovinjskoj kui. Dakle, to nije celokupna prepiska, zapravo, nema Celine, a jo manje Sistema u Konstantinovievoj knjizi, reklo bi se, tu je promaaj unapred uraunat. Ova knjiga je tako u isto vreme beleka o tom manjku, nedostatku, kako dokumenata, tako i seanja na jedno vreme i neke ljude. Seanje kao nuni konstrukt koji nam omoguava da istrpimo promaenu sadanjost i neizvesnu budunost. Mo sistema jeste mo celine koja se svuda potvruje, potpuno i neposredno, pa je zbog toga svako bie, svako slovo, samo neka vrsta njegove manifestacije, ili izraza, njegov citat. ... Sistem je jedino human; mi, vansistemski, marginalci, jesmo nehumani; otpad Sistema, ubre humanosti. Humano je u savrenstvu koje je savreno jedinstvo Celine i delova. Nehumano je promaeno jedinstvo. (84)
Prijatelj
Ovo mi, van-sistemski, marginalci, taka je u kojoj se dve linije kretanja, beketova i Konstantinovieva, presecaju. Tu taku preseka nije mogue imenovati, ali je ona polazite onoga to nazivamo postajanje prijateljem. Tako mi, van-sistemski, marginalci, postaje mogue tek zahvaljujui tom preseku iz koga onda nastaje jedno prijateljstvo ili ono razumeti prijatelja. To su dve sasvim razliite linije. beketova prelazi preko teksta, radija, pozorita, do filma u jednoj kapitalistikoj maineriji koja u diskursu Hladnog rata uspostavlja natkodiranja itave zapadne kulture. Konstantinovieva linija se kree preko teksta i radija, ponekad televizije, iz jedne socijalistike maine koja sebe vidi kao onu koja nije ni Zapad ni Istok, iz jednog miljea, konteksta, koji nije ni selo ni grad, ve palanka, iji dominantni diskurs us496|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
postavlja jednu monu maineriju palanakog natkodiranja. Tako je Konstantinovieva knjiga o beketu, ili pre sa beketom, strukturirana kao konstelacija odsjaja, bljeskova du tih linija, iji povod su beketova pisma. Ti bljeskovi su nabaaji, seanja, komentari, fragmenti otvoreni za razliita povezivanja, nikada u potpunosti fiksirani, moda najblii onoj liniji pogleda na neku stranu. Tako bljesne Rovinj, beleka bore osia o papiru, o knjigama iz Radetove biblioteke, razbacanim po ulici ispred njegove kue. A meu tim izgaenim papirima na ulici su jo neka beketova pisma, razglednice ili moda fragmenti onoga na emu je radio. Konstantinovieva knjiga nije nikakva studija o znaenju beketa, jo manje o prijateljstvu ili sasvim beketovski o iluziji prijateljstva, prijateljstvu kao rtvovanju sopstvene sutine. Ona je moda ponajvie razmiljanje o moguim strategijama izmicanja svim natkodiranjima, ili izmetanja van svakog Sistema, o tome kako postati stranac u vlastitom jeziku, marginalac u vlastitoj kulturi. ak i ako je teko znati ta znai re prijatelj ve i kod Grka, koji su Mudrace zamenili filozofima, prijateljima mudrosti, ta re je upuivala na neku kompetentnu prisnost, nekakvu materijalnu sklonost ka ostvarenju neke mogunosti i potencijalnosti. Dakle, kako ostvariti mogunost tog van-sistemskog, marginalnog i nehumanog, onoga to nije mogue podvesti pod Sistem, to ne pripada Celini? To je ono to zanima beketa, ali i Konstantinovia svakoga na svoj nain. To je ona taka preseka ove dve linije, gde zapoinje ono to zovemo prijateljstvom. To je izmicanje kao nepristajanje na dati Sistem jezika, misaonih slika, kodova, uglova gledanja, znanja... reju, na bilo kakvo zatvaranje u izvesnost koju grarantuje Sistem.
Strategija
Sistem garantuje izvesnost samo tako to zatvara kodira i regulie flukseve, natkodirajui i upisujui. Izvesnost je fantazam sistema, konstitutivan za njegovu produkciju efekata realnog. Kod beketa se to realno emfatiki izotrava preko onih smetenih u azile, zatvore, ludnice, skitnice ili beskunike koji svedeni na par obeleja destabilizuju svaki fantazam izvesnosti. U njih, i situacije u kojima su zateeni, nije mogue upisati gotovo nikakvo znaenje, nema egzegeze ili hermeneutike, tek puko postojanje, bivstvovanje, prisustvo kao bljesak na obodima sistema. Svaki upis koji ih vidi kao rtve sistema, jo uvek je u funkciji sistema otvorenog za kritiku, kao potvrda brige o neminovnom otpadu, ubretu koje proizvodi Sistem, zapravo, perverzna ekologija jedne biopolitike. Konstantinovi detektuje neto od beketove strategije izmicanja. Ovde je mogue govoriti o strategiji u sasvim dianovskom smislu. Najzad, beket je tridesetih godina igrao ah sa Dianom, to je mnoge interpretatore navelo da povuku izvesnu paralelu izmeu ova dva umetnika. Kao to je beket pokazivao veliki afinitet prema vizuelnim umetnostima, tako je i Dian umetnik koji je puno panje posveivao literaturi. Najzad, mnogi su potvrdu ovakvih tvrdnji videli u beketovom komadu Kraj partije. To izmicanje se na jednoj strani moe detektovati u onoj igri prisustva-odsustva: boravci u malim mestima, nepoznata lokacija stana u Parizu, neprisustvovanje dodeli Nobelove nagrade i jo dosta toga moglo bi se nai kod beketa...
Na drugoj strani, itava beketova produkcija je neprekidno izmicanje od znaenja, interpretacije, razumljivosti, imenovanja. S onu stranu intelektualnih brbljanja, diskusija, tumaenja tanije, odsustvo bilo kakvih prihvaenih ideja. beketova strategija nije u tome da minuciozno otvara, kritiki razlae kako bi ukazao na uase Sistema, na stravinu cenu koja se plaa da bi se pripadalo Celini. Naprotiv, njegova strategija ini da se neto ne moe fiksirati, imenovati, pa tako izmie mogunosti ustaljenih interpretacija, vrednovanja, znaenja. beket stvara pukotinu koja se ne moe zatvoriti, maskirati, nema aproprijacije od strane sistema i to upravo u trenutku kada Sistem poinje da prihvata i velia njegovo delo. Ne-moi-zatvoriti-u: jezik, znaenje, sistem, celinu, nije nita drugo do otvaranje jedne linije bekstva, jednog vektora koji neprekidno izmie ustaljenom kodiranju fluxa, upravo onog heraklitovskog, neprekidne promene. To je strategija koja, ne samo to ini vidljivom tu paranoidnu potrebu Sistema da sve natkodira, ve, istovremeno, upuuje na ono izvan marginalizovano, odbaeno, neitljivo to tek tako postoji. Ono to treba izbegavati, ne znam zato, jeste duh sistema ... (85) Duh sistema je ono to brine o neprekidnom zatvaranju Celine, kao to je Celina aproprijacija svih prvobitnih kodiranja u Sistem koji nije nita drugo do monstruozna mainerija natkodiranja koje svemu daje znaenje, i tako ini da se sve moe tumaiti, razumeti, imenovati. Ono to treba izbegavati, a to ne trai nikakavo objanjenje, to samo treba iveti, kao performativ koji nita ne imenuje upravo je to zatvaranje. Hamm: What is happening? Clov: Something is taking its course. Hamm: Clov! Clov: What is it? Hamm: Were not beginning to to mean something? Clov: Mean something! You and I, mean something! Ah thats a good one!
Dojs ili What is happening?

Dojsa interesuje galaxy of events, kao sklop svih moguih iskaza, znakova, kretnji, pogleda... koji neprekidno krue oko dogaaja i tako strukturiraju jednu minijaturnu sliku sveta u kojem ivimo. Dojs kao bujanje znaenja, kao sveznanje koje vodi do inflacije interpretacija, kao kompjuterski virus koji e zaguiti sistem, gde svaka intervencija znai uveanje, dodavanje. Neprekidno dodavanje novih prikljuaka, novih konekcija, jedna vavilonska mrea, na koju se prikljuuje Joyce scholars. Otuda je za beketa on umetnik koji tei sveznanju i svemoi. Kada Konstantinovi pravi analogiju izmeu Hama/Dojsa i Klova/beketa, ini se da ga, pre svega, zanima razlika izmeu dve strategije, dva pristupa, koji se ne iskljuuju, ve paradoksalno nadopunjuju, gde je beket nekakva unutranja negacija Dojsa; Dojs pobunjen protiv Dojsa. Ham slepi tiranin od koga Klov ne moe da umakne, ali koji unutar tako strukturiranog galaxy of events ipak moe da vidi liniju bekstva, vektor uzmicanja.
Beket ili Something is taking its course

Kako ocrtati tu liniju bekstva? Na jednoj strani neophodno je uraunavati horizont tog galaxy of events. Na drugoj, istovremeno u duhu onog dianovskog diktuma neophodno je svoditi, redukovati, stalno n-1, zapravo kretati se prema istoj imanenciji, jezika, ivota, pukog postojanja. Kod beketa koegzistencija vidljivog i izrecivog, kao onoga to se ne preklapa, a jo manje kao onoga to ilustruje jedno drugo, ocrtava liniju bekstva. To je pukotina koju je nemogue zatvoriti, to je ono ne-moi-zatvoriti-u... jer tek kroz tu pukotinu postaje mogue videti da something is taking its course. Ali, to videti upravo zbog nesvodivosti vidljivog i izrecivog jednog na drugo upuuje na to da ne treba ni pokuati nikakav transfer u reim izrecivog. Tako beketovo utanje moda nije samo efekat puke redukcije jezika na neko bie-jezik (zujanje insekta), ve istovremeno okretanje prema onom uiniti vidljivim, izneti na videlo. Kako? Ne vie kroz mukotrpan rad, ve kroz igru. Konstantinovi napominje da beket nikada nije izgovorio re literatura ili pisanje, ve da je tu u pitanju avolski teak rad... rad redukcije, sluba siromatvu. Kada nakon Comment c`est pie sve manje, sve krae, kada suava, komprimuje jezik, sledei agoniju vlastitog jezika, on za Konstantinovia postaje umirujui Beket. Ali, komentariui beketovo pismo od 24. 09. 67. Konstantinovi primeuje kako je dva dana nakon njegovog javljanja u berlinskom Schiller Theater Werkstatt odrana premijera Kraja partije, koju je reirao beket, a da on o tome ne kae ni rei. Zapravo, i u sledeih par godina, koliko je jo trajala njihova prepiska, beket nije pominjao svoj rad u pozoritu koji kao da nije bio za nas. Tu dve linije poinju da se razdvajaju jer beket je pokuavao da izie u pozorite, da ulogu pisca zameni ulogom reditelja: da avolji rad zameni igrom? (135) Dve godine kasnije Konstantinovi e objaviti Filozofiju palanke, vlastitu mikroanalizu duha Sistema kao duha palanke koji je neprekidna tenja za zatvaranjem. To je minuciozna analiza natkodiranja koju duh palanke, kao karikatura Sistema, neprekidno sprovodi. Kao da je ve tada Konstantinovi nasluivao da ono something is taking its course, barem kada je u pitanju balkanski duh palanke, vodi u uas i da je u tom sluaju utanje bilo jedina strategija izmicanja. Tako se neobino preklapa sudbina knjige i njenog autora; kao osuda na utanje. ini se da je utanje jedina preostala strategija da se izmakne natkodiranju Sistema, a opet unutar svakog sistema postoji jedna prinuda na postojanje koja nije nita drugo do prinuda na miljenje. Komentariui poslednje beketovo pismo od 15. 12. 72. Konstantinovi ponovo pominje Klova kao onoga koji je ipak uspeo da se pokrene, koji je uspeo da ode? Nije li Klov, kao onaj koji vidi, za razliku od slepog despota Hama, otkrio drugu strategiju, onu koja vie lii na igru, koja neprekidno povlai linije bekstva izmeu vidljivog i izrecivog. Taj izlazak u neto drugo, to izmetanje na samu liniju bekstva, nije samo prinuda za drugaijom strategijom, ve i za drugaijim miljenjem koje mapira najrazliitije putanje onoga something is taking its course... ali, da li je utanje tada sve to preostaje?
NOVO ITANJE Bihalji Merina

Boraosi MiraOtaevi Jea Denegri
bora osi
KO JE bIO OTO bIHA?

Negde oko 1950. jedna sluavka radila je kod Ive Andria; taj gospar je moda video da s njom nije sve u redu, ali nekako je ipak ilo. Nego, kada je svojim poslom prela u kuu Ota bihalji Merina, stvar se pomalo pogorala. bila je zapravo njena pasija slikanje, a brisanje praine to joj je bilo nekako usput. Tako je postepeno otkrivena njena maleromanija, pa ako i nije bila Seraphine iz Senlisa, imala je u sebi nesputan i obiman slikarski dar. Glave, pune risarija i malarija, jednom je u odsustvu gospodara izvodila svoje slikarije po stolnjacima, po krevetskim aravima, po runicima i salvetama, a potom i na tvrdim podlogama vrata, zidova i poda, svuda. (Ovako neto video sam jo samo u normandijskoj kui-mlinu, slikara Dada. Koji je takoe svaki desimetar povrine svog ivota ispunio crtarijama, vrvele su silne spodobe njegovog paklenog personala po ragastovima, po stolovima i stolicama, kao mravi.) Tako je ukoena psiha ove spremaice dokazala kako ne samo to svako moe pisati poeziju nego da sve u ljudskoj okolini moralo bi biti islikano, kako bi se svet, to bi bilo pravedno, napokon pretvorio u sliku. Ne znam da li ovu gospu u bihaljija treba dovoditi u vezu sa Otovim svetski poznatim radovima posveenim naivi, kao da mu je u goste doao jedan ivi dokaz one puke, neuke, a katkad tako genijalne, produkcije obinih ljudi. to je bretonu vie znailo nego hiljade mazarija, kolovanih a jeftinih slikara irom sveta. bihalji, umni polihistor, svedok vremena, sauesnik brechtovog asopisa s kraja dvadesetih godina, brat osnivaa beogradske izdavake kue Nolit, taj Oto Biha bio je potomak jedne molersko-farbarske firme, zemunske, potom preseljene s druge strane
reke, na dno ulice marala Pilsudskog, onde, u blizini ua Save u Dunav. ba tamo, gde je u dorolskom predgrau odraslo nekoliko mladih beogradskih nadrealista, i njihove zaudne zamisli. bila je u bihaljijevih, ova Farbenlehre, prevedene u praksu, srena oznaka jedne transartistike ovojnice, kojom, u prvoj polovini dvadesetog veka, zamatan bio je maleni grad beograd. Pa su te farbe i boje, iz tata-Davidove radionice, poele da oliuju ne samo zidove i vrata po kuama, nego su ovi tonovi oznaavali da istim takvim sredstvima , negde daleko, ali zapravo u vremenskom susedstvu, slikaju Matisse, Picasso, Mondrian. bilo je u tom familijarnom obrtu sa zanatske prakse na onu izdavaku, knjievniku i kunsthistoriarsku, silnog demokratskog otkria, kako se i kod, naizgled profanih radnji, provlai dragocena nit, umstvena i umetnika. Nisam za badava, u ranom detinjstvu, otkrivao i po najmusavijim stolarskim radionicama i usternicama, sitnim avliima prikucane reprodukcije majstora klasinog slikarstva, nekakav neobian duh dovodio je u vezu sitni zanatlijski svet sa umeem Ingresovim, Rubensovim, Raffaellovim. Nemam pojma kada sam nekoga od bihaljijevih sreo prvi put, ali to mora biti da see do mutnih godina oko 1950., kada nas nekoliko mladaca muva se po tom sivom gradu sa prvim rukopisima u ruci, uz mnogo sree to se sve odigrava u nevelikom krugu etiri-pet ulica beogradskog centra. Pukim sluajem stanovao sam sprat iznad neprikosnovenog kritiara i urednika Elija fincija. On je bio bihin prijatelj, a ena mu je bila Kaa Samardi, silovita osoba, sa eljom da me, uzevi me za ruku, uvede ravno u knjievnost. Pa sam tako upoznao i Vua, i Matia, i Ota bihaljija, naao sam se preko noi u centru zavere. Samo, smatram da me je jo u ranom detinjstvu opinio izgled Nolitovih knjiga, a kako sam od etvrte godine znao zapravo da itam, njuio sam u dedovskoj kui Slavonije, one neobine ovitke od smeeg kartona, kakve su, na mom poetku, izgledale i nae sopstvene knjige. Pomiljam da taj smei papir korica imao je u sebi neku notu skromnosti, skoro monaku. Osim to je njime bilo pakovano i dopremano meu neodlunu italaku masu kraljevine Jugoslavije neto sankilotsko, leviarsko, prevratniko. Onda, u toj istoj novogradikoj sredini, dedin salon bio je mala enklava pismenosti, kasnih tridesetih godina, otud sam onde, pored uglednih sudija, lekara i sportista, video prvo ivo knjievno bie, Nolitovu autorku, Milku icinu. Tako od onog mirisa Nolitovog kartona do stvarne bliskosti sa Otom, jer Pavla nisam stigao da upoznam, vue jedna bihaljijevska nit, neprekinuta do danas. U mojoj berlinskoj sadanjosti, Otova ker Mira prijateljica mi je i danas, kao i pre ezdeset godina. Tu dolazi i Otov zet, Mirin mu, Gerhard Schnberner. To je onaj autor znane hronike o Holokaustu, jedne od prvih u Nemakoj. Der gelbe Stern donela je jedinstvene fotografije gnusnih egzekucija jevrejskog ivlja, po Poljskoj i Rusiji, pamtim to iz vremena kada Gerharda jo nisam ni znao. Sada, meutim, sedimo ee u njegovoj omiljenoj kavani na Selman Platzu, naa skupna povest se nastavlja. Imao je Oto jednu presudnu ulogu u mom sudaru sa sistemom naeg mekog komunizma. bila je, naime, ona moja prva knjiga, samo iz razloga nerazumljivosti za tadanje cenzore, proglaena dekadentnom, desperadorskom, skoro kontrarevolucionarnom, otud, zabranjena i hitro izvaena je, ve odtampana, iz knjiarskog izloga. Pa je onda bihalji izveo galilejski obrt, pitajui svoje partijske drugove
kakva je to kontrarevolucija koja se ne razume. Tako je amnestirana ne samo Kua lopova, nego su u posleratnom Nolitu otvorena vrata i za ostale uvrnute knjievne produkte, duh iezlog Pavla bihalija nadvladao je onaj, tada aktuelnih, Marijana Jurkovia i Mihaila Lalia. Ali i Otov duh bio je neprekidno uz moju generaciju, to su oni dani naih skupnih ranih jada, knjievnih i linih, koji su jednu od oduki imali u redakciji asopisa Jugoslavija, na prvom spratu jedne zgrade u Knez Mihajlovoj. Gde je njegov urednik, slino Duanu Matiu, uvek prekidao najivlji rad, ako se neko mlado pesniko ptie pojavi na vratima. Tako sedim nebrojeno puta u onoj svetloj sobi, gde Oto nie svoju usmenu esejistiku, pa sav onaj katalog moderne umetnosti i opteg savremenog miljenja, udara mi u glavu: baumeister, Max beckmann, Klee, Hermann broch, Kafka, Grass, kibernetika, suprematizam, dodekafonija, sve to curi niz moje drelo, a istovremeno, gledam kroz prozor u fasadu kue broj 18 gde je, iza jednog visokog balkona, protekao deo mog detinjstva. Tako se napokon oseam kao na svome, imam ve vrsto tle ovoga grada pod nogama, sada, uz to, dobijam njegov kiseonik. Otovi solilokviji bili su smea enciklopedijskih jedinica i silnih anegdotskih zanimljivosti, njegove putopisne i memoarske skice, njegova panija i Pariz i berlin pre svega. bio je pisac, novinar, kunsthistoriar, komunist, veli za njega fritz Radatz. Koji pripoveda, kako smo ve uli, da je Oto u panskom ratu bio sa Hemingwayom i Malrauxom, da je sa Thomasom Mannom razgovarao o Joyceu, sa faulknerom o Kafki. Kako ga je Max beckmann posetio u vicarskom egzilu, da se u to doba dopisuje sa Hansom Richterom i Kazimirom Maleviem. Imao je na izveta (iz sveta i istorije) jednu posebnost u interpretaciji tolikih sopstvenih tiva, katkad se inilo da dolazi do povremenih zadrki, skoro mucanja, jer sva silina materijala koju je imao na umu, hoe to pre da izae van, to je moda pokazivalo ono edukativno, profetsko u njegovom karakteru. Jer je imao na umu da govori nevelikoj publici jedne sredine, zatvorene, ograene, najpre okupacijskim okolnostima, potom mladou, socijalizmom, a sve ovo inilo je realne zapreke mojoj generaciji. Kao da je eleo da to pre poui nas u kojeemu, jer je verovao da to ima svrhe, da to vredi. Smem li rei da je mnogo ovog, od njega samog ispripovedanog, izostalo u njegovim raznovrsnim tekstovima; na sreu, deo ovog neki od nas i dalje pamte. Pa upravo tu ujem kako u vreme zarobljenitva, negde u nekom Oflagu, koji mu je, kao oficiru sauvao ivot izrailjskog porekla, dri Oto svoja improvizovana predavanja zatoenim jugoslovenskim kapetanima, makar to, kada pominje Gilgamea, oni smatraju da se taj drevni junak zove Gingula. Onda ujem o dramatinoj sceni, cirikoj, sa kraja tridesetih. Sede tada, u svojoj punoj nemoi, u mutnom exilu vicarskom, Oto, Liza i Mira, u sobiku bez igde iega, i gde na krevetu postoji jedino gola ica, a onda, kao u nekoj pripovesti o anelu spasitelju, ulazi potar sa ekom za jedno Pingvinovo izdanje. Postoji jo jedna epizoda, ratna, u vreme dok se Oto boi sa svojim srpskim gingulaima u zarobljenitvu, njegova ena i ki, Liza i Mira, provode sasvim nejasan period u okupiranom beogradu. bez isprava, bez neke posebne zabarikadiranosti na nain Ane frank, u sred grada, na domak crkve Svetog Marka, u ulici frankopanskoj! Otkrivaju se tako pukotine i u najokorelijem sistemu, to moda govori,
da mimo zloglasne Specijalne policije Vujkovia i Kosmajca, Nedievi andari bili su katkad dremljivi, pa su te dve tihe jevrejske due progurale trogodinji zapt, a da ih niko nije primetio. Samo kad nam nije puklo slepo crevo, samo da nismo morale u bolnicu, kae Mira; zdravlje ih je ouvalo! Preostaje jo jedan bihaljijevski punkt, stan u Nemanjinoj, preko puta eljeznike stanice, i iznad onog, nekad uvenog bioskopa Partizan. To je bila takoe dragocena kula svetilja za mnoge, onda. Nekoliko soba, prepunjenih knjigama i slikama, i ponovo, taj neprekidni Otov tekst o svemu to, mimo naeg skuenog ivota, tada, ipak jo negde postoji. Ovaj prostor, pun te goleme svetske vreve, sadevene u visoki kat beogradskog socijalizma, zadrao je svoju auru, ona je i danas tamo. Dakle berlin, grad Otove prolosti, moje sadanjosti. Tu se odjednom, pre koju godinu, uplie ona zaudna knjiica Mire Otaevi, Zmajevi od papira. U toj kvazibiografiji nekog naeg saplemenika, koji radio je u bauhausu, pa ceo ivot proveo u berlinu, vajmarskom, Hitlerovom i Honeckerovom, taj Selman Selmanagi, doveden je kod Otaevike u udnu, sasvim izmiljenu vezu sa Otom bihaljijem, koji je doista u berlinu iveo (gde se i moja prijateljica Mira rodila), ali u poneto razliitim okolnostima. bio je on pri kraju dvadesetih godina aktivni lan nemake komunistike partije, saurednik Linkskurwe, prijatelj brechta i Lukacsa, poznavalac svega i svaega tog doba. Samo to tom svemu, Mira Otaevi dodaje i ono ega nije bilo, a to za mene vano je i koliko stanje zbilje, jer je moglo biti. Po ovoj dadaistikoj varoi, koju i danas trudim se da u sadanjem vremenu pronaem i dosegnem, Otu se dopisuje da je poznavao i Selmanagia, to je bilo mogue, ali mu se dodeljuje i uloga u jednom ludom, nepostojeem romanu, ljubavnom, izmeu tog Selmanagia i Hanah Arendt. Imala je, naime, po ovoj beletristici, Hanah, nekakvog psa, Maksimiliana, pa, rastavi se od Selmanagia, a polazei u egzil, ostavlja to kue Otu na uvanje. Pitao sam ovih dana Miru bihalji, da li su u porodici ikada imali pseto, veli da nisu. Ali ja tvrdim, da je Otova narav mogla podneti jedno ljubazno kue pored sebe, pa ga takvog, i mimo sve poezije postmoderne, uzimam kao oveka sa psom, osobu koja je o jednom psu, ostavljenom na uvanje, mogao voditi brigu. Zar svi mi, Vava Hristi, bora Radovi, ja, nismo li i mi bili mlada pseta, kojima jedna briga, slina Otovoj, bila je potrebna? Kevemo mi kroz svoje ivote, neki od nas ve su i mrtvi, a da nas jedan uvar izveo je u svet, kao u etnju, to se ne moe porei. (berlin, april 2011.)
Mira Otaevi
ANEO ISTORIJE
Nemanjina
U rugobnom delu grada, ali nadomak glavne eleznike stanice... Subjektivna prinuda, voleo je da kae bihalji, no, objektivni instinkt Jevreja spremnog da hitro reaguje na progone!. U Nemanjinu se odlazilo na hodoaa. U lavirint hiljada knjiga, slika, crtea, kolaa... U Otovoj radnoj sobi, platneni paravan: neki izbledeli golubovi i mnotvo jedva itljivih potpisa. Golubovi su Pikasovi, potpisi brehta, Sartra, Cvajga... Uspomena sa enevskog skupa intelektualaca. Iz koje godine? pita Oto Lizu spremnu da odgovori na bezbrojna pitanja te vrste. Savesna spremaica je pranjavo platno oprala u ve maini, sauvali su se ipak bledi tragovi. U biblioteci, na centralnom zidu, svih dvanaest brojeva Pavlovog i Otovog asopisa Nova literatura sa literarnim prilozima brehta, Drajzera, Sinklera Luisa, Panaita Istratija, Haeka... Ali i branka Gavele, Huga Klajna, Velibora Gligoria, Hasana Kikia, Marka Ristia... Meu umetnikim prilozima: Domije, Pikaso, Gros, Korbizje, Gropijus... I foto-montae, kolai, crtei Pavla. Godina je 1929.: dravno tuilatvo zabranjuje svako dalje izlaenje asopisa. Tu su i Nolitova prva izdanja, sveprisutni duh Pavla, i brojni prevodi Otovih knjiga... Nemanjina je bila sveznadarski toponim, spirala strasne avangarde, prostor neutihnutih glasova istorije, utoite u olovnim vremenima, podstrek traganju za novim formama u umetnosti... Lizu i Ota upoznala sam istovremeno kada i tek osnovanu mladu avangardnu slovenaku grupu OHO. Zatekla sam ih u Otovoj radnoj sobi: alamuna, Poganika, Neza. Sedeli su na podu, shodno maniru ezdesetih. Vremenog, no duhom najmlaeg meu njima, Ota je Liza jedva spreila da im se prikljui.
Leja sa jagodama
U zarobljeniki logor 1941. godine Otu stie Lizina dopisnica od sedam redaka u kojoj pie da mu je brat, posle neizleive bolesti, preminuo. Oto se sea: Gonjen munim predoenjem zbivanja, do gaenja bolnom slikovitom predstavom egzekucije, naputam logorsku baraku. Kao bez svesti, idem du bodljikave ice to zaSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|507
grauje logor. Postoji li ona istovremena-neistovremena slika seanja koja u jednom trenutku obuhvata i saima bie od detinjstva do iesznua? Da li je to ovde bilo nezamislivo drugaije, jesu li bili vezani jedan za drugog okovima. Je li to bilo pod nonim nebom ili u rano praskozorje? (...) Vidim sen svog brata: visoko, malo napred povijeno elo, stamena figura... ujem njegov glas ohrapaveo od bezbrojnih cigareta... Moj brat nije oekivao smrt s onim vedrim spokojstvom Sokratovim. Nisi li rekao da je ivotu suprotstavljana smrt?, kae moj glas. Jesam. I da nastaju jedno iz drugog? Da. ta,dakle, nastaje iz ivog? Umrlo. A iz umrlog? ivo. Rei su iz Sokratovog razgovora sa prijateljima neposredno pred smrt. Pavlovo lice blizu je mom. On duboko uvlai dim iz cigarete. Udiem jak miris. Dim kao velom prekriva rezignirani osmeh. Leim na tvrdom zarobljenikom krevetu. Ispunjava me gorko aljenje. Oseanje krivice? Ovo je previ put da sam sasvim bespomoan. Ne opirui se jecam. Godinama kasnije Liza je Otu priala o sudbonosnim danima u Gornjem Milanovcu. bie da je to bilo sredinom maja 1941., kada je Pavle upravo okopavao leju sa jagodama u vrtu. Znao je da nee videti te jagode kako sazrevaju. Uinilo mi se kao da je promrmljao takvu neku reenicu. Onda se zaustavio crni automobil pred kuom. Izioe etvorica (...) Sa uasom smo se pitali hoe li dospeti u koncentracioni logor, biti poslat u Poljsku, ieznuti u nekom rudniku? U listu Novo vreme od 19. jula 1941. objavljen je spisak streljanih lica zbog sabotae i nasilja. Dvadeset osam imena. Deseti: Pavle bihali, izdava iz beograda. Izdavanje asopisa i knjiga Pavla je zaokupljalo u potpunosti, za njih je pisao predgovore i komentare. Nainiti izbor dela koja je trebalo i koja su se mogla objaviti, u ivim je razgovorima delio sa Otom. Pavle : Ima kod Zole jedna vrsta potvrda Darvinovog uenja o poreklu vrsta... onih Darvinovih prirodno-filozofskih misli u potpunosti saglasnih s istorijskim materijalizmom. Oto : Mnogi pisci vrede isto onoliko koliko i njihovo pisano delo. Njihove knjige su fragmenti njihovih ivota. Zar nije ba Zola, koji se borio za Drajfusa i njegovu nevinost, znaajan i po toj svojoj delatnosti? Pavle : Moda nita manje nego po romanima klasinog naturalizma. Oto : Onda, breht koji istrajno tvrdi kako umetnost nije ogledalo koje odraava stvarnost, ve eki kojim se stvarnost oblikuje... Pavle : ... ili ono o pevanju u mranim vremenima, dakle o pevanju o mranim vremenima! Sledei put mi iz berlina donesi Hemingveja, Sunce se ponovo raa! Ali, bekmana, Ota Diksa, Grosovo Lice vladajue klase, to obavezno! Oto : Zna li da je tu nedavno Gros objavio kako svetom vladaju etiri ugojene
Pavle : Oto : Pavle : Oto : Pavle : Oto : Pavle :
krmae: kapitalista, oficir, pop i kurva. Moji crtei, rekao je, moda izraavaju oaj, mrnju i odsustvo iluzije, ali ja piem i poeziju!. Drugim reima, u svetu je sve na prodaju ali ja verujem u radniku klasu! ... ree istaknuti aktivista Saveza proleterskih pisaca! Zbilja, ja boljeg i zvunijeg urednika od tebe ne bi mogao sanjati! O, da! To se najbolje vidi po mestu koje nam je Knjievnost svetske revolucije odredila. Nita bolje ne prolazi ni veliki Krlea! Odnos zvaninog centra organizacije nije bolji ni prema socijalnoj literaturi. Harkovska rezolucija ipak podrava pisce balkanskih zemalja u pruanju pomoi proleterskoj knjievnosti da osvoji prevlast u optem revolucionarno-knjievnom pokretu balkanskih zemalja. A ta je rekla Sofija Gopner?! ta?! Lakejska poniznost pred versajcima. Glupost! Ne razumem kako ne vide da je avangarda u literaturi jednaka revolucionarnoj avangardi?! To nas ne spreava da objavljujemo tajnbeka, Mana, babelja...da se klanjamo Grosu. Ko e nas spreiti da to i dalje inimo? Ko? Leja s jagodama! No, pre toga poalji mi one Rote hand cigare. bolje su od nae Drine.
Neizleivog bolesnika treba ubiti iz samilosti

U arhivu Filmskih novosti uva se potresan snimak na kojem mladi Oto bihalji, 3. maja 1933. na berlinskom Opern Placu, uasnut, posmatra nacistiku lomau na kojoj gore knjige Mana, Tolera, frojda, Remarka, Ajntajna, Prusta... Negde u treem planu, u gomili, neotro, doslovno sfumato, jedna zgrena enska prilika. Moda ba Hana Arent... Oto : Ovaj plamen ne osvetljava samo kraj jedne epohe, ve poetak nove, ree dr. Gebels. Hana : Duh nemakog naroda ponovo e doi do savrenog izraaja! Daaaa! Oto : Nad knjigom stoji stigma nagovetena onom anegdotom o oteenju Gutembergove prese... Hana : ... usled poara u radionici u kojoj je nastajala! Pisana re neretko rui autoritet a kad nestane autoritet, nastupa mo, nadmona organizacija moi. Oto : Ali ovo je nasilje a mo i nasilje nisu isto. Nasilje se javlja tamo gde je mo ugroena. Hana : Sorel je tvrdio da su problemi nasilja opskurni... Oto : ... pa ipak neraskidivi deo vladavine oveka nad ovekom. Hana : Ne vladavine, ve terora, nadirueg terora! Evo vam injenica: Nemaka je napustila Drutvo naroda, generalna konferencija o razoruanju u enevi ve je prvog dana doivela napad Japana na angaj, Versajski ugovor zavren je kao farsa umesto ogranienog naoruanja Nemakoj je priznata ravnopravnost u okviru sistema jednakog za sve... Oto : Ja ipak jo imam vere u leviarske snage. U primer koji nam nude panski revolucionari..
Hana : Vi pisci ste uvek bili romantiari, zanesenjaci! Oto : Zar Va Sv. Avgustin nije pisao : Nemoj tvrditi vie nego to da ti se neto prema tvome uverenju tako ini, pa se nikada nee prevariti. Tu misao citirate u svom radu. Hana : U Sv. Avgustina ima protivrenosti. I neke lirske naivnosti. Tako, zlo za njega nije bie, ve nedostatak koji neko bie ne bi smelo imati! Oto : Istina je da je Avgustinov pesniki dar bio nesvakidanji. Hana : Ali je, uistinu, bio i zaetnik filozofije istorije. No, u ovom nam zlu nikakav svetac, pa ni sveti Avgustin nee biti od pomoi. To morate razumeti! Oto : Mi ipak sliku sadanjice ocrtavamo iz plodova prolosti i nacrta budunosti. Hana : to se mene lino tie, moj je nacrt budunosti crn da crnji ne moe biti. (Hana nervozno pali ko zna koju po redu cigaretu Rote hand. Jo od vremena Spartakovaca ova je vrsta jevtinih, otrih cigareta postala zatitni znak nemakog revolucionarnog radnitva. Meu brojnim uspomenama Oto je dugo uvao jednu praznu kutiju na crvenoj osnovi crnim tuem izveden jednostavan crte leve ake). Hana : Naputam Nemaku dok jo nije kasno. Najzad ve su me hapsili... pa pustili. Drugi put nee! ta ine s neizleivim bolesnicima, dobro mi je znano! Oto : Mislim da se neemo opratati! Pre desetak dana sastao sam se s Tolerom pred njegov odlazak u Sovjetski Savez, zemlju poslednje nade, kako je rekao. Sedeli smo u jednom malom italijanskom restoranu. Na zidu je visio neki neveti, no s puno ljubavi, naslikan portret Garibaldija. Toler je ulovio moj pogled. Nostalgija je hipohondrija ak i kada su revolucije u pitanju! rekao je. Onda se iroko nasmejao i dodao: Ja sigurno preterujem! Uvek postoji neka zemlja nade! Nismo se oprostili. (ibica dogoreva meu Haninim drhtavim prstima. Strahuje da e taj jadni plamiak uveati stranu lomau).
... jo ive!
Jedno seanje Selmana Selmanagia Spremno odlazim u Lustgarten. Subota je, 29. januar 1933. Stotine hiljada radnika estoko se protivi pretnji da Hindenburg imenuje Hitlera za kancelara Rajha. Jedan od radnikih voa podsea na pu iz 1920., i genralni trajk koji je spasao Vajmarsku republiku. Atmosfera je usijana, no otar severac koji brie nesmanjenom jainom. Zlokobno razvejava rei i poklie, uvlai studen duboko u kosti. Iz oblinjeg kafea mirie svee zgotovljena kafa, golica ula, osipa skup, ulivajui varljivu nadu da ovaj svet jo moe biti prijatno mesto. Nedaleko, ispred sebe vidim Ota. Iz Zemuna. Hvatam ga za ramena. Grlimo se kao stari prijatelji. Pod pazuhom Oto nosi knjigu Jedna mladost u Nemakoj Ernsta Tolera, svee tampanu u njegovoj izdavakoj kui, u beogradu. Promrzli, ispijamo kafu Kod nabela, usana stisnutih u gru. Oto je uplaen ali se jo nada. Sa zanosom govori o Radnikoj partiji
kojoj pripada od svoje dvadesete. Tada je bio samo firmopisac i moler koji pohaa veernju umetniku kolu. U berlinu je nastavio studije nadajui se saveznitvu Komunistike partije Nemake i literarnoj potpori. I partija i umetnost jo uvek ive! kae uarena pogleda. Iako se Toler u Moskvi pita ima li knjievnost jo nekog znaaja nasuprot varvarskom nadiranju faizma. Oto ne gubi veru: Ako su dani njihovi, nama jo uvek ostaju noi za pravedne i zabranjene stvari! Ve u nedelju Hitler postaje kancelar nemakog Rajha! (...) Iste veeri, do duboko u no (onu Otovu!) nezapamenim paradiranjem, nacistike jurine trupe slave pobedu! Hiljade i hiljade vojnika marira od Tirgartena, ispod slavoluka brandenburke kapije sve do Vilhelmtrase. Uz gromoglasne bubnjeve, otre udarce izama o kaldrmu, sablasnu svetlost baklji i grlene povike. Te noi, na berlinskom se nebu ukazala Meduzina glava.
Legat, fragmenti
U Muzeju naivne umetnosti u Jagodini pohranjena je bihaljijeva ostavtina koju ine 1.393 kataloga i knjiga, 885 fotografija, 375 slajdova, 40 tomova rukopisa... Legat je jo obimniji. Tu je i prividno neutralan proglas o knjievnoj zajednici Nolit iz 1928., uoi estojanuarske diktature, koji potpisuje internacionalni Redakcioni komitet asopisa Nova literatura: INTELEKTUALCI EVROPE ITAOCIMA JUGOSLAVIJE Knjiga je opte dobro svih ljudi. Preko granica jednog jezika, ona prenosi misli i ideje kroz vreme i prostor. Ona nas ui rukovanju mehanizmom razvitka. Ali kako je teko doi do dobre knjige! Visoka cena i neznanje vrednosti sadraja u masovnim izdanjima, stvaranim u ime duha trgovine, oteavaju kupovinu. I zato vidi pisac da njegovo delo, namenjeno svima, dolazi tek do malo njih. Iz tih razloga ponikla je naa Knjievna zajednica. Zato su i prijatelji iz svih delova zemlje pozdravili nau nameru. Jer naa organizacija, usled velikog i sigurnog kruga saradnika, nezavisno od modne konjukture na tritu, moe najbolja dela internacionalne mlade literature da iznese u dobroj opremi i po umerenoj ceni. I kod skromnih prihoda, naim sistemom, dana je mogunost svakome da zasnuje dobru biblioteku. Tako naa Knjievna zajednica, na osnovi obostranih interesa za jevtinim, ima visoku kulturnu misiju: da u istini napredne duhove naeg doba, preko svih mea nacionalnog ograniavanja, meusobno priblii da ideje i dela duha prenese u mase. Pored toga, pomagaemo one aktivne snage misaone omladine, koje se razbiju o konzervativnu ukoenost, ili koje, pod stegom ekonomskog sputavanja, prosto nemaju foruma na kome bi se izrazile. A ba ti mladi najpozvaniji su da sarauju na svakom aktivnom kulturnom radu, jer oni su pravi nosioci one budunosti kojoj mi sluimo. Meu recenzijama za Nolitove knjige Remark, Piljnjak... O Remarkovom romanu Na zapadu nita novo Oto pie 1929 godine: Ova knjiga ne treba da bude ni optuba ni ispovest. Ona samo pokuava da prui obavetenje o jednoj generaciji koja je ratom zatrovana, iako je umakla njegovim grozoSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|511
tama. Knjiga je izala u originalu na nemakom jeziku pod naslovom Im Western nichts neues u Propylaen Verlag, berlin. Za 12 nedelja prodato je 500.000 nemakih primeraka. Piljnjakovu Volgu, 1934. godine, komentarie Pavle: Pisan vanrednim stilom, roman je komponovan kao neka simfonija sa lajtmotivima koji se prepliu i sa kontrapunktikom u kojoj se ispretura vremenski sled dogaaja(...) Ali iako jo pomalo zbunjen, jo vezan sa minulom prolou, Piljnjak, koji se ponekad ak savladava da se ne saali nad pregaenim rtvama tog velikog zamaha istorije, stvorio je, ponesen veliinom zadatka, jednu pobednu simfoniju izgradnje novoga drutva. A meu propratnim porukama uz priloge za asopis Nova literatura: breht, uz prilog za dvobroj 5/6, 1929 godine Ne treba se nadovezivati na dobro staro, ve na loe novo!. Pikaso, uz pozdrave povodom prvog broja, 1928. Ovaj sam crte, uz neke druge, nosio na Monmartr, nadajui se da u moi neto da prodam. Spustila se kia, te tako, moji prijatelji i ja ostadosmo bez veere!. Odgovarajui na anketu Meunarodnog biroa revolucionarne literature, 1930. Oto pie: Na balkanu, moje prijatelje progone, zatvaraju, najbolje ubijaju samo zato to streme onim ciljevima koji u Sovjetskom Savezu gotovo da su ostvareni... A u Rezoluciji o proleterskoj i revolucionarnoj knjievnosti u balkanskim zemljama, donetoj na Harkovskoj konferenciji, iste godine: Imperijalistiko-faistike vlade Rumunije, Jugoslavije, Grke, bugarske nasilno potiskuju kulturu maarske, nemake, ukrajinske, hrvatske, makedonske i drugih nacionalnih manjina. U legatu su i brojne estitke poslate Otu, jedinom jugoslovenskom dobitniku Krsta zasluga u odbrani nemake umetnosti od nacizma, Herderove nagrade za sporazumevanje naroda posredstvom umetnosti ... ...i obimna prepiska... Dragi drue Danilo, Hvala za knjigu u moje i Lizino ime. Prole noi sam je proitao. Imaginarna eometrija Vaih povesti dokazuje naivnost science-fictiona u naem vremenu. Poetinost i snaga Vae proze, tako mi se ini, lei u imaginarnoj igri logike, straha i metafizikog uasa istine. U kulturi duhovnog pejzaa bliskog babelju (ija je sudbina takva da bi mogla da se stvarno ukljui u sedam poglavlja Vae knjige) sa kojom knjiga poinje i koja prelazi paradoksalni svet Jorge Luis borgesa, Vi ostvarujete Vau potpuno sopstvenu muziku velike slobode u strogoj povezanosti. Prvi put upuujem pismo Kiu a da to nije Egon Ervin, koji mi je bio prijatelj. Ipak, u Vaem stilu i osetljivosti Vi ste meni blii. Voleo bih da se jedanput naemo i stvarno upoznamo. Vrlo srdano Vas pozdravljam i u ime Lize Va O. bihalji-Merin beograd, 21. VI 1976
Jea Denegri
Oto bihalji Merin, umetniki kritiar i pisac o modernoj umetnosti

Otkako mislim svesno zapisao je u autobiografskim belekama Oto bihalji Merin ja ivim sa umetnou. Ako se izlobe na kojima sam saraivao i knjige koje sam napisao posmatraju kao stanice na mom putovanju kroz ivot, shvatie se da su umetnost i politika dva toka koja prate moj ivotni put. U ivotnom putu ovog umetnika po obrazovanju (roen u Zemunu 1904., studirao na Visokoj koli za optu i primenjenu umetnost u berlinu izmeu 1924. i 1927.), pisca, umetnikog kritiara, autora brojnih knjiga o modernoj umetnosti, politika je zaista tok koji ga sutinski odreuje: od 1924. lan je Komunistike partije Jugoslavije, uesnik je Kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. na kojemu dri referat pod naslovom Proleterska i revolucionarna literatura u Nemakoj, potom stupa u redove internacionalnih brigada u panskom graanskom ratu (1936 37.), zatoenik je nemakih koncentracionih logora izmeu 1941. i 1945., iz kojih je pravim udom uspeo da preivi. U ranim posleratnim godinama u Jugoslaviji na raznim je funkcijama u tadanjoj kulturnoj politici. No, sve to podaci su (uz jo mnotvo onih koje je ovde nemogue navesti) koji trae nekog drugog da ih detaljnije obradi i poblie osvetli, za ovu priliku bihalji Merin je bitan pre svega kao likovni kritiar i pisac o modernoj umetnosti, autor u ijoj spisateljskoj biografiji postoji nekoliko vrlo krupnih tema i poglavlja. Godine studija bihalji Merin provodi u berlinu u okolnostima izuzetno burnih istorijskih zbivanja: vrhunca i skorog kraja Vajmarske republike nedugo pred dolazak na vlast nacionalsocijalistikog reima, i upravo u takvim prilikama presudno je formiran njegov politiki i iznad svega ljudski svetonazor. Po povratku sa harkovskog Kongresa u Nemaku, susree svoju doivotnu saputnicu Lizu i zajedno sa njom kako sm svedoi 10. maja 1931. prisustvuje dramatinom dogaaju spaljivanja knjiga pred Humboltovim univerzitetom u berlinu, kao inu o kojemu e kasnije zapisati: Gledajui u ar velike vatre oseao sam se krivim to nisu spaljene i moje, zamiljene, jo nenapisane knjige. Jedna od njih, pod uslovom da je dotada uopte mogla da bude napisana, sasvim izvesno nala bi se na nacistikoj lomai. To je njegova slavna knjiga Modern German Art, objavljena povodom istoimene izlobe u New Burlington Gallery u Londonu 1938, zbog konspirativnih razloga potpisana pseudonimom Peter Thoene, sa predgovorom Herberta Rida, kao direktni odgovor progonu iste umetnosti pod hitlerovskom optubom Entartete Kunst. Tek 1955. ova knjiga bie objavljena u beogradu na srpskom, koliko kao istorijski dokument o jednom opasnom vremenu i o jednom asnom ljudskom izboru i moralnom stavu u tom vremenu, toliko i kao jo uvek svee i upotrebljivo tivo o nemakoj umetnosti prve polovine XX veka koja e tek sa znatnim vremenskim zakanjenjem u odnosu
na pariske umetnike pokrete da bude priznata za jednu od kljunih tekovina velikog naslea novovekovne evropske umetnike istorije. Ova knjiga, prvobitno objavljena u tirau od 15.000 primeraka, podeljena je po sledeim poglavljima: Novi vidici i nasleeni oblici, Istina, nauka i priroda, Prethodnici, istovremenost i impresionizam, Mostovi, Plavi jaha, Apstraktno i nadkonkretno, O skulpturi, Ogranienje i mogunost, Posle petnaest godina. O njoj e u predgovoru srpskom izdanju bihalji Merin posvedoiti: Ovaj spis branio je pozitivne snage u nemakoj umetnosti, i to u vreme kada to uopte nije bilo popularno. Za jedne, one koji su uviali opasnost koja preti od faizma, sve to je nemako bilo je omraeno, za onaj krug koji je bio spreman za klasno diferenciranje, za politiku levicu, odbrana modernog bila je po sebi sumnjiva. U pogovoru e zakljuiti: Da su Hitler i njemu slini pobedili, ta pobeda postala bi kraj umetnosti... Poraz faizma spasao je umetnost. Spas umetnosti u tom istorijskom trenutku duguje se krahu totalitarizma i afirmaciji ljudske slobode koja se upravo u modernoj umetnosti najpotpunije ispoljava; umetnosti koju po tadanjem poimanju bihaljija Merina najpotpunije inkarnira Paul Kle o kojemu iznosi sledee: Kle nee da ga vodi spoljni oblik, ve unutarnji izraz primitivnog. Potreban je komplikovani mehanizam psihoanalize i nauke o minulom ivotu zemlje, da bi se nanovo osetili neposrednost deteta i naivni umetniki oblici straha i totemizma. Kontroverza pozicije bihaljija Merina u ranim posleratnim godinama sastoji se u sledeem pitanju: kako je, naime, bilo mogue da kritiar sa tako bogatim iskustvom i naprednim poimanjem moderne umetnosti postane jedan od vodeih zagovornika vladajue ideologije socijalistikog realizma u tadanjim domaim kulturnim prilikama, u prilog koje izmeu 1945. i 1947. pie niz programskih i militantnih tekstova? Verovatno ga je na to navodila istinska nada u nastanak novog drutvenog poretka izborenog antifaistikom pobedom i obeanjem socijalne pravde za koju se zalagao jo od svoje politiki angaovane mladosti. Izmeu 1945. i 1947. bihalji Merin ureuje asopis Jugoslavija SSSR, 1948. osniva asopis Jugoslavija, posveen afirmaciji stare i savremene domae kulture, za to vreme grafiki izvrsno opremljen i sa kvalitetnim fotografskim prilozima. Stavove koji e odudarati od striktnih slubenih bihalji Merin po prvi put javno e izneti 1954. na Vanrednom plenumu Saveza knjievnika Jugoslavije u beogradu, kojom prilikom e u svom referatu saoptiti sledee (navodi prema knjizi Ratka Pekovia Ni rat ni mir, beograd 1986.): Vrednost umetnosti jednog prelaznog perioda kao naeg je u eksperimentu i pripremama jednog budueg sintetinog i opet razumljivog stvaralakog jezika... Raznovrsnost razvitka trai slobodnu koegzistenciju razliitih instrumentacija, od kojih e jedna vie prodirati u irinu, a druga, moda, pre u dubinu vremena, da bi potom zakljuio: Kao to nas drutveni, ekonomski i politiki razvoj vodi u neosvojene zemlje, tako e umetnost ovde traiti nove mogunosti realizacije. Otklon od donedavnog zastupanja ideologije socijalistikog realizma u smeru jezikog pluralizma i oblikovnih inovacija ovde je potpuno evidentan i za prilike u kojima je izreen dovoljno odluan, to e navesti jednog od njegovih oponenata, pisca Mihaila Lalia, da bihaljiju Merinu prebaci kako se prekono preobratio u modernistikog teoretiara.
U stvari, ipak ne prekono nego postepeno, jer sudei prema podacima njegove biografije bihalji Merin 1953. boravi u vajcarskoj (gde poseuje Tomasa Mana) i Zapadnoj Nemakoj (gde obnavlja neka ranija i uspostavlja nova prijateljstva), odakle uvia da se savremena knjievnost i likovna umetnost u tim sredinama neizbeno kreu putevima stilske raznovrsnosti i nezaustavljivih inovacija. Vrativi se, podrava Petra Lubardu, tada mlade slikare Miljenka Stania i Lazara Vozarevia, kao i mlade skulptore, saradnike Majstorske radionice Tome Rosandia. Pie pionirski tekst Oima fotokamere u prilog fotografije kao umetnikog medija, zalae se za legitimnost apstraktne umetnosti (u tekstu Apstraktno i konkretno). Da ve krajem decenije bihalji Merin poseduje znatni ugled u meunarodnoj umetnikoj javnosti potvruje podatak o njegovom lanstvu u selekcionom odboru velike izlobe Pedeset godina moderne umetnosti u sastavu Svetske izlobe u briselu 1958. u koju uspeva da kao uesnike predloi i uvrsti Petra Lubardu, Vojina bakia, Krstu Hegeduia i Ivana Generalia. Meu etiri odabrana autora pored dva vrlo ugledna slikara i jednog vajara poslednje navedeno ime pripada samoukom slikaru-seljaku, to odaje tadanje simptomatino krajnje pluralistiko bihaljijevo poimanje savremenih umetnikih polazita: on, naime, ravnopravno uz visoku klasinu modernu postavlja tzv. naivnu umetnost. Iste 1958. godine jedan je od organizatora Prve svetske izlobe naivne umetnosti u holandskom gradu Knok le Zutu, 1959., objavljuje knjige Umetnost naivnih u Jugoslaviji i Naivna slika sveta (prvo izdanje na nemakom: Das naive Bild der Welt), za kojim do 1964. slede izdanja na francuskom, engleskom i italijanskom, sa znatnim odjecima u strunoj javnosti, pored ostalih i sa recenzijama Vila Gromana i ila Dorflesa, zakljuno sa srpsko-hrvatskim izdanjem, Zagreb 1972. No, kada zapazi hiperprodukciju i komercijalizaciju naivne umetnosti, bihalji Merin nee ustuknuti da otvoreno iskae svoje otro kritiko gledite: naiva, akademski usvojena, muzejski mumificirana interpretacija ovde postaje investicija i time gubi karakteristike naivnog. Ovde, naravno, posredi nije in odbacivanja fenomena naivne umetnosti u celini, za ije vrhunce on e se i dalje zalagati (izmeu ostalog piui, zajedno sa Lizom, monografiju o Cariniku Rusou, 1976.), ali jeste principijelni gest kritike zloupotreba i opadanja vrednosnog nivoa u ovoj vrsti umetnosti, a to ukazuje na moralni integritet i dignitet njegove intelektualne linosti. Glavninu pozne spisateljske produkcije bihaljija Merina ine tirane knjige kod uglednih izdavaa (kao to su, izmeu ostalih, Du Mont Schauberg, Harry Abrams i Thames and Huston), to govori o njegovom vrlo primetnom plasmanu na meunarodnom izdavakom tritu: to su, navedene prema srpsko-hrvatskim naslovima, Prodori moderne umetnosti Utopija i nove stvarnosti (1962), Graditelji moderne misli u literaturi i u umetnosti (1965), Kraj umetnosti u doba nauke? (1969-71), Jedinstvo sveta u viziji umetnosti (1974). Nije igra rei kada kaem da je umetnost samo onda umetnost kada nije samo umetnost, glasi jedna od bihaljijevih posebno provokativnih tvrdnji koja upuuje na zakljuak da njegovo poimanje umetnosti zasnovano na heteronomnim, drugim reima prevashodno sociolokim i ideolokim faktorima kao nadreenim autonomnim, dakle interno i imanentno umetnikim parametrima. Ali osim u kratkotrajnom periodu podravanja ideoSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|515
logije socijalistikog realizma, bihalji Merin uvaava prioritet linosti umetnika i vrednosti umetnosti nad svim izvanumetnikim kontekstima i zahtevima, to je posebno dolo do izraaja u knjizi Graditelji moderne misli sastavljene od monografskih profila vrhunskih protagonista epohe modernzma kao to su Man, Kafka, Dojs, breht, fokner, beket u knjievnosti, odnosno Pikaso, Kandinski, Kle, Mondrijan, agal i Mur u likovnoj umetnosti, Iako su njegovi kriterijumi zasnovani na uvaavanju modernistikih velikih naracija, bihalji Merin se ipak ne kloni izazova problematizacije u njegovo vreme aktuelnih tema, jedna od kojih jeste upravo ona gotovo hegelijanske slutnje smrti umetnosti u savremenom svetu dominacije nauke. No, takav, uslovno reeno, apokaliptiki zakljuak mogao bi da se izvede jedino iz naslova pomenute knjige (sa karakteristinim znakom pitanja na kraju), nipoto pak iz samog njenog sadraja iz kojega izbija na videlo bihaljijeva nepoljuljana vera u humanistiku misiju i perspektivu moderne/savremene umetnosti uprkos svim okolnim po nju nepovoljnim svekolikim prilikama. A navedene knjige samo su neki, iako najvaniji naslovi ove jedinicama veoma bogate bibliografije koju ine napisi na vrlo razliite i iroke teme, nastali u gotovo svakodnevnoj strasti pisanja kojoj je on bio posveen radei takorei do poslednjeg dana na dovrenju monografije o Goji kao jedne vrsti svoje duhovne oporuke. Poslednje dane bihalji Merin e, osim u radu posveenom jedinim preostalim mu snagama, provesti verovatno potpuno skrhan i zgroen dogaajima koje kao ni mnogi drugi nikako nije mogao da izbegne. Pored poodmaklih godina i bolesti (sopstvenih i njegove ivotne pratilje) dotukli su ga krah ideje i realnosti politike socijalizma, raspad zajednice kojoj je namenio jednu od svojih ranih knjiga (Jugoslavija, mala zemlja izmeu svetova, sa Lizom, 1954) i ostae joj do kraja ubeenim privrenikom uprkos bujanja raznih nacionalizama koji su ovom po ubeenju i ivotnom iskustvu potvrenom internacionalisti morali da budu nepodnoljivo strani. No ukoliko mu je politika kao jedan od izbora njegove svesne egzistencije donela konano razoarenje, iskupila ga je kultura kao drugi i zapravo jedini izbor u koji je ivot zaista vredelo delatno uloiti. Iako je glavninom pisao na nemakom (potom su mu tekstovi prevoeni na srpski) i veinom objavljivao u inostranstvu, ostae dubinski ugraen u kulturi sredine u kojoj je beograd bio mestom njegovog stalnog boravka. Ne samo u uoj ovdanjoj nego i u celoj ranijoj jugoslovenskoj i na meunarodnoj kulturnoj sceni bihalji Merin je u oblastima svoga delovanja predstavljao uprkos jednoj epizodi koja ga ini kontroverznim vrlo privlanu linost protagoniste posleratnog prosvetiteljskog internacionalistikog modernizma. bihalji Merin upravo to jeste po svojim kontaktima, poznanstvima i saradnjama sa mnogim vodeim predstavnicima moderne epohe u knjievnosti i likovnoj umetnosti, ali on je to pre svega po svojim ulogama i naroito po predvianjima jednog u svemu naprednog sveta budunosti koji e, onakav kakvim ga je zamiljao, oito zauvek ostati utopijskim. Njegova je zasluga u tome to se za takav svet svojski zaloio, to se za takav svet svojim ivotnim inom i spisateljskim delom do sagorevanja borio, to je uprkos svemu u svetu stvarnom i postojeem neopozivo verovao u neostvarljivo i nepostojee.
ONI KOJI DOLAZE

AnitaPajevi GoranVrhunc Kristianupan
Anita Pajevi
Metamorfoze na tavanu
Cijevi orgulja u mom malom umskom potkrovlju ve dvije servilno uslune noi zaepljene su; u pokrajnjoj uliici djeak je zadavio maka kockastom kravatom pijanog vodoinstalatera. Na terasama trokatnice u ijem drijelu prebiva moj enski kostur duh ruke kuk gosti se anemini kor plahog rtomira. Crveno-crnim bubnjevima, uvijanjem pupka, coktanjem jezika uslijed gutanja pljesnivog biskvita (zdravstvuj, o sestrice mila!) lijepe djeve sru manu i podmeu jedna drugoj zube u vrijeskov aj s mojom arapastom rukaviastom sjenom disonantnoga glasa. Raskravljena oekujem rtovu masnu sonatu s neba; s gradskih ica pjevaju mi neznane ptice, nagaam, na ruskome, valjda. Iz utroba iskau aavi eiri mali Domai ruse trave. barbarskog li dana, pogane li noi-tucali su pantomimiarski susjedi lovci zauzevi upravo groteskan poloaj istiskivanja mesa iz konzerviranih si tijela. Jutros pakosno zamijetih; pokraj njihove kuice rasli su Divovski bijeli Maslaci!
PETAR PAN
Noas sam si odsjekla prst noiem za papir Koenom travom zaepila sam si usta da ne vritimnek mi sluznicu para U mraku naega hrama itao si molitve Velesu tiho mrmorei Slava! Noas ume su nenastanjene krvave prazne eli me kruhom hraniti u plahte poloiti Ispod travnatog pokrova krevelji se mumija Tvoj zanat za mene opet biva tajna Gutam krijesnice mirei se s opskurnim idejama Vlasi ti dere mesnat neki kukac, dudov svilac-apue Uspavljuje me tvoj utavi depresivni glas Zatravljeno stvorenje, TI sijee mi prste Mumija pue gura koate ruke u slabine moje Zelena upava no progutala crvljivo oko i blijedo djeako lice
ALOM, RAHELA!
Razlomljen na mjedenoj ploi Slua urlik umskog stabla kojeg oskvrnjuju dva izgladnjela gradska pseta Nekako ti se ini da ba ovaj noni sat psuje iz tebe luaku arijevsku pjesmu Mjedena ploa stjenice ispod udova ti skriva Neprivlana pidama po znojnom tijelu se mie Zaudara na jeftinu kremu za brijanje i votku -Kakve li je tek pomade rabio fhrer kad vonjao i Jahvi je na le silovane idovke te brutalno uguenih predaka i potomaka u njenoj sitnoj plodnoj utrobi?-pie Gadi li ti se sad samo pomisao na zijevanje, gade jedan?skrueno opominje svoj falus uzalud? -Potpalio je kanibalsku vatru od starozavjetnih sakralnih knjiga gurnuo ju na lomau pravei svastiku od metalne ice njenog prvog korzeta Tiha je ta idovska ker bila Tek na lomai zapjenilo alom! iz malih usta-Spaljena posljednja vjetica idovskatako je roktao brkati Zaratustra Niz tobogane svijesti dopuzao je primat Spustio se u upu po sjekiru ostavivi dubok trag Kopita na jalovom tlu Podrignuo se i zaao duboko u umu Noas e stablo dozivati svoga boga
ILET U CIPELI
skuhala sam aj od koprive tvoj najmri, ako me mutno sjeanje jo uvijek slui. sifilino odsutno motrio si cipele koje si odbacio u mrano predvorje. kako udomiti pjesnika, kad pjesnik sam i sama? kako ljubavnika nehotino gurnuti s krova dok spava? prisiljavam te da mi pria, da me dokumentira, sastavlja. niti jedan od petorice dalaj-lama za koje bijah duhovno vezana znao nije koliko ludo volim pucketanja mirisave vatre na ulicama dok peku divlje kestenje. magla se spustila s Velesove planine, zalijepivi se poput elatine za prozore nae sobe. odlazi u toalet, odvre slavinu do kraja, posrui u onirikoj magli bez naoala, bicikla i ruksaka s kojima prisno dijeli svoje tijelo. mi nemamo zajednike prie. nas magla veeras spaja. ludi za njom. taj ruksak njen je mali hram. zato da ti itam Traklove pjesme, kad ve e noas, dok mirim, briljivo preslagivati ilete iz jedne cipele u drugu? u zoru u se svui, zaahuriti se u kuhinju, gurnuti glavu u ruksak i razgovarati s tvojim bogom. a On e mi tada: idi, upali plin, skuhaj vrbino lie obuci si one cipele tiho se douljao do moga nagog tijela, naivno stisnuvi oi, kao da drijema. ogrlio me kunim haljetkom i panino proaputao: svi smo mi, moj anele, otrovani ispod koe
bOGALJ
Pod mrkim nebom to ga okrutno gleda snove sniva bezimeni nepriznati djeak Izgubljeni koraci lutaju mu snijegom djetinjstvo rastjerujui bambusovim tapom razjareno Po eljeznikoj tranici bose noge mu klize nepozvan na te tranice smrti stie Uzbiban zatomljenim plaem suncu rujnom posljednji treptaj oka sivog daruje Teki uzdasi vraaju se u djeakovo srce dok kolijevki nesigurnosti iz koje iziao je pokuava odoljeti; djetetu u sebi zapovijed dati: Stani! Iskuat u smrt dijete sebi kae sluiti svijetu zarobljen omraen Gral nad svetim nebom najednom se die upozorenje mu alje ne tri dijete malo, smrti se ne predaji tako U bijesu, gonjen tiinom samoom, oi zatvorio je: Konano i predade se tako smrti tuno Na prugu stade vlak skeletni proleti kroz njeg bol nije nestala jo tu je
*** Na livadama smrti ivi bogalj-djeak nepozvan u ivot to gleda U crvotoku spava u krakovima se gui taj djeak s tugom u dui! Okrutne oi promatraju ga i dalje, posljednje trzaje udova pokuavaju mu uzet svijet ga mrzi svijet ga vie ne voli djetinjstvo jedno je izgubljeno Oh, kako boli Meu krijesnicama u noima gluhim sasvim usamljeno dotueno srce sjedi preda se u beskrajnost oduzetih snova gledi
Goran Vrhunc
Pjesme
OTKROVENJE
Otkrivam se a nisam go, zarobljavam se a nisam rob, kleim al ne molim, dreim al ne plaem... Samo... Jebeno sam iv.
JEDNE NOI PIJANIH bUDALA

Poivam u miru ne osjeam promjene nagore. Ponekada probude me tabaci bezdomnih to urlaju i ree. I tek tad sjetim se da zemlja nije laka kao to priaju. I lau, nigdje praha nigdje pepela.
Ali nisu oni krivi to ne znaju kako je dole. Zapravo crno je spava a nema sna. Jedina prilika da se ovjek naspava.
NEMAM POJMA KAKO NAZVATI OVU PJESMU

Tone iglo usred Antarktika zadnji put crijeva medvjeda zvone. Crni oblak nadvio se nad nas, al glas undergrounda nije priguen Ignorancija sada je u trendu diu se pobune kvazi-nacija. Pono otkucava ulazimo duboko u no, pono otkucava tijelo gubi mo, pono otkucava zora zove dan upomo, pono otkucava rodi se ivi i laku no. A iglo tone tone iglo, a zvone gladna zvona, zvona gladna zvone. Ding-dong dong-ding
UKRUG
Jo jedan bez cilja krug mi se vrtimo, budi mi bez moranja drug nadu da prostimo. Nisam voa ni dobra pratnja nemam obeanja, sve nas je spojila ista patnja i crveni koktel sjeanja. Zavjese su sputene ponovno od eljeznih tee, druge kape ista lica nita novo iz jazbine svoje ree. Jo jedna misao bez kraja lea joj okreemo, sa ili bez pakla i raja s puta smrti ne skreemo. Nisam sluga ni iiji gospodar samo troim olovke, moda sam u svijetu glodar al uvijek imam psovke.
AKVARIJ TRAI RIbICU

Akvarij trai ribicu zlatnu da ispuni si elju da ne bude pun do pola prazan bez ivota.
bUNAR TRAI VODU

Nema nita osim mraka u bilo koje doba dana vedro ili tmurno nebitno je jer nema nita samo mrak. Prolaznik namjernik ne moe znati ima li ivota na dnu sve dok se ne spusti a silazak nije lak al drukije ne moe znati. Dole je hladno ima mnogo ubriva ogloenih kostiju i glas to tiho govori ne treba mi jo jedan le traim vodu.
PISAC TRAI RIJE

Misli lebde odbijaju se o zidove, mastan papir bljeti pod petrolejom, i gavran doao po svoje Pero. Pisac pada na trule abonosove daske, antidot nije stigao do srca bre od olova, a sve da nae zadnju Rije.
ULICA TRAI ISTAA

Oronula zaputena obrasla naputena ulica bez broja i imena. bezbroj stopala gazilo je njeno lice, Pljuvalo mokrilo izmetom pokrilo rupe u asfaltu. bezbroj stopala gazilo je njene ice. Sama beivotna tiinom trai svog istaa.
Kristian upan
Uvod u zbirku Isklesani Stihovi
Napisati pjesmu znai oduzeti dio vlastitosti i darovati je svijetu. Otkinuti dio svoje due; odvojiti je iz kalupa prepunog grubih nagomilanih rijei koje ekaju da ih se isklee u savreni poredak stihova. Stvoriti smisao prostim rijeima znai pustiti samoga sebe dopustiti ivot izvan prolazne koato-mesnate figure isprepletene uarenom crvenom masom. ovjek bi mogao pomisliti da je stvaranje poprilino jednostavna radnja, ali prevario bi se. Silovite su to radnje i stanja. Ne pjeva ovjek poeziju, ona pjeva kroz njega. bie je samo njeno ivo orue. Ona je samovoljna i posjeduje vie nego to je mogue zamisliti. Protee se od poetka uma i obuhvaa svaki postojei stih nastao kroz stoljea i nju je nemogue imati cijelu za samoga sebe. Daruje samo djelie svoje savrenosti i koliko god ju upijali nikada nee biti mogue ispunjen u potpunosti njenim opsegom. Ta spoznaja ne treba obeshrabriti, tovie, treba ohrabriti jer mnotvo je stihova gotovo kao i zvijezda na nonome nebu koje tek treba otkriti proitati ili napisati, nevano.
Pjevajte Cigani Cigansku molitvu Ispjevajte Molitveni pjev
CIGANSKA MOLITVA
Skladam ciganske molitve uz divlje ice boje su ui pune snane grlate glazbe I ruke zakovitlane u areno nebesko I tutnji tlo i plee i pranjav biva svijet. Uz no pjevaju djevojice svoje molitve Uz ivot pleu djeaci svoje svjetove. Boanstveni domjenak Balkanski Babilon Pjevanje na Brdovitim daskama
bALKANSKI bAbILON
Nigdje nije toliko razliitosti izmijeano kao ovdje gdje je opipljiva na pogled. Netko bi mogao pomisliti kako je kolijevka ovjeanstva na ovim brdima iznjedrila aroliju svijeta. Svi vjernici i nevjernici ubijaju dane obojane gorkom kavom i duhanom. Osuena grla ive kroz stotinu jezika ija je ljepota sadrana u pjesmama. Sarajevu
Sarajevska misao Vene rijeke Miljacke Pjeva Opijajuu sarajevsku ljepotu
SARAJEVSKA MISAO
Ovdje se bog dobrano pomuio gledajui jadna naprezanja svojih tekih stvorenja. ee su padale kie nad njihovim glavama negoli to je zjenica upijala arku svjetlost. Mnotvo molitava saivenih promuklim glasovima kroz trnovita klanjanja izmuenih tijela i stapanja osuenih ruku.
VENE RIJEKE MILJACKE

Ispijena Miljacka srameljivo ispunjava sarajevske ulice otealih koraka Sarajlija. Na svakom uglu rijeku hrabro natkriva novi most izmijean od kamena i drveta. Umorno sunce svoje zrake ogleda o lice upijajue tekuine to se mreka kroz grad. uborenje je pjev vena rijeke Miljacke koja tee kroz grad i njegove sarajevske graane.
OPIJAJUA SARAJEVSKA LJEPOTA

Ispunjava Sarajevo na stotine naina. Taj Grad ne poznaje strance on je svaiji oduvijek i zauvijek. U njemu nema sablasne samoe. Obgrli se jednom njegovim ulicama i nikada vie nee ostati ravnoduan na spomen njegovog imena. U potpunosti daruje samoga sebe. Mnotvo je damija, crkava i sinagoga u kojima odzvanjaju aputave molitve; svatko usmjeren svome bogu; a jedan se smije turobnoj razdvojenosti. Prijateljima Gradska kavana Lica za stolovima Opjevana Nedjelja
GRADSKA KAVANA
Okupljeni oko niskih mramornih stolova drveni stolci kripe na pokret mase. Glasovima mirisa crne kave odjekuje ispunjena zapreika gradska kavana. Ispred poznatih lica dim umjetne magle rasplamsan putuje do niskog svoda. Smjehovi dopiru sa svih strana i u stapanju nastaje svijet pod slabanom svjetlou.
TomasTranstremer IljaSijari
Tomas Transtremer (Transtrmer)
Dvadeset pjesama
Izbor i prevod sa vedskog: Ilja SIJARI
SLAVUJ U bADELUNDI
U zelenoj noi pri sjevernoj granici. Otealo lie visi u zanosu, gluva vozila grabe prema neonskoj liniji. Umilno, nenakinureno slavuj pjeva glasom prodornim kao u pijevca koji kukrie. bio sam u zatvoru i uo ga. bio sam bolestan i uo ga. Nisam to primijetio tada nego sad.
MARTA 79.
Umoran od rijei, ali ne od jezika, odoh na ostrvo u snijegu. Nijema divljina. Nenapisane stranice ire se uokolo. Nabasah na srnei trag u snijegu. Jezik, a bez rijei.
CRNA RAZGLEDNICA
Kalendar popunjen, budunost neizvjesna. Telefonske ice pjevue pjesmu bez otadbine. Snijeg pada po olovno mirnom moru. Sjenke se sudaraju na keju. Deava se da smrt bane usred ivota i uzme nam mjeru. Ta posjeta se zaboravi i ivot se nastavlja. Ali odijelo se ije u tmini. Vrijeme se lije sa sunca i mjeseca u sva tik-tak satova. Upravo ba ovdje nema vremena. Jedino slavujev glas, ti zvonki tonovi to bruse svijetlu kosu nonog neba.
USPOMENE ME GLEDAJU
Ono junsko jutro kad je prerano da se probudi, a prekasno da zaspi. Moram u zelenilo prepuno uspomena koje me gledaju netremice. One se ne vide, skroz su se upile u pozadinu, besprekorni kameloni. Tako su blizu da ujem kako diu, iako ptice zagluujue pjevaju.
PORTRET S KOMENTAROM
To je portret poznatog mi ovjeka. Sjedi za stolom nad otvorenom novinom. Pogled je oboren pod naoarima. Odijelo u tonu borovine, oprano. To je blijedo i poludovreno lice. Ali uvijek je odavalo povjerenje. Zato mu se prilazilo oprezno, da bi se izbjegla svaku nesuglasicu. Njegov otac je imao para kao pijeska, a ipak niko mu nije prilazio sasvim komotno, imao se utisak da udne misli nou prodiru u njegovu vilu. Novina, taj veliki prljavi leptir, stolica i sto i lice otpoivaju. ivot se zaustavio u velikim kristalima. Neka do daljnjeg i ostane tako! U njemu poiva ono to sam ja. Upravo. On to ne shvata i zato postoji to i ivi. ta je ja? Ponekad, davno, naao bih se nekoliko sekundi sasvim blizu toga ta sam JA, ta sam JA, ta sam JA?
I im bih ugledao to JA ono bi nestalo i postalo rupa kroz koju propadnem kao Alisa.
ELEGIJA
Otvaram prva vrata: prostrana osunana soba. Teretnjak prolazi ulicom, porcelan u ormaru se trese. Otvaram vrata broj dva. Prijatelji! Napili ste se tmine i postali vidljivi. Vrata broj tri. Tijesna hotelska soba. Pogled prema bonoj ulici. Lampa se ljeska na asvaltu. Prekrasan djeli iskustva.
MADRIGAL
Naslijedio sam sumranu umu u koju rijetko zalazim. Ali naie dan kad mrtvi i ivi zamjenjuju svoja mjesta. uma se tada uznemiri. Mi ipak ne gubimo nadu. Najgori prestupi ostaju esto nerazjanjeni mimo svih policijskih napora. Na isti nain postoji negdje u naim ivotima velika neobjanjiva ljubav. Naslijedio sam mranu umu, ali danas idem u drugu, u svijetlu. Sve to pjeva, vijuga se, leti, treperi i gmie! Proljee je i zrak je otar. Imam ispit s univerziteta zaborav i ruke su mi prazne kao koulja na konopu.
DVA GRADA
Svaki na svojoj strani zaliva, dva grada. Jedan zamraen, pod vlau neprijatelja. U onom drugom gore lampe. Osvijetljena obala oarava onu tamnu. Ja plivam u zanosu
u ljeskajuoj se tamnoj vodi. Odnekud se probija mrki ton trube. To je glas prijatelja: uzmi svoj grob i idi.
KYRIE
Ponekad moj ivot otvori oi u mraku. Utisak da gomile ljudi nadiru ulicama, u zaslijepljenosti i nemiru na putu ka udu, dok ja i dalje stojim nevidljiv. Dijete tako zaspi u strahu oslukujui teke korake svog srca. Dugo, dugo dok jutro ne osvijetli bravu i vrata mraka se ne otvore.
OLUJA
Najednom sretne taj stari dinovski hrast, slian okamenjenom irvasu s ogromnom krunom ispred tamnozelene tvrave mora u septembru. Nordijska oluja. To je ono vrijeme kad oskorua zri. budan u noi uje kako se sazvjea sudaraju u svojim odajama , visoko iznad drveta.
ALLEGRO
Nakon munog dana sviram Haydna i osjeam laku toplinu u rukama. Dirke hoe. Udaraljke blago biju. Zvuk je zelen, iv i miran. Zvuk kae da sloboda postoji i da neko ne plaa porez caru. Zavlaim ake u moje hajdnovske depove i pravim se da spokojno gledam na svijet. Podiem hajdnovsku zastavu, to znai:
Ne predajemo se. Ali hoemo mir. Muzika je staklena kua na uzviici, s koje kamenje leti i kotrlja se. Kamenje leti na sve strane ali okna ostaju itava.
IME
Zadrijemalo mi se u vonji pa skreem pod drvo kraj puta. Skoturim se na zadnjem sjeditu i zaspim. Dugo? Satima. Ve je i mrak pao. Najednom se budim i ne prepoznajem sebe samog. Skroz sam trijezan, ali to nita ne pomae. Gdje sam ja to? KO sam ja? Ja sam neto to se probudilo na zadnjem sjeditu, vrti se u panici kao maka u daku. Najzad mi se vraa moj ivot. Moje ime se ukazuje kao aneo. Iza zidova se uje truba (kao u uvertiri Leonora) i spasonosni uurbani koraci se uju niz predugake stepenice. To sam ja! To sam ja! Ali nemogue je zaboraviti onih petnaestak sekundi borbe u paklu zaborava, nekoliko metara van puta kojim jure vozila upaljenih farova.
STANICA
Voz je prispio.Vagon do vagona, ali vrata se ne otvaraju, Niti ko izlazi niti ulazi. Ima li tu uopte ikakvih vrata? Unutra se roji od ljudi, hodaju tamo-amo, bulje kroz tvrdo zatvorene prozore. Du voza spolja ide ovjek i ekiem udara po tokovima, odzvanja tupo. Samo ne ovdje. Ovdje odzvanja neshvatljivo: kao udar groma, kao crkveno zvono. Odjek se razlijee cijelim svijetom, podie voz i okolno mokro stijenje. Sve pjeva. Sjeajte se toga. I nastavite dalje!
KRAbOTINE OGNJA
Tokom tih sumornih mjeseci moj ivot se iskrio samo kad smo se milovali ti i ja. Kao eravica se palio i gasio, palio i gasio. Po tom bljesku mogue je slijediti njegov put u nonoj tmini mru maslinama. Tokom tih sumornih mjeseci dua je amila skruena i beivotna, ali tijelo je grabilo pravo k tebi. Nono nebo je mualo. Kradom smo muzli kosmos i preivjeli.
LAMENT
On odloi pero. Ono otpoiva na stolu. Otpoiva u praznoj sobi. On odloi pero. Previe je toga to je nemogue opisati ili preutati. On je dotuen onim to se zbiva vrlo daleko, iako ruksak bije kao srce. Vani je rano ljeto. Sa zelenila dolazi viduk ljudi ili ptice? A trenja u cvijetu miluje teretnjake to se vraaju kui. Prolaze nedjelje. No tee usporeno. Moljci se hvataju okna: sitni blijedi telegrami iz svijeta.
MNOTVO KORAKA
Ikone su poloene u zemlju s licem naprijed, a zemlja utabana tokovima i cipelama, hiljada koraka, deset hiljada tekih koraka jedne sumnjalice. U snu sioh u osvijetljeni bazen pod zemljom, jedna osvjeavajua boja sluba.
Da jake li enje! Da lude li nade! A iznad mene bat koraka miliona sumnjalica.
RIMSKI SVODOVI
Unutra u ogromnoj rimskoj crkvi Sva sila turista u polumraku. Svod za svodom u nepregled. Plaminjalo je nekoliko svijea. Jedan aneo bez lica obgrli me i zaapta itavim tijelom: Ne stidi se to si ovjek, budi ponosan! Unutra u tebi otvara se beskrajni svod za svodom. Nikad nee biti dovren, a tako i treba da bude. bio sam prosto slijep od suza. i ponesen na osunani trg, skupa sa Mr i Mrs Jones, gospodinom Tankom i gospoom Sabatini, a unuta u svakom od njih otvarao se svod za svodom u beskraj.
EPIGRAM
Graevine kapitala, rojevi ubitanih pela, med za odabrane. Tu je on slubovao. Ali u mranom tunelu razvio je svoja krila i, neopaen, poletio. Mora ponovo ivjeti svoj zivot.
PRIJATELJIMA U INOSTRANSTVU
turo sam vam pisao. Ali to o emu vam nisam pisao nabreklo je kao neki starinski vazduni brod da bi najzad skliznulo u nono nebo. Pismo je sad kod cenzora. On pali lampu. Na svjetlu moje rijei uzlijeu poput majmuna na reetki, drmaju, smiruju se, pokazuju zube! itajte izmeu redova. Sreemo se kroz dvjesto godina. Tada e mikrofoni u hotelskim zidovima biti zaboravljeni i moi najposlije da spavaju, postavi okamenotine.
LISAbON
U kvartu Alfama pjevuili su uti tramvaji uzbrdicom. Tu su dva zatvora. Jedan za kradljivce. Oni su mahali rukama kroz prozorske reetke. Vikali su da ih se fotografie. Ali ovdje ree kondukter smijeei se neodluno, ovdje sjede politiari. Vidio sam fasade, fasade, fasade i visoko gore u jednom prozoru ovjeka koji je stojao i dogledom posmatrao more. Oprano rublje visilo je u vedrini. Zidovi su bili vrui. Muhe su itale mikroskopska pisma. est godina potom pitao sam jednu gospu iz Lisabona: Je li to bila istina, ili sam sve sanjao?
Ilja Sijari
O prevodu i laureatu
Original je dargi kamen, a prevod samo kamen. (Arapska poslovica)
Velike pisce, posebno pak velike liriare, teta je (i grehota) prevoditi, jer tu su na gubitku i autori i itaoci. bespogovorno! Ali ta da se radi, kad je na svijetu poliglota tako malo u odnosu na silne hiljade razliitih jezika i azbuka. Teoretiari prevodilatva, meu kojima ima i vrhunskih pjesnika, listom tvrde da je s obzirom na karakter svakog jezika nemogue odreeno knjievno djelo, pogotovo lirsko, prenijeti u/na drugi jezik, a da original ba nita ne izgubi. To se najbolje oituje u onim primjerima kad istu stvar obrauje vie prevodilaca, kao to je sluaj recimo s uvenom pjesmom o smijehu ruskog simboliste V. Hlebnjikova na njemakom: tu se ak i naslovi razlikuju (!) a tek stihovi... bezmalo kao da se radi o tri posebne pjesme, nikako o jednoj te istoj, svejedno to jedan od tih prevoda potpisuje H.M. Enzesberger, i sam odavno jedan od onih u dugoj koloni kandidata za ovo vedsko zlatno runo. biva ak da isti prevodilac istu stvar ne prevede dva puta a da ba nita ne promijeni! Znai da izvornik i prevod nikad ne mogu posve istim putem. Mogu biti manje ili vie podudarni, ali nikad skroz podudarni! Nema tog prevoda ekspira, na primjer, posebno njegovih soneta, koji u potpunosti odraava sve stilske, samim tim i misaone, osobenosti tih soneta u originalu, makar se prevodilac stoput zvao boris Pasternak lino! Ukratko: ma koliko valjan, prevod je samo djelimino vjeran/vjerodostojan dvojnik originala! Dakako, to vai i za prevode stihova novopeenog vedskog nobelovca Tomasa Transtremera, ija se lirska rije danas ita na preko 60 jezika. Za ovu priliku mi smo konsultovali te prevode na est tih jezika (ruski, njemaki, poljski, eki, norveki i engleski) i uvjerili se da svi ti prevodi, neki manje, neki vie, ne idu ukorak s originalom. ta to znai? Samo jedno: prevoda ima koliko i prevodilaca. Stara tvrdnja. Neporeciva. Ne samo zbog posebnosti semantikomorfoloke strukture svakog jezika, nego i zbog samosvojnosti svakog knjievnog iskaza u originalu, osobito lirskog. Transtremer je napisao svega desetak lirskih svezaka nevelikog obima, ukljuujui u to i njegovu poetsku prozu. Nastojao je da stvori zaseban, svoj pjesniki kalup. Kao takav, davno se naao na listi kandidata za ovu prestinu vedsku nagradu, koju je najzad, eto, i dobio, nakon 17 godina stairanja u njenom predvorju. U obrazloenju irija stoji da je nagraen zato to u saetim prozranim slikama prilae nov pristup stvarnosti. Knjievnu javnost u svijetu, a naroito u vedskoj, taj izbor nije iznenadio, ali je ponegdje, najvie u Americi, ipak bilo prigovora, premda znatno manje nego kad su nobelizovani E.Johansson i H.Martinsson (1974) tada laSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|545
novi vedske akademije, koja inae i odluuje o ishodu nominacije i, prema slovu svog statuta, iskljuuje svojim lanovima pravo ak da se i kandiduju za tu nagradu! Transtremer je ve svojom prvom zbirkom (1951) kad mu je bilo tek 20 godina, najavio da e biti drukiji pjesniki glas u svom maternjem jeziku. Svaka njegova nova knjiga bila je popraena laskavim ocjenama i italaca i knjievnih kritiara. Ve godinama naruenog zdravlja, stigao je najzad da se upie u kolo nobelovskih besmrtnika kao sedmi ved te vrste. Neki nalaze da ta brojka nije u srazmjeri s kvalitetom vedske knjievnosti u cjelini, ve je izraz pristrasnosti vedskih akademika, no u ovom sluaju taj prigovor ne dri vodu. Jer iako u svijetu i ima pjesnika jaih od Transtremera ( jedan takav ivi u Sarajevu) meu nobelovcima, tokom minulih 110 godina ove nagrade, Transtremeru pripada zavidno mjesto, makar podlanicu iznad zlatne sredine.
PORTRET SLIKARA
AlmaLazarevska Subota,lie,Nedad
Nedad Ibriimovi
Alma Lazarevska
Subota, lie, Nedad
Dok gledamo prozor ili sliku, rijetko primjeujemo odnos visine i irine tih otvora u zidu, sve dok ne ugledamo gotiki prozor ili one naroite japanske slike nalik dugim, uskim, poloenim trakama. Na njima je do neprimjetljivosti siuan putnik, i dug put koji je preao ili mu je tek prei. Na slikama Nedada Ibriimovia nema putnika. Zapravo, izvan je slike, stoji preko puta nje, sa olovkom, flomasterom, kreonom, pastelom ili kredom. Zahvaljujui tome slika i postoji, te je ti (moda i u sebi prepoznavi putnika) gleda. Putovanje se na Ibriimovievim slikama odvija po vertikali pa je nemali broj ovih slika visinom izmakao irini. Evo osobe koja, oito, rado slika visoke-vitke i propete predmete, zakljui u prvi tren. Takvi su damijski minaret i takav je Stari most. Ova vrsta visine-vitkosti ne pripada svijetu arlatanskog otimanja sili gravitacije te sam sklona pretpostaviti da Ibriimovi, ma i u Parizu bio, ne bi slikao Ajfelov toranj. Notre Dame da!? Ali Ibriimoviu kao da nikad dosta visine i propetosti . Zato se ispomae sjenom i odrazom? Odraz i sjena u Ibriimovievom svijetu nisu preko puta predmeta, ne sklapaju se sa njim pod pravim ili kosim uglom. Zajedno s predmetom slijede nalog vertikale. Predmet tei visini, odraz i sjena dubini. Ali, visina i dubina nisu
posvaani, jedno prema drugom iskljuivi. U takvom su odnosu, uostalom, da se visina nerijetko preselila u dubinu. Na suhim pastelima Mostar I i Mostar II, Mostar III i Mostar IV, Stari most djeluje kao sedefna krhotina, kao Mjesec koji upravo ulazi u jednu od svojih mijena ka skoro pa nevidljivosti. Ali, odraz je tako snano i bogato izraen da onoga ko zna priu o Starom mostu moe navesti na pomisao da je neimar Hajrudin nosio u unutranjem oku ba ovu sliku. Most to ga fotografiu turisti je tek njena pod Suncem izvedba. Na ovim i jo nekim Ibriimovievim slikama predmet se preselio u svoj odraz. Do te mjere preselio da pomisli da svjedoi opsesivnoj sklonosti preseljenja tijela u sjenu. Predmet na Ibriimovievoj slici je subjekt koji kontemplira. Medij u kom se odvija ogledanje, voda naime, imanentan je kontemplaciji. Predmet u njemu kontemplira prolaznost i fluidnost. U isto se vrijeme snai odrazom. Jer, u isto se vrijeme s predmetom u vodi ogleda i nebo. Ogledanje na Ibriimovievim slikama nije frivolna disciplina samozagledanja niti puka optika igra. Ono je traganje za slojevima i velovima ispod privida pojavnog. Otvara dvojbu stvarno nestvarno, vrsto prozirno, vjeno prolazno, duboko visoko. Osim toga, ogledanje gradi aristokratsko odstojanje, aristokratsko u smislu koji konotira sa plemenitim. Odrazi na Ibriimovievim slikama navode na pomisao da je ovjek prvi put svoj odraz ugledao u gesti slinoj molitvenoj, kad je kleknuo, dlanovima predano dotakao tle pod sobom, osim sebe ugledao i nebo. e koju od tada napaja ne tie se vie samih usana i utrobe nego i oka koje vidi i kada se oni kapci nad njima spuste. Ako i nije povrina vode, ogledalo (zrcalo), na Ibriimovievoj je slici opet poloeno. Tako poloeno da se ogledati moemo tek kad pogledamo niza se. Kuranski ajet kae neka vela spuste niz grudi svoje i vjerski ga autoriteti citiraju kao dokaz obavezi da se muslimanka pokrije. ba sam na taj ajet pomislila stojei pred slikom Ogledalo. Nije ovdje ajet ispotovan time to je mladi enski lik tradicionalno pokriven. Sutinski je osmiljen u pogledu koji je mlada ena spustila. Spustivi pogled naila je na svoj odraz. Ali ovaj odraz nije onaj koji se najee ispostavlja u igri salonskog ogledanja ili onoga ispitivanja da budemo i proemo a da ne saznamo ta smo mogli biti. Ma i nije voda, povrina u kojoj se ogleda mlada ena, blia je vodi nego venecijanskom ogledalu. Mnogo bih ta poslije ovoga imala rei vjerskim autoritetima, mnoga bi se formalna pokrivenost pred ovom slikom ispostavila kao vulgarna pornografija. Crte u boji Kaharli avlija, na prvi pogled, ne varira temu Sjenke i odrazi. Ovdje nema povrine koja odbija svjetlost ili uzvraa odrazom. Ali, poloaj tijela, (enskog ili mukog, svejedno) asocira opet ogledanje. Kaharli ogledanje! Glava je nadnesena nad koljku tijela. Nije li tijelo prostor naseljen nama i podsjetimo li se toga u trenutku beznadene boli? U taj se prostor zagledala glava te mi ovaj put ne vidimo odraz. Vidi ga tek ta nadnesena glava, nadnesena nad sopstvenu utrobu. Glava se u Kaharli avliji sabira. Kompozicijski jednostavno, uz ljudsko je tijelo ovdje nacrtan i ibrik. On nije tek obian predmet koji se zatekao u prostoru u kom se odvija pranjenje boli. On eka? eka da se glava podigne i da se, moda ba u povrini ibrika ogleda? Da se iz njega u inu ienja voda na tijelo izlije? Jer, valja podsjetiti,
kaharli je rije turskog porijekla i znai: alosno, tuno, bolno. Ali i: pogrdno. Ali i: silovito, nasilno. Predmet i njegov odraz Ibriimovieva pisaljka (sva ona sredstva crtanja, ve pobrojana, imenujem pisaljkom mislei pri tome na Ibriimovia pisca) zna poastiti najfinijim pokretom. Takav pokret na papiru ostavlja mnogo bjeline, ali ne u inu krtarenja ili suspregnutosti, nego u dragocjenom traganju za nevidljivou. Mislim na onu nevidljivost koja je postojanija i sutinskija od dekorativne spoljanjosti, a koju opet nije teko prepoznati. Zato onaj ko je Stradunom hodio tek kao turista, u Ibriimovievom crteu Stradun nee prepoznati konkretan prostor. Njemu je odreeno da se priblii, nagne i zagleda u potpis pod slikom. Onaj ko Stradun ima u unutranjem oku, taj nepogreivo zna. On Stradun nije zapamtio kao zbir arhitektonskih injenica, nego kao igru svjetlosti i sjene. Kao takav e se lako odazvati zovu Nedadovog crtea. Dok odreene prizore Nedadova pisaljka kao da brani od sebe (Srna, Ogledalo), na drugoj krajnosti predmet se ini kao napadnut tom istom pisaljkom. Napadnut u smislu koji podrazumijeva da se ispod vanjske fasade probudio moan i zaotren ivot. Takav je crte Akademija koji naslovom cilja na konkretnu graevinu u Sarajevu, a izvedbom do krajnjeg stupnja zaotrava pitanje ta je istina a ta privid. U ovom se sluaju, kao posmatra, opredjeljujem za crte. Ona konkretna graevina je tek privid ispod kojeg Ibriimovieva pisaljka uspijeva iznjedriti monu partituru. Na ovom crteu nema dvojstva predmet odraz. Ono je sadrano u samom predmetu. Uzgred, meni se ini da bih se, dotiui ovaj crte, mogla ubosti, po onom da kad napie rije kia, papir mora postati mokar (izrekao ili napisao, negdje Nedad Ibriimovi). Ibriimovieva je pisaljka ovdje iskuala, majstorski iskuala, sve mogue putanje. Pred nama je crte graevine nastale iz dramatinog i tijesnog susreta stalaktita i stalagmita, iz monog okapavanja visine i jednako monog klijanja dubine. Susret im je dramatino podcrtan horizontalnim pokretima, jednako otrim i monim. Dubini i visini je dramatini susret ugovoren na ovom Ibriimovievom crteu. Pisaljka je uspjela majstorski i hrabro da ga iznese, ne podleui mu. A kad se predmet izmakne ka ivici slike, a sa druge se strane ispostavi drugi predmet, onda se otvara prostor. Sokak. Po Ibriimovievom sokaku, koji je u znaku vertikale, lake je hodati mjesearu nego budnu ovjeku. Po njemu e kroiti onaj ko se usudi. Mjesear i onaj ko se usudi. Svi drugi koji kroe, kroit e iz nevolje. Elektrini vod iscrtan na ovoj slici, pripada poznatom nam civilizacijskom kodu, ali ga je Ibriimovi povukao u arhetipsko. ta li, boe, struji onom icom? Ispod nje, i izmeu mranih doksata kao kulisa, treba da se desi drama. Nigdje kao ovdje ne pomiljam na Ibriimovia kao pisca. Evo ga, kaem, napravio je skicu koju e naseliti svojim likovima. I mjesearima, i onima koji su se usudili i onima iz nevolje. Sada je as da sa slika krene ka Ibriimovievim skulpturama. Tu je njegov interes za sjenu i odraz, u slikama naznaen, postao opsesivan i fascinantan. Na ovdanjoj stvaralakoj sceni: unikatan. Ibriimovievski, rekla bih ak! Sjena je, u Ibriimovievom skulptorskom svijetu, stekla tijelo. Sjena je u Ibriimovievom svijetu opredmeena, otjelovljena. Da li je ovo razlog da kaemo i da je onesjenjena? Mislim da nije.
Ibriimovi je odluio sjenu postaviti po vertikali tako da se predmet i sjena spajaju i tako da predmet ne vidi svoju sjenu. Ove sjene nisu, dakle, u domenu Narcisovog ogledanja. Premda... Sjena je u Ibriimovievom svijetu veoma, veoma duga, to ne mora biti njeno obiljeje. Ona zna biti i kratka. To i prethodno pomenuta injenica daju mi razloga da zakljuim da je jedan od podstreka uputanja u oblikovanje sjene opet Ibriimovieva ponesenost okomicom. Ona se oituje u samom predmetu koji, naroito kad je ljudsko tijelo u pitanju, produava, izduava, protee do granica raznih (fizikih i metafizikih) rizika. Pomislim kako se Ibriimovievi likovi toliko iscrpljuju u obuzetosti okomicom da nemaju vremena da se ire u prostor, da, dakle, stupaju u interakcije. Pa i kada su to Tri gracije, Etiopska straa, Trkai. ak i kada su to Dvoje! Ibriimovi likovima ugovara susrete u kojim nema doticanja niti potrebe za doticanjem. Ako su dvoje, oboje su vitki i visoki, vitkou i visinom sami sebi i svojoj tenji za visinom i vitkou... dovoljni? Sjenu je Ibriimovi produio do dramatinih i uzbudljivih dubina. Ogranienja protezanja u visinu nadoknaena su mogunou protezanja u dubinu. Ili: posezanjem za dubinom. Dubina je, valja se podsjetiti Horacijeve opomene Hamletu, zavodljiva i nebezazlena. Ali, Hamlet odgovara Horaciju da ima toliko toga to njegova mudrost i ne sanja. Oko posmatraa koji je stao pred Ibriimovievu skulpturu ide po vertikali. Od predmeta ka sjeni i od sjene ka predmetu. Posmatra se zatie u situaciji deifriranja i uporeivanja. Koji dio sjene odgovara kojem dijelu predmeta i koliko se oblikom udaljio od njega? Koliko se jedno u drugom prepoznaju? Ve tokom uporeivanja i deifriranja, oko se priklanja sjeni. Ona je dramatizirana, poetizirana, arabeskna verzija predmeta. Oko posmatraa se ne moe oteti potrebi uoavanja krajnje granice dubine do koje je Ibriimovi protegao sjenu, odnosno predmet kroz sjenu. Kojim dijelom predmeta? Lepezom ake, glavom koja djeluje kao da se tijelo kroz nju okapava... ili vrhom sulice, odnosno koplja kako je to u sluaju Etiopske strae. Koplje nije rijetka rekvizita u Ibriimovievoj skulptorskoj kompoziciji, i to se izmeu ostalog uklapa u pretpostavku umjetnikove opsjednutosti okomicom. ini mi se da je jedno od obaveznih pitanja ili osjeaja to obuzima posmatraa pred Ibriimovievom sjenom: Ima li dalje? Ima li dna do kojeg se moe spustiti sjena? I: Je li to dno ili nemanje dna nagrada ili kazna poduhvatu, odnosno onome ko se u to upustio. Koja je granica protezanja predmeta kroz sjenu? Koja je granica do koje se ponire u dubinu? Mora da ni Ibriimoviu nije bilo lako odrediti granicu. I mora da ga je dubina mamila do granica koje je prepoznao (ili nije?) kao zavoenje. Utisak dubine pojaan je injenicom da su sjene smjetene, pohranjene, u poliestersku masu koja djeluje kao jantar. Sjena tako djeluje kao okamenjeni, petrificirani organizam. Na dohvat je ruke, a nedodirljiva. Zatiena i obavijena je tajnom jantara. Jantar je medij kontemplacije. Dok gledam Ibriimovieve skulpture pretpostavljam da bi u etvornoj djelidbi koja mi je draa od frojdovske mree, u podjeli, dakle, na temperamente, melankolik bio zagledan u sjenu. Da nad Ibriimovievim sjenama, bdi Saturn.
Ibriimovieve skulpture su otjelotvorenje interesa za onostrano, te i ono koplje nije alat koji e probosti nego biti hitnut preko granica ,mnogih. Sulica na tom koplju kao da tei (smijem li rei: ezne?) da dotakne taku iza. Gledala sam kako se Ibriimovi, bome, povija pod teinom sjena nosei skulpture do postamenata. ija teina, predmeta ili sjene, bitno odreuje teinu skulpture, valjda je (ah taj poliester, jantaran, ali i avolski teak) posmatrau jasno. To da je borei se sa sjenom Pegaza, rjeavajui tehnike probleme u realizaciji svoje Ideje, Ibriimovi zadobio brojne, bome, posjekotine, to sam proitala u Ibriimovievom Dnevniku nastanka Pegaza. Ali, nema mjesta zluradosti: pa posri, pa krvari, Nedade, kad ti je naumpalo da sjenama bez teine podaruje tijelo, odnosno teinu. Naprotiv, to posrtanje i posjekotine samo su prilog bitnom utisku to ga ove skulpture izazivaju. Ozbiljan rad je ovdje u pitanju. Ozbiljan! S posljedicama. Rekoh u prvom susretu s ovim skulpturama da je Ibriimovi skulptor kojeg osim predmeta interesira i sjena. Odlazei od ovih skulptura pomiljam: Nedada predmet interesira zbog njegove sjene. Izgovorila sam ovo na otvaranju izlobe Nedada Ibriimovia u Sarajevu, ljeta 2004. godine. Jesen je, 2011. Jesen u kojoj je Ibriimovi umro. Svjetonazor koji je ispovijedao nalae glagol preselio (preselio na Ahiret). A ja podsjeam: Nedad Ibriimovi je bio jedan od 100 stanovnika opkoljenog Sarajeva (bijae tu i moja malenkost) koji je 1993. godine pristao da odgovori na upitnik raen kao reprint amerikog Lifea. Tamo je odgovorio i na pitanje: Kako biste eljeli umrijeti? Pitanja: Kako biste eljeli preseliti (na Ahiret)? tamo, bome, ne bijae. A odgovor Nedadov? bio je: Lako. Zapravo, mi to ne znamo pouzdano. Jer Life (ivot) je tampan na engleskom jeziku. Tamo kao Ibriimoviev odgovor stoji rije: Easily. A u jeziku kojim je Nedad govorio i pisao postoje lako i lahko. Engleski jezik ih ne moe razlikovati. U euforiji jezikih razgranienja sa onima s kojima smo se do jue savreno razumjeli, Nedad je ovaj jezik zaduio prekrasnom, mudrom opaskom. Nije meni svako lako lahko, rekao je, zapisao, negdje Nedad Ibriimovi. Engleski ne razlikuje lako i lahko te ne znam ta ovo easily eli da prevede. Da li za osobu koja je umrla u snu moemo rei da je umrla lahko? Ili lako? Ili i jedno i drugo. Lako i lahko! Ne znam. Doivotna sam neznalica pred tim pitanjima ? Znam samo da sam, gledajui kako tabut u kojem je lealo Ibriimovievo tijelo visoko podignute ruke nose niz ulicu ferhadiju, pomislila da lii na malu barku koja putuje po talasima. Na japansku dugu sliku mi je taj prizor liio. Odjednom sam pomislila da moda je Ibriimovi tako uporno i strasno vizualno teio okomici jer je sve vrijeme osjeao, znao, slutio, vjerovao da ovo putovanje konano predstoji. U jednom od naih rijetkih ali jezgrovitih druenja, kada je Ibriimovi na neki naroit nain ispitivao zvuk moga imena, rekao mi je Znate li vi da je moja prva pria, objavio sam je kad sam bio sedamnaestogodinjak, imala naslov Subota, snijeg, Alma i ja. To mi je, onako uzgred, nekoliko puta ponovio. Pa bismo poutjeli. Koji ono aneo, melek, preleti kad ljudi koji razgovaraju odjednom zaute? Niti sam tu priu sa mojim imenom u naslovu traila, niti se ta pria igdje pominje. Sjetila sam se ovoga dok sam prije neko vee, bijae subota,vraajui se
svom Marijin Dvoru iz veernjeg pjeaenja do Kozije uprije, skrenula do ferhadija damije i stala pored Ibriimovievog mezara. Pomalo u nevjerici, kao da elim provjeriti: moda ipak...? bilo je krasno sarajevsko ljubiasto vee, prolazile su ferhadijom ljudi, lijepe djevojke. amor. Ja likove ne gledam, ja ih ujem, rekao mi je jednom Ibriimovi i to sam zapisala u jednoj svojoj prii pominjui mog prijatelja pisca. Ipak je bio tamo. Tako je bar pisalo. Nedad Ibriimovi 1940 2011. bespogovorna crtica izmeu dvije godine. Malo zemljano uzvienje, (boemioprosti, pomislih, nekako kratka humka!) i na njemu opalo lie.
biljeke o autorima
Miljenko Jergovi (Sarajevo, 1966), bosanskohercegovaki novinar i knjievnik. Pisac pria, dramskih tekstova, pjesama i novinskih lanaka. Najpoznatiji kao autor pripovijetki tematski vezanih uz bosnu i Hercegovinu. Njegova djela, prevedena na dvadesetak jezika meu najpopularnijim su naslovima savremenog regionalnog izdavatva. Njegova prva, najpoznatija i najuspjenija zbirka pripovijetki o haotinoj svakodnevici ivota u zaraenoj bosni i Hercegovini, Sarajevski Marlboro, objavljena 1994. godine, osigurava mu meunarodno priznanje. Djelo je nagraeno nagradom za mir Erich Maria Remarque i nagradom Ksaver andor Gjalski. Od tada objavljuje pripovijetke, eseje i romane razliite tematike, kao i kolumne i lanke u brojnim izdanjima sa podruja bive Jugoslavije. Nenad Velikovi (Sarajevo, 1962). U istom gradu je nastavnik knjievnosti na filozofskom fakultetu. Objavio je romane Konaari, Otac moje keri, Sahib i 100 zmajeva, eseje Sarajevski gastronauti, Viva Sexico i Dijagnoza: patriotizam i zbirku pria avo u Sarajevu. Svoja djela itao je pred publikom u gradovima: Amsterdam, banjaluka, bar, bazel, be, beograd, berlin, bjalsko bjala, brisel, budimpeta, budva, Celje, ajetina, Dablin, Dingl, evelija, frankfurt, Gdinja, Graz, Hale, Istambul, Kakanj, Kikinda, Konjic, Kragujevac, Krk, Lajpcig, Livno, London, Lublin, Ljubljana, Manhajm, Minhen, Motovun, Ni, Novi beej, Novi Sad, Osijek,
Pariz, Poarevac, Pula, Rijeka, Roterdam, Sarajevo, Skoplje, id, ipan, Thun, Trst, Tuzla, Udine, Umag, Uice, Valjevo, Vare, Varava, Vranje, Vroclav, Zagreb, Zlatibor, Zrenjanin. Sanja Milutinovi Bojani radi pri Centru za etiku, pravo i primenjenu filozofiju u beogradu. Stekla je doktorat iz praksi i teorija ula i drutvenih nauka na univerzitetu Pariz 8. Tokom 2010 je uestvovala u Uneskovom projektu from Gender Studies to Gender IN Studies. Prevodi s francuskog i engleskog jezika, a njene skorije publikacije su Libido sciendi translated into libido amorandi u EJYS Londonske kole za ekonomiju, Montrer patte blanche, austrijskog izdavaa Zaglossus. Milena Markovi (beograd, 1974). Pesnikinja, dramski pisac, scenarista. Diplomirala fakultet dramskih umetnosti u beogradu, odsek Dramaturgija. Vanredni profesor na Akademiji umetnosti u beogradu. Drame i poezija Milene Markovi su prevoene na razne evropske jezike, uestvovala je na javnim itanjima. filmovi raeni po njenim scenarijima su prikazani na mnogobrojnim meunarodnim filmskim festivalima sa velikim uspehom. Predrag Krsti je istraiva-saradnik u Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju Univerziteta u beogradu. Pored niza autorskih i ureivakih priloga u domaoj strunoj
periodici, te etiri monografske studije (Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta, beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, filip Vinji, 2007; Filozofska ivotinja: zoografski nagovor na filozofiju, beograd: Slubeni Glasnik, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, 2008; Postapokaliptika: niemu vie filozofija, kao i dosad, beograd: Albatros plus, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, 2009; Kameleon: kako da se misli ljudska ivotinja, beograd: Slubeni glasnik, 2010), autor je i dve knjige poezije (Psihokosmografija pesme, beograd: Nova, Nezavisna izdanja Slobodana Maia, 1992; Uknjienje poezije, beograd: P. Krsti, 2005) i jednog romana (Povedanje, beograd: Alexandria Press, 2006). Nancy Huston je francuska spisateljica kanadskog porekla. Diplomski rad, koji e postati predloak knjige o uvredama, Dire et Inter-dire, brani na Visokoj koli drutvenih nauka pod mentorstvom Rolana barta. Aktivna je uesnica u feministikom pokretu sedamdesetih godina u francuskoj kada objavljuje i tekstove Sorcires, Mosaque de la pornographie, O jednom patriotizmu dvosmislenosti. Spisateljsku karijeru zapoinje romanom Les Variations Goldberg 1981. da bi se devedesetih godina vratila engleskom kao maternjem jeziku prilikom pisanja romana, koji potom prevodi na francuski i objavljuje. Autor je desetine romana, La Virevolte, Instruments des tnbres, LEmpreinte de lange, Dolce agonia, Infrarouge. Eseje i drugu teoretsku grau i dalje nastavlja da pie na francuskom. Nensi Hjuston svira klavir, obou i flautu. Bernard Nemah je docent sociologije na filozofskom fakultetu i docent komunikologije na fakultetu za medije u Ljubljani, komentator tjednika Mladina, nauni saradnik na Institutu Nove revije. Autor vie naunih 566|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
i strunih knjiga: Kletve i psovke (1997, 2011), Ogledala komunizma (2007), Jelcinova Rusija (2007) i Ekosofi (2009). Petar Bojani je direktor Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju Univerziteta u beogradu, kao i Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju. Oblasti kojima se posebno bavi pokrivaju politiku filozofiju, filozofiju prava, fenomenologiju, jevrejsku politiku tradiciju. Pored velikog broja tekstova u teorijskim asopisima na srpskom jeziku, objavio je svoje priloge i u Cahiers dEtudes Lvinassiennes, Cambridge Quarterly of Healtcare Ethics, Filozofski vestnik, Law and Critique, Credo New, Journal of Philosophy of International Law. Napisao je pet monografije, a poslednja je (2009) Homeopatije: horror autotoxicus: o nasilju i hipohondriji: Kant, Hegel, Rosenzweig, Levinas, Derrida. Philippe Roussin je istraiva pri Nacionalnom centru za nauna istraivanja francuske i direktor predava na Visokoj koli drutvenih nauka u Parizu u okviru Centra za umetnost i prouavanje jezika. Rukovodilac je seminara o Savremenim naratologijama. Autor je velikog broja tekstova o knjievnosti i demokratiji, naratologiji ali i o injenicama i gestovima u knjievnosti. Napisao je studije meu kojima se izdvajaju Misre de la littrature, terreur de lhistoire. Cline et la littrature contemporaine; Des faits et des gestes sa J.-f. Chevrierom sa kojim je napisao i Le Parti pris du document. Littrature, photographie, cinma, architecture au XXe sicle kao i urednik Critique et affaires de blasphme lpoque des Lumires. Muharem Bazdulj (Travnik, 1977) je pisac, prevodilac i novinar. Dosad je objavio desetak knjiga, meu kojima su zbirke prie Druga knjiga i arolija, romani Tranzit, kometa, pomraenje i Sjetva soli te knjiga izabranih
kolumni Filigranski plonici. Pie za sarajevsko Osloboenje, beogradsko Vreme i druge medije jugoslovenskog istorijskog prostora i ire. Knjige su mu prevedene na engleski, njemaki i poljski, a pojedine prie i eseji na jo desetak jezika. Sa engleskog je prevodio poeziju V. b. Jejtsa i prozu Pola Ostera. ivi u Sarajevu. Peter Klepec radi kao istraiva na filozofskom institutu Istraivakog centra Slovenake akademije nauka i umetnosti u Ljubljani, objavio je vie radova o nemakom idealizmu, lakanovskoj psihoanalizi i savremenoj francuskoj filozofiji. Monografije: Vznik subjekta, Zaloba ZRC, Ljubljana 2004; Dobikonosne strasti. Kapitalizem in perverzija 1., Analecta, DTP, Ljubljana 2008. Predrag Luci (Split, 1964.) Jedan je od osnivaa i kreatora Feral Tribunea, a pokrenuo je i ureivao i Feralovu biblioteku. Od ljeta 2009. u rijekom Novom listu ispisuje dnevnu kolumnu pod naslovom Trafika. Od proljea 2011. Radio Slobodna Evropa objavljuje njegove Stenograme & kamenograme. Objavio Greatest Shits Antologiju suvremene hrvatske gluposti (u koautorstvu s borisom Deuloviem, 1998.), pjesmaricu Haiku haiku jebem ti maiku (2003.), knjigu lirike Ljubavnici iz Verone (2007.), itanke Sun Tzu na prozoriu (2009.) i Bezgaa povijesne zbiljnosti (2010.). Ve pet godina zajedno s Deuloviem putuje diljem budue bive Jugoslavije i nastupa u pjesnikom kabareu Melodije Bljeska i Oluje/Melodije borbe i pretvorbe/Melodije svega i svaega... Ashley Montagu (1905 1999) je britansko-ameriki antropolog i humanista, jedan od rodonaelnika istraivanja o posledinoj povezanosti rase i roda sa politikom i drutvenim razvojem. O tome je jo 1950. po nalogu UNESCO-a, podneo izvetaj u tek-
stu o Rasnom pitanju zbog kojeg je, krajem pedesetih, bio prinuen da napusti mesto profesora antropologije na Rutgers univerzitetu. Autor je mnogobrojnih studija kao to su, Touching: The Human Significance of Skin, The Anatomy of Swearing i njegova knjiga The Elephant Man: A Study of Human Dignity posluila je kao predloak D. Linu prilikom snimanja istoimenog filma. bio je veliki borac protiv genitalnih modifikacija i mutilacija dece u celom svetu. Dr Andrea Lei-Thomas je studirala (u beogradu i Londonu), predavala (ranije u Londonu, i sada, u Sarajevu) i pisala o komparativnoj knjievnosti (francuskoj, ruskoj i knjievnostima jugoistone Evrope) i knjievnoj teoriji (posebno o strukturalizmu, naratologiji, i bahtinu, kao i o problemu pamenja). Sada predaje knjievnu teoriju na Odsjeku za komparativnu knjievnost i bibliotekarstvo filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Miranda Jakia je profesorica juno- i istonoslavenskih knjievnosti na Humboldtovom sveuilitu u berlinu. Istraivako joj je teite na suvremenim junoslavenskim knjievnostima, suvremenom postradramatikom kazalitu, aktuelnim debatama u migrantskoj i svjetskoj knjievnosti kao i na scenarijima disensa u junoslavenskim kulturama. Doktorsku je titulu stekla na Sveuilitu Tbingen radnjom bosnientexten. Ivo Andric, Mesa Selimovic, Dzevad Karahasan. Angela Richter (Dresden, 1952), ivi u berlinu i u Halleu. Profesorica za junu slavistiku na Univerzitetu MartinLuther u Halleu, predaje uporedne junoslovenske knjievnosti i kulture, kulturnu istoriju kao i knjievno i kulturno prevoenje. kolovala se u berlinu, beogradu i Sarajevu. Zavrila je
najpre prevodilake studije (srpskohrvatksi i ruski), a zatim je specijalizirala junoslovenske knjievnosti. Objavila je, izmeu ostalog, monografiju Serbische Prosa nach 1945. Entwicklungstendenzen und Romanstrukturen (1991), zbornike Entgrenzte Reprsentationen, gebrochene Realitten. Danilo Ki im Spannungsfeld von Ethik, Literatur und Politik (2001; uz saradjnu T. Petzer), Geschichte (ge-)brauchen. Literatur und Geschichtskultur im Staatssozialismus: Jugoslavien und Bulgarien (2006; s b. beyer); D. I. Tschiewskij. Impulse eines Philologen und Philosophen fr eine komparative Geistesgeschichte (2009; sa b. Klosterberg). bavi se takoe prevoenjem; u zadnje vreme je prevela roman Hamam Balkanija V. bajca na nemaki (2011), jedan je od prevodilaca u projektu Kakanien Neue Republik der Dichter (2011); sastavlja je antologije Der Engel und der rote Hund. Kurzprosa aus Serbien (2011). Gordana P. Crnkovi je izvanredni profesor slavenskih knjievnosti i komparative knjievnosti na univerzitetu drave Washington (University of Washington) u Seattleu, gdje radi i unutar Programa za teoriju i kritiku, Programa za studije filma, te Jackson instituta za meunarodne odnose. Autorica je knjiga Zamiljeni dijalozi: istono europska knjievnost u razgovoru sa amerikom i engleskom knjievnou , te Post-jugoslavenska knjievnost i film: vatre, temelji, procvati. Crnkovi je takoer koeditor (sa Sabrinom P. Ramet) knjige Kazaaam! Splat! Ploof!: Ameriki utjecaj na europsku popularnu kulturu nakon 1945-e., te, sa Aidom Vidan, web magazina U kontrastu: hrvatski film danas. Autorica brojnih eseja i akademskih publikacija, Crnkovi je takoer pisac i itatelj tekstova za Zagreb Everywhere (Zagreb svugdje, 2001), eksperimentalni video o gradu Zagrebu, napravljen sa video umjetnikom Victor Ingrassiom i kompozitorom David Hahnom. 568|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
Robert Rakoevi (1976) je doktorant opte i komparativne knjievnosti na univerzitetu Nova Sorbona, bavi se uglavnom pitanjima prostornosti u savremenoj francuskoj i britanskoj knjievnosti, kao i knjievnosti bivih jugoslovenskih naroda. U beogradu se bavio knjievnim prevoenjem sa francuskog i engleskog jezika, a u Parizu je est godina radio kao repetitor za bosanski/hrvatski/srpski jezik i knjievnost na Nacionalnom institutu za jezike i civilizacije Istoka (INALCO). Kao lan Istraivakog centra za srednju Evropu (CEEM), uestvovao je na konferencijama u francuskoj, Engleskoj, SAD, Junoj Koreji. Autor je vie lanaka na srpskohrvatskom, engleskom i francuskom jeziku, poglavito na temu predstavljanja prostora i migracija u romanu. Branislav Jakovljevi predaje na odseku za dramu Stanford univerziteta. Studirao je dramaturgiju na Univerzitetu iril i Metodije u Skopju i na Univerzitetu umetnosti u beogradu, a doktorske studije zavrio je na New York University, Department of Performance Studies. Osim na Stanfordu, predavao je jo na New York University i University of Minnesota, Minneapolis. Njegovi radovi na teme avangardnog i eksperimentalnog pozorita, performansa, knjievnosti i umetnosti objavljivani su u Sjedinjenim dravama (TDR, PAJ, Theater, Art Journal, Theatre Journal) i Evropi (panija, Engleska, vedska, Srbija, Hrvatska). Njegovu knjigu Daniil Harms: pisanje i dogaaj (Daniil Kharms: Writing and the Event) objavio je Northwestern University Press (2009), a sledea knjiga na teme jugoslovenskih ratova u pripremi je kod University of Michigan Press. branislav je lan urednikog odbora TDR (The Drama Review). Redovno objavljuje u Kulturno propagandnom podlistku beton iz beograda. Stijn Vervaet (1980) studirao je slavistiku u Gentu, Peuju, Moskvi i beogradu. Dok-
torirao je 2007. na Univerzitetu u Gentu sa disertacijom na temu konstrukcije nacionalnih identiteta u bosanskohercegovakoj periodici austrougarskog razdoblja. Pored kulturne i knjievne istorije bosne za vreme Austro-Ugarske, pisao je i o reprezentaciji (nedavne) prolosti i problemima kulturnog pamenja u postjugoslovenskoj knjievnosti. Trenutno je kao postdoktorski istraiva flamanske fondacije za nauku (fWO-Vlaanderen) zaposlen u Centru za knjievnost i traumu (LITRA) Univerziteta u Gentu, gde radi na projektu o jugoslovenskoj knjievnosti vezanoj za Holokaust, dok na Katedri za slavistiku istog univerziteta predaje junoslovenske knjievnosti. Zoran Milutinovi je profesor za junoslavenske knjievnosti i kulturu na School of Slavonic and East European Studies, University College London. Predavao je na Univerzitetu u beogradu, Nottingham University, Wesleyan University, i University of Wisconsin-Madison, i bio je dobitnik istraivakih stipendija Univerziteta u Ljubljani, Leverhulme foundation i Open Society Institute. On je glavni urednik brillove serije Balkan Studies Library i lan urednikih i savjetnikih odbora asopisa Slavonic and East European Review, Ricerche Slavistiche i Dostoevsky Journal. Objavio je etiri autorske knjige i bio urednike petoj; najrecentnija autorska knjiga mu je Getting Over Europe. The Construction of Europe in Serbian Culture (Rodopi, 2011). Predrag Matvejevi (1932, Mostar). Objavio je knjige: Sartre (esej, 1965), Razgovori s Krleom (1969, 1971, 1974, 1979, 1982, 1987), Prema novom kulturnom stvaralatvu (1975, 1977), Knjievnost i njezina drutvena funkcija (1977), Te vjetrenjae (1977, 1978), Jugoslavenstvo danas (1982, 1986), Otvorena pisma (1985, 1986), Mediteranski brevijar
(1987, 1990, 1991), Istoni epistolar (izlazak knjige pomogla je fondacija Soros, 1995), Gospodari rata i mira (s V. Stevanoviem i Z. Dizdareviem, 2000, 2001), Druga Venecija (2002), Kruh na (2009). Mediteranski brevijar iziao je na dvadesetak jezika. Dobio je u Parizu Nagradu za najbolju stranu knjigu 1993, u enevi Evropsku nagradu Charles Veillon, u Italiji, meu ostalim, nagrade Malaparte, Boccaccio, Silone, Marinit i Obiettivo Europa. Dragan Veliki (beograd, 1953). Odrastao je u Puli gde je zavrio gimnaziju. Diplomirao je optu knjievnost sa teorijom knjievnosti na beogradskom filolokom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavake delatnosti Radija b 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas i Reporter. U periodu od 1999. do 2002. godine boravio je u budimpeti, beu, Minhenu, bremenu i berlinu. Od juna 2005. do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. ivi u beogradu kao slobodni knjievnik. Romani: Via Pula (1988 Nagrada Milo Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 stipendija Fonda Borislav Peki), Danteov trg (1997) Sluaj Bremen (2001), Dosije Domaevski (2003), Ruski prozor (2007 NINova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada Mea Selimovi za najbolju knjigu godine). Knjige pria: Pogrean pokret (1983), Staklena bata (1985) i Beograd i druge prie (2009). Knjige eseja: YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Psea pota (2006) i O piscima i gradovima (2010). Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010). Knjige Dragana Velikia prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaim i inostranim antologijama. Dobitnik je Srednjoevropske nagrade za 2008. godinu koju dodeljuje Institut za Podunavlje i Srednju Evropu iz bea.
Daa Drndi (Zagreb) Diplomirala je na filolokom fakultetu Univerziteta u beogradu, magistrirala je iz oblasti dramaturgije u Sjedinjenim Dravama, a doktorirala u Rijeci s temom o protofeminizmu i politikom angamanu spisateljica kroz njihova djela. Knjige proze: Put do subote (Prosveta, beograd 1982), Kamen s neba (Prosveta, beograd 1984), Umiranje u Torontu (Adami, Rijeka Arkzin, Zagreb 1997), Canzone di guerra (Meandar, Zagreb 1998), Totenwande (Meandar, Zagreb 2000), Doppelgnger (Samizdat b92, beograd 2002), Leica format (Meandar, Zagreb - Samizdat b92, beograd 2003), The False Teeth of Lila Weiss (Toronto Slavic Quarterly, no. 9, 2004), After Eight knjievni ogledi (Meandar, Zagreb 2005), Doppelgnger (faust Vrani 90 stupnjeva, Zagreb 2005), Feministiki rukopis ili politika parabola: Drame Lillian Hellman (enska infoteka, Zagreb 2006), Sonnenschein (fraktura, Zagreb 2007). Godine 2004. Leica format nominirana je za knjievne nagrade Jutarnjeg lista i Vjesnika, te za nagrade Gjalski i Kiklop, a 2005. After Eight za nagradu Kiklop. Njen roman Sonnenschein objavljen je na slovenskom, nizozemskom, poljskom, maarskom i slovakom, francuskom i engleskom. Godine 2007. Sonnenschein je dobio nagrade fran Galovi i Kiklop, obje za roman godine. Odlomci iz njene proze i njezine radio-drame postoje u prijevodima na engleski, njemaki, francuski, finski, maarski, poljski, talijanski i slovenski. Krajem 2009. godine nakladnika kua fraktura tiskala je njenu najnoviju knjigu April u Berlinu, koja se trenutno prevodi u Maarskoj i Slovakoj, knjiga Leica format objavljena je u Maarskoj i u Sloveniji. Daa Drndi napisala je i realizirala tridesetak igranih i dokumentarnih radio-drama koje su emitirane u Hrvatskoj i inozemstvu, te objavila tridesetak kratkih pria od kojih su neke nagraene. 570|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
Bekim Sejranovi (brko, 1972). Zavrio je pomorsku kolu i studirao kroatistiku. Od 1993. ivi u Oslu gdje je na Povijesno-filozofskom fakultetu magistrirao junoslavenske knjievnosti. S norvekog je preveo djela Ingvara Ambjornsena i frode Gryttena, a priredio je i preveo Antologiju norveke kratke prie Veliki pusti krajolik. Takoer je autor studije Modernizam u romanu Isuena kaljua Janka Polia Kamova i knjige kratkih pria Fasung. Nagraen je 2009. nagradom Mea Selimovi za roman Nigdje, niotkuda na 9. meunarodnom knjievnom susretu Cum grano salis u Tuzli. Objavio roman Ljepi kraj. Djela su mu prevedena na norveki, makedonski, slovenski i talijanski. ivi i radi na relaciji Oslo Hvar brko. Devad Karahasan diplomirao je na filozofskom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na filozofskom fakultetu u Zagrebu. bio je urednik sarajevske revije za kulturna pitanja Odjek i profesor Akademije scenskih umjetnosti u Sarajevu. Pie drame, romane, pripovijetke, eseje, tekstove iz podruja povijesti i kritike teatra. Danas radi kao profesor na Odsjeku za komparativnu knjievnost filozofskog fakulteta u Sarajevu. Najpoznatija djela: Kraljevske legende (1980), Istoni diwan (1989), Stidna itija (1989), Stid nedjeljom (1991), Kua za umorne (1993), Dnevnik selidbe (1993), ahrijarov prsten (1996); drame: Kralju ipak ne svia se gluma (1983), Strano je vani (1987), Misionari (1989); knjige eseja: Kazalite i kritika (1980), O jeziku i strahu (1987), Model u dramaturgiji (1988), Dosadna razmatranja (1997), Knjiga vrtova (2002)... Mirana Likar Bajelj (Novo Mesto, 1961). Diplomirala je na filozofskom fakultetu u Ljubljani, gde je studirala slovenaki jezik i knjievnost. Za svoje kratke prie je dobila nekoliko nagrada. Njena prva zbirka kratkih
pria Subotnje prie je izala 2009. Radi kao uiteljica slovenakog jezika u jednoj od kola u predgrau i ivi u Ljubljani. Robert Alaozovski (Skoplje, 1973) radi kao slobodni pisac, istraiva, kulturni menader, kritiar umetnosti i kulture. Magistar komparativne knjievnosti Univerziteta u Skoplju. Autor etiri knjige i na desetine lanaka iz filologije, filma i kulturne politike. Svojim debi romanom Goten uao u finale prestine makedonske knjievne nagrade Roman godine Utrinskog Vesnika. Presednik je briselske mree evropskih kulturnih menadera Orakl i trener sa evropskom diplomom iz kulturnog projektnog menadmenta asocijacije Marsel Hikter. lan Nezavisnih pisaca Makedonije i redakcija Sarajevskih svezaka i Naeg pisma, glasilo Nezavisnih pisaca. Ukljuen u mnogo projekata kulturne decentralizacije, interkulturalizma, regionalne i meunarodne suradnje. Preveo nekoliko znaajnijih knjiga sa engleskog i srpskog. Hasan Nuhanovi (Zvornik, 1968.) je 1992. godine bio na etvrtoj godini Mainskog fakulteta u Sarajevu. Preivio genocid u Srebrenici u kojem su mu ubijeni roditelji i brat. Objavio je brojne lanke na temu genocida u Srebrenici, sa posebnim fokusom na ulogu meunarodne zajednice u ovim dogaajima. 2005 godine objavio je knjigu Pod zastavom UN meunarodna zajednica i genocid u Srebrenici. Trenutno radi za Memorijalni centar Srebrenica Potoari kao savjetnik. Vlada Uroevi (Skoplje, 1934), pesnik, prozaista, esejista, prevodilac, antologiar, objavio je dvadesetak knjiga razliitih anrova. Studirao je knjievnost na Univerzitetu u Skoplju gde je 1987. doktorirao, a 1982. postao je profesor na Institutu za optu i uporednu knjievnost. Vlada Uroevi bio
je urednik asopisa za knjievnost Razgledi. Na makedonski jezik preveo je najznaajnije francuske pesnike 19. i 20. veka meu kojima Nervala, bodlera, Remboa, bretona.Njegova sabrana dela objavljena su 2004. Dela Vlade Uroevia prevedena su na bugarski, srpski, slovenaki, poljski, francuski i panski jezik. Za svoj rad dobio je najvie knjievne nagrade: Braa Miladinovci (tri puta), zatim Racinovo priznanje, a za dostignua u prevodu dva puta je nagraivan nagradom Grigor Prliev i Kiril Pejinovi. francuska vlada je 1987. godine imenovala Uroevia za Viteza iz reda umetnosti i literature. lan je Acadmie Mallarm u Parizu, Evropske akademije za poeziju u Luksemburgu i Makedonske akademije nauka i umetnosti. Mirjana Stefanovi (Ni, 1939). Objavljena dela: Voleti, pesme, Novi Sad 1960, Odlomci izmiljenog dnevnika, proza, Novi Sad 1961, Prolee na Terazijama, pesme, beograd 1967, Indigo, pesme, beograd 1973, Radni dan, pesme, Novi Sad 1979, Savetnik, proza, beograd 1979, Proireni savetnik, proza, Novi Sad 1987, Pomraenje, pesme, Novi beogradKranj 1995 i beograd 1996, Iskisli ovek, pesme, beograd 2003, O jabuci, proza, Novi Sad 2009. Prevoena je na slovenaki, makedonski, maarski, turski, bugarski, albanski, ruski, francuski i engleski jezik. O njenim delima za decu predaje se na fakultetima i viim kolama za vaspitae i pie u istorijama nae deje knjievnosti. Njene pesme i prie uvrtene su u oko sedamdeset antologija. Godine 2010. dobila je nagradu Desanka Maksimovi za celokupno pesniko delo i doprinos srpskoj poeziji. Ibrahim Kadriu (egra, Kosovo, 1945.) Zavrio je uiteljsku kolu i univerzitetske studije u Pritini. Od 1968. godine radi u novinarstvu, blizu trideset godina u dnevnom listu Rilindja (Preporod), a deseSARAJEVSKE SVESKE N 35/36|571
tak posljednjih godina u dnevniku Zri (Glas), s obavezama slobodnog reportera i urednika kulture. Do sada je objavio preko 40 djela: zbirki poezije i romana. Autor je radio-drama i scenarija, meu kojima i scenarija televizijske serije i filma Pupoljak, realizovanog prema romanu autora Nakon povratka. Zastupljen je u mnogim antologijama. Prevedeni su mu ciklusi poezije na engleski, italijanski, francuski, njemaki, arapski, turski, slovenaki itd. Knjige prevedene na srpsko-hrvatski jezik: Koprena vremena, knjiga pjesama, Ljekoviti izvor, roman; na norvekom proza Dren i Drenua, na rumunskom zbirka poezije Nema vremena za sveanosti. Roman Qerrja e drits (Kola svjetlosti biografski roman o Majci Terezi) uvrten je u kolski program Ministarstva obrazovanja Albanije. Za knjievnu djelatnost dobio je razna priznanja i nagrade, meu kojima je i Godinja nagrada Saveza pisaca Kosova, za roman Kalorsi i Karadakut (Karadaki konjanik), Godinja nagrada Ymer Elshani, za roman Momak iz vremena Leke, Novembarska nagrada Pritine, Nagrada Shtjefn Gjeovi itd. Ludwig Bauer (Sisak,1941.) je knjievnik, urednik, prevoditelj. Diplomirao slavistiku u Zagrebu, studirao u bratislavi i Pragu. Objavio 30-ak proznih knjiga na razliitim jezicima, vie njih posveeno djeci; dio obavezna lektira. Osobito dobru recepciju ima 10-ak romana s temom iz blie povijesti pa je oznaen kao najsnanije i najinventivnije pero suvremenog povijesnog romana. Najnoviji roman Zaviaj, zaborav (Zagreb, 2010.) tematizira pitanje identiteta i pripadnosti zajednici ili kolektivu. Prevoen na strane jezike. Prevodi s raznih jezika na hrvatski i s hrvatskog na engleski. Dobitnik vie nagrada ovogodinje: Mea Selimovi i fran Galovi. 572|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
Sran V. Tein (banat, Vojvodina, 1971.). ivi u Kikindi, u Vojvodini, severnoj pokrajini Srbije. Objavio je devet knjiga. Za roman Kuvarove kletve i druge gadosti, koji je preveden na slovenaki 2009. godine (Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva, Aleph, Ljubljana, prevod Sanja Polanc) dobio je knjievnu stipendiju borislav Peki za 2004. godinu. Za zbirku pripovedaka Ispod crte dobio je 2010. godine nagradu Drutva knjievnika Vojvodine. Zastupljen je u domaim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene knjievnosti. Njegova dela su prevoena na francuski, engleski, nemaki, poljski, eki, makedonski, maarski, albanski i slovenaki jezik. Beq Cufaj (Deani, 1970) zavrio je studije knjievnosti na Pritinskom univerzitetu. Do sada je objavio etiri knjige poeziju, prie, eseje i roman. ivi u Nemakoj i na Kosovu. Pie za albanske i nemake novine. Njegove knjige i tekstovi objavljeni su na raznim evropskim jezicima. Nathaniel Morris je istoriar i pisac koji ivi i radi u Londonu. Veliki dio njegovih aktivnosti se odnosi na istraivanje burne prirode odnosa izmeu dominantnih politikih pokreta i marginaliziranih kultura na balkanu, Kavkazu i u Latinskoj Americi. Philip Knox je irski pisac i knjievni teoretiar koji ivi i radi u Oksfordu. Njegovi prozni radovi objavljivani su u asopisu Isis Magazine a njegova poezija u asopisu The Shop. Skupa sa Nathanielom Morrisom trenutno radi na neakademskom kulturnom projektu koji se bavi istraivanjem znaaja romske popularne muzike u Titovoj Jugoslaviji. Ivana Seletkovi, roena u Slavonskom brodu, zavrila magisterij komparativne knjievnosti u Sarajevu, upisala doktorski
studij sociologije u istom gradu. Objavila kritike i eseje u asopisima: Sarajevske sveske, Zenike sveske, Sic!, Zarez, Odjek. Midhat Ajanovi Ajan (Sarajevo, 1959.). Zavrio urnalistiku u Sarajevu 1983. i kurs filmske animacije u Zagreb filmu, 1984., napisao i odbranio magistarski rad iz oblasti filmologije na Univerzitetu u Gteborgu, 1999. i doktorsku disertaciju na istom univerzitetu, 2009. Prozna djela i strunu literaturu objavljivao na vie jezika. Kao autor djelatan je i u oblasti filma i vizuelnog humora. bio urednik u vie asopisa, umjetniki direktor na filmskim festivalima i lan mnogih meunarodnih irija. Predavao na vie visokokolskih institucija u nekoliko zemalja, ukljuujui i Odjel filmolokih studija pri Sveuilitu u Gteborgu gdje je izmeu 2005. i 2010. predavao historiju filma. Od 2010. radi kao profesor vizuelnih komunikacija na Univerzitetu West u Trollhttanu. Milan Sokli (Tuzla, 1955). Diplomirao filozofiju i sociologiju i magistrirao filozofiju u Sarajevu. Najprije predavao sociologiju na srednjoj koli, potom struni suradnik Centra za filozofska istraivanja Akademije znanosti i umjetnosti biH. Od 1992. je u izbjeglitvu u Njemakoj. Od 1994. do 2006. profesor za junoslavenske jezike i kulturu pri George C. Marshall Centru u Garmisch-Partenkirchenu u Njemakoj. Od 2006. stanuje u Puli (Hrvatska), gdje se bavi prevoenjem njemake knjievnosti i filozofskom esejistikom. Nihad Agi (Koraj kod Tuzle, 1947), predaje svjetsku knjievnost, kulturalnu nauku o knjievnosti i medijske anrove na filozofskom fakultetu u Sarajevu. Do sada je objavio knjige iz teorije i povijesti knjievnosti, Generativna poetika i generativna teorija pripovijedanja (1999), Naratoloki portre-
ti (2005) i Karta i teritorij - umjetnost pripovijedanja Mee Selmovia (2009). Ovih dana mu iz tampe izlazi knjiga Knjievnost i kulturalno pamenje. Objavljuje u domaim i inozemnim asopisima. Andrew Zawacki je objavio tri zbirke pjesama: Petals of Zero Petals of One (Talisman House, 2009), Anabranch (Wesleyan, 2004), and By Reason of Breakings (Georgia, 2002), a uredio je i knjigu Afterwards: Slovenian Writing 1945-1995 (White Pine, 1999). Ale Debeljak je pjesnik, knjievni esejist, kulturni kritiar i prevodilac. Autor je trinaest zbirki eseja i sedam zbirki pjesama na svom maternjem slovenakom jeziku, dobio je nagradu Preernove fondacije (slovenako nacionalno priznanje za knjievnost), izraelsku nagradu Miriam Lindberg - poezija za mir (Tel Aviv), nagradu za poeziju Chiqu (Tokyo), te nagradu za poeziju Hayden Carruth. Za svoju najnoviju zbirku pjesama, Tihotapci (Krijumari), dobio je Jenkovu nagradu. Kao ambasador nauke Republike Slovenije, Debeljak je takoe i Senior fulbright fellow na Kalifornijskom univerzitetu berkeley, djelovao je u okviru Instituta za napredne studije u budimpeti, te kao profesor u Centru Roberta buffett za meunarodne studije na Univerzitetu Northwestern. Na slovenaki je preveo izabrane pjesme Dona Eberija (John Ashbery), priredio antologiju amerike meta fikcije, te objavio knjigu kritikih eseja o amerikoj knjievnosti, dok su njegova vlastita djela i sama prevoena na desetak jezika. U njegove zbirke poezije prevedene na engleski jezik spadaju Grad i dijete - The City and the Child (White Pine, 1999, pr. Christopher Merrill), Rjenik tiine Dictionary of Silence (Lumen, 1999, pr. Sonja Kravanja), i Anxious Moments (White Pine, 1994, pr. Christopher Merrill). Njegovi nauni radovi objavljeni u SAD obuhvataju djela
kao to su The Hidden Handshake: National Identity and Europe in the Post-Communist World (Rowman & Littlefield, 2004), Reluctant Modernity: The Institution of Art and Its Historical Forms (Rowman & Littlefield, 1998), i Twilight of the Idols: Recollections of a Lost Yugoslavia (White Pine, 1994). Sa enom i troje djece ivi u Sloveniji, gdje predaje kulturalne studije na Univerzitetu u Ljubljani. Takoe je i vanredni profesor za balkanska istraivanja na College dEurope, Natolin-Warsaw. Desmond Maurer (Irska) je magistrirao klasinu filologiju u Edinburgu. ivi u bosni od 1995. godine, gdje je radio za UN, i predavao na odsjeku anglistike Sarajevskog Univerziteta. Autor, urednik, i prevodilac je brojnih radova, zbirki, asopisa i knjiga o ekonomskim, politikim, drutvenim, i knjievnim temama. Tvrtko Kulenovi ( abac, 1935.) Osnovnu kolu zavrio u apcu, srednju u Sarajevu, fakultet u beogradu, doktorirao u Sarajevu. Zaposlen kao bibliotekar u NUbS-u, dramaturg Drame Narodnog pozorita u Sarajevu, sa osnivanjem Odsjeka za optu knjievnost, teatrologiju i bibliotekarstvo preao na filozofski fakultet u Sarajevu. Specijalistike studije zavrava u Indiji (Hajderabad) i u Italiji (Rim), oblast azijska umjetnost i pozorite. Predavao azijsko pozorite kao fullbrightov gostujui profesor na Rutgers University New Jersey i University of florida in Gainsville. Od 1996. do 1999 god. bio je gostujui profesor na University of Illinois u Chicagu.lan ANUbiH-a od 1995. godine, prvi predsjednik prvog PEN centra biH od 1992.godine do 1996.godine, direktor Narodnog pozorita u Sarajevu od 1999. godine do 2003.godine. Objavio 23 knjige, a 2007. godine Izabrana djela (etiri romana, i knjige pripovjedaka, eseja, i putopisa). estoaprilsku 574|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
nagradu grada Sarajeva dobio 1975.godine, nagradu Udruenja knjievnika 1983. godine, nagradu za najbolju jugoslovensku radodramu i 27-julsku nagradu biH 1989, godinju nagradu Veselin Maslea 1990, nagradu Drutva pisaca 1994, Soroseva nagrada za roman u rukopisu 2001, nagradu Asocijacije izdavaa i knjiara 2008 godine. Prevoen na engleski, francuski, italijanski, njemaki, vedski, eki i maarski jezik Lidija Merenik je profesor na Seminaru za studije moderne umetnosti filozofskog fakulteta Univerziteta u beogradu. Radila je i kao saradnik Likovne redakcije Studentskog kulturnog centra u beogradu (1981-1985) i kao kustos Muzeja savremene umetnosti u beogradu (1985-1990). Gostujui profesor na Doktorskom kolegiju Sveuilita u Zagrebu i na Univerzitetu Saitama (Tokio). Od 1981. je realizovala veliki broj izlobi savremene jugoslovenske i srpske umetnosti i napisala veliki broj tekstova o umetnosti. Knjige: Beograd - osamdesete: nove pojave u slikarstvu i skulpturi 1979-1989, Novi Sad 1995; Ivan Tabakovi 1898-1977, Novi Sad 2004; Nadeda Petrovi: Projekat i sudbina, beograd 2006; Grupa autora, Ex-Post - Milena Pavlovi Barilli, Kritike, lanci, bibliografija, III, beograd 2009; Grupa autora, Pro Futuro - Milena Pavlovi Barilli, II, beograd 2010; The basic development trends of Yugoslav Art after 1945: Art and Politics. Art/ Politics/National Identity, Saitama University, Saitama (Japan) 2010; Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945-1968, beograd 2010; Mileta Prodanovi: Biti na nekom mestu biti svuda biti, beograd 2011. Mileta Prodanovi (beograd, 1959) Studirao arhitekturu i slikarstvo. Zavrio fakultet likovnih umetnosti u beogradu 1983. godine i na istom fakultetu magistrirao 1985. godine. Specijalizirao u Londonu, na Royal
College of Arts 1989-90. Godine 2009. stekao zvanje doktora likovnih umetnosti na fLU u beogradu. Od 1990. radi kao profesor na fakultetu likovnih umetnosti u beogradu. Izlagao (od 1980. godine) na vie samostalnih i grupnih izlobi u nekadanjoj Jugoslaviji i u vie evropskih gradova (Rim, Tibingen, Tuluz, Karkason,Venecija, be, Grac, Prag, Regensburg, Kijev). Predstavnik Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu 1986. godine. Od 1983. objavljuje prozu, esejistike tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Dobitnik je nekoliko nacionalnih i regionalnih nagrada iz oblasti knjievnosti. Zastupljen je u vie antologija. Prevoen na engleski, nemaki, francuski, panski, italijanski, poljski, bugarski i maarski. Oskar Davio (1909 beograd, 1989), srpski knjievnik, bio je najmlai pesnik u krugu nadrealista. Prema reima istoriara knjievnosti Jovana Deretia, Davio je svojim talentom, stvaralatvom i irinom uticaja nadmaio sve ostale knjievnike nadrealiste. Milica Nikoli (1925). beogradski esejista, antologiar i prevodilac sa ruskog. Objavila je knjige: Ruske poetske teme (1972), Igra protivreja ili Krotka Dostojevskog (1975), Deset pesama: Vuo, Mati, Dedinac, Risti, Davio (1978), Daviov Gospodar zaborava (1986), Mare mediterraneum Ivana V. Lalia (1996), Tuma ptiijeg leta ili izvoenje romana O Dekartovoj smrti Radomira Konstantinovia (1998), Ruska arheoloka pria (2002), Obiavanje stvarnog: Tima, b. osi, Kuzmanovi (2004). Priredila je Antologiju moderne ruske poezije (zajedno sa Nanom bogdanovi,1961), Antologiju ruske fantastike XIX i XX veka (1966), i izabrana dela Osipa Mandeljtama (1962), Velimira Hlebnjikova (1964), Josifa brodskog (1971), Marine Cvetajeve (1973, 1990), Oskara Davia (1979), Aleksandra Time (1987) i Alek-
sandra Ristovia (1995). Poslednjih godina pie o savremenim srpskim pesnicima i prozaistima. Mira Otaevi je dramaturg iz beograda. bavi se teorijom knjievnosti i pozorita, posebno podrujem historijskih avangardi. U periodu od 1980. do 1990. bila je lan urednitva beogradskog knjievnog asopisa Knjievnost, a od 1979. do 1982. lan urednitva Knjievnih novina. Tokom osamdesetih godina sarauje sa zagrebakim pozorinim asopisom Prolog, s magazinom za vizuelnu kulturu New moment, a devedesetih sa zagrebakim magazinom za izvedbene umjetnosti frakcija.Objavila je knjigu multianrovskih eseja Spojni sudovi (Knjievna omladina Srbije, 1980) i romane Magamal (Geopoetika, 1994), Nieova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopoetika, 2005) i Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008). Ivan Milenkovi (1965), studirao pravo i filozofiju na beogradskom univerzitetu, diplomirao filozofiju na odeljenju za filozofiju filozofskog fakulteta u beogradu. Magistrirao na fakultetu politikih nauka u beogradu. Od 1995. stalni saradnik Treeg programa Radio beograda, gde danas radi na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. bavi se savremenom francuskom i politikom filozofijom. Objavio dvadesetak tekstova u domaoj i stranoj strunoj periodici i blizu 150 prikaza, osvrta i recenzija u domaoj nedeljnoj i dnevnoj tampi. Sam, ili u saradnji sa kolegama, priredio pet zbornika tekstova: izbeglitvu, Kantu, suverenosti i politikom predstavljanju. Prevodi sa francuskog i italijanskog: est knjiga (Derida, fuko, Delez) i nekoliko desetina tekstova. Uesnik i organizator dvadesetak filozofskih i naunih skupova u zemlji i inostranstvu, u oblastima kojima se bavi. Spoljni saradnik
Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju od 2005. godine. Urednik filozofske biblioteke izdavake kue Fedon od 2007. do 2009. lan Udruenja knjievnih prevodilaca Srbije. Knjigu izabranih osvrta, prikaza i recenzija Filozofski fragmenti objavila izdavaka kua Karpos 2011. godine. Jovan eki (beograd, 1953.). Diplomirao je filozofiju na filozofskom fakultetu u beogradu. Konceptualni umetnik izlae od 1975. Dobitnik nagrade na Memorijalu Nadeda Petrovi i Nagrade Oktobarskog Salona. bio urednik za teoriju u asopisu Moment. Do 1997. godine bio direktor i glavni urednik New Momenta, asopisa za vizuelnu kulturu. Godine 1998. godine objavio knjigu Presecanje haosa (Geopoetika). Urednik Art edicije u izdavakoj kui Geopoetika. Od 2007. radi kao professor na fakultetu za medije i komunikacije u beogradu. Bora osi (Zagreb, 1932.). Od 1937 u sa porodicom preseljen u beogradu. Tu je zavrio gimnaziju, studirao na filosofskom fakultetu. U mladosti prevodio futuristike pesnike, ureivao nekoliko listova i asopisa (Mlada kultura, Danas, Rok). Radio na filmu kao pisac dijaloga i dramaturg. Objavio pedesetak knjiga, romana, eseja i poezije. Danas ivi u berlinu i Rovinju. Pie u pojedinim evropskim listovima i asopisima, uestvuje na itanjima po evropskim gradovima. O njegovom radu postoje, osim brojnih recenzija, posebne knjige, Milo Stamboli: O Tutorima( 1982), Predrag brebanovi: Podrumi marcipana. Nosilac vie medjunarodnih i domaih nagrada. Jea Denegri (Split, 1936) Diplomirao i doktorirao na filozofskom fakultetu u beogradu. Kustos Muzeja savremene umetnosti 1965-1990, profesor filozofskog fakulteta 1990-2006. Knjige:Teme srpske umetnosti 576|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36
I-V, 1993-1999, Fragmenti postmodernog pluralizma, 1997, Opstanak umetnosti u vremenu krize, 2004, Teme srpske umetnosti: od socijalistikog realizma do kinetike umetnosti, 2009, monografije: Mirjana orevi, 2001, Miodrag b. Proti, 2002, Olga Jevri, 2003, Gergelj Urkom, 2005, Ana beli, 2008, Damnjan, 2010, Raa Todosijevi, 2011, filo filipovi, 2011. bio lan redakcije asopisa Umetnost, Arhitektura-urbanizam, Moment i Projeka/r/t, lan Meunarodnog udruenja umetnikih kritiara AICA. Anita Pajevi (Mostar, 1989.) ) ve desetak godina pie poeziju i esejistiku. Studentica je pete godine hrvatskoga jezika i knjievnosti na filozofskom fakultetu u Mostaru i lanica Knjievnoga kluba Mostar. Radove je objavljivala u knjievnim asopisima Motrita i Osvit. Svoje stvaralake aspiracije pronalazi u poeziji Sylvie Plath, Charlesa baudelairea, T. S. Eliota, ruskih avangardnih pjesnika, Tolkienove ingeniozne mitologije, romanima Sandora Maraia, Thomasa Manna, Hermanna Hessea. Prouava slavensku mitologiju i bajke, na kojima bi jednoga dana eljela i doktorirati. Goran Vrhunc (Sarajevo 1982). Diplomirani komparativist i diplomirani bibliotekar. Volontirao kao novinar i lan ureivakog kolegija asopisa Karike Omladinske novinske asosijacije. Jedan od urednika regionalnog zbornika poezije i proze bundolo offline 02 (beograd: Liber, 2009). Zamjenik je glavnog i odgovornog urednika, knjievnika i freelance novinara Sabahudina Hadialia, u elektronskom asopisu DIOGEN pro kultura magazin. Saradnik magazina Crna ovca vodi za urbanu kulturu i umjetnost (banja Luka). Objavljivao poeziju u razliitim zbornicima i asopisima kao to su Gravitacija rijei - zbirka radova uesnika Drugih novosarajevskih knjievnih susreta,
2008 (KNS, Sarajevo 2008), Hrvatski narodni godinjak 2009, broj 56 (HKD Napredak, Sarajevo 2008), Dignimo pero Dvignimo pero - dvojezina zbirka proze i poezije mladih autora. (KNS, Sarajevo 2009), list za kulturu Avangrad, broj 5 (Sombor 2009), Odjek-revija za umjetnost, nauku i drutvena pitanja, broj 3 (Sarajevo 2010) i jedna pjesma je objavljena u Sarajevske sveske, broj 25-26 (Sarajevo 2009) te u elektronskom magazinu DIOGEN pro kultura magazin. U pripremi je zbirka poezije Opstojnost u izdavakoj kui Liber iz beograda. Kristian upan (Zagreb, 1988). Trenutno studira filozofiju i povijest na filozofskom fakultetu u Rijeci. Pretprole godine objavljena mu je prva zbirka poezije Svetkovina slutnje (Klub Zapreiana, Zaprei, 2009.) s predgovorom pjesnika i knjievnog kritiara Seada begovia, a trenutno je u pripremi pjesniko-grafika mapa u kojoj e biti objavljeno deset grafika umjetnika edomira Ostrea i deset pjesama iz ciklusa Golo kamenje. Tomas Transtremer (tokholm, 1931.) je vedski knjievnik, i prevoditelj, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 2011. godine. Ilja Sijari je rodom iz Sandaka. Gimnaziju je zavrio u bijelom Polju, a filozofski faklultet u Sarajevu. Sedamdesetih godina predavao je sh. jezik u srebrenikoj gimnaziji (o, taj denet s ove strane groba!) odakle je 1978. odselio u vedsku. Pie prie, putopise i osvrte i prevodi sa vedskog i poljskog. Alma Lazarevska Diplomirala je na Katedri za komparativnu knjievnost i teatrologiju sarajevskog filozofskog fakulteta. Objavila knjige: Sarajevski pasijans, U znaku Rue, Smrt u Muzeju moderne umjetnosti, biljke su neto drugo.
Nedad Ibriimovi bosanskohercegovaki knjievnik (1940 - 2011). U treoj godini je ostao bez oca i s majkom odlazi u epe gdje zavrava osnovnu kolu. Nakon jednogodinjeg pohaanja tehnike kole u Zenici, 1957. godine prelazi u Sarajevo i pohaa srednju kolu za primijenjene umjetnosti, odsjek vajarstvo i zavrava je 1961. godine. Nakon godinu dana nastavnikog rada u epu, upisuje studij filozofije u Sarajevu i diplomira 1977. godine. bio je urednik u listovima Nai dani i Osloboenje, jedno vrijeme bio je nastavnik u Goradu, ali je uglavnom bio profesionalni knjievnik. lan je Udruenja likovnih umjetnika biH od 1982. godine. Od 1982. do 2000. imao deset samostalnih izlobi. bio je predsjednik je Drutva pisaca bosne i Hercegovine, od 1993. do 2001. godine, a od 1995. do 1998. glavni i odgovorni urednik asopisa za knjievnost ivot. Prevoen je na eki, turski, albanski, engleski, francuski, panski, njemaki, italijanski. Nakon izlaska iz tampe remek djela Vjenik (2005.), Drutvo pisaca biH ga je kandidiralo za Nobelovu nagradu. Roman Vjenik je oborio sve rekorde u izdavakoj kui Svjetlost iz Sarajeva, ukljuujui i Selimoviev Dervi i smrt. U januaru 2009. godine u izdanju IKD ahinpai objavljeno je osmo izdanje Vjenika, a ukupan tira svih izdanja je 12.000 primjeraka.
Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les | cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de | Hefte aus Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos Litterra | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | edited by: | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Vojka Smiljani iki | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Bora osi | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | Boris A. Novak magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les | cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos LitteraerePetlevski Sarajevo Notebook | Sibila Tidsskrift | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Hefte aus Sarajevo Aleksandar Hemon | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Elizabeta eleva | Sarajevos Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | Predrag Matvejevi | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Bashkim | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezkiShehu | Sarajevos litteraere magasin sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Jelena Lengold | Hefte aus Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Dragan Veliki | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | Goran Stefanovski | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Alma Lazarevska | Sarajevos Litterra | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | Mirko aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Kova | Hefte Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | Slavenka Drakuli | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | NO NO Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Hefte aus Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | 2008 2008 | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook | | Hefte aus Sarajevo | Kirjeit Sarajevosta | Sarajevske sveske | Fletoret te Sarajevs | Lettere da Sarajevo | Sarajevske biljenice | Les cahiers de Sarajevo | | Sarajevos Litterra Tidskrift | Sarajevski zvezki | | Sarajevos litteraere magasin | Sarajevos Litteraere Tidsskrift | Sarajevo Notebook |
BESTOF SARAJEVO NOTEBOOKS

18
OF SARAJEVO NOTEBOOKS
BEST
18
EXECUTIVE SUMMARY
The latest issue of the Sarajevske sveske/Sarajevo Notebooks magazine is dedicated to the notion of swear-word, as a linguistic, cultural, social and psychological phenomenon which, some authors claim in Sveske, is as old as language itself. The central place of the theme Anatomy of the Swear Word, is occupied by bernard Nemahs Konceptualna nevolja: psovka vs. kletvica (Conceptual trouble: swear word vs. curse), in which the author presents a comprehensive analysis of the psychological background of the swearing phenomenon, with a string of psychoanalytical comments. The author also gives us a profound comparative analysis of the swear word morphology and semantics in European and world languages. Ashley Montagu analyses the swear word and curse, as a historical precursor of the swear word, in the plays of William Shakespeare, while Predrag Luci, in the form of his satirical poems, gives us an insight into the swearing poetry of Janko Poli Kamov. Also in this issue we have studious essays by Petar bojani, A study of the swear word, Sanja Milutinovi-bojani, Umiljavanja ili est (Ingratiation or fury), Nancy Houston, Aggression and language, Philippe Roussin, La voix dinjures dans les pamphlets de Celine, and many other texts. This issue of Sveske brings us a continuation or extension of our previous issue topic, when the authors discussed Do we need a comparative study of literature in the countries of the former Yugoslavia. Andrea Lei prepared for this issue a continuation of the debate, a sort of a subtheme of this issue of Sveske. Also writing about the issue of comparative, intercultural approach and other concepts in South Slavic literature are branislav Jakovljevi (Koja, ne ija knjievnost Which, not whose literature), Angela Richter and Miranda Jakia (O dvojbenom luksuzu atomiziranja On the dubious luxury of atomization), Gordana Crnkovi (O studiju junoslavenskih knjievnosti i o opstanku studija knjievnosti uope On the study of South Slavic literatures and the survival of literature studies in general), Robert Rakoevi (Post-jugoslovenska knjievnost? Ogledala i fantomi Post-Yugoslav literature? Mirros and phantoms), Stijn Vervaet (Prouavanje i predavanje junoslavenskih knjievnosti danas Studying and teaching South Slavic literature today). In the framework of this mini-theme, Andrea Lei and Zoran Milutinovi engage in a dialogue on basic problems. This time around, the Diary for Sarajevske sveske is written by Nenad Velikovi, writer, professor at the School of Philosophy, and columnist. In a rather facetious and incisive manner, Velikovi chronicles the events and phenomena around him, giving them all his own mark of a satirical critique and sharp analyticity. In FirstPerson, Miljenko Jergovi writes about Marko Veovi as an interpreter of poetry.
In the Manufacture, this time too Sveske brings its readers a broad selection of poetry, prose and essays. We have poems by Mirjana Stefanovi and Ibrahim Kadriu. Predrag Matvejevi, in the Requiem za jednu ljevicu Requiem for a Leftist Movement, writes about the rise and decline of leftist intellectual movements and ideas in the former Yugoslavia, Devad Karahasan about the art of dying, Ivana Seletkovi about the novels by bekim Sejranovi Nigdje, niotkuda (Nowhere, out of nowhere) and Ljepi kraj (A nicer ending), Midhat Ajanovi, with a brief itinerary from florence, about the movie-making art of federico fellini, Nihad Agi about language and the subject in Abdulah Sidrans poetry and Desmond Maurer about Rusmir Mahmutehajis new book Hval i Djeva. Also published are prose texts, stories and sections of novels by Hasan Nuhanovi, Daa Drndi, Robert Alaozovski, Sran V. Tein, Ludwig bauer, Vlado Uroevi, Dragan Veliki, Tvrtko Kulenovi and others. In Writer painter Sarajevo Notebooks presents Mileta Prodanovi, a Serbian painter and writer. The Documents presents a rather interesting letter by Oskar Davio to Miroslav Krlea. The letter shows us the spirit of the time in which both writers lived and worked, amid circumstances of continuous ethnic bickering in a supra-ethnic cultural system. Explanations attached to the letter are made by Milica Nikoli. My choice is dedicated to the recently deceased writer, philosopher and critic Radomir Konstantinovi, his renowned book Filozofija palanke (Smalltown Philosophy), his philosophic concepts and reading of Serb and South Slavic poetry. Several authors write about the intriguing and long friendship between Konstantinovi and the world renowned playwright Samuel beckett. In the Novo itanje (New Reading) bora osi, Mira Otaevi and Jea Denegri endeavor to snatch from oblivion the great art historian and theoretician, Oto bihalji Merin. As for young writers and authors, The upcoming ones, in this issue Sveske publishes the poetry by Anita Pajevi, Goran Vrhunac and Kristian upan. Sveske also presents the poetry by the latest Nobel Prize winner, Swedish poet Thomas Transtremer. An introductory note to his poetry was written by Ilja Sijari, who also translated the poems from Swedish. After we presented a portrayal of painter Edo Numankadi in the previous issue of Sveske, in this issue Alma Lazarevska writes about the recently deceased writer Nedad Ibriimovi, however not as a great novelist, but a great graphic designer and sculptor.
Ovaj broj Sarajevskih svezaka izdan je uz financijsku podrku Vlade Republike Slovenije i u suradnji Mediacentra sa Beletrinom Academic Press. Mediacentar Sarajevo Direktor: boro Konti Kolodvorska 3, 71000 Sarajevo, bosna i Hercegovina Telefon: (+387 33) 715 861 Telefax: (+387 33) 715 860 E-mail: sarajevske.sveske@media.ba www.sveske.ba www.infobiro.ba Beletrina Academic Press bortnikov trg 2, 1000 Ljubljana, Slovenija Telefon: +386 (0)1 200 37 00 Telefax: +386 (0)1 200 37 19 E-mail: info@zalozba.org www.studentskazalozba.si Osniva: tudentska organizacija Univerze u Ljubljani. Korektura: Kenan Efendi Dizajn naslovne strane Ognjenka finci Amra Zulfikarpai Grafiko oblikovanje: Adnan Mahmutovi tampa: Kovertelux, Sarajevo Tira: 1500 Cijena: 29 EUR asopis izlazi etiri puta godinje. ISSN 1512-8539 Na osnovu miljenja federalnog ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta, broj 02-15-5451/02 od 28.08.2002. godine, asopis Sarajevske sveske osloboen je plaanja poreza na promet proizvoda. Sarajevo Ljubljana, 2011.

Sarajevske Sveske 35-36

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sarajevske Sveske 35-36

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

asopis Sarajevske sveske izraava zahvalnost sljedeim institucijama, dravama i pojedincima na njihovoj podrci Sarajevo Notebook magazine would

Marko Veovi, tuma pjesnitva ................................ 11 Jesenja solata ................................................................... 23

TEMA bROJA: ANATOMIJA PSOVKE

O STUDIJU JUNOSLAVENSKIH KNJIEVNOSTI

Kratak uvod u nastavak jedne rasprave .................. 189

6|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

Mira Otaevi Ivan Milenkovi Jovan eki

Radomir Kostantinovi (1928 2011)

ONI KOJI DOLAZE

PORTRET SLIKARA bILJEKE O AUTORIMA EXECUTIVE SUMMARY

Slikarstvo Nedad Ibriimovia

Subota, lie, Nedad ................................................... 549 ............................................................................................ 56 ..5 ............................................................................................ 581

8|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

Marko Veovi, tuma pjesnitva

Prvo u itanju, u tuem tekstu

Moralne opsesije M. Veovia

Etika kao sudbina

Velianstvena zaviajna graa

Proklet, progonjen, prezren

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|19

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|29

7. Dnevnik VI ble, VII haha i IX cccc

Kakvi ste ko roditelj

9. arenilo svijetom vlada

10. Petlja; Dodatak

bosanska piramida sunca.

42|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

12. Pismo iz 1920.

44|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

Sanja Milutinovi bojani

Umiljavanja i est, ili, ta biva kad se jezik raz(o)ara

ekspir, Bura, I, II1

Prevod . Simia i S. Pandurovia je neznatno izmenjen.

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|47

48|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|49

50|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|51

Milena Markovi AMERIKANAC, SEDNE MI NA KURAC

Junaenje malog uma

Rod i pomoz bog

Perverzija bez verzije

74|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

Uvreda: mora se uvek spirati u krvi flober, Renik usvojenih ideja

N. Huston, Dire et Interdire, Payot, 2002, str. 89 106.

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|75

76|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

78|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|79

80|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

82|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|83

84|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

Konceptualna nevolja: psovka vs. kletvica1

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|85

86|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|87

88|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

STUPRO TIbI MATREM kao transkulturna formula

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|89

90|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36

SARAJEVSKE SVESKE N 35/36|91

92|SARAJEVSKE SVESKE N 35/36