BIBLIOTEKA ISTORIJSKA MERENJA Knjiga 1

Erik Hobsbaum

DOBA EKSTREMA
Istorija Kratkog dvadesetog veka

1914-1991
Preveo sa engleskog PREDRAG J. MARKOVI

Beograd 2002.
DERETA

Copyright Eric Hobsbawm 1994 All rights reserved. Copyright Ovog izdanja Grafiki atelje DERETA do 2004. godine Naslov originala: THE AGE OF EXTREMES The Short Twentieth Century 19141991 By Eric Hobsbawm

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(100) "19" 'A/ 930.85(100)" 19" HOBSBAUM, Erik Doba extrema : istorija kratkog dvadesetog veka : 1914-1991 / Erik Hobsbaum ; preveo sa engleskog Predrag J. Markovic. - [1. Deretino izd.]. - Beograd : Dereta, 2002 (Beograd : Dereta). - 456 str. ; 24 cm. - (Biblioteka Istorijska merenja ; knj. 1) Prevod dela: The Age of Extremes / by Eric J. Hobsbawn. - Tira 500. - Biografija: str. 457. Bibliografija: str. 439-454. - Preporuka za dalje itanje: str. 455-456. ISBN 86-7346-239-8 a) Istorija, opta - 20v COBISS-ID 101703436

PREDGOVOR Niko ne moe da pie istoriju dvadesetog veka poput istorije bilo koje druge epohe, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to niko ne moe da pie o vremenu svog ivota kao onaj koji moe (i mora) da pie o vremenu spoznatom samo spolja, iz druge ili tree ruke, na osnovu izvora samoga toga perioda ili radova kasnijih istori- ara. Vreme moga sopstvenog ivota koincidiralo je sa veim delom perioda kojim se bavi ova knjiga, a najvei deo toga vremena, od ranih tinejderskih dana do danas, ja sam bio svestan optih zbivanja, to e rei da sam akumulirao poglede i predrasude o tom vremenu vie kao savremenik nego kao naunik. To je razlog zbog kojeg sam tokom najveeg dela svoje karijere u svojstvu profesionalnog istoriara izbegavao rad na epohi posle 1914. godine, iako se nisam uzdravao od toga da o tome dobu piem u drugim svojstvima. Moj period kako bi se reklo jezikom struke, je devetnaesti vek. Mislim da je sada mogue videti Kratki dvadeseti vek od 1914. godine do kraja sovjetske ere u nekakvoj istorijskoj perspektivi, ali sam ja do nje doao bez poznavanja naune literature, a kamoli svih istorijskih izvora, sem skoro majunih kapi, svega onoga to su akumulirali istoriari dvadesetog veka, kojih je ogroman broj. Naravno, potpuno je nemogue za bilo kog pojedinca da poznaje istoriogra- fiju sadanjeg veka, ak i na bilo kom od velikih jezika, kao to, recimo, istoriar klasine starine ili Vizantijskog carstva poznaje i ono to je napisano u ovim dugotrajnim epohama samim, a i ono to je o njima pisano. Pored svega toga, moje sopstveno znanje je nesistematino i puno zakrpa ak i po standardima istorijskog obrazovanja na polju savremene istorije. Najvie to sam kadar da uradim je da zaronim u literaturu o posebno trnovitim i kontraverznim pitanjima - recimo, istoriji hladnoga rata ili tridesetim godinama - dovoljno duboko da budem zadovoljan time da su gledita izraena u ovoj knjizi odriva u svetlu specijalistikog istraivanja. Naravno, nisam mogao da uspem. Mora da postoje pitanja oko kojih sam pokazao neznanje kao i protivrena gledita. Stoga ova knjiga poiva na udnovato nejednakim temeljima. Povrh irokog raznovrsnog itanja tokom dobrog broja godina, dopunjenog onim to je bilo neophodno za predavanja na kursevima istorije dvadesetog veka za postdiplomce Nove kole za socijalna istraivanja (New School for Social Research) sakupio sam akumulirano znanje, seanja i miljenja nekoga ko je iveo u Kratkom dvadesetom veku, kao ono to bi socijalni antropolozi nazvali ,,uesnikom-posmatraem, ili jednostavno kao putnik otvorenih oiju kroz prilino mnotvo zemalja, ili ono to bi moji preci zvali kibicerom. Istorijska vrednost takvih iskustava ne zavisi od prisutnosti velikim istorijskim dogaajima, ili poznavanja pa ak i susreta sa istaknutim tvorcima istorije ili dravnicima. Zapravo, moje iskustvo koje sam stekao kao povremeni novinar istraujui u raznim zemljama, a najvie u Latinskoj Americi, je to da Su intervjui sa

predsednicima ili ostalim donosiocima odluka obino nekorisni, iz oiglednog razloga to je veina onoga to takvi ljudi kau, za javnu upotrebu. Ljudi od kojih dolazi prosvetljenje su oni koji mogu, ili ele da govore slobodno, tim bolje ako nemaju odgo6 DOBA EKSTREMA vornost za velike poslove. Ipak, iako nuno parcijalno i varljivo, poznavanje ljudi i mesta mi je pruilo ogromnu pomo. To poznavanje ne mora biti nita vie nego prizor istog grada u intervalu od trideset godina - Valensije ili Palerma - koji sam po sebi predoava brzinu i razmeru socijalnog preobraaja u treoj etvrtini ovoga veka. To moe biti naprosto seanje na neto to je davno reeno u razgovoru i bez jasnog razloga pohranjeno, za buduu upotrebu. Ako istoriar moe da izvue neki smisao iz ovoga veka to je velikim delom zbog posmatranja i sluanja. Nadam se da sam preneo itaocima poneto od onoga to sam inei tako nauio. Ova knjiga takoe, to je nuno, poiva na informacijama dobijenim od kolega, studenata i svih ostalih koje sam zagovarao dok sam na njoj radio. U nekim sluajevima moj dug je sutinski. Poglavlje o prirodnim naukama podneo sam na uvid mojim prijateljima Alanu Mekeju (Alan Mackay), koji nije samo kristalograf, ve jedan enciklopedist, kao i Donu Medoksu (John Maddox). Neto od onoga to sam napisao o ekonomskom razvoju proitao je moj kolega iz Nove kole, Lens Tejlor (Lance Taylor), koji je ranije bio na MIT (Masausets institut za tehnologiju), a jo vie je zasnovano na itanjima radova, sluanju diskusija i uopte paljivom oslukivanju za vreme konferencija koje je organizovao Svetski institut za istraivanje razvojne ekonomije pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija u Helsinkiju (UNU/WIDER), povodom raznih makroekonomskih problema, kada je ovaj institut pretvoren u veliki meunarodni centar za istraivanje i naunu diskusiju pod rukovodstvom dr Lala Dajavordena (Lal Jayawarden). Uopte, leta koja sam mogao da provedem u toj divljenja dostojnoj ustanovi kao stipendista Mekdonel Daglas (McDonnell Douglas) fondacije za mene su bila neprocenljiva, pri emu nije zanemarljiva blizina SSSR-a i intelektualna zaokupljenost ove ustanove tom zemljom u njenim poslednjim godinama. Nisam uvek prihvatao savete onih koje sam konsul- tovao, a ak i kad jesam, greke su iskljuivo moje. Izvukao sam mnogo koristi iz konferencija i kolokvijuma na kojima naunici provode mnogo svog vremena u susretima sa kolegama uglavnom da bi jedni drugima krali iz mozgova. Verovatno ne mogu da odam priznanje svim onim kolegama od kojih sam izvukao korist ili ispravku u formalnim i neformalnim prilikama, niti za sve one informacije koje sam sluajno dobio jer sam imao dovoljno sree da predajem izrazito internacionalnoj grupi studenata na Novoj koli. Meutim, mislim da moram da odam posebno priznanje za ono to sam o turskoj revoluciji i migracijama u Treem svetu nauio iz semestarskih radova Ferdan Erguta i Aleksa Dulke (Alex Julca). Takoe dugujem doktorskoj disertaciji moga aka Margarite Gizeke (Giesecke) o APRA i Truhi- ljo (Trujillo) ustanku 1932. godine. Kako se istoriar dvadesetog veka pribliava dananjici sve vie zavisi od dva tipa izvora: dnevne ili periodine tampe i periodinih izvetaja, ekonomskih i drugih pregleda, statistikih kompilacija i ostalih publikacija koje izdaju nacionalne vlade ili meunarodne institucije. Moj dug takvim listovima kao to su londonski Guardian, Financial Times i New York Times bi trebalo da je oigledan. Moj dug neprocenljivim publikacijama Ujedinjenih nacija i njihovih raznih organa, kao i Svetskoj banci, zabeleen je u bibliografiji. Ne bi trebalo da bude zaboravljen ni prethodnik Ujedinjenih nacija, Drutvo naroda. Iako je ono jedan skoro potpun promaaj u praksi, zadivlju

jua su ekonomska istraivanja i analize, kojih je vrhunac pionirsko delo Industrijalizacija i svetska trgovina iz 1945. godine zasluuju nau zahvalnost. Nijedna istorija ekonomskih, socijalnih i kulturnih promena u ovom veku ne bi mogla biti napisana bez ovakvih izvora. PREDGOVOR 7 itaoci e veini onoga to je napisano u ovoj knjizi, osim oiglednih linih sudova autora, morati da poklone poverenje. Nema smisla pretrpavati knjigu ovakvu kakva je ogromnim naunim aparatom napomena ili drugim obelejima uenosti. Pokuao sam da napomene ograniim na izvor aktuelnog citata, na izvor statistikih i ostalih kvantitativnih podataka - razliiti izvori ponekad daju razliite cifre - i na povremenu podrku za tvrdnje koje italac moe smatrati neobinim, udnim ili neoekivanim, kao i na mesta na kojima autorovi kontroverzni pogledi mogu da iziskuju odreeno pojaanje. Ove napomene su unutar zagrada u samom tekstu. Pun naslov izvora se nalazi na kraju knjige. Ova bibliografija nije nita vie no potpuni spisak svih izvora koji su citirani ili pomenuti u tekstu. On nije sistematian vodi za dalje itanje. Kratko uputstvo za dalje itanje je odvojeno tampano. Ovakve napomene, takve kakve su, sasvim su izdvojene od fusnota, koje samo proiruju ili odreuju tekst. Meutim red je da ukaem na neke radove na koje sam se veoma mnogo oslanjao ili one koji su me posebno zaduili. U celini mnogo dugujem radu dvojice prijatelja: ekonomskog istoriara i neumornog sakupljaa kvantitativnih podataka, Pola Bajroha (Paul Bairoch) i Ivana Berenda, biveg predsednika maarske akademije nauka, kome dugujem koncept Kratkog dvadesetog veka. Za optu politiku istoriju sveta posle Drugog svetskog rata P. Kalvokorezi (Calvocoressi) {World Politics Since 1945) je pouzdan, i ponekad - razumljivo - zajedljiv vodi. Za Drugi svetski rat dugujem mnogo vrhunskoj knjizi Alana Milvorda (Milvvard) War, Economj, and Societj 193945, a za ekonomiju posle 1945. godine smatram da su najkorisnije knjige Hermana van der Vija (Van der Wee) Prosperity and Upheaval: The World Economj 1945-1980, a takoe i Capitalism Since 1945 Filipa Armstronga Endru- ja Glina (Glyn) i Dona Harisona. Cold War Martina Vokera (Walker) zasluuje daleko veu panju nego to mu je veina mlakih kritiara posvetila. Kod istorije levice posle Drugog svetskog rata najvie me je zaduio dr Donald Sasun (Sasoon) sa Queen Mary and Westfield koleda Londonskog univerziteta, koji mi je ljubazno dopustio da itam njegovu ogromnu i punu opaanja, do sada jo nedovrenu studiju o ovom predmetu. Za istoriju SSSR posebnu obavezu oseam prema radovima Moe Levina, Aleka Nove (Nove), R. W. Dejvisa (Davies) i ejle Ficpatrik; za Kinu radu Bendamina varca i Stjuarta Srama (Schram); za islamski svet Iri Lapidus i Niki Kedi (Keddie). Moji pogledi na umetnost duguju mnogo radovima Dona Vile- ta (Willett) o vajmarskoj kulturi (i razgovorima s njim), kao i Frensis Haskel (Haskell). U poglavlju 6 je moj dug knjizi Diaghilev Lin Garafola (Lynn Garafola) trebalo da bude oigledan. Moja posebna zahvalnost je upuena onima koji su mi konkretno pomogli da pripremim ovu knjigu. To su, prvo, moji asistenti istraivai Doana Bedford u Londonu i Liza Grande u Njujorku. Naroito bi naglasio moj dug izuzetnoj gospoi Grande, bez koje verovatno ne bih mogao da popunim ogromne jazove u mom znanju, niti da potvrdim poluzapamene injenice i reference. Mnogo dugujem Rut Sajers, koja je kucala moje tekstove, kao i Marleni Hobsbaum, koja je itala ova poglavlja sa take gledita neakademskog itaoca, koga zanima moderan svet i kome je ova knjiga upuena.

Ve sam ukazao na moj dug studentima Nove kole, koji su sluali predavanja na kojima sam pokuavao da formuliem moje ideje i tumaenja. Njima je ova knjiga posveena. 8 DOBA EKSTREMA Erik Hobsbaum London-New York 1993-1994. godine

VEK* pogled iz ptije perspektive

POGLEDI DVANAEST LJUDI NA DVADESETI VEK

lsaija Berlin (filozof, Velika Britanija): Proiveo sam vei deo dvadesetog veka, a da nisam, moram dodati, iskusio line tekoe. Ja ga pamtim samo kao najgrozniji vek zapadne istorije. Hulio Karo Baroba (Julio Caro Baroja) (antropolog, panija): Postoji oigledna protivrenost izmeu neijeg sopstvenog ivotnog iskustva - detinjstva, mladosti i starosti proteklih mirno i bez velikih avantura - i injenica dvadesetog veka... stranih dogaaja koje je oveanstvo proivelo. Primo Levi (pisac, Italija): Mi koji smo preiveli logore nismo pravi svedoci. To je jedan neugodan utisak do ijeg prihvatanja sam postepeno doao itajui ono to su ostali preiveli napisali, ukljuujui sebe samog, kada sam ponovo iitavao svoje radove nakon to su godine protekle. Mi, preiveli, nismo samo mala ve i anomalina manjina. Mi smo oni koji, uz pomo pritajenosti, vetine ili sree, nikad nisu dotakli dno. Oni koji jesu, koji su videli lice Gorgone, nisu se vratili, ili su se vratili bez rei. Rene Dimon (Rene Dumont) (agronom, ekolog, Francuska): Ja ga vidim samo kao
vek masakra i ratova."

Rita Levi Montalini (Montalcini) (Nobelova nagrada za nauku, Italija): Uprkos svemu dolo je do preokreta na bolje u ovom veku... rast etvrtog stalea, pojava ene nakon vekova represije/4 Vilijam Golding (Nobelova nagrada za knjievnost, Britanija): Ne mogu da se otrgnem razmiljanju da je ovo bio najnasilniji vek u ljudskoj istoriji." Ernst Gombri (istoriar umetnosti, Britanija): Glavna karakteristika dvadesetog veka je uasno umnoavanje svetskog stanovnitva. To je katastrofa, propast. Ne znamo ta da radimo u vezi s tim. Jehudi Menjubin (muziar, Britanija): Ako bih morao da sumiram dvadeseti vek, rekao bih da je on pobudio najvee nade ikad zaete u oveanstvu, i unitio sve iluzije i ideale. Severo Ooa (Severo Ochoa) (Nobelova nagrada za nauku, panija): Taj progres nauke koji je bio istinski neobian je ono osnovno... To je ono to je okarakteri- salo na vek.

10 DOBA EKSTREMA

Rejmond Firth (Rajmond Firth) (antropolog, Britanija): Tehnoloki, izdvajam razvoj elektronike meu najznaajnijim razvojnim procesima dvadesetog veka: kada je re o idejama, to je promena od relativno racionalnog i naunog pogleda na stvari ka neracionalnom i manje naunom. Leo Valiani (istoriar, Italija): Na vek pokazuje da je pobeda ideala pravde i jednakosti uvek efemerna, ali i to da, ako uspemo da sauvamo slobodu, uvek moemo da ponemo sve iz poetka... Nema potrebe oajavati ak i u najoajnijim situacijama. Franko Venturi (istoriar, Italija): Istoriari ne mogu da odgovore na ovo pitanje. Za mene je dvadeseti vek samo napor za njegovim razumevanjem koji se stalno obnavlja/ 1
(Agosto i Borgese, 1992, str. 42, 210,154, 76, 4, 8, 204, 2, 62, 80,140,160.) I 28. juna 1992. godine, predsednik Francuske Miteran se naglo, nenajavljeno i neoekivano pojavio u Sarajevu, koji je ve bio centar jednog balkanskog rata koji je kotao moda 150 000 ivota do kraja te godine. Njegov cilj je bio da podseti svetsko mnjenje na ozbiljnost bosanske krize. Zaista, prisustvo istaknutog starijeg dravnika vidljivo krhkog zdravlja pod vatrom peadijskog i artiljerijskog oruja bilo je mnogo komenta- risano i hvaljeno. Ipak, jedan aspekt posete gospodina Miterana proao je bukvalno bez komentara, iako je jasno bio za nju centralan: datum. Zato je predsednik Francuske izabrao da ode u Sarajevo ba tog dana? Zato jer je 28. juni bio godinjica jednog ubistva, u Sarajevu 1914. godine, ubistva nadvojvode Franje Ferdinanda od Austro Ugarske, koje je dovelo, u roku od nekoliko nedelja, do izbijanja Prvog svetskog rata. Bilo kome obrazovanom Evropljaninu Miteranovih godina upada u oi veza izmeu datuma, mesta i podseanja na istorijsku katastrofu ubrzanu politikim grekama i pogrenom raunicom. Kako bolje izdramatizovati potencijalne implikacije bosanske krize nego izborom tako simbolinog datuma? Ali teko da je iko shvatio aluziju sem nekolicine profesionalnih istoriara i vrlo starih graana. Ovo istorijsko seanje vie nije bilo ivo. Razaranje prolosti, ili pre socijalnog mehanizma koji povezuje neije Savremeno iskustvo sa iskustvom ranijih generacija, jedan je od najkarakteristinijih i najsa- blasnijih fenomena poznog dvadesetog veka. Veina mladih mukaraca i ena na kraju veka rastu u nekoj vrsti stalne sadanjosti i nedostaje im bilo kakva organska veza sa zajednikom prolou vremena u kojima ive. Ovo ini da su istoriari, iji je posao da pamte ono to drugi zaboravljaju neophodniji na kraju veka nego ikada pre. Ali ba iz tog razloga oni moraju da budu vie nego puki hroniari, pamtioci i sakupljai, iako su i ovo neophodne funkcije istoriara. Godine 1989. sve vlade, a posebno sva Ministarstva spoljnih poslova na svetu, bi imale koristi od seminara o mirovnim sporazumima posle dva svetska rata, koje su veina njih oevidno zaboravili. Bilo kako bilo, nije svrha ove knjige da ispria priu o periodu koji je njen predmet, Kratkom dvadesetom veku od 1914. do 1991. godine, iako niko koga je inteligentni ameriki student pitao da li fraza Drugi svetski rat znai da je postojao i Prvi svetski rat nije nesvestan da se ak ni poznavanje osnovnih injenica o ovom veku ne moe uzeti zdravo za gotovo. Moj predmet je da razumem i objasnim zato su stvari

VEK: POGLED IZ PTIJE PERSPEKTIVE 11

ispale kako su ispale, i kako su povezane zajedno. Za bilo koga iz moje starosne grupe ko je iveo tokom celog, ili tokom veeg dela, Kratkog dvadesetog veka ovo je neizbeno jedno autobiografsko pregnue. Mi govorimo o naim sopstvenim uspomenama, pojaavamo ih (i ispravljamo). I govorimo kao ljudi odreenog vremena i mesta, umea- ni, na razne naine, u njegovu istoriju kao glumci u njegovim dramama kako god beznaajan na udeo bio - kao posmatrai naeg vremena, i ne najmanje, kao ljudi iji su nazori o ovom veku oblikovani onim to smo reili da posmatramo kao sutinske dogaaje. Mi smo deo ovog veka. On je deo nas. itaoci koji pripadaju jednoj drugoj eri, na primer student koji dolazi na univerzitet u vreme kada je ovo pisano, za koga je ak Vijetnamski rat preistorija, ne bi trebalo to da zaborave. Za istoriare moje generacije i porekla, prolost je neunitiva, ne samo zato to pripadamo vremenu kada su ulice i javna mesta jo bila nazivana po istorijskim linostima i velikim dogaajima (Vilson stanica u predratnom Pragu, metro-stanica Staljin- grad u Parizu), kada su mirovni ugovori bili jo potpisivani i stoga su morali da budu raspoznavani (Versajski ugovor), kada su ratna spomen-obeleja podseala na jueranjicu, ve i zbog toga to su istorijski dogaaji deo tkanja naih ivota. Oni nisu samo meai u naim privatnim ivotima, ve su ono to je oblikovalo nae ivote, privatne i javne. Za ovog autora 30. januar 1933. godine nije naprosto jedan, inae proizvoljan datum kada je Hitler postao kancelar Nemake, ve jedno zimsko popodne u Berlinu kada se kao petnaestogodinjak sa svojom mlaom sestrom vraao kui iz oblinje kole i na putu od Vilmersdorfa do Halenzea (Halensee), video taj novinski naslov. Jo mogu da ga vidim, kao u snu. Ali prolost nije deo trajne sadanjosti samo za jednog starog istoriara. Kroz ista centralna iskustva su irom ove planete, proli svi oni koji su preli izvesne godine, bez obzira na njihova pojedinana porekla i ivotne prie. Ona su nas sve obelei- la, do izvesne mere na isti nain. Svet koji se raspao u paramparad krajem osamdesetih godina bio je svet oblikovan uticajem ruske revolucije 1917. godine. Mi smo svi bili obeleeni time, onoliko koliko smo navikli da razmiljamo o modernoj industrijskoj privredi u pojmovima binarne suprotnosti socijalizma11 i kapitalizma11 kao uzajamno iskljuujuim alternativama, od kojih je jedna poistoveivana sa privredama organizovanim po modelu SSSR-a, a druga sa svima ostalim. Sada bi trebalo da postane jasno da je ovo bila jedna proizvoljna i do izvesne mere vetaka konstrukcija, koja moe da se razume samo kao deo osobenog istorijskog konteksta. Pa ipak, ak i dok piem, nije lako sagledati, ak i u retrospektivi, druge principe klasifikacije koji su mogli da budu realniji nego oni koji su smestili SAD, Japan, vedsku, Brazil, Saveznu Republiku Nemaku i Junu Koreju u jednu pregradu, a drave i sisteme sovjetskog regiona koji su kolabirali posle osamdesetih u isti odeljak sa onima u istonoj i jugoistonoj Aziji koji, prema svim dokazima, nisu kolabirali. I opet, svet koji je preiveo kraj Oktobarske revolucije je onaj svet ije su ustanove i pretpostavke uobliili oni koji su bili na pobednikoj strani u Drugom svetskom ratu. Oni koji su bili na gubitnikoj strani ili povezani sa njom bili su ne samo neujni i uutkani, ve doslovno izbrisani iz istorije i intelektualnog ivota osim u ulozi neprijatelja u moralistikoj svetskoj drami borbe Dobra protiv Zla. (Ovo se moda dogaa gubitnicima Hladnog rata iz druge polovine veka, iako verovatno ne u istoj meri i ne na tako dugi rok.) Ovo je jedna od kazni za ivljenje tokom veka verskih ratova. Netrpeljivost je njihova glavna karakteristika. ak i oni koji su zagovarali pluralizam svojih vlastitih neideologija nisu zamiljali svet dovoljno velik za trajnu koegzi

12 DOBA EKSTREMA

stenciju sa rivalskim sekularnim ideologijama. Religiozne ili ideoloke konfrontacije, kao to su one koje su ispunile ovaj vek, podigle su barikade na putu istoriara, iji je glavni zadatak ne da sudi, ve da razume, ak i ono to najmanje moemo da shvatimo. Ipak ono to stoji na putu razumevanja nisu samo naa strasna predubeenja, ve istorijsko iskustvo koje ih je oblikovalo. Ono prvo je lake prevladati, jer nema istine u poznatoj, ali pogrenoj francuskoj frazi tout comprendre est tout pardonner (razu- meti sve znai oprostiti sve). Razumeti nacistiku epohu u nemakoj istoriji i postaviti je u istorijski kontekst nije isto to i oprostiti genocid. U svakom sluaju, ko je proi- veo ovaj neobian vek sigurno se nee uzdravati od presuivanja. Razumevanje je ono to teko dolazi. II Kako da naemo smisao u Kratkom dvadesetom veku, to e rei u godinama od izbijanja Prvog svetskog rata do kolapsa SSSR-a, koje, kako sada moemo videti u retrospektivi, sainjavaju koherentan istorijski period koji se sada zavrio? Ne znamo ta e sledee doi, ni na ta e liiti trei milenijum, ak iako moemo da budemo sigurni da e Kratki dvadeseti vek oblikovati trei milenijum. Meutim, ne moe biti ozbiljne sumnje da je u kasnim osamdesetim i ranim devedesetim godinama jedna epoha u svetskoj istoriji zavrena i da je jedna nova epoha zapoela. To je ona sutinska informacija za istoriare ovog veka, jer iako oni mogu da pekuliu o budunosti u svetlu svog poznavanja prolosti, njihov posao nije posao kladioniara na trkama. Jedine konjske trke gde mogu da pretenduju na izvetavanje i analizu su one koje su ve dobijene ili izgubljene. U svakom sluaju, uspeh prognozera u poslednjih trideset ili etrdeset godina, kakve god da su njihove profesionalne kvalifikacije kao proroka, bio je tako spektakularno lo, da samo vlade i instituti za ekonomska istraivanja, jo u njih imaju, ili se pretvaraju da imaju, mnogo poverenja. ak je mogue da se prognoziranje pogoralo posle Drugog svetskog rata. U ovoj knjizi struktura Kratkog dvadesetog veka se pojavljuje kao neka vrsta triptiha ili istorijskog sendvia. Jedno doba katastrofa od 1914. godine do epiloga Drugog svetskog rata je sledilo dvadeset i pet ili trideset godina neobinog ekonomskog rasta i drutvenog preobraaja, koje su verovatno dublje promenile ljudsko drutvo od bilo kog drugog perioda sline kratkotrajnosti. Iz dananje perspektive, ono se moe videti kao neka vrsta Zlatnog doba, a tako je posmatrano skoro odmah nakon to je dolo do svog kraja ranih sedamdesetih godina. Poslednji deo veka je bio nova epoha raspada, nesigurnosti i krize - i zaista, za vee delove sveta kao to su Afrika, bivi SSSR i bivi socijalistiki delovi Evrope, epoha katastrofe. Kako su osamdesete godine ustupale mesto devedesetim godinama, raspoloenje onih koji su razmiljali o prolosti i budunosti ovog veka je sve vie bivalo fin de-siecle turobnost. Sa osmatrakog poloaja devedesetih godina, Kratki dvadeseti vek je proao kroz kratkotrajno Zlatno doba na putu iz jedne u drugu epohu kriza, ka jednoj nepoznatoj i problematinoj ali ne nuno i apokaliptinoj budunosti. U svakom sluaju, dok istoriari budu poeleli da opomenu metafizike spekulatore Kraja istorije", ve e doi budunost. Jedina potpuno izvesna generalizacija o istoriji je ta, da e se ona nastaviti, dok je ljudske vrste. Izlaganje u ovoj knjizi je organizovano u skladu sa ovom podelom. Knjiga poinje Prvim svetskim ratom, koji je obeleio slom (zapadne) civilizacije devetnaestog veka. Ova civilizacija je bila kapitalistika po svojoj privredi; liberalna po svojoj ustavnoj i pravnoj strukturi; buroaska po liku za nju karakteristine hegemonistike klase;

VEK: POGLED IZ PTIJE PERSPEKTIVE 13

likovala je zbog svog napretka, nauke, znanja i obrazovanja, materijalnog i moralnog progresa; i bila je duboko ubedena u sredinje mesto Evrope, rodnog mesta revolucija u naukama, umetnostima, kulturi i industriji, iji su vojnici osvojili i potinili vei deo sveta u koji je prodrla njena privreda; ije je stanovnitvo raslo sve dok (ukljuujui ogroman i sve vei odliv evropskih emigranata i njihovih potomaka) nije doseglo do treine oveanstva; i ije su glavne drave formirale sistem svetske politike.1 Decenije od izbijanja Prvog svetskog rata do godina koje su sledile Drugi svetski rat, bile su jedno doba katastrofe za ovo drutvo. etrdeset godina se ono spotica lo od jedne do druge propasti. Bilo je vremena kada se ak ni inteligentni konzervati- vac ne bi kladio na opstanak ovog drutva. Bilo je uzdrmano sa dva svetska rata, koje su pratila dva talasa globalnih revolucija i pobuna, to su na vlast doveli sistem koji je tvrdio da je predodreen da bude istorijska alternativa buroaskom i kapitalistikom drutvu, prvo na estini kopnene povrine sveta, a posle Drugog svetskog rata nad treinom planetarnog stanovnitva. Ogromna kolonijalna carstva, izgraena pre i za vreme Doba carstava, bila su potresena i smrvljena u prainu. itava istorija modernog imperijalizma, tako vrstog i samopouzdanog kada je kraljica Viktorija umrla, nije trajala due od jednog ljudskog ivota - recimo, Vinstona erila (Churchill) (1874-1965). I ne samo to: svetska ekonomska kriza nezapamene dubine bacila je na kole- na ak i najjae kapitalistike ekonomije i izgledalo je da je preokrenula smer stvaranja jedinstvene univerzalne svetske ekonomije, to je bilo tako primetno postignue devetnaestovekovnog liberalnog kapitalizma. ak je izgledalo da su SAD, bezbedne od rata i revolucije, blizu kolapsa. Dok se ekonomija klimala, institucije liberalne demo- kratije su bukvalno nestajale od 1917. do 1942. godine, svugde sem na rubovima Evrope i u delovima severne Amerike i Australazije, dok su faizam i njegovi satelitski autoritarni reimi napredovali. Jedino je privremeni i bizarni savez liberalnog kapitalizma i komunizma u samoodbrani od ovog izazivaa, spasao demokratiju, jer je pobeda nad hitlerovom Nema- kom u sutini dobijena, i jedino je mogla da bude dobijena, Crvenom armijom. Na mnogo naina ovaj period kapitalistiko-komunistikog saveza protiv faizma - u stvari tridesete i etrdesete godine - ini kopu istorije dvadesetog veka i njegove odlune trenutke. Na mnogo naina to je jedan trenutak istorijskog paradoksa u odnosima kapitalizma i komunizma, koji su tokom veeg dela veka zauzimali jedan prema drugom - osim tokom ovog kratkog perioda antifaizma - stav nepomirljivog antagonizma. Pobeda Sovjetskog Saveza nad Hitlerom bila je dostignue reima uvedenog Oktobarskom revolucijom, to dokazuje poreenje uinka ruske caristike ekonomije tokom Prvog i sovjetske ekonomije u Drugom svetskom ratu (Gatrell/Harisson, 1993). Bez sovjetske pobede zapadni svet bi se verovatno (izvan SAD) pre sastojao od skupa razliitih varijacija na faistike i autoritarne motive, nego li od skupa varijacija na liberalno-parla- mentarne motive. Jedna od ironija ovog udnog veka je u tome da je najtrajniji rezultat Oktobarske revolucije, iji je cilj bio globalno svrgavanje kapitalizma, bio taj da je spasla svog protivnika - i u ratu i u miru - a to znai, tako to mu je pruila podsticaj u vidu

1 Pokuao sam da opiem i objasnim uspon ove civilizacije u trotomnoj istoriji dugog devetnaestog veka" (od 1780 do 1914. godine) i nastojao da analiziram razloge za njen slom. Sadanji tekst e se pozivati na ove tomove Doba revolucija 1789-1848, Doba kapitala 1848-1875 i Doba carstava 1875-1914, s vremena na vreme, kada to bude izgledalo korisno. (Prve dve knjige su objavljene pre rata 1991. godine u Hrvatskoj, prim. prev.)

14 DOBA EKSTREMA

straha, da se reformie posle Drugog svetskog rata, i tako to ga je uspostavljanjem popularnosti ekonomskog planiranja, opremila nekim od postupaka za njegovu reformu. Ali, ak i kada je liberalni kapitalizam preiveo - i to jedva - trostruki izazov krize, faizma i rata, jo je izgledalo da se suoava sa globalnim napredovanjem revolucionarnih snaga, koje su se sada okupljale oko SSSR-a, koji se iz Drugog svetskog rata pojavio kao supersila. Pa ipak, kako sada moemo da vidimo osvrui se unazad, snaga globalnog socijalistikog izazova kapitalizmu bila je u slabosti protivnika. Bez sloma devetnaestovekovnog buroaskog drutva u Dobu katastrofa, ne bi bilo Oktobarske revolucije i SSSR-a. Ekonomski sistem improvizovan na olupini bive caristike imperije pod imenom socijalizma, ne bi sebe smatrao, niti bi drugde bio smatran, kao realna globalna alternativa kapitalistikoj privredi. Velika kriza tridesetih godina je uinila da izgleda kao da jeste alternativa, kao i to je izazov faizma bio taj koji je od SSSR-a napravio neophodan instrument za Hitlerov poraz, a time i jednu od dve supersile ije su konfrontacije dominirale, a i irile uas drugom polovinom Kratkog dvadesetog veka, dok su istovremeno - to sada takoe moemo videti - u mnogo emu stabilizovale politiku strukturu tog vremena. Bez svega toga se SSSR ne bi naao, tokom jedne i po decenije sredinom veka, na elu socijalistikog lagera koji je obuhvatao treinu ljudske vrste, i na elu jedne privrede koja je nakratko izgledala kao da moe da nadmai kapitalistiki ekonomski rast. Upravo to kako i zato se kapitalizam posle Drugog svetskog rata, na svaije pa i sopstveno iznenaenje, uzneo do nezapamenog i mogue je rei anomali- nog Zlatnog doba od 1947. do 1973. godine, je moda ono glavno pitanje sa kojim se suoava istoriar dvadesetog veka. Jo uvek nema slaganja oko odgovora, niti ja polaem pravo da pruim jedan ubedljiv odgovor. Verovatno e ubedljivija analiza morati da saeka dok ne bude mogue da se ceo dugi talas druge polovine dvadesetog veka sagleda u perspektivi, jer ipak, iako mi sada moemo da se osvremo na Zlatno doba kao celinu, decenije krize u kojima svet otada ivi jo nisu zavrene u vreme kada je ovo pisano. Ipak, ono to ve moe biti ustanovljeno sa velikom pouzdanou je neobina razmera i uticaj konsekventnog ekonomskog, socijalnog i kulturnog preobraaja, najveeg, najbreg i najtemeljnijeg u zabeleenoj istoriji. O raznim aspektima ovog preobraaja se raspravlja u drugom delu ove knjige. Istoriari dvadesetog veka iz treeg milenijuma e verovatno kao glavni uticaj ovoga veka na istoriju videti onaj koji je stvoren od strane ovog zapanjujueg perioda i tokom njega. Jer promene koje je druga polovina veka donela irom globusa bile su isto onoliko duboke koliko su bile nepovratne. tavie, jo se nastavljaju. Novinari i filozofski esejisti koji su otkrili kraj istorije*4 u padu sovjetske imperije nisu bili u pravu. Bolji dokaz mogao bi da se prui za iskaz da je trea etvrtina veka obeleila kraj sedam ili osam milenijuma ljudske istorije koja je otpoela pronalaskom poljoprivrede u kamenom dobu, ako ni zbog ega drugog zbog toga to je trea etvrtina 20. veka okonala tu dugu eru u kojoj je pretena veina ljudske vrste ivela uzgajajui biljke i ivotinje. U poreenju sa ovim, istorija konfrontacije izmeu kapitalizma 41 i socijalizma44 sa ili bez intervencije drava i vlada kakve su u SAD i SSSR koje tvrde da predstavljaju jedan ili drugi sistem, verovatno e izgledati kao predmet ogranienog isto- rijskog interesa - uporediv, dugorono gledano, sa verskim ratovima u esnaestom i sedamnaestom veku ili krstakim pohodima. Prirodno je da ovaj sukob zauzima najva

VEK: POGLED IZ PTIJE PERSPEKTIVE 15

nije mesto u oima onog koji je iveo u toku Kratkog dvadesetog veka, a tako je i u ovoj knjizi, jer ju je napisao dvadesetovekovni pisac za itaoca iz kasnog dvadesetog veka. Socijalne revolucije, Hladni rat, priroda, ogranienja i fatalne slabosti realnog socijalizma41, kao i njegov slom, nairoko su ovde razmatrani. Ipak, vano je priseti- ti se da je glavni i najdugotrajniji uinak reima inspirisanih Oktobarskom revolucijom bilo snano ubrzanje modernizacije zaostalih agrarnih zemalja. Ispostavilo se da su glavna postignua u ovom pogledu vremenski koincidirala sa kapitalistikim Zlatnim dobom. Ovde nema potrebe da se razmatra koliko su efektivne, ili ak koliko su svesno sprovoene rivalske strategije za pokopavanje sveta naih praotaca. Kao to emo videti, sve do ranih ezdesetih godina, ove strategije su izgledale kao da su u najmanju ruku izjednaene, to je gledite koje izgleda besmisleno u svetlu kolapsa sovjetskog socijalizma, mada je tih ezdesetih godina britanski premijer u razgovoru sa jednim amerikim predsednikom, jo i tada mogao videti SSSR kao dravu ija e privreda koja se uzdie uskoro nadmaiti kapitalistiko drutvo u trci za materijalnim bogatstvom11 (Horne, 1989, str. 303). Meutim, poenta na koju treba obratiti panju je jednostavno u tome, da su osamdesetih godina socijalistika Bugarska i neso- cijalistiki Ekvador imali vie zajednikog nego ijedna od njih sa Bugarskom ili Ekvadorom iz 1939. godine. Iako je kolaps sovjetskog socijalizma sa ogromnim posledicama koje se jo ne mogu potpuno izraunati, ali koje su uglavnom negativne, bio najdramatiniji incident u Decenijama krize koje su sledile Zlatno doba, ove decenije e postati vreme univerzalne ili globalne krize. Kriza je pogodila razliite delove sveta u razliitoj meri i na razliite naine, ali ih je pogodila sve, bez obzira na njihovu politiku, socijalnu i ekonomsku konfiguraciju, zbog toga to je Zlatno doba prvi put u istoriji, stvorilo jedinstvenu, sve integrisaniju i univerzalnu svetsku privredu, koja uglavnom deluje preko dravnih granica (transnacionalno11), pa stoga sve vie preko granica dravne ideologije. Shodno tome, prihvaene ideje o institucijama svih reima i sistema su potkopane. U poetku su nevolje sedamdesetih godina izgledale, tako su se nadali, kao privremena pauza u Velikom skoku udalj svetske privrede, i zemlje svih ekonomskih i politikih tipova su traile privremena reenja. Postajalo je sve jasnije da je ovo epoha dugoronih tekoa, za koje su kapitalistike zemlje potraile radikalna reenja, esto sledivi sekularne teologe neogranienog slobodnog trita koji su odbacivali politiku to je tako dobro posluila svetu tokom Zlatnog doba, ali koja je sada, izgleda, podbacila. Ultrai laissez-faire koncepcije nisu bili uspeniji od bilo koga drugog. Osamdesetih i ranih devedesetih godina kapitalistiki svet se jo jednom naao pokoleban pod teretima iz meuratnih godina za koje se inilo da ih je Zlatno doba uklonilo: masovnom nezaposlenou, otrom ciklinom recesijom, sve spektakularnijom suprotnou izmeu prosjaka-beskunika i luksuznog obilja, izmeu ogranienih dravnih prihoda i bezgraninih dravnih rashoda. Socijalistike zemlje, sa svojim sada malaksalim i ranjivim privredama, bile su doterane do jednakog ili jo radikalnijeg raskida sa svojom prolou, i kao to znamo, do sloma. Ovaj slom moe da stoji kao oznaka za kraj Kratkog dvadesetog veka, kao to Prvi svetski rat moe da stoji kao oznaka za njegov poetak. Na toj taki, moja se istorija zakljuuje. Njen zakljuak je - to mora biti u svakoj knjizi zavrenoj ranih devedesetih pogled u nepoznato. Kolaps jednog dela sveta otkrio je slabost ostatka. Kako su osamdesete godine prelazile u devedesete postajalo je oigledno da svetska kriza nije samo

16 DOBA EKSTREMA

opta u ekonomskom, ve je jednako opta i u politikom smislu. Kolaps komunistikih reima od Istre do Vladivostoka ne samo da je proizveo jednu ogromnu zonu neizvesnosti, nestabilnosti, haosa i graanskog rata, ve je takoe unitio meunarodni sistem koji je davao stabilnost meunarodnim odnosima tokom nekih etrdeset godina. On je takoe razotkrio unutranju nesigurnost politikih sistema koji su u sutini poivali na stabilnosti. Tenzije privrede u nevoljama su potkopale politike sisteme liberalne demokratije, parlamentarne ili predsednike, koji su u razvijenim zemljama tako dobro funkcionisali posle Drugog svetskog rata. One su takoe potkopale politike sisteme u Treem svetu, kakvi god bili. Osnovne jedinice politikog ivota, teritorijalne, suverene i nezavisne nacionalne drave, ukljuujui najstarije i najstabilnije i same su se nale pod kritikama od snaga nadnacionalne ili transnacionalne privrede, i od infranacionalnih snaga secesionistikih regiona i etnikih grupa. Neke od njih - kakve li istorijske ironije zahtevale su za sebe prevazien i nerealan status minijaturnih suverenih nacionalnih drava". Budunost politike je neizvesna, ali je politika kriza na kraju Kratkog dvadesetog veka oigledna. Moralna i drutvena kriza je ak bila oevidnija od nesigurnosti svetske privrede i politike, odraavajui prevrate u ljudskom ivotu posle pedesetih godina ovog veka, to je takoe nalo rasprostranjen, iako konfuzan izraz u ovim Decenijama krize. Kriza verovanja i prihvaenih postulata je bila ono na emu se zasnivalo moderno drutvo od vremena kada je Moderna vodila svoju uvenu bitku protiv Starog u ranom osamnaestom veku oko zajednikih racionalistikih i humanistikih pretpostavki koje su delili i liberalni kapitalizam i komunizam, i koji su omoguili njihov kratki ali odluujui savez protiv faizma - koji je odbacivao te pretpostavke. Konzervativni nemaki posmatra, Mihael tirmer (Stiirmer) je tano 1993. godine zapazio da su u pitanju verovanja i Istoka i Zapada: Postoji udan paralelizam izmeu Istoka i Zapada. Na Istoku je dravna doktrina insistirala na tome da je ovek gospodar svoje sudbine. Meutim, ak i mi verujemo u manje zvaninu i manje ekstremnu verziju ovoga slogana: oveanstvo je na putu da postane gospodar svoje sudbine. Ova pretenzija na svemo je potpuno nestala na Istoku, samo relativno cbez nous - ali su obe strane doivele brodolom. (Prema Bergedorf, 98, str. 95) Paradoksalno, jedna epoha ija je jedina zasluga bila da je donela oveanstvu blago- deti zasnovane na ogromnom trijumfu materijalnog progresa zasnovanog na nauci i tehnologiji, zavrila se u odbijanju tog progresa od znatnog dela javnog mnjenja i od ljudi koji pretenduju da na Zapadu budu mislioci. Ipak, moralna kriza nije bila samo jedna od pretpostavki moderne civilizacije, ve takoe i jedna meu istorijskim strukturama ljudskih odnosa koje je moderno drutvo nasledilo iz preindustrijske i prekapitalistike prolosti, i koja mu je, kako sada moemo da vidimo, omoguila da funkcionie. To nije bila kriza jednog oblika drutvenog organizovanja, ve svih oblika. udnovato zalaganje za inae neidentifikovano graansko drutvo'4, za ,,zajednicu bili su glasovi izgubljenih i zanesenih generacija. uli su se u jednom dobu kada su takve rei, izgubivi svoje tradicionalno znaenje, postale bljutave fraze. Nije preostalo drugog naina da se odredi grupni identitet, sem da se odrede oni drugi koji su ostali napolju.

VEK: POGLED IZ PTIJE PERSPEKTIVE 17

Po pesniku T. S. Eliotu ovim se evo svet okonava - treskom ne, ve sa cviljenjem" (uplji ljudi, prevod Svetozara Brkia). Kratki dvadeseti vek okonao se sa oba zvuka. III Kako uporediti svet oko 1990. godine, sa svetom oko 1914. godine? Njega naseljava pet ili est milijardi ljudi, verovatno triput vie nego u vreme izbijanja Prvog svetskog rata i to uprkos injenici da je tokom Kratkog veka vie ljudi pobijeno ili je ljudskom odlukom doputeno da umru nego ikada ranije u istoriji. Skoranja procena ovovekovne ,,megasmrti je 187 miliona (Brzezinski, 1993), to iznosi vie od desetine stanovnika sveta 1900. godine. Veina ljudi devedesetih godina via je i tea od svojih roditelja, bolje je hranjena, daleko due ivi, iako katastrofe u Africi, Junoj Americi i bivem SSSR-u tokom osamdesetih i devedesetih godina mogu uiniti da se u ovo teko poveruje. Svet oko 1990. godine je bio neuporedivo bogatiji nego ikada ranije po svom kapacitetu za proizvodnju dobara i usluga i po njihovoj beskrajnoj raznolikosti. On drugaije ne bi uspeo da izdri stanovnitvo nekoliko puta vee nego ikada u svetskoj istoriji. Veina ljudi je do osamdesetih godina ivela bolje od svojih roditelja, a u naprednim privredama bolje no to su ikada oekivali ili zamiljali da je mogue iveti. Tokom nekoliko decenija oko sredine veka je ak izgledalo kao da su pronaeni naini da se bar neto od tog ogromnog bogatstva uz veliki stepen pravinosti rasporedi radnim ljudima bogatijih zemalja, ali je na kraju veka nejednakost opet stekla premo. Takoe je uinila masovni proboj u bive socijalistike" zemlje gde je pre toga vladala izvesna jednakost u bedi. oveanstvo je bilo daleko obrazovanije nego 1914. godine. U stvari, verovatno bi se prvi put u istoriji veina ljudi mogla opisati kao pismena, bar po zvaninoj statistici, iako je znaaj ovog dostignua znatno manje jasan na kraju veka nego to bi to bilo 1914. godine, obzirom na ogroman i verovatno rastui jaz izmeu minimuma sposobnosti slubeno prihvaene kao pismenost, koji esto prelazi u funkcionalnu nepismenost" i vladanja itanjem i pisanjem koje se jo uvek oekuje na elitnim nivoima. Ovaj svet je bio ispunjen revolucionarnim tehnologijama koje stalno napreduju, zasnovanih na trijumfu prirodnih nauka koji je mogao da se anticipira 1914. godine, ali koji je onda jedva poeo da sebi kri put. Moda je najdramatinija praktina posledica ovog trijumfa revolucija u saobraaju i komunikacijama koja je ponitila vreme i razdaljinu. To je bio svet koji je, iz dana u dan, iz sata u sat, mogao da donese vie informacija i razonode u svako domainstvo nego to je bilo na raspolaganju carevima 1914. godine. On je omoguio ljudima da razgovaraju jedan s drugim preko okeana i kontinenata na pritisak nekoliko dugmadi i u osnovi je ukinuo kulturne prednosti grada nad selom. Zato se onda, ovaj vek zavrio, ne slavljenjem ovog nenadmanog i velianstvenog progresa, ve u nelagodnom raspoloenju? Zato se, kao to to pokazuju epigrafi na poetku ovog poglavlja, tako mnogo misaonih ljudi osvrnulo na njega bez zadovoljstva, a svakako bez poverenja u budunost? Ne samo zbog toga to je to bez sumnje bio najubilakiji vek od svih koje smo zabeleili, i po srazmerama, uestalosti i duini ratova koji su ga ispunjavali, koji su jedva prestali za trenutak u dvadesetim godinama, ve takoe i po veliini ljudskih katastrofa bez premca, koje su ti ratovi proizveli, od najvee gladi u istoriji do sistematskog genocida. Za razliku od dugog

18 DOBA EKSTREMA

devetnaestog veka, koji je izgledao, a zaista i bio, period skoro neprekidnog materijalnog, intelektualnog i moralnog napretka, to e rei poboljanja uslova civilizova- nog ivota, u dvadesetom veku od 1914. godine postoji izraeno odstupanje od standarda koji su tada u razvijenim zemljama i u miljeu srednje klase smatrani normalnim i za koje se samopouzdano verovalo da e se iriti na zaostalije regione i manje prosve- ene slojeve stanovnitva. Poto nas je ovaj vek pouio i stalno nastavlja da nas poduava, da ljudska bia mogu da naue da ive u najzverskijim i teorijski nepodnoljivim uslovima, nije lako shvatiti do koje mere je doao, naalost sve bri, povratak na ono to bi nai devetnaestovekovni preci nazvali standardima varvarstva. Zaboravljamo da je stari revolucionar Fridrih Engels bio zgroen eksplozijom bombe irskih republikanaca u Vestmin- steru, jer je kao stari vojnik, smatrao da se rat vodi protiv boraca, a ne protiv nebo- rakog stanovnitva. Zaboravljamo da su pogromi u caristikoj Rusiji, koji su (opravdano) razgnevili svetsko javno mnjenje i naterali ruske Jevreje da u milionima preu Atlantik izmeu 1881. i 1914. godine, bili mali, skoro zanemarljivi, po standardima modernih pokolja: mrtvi su brojani u desetinama, ne u stotinama, a kamoli milionima. Zaboravljamo da je jednom jedna meunarodna konvencija predviala da neprijateljstva u ratu ne smeju zapoeti bez prethodnog eksplicitnog upozorenja u obliku promiljene objave rata ili u obliku ultimatuma sa uslovnom objavom rata, jer kada se odigrao poslednji rat koji je poeo jednom takvom eksplicitnom ili implicitnom objavom? Ili onaj koji je zavren formalnim mirovnim sporazumom ugovorenim izmeu zaraenih drava? Tokom dvadesetog veka, ratovi su sve vie bili voeni protiv privrede i infrastrukture drava i njihovog civilnog stanovnitva. Od Prvog svetskog rata broj civilnih rtava u ratu je bio znatno vei nego broj vojnih gubitaka u svim zaraenim zemljama osim SAD. Koliko su brojni meu nama oni koji se seaju da je 1914. godine bilo uzimano zdravo za gotovo da je: Civilizovano ratovanje, govori nam ovaj udbenik, ogranieno je, koliko je god mogue, na onesposobljavanje oruane sile neprijatelja; inae bi se rat produio sve dok jedna od strana ne bi bila istrebljena. To je valjani razlog da je ova praksa prerasla u obiaj meu nacijama Evrope" (Encjclopedia Britannica, XI izdanje, 1911, odrednica: Rat) Ne previamo sasvim oivljavanje torture ili ak ubistva kao normalnog dela operacija javne bezbednosti u modernim dravama, ali verovatno ne uspevamo da procenimo koliko to predstavlja preokret u odnosu na dugu eru pravnog razvoja koja je trajala od prvog formalnog ukidanja torture u zapadnim zemljama 1780-ih godina do 1914. godine. Pa ipak, svet na kraju Kratkog dvadesetog veka ne moe da se poredi sa svetom na njegovom poetku na nain istorijskog knjigovodstva koje odreuje viak" i manjak". To je bio kvalitativno drugaiji svet u bar tri pogleda. Prvo, taj svet vie nije evrocentrian. Ovaj vek je doneo opadanje i pad Evrope, koja je kada je vek poinjao, jo bila neosporni centar moi, bogatstva, intelekta i zapadne civilizacije". Evropljani i njihovi potomci su sada smanjeni od moda jedne treine oveanstva na najvie jednu estinu, manjinu koja se i dalje smanjuje i koja ivi u zemljama u kojima se stanovnitvo jedva obnavlja, ako se uopte i obnavlja, a koje su okruene siromanim regionima i te zemlje u veini sluajeva - sa nekim svetlim

VEK: POGLED IZ PTIJE PERSPEKTIVE 19

izuzecima kao to su SAD (do devedesetih godina) - podiu barikade protiv pritiska imigracije iz okolnih regiona bede. Industrije koje je Evropa zasnovala, emigrirale su negde drugde. Zemlje koje su nekada gledale preko okeana u Evropu, sada gledaju u drugom smeru. Australija, Novi Zeland, ak i SAD, koje su na dva okeana, videle su budunost na Pacifiku, tagod on znaio. Velike sile iz 1914. godine, koje su sve bile evropske, nestale su poput SSSR-a, naslednika carske Rusije, ili su svedene na regionalni ili provincijalni status, sa moguim izuzetkom Nemake. Sam pokuaj da se stvori nadnacionalna evropska zajednica i da se izmisli oseaj evropskog identiteta, koji je trebalo da joj odgovara, da nadomesti staru odanost istorijskim nacijama i dravama, pokazao je dubinu ovog opadanja. Da li je ova promena od velikog znaaja, osim za politike istoriare? Moda ne, jer odraava samo malene promene u ekonomskoj, intelektualnoj i kulturnoj konfiguraciji sveta. ak 1914. godine kada su SAD bile najvea industrijska privreda, glavni pionir, model i propulzivna sila masovne proizvodnje i masovne kulture koje su osvojile svet za vreme Kratkog dvadesetog veka, pa i takve Sjedinjene Drave su bile, uprkos svojim mnogobrojnim osobenostima, prekomorski produetak Evrope i svrstavale su se u isti ko sa starim kontinentom pod firmom zapadne civilizacije. Kakvi god da su budui izgledi SAD, one devedesetih godina iza sebe vide Ameriki vek, doba svog uspona i trijumfa. Okupljene zajedno zemlje industrijalizovane u devetnaestom veku, i dalje ostaju mesto daleko najvee koncentracije bogatstva, ekonomske i nauno-tehno- loke moi na planeti, a isto tako njihovi narodi uivaju daleko najvei ivotni standard. Na kraju veka ovo je vie nego kompenzovalo deindustrijalizaciju i pomeranje proizvodnje ka drugim kontinentima. Do tog nivoa je utisak o potpunom opadanju starog evrocentrinog ili zapadnog sveta bio povran. Drugi preobraaj je bio znaajniji. Izmeu 1914. i ranih devedesetih godina, planeta je postajala sve vie jedinstvena operativna jedinica, to nije bila, niti je mogla biti 1914. godine. U stvari, planeta je danas u veini sluajeva primarna operativna jedinica, to se posebno zapaa u poslovanju privrede, a starije jedinice kao to su nacionalne ekonomije", definisane politikom teritorijalnih drava svedene su na smetnje transnacionalnim delatnostima. Faza u stvaranju globalnog sela - fraze skovane ezdesetih godina (Makluan, 1962), koja je ostvarena devedesetih godina, nee izgledati jako poodmakla posmatraima iz sredine dvadeset i prvog veka, ali je ve preobrazila ne samo odreene privredne i tehnike aktivnosti kao i delovanje nauke, ve i vane aspekte privatnog ivota, najvie nezamislivim ubrzanjem komunikacija i transporta. Moda je najupadljivija karakteristika kraja dvadesetog veka napetost izmeu ovog ubrzanja procesa globalizacije i nesposobnosti i drutvenih ustanova i kolektivne svesti ljudi da taj proces prihvate. Dosta udno, individualna ljudska svest je imala manje nevolja pri prilagoavanju svetu satelitske televizije, elektronske pote, praznika na Sejelima i svakodnevnog transokeanskog putovanja. Trei preobraaj, koji na neki nain najvie uznemirava, je dezintegracija starih obrazaca socijalnih odnosa meu ljudima, uz koju uzgred ide pucanje veza izmeu generacija, to e rei, izmeu prolosti i sadanjosti. Ovaj proces je bio naroito vidan u najrazvijenijim zemljama zapadne verzije kapitalizma, u kojima su vrednosti jednog apsoluta - socijalnog individualizma bile dominantne, kako u zvaninim, tako i u nezvaninim ideologijama, iako oni koji se dre tih vrednosti esto optuuju njihove socijalne posledice. Meutim, ove tendencije su prisutne i drugde, pojaane erozijom tradicionalnih drutava i religija, kao i razaranjem, ili samounitavanjem drutava realnog socijalizma".

20 DOBA EKSTREMA

Takvo drutvo koje se sastoji od inae nepovezane kolekcije na sebe usmere- nih individua koje tragaju samo za sopstvenim zadovoljenjem (bilo da se ono naziva profitom, uivanjem, ili nekim drugim imenom) je oduvek implicitno postojalo u teoriji kapitalistike ekonomije. Sve od Vremena revolucija posmatrai svih ideolokih boja su proricali doslednu dezintegraciju starih socijalnih veza i osmatrali njen razvoj. Poznato je elokventno priznanje revolucionarnoj ulozi kapitalizma u Komunistikom manifestu (Buroazija je... nemilosrdno pocepala arolike izukrtane feudalne veze koje su oveka vezivale za njegovog prirodnog pretpostavljenog i nije ostavila izmeu oveka i oveka nikakvu drugu vezu osim golog interesa" - prevod Moe Pijade) ali to nije sasvim onako kako je novo i revolucionarno kapitalistiko drutvo delovalo u praksi. U praksi, ovo novo drutvo nije ilo putem potpunog razaranja svega to je nasledilo od starog drutva, ve putem selektivnog prilagoavanja naslea prolosti sopstvenim potrebama. Ne postoji socioloka zagonetka" oko spremnosti buroa- skog drutva da uvede radikalni individualizam u ekonomiju i... raskine sve tradicionalne drutvene odnose u tom procesu (tj. tamo gde su mu se nali na putu) dok istovremeno strepi od radikalnog eksperimentalnog individualizma u kulturi (ili u sferi ponaanja i morala)" Daniel Bell, 1976, str. 18). Najdelotvorniji nain za izgradnju industrijske privrede zasnovane na privatnom preduzetnitvu je bio kombinovanje privatnog preduzetnitva sa motivacijama koje nemaju nieg zajednikog sa logikom slobodnog trita - na primer sa protestantskom etikom; sa njenim uzdravanjem od trenutnog zadovoljenja, sa njenom etikom tekog rada; sa porodinom dunou i poverenjem; ali svakako ne sa antinomijskom pobunom individue. Ipak su Marks i ostali proroci dezintegracije starih drutvenih vrednosti i odnosa bili u pravu. Kapitalizam je bio stalno i bez prekida revolucionarna snaga. Logino je da se zavrava dezintegracijom ak i onih delova prekapitalistike prolosti, koje je prethodno smatrao pogodnim, ak sutinskim za svoj razvoj. Zavrava se odsecanjem bar jedne od grana na kojoj je sedeo. Pod uticajem neobine ekonomske eksplozije za vreme i posle Zlatnog doba, sa drutvenim i kulturnim promenama koje su bile posledice te najdublje revolucije u drutvu od kamenog doba, grana je poela da puca i da se lomi. Na kraju ovog veka prvi put je bilo mogue videti kako moe da izgleda svet u kome je prolost, ukljuujui i prolost prisutnu u sadanjosti, izgubila svoju ulogu, u kome su stare mape i karte koje su vodile ljudska bia kroz ivot i pojedinano i kolektivno, vie ne predstavljaju krajolik kroz koji se kreemo, ni more po kome brodimo. U kome ne znamo kuda nas vodi putovanje, pa ak ni kuda treba da nas odvede. Ovo je ta situacija sa kojom jedan deo oveanstva ve mora da se pomiri na kraju ovog veka, a mnogo vei deo e morati da se pomiri u novom milenijumu. Meutim, do tada moe postati jasnije nego danas kuda oveanstvo ide. Mi moemo da gledamo iza sebe put koji nas je doveo dovde i to je ono to sam pokuao da uinim u ovoj knjizi. Ne znamo ta e oblikovati budunost, iako nisam odoleo iskuenju da razmiljam o problemima budunosti, ukoliko su se pomaljali iz ruevina onog perioda koji je upravo stigao do svog kraja. Nadajmo se da e svet biti bolji praviniji i vitalniji. Ovaj stari vek se nije dobro zavrio.

PRVI DEO

DOBA KATASTROFA

Poglavlje prvo Doba Totalnog rata

Mrmljaju redovi sivih, strahom maskiranih lica, Naputaju rovove, skaui preko ivica, Dok vreme tupo i uurbano na ruci im otkucava, A nada, skrivenih oiju i zgrenih pesnica U blatu se batrga. O, Isuse, uini da stane klanica! Zigfrid Sasun, (Siegfried Sasoon, 1947, str. 71) Moda bi bilo smislenije, imajui u vidu optube za ,,varvarstvo vazdunog napada, sauvati spoljnu formu formulisanjem blaih pravila i jo uvek nominalnim ograniavanjem bombardovanja na ciljeve striktno vojnog karaktera... da bi se izbeglo isticanje istine o tome da je vazduno ratovanje nainilo takva ogranienja zastarelim i nemoguim. Moda e proi izvesno vreme dok se ne desi sledei rat i u meuvremenu bi javnost mogla da se obrazuje u pogledu znaenja vazdunih snaga. Pravila koja se tiu bombardovanja iz aviona, 1921 (Townshend, 1986, str. 161) (Sarajevo, 1946.) Ovde kao i u Beogradu, vidim po ulicama znatan broj mladih ena sa prosedom, pa i sasvim sedom kosom. Njihova lica su izmuena, ali jo mlada, a oblici tela odaju jo bolje njihovu mladost. ini mi se da vidim kako je iznad glava tih slabih stvorenja prola ruka ovoga rata (...) Ta se slika nee moi sauvati za budunost; te glave e brzo i jo jae posedeti pa zatim potpuno ieznuti. To je teta. Nita ne bi bolje i jasnije govorilo buduim naratajima o naem vremenu nego te mlade sede glave, kojima je potpuno ili delimino ukradena bezbrinost i radost mladih godina. Neka u ovoj zabeleci ostane bar pomen o njima. Ivo Andri, Znakovi pored puta, Sabrana dela, tom XVI, Beograd, 1981, str. 355-356 (englesko izdanje 1992. godine) I Svetiljke su se pogasile irom Evrope rekao je Edvard Grej, sekretar spoljnih poslova Velike Britanije, dok je gledao svetla Vajthola u noi kada su Britanija i Nemaka ule u rat 1914. godine, vie ih neemo videti upaljene za naeg ivota. U Beu, veliki satiriar Karl Kraus spremao se da opie i optui taj rat u jednoj neobinoj drami-reportai na 792 strane koju je naslovio Poslednji dani oveanstva. Oboji-

24 DOBA KATASTROFA

ca su svetski rat videli kao kao kraj jednog sveta i nisu bili jedini. To nije bio kraj sveta - iako je bilo trenutaka, tokom trideset i jedne godine svetskog konflikta od austrijske objave rata Srbiji 28. jula 1914. godine, do bezuslovne predaje Japana 14. avgusta 1945. godine, - etiri dana nakon eksplozije prve atomske bombe - u kojima kraj znatnog dela oveanstva nije izgledao udaljen. Sigurno je bilo vremena kada se od boga ili bogova za koje poboni ljudi veruju da su stvorili svet i sve na svetu, moglo oekivati da zaale to su to uinili. Ljudska vrsta je opstala. Meutim, veliko zdanje devetnaestovekovne civilizacije skvrilo se u plamenovima svetskoga rata, kada su se njeni stubovi sruili. Bez toga se ne moe razumeti Kratki dvadeseti vek. On je bio obeleen ratom. iveo je i mislio u uslovima svetskog rata, ak i kada su topovi utali i kada bombe nisu eksplodirale. Istorija ovog veka, i jo odreenije, istorija njegovog poetnog doba sloma i katastrofe, mora otpoeti sa istorijom tridesetjednogodinjeg svetskog rata. Za one koji su odrasli pre 1914. godine, kontrast je bio tako dramatian da su mnogi od njih - ukljuujui i generaciju roditelja ovog istoriara, ili, u svakom sluaju, za srednjoevropske pripadnike te generacije, odbijali su da vide svaki kontinuitet sa prolou. ,,Mir je za njih znaio pre 1914: nakon toga je dolo neto to vie nije zasluivalo to ime. Ovo je bilo razumljivo. Pre 1914. godine nije bilo velikog rata tokom itavog veka, naime, takvog rata u kome su bile umeane sve, pa ak ni veina velikih sila, od velikih igraa meunarodne diplomatske igre, to su u to vreme bile est evropskih velikih sila (Britanija, Francuska, Rusija, Austro-Ugarska, Pruska-posle 1871. ujedinjena Nemaka - a nakon ujedinjenja i Italija) SAD i Japan. U samo jednom kratkom ratu su u okraju uestvovale vie od dve velike sile, Krimskom ratu (1854-56) izmeu Rusije na jednoj i Britanije i Francuske na drugoj strani. tavie, veina ratova koji su uopte ukljuivali velike sile su bili relativno brzi. Daleko najdui od njih nije bio meunarodni sukob ve graanski rat unutar Sjedinjenih Amerikih Drava. Trajanje rata mereno je mesecima, ili ak (kao u ratu 1866. godine izmeu Pruske i Austrije) nedelja- ma. Izmeu 1871. i 1914. godine uopte nije bilo ratova u Evropi u kojima su armije velikih sila prelazile bilo koju neprijateljsku granicu, iako se na Dalekom istoku Japan borio sa Rusijom i potukao je 19041905. godine, pourujui tako rusku revoluciju. Uopte nije bilo svetskih ratova. U osamnaestom veku Francuska i Engleska su se nadmetale u nizu ratova ija su se bojita kretala od Indije preko Evrope, do Sever- ne Amerike, a i po svetskim okeanima. Izmeu 1815. i 1914. godine nijedna velika sila se nije borila sa drugom izvan svog ueg regiona, iako su naravno, bile uobiajene agresivne ekspedicije imperijalnih sila ili onih koje su teile da to budu, protiv slabijih prekomorskih neprijatelja. Veina njih su bile spektakularne jednostrane borbe, kao to je rat SAD protiv Meksika (1846-1848) i panije (1898) ili razne kampanje za irenje britanskog i francuskog kolonijalnog carstva, mada je jednom ili dvaput ak i slabima prekipelo, kao kada su Francuzi morali da se povuku iz Meksika 1860-ih godina i Itali- jani iz Etiopije 1896. godine. ak su i najopasniji protivnici modernih drava, koje su sve vie punile svoje arsenale premonom tehnologijom smrti, mogli u najboljem sluaju, jedino da se nadaju da e odloiti neizbeno odstupanje. Ovakvi egzotini sukobi bili su vie materijal za avanturistiku literaturu ili za izvetaje ratnih dopisnika - profesije koja je izum sredine devetnaestog veka, nego to su bili stvar od neposrednog znaaja za veinu stanovnika zemalja koje su ih zapoinjale i dobijale. Sve se ovo izmenilo 1914. godine. Prvi svetski rat je ukljuio sve velike sile i u stvari sve evropske drave osim panije, Holandije, tri skandinavske drave i vajcar-

DOBA TOTALNOG RATA 25

ske. I vie od toga, prekomorske trupe su bile, esto prvi put, poslate da se bore i rade izvan sopstvenih regiona. Kanaani su se borili u Francuskoj, Australijanci i Novozelanani su iskovali svoju nacionalnu svest na jednom egejskom poluostrvu Galipo- lje je postalo njihov nacionalni mit - i, to je jo znaajnije, Sjedinjene Drave su odbacile upozorenje Dorda Vaingtona protiv evropskog uplitanja" i poslale svoje ljude da se bore u Evropi, tako odredivi oblik istorije dvadesetog veka. Indijci su poslati u Evropu i na Srednji istok, kineski radni bataljoni su doli na Zapad, Afrikanci su se borili u francuskoj armiji. Iako vojne operacije izvan Evrope nisu bile znaajne, pomorski rat je ponovo postao globalan: njegova prva bitka voena je 1914. godine oko Folklandskih ostrva, a njegove odluujue kampanje su nemake podmornice i savezniki konvoji vodili na povrini i ispod povrine severnog i srednjeg Atlantika. Jedva da ima potrebe da se pokazuje to da je Drugi svetski rat bio doslovce globalan. U njega su se umeale bukvalno sve nezavisne drave sveta, voljno ili nevoljno, iako su latinoamerike republike uestvovale sasvim nominalno. Izuzev budue Irske Republike, vedske, vajcarske, Portugalije, Turske i panije u Evropi, a moda Avganistana izvan nje, ceo globus je bio ili u ratnom stanju, ili okupiran, ili i jedno i drugo. Kada je re o bojitima, imena melanezijskih ostrva, naselja u pustinjama sever- ne Afrike, u Burmi i na Filipinima su itaocima novina i sluaocima radija - a ovo je sutinski bio rat radijskih vesti - postala isto tako poznata kao i imena arktikih i kavkaskih bitaka, Normandije, Staljingrada i Kurska. Drugi svetski rat bio je lekcija iz svetske geografije. Lokalni, regionalni ili globalni, ratovi dvadesetog veka odigravae se u veim srazmerama od bilo ega ranije doivljenog. Meu sedamdeset i est meunarodnih ratova od 1816. do 1965. godine, koje su ameriki specijalisti koji vole da rade takve stvari, rangirali po broju mrtvih, vodea etiri su se odigrala u dvadesetom veku: dva svetska rata, japanski rat protiv Kine 1937-1939 i korejski rat. U njima je izginulo vie od milion ljudi u bitkama. Najvei zabeleeni meunarodni rat postnapoleonovskog devetnaestog veka, onaj izmeu Pruske/Nemake i Francuske 1870-1871. godine, pobio je moda 150 000 ljudi, po redu veliina uporedljiv sa rtvama ako (Chaco) rata 1932-1935 izmeu Bolivije (oko 3 miliona stanovnika) i Paragvaja (oko 1,4 milion stanovnika). Ukratko, 1914. godina otvorila je doba masakra (Singer, 1972, str. 66, 131). Nema mesta u ovoj knjizi da se rasprave uzroci Prvog svetskog rata, to je ovaj autor pokuao da skicira u knjizi Doba carstva. On je otpoeo kao sutinski evropski rat izmeu trostrukog saveza Francuske, Britanije i Rusije na jednoj strani i takozvanih centralnih sila na drugoj strani, Srbije i Belgije koje su odmah uvuene u rat austrijskim napadom na jednu (ime je zapravo otpoeo rat) i nemakim napadom na drugu zemlju (to je bio deo nemakih strategijskih ratnih planova). Turska i Bugarska su uskoro prile centralnim silama, dok se na drugoj strani Trojna alijansa razvila u vrlo veliku koaliciju. Italija je podmiena da ue; takoe su ukljueni Grka, Rumunija i (vie formalno) Portugalija. Vanija od toga je injenica da se Japan skoro odmah prikljuio da bi preuzeo nemake pozicije na Dalekom istoku i na Zapadnom Pacifiku, ali se nije zanimao ni za ta izvan sopstvenog regiona, i - to je jo znaajnije - SAD su pristupile 1917. godine. U stvari, njihova intervencija se pokazala odluujuom. Nemci su se tada, kao i u Drugom svetskom ratu, suoili sa moguim ratom na dva fronta, sa izuzetkom Balkana, na koji su bili uvueni saveznitvom sa Austro- -Ugarskom. (Ipak, poto su tri od etiri Centralne sile bile u balkanskom regionu,

26 DOBA KATASTROFA

Turska i Bugarska kao i Austrija - tamo strateki problem nije bio toliko teak.) Nema- ki plan je bio da brzo onesposobe Francusku na Zapadu, pa da onda istom brzinom onesposobe Rusiju na Istoku, pre nego to carska imperija uzmogne da svoju ogromnu vojnu snagu u ljudstvu stavi u puno dejstvo. Tada, kao i kasnije, Nemaka je planirala munjevitu kampanju (to e u Drugom svetskom ratu biti nazvano blitzkrieg), jer je tako morala. Taj plan je skoro uspeo, ali ne sasvim. Nemaka armija je napredovala u Francusku, izmeu ostalog i kroz neutralnu Belgiju, i tek je zaustavljena na dvadesetak milja istono od Pariza na reci Marni pet do est nedelja nakon objave rata. (1940. godine, taj plan e uspeti.) Tada su se malo povukli i obe strane - Francuzi, popunjeni onim to je ostalo od Belgijanaca i britanskim kopnenim snagama koje e uskoro narasti do ogromnih srazmera - improvizovali su paralelne linije defanzivnih rovova i utvrenja koji su se uskoro neprekidno protezali od obale Kanala u Flandriji do vaj- carske granice, preputajui Belgiju i dobar deo istone Francuske nemakoj okupaciji. Rovovi se nisu znatnije pomerili u toku sledee tri i po godine. To je bio Zapadni front koji e postati maina za masakr kakva verovatno nikada ranije nije bila viena u istoriji ratovanja. Milioni ljudi su se suoavali preko grudobrana od peanih vrea, iz rovova ispod kojih su iveli zajedno sa pacovima i vakama, a i slino njima. S vremena na vreme, njihovi generali bi pokuavali da se izbave iz ovog orsokaka. Dani, ak i nedelje neprekidnog artiljerijskog bombardovanja - koje je jedan nemaki pisac kasnije nazvao uraganima elika'1 (Ernst Jinger, 1921) - trebalo je da omekaju" protivnika i da ga uteraju ispod zemlje, sve dok se u pravom trenutku ljudski talasi ne bi popeli preko grudobrana, obino zatienih koturima i mreama bodljikave ice, na niiju zemlju11, haos koji su sainjavali vodom ispunjeni krateri, patrljci unitenog drvea, blato i ostavljeni leevi, da bi napredovali ka mitraljezima koji bi ih pokosili. Kao to su to unapred znali. Pokuaj Nemaca da se probiju kod Verdena 1916. godine (februar - juli) bio je bitka sa dva miliona uesnika i jednim milionom rtava. Britanska ofanziva na Somi, planirana da prisili Nemce da prekinu verdensku ofanzivu kotala je Britance 620 000 mrtvih - 60 000 prvog dana napada. Ne iznenauje da je u seanju Britanaca i Francuza, koji su najvei deo Prvog svetskog rata vojevali na Zapadnom frontu, Veliki rat 11 ostavio stranije i traumatinije uspomene od Drugog svetskog rata. Francuzi su izgubili skoro 20 odsto svojih mukaraca doraslih za vojsku, a ako dodamo ratne zarobljenike, ranjene i trajno onesposobljene i unakaene - ona gueules casses ("smrskana lica) koja su postala tako upeatljiv deo naknadne predstave o ratu - od tri Francuza ne mnogo vie od jednog je prolo kroz rat bez ozleda. anse pet miliona britanskih vojnika da preive rat nepovreeni bile su otprilike pola-pola. Britanci su izgubili jednu generaciju - polovinu mukaraca mlaih od trideset godina (Winter, 1986, str. 83) - u znaajnoj meri iz redova viih klasa, iji su mlai pripadnici, kojima je kao dentlmenima sueno da budu oficiri koji daju primer, marirali u bitku na elu svojih ljudi i shodno tome bivali prvi pokoeni. etvrtina studenata Oksforda i Kembrida mlaih od dvadeset i pet godina koji su sluili u britanskoj armiji 1914. godine je ubijena (Winter, 1986, str. 98). Nemci, iako je broj njihovih mrtvih bio ak vei nego kod Francuza, izgubili su manji procenat mukaraca iz svoje mnogo brojnije populacije vojnih obveznika - 13 odsto. ak i upadljivo umereniji gubici SAD (116 000, prema 1,6 miliona Francuza, skoro 800 000 Britanaca i 1,8 miliona Nemaca) zapravo pokazuju ubilaku prirodu Zapadnog fronta, jedinog na kome su se borili. Jer dok su SAD izgubile 2,5 do 3 puta vie u Drugom nego u Prvom svetskom ratu, amerike snage su dejstvovale 1917-1918

DOBA TOTALNOG RATA 27

godine jedva godinu i po dana, u poreenju sa tri i po godine Drugog svetskog rata, i to samo na jednom uskom sektoru a ne irom sveta. Uasi ratovanja na Zapadnom frontu imae ak mranije posledice. Samo iskustvo rata je prirodno pomoglo da se brutalizuju i ratovanje i politika: ako se prvo moe voditi bez obzira na ljudsku ili bilo koju cenu, zato ne i drugo? Veina ljudi koji su sluili vojsku u Prvom svetskom ratu, uglavnom kao regruti - iz njega su izali kao ubeeni mrzitelji rata. Meutim, oni bivi vojnici koji su proli kroz ovu vrstu rata a da se nisu okrenuli protiv njega, ponekad su izvlaili iz zajednikog iskustva ivljenja sa smru i hrabrou, jedan oseaj neizrecive i divlje nadmonosti, i to ne samo nad enama i onima koji se nisu borili, popunjavali su redove prvobitne posleratne ultradesnice. Adolf Hitler je bio samo jedan od takvih ljudi za koje je to to su bili frontsoldati bilo formativno iskustvo njihovih ivota. Suprotna reakcija je pak, imala podjednako negativne posledice. Posle rata politiarima je postalo oevidno, bar u demokratskim zemljama, da krvave kupke kao ona 1914-1918. godine nee vie biti tolerisane od glasaa. Poslerat- na strategija Britanije i Francuske, poput postvijetnamske strategije Sjedinjenih Amerikih Drava, zasnivala se na toj pretpostavci. Na krai rok ovo je pomoglo Nemcima da dobiju Drugi svetski rat na Zapadu protiv Francuske koja se posvetila tome da ui iza svojih nedovrenih fortifikacija i koja, kada su one bile probijene, jednostavno nije bila voljna da nastavi borbu; i Britanije koja je oajniki izbegavala da se upusti u onu vrstu masovnog kopnenog rata kakav je desetkovao njen narod 1914-1918. godine. Na duu stazu demokratske vlade nisu uspele da odole iskuenju da spasavaju ivote sopstvenih graana time to su ivote graana neprijateljskih zemalja smatrale potpuno potronim materijalom. Isputanje atomske bombe na Hiroimu i Nagasaki 1945. godine nije samo opravdavano kao neizbeno za pobedu, koja je do tada ve bila potpuno izvesna, ve kao nain da se potede ivoti amerikih vojnika. Ali moda ni pomisao da e bomba spreiti amerikog saveznika, Sovjetski Savez, da ne postavlja zahteve za veim udelom u japanskom porazu, nije bila odsutna u glavama vlade Sjedinjenih Drava. Dok se Zapadni front ustalio u krvavoj pat-poziciji, Istoni front je ostao u pokretu. Nemci su satrli nezgrapne ruske invazione snage u bici kod Tanenberga u prvim mesecima rata i posle toga su, uz na mahove delotvornu pomo Austrijanaca, isterali Ruse iz Poljske. Uprkos povremenim ruskim kontraofanzivama, bilo je jasno da Centralne sile stiu premo, a da Rusija vojuje defanzivnu akciju zatitnice pred nemakim napredovanjem. Na Balkanu, Centralne sile su kontrolisale situaciju, uprkos neujednaenom vojnom uinku klimavog Habzburkog carstva. Lokalne zaraene drave, Srbija i Rumunija pretrpele su, sticajem okolnosti, daleko najvee vojne gubitke. Saveznici, uprkos tome to su okupirali Grku, nisu napravili pomak sve do kolapsa Centralnih sila nakon leta 1918. godine. Italijanski plan da otvore novi front protiv Austro-Ugarske u Alpima je propao, uglavnom zbog toga to mnogi italijanski vojnici nisu videli smisla u borbi za vladu koju nisu smatrali svojom, i iji je jezik malo ko od njih mogao da govori. Posle velikog vojnog debakla kod Kaporeta 1917. godine, koji je ostavio knjievnu uspomenu u romanu Ernesta Hemingveja Zbogom oruje, Italijani su ak morali da budu uvreni pojaanjima iz drugih saveznikih armija. U meuvremenu, Francuska, Britanija i Nemaka su na Zapadnom frontu do smrti putali krv jedni drugima, Rusija je sve gore bivala destabilizovana ratom koji je oigledno gubila, a Austro-Ugarska carevina se sve jae teturala ka svom slomu, za kojim su eznuli njeni lokalni nacionalistiki pokreti, a sa kojim su se savezniki ministri spoljnih poslova pomirili bez entuzijazma, pravilno predviajui jednu nestabilnu Evropu.

28 DOBA KATASTROFA

Presudno pitanje za obe strane na Zapadnom frontu je bilo kako krenuti sa mrtve take, jer bez pobede na Zapadu nijedna ne bi mogla da dobije rat, jo i vie zbog toga jer je i pomorski rat zapao u orsokak. Sem nekih izolovanih krstarica, Saveznici su kontrolisali okeane, ali su se britanska i nemaka flota suoile i imobilisale jedna drugu na Severnom moru. Njihov jedini pokuaj stupanja u bitku (1916) zavrio se neodlueno, ali od tada se nemaka flota ograniila na to da ostane u svojim bazama, to je kada se sve uzme u obzir, bilo najpovoljnije za Saveznike. Obe strane su pokuavale da naprave prodor pomou tehnologije. Nemci - oduvek snani u herniji - uveli su otrovni gas na bojite, gde se gas pokazao i kao varvarski i kao neefikasan, ostavljajui za sobom jedini pravi sluaj zvaninog humanitarnog odbacivanja nekog sredstva voenja rata, enevsku konvenciju iz 1925. godine, kojom se svet zavetovao da ne koristi hemijsko oruje. I stvarno, iako su sve vlade nastavile da se spremaju za takav rat i oekivale od neprijatelja da ga upotrebi, nijedna strana u Drugom svetskom ratu nije upotrebila hemijsko oruje, mada humanitarna oseanja nisu spreila Italijane da gasom truju ljude u kolonijama. (Naglo opadanje civilizacijskih vrednosti posle Drugog svetskog rata konano je vratilo otrovne gasove. Tokom iransko-irakog rata osamdesetih godina, Irak, tada entuzijastiki podravan od zapadnih zemalja, slobodno je koristio gas i protiv vojnika i protiv civila.) Britanci su prednjaili u izradi oklopnog vozila sa gusenicama, jo uvek poznatog pod tadanjim tajnim imenom tenk, ali njihovi generali, koji su bili daleko od impresivnih, jo uvek nisu znali kako da ga upotrebe. Obe strane su koristile nove, jo uvek krhke avione, kao to su (Nemci) koristili i neobine letelice u obliku cigare, ispunjene helijumom, eksperimentiui sa vazdunim bombardovanjem, sreom sa nevelikim uinkom. Vazdu- no ratovanje je dolo na svoje, u znatnoj meri kao sredstvo terorisanja civila, u toku Drugog svetskog rata. Jedino tehnoloko oruje koje je imalo veliko dejstvo na ratovanje 1914-1918 bila je podmornica, jer su obe strane, nesposobne da poraze protivnike vojnike, pribe- gle izgladnjivanju protivnikih civila. Poto su sve britanske linije snadbevanja bile pomorske, inilo se izvodljivim udaviti Britanska ostrva sve surovijim podmornikim ratom protiv brodovlja. Kampanja je dola tik do uspeha 1917. godine, pre nego to su pronaeni delotvorni naini suprotstavljanja, ali je vie od svega drugog uinila da se SAD uvuku u rat. Britanci su, zauzvrat, dali sve od sebe da blokiraju snadbevanje Nemake, to jest, da izgladne i nemaku ratnu privredu i nemako stanovnitvo. Bili su efikasniji nego to je trebalo, poto, kao to emo videti, nemaka ratna privreda nije voena sa onom efikasnou i racionalnou na koju su Nemci bili ponosni. Za razliku od nemake ratne maine, koja je bila upadljivo nadmona nad svim ostalima, u Prvom, kao i u Drugom svetskom ratu. Ova potpuna nadmonost je mogla da se pokae kao odluujua, da saveznici nisu mogli da raunaju na praktino neograniene resurse SAD od 1917. godine. Kako su tada stvari stajale, Nemaka je, ak i sputana saveznitvom sa Austrijom, osigurala potpunu pobedu na Istoku, izbacivi 1917-1918 godine Rusiju iz rata u revoluciju, i iz velikog dela njenih evropskih teritorija. Nakon nametanja Brest Litovskog mira (mart 1918) nemaka armija je, sada slobodna da se koncentrie na Zapad, zapravo probila Zapadni front i ponovo napredovala ka Parizu. Zahvaljujui bujici amerikih pojaanja i opreme, Saveznici su se oporavili, ali je za izvesno vreme izgledalo da je nemaka pobeda sasvim blizu. Ipak, to je bio poslednji hitac iscrpljene Nemake koja je sama znala da je na ivici poraza. Jednom kada su Saveznici poeli da napreduju u leto 1918. godine, kraj je bio udaljen

DOBA TOTALNOG RATA 29

samo nekoliko nedelja. Centralne sile nisu samo priznale poraz, ve su se sruile. Revolucija je prela preko centralne i jugoistone Evrope u jesen 1918. godine, kao to je prela preko Rusije 1917. godine (vidi sledee poglavlje). Nijedna stara vlada nije ostala neoborena od granica Francuske do Japanskog mora. ak su i zaraene zemlje na pobednikoj strani bile uzdrmane, iako je teko poverovati da Francuska i Britanija ne bi preivele ak i poraz kao stabilni politiki entiteti; ali to ne vai i za Italiju. Izvesno je da nijedna poraena zemlja nije izbegla revoluciju. Ako bi ustao iz groba da bi posmatrao Prvi svetski rat, neko od velikih ministara ili diplomata iz prolosti - jedan od onih koje su ambicioznim pripadnicima diplomatskih slubi u njihovim zemljama predoavali kao uzor, jedan Taljeran ili jedan Biz- mark, sigurno bi se zapitao zato razumni dravnici nisu odluili da smire rat nekakvim kompromisom pre nego to je rat unitio svet iz 1914. godine. I mi se moramo zapitati. Veina nerevolucionarnih i neideolokih ratova prolosti nisu voeni kao borbe do istrebljenja ili totalnog iscrpljivanja. Ideologija svakako nije bila 1914. godine ono to je razdvajalo zaraene strane, osim utoliko koliko je rat morao da se vodi na obema stranama mobilizacijom javnog mnjenja, tj. tvrdnjama da postoji duboki izazov prihvaenim nacionalnim vrednostima, kao to je rusko varvarstvo za nemaku kulturu, nemaki apsolutizam za francusku i britansku demokratiju i tome slino. Osim toga bilo je dravnika koji su preporuivali neku vrstu kompromisnog sporazuma ak i izvan Rusije i Austro-Ugarske, koji su u tom smislu lobirali meu svojim Saveznicima, ali sa sve veim oseanjem oaja kako se poraz primicao. Zato su, onda, vodee sile na obe strane vodile Prvi svetski rat kao igru nulte sume tj. kao rat koji moe biti samo totalno dobijen ili totalno izgubljen? Razlog je bio taj, to je ovaj rat, za razliku od ranijih ratova koji su tipino voeni za ograniene ciljeve koji se tano mogu odrediti, voen zbog neogranienih ciljeva. U Dobu carstva, politika i ekonomija su se stopile. Meunarodno politiko suparnitvo je bilo primenjeno na ekonomski rast i takmienje, ali je karakteristina crta ovog nadmetanja bila upravo ta, da ono nije imalo granica. Prirodne granice" Standard Oila, Doje banke ili De Beers Diamond korporacije bile su na kraju svemira, ili bar na kraju njihovih mogunosti irenja" (Hobsbaum, 1987, str. 318). Konkretno reeno, za dva glavna takmiara, Nemaku i Britaniju, nebo je moralo da bude granica, poto je Nemaka elela onakvu globalnu i pomorsku poziciju kakvu je zauzimala Britanija, i stoga je automatski htela da potisne Britaniju, ve u opadanju, u inferiorni status. To je bilo ili-ili. Za Francusku, onda kao i kasnije, ulozi su bili manje globalni, ali jednako vani: nadoknada njene sve vee demografske i ekonomske inferiornosti u odnosu na Nemaku. Takoe je u pitanju bila i budunost Francuske kao velike sile. U oba sluaja kompromis bi samo znaio odlaganje. Za samu Nemaku bi se moglo pretpostaviti da je mogla da saeka dok njena rastua veliina i nadmonost ne stave Nemaku u onaj poloaj za koji su njene vlade smatrale da je dostojan, to bi se pre ili kasnije desilo. U stvari, poetkom devedesetih godina je dominantna pozicija dva puta poraene Nemake u Evropi, bez zahteva za nezavisnom vojnom snagom, bila manje sporna nego to je militaristika Nemaka ikada pretendovala pre 1945. godine. Pa ipak je do toga dolo jer su Britanija i Francuska, kako emo videti, posle Drugog svetskog rata bile prisiljene, mada nerado, da prihvate svoje raalovanje u drugorazredni status, ba kao i to je Savezna Republika Nemaka, uz svu svoju ekonomsku snagu, spoznala da je u svetu posle 1945. godine supremacija pojedinane drave ostala i morala bi da ostane, iznad njenih snaga. Poetkom veka, na vrhuncu imperijalne i imperijalistike ere i nemaki zahtevi na jedin

30 DOBA KATASTROFA

stveni status u svetu (Nemaki duh obnovie svet glasila je parola) i otpor Francuske i Britanije neosporno jo velikih sila u evrocentrinom svetu, bili su dotada netaknuti. U teoriji, nema sumnje da je bio mogu kompromis po ovoj ili onoj taki skoro megalomanskih ratnih ciljeva" koje su obe strane formulisale im je rat izbio, ali u praksi jedini ratni cilj na koji se raunalo bio je totalna pobeda: ono to je u Drugom svetskom ratu nazvano bezuslovna predaja1'. To je bio jedan apsurdan i samoporaavajui cilj koji je upropastio i pobedni- ke i pobeene. Poraene je doveo do revolucije a pobednike do bankrota i psihike iscrpljenosti. U 1940. godini Francuska je bila pregaena od strane slabijih nemakih snaga smenom lakoom i brzinom, i prihvatila je podreenost Hitleru bez oklevanja, zato to je ta zemlja iskrvarila skoro do smrti od 1914. do 1918. godine. Britanija nikad nije bila ista posle 1918. godine, jer je upropastila svoju privredu vodei rat koji je stvarno bio iznad njenih mogunosti. Osim toga, totalna pobeda, ratifikovana kaznenim diktiranim mirom, ono malo ansi da se obnovi neto to bi bar slabano podse- alo na stabilnu, liberalnu, buroasku Evropu, kao to je to odmah spoznao ekonomista Don Majnard Kejnz. Ako Nemaka nije bila reintegrisana u evropsku privredu, ako njena ekonomska teina unutar te privrede nije bila priznata i prihvaena, tu nije moglo biti stabilnosti. Ali ovakvo razmatranje je bilo poslednja stvar na umu onih koji su se borili da eliminiu Nemaku. Glavne preivele pobednike sile (SAD, Britanija, Francuska, Italija) nametnule su mirovni ugovor, poznat pod ne ba najtanijim imenom Versajski ugovor2, u ijem je razmatranju dominiralo pet problema. Najaktuelniji je bio slom tolikih reima u Evropi i pojava jednog alternativnog revolucionarnog boljevikog reima u Rusiji, posveenog univerzalnoj subverziji i koji je predstavljao magnet za revolucionarne snage svugde po svetu (vidi poglavlje 2). Drugo, postojala je potreba da se kontrolie Nemaka, koja je na kraju krajeva, bez iije pomoi zamalo porazila Saveznike. Iz oiglednih razloga, to je bila i otada ostala, glavna briga Francuske. Tree, mapa Evrope mora biti iznova nacrtana i da bi se oslabila Nemaka i da bi se popunila velika praznina koja je ostala u Evropi i na Srednjem istoku istovremenim porazom i kolapsom Ruskog, Habzburkog i Otomanskog carstva. Glavni pretendenti na naslee, bar u Evropi, bili su razni nacionalistiki pokreti koje su pobednici ohrabrivali u onoj meri u kojoj su ovi bili antiboljeviki. U stvari, u Evropi je osnovni princip preureenja granica bio stvaranje etniko-lingvistikih nacionalnih drava, u skladu sa verovanjem da nacije mora da imaju pravo na samoopredeljenje. Predsednik SAD, Vilson, iji su stavovi posmatrani kao izraz volje sile bez koje bi rat bio izgubljen, bio je strastveno predan ovom verovanju, koga se bilo (i sada je) lake drati daleko od etnike i jezike stvarnosti regiona koje je trebalo izdeliti u iste nacionalne drave. Ovaj pokuaj je bio katastrofa, to se jo moe videti u Evropi devedesetih godina. Oni nacionalni konflikti koji danas razdiru ovaj kontinent su stari versajski avoli koji su jo jednom doli po svoje.3 Iscrtavanje mapa po Srednjem istoku bila je podela du konvencionalnih imperijalnih granica - izmeu Britanije i Francuske - izuzev Palestine, gde je

2 Versajski ugovor je potpisivanje mira sa Nemakom. Razni parkovi i zamkovi u parikoj okolini dali su svoja imena ostalim ugovorima: Sen Zermen sa Austrijom; Trijanon sa Maarskom; Sevr sa Turskom; Neji sa Bugarskom. 3 Jugoslovenski graanski rat, secesionistika agitacija u Slovakoj, secesija baltikih drava do SSSR-a, maarsko-rumunski konflikt oko Transilvanije, moldavski separatizam, su neki od eksplozivnih problema koji ili nisu postojali, ili nisu mogli da postoje pre 1914. godine.

DOBA TOTALNOG RATA 31

britanska vlada, brina zbog meunarodne podrke Jevreja tokom rata, neoprezno i dvosmisleno obeala da ustanovi nacionalni dom za Jevreje. Ovo e postati jo jedan problematian i nezaboravljen ostatak Prvog svetskog rata. Problemi iz etvrtog paketa su bili oni unutar pobednikih zemalja - to u praksi znai, Britaniju, Francusku i SAD - i trvenje meu njima. Najvanija posledica takvog internog politiziranja je bila ta da je Kongres Sjedinjenih Drava odbio da ratifikuje mirovni ugovor u velikoj meri napisan od svog predsednika, a SAD su se postepeno povukle iz mirovnog procesa, to je imalo dalekosene rezultate. Na kraju, pobednike sile su oajniki tragale za takvom vrstom mira koja bi uinila nemoguim jo jedan rat nalik na onaj koji je upravo opustoio svet i ije su posledice bile svuda okolo. Omanuli su na najspektakularniji nain. Za dvadeset godina svet je jo jednom bio u ratu. Precrtavanje mape Evrope i nastojanje da se svet naini sigurnim od boljevizma, preklopili su se, poto je najdirektniji nain da se izae na kraj sa revolucionarnom Rusijom, ako ona nekim sluajem opstane - to nikako nije bilo izvesno 1919. godine - bio taj da se ona izoluje iza karantinskog pojasa (sanitarnog kordona u tadanjem jeziku diplomatije) antikomunistikih drava. Obzirom da je njihova teritorija veim delom ili u celini bila izrezana iz bivih ruskih zemalja, njihovo neprijateljstvo prema Moskvi je moglo biti zagarantovano. Od severa ka jugu te zemlje su bile: Finska, autonomna oblast, kojoj je Lenjin dopustio da se otcepi; tri nove male baltike republike (Estonija, Litvanija, Letonija), za koje nije bilo istorijskog presedana; Poljska, sa obnovljenom dravnom nezavisnou posle 120 godina, i ogromno uveana Rumunija, udvostruena po povrini dodavanjem maarskih i austrijskih delova teritorije Habzburkog carstva i bivom ruskom Besarabijom. Veinu ovih teritorija je zapravo Nemaka odvojila od Rusije i da nije bilo Oktobarske revolucije, sigurno bi bile vraene toj dravi. Pokuaj da se ovaj izolacioni pojas produi na Kavkaz nije uspeo, u osnovi zbog toga to je revolucionarna Rusija nala zajedniki jezik sa nekomunistikom ali revolucionarnom Turskom, koja nije imala sklonosti prema britanskim i francuskim imperijalistima. Stoga zakratko nezavisne drave Jermena i Gruzina uspostavljene nakon Brest Litovska, kao i pokuaj Britanaca da otcepi naftom bogati Azerbejdan nisu preiveli pobedu boljevika u graanskom ratu 1918-1920. godine i sovjetsko-turski ugovor iz 1921. godine. Ukratko, na Istoku su Saveznici prihvatili granice koje je Nemaka nametnula revolucionarnoj Rusiji, ukoliko one nisu napravljene neodrivim delovanjem snaga izvan njihove kontrole. I jo su ostali veliki delovi uglavnom austro-ugarske Evrope da se preraspodele po novoj karti. Austrija i Ugarska su redukovane na nemake i maarske okrajke, Srbija se proirila u veliku novu Jugoslaviju spajanjem sa (bivom austrijskom) Slovenijom i (bivom ugarskom) Hrvatskom, kao i sa prethodno nezavisnim malim plemenskim kraljevstvom stoara i ratnika, Crnom Gorom, turobnom masom planina iji su stanovnici reagovali na neuven gubitak nezavisnosti masovnim preobraanjem na komunizam, koji je, kako su oseali, potovao njihove herojske vrline. Takoe je komunizam povezivan sa pravoslavnom Rusijom, iju veru su nepokoreni ljudi Crne Planine kroz mnoge vekove branili od turskih nevernika. I nova Cehoslovaka je oblikovana pridruivanjem biveg industrijskog jezgra Habzburkog carstva, ekih zemalja, oblastima slovakog i rutenijskog seljakog naroda koje su nekada pripadale Ugarskoj. Rumunija je uveana u multietniki konglomerat, a i Italija i Poljska su se takoe okoristili. Nije bilo istorijskog presedana niti logike za jugoslovenske i ehoslova-

32 DOBA KATASTROFA

ke kombinacije, koje su bile konstrukcije nacionalistikih ideologija koje su verovale i u snagu zajednikog etniciteta i u nepoeljnost prekomerno malih nacionalnih drava. Svi Juni Sloveni (= Jugosloveni) su pripali jednoj dravi, kao i Zapadni Sloveni ekih i slovakih zemalja. Kao i to se moglo oekivati, ovi prinudni politiki brakovi se nisu pokazali kao vrlo vrsti. Uzgred budi reeno, izuzev krnje Austrije i krnje Maarske koje su bile ostrigane od veine - mada u praksi ne i od svih - svojih manjina, nove zemlje naslednice bilo da su izrezane iz Rusije ili Habzsburkog carstva, nisu bile manje multinacionalne od svojih prethodnika. Kazneni mir, opravdavan argumentom da je ta drava jedino odgovorna za rat i sve njegove posledice (klauzula ratne krivice") bio je nametnut Nemakoj da bi je stalno drao oslabljenom. Ovo je postizano ne toliko teritorijalnim gubicima, iako je Alzas-Loren povraen Francuskoj i znatna oblast na Istoku obnovljenoj Poljskoj (poljski koridor" koji je odvajao istonu Prusku od ostatka Nemake), a napravljena su i neka manja prilagoavanja nemake granice; ta slabost je pre osiguravana time to je Nemaka liena efektivne mornarice i bilo kakvih vazdunih snaga; ograniavanjem nemake armije na 100 000 ljudi; nametanjem teorijski neodreenih reparacija" (plaanja za trokove rata koje su naplaivali pobednici); vojnom okupacijom dela zapadne Nemake, i posebno, liavanjem Nemake svih njenih bivih prekomorskih kolonija. (Ove su raspodeljene izmeu Britanaca i njihovih dominiona, Francuza, i u manjoj meri, Japanaca, ali u znak priklanjanja sve veoj nepopularnosti imperijalizma one se vie nisu zvale kolonije" nego mandati" koji treba da osiguraju progres zaostalih naroda i koji su predati imperijalnim silama a one ne bi ni sanjale da te mandate eksploatiu u neku drugu svrhu.) Do sredine tridesetih godina nita nije ostalo od Versajskog ugovora osim teritorijalnih klauzula. Kada je re o mehanizmu za spreavanje jo jednog svetskog rata, bilo je oigledno da je konzorcijum evropskih velikih sila" koji je pre 1914. godine osiguravao mir, doiveo potpuni slom. Alternativa koju je predsednik Vilson nametao zadrtim evropskim politikantima sa svim svojim arom naunika sa Prinstona, bila je u tome da se uspostavi jedno sveobuhvatno Drutvo naroda" (to jest, nezavisnih drava) koje bi reavalo probleme mirno i demokratski pre nego to bi se otrgli kontroli, dajui prednost javnim pregovorima (otvorenim ugovorima do kojih se otvoreno dolazi"), jer je Prvi svetski rat uinio da uobiajeni i razumni procesi diplomatskog pregovaranja izgledaju sumnjivo kao tajna diplomatija". Ovo je u velikoj meri bila reakcija protiv tajnih ugovora araniranih izmeu Saveznika tokom rata, u kojima su rasparavali posleratnu Evropu i Srednji istok sa zapanjujuim odsustvom brige za elje, pa ak i za interese itelja ovih regiona. Boljevici, kada su otkrili ove delikatne dokumente u carskim arhivima, hitro su ih tampali da bi ih svet proitao, pa je stoga zatraena akcija ograniavanja tete. Drutvo naroda je zapravo uspostavljeno kao deo mirovnog ugovora i pokazalo se kao skoro potpuni promaaj, osim kao ustanova za sakupljanje statistikih podataka. Ipak je u svojim ranim danima resilo jedan ili dva manja spora koji nisu mnogo dovodili u opasnost svetski mir, kao to je onaj izmeu vedske i Finske oko Olanskih ostrva. 4 Odbijanje SAD da se pridrue Drutvo naroda, liilo je ovo svakog pravog znaenja.

4 Olanska ostrva, smetena izmeu vedske i Finske, koja su deo Finske, bila su i sada su naseljena iskljuivo stanovnitvom koje govori vedski, dok se Finska koja je tek stekla nezavisnost agresivno zalagala za dominaciju finskog jezika. Kao alternativu secesiji i prikljuenju oblinjoj vedskoj, Drutvo naroda je izumelo plan koji je garantovao iskljuivu upotrebu vedskog jezika na ostrvima i koji je zatitio ostrva od nepoeljnog useljavanja sa finskog kopna.

DOBA TOTALNOG RATA 33

Nije neophodno zalaziti u detalje meuratne istorije da bi se pokazalo kako nije bilo mogue da Versajski ugovor bude osnova jednog stabilnog mira. Bio je osuen na propast od poetka, i jo jedan rat je bio izvestan. Kao to smo ve primetili, SAD su skoro odmah izale iz ugovora, a u svetu koji vie nije bio evrocentrian i odreen Evropom, nije se mogao odrati nijedan sporazum nepotpisan od ove sada glavne svetske sile. Kao to emo videti, ovo je vailo i za svetsku privredu kao i za politiku. Dve glavne evropske i u stvari svetske, sile - Nemaka i Rusija - ne samo da su bile iskljuene iz meunarodne igre, ve se pretpostavljalo da ne postoje kao nezavisni igrai. im su se jedna ili obe vratile na scenu, mirovni sporazum zasnovan samo na Britaniji i Francuskoj - uz Italiju koja je takoe ostala nezadovoljena - nije mogao da dalje potraje. I, pre ili kasnije, Nemaka, ili Rusija, ili obe, bi se neizbeno pojavile kao veliki igrai. Ono malo ansi koje je mir imao, bile su torpedovane odbijanjem sila-pobed- nica da reintegriu gubitnike. Tano je da se potpuno suzbijanje Nemake i stavljanje Rusije van zakona uskoro pokazalo kao nemoguno, ali prilagoavanje stvarnosti je bilo sporo i nerado. Za Francuze, koji su tek nevoljno napustili nadu da mogu da Nemaku dre slabom i nemonom. (Britanci nisu bili progonjeni seanjem na poraz i invaziju.) to se SSSR-a tie, pobednike drave bi najvie volele da on nije postojao, i time to su u ruskom graanskom ratu podravali kontrarevoluciju i slali joj vojne snage, nisu pokazivali entuzijazam oko priznavanja njegovog opstanka. Njihovi poslovni ljudi su ak odbacivali najdalekosenije ustupke koje je Lenjin napravio stranim investitorima, u oajnikom pokuaju da na bilo koji nain pokrene ekonomiju gotovo unitenu ratom, revolucijom i graanskim ratom. Sovjetska Rusija je bila prisiljena da se razvija u izolaciji, bez obzira na to to su se dve izoptene drave u Evropi, Nemaka i sovjetska Rusija, uzajamno pribliile ranih dvadesetih godina. Moda bi sledei rat mogao biti izbegnut, ili bar odloen, da je predratna privreda opet bila obnovljena kao jedan globalni sistem prosperitetnog rasta i ekspanzije. Meutim, nakon nekoliko godina sredinom dvadesetih, kada se inilo da su ratni i posleratni poremeaji ostali iza nje, svetska privreda je utonula u najveu i najdramatiniju krizu kakvu nije poznavala od industrijske revolucije (vidi poglavlje 3). A kriza je onda dovela na vlast, i u Nemakoj i u Japanu, politike snage militarizma i krajnje desnice koje su se zalagale za odluan raskid status kvoa, putem konfrontacije, ako je neophodno i orujem, pre nego li putem postepeno dogovorenih promena. Od tada na dalje novi svetski rat ne samo da je bio predskaziv, ve rutinski prorican. Oni koji su sazreli tridesetih godina su ga oekivali. Slike avionskih flotila kako bacaju bombe na gradove i komarnih likova sa gasmaskama to kao slepci bauljaju kroz maglu otrovnog gasa, nisu davale mira mojoj generaciji: proroki u prvom, pogreno u drugom sluaju. II Uzroci Drugog svetskog rata proizveli su neuporedivo manje istorijske literature nego uzroci Prvog, iz oiglednog razloga. Uz vrlo retke izuzetke, nijedan ozbiljan istoriar nije posumnjao da su Nemaka, Japan i (uz vie oklevanja) Italija, bili agresori. Zemlje koje su, bilo socijalistike, bilo kapitalistike uvuene u rat protiv njih tri nisu elele rat, a veina meu njima je uinila ta je mogla da ga izbegne. Najjedno-stavnije se na pitanje ko ili ta je prouzrokovalo Drugi svetski rat moe odgovoriti sa dve rei: Adolf Hitler.

34 DOBA KATASTROFA

Naravno, odgovori na istorijska pitanja nisu tako prosti. Kao to smo videli svet stvoren Prvim svetskim ratom je bio u inherento nestabilnom stanju, posebno u Evropi, ali i na Dalekom istoku i zato se nije oekivalo da mir dugo traje. Nezadovoljstvo status kvoom nije bilo ogranieno samo na poraene drave, mada su one, naroito Nemaka, smatrale da imaju mnogo razloga za ozlojeenost, to stvarno nije bio sluaj. Sve partije u Nemakoj, od komunista na krajnjoj levici, do hitlerovih nacio- nal-sojalista na krajnjoj desnici, nadmetale su se u osudama Versajskog ugovora. Dve poraene zemlje, koje su zaista prole kroz revoluciju, Rusija i Turska, bile su suvie zaokupljene svojim poslovima, ukljuujui i odbranu granica, da bi destabilizovale meunarodnu situaciju. One su bile snage stabilnosti tridesetih godina i zaista, Turska je ostala neutralna u Drugom svetskom ratu. Meutim, i Japan i Italija, iako na pobed- nikoj strani u Prvom svetskom ratu, takoe su oseali nezadovoljstvo, pri emu su Japanci bili neto realniji od Italijana, iji su imperijalni apetiti daleko prevazilazili samostalnu snagu njihove drave da ih zadovolji. U svakom sluaju, Italija je izala iz tog rata sa znaajnim teritorijalnim dobicima u Alpima, na Jadranu, pa ak i na Egejskom moru, iako ne ba sa svim onim plenom koji su joj saveznici obeali za pristupanje njihovoj strani 1915. godine. Meutim, trijumf faizma, jednog kontrarevoluci- onarnog i stoga ultranacionalistikog i imperijalistikog pokreta, podvukao je nezadovoljstvo Italije (vidi poglavlje 5). to se Japana tie, njegova vrlo znaajna vojna i pomorska snaga, nainila ga je, posebno poto je Rusija otpala, daleko najveom silom na Dalekom istoku, a to je do izvesne mere i meunarodno priznato Vaingtonskim pomorskim sporazumom iz 1922. godine, kojim je konano zavrena britanska pomorska suprematija, time to je po formuli 5: 5: 3 odredio meusobni odnos snaga amerike, britanske i japanske mornarice. Pa ipak je Japan, ija je industrijalizacija napredovala ekspresnom brzinom, - iako je apsolutna veliina japanske privrede bila jo uvek sasvim umerena - 2,5 procenta svetske industrijske proizvodnje kasnih dvadesetih godina - nesumnjivo oseao da je zasluio veu kriku dalekoistonog kolaa nego to su mu dodelile bele imperijalne sile. Osim toga, Japan je bio akutno svestan ranjivosti jedne zemlje kojoj nedostaju praktino svi resursi potrebni za modemu industrijsku privredu, iji je uvoz bio u milosti stranih mornarica, a izvoz u milosti amerikog trita. Dokazivano je da bi vojni pritisak za stvaranje kopnene imperije u oblinjoj Kini, skratio japanske linije komunikacija i tako ih nainio manje ranjivim. Meutim, kolika god da je bila nestabilnost mira posle 1918. godine i mogunost njegovog sloma, neosporno je da je ono to je konkretno uzrokovalo Drugi svetski rat bila agresija ove tri nezadovoljne sile, koje su se od tridesetih godina meusobno povezale raznim sporazumima. Prekretnice na putu za rat bile su japanska invazija na Manduriju 1931. godine; italijanska invazija na Etiopiju 1935. godine; nemaka i italijanska intervencija u panskom graanskom ratu 1936-1939. godine; nemaka invazija na Austriju 1938. godine; nemako sakaenje ehoslovake neto kasnije iste godine; nemaka okupacija onoga to je ostalo od ehoslovake u martu 1939. godine (za kojom je sledila italijanska okupacija Albanije); i na kraju nemaki zahtevi prema Poljskoj koji su stvarno doveli do izbijanja rata. Prekretnice ka ratu se mogu posmatrati i s druge strane, negativno: neuspeh Drutva naroda da deluje protiv Japana; neuspeh u tome da se preduzmu efektivne mere protiv Italije 1935. godine; neuspeh Britanije i Francuske da odgovore na nemako jednostrano otkazivanje Versajskog ugovora, to se pokazalo u vojnom preuzimanju Rajnske oblasti 1936. godine; njihovo odbijanje da interveniu u panskom graanskom ratu (,ne-intervencija); njihov

DOBA TOTALNOG RATA 3 35

neuspeh da odgovore na okupaciju Austrije; povlaenje pred nemakom uenom oko ehoslovake (Minhenski sporazum41 1938. godine); odbijanje Staljina da nastavi da se suprotstavlja Hitleru 1939. godine (Pakt Hitler-Staljin u avgustu 1939. godine). Pa ipak, i ako jedna strana jasno nije htela rat i ako je sve to je mogla uradila da ga izbegne, a druga strana ga veliala i u sluaju Hitlera, svakako ga aktivno elela, niko od agresora nije eleo onakav rat kakav su dobili, u vreme u kome su ga dobili, niti su hteli bar neke od neprijatelja sa kojima su se nali u sukobu. Japan, uprkos uticaju vojske na njegovu politiku, izvesno bi vie voleo da je svoje ciljeve - u osnovi stvaranje jednog istono azijskog carstva - postigao bez opteg rata u koji se upleo samo zbog toga to su SAD bile ukljuene u jedan takav opti rat. Kakav je rat elela Nemaka, kada i protiv koga, jo uvek je stvar za raspravu, poto Hitler nije bio ovek koji je doku- mentovao svoje odluke, ali su dve stvari jasne. Rat protiv Poljske (podrane od Britanije i Francuske) 1939. godine nije bio u planu igre, a rat u kome se konano naao i protiv SSSR-a i protiv SAD je bio nona mora svakog nemakog diplomate i generala. Nemakoj (a kasnije Japanu) bio je potreban brzi ofanzivni rat iz istih razloga koji su takav rat inili nunim 1914. godine. Udrueni resursi neprijatelja obe zemlje, jedanput ujedinjeni i koordinisani, bili su poraavajue vei nego njihovi sopstveni. Nijedna od ove dve zemlje nije ak imala efektivne planove za dugaak rat, niti se oslanjala na oruje sa duim rokom upotrebe. (Nasuprot tome, Britanci su, mirei se sa inferiornou na kopnu, od poetka uloili novac u najskuplje i tehnoloki sofisticirane vidove naoruanja i spremali su se za dugotrajni rat u kome bi oni i njihovi saveznici nadmaili drugu stranu proizvodnjom.) Japanci su bili uspeniji nego Nemci u izbegavanju koalicije njihovih neprijatelja, jer su se drali izvan i nemakog rata protiv Engleske i Francuske 1939-1940. godine i rata protiv Rusije posle 1941. godine. Za razliku od svih ostalih sila, oni su se zaista suoili sa Crvenom armijom u jednom nezvaninom ali vanom ratu na sibirskokineskoj granici 1939-1940. godine i pretrpeli teke gubitke. Japan je uao u rat samo protiv Britanije i SAD, ali ne i protiv SSSR-a, u decembru 1941. godine. Na njegovu nesreu, jedina Sila sa kojom je Japan morao da se bori, Sjedinjene Amerike Drave, bile su po svojim resursima u tolikoj meri superiorne nad njim da su bukvalno bile predodreene da pobede. Neko vreme je izgledalo da Nemaka ima vie sree. Tridesetih godina, kako se rat primicao, Britanija i Francuska nisu uspele da se udrue sa Sovjetskom Rusijom, pa je na kraju Sovjetska Rusija odabrala da se sporazume sa Hitlerom, dok je unutranja politika spreila Ruzvelta da da vie od formalne podrke onoj strani koju je arko podravao. Stoga je rat 1939. godine poeo kao isto evropski rat i u stvari, nakon to je Nemaka umarirala u Poljsku koja je u roku od tri nedelje poraena i podeljena sa sada neutralnim Sovjetskim Savezom, on je bio isto zapadnoevropski rat Nemake protiv Britanije i Francuske. U prolee 1940. godine, Nemaka je neverovatno lako osvojila Norveku, Dansku, Holandiju, Belgiju i Francusku, okupiravi prve etiri zemlje, a Francusku podelivi na zonu koja je bila direktno okupirana i kojom su pobed- niki Nemci upravljali i na satelitsku francusku dravu44 (koju njeni vladaoci, izvueni iz raznih grana francuske reakcije nisu voleli da nazivaju republikom) sa presto- nicom u provincijskoj banji Viiju. U ratu sa Nemakom je ostala samo Britanija, pod vladajuom koalicijom svih nacionalnih snaga, predvoenih Vinstonom erilom, koja se zasnivala na potpunom odbijanju bilo kakvog sporazuma sa Hitlerom. To je bio momenat u kome je faistika Italija pogreno izabrala da sa ograde neutralnosti, na kojoj je njena vlada oprezno sedela, sklizne na nemaku stranu.

36 DOBA KATASTROFA

Praktino je rat u Evropi bio gotov. ak iako Nemaka nije mogla da izvri invaziju na Britaniju zbog dvostruke smetnje mora i Kraljevskog vazduhoplovstva, nije bilo predvidljivog rata u kojem bi se Britanci mogli vratiti na kontinent, a kamoli poraziti Nemaku. Meseci 1940-41. godine u kojima je Britanija izdrala sama, su udesni trenuci u istoriji britanskog naroda, ili u svakom sluaju u ivotu onih koji su bili dovoljno sreni da ih preive, ali su ipak anse ove zemlje bile mrave. Hemisferski program 11 SAD za naoruavanje je bukvalno pretpostavljao da bi dalje naoruavanje Britanije bilo beskorisno, pa ak i kada je opstanak Britanije prihvaen, Amerikanci su na nju gledali samo kao na svoju zabaenu odbrambenu bazu. U meuvremenu je mapa Evrope ponovo iscrtana. SSSR je prema sporazumu, okupirao one evropske delo- ve Carstva izgubljene 1918. godine (osim dela Poljske koji je okupirala Nemaka) i osim Finske, protiv koje je Staljin vodio nespretan zimski rat 1939-1940. godine, koji je ruske granice malo udaljio od Lenjingrada. Hitler je predsedavao revizijom Versajskog sporazuma na bivim Habzburkim teritorijama, koja se pokazala kratkovenom. Britanski pokuaji da proire rat na Balkan doveli su do oekivanog nemakog osvajanja celog poluostrva, ukljuujui i grka ostrva. Zapravo je Nemaka prela Mediteran u Afriku kada se uinilo da e Britanci, koji su se borili iz svoje glavne baze Egipta, potpuno izbaciti nemaku saveznicu Italiju, koja je kao vojna sila u Drugom svetskom ratu bila ak i vee razoarenje nego to je to bila Austro-Ugarska u Prvom svetskom ratu, iz njenog afrikog carstva. Nemaki afriki korpus, pod jednim od najtalentovanijih generala, Ervinom Rome- lom, ugrozio je ukupan poloaj Britanije na Srednjem istoku. Rat je bio oivljen Hitlerovom invazijom na SSSR 22. juna 1941. godine, koja je odluujui datum u Drugom svetskom ratu; invazijom koja je bila toliko besmislena - jer je uvela Nemaku u rat na dva fronta - da Staljin naprosto nije mogao da veruje da Hitler i pomilja na tako neto. Ali za Hitlera je osvajanje ogromnog istonog kopnenog carstva bogatog resursima i robovskom radnom snagom, bio logian sledei korak, a i on je, kao i svi vojni eksperti sem Japanaca, spektakularno potcenio kapacitet Sovjeta da se odupru. Ipak to potcenjivanje nije bilo bez izvesne verodostojnosti, obzirom na dezorganizaciju Crvene armije istkama tridesetih godina (videti poglavlje 13), na vidljivo loe stanje u sovjetskoj dravi, na opti efekat terora, i Staljinove sopstvene nevine intervencije u vojnoj strategiji. U stvari, poetno napredovanje nema- kih armija je bilo isto onako brzo i izgledalo je podjednako odluujue kao kampanje na Zapadu. Do poetka oktobra one su bile u predgraima Moskve i postoje dokazi da je Staljin u tih nekoliko dana, lino bio demoralisan i da je pomiljao da napravi mir. Ali je taj trenutak proao, pa su ogromna veliina rezervi u prostoru, ivoj sili, ruskoj fizikoj ilavosti i patriotizmu, kao i nepotedno ratno naprezanje, porazili Nemce i dali vremena SSSR-u da se efektivno organizuje, posebno tako to je doputeno vrlo nadarenim vojnim rukovodiocima (od kojih su neki tek puteni iz gulaga) da rade ono to oni misle da je najbolje. Godine 1942-1945. su jedine u kojima je Staljin pauzirao u svom teroru. im rat u Rusiji nije bio dobijen za tri meseca, kako je Hitler oekivao, Nemaka je bila izgubljena, jer niti je bila opremljena, niti je mogla da izdri dugotrajni rat. Uprkos svojim trijumfima, posedovala je i proizvodila daleko manje aviona i tenkova ak i od Britanije i Rusije bez SAD. Nova nemaka ofanziva 1942. godine, nakon uasne zime, izgledala je isto onako briljantno kao i sve druge ofanzive, nemake armije su se probile duboko na Kavkaz i u dolinu donje Volge, ali to vie nije moglo da

DOBA TOTALNOG RATA 3 37

odlui rat. Nemci su bili zadrani, potisnuti i konano opkoljeni i prisiljeni na predaju kod Staljingrada (leto 1942 - mart 1943. godine). Posle toga su Rusi zapoeli napredovanje koje ih je do kraja rata dovelo u Berlin, Prag i Be. Od Staljingrada nadalje, svako je znao da je poraz Nemake samo pitanje vremena. U meuvremenu je rat, u osnovi jo uvek evropski, postao istinski globalan. Do ovoga je dolo delom usled antiimperijalistikog komeanja meu zemljama koje su bile u podanikom ili zavisnom odnosu prema Britaniji, jo uvek najveoj od svetskih carevina, mada su ta komeanja jo uvek mogla da se suzbiju bez tekoa. Hitle- rovi simpatizeri meu junoafrikim Burima su mogli biti internirani - oni su se ponovo pojavili posle rata kao arhitekti reima aparthejda 1948. godine - a Raid Alijev pokuaj da ugrabi vlast u Iraku u prolee 1941. godine je hitro likvidiran. Mnogo znaajnije je bilo to to je trijumf Hitlera u Evropi ostavio vakuum u jugoistonoj Aziji, u koji se Japan sad ubacio, proglaavajui svoj protektorat nad bespomonim ostacima Francuza u Indokini. Sjedinjene Amerike Drave su smatrale da se ovo proirivanje sila Osovine na jugoistonu Aziju ne moe tolerisati, pa su Japan, iji su trgovina i snabdevanje bili potpuno zavisni od pomorskih komunikacija, izloile otrom ekonomskom pritisku. Ovo je bio konflikt koji je doveo do rata izmeu ove dve zemlje. Japanski napad na Perl Harbur 7. decembra 1941. godine nainio je rat svetskim. Za nekoliko meseci Japan je osvojio celu jugoistonu Aziju, kako kontinentalnu, tako i ostrvsku, ime je na zapadu Indija bila ugroena invazijom iz Burme, a prazni sever Australije invazijom sa Nove Gvineje. Verovatno Japan nije mogao da izbegne rat sa SAD sem ako ne bi odustao od svog cilja da uspostavi mono ekonomsko carstvo (eufemistiki opisivano kao velika istonoazijska sfera koprosperiteta), cilja koji je bio sama sutina njegove politike. Pa ipak, nakon to se videlo kakve su posledice neuspeha evropskih sila da se odupru Hitleru i Musoliniju, nije se moglo oekivati da e i Ruzveltova Amerika da reaguje na japansku ekspanziju isto kao Britanija i Francuska na nemaku. U svakom sluaju, ameriko javno mnjenje je Pacifik (za razliku od Evrope) smatralo normalnim poljem za akciju Sjedinjenih Drava, neto kao Latinsku Ameriku. Ameriki izolaci- onizam je naprosto eleo da se dri podalje od Evrope. U stvari, zapadni, (tj. ameriki) embargo na japansku trgovinu i zamrzavanje japanske imovine, bio je ono to je prisililo Japan da preduzme akciju, da ne bi japanska privreda, potpuno zavisna od pomorskog uvoza, bila zaas zadavljena. Igra u koju je uao, bila je opasna i pokazala se kao samoubilaka. Japan je moda ugrabio jedinu priliku da brzo uspostavi svoje juno carstvo; ali poto je proraunao da bi taj potez iziskivao imobilizaciju amerike mornarice, to je isto tako znailo da e SAD sa svojim nadmonim snagama i resursima biti odmah uvuene u rat. Zato je Hitler, ve potpuno napregnut u Rusiji, olako objavio rat SAD, pruajui tako Ruzveltovoj vladi ansu da ue u evropski rat bez nesavladivog otpora kod kue, predstavlja misteriju. Zato to je u Vaingtonu malo ko sumnjao da nacistika Nemaka predstavlja mnogo ozbiljniju, ili svakako globalniju opasnost za amerike pozicije i za svet nego li Japan. Zato su Sjedinjene Drave bez oklevanja odluile da se usredsrede na dobijanje rata protiv Nemake pre nego onog protiv Japana, i u skladu sa tim su koncentrisali svoje resurse. Proraun je bio taan. Jo tri i po godine su bile potrebne da se porazi Nemaka, nakon koje je Japan oboren na kolena za tri meseca. Nema odgovarajueg objanjenja za Hitlerovu glupost, mada znamo da je uporno i dramatino, potcenjivao kapacitet za akciju, a da i ne pominjemo ekonomski i tehno

38 DOBA KATASTROFA

loki potencijal SAD, jer je mislio da su demokratije nesposobne za delovanje. Jedina demokratija koju je ozbiljno uzimao bila je britanska, za koju je ispravno smatrao da nije sasvim demokratska. Odluke o napadu na Rusiju i o objavi rata SAD odluile su ishod Drugog svetskog rata. Ovo nije odmah izgledalo oigledno, poto su sile Osovine postigle vrhunac svojih uspeha sredinom 1942. godine, a sve do 1943. godine nisu sasvim izgubile vojnu inicijativu. tavie, zapadni saveznici se nisu stvarno povratili na evropski kontinent sve do 1944. godine, jer iako su uspeno isterali sile Osovine iz severne Afrike i preli u Italiju, nemaka armija ih je uspeno zadravala na obali. U meuvremenu, glavno oruje zapadnih saveznika protiv Nemake je bila vazduna sila, a ona je, kako je naknadno istraivanje pokazalo, bila spektakularno neefikasna, osim u ubijanju civila i unitavanju gradova. Jedino je sovjetska armija nastavila da napreduje, a samo su na Balkanu pokreti otpora, u velikoj meri inspirisani od komunista - uglavnom u Jugoslaviji, Grkoj i Albaniji prouzrokovali ozbiljne vojne probleme Nemakoj, a jo vie Italiji. Meutim, Vinston eril je bio u pravu kada je u poverenju priznao posle Perl Harbura da je pobeda pravilnom upotrebom nadmone snage" izvesna (Kennedy, str. 347). Od kraja 1942. godine nadalje, niko nije sumnjao da e Velika alijansa protiv sila Osovine pobediti. Saveznici su poeli da se koncentriu na ono ta da urade sa svojom predvidljivom pobedom. Nema potrebe da pratimo dalji tok vojnih dogaaja, sem da primetimo da se na Zapadu pokazalo, da je vrlo teko savladati nemaki otpor, ak i nakon to su Saveznici velikim snagama stupili u Evropu posle juna 1944. godine, i da za razliku od 1918. godine, nije bilo nikakvog znaka nemake revolucije protiv Hitlera. Jedino su nemaki generali, sredite tradicionalne pruske vojne snage i efikasnosti, kovali zave- ru za svrgavanje Hitlera u julu 1944. godine, jer su pre bili racionalni patrioti nego entuzijastike pristalice Vagnerovog Sumraka bogova u kome bi Nemaka bila totalno unitena. Nisu imali masovnu podrku, nisu uspeli i pobijeni su en masse od strane Hitlerovih lojalista. Na Istoku je bilo jo manje znakova o tome da postoji pukotina u japanskoj odlunosti da se bore do kraja, to je razlog zbog kojeg su nuklearne bombe baene na Hiroimu i Nagasaki da bi se osigurala brza japanska predaja. Pobeda 1945. godine je bila totalna, predaja je bila bezuslovna. Poraene neprijateljske drave su bile potpuno okupirane od strane pobednika. Nije potpisan formalan mir, jer nije bila priznata nijedna vlast nezavisna od okupacionih snaga, bar u Nemakoj i Japanu. Ono to je bilo najpriblinije mirovnim pregovorima je bila serija konferencija izmeu 1943. i 1945. godine na kojima su glavne saveznike sile - SAD, SSSR i Velika Britanija - odluivale o podeli pobednikog plena i pokuavale (ne suvie uspeno) da odrede meusobne posleratne odnose: u Teheranu 1943 godine; u Moskvi s jeseni 1944. godine; u Jalti na Krimu poetkom 1945. godine; i u Potsdamu u okupiranoj Nemakoj avgusta 1945. godine. Serije meusaveznikih pregovora izmeu 1943. i 1945. godine su sa vie uspeha postavile jedan opti okvir za politike i ekonomske odnose izmeu drava, ukljuujui i osnivanje Ujedinjenih nacija. Ova pitanja spadaju u jedno drugo poglavlje (videti poglavlje 9). Drugi svetski rat je ak i vie nego Veliki rat, vojevan do kraja, bez ozbiljnijeg pomiljanja na kompromis na bilo kojoj strani, izuzev kod Italije, koja je 1943. godine promenila stranu i politiki reim, pa nije sasvim tretirana kao okupirana teritorija, ve kao poraena zemlja sa priznatom vladom. (To je bilo potpomognuto injenicom da Saveznici nisu skoro dve godine uspevali da izbace Nemce i od njih zavisnu

DOBA TOTALNOG RATA 39

faistiku Socijalnu Republiku11 pod Musolinijem, iz skoro pola Italije.) Za razliku od Prvog svetskog rata, ova beskompromisnost na obema stranama ne zahteva posebno objanjenje. Ovo je na obema stranama bio rat religija, ili modernim reima, ideologija. Moe se dokazati da je on, za veinu zemalja gde se odvijao, bio rat za goli ivot. Cena poraza od strane nacionalsocijalistikog reima, to se pokazalo u Poljskoj i u okupiranim delovima SSSR-a, a i u udesu Jevreja, ije je sistematsko istrebljivanje postepeno postajalo poznato svetu nesklonom da u to poveruje, bila je porobljavanje i smrt. Stoga je rat voen bez ogranienja. U Drugom svetskom ratu masovni rat je eskalirao u totalni rat. Njegovi gubici se bukvalno ne mogu izraunati, a ak su i pribline procene nemogue, jer je ovaj rat (za razliku od Prvog svetskog) ubijao civile podjednako spremno kao i ljude u uniformi, a mnoga od njegovih najgorih ubijanja odigrala su se na mestima, ili u vremenima, kada niko nije bio u poziciji da broji rtve, ili niko za to nije mario. Smrti direktno uzrokovane ratom procenjene su na broj tri do pet puta vei od broja mrtvih u Prvom svetskom ratu (Mihvard, 270; Petersen, 1986), ili drugim reima, na izmeu 10 do 20 odsto ukupnog stanovnitva u SSSR-u, Poljskoj i Jugoslaviji; a na 4 do 6 odsto u Nemakoj, Italiji, Austriji, Maarskoj, Japanu i Kini. rtve su u Britaniji i Francuskoj bile daleko manje nego u Prvom svetskom ratu - oko 1 odsto stanovnitva, ali su u SAD bile neto vee. Meutim, ovo su pretpostavke. Sovjetski gubici su razliito procenjivani u razliita vremena, ak i zvanino, na sedam miliona, jedanaest miliona, ili ak dvadeset pa i pedeset miliona. U svakom sluaju, ta znai statistika tanost, tamo gde je red veliina ovako astronomski? Da li bi uasi holokausta bili ita manji ako bi istoriari zakljuili da je on istrebio ne est miliona ljudi (gruba i skoro izvesno preterana prvobitna procena) ve pet ili ak etiri miliona? Pa ta ako je tokom devet stotina dana nemake opsade Lenjingrada od gladi i iscrpljenosti umrlo milion ljudi, ili samo tri etvrti ili pola te cifre? Zaista, da li stvarno moemo da shvatimo brojeve izvan stvarnosti pristupane naem telesnom opaanju? ta znai prosenom itaocu ovih stranica podatak da je od 5,7 miliona ruskih ratnih zarobljenika u Nemakoj 3,3 miliona umrlo? (Hirschfeld, 1986.) Jedina izvesna injenica o rtvama rata je ta, da je u celini, ubijeno vie mukaraca od ena. Jo uvek je 1959. godine u Sovjetskom Savezu bilo sedam ena na etiri mukarca, u uzrastu od trideset i pet do pedeset godina (Milvvard, 1979, str. 212). Graevine su posle ovog rata mogle lake da se obnove nego ivoti preivelih. III Mi danas uzimamo zdravo za gotovo da rat ukljuuje sve graane i mobilie veinu njih; da se vodi orujima ija proizvodnja iziskuje usmeravanje cele privrede, a koja se koriste u nezamislivim koliinama; da rat proizvodi neiskazana razaranja i da sasvim preobraava ivot zemalja koje su u njega umeane. Ipak svi ovi fenomeni pripadaju jedino ratovima dvadesetog veka. Zaista je i ranije bilo tragino razornih ratova, pa ak i ratova koji su anticipirali moderne totalne ratne napore, kao u Francuskoj za vreme Revolucije. Do dana dananjeg, Graanski rat 1861-1865. godine ostaje najkrvaviji sukob u istoriji Sjedinjenih Drava, koji je pobio vie ljudi nego svi kasniji ratovi SAD zajedno, ukljuujui oba svetska rata, Koreju i Vijetnam. Meutim, pre dvadesetog veka ratovi koji su obuhvatali itavo drutvo bili su retki. Dejn Ostin je svoje romane pisala tokom Napoleonovih ratova, ali nijedan italac, koji unapred to nije

40 DOBA KATASTROFA

znao, to ne bi pogodio, jer se ratovi ne pojavljuju na stranicama njenih knjiga, ak iako je veliki broj mlade gospode koji kroz njih prolaze nesumnjivo uestvovao u tim ratovima. Nepojmljivo je da bi bilo koji romanopisac na ovaj nain mogao pisati o Britaniji u ratovima dvadesetog veka. udovite totalnog rata dvadesetog veka, nije se rodilo u punoj veliini. Ipak, od 1914. godine nadalje, ratovi su nesumnjivo bili masovni ratovi. ak je i u Prvom svetskom ratu Britanija za svoje oruane snage mobilisala 12,5 odsto mukaraca, Nemaka 15,4 odsto, Francuska skoro 17 odsto. U Drugom svetskom ratu, procenat od ukupne aktivne radne snage koji je uao u oruane snage je bio skoro svugde u blizini broja od 20 odsto (Milvvard, 1979, str. 216). U prolazu moemo da primetimo da ovakav nivo masovne mobilizacije, ije trajanje je stvar godina, ne moe da se odri drugaije sem uz pomo moderne visokoproduktivne industrijalizovane privrede i to jedne privrede koja je u veoj meri - ili je to u ratu postala - u rukama neborakih delova stanovnitva. Tradicionalne agrarne privrede obino ne mogu da mobiliu tako veliki deo svoje radne snage osim u odreeno doba godine, bar u zoni umerene klime, jer postoje vremena u toku poljoprivredne sezone kada su sve ruke potrebne (na primer, da se sakupi etva). ak i u industrijskim drutvima ova velika mobilizacija radne snage izlae radnu snagu ogromnom naprezanju, to je razlog tome da su moderni masovni ratovi ojaali istovremeno snage organizovanog radnitva i proizveli revoluciju u zapoljavanju ena izvan domainstva: privremenom u Prvom i stalnom u Drugom svetskom ratu. Opet, ratovi dvadesetog veka su bili masovni ratovi u tom smislu to su tokom borbi koristili i unitavali do tada nepojmljive koliine proizvoda. Otuda nemaka fraza Materialscblacht - bitka materijala - koja opisuje borbe na Zapadu 1914-1918. godine. Napoleon je, sreom po ekstremno ogranien industrijski kapacitet Francuske, mogao 1806. godine da dobije bitku kod Jene i tako uniti mo Pruske sa ne vie od 1500 artiljerijskih punjenja. A ak pre Prvog svetskog rata Francuska je proizvodnju municije planirala na 1012 000 granata dnevno, a na njegovom zavretku francuska industrija je morala da proizvodi 200 000 granata dnevno. ak je i carska Rusija proizvodila 150 000 granata dnevno, to je meseno etiri i po miliona. Nije udo to su revolucionisani procesi u fabrikama mainogradnje. Sto se manje razornih orua rata tie, podsetimo se da je tokom Drugog svetskog rata amerika armija naruila preko 519 miliona pari arapa i preko 219 miliona pari pantalona, dok su nemake snage, verne birokratskoj tradiciji, u jednoj jedinoj godini (1943) naruile 4,4 miliona makazica i 6,2 miliona jastuia za lepljenje maraka za potrebe vojnih kancelarija. (Mihvard, 1979, str. 68). Masovni rat zahtevao je masovnu proizvodnju. Ali proizvodnju koja je takoe iziskivala organizaciju i upravljanje - ak iako je njen cilj bio racionalizovano unitavanje ljudskih ivota na najefikasniji nain, kao u nemakim logorima za istrebljivanje. Govorei u najoptijim pojmovima, totalni rat je bio najvei poduhvat do tada poznat oveanstvu, koji je morao da bude svesno voen i organizovan. To je takoe pokrenulo nove probleme. Vojni poslovi su uvek bili posebna briga vlada, od kada su one preuzele upravljanje nad stalnim (stajaim") vojskama u sedamnaestom veku, umesto da ih zakupljuju od vojnih preduzetnika. U stvari, armije i ratovanje su uskoro postali daleko vee industrije" ili kompleksi ekonomske aktivnosti od bilo kakvog privatnog poslovanja, to je razlog zbog ega je vojska tako esto obezbeivala strunost i vetinu rukovoenja u ogromnim privatnim poduhvatima koji su se

DOBA TOTALNOG RATA 41

razvili tokom industrijske ere, na primer izgradnji eleznice ili lukih postrojenja. Osim toga, skoro sve vlade su bile angaovane u poslovima proizvodnje oruja i ratnog materijala, iako se u poznom devetnaestom veku razvila neka vrsta simbioze izmeu vlade i specijalizovanih privatnih proizvoaa oruja, posebno u sektorima visoke tehnologije kao to su artiljerija i mornarica, to je anticipiralo ono to danas poznajemo kao vojnoindustrijski kompleks" (videti Doba carstva, poglavlje 13). Meutim, pretpostavka koja je vaila u eri izmeu Francuske revolucije i Prvog svetskog rata bila je ta da e privreda, dokle god je mogue, nastaviti da deluje u ratno vreme, kao to je to radila i u mirnodopsko vreme (business as usual - posao kao i obino) iako bi naravno neke industrije osetile uticaj rata - na primer industrija odee, od koje bi se oekivalo da proizvodi vojnu odeu daleko iznad svakog pojmljivog mirnodopskog kapaciteta. Glavni problem vlada, kako su ga one videle, bio je fiskalni problem: kako plaati ratove. Da li bi to trebalo raditi putem zajmova, ili putem direktnog oporezivanja, a, u bilo kom od ova dva sluaja, pod kojim tano uslovima? Zbog toga su dravne blagajne ili Ministarstva finansija one ustanove koje su posmatrane kao komandanti ratne privrede. Prvi svetski rat, koji je trajao mnogo due nego to su vlade predviale, i koji je istroio tako mnogo ljudi i naoruanja, nainio je nemoguim business as usual a pri tom, i dominaciju Ministarstva finansija, iako su slubenici dravne blagajne (poput mladog Majnarda Kejnza (Maynard Keynes) u Britaniji) jo uvek zabrinuto vrteli glavama nad spremnou politiara da izvojuju pobedu bez izraunavanja finansijske cene. Naravno, oni su bili u pravu. Britanija je oba svetska rata vodila daleko iznad svojih mogunosti, sa trajnim i negativnim posledicama na njenu privredu. Ipak, ako je rat uopte trebalo voditi u modernim razmerama, ne samo da su se morali raunati trokovi rata ve je i ratna proizvodnja - a na kraju i celokupna privreda - morala biti dirigovana i planirana. Vlade su ovu lekciju jedva nauile kroz iskustvo tokom Prvog svetskog rata. U Drugom svetskom ratu znale su je od poetka, uglavnom zahvaljujui iskustvu Prvog svetskog rata, ije su pouke njihovi strunjaci intenzivno prouavali. Ipak, tek je postepeno postajalo jasno kako vlade moraju da potpuno preuzmu odgovornost za ekonomiju i kako su vani postali materijalno planiranje i alokacija resursa (drugaija nego uobiajenim ekonomskim mehanizmima). Na poetku Drugog svetskog rata, samo su dve drave, SSSR i u manjoj meri nacistika Nemaka, imale nekakav mehanizam za stvarnu kontrolu ekonomije, to ne iznenauje, poto su sovjetske ideje planiranja prvobitno dobile inspiraciju, a do izvesne mere i osnovu, u onom to su boljevici znali o nemakoj planskoj ratnoj privredi 1914-1917. godine (videti poglavlje 13). Neke drave, naroito Britanija i SAD, nisu posedovale ak ni rudimente takvih mehanizama. Zato je udan paradoks, da su se meu dravno rukovoenim planskim ratnim privredama u oba rata, a u totalnom ratu to znai svim ratnim privredama one u zapadnim demokratskim dravama - Britaniji i Francuskoj Prvom, Britaniji, pa ak i SAD u Drugom svetskom ratu - pokazale daleko superiornijim od Nemake sa njenom tradicijom i teorijama racionalne birokratske administracije (o sovjetskom planiranju, videti poglavlje 13.) Moemo samo da nagaamo koji su razlozi, ali o injenicama nema sumnje. Nemaka ratna privreda je bila manje sistematina i efektivna u mobilizaciji svih resursa za rat naravno, ona nije ni morala da mobilie sve resurse pre nego to je propala strategija munjevitih udara - a svakako je manje brinula o nemakom civilnom stanovnitvu. Stanovnici Britanije i Francuske koji su Prvi svetski rat preiveli nepovre- eni, po svoj prilici su bili neto zdraviji nego pre rata, ak iako su bili siromaniji, a

42 DOBA KATASTROFA

realni prihod njihovih radnika je porastao. Nemci su bili gladniji, a realne nadnice njihovih radnika su opale. Mnogo je tee praviti poreenja u Drugom svetskom ratu, ako ni zbog ega drugog, ono zbog toga to je Francuska bila ubrzo eliminisana, to su SAD bile daleko bogatije i pod mnogo manjim pritiskom, a SSSR daleko siromaniji i pod mnogo veim pritiskom. Nemaka ratna privreda je mogla da eksploatie bukvalno celu Evropu ali rat je zavrila sa daleko veim materijalnim razaranjima od zapadnih zaraenih strana. Ipak, u celini siromanija Britanija, ija je civilna potronja pala za preko 20 odsto do 1943. godine, zavrila je rat sa neto bolje uhranjenim i zdravijim stanovnitvom, zahvaljujui tome to je ratna privreda sistemski naginjala ka jednakosti i pravinosti u rtvovanju, kao i socijalnoj pravdi. Nemaki sistem je razume se, u principu bio nepravian. Nemaka je eksploatisala i resurse i radnu snagu okupirane Evrope, a tretirala je nenemako stanovnitvo kao inferiorno, i u ekstremnim sluajevima, - i Poljake, ali posebno Ruse i Jevreje - bukvalno kao roblje za jednokratnu upotrebu koje ak ne mora ni da se odrava u ivotu. Strana radna snaga uveala se dotle da je sainjavala petinu radne snage u Nemakoj do 1944. godine - 30 procenata u industriji naoruanja. Pa ipak, za nemake sopstvene radnike se u najboljem sluaju moglo tvrditi da su im realna primanja ostala ista kao 1938. godine. Smrtnost dece i stope obolje- vanja u Britaniji su progresivno opadali tokom rata. U okupiranoj i zavisnoj Francuskoj, zemlji poslovino bogatoj hranom, koja je bila izvan rata posle 1940. godine, smanjivala se prosena teina i zdravstvena sposobnost stanovnitva svih uzrasta. Totalni rat je nesumnjivo revolucionisao upravu. Koliko je revolucionisao tehnologiju i proizvodnju? Ili da se izrazimo drugaije, je li on unapredio ili unazadio ekonomski razvoj? Jasno je da je unapredio tehnologiju, jer taj sukob izmeu zaraenih strana nije bio samo onaj izmeu armija ve i onaj izmeu tehnologija koje su se nadmetale koja e tim armijama pruiti efektivna oruja i ostale neophodne usluge. Da nije bilo Drugog svetskog rata i straha da bi Nemaka takoe mogla da iskoristi otkria nuklearne fizike, izvesno je da atomska bomba ne bi bila napravljena, niti bi u dvadesetom veku neko podneo tako ogromne trokove potrebne za proizvodnju bilo koje vrste nuklearne energije. I drugi tehnoloki izumi, koji su bili stvoreni ponajpre u ratne svrhe, pokazali su se kao znatno upotrebljiviji u miru - misli se na aeronautiku i kompjutere - ali to ne menja injenicu da su rat ili priprema za rat bili glavna sprava za ubrzavanje tehnolokog progresa, time to su izneli" razvojne trokove tehnolokih inovacija koje skoro sigurno ne bi prihvatio niko ko pravi mirnodopsku kalkulaciju trokova i dobiti (cost benefit), ili bi te inovacije sprovoene sporije i sa vie oklevanja (videti poglavlje 9). Ipak, sklonost rata razvoju tehnologije nije bila nova. Osim toga, moderna industrijska privreda je bila izgraena na neprestanim tehnolokim inovacijama, koje bi se sigurno dogodile, moda i ubrzanim ritmom, ak i bez ratova (ako u cilju rasprave moemo da napravimo ovu nerealnu pretpostavku). Ratovi, posebno Drugi svetski rat, znatno su pomogli da se rairi tehnika strunost, a sigurno su imali veliki uticaj na industrijsku organizaciju i metode masovne proizvodnje, ali je sve u svemu, ono to su postigli bilo pre ubrzavanje promene nego li preobraaj. Da li je rat unapredio ekonomski rast? U jednom smislu jasno je da nije. Gubici proizvodnih resursa su bili teki, pored opadanja proizvodnog stanovnitva. Dvadeset i pet odsto predratne kapitalne imovine u SSSR-u je bilo uniteno, 13 odsto u Nemakoj, 8 odsto u Italiji, 7 odsto u Francuskoj, mada samo 3 odsto u Britaniji (ali mora da je protivtea tome bila nova ratna izgradnja). U ekstremnom sluaju Sovjet

DOBA TOTALNOG RATA 43

skog Saveza, ekonomski neto efekat rata je bio potpuno negativan. Poljoprivreda ove zemlje je 1945. godine leala u ruevinama, kao i industrija stvorena predratnim petogodinjim planovima. Sve to je preostalo bila je ogromna i sasvim neodgovarajua industrija naoruanja, gladan i desetkovan narod i masovno materijalno unitenje. S druge strane ratovi su oito bili dobri za ameriku privredu. Njena stopa rasta u oba rata je bila sasvim neuobiajena, posebno u Srugom svetskom ratu kada je rasla po stopi od oko 10 odsto godinje, bre nego ikada pre i posle toga. U oba rata SAD su imale koristi i od toga to su bile udaljene od borbi, i od toga to su bile arsenal svojih saveznika, i od kapaciteta svoje privrede da efikasnije od bilo koje druge, organizuje ekspanziju proizvodnje. Verovatno je najtrajniji ekonomski uinak oba svetska rata bio to to su dali amerikoj privredi globalnu nadmo tokom celog Kratkog dvadesetog veka, koja je tek polako poela da bledi pri kraju stolea (videti poglavlje 9). Ve je 1914. godine ona bila najvea industrijska privreda, ali jo uvek ne i dominantna privreda. Ratovi, koji su je ojaali, dok su relativno ili apsolutno oslabili amerike konkurente, preobrazili su ekonomsku situaciju. Ako SAD (u oba rata) i Rusija (posebno u Drugom svetskom ratu) predstavljaju dva ekstremna primera ekonomskog efekta rata, ostatak sveta je smeten negde izmeu ovih ekstrema; ali je u celini blii ruskom nego amerikom kraju krivulje. IV Ostaje da se proceni uticaj ere ratova na ljude, i njihova ljudska cena. Ogromna masa rtava, na koju smo ve upuivali, samo je deo toga. Dovoljno je udno da su, osim iz razumljivih razloga u SSSR-u, mnogo manji brojevi Prvog svetskog rata ostavili jai utisak od ogromnih koliina Drugog svetskog rata, o emu svedoi mnogo istaknutije mesto memorijala i kulta palih iz Prvog svetskog rata. Drugi svetski rat nije proizveo ekvivalenat spomenicima /neznanom junaku, a nakon njega je proslava dana primirja" (godinjica 11. novembra 1918. godine) postepeno izgubila svoj meu- ratni sveani karakter. Moda je deset miliona mrtvih brutalnije pogodilo one koji nikada nisu oekivali takvo rtvovanje, nego to je pedeset i etiri miliona pogodilo one koji su ve jednom iskusili rat kao masakr. Sigurno su ostavili peat i totalitet ratnih napora i reenost na obema stranama da se rat vodi bez granica i po ma koju cenu. Bez toga, teko je objasniti sve veu brutalnost i nehumanost dvadesetog veka. Na nesreu, nema ozbiljne sumnje oko rastue krivulje varvarstva posle 1914. godine. Do ranog dvadesetog veka sa torturom je zvanino bilo svreno irom Zapadne Evrope. Od 1945. godine, jo jednom smo se navikli, bez mnogo odvratnosti, na njenu upotrebu u bar treini lanica Ujedinjenih nacija, ukljuujui i neke od najstarijih i najcivilizovanijih (Peters, 1985). Do porasta brutalizacije dolo je ne toliko zbog oslobaanja latentnih potencijala surovosti i nasilja u ljudskom biu, kojima je naravno rat davao legitimitet, iako se izvesno to oslobaanje surovosti pojavilo posle Prvog svetskog rata na nacionalistikoj krajnjoj desnici, u redovima odreenog tipa isluenih vojnika (veterana), posebno onih koji su sluili u grupama za egzekuciju i ,,frajkorima. Zato bi ljudi koji su ubijali i gledali kako ubijaju i sakate njihove prijatelje, oklevali da ubijaju i mue neprijatelje prave stvari? Vaan uzrok toj brutalizaciji bila je udnovata demokratizacija rata. Totalni konflikti su se izmetnuli u narodne ratove" i zbog toga to su civili i njihov ivot posta

44 DOBA KATASTROFA

li prava, a ponekad i glavna meta ratne strategije, i zbog toga to je u demokratskim ratovima, kao i u demokratskom voenju politike, bilo prirodno da se protivnici demonizuju, ne bi li postali ba mrski, ili bar prezrenja dostojni. Ratovi, koje na obe strane vode profesionalci ili specijalisti, posebno oni slinog socijalnog poloaja, ne iskljuuju uzajamno potovanje pa ak i vitetvo. Nasilje u njima ima svoja pravila. Ovakav stav se jo mogao uoiti meu pilotima u oba svetska rata, to svedoi pacifistiki film Zana Renoara o Prvom svetskom ratu, Velika iluzija. Politiki i diplomatski profesionalci nesputani zahtevima glasaa ili novina, mogu da objavljuju rat ili pregovaraju o miru bez runih oseanja prema drugoj strani, kao bokseri koji se rukuju pre nego to izau iz ringa i koji zajedno piju posle mea. Ali su se totalni ratovi dvadesetog veka mnogo udaljili od ovog bizmarkovskog ili osamnaestovekovnog obrasca. Nijedan rat u kome su mobilisana nacionalna oseanja masa ne moe biti onako ogranien kao aristokratski ratovi. A mora se rei da su priroda Hitlerovog reima u Drugom svetskom ratu i ponaanje Nemaca u istonoj Evropi, ukljuujui i staru nenacistiku nemaku armiju, bili takvi da su dobrim delom opravdavali demonizaciju. Meutim drugi razlog brutalizacije bio je nova bezlinost ratovanja, koja je preobratila ubijanje i kasapljenje u udaljenu posledicu pritiska na dugme ili pomeranja ruice. Tehnologija je rtve uinila nevidljivim, to nisu mogli biti ljudi rasporeni bajonetima ili vieni preko niana peadijskog oruja. Nasuprot fiksiranim topovima na zapadnom frontu nisu bili ljudi ve statistiki podaci - ak ne stvarne, ve hipotetike statistike, kao to su pokazale amerike procene broja poginulih neprijatelja" tokom vijetnamskog rata. Daleko dole ispod vazdunih bombardera nisu se nalazili ljudi koji e uskoro biti raskomadani i ivi spaljeni, ve su to bile mete. Blagi mladi ljudi, koji sigurno ne bi poeleli da zariju bajonet u trbuh neke trudne seljanice, mogli su mnogo lake da isputaju razorne eksplozive na London ili Berlin, ili nuklearne bombe na Nagasaki. Marljive nemake birokrate koji bi sigurno smatrale da je odvratno da sami dovoze izgladnele Jevreje u klanice, mogli su uz manje oseanje line umea- nosti da razrauju vozne redove eleznica radi redovnog snadbevanja poljskih logora za istrebljenje vozovima smrti. Najvee surovosti naega veka bile su bezline surovosti udaljenih odluka, sistema i rutine, posebno kada su se mogle opravdati kao operativna neophodnost. Tako se svet navikao na prisilna proterivanja i ubijanja u astronomskim razmerama, pojavama toliko nepoznatim da su za njih morala da se izmisle nova imena: apatridi" (ljudi bez otadbine) ili genocid". Prvi svetski rat doveo je ubijanja neutvrenog broja Jermena od strane Turske - najuobiajeniji je broj od 1,5 miliona - to moe da se rauna kao prvi moderni pokuaj eliminacije jedne itave populacije. Njega je kasnije sledilo bolje poznato nacistiko ubijanje oko pet miliona Jevreja - ovaj broj je i dalje predmet rasprave (Hilberg, 1985). Prvi svetski rat prisilio je milione ljudi da se sele kao izbeglice, ili u okviru prisilnih razmena stanovnitva", to se svodilo na isto. Ukupno je 1,3 miliona Grka podvrgnuto repatrijaciji u Grku, uglavnom iz Turske; 400 000 Turaka se presulo u dravu koja ih je traila; nekih 200 000 Bugara se useli lo na smanjenu teritoriju koja je nosila njihovo nacionalno ime; dok se 1,5 do 2 miliona ljudi ruske nacionalnosti beei od ruske revolucije ili sa gubitnike strane u ruskom graanskom ratu nalo u poloaju beskunika. Uglavnom je zbog svih ovih, pre nego li zbog 320 000 Jermena koji su izbegli genocid, izmiljen jedan novi dokument, za one koji, u sve birokratskijem svetu, nisu administrativno postojali ni u jednoj dravi: to je bio takozvani Nansenov paso Drutva naroda, nazvan po velikom norvekom polar

DOBA TOTALNOG RATA 45

nom istraivau koji je svoju dugu karijeru izgradio kao prijatelj onih koji prijatelja nemaju. Po gruboj proceni godine 1914-1922. su stvorile etiri do pet miliona izbe- glica. Ova prva poplava izbaenog ljudskog tovara je nita prema onoj koja je usledila u Drugom svetskom ratu, ili prema nehumanosti sa kojom su ti ljudi tretirani. Procenjeno je da je do maja 1945. godine bilo moda 40,5 miliona iskorenjenih ljudi u Evropi, iskljuujui prisilno mobilisane radnike dovedene u Nemaku i Nemce koji su beali pred napredovanjem sovjetskih armija (Kulischer, 1948, str. 253-273). Oko trinaest miliona Nemaca je proterano iz delova Nemake koje su okupirali Poljska i SSSR, iz ehoslovake i iz delova jugoistone Evrope u kojima su odavno bili nastanjeni (Holborn, str. 363). Njih je primila nova Savezna Republika Nemaka, koja je ponudila dom i dravljanstvo svakom Nemcu koji se tamo vrati, i isto kao to je Izrael ponudio pravo povratka" svim Jevrejima. Kada bi, ako ne u epohi masovnog bea- nja, drave mogle ozbiljno da nude ovako neto? Od 11332700 raseljenih lica raznih nacionalnosti zateenih u Nemakoj od strane pobednikih vojski 1945. godine, deset miliona se uskoro vratilo u svoje domovine - ali polovina od njih je bila prinuena na to protiv svoje volje (Jacobmeyer, 1986). Ovo su bile samo izbeglice u Evropi. Dekolonizacija Indije 1947. godine stvorila je petnaest miliona izbeglica, prisiljenih da preu nove granice izmeu Indije i Pakistana (u oba smera), ne raunajui dva miliona ubijenih u prateim nemirima. Korejski rat, drugi nuzproizvod Drugog svetskog rata, proizveo je moda pet miliona raseljenih Korejanaca. Nakon uspostavljanja Izraela - koje je bilo jo jedan propratni efekat ovog rata - oko 1,3 miliona Palestinaca je bilo registrovano kod UNWRA (United Nations Relief and Work Agency - Agencija Ujedinjenih Nacija za Pomo i Rad); nasuprot tome, do ranih ezdesetih godina je 1,2 miliona Jevreja imigriralo u Izrael, veina njih takoe kao izbeglice. Ukratko, globalna humanitarna katastrofa koju je Drugi svetski rat pustio s lanca, je skoro sigurno najvea u ljudskoj istoriji. Nije najmanji aspekt ove katastrofe to to je oveanstvo nauilo da ivi u svetu u kome su ubijanje, muenje i izgnanstvo postali svakodnevna iskustva koja vie i ne primeujemo. Kada se baci pogled na trideset i jednu godinu od ubistva austrijskog nadvojvode u Sarajevu do bezuslovne predaje Japana, te godine moraju biti posmatrane kao jedna era pustoenja uporedljiva sa Tridesetogodinjim ratom iz nemake istorije sedamnaestog veka. A Sarajevo - ono prvo Sarajevo - sigurno je oznailo poetak jednog opteg doba katastrofe i krize u svetskim zbivanjima, to je tema ovog i sledea etiri poglavlja. Meutim, u seanju generacija posle 1945. godine, ovaj Tridesetjednogodinji rat nije ostavio istu vrstu uspomena kao njegov lokalni sedamnaestovekovni prethodnik. To je delom zbog toga to je ovaj rat predstavljao jedinstven period samo u istoriarskoj perspektivi. Oni koji su ga proiveli, doiveli su ga kao dva razliita, mada povezana rata, odvojena jednim ,,meuratnim periodom bez otvorenih neprijateljstava, koji je trajao od trinaest godina u Japanu (iji je drugi rat poeo u Manduriji 1931. godine) do dvadeset i tri godine za SAD (koje nisu ule u Drugi svetski rat pre decembra 1941. godine). Ipak, to je i zato to je svaki od ovih ratova imao svoj sopstveni istorijski karakter i profil. Oba su bili epizode u pokolju bez paralela, koje su iza sebe ostavile predstave tehnolokog komara koje su opsedale noi i dane sledee generacije: otrovni gas i vazduno bombardovanje posle 1918. godine, peurku nuklearnog unitenja posle 1945. godine. Oba rata su se zavrila slomom, i - kao to emo videti u sledeem poglavlju socijalnom revolucijom u velikim regionima Evrope i

46 DOBA KATASTROFA

Azije. Iza oba rata su zaraene zemlje ostale iscrpljene i oslabljene, osim SAD, koje su se iz oba pojavile neoteene i obogaene, kao ekonomski gospodar sveta. Pa ipak, kako su upadljive razlike! Prvi svetski rat nije reio nita. One nade koje je pobudio o mirnom i demokratskom svetu nacionalnih drava predvoenih Drutvom naroda; 0 povratku na svetsku privredu iz 1913. godine; pa ak (meu onima koji su pozdravili rusku revoluciju) o ustanku ugnjetenih kojim bi se svrgnuo svetski kapitalizam za koju godinu ili koji mesec, su uskoro bile izneverene. Prolost je bila izvan domaaja, budunost odloena, sadanjost gorka, osim tokom nekoliko prolaznih godina sredinom dvadesetih. Drugi svetski rat je zapravo doneo neka reenja, bar za nekoliko decenija. Izgledalo je da su nestali dramatini socijalni i ekonomski problemi kapitalizma iz Doba katastrofa. Zapadna svetska ekonomija ula je u svoje Zlatno doba; zapadna politika demokratija, podrana jednim neobinim poboljavanjem materijalnog ivota, bila je stabilna; rat je bio proteran u Trei svet. Na drugoj strani, izgledalo je da je 1 revolucija nala svoj dalji put. Stara kolonijalna carstva su ve nestala ili im je bilo sueno da jo samo kratko potraju. Konzorcijum komunistikih drava organizovan oko Sovjetskog Saveza se preobrazio u supersilu, koja je izgledala kao da je spremna da se takmii sa Zapadom u trci ekonomskog rasta. Ovo se pokazalo kao iluzija, ali ona sve do ezdesetih godina, nije poela da iezava. Kao to danas vidimo, ak je i meunarodna scena bila stabilizovana, mada to tada nije tako izgledalo. Za razliku od Velikog rata, bivi neprijatelji - Nemaka i Japan - reintegrisani su u (zapadnu) svetsku privredu, a novi neprijatelji - SAD i SSSR - nikada stvarno nisu zapoeli tuu. ak su i revolucije kojima su se zavrila oba svetska rata bile sasvim razliite. One posle Prvog svetskog rata bile su, kao to emo videti, ukorenjene u odvratnosti prema onome to je veina ljudi koji su proiveli rat, sve vie posmatrala kao besmislenu klanicu. To su bile revolucije protiv rata. Revolucije posle Drugog svetskog rata izrasle su iz uea naroda u svetskoj borbi protiv neprijatelja - Nemake, Japana, u optijem smislu imperijalizma - borbi za koju su kako god uasna ona bila, oni koji su u njoj uestvovali oseali da je pravedna. Pa ipak, kao i dva svetska rata, dve vrste posleratnih revolucija, mogu u perspektivi istoriara da se posmatraju kao jedinstven proces. Ovom pitanju emo se sada okrenuti.

Poglavlje drugo Svetska revolucija

Istovremeno je (Buharin) dodao, Mislim da smo uli u period revolucije koja moe da potraje i pedeset godina pre nego to napokon revolucija ne pobedi u celoj Evropi i konano u elom svetu. Artur Rensam, Sest nedelja u Rusiji 1919. godine (Ransome, 1919, str. 54) Kako je uasno itati elijevu poemu (da i ne pominjemo egipatske seljake pesme od pre 3 000 godina) koja osuuje ugnjetavanje i eksploataciju. Da li e se oni itati u budunosti i dalje ispunjenoj ugnjetavanjem i eksploatacijom, i da li e ljudi i onda govoriti: ak i u ono vreme... Bertold Breht o itanju elijeve Maske anarhije 1938. godine (Brecht, 1964) Posle Francuske revolucije u Evropi je bila podignuta Ruska revolucija, a ona je jo jednom nauila svet da ak i najjai osvajai mogu biti odbaeni, kada se sudbina otadbine istinski poveri siromanima, skromnima, proleterima, radnom narodu. Iz zidnih novina 19. brigade italijanskih partizana Eusebio Giambone 1944. godine (Pavone, 1991, str. 406) Revolucija je bila dete rata u dvadesetom veku: posebno ruska revolucija 1917. godine koja je stvorila Sovjetski Savez, pretvoren u supersilu u drugoj fazi Tridesetjednogodinjeg rata, ali i u optijem smislu, u kome je revolucija konstanta u istoriji ovog veka. Sam rat ne vodi nuno do krize, sloma i revolucije. U stvari, pre 1914. godine, vaila je suprotna pretpostavka, bar za etablirane reime sa tradicionalnim legitimitetom. Napoleon Prvi se gorko alio na to da austrijski imperator moe sreno da preivi stotinu izgubljenih bitaka, kao to je kralj Pruske preiveo vojnu propast i gubitak pola svoje drave, dok bi on sam, dete Francuske revolucije, bio u opasnosti posle jednog jedinog poraza. Ipak su napori dvadesetovekovnog totalnog rata za drave i narode u njega umeane, bili tako teki i bez presedana, da su gotovo bili predodreeni da i narode i drave napregnu do krajnjih granica, a vrlo verovatno i do take pucanja. Jedino su SAD izale iz svetskih ratova u velikoj meri kao to su u njih ule, samo prilino snanije. Za sve druge kraj ratova je znaio preokret. Izgleda oigledno da je stari svet bio osuen. Staro drutvo, stara ekonomija, stari politiki sistemi su, kako kae kineska poslovica izgubili nebesko ovlaenje. oveanstvo je iekivalo alternativu. Nekakva takva alternativa je bila poznata 1914. godine. U veini zemalja Evrope su nju predstavljale socijalistike partije, koje su se

oslanjale na podrku sve vee radnike klase i bile nadahnute verovanjem u istorijsku neizbenost svoje pobede (videti Doba carstva, poglavlje 5). Izgledalo je kao da je potreban samo signal, da se narodi podignu, da zamene kapitalizam socijalizmom, i da tako preobraze besmislene patnje svetskog rata u neto pozitivnije: u krvave poroajne trudove 48 DOBA KATASTROFA i greve pri raanju novog sveta. Ruska, ili tanije, boljevika revolucija oktobra 1917. godine, latila se zadatka da svetu poalje ovaj signal. Zato je postala jedan dogaaj koji je isto onako centralan za istoriju ovog veka kao to je Francuska revolucija 1789. godine bila centralni dogaaj za devetnaesti vek. Zaista, nije sluajno da se istorija Kratkog dvadesetog veka, kako je on definisan u ovoj knjizi, potpuno podudara sa ivotnim vekom drave roene u Oktobarskoj revoluciji. Ipak je Oktobarska revolucija imala dublje i globalnije posledice nego njen francuski predak. Jer, iako su ideje Francuske revolucije, to je sada oito, nadivele boljevizam, praktine posledice 1917. godine su bile daleko vee i trajnije nego one 1789. godine. Oktobarska revolucija je proizvela daleko najubitanije organizovan revolucionarni pokret u modernoj istoriji. Njegova globalna ekspanzija nema istorij- skih paralela jo od vremena islamskih osvajanja. Punih trideset ili etrdeset godina posle Lenjinovog dolaska na finsku stanicu u Petrogradu, treina oveanstva se nala ivei pod reimima koji su direktno poticali iz Deset dana koji su potresli svet (Reed, 1919), i od Lenjinovog organizacionog modela, Komunistike partije. Veina tih reima krenula je putem Sovjetskog Saveza u drugom talasu revolucija koje su se pojavile iz druge faze Dugog svetskog rata 1914-1945. godine. Ovo poglavlje se bavi tom revolucijom iz dva dela, mada se prirodno koncentrie na prvobitnu i formativnu revoluciju 1917. godine i na posebni lokalni peat koji su na revoluciju udarili naslednici Oktobra. U svakom sluaju, Oktobarska revolucija je u velikoj meri njima dominirala. I U velikom delu Kratkog dvadesetog veka, sovjetski komunizam je tvrdio za sebe da je alternativa kapitalizmu i nad njim superioran, kao i da je predodreen od istorije da nad njim pobedi. Dugo u ovom periodu ak ni oni koji su odbacivali tvrdnje komunizma o svojoj nadmonosti, nisu bili ubeeni da on ne moe da pobedi. A -sa znaajnim izuzetkom od 1933. do 1945. godine (videti poglavlje 5), celokupna meunarodna politika itavog Kratkog dvadesetog veka moe se shvatiti kao stoletna borba snaga starog poretka protiv socijalne revolucije, za koju se verovalo da je otelotvore-na u Sovjetskom Savezu i da zavisi od njegove sudbine. Kako je Kratki dvadeseti vek prolazio, ova predstava o svetskoj politici kao dvoboju izmeu snaga dva suparnika drutvena sistema (od kojih je svaki posle 1945. godine mobilisao svoje pristalice iza super sila koje su drale oruja za globalno unitenje), postajala je sve vie nerealna. Do kraja osamdesetih godina ovaj sukob je imao isto onako mali znaaj za meunarodnu zajednicu kao krstaki ratovi. Ipak moemo razu-meti kako se taj sukob stvorio. Jer, Oktobarska revolucija je mnogo potpunije i beskom-promisnije, ak i od Francuske revolucije u jakobinskim danima videla sebe kao ekumenski dogaaj. Ona nije napravljena da donese slobodu i socijalizam Rusiji, ve da sprovede svetsku proletersku revoluciju. U glavama Lenjina i njegovih drugova, pobeda boljevizma u Rusiji je bila prvenstveno jedna bitka u kampanji za pobedu boljevizma u irim, svetskim razmerama, i osim kao takva, jedva da je bila opravdana.

SVETSKA REVOLUCIJA 49

Carska Rusija je bila zrela za revoluciju, debelo ju je zasluila, i zaista bi onakvu revoluciju koja bi zbacila carizam, prihvatio svaki razumni posmatra svetske scene od 1870-ih godina (videti Doba carstva, poglavlje 12). Posle 1905-1906. godine kada je carizam stvarno bio baen na kolena, niko nije ozbiljno ni sumnjao u izbijanje revolucije. Ima istoriara, koji iz dananje perspektive, dokazuju da bi caristika Rusija, da nije bilo nesretnog sluaja Prvog svetskog rata i boljevike revolucije, evoluirala u napredno liberalno-kapitalistiko drutvo, i da je bila na putu da tako uradi, ali ne treba mikroskop da se otkriju proroanstva revolucionarnog ishoda pre 1914. godine. U stvari, carski reim se jedva oporavio od revolucije 1905. godine kada se, neodluan i nekompetentan kao i uvek, jo jednom naao pod udarcima talasa socijalnog nezadovoljstva koji je sve bre rastao. Da nije bilo vrste odanosti vojske, policije i inov- nitva, u poslednjim mesecima pred izbijanje rata izgledalo bi da je zemlja opet na ivici erupcije. Zaista, kao i u tolikim drugim zaraenim zemljama, masovni entuzijazam i patriotizam nakon izbijanja rata je dezaktivirao politiku situaciju - mada, u sluaju Rusije, ne zadugo. Do 1915. godine problemi carskog reima su opet izgledali nerei- vi. Nita nije izgledalo tako oekivano i kao malo iznenaenje od revolucije u martu 1917. godine5 koja je zbacila rusku monarhiju i koja je pozdravljena od itavog zapadnog politikog mnjenja sem najtvrdokornijih tradicionalistikih reakcionara. Isto tako su svi, uz izuzetak onih romantiara koji su videli pravi put koji vodi od kolektivistike ruske seoske zajednice do socijalistike budunosti, uzimali zdravo za gotovo da ruska revolucija ne moe i nee biti socijalistika. Uslovi za takav jedan preobraaj nisu bili prisutni u jednoj seljakoj zemlji koja je bila sinonim za siromatvo, neprosveenost i zaostalost i u kojoj je proleterijat, predodreeni grobar kapitalizma po Marksu, bio majuna, mada strateki dobro smetena, manjina. Sami ruski marksistiki revolucionari su delili ovo miljenje. Od zbacivanja carizma samog za sebe, moglo se oekivati da e proizvesti buroasku revoluciju6. Klasna borba izmeu buroazije i proletarijata (koja, po Marksu moe da ima samo jedan ishod), bi onda mogla da se nastavi u novim politikim uslovima. Naravno, Rusija nije bila u praznom prostoru i revolucija u toj ogromnoj zemlji, koja se protee od granica sa Japanom do onih sa Nemakom, ija je vlada bila meu aicom velikih sila koje su dominirale svetom, nije mogla a da nema velike meunarodne posledice. Sam Karl Marks se na kraju svog ivota nadao da bi ruska revolucija mogla da odigra ulogu neke vrste detonatora, koji bi izazvao proletersku revoluciju u industrijski razvijenijim zapadnim zemljama, gde su bili prisutni uslovi za proletersku socijalistiku revoluciju. Kao to emo videti, pri kraju Prvog svetskog rata je izgledalo kao da je to tano ono to e se desiti. Postojao je samo jedan problem. Ako Rusija nije bila spremna za marksistiku proletersku socijalistiku revoluciju, nije bila spremna ni za liberalnu buroasku revoluciju". ak i oni koji nisu eleli da postignu vie od te liberalne revolucije, morali su da pronau nain da je izvedu, ali takav koji se ne oslanja na malene i slabe snage ruske liberalne srednje klase, malobrojne manjine u stanovnitvu, kojoj su nedostaja-

5 Poto je u Rusiji jo uvek bio u upotrebi julijanski kalendar, koji je zaostajao trinaest dana za gregorijanskim kalendarom prihvaenim svugde drugde u hrianskom i pozapadnjaenom svetu, Februarska revolucija se u stvari odigrala u martu, a Oktobarska 7. novembra. Oktobarska revolu cija je bila ta koja je reformisala ruski kalendar, kao to je reformisala i rusko pismo, tako pokazu jui dubinu svog uticaja. Jer dobro je poznato da ovakve male izmene obino iziskuju drutveno ekonomske zemljotrese da bi se sprovele. Najtrajnija i najuniverzalnija posledica Francuske revolucije bio je metriki sistem.

li i ugled i javna podrka, a i institucionalna tradicija reprezentativne vlasti u koju bi mogla da se uklopi. Kadeti, partija buroaskog liberalizma, imali su 1917-1918. godine u slobodno izabranoj (a uskoro rasputenoj) Skuptini, samo 2,5 odsto poslanika. Jedna buroaskoliberalna Rusija nije ni morala da se dobije iz ustanka radnika i seljaka, koji ili nisu znali za liberalizam, ili za njega nisu marili, pod vodstvom revolucionarnih partija koje su elele neto drugo, i to je verovatnije, snaga koje su uinile da revolucija krene dalje od svoje buroasko-liberalne faze ka jednoj radikalnijoj (da upotrebimo frazu permanentna revolucija11 koju je Marks prihvatio, a mladi Trocki oiveo u revoluciji 1905. godine). Lenjin, ije nade nisu ile mnogo dalje od onih buro- asko-demokratske Rusije 1905. godine, takoe je 1917. godine na poetku zakljuio da liberalni konj nije perspektivni trka u ruskoj revolucionarnoj trci. Ovo je bila realistika procena. Meutim, 1917. godine njemu i ostalim ruskim i neruskim marksistima je bilo jasno da uslovi za socijalistiku revoluciju jednostavno nisu prisutni u Rusiji. Za marksistike revolucionare u Rusiji, njihova revolucija je morala da se rairi. Nita nije izgledalo verovatnije nego da e se to desiti, jer se Veliki rat zavrio u politikom slomu i revolucionarnoj krizi koji su se irili, posebno u poraenim dravama. Sva etiri vladara poraenih sila (Nemaka, Austro-Ugarska, Turska i Bugarska), izgubila su 1918. godine svoje prestole, a uz njih i car od strane Nemaca poraene Rusije, koji je otiao jo 1917. godine. Osim toga, socijalni nemir, koji se u Italiji uzdigao skoro do revolucije, potresao je ak i one koji su ratovali na pobednikoj strani. Kao to smo videli zaraena drutva Evrope su poela da se ugibaju pod neobinim pritiskom masovnog rata. Poetna plima patriotizma to je usledila nakon izbijanja rata opala je. Do 1916. godine ratni zamor se preokrenuo u mrano i tiho neprijateljstvo prema jednoj klanici koja je izgledala bez kraja i konane odluke, za koju se inilo da niko nije voljan da je okona. Dok su se protivnici rata 1914. godine oseali bespomoni i izolo- vani, do 1916. godine oni su mogli da oseaju kako govore u ime veine. Koliko se dramatino situacija promenila pokazalo se kada je, 28. oktobra 1916. godine, Fridrih Adler, sin voe i osnivaa austrijske socijalistike partije, odluno i hladnokrvno izvrio atentat na austrijskog premijera grofa Stirgka (Stiirgkh-a) u jednom bekom restoranu - ovo je bilo doba nevinosti bez ljudi iz obezbeenja - kao javni in protiv rata. Antiratna oseanja su prirodno istakla politiku ulogu socijalista, koji su se sve vie vraali na protivljenje ratu karakteristino za njihov pokret pre 1914. godine. U stvari, neke partije (u Rusiju, Srbiji i Britaniji - Nezavisna laburistika partija) nikad nisu prestajale da se protive ratu, a ak, kada su socijalistike partije podravale rat, najglasniji njegovi protivnici nalazili su se u njihovim redovima.7 Istovremeno, i to u svim zaraenim zemljama, organizovani radniki pokret u ogromnoj industriji naoruanja, postao je centar i sindikalne i antiratne borbe. Nii ealon sindikalnih aktivista u ovim fabrikama, obueni radnici sa snanom pregovarakom pozicijom (,sindikalni poverenici u Britaniji; Betriebsobleute u Nemakoj), postali su drugo ime za radikalizam. Majstori i mehaniari u novim visokotehnolokim mornaricama, koje su se malo razlikovale od ploveih fabrika, kretali su se u istom pravcu. I u Rusiji i u Nemakoj, glavne pomorske baze (Krontat, Kil) postae veliki centri revolucije, a kasnije e pobuna u francuskoj mornarici na Crnom moru spreiti francusku vojnu intervenciju u ruskom graanskom ratu 1918-1920. godine. Za pobunu protiv rata su dakle bili

50 DOBA KATASTROFA

Tako se 1917. godine znaajna Nezavisna socijaldemokratska partija Nemake (USPD) formalno otcepila po ovom pitanju od veine socijalista (SPD) koji su nastavili da podravaju rat.

SVETSKA REVOLUCIJA 51

potrebni i fokus i orue. Ne udi da su austro-ugarski cenzori posmatrajui korespondenciju svojih trupa, poeli da zapaaju promenu u tonu pisama. Samo da nam dobri Bog da mir se pretvaralo u ,Dosta nam je svega pa ak i u Priaju da e socijalisti da naine mir. Stoga nije iznenaenje opet prema habzburkim cenzorima, da je ruska revolucija bila prvi dogaaj od izbijanja rata koji je odjeknuo ak i u pismima ena radnika i seljaka. I ne iznenauje to da su se, posebno nakon to je Oktobarska revolucija dovela Lenjinove boljevike na vlast, spojile elje za mirom i socijalnom revolucijom: u treini od uzorka cenzurisanih pisama od novembra 1917. godine do marta 1918. godine oekivalo se da se mir dobije od Rusije, u treini od revolucije, a u 20 odsto od kombinacije oba faktora. To da bi ruska revolucija imala velike meunarodne posledice je oduvek bilo jasno: ak je prva 1905-1906. godine, uzdrmala drevna carstva tog vremena, od Austro-Ugarske, preko Turske i Persije, do Kine (videti Doba carstva, poglavlje 12). Do 1917. godine itava Evropa je postala gomila eksploziva spremna za paljenje. II Rusija, zrela za socijalnu revoluciju, zamorena ratom i na ivici poraza, bila je prva od reima srednje i istone Evrope koji se sruio pod stresom i naporima Prvog svetskog rata. Eksplozija je bila oekivana, mada niko nije mogao da predskae vreme i okolnosti detonacije. Nekoliko nedelja pre Februarske revolucije, Lenjin se u svom vajcarskom egzilu jo uvek pitao da li e doiveti da vidi revoluciju. U stvari carska vlast je kolabirala kada su se demonstracije zaposlenih ena (na tradicionalni Dan ena revolucionarnog pokreta - 8 mart) spojile sa obustavom rada u ozloglaeno borbenim Putilovskim metalskim fabrikama da bi proizveli generalni trajk i invaziju na centar prestonice preko zaleene reke, u osnovi da bi se zahtevao hleb. Krhkost reima se razotkrila kada su careve trupe, ak i uvek lojalni kozaci, oklevale, pa zatim odbile da napadnu masu, i poele da se sa njom bratime. Kada su se, posle etiri haotina dana, i one pobunile, car je abdicirao, da bi bio zamenjen liberalnom privremenom vladom, ne bez izvesne simpatije, pa ak i pomoi ruskih zapadnih saveznika, koji su se plaili da bi carski reim u oajanju mogao da se povue iz rata i potpie separatni mir sa Nemakom. etiri spontana i bezglava dana na ulici dovela su jedno Carstvo do kraja.81 vie od toga: Rusija je bila tako spremna za socijalnu revoluciju da su mase Petrograda odmah tretirale pad cara kao proglaenje opte slobode, jednakosti i neposredne demokratije. Lenjinovo neobino postignue je bilo to da je preobrazio ovaj nekontrolisani narodni talas u boljeviku vlast. Tako je, umesto liberalne i ustavne ka Zapadu orijentisane Rusije spremne i voljne da se bori sa Nemcima, ono to je nastalo bio revolucionarni vakuum: nemona privremena vlada na jednoj strani, a na drugoj, mnotvo u obinom narodu nastalih vea (Sovjeta) koja su nicala svugde, kao peurke posle kie. 9 Oni su stvarno imali

7 Ljudska cena je bila vea nego u samoj Oktobarskoj revoluciji, ali relativno umerena: 602 vojnika, 73 policajca i 587 civila je bilo povreeno, ranjeno, ili ubijeno (W. H. Chaberlin, 1965, vol. I, str. 85). . 8 Ovakvi ,,saveti za koje se pretpostavlja da su ukorenjeni u iskustvu ruskih samoupravnih seoskih zajednica, nastali su kao politika tela meu fabrikim radnicima tokom revolucije 1905. godine. Ovakve skuptine neposredno izabranih delegata bile su svugde poznate organizovanim radnicima, a odgovarao je njihovom ugraenom smislu za demokratiju, a sam termin Sovjet" ponekad ali ne uvek prevoen na lokalne jezike, (councils, rate) posedovao je snanu internacionalnu privlanost.

vlast, ili bar snagu veta, na lokalnom nivou, ali nisu imali predstavu o tome ta sa njom da urade, ili ta treba da se s njom uradi. Razne revolucionarne partije i organizacije boljeviki i menjeviki socijaldemokrati, socijalrevolucionari, a i mnoge manje leve frakcije, koje su se pomaljale iz ilegale - pokuavale su da se ustolie u ovim skuptinama, da ih koordiniraju i preobrate za svoju politiku, mada ih je na poetku jedino Lenjin video kao alternativu reimu (sva vlast sovjetima"). Ipak, jasno je da su, kada je car pao, u ruskom narodu bili relativno malobrojni oni koji su znali ta predstavljaju oznake revolucionarnih partija, ili koji su, ako su to i znali, mogli da naprave razliku izmeu rivalskih poziva tih partija. Ono to su znali bilo je to da vie nisu prihva- tali autoritet - ak ni autoritet revolucionara koji su tvrdili da znaju vie od njih. Osnovni zahtev za gradske siromahe bio je hleb, a za radnike meu njima, bolje nadnice i krae radno vreme. Osnovni zahtev 80 odsto Rusa koji su iveli od poljoprivrede, bio je, kao i uvek, zemlja. I jedni i drugi su se sloili da ele kraj ratu, mada masa seljakavojnika koji su sainjavali vojsku isprva nije bila protiv ratovanja kao takvog ve protiv otre discipline i zlostavljanja. Parole Hleb, Mir, Zemlja donele su podrku koja je sve bre rasla, onima koji su ih propagirali, naroito Lenjinovim boljevicima, koji su narasli od par hiljada lanova u martu 1917. godine, na etvrt miliona do poetka leta iste godine. Nasuprot hladnoratovskoj mitologiji, koja Lenjina vidi u osnovi kao jednog organizatora dravnih udara, jedini pravi kapital koji su on i boljevici imali bila je sposobnost da prepoznaju ta mase ele; sposobnost da, kao to je i bilo, masom rukovode tako to su znali kako da je slede. Kada je na primer, on shvatio da seljaci, nasuprot socijalistikom programu ele podelu zemlje na porodina imanja, nije oklevao ni trenutka da boljevike angauje za ovakvu formu ekonomskog individualizma. Nasuprot tome, Privremena vlada i njene pristalice nisu uspevali da priznaju svoju nesposobnost da Rusiju nateraju da se pokorava njihovim zakonima i dekretima. Kada su biznismeni i menaderi pokuali da ponovo uspostave radnu disciplinu, samo su radikalizovali radnike. Kada je Privremena vlada insistirala na tome da se vojska poalje u jo jednu ofanzivu u junu 1917. godine, vojsci je dozlogrdilo, a seljaci-vojni- ci su krenuli kui u svoja rodna sela da uestvuju sa svojom rodbinom u podeli zemlje. Revolucija se irila du ina eleznice koja ih je vraala. Vreme jo nije bilo sazrelo za trenutni pad Privremene vlade, ali od tog leta nadalje, proces radikalizacije je ubrzan i u vojsci i u vanijim gradovima, sve vie u korist boljevika. Seljatvo je preteno dalo podrku naslednicima narodnjaka (videti Doba kapitala, poglavlje 9), socijalrevoluci- onarima, mada se iz njihovih redova razvilo jedno radikalnije levo krilo koje se prima- klo boljevicima, i kratko im se pridruilo u vladi nakon Oktobarske revolucije. Kako su se boljevici - tada u sutini radnika partija - nali kao veina u glavnim ruskim gradovima, a posebno u prestonici, Petrogradu i u Moskvi, i kako su osvajali teren u vojsci, nad postojanjem Privremene vlade se sve vie nadvijala senka; posebno kada je u avgustu morala da se obrati revolucionarnim snagama u prestonici da bi se porazio kontrarevolucionarni udar predvoen monarhistikim generalima. Radika- lizovani dinovski talas njihovih sledbenika neizbeno je gurao boljevike ka osvajanju vlasti. U stvari, kada je doao pravi trenutak, vlast nije morala toliko da se osvaja, koliko da se pokupi. Reeno je da je vie ljudi povreeno za vreme snimanja velikog Ejzentajnovog filma Oktobar (1927) nego to je ozleeno tokom pravog zauzimanja Zimskog dvorca 7. novembra 1917. godine. Privremena vlada, nemajui nikoga da je brani, naprosto se raspala u razreenom vazduhu.

52 DOBA KATASTROFA

SVETSKA REVOLUCIJA 53

Od trenutka kada je pad Privremene vlade postao izvestan, do danas, Oktobarska revolucija je utopljena u polemike. Veina njih vodi u zabludu. Pravo pitanje nije da li je revolucija, kao to tvrde antikomunistiki istoriari, pu ili dravni udar koji je izveo antidemokrata u osnovi Lenjin, ve je pitanje ko ili ta je moglo ili treba lo da usledi nakon pada Privremene vlade. Od ranog septembra Lenjin je pokuavao da ubedi neodlune elemente u svojoj partiji ne samo u to da bi vlast mogla lako da im izmakne ako se planskom akcijom ne dograbi u verovatno kratkom vremenskom roku u kome im je bila na dohvat ruke, ve i u to - moda uz podjednako navaljivanje - da odgovore na pitanje Mogu li boljevici da zadre dravnu vlast ako je se dokopaju. ta bi zaista, bilo ko ko bi pokuao da upravlja vulkanskim erupcijama revolucionarne Rusije, trebalo da radi? Nijedna partija sem Lenjinovih boljevika nije bila spremna da se samostalno suoi sa ovom odgovornou - a i Lenjinov pamflet sugerie da ni svi boljevici nisu bili tako odluni kao on sam. Obzirom na povoljnu politiku situaciju u Petrogradu, Moskvi i severnim armijama, na pitanje da li iskoristiti isto kratkoronu priliku da se vlast zauzme sada, pre nego li dalje ekati, zaista je bilo teko dati odgovor. Vojna kontrarevolucija je tek poinjala. Oajna vlada, bi mogla radije nego li da ustupi mesto sovjetima, da preda Petrograd nemakoj armiji, koja je ve bila na severnim granicama onoga to je danas Estonija, tj. nekoliko milja od prestonice. Osim toga, Lenjin je retko kad oklevao da pogleda u lice i najmranijim injenicama. Ako boljevici ne uspeju da iskoriste trenutak, talas prave anarhije moe postati snaniji od nas. Ako revolucionarna partija ne zauzme vlast kada je trenutak za to i kada mase to zahtevaju, po emu se razlikuje od nerevolucionarne partije? Ono to je bilo problematino bili su dugoroni izgledi za revoluciju, ak i pod pretpostavkom da se vlast zadobijena u Petrogradu i Moskvi moe proiriti na ostatak Rusije i tamo odrati protiv anarhije i kontrarevolucije. Lenjinov sopstveni program za angaovanje nove sovjetske vlasti (tj. prvenstveno boljevike partije) na socijalistikom preobraaju Republike Rusije" je sutinski igrao na to da se ruska revolucija pretvori u svetsku, ili bar evropsku revoluciju. Ko bi - vrlo je esto ponavljao - mogao da zamisli da do pobede socijalizma moe da doe osim putem potpunog unitenja ruske i evropske buroazije? U meuvremenu je prvenstveni, zapravo jedini cilj boljevika, da izdre. Novi reim je uradio malo toga u pravcu socijalizma, osim to je proglasio socijalizam za svoj cilj, to je preuzeo banke i proglasio radniku41 kontrolu nad postojeom upravom, tj. stavio je zvanini peat na sve ono to su radnici ionako radili posle revolucije, dok ih je istovremeno terao da odre proizvodnju. Reim nita drugo nije imao da im kae. 10 Novi reim je izdrao. Preiveo je kazneni mir koji mu je Nemaka nametnula u Brest-Litovsku, nekoliko meseci pre nego to e sama Nemaka biti poraena, kojim su od Rusije odvojeni Poljska, baltike provincije, Ukrajina i znaajni delovi zapadne i june Rusije, kao i de facto, Zakavkazje (Ukrajina i Zakavkazje su povraeni). Saveznici nisu videli razloga da budu velikoduniji prema centru svetske subverzije. Razne kontrarevolucionarne (,,bele41) armije i reimi podizali su se protiv Sovjeta, finansirali su ih Saveznici, koji su slali britanske, francuske, amerike, japanske, poljske, srpske,

9 ,,I ja sam im govorio: uinite sve to hoete uiniti, uzmite sve to vam treba, mi emo vas podrati, ali vodite brigu o proizvodnji, vodite brigu da proizvodnja dade koristi. Latite se korisnih radova, iniete greke, ali ete nauiti". (Lenjinov izvetaj o radu Vea narodnih komesara podnet na Treem sveruskom kongresu Sovjeta, 11/24. januara 1918. godine (citat iz Lenjinovih sabranih dela. Latinino izdanje, Beograd, 1975, tom 28, str. 75)

54 DOBA KATASTROFA

grke i rumunske trupe na rusko tle. U najgorim trenucima tog brutalnog i haotinog graanskog rata 1918-1920. godine, Sovjetska Rusija je bila umanjena na nasukanu olupinu sastavljenu od teritorija u severnoj i centralnoj Rusiji, negde izmeu Urala i dananjih baltikih drava, osim malog izloenog prsta Lenjingrada, koji je pokazivao na Finski zaliv. Jedini veliki kapital koji je novi reim posedovao, dok je iz niega improvizo- vao jednu na kraju pobedonosnu Crvenu armiju, bio je nesposobnost i podela zavaenih ,,belih snaga, njihova sposobnost da dou u sukob sa velikoruskim seljatvom, i osnovane sumnje zapadnih sila da njihovi bundijski vojnici i mornari ne mogu biti dovedeni u red da se bore protiv boljevika. Do kraja 1920. godine, boljevici su pobedili. Tako je protivno oekivanjima, Sovjetska Rusija preivela. Boljevici su zadrali, u stvari proirili svoju vlast, ne samo (kako je Lenjin primetio sa olakanjem i ponosom nakon dva meseca i petnaest dana) due od Parike komune 1871. godine, ve tokom godina katastrofe i krize bez prekida, nemakog osvajanja i kaznenog mira, odbeglih regiona, graanskog rata, strane oruane intervencije, gladi i ekonomskog kolapsa. Nije moglo biti druge strategije ili perspektive izvan odabiranja iz dana u dan, izmeu onih odluka koje su bile nune za trenutno preivljavanje i onih kojima se rizikovala trenutna propast. Ko je sebi mogao da priuti da razmatra mogue dugorone posledice za revoluciju odluka koje su morale da sada budu donesene, ili bi u drugom sluaju to bio kraj revolucije i ne bi vie bilo posledica da se razmatraju? Jedan po jedan, preduzimani su neophodni koraci. Kada je nova Sovjetska Rusija izala iz svoje agonije, otkrilo se da su ti koraci vodili u smeru udaljenom od onoga koji je Lenjin imao na umu na Finskoj stanici. Ipak, revolucija je preivela. Uspela je u tome iz tri glavna razloga: Prvo, posedovala je jedinstveno snaan, bukvalno dravotvorni instrument u vidu centralizova- ne i disciplinovane Komunistike partije koja je brojala 600 000 ljudi. Kakva god da je bila njegova uloga pre revolucije, ovaj organizacioni model, koji je Lenjin neumorno propagirao i branio od 1902. godine, je posle revolucije dobio ono to mu je pripadalo. Bukvalno svi revolucionarni reimi Kratkog dvadesetog veka e usvojiti neke varijante tog modela. Drugo, ovo je sasvim oigledno bila jedina vlada kadra i voljna da odri Rusiju na okupu kao dravu, pa je stoga uivala podrku i inae neprijateljski raspoloenih ruskih patriota kao to su oficiri, bez kojih ne bi mogla da se izgradi nova Crvena armija. Za takve, kao i za istoriara koji vri retrospektivu, 1917-1918. godine nije se pruao izbor izmeu jedne liberalno-demokratske i jedne neliberalne Rusije, ve izmeu Rusije i dezintegracije koja je bila kob ostalih arhainih i poraenih carstava, naime Austro-Ugarske i Turske. Za razliku od njih, boljevika revolucija je u najveoj meri sauvala jedinstvo multinacionalnih teritorija stare carske drave bar za sledee sedamdeset i etiri godine. Trei razlog je bio taj to je revolucija dopustila seljacima da uzmu zemlju. Kada se prelo na stvar, masa velikoruskih seljaka - koji su inili sr ove drave kao i njene vojske - je mislila da su njihove anse da zadre zemlju bolje pod boljevicima nego ako se plemii vrate. Ovo je boljevicima dalo odlunu prednost u graanskom ratu 1918-1920. godine. Kako se pokazalo, ruski seljaci su bili suvie optimistini. III Svetska revolucija, koja je bila opravdanje za Lenjinovu odluku da Rusiju uvede u socijalizam, nije se zbila, a sa socijalizmom je Sovjetska Rusija bila osuena na izolaciju, siromatvo i zaostalost. Opcije za budui razvoj bile su predodreene, ili bar usko

SVETSKA REVOLUCIJA 55

ograniene (videti poglavlja 13 i 16). Ipak, talas revolucija je tokom dve godine posle Oktobra preao preko planete i nade borbenih boljevika nisu izgledale nerealne. Volker bort die Signale (Narodi, ujte signale") bio je prvi stih u refrenu Interna- cionale na nemakom. Signali su dolazili, jasni i glasni, iz Petrograda, a nakon to je njihova prestonica 1918. godine premetena na sigurniju lokaciju, iz Moskve; 11 uli su se svugde gde su delovali radniki i socijalistiki pokreti, bez obzira na njihovu ideologiju, pa ak i izvan njih. Sovjete" su formirali berai duvana na Kubi, gde je malo ko znao gde je Rusija. Dve godine od 1917. do 1919. u paniji e postati poznate kao boljeviki bienium", iako je lokalna levica bila ostraeno anarhistika, tj. na suprotnom polu od Lenjina. Revolucionarni studentski pokreti su eksplodirali u Pekingu (Bejingu) 1919. godine i Kordobi (Argentina) 1918. godine, to e se uskoro rairiti preko Latinske Amerike i stvoriti lokalne marksistike revolucionarne voe i partije. Indijski borbeni nacionalista M. N. Roj (Roy) odmah je podlegao revolucionarnoj aroliji, gde je lokalna revolucija, koja je 1917. godine ulazila u svoju najradikalniju fazu, prirodno priznavala svoju srodnost sa revolucionarnom Rusijom: Marks i Lenjin su postali njene ikone, zajedno sa Moktezumom, Emilijanom Zapatom i raznim indijanskim trudbenicima, i jo se mogu videti na velikim muralima meksikih zvaninih umetnika. Za nekoliko meseci Roj je bio u Moskvi da bi odigrao vanu ulogu u stvaranju nove politike Komunistike internacionale za kolonijalno oslobaanje. Delom preko naseljenih holandskih socijalista kao to je bio Henk Sneevliet, Oktobarska revolucija je odmah stavila svoj peat i na Sarekat Islam, koji je bio glavna masovna organizacija za indonezijsko nacionalno osloboenje. Ova akcija ruskog naroda" pisao je jedan provincijski turski list, jednoga dana u budunosti e se pretvoriti u sunce i obasjati celo oveanstvo". U udaljenoj unutranjosti Australije, okoreli (a uglavnom irski katolici) strigai ovaca bez primetnog interesovanja za politiku teoriju, pozdravljali su Sovjete kao radniku dravu. U SAD su Finci, koji su dugo bili najsnanije socijalistiki orijentisani od svih useljenikih zajednica, ispunjavali sumorna rudarska naselja u Minesoti mitinzima na kojima je pominjanje Lenjinovog imena inilo da srce kuca... U mistinoj tiini, gotovo u religijskoj ekstazi, divili smo se svemu to je dolazilo iz Rusije" (Koivisto, 1983). Ukratko, Oktobarska revolucija je univerzalno priznata kao dogaaj koji je potresao svet. ak su preobraeni i mnogi od onih koji su revoluciju gledali iz neposredne blizine, to manje pogoduje religioznoj ekstazi, od ratnih zarobljenika koji su se vrati li u svoje zemlje kao ubeeni boljevici i budui komunistiki lideri poput hrvatskog mehaniara Josipa Broza (Tita), do novinara poput Artura Rensoma (Ransome) iz Manester gardijana, koji nije bio primetna politika figura, ve je poznatiji po tome to je svoju strast za jedrenjem preneo u oaravajue deje knjige. Pa ak i jedan nebolj- eviki lik, kao eki pisac Jaroslav Haek, budui tvorac remek-dela Doivljaji dobrog vojnika Svejka, prvi put u svom ivotu se naao kao borac za ideju, i to trezan, to ak i vie zapanjuje. Uestvovao je u graanskom ratu u Rusiji kao komesar Crvene armije, nakon ega se vratio svojoj poznatijoj ulozi prakog anarho-boema i pijani

10 Prestoni grad carske Rusije bio je Sankt Petersburg, to je u Prvom svetskom ratu zvualo suvie nemaki, pa je zato ime promenjeno u Petrograd. Posle Lenjinove smrti (1924) postao je Lenjingrad, a tokom pada SSSR-a vraeno mu je prvobitno ime. Sovjetski Savez (koga su sledili njegovi najropskiji sateliti) bio je neobino sklon politikoj toponimiji, esto iskomplikovanoj obrtima i preokretima partijskih sudbina. Tako je Caricin na Volgi postao Staljingrad, poprite one epske bitke iz Drugog svetskog rata, ali, posle Staljinove smrti, Volgograd. U vreme pisanja ove knjige jo je imao to ime.

ce, zbog toga to postrevolucionarna Sovjetska Rusija nije bila u njegovom stilu. Ali revolucija jeste. Ipak, dogaaji u Rusiji nisu inspirisali samo revolucionare, ve, to je vanije, revolucije. U januaru 1918. godine, nekoliko nedelja od zauzimanja Zimskog dvorca, dok 56 DOBA KATASTROFA su boljevici oajniki pokuavali da sklope mir po bilo koju cenu sa nemakom armijom koja je napredovala, talas masovnih politikih trajkova i antiratnih demonstracija je preao preko centralne Evrope, kreui od Bea, irei se preko Budimpete i ekih krajeva u Nemaku, i kulminirajui u pobuni austro-ugarskih mornara u Jadranu. Kako su poslednje sumnje o porazu Centralnih sila nestajale, njihove armije su se lomile. U septembru su bugarski seljaci-vojnici krenuli kuama, proglasili republiku i marirali na Sofiju, mada su bili razoruani uz nemaku pomo. U oktobru se Habzbur- ka monarhija raspala nakon poslednjih izgubljenih bitaka na italijanskom frontu. Razne nove nacionalne drave su nastajale u (opravdanoj) nadi da e pobedniki saveznici dati prednost njima u odnosu na opasnosti boljevike revolucije. I stvarno, prva saveznika reakcija na boljeviki poziv narodima da naine mir - i na njihovo objavljivanje tajnih dokumenata u kojima su saveznici seckali Evropu i delili je meu sobom - bile su etrnaest taaka predsednika Vilsona, koje su igrale na nacionalistiku kartu protiv Lenjinovog internacionalistikog zova. Zona malih nacionalnih drava je trebalo da formira sanitarni kordon protiv crvenog virusa. Poetkom novembra pobunjeni mornari i vojnici su rairili nemaku revoluciju iz pomorske baze Kil irom zemlje. Proglaena je republika, a car se povukao u Holandiju, da bi ga kao glavu drave zame- nio jedan socijaldemokrata - bivi sedlar. Revolucija, koja je tako zbrisala sve reime od Vladivostoka do Rajne, bila je revolt protiv rata i uglavnom je postizanje mira dezaktiviralo veliki deo eksploziva koji je ona sadravala. Njen socijalni sadraj bio je u svakom sluaju nejasan, osim za vojni- ke-seljake Habzburkog, Otomanskog i carstva Romanova i one u manjim dravama jugoistone Evrope, i za njihove porodice. Kod njih se taj sadraj sastojao iz etiri take: zemlje, nepoverenja prema gradovima, ili strancima (posebno Jevrejima) i/ili nepoverenja prema vlastima. Ovo je seljake nainilo revolucionarnim ali ne boljevicima u velikim delovima centralne i istone Evrope, mada ne u Nemakoj (osim neto Bavarske), Austriji, i delovima Poljske. Oni su morali biti umireni merama zemljine reforme ak i u nekim konzervativnim, zaista kontrarevolucionarnim zemljama kao to su bile Rumunija i Finska. S druge strane, tamo gde su oni inili veinu stanovnitva, praktino su garantovali da socijalisti, a kamoli boljevici, ne mogu dobiti opte demokratske izbore. Ovo nije nuno od seljaka napravilo bastion politikog konzervativizma, ali je fatalno hendikepiralo demokratske socijaliste; a drugo - kao u Sovjetskoj Rusiji - pritiskalo je socijaliste da napuste predstavniku demokratiju. Iz tog razloga su boljevici, koji su zahtevali Ustavotvornu skuptinu (poznata revolucionarna tradicija od 1789. godine) raspustili tu skuptinu im se sastala, nekoliko nedelja posle Oktobra. A uspostavljanje novih malih nacionalnih drava du vilsonovskih linija, iako je bilo daleko od toga da ukloni nacionalne konflikte u zoni revolucija, takoe je smanjilo manevarski prostor za boljeviku revoluciju. to je zaista i bila namera saveznikih mirotvoraca. Na drugoj strani, uticaj ruske revolucije na evropske prevrate 1918-1919. godine bio je tako oigledan, da je u Moskvi jedva moglo biti mesta za skepticizam u pogledu izgleda za irenje revolucije svetskog proleterijata. Istoriaru je - a ak i nekim lokalnim revolucionarima - izgledalo jasno da je carska Nemaka bila zemlja znatne drutve

SVETSKA REVOLUCIJA 57

ne i politike stabilnosti, sa snanim, ali u sutini umerenim radnikim pokretom, zemlja koja sigurno ne bi iskusila nita nalik oruanoj revoluciji, da nije bilo rata. Za razliku od carske Rusije ili rasklimatane Austro-Ugarske; za razliku od Turske, tog poslovinog bolesnika Evrope; za razliku od divljih, naoruanih stanovnika planina na evropskom jugoistoku, koji su bili spremni na sve; Nemaka nije bila zemlja u kojoj bi se oekivao prevrat. I zaista, u poreenju sa pravom revolucionarnom situacijom u poraenoj Rusiji i Austro-Ugarskoj, veina nemakih revolucionarnih vojnika, mornara i radnika ostala je umerena i povinovala se zakonu onako kako su ih oduvek prikazivale one, verovatno apokrifne, ale ruskih revolucionara (Tamo gde je posetiocima zabranjeno da gaze travu, nemaki pobunjenici e spontano hodati samo po stazi). Ipak je to bila zemlja kroz koju su revolucionarni mornari proneli barjak Sovjeta, gde su izvrni organi radnikog i vojnikog sovjeta u Berlinu postavili socijalistiku vladu Nemake, gde je izgledalo da su Februar i Oktobar jedno, dok se inilo da je stvarna vlast ve u rukama radikalnih socijalista od momenta kada je car abdicirao. Ovo je bila jedna iluzija, nastala usled totalne, ali privremene paralize stare armije, drave i strukture vlasti pod dvostrukim okom potpunog poraza i revolucije. Posle nekoliko dana republikanizovani stari reim je opet bio u sedlu, i vie nije bio ozbiljno uznemiravan od socijalista, koji ak nisu uspeli da dobiju veinu na prvim izborima, iako su ovi odrani nekoliko nedelja posle revolucije.11 Reimu je ak i manje briga zadavala odskora improvizovana Komunistika partija, ije su voe, Karla Libknehta i Rozu Luksemburg, ubrzo ubili plaeni armijski revolverai. Meutim, nemaka revolucija 1918. godine utvrdila je nade ruskih boljevika, jo vie zbog toga to je kratkovena socijalistika republika stvarno proglaena u Bavarskoj 1918. godine, a u prolee 1919. godine, nakon ubistva njenog voe, osnovana je sovjetska republika u Minhenu, prestonici nemake umetnosti, intelektualne kontrakulture i (to je bilo manje politiki subverzivno) piva. To se preklopilo sa jednim drugim ozbiljnijim pokuajem da se boljevizam prenese na Zapad, sa maarskom sovjetskom republikom koja je trajala od marta do jula 1919. godine. 12 Obe republike su, naravno bili uguene sa oekivanom brutalnou. Osim toga, razoarenje u socijaldemokrate je naglo radikalizovalo nemake radnike, od kojih su mnogi prebacili svoju lojalnost na nezavisne socijaliste, a posle 1920. godine, na Komunistiku partiju, koja je iz tog razloga postala najvea takva partija izvan Sovjetske Rusije. Zar nije nakon svega toga mogla da se oekuje nemaka oktobarska revolucija? ak iako je 1919. godina, koja je bila godina vrhunca socijalnih nemira na Zapadu, donela poraz jedinim pokuajima da se boljevika revolucija rairi; ak iako je revolucionarni talas naglo i vidljivo opadao 1920. godine, boljeviko rukovodstvo u Moskvi nije napustilo nadu u nemaku revoluciju sve do kraja 1923. godine. Naprotiv, ba je 1920. godina bila ona u kojoj su se boljevici angaovali u neto to posmatrano u retrospektivi izgleda kao velika greka, u trajnu podelu meunarodnog radnikog pokreta. To su uinili tako to su struktuirali svoj novi komunistiki pokret prema obrascu lenjinistike avangardne partije koja se sastojala od elite profesionalnih revolucionara. Oktobarska revolucija, kao to smo videli, zadobila je iro ----------------------------------------11 Umereni veinski socijaldemokrati dobili su tek neto ispod 38 odsto glasova - njihov rekord svih vremena - revolucionarni Nezavisni socijaldemokrati dobili su oko 7,5 procenata glasova. 12 Njen poraz je rasuo dijasporu politikih i intelektualnih izbeglica irom sveta, od kojih su neki u budunosti imali neoekivane karijere, kao filmski tajkun ser Aleksandar Korda i glumac Bela Lugoi, poznatiji kao zvezda prvobitne verzije horor filma Drakula.

ke simpatije u meunarodnim socijalistikim pokretima, koji su bukvalno svi izali iz svetskog rata i radikalizovani i mnogo ojaani. Uz retke izuzetke, velikom delu lanstva socijalistikih i radnikih partija je bila bliska ideja da se pristupi novoj, Treoj ili Komunistikoj internacionali, koju su boljevici osnovali da zameni Drugu internacionalu (18891914), koja je bila diskreditovana i unitena svetskim ratom kome nije uspela da se odupre.13 Zaista, nekoliko partija kao to su socijalistika partija Francuske, Italije, Austrije i Norveke, a i Nezavisni socijalisti u Nemakoj, stvarno su glasali da se to uradi, pri emu su neprilagoeni oponenti boljevizma ostali u manjini. Ipak, ono to su Lenjin i boljevici eleli nije bio meunarodni pokret socijalistikih simpatizera Oktobarske revolucije, ve jedan korpus potpuno posveenih i disciplinovanih aktivista, svojevrsnu globalnu udarnu jedinicu za revolucionarno osvajanje. Partijama koje nisu bile voljne da usvoje Lenjinovu strukturu odbijen je pristup ili su izbaene iz nove Interna- cionale, koja bi samo mogla da bude oslabljena prihvatanjem takve pete kolone oportunizma i reformizma, a da i ne pominjemo ono to je Marks jednom nazvao parlamentarnim kretenizmom11. U borbi koja se bliila, moglo je biti mesta samo za vojnike. Ovaj argument je imao smisla samo pod jednim uslovom: da je svetska revolucija jo uvek bila u toku i da su njene bitke bile u neposrednoj perspektivi. Ipak iako je evropska situacija bila daleko od stabilizacije, 1920. godine je bilo jasno da boljevika revolucija nije na dnevnom redu Zapada, mada je isto tako bilo jasno da su se u Rusiji boljevici trajno ustoliili. Nema sumnje da je, kada se Internacionala sastala, izgledalo da ima anse da bi Crvena armija, koja je odnela pobedu u graanskom ratu i u tom trenutku juriala ka Varavi, mogla da silom oruja proiri revoluciju na Zapad, kao nusproizvod kratkog rusko-poljskog rata, isprovociranog teritorijalnim ambicijama Poljske. Poljska je obnovivi dravnost nakon jednog i po veka nepostojanja, zahte- vala svoje osamnaestovekovne granice. Ove granice su leale duboko u Belorusiji, Litva- niji i Ukrajini. Sovjetsko napredovanje, koje je ostavilo udesni literarni spomenik u Crvenoj konjici Isaka Babelja, pozdravio je neobino iroki krug savremenika koji se protezao od austrijskog romanopisca Jozefa Rota, koji je kasnije pisao elegije za Habzburzima, do Mustafe Kemala, budueg voe Turske. Ipak, poljski radnici nisu uspeli da se podignu, a Crvena armija je odbijena na kapijama Varave. Od tada, uprkos prividima, sve e biti mirno na zapadnom frontu. Po optem priznanju, revolucionarne perspektive su se pomerile na Istok, u Aziju, na koju je Lenjin uvek obraao znaajnu panju. Stvarno, od 1920. do 1927. godine izgledalo je da se perspektive svetske revolucije oslanjaju na kinesku revoluciju, koja je napredovala pod Kuomintangom, tada partijom nacionalnog osloboenja, iji je voa Sun Jatsen rado prihvatao i sovjetski model i sovjetsku vojnu pomo, a i novu kinesku komunistiku partiju kao deo svog pokreta. Udrueni Kuomintang i komunisti e prei na sever iz svojih baza u junoj Kini u velikoj ofanzivi 1925-1927. godine, ime e najvei deo Kine jo jednom dovesti pod kontrolu jedinstvene vlade prvi put od pada Carstva 1911. godine, pre nego to je vodei general Koumintanga ang Kaj-ek napao komuniste i poklao ih. Ipak ak i pre ovog dokaza da ni Istok nije jo sazreo za Oktobar, obeanje Azije nije moglo da prikrije neuspeh revolucije na Zapadu. Do 1921. godine ovaj neuspeh je bio neporeciv. Revolucija se povlaila u Sovjetskoj Rusiji, mada je politiki boljevika vlast bila neoboriva (videti poglavlje 13).
13

58 DOBA KATASTROFA

radnika.

Takozvana Prva internacionala, bilo je Marksovo sopstveno Meunarodno udruenje

SVETSKA REVOLUCIJA 59

Revolucija nije bila u programu Zapada. Trei kongres Kominterne je prihvatio ovo stanje a da ga nije sasvim priznao, tako to je zahtevao jedinstveni front sa istim onim socijalistima koje je Drugi kongres izbacio iz vojske revolucionarnog napretka. Upravo je to izbacivanje znailo podelu revolucionara u sledeim generacijama. Meutim, bilo je suvie kasno. Pokret je bio trajno pocepan, veina levih socijalista, pojedinaca i partija se vratilo u socijaldemokratski pokret, koji su preteno vodili antikomunistiki umerenjaci. Nove komunistike partije ostale su manjina u evropskoj levici, a uopte - uz nekoliko izuzetaka kao to su Nemaka, Francuska, ili Finska - prilino male, iako ostraene manjine. Njihova situacija se nee promeniti sve do tridesetih godina (videti poglavlje 5). IV Ipak su godine prevrata za sobom ostavile ne samo jednu, ogromnu ali zaostalu zemlju, kojom su sada vladali komunisti i koja je bila posveena izgradnji drutvene alternative kapitalizmu, ve takoe i jednu vladu, jedan disciplinovani meunarodni pokret, i to je moda od podjednake vanosti, jednu generaciju revolucionara predanih viziji svetske revolucije pod zastavom podignutom u Oktobru i pod vodstvom pokreta, iji je tab neizbeno bio u Moskvi. (Tokom nekoliko godina su postojale nade da e se uskoro premestiti u Berlin, pa je nemaki, a ne ruski, ostao zvanian jezik Internacionale izmeu dva svetska rata). Ovaj pokret nije ba znao kako e svetska revolucija napredovati posle stabilizacije u Evropi i poraza u Aziji, pa su razbacani komunistiki pokuaji da nezavisno jedni od drugih dignu oruane pobune (Bugarska i Nemaka 1923. godine, Indonezija 1926. godine, Kina 1927. godine, i zakasnela i mimo pravila pobuna u Brazilu 1935. godine) bili katastrofe. Ipak je stanje sveta izmeu ratova bilo takvo, kako e uskoro pokazati Velika recesija i uspon Hitlera, kakvo teko da je obeshrabrivalo apoka- liptina oekivanja (videti poglavlja 3 i 5). To ne objanjava iznenadni zaokret Kominterne ka ultrarevolucionarnoj retorici sektakog leviarstva izmeu 1928 i 1934. godine, poto, kakva god da je bila retorika, ovaj pokret u praksi niti je oekivao, niti se spremao da igde zauzme vlast. Ova promena, koja se pokazala politiki porazna, pre se moe objasniti unutranjom politikom sovjetske Komunistike partije, kada je Staljin preuzeo kontrolu nad njom, a moda i kao jedan pokuaj da se nadomesti sve oevidnije razmi- moilaenje izmeu interesa SSSR-a, kao drave koja neizbeno mora da koegzistira sa drugim dravama - iji je reim poeo da zadobija meunarodno priznanje od dvadesetih godina - i pokreta iji je cilj bio da potkopava i obara sve druge reime. Na kraju su dravni interesi Sovjetskog Saveza prevladali nad svetskorevolucionarnim interesima Komunistike internacionale, koju je Staljin sveo na instrument sovjetske dravne politike pod strogom kontrolom sovjetske Komunistike partije, koja je istila, rasturala i sklapala njene sastavne delove po svom nahoenju. Svetska revolucija pripadala je retorici prolosti i u stvari bilo kakva revolucija je bila tolerisana samo ako: a) se nije sukobljavala sa sovjetskim dravnim interesom i b) ako je mogla biti dovedena pod direktnu sovjetsku kontrolu. Zapadne vlade koje su napredovanje komunistikih reima posle 1944. godine videle kao u osnovi proirivanje sovjetske moi, sigurno su korektno proitali Staljinove namere; ali su to isto tako uradili i nepromenjen! revolucionari koji su ogoreno optuivali Moskvu to nije elela da komunisti preuzmu vlast i to je obeshrabrivala svaki pokuaj da se to uini, ak i one koji su se pokazali uspenim, kao u Jugoslaviji i Kini (videti poglavlje 5).

Meutim, sve do svog kraja, Sovjetska Rusija je ostala, ak i u oima mnogih koristoljubivih i korumpiranih lanova svoje nomenklature, neto vie nego samo jo jedna velika sila. Univerzalna emancipacija, izgradnja bolje alternative kapitalistikom drutvu, na kraju krajeva je bio temeljni razlog postojanja ove drave. Zbog ega drugog bi okorele 60 DOBA KATASTROFA moskovske birokrate nastavile da finansiraju i naoruavaju gerilce Afrikog nacionalnog kongresa koji je bio u savezu sa komunistima, ije su anse za zbacivanje sistema aparthejda u Junoj Africi tokom decenija izgledale, a i bile minimalne? (Zanimljivo da kineski komunistiki reim, iako je posle raskida izmeu ove dve zemlje kritikovao SSSR za izdaju revolucionarnih pokreta, nema slina postignua u praktinoj podrci oslobodilakih pokreta Treeg sveta.) SSSR je odavno nauio da svetska revolucija nadahnuta iz Moskve, nee preobraziti oveanstvo. U dugim Brenjevlje- vim godinama sumraka postepeno je iezavalo uverenje koga se jo drao Nikita Hruov da e socijalizam pomou svoje ekonomske superiornosti sahraniti" kapitalizam. Sasvim je mogue da ta konana erozija verovanja u univerzalnu misiju ovog sistema objanjava zato se na kraju taj sistem raspao bez otpora (videti poglavlje 16). Nijedna od ovih nedoumica nije zabrinjavala prvu generaciju onih koji su bili nadahnuti sjajnim svetlom Oktobra da svoje ivote posvete svetskoj revoluciji. Poput ranih hriana, veina socijalista pre 1914. godine su bili vernici koji su verovali u veliku apokaliptiku promenu koja e ukinuti sve to je bilo zlo i dovesti do drutva bez nesree, ugnjetavanja, nejednakosti i nepravde. Marksizam je ovoj milenijumskoj nadi pruio garanciju nauke i istorijske neizbenosti; sada je Oktobarska revolucija pruila dokaz da je ta velika promena poela. Ukupan broj ovih vojnika u nuno okrutnoj i disciplinovanoj armiji ljudske emancipacije moda nije bio vei od nekoliko desetina hiljada; broj profesionalaca u meunarodnom pokretu, koji su menjali zemlje ee nego cipele" kako se Bertold Breht izrazio'u jednoj poemi napisanoj u njihovu ast, verovatno nije iznosio vie od ukupno par stotina. Oni se ne smeju meati sa onim to su Italijani, u vreme kada je njihova Komunistika partija brojala milione, nazivali komunistikim narodom", milionima pristalica i obinih lanova partije za koje je san o novom i dobrom drutvu bio isto tako stvaran, mada u praksi njihov aktivizam nije bio nita vie nego stari svakodnevni aktivizam socijalistikog pokreta, a iji angaman je u svakom sluaju pre bio angaman u okviru klase i lokalne zajednice nego angaman line posveenosti. Iako je broj tih posveenika bio mali, ipak se bez njih dvadeseti vek ne moe razumeti. Bez lenjinistike partije novog tipa, partije profesionalnih revolucionara", iji su kadrovi oni bili, bilo bi neshvatljivo kako se za jedva neto vie od trideset godina nakon Oktobra, treina ljudske vrste nala pod komunistikim reimima. Ono to su komunistima davale njihova vera i apsolutna odanost tabu svetske revolucije u Moskvi, bila je sposobnost da sebe vide (socioloki govorei) kao delove univerzalne crkve, a ne sekte. Komunisti usmereni ka Moskvi, gubili su svoje voe u istkama i otcepljenji- ma, ali se nisu delili, sve dok u pokretu nije nestalo due posle 1956. godine, za razliku od rasparanih grupa marksistikih disidenata koji su sledili Trockog i od /marksistiko lenjinistikih" maoistikih grupica ezdesetih godina koje su bile jo vie sklone deobama. Kako god malobrojni - kada je u Italiji Musolini zbaen 1943. godine italijanska Komunistika partija se sastojala od oko 5000 ljudi i ena koji su uglavnom izlazili iz zatvora ili izgnanstva komunisti su bili ono to i boljevici u februaru 1917. godine, nukleus jedne milionske armije, potencijalni vladari naroda i drave.

SVETSKA REVOLUCIJA 61

Za ovu generaciju revolucionara, posebno za one koji su, kako god bili mladi, proiveli godine prevrata, revolucija je bila ono to se deava za njihova ivota; dani kapitalizma su bili neumitno odbrojani. Savremena istorija bila je predsoblje konane pobede onih koji doive da je vide, to bi ukljuilo samo neke vojnike revolucije (mrtvi su na odsustvu" kako je to objasnio ruski komunista Levin pre nego to e biti pogubljen od onih koji su zbacili Minhenski sovjet 1919. godine). Ako je samo buroasko drutvo imalo tako mnogo razloga da sumnja u svoju budunost, zato bi oni verova- li u njegov opstanak? Tu stvarnost su pokazivali njihovi sopstveni ivoti. Uzmimo sluaj dvoje mladih nemakih komunista privremeno povezanih kao ljubavnici, koje je bavarska sovjetska revolucija 1919. godine doivotno mobilisala: Olga Benario je bila erka imunog minhenskog advokata, a Oto Braun uitelj. Olgu zatiemo kako organizuje revoluciju na zapadnoj hemisferi, gde se pridruila a na kraju i udala za Luisa Karlosa Prestesa, vou ustanikog mara kroz brazilske praume, koji je nagovarao Moskvu da podri ustanak u Brazilu 1935. godine. Ustanak je propao i Olga je bila od strane brazilske vlade izruena hitlerovskoj Nemakoj, gde je na kraju umrla u koncentracionom logoru. U meuvremenu, Oto je, sa vie uspeha, latio zadatka da iri revoluciju na Istoku, kao vojni ekspert Kominterne u Kini, i bio je, kako se ispostavilo, jedini stranac koji e uestvovati u uvenom Dugom maru kuneskih komunista pre nego to se vratio u Moskvu i konano u DDR. (Ovo iskustvo ga je nainilo skeptinim prema Mau.) Kada bi, osim u prvoj polovini dvadesetog veka, dva isprepletana ivota mogla da poprime ovakve oblike? Tako je u pokolenju posle 1917. godine boljevizam absorbovao sve druge socijalno-revolucionarne tradicije, ili ih je odgurnuo na margine radikalnih pokreta. Pre 1914. godine anarhizam je bio u velikim delovima sveta, daleko vie nego marksizam, vodea ideologija revolucionarnih aktivista. Marks je izvan istone Evrope, bio posma- tran vie kao guru masovnih partija, koji je pokazao kako je njihovo napredovanje ka pobedi neizbeno, ali ne eksplozivno. Do tridesetih godina anarhizam je prestao da bude znaajna politika snaga izvan panije, ak i u Latinskoj Americi, gde je crno- crvena zastava tradicionalno nadahnjivala vie boraca nego li crvena. (ak i u pani- ji e graanski rat unititi anarhizam, ime su se okoristili komunisti, do tada relativno beznaajnu). U stvari, takve socijalnorevolucionarne grupe koje su postojale izvan moskovskog komunizma su uzele Lenjina i Oktobarsku revoluciju kao odredinu taku, i skoro bez izuzetaka su njima rukovodili ili ih inspirisali neki od disidenata ili prognanika Kominterne, koja se angaovala u surovom lovu na jeretike, od kada je Josif Staljin, uspostavio a kasnije pootrio svoju vrstu kontrolu nad Sovjetskom komunistikom partijom i Internacionalom. Meu ovim boljevikim disidentskim centrima malo njih se uzdiglo do vee politike vanosti. Daleko najprestiniji i najuveniji od svih jeretika, prognani Lav Trocki - drugi voa Oktobarske revolucije i arhitekta Crvene armije - potpuno je propao u svojim politikim nastojanjima. Njegova etvrta Internacionala" ija je namera bila da se takmii sa staljinizovanom Treom internacionalom, bila je bukvalno nevidljiva. Kada je po Staljinovom nareenju ubijen u svom meksikom izgnanstvu 1940. godine, njegov politiki znaaj je bio zanemarljiv. Ukratko, biti socijalni revolucionar je sve vie znailo biti sledbenik Lenjina i Oktobarske revolucije, i sve vie biti lan ili pristalica neke od uz Moskvu svrstanih komunistikih partija; to je jo i vie vailo posle Hitlerovog trijumfa u Nemakoj, kada su ove partije usvojile politiku antifaistikog saveza koji im je doputao da izau iz sektake izolacije i da zadobiju masovnu podrku i meu radnicima i meu intelek

tualcima (videti poglavlje 5). Mladi ljudi koji su udeli da srue kapitalizam postajali su ortodoksni komunisti, i poistoveivali svoju borbu sa meunarodnim pokretom sa centrom u Moskvi; a marksizam, koga je Oktobar obnovio kao ideologiju revolucionarne promene, sada je znaio marksizam moskovskog Instituta Marksa Engelsa i Lenjina, koji je sada bio 62 DOBA KATASTROFA globalni centar za irenje klasinih tekstova ovih velikana. Nije bilo nikog drugog na vidiku koji je nudio i da tumai i da menja svet, niti ko je izgledao spremniji da to uradi. Ovo e ostati sluaj sve do posle 1956. godine, kada je dezintegracija i staljinistike ortodoksije u SSSR-u i meunarodnog radnikog pokreta okupljenog oko Moskve na javnu scenu dovela do tada marginalizovane mislioce, tradicije i organizacije koji su pripadali leviarskoj heterodoksiji. Pa ipak, i oni su jo uvek iveli pod dinovskom senkom Oktobra. Iako bi bilo ko ko iole poznaje istoriju ideologije kod studentskih radikala iz 1968. godine i posle nje, pre mogao prepoznati duh Bakunjina, pa ak i Neajeva, nego Marksa, ovaj pokret nije doveo do znaajnijeg oivljavanja anarhistike teorije ili pokreta. Naprotiv, 1968. godina je od marksistike teorije napravila intelektualnu modu - obino u verzijama koje bi iznenadile Marksa - kao i od mnotva ,,marksistiko-lenjinistikih sekti i grupa, koje je ujedinjavalo to to su odbacivali Moskvu i stare komunistike partije kao nedovoljno revolucionarne i nedovoljno lenjinistike. Paradoksalno, potpuni preokret tridesetih godina u socijalno-revolucionarnoj tradiciji zbio se u trenutku kada je Kominterna jasno napustila originalne revolucionarne strategije iz perioda 1917-1923, ili, bolje reeno, kada je predvidela strategije za prenos vlasti sasvim drugaije od onih iz 1917. godine (videti poglavlje 5). Od 1935. godine nadalje, literatura sa kritike levice je bila puna optubi da su pokreti verni Moskvi propustili, odbacili, ak izdali mogunosti za revoluciju, jer je Moskva vie nije elela. Sve dok pokret okupljen oko Sovjeta, s ponosom nazivan monolitni" nije poeo da se raspada iznutra, ovi argumenti su imali malo efekta. Dokle god je komunistiki pokret odravao svoje jedinstvo, svoju koheziju i upeatljivu otpornost prema fisiji, za veinu svetskih vernika u potrebu svetske revolucije, on je bio jedino to igra. Osim toga, ko bi mogao da porekne to da su zemlje koje su raskrstile sa kapitalizmom u drugom velikom talasu svetske socijalne revolucije, od 1944. do 1949. godine, to izvele pod pokroviteljstvom ortodoksnih, sovjetski orijentisanih komunistikih partija? Sve do posle 1956. godine revolucionarno nastrojeni nisu imali pravi izbor izmeu nekoliko takvih pokreta sa nekakvim stvarnim pretenzijama na politiku ili pobunjeniku efikasnost. ak i takvi pokreti - razne vrste trockizma, maoizma i grupe inspi- risane kubanskom revolucijom 1959. godine (videti poglavlje 15) jo uvek su vie ili manje bili izvedeni iz lenjinizma. Stare komunistike partije su jo uvek ostale daleko najvee grupe na krajnjoj levici, ali do tog vremena je stari komunistiki pokret izgubio svoju duu. V Snaga pokreta za svetsku revoluciju nalazila se u komunistikoj formi organizacije. Lenjinova partija novog tipa je jedna znaajna inovacija u socijalnom ini- njeringu dvadesetog veka, koja se moe porediti sa stvaranjem hrianskih manastirskih i drugih redova u Srednjem veku. Ova forma je ak i malim organizacijama davala nesrazmernu efikasnost, jer je partija mogla da zahteva neobinu odanost i samoportvovanje od svojih lanova, to je vie od vojnike discipline i kohezivnosti,

SVETSKA REVOLUCIJA 63

kao i totalnu usredsreenost na sprovoenje partijskih odluka po svaku cenu. Ovo je duboko impresioniralo ak i neprijateljske posmatrae. Pa ipak, odnos izmeu modela avangardne partije" i velikih revolucija, za ije je izvoenje taj model stvoren, i koje je povremeno uspevao da izvede, daleko je od toga da bude jasan, mada nita nije bilo oiglednije od toga da ovaj model zauzima svoje mesto posle uspenih revolucija ili tokom rata. Jer su lenjinistike partije u sutini izgraene kao liderske elite (avangarde), ili bolje reeno, pre nego to revolucija pobedi, kao kontraelite", a socijalne revolucije, kako je pokazala 1917. godina, zavise od onoga to se deava meu masama i odigravaju se u situaciji koji ni elite, ni kontraelite ne mogu potpuno da kontroliu. Kao to to biva, lenjinistiki model je stvarno imao veliku privlanost za mlae lanove starih elita, posebno u treem svetu, koji su se u nesrazmerno velikom broju pridruivali takvim partijama, uprkos herojskim i relativno uspenim pokuajima ovih partija da promoviu prave proletere. Najvea ekspanzija brazilskog komunizma u tridesetim godinama zasnivala se na preobraanju mladih intelektualaca iz porodica zemljoposednike oligarhije i mlaih armijskih oficira (Martins Rodrigues, 1984, str. 390-397). S druge strane oseanja pravih ,,masa (ukljuujui ponekad i aktivne pristalice avangarde") esto su bila u zavadi sa idejama njihovih voa, posebno u vremenima pravog narodnog ustanka. Tako je pobuna panskih generala protiv vlade Narodnog fronta u julu 1936. godine odmah pokrenula socijalnu revoluciju u velikim delovima panije. Nije bilo iznenaenje to to su militantni elementi, naroito anarhisti krenuli da kolektivizuju sredstva za proizvodnju, uprkos tome to su Komunistika partija i centralna vlada kasnije bili protiv tog preobraaja, tamo gde su mogli su ga ponitili, a razlozi za i protiv takvog postupka se i dalje raspravljaju u politikoj i isto- rijskoj literaturi. Meutim, taj dogaaj je pokrenuo najvei od svih talasa ikonokla- zma i antiklerikalnog ubijanja, od kada je ovaj vid aktivnosti prvi put postao deo pan- ske popularne agitacije 1835. godine, kada su graani Barselone reagovali na nezadovoljavajuu borbu bikova, tako to su spalili veliki broj crkava. Oko sedam hiljada duhovnika - tj. 12-13 odsto svih svetenika i redovnika u zemlji, i pored svega toga zanemarljiv deo redovnica - bilo je pobijeno, dok je u jednoj jedinoj dijecezi Katalo- nije (Gerona) uniteno preko est hiljada slika (Hugh Thomas, 1977, str. 270-271; M. Delgado, 1992, str. 56). Dve stvari su jasne oko ove zastraujue epizode: nju su osuivali voe ili zvaninici panske revolucionarne levice, uprkos tome to su bili strasni antiklerikal- ci, ukljuujui i anarhiste ozloglaene zbog svoje mrnje prema popovima; ali za one koji su to izvravali, kao i za mnoge koji su gledali, ovo je vie od ieg drugog bilo ono to revolucija stvarno znai: ukidanje drutvenog poretka i drutvenih vrednosti, ne samo u kratkom simbolikom trenutku, ve zauvek (M. Delgado, 1992, str. 52-53). Lako je bilo voama da insistiraju na tome, kao to su uvek i inili, da su kapitalisti a ne svetenici glavni neprijatelj: mase su u svojim kostima oseale drugaije. (To da li bi populistika politika u nekom drutvu manje maistikom od iberijskog bila isto tako ubilaki ikonoboraka kao iberijska je hipotetiko pitanje, ali takvo na koje bi ozbiljno istraivanje o enskim stavovima ipak moglo da baci vie svetla.) Kao to ve biva, pokazalo se da je ova vrsta revolucije u kojoj struktura politikog poretka i autoriteta iznenada isparava, ime mukarci (i onoliko koliko im je doputeno, ene) ostaju da se sami snalaze kako znaju i umeju, bila retka u dvadesetom veku. ak ni najblii drugi primer iznenadnog kolapsa etabliranog reima, Iranska revo

lucija iz 1979. godine, nije bila ba tako nestruktuirana, uprkos neobinoj jednoduno- sti teheranskih masa mobilisanih protiv aha, to je u mnogome bilo spontano. Zahvaljujui strukturama iranskog klerikalizma novi reim je ve bio prisutan u ruevinama starog, iako za izvesno krae vreme nee biti sasvim uoblien (vidi poglavlje 15). 64 DOBA KATASTROFA U stvari, tipina post-oktobarska revolucija Kratkog dvadesetog veka, ostavljajui po strani neke lokalizovane eksplozije, bie ili zapoeta jednim (skoro uvek vojnim) udarom, kojim se zaposeda prestonica, ili e biti krajnji ishod duge i uglavnom ruralne oruane borbe. Poto su mladi oficiri sa simpatijama prema radikalnoj i leviarskoj politici mnogo rede su to oficiri iz rezerve - uobiajeni u siromanim i zaostalim zemljama, u kojima vojniki ivot obezbeuje privlanu karijeru za sposobne i obrazovane mlade ljude bez porodinih veza i imetka, ovakve inicijative se tipino mogu nai u zemljama kao to je Egipat (revolucija slobodnih oficira 1952. godine) i drugim zemljama Srednjeg istoka (Irak 1958. godine, Sirija u vie navrata od pedesetih godina, Libija 1969. godine). Pripadnici vojske su deo tkanja latinoamerike revolucionarne istorije, iako su oni retko, ili bar ne zadugo, preuzimali dravnu vlast sa isto leviarskim motivima. Na drugoj strani, 1974. godine je, na iznenaenje veine posmatraa, mladi oficiri koje su dugi kolonijalni ratovi radikalizovali i liili iluzija, zbacili su vojnim puem najstariji desniarski sistem koji je jo delovao na svetu: to je bila revolucija karanfila u Portugaliji. Njihov savez sa Komunistikom partijom koja se pojavila iz podzemlja i raznim radikalnim marksistikim grupama, brzo je doiveo podele i bio zaobien, na olakanje Evropske zajednice u koju je Portugalija ula uskoro nakon revolucije. Socijalna struktura, ideoloke tradicije i politika funkcija oruanih snaga u zemljama u razvoju inila je da vojnici sa politikim ambicijama u ovim zemljama biraju desnicu. Udari u savezu sa komunistima, pa ak i socijalistima, nisu bili njima po ukusu. Dodue u oslobodilakom pokretu u francuskom kolonijalnom carstvu istaknutu ulogu odigrae bivi vojnici iz domorodakih jedinica koje je Francuska sakupljala u svojim kolonijama - koji su retko bili oficiri (posebno u Aliru). Oni su bili nezadovoljni svojim iskustvom u Drugom svetskom ratu i posle njega, ne samo zbog uobiajene diskriminacije, ve takoe i zbog toga to su vojnici iz kolonija u snagama De Golove Slobodne Francuske, kao i veina ne-galskih lanova pokreta otpora unutar Francuske, ubrzo bili odgurnuti u senku. Armije Slobodnih Francuza u zvaninoj paradi pobede posle osloboenja bile su mnogo vie ,,bele nego one koje su stvarno izvojevale degolistiku bitku asti. Meutim, u celini su kolonijalne armije imperijalnih sila, ak i kada su oficiri u njima bili domoroci, ostajale lojalne, ili pre apolitine, ak iako uraunamo onih pedesetak hiljada indijskih vojnika koji su se pridruili Indijskoj nacionalnoj armiji pod vodstvom Japanaca (M. Echenberg, 1992, str. 141-145; M. Barghava i A. Singh Gill, 1988, str. 10; T. R. Sareen, 1988, str. 20-21). VI Put u revoluciju uz pomo dugih gerilskih ratova socijalni revolucionari dvadesetog veka su otkrili relativno kasno; moda je to kanjenje dolo zato to je istorijski posmatrano ovaj oblik sutinski ruralne aktivnosti neodoljivo asocirao na pokrete arhainih ideologija koje su skeptini gradski posmatrai lako brkali sa konzervativizmom, pa ak i sa reakcijom i kontrarevolucijom. Na kraju krajeva, snani gerilski pokreti u

SVETSKA REVOLUCIJA 65

periodu Francuske revolucije i Napoleona su bez razlike bili usmereni protiv a nikad za Francusku i za stvar njene revolucije. Sama re gerila nije inila deo marksistikog renika sve do kubanske revolucije 1959. godine. Sami boljevici, koji su vodili i regularan i neregularan rat tokom Graanskog rata, koristili su termin partizani", koji je postao standardan naziv u sovjetski inspirisanim pokretima otpora tokom Drugog svetskog rata. Iz dananje perspektive iznenauje da gerilska akcija nije igrala skoro nikakvu ulogu u panskom graanskom ratu, iako bi trebalo da je bilo puno prostora za nju u delovima Republike koje su okupirale Frankove snage. U stvari, komunisti su iz inostranstva organizovali neka znaajnija gerilska jezgra posle Drugog svetskog rata. Pre Prvog svetskog rata gerila jednostavno nije bila deo pribora za perspektivne tvorce revolucije. Osim u Kini, gde su novu strategiju uvodili neki (ali nikako svi) komunistiki voi - nakon to je Kuomintang pod ang Kaj-ekom napao svoje bive komunistike saveznike 1927. godine, a posle spektakularnog neuspeha komunistikog ustanka u gradovima (Kanton, 1927). Mao Ce-Tung, glavni pristalica nove strategije - koja e ga konano nainiti voom komunistike Kine - ne samo da je shvatio da su, posle petnaest godina revolucije veliki delovi Kine izvan efektivne kontrole bilo kakve centralne administracije, ve je, kao odani ljubitelj Vodene granice velikog klasinog romana o kineskim razbojnicima shvatio da je gerilska taktika bila tradicionalni deo kineskih socijalnih sukoba. Zaista, klasino obrazovani Kinez bi propustio da primeti slinost izmeu uspostavljanja Maove prve slobodne gerilske zone u Kjani planinama 1927. godine i planinske tvrave junaka Vodene granice, koje je mladi Mao 1917. godine isticao svojim drugovima studentima kao primer za ugled (Schram, 1966, str. 43-44). Kineska strategija, kako god bila herojska i inspirativna, nije izgledala podesna za zemlje sa funkcionalnim modernim unutranjim komunikacijama i vladama koje uobiajeno upravljaju celokupnom svojom teritorijom, kako god da je udaljena. Kako se zbilo, ova strategija se na kratku stazu nije pokazala uspenom ak ni u Kini, gde je nacionalna vlada, posle nekoliko vojnih operacija, prisilila komuniste da 1934. godine predaju svoje slobodne sovjetske teritorije u centralnim regionima zemlje i da se povuku, u legendarnom Dugom maru, u udaljene i slabo naseljene granine regio- ne severozapada. Nakon to su brazilski pobunjeni porunici poput Luisa Karlosa Prestesa izali iz praumskog taljiganja ka komunizmu krajem dvadesetih godina, nijedna vanija leviarska grupa nigde drugde nije izabrala gerilski put, ukoliko ne raunamo borbu generala Cezara Avgusta Sandina (Cesar Augusto Sandino) protiv amerikih marina- ca u Nikaragvi (19271933), koja je inspirisala sandinistiku revoluciju pedeset godina kasnije. (Ipak, prilino neubedljivo, Komunistika internacionala je pokuavala da u tom svedu predstavi Lampiao-a, proslavljenog brazilskog bandita i heroja hiljada pesmarica.) Sam Mao nee postati zvezda vodilja revolucionara sve do vremena posle kubanske revolucije. Meutim, Drugi svetski rat je proizveo neposredniji i optiji podsticaj da se krene gerilskim putem u revoluciju: potrebu da se odupre okupaciji najveeg dela kontinentalne Evrope, ukljuujui i velike delove evropskog Sovjetskog Saveza, okupiranoj od strane hitlerove Nemake i njenih saveznika. Otpor, a posebno oruani otpor razvio se u znaajnijim srazmerama nakon to je Hitlerov napad na SSSR mobilisao razne komunistike pokrete. Kada je nemaka vojska bila konano poraena, uz razliiti doprinos lokalnih pokreta otpora (videti poglavlje 5), reimi okupirane ili faistike

Evrope su se raspali, a vlast u nekoliko zemalja gde je oruani otpor bio najefikasniji su preuzeli revolucionarni reimi pod kontrolom komunista (Jugoslavija, Albanija i da nije bilo britanske i konano amerike vojne podrke - Grka). Takoe su komunisti mogli da preuzmu vlast, iako ne na due vreme, i u Italiji severno od Apenina, ali iz razloga o kojima 66 DOBA KATASTROFA se jo uvek raspravlja u okviru onoga to je ostalo od revolucionarne levice, oni to nisu pokuali. Komunistiki reimi uspostavljeni u istonoj i jugoistonoj Aziji posle 1945. godine (u Kini, delu Koreje i u Francuskoj Indokini) takoe se mogu smatrati decom ratnog otpora; jer je ak i u Kini masovno napredovanje Maovih crvenih armija ka vlasti poelo tek nakon to su Japanci krenuli da zauzmu sredinji deo Kine 1937. godine. Drugi talas svetske socijalne revolucije izronio je iz Drugog svetskog rata, kao to je prvi talas izaao iz Prvog svetskog rata - mada na potpuno drugaiji nain. Ovaj put je voenje rata a ne protest protiv njega ono to je revoluciju dovelo na vlast. Priroda i politika revolucionarnih reima razmatrana je na drugim mestima (videti poglavlja 5 i 13). Ovde se bavimo samim revolucionarnim procesom. Revolucije iz sredine ovoga veka, koje su dole na pobedonosnom kraju dugih ratova, razlikuju se od klasinog scenarija iz 1789. godine ili oktobarskog" scenarija, pa ak i od usporenog slamanja starih reima kao to su carska Kina i Porfirijev Meksiko (videti Doba carstva, poglavlje 12) na dva naina. Prvo - a po tome one lie na uspene vojne udare - nije bilo stvarne sumnje oko toga ko je izvrio revoluciju i ko vri vlast: politike grupe povezane sa pobednikim oruanim snagama SSSR-a, jer sami pokreti otpora ne bi mogli da pobede Nemaku, Japan i Italiju ak ni u Kini. (Pobednike zapadne armije su se naravno suprotstavljale reimima u kojima su dominirali komunisti.) Nije bilo interegnuma ili vakuuma vlasti. Nasuprot tome, jedine situacije u kojima snane snage pokreta otpora nisu uspele da prevladaju posle kolapsa sila Osovine, bile su u onim osloboenim zemljama u kojima su zapadni saveznici odrali uporite (Juna Koreja, Vijetnam) ili tamo gde su unutranje protivosovinske snage bile podeljene, kao u Kini. Tamo su komunisti posle 1945. godine jo trebali da uspostave svoju vlast protiv korumpirane vlade Kuomintanga koja je sve bre slabila, ali koja je bila njihov ratni saveznik; to je posmatrao SSSR sa primetnim nedostatkom entuzijazma. Drugo, gerilski put prema vlasti neizbeno je vodio izvan gradova i industrijskih centara gde su se nalazile tradicionalne snage socijalistikog radnikog pokreta, ka ruralnom zaleu. Preciznije, to je bilo zbog toga to se gerilski rat najlake mogao odrati u ikarama, planinama, umama i na slinim terenima, na retko naseljenim teritorijalna udaljenim od glavnine stanovnitva. Mao je rekao da e selo da opkoli grad pre nego to ga osvoji. U uslovima evropskih pokreta otpora, urbani ustanak - ustanak u Parizu leta 1944. godine; u Milanu s prolea 1945. godine - morao je da eka dok rat bukvalno nije bio gotov, bar u tom regionu. Ono to se deavalo u Varavi 1944. godine, bila je kazna za prevremeni gradski ustanak: oni su imali samo jedan metak u areru. Ukratko, za veinu stanovnitva, ak i onog u revolucionarnim zemljama, gerilski put u revoluciju znaio je dugotrajno ekanje na promene koje e doi s nekog drugog mesta, bez mogunosti da se mnogo uradi. Oni gerilski borci koji su stvarno dejstvo- vali, ukljuujui i svu njihovu infrastrukturu, bili su malobrojna manjina. Naravno, na njihovoj teritoriji, gerilci nisu mogli da funkcioniu bez masovne podrke; naroito zbog toga to su njihove snage morale da se regrutuju iz redova lokalnog stanovnitva: tako su (kao u Kini) partije industrijskih radnika i intelektualaca mogle da se tiho pretvore u armije sastavljene od bivih seljaka. Ipak njihov odnos sa

SVETSKA REVOLUCIJA 67

masama nikako nije bio onako jednostavan kako sugerie Maova izreka o gerilskoj ribi koja pliva u narodnoj vodi. U tipinoj gerilskoj zemlji skoro svaka pustahijska grupa odmetnika koja se po lokalnim standardima dobro vladala, bila je pogodna da uiva iroke simpatije nasuprot stranim vojnicima, a uz njih i bilo kakvim predstavnicima centralnih vlasti. Meutim, duboko ukorenjene podele na selu su takoe znaile da je zadobijanje prijatelja automatski povlailo rizik sticanja neprijatelja. Kineski komunisti su otkrili, dok su uspostavljali svoje ruralne sovjetske zone 1927-28. godine, na svoje neopravdano iznenaenje, da preobraenje sela kojim dominira jedan klan, pomae da se uspostavi mrea crvenih sela zasnovana na povezanim klanovima, ali da ih to takoe uvlai u rat protiv tradicionalnih neprijatelja, koji su obrazovali slinu mreu crnih sela. ,,U nekim sluajevima", alili su se komunisti, klasna borba se pretvorila u borbu jednog sela protiv drugog. Ima sluajeva u kojima su nae trupe morale da zaposednu i unite itava sela (Rate-China, 1973, str. 4546). Uspeni gerilski revolucionari nauili su kako da plove ovakvim varljivim vodama, ali - kako daju do znanja memoari Milovana ilasa o jugoslovenskom partizanskom ratu, osloboenje je bilo daleko sloenije od jednodunog ustanka ugnjetenog naroda protiv stranih osvajaa. VII Ovakva razmiljanja verovatno nisu potamnjivala zadovoljstvo komunista koji su se sada nali na elu svih vlada izmeu reke Elbe i kineskih mora. Svetska revolucija, kojom su bili nadahnuti, vidno je napredovala. Umesto samog slabog i izolovanog SSSR-a, iz drugog talasa revolucije se ve pojavilo, ili se jo pomaljalo, otprilike tuce drava predvoenih jednom od dve sile koje su jedine na elom svetu zasluivale to ime (termin supersila je zabeleen ve 1944. godine). Niti je podsticaj za svetsku revoluciju bio iscrpen, jer je dekolonizacija starih imperijalnih prekomorskih poseda bila u punom jeku. Zar se od nje nije moglo oekivati da dovede do daljeg napretka stvari komunizma? Zar se meunarodna buroazija sama nije plaila za budunost onoga to je ostalo od kapitalizma, barem u Evropi? Zar se nisu francuski industrijalci, roaci mladog istoriara Le Roja Ladirija, pitali dok su obnavljali svoje fabrike, da li e na kraju nacionalizacija ili sasvim prosto Crvena armija pruiti konano reenje za njihove probleme: kao stariji konzervativac priseao se tog oseanja koje je uvrstilo njegovu nameru da pristupi Francuskoj komunistikoj partiji 1949. godine? (Le Roy Ladu- rie, 1982, str. 37.) Zar nije podsekretar za trgovinu Sjedinjenih Drava rekao predsed- niku Trumanu u martu 1947. godine da veina evropskih zemalja stoji na samoj ivici i da mogu biti gurnuti preko nje u svakom trenutku; ostale zemlje su ozbiljno ugroene? (Loth, 1988, str. 137.) Takvo je bilo stanje duha kod ljudi i ena koji su izali iz ilegale, borbi i otpora, zatvora, koncentracionog logora, ili izgnanstva, da preuzmu odgovornost za svoje zemlje od kojih je veina leala u ruevinama. Moda su neki od njih zapazili da se opet pokazalo, kako je kapitalizam lake zbaciti tamo gde je bio slab ili gde je jedva postojao, nego u njegovom srcu. Pa ipak, da li bi iko mogao porei to da se svet dramatino pomerio ulevo? Ako su bilo zbog ega novi komunistiki vladari ili savladari njihovih preobraenih drava brinuli neposredno posle rata, nisu brinuli o budunosti socijalizma. Brinuli su o tome kako da obnove osiromaene, iscrpene i razruene zemlje, ponekad sa neprijateljskim stanovnitvom, i o opasnosti rata koji bi kapitalistike sile preduzele protiv socijalistikog tabora pre nego to ga obnova naini sigur

nim. Paradoksalno, isti strahovi nisu davali mira zapadnim politiarima i ideolozima. Kao to emo videti, Hladni rat koji je zavetan svetu posle drugog talasa svetske revolucije bio je takmienje u komarima. Opravdani ili ne, strahovi bilo Istoka, bilo Zapada, bili su deo epohe svetske revolucije roene u oktobru 1917. godine. Ali sama ta epoha gotovo da se 68 DOBA KATASTROFA zavrila posle Drugog svetskog rata, iako je trebalo jo etrdeset godina pre nego to je bilo mogue da se za nju napie epitaf. Ona je ipak izmenila svet, mada ne na nain na koji su to oekivali Lenjin i oni koji su bili nadahnuti Oktobarskom revolucijom. Izvan zapadne hemisfere, prsti dve ruke su dovoljni da se izbroje tih nekoliko drava sveta koje nisu prole kroz neku kombinaciju revolucije, graanskog rata, otpora i osloboenja od strane okupacije, ili kroz profilaktiku dekolonizaciju od carstava osuenih na propast u eri svetske revolucije. (Britanija, vedska, vajcarska i moda Island su jedini evropski sluajevi.) ak i na zapadnoj hemisferi, izostavljajui mnoge nasilne smene vlada koje su uvek na lokalnom nivou opisivane kao revolucije", prave, velike socijalne revolucije - u Meksiku, Boliviji, kubanska revolucija i njeni naslednici - preobrazile su Latinsku Ameriku. Stvarne revolucije poinjene u ime komunizma istroile su se, mada je suvie rano za pogrebne govore o njima, sve dok Kinezi, petina ljudske rase, nastavljaju da ive u zemlji kojom vlada Komunistika partija. Ipak je oigledno da je povratak ancien regimes ovih zemalja na svet isto onako nemogu kao to je to bilo u Francuskoj posle revolucionarne i napoleonovske ere, ili kao povratak bivih kolonija u prekolonijalni ivot, kako se uostalom i pokazalo. ak i tamo gde je iskustvo komunizma odbaeno, sadanjica ekskomunistikih zemalja a verovatno i njihova budunost, nosi i nastavi- e da nosi specifine oznake kontrarevolucije koja je zamenila revoluciju. Nema naina na koji sovjetska era moe biti izbrisana iz ruske ili svetske istorije, kao da je nije ni bilo. Nema naina na koji se Sankt Petersburg moe vratiti u 1914. godinu. Meutim, posredne posledice ere prevrata posle 1917. godine, bile su isto tako duboke kao i one neposredne posledice. Godine posle ruske revolucije otvorile su proces kolonijalne emancipacije i dekolonizacije i u Evropu unele i politiku divljake kontrarevolucije (u obliku faizma i drugih takvih pokreta - videti poglavlje 4) i politiku socijaldemokratije. esto se zaboravlja, da su do 1917. godine sve radnike i socijalistike partije (izuzev donekle periferne Australazije) izabrale da budu u stalnoj opoziciji dok ne doe trenutak za socijalizam. Prve (nepacifike) socijaldemokratske vlade ili koalicione vlade su formirane 1917-1919 godine (vedska, Finska, Nemaka, Australija, Belgija), da bi ih za nekoliko godina sledile Britanija, Danska i Norveka. Skloni smo da zaboravljamo to da je samo umeravanje takvih partija bilo uglavnom reakcija na boljevizam, kao to je to bila i spremnost starih politikih sistema da ih integriu. Ukratko, istorija Kratkog dvadesetog veka se ne moe razumeti bez ruske revolucije i njenih direktnih i indirektnih efekata. Naroito zbog toga to se pokazalo da je ruska revolucija spasitelj liberalnog kapitalizma, i na taj nain to je omoguila Zapadu da dobije Drugi svetski rat protiv Hitlerove Nemake i zbog toga to je kapitalizmu pruila podsticaj da se sam reformie - i paradoksalno - time to je Sovjetski Savez pokazao oigledan imunitet na Veliku depresiju, to je bilo inicijativa da se napusti ortodoksno verovanje u slobodno trite. Kao to emo videti u sledeem poglavlju.

Tree poglavlje

Ka ekonomskom ambisu

Nijedan Kongres koji se ikada sastao, da razmatra stanje Unije, nije se susreo sa prijatnijim izgledima za budunost od onih koji se pojavljuju u sadanje vreme... Naa preduzea i naa industrija stvaraju veliko bogatstvo koje uva naa privreda, koje je imalo najiru raspodelu meu naim sopstvenim narodom, a koje je u snanoj bujici izalo iz zemlje da bi sluilo dobrobiti i poslovanju sveta. Egzistencijalni zahtevi su daleko prevazili standard koji zadovoljava nune potreptine i uli u region luksuza. Poveanu proizvodnju troi rastua potranja kod kue i trgovina koja se iri u inostranstvu. Ova zemlja moe da posmatra sadanjost sa zadovoljstvom i da oekuje budunost sa optimizmom. Predsednik Kelvin Kulid (Calvin Coolidge) Poruka kongresu, 4. decembar 1928. Uz rat, u naoj generaciji je nezaposlenost bila najrairenija, najpodmuklija boletina, koja najvie nagriza: to je ta specifina socijalna bolest zapadne civilizacije naeg vremena. The Times, 23. januar 1943. I Pretpostavimo da je Prvi svetski rat bio samo privremeni, iako katastrofian, poremeaj jedne inae stabilne privrede i civilizacije. Onda bi se ekonomija vratila, nakon to bi uklonila ruevine rata, neemu nalik na normalu i odatle bi produila dalje. To jest onako kao to je Japan sahranio 300 000 poginulih u zemljotresu 1923. godine, raistio ruevine koje su od dva do tri miliona ljudi napravile beskunicima, i obnovio grad koji je liio na onaj stari, ali koji je bio prilino otporniji na zemljotrese. Kako bi meuratni svet izgledao u takvim okolnostima? Ne moemo to znati, a irelevantno je spekulisati o onome to se nije desilo, a skoro sigurno se i ne bi desilo. Meutim ovo pitanje nije neupotrebljivo, jer nam pomae da shvatimo duboki uticaj meuratnog svetskog ekonomskog sloma na istoriju dvadesetog veka. Da tog sloma nije bilo, sigurno ne bi bilo Hitlera. Skoro sigurno ne bi bilo Ruzvelta. Krajnje je neverovatno da bi sovjetski sistem mogao da bude posmatran kao ozbiljna alternativa i suparnik svetskom kapitalizmu. Posledice ove ekonomske krize koje su skicirane na drugim mestima ove knjige, bile su oito dramatine. Ukratko, svet druge polovine dvadesetog veka neshvatljiv je bez razumevanja uticaja ovog ekonomskog kolapsa. On je predmet ovog poglavlja.

Prvi svetski rat je opustoio samo delove starog sveta, uglavnom one u Evropi. Svetska revolucija, taj najdramatiniji aspekt sloma devetnaestovekovne buroaske civilizacije, ire se rasprostrla: od Meksika do Kine, a u obliku pokreta za kolonijalno oslobaanje, od Magreba do Indonezije. Meutim, bilo bi savreno lako nai delove planete 70 DOBA KATASTROFA iji su itelji bili daleko i od jednog i od drugog, na prvom mestu Sjedinjene Amerike Drave, kao i velike delove subsaharske kolonijalne Afrike. Ipak je za Prvim svetskim ratom usledila jedna vrsta poremeaja koja je bila istinski rairena po elom svetu, bar svugde gde su ljudi bili umeani u bezline trine transakcije, ili gde je trite upravljalo njihovim ivotima. U stvari, gorde Sjedinjene Amerike Drave, daleko od toga da budu siguran zaklon od muka manje srenih kontinenata, postale su epicentar ovoga, najveeg globalnog zemljotresa koji je ikad bio izmeren na Rihterovoj skali ekonomskih istoriara Velike meuratne depresije. U jednoj reenici: izmeu dva svetska rata se inilo da kapitalistika svetska ekonomija kolabira. Niko ba nije znao kako bi se mogla oporaviti. Poslovi kapitalistike ekonomije nikada ne idu glatko, a fluktuacije razliite duine, esto veoma otre, integralni su deo ovog naina voenja poslova u svetu. Takozvani privredni ciklus11 buma i recesije bio je poznat svim poslovnim ljudima jo od devetnaestog veka. Oekivalo se da se ovaj ciklus ponavlja, uz varijacije, svakih sedam do jedanaest godina. Intervali koji su bili poprilino dui poeli su da privlae panju na kraju devetnaestog veka, kada su se posmatrai osvrnuli na neoekivane peripetije prethodnih decenija. Za spektakularnim, globalnim bumom koji je oborio rekorde i trajao otprilike od 1850. do ranih sedamdesetih godina 19. veka usledilo je dvadesetak godina ekonomske neizvesnosti (ekonomisti, pomalo pogreno, govore o Velikoj depresiji), a zatim jo jedan uspon svetske ekonomije koji je oigledno obeleio devetnaesti vek (videti Doba kapitala, Doba carstva, poglavlje 2). Ranih dvadesetih godina ovog veka, ruski ekonomist N. D. Kondratijev, kasnije jedna od prvih Staljinovih rtava, prepoznao je obrazac ekonomskog razvoja od poznog osamnaestog veka, koji se ispoljavao u serijama dugih talasa od pedeset do ezdeset godina, mada ni on ni bilo ko drugi nije mogao da da zadovoljavajue objanjenje ovih pokreta, a skeptini statistiari su ak poricali njihovo postojanje. Ti talasi su otada opte poznati pod njegovim imenom. Kondratijev je, uzgred budi reeno, u to vreme zakljuio da se moe oekivati opadanje dugog talasa svetske ekonomije.14 Bio je u pravu. U prolosti, poslovni ljudi i ekonomisti su prihvatali talase i cikluse, duge, srednje i kratke, u prilinoj meri onako kako zemljoradnici prihvataju vremenske prilike, koje takoe imaju svoje uspone i padove. Tu se nije moglo nita: oni stvaraju mogunosti ili probleme, pojedince ili itave industrije mogu dovesti do bonance ili do bankrota, ali su samo socijalisti bili ti koji su, zajedno sa Karlom Marksom, verovali da su ti ciklusi deo jednog procesa posredstvom koga e se u kapitalizmu izroditi ono to bi se na kraju pokazalo kao nesavladiva unutranja protivrenost, i mislili da ti ciklusi dovode u opasnost opstanak ekonomskog sistema kao takvog. Vie od jednog veka se oekivalo da svetska ekonomija nastavi da raste i napreduje, kao to je oigledno i radila, izuzev kratkovenih katastrofa cikline depresije. Novina u ovoj novoj situaciji je bila ta, da je verovatno prvi, i dosada jedini, put u istoriji kapitalizma, izgledalo da privred14 To da su se dobra predvianja na osnovu Kondratijevljevih dugih talasa pokazala moguim to nije uobiajeno u ekonomiji - ubedilo je mnoge istoriare pa ak i neke ekonomiste da ima neto u tim talasima, iako ne znamo ta.

KA EKONOMSKOM AMBISU 71

na fluktuacija stvarno dovodi u opasnost sistem. I to je jo vanije, u vanim aspektima je izgledalo da se vekovna krivulja rasta svetske privrede prelomila. Istorija svetske privrede od industrijske revolucije je bila istorija ubrzanog tehnolokog progresa, stalnog, mada neujednaenog ekonomskog rasta, i sve vee ,,globalizacije, to e rei jedne sve sloenije i razraenije svetske podele rada; sve gue mree tokova i razmene roba koja je u globalni sistem povezala svaki deo svetske privrede. Tehniki progres je nastavljen, ak je i ubrzan u Doba katastrofe, istovremeno preobraavajui epohu svetskih ratova i bivajui preobraen od te epohe. Iako je u ivotima veine ljudi centralni ekonomski doivljaj epohe bio kataklizmian, dostiui vrhunac u Velikoj recesiji 1919-1933. godine, ekonomski rast tokom tih decenija nije obustavljen. On je samo usporen. U najveoj i najbogatijoj privredi toga vremena, privredi SAD, prosena stopa rasta drutvenog proizvoda (GNP) po stanovniku je izmeu 1913. i 1938. godine iznosila samo skromnih 0.8 procenata godinje. Svetska industrijska proizvodnja je porasla tek neto preko 80 procenata za dvadeset i pet godina posle 1913. godine, ili oko polovine rasta iz prethodnih etvrt veka (W. W. Rostovv; 1978, str. 662). Kao to emo videti (poglavlje 9), kontrast u odnosu na epohu posle 1945. godine je jo spektakularniji. Pa ipak, ako bi neki Marsovac sa dovoljne udalje- nosti posmatrao krivulju privrednih kretanja tako da bi prevideo otre fluktuacije tih kretanja koje su ljudska bia iskusila na zemlji, on, ona ili ono bi zakljuio da je svetska privreda nesumnjivo nastavila da napreduje. U jednom pogledu pak, to oigledno nije bilo tako. Izgledalo je da je u meuratnim godinama prestalo napredovanje u globalizaciji svetske privrede. Mereno bilo kojim nainom, integracija svetske privrede je stagnirala ili nazadovala. Godine pre Prvog svetskog rata bile su vreme najvee masovne migracije u zabeleenoj istoriji, ali su sada ti tokovi presuili, ili bi se pre reklo da su im ratni poremeaji i politika ogranienja postavili brane. Za poslednjih petnaest godina pre 1914. godine, skoro petnaest miliona ljudi se iskrcalo u SAD. Za sledeih petnaest godina, ova bujica se smanjila na pet i po miliona; tridesetih godina i u vreme rata dolo je do skoro potpunog prestanka: manje od tri etvrtine miliona ljudi je ulo u Sjedinjene Drave (Historical Statistics, I, str. 105 tabela C 89-101). Iberijska migracija, preteno ka Latinskoj Americi, opala je sa milion i tri etvrtine u deceniji 1911-1920, na manje od etvrt miliona ljudi u tridesetim godinama. Svetska trgovina se oporavila od ratnih poremeaja i posleratne krize da bi se poznih dvadesetih popela neto iznad nivoa iz 1913. godine, a onda tokom recesije pala, a na kraju Doba katastrofe (1948) nije bila znatno vea nego pre Prvog svetskog rata (W. W. Rostov, str. 669). Od poetka poslednje decenije devetnaestog veka do 1913. godine ona se vie nego udvostruila. Od 1948. do 1971. godine ona e se upetostruiti. Ova stagnacija je jo vee iznenaenje ako znamo da je Prvi svetski rat proizveo znatan broj novih drava u Evropi i na Srednjem istoku. Tako mnogo novih granica trebalo bi da nas navede na to da oekujemo jedan automatski porast meudravne trgovine, poto su komercijalni poslovi koji su se nekada odvijali unutar iste zemlje (Austro Ugarska ili Rusija) sada bili klasifikovani kao meudravni. (Svetske trgovake statistike mere samo trgovinu koja prelazi granice.) Ba tako kao i to bi tragina bujica posleratnih i postrevolucionarnih izbeglica, iji broj se ve merio milionima (videti poglavlje 11), trebalo da nas navede na to da pre oekujemo porast nego smanjivanje globalne migracije. Tokom Velike recesije izgledalo je da je ak i meunarodni tok kapitala presuio. Izmeu 1927. i 1933. godine internacionalno pozajmljivanje je opalo za preko 90 procenata.

Otkud ova stagnacija? Sugeriu se razliiti razlozi, na primer taj da je najvea meu svetskim nacionalnim ekonomijama, ona u SAD, postajala bukvalno samodovoljna, osim u snadbevanju malobrojnim sirovinama; ona nikad nije ni bila posebno zavisna od spoljne trgovine. Meutim, ak i u zemljama koje su bile veliki trgovci, kao Britanija i skandinavske 72 DOBA KATASTROFA drave, pokazao se isti trend. Savremenici su se koncentrisa- li na oigledniji razlog za uzbunu, i skoro izvesno su bili u pravu. Svaka drava je inila sve to moe da zatiti svoju privredu od spoljanjih pretnji, to znai od svetske privrede koja je oito imala velike nevolje. I poslovni ljudi i vlade su prvobitno oekivali da e se svetska ekonomija, nakon privremenih poremeaja svetskog rata, nekako vratiti u srene dane pre 1914. godine, koje su oni smatrali normalnim. I zaista, neposredno posle rata je nastupio bum, bar u onim zemljama koje nisu bile ometene revolucijom i graanskim ratom, za koji se inilo da obeava, ak i pored toga to su i biznis i vlade zabrinuto vrteli glavom gledajui ogromno poveanje snage radnika i njihovih sindikata, to je izgledalo kao da e podii trokove proizvodnje preko veih nadnica i kraeg radnog vremena. Prilagoavanje se pokazalo jo teim nego to je izgledalo. Cene, a i sam bum su se survali 1920. godine. To je potkopalo mo radnitva - britanska stopa nezaposlenosti vie nikad nije pala ispod 10 procenata a sindikati su tokom sledeih dvanaest godina izgubili polovinu lanstva - to je uinilo da se ravnotea opet poremeti u korist poslodavaca, a prosperitet je ostao neuhvatljiv. Anglo-saksonski svet, zemlje koje su bile neutralne u ratu i Japan su radili ta su mogli na deflaciji, tj. da povrate svoje privrede na stare i vrste principe stabilnih valuta kojima garanciju daju zdrave finansije i zlatni standard, principe koji nisu bili u stanju da izdre ratna naprezanja. I zaista, vie ili manje su uspeli da to urade izmeu 1922. i 1926. godine. Meutim, velika zona poraza i greva od Nemake na Zapadu do Sovjetske Rusije na Istoku doivela je spektakularan kolaps monetarnog sistema, koji se moe porediti samo sa onim koji se dogodio u delu postkomunistikog sveta posle 1989. godine. U najekstremnijem sluaju - Nemake 1923. godine - vrednost novane jedinice je bila smanjena milion miliona puta u odnosu na 1913. godinu, to e rei da je u praksi vrednost novca smanjena na nulu. ak i u manje ekstremnim sluajevima, posledice su bile drastine. Deda ovoga pisca, ija je polisa osiguranja pristizala za naplatu u toku austrijske inflacije,15 voleo je da pria o tome kako je povukao ovu veliku sumu u devalviranom novcu, i shvatio da je ona dovoljna tek da kupi sebi pie u svom omiljenom restoranu. Ukratko, privatni tedni ulozi su potpuno nestali, stvarajui tako skoro potpuni vakuum obrtnog kapitala za poslovanje, to je injenica koja puno pomae da se objasni masovno oslanjanje nemake privrede na strane zajmove u godinama koje su Usledile. To oslanjanje ju je nainilo ranjivom kada je dola recesija. Situacija u SSSR-u jedva da je bila bolja, iako tamo brisanje privatne tednje u obliku novca nije imalo ni iste ekonomske ni iste politike posledice. Kada je velika inflacija okonana 1922-1923. godine u sutini odlukama vlada da obustave tampanje papirnog novca u neogranienim koliinama i da promene valutu, oni ljudi u Nemakoj koji su zavisili od fiksnih prihoda i uteevina su bili uniteni, mada je mali deo vrednosti novca ouvan u Polj15 U toku devetnaestog veka, na ijem kraju su cene bile mnogo nie nego na poetku, ljudi su se tako navikli na cene koje su stabilne ili padaju, da je sama re inflacija" bila dovoljna da opie ono to mi danas zovemo ,,hiperinflacija.

KA EKONOMSKOM AMBISU 73

skoj, Maarskoj i Austriji. Ipak, mogu se zamisliti traumatini efekti ovakvog iskustva na lokalne srednje i nie srednje klase. To je srednju Evropu nainilo spremnom za faizam. Trikovi kojima bi se stanovnitvo naviklo na duge periode patoloke inflacije cena (npr. indeksacija" plata i ostalih primanja - sama re je prvi put upotrebljena oko 1960. godine) nisu jo bili izmiljeni sve do posle Drugog svetskog rata.16 Do 1924. godine ovi posleratni uragani su se smirili, pa je izgledalo mogue da se oekuje povratak onoga to je jedan ameriki predsednik krstio normalnou. Stvarno je dolo do neega nalik na povratak ka globalnom rastu, ak i ako su neki od proizvoaa sirovina, posebno severnoameriki farmeri, bili zabrinuti time to su cene primarnih proizvoda opet opale nakon kratkog oporavka. Lude dvadesete godine nisu bile zlatno doba na farmama SAD. Osim toga, nezaposlenost u veem delu Zapadne Evrope je ostala, zapanjujue, a po standardima pre 1914. godine i patoloki, visoka. Teko je setiti se da je ak i u godinama buma (1924-1929) njen proek bio izmeu 10 i 12 procenata u Britaniji, Nemakoj i vedskoj, a ne manje od 17-18 procenata u Danskoj i Norvekoj. Jedino su SAD, sa prosenom stopom nezaposlenosti od oko 4 procenta, bile privreda koja je stvarno ila punom parom. Obe injenice ukazivale su na ozbiljne slabosti u privredi. Povijanje cena sirovina (iji je dalji pad spreen gomilanjem sve veih zaliha) jednostavno je pokazivalo da potranja za njima nije mogla da odri korak sa proizvodnim kapacitetom. Niti treba da previdimo injenicu da je bum, takav kakav je bio, u velikoj meri bio podstaknut ogromnom bujicom meunarodnog kapitala koja se tih godina valjala industrijskim svetom, posebno Nemakom. Sama ova zemlja, koja je preuzela oko pola celokupnog svetskog izvoza kapitala 1928. godine, uzajmila je izmeu 20 i 30 000 milijardi maraka, verovatnu polovinu toga u kratkoronim kreditima (Arndt, str, 47; Kindleberger, 1986). Ovo je opet nainilo nemaku ekonomiju krajnje ranjivom, to se pokazalo kada je ameriki novac povuen posle 1929. godine. Stoga injenica da je svetska ekonomija opet bila u nevoljama nije iznenadila nikog sem razmetljivce u malograanskoj Americi iji je lik postao poznat zapadnom svetu toga vremena preko knjige Bebit (1920), amerikog romanopisca Sinklera Luisa. Komunistika internacionala joj je stvarno prorekla jednu ekonomsku krizu na vrhuncu buma, oekujui da ona - ili su bar njeni zagovornici tako verovali ili se pretvarali da u to veruju - dovede do novog kruga revolucija. U stvari kriza je za kratko vreme proizvela neto sasvim suprotno. Meutim, ono to niko nije oekivao, pa verovatno ni revolucionari u svojim najoptimistikijim trenucima, bila je neobina univerzalnost i dubina krize koja je poela, to znaju ak i oni koji nisu istoriari, krahom Njujorke berze 29. oktobra 1929. godine. Kriza se vrlo pribliila tome da bude jednaka kolapsu kapitalistike svetske privrede, za koju se sada inilo da je zarobljena u zaaranom krugu u kome je svaki pomak jednog ekonomskog indikatora nadole (sem nezaposlenosti, koja se sve vie uspinjala ka astronomskim visinama) pojaavao pad svih ostalih indikatora. Kako su divljenja dostojni eksperti Drutva naroda opazili, iako niko nije na njih obratio mnogo panje, dramatina recesija u severnoamerikoj industrijskoj privredi se uskoro rairila i na drugu centralnu industrijsku zemlju, Nemaku (Ohlin, 1931). Industrijska proizvodnja Sjedinjenih Drava je opala za oko treinu od 1929. do 1931.
16

ozbiljna.

Na Balkanu i na Baltiku drave nikada nisu gubile kontrolu nad inflacijom, iako je bila

godine, nemaka proizvodnja otprilike isto, ali ovo je proek koji zabauruje. Tako je u SAD Vestinghaus, velika elektrina firma, izgubio dve treine od svoje prodaje izmeu 1929. i 1933. godine, dok je njegov neto prihod opao za 76 procenata u roku od dve godine (Schatz, 1983, str. 60). Postojala je kriza u primarnoj proizvodnji, i hrane i sirovina, kao i njihovih 74 DOBA KATASTROFA cena, koje su, poto vie nisu mogle da budu odravane gomilanjem zaliha kao ranije, krenule u slobodan pad. Cene aja i penice pale su za dve treine, sirove svile za tri etvrtine. Ovo je bacilo na kolena - da imenujemo samo one zemlje koje je drutvo naroda nabrojalo 1931. godine - Argentinu, Australiju, balkanske zemlje, Boliviju, Brazil, (britansku) Malaju, Kanadu, ile, Kolumbiju, Kubu, Egipat, Ekvador, Finsku, Maarsku, Indiju, Meksiko, Holandske Indije (sadanju Indoneziju), Novi Zeland, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Venecuelu, ija je spoljna trgovina bila teko zavisna od malog broja primarnih roba. Ukratko, ovaj pad cena je Depresiju napravio globalnom u bukvalnom smislu. Privrede Austrije, ehoslovake, Grke, Japana, Poljske i Velike Britanije, krajnje osetljive na seizmike okove to su dolazili sa Zapada (ili sa Istoka), bile su podjednako uzdrmane. Japanska industrija svile koja je za prethodnih petnaest godina utrostruila svoju proizvodnju da bi snadbela rastue potrebe ogromnog amerikog trita za svilenim arapama, koje je sad privremeno nestalo - a tako je nestalo i trite za 90 odsto japanske svile koja je onda ila za Ameriku. U meuvremenu cena drugog velikog proizvoda japanske poljoprivrede, pirina, takoe se sunovratila, kao i u svim velikim oblastima june i istone Azije gde se proizvodio pirina. Poto je, kao to to ve biva, cena penice pala ak i vie od cene pirina, pa je zato penica bila jeftinija, mnogi istonjaci su preli sa jednog na drugo. Meutim, bum apatisa i knedli, ako ga je bilo, pogorao je situaciju za seljake u zemljama izvoznicama pirina, kao to su Burma, francuska Indokina i Sijam (danas Tajland) (Latham, 1981, str. 178). Seljaci su pokuali da nadoknade pad cena tako to su uzgajali i prodavali vie useva, a to je uinilo da cene jo dalje tonu. Za zemljoradnike koji su zavisili od trita, posebno stranog trita, ovo je znai lo propast, sem ukoliko se nisu mogli povui u poslednje tradicionalno seljako utvrenje, u naturalnu proizvodnju. Ovo je zaista jo uvek bilo moguno u velikom delu zavisnog sveta, i u meri u kojoj su veina itelja Afrike, June i istone Azije, i Latinske Amerike bili jo uvek seljaci, utoliko je udar krize na njih nesumnjivo bio ublaen. Brazil je postao simbol kapitalistikog rasipanja i dubine Depresije, jer su njegovi odgajivai kafe oajniki pokuavali da spree kolaps cena tako to su parne lokomotive loili kafom umesto ugljem. (Izmeu dve treine i tri etvrtine kafe koja se prodavala na svetskom tritu dolazilo je iz ove zemlje.) Meutim, Velika recesija je bila daleko podno- ljivija za jo uvek preteno ruralne Brazilce nego ekonomska kataklizma osamdesetih godina dvadesetog veka; posebno zato to su oekivanja onoga to mogu dobiti od bilo kakve privrede kod siromaha u vreme recesije bila krajnje skromna. Ipak, ak i u kolonijalnim seljakim zemljama neki su patili, na ta navodi podatak o tome da je uvoz brana, eera, konzervirane ribe i pirina u Zlatnu obalu (Ganu) opao za dve treine, gde je cena na tritu kakaoa pala jo vie, da i ne pominjemo pad u uvozu dina od 98 procenata (Ohlin, 1931, str. 52). Za one koji po definiciji, nemaju kontrolu nad sredstvima za proizvodnju, ili pristup njima (sem ako se ne vrate kui u zemljoradniku porodicu u nekom selu). Naime za one ljude koji su radili za nadnicu, prvenstvena posledica recesije je bila nezaposlenost u razmerama koje su bile nezamislive i bez presedana, i koja je trajala due nego

KA EKONOMSKOM AMBISU 75

to je iko oekivao. U najgorem periodu recesije (1932-1933) 22-23 procenta britanske i belgijske radne snage, 24 procenta vedske, 27 procenata radne snage SAD, 29 procenata austrijskih, 31 procenat norvekih, 32 procenta danskih i nita manje od 44 procenta nemakih radnika je bilo bez posla. Ono to je podjednako znaajno, je da ak ni oporavak posle 1933. godine nije smanjio prosenu stopu nezaposlenosti ispod 16-17 procenata u Britaniji i vedskoj ili ispod 20 procenata u ostatku Skandinavije, Austriji i SAD. Jedina zapadna drava koja je uspela da otkloni nezaposlenost bila je nacistika Nemaka izmeu 1933. i 1938. godine. Onoliko davno koliko je iko mogao pamtiti, nita slino ovoj ekonomskoj katastrofi nije postojalo u ivotu radnih ljudi. Ono to je stvari uinilo jo dramatinijim bilo je to da mere drutva za socijalno osiguranje, ukljuujui pomo za nezaposlene, ili nisu postojale, kao u SAD, ili su, po merilima poznog dvadesetog veka, bile krajnje oskudne, posebno za one koji su dugorono bez posla. Zato je osiguranje uvek bilo vana briga radnih ljudi: zatita od stranih neizvesnosti koje su nosili nezaposlenost, bolest ili nesrea i strane izvesnosti koje je nosila starost bez prihoda. Zato su radni ljudi sanjali da svoju decu vide na skromno plaenim, ali sigurnim poslovima gde se stie penzija. ak i u zemlji koja je pre recesije bila najpotpunije pokrivena planovima za osiguravanje nezaposlenih (Velika Britanija) manje od 60 procenata radne snage je bilo pokriveno tim planovima - a i to samo zato to je Britanija ve od 1920. godine bila primorana da se prilagoava masovnoj nezaposlenosti. Drugde u Evropi (sem u Nemakoj, gde je bila preko 40 procenata) proporcija radnih ljudi sa pravom na pomo za nezaposlene kretala se od nule do jedne etvrtine (Flora, 1983, str. 461). Ljudi koji su se bili navikli na fluktuacije u zapoljavanju ili na prolazne periode cikline nezaposlenosti bili su oajni kada nigde nije iskrsavao posao, nakon to su njihove male uteevine nestale i kada je njihov kredit u lokalnoj piljarnici bio iscrpen. Otuda je nezaposlenost imala centralni, traumatian uticaj na politiku industrijskih zemalja, jer je ona bila ono to je na prvom i najistaknutijem mestu, kriza znaila za glavninu njihovih stanovnika. ta su oni marili za to to su ekonomski istoriari mogli da pokau (i to je zaista logino) da je veina radne snage, koja je ostala zaposlena ak i u najgorim trenucima, zapravo znaajno bolje stajala, jer su cene padale tokom meuratnih godina, a cene hrane su padale vie od bilo kojih drugih u najgorim godinama depresije. Slika koja je dominirala tim vremenom bila je slika narodnih kuhinja, mareva gladnih" u koje su kretali nezaposleni iz naselja u kojima se vie nije vijorio fabriki dim, gde se elik i brodovi vie nisu pravili, koji su stizali do prestonica, da bi osudili one koje su smatrali odgovornima. Ni politiari nisu proputali da primete kako su nezaposleni sainjavali skoro 85 procenata lanstva Nemake komunistike partije, koja je u godinama recesije rasla skoro isto tako brzo kao i nacistika partija, a u poslednjim mesecima pred Hitlerov uspon na vlast i bre (Weber, I, str. 243). Nezaposlenost je bila poimana, to ne iznenauje, kao duboka i potencijalno smrtonosna rana na telu politike. Uz rat, pisao je jedan urednik u londonskom Tajmsu, usred Drugog svetskog rata, u naoj generaciji je nezaposlenost bila najrairenija, najpodmuklija boletina, koja najvie nagriza: to je ta specifina socijalna bolest zapadne civilizacije naeg vremena. (Arndt, 1944, str. 250). Nikada pre u istoriji industrijalizacije ne bi mogao biti napisan ovakav pasus. On vie od drugih arhivskih istraivanja objanjava posleratnu politiku zapadnih vlada. Vrlo je zanimljivo, da je oseaj katastrofe i dezorijentacije izazvan Velikom recesijom bio moda vei meu poslovnim ljudima, ekonomistima i politiarima nego

meu masama. Masovna nezaposlenost, kolaps poljoprivrednih cena, teko su ih pogodili, ali mase nisu sumnjale da nekakvo politiko reenje za ove neoekivane nepravde postoji na levici ili desnici - u onoj meri u kojoj siromani ljudi mogu uvek da oekuju da e se njihove skromne potrebe zadovoljiti. Upravo je odsustvo bilo kakvog reenja u okviru stare 76 DOBA KATASTROFA liberalne ekonomije, ono to je proricanja ljudi koji odluuju o ekonomiji nainilo tako dramatinim. Da bi se suprotstavili neposrednoj kratkoronoj krizi, morali su, kako su oni tada videli, da potkopaju dugoronu osnovu napredne ekonomije. U vreme u kome je svetska trgovina opala za 60 procenata za etiri godine (1929-1932) drave su se zatekle u gradnji sve viih barijera da bi zatitili svoja unutranja trita i valute od svetskih ekonomskih uragana, znajui sasvim dobro da to znai rasturanje svetskog sistema multilateralne trgovine, na kome, kako su vero- vali, prosperitet sveta mora poivati. Kamen temeljac takvog jednog sistema, takozvani status najpovlaenije nacije nestao je iz skoro 60 odsto od 510 trgovinskih ugovora koji su potpisani izmeu 1931. i 1939. godine, a ono to je ostalo, bilo je obino u ogranienom obliku (Snyder, 1940).12 Gde e se to zavriti? Ima li izlaza iz tog zaaranog kruga? Sada emo razmotriti neposredne politike posledice ove, najtraumatinije epizode u istoriji kapitalizma. Meutim, odmah se mora spomenuti i najznaajnija dugorona implikacija. U jednoj reenici: Velika recesija je unitila ekonomski liberalizam za vie od pola veka. Britanija, Kanada, sve skandinavske zemlje i SAD su 1931-1932. godine napustile zlatni standard, koji se uvek smatrao osnovom stabilne meunarodne razmene, a do 1936. godine pridruili su im se i vatreni vernici u zlatne poluge, Belgijanci, Holanani i konano sami Francuzi.13 Skoro simbolino, Velika Britanija je 1931. godine napustila slobodnu trgovinu, koja je bila isto onako centralna za britanski ekonomski identitet od 1840-ih godina kao to je ameriki Ustav bio za ameriki politiki identitet. Britansko odstupanje od principa slobodne razmene u jedinstvenoj svetskoj privredi dramatizovalo je optu trku ka nacionalnoj samozatiti koja se vodila u to vreme. Preciznije reeno, Velika recesija je prisilila vlade Zapada da u dravnoj politici socijalnim obzirima daju prednost nad ekonomskim. Opasnosti za one koji propuste da tako postupe - radikalizacija na levici, a i na desnici to se pokazalo u Nemakoj i drugim zemljama - bile su suvie pretee. Tako vlade vie nisu titile poljoprivredu od strane konkurencije samo carinama, mada su tamo gde su postojale, podizane jo vie carinske barijere. Tokom Depresije one su preduzele subvencioniranje poljoprivrede tako to su garantovale zemljoradnike cene, ili to su plaale farmerima da ne proizvode, kao u SAD posle 1933. godine. Poreklo bizarnih paradoksa Zajednike poljoprivredne politike" Evropske zajednice, pomou koje je od sedamdesetih i osamdesetih godina sve majunija manjina zemljoradnika dobijala subvencije iji iznosi prete da dovedu Evropsku zajednicu do bankrota, ide sve tamo do Velike recesije. to se radnika tie, posle rata je puna zaposlenost" tj. uklanjanje masovne nezaposlenosti, postala kamen temeljac ekonomske politike u zemljama reformisanog demokratskog kapitalizma, iji je najslavniji prorok i pionir, mada ne i jedini, bio britan

12 Znaenje klauzule najpovlaenije nacije" je zapravo suprotno od onoga to izgleda, naime, ona znai da e trgovinski partner biti tretiran pod istim uslovima kao najpovlaenija nacija" - tj. nijedna drava nee biti najpovlaenija. 13 U svom klasinom obliku zlatni standard daje novanoj jedinici, tj. dolarskoj novanici, vrednost u odreenoj koliini zlata, za koju e banka, ako je neophodno, zameniti tu novanicu.

KA EKONOMSKOM AMBISU 77

ski ekonomist Don Majnard Kejnz (1883-1946). Kejnzijanski argument o korisnosti uklanjanja trajne masovne nezaposlenosti bio je ekonomski kao i politiki. Kejzijanci su tano smatrali, da e potranja koju e proizvesti prihodi zaposlenih radnika sa punim radnim vremenom, imati stimulativan efekat na ekonomije u depresiji. Meutim, razlog zbog koga se ovom sredstvu za poveanje potranje davao takav prioritet - britanska vlada se na tome angaovala jo pre kraja Drugog svetskog rata - bio je taj to se verovalo da je masovna nezaposlenost politiki i socijalno eksplozivna, to se zaista i pokazalo za vreme depresije. Ovo verovanje je bilo toliko snano, da su mnogo godina kasnije, kada se masovna nezaposlenost vratila, a posebno tokom ozbiljne depresije poetkom ranih osamdesetih, posmatrai (ukljuujui i autora ovih redova) ubeeno oekivali da se dese socijalni nemiri, i bili su iznenaeni kada se nemiri nisu zbili (videti poglavlje 14). Do ovoga je naravno, uglavnom dolo zbog jo jedne profilaktike mere preduzete za vreme i posle Velike recesije: uvoenja sistema drutvene brige (po sugestiji Boane Kosanovi, iznetoj u prevodu Galbrajtove knjige Dobro drutvo 11, ivelfare treba prevoditi drutvena briga, a ivelfare state Drava drutvene brige a ne kao do sada drava blagostanja", prim. prev.). Koga moe da iznenadi to da je u SAD Zakon o socijalnom osiguranju proao 1935. godine? Tako smo se navikli na optu prevlast ambicioznih sistema drutvene brige u razvijenim zemljama industrijskog kapitalizma - uz neke izuzetke, kao to su Japan, vajcarska i SAD - da smo zaboravili koliko su malobrojne bile drave blagostanja" (ili drave drutvene brige, prim. prev.) u modernom smislu pre Drugog svetskog rata. ak su i skandinavske zemlje tek poele da ih razvijaju. U stvari, sam pojam drava blagostanja" nije uao u upotrebu pre etrdesetih godina. Trauma Velike recesije bila je naglaena injenicom da je jedina zemlja koja je buno raskrstila sa kapitalizmom izgledala imuna na recesiju: to je bio Sovjetski Savez. Dok je ostatak sveta, ili barem liberalni zapadni kapitalizam, stagnirao, SSSR se angaovao u masivnoj, ultrabrzoj industrijalizaciji u okviru novih Petogodinjih planova. Od 1929. do 1940. godine sovjetska industrijska proizvodnja se utrostruila, u najmanju ruku. Njen udeo u svetskoj proizvodnji industrijskih proizvoda je porastao sa 5 procenata 1929. godine, na 18 procenata 1938. godine, dok je u isto vreme zajedniki udeo SAD, Britanije i Francuske opao od 59 na 52 procenta. Ova postignua su vie impresionirala strane posmatrae svih ideologija, ukljuujui i uticajnu reku socio-ekonomskih turista u Moskvi od 1930. do 1935. godine, nego vidljiva primitivnost i neefikasnost sovjetske ekonomije, ili surovost i brutalnost Staljinove kolektivizacije i masovne represije. Jer ono s im su pokuavali da se pomire nije bio aktuelni fenomen Sovjetskog Saveza, ve slom njihovog sopstvenog ekonomskog sistema i dubina poraza zapadnog kapitalizma. ta je bila tajna sovjetskog sistema? Da li se ita od njega moe nauiti? Kao odjek ruskih petogodinjih planova, plan" i planiranje" su postale pomodne rei u politici. Socijaldemokratske partije, kao u Belgiji i Norvekoj prihvatile su planove". Ser Artur alter, britanski zvaninik velikog ugleda i uvaenosti, jedan od stubova establimenta, napisao je knjigu Oporavak,, da bi pokazao da je plansko drutvo ono to je sutinski vano za spasavanje zemlje i sveta iz zaaranog kruga Velike recesije. Drugi umereni britanski zvaninici uspostavili su nestranaki trust mozgova nazvan PEP (Politiko i ekonomsko planiranje). Mladi konzervativni politiari poput budueg premijera Harolda Makmilana (1894-1986) postajali su zagovornici planiranja". ak su i sami nacisti plagirali ovu

ideju, kada je Hitler 1933. godine uveo etvorogodinji plan". (Iz razloga koji e biti razmatrani u sledeem poglavlju, uspeh nacista u izlaenju na kraj sa recesijom imao je manje meunarodne posledice.)
78 DOBA KATASTROFA

II

Zato kapitalistika ekonomija izmeu dva svetska rata nije uspe vala da funkcionie? Situacija u SAD je centralni deo svakog odgovora na ovo pitanje. Jer ako se ratni potresi u posleratnoj Evropi, ili bar zaraenim evropskim zemljama, mogu makar delimino uiniti odgovornim za tamonje nevolje, SAD su bile daleko od rata, mada su kratko, iako odluujue, bile u njega umeane. Umesto da poremeti ameriku ekonomiju, Prvi svetski rat joj je, kao i Drugi svetski rat, spektakularno koristio. Ve do 1913. godine SAD su postale najvea privreda na svetu, koja je proizvodila preko jedne treine svetskog industrijskog proizvoda - tek neto manje od Nemake, Velike Britanije i Francuske uzetih zajedno. U 1929. godini, udeo Amerike u svetskoj industrijskoj proizvodnji je bio 42 procenta, prema 28 procenta koliko su proizvodile ove tri evropske industrijske sile (Hilgerdt, 1945, Tabela 1. 14) Ovo su brojevi koji istinski zadivljuju. Konkretno, dok je amerika proizvodnja elika porasla za oko jednu etvrtinu izmeu 1913. i 1920. godine, proizvodnja elika u ostatku sveta je opala za jednu treinu (Rostovv, str. 194, Tabela III. 33.) Ukratko, nakon zavretka Prvog svetskog rata SAD su na mnoge naine bile isto onako dominantne u svetskoj privredi kao to su jo jednom postale posle Drugog svetskog rata. Velika recesija je bila ta koja je privremeno prekinula ovo gospodarenje. Osim toga, rat ne samo da je ojaao ameriku poziciju najveeg svetskog industrijskog proizvoaa, ve je Ameriku pretvorio u najveeg svetskog kreditora. Britanci su tokom rata izgubili oko etvrtine svojih globalnih investicija, uglavnom one u SAD, koje su morali da prodaju da bi kupovali ratni materijal; Francuzi su izgubili polovinu svojih investicija, uglavnom zbog revolucije i lomova u Evropi. U meuvremenu su Amerikanci, koji su poeli rat kao dunika zemlja, taj rat zavrili kao glavni meunarodni zajmodavci. Poto su Amerikanci usredsredili svoje finansijske operacije na Evropu i zapadnu hemisferu (Britanci su jo uvek bili daleko najvei investitori u Aziji i Africi) njihov uticaj na Evropu je bio odluujui. : Ukratko, nema objanjenja svetske ekonomske krize bez Sjedinjenih Amerikih Drava. One su na kraju krajeva, bile dvadesetih godina i najvea izvoznika drava na svetu i posle Velike Britanije, prva uvoznika drava. to se tie sirovina i hrane, SAD su uvozile skoro 40 procenata celokupnog izvoza iz petnaest drava koje su najvie trgovale, to je injenica koja umnogome pomae da se objasni katastrofalan uticaj recesije na proizvoae roba kao to su penica, pamuk, eer, guma, svila, bakar, olovo i kafa (Lary, str. 28-29). Isto tako, Amerika e postati glavna rtva recesije. Ako je njen uvoz opao za 70 procenata izmeu 1929. i 1932. godine, njen izvoz je opadao po istoj stopi. Svetska trgovina je opala za neto manje od treine od 1929. do 1939. godine, ali se izvoz Sjedinjenih Drava strovalio za skoro polovinu. Ovo ne znai da se potcenjuju usko evropski koreni nevolja, koji su po pore- klu bili uglavnom politiki. Na Versajskoj konferenciji su Nemakoj bila nametnuta ogromna a neodreena plaanja reparacija" za trokove rata i tetu nanetu pobed- nikim silama. Da bi se to opravdalo u mirovni ugovor je umetnuta i jedna klauzula koja je uinila jedino Nemaku odgovornom za rat (takozvana klauzula ratne krivice") to je bilo i istorijski sumnjivo i to se pokazalo kao dar nemakom nacionalizmu.

KA EKONOMSKOM AMBISU 79

Iznos koji je Nemaka trebalo da plati je ostao nejasan, kao kompromis izmeu pozicije SAD koje su predlagale da se nemake isplate utvrde u skladu sa kapacitetom ove zemlje da ih plaa, i ostalih Saveznika - najvie Francuza - koji su insistirali na nadoknadi svih ratnih trokova. Njihov, ili makar francuski, glavni cilj bio je da odre slabu Nemaku i da imaju sredstvo za vrenje pritiska na nju. Godine 1921. iznos je fiksiran na 132 biliona (hiljada miliona) zlatnih maraka, to jest 33 biliona dolara u to vreme, za ta je svako znao da je fantazija. Reparacije" su dovodile do beskrajnih rasprava, periodinih kriza i sporazuma pod amerikim pokroviteljstvom, poto su SAD, na nezadovoljstvo svojih prethodnih saveznika, elele da poveu pitanje ratnih dugova Nemake Saveznicima, sa pitanjem njihovih sopstvenih ratnih dugova Vaingtonu. Iznosi ovih dugova su bili skoro isto onako suludi kao sume koje su zahtevane od Nemaca, koje su iznosile i do jednog i po nacionalnog dohotka Nemake 1929. godine; britanski dugovi Sjedinjenim Dravama su iznosili polovinu britanskog nacionalnog dohotka; francuski do dve treine (Hill, 1988, str. 15-16). Dozov plan (Davves Plan) iz 1924. godine je stvarno fiksirao jednu realnu sumu koju je Nemaka imala da plaa svake godine; Jangov plan iz 1929. godine modifikovao je isplate, i uzgred budi reeno, zasnovao Banku za meunarodna poravnanja u Bazelu (vajcarska), prvu meu meunarodnim finansijskim institucijama koje e se umnoiti posle Drugog svetskog rata. (U vreme pisanja ove knjige ova banka je jo bila u poslu.) Iz praktinih razloga, sve isplate, nemake i saveznike, prestale su 1932. godine. Jedino je Finska uvek plaala svoje ratne dugove Sjedinjenim Amerikim Dravama. Bez zalaenja u detalje, dva problema su u pitanju. Prvo, ono to je istakao mladi Kejnz, koji je napisao ogorenu kritiku Versajske konferencije na kojoj je uestvovao kao mladi lan britanske delegacije: Ekonomske posledice mira (1920). Dokazivao je da bi bez obnove nemake privrede, bila nemogua obnova stabilne liberalne civilizacije i ekonomije u Evropi. Francuska politika odravanja nemoi Nemake, radi sigurnosti" Francuske, bila je kontraproduktivna. U stvari, Francuzi su bili suvie slabi da nametnu svoju politiku, ak i kada su nakratko okupirali industrijsko srce zapadne Nemake 1923. godine uz izgovor da Nemci odbijaju da plate svoje obaveze. Konano su morali da toleriu politiku nemakog popunjavanja" posle 1924. godine, koja je ojaala nemaku privredu. A postojalo je i drugo pitanje o tome kako e se reparacije plaati. Oni koji su eleli da Nemaku odre slabom, vie su voleli gotovinu nego (to je bilo racionalno) artikle tekue proizvodnje, ili bar novac od prihoda nemakog izvoza, jer bi plaanje robom ili izvozom ojaalo nemaku ekonomiju u odnosu na njene takmace. Oni su praktino prisilili Nemaku na teko zaduivanje, tako da su onakve reparacije kakve su isplaivane proizilazile iz ogromnih (amerikih) zajmova iz sredine dvadesetih godina. Za nemake suparnike izgledalo je kao dodatna prednost to to se Nemaka da bi postigla spoljnotrgovinsku ravnoteu radije uvalila u debele dugove nego da je proirila izvoz. U stvari, nemaki izvoz se vinuo u visine. Meutim, itav aranman, kao to smo ve videli, nainio je i Nemaku i Evropu krajnje osetljivim na opadanje amerikih kredita to je poelo jo ranije od krize i zatvaranja amerike kreditne slavine koje je usledilo nakon krize u Vol stritu 1929. godine. itava reparacijska kua od karata se sruila tokom Recesije. Dotada kraj isplata vie nije imao pozitivnog efekta na nemaku ili svetsku ekonomiju, jer se svetska ekonomija kao jedan integrisani sistem raspala, a isto tako su propali i svi meunarodni finansijski aranmani.

Ipak, ratni i poratni poremeaji mogu samo delimino da objasne otrinu meuratnog privrednog sloma. Ekonomski govorei, na slom moemo gledati na dva naina. Prvi e uglavnom videti upadljivu i sve veu neravnoteu u meunarodnoj privredi, usled asimetrije u razvoju izmeu SAD i ostatka sveta. Moe se dokazivati da 80 DOBA KATASTROFA svetski sistem nije funkcionisao, jer, za razliku od Velike Britanije, koja je pre 1914. godine bila njegov centar, ostatak sveta nije bio mnogo potreban Sjedinjenim Amerikim Dravama, i iz tog razloga, opet ne kao Velika Britanija koja je znala da svetski finansijski sistem poiva na funti sterlinga i gledala da funtu odri stabilnom, one se nisu starale da deluju kao globalni stabilizator. Americi svet nije bio mnogo potreban, jer joj je od Prvog svetskog rata postalo manje no ikad potrebno da uvozi kapital, radnu snagu i (relativno govorei) robu - izuzev nekih sirovina. Njen izvoz, mada znaajan za svet - Holivud je bukvalno monopolisao meunarodno filmsko trite - davao je znatno manji doprinos nacionalnom dohotku nego u bilo kojoj drugoj industrijskoj zemlji. Koliko je vano bilo ovo, reklo bi se, povlaenje SAD iz svetske ekonomije, moe biti predmet rasprave. Meutim, sasvim je jasno da je ovo objanjenje Recesije bilo ono koje je uticalo na amerike ekonomiste i politiare u etrdesetim godinama, i koje je pomoglo da se Vaington u ratnim godinama ubedi da preuzme odgovornost za stabilnost svetske privrede posle 1945. godine (Kindleberger, 1973). Drugi pogled na depresiju usmerava se na neuspeh svetske privrede da stvori dovoljnu potranju za trajnu ekspanziju proizvodnje. Osnove prosperiteta dvadesetih godina, kao to smo videli, bile su slabe, ak i u SAD gde je poljoprivreda bukvalno ve bila u depresiji, a novani prihodi, nasuprot mitu o velikom dobu deza, nisu dramatino rasli, zapravo su stagnirali u poslednjim ludim godinama buma (Istorijske statistike, SAD, I, str. 164, Tabele D 722-727). Ono to se deavalo, kao to se esto deava u bumu slobodnog trita, bilo je to, da su sa platama koje su zaostajale, profiti nesrazmerno rasli a time su imuni dobij ali vee pare kolaa nacionalnog dohotka. Ali poto masovna potranja nije mogla da odri korak sa produktivnou industrijskog sistema koja je u vreme vrhunca slave Henrija Forda sve bre rasla, rezultat su bili hiperprodukcija i pekulacija. Oni su, sa svoje strane, izazvali kolaps. Jo jednom, kakvi god da su argumenti istoriara i ekonomista koji nastavljaju da vode rasprave po ovom pitanju, savremenici koji su se ivo interesovali za politiku vlada, bili su impresionirani slabou potranje; posebno Don Majnard Kejnz. Kad je dolo do kolapsa, on je u SAD naravno bio jo mnogo drastiniji zbog toga to je ekspanzija potranje koja je zaostajala, bila pojaavana pomou ogromne ekspanzije potroakih kredita. (itaoci koji se seaju kasnih osamdesetih mogu se nai na poznatom terenu.) Banke, kojima je ve nakodio Spekulativni bum nekretnina, koji je, uz uobiajenu pomo optimista koji su obmanjivali sami sebe i finansijskog preva- rantstva,19 koji je dostigao svoj vrhunac nekoliko godina pre Velikog kraha, i koje su ve bile natovarene nenaplativim dugovima, odbijale su da daju nove stambene kredite ili da refinansiraju postojee. Ovo ih nije spreilo da u hiljadama isprepadaju, 20 dok (1933. godine) skoro polovina svih amerikih vlasnika hipoteka na kue nije isplaiva19 Nisu tek tako dvadesete godine bile decenija psihologa Emila Kuea (1857-1926) koji je popularizovao optimistiku autosugestiju pomou slogana, koji je stalno trebalo ponavljati: Svakoga dana, u svakom pogledu sve vie napredujem. 20 Ameriki bankarski sistem nije dozvoljavao evropsku vrstu dinovskih banaka sa sistemom ogranaka irom drave, i stoga se sastojao iz relativno slabih banaka, koje su bile lokalne, ili u najboljem sluaju, u okviru jedne savezne drave.

KA EKONOMSKOM AMBISU 81

lo svoje obaveze, i dok je hiljadu imanja dnevno ilo na dobo (Miles i dr. 1991, str. 108). Samo su kupci automobila dugovali 1400 miliona dolara od ukupnog individualnog duga koji je iznosio 6500 miliona dolara u kratkoronim i srednjeronim kreditima (Ziebura, str. 49). Ono to je ekonomiju napravilo tako osetljivom na ovaj kreditni bum bilo je to to potroai nisu koristili svoje kredite da kupuju tradicionalne artikle masovne potronje, hranu, odeu i slino, koji su sluili za puko preivljavanje i za kojima je stoga potranja bila prilino neelastina. Kako god bio siromaan, ovek ne moe da smanji svoju potranju za piljarskim proizvodima ispod odreene take; a ta potranja se nee udvostruiti ako mu se udvostrue prihodi. Umesto toga potroai su kupovali trajna potrona dobra modernog potroakog drutva, koje je Amerika jo onda predvodila. Ali kupovina automobila ili kue lako moe biti odloena, a potranja za njima je bila i sada je elastina u zavisnosti od prihoda. I tako, efekti ovakve krize su mogli biti dramatini, i da se nije oekivalo da e recesija biti kratka, ili da je stvarno bila kratkotrajna i da vera u budunost nije bila poljuljana. Tako se automobilska proizvodnja u SAD prepolovila izmeu 1929. i 1931. godine, a na znatno niem nivou, proizvodnja gramofonskih ploa za siromane (,,rasne ploe i snimci deza namenjeni crnoj publici) je za izvesno vreme bukvalno prestala. Ukratko, za razliku od eleznica i brodova ili uvoenja elika i mainskih alata - to je smanjivalo trokove - novi proizvodi i novi nain ivota su iziskivali brzo irenje visokog i sve vieg nivoa primanja i visokog stepena vere u budunost" (Ros- tow, 1978, str. 219). Ali upravo je to bilo ono to se sruilo. Najgora ciklina recesija pre ili posle doe do kraja, a posle 1932. godine bilo je sve vie jasnih znakova da je najgore prolo. U stvari, neke privrede su se probijale napred. Japan, i u skromnijim srazmerama, vedska, su dostigli skoro dvostruki nivo predrecesijske proizvodnje do kraja tridesetih godina, a Nemaka (mada ne i italijanska) privreda je do 1938. godine bila 25 procenata iznad 1929. godine. ak i trome privrede kao to je britanska, pokazivale su mnotvo znakova dinamizma. Nekako ipak oekivani porast se nije vratio. Svet je ostao u depresiji. To se najbolje videlo u najveoj od svih privreda, amerikoj, jer razni eksperimenti za podsticanje ekonomije koji su - pomalo nedosledno preduzimani u okviru E D. Ruzveltovog Nju dila, nisu stvarno ispunili svoja obeanja. Za snanim porastom je 1937-1938. godine usledio jo jedan ekonomski krah, mada prilino skromnijih srazmera od onog iz 1929. godine. Vodei sektor amerike industrije, proizvodnja automobila, nikada se nije povratila na svoj vrhunac iz 1929. godine. Godine 1938. bila je samo malo vea nego 1920. godine. (Historical Statistics, II, str. 716). Kada gledamo unazad iz devedesetih godina doima nas pesimizam inteligentnih komentatora. Sposobni i briljantni ekonomisti videli su budunost kapitalizma, preputenog samom sebi, kao sistem u stagnaciji. Ovakvo gledanje, anticipirano u Kejnzovom pamfletu protiv Versajskog mirovnog ugovora, prirodno je posle recesije postalo popularno u SAD. Zar ne mora svaka zrela privreda da tei tome da postane stagnantna? Kako je pobornik jedne druge pesimistike prognoze za kapitalizam, austrijski ekonomist umpeter objasnio, U bilo kom produenom periodu ekonomskih tekoa, ekonomisti se kao i drugi ljudi pridruuju raspoloenju svog vremena, pa nude teorije koje pretenduju na to da pokau kako je depresija dola da bi zauvek trajala" (Schumpeter, 1954, str. 1172). Moda e istoriari koji se sa iste razdaljine budu osvrtali na period od 1973. godine do kraja Kratkog dvadesetog veka, imati isti utisak o upornom protivljenju da se u sedamdesetim i osamdesetim godinama predoi mogunost opte depresije u svetskoj kapitalistikoj privredi.

Uprkos svemu ovom injenica je da su tridesete godine bile decenija znaajnih tehnolokih pronalazaka u industriji, na primer, u razvoju plastinih materijala. Na jednom polju se zaista - na polju zabave i onoga to e kasnije biti nazvano medijima" - u meuratnim godinama desio veliki prodor, bar u anglo-saksonskom svetu, sa trijumfom 82 DOBA KATASTROFA masovnih radio-prijemnika i holivudske filmske industrije, da i ne pominjemo modernu ilustrovanu tampu (videti poglavlje 6). Moda nije ba toliko iznenaenje to da su se ogromne bioskopske dvorane uzdizale kao dvorci iz snova po sivim gradovima masovne nezaposlenosti, jer su bioskopske karte bile relativno jeftine, a najmlai, kao i najstariji, koji su i onda kao i kasnije bili nesrazmerno manje pogoeni nezaposlenou, imali su vremena na pretek, a kao to su sociolozi primetili, za vreme depresije je bilo verovatnije nego pre nje da muevi i ene zajedno upranjavaju aktivnosti u slobodno vreme (Stouffer, Lazarsfeld, str. 55, 92). III Velika recesija je uvrstila intelektualce, politike aktiviste i obine ljude u veri da neto iz osnove ne valja sa svetom u kome su iveli. Ko bi znao ta da se radi u vezi s tim? Svakako malo ko od onih na vlasti u tim zemljama, a sigurno ne oni koji su pokuavali da odravaju kurs pomou tradicionalnih navigacionih instrumenata sekularnog liberalizma ili tradicionalne vere, a po pomorskim kartama devetnaestog veka za koje je bilo jasno da im se vie ne moe verovati. Koliko su poverenja zasluivali oni ekonomisti, koji su kako god bili briljantni, lucidno dokazivali da se Recesija, u kojoj su ak i oni sami iveli, ne bi mogla desiti u ispravno voenoj trinoj privredi, jer u njoj (u skladu sa ekonomskim zakonom koji je nazvan po jednom Francuzu s poetka devetnaestog veka) ne bi bila mogua hiperprodukcija koja se ne bi vrlo brzo sama korigovala? Nije lako bilo poverovati 1933. godine da bi na primer, tamo gde su tranja potroaa, a samim tim i potronja, pale u depresiju, kamatna stopa pala taman toliko koliko je bilo potrebno da se podstakne investiranje, tako da bi poveana investiciona tranja tano popunila jaz koji je ostavila smanjena potroaka tranja. Dok je nezaposlenost rasla, nije izgledalo ubedljivo verovati (kao to je oigledno verovalo britansko Ministarstvo finansija) da javni radovi uopte ne bi poveali zaposlenost, jer bi novac potroen na njih samo bio odvraen od privatnog sektora, koji bi inae stvorio isto toliko radnih mesta. Ekonomisti koji su savetovali da se privreda jednostavno prepusti sama sebi, vlade ija je prva instinktivna reakcija, sem naputanja zlatnog standarda, bila da se vrsto pridravaju finansijske ortodoksije, uravnoteenog budeta i smanjivanja trokova, oigledno nisu stanje inili boljim. U stvari, dok je depresija trajala, pojavili su se vrlo ubedljivi dokazi, posebno kod Kejnza koji e kasnije postati najuticajniji ekonomista za sledeih etrdeset godina - da oni depresiju ine gorom. Oni meu nama koji su preiveli veliku recesiju jo uvek teko mogu da shvate kako je ortodoksija istog trita, koja je tada bila tako oito diskreditovana, jo jednom uspela da povede glavnu re u periodu globalne depresije osamdesetih i devedesetih godina, i koja je opet, kao nekad, bila podjednako nesposobna da razume recesiju ili da sa njom izae na kraj. Ipak, ovaj udni fenomen trebalo bi da nas podseti na glavnu karakteristiku istorije iji je on primer: neverovatnu kratkou pamenja kako ekonomskih teoretiara, tako i praktiara. Taj fenomen prua i ivu ilustraciju drutvene potrebe za istoriarima, koji su profesionalni sakupljai seanja na ono to njihovi sugraani ele da zaborave.

KA EKONOMSKOM AMBISU 83

U svakom sluaju, ta je bila slobodna trina privreda kada je privreda kojom su sve vie dominirale ogromne korporacije, od pojma potpuna utakmica" napravila besmislicu, a kada su ekonomisti kritini prema Karlu Marksu mogli i da primete kako se pokazalo da je on u pravu, posebno u njegovom proricanju o rastuoj koncentraciji kapitala (Leontiev, 1977, str. 78). ovek ne mora da bude marksist, ili da se interesuje za marksizam, pa da zapazi koliko se meuratni kapitalizam razlikovao od devetnae- stovekovne ekonomije slobodne utakmice. U stvari, znatno pre kraha Vol strita, jedan inteligentni vajcarski bankar je opazio da neuspeh ekonomskog liberalizma (a i, dodao je, socijalizma kakav je bio pre 1917. godine) da se odre kao univerzalni programi, objanjava pritisak ka autokratskoj privredi - faistikoj, komunistikoj ili pod pokroviteljstvom dinovskih korporacija koje su nezavisne od svojih deoniara (Somary, 1929, str. 174,193). A do kraja tridesetih godina liberalna ortodoksija slobodne trine utakmice je bila toliko daleko da je svet mogao da se posmatra kao trostruki sistem, koji se sastoji iz trinog sektora, iz sektora koji su kontrolisale vlade odreenih drava (unutar koga su planske ili kontrolisane ekonomije kao to su Japan, Turska, Nemaka i Sovjetski Savez vrile meusobne transakcije) i iz sektora kontrolisanog od meunarodnih javnih ili kvazijavnih propisa koji su regulisali neke delove privrede (putem meunarodnih robnih sporazuma) (Staley, 1939, str. 231). Stoga ne iznenauje da je uinak Velike recesije i na politiku i miljenje javnosti bio dramatian i trenutan. Nesrene su bile vlade koje su se zadesile na vlasti za vreme kataklizme, bilo da su se nalazile na desnici, kao u vreme predsednitva Herberta Huve- ra u SAD (1928-1932), bilo na levici, kao britanske i australijske laburistike vlade. Promena vlade nije uvek bila tako trenutna kao u Latinskoj Americi gde je dvanaest zemalja promenilo vladu ili reim u toku 1930. i 1931. godine, a deset meu njima je to uradilo vojnim udarom. Ipak je do sredine tridesetih godina ostao mali broj zemalja ija se politika nije vrlo temeljno promenila u odnosu na politiku pre Kraha. U Evropi i Japanu dolo je do upadljivog zaokreta u desno, osim u Skandinaviji, gde je vedska 1932. godine stupila u svojih pola veka socijal-demokratske vladavine, i u paniji, gde je 1931. godine monarhija odstupila pred nesrenom, i kako se pokazali, kratkovenom republikom. O ovome ima vie u sledeem poglavlju, mada se odmah mora rei da je skoro istovremena pobeda nacionalistikih, ratobornih i aktivno agresivnih reima u dve velike vojne sile - Japanu (1931) i Nemakoj (1933) - predstavljala najdalekoseniju i najzlokobniju posledicu Velike depresije. Kapije Drugog svetskog rata su otvorene 1931. godine. Snaenje radikalne desnice, bar u najgorem periodu recesije, pojaano je spektakularnim neuspehom revolucionarne levice. Daleko od toga da pokrene drugi krug socijalne revolucije, kao to je Komunistika internacionala oekivala, Depresija je komunistiki pokret izvan SSSR-a dovela do stanja nemoi koje je bilo bez presedana. Do toga je po optem miljenju u izvesnoj meri dolo zbog samoubilake politike Kominterne, koja ne samo da je grubo potcenila opasnost od nacional-socijali- zma u Nemakoj, ve je nastavila politiku sektake izolacije to iz dananje perspektive izgleda neverovatno, tako to je odluila da su njeni glavni neprijatelji masovne radnike organizacije voene socijaldemokratskim i laburistikim partijama (koji su opisivani kao ,,socijal-faisti).21 Izvesno je da se do 1934. godine inilo, nakon
21 To je ilo tako daleko da je 1933. godine Moskva insistirala da voa italijanskih komunista P. Toljati povue svoju sugestiju da moda, socijalna demokratija nije primarna opasnost, bar u Italiji. Do tada je Hitler ve doao na vlast. Kominterna nije promenila svoju liniju sve do 1934. godine.

to je Hitler unitio Komunistiku partiju Nemake (KPD), nekadanju moskovsku uzdanicu u svetskoj revoluciji i jo uvek daleko najveu i oevidno sve vaniju sekciju Kominterne, nakon to su ak i kineski komunisti proterani iz svojih seoskih gerilskih baza i nisu bili nita vie do nomadski karavan na svom Dugom maru ka dalekom i sigurnom 84 DOBA KATASTROFA pribeitu, da je vrlo malo ostalo od organizovanog meunarodnog revolucionarnog pokreta, legalnog ili pak ilegalnog. U Evropi je 1934. godine jedino francuska komunistika partija jo uvek bila stvarno politiki prisutna. U faistikoj Italiji, deset godina posle Mara na Rim, u dubokoj meunarodnoj recesiji, Musolini se oseao dovoljno sigurnim da je ak oslobodio neke zatvorene komuniste u ast proslave te godinjice (Spriano, 1969, str. 397). Sve e se to promeniti za nekoliko godina (videti poglavlje 5). Ali ostaje injenica, da je neposredna posledica recesije, u svakom sluaju u Evropi, bila tano suprotna od one koju su oekivali socijalni revolucionari. Niti je ovo opadanje levice bilo ogranieno samo na komunistiki sektor, jer je Hitlerovom pobedom Socijaldemokratska partija Nemake nestala s vidika, dok je sledee godine posle kratkog oruanog otpora pala i austrijska socijaldemokratija. Britanska Laburistika partija je ve 1931. godine postala rtva recesije, ili bolje reeno, rtva svog verovanja u devetnaestovekovnu ortodoksiju, a njeni sindikati, koji su izgubili polovinu svog lanstva od 1920. godine, bili su slabiji nego u 1913. godini. Najvei deo evropskih socijalista je bio priteran uz zid. Izvan Evrope meutim, situacija je bila drugaija. Severni delovi Amerike su primetno krenuli u levo, kada su SAD pod predsednikom Franklinom D. Ruzveltom (19331945), zapoele radikalni eksperiment Nju dila i kada je Meksiko, pod predsednikom Lazarom Kardenasom (1934-1940) oiveo onaj prvobitni dinamizam rane meksike revolucije, posebno po pitanju agrarne reforme. Prilino snani drutveno-po- litiki pokreti uzdigli su se u krizom pogoenim prerijama Kanade. Drutveni kredit i Kooperativna Federacija Komonvelta (dananja Nova demokratska partija) su obe bile na levici po kriterijumima tridesetih godina. Nije tako lako okarakterisati politiki uticaj recesije na ostatak Latinske Amerike, jer iako su vlade i reimi po njoj popadali kao unjevi kada je kolaps svetskih cena za njihove proizvode unitio njihove finansije, oni nisu padali u istom smeru. Ipak, vie njih je palo ulevo, nego udesno, ak iako je to bilo samo zakratko. Argentina je ula u period vojne vladavine posle dugog perioda civilne vlasti; i mada su faistiki orijentisani lideri kao general Uriburu (1930-1932), uskoro bili obuzdani, Argentina se ipak pomerila udesno, pa makar to bila i tradicionalistika desnica. ile je, s druge strane, iskoristio recesiju da zbaci jednog od svojih, pre ere Pinoea, retkih vojnih predsednika - diktatora, Karlosa Ibanjeza (1927-1931), i na vrlo buran nain krenuo je ulevo. Zapravo je proao kroz prolaznu fazu socijalistike republike" 1932. godine, pod pukovnikom sa divnim imenom Marmeladni Gaj, a kasnije se u ileu razvio uspeni Narodni front po evropskom modelu (videti poglavlje 5). U Brazilu, recesija je okonala oligarhijsku staru Republiku" koja je trajala od 1889. do 1930. godine i na vlast dovela etulija Vargasa (Getulio Vargas), koji se najbolje moe opisati kao nacionalista-populista (videti stranu 106). On je dominirao istorijom svoje zemlje sledeih dvadeset godina. Pomeranje u Peruu je bilo znatno jasnije ka levici, iako najsnanija od novih partija, Amerika narodna revolucionarna alijansa (APRA), koja je bila jedna od retkih uspenih masovnih partija radnike klase evropskog tipa

KA EKONOMSKOM AMBISU 85

na zapadnoj hemisferi22 - nije uspela u svojim revolucionarnim ambicijama (1930-1932). Promena u Kolumbiji je bila jo jasnije leviarska. Liberali, pod vodstvom reformski nastrojenog predsednika na koga je mnogo uticao Ruzveltov Nju dil, preuzeli su vlast nakon skoro trideset godina vladavine konzervativaca. Radikalni zaokret je bio jo izraeniji na Kubi, gde je Ruzveltova inauguracija omoguila stanovnicima ovoga ofor amerikog protektorata da zbace omrznutog, i ak po tada vaeim kubanskim standardima, neobino korumpiranog predsednika. U ogromnom kolonijalnom sektoru sveta, Recesija je donela primetno poveanje antiimperijalistike aktivnosti, delimino zbog kolapsa cena onih roba od kojih su kolonijalne privrede (ili barem njihove javne finansije i srednja klasa) zavisile, delimino zbog toga to su zemlje-metropole same pourile da zatite svoju poljoprivredu i svoju zaposlenost, bez obzira na efekte takve politike na njihove kolonije. Evropske drave ije su ekonomske odluke bile uslovljene domaim faktorima, nisu mogle da na dui rok odre na okupu carstva u kojima je sloenost proizvoakih interesa bila beskrajna (Holland, 1985, str. 13) (videti poglavlje 7). Iz ovog razloga, u veem delu kolonijalnog sveta, Recesija je oznaila efektivni poetak domorodakog politikog i socijalnog nezadovoljstva, koje nije moglo biti drugaije usmereno nego protiv (kolonijalne) vlasti, ak i onde gde se politiki nacionalistiki pokreti nisu pojavili pre Drugog svetskog rata. I u (britanskoj) Zapadnoj Africi i na Karibima su se pojavili socijalni nemiri. Oni su izrastali direktno iz krize lokalnih izvoznih useva (kakao i eer). Meutim, ak i u zemljama u kojima je antikolonijalni nacionalni pokret ve bio razvijen, godine depresije su donele zaotravanje konflikta, posebno tamo gde je politika agitacija dosegnula mase. Na kraju krajeva, ovo su bile godine ekspanzije Muslimanskog bratstva u Egiptu (osnovano 1928. godine) i godine Gandije- ve druge mobilizacije indijskih masa (1931) (videti poglavlje 7). Moda pobeda republikanskih ultraa pod De Valerom na irskim izborima 1932. godine takoe moe da se posmatra kao zakasnela antikolonijalna reakcija na ekonomski slom. Verovatno nita vie ne pokazuje istovremeno i globalnost Velike recesije i dubinu njenog uticaja nego ovaj kratki pogled iz ptije perspektive na bukvalno univerzalne politike preokrete koje je recesija proizvela u periodu to se meri mesecima i pojedinanim godinama, od Japana do Irske, od vedske do Novog Zelanda, od Argentine do Egipta. Ipak o dubini njenog uticaja se ne moe suditi jedino, pa ak ni preteno, po njenim kratkoronim politikim efektima, iako su oni esto bivali dramatini. Recesija je bila katastrofa koja je unitila svaku nadu da e se obnoviti ekonomija, a i drutvo, dugog devetnaestog veka. Period od 1929. do 1933. godine bio je kanjon, od koga povratak na 1913. godinu ne samo da nije bio mogu, ve nije bio ni zamisliv. Staromodni liberalizam je bio mrtav ili je izgledalo da je osuen na propast. Sada su se tri opcije takmiile za intelektualno-politiku hegemoniju. Jedna je bila marksistiki komunizam. Na kraju krajeva, izgledalo je da se Marksova sopstvena predvianja obistinjuju, kada je to reeno samoj Amerikoj ekonomskoj asocijaciji 1938. godine i jo impresivnije, kada se SSSR inio imun na katastrofu. Druga opcija su bili kapitalisti ija je vera u optimalnost slobodnog trita ostrigana i koji su bili reformisani putem neke vrste nezvaninog braka ili trajne veze sa umerenim socijalnim demokratama iz nekomunistikog radnikog pokreta, a posle Drugog svetskog rata, ova opcija se pokazala kao najefikasnija. Meutim, na kratku stazu to nije bio toliko svesni program ili
22

Druge dve su bile komunistike partije u ileu i na Kubi.

alternativna politika koliko nekakvo oseanje da se jednom kada se Recesija okona, nikada vie ne sme dopustiti da se opet desi, a u najboljem sluaju je to bila spremnost na eksperimente podstaknuta oiglednim neuspehom klasinog liberalizma slobodnog trita. Tako je vedska socijaldemokratska politika posle 1932. godine bila svesna reakcija na 86 DOBA KATASTROFA neuspehe ekonomske ortodoksije koja je dominirala katastrofalnim radom britanske laburistike vlade od 1929. do 1931. godine, u svakom sluaju bar u miljenju jednog od glavnih arhitekata vedske socijaldemokratije, Gunara Mirdala (Gun- nar Myrdal). Jedna teorija koja bi bila alternativa bankrotiranoj ekonomiji slobodnog trita bila je tek u procesu razraivanja. Kejnzova Opta teorija zaposlenosti, kamate i novca, najuticajniji prilog toj alternativi, nee biti objavljena pre 1936. godine. Jedna alternativna praksa vladavine, makroekonomske usmeravanje i upravljanje privredom zasnovano na obraunavanju nacionalnog dohotka, nije se razvila do Drugog svetskog rata i posle njega, mada su se moda s jednim okom ka SSSR-u, vlade i druge dravne institucije tridesetih godina sve vie navikavale da ekonomiju posmatraju kao celinu i da procenjuju veliinu ukupnog proizvoda ili dohotka privrede.23 Trea opcija bio je faizam, koga je reforma preobrazila u svetski pokret, i to je jo vanije, u svetsku opasnost. Faizam u nemakoj verziji (Nacionalsocijalizam) iskoristio je i nemaku intelektualnu tradiciju koja je (za razliku od austrijske) bila neprijateljski raspoloena prema neoklasinim teorijama ekonomskog liberalizma koje su postale internacionalno vjeruju od 1880-ih godina, a i nemilosrdne vlade odlune da se ratosiljaju nezaposlenosti po svaku cenu. Nacionalsocijalizam je, to se mora rei, izaao na kraj sa Velikom recesijom bre i uspenije od bilo koga drugog (uspeh itali- janskog faizma je bio manje impresivan). Ipak u ovome nije bila njegova najvea privlanost za Evropu koja je u velikoj meri izgubila svoju orijentaciju. Ali kako je plima faizma rasla zajedno sa Velikom recesijom, postajalo je sve jasnije da u Vremenu katastrofa nisu samo mir, socijalna stabilnost i privreda, ve takoe i politike institucije i intelektualne vrednosti devetnaestovekovnog liberalnog buroaskog drutva bili u povlaenju ili kolapsu. Sada se moramo okrenuti ovom procesu.

23 Prve vlade koje su tako uradile bile su u SSSR-u i Kanadi 1925. godine. Do 1939. godine, devet zemalja je imalo zvanine dravne statistike nacionalnog dohotka, a Drutvo naroda je imalo svoje proraune za ukupno dvadeset est zemalja. Neposredno nakon Drugog svetskog rata, bile su dostupne procene za trideset devet zemalja, a sredinom pedesetih godina za devedeset i tri zemlje, nakon toga su brojevi o nacionalnom dohotku, esto samo u vrlo dalekoj vezi sa stvarnou zarada svojih naroda, postali skoro isto onako standardni za nezavisne drave, kao to su to nacionalne zastave.

etvrto poglavlje

Pad liberalizma

U nacizmu imamo fenomen koji izgleda da se jedva moe podvri racionalnoj analizi. Pod voom koji je apokaliptikim tonom govorio o svetskoj moi ili unitenju i pod reimom zasnovanom na jednoj potpuno odvratnoj ideologiji rasne mrnje, jedna od najkulturnijih i ekonomski najnaprednijih zemalja Evrope se spremala za rat, pokrenula je ratni poar koji je ubio oko 50 miliona ljudi, koji je napravio mnoga zverstva - koja su kulminirala u mehanizovanom masovnom ubijanju miliona Jevreja - to po svom karakteru i srazmerama kao da prkosi mati. Suoena sa Auvicom, istoriareva mo tumaenja zaista izgleda slabana. lan Kerou (lan Kershavv, 1993, str. 3-4) Umreti za otadbinu - za Ideju!.... Ne, to je uobiajeni izgovor. ak i na frontu ubijanje je prava stvar... Umiranje je nita, to je nepostojanje. Niko ne moe da zamisli vlastitu smrt. Ubijanje je prava stvar. To je ona granica koja mora da se pree. Da, to je konkretan in tvoje volje. Jer ti ini da tvoja volja ivi u volji drugog oveka. Iz pisma mladog dobrovoljca Faistike Socijalistike Republike (1943-1945) (Pavone, 1991, str. 431)

I Od svih procesa u Dobu katastrofa, preiveli iz devetnaestog veka su moda najvie bili okirani propau vrednosti i institucija jedne liberalne civilizacije iji je progres njihov vek uzimao zdravo za gotovo, u svakom sluaju bar u razvijenim" delovima sveta. Te vrednosti su bile: nepoverenje u diktaturu i apsolutnu vlast; predanost ustavnoj vladavini sa ili pod slobodno izabranom vladom i reprezentativnom skuptinom, to je garantovalo vladavinu zakona; i jedan skup graanskih prava i sloboda, koji ukljuuje slobodu govora, pisane rei i okupljanja. Drava i drutvo bi trebalo da budu nadahnuti vrednostima razuma, javne rasprave, obrazovanja i mogunou za poboljavanje (mada ne nuno i za savrenost) stanja oveanstva. Izgledalo je jasno da su ove vrednosti doivele napredak tokom devetnaestog veka, i da im je bilo sueno da i dalje napreduju. Na kraju krajeva, do 1914. godine su ak i dve poslednje autokrati- je u Evropi, Rusija i Turska, nainile ustupke u pravcu ustavne vladavine, a Iran je ak pozajmio ustav od Belgije. Pre 1914. godine izazov ovim vrednostima su upuivali samo: tradicionalistike snage kao to je Rimokatolika crkva, koja je gradila defanzivne barikade dogme pred nadmonim snagama modernosti; nekolicina intelektualnih buntov-

nika i proroka Sudnjega dana, uglavnom iz dobrih porodica" i etabliranih centara kulture, pa su oni na taj nain i sami nekako bili deo civilizacije kojoj su prkosili; i snage demokratije, koje su u celini uzev, bile jedan novi, zabrinjavajui fenomen (videti Doba carstva). Neukost i zaostalost masa, njihova posveenost tome da zbace buroasko drutvo 88 DOBA KATASTROFA putem socijalne revolucije, i latentna ljudska iracionalnost, koju su demagozi tako lako iskoritavali, zaista su bili razlozi za uzbunu. Meutim, od ovih novih demokratskih masovnih pokreta, oni koji su predstavljali najneposredniju opasnost, socijalistiki radniki pokreti, u stvari su bili i u teoriji i u praksi, isto onako predani vrednostima razuma, nauke u napretka kao i bilo ko drugi. Na medalji Socijaldemokratske partije Nemake je na jednoj strani bio prikazan Karl Marks, a na drugoj Kip slobode. Izazov koji su ti pokreti upuivali bio je namenjen privredi, a ne ustavnoj vladavini ili civilizovanosti. Ne bi bilo lako posmatrati vladu pod vodstvom Viktora Adlera, Augusta Bebela ili Zana Zoresa kao kraj civilizacije kakvu poznajemo". U svakom sluaju, takve vlade su se do tada, inile kao daleka mogunost. I zaista, u politici su institucije liberalne demokratije napredovale, a erupcija varvarizma 1914-1918. godine, kako se inilo, samo je ubrzala ovo napredovanje. Osim Sovjetske Rusije, svi reimi koji su izali iz Prvog svetskog rata, stari i novi, u osnovi su bili predstavniki izborni reimi, ak i Turska. Zapadno od sovjetske granice, Evropa 1920. godine se sastojala iskljuivo od ovakvih drava. U stvari, osnovna institucija liberalne ustavne vladavine, institucija izbora za predstavniku skuptinu i/ili izbori za predsednika, bila je skoro univerzalna u svetu drava koje su do tog vremena bile nezavisne, mada se moramo prisetiti da je neto oko ezdeset i pet nezavisnih drava u meuratnom periodu bilo prvenstveno evropski i ameriki fenomen: jedna treina svetskog stanovnitva ivela je pod kolonijalnom vlau. Jedine drave koje nisu imale bilo kakve izbore u periodu od 1919. do 1947. godine bile su izolovani politiki fosili, naime to su bile Etiopija, Mongolija, Nepal, Saudi Arabija i Jemen. Narednih pet drava su imale samo jedne izbore u toku ovog perioda, to ne dokazuje snanu sklonost prema demokratiji, a to su bile Avganistan, kuomintanka Kina, Gvatemala, Paragvaj, i Tajland, tada jo uvek znan kao Sijam, ali samo postojanje izbora dokaz je bar nekakvog prodora liberalnih politikih ideja, makar u teoriji. Ovde se ne eli suge- risati da je puko postojanje ili uestalost izbora dokaz za neto vie. Ni Iran, koji je posle 1930. godine imao est izbora, ni Irak, koji ih je imao tri, ak ni tada se nisu mogli raunati kao uporita demokratije. Ipak, predstavniki elektoralni reimi su bili dovoljno esti. Pa ipak se u dvadeset godina od Musolinijevog takozvanog Mara na Rim" i vrhunca uspeha sila Osovine u Drugom svetskom ratu dogodilo ubrzano, sve katastrofalnije, povlaenje liberalnih politikih institucija. Od 1918. do 1920. godine, zakonodavne skuptine su rasputene ili su postale nedelotvorne u dve evropske drave, dvadesetih godina u est evropskih drava, tridesetih u devet, dok je nemaka okupacija tokom Drugog svetskog rata unitila ustavnu vlast u jo pet drugih drava. Ukratko, jedine evropske zemlje gde su odgovarajue demokratske institucije funkcionisale bez prekida tokom celog meuratnog perioda bile su Britanija, Finska (jedva). Slobodna Drava Irska, vedska i vajcarska. U obe Amerike, koje su bile drugi region nezavisnih drava, situacija je bila meovitija, ali teko da je nagovetavala opti napredak demokratskih institucija. Spisak konzistentno ustavnih i neautoritarnih drava na zapadnoj hemisferi bio je kratak: Kanada, Kolumbija, Kostarika, SAD, i danas zaboravljena vajcarska june Amerike" i jedina tamonja prava demokratija, Urugvaj. Najbolje to moemo da kaemo je da su pome

PAD LIBERALIZMA 89

ranja izmeu kraja Prvog i kraja Drugog svetskog rata Ipila ponekad ulevo kao i udesno. Sto se tie ostatka planete, koji se u velikoj meri sastojao iz kolonija, pa je tako po definiciji bio neliberalan, on se jasno udaljio od liberalnog ureenja, ukoliko ga je ikada imao. U Japanu se umereni reim liberala povukao pred jednim nacionalistiko-militaristikim reimom 1930/1931. godine. Tajland je pravio neke probne korake ka demokratiji, a Tursku je dvadesetih godina preuzeo progresivni vojni modernizator Kemal Ataturk, ovek koji ne bi dopustio da mu nekakvi izbori prepree put. Na tri kontinenta, Aziji, Africi i Australaziji, jedino su Australija i Novi Zeland bile konzistentno demokratske zemlje, jer je veina Junoafrikanaca ostala izvan strogih granica ustava belog oveka. Ukratko, politiki liberalizam je bio u potpunom odstupanju tokom Vremena katastrofe, odstupanju koje se naglo ubrzalo nakon to je Adolf Hitler postao nema- ki kancelar 1933. U svetu uzetom kao celina, 1920. godine je bilo moda trideset i pet ili neto vie drava sa ustavnim reimima ili izabranim vladama (to zavisi od toga gde smestimo neke latinoamerike republike). Do 1938. godine bilo je moda sedamnaest takvih drava, a u 1944. godini dvanaest od ezdeset i etiri drave koliko ih je bilo na svetu. Svetski trend je izgledao jasan. Moda bi valjalo da se podsetimo da je u ovom periodu pretnja liberalnim institucijama dolazila iskljuivo od strane politike desnice, jer je od 1945. do 1989. godine smatrano, skoro kao neto to se samo po sebi podrazumeva, da ta opasnost u osnovi dolazi od komunizma. Do tada sam termin totalitarizam prvobitno izmiljen kao opis ili samoopis italijanskog faizma, bio je primenjivan bukvalno samo za takve reime. Sovjetska Rusija (posle 1922. godine: SSSR) bila je izolovana i niti je bila kadra, niti je posle Staljinovog uspona bila voljna da iri komunizam. Socijalna revolucija pod lenjinistikim (ili bilo kakvim) rukovodstvom prestala je da se iri nakon to je poetni posleratni talas opao. Socijaldemokratski (marksistiki) pokreti su se pretvorili u snage koje su vie podravale dravu nego to su bile subverzivne, a njihova odanost demokratiji nije bila u pitanju. U radnikim pokretima veine zemalja komunisti su bili manjina, tamo gde su bili snani, bili su, ili e biti potiskivani. Strah od socijalne revolucije i od komunistike uloge u njoj, bio je sasvim realan, kao to se pokazalo u drugom talasu revolucije u toku i posle Drugog svetskog rata, ali za dvadeset godina liberalnog odstupanja nijedan reim koji je s razlogom mogao da se nazove liberalno demokratskim nije zbaen od strane tavice. 24 Opasnost je dolazila iskljuivo zdesna. A ta Desnica nije predstavljala samo pretnju ustavnom i reprezentativnom reimu, ve jednu ideoloku pretnju liberalnoj civilizaciji kao takvoj, i potencijalno svetski pokret, za koji je oznaka faizam istovremeno i nedovoljna i ne sasvim irelevantna. Nedovoljna je, jer nipoto nisu sve one snage koje su zbacivale liberalne reime bile faistike. Relevantna je, jer je faizam, prvo u svom prvobitnom italijanskom obliku, kasnije u obliku nemakog nacional-socijalizma istovremeno nadahnjivao i podravao druge antiliberalne snage, i davao internacionalnoj desnici oseanje istorij- skog samopouzdanja: tridesetih godina faizam je izgledao kao talas budunosti. Kao to je rekao jedan strunjak u ovoj oblasti: Nije sluajno to to su... istonoevropski kraljevski diktatori, birokrate i oficiri, kao i Franko u paniji, imitirali faizam 11 (Linz, 1975, str. 206).
24 Najblie takvom jednom zbacivanju bila je aneksija Estonije od strane SSSR-a 1940. godine, jer je ta mala baltika zemlja, koja je prola kroz izvestan autoritarni period, opet prela na jedno demokratskije ureenje.

Snage koje su zbacivale liberalno-demokratske reime bile su od tri vrste, iskljuujui vie tradicionalne oblike kao to su bili vojni udari kojima su postavljani latinoameriki diktatori ili kaudiljosi koji a priori nisu bili posebno politiki obojeni. Sve tri vrste su bile protiv socijalne revolucije, i zapravo je u njihovom korenu bila reakcija na subverziju 90 DOBA KATASTROFA starog socijalnog poretka 1917-1920. godine. Sve su bile autoritarne i neprijateljski raspoloene prema liberalnim politikim institucijama, mada ponekad vie iz praktinih razloga nego zbog principa. Staromodni reakcionari su mogli da zabranjuju neke politike partije, pre svega komuniste, ali ne sve partije. Kada je sruio kratkotrajnu maarsku sovjetsku republiku, admiral Horti, voa neega to je smatrao kraljevstvom, mada nije imalo ni kralja ni mornaricu, vladao je u starinskom osamnaestovekovnom oligarhijskom stilu jednom autoritarnom dravom koja je ostala parlamentarna, ali ne i demokratska drava. Sve ove snage su teile tome da neguju vojsku i policiju, ili kakve druge organizacije ljudi kadrih da sprovode fiziku prinudu, jer su to bili najneposredniji bedemi protiv subverzije. Zaista, njihova podrka je esto bila od sutinske vanosti za dolazak desnice na vlast. Sve su teile tome da budu nacionalistike, delom zbog ozlojeenosti prema stranim dravama, zbog nezadovoljstva izgubljenim ratovima, ili nezadovoljstva nedovoljno velikim carstvima, a delom zbog toga to je mahanje nacionalnim zastavama bilo nain da se stekne i legitimitet i popularnost. Meutim, meu tim snagama je bilo razlika. Staromodni autoritarci ili konzervativci - admiral Horti, maral Manerhajm iz Finske, pobednik u graanskom ratu belih i crvenih u svojoj od skora nezavisnoj zemlji; pukovnik, a kasnije maral, Pilsudski, oslobodilac Poljske; Aleksandar, prethodno kralj Srbije, a sada nove ujedinjene Jugoslavije; i general Francisko Franko u Spaniji - nisu posedovali poseban politiki program sem antikomunizma i predrasuda tradicionalnih za njihovu klasu. Oni su se mogli nai u saveznitvu sa Hitlerovom Nemakom i sa faistikim pokretima u sopstvenim zemljama, ali samo zbog toga to je u meurat- noj konjukturi, ovaj prirodni" savez bio samo jedan od svih ostalih sektora politike desnice. Naravno, nacionalni obziri su mogli da deluju protiv ovog saveza. Vinston eril, u ovom periodu jedan jako desniarski usmeren, mada netipian, torijevac, izraavao je neke simpatije prema Musolinijevoj Italiji, i nije mogao da se angauje u pomaganju panskoj republici protiv snaga generala Franka, ali ga je nemaka pretnja Britaniji nainila voom meunarodnog antifaistikog saveza. S druge strane, ovakvi stari reakcionari su takoe, ponekad uz znaajnu masovnu podrku u sopstvenim zemljama, mogli da se suprotstavljaju opoziciji stvarno faistikih pokreta. Druga loza desnice, proizvela je ono to je nazvano organskim dravotvorstvom (Linz, 1975, str. 277, 306-313) ili konzervativne reime, koji nisu toliko branili tradicionalni poredak, nego su odluno obnavljali njegove principe, to je bio nain da se odupru i liberalnom individualizmu i izazovima radnikog pokreta i socijalizma. Iza njih stajala je ideoloka nostalgija za jednim imaginarnim Srednjim vekom ili feudalnim drutvom, u kome je bilo prihvaeno postojanje klasa ili ekonomskih grupa, ali u kome se uasna perspektiva klasne borbe dri na odstojanju dobrovoljnim prihvatanjem socijalne hijerarhije, priznanjem da svaka socijalna grupa ili stale" ima da igra svoju ulogu u jednom organskom drutvu koje se sastoji od svih grupa, i koje bi treba lo da bude shvaeno kao kolektivni entitet. Ovaj stav je proizveo razne korporativi- stike" teorije u kojima je liberalna demokratija zamenjena sistemom predstavnitva ekonomskih i profesionalnih interesnih grupa. To se ponekad opisivalo kao organska" participacija ili demokratija, pa time jo bolja nego prava demokratija, ali je u stvarnosti bez izuzetka bila kombinovana sa autoritarnim reimima i snanim drava

PAD LIBERALIZMA 91

ma kojima su uglavnom birokrate i tehnokrate upravljale odozgo. Taj sistem je svugde ograniavao ili ukidao parlamentarnu demokratiju (po reima maarskog premijera grofa Betlena to je bila demokratija koja se zasniva na korporativnim korektivima) (Ranki, 1971). Najpotpuniji primeri ovakve korporativne drave mogu se nai u nekim rimokatolikim zemljama, posebno u Portugaliji profesora Olivijere Salazara, iji je reim bio najdugoveniji od svih evropskih antiliberalnih desniarskih reima (1927-1974), ali i u Austriji u vremenu izmeu unitavanja demokratije i Hitlerove invazije (1934-1938), a do izvesne mere i u Frankovoj Spaniji. Ipak iako su reakcionarni reimi ove vrste i po poreklu i po nadahnuu stariji od faizma, a ponekad i vrlo razliiti od njega, nema jasne linije koja ih od njega razdvaja, jer su i jedni i drugi delili iste neprijatelje, mada ne i iste ciljeve. Tako Rimokatolika crkva, duboko i nepokolebljivo reakcionarna kao u verziji slubeno osvetanoj na Prvom vatikanskom koncilu 1870. godine, nije bila faistika. U stvari, po svom neprijateljstvu prema u osnovi svetovnim dravama sa totalitarnim pretenzijama, ona je morala da bude suprotstavljena faizmu. Ipak je doktrina korporativne drave" koja je najpotpuniji primer imala u katolikim zemljama, u velikoj meri razraivana u (itali- janskim) faistikim krugovima, mada su oni naravno, raunali na katoliku tradiciju u drugim zemljama. Zaista, ovi reimi su ponekad bili nazivani klerikalno faistiki". Faisti u katolikim zemljama su mogli da iziu direktno iz integristikog katolicizma, kao u sluaju Rexist pokreta Belgijanca Leona Degrela (Degrelle). esto se govorilo o dvosmislenosti stava Crkve prema Hitlerovom rasizmu; manje esto, o znaajnoj pomoi koju su pruile crkvene linosti, ponekad na vanim poloajima, nacistima i faistima raznih vrsta u bekstvu, ukljuujui i mnoge optuene za uasne ratne zloine. Ono to je povezivalo Crkvu, ne samo sa staromodnim reakcionarima ve i sa faistima, bila je zajednika mrnja prema osamnaestovekovnom Prosvetiteljstvu, Francuskoj revoluciji i svemu onome to je u oima Crkve, iz njih proizalo: demokratiji, liberalizmu, i naravno, najakutnijem bezbonom komunizmu". U stvari, faistika epoha je oznaila prekretnicu u katolikoj istoriji uglavnom zbog toga to je identifikacija Crkve sa desnicom, iji su meunarodni predvodnici sada postali Hitler i Musolini stvorila sutinske moralne probleme za socijalno anga- ovane katolike, da i ne pominjemo velike politike probleme za nedovoljno antifaistiku hijerarhiju, koji su nastali dok je faizam odstupao ka neizbenom porazu. Nasuprot tome, antifaizam, ili samo patriotski otpor stranom osvajau, prvi put je demokratskom katolicizmu (hrianskoj demokratiji) dao legitimitet unutar Crkve. Politike partije koje su mobilisale katolike glasae, ustanovljene su iz pragmatinih razloga, u zemljama gde su katolici bili znaajna manjina, da bi branile interese Crkve protiv sekularnih drava, kao u Nemakoj i Holandiji. Crkva se opirala ovakvim ustupcima politici demokratije i liberalizma u zvanino katolikim zemljama, iako je bila dovoljno zabrinuta usponom bezbonog socijalizma da bi 1891. godine formulisala - to je radikalna inovacija - socijalnu politiku koja je naglasila potrebu da se radnicima prui ono to im sleduje, dok je zadrala svetost porodice i privatne svojine, ali ne i kapitalizma kao takvog.14 Ovo je obezbedilo prvo uporite za socijalne katolike, i one druge

14 Ovo je bila enciklika Rerum Novarum, koja je dopunjena etrdeset godina kasnije u vreme najdublje Velike recesije, to nije bilo sluajno, enciklikom Quadragesimo Anno. Ona je ostala kamen temeljac socijalne politike Crkve do dana dananjeg, o emu svedoi enciklika C entesimus Annus, pape Jovana Pavla II iz 1991. godine, izdata na stotu godinjicu Rerum Novarum. Meutim, tana ravnotea osuda varirala je u skladu sa politikim kontekstom.

spremne da organizuju takve oblike radnike zatite kao to su katoliki sindikati, koji su takoe zbog takvih svojih aktivnosti bili naklonjeniji liberalnijoj strani katolicizma. Sem u Italiji, gde je papa Benedikt XV (1914-1922), dozvolio da za kratko vreme nastane velika (katolika) Narodna partija, dok je faizam nije unitio, demokratski i socijalni katolici su 92 DOBA KATASTROFA ostali marginalizovane manjine. Napredovanje faizma tridesetih godina je bilo ono to ih je izvelo u javnost, ak i pored toga to su katolici koji su objavili svoju podrku panskoj republici bili mala, mada intelektualno istaknuta druina. Podrka katolika je ila preteno Franku. Uee u Pokretu otpora, koje su mogli pravdati na osnovu patriotizma radije nego na osnovu ideologije, pruilo im je ansu, a pobeda im je omoguila da je iskoriste. Ali trijumfi politikih partija hrianske demokratije u Evropi, a nekoliko decenija kasnije u delovima Latinske Amerike, pripadaju kasnijem vremenu. U vreme kada je liberalizam padao, Crkva se uz retke izuzetke, radovala njegovom padu. II Ostaju oni pokreti koji se istinski mogu nazvati faistikim. Prvi od njih je bio onaj italijanski, koji je ovom fenomenu dao svoje ime, koji je bio tvorevina jednog otpadnikog socijalistikog novinara, Benita Musolinija, ije je ime dato u poast meksikom antiklerikalnom predsedniku Benitu Huarezu simbolizovalo strastveno antipapstvo njegove rodne Romanje. Sam Adolf Hitler je priznavao svoj dug i svoje potovanje prema Musoliniju, ak i onda kada su i Musolini i faistika Italija pokazali svoju slabost i nesposobnost u Drugom svetskom ratu. Musolini je zauzvrat od Hitlera preuzeo, isuvie kasno, antisemitizam koji je bio potpuno odsutan u njegovom pokretu pre 1938. godine, a u stvari i iz italijanske istorije pre ujedinjenja. 15 Meutim, sam italijanski faizam nije imao veliku meunarodnu privlanost, ak i pored toga to je pokuavao da inspirie i finansira sline pokrete na drugim mestima, i to se neki njegov uticaj pokazao u neoekivanim krugovima, kao kod Vladimira Jabotin- skog, osnivaa cionistikog revizionizma" koji je postao vladajui u Izraelu pod Mena- hemom Beginom sedamdesetih godina. Bez Hitlerovog trujumfa u Nemakoj poetkom 1933. godine, faizam ne bi postao opti pokret. U stvari, svi faistiki pokreti izvan Italije koji su ita znaili bili su osnovani posle Hitlerovog dolaska na vlast, posebno maarski Strelasti krstovi koji su zadobili 25 odsto glasova na prvim tajnim izborima ikada odranim u Maarskoj (1939), i rumunska Gvozdena garda, koja je uivala jo veu stvarnu podrku. Zaista ak ni oni pokreti koji su bili bukvalno potpuno finansirani od Musolinija, kao hrvatski teroristi ustae Ante Pavelia, nisu mnogo dobijali na snazi, niti su postajali ideoloki faizirani sve do tridesetih godina, kada je deo njih takoe pokuao da nae inspiraciju i finansijsku podrku u Nemakoj. tavie, bez Hitlerovog trijumfa u Nemakoj, sama ideja faizma kao jednog univerzalnog pokreta, neke vrste desniarskog ekvivalenta meunarodnom komunizmu, sa Berlinom kao svojom Moskvom, ne bi se

15 Trebalo bi rei, u ast Musolinijevih zemljaka, da je italijanska armija tokom rata izriito odbijala da izrui Jevreje za istrebljenje Nemcima ili bilo kome drugom u oblastima koje je okupirala uglavnom u jugoistonoj Francuskoj i delovima Balkana. Mada je i italijanska administracija takoe pokazivala sumnjivi nedostatak ara po ovom pitanju, oko polovina malobrojnog italijan- skog jevrejskog stanovnitva je nestala: neki od njih su ipak, stradali kao antifaistiki borci a ne kao puke rtve (Steinberg, 1990; Hughes, 1983).

PAD LIBERALIZMA 93

razvila. Ova ideja nije proizvela ozbiljan pokret, ve samo ideoloki motivisane kolaborante u okupiranoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. To je bila ona taka od koje su, posebno u Francuskoj, ultradesniari, koliko god bili estoko reakcionarni, odbijali da ga slede: oni su bili nacionalisti, ili nisu bili nita. Neki su se ak pridrui li Pokretu otpora. Osim toga, bez meunarodnog poloaja Nemake, kao jedne oigledno uspene i rastue svetske sile, faizam ne bio imao ozbiljnog uticaja izvan Evrope, niti bi se zaista nefaistiki autoritarni vladari gnjavili da se prerue kao faistiki simpatizeri, kao kada je 1940. godine Salazar u Portugaliji tvrdio da su on i Hitler povezani istom ideologijom11 (Delzell, 1970, str. 348). Nije tako lako raspoznati ono to je bilo zajedniko raznim vrstama faizma, osim posle 1933. godine - opteg zajednikog stava o hegemoniji Nemake. Teorija nije bila jaka taka pokreta koji su slepo verovali u neadekvatnost razuma i racionalizma i u superiornost instinkta i volje. Ti pokreti su privlaili reakcionarne teoretiare svih vrsta u zemljama koje su imale aktivan konzervativni intelektualni ivot - Nemaka je oigledno dobar primer za to - ali su ti teoretiari bili vie dekorativni nego strukturalni elementi faizma. Musolini bi se mogao lako snai bez svog kunog filozofa, ovanija entilea, a Hitler verovatno nije ni znao niti je mario za podrku filozofa Hajdegera. Faizam nije mogao da se poistoveti ni sa posebnim oblikom dravne organizacije, kao to je korporativna drava - nacistika Nemaka je brzo izgubila interes za ovakve ideje, jo i vie kada su se ove ideje sukobile sa idejom jedinstvene nedeljive i totalne Volksgemeinschaft, ili Narodne zajednice. ak i jedan tako kljuan elemenat kao to je rasizam, bio je potpuno odsutan u italijanskom faizmu. Naravno, nasuprot tome, kao to smo videli, faizam je delio nacionalizam, antiko- munizam i antiliberalizam sa drugim nefaistikim elementima na desnici. Nekoliko ovih elemenata, naroito meu francuskim nefaistikim reakcionarnim grupama, su takoe sa faizmom delili sklonost ka politici shvaenoj kao ulino nasilje. Glavna razlika izmeu faizma i nefaistike Desnice bila je ta da je faizam egzistirao putem mobilizacije masa odozdo. On je u sutini pripadao epohi demokratske i populistike politike koju su tradicionalni reakcionari osuivali, a koju su prvaci organske drave11 pokuavali da zaobiu. Faizam se diio mobilizacijom masa, a simboliki je tu mobilizaciju zadrao u formi ulinog teatra - nirmberkih mitinga, masa na Pjaca Venecija koje se dive Musolinijevom gestikuliranju na njegovom balkonu - ak i kada je doao na vlast; isto kao to su inili i komunistiki pokreti. Faisti su bili revolucionari kontrarevolucije: po svojoj retorici, po svojoj privlanosti za one to su sebe smatrali rtvama drutva, po pozivanju na totalni drutveni preobraaj, ak i po njihovoj svesnoj adaptaciji simbola i imena socijalnih revolucionara, to je tako oito kod Hitlerove Nacionalne socijalistike radnike partije11, sa njenom (modifikovanom) crvenom zastavom i kada je Hitler odmah uspostavio crveni Prvi maj kao zvanini praznik 1933. godine. Slino tome, iako se faizam takoe specija- lizovao u retorici povratka u tradicionalnu prolost i iako je dobio veliku podrku od onih klasa u narodu koje bi stvarno volele da izbriu proteklo stolee, da su to mogle, on nije bio tradicionalistiki pokret u pravom smislu te rei, kao recimo, karlisti iz Navare, koji su inili jedan od glavnih Frankovih oslonaca u graanskom ratu, ili Gandijeve kampanje za povratak na runi razboj i seoske ideale. Faizam je naglaavao mnoge tradicionalne vrednosti, to je sasvim druga stvar. Faisti su osuivali liberalnu emancipaciju - ene bi trebalo da ostanu kui i da raaju to vie dece - i sumnja li su u nagrizajui uticaj moderne kulture, a posebno moderne umetnosti, koju su

nemaki nacionalsocijalisti opisivali kao degenerisanu i kao kulturni boljevizam". Ipak centralni faistiki pokreti - Italijani i Nemci - se nisu obraali onim istorijskim uvarima konzervativnog poretka, Crkvi i Kralju, ve su nasuprot tome teili da ih istisnu jednim potpuno netradicionalnim principom vodstva otelotvorenom u ljudima bez visokog 94 DOBA KATASTROFA porekla kojima je legitimitet davala podrka masa, i svetovnim ideologijama, a ponekad i kultovima. Prolost na koju su se faisti pozivali bila je vetaka tvorevina. Njihove tradicije su bile izmiljene. ak ni Hitlerov rasizam nije mogao da se podii jednom neprekidnom i neizmeanom linijom porekla kao ona koja omoguava genealozima da uzimaju proviziju od Amerikanaca koji se nadaju da e pokazati kako vode poreklo od nekog slobodnog seljaka iz Safolka, ve je bio jedna postdarvinistika meavina iz kasnog devetnaestog veka koja je zahtevala (a avaj, u Nemakoj je esto i dobijala) podrku nove genetike nauke, ili preciznije reeno, one grane primenjene genetike (,,eugenike) koja je sanjala o tome da stvori ljudsku super rasu pomou selektivnog uzgoja i eliminacije nepodesnih. Ona rasa koja je preko Hitlera bila predodreena da gospodari svetom, ak nije imala ni ime sve do 1898. godine kada je jedan antropolog skovao termin nordijski". Neprijateljski nastrojen kakav je u principu bio prema nasleu osamnaestovekovnog Prosvetiteljstva i Francuske revolucije, faizam nije formalno mogao da veruje u modernost i progres, ali nije imao potekoa u kombino- vanju skupa luakih verovanja sa tehnolokom modernou u praktinim stvarima, osim tamo gde je na ideolokoj osnovi osakaivao bazino nauno istraivanje (videti poglavlje 18). Faizam je bio trijumfalno antiliberalan. On je takoe pruao dokaz da ljudi mogu bez tekoa da kombinuju sumanuta verovanja o svetu i sigurno vladanje modernom visokom tehnologijom. Pozni dvadeseti vek, sa svojim fundamentali- stikim sektama koje rukuju oruima kao to su televizija i kompjutersko prikupljanje novca nainio nas je upuenijim u ovaj fenomen. Ipak, kombinacija konzervativnih vrednosti, tehnika masovne demokratije i jedne inovativne ideologije iracionalnog divljatva, u sutini usredsreena oko nacionalizma, mora biti objanjena. Takvi netradicionalistiki pokreti radikalne desnice pojavili su se krajem devetnaestog veka u nekoliko evropskih zemalja kao reakcija i protiv liberalizma (tj. protiv ubrzanog preobraaja sveta putem kapitalizma) i protiv rastuih socijalistikih pokreta radnike klase, a u irem smislu protiv plime stranaca koja se prelila preko sveta u najveoj masovnoj emigraciji u dotadanoj istoriji. Ljudi i ene su se selili ne samo preko okeana i meunarodnih granica ve i iz sela u grad; iz jedne oblasti iste drave u drugu ukratko, iz doma" u zemlju tuina i, kada se okrene druga strana medalje, kao stranci u tui dom. Skoro je petnaest od svakih sto Poljaka napustilo svoju zemlju zauvek plus pola miliona sezonskih migranata godinje, koji su se preteno, kao i veina ovakvih migranata, pridruivali radnikoj klasi zemalja koje su ih primale. Anticipirajui pozni dvadeseti, pozni devetnaesti vek je prokrio puteve masovnoj ksenofobiji, za koju je rasizam - zatita istog domaeg soja od zagaivanja, pa ak i potapanja od strane osvajakih podljudskih hordi - postao uobiajen izraz. Snaga te ksenofobije moe biti merena ne samo strahom od poljske emigracije koji je velikog nemakog liberalnog sociologa Maksa Vebera doveo do toga da privremeno podrava Pangermansku ligu, ve i sve grozniavijom kampanjom protiv masovnog useljavanja u SAD, koja je konano, za vreme i posle Prvog svetskog rata, dovela do toga da zemlja Kipa slobode zamandali svoje granice pred onima za iju dobrodolicu je Kip slobode podignut.

PAD LIBERALIZMA 95

Vezivno tkivo ovih pokreta bila je ozlojeenost malih ljudi u drutvu koje ih je krilo izmeu ekia velikog biznisa na jednoj i nakovnja sve jaeg masovnog radnikog pokreta na drugoj strani. Ili koje ih je, u najmanju ruku, liilo uglednog poloaja koji su zauzimali u drutvenom poretku, za koji su verovali da im sleduje, ili socijalnog statusa u jednom dinaminom drutvu za kojim su, po svom oseanju, s pravom teili. Ova oseanja nala su svoj karakteristian izraz u antisemitizmu, koji je u nekoliko zemalja tokom poslednje etvrtine devetnaestog veka poeo da razvija posebne politike pokrete zasnovane na neprijateljstvu prema Jevrejima. Jevreji su bili skoro svugde prisutni, i lako su mogli da simbolizuju ono to je bilo najmrskije u nepravednom svetu, posebno zbog svoje odanosti idejama Prosvetiteljstva i Francuske revolucije, koja ih je emancipovala, i time ih nainila tako upadljivim. Oni su mogli da poslue kao simboli omrznutog kapitaliste/finansijera; revolucionarnog agitatora; nagriza- jueg uticaja intelektualaca bez korena i novih masovnih medija; i trinog takmienja - koje kako moe biti drugaije nego nepoteno"? - to im je dalo neproporcionalan udeo u odreenim profesijama koje zahtevaju obrazovanje; i simbol stranaca i uljeza kao takvih. Da i ne pominjemo shvatanje prihvaeno meu staromodnim hrianima da su oni ubili Isusa Hrista. Neraspoloenje prema Jevrejima je zaista proimalo zapadni svet, a njihov poloaj u devetnaestovekovnom drutvu je bio dvosmislen. Pa ipak injenica da su radnici u trajku, ak i kada su bili lanovi nerasistikih radnikih pokreta, bili skloni da napadaju jevrejske duandije, i da o svojim poslodavcima misle kao o Jevrejima (to je prilino esto bilo tano, u velikim oblastima centralne i istone Evrope), ne bi trebalo da nas dovede do toga da ih posmatramo kao protonacionalsocijaliste, isto kao to sam po sebi razumljiv antisemitizam britanskih edvardijanskih liberalnih intelektualaca, kakvi su bili u Blumsberi grupi, nije od njih nainio simpatizere politikog antisemitizma radikalne desnice. Onaj seljaki antisemitizam srednje i istone Evrope gde je iz praktinih razloga Jevrejin bio taka kontakta izmeu ivota seljana i spolja- nje ekonomije od koje je taj ivot zavisio, izvesno je bio postojaniji i eksplozivniji, a sve je vie postajao takav kako su maarska, rumunska i slovenska ruralna drutva sve vie bivala potreena u za njih nepojmljivim zemljotresima modernog sveta. Meu takvima se jo moglo verovati u mrane narodne bajke o tome kako Jevreji rtvuju hriansku decu, a momenti socijalne eksplozije bi dovodili do pogroma koje su reakcionari u Ruskom carstvu ohrabrivali, naroito nakon to su socijalni revolucionari ubili cara Aleksandra II1881. godine. Odavde put vodi pravo od narodskog antisemitizma do istrebljenja Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Izvesno je da je narodski antisemitizam predstavljao temelj istonoevropskim faistikim pokretima dok su zado- bijali masovnu bazu - posebno onakvim kakvi su bili rumunska Gvozdena garda i maarski Strelasti krstovi. U svakom sluaju, na bivim teritorijama Habzburga i Romanova je ova veza bila mnogo jasnija nego u nemakom Rajhu, gde je narodski i provincijski antisemitizam, iako snaan i duboko ukorenjen, takoe bio i manje agresivan: moglo bi se ak rei, da je bio tolerantniji. Jevreji koji su izbegli iz tek okupiranog Bea u Berlin 1938. godine, bili su zapanjeni odsustvom ulinog antisemitizma. Ovde je nasilje stizalo dekretom, odozgo, kao u novembru 1938. godine (Kershavv, 1983). Pa ipak ak i tako, nema poreenja izmeu neredovnog i povremenog divljatva pogroma i onoga to e snai narednu generaciju. aica mrtvih 1881. godine, etrdeset do pedeset u pogromu u Kiinjevu 1903. godine, ogorili su svet - i to sa pravom - jer je u danima pre nastupanja varvarstva, takav broj rtava izgledao nepodnoljiv

za jedan svet u kome se oekivalo da civilizacija napreduje. ak i mnogo vei pogromi koji su pratili masovne seljake ustanke tokom ruske revolucije 1905. godine, prou- zrokovali su, po kasnijim standardima, tek umerene rtve - moda ukupno osam stotina mrtvih. Ovo se moe porediti sa 3 800 Jevreja pobijenih u Viljnusu (Vilni) od strane Litvanaca tokom tri 96 DOBA KATASTROFA dana 1941. godine, kada su Nemci napali SSSR, a pre nego to je zapoelo sistematsko istrebljivanje. Novi pokreti na radikalnoj desnici, koji su se pozivali na ove starije tradicije netrpeljivosti, ali temeljno preobraene, posebno su se obraali niim i srednjim grupama evropskih drutava, i njih su retoriki i teorijski formulisali nacionalistiki intelektualci koji su uli u trend 1890-ih godina. Sam termin nacionalizam" skovan je u toj deceniji, da bi se opisali ti novi zastupnici reakcije. Ratobornost srednje i nie srednje klase okrenula se radikalnoj desnici uglavnom u zemljama gde ideologije demokratije i liberalizma nisu bile dominantne, ili meu klasama koje se nisu identifikovale sa tim ideologijama, to e rei, uglavnom u zemljama koje nisu prole kroz Francusku revoluciju ili njen ekvivalent. Zaista, u zemljama jezgra zapadnog liberalizma - Britaniji, Francuskoj, SAD - opta hegemonija revolucionarne tradicije je spreila pojavu bilo kakvih znaajnih masovnih faistikih pokreta. Greka je brkati rasizam amerikih populista ili ovinizam francuskih republikanaca sa protofaizmom: oni su bili pokreti levice. Ovo nije znailo da im principi Slobode, Jednakosti i Bratstva vie nisu staja li na putu, stari instinkti nisu mogli da se veu za nove politike slogane. Nema sumnje da su aktivisti svastike (kukastog krsta) u austrijskim Alpima mahom bili regruto- vani iz redova odreene vrste provincijskih strunjaka - veterinarskih tehniara, geodeta i slinih koji su nekada bili lokalni liberali, obrazovana i emancipovana manjina u jednoj sredini kojom je dominirao seljaki klerikalizam. Upravo tako je u poznom dvadesetom veku, dezintegracija klasinih radnikih i socijalistikih pokreta ostavila slobodan prostor za instinktivni ovinizam i rasizam kod velikog broja manuelnih radnika. Do tada su oni, iako daleko od toga da su bili imuni na ovakva oseanja, oklevali da ih javno izraze, iz lojalnosti partijama koje su bile strastveni neprijatelji takvog fanatizma. Od ezdesetih godina ksenofobija i politiki rasizam na Zapadu se mogu nai uglavnom u sloju manuelnih radnika. Meutim, u decenijama kada se faizam izlegao, rasizam je pripadao onima koji nisu prljali ruke u radu. Srednja i nia srednja klasa su ostale kima ovakvih pokreta tokom epohe uspona faizma. Ovo nisu ozbiljno poricali ak ni oni istoriari koji su bili eljni da revidiraju ono oko ega su postigle konsenzus bukvalno" sve analize nacistike podrke nastale od 1930. do 1980. godine (Childers, 1983; Childers, 1991, str. 8, 14-15). Da uzmemo samo jedan sluaj meu mnogim istraivanjima o lanstvu i podrci ovakvih pokreta u meuratnoj Austriji: meu nacionalsocijalistima koji su bili izabrani za okrune venike u Beu 1932. godine, 18 procenata su bili samostalno zaposleni, 56 odsto su bili beli okovratnici, kancelarijski radnici i dravni inovnici, a 14 procenata su bili plavi okovratnici. Od nacista koji su iste godine bili izabrani u pet austrijskih skuptina izvan Bea, 16 procenata su bili samostalno zaposleni i zemljoradnici, pedeset i jedan procenat su bili kancelarijski radnici i si. a 10 procenata su bili plavi okovratnici (Larsen i dr., 1978, str. 766-767). Ovo ne znai da faistiki pokreti nisu mogli da zadobiju stvarnu masovnu podrku meu radnom sirotinjom. Kakav god da je bio sastav njenih kadrova, podrka rumunskoj Gvozdenoj gardi je dolazila od siromanog seljatva. Izborna baza maarskih Strelastih krstova je bila uglavnom radnika klasa (poto je Komunistika

PAD LIBERALIZMA 97

partija bila zabranjena a Socijaldemokratska partija, oduvek mala, platila je cenu za toleranciju koju je prema njoj pokazivao Hortijev reim) a posle poraza austrijske socijaldemokratije 1934. godine i tamo je bio primetan pomak radnika ka nacistikoj partiji, posebno u austrijskoj provinciji. Osim toga kada su jednom uspostavljene faistike vlade sa dravnim legitimitetom, kao u Italiji i Nemakoj, mnogo je bivih socijalistiki i komunistiki usmerenih radnika leglo na rudu novih reima, daleko vie od onoga to leva tradicija eli da misli. Meutim, poto su faisti imali tekoa u obraanju istinski tradicionalnim elementima u ruralnom drutvu (osim ukoliko nisu, kao u Hrvatskoj, bili podrani od organizacija kao to je Rimokatolika crkva), a poto su bili zakleti neprijatelji ideologija i partija koje su se identifikovale sa organizovanom radnikom klasom, jezgro njihove izborne baze trebalo je traiti u srednjim slojevima drutva. Koliko daleko je u srednjoj klasi dopirao prvobitni zov faizma predstavlja jedno otvoreno pitanje. Sigurno je privlanost faizma za omladinu iz srednje klase bila snana, posebno za studente univerziteta u kontinentalnoj Evropi, koji su u meurat- nom periodu bili ozloglaeni po svom ultradesniarstvu. Trinaest odsto lanova itali- janskog faistikog pokreta 1921. godine (tj. pre mara na Rim) su bili studenti. U Nemakoj su studenti inili izmeu 5 i 10 odsto partijskog lanstva i to ve 1930. godine, kad velika veina buduih nacista nije ni poela da pokazuje interesovanje za Hitlera (Kater, 1985, str. 467; Noelle/Neumann, 1967, str. 196). Kao to emo videti, veoma je bio prisutan i element bivih oficira iz srednje klase: one vrste ljudi za koje je Veliki rat, sa svim svojim uasima, oznaio vrhunac linih dostignua, sa koga se pruao pogled samo na razoaravajue nizine njihovog budueg civilnog ivota. Naravno, ovo su bili segmenti srednjih slojeva posebno prijemivi za ari aktivizma. Uopteno reeno, privlanost desnica je bila tim jaa, to je bila vea pretnja poloaju koji je zauzimao srednji sloj, stvarnom ili onakvom kakav se konvencionalno oekivao, kada se okvir za koji se oekivalo da ouva drutveni poredak krivio i lomio. U Nemakoj je dvostruki udar Velike inflacije koja je smanjila vrednost novca do nule a zatim i Velike recesije, koja je radikalizovala ak i takve slojeve srednje klase kao to su srednji i vii dravni inovnici, a koji bi, u manje traumatinim okolnostima, bili sreni da i dalje budu konzervativni patrioti staroga kova, nostalgini za kajzerom Vilhelmom, ali voljni da izvravaju svoju dunost prema Republici koju vodi feldmaral Hinden- burg, da se ta republika nije oigledno raspadala pod njihovim nogama. I najnepoli- tiniji Nemci su se izmeu dva svetska rata osvrtali na vreme Vilhelmovog carstva. Jo ezdesetih godina, u trenutku kada je veina zapadnih Nemaca (razumljivo) zakljuila da su najbolja vremena sada, 42 odsto onih preko ezdeset godina je jo uvek mislila da je vreme pre 1914. godine bilo bolje od sadanjice, prema 32 procenta svojih vrnjaka koji su bili preobraeni privrednim udom (Wirschaftswunder) (Noelle/Neumann, 1967, str. 1967). Glasai buroaskog centra i desnice u masama su izmeu 1930. i 1932. godine dezertirali ka nacistikoj partiji. Ipak oni nisu bili graditelji faizma. Naravno, ovakvi pripadnici konzervativne srednje klase, bili su potencijalno pristalice pa ak i preobraenici na faizam, zbog naina na koji su iscrtane linije razgranienja u meuratnoj politikoj borbi. Izgledalo je da pretnja liberalnom drutvu i svim njegovim vrednostima dolazi iskljuivo od strane desnice; a da pretnja socijalnom poretku dolazi od strane levice. Ljudi iz srednje klase su birali svoju politiku u skladu sa svojim strahovanjima. Tradicionalni konzervativci su obino simpatisali faistike

demagoge i bili su spremni da se sa njima udrue protiv glavnog neprijatelja. Italijanski faisti su imali prilino dobar publicitet dvadesetih, pa ak i tridesetih godina, osim kod onih koji su bili levo od liberalizma. Izuzev odvanog eksperimenta faizma, ova decenija nije bila plodonosna po konstruktivnom dravnitvu, pisao je Don Buhen (Buchan), 98 DOBA KATASTROFA eminentni britanski konzervativac i pisac trilera. (Avaj, sklonost za pisanje trilera retko ide sa leviarskim ubeenjima.) (Graves/Hodge, 1941, str. 248.) Hitler je doveden na vlast koalicijom sa tradicionalnom desnicom, koju je potom progutao. General Franko je u svoj nacionalni front ukljuio tada ne mnogo znaajnu pansku Falangu, jer ono to je on predstavljao bio je savez cele desnice protiv aveti 1789. i 1917. godine, izmeu kojih on nije pravio fine razlike. Imao je dovoljno sree to nije stvarno uao u rat na Hitlerovoj strani, ali je poslao dobrovoljaku jedinicu, Plavu diviziju" da se bori sa bezbonim komunizmom u Rusiji rame uz rame sa Nemcima. Maral Peten izvesno nije bio faista, niti simpatizer nacista. Razlog zbog koga je teko razlikovati svesrdne francuske faiste i pronemake kolaborante s jedne, i glavnu masu pristalica viijevskog reima marala Petena s druge strane, bio je taj to u stvarnosti nije bilo jasne granice. Oni iji su oevi mrzeli Drajfusa, Jevreje i Republiku-kuku - a neke osobe u Viiju su bile dovoljno stare da su i same tako inile - neprimetno su preli u zilote u borbi za hitlerovsku Evropu. Ukratko prirodan" savez desnice izmeu dva rata je iao od tradicionalnih konzervativaca preko reakcionara starog kova do spoljne ivice faistike patologije. Tradicionalne snage konzervativizma i kontrarevolucije su bile jake, ali esto inertne. Faizam im je pruio i dinamiku, a moda i ono to je jo vanije, primer pobede nad snagama nereda. (Zar nije jedan od poslovinih argumenata u korist faistike Italije taj da je Musolini uinio da vozovi idu na vreme"?) Isto onako kao to je dinamizam komunista imao privlanost za dezorijen- tisanu levicu bez kormila, tako je i uspeh faizma, posebno od nacionalsocijalistikog preuzimanja vlasti u Nemakoj, uinio da faizam izgleda kao talas budunosti. Sama injenica da je u to vreme faizam izveo istaknut, iako kratkotrajan, nastup - meu svim drugim zemljama - na politikoj sceni konzervativne Velike Britanije, pokazuje snagu ovog demonstracionog efekta". To to je on preobratio jednog od najistaknutijih politiara ove drave i pridobio podrku jednog od njenih glavnih gospodara tampe znaajnije je od injenice da su pokret ser Osvalda Mozlija ubrzo napustili ugledni politiari i da je Daily Mail lorda Rotermera (Rothermere) uskoro odustao od podrke Britanskoj uniji faista. Jer Britanija je jo uvek bila univerzalno i opravdano posma- trana kao model politike i drutvene stabilnosti. III Uspon radikalne desnice posle Prvog svetskog rata je nesumnjivo bio odgovor na opasnost, koja je bila zaista realna, uopte uzev od socijalne revolucije i radnike klase, a posebno od Oktobarske revolucije i lenjinizma. Bez ovih faktora, ne bi bilo faizma, jer i pored toga to su demagoki ultradesniari bili politiki glasni i agresivni u velikom broju evropskih zemalja od kraja devetnaestog veka, oni su pre 1914. godine skoro bez izuzetka drani pod kontrolom. U toj meri su verovatno u pravu branioci faizma koji dre da je Lenjin izazvao Musolinija i Hitlera. Meutim, potpuno je nelegitimno pravdati faistiko varvarstvo tvrdei da je ono bilo nadahnuto od navodnih varvarstava ruske revolucije i da ih je oponaalo, kao to su neki nemaki istoriari bili blizu da uine osamdesetih godina (Nolte, 1987).

PAD LIBERALIZMA 99

Ipak se teza koja tvrdi da je desniarska reakcija u sutini bila odgovor na revolucionarnu levicu, mora uzeti uz dve vane ograde. Prvo, ona potcenjuje uticaj Prvog svetskog rata na jedan vaan sloj, potekao uglavnom iz srednje i nie srednje klase, nacionalistiki nastrojenih vojnika ili mladih ljudi koji su posle 1918. godine, bili ozlojeeni to su propustili svoju ansu za herojska dela. Takozvani vojnik sa prve linije fronta" (Frontsoldat) odigrae najvaniju ulogu u mitologiji radikalnih desniarskih pokreta - Hitler je sam bio jedan od njih - i obezbedie konkretan ljudski materijal za prve ultranacionalistike naoruane grupe, kakve su bile grupe oficira koji su ubili voe nemakih komunista Karla Libknehta i Rozu Luksemburg poetkom 1919. godine, italijanski squadristi i nemaki freikorps. Pedeset i sedam odsto ranih italijanskih faista su bili bivi vojnici. Kao to smo videli, Prvi svetski rat je bio maina za brutalizo- vanje sveta, a ovi ljudi su uivali u oslobaanju svoje latentne brutalnosti. Snani angaman levice, od liberala na dalje, u antiratnim i antimilitaristikim pokretima, ogromna odvratnost naroda prema masovnom ubijanju Prvog svetskog rata, dovela je mnoge do toga da potcene pojavu jedne relativno male, ali nesumnjivo brojne manjine, za koju ratovanje, ak i u uslovima 1914-1918. godine predstavlja centralno i inspirativno iskustvo, za koje su uniforma i disciplina, rtvovanje - sebe i drugih - krv, oruje i mo bili ono to muki ivot ini vrednim ivljenja. Oni nisu napisali mnogo knjiga o ratu, mada su (posebno u Nemakoj) jedan ili dvojica od njih i to uradili. Ovi Ramboi svoga vremena bili su prirodni regruti za radikalnu desnicu. Druga ograda je ta da desniarska reakcija nije bila odgovor na boljevizam kao takav, ve na sve pokrete, a naroito na pokrete organizovane radnike klase, koji su pretili postojeem drutvenom poretku ili koji su se mogli optuivati za slom tog poretka. Lenjin je pre bio simbol te pretnje nego stvarna injenica, pretnje koja je, za veinu politiara bila predstavljena ne toliko u socijalistikim radnikim partijama, iji su voi bili dovoljno umereni, ve u porastu snage, samopouzdanja i radikalizma radnike klase, koji je dao starim socijalistikim partijama novu politiku snagu, i u stvari tako od njih napravio neophodan inventar liberalnih drava. Nije sluajnost to to je u neposrednim posleratnim godinama skoro svugde u Evropi udovoljeno centralnom zahtevu socijalistikih agitatora od 1889. godine: taj zahtev je bio osmoasovni radni dan. Implicitna pretnja u usponu snage radnitva je bilo ono to je konzervativcima ledilo krv u ilama, pre nego li puki preobraaj sindikalnih voa i opozicionih oratora u vladine ministre, mada je i on bio dovoljno gorak. Oni su po definiciji pripadali levici". U jednom vremenu socijalnog preokreta, nije bilo jasne granice koja ih je razdvajala od boljevika. Zaista, mnoge meu socijalistikim partijama bi se radosno pridruile komunistima u godinama neposredno posle rata, da komunisti nisu odbili da se sa njima udrue. ovek koga je Musolini usmrtio posle svog mara na Rim" nije bio rukovodilac komunistike partije, ve socijalist Mateoti. Moda je tradicionalna desnica videla bezbonu Rusiju kao otelotvorenje svega onog to je bilo zlo na svetu, ali ustanak generala 1936. godine nije bio usmeren protiv komunista kao takvih, ako ni zbog ega drugog zato jer su oni bili najmanji deo Narodnog fronta (videti poglavlje 5). Ustanak je bio usmeren protiv narodnog uzdizanja koje je do graanskog rata, favorizovalo socijaliste i anarhiste. Jedna naknadna racionalizacija pravi od Lenjina i Staljina izgovor za faizam. Pa ipak, ono to mora da se objasni je razlog zbog koga je desniarska reakcija posle Prvog svetskog rata ba u formi faizma zadobila svoje presudne pobede. Jer ekstremistiki ultradesniarski pokreti su postojali pre 1914. godine - histerino naci

onalistiki i ksenofobini, idealizovali su rat i nasilje, bili su netrpeljivi i skloni oruanoj prinudi, strastveno antiliberalni, antidemokratski, antiproleterski, antisocijalisti- ki, antiracionalistiki, sanjali su o krvi i tlu i povratku na one vrednosti koje je moder- nost poremetila. Imali su neki politiki uticaj unutar politike desnice i u nekim intelektualnim 100 DOBA KATASTROFA krugovima, ali nigde nisu dominirali i imali kontrolu. Ono to im je dalo ansu nakon Prvog svetskog rata bio je kolaps starih reima, a uz njih i starih vladajuih klasa i njihovog mehanizma vlasti, uticaja i hegemonije. Tamo gde su one ostale u upotrebnom stanju, nije bilo potrebe za faizmom. Faizam nije napredovao u Britaniji, uprkos kratkotrajnoj nervnoj uznemirenosti koju smo gore pomenuli. Tradicionalna konzervativna desnica je zadrala kontrolu. Faizam nije efektivno napredovao ni u Francuskoj sve do poraza 1940. godine. I pored toga to je tradicionalna francuska desnica - monarhistika Action Frangaise i Croix de Feu (Ognjeni krst) pukovnika La Rokea (La Rocque) - bili dovoljno spremni da prebijaju leviare, oni nisu bili faisti u pravom smislu te rei. U stvari, neki njihovi pripadnici e se ak pridruiti Pokretu otpora. Jo jednom, faizam nije bio potreban tamo gde su nove nacionalistike vladajue klase ili grupe preuzele vlast u od skora nezavisnim zemljama. Ti su ljudi mogli biti reakcionari i sigurno su se mogli opredeljivati za autoritarne vlade, iz razloga koji e u daljem tekstu biti razmatrani, ali je politika retorika vremena bila ta koja je poisto- veivala sa faizmom svaki zaokret ka antidemokratskoj desnici u meuratnoj Evropi. Nije bilo znaajnih faistikih pokreta u novoj Poljskoj, kojom su upravljali autoritarni militaristi ni u ekim delovima ehoslovake, koji su bili demokratski, niti u (dominantnom) srpskom jezgru nove Jugoslavije. Tamo gde su postojali znaajni faistiki ili slini pokreti u zemljama iji su vladari bili staromodni desniari ili reakcionari - u Maarskoj, Rumuniji, Finskoj, pa ak i u Frankovoj Spaniji, iji voa lino nije bio faista - ovi vladari nisu imali mnogo tekoa da faiste zadre pod kontrolom (kao u Maarskoj do 1944. godine) sem ako ih Nemci nisu prirafljivali. To ne znai da manjinski nacionalni pokreti nisu mogli da faizam smatraju privlanim, ako ni zbog ega drugog, ono zbog toga to su mogli da oekuju finansijsku i politiku podrku od Italije, a posle 1933. godine i od Nemake. To je jasno bilo tako kod (belgijskih) Flandrijaca, u Slovakoj i Hrvatskoj. Optimalni uslovi za trijumf ove luake ultradesnice mogli su se nai u jednoj staroj dravi, i njenom upravnom mehanizmu koji vie nije mogao da funkcionie; sa masom razoaranih, dezorijentisanih i nezadovoljnih graana koji vie nisu znali kome da budu lojalni; gde su snani socijalistiki pokreti pretili ili je izgledalo kao da prete socijalnom revolucijom, ali gde nisu bili u stvarnoj mogunosti da je izvedu; i gde se nacionalno nezadovoljstvo okrenulo protiv mirovnih ugovora 1918-1920. godine. To su bili uslovi u kojima su bespomone stare elite bile u iskuenju da pribegnu upotrebi ultraradikala, kao to su italijanski liberali uradili sa Musolinijevim faistima 1920-1922. godine i kao to su nemaki konzervativci uradili sa Hitlerovim nacional- socijalistima 1932-1933. godine. Isto tako, ovi uslovi su pretvorili pokrete ultradesnice u snano organizovane i ponekad uniformisane paramilitarne snage (squadristi; juri- ni odredi) ili, kao u Nemakoj tokom Velike recesije, u masovne glasake armije. Meutim, ni u jednoj od dve faistike zemlje, faizam nije osvojio vlast, mada su i u Italiji i u Nemakoj u govorima stalno isticani osvajanje ulica i mar na Rim. U obema zemljama faizam je doao na vlast uz preutni pristanak, i u stvari (kao u Italiji) na inicijativu starog reima, to znai, na ustavan" nain.

PAD LIBERALIZMA 101

Ono to je bilo novo u faizmu, bilo je to, da je faizam kada bi jednom doao na vlast, odbijao da igra stare politike igre, i gde je mogao potpuno je preuzimao vlast. Za totalni prenos vlasti, odnosno za eliminaciju svih suparnika, trebalo je neto vie vremena u Italiji (1922-1928) nego u Nemakoj (1933-1934), ali, kada je to jednom postignuto, vie nije bilo unutranjih politikih granica za ono to je na karakteristian nain, postalo nesputana diktatura vrhovnog populistikog ,,voe (Due, Firer). Na ovom mestu moramo ukratko da odbacimo dve podjednako neodgovarajue teze o faizmu, jednu koja je faistika, ali koju su preuzeli i mnogi liberalni istoriari, i drugu koja je draga ortodoksnim sovjetskim marksistima. Nije bilo ni faistike revolucije", niti je faizam bio izraz monopolskog kapitalizma" ili krupnog kapitala. Faistiki pokreti su imali elemente revolucionarnih pokreta, obzirom da su u njima bili ljudi koji su eleli temeljni preobraaj drutva, esto sa primetnom antika- pitalistikom i antioligarhijskom crtom. Ipak, konj revolucionarnog faizma nije uspeo ni da krene u trku. Hitler je brzo eliminisao one koji su ozbiljno shvatali socijalistiku" komponentu u imenu Nacionalsocijalistike Nemake radnike partije - to on sigurno nije radio. Utopija o povratku na neku vrstu srednjeg veka za malog oveka, prepunog naslednih seljakaposednika, zanatlija kao Hans Zaks i devojaka sa plavim kikama, nije bila program koji bi se mogao realizovati u velikim dravama dvadesetog veka (osim u komarnoj verziji Hitlerovih planova o rasno proienom narodu), ponajmanje u reimima koji su, poput italijanskog i nemakog faizma, bili na svoj nain verni modernizaciji i tehnolokom napretku. Ono to je nacionalsocijalizam izvesno postigao, bilo je radikalno ienje starih imperijalnih elita i institucionalnih struktura. Na kraju krajeva, jedina drutvena grupa koja je stvarno pokrenula pobunu protiv Hitlera - a potom bila desetkovana - bila je stara aristokratska pruska armija jula 1944. godine. Ovo unitavanje starih elita i starih drutvenih okvira, pojaano je posle Drugog svetskog rata politikom okupatorskih armija zapadnih saveznika, i konano je uinilo moguim da se Savezna Republika Nemaka izgradi na znatno zdravijim osnovama nego Vajmarska republika 1918-1933. godine, koja nije bila mnogo vie od poraenog carstva kome je oduzet car. Nacizam je svakako imao, a delimino i ostvario, socijalni program za mase: praznici, sportovi, planski izraena narodna kola koja je svet upoznao posle Drugog svetskog rata kao Volkswagen - bubu". Meutim, glavno dostignue nacizma bilo je to da je likvidirao Veliku recesiju efektivnije od ijedne druge vlade, jer je u antiliberalizmu nacista pozitivna strana bila to to oni nisu a priori bili odani verovanju u slobodno trite. Ipak, nacizam je pre povampirio i revitalizovao stari reim, nego to je stvorio jedan u osnovi novi i drugaiji reim. Kao i imperijalistiki i militaristiki Japan tridesetih godina (za koji niko ne bi mogao da tvrdi da je revolucionarni sistem) nacizam je bio neliberalna kapitalistika privreda koja je postigla upeatljivu dinamizaciju svog industrijskog sistema. Ekonomska i ostala dostignua faistike Italije bila su mnogo manje impresivna, kako se pokazalo i u Drugom svetskom ratu. Njena ratna ekonomija je bila neobino slaba. Rei o faistikoj revoluciji" su bile fraze, iako nema sumnje da su mnogi obini lanovi italijanske faistike partije iskreno u njih verovali. U Italiji je faistiki reim, otvorenije radio u interesu starih vladajuih klasa, gde je ustanovljen kao odbrana protiv revolucionarnih nemira posle 1918. godine, vie nego u Nemakoj, gde je stvoren kao reakcija na traume Velike recesije i na nesposobnost vajmarskog reima da se sa njom nosi. Italijanskom faizmu, koji je na neki nain nastavio

proces italijanskog ujedinjavanja iz devetnaestog veka, mogu se pripisati u zaslugu neka znaajna postignua. Na primer, to je bio jedini italijanski reim koji je uspeno suzbio sicilijansku Mafiju i napolitansku Kamoru. Pa ipak, njegov istorijski znaaj se ne nalazi u njegovim ciljevima i dostignuima, ve u njegovoj ulozi globalnog pionira jedne nove 102 DOBA KATASTROFA verzije trijumfalne kontrarevolucije. Musolini je nadahnuo Hitlera, a Hitler nikad nije proputao da prizna italijansko nadahnue i prvenstvo. S druge strane, italijanski faizam je dugo vremena bio jedna anomalija meu radikalnim desniarskim pokretima, zbog svoje tolerancije, pa ak i naklonosti prema avangardnom moder- nizmu u umetnosti, a i u nekim drugim aspektima - posebno u tome to je kod njega postojao, sve dok 1938. godine Musolini nije legao na rudu Nemcima, potpuni nedostatak interesovanja za antisemitski rasizam. to se tie ,,monopolistiko-kapitalistike teze, stvar sa stvarno krupnim kapitalom je u tome to se on moe nagoditi sa bilo kojim reimom koji ne vri stvarnu eksproprijaciju, i to svaki reim mora da nae zajedniki jezik s njim. Faizam nita vie nije bio izraz interesa monopolistikog kapitala41 nego to su to bili ameriki Nju dil ili britanske laburistike vlade, ili Vajmarska republika. Krupni kapital poetkom tridesetih godina nije naroito eleo Hitlera, i vie bi voleo kakav ortodoksniji konzervativizam. Sve do Velike recesije on je Hitleru davao malu podrku, a i onda je ta podrka bila zakasnela i neravnomerna. Meutim, kada je doao na vlast, kapital je svesrdno saraivao sa njim, do te mere da je koristio robovski rad i rad radne snage iz koncentracionih logora smrti za svoje poslovanje u toku Drugog svetskog rata. Naravno, i sitni i krupni kapital su imali koristi od eksproprijacije jevrejske imovine. Ipak se mora rei da je za poslovne krugove faizam imao neke velike prednosti u odnosu na druge reime. Prvo, on je eliminisao ili porazio leviarsku socijalnu revoluciju, i zaista je izgledao kao glavni bedem protiv nje. Drugo, on je uklonio radnike sindikate i druga ogranienja na prava uprava da rukovode svojom radnom snagom. U stvari, faistiki princip vodstva" je bio ono to je veina gazdi i upravljaa prime- njivala na svoje podreene u sopstvenom poslovanju, a faizam im je dao autoritativno opravdanje. Tree, unitenje radnikog pokreta je doprinelo tome da se osigura jedno za kapital nesrazmerno povoljno reenje depresije. Dok je u SAD gornjih 5 odsto potroaa gledalo kako se njihov udeo u nacionalnom dohotku smanjuje za 20 odsto od 1929. do 1941. godine (slian, ali umereniji egalitaristiki trend je postojao i u Britaniji i Skandinaviji), u Nemakoj je gornjih 5 procenata potroaa zadobilo 15 novih procenata nacionalnog dohotka u istom periodu (Kuznets, 1956). Konano, to je ve primeeno, faizam je bio dobar u dinamiziranju i modernizovanju industrijskih ekonomija - mada u stvari na dugu stazu nije bio tako dobar u inovativnom i naunotehno- lokom planiranju kao to su bile zapadne demokratije. IV Da li bi faizam postao tako znaajan u svetskoj istoriji da nije bilo Velike recesije? Verovatno ne. Sama Italija nije obeavala kao baza iz koje bi se uzdrmao svet. Dvadesetih godina nijedan drugi pokret radikalno desniarske kontrarevolucije u Evropi, nije izgledao kao da ima veliku budunost, uglavnom iz istog razloga iz kog su propali pobunjeniki pokuaji komunistike socijalne revolucije: talas revolucije posle 1917. godine je opao, i izgledalo je da se ekonomija oporavlja. U Nemakoj su stubo- vi carskog drutva, generali, dravni inovnici i ostali, posle Novembarske revolucije

PAD LIBERALIZMA 103

zaista pruali izvesnu podrku plaenikim paravojnim formacijama i drugim divljim elementima desnice, iako su (razumljivo) svoje glavne napore ulagali u to da novu republiku odre kao konzervativnu, antirevolucionarnu i iznad svega, kao dravu sposobnu da zadri odreeni meunarodni manevarski prostor. Kada bi ipak bili primorani da biraju, kao za vreme desniarskog Kapovog (Kapp) pua 1920. godine i minhen- ske pobune 1923. godine, u kojoj se Adolf Hitler prvi put naao na naslovnim stranama, bez oklevanja su podravali status kvo. Posle ekonomskog poboljanja od 1924. godine nadalje, Nacionalsocijalistika radnika partija se smanjila na pare od 2,5 do 3 odsto birakog tela, zadobivi na izborima 1928. godine manje od polovine glasova malene i civilizovane Nemake demokratske partije, malo vie od petine komunistikih glasova i znatno manje od jedne desetine glasova socijaldemokrata. Ipak posle dve godine porasla je na preko 18 procenata birakog tela i postala druga po snazi politika partija u Nemakoj. etiri godine kasnije, u leto 1932. godine, bila je daleko najjaa partija, sa preko 37 procenata od ukupnog broja glasova, i pored toga to nije uspela da do kraja zadri ovu podrku dok su demokratski izbori trajali. Oigledno je Velika recesija bila ta koja je Hitlera pretvorila od fenomena sa politike margine, u potencijalnog, a konano u stvarnog, gospodara zemlje. Meutim, ak ni Velika recesija ne bi faizmu dala ni onu snagu niti uticaj koji je jasno iskazao tridesetih godina, da nije dovela na vlast pokret ove vrste u Nemakoj, zemlji koja je bila po veliini, ekonomskom i vojnom potencijalu i, naroito po geografskom poloaju, predodreena da igra glavnu ulogu u Evropi pod bilo kakvim oblikom vladavine. Na kraju krajeva, potpun poraz u dva svetska rata nije spreio Nemaku da dvadeseti vek zavri kao dominantna drava na tom kontinentu. Isto onako kao to je pobeda marksizma u najveoj dravi na planeti (estini povrine svetskog kopna kako su komunisti voleli da se hvale izmeu ratova) dala komunizmu vano meunarodno mesto, ak i u vremenima u kojima je njegova politika snaga izvan SSSR-a bila zanemarljiva, tako se inilo da i Hitlerovo zaposedanje Nemake potvruje uspeh Musolinijeve Italije i da pretvara faizam u moni planetarni tok. Uspena politika agresivnog militaristikog ekspanzionizma u obe drave (videti poglavlje 5) - pojaana japanskom politikom dominirala je meunarodnom politikom scenom te decenije. Stoga je bilo prirodno to bi drave ili pokreti pogodni za to da ih faizam privue i da na njih utie, traili podrku od Nemake i Italije, i to bi - obzirom na ekspanzionizam ove dve zemlje - tu podrku esto dobijali. U Evropi su iz oiglednih razloga, ovakvi pokreti preteno pripadali politikoj desnici. Tako je unutar onizma (koji je u to vreme bio preteno pokret Akenazi Jevre- ja koji su iveli u Evropi) ono krilo pokreta koje se okrenulo ka italijanskom faizmu, ,,revizionisti Vladimira Jabotinskog, bilo jasno posmatrano kao desnica, a i samo sebe je tako odreivalo, nasuprot (predominantnoj) socijalistikoj i liberalnoj glavnini cionista. Ve tridesetih godina, uticaj faizma nije mogao da ne bude globalan do izvesne mere, ako ni zbog ega drugog, ono zato to je bio povezan sa dve dinamine i aktivne sile. Ipak izvan Evrope, uslovi koji su stvorili faistike pokrete na matinom kontinentu jedva da su postojali. Zato, tamo gde su se pojavljivali faistiki pokreti, ili pokreti na koje je faizam oigledno uticao, njihova politika pozicija i funkcija su bili daleko problematiniji. Naravno izvesne karakteristike evropskog faizma imale su odjeka i preko mora. Bilo bi iznenaujue da jerusalimski muftija i drugi Arapi koji su se opirali jevrej- skoj kolonizaciji u Palestini (i Britanci koji su tamo imali protektorat) nisu s naklono-

u primili Hitlerov antisemitizam, iako on nije imao nikakve veze sa tradicionalnim nainima islamske koegzistencije uz nevernike raznih vrsta. Neki pripadnici viih Hindu klasa u Indiji su imali svest, isto kao dananji sinhaleski ekstremisti na Sri Lanki, o svojoj superiornosti kao dokazanih - u stvari kao prvobitnih - ,,arijevaca, u odnosu na 104 DOBA KATASTROFA tamnoputije rase na njihovom sopstvenom potkontinentu. I burski borci, koji su bili internirani kao pronemaki elementi tokom Drugog svetskog rata - neki od njih su postali voe zemlje u eri aparthejda posle 1948. godine - takoe su oseali ideoloki afinitet prema Hitleru, i kao ubeeni rasisti i preko teolokog uticaja elitistikih ultra- desniarskih kalvinistikih struja iz Holandije. Ipak sve ovo teko da menja osnovnu postavku po kojoj faizam, za razliku od komunizma, nije postojao u Aziji i Africi (osim moda meu evropskim naseljenicima) jer se inilo da se ne moe primeniti na lokalnu politiku situaciju. U optim crtama, ovo vai ak i za Japan, i pored toga to je ta zemlja bila u savezu sa Nemakom i Italijom, to se borila na istoj strani u Drugom svetskom ratu, i to je njenom politikom dominirala desnica. Bliskost izmeu dominantnih ideologija istonog i zapadnog kraja ,,Osovine je zaista bila snana. Japancima nije bilo ravna po njihovom ubeenju u svoju rasnu superiornost i potrebi za rasnom istotom, po njihovoj veri u vojnike vrline kakve su samoportvovanje, apsolutna pokornost stare- inama, samoodricanje i stoicizam. Svaki samuraj bi potpisao moto Hitlerovog SS-a (Meine Ehre ist Treue to bi se moglo prevesti kao ast znai lepu podreenost41 prim. E. H.). Njihovo drutvo je bilo drutvo rigidne hijerarhije, totalne posveenosti pojedinca (ako je takav pojam uopte imao lokalno znaenje u zapadnom smislu) dravi i njenom boanskom caru, i potpuno je odbacivalo Slobodu, Jednakost i Bratstvo. Japanci nisu imali tekoa da shvate vagnerovsku vrstu mitova o varvarskim bogovima, o istim i junakim srednjovekovnim vitezovima i specifino nemakoj prirodi planina i uma, koje su ispunjene nemakim voelkisch snovima. Oni su imali istu onu sposobnost da kombinuju varvarsko ponaanje sa prefinjenim estetskim senzibilitetom: onu sklonost muitelja u koncentracionom logoru ka sviranju Subertovih kvarteta. U meri u kojoj se faizam mogao prevesti na Zen pojmove, Japanci bi ga mogli rado prihvatiti, mada za to nisu imali potrebe. I zaista, meu diplomatama akre- ditovanim u evropskim faistikim silama, a posebno meu ultranacionalistikim teroristikim grupama predanih ubijanju nedovoljno patriotskih politiara, i u Kvantung armiji koja je osvajala i porobljavala Manduriju i Kinu, bilo je Japanaca koji su priznavali tu sklonost i koji su vodili kampanju za bliu identifikaciju sa evropskim faistikim silama. Ipak evropski faizam nije mogao biti sveden na orijentalni feudalizam sa oseanjem imperijalne nacionalne misije. Evropski faizam je u sutini pripadao epohi demokratije i obinog oveka, dok sam koncept pokreta 44 masovne mobilizacije u nove, potencijalno revolucionarne svrhe, sa samoproglaenim voama, nije imao smisla u Hirohitovom Japanu. Pre su pruska armija i tradicija, a ne Hitler, odgovara japanskom pogledu na svet. Ukratko, uprkos slinostima sa nemakim nacionalsocijalizmom, (bliskost sa Italijom je bila daleko manja), Japan nije bio faistiki. to se tie drava i pokreta koji su oekivali podrku od Nemake i Italije, posebno u Drugom svetskom ratu, kada je izgledalo kao da sile Osovine dobijaju, ideologija nije bila njihov glavni motiv, mada su se neki od manjih nacionalistikih reima u Evropi, iji je poloaj bio potpuno zavistan od nemake podrke, spremno sebe proglaavali veim nacistima od SS-a, to je naroito radila hrvatska ustaka

PAD LIBERALIZMA 105

drava. Ipak bi bilo apsurdno misliti o Irskoj republikanskoj armiji ili indijskim nacionalistima sa bazom u Berlinu, kao o ,,faistima u bilo kom smislu, jer su u Drugom, kao i u Prvom svetskom ratu, neki od njih pregovarali o nemakoj podrci po principu neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj. U stvari, voa irskih republikanaca Frenk Rajan (Ryan) koji je stupio u takve pregovore, bio je ideoloki toliki antifaista da se zapravo pridruio Internacionalnim brigadama da bi se borio protiv generala Franka u panskom graanskom ratu, pre nego to je bio zarobljen od Frankovih snaga i poslat u Nemaku. Ne bi trebalo da se zadravamo na ovakvim sluajevima. Meutim, ostaje jedan kontinent na kome je ideoloki uticaj evropskog faizma neporeciv: obe Amerike. U Severnoj Americi ljudi i pokreti inspirisani Evropom nisu imali veeg znaaja izvan odreenih imigrantskih zajednica iji su lanovi sa sobom doneli ideologije starog zaviaja, kao to su Skandinavci i Jevreji doneli sklonost ka socijalizmu, ili iji su lanovi zadrali odreenu lojalnost prema zemlji svog porekla. Tako su oseanja nemakih - i u znatno manjoj meri, italijanskih - Amerikanaca doprinosila izolacionizmu SAD, mada nema valjanih dokaza da su oni u veem broju postajali faisti. Rekviziti raznih milicija, obojene koulje i ruke podignute u znak pozdrava voi nisu pripadali domaoj desniarskoj i rasistikoj tradiciji, od koje je Kju kluks klan bio najpoznatiji. Antisemitizam je svakako, bio snaan, iako je u tadanjoj amerikoj desniarskoj verziji - poput popularnih radio propovedi Oca Koflina (Coughlin) iz Detro- ita - verovatno vie dugovao desniarskom korporativizmu evropske katolike inspiracije. Karakteristino za SAD tridesetih godina je da je najuspeniji i moda najopasniji demagoki populizam decenije, Hju Longovo osvajanje Luizijane, dolazio iz onoga, to je u amerikim uslovima, jasno bila radikalna i leviarska tradicija. Ovaj pokret je ograniavao demokratiju u ime demokratije i obraao se ne zadovoljstvu sitne buroazije i instinktu za samoouvanje bogatih, ve egalitarizmu siromanih. Nije bio ni rasistiki. Nijedan pokret iji je slogan bio Svaki je ovek Kralj ne moe pripadati faistikim pokretima. Latinska Amerika je bila ta gde e evropski faistiki uticaj biti otvoren i priznavan, i na pojedine politiare, kao na Horhea Eliezer Gaitana (Jorge Eliezer Gaitan 1898-1948) u Kolumbiji, na Huana Dominga Perona (1895-1974) u Argentini, a i na reime, kao to je bio Estado Nuovo (Nova Drava) etulia Vargasa (Getulio Vargas) u Brazilu 1937-1945. godine. U stvari, uprkos strahovima Sjedinjenih Drava od nacistikog opkoljavanja sa juga, glavni uinak faistikog uticaja u Latinskoj Americi je bio na domaem terenu. Sem Argentine, koja je jasno bila sklona silama Osovine, - ali je to bila pre nego to je Peron preuzeo vlast 1943. godine, isto kao i posle toga - vlade zapadne hemisfere su ule u rat na strani SAD, bar nominalno. Istina je meutim, da su u nekim junoamerikim zemljama njihove vojske imale za model nemaki sistem, ili da su obuavane od nemakih pa ak i od nacistikih kadrova. Lako je objasniti faistiki uticaj juno od Rio Grandea. Posmatrane s juga, SAD posle 1914. godine nisu vie izgledale, onako kako su izgledale u devetnaestom veku, kao saveznik domaih snaga progresa i kao diplomatska protivtea imperijalnim ili eksimperijalnim pancima, Francuzima i Britancima. Imperijalistika osvajanja Sjedinjenih Drava na raun panije 1898. godine, meksika revolucija, da i ne pominjemo uspon industrije nafte i banana, uneli su jedan antijenkijevski antiimperijalizam u latinoameriku politiku, a oita sklonost Vaingtona u prvoj

treini ovog veka prema diplomatiji topovnjaa i iskrcavanju marinaca, nije nita inila da ga obeshrabri. Viktor Raul Haja de la Tore (Haya de la Torre), osniva antiimperijalistikog pokreta APRA (Amerika narodna revolucionarna alijansa), ije su ambicije bile panlatinoamerike, makar je APRA jedino bila ustanovljena u njegovom rodnom Peruu, 106 DOBA KATASTROFA planirao je da njegove pobunjenike obuavaju kadrovi proslavljenog antijenkijevskog buntovnika Sandina iz Nikaragve. (Sandinov dugotrajni gerilski rat protiv amerike okupacije posle 1927. godine, nadahnue sandi- nistiku revoluciju u Nikaragvi osamdesetih godina.) Osim toga, SAD iz tridesetih godina, oslabljene Velikom recesijom nisu nikako izgledale onako dominantne i strane kao ranije. Kada je Frenklin D. Ruzvelt napustio politiku topovnjaa i marinaca svojih prethodnika, to je moglo da se posmatra ne samo kao politika dobrog suseda11 ve i (pogreno) kao znak slabosti. Latinska Amerika tridesetih godina nije bila sklona da gleda ka severu. Ali, posmatran preko Atlantika, faizam je nesumnjivo izgledao kao pria o uspehu decenije. Ako je bilo modela na svetu da ga oponaaju perspektivni politiari sa kontinenta to je uvek svoju inspiraciju dobijao iz kulturno hegemonistikih regiona, takve voe zemalja koji su uvek bili u potrazi za receptom kako se postaje moderan, bogat i veliki, takav model se sigurno mogao pronai u Berlinu i Rimu, poto London i Pariz vie nisu pruali mnogo politike inspiracije a Vaington je bio van stroja. (Moskva je jo uvek posmatrana kao model za socijalnu revoluciju, to je ograniava lo njenu politiku privlanost.) Pa ipak, kako su se razlikovali od evropskih modela politika delatnost i postignua ljudi koji nisu prikrivali svoj dug Musoliniju i Hitleru! Jo se priseam svoga oka kada sam uo predsednika revolucionarne Bolivije kako bez oklevanja to priznaje u jednom privatnom razgovoru. U Boliviji su vojnici i politiari imajui u vidu Nemaku, organizovali revoluciju 1952. godine, koja je nacionalizovala rudnike kalaja, i indijanskom seljatvu podarila radikalnu agrarnu reformu. U Kolumbiji je veliki narodni tribun Horhe Eliezer Gaitan, toliko daleko od toga da odabere politiku desnicu, osvojio vodstvo u Liberalnoj partiji i sigurno bi je kao predsednik vodio u radikalnom pravcu, da nije bio ubijen u Bogoti, 9. aprila 1948. godine, to je bio dogaaj koji je odmah izazvao narodnu pobunu u prestonici (ukljuujui i policiju) i proglaavanje revolucionarnih komuna u mnogim provincijskim optinama te zemlje. Ono to su latinoameriki voi preuzeli od evropskog faizma bila je njegova deifikacija populistikih voa koji su imali reputaciju ljudi od akcije. Ali mase koji su oni hteli da mobiliu, i koje su bile mobilisane, nisu bile one koje su se plaile da bi neto mogle da izgube, ve one koje nisu imale nita da izgube. A neprijatelji protiv kojih su ih mobilisali nisu bili stranci ili grupe tuinaca (ak iako se ne moe porei snaan elemenat antisemitizma u peronistikoj i drugim argentinskim politikama), ve oligarhija11 - bogata, lokalna vladajua klasa. Peron je jezgro svojih pristalica naao u argentinskoj radnikoj klasi, a osnovni politiki mehanizam u neemu nalik na radniku partiju, izgraenu oko masovnog radnikog sindikalnog pokreta koji je on gajio. Zetulio Vargas je u Brazilu napravio isto otkrie. Armija je bila ta koja ga je zbacila 1945. godine i naterala na samoubistvo 1954. godine. Urbana radnika klasa, kojoj je pruio socijalnu zatitu u zamenu za politiku zatitu, bila je ta koja ga je oplakivala kao oca naroda. Evropski faistiki reimi su unitavali radnike pokrete, a latinoameriki lideri, koji su bili od njih inspirisani, su ih stvarali. Kakvo god da je intelektualno poreklo, istorijski posmatrano, ne moemo govoriti o istoj vrsti pokreta.

PAD LIBERALIZMA 107 V

Ipak ovi pokreti se takoe moraju posmatrati kao deo opadanja i propasti liberalizma u Dobu katastrofa. Jer ako je uspon i trijumf faizma bio najdramatiniji izraz liberalnog povlaenja, greka je, ak i u tridesetim godinama, na to povlaenje gledati iskljuivo kroz faizam. Tako u zakljuku ovog poglavlja moramo da se zapitamo kako to objasniti. Meutim, prvo mora da se raisti uobiajena konfuzija koja poisto- veuje faizam i nacionalizam. Oigledno je to da su faistiki pokreti teili da se obraaju nacionalistikim strastima i predrasudama, mada su polufaistike drave, kao Portugalija i Austrija 19341938, budui uglavnom katoliki nadahnute, morale da se uzdravaju od neograniene mrnje prema ljudima i nacijama druge vere ili onima bezbonima. Osim toga, jednostavni nacionalizam je predstavljao tekou za lokalne faistike pokrete u zemljama osvojenim i okupiranim od strane Nemake ili Italije, ili za one pokrete ija je sudbina zavisila od pobede ove dve drave nad njihovim sopstvenim vladama. U odgovarajuim sluajevima (Flandrija, Holandija, Skandinavija) mogli su se poistovetiti sa Nemcima kao delom vee tevtonske rasne grupe, ali je uobiajeniji stav (snano podravana od propagande dr Gebelsa tokom rata), paradoksalno bio internacionalistiki. Nemaka je bila posmatrana kao jezgro i jedini garant jednog budueg evropskog poretkaa sa uobiajenim pozivima na Karla Velikog i antikomunizam; to je jedna faza u razvitku evropske ideje na kojoj istoriari posleratne Evropske zajednice ne vole da se mnogo zadravaju. Nenemake vojne jedinice, koje su se borile pod nemakom zastavom u Drugom svetskom ratu, najvie kao deo SS-a, obino su naglaavale ovaj transnacionalni element. S druge strane trebalo bi da bude isto tako oigledno da nisu svi nacionalizmi imali simpatija prema faizmu, i to ne samo zbog ambicije Hitlera, a u manjoj meri i Musolinija, koje su pretile prilinom broju njih - npr. Poljacima i esima. Zaista, kao to emo videti (poglavlje 5) u velikom broju zemalja e mobilizacija protiv faizma proizvesti leviarski patriotizam, posebno tokom rata, kada su otporom protiv sila Osovine rukovodili narodni frontovi ili vlade koje su obuhvatale itav politiki spektar, koji je iskljuivao samo faiste i njihove saradnike. Uopteno govorei, to da li e se neki lokalni nacionalizam nai na strani faizma zavisilo je od toga da li imao vie da dobije ili da izgubi napredovanjem sila Osovine, i od toga da li je njegova mrnja prema komunizmu ili nekoj drugoj dravi, nacionalnosti ili etnikoj grupi (Jevrejima, Srbima), bila vea nego njegova nenaklonost prema Nemcima ili Italijanima. Tako Poljaci, iako snano antiruski i antijevrejski raspoloeni, nisu u znaajnijoj meri kolaborirali sa nacistikom Nemakom, dok Litvanci i neki od Ukrajinaca (iz onih delova okupiranih od SSSR-a 1939-1941,) jesu. Zato je liberalizam opadao izmeu ratova, ak i u onim dravama koje nisu prihvatile faizam? Zapadni radikali, socijalisti i komunisti, koji su iveli u ovom periodu bili su skloni da ovu epohu globalne krize vide kao zavrnu agoniju kapitalistikog sistema. Kapitalizam, dokazivali su oni, vie ne moe da sebi priuti luksuz da vlada pomou parlamentarne demokratije, i uz liberalne slobode, koje su, uzgred budi reeno, obezbedile politiku bazu za umerene, reformistike radnike pokrete. Suoena sa nereivim ekonomskim problemima i/ili sa sve revolucionarnijom radnikom klasom, buroazija je sada morala da pribegne sili i prinudi, to e rei, neemu kao to je faizam.

Kako e i kapitalizam i liberalna demokratija napraviti trijumfalan povratak 1945. godine, lako je zaboraviti da postoji istinito jezgro u ovom gledanju, isto kao i poprilino mnogo agitatorske retorike. Demokratski sistemi ne funkcioniu sem ako nema osnovnog konsenzusa meu veinom graana o prihvatljivosti njihove drave i drutvenog sistema, 108 DOBA KATASTROFA ili bar ako nema spremnosti za pogaanje o kompromisnim reenjima. To je za uzvrat, znatno olakano prosperitetom. U najveem delu Evrope ovi uslovi jednostavno nisu bili prisutni izmeu 1918. godine i Drugog svetskog rata. Izgledalo je kao da predstoji socijalna kataklizma, ili kao da se ve dogodila. Strah od revolucije je bio takav da je u najveem delu istone i jugoistone Evrope, kao i delovima Mediterana, komunistikim partijama jedva ikad doputeno da izau iz ilegale. Nepremostiv jaz izmeu ideoloke desnice i ak umerene levice unitio je austrijsku demokratiju od 1930. do 1934. godine, mada je posle 1945. godine tano u istom takvom dvopartijskom sistemu katolika i socijalista, u toj zemlji demokratija cvetala (Seaton Watson, 1962, str. 184). Pod istom vrstom pritiska slomila se tridesetih godina panska demokratija. Dramatian je kontrast izmeu toga i dogovorene tranzicije od Frankove diktature do pluralistike demokratije u sedamdesetim godinama veka. Ono ansi za stabilnost kojih je bilo u takvim reimima nisu mogle da preive veliku depresiju. Vajmarska republika propala je uglavnom zato to je Velika recesija dovela do toga da je bilo nemogue odravati preutni sporazum izmeu drave, poslodavaca i organizovanih radnika, koji ju je odravao na povrini. Industrija i vlada su oseali da nemaju drugog izbora sem da nametnu stezanje kaia u ekonomskoj i socijalnoj sferi, a masovna nezaposlenost je uinila ostalo. Polovinom 1932. godine, nacionalsocijalisti i komunisti su meu sobom podelili apsolutnu veinu nemakih glasova, a partije odane Vajmarskoj republici su svoj udeo smanjile na neto vie od treine. Nasuprot tome ne moe se porei da je stabilnost demokratskih reima posle Drugog svetskog rata, posebno Savezne Republike Nemake, poivala na ekonomskom udu tih decenija (videti poglavlje 9). Tamo gde vlade imaju dovoljno za raspodelu tako da zadovoljavaju sve traioce, gde ivotni standard veine graana u svakom sluaju postojano raste, temperatura demokratske politike retko se die do grozniave visine. Tu tee da prevladaju kompromis i konsenzus, dok i najstrasniji vernici u obaranje kapitalizma nalaze da je status kvo manje nepodnoljiv u praksi nego u teoriji, a ak najbeskompromisniji pobornici kapitalizma smatraju prirodnim redovne pregovore sa sindikatima o poveanju nadnica i raznim olakicama. Ipak, kako je pokazala sama Velika recesija, ovo je samo deo odgovora. Jedna vrlo slina situacija - odbijanje organizovanih radnika da prihvate umanjenja izazvana Depresijom - u Nemakoj je dovela do kolapsa parlamentarne vladavine i konano, do imenovanja Hitlera kao efa vlade, a u Britaniji samo do brze smene od jedne laburistike do jedne (konzervativne) nacionalne vlade unutar stabilnog i prilino neuzdrmanog parlamentarnog sistema.27 Depresija nije automatski vodila ka suspenziji ili ukidanju predstavnike demokratije, to je takoe oevidno iz njenih politikih posledica u SAD (Ruzveltov Nju dil) i Skandinaviji (trijumf socijaldemokratije). Samo u Latinskoj Americi gde su vlade najveim delom zavisile od izvoza jedne ili dve siro27 Laburistika vlada se 1931. godine podelila po ovom pitanju, neki laburistiki rukovodioci i njihove liberalne pristalice su preli na stranu konzervativaca, koji su lavinom glasova dobili izbore to su usledili i udobno ostali na vlasti do maja 1940. godine.

PAD LIBERALIZMA 109

vine, ije su cene kolabirale dramatino i naglo (videti poglavlje 3), recesija je prouzrokovala skoro trenutni i automatski pad svih vlada koje su postojale, kakve god da su bile, uglavnom putem vojnih udara. Trebalo bi dodati i to da se od tada u ileu i Kolumbiji odigrala politika promena u suprotnom smeru. Liberalna politika je u osnovi bila ranjiva, jer je za nju karakteristian oblik vladavine, predstavnika demokratija, u to vreme retko bila ubedljiv nain za upravljanje dravom, a stanje u Dobu katastrofa retko je garantovalo uslove koji bi demo- kratiju uinili sposobnom da preivi, a kamoli da bude delotvorna. Prvi od ovih uslova bio je taj da bi demokratija trebalo da uiva optu saglasnost i legitimitet. Sama demokratija poiva na toj saglasnosti, ali ona tu saglasnost ne stvara, osim to u uvrenim i stabilnim demokratijama redovno glasanje tei tome da graanima da ak i onima u manjini - oseaj da izborni proces legitimie vladu koja iz njega nastaje. Ali svega je nekoliko meuratnih demokratija bilo dobro uvreno. U stvari, sve do poetka dvadesetog veka, demokratija je bila retkost izvan SAD i Francuske (videti Doba carstva, poglavlje 4). Zaista, najmanje deset evropskih drava posle Prvog svetskog rata su bile ili potpuno nove, ili tako promenjene u odnosu na svoje prethodnike da nisu imale poseban legitimitet pred svojim stanovnicima. Jo manje je bilo stabilnih demokratija. Dravna politika u Doba katastrofa, najee je bila krizna politika. Drugi uslov bio je odreeni stepen kompatibilnosti izmeu razliitih delova ,,naroda ija je suverena izborna volja trebalo da odredi zajedniku vladu. Zvanina teorija buroaskog liberalnog drutva nije priznavala narod kao skup razliitih grupa, zajednica, i drugih kolektiviteta koji kao takvi imaju svoje interese, iako su to inili antropolozi, sociolozi, i politiari koji su se bavili praktinim radom. Zvanino se narod, vie jedan teorijski koncept nego stvarna zajednica ljudskih bia, sastojao od skupa samostalnih individua iji su se glasovi sabirali u aritmetike veine, i manjine, to se prenosilo na izabrane skuptine u vidu veinskih vlada i manjinskih opozicija. Demokratija je mogla da preivi tamo gde je glasaka volja prelazila linije deoba u narodu, ili tamo gde je bilo mogue da se podeljeni izmire, ili gde su konflikti meu njima uinjeni nekodljivim. Meutim, u epohi revolucije i radikalnih drutvenih tenzija, vladalo je pravilo klasne borbe prenete u politiku, a ne klasnog mira. Ideoloka i klasna beskompromisnost mogla je da rui demokratsku vladavinu. Osim toga, nezgrapni mirovni ugovori posle 1918. godine umnoili su ono za ta, na kraju dvadesetog veka, znamo da je fatalni virus za demokratiju, naime to je podela graana jedne drave iskljuivo po etniko-nacionalnim ili religijskim linijama (Glenny, 1992, str. 146-148), kao u ex-Jugoslaviji i Severnoj Irskoj. Tri etnikoreligijske zajednice koje glasaju kao jedinstveni blokovi, kao u Bosni; dve nepomirljive zajednice kao u Alste- ru; ezdeset i dve politike partije od kojih svaka predstavlja po jedno pleme ili klan, kao u Somaliji, ne mogu, kao to znamo, da obezbede temelje za jedan demokratski politiki sistem, ve - sem ako neka od konkurentskih grupa ili neki spoljni autoritet nisu dovoljno snani da uspostave (nedemokratsku) dominaciju - samo temelje za nestabilnost i graanski rat. Propast tri multinacionalne carevine Austro-Ugarske, Rusije i Turske zamenila je ove nadnacionalne drave ije su vlade bile neutralne meu brojnim nacionalnostima nad kojima su vladale, mnogo veim brojem multinacionalnih drava, od kojih se svaka identifikovala sa jednom, ili najvie sa dve ili tri etnike zajednice unutar svojih granica. Trei uslov je taj da demokratske vlasti nisu morale da mnogo vladaju. Parlamenti su uspostavljeni ne toliko da vladaju koliko da kontroliu mo onih koji vlada

ju, a ta funkcija je jo uvek oigledna u odnosima Kongresa i Predsednitva SAD. Parlamenti su bili ureaji napravljeni kao konice, koji su se nali u situaciji da moraju da deluju kao itavi motori. Naravno, suverene skuptine, izabrane ogranienim, ali sve irim glasakim pravom, sve su vie bile uobiajene od Doba revolucije nadalje, ali je 110 DOBA KATASTROFA devetnaestovekovno buroasko drutvo pretpostavljalo da e se najvei deo ivota njegovih graana odvijati ne u sferi vlasti, ve u sferi samoreguliue ekonomije i u svetu privatnih i nezvaninih udruenja (civilno drutvo").28 Ono je izbegavalo tekoe upravljanja vladom od strane izabranih skuptina na dva naina: time to nije oekivalo mnogo upravnog, pa ak ni zakonodavnog rada od svojih parlamenata, i time to je smatralo da vlada - ili pre administracija - moe da obavlja svoj posao bez obzira na udljivosti parlamenata. Kao to smo videli (videti poglavlje 1) tela sastavljena od nezavisnih, trajno postavljenih dravnih inovnika postala su vano sredstvo za vladanje modernim dravama. Parlamentarne veine su bile bitne samo tamo gde su morale da se donose ili odobravaju velike i protivrene izvrne odluke, a organizovanje i odravanje odgovarajue mase pristalica je bio glavni zadatak rukovodilaca vlade, poto obino u parlamentarnim reimima, sem u Amerikama, izvrna vlast nije bila direktno birana. U dravama sa ogranienim pravom glasa (tj. u onima u kojima se birako telo sastoji uglavnom od bogate, mone i uticajne manjine) upravljanje je bilo olakano time to je postojao opti konsenzus o tome ta ini njihov kolektivni interes (nacionalni interes"), da i ne pominjemo resurse pokroviteljstva. Dvadeseti vek umnoio je prilike u kojima je postalo bitno da vlade vladaju. Ona vrsta drave koja se ograniavala na to da obezbedi osnovna pravila za biznis i civilno drutvo, kao i policiju, zatvore i oruane snage koji dre na odstojanju unutranje i spoljanje opasnosti, ona drava - noni uvar" iz politikog vica, postala je isto tako zastarela kao noni uvar" koji je inspirisao ovu metaforu. etvrti preduslov bili su bogatstvo i blagostanje. Demokratije su se dvadesetih godina ruile pod pritiskom revolucije ili kontrarevolucije (Maarska, Italija, Portu- galija) ili pod pritiskom nacionalnog konflikta (Poljska, Jugoslavija); u tridesetim godinama, ruile su se pod pritiskom recesije. Dovoljno je samo uporediti politiku atmosferu vajmarske Nemake ili Austrije iz dvadesetih godina sa onom atmosferom u Saveznoj Republici Nemakoj i Austriji posle 1945. godine da bi se u to uverilo. ak su i nacionalni konflikti bili manje nesavladivi, ukoliko se svaki manjinski politiar mogao hraniti na zajednikom dravnom valovu. U tome je bila snaga Agrarne partije u jedinoj pravoj demokratiji srednje i istone Evrope i ehoslovakoj: ona je nudila koristi i preko nacionalnih granica. Tridesetih godina ak ni ehoslovaka vie nije mogla da odri na okupu ehe, Slovake, Nemce, Maare i Ukrajince. Pod ovakvim uslovima, demokratija je, s najveom verovatnoom, bila mehanizam za formalizovanje podela meu nepomirljivim grupama. Ona vrlo esto uopte ne stvara stabilnu osnovu za demokratsku vladavinu, posebno kada se teorija o demokratskom predstavnitvu primeni u najstroijim verzijama proporcionalnog sistema. 29 Tamo gde u vremenima krize, nije mogua parlamentarna veina, kao u Nemakoj (za
28 Osamdesete godine i na Zapadu i na Istoku su bile pune nostalgine retorike koja je tragala za jednim potpuno nesprovodivim povratkom na idealizovani devetnaesti vek, ija je slika konstruisana na ovim pretpostavkama. 29 Sve su beskrajne permutacije demokratskih izbornih sistema - proporcionalnih ili drugaijih - pokuaji da se osigura stabilna veina koja omoguava stabilnu vladavinu u politikim sistemima, to oteavaju samom svojom prirodom.

PAD LIBERALIZMA 111

razliku od Britanije)30 preovladalo je iskuenje da se gleda na drugu stranu. ak i u stabilnim demokratijama politike podele koje sistem podrazumeva, mnogi graani posmatraju pre kao trokove nego kao koristi od sistema. Sama politika retorika propagira kandidate i partije kao predstavnike nacionalnog a ne samo uskog partijskog interesa. U vremenima krize trokovi sistema izgledaju neizdrljivi, a koristi neizvesne. U ovakvim okolnostima, lako je shvatiti da je parlamentarna demokratija u zemljama naslednicama starih carstava, kao i u veem delu Mediterana i Latinske Amerike, bila slaba biljka na stenovitom tlu. Najsnaniji argument u njenu korist, da je loa kakva jeste, bolja nego bilo koji alternativni sistem, sam po sebi je mlak. Izmeu ratova on je tek retko zvuao realistino i ubedljivo. ak su ga i njegovi pobornici izgovarali sa priguenim samopouzdanjem. Povlaenje demokratije je izgledalo neizbeno, kao to su ak i u SAD ozbiljni, ali nepotrebno sumorni posmatrai primetili da se To moe dogoditi ovde (Sinkler Luis, Ovde se to ne moe dogoditi 1935). Niko nije ozbiljno predviao ili oekivao njenu posleratnu renesansu, a jo manje njen povratak, makar i kratkotrajan, kao preovlaujueg oblika vladavine irom globusa u ranim devedesetim godinama. Za one koji se u ovo vreme osvru na period izmeu dva svetska rata, propast liberalnih politikih sistema moe da izgleda samo kao kratak prekid u njihovom vekovnom osvajanju planete. Naalost, kako se novi milenijum primie, neizvesnosti kojima je okruena politika demokratija ne izgledaju ba tako udaljeno. Na nesreu svet moe da opet stupi u jedan period u kome prednosti politike demokratije nee izgledati tako oigledne kao to su izgledale izmeu 1950. i 1990. godine.

30 U Britaniji je odbijanje da se uvede bilo kakav oblik proporcionalnog sistema (pobed- nik dobija sve) favorizovalo dvopartijski sistem, i marginalizovalo ostale partije - kao to je posle Prvog svetskog rata bio sluaj sa nekada dominantnom Liberalnom partijom, i pored toga to je ona nastavila da dobija postojanih 10 procenata glasova (ovo je jo uvek bio sluaj 1992. godine) . U Nemakoj, proporcionalni sistem nije, mada je blago favorizovao vee partije, posle 1920. godine nijednoj od pet velikih i dvanaestak malih grupacija dao vie od treine mesta (sem nacistima 1932. godine). U odsustvu veine, ustav je (privremenoj) izvrnoj vlasti pruao mogunost vanrednih ovla- enja, tj. suspenzije demokratije.

Peto poglavlje

Protiv zajednikog neprijatelja

Sutra za mlade, pesnik u eksploziji kao bombe, etnje kraj jezera, zima savrene zajednice; Sutra biciklistike trke kroz predgrae u letnje vee: ali danas borba... V. H. Odn (Auden) panija 1937. godine (Prevod M. Pavlovi) Draga Mama, od svih ljudi koje poznajem ti e to najvie oseati, tako moje poslednje misli idu ka tebi. Nemoj kriviti nikoga drugog za moju smrt, jer sam ja sam izabrao svoju sudbinu. Ne znam ta da ti piem, jer, iako mi je glava bistra, ne mogu da naem prave rei. Zauzeo sam svoje mesto u Oslobodilakoj vojsci i umirem kada je sunce slobode ve poelo da sija... Biu streljan sa jo dvadeset i tri druga. Posle rata mora da trai svoje pravo na penziju. Pustie te da uzme moje stvari iz zatvora, samo sam zadrao Tatinu potkoulju, jer ne elim da me hladnoa natera da drhtim... Jo jednom ti kaem zbogom. Hrabro! Tvoj sin Spartako Spartako Fontanot (Spartaco Fontanot) metalski radnik, star dvadeset tri godine, lan grupe Misaka Manuijana iz francuskog pokreta otpora 1944. godina (Lettere, str. 306) I Istraivanja javnog mnjenja edo su Amerike iz tridesetih godina, jer je u biti proirivanje ispitivanja uzorka na politiku od strane istraivaa trita poelo sa Dordom Galupom 1936. godine. Meu ranim rezultatima te nove tehnike je jedan koji bi zapanjio sve amerike predsednike pre Frenklina Ruzvelta, i zaudie sve one itaoce koji su rasli posle Drugog svetskog rata. Kada su u januaru 1939. godine, pita li Amerikance koga bi eleli za pobednika, ako bi rat izbio izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake, 83 odsto je prednost davalo sovjetskoj pobedi, prema 17 procenata koji su bili za Nemaku (Miller, 1989, str. 283-184). U veku kojim je dominirala konfrontacija izmeu antikapitalistikog komunizma, koji je predstavljao SSSR, i antikomunistikog kapitalizma iji je glavni pobornik i primer bila Amerika, nita ne izgleda nenormalnije nego ova izjava simpatije, ili bar naklonosti, prema rodnom domu svet

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 113

ske revolucije, data irom jedne snano antikomunistike zemlje, ija je privreda bila prepoznatljivo kapitalistika. Tim vie to je Staljinova tiranija po optoj saglasnosti, u to vreme bila u svom najgorem izdanju. Ta istorijska situacija je sigurno bila izuzetna i srazmerno kratkotrajna. Trajala je maksimalno uzevi, od 1933. godine (kada su SAD zvanino priznale SSSR) do 1947. godine (kada su se dva ideoloka tabora meusobno konfrontirala kao neprijatelji u hladnom ratu), ali je realnije smatrati da je trajala od 1935. do 1945. godine. Drugim reima odreivali su je uspon i pad Hitlerove Nemake (1933-1945) (videti poglavlje 4), protiv koje su se SAD i SSSR udruile jer su u njoj videle veu opasnost nego to su je videle jedna u drugoj. Razlozi zbog kojih su to uradili, idu daleko izvan dosega konvencionalnih meunarodnih odnosa, a to je ono to je uinilo tako znaajnim ovo neprirodno svrstavanje drava i pokreta u stroj koji je najzad vodio i dobio Drugi svetski rat. Konano, ono to je stvorilo savez protiv Nemake je bila injenica da to nije bila bilo kakva nacionalna drava koja ima razloga da bude nezadovoljna svojom situacijom, ve takva drava ije su politika i ambicije bile odreene njenom ideologijom. Ukratko, to je bila faistika sila. Sve dok se ta injenica dri po strani ili ne uvaava, uobiajene kalkulacije Realpolitik se dobro dre. Nemakoj se moglo suprotstavljati, ili se traiti pomirenje sa njom, ili njena protivtea, ili ako zatreba, sa njom se moglo tui, u zavisnosti od interesa dravne politike neke zemlje i opte situacije. I stvarno, u jednom ili drugom trenutku izmeu 1933. i 1941. godine svi ostali veliki igrai u meunarodnoj igri su postupali sa Nemakom u skladu sa takvim kalkulacijama. London i Pariz su poputali Berlinu (tj. nudili su ustupke na raun nekog drugog), Moskva je u zamenu za teritorijalne dobitke svoj stav protivljenja zamenila stavom neutralnosti koji je bio od pomoi za Nemaku, pa ak su Italija i Japan, koje su interesi svrstali uz Nemaku, nali da im njihov interes govori da ostanu izvan prvih etapa Drugog svetskog rata. Desilo se to da je logika Hitlerovog rata najzad u rat uvukla sve njih kao i SSSR. Kako su prolazile tridesete godine postajalo je sve jasnije da je u pitanju neto vie od relativne ravnotee snaga izmeu drava od kojih se sastojao meunarodni (tj. prvenstveno evropski) sistem. Zaista, politika na Zapadu, od SSSR-a preko Evrope do obe Amerike - najbolje se moe razumeti ne kao takmienje drava, ve kao jedan meunarodni graanski rat. Kao to emo videti, to nije najbolji nain da se razume politika u Afroaziji i na Dalekom istoku, kojom su vie dominirale injenice kolonijalizma (videti poglavlje 7). A kako se ispostavilo, presudne linije razdvajanja u ovom ratu nisu bile povuene izmeu kapitalizma kao takvog i komunistike socijalne revolucije, ve izmeu ideolokih porodica: potomaka osamnaestovekovne Prosveenosti i velikih revolucija, ukljuujui oigledno i rusku, na jednoj strani, i njihovih protivnika na drugoj strani. Ukratko, granica nije ila izmeu kapitalizma i komunizma, nego izmeu onog to bi devetnaesti vek nazvao progresom" i ,,reakcijom - samo to ovi nazivi vie nisu bili ba podesni. To je bio meunarodni rat, jer je u sutini u veini evropskih zemalja pokrenuo ista pitanja. To je bio graanski rat, jer su granice izmeu profaistikih i anti-fai- stikih snaga ile kroz svako drutvo. Nije postojao nijedan period u kome je manje vredeo patriotizam, u smislu lojalnosti graana prema vladi svoje drave. Kada se Drugi svetski rat zavrio, u najmanje deset starih evropskih zemalja su vlade vodili ljudi koji su na njegovom poetku (ili u sluaju panije, na poetku Graanskog rata) bili pobunjenici, politiki izgnanici, ili bar osobe koje su sopstvene vlade smatrale nemoralnim

i nelegitimnim. Mukarci i ene, koji su esto poticali iz srca politike klase svojih zemalja, izabrali su lojalnost komunizmu umesto vernosti svojoj sopstvenoj dravi. Kem- bridki pijuni" ili Zorgeov pijunski krug, ije je praktino dejstvo verovatno bilo vee, samo su dve od mnogih grupa.31 S druge strane, izmiljen je poseban naziv kvisling" - zasnovan na imenu jednog norvekog naciste - da bi se opisale politike snage unutar drava koje je Hitler napao, snage koje su vie iz ubeenja nego iz koristi, odabrale da se pridrue neprijatelju svoje zemlje. To je vailo ak i za ljude koje je pokretao patriotizam a ne globalna ideologija. Jer je sada i tradicionalni patriotizam bio podeljen. Snano imperijalistiki i antikomunistiki orijentisani konzervativci kao Vinston eril, ili ljudi reakcionarnog katolikog porekla kao De Gol, izabrali su borbu protiv Nemake, ne zbog posebnog animoziteta prema faizmu, ve zbog ,,une certaine idee de la France ili odreene ideje o Engleskoj". Pa ak i za takve kakvi su bili ova dvojica, angaman je mogao biti deo jednog meunarodnog graanskog rata, zbog toga to njihov koncept patriotizma nije nuno bio i koncept njihovih vlada. Odlazei za London i objavljujui 18. juna 1940. godine da Slobodna Francuska" s njim na elu nastavlja da se bori protiv Nemake, De Gol je izvrio akt pobune protiv legitimne francuske vlade, koja je na ustavom propisan nain odluila da prekine rat, a koju je u toj odluci skoro sigurno podravala veina Francuza toga vremena. Nema sumnje da bi eril, u takvoj situaciji, reagovao na isti nain. Da je Nemaka dobila rat, njega bi njegova vlada smatrala izdajnikom, onako kako je njihova zemlja smatrala Ruse koji su se borili sa Nemcima protiv SSSR-a. Ba onako kao to su Slovaci i Hrvati, ije su zemlje zadobile svoj prvi oseaj (ograniene) dravne nezavisnosti kao sateliti Hitlerove Nemake posma- trajui prolost na ideolokoj osnovi, smatrali voe svojih drava iz vremena rata domoljubivim herojima ili faistikim kolaborantima: pripadnici oba naroda borili su se na dve strane.32 Ono to je povezivalo sve ove nacionalne podele u jedinstveni globalni rat, i meunarodni i graanski, bio je uspon Hitlerove Nemake. Ili tanije reeno, mar ka osvajanju i ratu u kome je uestvovao savez tri drave - Nemake, Italije i Japana, iji je centralni stub postala Hitlerova Nemaka. A Hitlerova Nemaka je bila i okrutnije i izrazitije posveena unitenju vrednosti zapadne civilizacije" iz Doba revolucije, i sposobnija da sprovede svoj varvarski plan. Potencijalne rtve Japana, Nemake i Italije su posmatrale kako drave iz saveza koji e kasnije biti nazvan Osovina" odluno napreduju u svojim osvajanjima, ka ratu koji je od 1931. godine izgledao neizbean. Kao to glasi fraza: Faizam znai rat". Japan je 1931. godine napao Manduriju i tamo uspostavio marionetsku dravu. Sledee, 1932. godine, Japanci su okupirali Kinu severno od Velikog kineskog zida i iskrcali se u angaju. Hitler je 1933. godine doao na vlast u Nemakoj, sa programom koji nije pokuavao da prikrije. U Austriji je 1934. godine kratki graanski rat uklonio demokratiju i uveo polufaistiki reim koji se uglavnom odlikovao time to se opirao integraciji
31 Tvrdilo se da je Zorgeova informacija, zasnovana na najpouzdanijim izvorima, da Japan ne namerava da napadne SSSR krajem 1941. godine, omoguila Staljinu da prebaci vana pojaanja na Zapadni front u vreme kada su Nemci bili na obodima Moskve. (Deakin and Storry, 1964, poglavlje 13; Andrevv and Gordievsky, 1991, str. 281-282). 32 Meutim, ovo ne bi trebalo da se koristi za opravdavanje zverstava poinjenih od obe strane, koja su, u sluaju hrvatske drave 1942-1945, sigurno, a verovatno u sluaju slovake drave, bila vea od zverstava njihovih protivnika, i u svakom sluaju neodbranjiva.

114 DOBA KATASTROFA

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 115

u Nemaku i to je (uz svojevremenu italijansku podrku) porazio nacistiki udar u kome je ubijen austrijski premijer. Godine 1935. Nemaka je otkazala mirovne ugovore i ponovo se pojavila kao velika vojna i pomorska sila, ponovo je zadobila (putem plebiscita) region Sara na svojoj zapadnoj granici i prezrivo se povukla iz Drutva naroda. Iste godine, Musolini je s jednakim prezrenjem prema meunarodnom mnjenju, napao Etiopiju, koju je Italija nastavila da osvaja i okupira kao koloniju 1936. i 1937. godine, nakon ega je i Italija raskinula svoje lanstvo u Drutvu. U 1936. godini, Nemaka je ponovo stekla Rajnsku oblast, a vojni udar u Spaniji je, uz otvorenu pomo i intervenciju i Italije i Nemake pokrenuo veliki sukob, panski graanski rat, o kome e vie biti rei u narednom tekstu. Ove dve faistike zemlje su stupile u formalni savez, Osovinu Rim - Berlin, dok su Nemaka i Japan zakljuili Anti- Kominterna pakt. Japan je 1937. godine napao Kinu, to nije bilo iznenaenje, i tako krenuo kursem otvorenog ratovanja koje nee prestati do 1945. godine. U 1938. godini Nemaka je otvoreno oseala da je dolo vreme za osvajanje. Austrija je bila napadnuta i anektirana u martu, bez oruanog otpora, a posle raznih pretnji, Minhenski sporazum je u oktobru raskomadao Cehoslovaku i njene velike delove predao Hitle- ru, opet mirnim putem. Ostatak je okupiran u martu 1939. godine, to je ohrabrilo Italiju, koja nekoliko meseci nije pokazivala imperijalne ambicije, da okupira Albaniju. Skoro odmah potom je poljska kriza, jo jedna koja je izrasla iz nemakih teritorijalnih zahteva, paralisala Evropu. Iz nje je proizaao evropski rat 1939-1941. godine, koji je prerastao u Drugi svetski rat. Meutim, jo jedna stvar je upletala konce nacionalnih politika u jedinstvenu internacionalnu mreu: to je bila konzistentna i sve spektakularnija slabost liberalno- demokratskih drava (koje su bile i pobednici Prvog svetskog rata); njihova nesposobnost ili nevoljnost da deluju, pojedinano ili u savezu, ne bi li se oduprle napredovanju svojih neprijatelja. Kao to smo videli, kriza liberalizma je bila ono to je dava lo snagu argumentima kako faizma tako i autoritarnoj vladavini (videti poglavlje 4). Minhenski sporazum iz 1938. godine savreno pokazuje ovu kombinaciju samopouzdane agresije na jednoj strani, straha i ustupaka na drugoj strani, to je razlog zato je za itave generacije sama re ,,Minhen u politikom diskursu Zapada, postala sinonim za kukaviko povlaenje. Minhenska sramota, koju su skoro odmah osetili, ak i oni koji su potpisali sporazum, nije samo u tome to je Hitleru uruen jeftin trijumf, ve u opipljivom strahu od rata koji je sporazumu prethodio, pa ak i opipljivijem oseaju olakanja da je rat izbegnut po svaku cenu. Pria se da je francuski premijer prezrivo mrmljao Bande de cons kada je na povratku u Pariz oekivao da e, nakon to je otpisao ivot jednog saveznika Francuske, biti izvidan, a doekali su ga samo oduevljeni pozdravi. Popularnost SSSR-a, i odbijanje da se kritikuje ono to se tamo deavalo, dolazila je uglavnom usled doslednog protivljenja ove drave nacistikoj Nemakoj, tako razliitog od oklevanja Zapada. Tim je vei ok bio pakt sa Nemakom u avgustu 1939. godine.

II Mobilizacija svih snaga pristalica borbe protiv faizma, tj. protiv nemakog tabora, stoga je bila trostruki poziv: na jedinstvo svih politikih snaga kojima je u zajed nikom interesu bio otpor napredovanju Osovine, poziv na stvarnu politiku otpora i poziv za stvaranje vlada spremnih da takvu jednu politiku sprovedu. U stvarnosti,

116 DOBA KATASTROFA

trebalo je vie od osam godina da se ta mobilizacija postigne, deset, ako datiramo poetak trke ka svetskome ratu u 1931. godinu. Jer, odgovor na ova tri poziva je neizbeno bio neodluan, priguen ili pomean. Poziv na antifaistiko jedinstvo je na vie naina, verovatno mogao da dobije najneposredniji odgovor, poto je faizam javno pretio time da uniti liberale raznih vrsta, socijaliste i komuniste, bilo kakve demokratske kao i sovjetske reime bez razlike. Kako kae stara engleska poslovica, oni su svi morali da se dre zajedno, ako nisu hteli da vise odvojeno (they had ali to hang together if they did not want to hang separate^). Komunisti, koji su dotada bili najvea snaga razdora na prosveenoj levici, koji svoju vatru nisu koncentrisali (kao to je to, naalost, karakteristino za politike radikale) ne protiv oiglednog neprijatelja, ve protiv najbliih takmaca, pre svega protiv socijaldemokrata (videti poglavlje 2), promenili su kurs tokom osamnaest meseci otkako se Hitler popeo na vlast i preobratili su se u najsistematinije, i kao i obino, najefikasnije pobornike antifaistikog jedinstva. To je uklonilo najveu prepreku jedinstvu levice, mada ne i duboko ukorenjene uzajamne sumnje. U sutini ova strategija koju je (u vezi sa Staljinom) iznela Komunistika internacionala (koja je kao svog generalnog sekretara izabrala Georgi Dimitrova, Bugarina ije je hrabro javno prkoenje nacistikim vlastima tokom suenja za paljevinu Rajhstaga 1933. godine naelektrisalo antifaiste svuda po svetu)33 je bila strategija koncentrinih krugova. Ujedinjene snage radnitva (jedinstveni front) bi formirale temelj za iri izborni i politiki savez sa demokratama i liberalima (Narodni front). Kako se napredovanje Nemake nastavljalo, komunisti su dalje od toga zamiljali ak i jedno vee proirivanje u Nacionalni front svih onih, koji su bez obzira na ideologiju i politika verovanja, posmatrali faizam kao prvenstvenu opasnost. Ovo proirivanje antifaistikog saveza preko politikog centra ka desnici - pruanje ruku katolicima" kod francuskih komunista, ili spremnost kod britanskih da prigrle ozloglaenog antikomunistikog hukaa Vinstona erila - nailo je na vei otpor kod tradicionalne levice sve dok ga na kraju nije nametnula logika rata. Meutim, savez centra i levice je imao politikog smisla, pa su osnovani Narodni frontovi u Francuskoj (koja je prokrila put ovom izumu) i paniji, koji su suzbili lokalne ofanzive desnice, i dobili dramatine izborne pobede u paniji (februar 1936) i u Francuskoj (maj 1936). Ove pobede dramatizovale su cenu nesloge u prolosti, jer su ujedinjenje izborne liste centra i levice dobile znaajnu parlamentarnu veinu - ali i pored toga to su pokazale upadljivo pomeranje raspoloenja unutar levice u korist Komunistike partije, naroito u Francuskoj, one nisu ukazivale na bilo kakvo ozbiljno proirivanje politike podrke za antifaizam. U stvari, trijumf francuskog Narodnog fronta, koji je doveo do prve francuske vlade koju je ikada vodio jedan socijalist, intelektualac Leon Blum (1872-1950), postignut je uz pomo porasta od jedva jedan odsto u odnosu na ujedinjene radikalsko-socijalistikokomunistike glasove iz 1932. godine, a izborni
33 Za mesec dana nakon Hitlerovog dolaska na vlast, zgrada nemakog parlamenta u Berlinu je misteriozno izgorela. Nacistiki reim je odmah optuio Komunistiku partiju i ikoristio priliku da je zabrani. Komunisti su optuili naciste da su radi toga organizovali poar. Uhapeni su i sueni jedan neuravnoteeni holandski usamljenik sa simpatijama prema revoluciji, Van der Lubbe, kao i voa komunistike parlamentarne grupe i tri Bugarina koja su u Berlinu radila za Kominternu. Van der Lubbe je sigurno bio umean u paljevinu, etvorica uhapenih komunista sigurno nisu, a oigledno nije bila ni umeana KPD. Tekua istoriografska produkcija ne podrava sugestiju o nacistikoj provokaciji.

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 117

trijumf panskog Narodnog fronta uz pomo neznatno vee promene, ali takve pri kojoj je jo uvek skoro polovina glasaa bila protiv nove vlade (i sa desnicom neto jaom nego ranije). Ipak, ove pobede su ulivale nadu, ak i euforiju, u lokalne radnike i socijalistike pokrete, to nije vailo za britansku Laburistiku partiju, uzdrmanu recesijom i politikom krizom 1931. godine - bila se tada smanjila na okrajak od pedeset mesta u Parlamentu - a koja etiri godine kasnije nije uspela da sasvim povrati glasove iz vremena pre recesije, ili ne mnogo vie od polovine svojih poslanikih mesta iz 1929. godine. Izmeu 1931. i 1935. godine broj konzervativnih glasova opao je tek sa 61 na 54 procenta. Takozvana nacionalna" vlada Britanije kojom je od 1937. godine nadalje rukovodio Nevil emberlen, koji je postao sinonim za poputanje" Hitle- ru, poivala je na solidnoj podrci veine. Nema razloga pretpostavljati, da rat nije izbio 1939. godine i da su izbori odrani 1940. godine, kao to je trebalo da budu, da ih konzervativci ne bi opet komotno dobili. Zaista, osim u veem delu Skandinavije gde su socijaldemokrati snano napredovali, u zapadnoj Evropi tridesetih godina nije bilo znakova za bilo kakvo ozbiljno pomeranje glasakog tela ka levici, a bilo je nekih prilino masovnih pomeranja ka desnici u onim delovima istone i jugoistone Evrope gde su se jo uvek odravali izbori. Postojao je snaan kontrast izmeu starog i novih svetova. U Evropi se nije desilo nita poput dramatinog pomaka od republikanaca ka demokratama (broj glasova za njihovog predsednikog kandidata je narastao sa petnaest do esnaest na skoro dvadeset i osam miliona glasova u toku etiri godine) 1932. godine, a mora se rei, da je u pogledu broja glasova, Franklin D. Ruzvelt dostigao svoj vrhunac 1932. godine, ak i pored toga to mu (na iznenaenje svih sem naroda) zamalo nije uspelo da ga dostigne 1936. godinu. Zato je antifaizam organizovao tradicionalne protivnike desnice, ali nije uveao njihov broj; lake je mobilisao manjine nego veine. Meu tim manjinama, intelektualci i oni koji su se bavili umetnou su bili posebno otvoreni za njegov poziv (osim jedne knjievne struje koja je bila inspirisana nacionalistikom i antidemokrat- skom desnicom videti poglavlje 6), jer je arogantno i agresivno neprijateljstvo nacionalsocijalizma prema vrednostima civilizacije kako su dotada poimane, bilo momentalno jasno u oblastima koje su njih zanimale. Nacistiki rasizam je odmah doveo do masovnog egzodusa jevrejskih i leviarskih naunika koji su se rasuli irom ostatka sveta tolerancije. Nacistika odbojnost prema intelektualnim slobodama je po svoj prilici skoro trenutno poistila treinu predavaa sa nemakih univerziteta. Napadi na modernistiku" kulturu, javno spaljivanje jevrejskih" i drugih nepoeljnih knjiga, poeli su bukvalno im je Hitler stupio u vladu. Meutim, iako su obini graani mogli da osuuju neka od brutalnijih varvarstava tog sistema - koncentracione logore i svoenje Jevreja (koji su obuhvatali sve one koji su imali makar jednog jevrejskog dedu ili babu) na izdvojenu potklasu bez ikakvih prava iznenaujue veliki broj graana je ta varvarstva video, u najgorem sluaju, kao ogranieno odstupanje. Na kraju krajeva, koncentracioni logori su jo uvek bili pre svega sredstvo za zastraivanje potencijalne komunistike opozicije i zatvori za kadrove subverzije, to je bio cilj za koji su mnogi konvencionalni konzervativci imali izvesne simpatije, a kada je rat izbio u svima njima nije bilo vie od 8000 ljudi. (Njihova ekspanzija u univers conentrationnaire terora, torture i smrti za stotine hiljada, pa i milione ljudi, desila se tokom rata.) A sve do rata, kako god da je odnos prema Jevrejima bio varvarski, jo uvek je izgledalo da nacistika politika pre zamilja konano reenje" za jevrejski problem" kao masovno proterivanje nego kao masovno istrebljenje. Sama Nemaka je apolitinom posma

trau izgledala kao jedna stabilna zemlja, koja je zapravo u privrednom procvatu, sa popularnom vladom, premda sa nekim neprivlanim osobinama. Oni koji su itali knjige, ukljuujui i Firerovu sopstvenu Mein Kampf, verovatno su bolje prepoznavali, u krvolonoj retorici rasistikih agitatora i lokalizovanoj torturi i ubijanju u Dahauu i 118 DOBA KATASTROFA Buhenvaldu, pretnju itavom svetu koja se zasnivala na odlunom ponitavanju civilizacije. Zapadni intelektualci (mada u to vreme samo deo studenata, koji su se tada preteno sastojali od sinova uglednih" srednjih klasa i njihovih buduih pripadnika) bili su stoga prvi socijalni sloj koji je tridesetih godina masovno mobilisan protiv faizma. Ipak je to bio prilino malobrojni sloj, mada neobino uticajan, naroito zbog toga to je obuhvatao novinare, koji su u nefaistikim zemljama Zapada, odigrali kljunu ulogu u tome da se ak i konzervativniji itaoci i donosioci odluka uzbune oko prirode nacionalsocijalizma. Konkretna politika otpora usponu faistikog tabora je, da ponovimo, na papiru bila jednostavna i logina. Trebalo je ujediniti sve zemlje protiv agresora (Drutvo naroda je prualo za to potencijalni okvir), ne initi im ustupke, i pomou pretnje, ili ako je neophodno, stvarnom zajednikom akcijom, odvratiti ih ili poraziti. Komesar za spoljne poslove SSSR-a Maksim Litvinov, od sebe je napravio zagovornika ove kolektivne bezbednosti. Lake reeno nego uinjeno. Glavna prepreka je bila ta, da su onda kao i sada, ak i one drave koje su imale zajednike strahove i sumnje prema agresoru, imale druge interese koji su ih delili, ili koji su mogli da se iskoriste za to da ih podele. Nije jasno koliko je bila vana najoiglednija podela, ona izmeu Sovjetskog Saveza koji je u teoriji bio posveen tome da posvuda zbaci buroaske reime i okona njihova carstva, i drugih zemalja, koje su sada SSSSR videle kao inspiratora i podstre- kaa subverzije. Dok su vlade - sve one glavne su priznale SSSR posle 1933. godine - uvek bile spremne da nau zajedniki jezik sa Sovjetima kada je to odgovaralo njihovim namerama, neki od njihovih lanova i ustanova su nastavili da boljevizam smatraju znaajnim neprijateljem, u duhu hladnog rata posle 1945. godine. Dodue britanske obavetajne slube su bile izuzetak po tome to su se usredsredile na crvenu pretnju do te mere da je sve do sredine tridesetih godina nisu naputali kao glavni cilj (Andrevv, 1985, str. 530). Meutim mnogi konzervativci, posebno u Britaniji, oseali su da bi najbolje od svih reenja bio nemako-sovjetski rat, koji bi oslabio, a moda i unitio oba neprijatelja, a ni unitenje boljevizma od strane pomou oslabljene Nemake ne bi bila loa stvar. Suvie je oigledno ogromno oklevanje zapadnih vlada da stupe u efektivne pregovore sa Crvenom dravom, ak i 1938-1939. godine, kada vie niko nije poricao hitnost stvaranja antihitlerovskog saveza. U stvari je strah od toga da ne bude ostavljen da se sam suprotstavi Hitleru bilo ono to je konano nagnalo Staljina, koji je od 1934. godine bio nepokolebljivi pobornik saveza sa Zapadom protiv Hitlera, u pakt Staljin - Ribentrop avgusta 1939. godine, pomou koga se nadao da zadri SSSR izvan rata, dok Nemaka i zapadne sile ne bi iscrpli jedni druge, na korist njegove drave, koja je tajnim klauzulama pakta, zadobila veliki deo zapadnih teritorija to ih je Rusija izgubila posle revolucije. Taj proraun se pokazao pogrenim, ali je, kao i neuspeh pokuaji da se stvori zajedniki front protiv Hitlera, pokazao podele izmeu drava koje su uinile mogunim neobian uspon nacistike Nemake izmeu 1933. i 1939. godine, koji bukvalno nije naiao na otpor. Osim toga, geografija, istorija i privreda su vladama pruale razliita vienja sveta. Evropski kontinent kao takav, bio je od malog ili nikakvog interesa za Japan ili SAD, ije su politike bile pacifike i amerike, ili za Britaniju koja je jo uvek bila anga

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 119

ovana u svojoj svetskoj imperiji i u globalnoj pomorskoj strategiji, mada je bila suvie slaba da odri i jednu i drugu. Zemlje istone Evrope stisnute izmeu Nemake i Rusije, to je oigledno odreivalo njihovu politiku, posebno onda kada su (kako se ispostavilo) zapadne sile bile nesposobne da ih zatite. Nekoliko njih je dobilo bive ruske teritorije posle 1917. godine, i zato su, iako neprijateljske prema Nemakoj, davale otpor bilo kakvom antinemakom savezu koji bi vratio Ruse na njihove zemlje. Pa ipak, kako je pokazao Drugi svetski rat, jedini efikasan antifaistiki savez bio je onaj koji je ukljuivao SSSR. to se tie privrede, zemlje kao Britanija koje su znale da su Prvi svetski rat vodile iznad svojih mogunosti, ustuknule su pred trokovima naoruanja. Ukratko, postojao je veliki jaz izmeu toga da se sile Osovine prepoznaju kao glavna opasnost i toga da se neto u vezi s tim uini. Liberalna demokratija (koja po definiciji nije postojala na faistikoj ili autoritarnoj strani) proirivala je taj jaz. Ona je usporavala ili spreavala donoenje politikih odluka, posebno u SAD, a nesumnjivo je voenje nepopularne politike inila tekim, a ponekad i nemoguim. Nema sumnje da su neke vlade koristile to kao opravdanje za svoju mlitavost, ali primer SAD pokazuje da ak ni jedan snaan i popularan predsednik kao F. D. Ruzvelt nije bio kadar da protiv raspoloenja svog birakog tela sprovede svoju antifaistiku spoljnu politiku. Da nije bilo Perl Harbura i Hitlerove objave rata, SAD bi skoro sigurno nastavile da se dre podalje od Drugog svetskog rata. Nije jasno u kojim okolnostima bi u njega ule. Pa ipak ono to je slabilo odlunost kljunih evropskih demokratija, Francuske i Velike Britanije, nije toliko bio politiki mehanizam demokratije, koliko uspomena na Prvi svetski rat. To je bila rana koja je bolela i glasae i vlade, jer je uticaj tog rata bio i bez presedana i opti. I za Francusku i za Britaniju, taj uticaj je to se tie ljudskih (mada ne i materijalnih) gubitaka bio daleko vei nego to se pokazalo za Drugi svetski rat (videti poglavlje 1). Jo jedan takav rat je morao da se izbegava po svaku cenu. Rat je svakako bio poslednje od svih politikih reenja. Oklevanje da se poe u rat ne sme se brkati sa odbijanjem da se bori, mada je potencijalni borbeni moral Francuza, koji su stradali vie od bilo koje druge zaraene zemlje, svakako bio oslabljen traumom Prvog svetskog rata. Niko nije iao u Drugi svetski rat pevajui, pa ak ni Nemci. Na drugoj strani neogranieni (nereligij- ski) pacifizam, iako prilino popularan u Britaniji tridesetih godina, nikad nije bio masovni pokret i iezao je 1940. godine. Uprkos prilinoj toleranciji prema onima koji su iz verskog razloga odbijali sluenje vojnog roka u Drugom svetskom ratu, broj onih koji su zahtevali svoje pravo da odbiju da se bore bio je mali (Calvocoressi, 1987, str. 63). Na nekomunistikoj levici, koja se posle 1918. godine ak i vie emotivno predavala mrnji prema ratu i militarizmu nego to je to inila (teorijski) pre 1914. godine, zalaganje za mir po svaku cenu bilo je gledite manjine, ak i u Francuskoj gde je bilo najjae. U Britaniji je Dord Lensberi (Lansbury), pacifista koji se sluajem izbornog holokausta, naao na elu Laburistike partije posle 1931. godine, bio je efikasno i brutalno uklonjen iz vodstva 1935. godine. Za razliku od francuske vlade Narodnog fronta 19361938. godine, koju je predvodio socijalist, britanski laburisti se mogu kritikovati ne zbog nedostatka vrstine prema faistikim agresorima, ve zbog toga to su odbijali da podre neophodne vojne mere kojima se otpor ini delo- tvornim, kao to su naoruanje i regrutacija. Isto tako mogu se kritikovati i komunisti, za koje pacifizam nikad nije bio iskuenje.

Levica je stvarno bila u kripcu. S jedne strane snaga antifaizma je bila ta koja je mobilisala one koji su strahovali od rata, i zbog onog prolog i zbog neznanih uasa sledeeg rata. To da faizam znai rat bio je ubedljiv razlog za borbu protiv njega. S druge strane, otpor faizmu koji ne predvia upotrebu oruja nije mogao da uspe. tavie, nada 120 DOBA KATASTROFA da e kolektivna ali miroljubiva vrstina dovesti nacistiku Nemaku, ili ak Musolinijevu Italiju, do kolapsa poivala je na iluzijama o Hitleru i o navodnim snagama opozicije unutar Nemake. U svakom sluaju mi koji smo proiveli ta vremena znali smo da e biti rata, ak i dok smo skicirali neubedljiva scenarija kojima bi se on izbegao. Mi smo - istoriar isto moe da se poziva na svoje seanje - oekivali da se borimo u sledeem ratu, a verovatno i da poginemo. A kao antifaisti znali smo da kada doe do toga nemamo drugi izbor do da se borimo. Meutim, politike dileme levice ne mogu se upotrebiti za objanjenje neuspe- ha vlada, ako ni zbog eg drugog, ono zbog toga to efikasne pripreme za rat nisu zavisile od rezolucija koje su usvajane (ili nisu usvajane) na partijskim kongresima; pa ak, u periodu od nekoliko godina, ni od straha od izbora. Pa ipak vlade, a posebno francuska i britanska, takoe su bile nepopravljivo zastraene Velikim ratom. Francuska je iz njega izala do kraja iscrpena, a jo uvek potencijalno manja i slabija sila od poraene Nemake. Protiv vaskrsle Nemake, Francuska nije bila nita bez saveznika, a jedine evropske zemlje koje su imale interesa da se udrue sa Francuskom, Poljska i drave - naslednice Habzburga, bile su oito suvie slabe za takvu svrhu. Francuzi su uloili svoj novac u liniju utvrenja (Maino linija11 nazvana po ubrzo zaboravljenom ministru), za koju su se nadali da e odvratiti napad Nemaca moguim gubicima poput onih na Verdenu (videti poglavlje 1). Preko toga, Francuzi su mogli samo da gledaju na Britaniju i posle 1933. godine, na SSSR. Britanske vlade su bile podjednako svesne svoje temeljne slabosti. Finansijski, oni sebi nisu mogli priutiti jo jedan rat. Strateki, vie nisu imali mornaricu sposobnu da istovremeno operie na tri velika okeana i na Mediteranu. U isto vreme, problem koji ih je stvarno brinuo nije bilo to to se dogaalo u Evropi, ve to kako da odre na okupu, oigledno nedovoljnim snagama, globalnu imperiju koja je geografski bila vea neko ikada pre, ali isto tako oevidno i na ivici raspada. Tako su obe zemlje znale da su same suvie slabe da odbrane status kvo uspostavljen 1919. godine po njihovoj meri. Takoe su obe znale da je ovaj status kvo bio nestabilan, i da ga je nemogue odrati. Nijedna od njih nije imala ta da dobije iz jo jednog rata, a mnogo toga je imala da izgubi. Oigledna i logina politika je bila pregovaranje sa oivelom Nemakom, da bi se uspostavio trajniji evropski obrazac, a ovo je znailo, van svake sumnje, praviti ustupke sve veoj nemakoj snazi. Na nesreu, preporoena Nemaka je bila zemlja Adolfa Hitlera. Takozvana politika poputanja11 je imala tako lo publicitet od 1939. godine da se moramo prisetiti kako se razumnom ona inila tolikim zapadnim politiarima koji nisu bili antinemaki u sri ili antifaisti iz principa, a posebno u Britaniji, gde promene na kontinentalnoj mapi, naroito u udaljenim zemljama o kojima malo znamo11 (kako je emberlen rekao za ehoslovaku 1938. godine), nisu podizale pritisak. (Francuzi su razumljivo bili daleko nervozniji u vezi sa bilo kojom inicijativom u korist Nemake, koja se pre ili kasnije mora okrenuti protiv njih, ali Francuska je bila slaba.) Moglo se sa sigurnou proricati, da e Drugi svetski ijat unititi britansku privredu i rasturiti velike delove Britanske imperije. I stvarno, to je ono to se desilo. Mada je to bila cena koju su socijalisti, komunisti, oslobodilaki pokreti u kolonijama i pred-

OD 1914. GODINE DO PADA SSSR-a

Sarajevo: Nadvojvoda Franc Ferdinand od Austrije i njegova ena naputaju Gradsku vijenicu na svom putu ka atentatu, koji je izazvao Prvi svetski rat.

Polja smrti u Francuskoj, kako su ih videli samrtnici: kanadski vojnici izmeu kratera od granata, 1918. godine.

OD 1914. GODINE DO PADA SSSR-a

Sarajevo: Nadvojvoda Franc Ferdinand od Austrije i njegova ena naputaju Gradsku vijenicu na svom putu ka atentatu, koji je izazvao Prvi svetski rat.

Polja smrti u Francuskoj, kako su ih videli samrtnici: kanadski v ojnici izmeu kratera od granata, 1918. godine.

Polja smrti u Francuskoj, kako su ih videli preiveli: ratno groblje, Chalon- sur-Marne.

Rusija 1917: vojnici sa revolucionarnim zastavama (Proleteri svih zemalja, ujedinite se!).

Oktobarska revolucija: slika Lenjina (velikog voe proletarijata 44) na radnikim zastavama pie Sva vlast Sovjetima44.

Svetska revolucija, kako je prikazana na sovjetskom prvomajskom posteru oko 1920. godine. Na crvenoj zastavi koja je zaokruila planetu, pie Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

Traumatina posleratna inflacija, ija uspomena jo opseda Nemaku: nemaka novanica od dvadeset miliona maraka (juli 1923).

Put u veliku depresiju: krah Vol strita 1929. godine.

Ljudi bez posla: nezaposleni Britanci u tridesetim godinama.

Dvojica voa faizma: Adolf Hitler (1889-1945) i Benito Musolini (1883-1945) imali su mnogo emu da se smeju 1938. godine.

Due: mladi italijanski faisti mariraju pred Musolinijem.

Firer: nacistiki miting u Nirnbergu.

panski graanski rat 1936-1939: anarhistika milicija u Barseloni, na improvizova- nom oklopnom vozilu.

Faizam koji pobeuje? Adolf Hitler osvaja Evrope 1940-1941. godine, u okupiranom Parizu. Drugi svetski rat: ameriki boing letea tvrava
bombarduje Berlin.

Drugi svetski rat: tenkovi. Sovjetska oklopna vozila napadaju u najveoj tenkovskoj bici u istoriji, Kursk 1943. godine.

Rat neboraca: London gori, 1940. godine.

Rat neboraca: Hiroima posle atomske bombe, 1945. godine.

Rat neboraca: spaljeni Drezden, 1945. godine.

Rat neboraca: Hiroima posle atomske bombe, 1945. godine.

Rat otpora: Josip Broz (Maral Tito), 1892-1980, tokom partizanske borbe za osloboenje Jugoslavije.

Imperija pred pad: britanski ratni poster.

Imperija koja propada: Alir pred sticanje nezavisnosti od Francuske, 1961. godine.

Posl e impe rije: Pre mije r Indi ra Gan di (191 71984 ) pred vodi para du na Dan neza visn

osti u Nju Delhiju.

HLADNI RAT: PROJEKTILI SPREMNI ZA APOKALIPSU

Amerika krstarea raketa.

Silos za sovjetsku SS raketu.

Podeljena dva sveta: Berlinski zid (1961-1989) odvaja kapitalizam i realni socijalizam 44 u blizini Brandenburke kapije.

Trei svet vri: pobunjenika armija Fidela Kastra ulazi u osloboenu Santa Klaru pred uzimanje vlasti na Kubi, 1. januara 1959. godine.

Geriljerosi: pobunjenici u El Salvadoru osamdesetih godina pripremaju rune granate.

Od gerile Treeg sveta do studenata Prvog sveta: demonstracije protiv rata u Vijetnamu, Grosvenor skver, London, 1968. godine.

Socijalna revolucija u ime Boga: Iran 1979. godine, prvi veliki pokret dvadesetog veka koji je odbacio i tradicije 1789. i tradicije 1917. godine.

Hladni rat se zavrava: ovek koji ga je okonao, Mihail Sergejevi Gorbaov, generalni sekretar KPSS (1985-1991).

Kraj Hladnog rata: Berlinski zid pada, 1989. godine.

Kraj evropskog komunizma: Staljin se uklanja iz Praga.

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 121

sednik F. D. Ruzvelt bili isuvie spremni da plate za poraz faizma, ne zaboravimo da je ona bila preterana sa take gledita racionalnih britanskih imperijalista. Pa ipak kompromis i pregovaranje sa Hitlerovom Nemakom nisu bili mogui, jer su politiki ciljevi nacionalsocijalizma bili iracionalni i neogranieni. Ekspanzija i agresija su bili ugraeni u taj sistem, i sem ako se unapred ne prihvati napredovanje nacista, to jest ako se ne izabere neodupiranje nacistima, rat je bio neizbean, bolje pre nego kasnije. Otuda centralnu ulogu u formiranju politike tridesetih godina igra ideologija: ako je ona odreivala ciljeve nacistike Nemake, ona je iskljuivala real politik (realnu politiku) za drugu stranu. Oni koji su shvatali da ne moe biti kompromisa sa Hitlerom, to je bila realna procena situacije, to su inili iz potpuno nepragma- tinih razloga. Oni su smatrali faizam kao u principu i a priori nepodnoljivim, ili su (kao u sluaju Vinstona erila) bili noeni jednom jednako a priori idejom o tome za ta se njihova zemlja i imperija ,,zalae i ta ne moe da rtvuje. Paradoks Vinstona erila bio je u tome to je ovaj veliki romantik iji su politiki sudovi bili skoro uvek pogreni o svakoj stvari od 1914. godine - bio realan jedino po pitanju Nemake. I obratno, politiki realisti koji su bili za poputanje, bili su potpuno nerealni u svojoj proceni situacije, ak i kada je nemogunost da se ugovori nekakav sporazum sa Hitlerom postala oigledna svakom razumnom posmatrau 1938-1939. godine. To je bio razlog za crnu tragikomediju od marta do septembra 1939. godine, koja se okonala ratom koji niko nije eleo u tom trenutku a niti ga je iko eleo na tom mestu (ak ni Nemaka), i koji je u stvari Britaniju i Francusku ostavio bez ideje o tome ta bi one, kao strane u ratu, trebalo da rade, sve dok ih blitzkrieg 1940. godine nije zbrisao. Suoeni sa dokazima koje su i sami prihvatali, popustljivci u Britaniji i Francuskoj jo uvek nisu mogli da se uzmu u pamet i da ozbiljno pregovaraju o savezu sa SSSR-om, bez ega se rat nije mogao ni odloiti ni dobiti, i bez ega su garancije protiv nemakog napada koje je Nevil emberlen iznenada i nehajno razbacao po istonoj Evropi, - a da nije, to moe da izgleda neverovatno, konsultovao, pa ak ni adekvatno informi- sao SSSR - bile arenje papira. London i Pariz nisu eleli da se bore, ve u najboljem sluaju da odvrate napadaa pokazivanjem snage. To Hitleru ni za trenutak nije izgledalo uverljivo, pa uostalom ni Staljinu, iji su pregovarai uzalud zahtevali predloge o zajednikim stratekim operacijama na Baltiku. ak i dok su nemake armije marirale u Poljsku, vlada Nevila emberlena je jo uvek bila spremna da se nagodi sa Hitlerom, kao to je Hitler raunao (Watt, 1989, str. 215). Hitler se preraunao, a zapadne drave su objavile rat, ne zbog toga to su njihovi dravnici tako hteli, ve zbog toga to je Hitlerova sopstvena politika posle Minhena pomrsila raune popustljivcima. On je bio taj koji je protiv faizma mobili- sao dotada neopredeljene mase. U sutini je nemaka okupacija ehoslovake u martu 1939. godine britansko javno mnjenje preorijentisala na otpor, i tako naterala neodlunu vladu da neto uini; to je zauzvrat nateralo na akciju francusku vladu koja nije imala drugog izbora sem da se pridrui svom jedinom delotvornom savezniku. Prvi put je borba protiv Hitlerove Nemake vie ujedinjavala nego to je delila Britance, ali - dosada - bez uinka. Kada su Nemci brzo i nemilosrdno unitili Poljsku i podelili njene ostatke sa Staljinom, koji se povukao u na propast osuenu neutralnost, na Zapadu je za lanim ratom usledio neubedljiv mir. Nijedna vrsta realpolitike ne moe da objasni politiku popustljivaca posle Minhena. Jednom kada je rat izgledao dovoljno verovatan - a ko je u njega sumnjao 1939. godine? jedina stvar koju je trebalo uraditi bilo je spremati se za njega to je

mogue efikasnije, a to nije raeno. Jer Britanija, ak i Cemberlenova Britanija, sigurno nije bila spremna da prihvati Evropu u kojoj dominira Hitler pre nego to je do toga dolo, ak 122 DOBA KATASTROFA iako je nakon pada Francuske bilo ozbiljnih pristalica toga da se pregovara o miru - tj. da se prihvati poraz. ak i u Francuskoj, gde je pesimizam koji je bio na ivici defetizma bio daleko uobiajeniji meu politiarima i vojnicima, vlada nije bila spremna da se preda, niti je to uinila sve dok armija nije propala u junu 1940. godine. Njihova politika je bila mlaka jer niti su smeli da slede logiku politike sile, niti apri- ori ubeenja onih borbenih, za koje nita nije moglo da bude vanije od borbe protiv faizma (kao faizma ili kao Hitlerove Nemake) ili onih antikomunista za koje bi Hitlerov poraz znaio propast onog autoritarnog reima koji predstavlja glavni bedem protiv komunistike revolucije11 (Thierry Maulnier, 1938, citirano prema Ory, 1976, str. 24). Nije lako rei ta je odreivalo delovanje ovih dravnika, jer njih nije pokretao samo intelekt, ve i predrasude, nade i strahovi koji su neosetno iskrivljavali njihovu predstavu o svetu. Bile su prisutne uspomene na Prvi svetski rat i sumnje u sebe kod politiara koji su gledali svoje liberalno demokratske politike sisteme i privrede u neemu to zapravo moe biti konano povlaenje; stanje duha tipinije za kontinent nego za Britaniju. Postojala je istinska nesigurnost u tome da li u takvim okolnostima nepredvidljivi rezultati uspene politike otpora mogu da opravdaju previsoku cenu koju bi ta politika mogla da iziskuje. Jer, na kraju krajeva, za veinu britanskih i francuskih politiara, najbolje to bi se moglo postii bilo je ouvanje ne mnogo zadovoljavajueg i verovatno neodrivog status kvoa. A iza toga se postavljalo pitanje nije li, ako je status kvo ionako osuen na propast, faizam bolji od njegove alternative, socijalne revolucije i boljevizma. Da je jedini oblik faizma koji se nudio bio od italijanske vrste, malo koji bi konzervativni ili umereni politiar oklevao. ak je i Vinston eril bio proitalijanski raspoloen. Problem je bio taj da se nisu suoavali sa Musolinijem, nego sa Hitlerom. Ipak, nije bez znaaja to da se glavna nada tolikih vlada i diplomata u tridesetim godinama sastojala u tome da se Evropa stabilizuje time to e se nai zajedniki jezik sa Italijom, ili to e se bar Musolini odvojiti od saveza sa svojim uenikom. To nije funkcionisalo, ak i pored toga to je sam Musolini bio dovoljno realan da zadri izvesnu slobodu delovanja sve dok, u junu 1940. godine, nije pogreno, ali ne sasvim bez osnova, zakljuio da su Nemci pobedili i onda je sam objavio rat. III Dakle, pitanja oko kojih su se vodile borbe, bilo unutar drava, bilo meu njima, bila su transnacionalna. Nigde to nije bilo jasnije nego u panskom graanskom ratu 19361939. godine, koji je postao kvintesencijalni izraz ovog globalnog sukoba. Iz dananje perspektive moe da se ini iznenaujuim da je ovaj sukob momentalno mobilisao simpatije i levice i desnice u Evropi i u Amerikama, a posebno meu zapadnim intelektualcima. panija je bila periferni deo Evrope i njena istorija je bila uporno iskljuivana iz ostatka kontinenta od koga ju je odvajao zid Pirineja. Ona je od Napoleonovih vremena izbegavala evropske ratove i izbei e Drugi svetski rat. Poev od ranog devetnaestog veka tamonja zbivanja nisu bila predmet stvarnog interesovanja evropskih
34 panija je zadrala uporite u Maroku, to su osporavala lokalna berberska plemena, koja su takoe davala panskoj vojsci strane borbene jedinice, kao i neke afrike teritorije dalje na jugu, na koje su svi zaboravili.

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 123

vlada, mada su SAD izazvale jedan kratak rat 1898. godine protiv nje da bi joj opljakale poslednje ostatke esnaestovekovne svetske imperije, Kubu, Portoriko i Filipine. 34 U stvari, nasuprot verovanjima generacije kojoj pripada ovaj pisac, Spanski graanski rat nije bio prva faza Drugog svetskog rata, a pobeda generala Franka, koji kao to smo videli ak ni ne moe da se opie kao faista, nije imala znaajne svetske posledice. Ona je samo zadrala paniju (i Portugaliju) u izolaciji od ostatka sveta tokom sledeih trideset godina. Pa ipak nije sluajnost to to je domaa politika jedne notorno iznimne i sebi dovoljne zemlje postala simbol globalne borbe tridesetih godina. Oni su pokrenuli temeljna pitanja svog vremena: na jednoj strani su bili demokratija i socijalna revolucija budui da je panija bila jedina evropska drava spremna za erupciju; na drugoj, po svojoj beskompromisnosti jedinstven, tabor kontrarevolucije ili reakcije, koji je nadahnula Katolika crkva koja je odbacivala sve ono to se u svetu dogodilo posle Martina Lute- ra. Vrlo je zanimljivo, da pre graanskog rata ozbiljniji znaaj nisu imale niti partije promoskovskog komunizma ni one inspirisane faizmom, jer je panija ila svojim ekscentrinim putem i ka anarhistikoj ultralevici i ka karlistikoj ultradesnici. 35 Dobronamerni liberali, antiklerikalci i masoni u za latinske zemlje karakteristinom devetnaestovekovnom stilu, koji su od Burbona preuzeli vlast 1931. godine, niti su mogli da zadre socijalno vrenje panske sirotinje i na selu i u gradu, niti da ga dezaktiviraju efikasnim (pre svega agrarnim) reformama. Njih su 1933. godine odbacile konzervativne vlade ija je represivna politika prema agitaciji i lokalnim pobunama, kao to je ustanak rudara u Asturiji 1934. godine, naprosto pomogla da naraste potenijalni revolucionarni pritisak. U ovoj fazi je panska levica otkrila kominternov- ski Narodni front, za ta je podstrek stigao iz susedne Francuske. Ideja da sve partije treba da formiraju jedinstven izborni front protiv desnice imala je smisla za levicu koja nije ba znala ta da radi. ak su i anarhisti, u svom poslednjem masovnom uporitu na svetu, bili skloni da zatrae od svojih pristalica da poine buroaski greh glasanja na izborima, to su dotada odbacivali kao nedostojno pravog revolucionara, mada se u stvari nijedan anarhista nije okaljao kandidovanjem na izborima. U februaru 1936. godine Narodni front je zadobio malu, a nikako sveobuhvatnu veinu, i zahvaljujui svojoj koordinaciji, znaajnu veinu u panskom parlamentu ili Kortesu. Ova pobeda nije toliko stvorila jednu efikasnu leviarsku vladu, koliko jednu pukotinu, kroz koju je nagomilana lava drutvenog nezadovoljstva mogla da pokulja. Ovo je bilo sve oiglednije u narednim mesecima. U ovoj fazi, poto je ortodoksna desniarska politika omanula, panija se vratila jednom obliku politike koji je izmislila, i koji je postao karakteristian za iberijski svet: to je bio pronunciamento, ili vojni udar. Ba kao to je panska levica pronala sebe gledajui preko nacionalnih granica na Narodni front, tako se panska desnica primakla faistikim silama. Ovo se nije desilo toliko preko lokalnog umerenog faistikog pokreta, Falange, ve posredstvom Crkve i monarhista za koje je razlika izmeu podjednako bezbonih liberala i komunista bila mala, i za koje nije bilo mogunosti za kompromis ni sa jednima od njih. Italija i Nemaka su se nadale da izvuku neku moralnu a moda i politiku korist iz desniarske pobede. panskim generalima koji
35 Karlizam je bio pokret vatrenih i ultratradicionalistikih monarhista, sa snanom seljakom podrkom, uglavnom u Navari. Karlisti su se borili u graanskim ratovima 1830-ih i 1870-ih godina podravajui jednu granu panske kraljevske porodice.

su poeli ozbiljno da planiraju pu posle izbora, bila je potrebna finansijska podrka i praktina pomo, o emu su pregovarali sa Italijom. 124 DOBA KATASTROFA demokratske pobede i politike mobilizacije masa nisu idealni za Meutim, trenuci vojne udare, iji se uspeh zasniva na konvenciji da civili, da i ne pominjemo neangaovane delove vojnih snaga, prihvataju signale puista, ba kao to puisti iji signali nisu prihvaeni, mirno priznaju svoj neuspeh. Klasini pronunciamen- to je igra koja se najbolje igra kada su mase po strani, ili kada su vlade izgubile legitimitet. Ovi uslovi nisu postojali u paniji. Generalski pu od 17. jula 1936. godine uspeo je u nekim gradovima, a u drugim ga je doekao strastveni otpor naroda i snaga lojalnih Republici. Puisti nisu uspeli da osvoje dva glavna panska grada, ukljuujui i prestonicu, Madrid. Zato je u nekim delovima panije pu ubrzao socijalnu revoluciju koju je nameravao da preduhitri. U celoj paniji pretvorio se u razvueni graanski rat ustavne i zakonito izabrane vlade Republike, koja je sada bila proirena tako da je obuhvatala socijaliste, komuniste, pa ak i neke anarhiste, ali koja je nelagodno ivela u divljem braku sa snagama masovne pobune koje su porazile pu, protiv pobunjenih generala koji su se predstavljali kao nacionalistiki krstai protiv komunizma. Najmlai, a politiki najinteligentniji meu generalima, Francisko Franko i Bahamonde (1892-1975) postao je voa novog reima, koji je tokom rata postajao autoritarna drava, sa jednom jedinom partijom - desniarskim konglomeratom koji se pruao od faizma do starih monarhista i karlistikih ultraa, pod apsurdnim imenom panska Tradicionalistika Falanga. Ali obema stranama u graanskom ratu je bila potrebna podrka. Obe su se obraale potencijalnim zatitnicima. Reakcija antifaistikog mnjenja na ustanak generala je bila trenutna i spontana, za razliku od reakcije antifaistikih vlada, koja je bila izrazito opreznija, ak kada su snano podravale Republiku, kao SSSR i vlada Narodnog fronta koja je tek dola na vlast u Francuskoj. (Italija i Nemaka su svojoj strani odmah poslale oruje i ljude.) Francuska je elela da pomogne, i davala je neku (slubeno ,,demantovanu) pomo Republici, sve dok nije bila prisiljena na zvaninu politiku ,,nemeanja unutranjim podelama i od strane britanske vlade, koja je bila duboko neprijateljska prema neemu to je videla kao napredovanje socijalne revolucije i boljevizma na Iberijskom poluostrvu. Mnjenje srednje klase i konzervativaca na Zapadu generalno je delilo ovaj stav, premda se nije (osim Katolike crkve i profaista) vatreno poistoveivalo sa generalima. Rusija, iako vrsto na strani Republike, takoe se pridruila Sporazumu o nemeanju, iji cilj, spreavanje nemake i italijanske pomoi generalima, niko nije oekivao, ili eleo da bude postignut, i koji se zbog toga kretao od dvosmislenosti do hipokrizije11 (Thomas, 1977, str. 395). Od septembra 1936. godine nadalje, Rusija je svesrdno, mada ne ba slubeno, slala ljudstvo i materijal kao podrku Republici. Nemeanje, to je znailo samo to da su Britanija i Francuska odbijale da ita uine u vezi sa masovnom intervencijom sila Osovine u paniji, i inei tako odrekli su se Republike, uvrujui i faiste i antifaiste u preziru prema ovim zemljama. To je mnogo podiglo presti SSSR-a, jedine sile koja je pomogla legitimnu vladu panije i komunista unutar i izvan zemlje, ne samo zbog toga to su oni organizovali meunarodnu pomo, ve to su se ubrzo postavili kao kima oruanih snaga Republike. Jo pre nego to su Sovjeti mobilisali svoje resurse, svi su, od liberala pa do krajnjih granica levice odmah shvatili pansku borbu kao svoju. Kako je najbolji engleski pesnik decenije W. H. Odn (Auden) pisao:

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 125

Na tom sunom kvadratu, odlomku vrele Afrike, pripojenom tako surovo inventivnoj Evropi, Na toj visoravni izrovanoj rekama, Pretee utvare nae groznice su precizne i ive. I vie od toga: tu i samo tu, beskrajno odstupanje levice zaustavili su mukarci i ene koji su se orujem borili protiv napredovanja desnice. Jo pre nego to je Komunistika internacionala poela da organizuje internacionalne brigade (njihovi prvi kontingenti su stigli u svoje budue baze sredinom oktobra), zapravo pre nego to su se prve organizovane dobrovoljake jedinice pojavile na frontu (one iz italijanskog liberalno- -socijalistikog pokreta Giustizia e Liberta - Pravda i sloboda11), ve se izvestan broj stranih dobrovoljaca borio za Republiku. Konano je preko etrdeset hiljada mladih stranaca iz preko etrdeset drava16 dolo da se bori a mnogi od njih i da poginu u jednoj zemlji o kojoj veina njih nije znala nita vie nego kako ona izgleda u kolskom atlasu. Znaajno je da se ne vie od hiljadu dobrovoljaca borilo na Frankovoj strani (Thomas, 1977, str. 980). Radi informacije italaca koji su odrasli u moralnom miljeu poznog dvadesetog veka, mora se dodati da to nisu bili ni plaenici, niti, osim u vrlo malom broju sluajeva, avanturisti. Oni su se borili za ideale. Sada je teko prisetiti se ta je panija znaila za liberale i leviare koji su proive- li tridesete godine, mada za mnoge meu nama preivelima, koji smo doiveli biblijsku starost, ona ostaje jedina politika stvar, koja ak i iz dananje perspektive, izgleda onako ista i snana kao to je bila 1936. godine. Danas se ini da to pripada preistorijskoj prolosti, ak i u paniji. U to vreme se onima koji su se borili protiv faizma izgledalo da je panija centralni front njihove borbe, jer jedino tamo akcija u toku dve i po godine nikada nije prestajala, jedino tamo su mogli uestvovati kao pojedinci, ako ne u uniformi, onda prikupljanjem novca, pomaganjem izbeglicama, i beskrajnim kampanjama za vrenje pritiska na sopstvene vlade pileeg srca. A postepeno, ali oigledno nepovratno napredovanje nacionalista, i predvidljivi poraz i smrt Republike, uinili su samo to da je potreba za stvaranjem saveza protiv svetskog faizma postala oajniki neophodna. Jer je panska republika, uprkos svim naim simpatijama i (nedovoljnoj) pomoi koju je dobila, od poetka vodila defanzivnu borbu protiv poraza. U retrospektivi je jasno da je do toga dolo usled njenih sopstvenih slabosti. Po standardima narodnih ratova dvadesetog veka, dobijenih ili izgubljenih, republikanski rat 1936-1939. godine, uz sav svoj heroizam, slabo se kotira; delom zbog toga to Republika nije ozbiljno upotrebila ono mono oruje protiv nadmonih konvencionalnih snaga, a to je gerilsko ratovanje - to je udan propust u zemlji koja je ovom obliku neredovnog ratovanja dala ime. Za razliku od nacionalista, koji su imali jedinstveno vojno i politiko rukovodstvo, Republikanci su ostali politiki podeljeni, a - uprkos komunistikom doprinosu - nisu stekli jedinstvenu vojnu volju i strateku komandu, sve dok nije bilo prekasno. Najbolje to su mogli bilo je da s vremena na vreme odbace potencijalno fatalne ofanzive druge strane, tako produavajui rat koji se zapravo mogao efikasno okonati zauzimanjem Madrida u novembru 1936. godine.

16 Meu njima je bilo otprilike 10 000 Francuza, 5 000 Nemaca i Austrijanaca, 5000 Poljaka i Ukrajinaca, 3 350 Italijana, 2800 Amerikanaca, 2000 Britanaca, 1500 Jugoslovena, 1500 eha, 1000 Maara, 1000 Skandinavaca i izvestan broj ostalih. 2-3000 Rusa teko da mogu biti klasifi- kovani kao dobrovoljci. Za oko 7000 njih se smatra da su bili Jevreji (Thomas, 1977, str. 982-984; Paucker, 1991, str. 15). 16 Moda se plaio da bi entuzijastiko uee komunista u francuskom i britanskom antifaistikom ratu moglo da se Hitleru uini kao znak Staljinove tajne sumnjiavosti, i tako da bude izgovor za napad.

U to vreme, teko da je panski graanski rat izgledao kao dobar znak za poraz faizma. U spoljnoj politici, on je bio minijaturna verzija evropskog rata, koji se vodio 126 DOBA KATASTROFA izmeu faistikih i komunistikih drava, od kojih su ove potonje bile primetno opreznije i manje odlune nego one prve. Zapadne demokratije ostale su nesigurne u svemu osim u svojoj politici nemeanja. U unutranjoj politici, to je bio rat u kome se mobilizacija desnice pokazala daleko efikasnijom od mobilizacije levice. Zavrio se potpunim porazom, sa stotinama hiljada mrtvih, stotinama hiljada izbeglica u onim zemljama koje bi ih primile, ukljuujui i veinu preivelih intelektualnih i umetnikih talenata panije, koji su se uz vrlo retke izuzetke, svrstali uz Republiku. Komunistika internacionala je mobilisala sve svoje velike talente za pansku republiku. Budui maral Tito, oslobodilac i voa komunistike Jugoslavije, iz Pariza je organizovao bujicu regruta za internacionalne brigade; Palmiro Toljati, voa italijanskih komunista, praktino je rukovodio neiskusnom panskom komunistikom partijom, i bio je meu posled- njima koji e pobei iz zemlje 1939. godine. Kominterna nije uspela, i to je znala, kao i SSSR, koji je poslao neke od svojih najimpresivnijih vojnih umova da slue u paniji (npr. budue marale Konjeva, Malinovskog, Voronova, Rokosovskog, i budueg komandanta sovjetske mornarice, admirala Kuznjecova). IV Pa ipak, panski graanski rat je anticipirao i pripremio oblik za snage koje e, nekoliko godina posle Frankove pobede, unititi faizam. On je anticipirao i politiku u Drugom svetskom ratu, onaj jedinstveni savez nacionalnog fronta koji se pruao od patriotskih konzervativaca do socijalnih revolucionara, koji je istovremeno bio i za poraz neprijatelja nacije, i za socijalnu regeneraciju. Jer Drugi svetski rat, za one na pobedni- koj strani, nije bio samo rat do vojne pobede, ve - ak i u Britaniji i SAD - rat za bolje drutvo. Niko nije sanjao o posleratnom povratku na 1939. godinu - niti na 1928. ili 1918. godinu, onako kao to su dravnici posle Prvog svetskog rata sanjali o povratku u svet iz 1913. godine. Britanska vlada, predvoena konzervativcem Vinstonom eri- lom, obavezala se, u sred oajnikog rata, na ostvarivanje sveobuhvatne drave blagostanja (ili drave drutvene brige) i pune zaposlenosti. Nije bila sluajnost da je izvetaj Beverid, koji je sve to preporuivao, obelodanjen u najcrnjoj od svih godina oajnikog ratovanja Britanije: 1942. godine. Posleratni planovi SAD samo se uzgred bave problemom kako da naine nemogunim novog Hitlera. Pravi intelektualni napori posleratnih planera bili su posveeni tome da se naui lekcija iz Velike recesije i tridesetih godina, tako da se ove ne mogu ponovo desiti. to se tie pokreta otpora u zemljama koje su sile Osovine porazile i okupirale, samo se po sebi razumevalo da su neodvojivi osloboenje i socijalna revolucija, ili bar veliki preobraaj. Osim toga, irom prethodno okupirane Evrope, istone i zapadne, vlade iste vrste su se pojavljivale iz pobede: administracije nacionalnog jedinstva bazirane na svim snagama koje su se protivile faizmu, bez ideolokih razlika. Prvi i jedini put u istoriji, komunistiki ministri su u veini evropskih drava sedeli pored konzervativnih, liberalnih ili socijaldemokratskih ministara, to je dodue, situacija kojoj nije bilo sueno da dugo traje. ak i pored toga to ih je zajednika pretnja primakla jedne drugima, ovo zadivljujue jedinstvo suprotnosti, Ruzvelta i Staljina, erila i britanskih socijalista, De Gola i francuskih komunista, bilo bi nemogue bez izvesnog labavljenja neprijateljstava i uzajamnih sumnji izmeu pobornika i protivnika Oktobarske revolucije. panski

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 127

graanski rat je olakao ovu veliku nagodbu. ak ni antirevolucionarne snage nisu mogle da zaborave da je panska vlada sa liberalnim predsednikom i premijerom, imala potpuni ustavni i moralni legitimitet, kada je apelovala za pomo protiv svojih pobunjenih generala. ak i oni demokratski dravnici koji su je izdali iz straha za sopstvenu kou, imali su neistu savest. I panska vlada, i to je jo vanije, komunisti koji su bili sve uticajniji u njenom radu, insistirali su na tome da socijalna revolucija nije njihov cilj, i zaista su, oito inili ta su mogli da kontroliu i ponite revoluciju, na uas revolucionarnih entuzijasta. I jedni i drugi su insistirali na tome da revolucija nije bila u.pitanju: u pitanju je bila odbrana demokratije. Zanimljivost je ta da ovo nije bio samo puki oportunizam ili, kako su mislili istunci na ultralevici, izdaja revolucije. Ovde se ogledao odluni prelaz od pobunjenikog na gradualistiki nain dolaska na vlast, od puta konfrontacije do puta pregovaranja, pa ak i na parlamentarni nain. U svedu reakcije panskog naroda na pu, koja je bez sumnje bila revolucionarna,37 komunisti su sada mogli da vide kako im je jedna u sutini defanzivna taktika, koju im je nametnula oajna situacija nakon Hitle- rovog uspona na vlast, otvorila perspektivu napredovanja, tj. demokratije novog tipa proizale iz imperativa i ratne politike i ratne privrede. Zemljoposednici i kapitalisti koji su podravali pobunjenike izgubili bi svoju imovinu; ne kao zemljoposednici i kapitalisti ve kao izdajnici. Vlada bi morala da preuzme privredu i da pravi privredne planove; ne zbog ideologije, ve zbog logike ratne privrede. Dakle, ako pobedi, ovakva demokratija ne moe biti nita drugo do neprijatelj konzervativnog duha... Ona prua garanciju za dalje osvajanje politike i ekonomije od strane panskog radnog naroda (isto, str. 176). Ovaj pamflet Kominterne iz oktobra 1936. godine, ovako je opisao sa prilinom tanou politiku formu u antifaistikom ratu 1939-1945. godine. To e biti rat koji e u Evropi voditi vlade sveobuhvatnih narodnih" ili nacionalnih" fronto- va ili koalicioni pokreti otpora, koji e se voditi pomou privrede kojom upravlja drava, i koji e na okupiranim teritorijama zavriti velikim poveanjem dravnog sektora, usled eksproprijacije kapitalista, ne kao takvih, ve kao Nemaca i kolaboranata sa Nemcima. U nekoliko zemalja centralne i istone Evrope ovaj put je direktno vodio od antifaizma do nove demokratije", kojom su dominirali komunisti, koji su je konano progutali, ali do izbijanja hladnoga rata, cilj ovih posleratnih reima nije bio trenutni prelaz na socijalistike sisteme ili ukidanje politikog pluralizma i privatne svojine.38 Krajnje drutvene i ekonomske posledice rata i osloboenja nisu se mnogo razlikovale u zapadnim zemljama, ali se razlikovala politika konjuktura. Socijalne i ekonomske reforme su bile uvoene, ne (kao posle Prvog svetskog rata) kao odgovor na pritisak masa i iz straha od revolucije, ve su ih sprovodile vlade iz principa opre- deljene za reforme - vlade koje su delom sastavljene od reformista stare vrste, kao to su bili demokrate u SAD i laburisti, sada na vlasti u Britaniji; delom, od partija reforme i nacionalne obnove koje su se pojavile neposredno iz raznih antifaistikih pokreta otpora. Ukratko, logika antifaizma vodila je prema levici.
37 Jezikom Kominterne, panska revolucija je bila integralni deo antifaistike borbe koja poiva na najiroj socijalnoj bazi. Ona je deo narodne revolucije. To je nacionalna revolucija. To je jedna antifaistika revolucija" (Erkoli, oktobar, 1936, citirano u Hobsbavvm, 1986, str. 175) 38 Na osnivakoj konferenciji novoustanovljenog hladnoratovskog Komunistikog informativnog biroa (Kominforma) bugarski delegat Viko ervenkov jo uvek je perspektive svoje zemlje nepokolebljivo opisivao ovim izrazima (Reale, 1954, str. 66-67, 73-74.

V Ove implikacije panskog rata su 1936. a jo vie 1939. godine, izgledale udaljene, pa128nerealne. Posle skoro itave decenije oitog totalnog neuspeha Kominternine linije i DOBA KATASTROFA antifaistikog jedinstva, Staljin ju je izbrisao sa svog programa, bar za neko vreme, i ne samo da se nagodio sa Hitlerom (mada su obe strane znale da to ne moe dugo da traje), ve je ak meunarodnom radnikom pokretu dao instrukcije o naputanju antifaistike strategije, to je besmislena odluka koja moda najbolje objanjava njegovu poslovinu odbojnost ak i prema najmanjem riziku.39 Ipak je 1941. godine logika Kominternine linije zauzela mesto koje joj pripada. Jer kada je Nemaka napala SSSR i uvela SAD u rat ukratko, kada je borba protiv faizma konano postala globalni rat - rat je postao politiki isto onoliko kao i vojniki. U meunarodnoj politici, on je postao savez izmeu kapitalizma SAD i komunizma Sovjetskog Saveza. Unutar svake zemlje u Evropi, ali ne, u to vreme u svetu zavisnom od zapadnog imperijalizma - oekivalo se da se ujedine svi oni koji su spremni da se odupru Nemakoj ili Italiji, to jest, da se stvori koalicija otpora koja obuhvata itav politiki spektar. Poto je cela zaraena Evropa osim Velike Britanije bila okupirana od strane sila Osovine, rat pripadnika otpora je uglavnom bio rat civila, ili naoruanih civila, koje nemake i italijanske armije nisu priznavale kao regularne oruane snage: to je bila surova partizanska borba, koja je svima nametala politiki izbor. Istorija evropskog pokreta otpora je uglavnom mitoloka, jer je (osim do izvesne mere u samoj Nemakoj) legitimitet posleratnih reima i vlada u sutini poivao na njihovim zaslugama u pokretu otpora. Francuska je jedan ekstremni sluaj, jer je vladi posle osloboenja nedostajao bilo kakav stvarni kontinuitet sa francuskom vladom iz 1940. godine, koja je sklopila mir sa Nemcima i sa njima kolaborirala, zbog ega je organizovani, a kamoli oruani otpor bio prilino slab, u najmanju ruku, sve do 1944. godine, i zbog ega je narodna podrka otporu bila neravnomerna. Poslerat- nu Francusku je obnovio general De Gol na temelju mita da, vena Francuska u sutini nikada nije prihvatila poraz. Kako je sam rekao Pokret otpora je bio blef koji je proao (Gillois, 1973, str. 164). To je bio in politike po kojoj su jedini borci Drugog svetskog rata kojima se danas ukazuje poast po francuskim ratnim memorijalima, borci Pokreta otpora i oni koji su se pridruili snagama De Gola. Meutim, Francuska nikako nije jedina drava izgraena na mistici pokreta otpora. O evropskim pokretima otpora se moraju rei dve stvari. Prvo, njihov vojni znaaj (uz mogui izuzetak Rusije) bio je zanemarljiv pre nego to se Italija povukla iz rata 1943. godine, i nigde nije bio odluujui osim moda u nekim delovima Balkana. Mora se ponoviti da je njihov glavni znaaj bio politiki i moralni. Tako je neobino impresivna i rairena mobilizacija za otpor 1943-1945. godine preobrazila italijanski drutveni ivot posle vie od dvadeset godina faizma, koji je uivao znatnu podrku, ak i meu intelektualcima, mobilizacija koja je obuhvatala do 100 000 boraca u centralnoj i severnoj Italiji uz etrdeset i pet hiljada mrtvih (Bocca, 1966, str. 297-302, 385-389, 569-570; Pavo- ne, 1991, str. 413). Dok su Italijani mogli da na ovaj nain ostave iza sebe uspomenu na Musolinijevu epohu iste savesti, Nemci, koji su ostali do kraja vrsto uz svoju vlast, nisu mogli da stvore distancu prema epohi nacizma 1933-1945. godine. Unutranji protivni

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 129

ci nacizma, manjina komunistikih boraca, pruski vojniki konzervativci, uz retke verske i liberalne disidente, bili su mrtvi ili su izali iz koncentracionih logora. Naravno, nasuprot tome, zbog podrke faizmu ili kolaboracije sa okupatorom su ljudi koji su u tome imali udela bukvalno uklonjeni iz javnog ivota za itavu generaciju posle 1945. godine, mada je hladni rat protiv komunizma naao dosta posla za takve osobe u podzemnom, ili polusvetu zapadnih vojnih i obavetajnih operacija. 17 Drugo zapaanje o pokretima otpora je to, da je iz oiglednih razloga - mada sa upadljivim izuzetkom Poljske - njihova politika skretala ulevo. U svakoj zemlji, faistika i radikalna desnica i konzervativci, lokalni bogatai i ostali kojima je glavni strah bila socijalna revolucija, teili su tome da imaju simpatija za Nemce, ili bar da im se ne suprotstavljaju. Tako je inio i izvestan broj regionalnih ili manjih nacionalistikih pokreta; i sami na ideolokoj desnici, neki meu njima, posebno flamanski, slovaki i hrvatski nacionalizam su se zapravo nadali da e izvui korist iz svoje kolaboracije. Isto tako su, to ne bi trebalo zaboraviti, inili i duboko i beskompromisno antikomunistiki elementi u Katolikoj crkvi, sa svojim armijama konvencionalnih vernika, mada je crkvena politika bila mnogo sloenija da bi se bilo gde jednostavno klasifikovala kao ,,kolaboracionistika. Iz toga sledi da su oni sa politike desnice koji su izabrali otpor nuno bili nekarakteristini za svoje politiko usmerenje. Vinston eril i general De Gol, nisu bili tipini lanovi svojih ideolokih porodica, mada se mora rei da je za jednog do sri desniarskog tradicionalistu vojnikog duha, bio nezamisliv patriotizam koji ne brani otadbinu. Ovo objanjava, ako je ikakvo posebno objanjenje potrebno, neobinu istak- nutost komunista u pokretima otpora, a zatim i njihov zapanjujui napredak tokom rata. Iz tog razloga su evropski komunistiki pokreti dostigli vrhunac svog uticaja 1945-1947. godine, osim u Nemakoj, gde se nisu oporavili od obezglavljivanja 1933. godine i herojskih, ali samoubilakih pokuaja otpora u naredne tri godine. ak i u zemljama koje su bile daleko od socijalne revolucije, kao to su Belgija, Danska i Holandija, komunistike partije su osvojile 10-12 procenata glasova - nekoliko puta vie nego to su ikada ranije osvajale sainjavajui tako trei ili etvrti po veliini blok u parlamentima svojih zemalja. U Francuskoj su se pojavili kao najvea od svih partija na izborima 1945. godine, prvi put vei od svojih starih rivala, socijalista. U Italiji je njihov uspeh bio za jo vee uenje. Pre rata mala, progonjena i po neuspehu na zlu glasu druina ilegalnih kadrova - zapravo im je Kominterna pretila rasputanjem 1938. godine - iskrsla je iz dve godine otpora kao masovna partija od osam stotina hiljada lanova, da bi uskoro (1946) dostigla skoro dva miliona lanova. to se tie zemalja u kojima je rat protiv sila Osovine voen uglavnom kao unutranji oruani otpor - Jugoslavije, Albanije i Grke - partizanskim snagama su dominirali komunisti, u tolikoj meri da je britanska vlada sa erilom na elu, kome je nedostajala i najmanja simpatija prema komu

17 Tajna antikomunistika oruana organizacija koja je, nakon to je jedan italijanski politiar otkrio njeno postojanje 1990. godine, bila poznata pod imenom Gladio (Ma) ustanovljena je 1949. godine da bi nastavila unutranji otpor protiv sovjetske okupacije u raznim evropskim zemljama, ako doe do toga. Njene lanove su naoruavali i plaali Amerikanci, a trenirali su ih pripadnici CIA i britanskih specijalnih jedinica, a njihovo postojanje se krilo od vlada na ijoj su teritoriji operisali, osim od izabranih pojedinaca. U Italiji, a moda i drugde, oni su se prvobitno sastojali od poslednjih faista koje su poraene sile Osovine ostavile za sobom kao nukleus otpora, a koji su potom zadobili novu vrednost kao fanatini antikomunisti. Sedamdesetih godina, kada invazija Crvene armije vie nije izgledala verovatna ak ni za operativce amerikih tajnih slubi, Gladijatori su pronali novo polje aktivnosti kao desniarski teroristi, ponekad se preruavajui u leviarske teroriste.

nizmu, prebacila svoju podrku i pomo od rojaliste Mihailovia, na komunistu Tita, kada je postalo jasno da je ovaj neuporedivo opasniji za Nemce od onog drugog. 130 DOBA KATASTROFA usmerili na otpor, ne samo zato to je struktura lenjinistike Komunisti su se avangardne partije bila tako zamiljena da proizvodi disciplinovane i samoportvova- ne kadrove ija je osnovna svrha bila efikasna akcija, ve i zbog toga to su ekstremne situacije, kakve su ilegalnost, represija i rat, bile upravo ono za ta su ove organizacije profesionalnih revolucionara bile stvorene. Zapravo, oni su sami predvideli mogunost otpora u ratu (M. R. D. Foot, 1976, str. 84). Po tome su se razlikovali od masovnih socijalistikih partija, koje su smatrale da je skoro nemogue delovati u odsustvu legalnih institucija - izbora, javnih zborova i ostalih - koje su odreivale i regulisale njihove aktivnosti. Suoene sa faistikim preuzimanjem vlasti ili nemakom okupacijom, socijaldemokratske partije su bile sklone da preu u hibernaciju, iz koje su u najboljem sluaju, kao to su nemaki i austrijski, izlazile na kraju mranog doba, sa veinom svojih starih pristalica i spremne da se ponovo late politike. Iako nisu odsustvova- le u pokretu otpora, one su bile nedovoljno zastupljene, iz strukturalnih razloga. U ekstremnom sluaju Danske, socijaldemokratska vlada je u stvari bila na vlasti kada je Nemaka okupirala ovu zemlju i ostala je na vlasti tokom rata, mada po svoj prilici, bez simpatija za naciste. (Trebalo im je dosta godina da se oporave od ove epizode.) Dve druge osobine su pomogle komunistima da zauzmu istaknuto mesto u pokretu otpora: njihov internacionalizam i strastveno, kvazi hilijastiko ubeenje sa kojim su oni posveivali svoje ivote idealu (videti poglavlje 2). Prva osobina im je omoguila da mobiliu mukarce i ene koji su bili otvoreniji za antifaistiki apel, nego za bilo kakav patriotski zov, na primer u Francuskoj, gde su izbeglice iz panskog graanskog rata imale najvei udeo u oruanom partizanskom otporu na jugozapadu te zemlje - dajui verovatno dvanaest hiljada boraca pre dana D (Pons Prades, 1975, str. 66) - i gde su druge izbeglice i strani radnici iz sedamnaest drava, koji su pod akronimom MOI (Main dOeuvre Immigree), radili neke od najopasnijih poslova za Partiju, kao grupa Manuijan (Jermeni i poljski Jevreji) koja je napadala nemake oficire u Parizu.41 Druga osobina je proizvodila onu kombinaciju hrabrosti, samo- portvovanja i okrutnosti, koja je impresionirala ak i protivnike, i koju nam tako ivo prikazuje rad zadivljujueg potenja, Wartime (na srpskom izdata neto drugaija verzija pod naslovom Revolucionarni rat, prim. prev.) Jugoslovena Milovana ilasa. Komunisti su, po miljenju jednog politiki umerenog istoriara, bili najhrabriji meu hrabrima" (Foot, 1976, str. 86), a i pored toga to im je njihova disciplinovana organizacija davala najbolje anse za preivljavanje u zatvorima i koncentracionim logorima, njihovi gubici su bili teki. Sumnje u francusku Komunistiku partiju, ije vodstvo nije bilo omiljeno ni meu drugim komunistima, ne mogu sasvim opovri tvrdnju komunista da su le parti des fusilles, iz koje je bar petneast hiljada boraca pogubljeno od strane neprijatelja (Jean Touchard, 1977, str. 258). Ne iznenauje da su komunisti posedovali privlanost za hrabre ljude, posebno mlade, i moda naroito u onim zemljama gde je masovna podrka aktivnom otporu bila oskudna, kao to su Francuska i eho- slovaka. Oni su takoe snano privlaili intelektualce, grupu koja je bila najspremnija da se mobilie pod stegom antifaizma, i koji su inili jezgro nepartijskih (ali po pore41 Jedan od autorovih prijatelja, koji je na kraju postao zamenik komandanta MOI, pod komandom Ceha Artura Londona, bio je austrijski Jevrejin poljskog porekla, iji je zadatak u pokretu otpora bio da organizuje antinacistiku propagandu meu nemakim trupama u Francuskoj.

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 131

klu leviarskih) organizacija otpora. I ljubavna afera francuskih intelektualaca sa marksizmom, i dominacija ljudi povezanih sa Komunistikom partijom u italijanskoj kulturi, to je u oba sluaja trajalo itavu generaciju, bili su proizvodi pokreta otpora. Svejedno da li su se sami intelektualci uputali u pokret otpora, kao onaj vodei posleratni izdava koji je sa ponosom isticao kako su se svi lanovi njegove firme latili oruja kao partizani, ili su postajali komunistiki simpatizeri zbog toga to oni sami ili njihove porodice zapravo nisu bili u pokretu otpora - mogli su ak da budu i na drugoj strani - svi oni su oseali privlanost Partije. Osim u svojim gerilskim uporitima na Balkanu, komunisti nisu pokuavali da uspostave revolucionarne reime. Tano je da nigde zapadno od Trsta nisu bili u poloaju da tako uine ak i da su nastojali da zauzmu vlast, ali takoe je tano i to da je SSSR, kome su te partije bile potpuno lojalne, snano obeshrabrivao takve jednostrane pokuaje zauzimanja vlasti. Komunistike revolucije su zapravo izvedene (Jugoslavija, Albanija, kasnije Kina) protiv Staljinovog saveta. Sovjetsko gledite je bilo to, da i u meunarodnim odnosima i unutar svake zemlje, posleratna politika treba da se nastavi u okviru sveobuhvatnih antifaistikih saveza, to jest Sovjeti su oekivali dugoronu koegzistenciju, ili pre simbiozu, kapitalistikog i socijalistikog sistema, i dalju politiku i ekonomsku promenu, koja e se po svoj prilici dogoditi unutar demokratija novog tipa to e se pojaviti iz ratnih koalicija. Ovaj optimistiki scenario ubrzo je nestao u noi hladnog rata, toliko da se malo ko sea da je Staljin terao jugoslovenske komuniste da zadre monarhiju ili da su se britanski komunisti suprotstavljali rasturanju Ceri- love ratne koalicije, to jest izbornoj kampanji koja e na vlast dovesti laburistiku vladu. Meutim, nema sumnje da je Staljin to ozbiljno mislio i da je to pokuao da dokae rasputanjem Kominterne 1943. godine i Komunistike partije SAD 1944. godine. Staljinova odluka, koju izraavaju rei jednog amerikog komunistikog voe da mi neemo pokretati pitanje socijalizma u takvom obliku i na nain koji bi ugrozio ili oslabio... jedinstvo (Brovvder, 1944, u: J. Starobin, 1972, str. 57) jasno je pokazala njegove namere. To je iz praktinih razloga, kao to su uoili disidentski revolucionari, bilo zbogom svetskoj revoluciji. Socijalizam e biti ogranien na SSSR i na oblast koja mu je diplomatskim pregovorima dodeljena kao zona uticaja, u osnovi ona koju je Crvena armija okupirala na kraju rata. ak i unutar te zone socijalizam e za nove narodne demokratije" ostati vie neodreena mogunost u budunosti nego neposredni program. Istorija, koja ne obraa mnogo panje na politike namere, ila je drugim putem - osim u jednom pogledu. Podela planete, ili njenog velikog dela, na dve zone uticaja, ugovorena 1944-1945. godine, ostala je stabilna. Nijedna strana nije tokom trideset godina, sem na trenutak, prekoraila liniju koja ih je razdvajala. Obe su se povukle iz otvorenog sukoba, garantujui na taj nain da hladni ratovi nikad nisu postali oni vrui. VI Staljinov kratkotrajni san o posleratnom sovjetsko-amerikom partnerstvu zapravo nije ojaao globalni savez liberalnog kapitalizma i komunizma. On je pre pokazao snagu i irinu tog saveza. Naravno, to je bio savez protiv vojne pretnje, kakav nikad ne bi bio stvoren da nije bilo serije agresija nacistike Nemake, koja je kulminirala u invaziji na SSSR i u objavi rata Sjedinjenim Dravama. Meutim, sama priroda rata potvrdila je shvatanje iz 1936. godine o implikacijama panskog graanskog rata: o jedinstvu vojne i civilne mobilizacije i drutvene promene. Na saveznikoj strani - vie

nego na faistikoj - Drugi svetski rat je bio rat reformatora, delom zbog toga to ni najsamopouzdanija kapitalistika sila nije mogla da oekuje da e dobiti dugotrajni rat a da ne132 DOBA KATASTROFA poslovanje", a delom zbog same injenice da je ovaj rat napusti uobiajeno dramatizovao neuspehe meuratnih godina, od kojih je neuspeh ujedinjavanja protiv agresora bio samo jedan manji simptom. To da su pobeda i socijalno oekivanje ili zajedno takoe je jasno iz onoga to znamo o razvoju javnog mnjenja u zaraenim ili osloboenim zemljama u kojima je bilo slobode da se to mnjenje izrazi osim, to je zanimljivo u SAD, gde je u godinama posle 1936. dolo do marginalne erozije glasaa za demokratskog predsednika, a i do primetnog oivljavanja republikanaca: to je bila zemlja kojom su dominirale unutranje brige i daleko udaljenija od ratnih rtava od bilo koje druge zemlje. Gde je bilo pravih slobodnih izbora, oni su pokazivali otar pomak ka levici. Najdramatiniji je bio britanski sluaj, gde je na izborima 1945. godine izgubio ratni voa Vinston eril, koga su svi voleli i kome su se svi divili, kada je na vlast dola Laburistika partija iji se broj glasaa uveao za 50 procenata. Ona je vladala sledeih pet godina u periodu socijalnih reformi bez presedana. Obe velike partije bile su ukljuene u ratni napor. Glasai su izabrali onu koja je obeavala i pobedu i drutveni preobraaj. Ovaj fenomen je bio opti u zaraenoj zapadnoj Evropi, mada ne treba preuveliavati ni njegove srazmere ni stepen radikalizma, emu je sklona opta predstava, jer su privremeno bili eliminisani bivi faisti ili desniarski kolaboracionisti. Znatno je tee proceniti situaciju u onim delovima Evrope osloboenim gerilskom revolucijom ili Crvenom armijom, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to su masovni genocid, masovno preseljenje, masovno proterivanje ili prisilna emigracija uinili nemoguim poreenje predratnih zemalja sa posleratnim zemljama koje su nosile stara imena. irom ovog regiona masa stanovnika zemalja koje su okupirale sile Osovine videla je sebe kao rtve, uz izuzetak politiki podeljenih Slovaka i Hrvata, koji su dobili nominalno nezavisne drave pod nemakim pokroviteljstvom; veine naroda u zemljama saveznicama Nemake, Maarskoj i Rumuniji; i naravno, velike nemake dijaspore. Ovo ne znai da su ti koji su se oseali kao rtve simpatisali pokrete otpora koje su inspirisali komunisti - osim moda Jevreja, koje su svi ostali-progonili - jo manje to znai (osim za tradicionalno rusofilske balkanske Slovene) da su imali simpatija za Rusiju. Poljaci su preteno bili i antinemaki i antiruski, da i ne pominjemo da su bili i antisemiti. Mali baltiki narodi koje je SSSR okupirao 1940. godine, bili su i antiruski i antisemitski, a pronemaki raspoloeni, kada su mogli da biraju 1941-1945. godine. Ni komunista ni otpora nije bilo u Rumuniji, a prilino malo u Maarskoj. S druge strane, i komunizam i prorusko oseanje su bili snani u Bugarskoj, mada je otpor bio sporadian, a u ehoslovakoj se Komunistika partija, oduvek masovna, pojavila kao daleko najvea partija na stvarno slobodnim izborima. Sovjetska okupacija je ubrzo ovakve razlike pretvorila u akademska pitanja. Gerilske pobede nisu pleb- sciti, ali nema mnogo sumnje da je veina Jugoslovena pozdravila trijumf Titovih partizana, osim nemake manjine, pristalica hrvatskog ustakog reima, kojima su se Srbi surovo osvetili za ranije masakre, i tradicionalistikog jezgra u Srbiji, gde Titov pokret, a stoga i ratovanje protiv Nemaca, nikada nisu cvetali. 42 Grka je ostala poslovino
42 Meutim, Srbi u Hrvatskoj i Bosni, kao i Crnogorci (koji su davali 17 odsto oficira u partizanskoj vojsci) bili su snano za Tita, kao i vani delovi Hrvata - Titovog sopstvenog naroda - i Slovenaca. Veina borbi odigrala se u Bosni.

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 133

podeljena, uprkos odbijanju Staljina da pomogne grkim komunistima i pristalicama crvenih, naspram Engleza koji su podravali njihove protivnike. Samo bi se eksperti za plemenske studije usudili da prave procene o politikim oseanjima Albanaca nakon to su komunisti trijumfovali. Meutim, u svim ovim zemljama na pomolu je bila jedna epoha ogromnog drutvenog preobraaja. Prilino je udno da je SSSR bio (uz SAD) jedina zaraena zemlja u kojoj rat nije doneo znaajne socijalne i institucionalne promene. Sovjetski Savez je zapoeo i zavrio rat pod Josifom Staljinom (videti poglavlje 13). Meutim, bilo je jasno da je rat nametnuo ogromne napore, posebno selu izloenom otroj represiji. Da nije bilo u nacionalsocijalizam usaenog verovanja da su Sloveni rasa subhumanih helota, nemaki osvajai su mogli zadobiti trajnu podrku meu mnogim sovjetskim narodima. Nasuprot tome, prava osnova za sovjetsku pobedu bio je patriotizam veinske nacije u SSSR-u, Velikorusa, koji su uvek bili jezgro Crvene armije, na koji se sovjetski reim pozvao u trenutku svoje krize. Zaista, Drugi svetski rat je postao slubeno poznat u SSSR-u kao Veliki otadbinski rat i to sa pravom. VII Na ovom mestu istoriar mora da naini veliki skok da bi izbegao da zapadne u zamku isto zapadne analize. Jer je vrlo malo od toga to je do sada napisano u ovom poglavlju primenljivo na vei deo planete. To nije sasvim irelevantno za konflikt izmeu Japana i kontinentalne istone Azije, poto je Japan, kojim je dominirala politika ultranacionalistike desnice, bio u savezu sa nacistikom Nemakom, i to su glavne snage otpora u Kini bili komunisti. To se moe primeniti do izvesne mere u Latinskoj Americi, velikom uvozniku pomodnih evropskih ideologija kao to su faizam ili komunizam, a posebno u Meksiku, koji je tridesetih godina oiveo svoju veliku revoluciju pod predsednikom Lazarom Kardenasom (Lazaro Cardenas 1934-1940) i koji je strasno zauzeo stranu Republike u panskom graanskom ratu. U stvari, posle njenog poraza, Meksiko je ostao jedina drava koja je nastavila da Republiku priznaje kao legitimnu vladu panije. Meutim, za najvei deo Azije, Afrike, i islamskog sveta, faizam, bilo kao ideologija, bilo kao politika jedne agresorske drave, nije bio i nikad nije postao glavni, a kamoli jedini neprijatelj. To je bio imperijalizam ili kolonijalizam", a imperijalistike sile su preteno bile liberalne demokratije: Britanija, Francuska, Holandija, Belgija i SAD. Osim toga, sve imperijalne sile su, uz jedini izuzetak Japana, bile bele. Logino je da su neprijatelji imperijalne sile takoe bili i potencijalni saveznici u borbi za osloboenje kolonija. ak i Japan, koji je i sam imao sopstvenu surovu vrstu kolonijalizma, to mogu da kau Korejanci, Tajvanci, Kinezi i drugi, mogao je da se obraa antikolonijalnim snagama u jugoistonoj i junoj Aziji, kao zastupnik ne- belaca protiv belih. Antiimperijalistika i antifaistika borba su stoga teile da vuku na razliite strane. Tako je Staljinov pakt sa Nemcima 1939. godine, koji je poremetio zapadnu levicu, omoguio indijskim ili vijetnamskim komunistima da se usredsre- de na suprotstavljanje Britancima i Francuzima. Dok ih je nemaka invazija na SSSR 1941. godine prisilila da, kao dobri komunisti, na prvo mesto liste svojih zadataka stave poraz sila Osovine, to jest da osloboenje sopstvenih zemalja stave u drugi plan. To nije bilo samo nepopularno, ve strateki besmisleno u vreme kada su kolonijalna carstva Zapada bila najranjivija, ako ve nisu propadala. I zaista, lokalni leviari koji

se nisu oseali vezanim gvozdenim obruima lojalnosti Kominterni iskoristili su priliku. Indijski Nacionalni kongres pokrenuo je pokret Kvit Indija (Quit India - napustite Indiju) 134 DOBA KATASTROFA 1942. godine, dok su bengalski radikali Subhas Bose, meu indijskim ratnim zarobljenicima zarobljenim tokom munjevitog poetnog nastupanja Japanaca, za njih regrutovali Indijsku oslobodilaku armiju. Antikolonijalni borci u Burmi i Indoneziji su posmatrali stvari na isti nain. Reductio ad absurdum ove antikolonijalne logike je bio pokuaj jedne jevrejske ekstremistike grupe u Palestini da pregovara sa Nemcima (preko Damaska, tada pod vlau viijevske Francuske) oko pomoi u oslobaanju Palestine od Britanaca, to su smatrali vrhunskim prioritetom cionizma. (Jedan borac iz ove grupe koji je bio ukljuen u tu misiju najzad je postao izraelski premijer: Jichak amir.) Ovakvi pristupi oigledno ne podrazumevaju bilo kakvu ideoloku simpatiju prema faizmu, mada je nacistiki antisemitizam mogao da privlai palestinske Arape koji su bili u zavadi sa cionistikim naseljenicima, i neke grupe u junoj Aziji koje su sebe mogle da prepoznaju kao superiorne arijevce iz nacistike mitologije. Ali su ovo bili posebni sluajevi (videti poglavlja 12 i 15). Ono to zahteva objanjenje je zato su, na kraju krajeva, antiimperijalistiki i antikolonijalni pokreti toliko mnogo naginjali levici, i tako se nali, makar na kraju rata, u situaciji da se poklapaju sa globalnom antifaistikom mobilizacijom. Osnovni razlog je taj da je zapadna levica bila rasadnik antiimperijalistike teorije i politike, i da je podrka pokretima za osloboenje kolonija preteno dolazila od internacionalne levice, a posebno (od boljevikog kongresa istonih naroda u Bakuu 1920. godine) od Kominterne i SSSR-a. Osim toga, aktivisti i budui lideri pokreta za nezavisnost, koji su uglavnom pripadali zapadnjaki obrazovanim elitama svojih zemalja, komotnije su se oseali, kada su dolazili u svoje metropole, u antirasistikom i antikolonijalnom miljeu lokalnih liberala, demokrata, socijalista i komunista, nego u bilo kom drugom. U svakom sluaju skoro svi su bili modernizatori, koje su nostalgini srednjovekovni mitovi, nacistika ideologija i rasistika ekskluzivnost nacistikih teorija, podseali ba na one ,,komunalistike i ,,tribalistike tendencije, koje su po njihovom miljenju, bili simptomi zaostalosti njihovih zemalja, eksploatisani od imperijalizma. Ukratko, savez sa Osovinom, po principu neprijatelji moga neprijatelja su moji prijatelji" mogao je samo da bude taktiki potez. ak i u jugoistonoj Aziji, gde je japanska vlast bila manje represivna nego stara kolonijalistika, i gde su je vrili nebelci protiv belaca, taj savez je mogao samo da bude kratkotrajan, poto Japan, izuzev rasizma kojim je bio proet, nije imao interesa da oslobaa kolonije kao takve. (U stvari, kratko je trajao jer je Japan uskoro bio poraen.) Faizam ili nacionalizam sila Osovine nije bio posebno privlaan. S druge strane, ovek kao Davaharlal Neru (Javvaharlal Nehru, kod nas se pogreno ita Nehru, prim. prev.) koji (za razliku od komunista) nije oklevao da se upusti u pobunu 1942. godine, krizne godine za Britansku imperiju, nikada nije prestao da veruje u to da e slobodna Indija da gradi socijalistiko drutvo, i da e SSSR biti jedan saveznik u tom pregnuu, i moda ak - uz sva ogranienja - jedan primer. To to su voe i zagovornici kolonijalnog osloboenja tako esto bili manjina netipina za stanovnitvo ije su se emancipacije latili je zapravo olakalo njihovo pribliavanje antifaizmu, jer su veinu kolonijalnog stanovnitva pokretali, ili su ga makar mogli mobilisati, ideje i oseaji za koje je faizam (da nije bilo njegove privrenosti ideji rasne superiornosti) mogao da ima ar: tradicionalizam; religijska i etnika iskljuivost; sumnjiavost prema modernom svetu. U stvari, ova oseanja jo nisu bila mobilisana u

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 135

znaajnijoj meri, a ako su bila mobilisana, nisu postala politiki dominantna. Islami- stika masovna mobilizacija snano se razvila u muslimanskom svetu izmeu 1918. i 1945. godine. Na taj nain je Muslimansko bratstvo (1928) Hasana al - Bane (Hassan al-Banna), koje je bilo fundamentalistiki pokret veoma neprijateljski raspoloen prema liberalizmu i komunizmu, postalo barjaktar ojaenih egipatskih masa, a njegovi potencijalni afiniteti prema ideologijama sila Osovine bili su vie nego taktika, posebno obzirom na neprijateljstvo ovog bratstva prema cionizmu. Pa ipak su pokreti i politiari koji su dospeli do vrha u islamskim zemljama, ponekad noeni na leima fundamentalisti- kih masa, bili sekularni i modernizatorski. Egipatski pukovnici koji e podii revoluciju 1952. godine, bili su emancipovani intelektualci, koji su bili u kontaktu sa malim grupama egipatskih komunista, ije je rukovodstvo, uzgred budi reeno, bilo uglavnom jevrejsko (Perrault, 1987). Na indijskom potkontinentu, Pakistan (dete tridesetih i etrdesetih godina) ispravno je opisivan kao projekt sekularizovanih elita koje su (teritorijalno) nejedinstvo muslimanskog stanovnitva i suparnitvo sa hindu veinom prisilili da svoje drutvo nazovu islamskim" a ne nacionalno separatistikim" (Lapidus, 1988, str. 738). U Siriji je glavnu re vodila BAAS partija, koju su etrdesetih godina osnovala dva uitelja kolovana u Parizu, koji su uz sav svoj arapski misticizam, ideoloki bili antiimperijalisti i socijalisti. Sirijski ustav ne sadri pomen islama. Iraku politiku (do zalivskog rata 1991. godine) odreivali su nacionalistiki oficiri, pristalice BAAS partije i komunisti u raznim kombinacijama, svi odani arapskom jedinstvu i socijalizmu (bar u teoriji), ali oigledno ne i zakonu Kurana. I iz lokalnih razloga i zbog toga to je alirski revolucionarni pokret imao iroku masovnu bazu (posebno meu brojnim radnikim iseljenitvom u Francuskoj) u alirskoj revoluciji je postojao snaan isla- mistiki element. Ipak, revolucionari su posebno isticali (1956. godine) da je njihova borba borba za unitenje anahrone kolonizacije ali ne i verski rat" (Lapidus, 1988, str. 693) i predlagali stvaranje socijalne i demokratske republike, koja je ustavno postala jednopartijska socijalistika republika. Zaista, period antifaizma je bio jedini period u kome su postojee komunistike partije zadobile znaajnu podrku i uticaj u nekim delovima islamskog sveta, posebno u Siriji, Iraku i Iranu. Tek su mnogo kasnije sekularni i modernizatorski glasovi u politikom rukovodstvu utiani i utopljeni politikom masovnog islamskog oivljavanja (videti poglavlja 12 i 15). Uprkos konfliktima njihovih interesa, koji e se ponovo pojaviti posle rata, antifaizam razvijenih zapadnih zemalja i antiimperijalizam njihovih kolonija stremili su istom cilju, ka onome to su i jedni i drugi zamiljali kao posleratnu budunost socijalnog preobraaja. SSSR i lokalni komunisti su pomogli da se premosti jaz, poto su oni znaili antiimperijalizam u jednom svetu, i potpunu posveenost pobedi u onom drugom svetu. Meutim za razliku od evropskih ratnih pozornica, vanevropski ratovi nisu doneli komunistima velike politike pobede, osim u posebnim sluajevima gde su se (kao u Evropi) podudarili anti faizam i nacionalno/socijalno osloboenje: u Kini i Koreji, gde su kolonijalisti bili Japanci, i u Indokini (Vijetnamu, Kambodi, Laosu), gde su neposredni neprijatelji slobode ostali Francuzi, ija se lokalna administracija potinila Japancima, kada su ovi pregazili jugoistonu Aziju. Ovo su bile zemlje u kojima je komunizmu bilo sueno da trijumfuje u posleratnoj eri, pod vodstvom Maoa, Kim II Sunga i Ho i Mina. Drugde su voe drava koje e uskoro biti osloboene, dolazili iz pokreta, koji su veim delom pripadali levici, ali koji su bili manje sputani potrebom da se porazu Osovine da prvenstvo nad svim drugim. Ipak, ak i takvi nisu mogli drugaije nego sa izvesnim optimizmom da posmatraju situaciju u svetu posle

poraza sila Osovine. Dve super sile nisu bile prijatelji starog kolonijalizma, barem na papiru. Jedna poznata antikolonijalna partija je dola na vlast u najveem od svih carstava. 136 i legitimitet starog SnagaDOBA KATASTROFA kolonijalizma bili su otro potkopani. anse za slobodu bile su bolje nego ikad. Pokazalo se da to i jeste bilo tako, ali ne bez okrutnih akcija za zatitu starih carstava. VIII Tako je poraz sila Osovine - tanije, Nemake i Japana - malo koga raalostio, osim u samoj Nemakoj i Japanu, iji su se narodi borili sa tvrdoglavom lojalno- u i zadivljujuom efikasnou, do poslednjeg dana. Na kraju faizam nije mobilisao nikog izvan zemalja svog jezgra osim malobrojnih ideolokih manjina na radikalnoj desnici, od kojih bi veina ostala na politikim marginama u svojim zemljama, nekoliko nacionalistikih grupa koje su oekivale da savezom sa Nemcima postignu svoje ciljeve, i ljudskoga taloga rata i osvajanja, regrutovanog u divljaku pomonu vojsku nacistike okupacije. Japanci nisu mobilisali nita sem simpatija koje su na trenutak bile vie za utu nego za belu kou. Glavna ar evropskog faizma, bila je u tome to je on pruao zatitu protiv radnikih pokreta, socijalizma, komunizma i bezbonog avoljeg taba u Moskvi, koji je sve njih inspirisao, to je pridobilo dobar deo pristalica meu bogatim konzervativcima, mada je podrka krupnog kapitala uvek bila vie pragmatina nego principijelna. Privlanost faizma nee preiveti neuspeh i poraz. U svakom sluaju, neto efekat dvanaest godina naciona-socijalizma bio je taj da su sada veliku delovi Evrope leali na milost i nemilost boljevicima. Tako se faizam raspao kao grumen zemlje baen u reku, i potpuno je nestao sa politike scene zauvek, osim u Italiji, gde je umereni neofaistiki pokret (Movimen- to Sociale Italiano) koji slavi Musolinija trajno prisutan u tamonjoj politici. Ovo nestajanje nije dolo samo usled toga to su iz politike bile iskljuene osobe koje su prethodno bile istaknute u faistikom reimu, premda one nikako nisu bile iskljuene iz dravne slube, a jo manje iz privrednog ivota. Do toga nije dolo ak ni zbog traume dobrih Nemaca (i na drugi nain, lojalnih Japanaca) iji se svet sruio u fizikom i moralnom haosu 1945. godine, i za koje je sama vernost starim verovanjima bila zapravo kontraproduktivna. Ta vernost je smetala prilagoavanju novom, u poetku neshvatljivom, ivotu pod okupacijom sila koje su tim narodima nametnule svoje institucije i nain ivota: koje su poloile ine po kojima njihovi vozovi od sada moraju da se kotrljaju. Nacionalsocijalizam nije imao ta da ponudi Nemcima posle 1945. godine izuzev seanja. Karakteristino je to, da se u jednom snano nacistikom delu Hitlerove Nemake, naime u Austriji (koja se zaokretom meunarodne diplomatije nala uvrtena meu nevine a ne meu krivce), posleratna politika ubrzo vratila tano na ono to je bila pre nego je demokratija ukinuta 1933. godine, s tim izuzetkom to je dolo do blagog pomeranja ulevo (videti Flora, 1983, str. 99). Faizam je nestao zajedno sa svetskom krizom koja mu je omoguila da se pojavi. On nikad nije bio, ak ni u teoriji, univerzalni program ili politiki projekt. S druge strane antifaizam, kako god bio heterogen i nestalan u svojoj mobilizaciji, uspeo je da ujedini snage neuobiajenog opsega. I vie od toga, ovo jedinstvo nije bilo negativno, ve pozitivno, a u izvesnim vidovima, bilo je i trajno. Ideoloki, ono je poivalo na zajednikim vrednostima i tenjama Prosveenosti i Doba revolucije, a to su: progres koji donosi primena razuma i nauke; na obrazovanje i vlast naro

PROTIV ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA 137

da; na nepostojanje nejednakosti zasnovanih na roenju ili poreklu; drutva koja gledaju u budunost radije nego u prolost. Neke od ovih slinosti postojale su samo na papiru, mada nije u potpunosti nevano to da su neke politike tvorevine toliko daleke od zapadne, ili bilo kakve demokratije, kao to su Mengistuova Etiopija, Somalija pre pada Siada Barea, Kim II Sungova Severna Koreja, Alir i komunistika Istona Nemaka izabrale da sebi daju zvanian naziv demokratskih ili narodnih demokratskih republika. To je oznaka koju bi meuratni faistiki, autoritarni, pa ak tradicionalni konzervativni reimi sa prezirom odbacili. U drugim pogledima zajednike tenje nisu bile tako daleko od zajednike stvarnosti. Zapadni ustavni kapitalizam, komunistiki sistemi i Trei svet su bili podjednako privreni jednakim pravima za sve rase i oba pola, to jest, niko od njih nije dostigao ovaj zajedniki cilj, ali se njihovi naini nisu mnogo sistemski razlikovali.43 Sve su to bile sekularne drave. Vanije je to da su posle 1945. godine sve ove zemlje praktino odbacile suprematiju trita i sve su verovale u aktivnu ulogu drave u upravljanju i planiranju privrede. Mada je moda teko prisetiti se u vreme neoliberalne ekonomske teologije, kako su izmeu etrdesetih i sedamdesetih godina najprestiniji i najuti- cajniji pobornici potpune slobode trita, na primer Fridrih fon Hajek, videli sebe i sebi sline kako kao proroci u pustinji uzalud upozoravaju neoprezni zapadni kapitalizam koji je jurio Putem u ropstvo (Hayek, 1944). U stvari, kapitalizam je stupao u jednu epohu ekonomskog uda (videti poglavlje 9). Kapitalistike vlade su bile ubeene da jedino ekonomski intervencionizam moe da sprei povratak ekonomskih katastrofa kao onih izmeu ratova, i da se jedino njime izbegava opasnost od ljudi radikalizova- nih do te mere da izaberu komunizam, kao to su nekad izabrali Hitlera. Zemlje Treeg sveta su verovale da jedino dravna akcija moe da uzdigne njihove privrede iz zaosta- losti i zavisnosti. U dekolonizovanom svetu, koji e slediti inspiraciju iz Sovjetskog Saveza, oni e put napred videti kao socijalizam. Sovjetski Savez i njegova novoproi- rena porodica, nisu verovali ni u ta drugo do u centralistiko planiranje. A sva tri svetska regiona su stupala u posleratni svet sa ubeenjem da je pobeda nad silama Osovine, izvojevana politikom mobilizacijom i revolucionarnom politikom isto kao i krvlju i gvoem, otvorila novu eru drutvenog preobraaja. U izvesnom smislu bili su u pravu. Nikada lice zemlje i ljudski ivot nisu bili tako dramatino preobraeni kao u eri koja je poela ispod peurkastih oblaka Hiro- ime i Nagasakija. Ali kao i uvek istorija obraa tek polovinu panju na ljudska htenja, ak i onih ljudi koji donose dravne odluke. Niko nije ni hteo ni planirao pravi drutveni preobraaj. A u svakom sluaju, prva nepredviena okolnost sa kojom su morali da se suoe bio je skoro trenutni slom velikog antifaistikog saveza. im vie nije bilo faizma protiv koga se trebalo ujedinjavati, kapitalizam i komunizam su opet bili spremni da se nau licem u lice kao smrtni neprijatelji.

43

Naroito su svi zaboravili veliku ulogu koju su ene igrale u ratu, otporu i osloboenju.

esto poglavlje

Umetnosti 1914-1945.

I nadrealistiki Pariz je mali univerzum"... U onom veem, kosmosu, stvari ne izgledaju drugaije. I tamo ima raskrsnica gde svetlucaju avetinjski saobraajni signali, i gde su nepojmljive analogije i veze izmeu dogaaja dnevna zapovest. To je oblast iz koje izvetava lirska poezija nadrealizma. Valter Benjamin, Nadrealizam" u: Jednosmerna ulica (1979, str. 231) Nova arhitektura izgleda da nije mnogo uznapredovala u SAD... Zastupnici ovog novog stila puni su ozbiljnosti i neki od njih rade na otar pedagoki nain dogmatskih vernika... ali, zadrani na nivou fabrikog dizajna, ne izgleda da su stvorili mnogo preobraenika. H. J. Menken (H. L. Mencken), 1931.

I Zato briljantni stvaraoci mode, jedna notorno neanalitika vrsta, ponekad uspevaju u predvianju oblika stvari koje e doi bolje nego profesionalni predskazi- vai, jedno je od najneobjanjivijih pitanja; a za istoriara kulture jedno od najcentral- nijih pitanja. Ono je sigurno kljuno za svakoga ko eli da razume uticaj koji je doba kataklizmi imalo na svet visoke kulture, elitnih umetnosti i iznad svega, na avangardu. Jer opte je prihvaeno da su ove umetnosti predvidele nekoliko godina ranije stvarni slom liberalnoburoaskog drutva (videti Doba carstva, poglavlje 9). Do 1914. godine su praktino sve to se moglo zakloniti pod iroki, ali prilino neodreeni baldahin modernizma" ve je bilo tu: kubizam; ekspresionizam; futurizam; ista apstrakcija u slikarstvu; funkcionalizam i bekstvo od ornamenta u arhitekturi; naputanje tonalnosti u muzici; raskid sa tradicijom u knjievnosti. Veliki broj imena koja bi bila na listama eminentnih modernista" kod veine ljudi su svi bili zreli i produktivni pa ak i slavni 1914. godine. 44 ak i T. S. Eliot, ija poezija nije objavljivana sve do 1917. godine i posle toga, do tada je jasno bio deo londonske avangardne scene (kao saradnik, zajedno sa Paundom, lista Blast, Vajndha- ma Luisa (Wyndham Lewis). Ova deca, najkasnije 1880-ih godina, ostala su ikone moderne etrdeset godina kasnije. To da je veliki broj mukaraca i ena koji su tek poeli da se pomaljaju posle rata takoe uao na visokokulturne ue liste eminentnih
44 Matis i Pikaso; enberg i Stravinski; Gropijus i Mis Van der Roe; Prust, Dejms Dojs, Tomas Man i Franc Kafka; Jejts, Ezra Paund, Aleksandar Blok i Ana Ahmatova.

UMETNOSTI 1914-1945. 139

modernista" manje iznenauje nego dominacija starije generacije.45 U stvari, izgleda da su postojale jedino dve formalne inovacije posle 1914. godine u svetu etablirane" avangarde: dadaizam, koji je preao u nadrealizam, ili ga je predvideo, u zapadnoj polovini Evrope, i sovjetski konstruktivizam na Istoku. Kontruktivizam, izlet u skeletaste trodimenzionalne i po mogustvu pokretne konstrukcije, ija su najblia analogija u stvarnom ivotu bile neke vaarske tvorevine (dinovski tokovi, tobogani itd.), ubrzo je absorbovan u glavni tok arhitekture i industrijskog dizajna, uglavnom preko Bauhausa (o tome vie u narednom tekstu). Njegovi najambiciozniji projekti, kao uveni Tatlinov rotirajui nagnuti toranj, nikad nisu izgraeni, ili su kratkotrajno iveli kao dekor ranih sovjetskih javnih rituala. Neobian kakav je bio, konstruktivizam nije uinio mnogo vie od toga to je proirio repertoar arhitektonskog modernizma. Dadaizam se uobliio meu meovitom grupom izgnanika u Cirihu (gde je jedna druga grupa izgnanika sa Lenjinom na elu oekivala revoluciju) 1916. godine, kao izmueni, ali nihilistiki ironian protest protiv svetskog rata i drutva iz koga se rat ispilio: ukljuujui i umetnost tog drutva. Poto je odbacivao svu umetnost ovaj pokret nije imao formalnih karakteristika, iako je pozajmio nekoliko trikova od predratne kubistike i futuristike avangarde, naroito kola, ili slepljivanje paria i komada, ukljuujui i delove slike. U osnovi je sve to je izazivalo apopleksiju kod konvencionalnih buroaskih ljubitelja umetnosti bilo prihvatljivo kao Dada. Skandal je bio princip kohezije pokreta. Tako je izloba javnih pisoara Marsela Diana (1887-1968) u Njujorku 1917. godine, kao ,,ready made umetnosti" bila je potpuno u duhu Dade, kojoj se pridruio na svom povratku iz SAD; ali njegovo kasnije tiho odbijanje da bilo ta dalje ima sa umetnou - vie je voleo da igra ah - nije bilo u tom duhu. Jer nieg tihog nije bilo u vezi sa Dadom. Nadrealizam, iako je bio podjednako posveen odbacivanju umetnosti kakva je dotada bila poznata, podjednako predan javnom skandalu i (kako emo kasnije videti) jo vie privuen socijalnom revolucijom, bio je vie od negativnog protesta; kao to se i moe oekivati od pokreta iji je sutinski centar bila Francuska, zemlja u kojoj svaka moda zahteva teoriju. U stvari moemo rei da, dok je Dada potonula ranih dvadesetih godina, zajedno sa epohom rata i revolucije koja ju je stvorila, nadrealizam je izronio odatle kao neto to je nazvano izgovorom za obnovu imaginacije, zasnovane na Nesvesnom kakvo je psihoanaliza otkrila, zajedno sa novim naglaavanjem magije, sluaja, iracionalnosti, simbola i snova." (Willett, 1978). Na neki nain to je bilo oivljavanje romantizma u dvadesetovekovnom kostimu (videti Doba revolucija, poglavlje 14), ali sa vie oseanja za apsurdno i smeno. Za razliku od modernistike" avangarde glavnog toka, ali slino Dadi, nadrealizam se nije interesovao za formalne inovacije same po sebi: da li se Nesvesno izraava nasu- minim tokom rei (automatsko pisanje") ili minucioznim devetnaestovekovnim akademskim stilom kojim je Salvador Dali (1904-1989) slikao svoje satove koji se tope u pustinjskim pejzaima, nije bilo vano. Ono to je bilo vano bilo je spoznati mogunosti spontane imaginacije, bez posredstva sistema racionalne kontrole, da bi se iz nekoherentnog stvorila kohezija, i oigledno nuna logika iz neloginog, pa i iz nemo45 Izmeu ostalih , Isak Babelj (1894); Le Korbizije (1897); Ernest Hemingvej (1899); Bertold Breht, Garsija Lorka i Hanus Ajsler (svi roeni 1898); Kurt Vajl (1900); an Pol Sartr (1905); i V. H. Odn (1907).

140 DOBA KATASTROFA

gueg. Zamak u Pirinejima Rene Magrita (1898-1967) paljivo naslikan na nain potanskih karata, pojavljuje se na vrhu ogromne stene, kao da je iz nje izrastao. Jedino to stena, koja je naslikana sa jednakom realistikom panjom, pluta po nebu iznad mora kao dinovsko jaje. Nadrealizam je bio prava dopuna repertoara avangardne umetnosti, a o njegovoj neobinosti svedoi sposobnost da proizvede ok, nerazumevanje, ili ponekad, to se svodi na isto, zbunjeni smeh, ak i kod starije avangarde. Ovo je bila moja sopstvena, dodue mladalaka, reakcija na Meunarodnu nadrealistiku izlobu 1936. godine u Londonu, a kasnije i na prijatelja nadrealistikog slikara u Parizu, ije sam insistiranje na slikanju tanog ekvivalenta fotografije ljudskih iznutrica uljanim bojama smatrao teko razumljivim. Meutim, u perspektivi ovaj pokret mora da se posmatra kao izuzetno plodan, premda uglavnom u Francuskoj i zemljama kao to su one panskog jezika, gde je francuski uticaj bio snaan. On je uticao na prvorazredne pesnike u Francuskoj (Elijar, Aragon); u paniji (Garsija Lorka); istonoj Evropi i Latinskoj Americi (Cezar Valeho (Cesar Vallejo) u Peruu, Pablo Neruda u ileu); i zapravo je mnogo kasnije jo uvek odjekivao u maginom realizmu" toga kontinenta. Predstave i vizije nadrealizma - Maksa Ernsta (1891-1976), Magrita, Huana Miroa (1893-1983), pa ak i Salvadora Dalija - postale su deo naih predstava i vizija. A, za razliku od veine ranijih avangardnih pokreta Zapada, on je u stvari oplodio centralnu umetnost dvadesetog veka, umetnost kamere. Nije sluajno da je film dunik nadrealizma ne samo zbog Luisa Bunjuela (1900-1983), ve i zbog glavnog scenariste francuskog filma toga vremena, Zaka Prevera (1900-1977), dok je fotournalizam njegov dunik zbog Anri Kartije Bresona (Henri Cartier-Bresson 1908-). Pa ipak, u celini uzev, ovo je bilo razraivanje avangardne revolucije u visokim umetnostima koja se odigrala pre nego to je svet iji je kolaps ona izraavala doiveo slom. Mogu se zapaziti tri stvari u vezi sa ovom revolucijom u doba kataklizmi: avangarda je postala, takorei, deo etablirane kulture; ona je bar delimino upijena u tkanje svakodnevnog ivota; a - moda pre svega - postala je dramatino politizova- na, moda vie nego to je visoka umetnost ikada bila od Doba revolucije. Pa ipak, ne smemo zaboraviti da je tokom ovog perioda, ona ostala izolovana od ukusa i intere- sovanja masovne publike ak i na Zapadu, mada se zario u njenu svest vie nego to je ta publika uopte to pojmila. Osim za neto brojniju manjinu nego pre 1914. godine, avangarda nije bila neto u emu je veina ljudi stvarno i svesno uivala. Rei da je ova nova avangarda postala vana za etablirane umetnosti ne znai tvrditi da je ona zamenila klasinu i pomodnu umetnost, ve da ih je obe dopunjavala, i da je postala dokaz ozbiljnog zanimanja za kulturu. Meunarodni operski repertoar ostao je u sutini onakav kakav je bio u Doba carstva, sa kompozitorima roenim ranih 1860-ih godina (Rihard traus, Maskanji) ili ak ranije (Puini, Leonkavalo, Janaek), na spoljnim granicama ,,modernosti kakav je, uopteno govorei, ostao do danas. 46 Meutim veliki ruski impresario Sergej Djagiljev (1872-1929), je tradicionalnog partnera opere, balet, svesno preobrazio u avangardni medij, uglavnom za vreme Prvog svetskog rata. Posle njegove parike produkcije iz 1917. godine Parada (Pika- sov dizajn, Satijeva muzika, libreto ana Koktoa, programske beleke Gijoma Apoli46 Znaajno je to, da uz relativno srazmerne izuzetke - Alban Berg, Bendamin Britn - glavna dela za muziku scenu posle 1918. godine, na primer Opera za tri groa, Mabagoni, Porgi i Bes, nisu pisana za zvanine operske kue.

UMETNOSTI 1914-1945. 141

nera), dekora koji su radili ljubitelji ora Braka (1882-1963) i Huana Grisa (1887-1927); muzika koju su komponovali, ili prekomponovali Stravinski, de Falja, Milo i Pulank, postala je de rigeur, dok su u skladu sa tim modernizovani i stil igre i stil koreografije. Pre 1914. godine, bar u Britaniji, se filistarska publika rugala Postim- presionistikoj izlobi, dok je Stravinski izazivao skandale gde god je iao, isto kao i Armori ou u Njujorku i u drugim mestima. Posle rata filistri su zautali pred provokativnim ispoljavanjima modernizma", odlunim deklaracijama nezavisnosti od diskreditovanog predratnog sveta, manifestima kulturne revolucije. I, pomou modernog baleta, koji je eksploatisao svoju jedinstvenu privlanost za snobove, magnetizam mode (i modnih asopisa kao novi Vogue) i elitni umetniki status, avangarda je provalila napolje iz svoga palisada. Zahvaljujui Djagiljevu, pisao je jedan karakteristian lik britanskog kulturnog urnalizma masa je definitivno uivala u dekoracijama najboljih i najvie ismevanih ivih slikara. On nam je pruio modemu muziku bez suza i moderno slikarstvo bez smeha (Mortimer, 1925). Balet Dajagiljeva je bio samo jedan medij za difuziju avangarde, koja se, u svakom sluaju, razlikovala od zemlje do zemlje. Niti se zaista ista avangarda irila po zapadnom svetu, uprkos produenoj hegemoniji Pariza u velikim delovima elitne kulture, koja je pojaana posle 1918. godine pritokom amerikih prognanika (generacija Hemingveja i Skota Ficderalda), u starom svetu vie nije stvarno postojala jedinstvena visoka kultura. U Evropi se Pariz takmiio sa osovinom Moskva - Berlin, sve dok trijumfi Staljina i Hitlera nisu uutkali ili rasprili rusku i nemaku avangardu. Delovi biveg Habzburkog i Otomanskog carstva ili su svojim putem u literaturi, izolovani jezicima sa kojih niko nije ozbiljno ili sistematski pokuavao da prevodi, sve do epohe antifaistike dijaspore tridesetih godina. Neobino cveta- nje poezije na panskom jeziku na obe strane Atlantika imalo je skoro nikakav meunarodni uticaj sve dok panski graanski rat 1936-1939. nije otkrio tu poeziju. ak i umetnosti koje su manje bile sputane Vavilonskom kulom, umetnou zvuka i slike, bile su manje internacionalne nego to bi se moglo pretpostaviti, kao to pokazuje poreenje relativnog ugleda koje je recimo, Hindemit imao u Nemakoj i izvan nje, ili Pulank u Francuskoj i izvan Francuske. Obrazovani engleski ljubitelji umetnosti kojima su ak i manji lanovi meuratne Ecole de Pari bili potpuno poznati, moda nikada nisu ni uli za imena tako vanih nemakih ekspresionista kao to su Nolde i Franc Mark. Samo se za dve avangardne umetnosti moglo garantovati da e im se diviti svi ljubitelji umetnikih novina u svim relevantnim zemljama, i obe su dolazile vie iz novog nego iz starog sveta: film i dez. Avangarda je prisvojila film za vreme Prvog svetskog rata, dok ga je prethodno zanemarivala iz neobjanjivih razloga (videti Doba carstva). Ne samo da je postalo bitno diviti se ovoj umetnosti, a posebno njenoj najveoj linosti, arliju aplinu (kome samo nekoliko modernih pesnika koji su drali do sebe nije posvetilo stihove), ve su se sami avangardni umetnici uputali u pravljenje filmova, najprimetnije u Vajmarskoj Nemakoj i Sovjetskoj Rusiji, gde su zapravo dominirali proizvodnjom. Kanon umetnikih filmova" za koje se oekivalo da im se u vreme kataklizmi po malim specijalizovanim bioskopskim hramovima dive umiljeni intelektualni ljubitelji filma, od jedne do druge strane sveta, sastojao se iskljuivo od ovakvih avangardnih kreacija: Oklopnjaa Potemkin Sergeja Ejzentajna (1898-1948) je opte smatran remek-delom svih vremena. Scena stepenita u Odesi, koju niko ko je ikad video - kao ja u avangardnom bioskopu tridesetih godina na ering krosu - nikada

142 DOBA KATASTROFA

nee zaboraviti, opisana je kao klasina sekvenca nemog filma i moda najuticajni- jih est minuta u istoriji filma (Manvell, 1944, str. 4748). Od sredine tridesetih godina intelektualci su prednost davali populistikim francuskim filmovima Rene Klera; Zana Renoara (karakteristino je za njega da je slikarev sin); Marsela Karnea; Prevera, biveg nadrealiste; i Orika, biveg lana avangardnog muzikog sastava Les Six. Ovi filmovi su, kako su neintelektualni kritiari voleli da istiu, bili manje zabavni, mada nesumnjivo vie umetnike klase od ogromne veine onoga to su stotine miliona ljudi (ukljuujui i intelektualce) gledali svake nedelje u sve divovskijim i luksuznijim kino-palatama, naime od holivudske produkcije. S druge strane, trezveni holivudski biznismeni su skoro isto onako brzo kao Djagi- ljev shvatili doprinos avangarde profitabilnosti. ,,ika Karl Lemle (Laemmle), gazda Univerzal studija, moda najmanje intelektualan od svih velikih producenata Holi- vuda, vodio je brigu pri svojim godinjim posetama rodnoj Nemakoj, da se snadbe najnovijim ljudima i idejama, to je rezultiralo time da su karakteristini proizvodi njegovih studija, horor filmovi (Frankentajn, Drakula, itd.) bili ponekad vrlo priblina kopija nemakih ekspresionistikih modela. Bujica centralnoevropskih reisera preko Atlantika, kao to su Lang, Lubi, i Vajlder (Wilder) - a praktino svi oni se na rodnom tlu mogu posmatrati kao intelektualistiki - imae znaajan uticaj na sam Holivud, da i ne pominjemo znaaj tehniara kao to su Karl Frojnd (18901969) i Eugen uftan (1893-1977). Meutim, razvoj filma i popularnih umetnosti e biti kasnije razmatran. Dez iz doba deza to jest neka vrsta kombinacije amerikih crnaca, sinkopirane muzike za igru i instrumentacije koja je po tradicionalnim standardima bila nekonvencionalna, skoro sigurno je pobudila opte odobravanje meu avangardom, manje zbog njegovih sopstvenih zasluga a vie kao jo jedan simbol modernosti, main- skog doba, raskida sa prolou - ukratko, jo jedan manifest kulturne revolucije. Osoblje Bauhausa se slikalo sa saksofonom. Prava strast za onu vrstu deza koja je sada priznata kao glavni doprinos SAD muzici dvadesetog veka, bio je sve do druge polovine veka redak meu intelektualcima, avangardnim ili ne. Oni kod kojih se razvila ta strast, kao kod mene posle posete Djuka Elingtona Londonu 1933. godine, bili su malobrojna manjina. Kakva god da je bila lokalna varijanta modernizma, izmeu ratova on je postao bed onih koji su hteli da pokau kako su i kulturni i savremeni. Bilo da je neko voleo ili ne, da li je ikada itao, video ili sluao, radove priznatih OK imena - recimo, za engleske uenike prve polovine tridesetih godina to su bili T. S. Eliot, Ezra Paund, Dejms Dojs i D. H. Lorens - bilo je nezamislivo ne govoriti ueno o njima. Ono to je moda jo zanimljivije je to, da je kulturna avangarda svake zemlje iznova pisala ili vrednovala prolost da bi pristajala savremenim potrebama. Englezima je odluno govoreno da zaborave Miltona i Tenisona, ali da se dive Donu Donu. Najuticajniji britanski kritiar ovoga perioda, Livis (Leaves) sa Kembrida je ak izumeo i kanon ili veliku tradiciju engleskih romana koja je bila upravo suprotna pravoj tradiciji, poto je izostavljala iz istorijskog naslea sve to se nije svialo ovom kritiaru, pa tako i itavog Dikensa, uz izuzetak jednog romana koji je dotada smatran jednim od manjih dela ovoga majstora, Teka vremena.47
Da budemo poteni, dr Livis je najzad, iako pomalo nerado, naao adekvatnije rei za ocenu ovog velikog pisca.
47

UMETNOSTI 1914-1945. 143

Za ljubitelje panskog slikarstva, Muriljo je sada bio aut, ali je divljenje prema E1 Greku bilo obavezno. Ali iznad svega, sve to je imalo vezu sa Dobom kapitala i Dobom carstva (osim njihove avangardne umetnosti) nije bivalo samo odbaeno: to je postalo praktino nevidljivo. To ne samo da je demonstrirano vertikalnim padom cena za devetnaestovekovne akademske slike (i odgovarajuim ali jo uvek umerenim porastom cena za impresioniste i prve moderniste): oni se praktino nisu mogli prodati sve do ezdesetih godina. Sami pokuaji da se prizna bilo kakva vrednost viktorijanskim graevinama sadravali su dah namerne provokacije za stvarno dobar ukus, koji je asocirao na reakcionarnost. Ovaj autor, koji je odrastao meu velikim arhitektonskim spomenicima liberalne buroazije koji okruuju unutranji grad staroga Bea, nauio je nekom vrstom kulturne osmoze, da se ti spomenici imaju smatrati bilo kako neautentini, bilo kao pompezni, ili kao i jedni i drugi. Ovakve zgrade zapravo nisu ruene en masse sve do pedesetih i ezdesetih godina, najkatastrofalnije decenije u modernoj arhitekturi, to je razlog zbog kojeg Viktorijansko drutvo za zatitu zgrada iz perioda 1840-1914. godine nije ustanovljeno pre 1958. godine (vie od dvadeset godina nakon Dordijanske grupe za zatitu manje prokaenog naslea osamnaestog veka). Uticaj avangarde na komercijalni film ve je nagovestio da je modernizam" poeo da ostavlja svoj beleg na svakodnevni ivot. On je to radio tako zaobilazno, delima koje iroka publika nije smatrala ,,umetnikim i o kojima je shodno tome treba lo suditi kao o apriori estetskim vrednostima: prvenstveno iz oblasti publiciteta, industrijskog dizajna, komercijalne tampe i grafike i pravih objekata. Tako je meu prvacima modernosti, uvena stolica od cevi Marsela Brojera (Breuer) nosila ogroman ideololi i estetski naboj (Giedon, 1948, str. 488495). Ipak e ona prokriti svoj put kroz moderni svet ne kao manifest, ve kao skromna ali opte korisna pokretna stolica na sklapanje. Ali ne moe biti sumnje u to da je za manje od dvadeset godina od izbijanja Prvog svetskog rata ivot velikih gradova irom zapadnog sveta bio vidljivo obeleen modernizmom, ak i u zemljama kao to su SAD i Velika Britanija za koje se dvadesetih godina inilo da su potpuno neprijemive za modernizam. Davanje aerodi- namikog oblika i podesnim i nepodesnim proizvodima, koje je vladalo amerikim dizajnom od ranih tridesetih godina, bilo je odjek italijanskog futurizma. Art Deko stil (koji potie sa parike Izlobe dekorativnih umetnosti 1925. godine) pripitomio je modernistiku okastost i apstrakciju. Moderna revolucija depne knjige tridesetih godina (Penguin Books) ponela je zastavu avangardne tipografije Jana iholda (Tschi- chold, 1902-1974). Direktan napad modernizma jo uvek je odvraan. Sve do posle Drugog svetskog rata takozvani internacionalni stil modernistike arhitekture nije preobrazio gradsku scenu, iako su njegovi glavni propagandisti i protagonisti - Gropijus, Le Korbizije, Mies Van der Roe, Frenk Lojd Rajt, itd. ve dugo bili aktivni. Sem nekoliko izuzetaka, veina javnih graevina, ukljuujui i stambene projekte leviarskih optina, za koje se moglo oekivati da e simpatisati socijalno svesnu novu arhitekturu, pokazivali su malobrojne znakove njenog uticaja, osim oigledne nenaklonosti prema dekoraciji. Vei deo masovne rekonstrukcije crvenog Bea za radniku klasu dvadesetih godina, sproveli su arhitekti koji jedva da se javljaju, ako ih uopte ima, u veini istorija arhitekture. Ali je modernost ubrzano preoblikovala sitnije predmete svakodnevice. Odluku o tome u kojoj meri je do toga dolo usled naslea pokreta art nove- au i pokreta u primenjenim umetnostima, u kojima se avangarda angaovala na predmetima za svakodnevnu upotrebu; u kojoj meri zbog ruskih konstruktivista od kojih

144 DOBA KATASTROFA

su se neki odluno latili toga da revolucioniu dizajn u masovnoj proizvodnji; a u kojoj meri zbog istinske prikladnosti modernistikog purizma za modernu tehnologiju u domainstvu (npr. u duzajnu kuhinja) moramo prepustiti istoriji umetnosti. Ostaje injenica da je jedna kratkovena ustanova koja je u velikoj meri poela kao politiki i umetniki avangardni centar, dola do toga da daje ton i arhitekturi i primenjenim umetnostima u dvema generacijama. To je bio Bauhaus, ili umetnika i dizajnerska kola u Vajmaru a kasnije u Desauu u srednjoj Nemakoj (1919-1933), ije se postojanje poklopilo sa postojanjem Vajmarske republike - nacionalsocijalisti su je raspustili ubrzo nakon to je Hitler preuzeo vlast. Spisak imena koja su bila povezana sa Bauhausom, kako god da se ita, izgleda kao Ko je ko u naprednim umetnostima izmeu Rajne i Urala: Gropijus i Mies van der Roe, Lajonel Fajninger (Feininger), Paul Kle (Klee), Vasilij Kandinski, Maljevi, E1 Lisicki (Lissitzky), Moholji-Nai (Moholy-Nagy), itd. Uspeh Bauhausa ne poiva samo na ovim talentima ve i na - od 1921. godine nadalje - svesnom okretanju od stare umetnike i zanatske (pa i avangardne) visoko- umetnike tradicije ka dizajnu za praktinu upotrebu i industrijsku proizvodnju: karoserijama automobila (Gropijus), avionskim seditima, reklamnoj grafici (strast ruskog konstruktiviste El Lisickog), i da ne zaboravimo dizajn novanica od milion i dva miliona maraka za vreme velike nemake hiper inflacije 1923. godine. Bauhaus je bio smatran - kao to pokazuju njegovi problemi sa nesimpatinim politiarima - duboko subverzivnim. I zaista, politiki angaman ove ili one vrste dominira ozbiljnim11 umetnostima u Dobu katastrofe. Taj angaman je tridesetih godina stigao ak i do Britanije, koja je jo uvek bila politiki i socijalno stabilna usred evropske revolucije, i SAD, udaljenih od rata ali ne i od Velike recesije. Ovaj politiki angaman nikako nije bio samo za levicu, mada su radikalni ljubitelji umetnosti smatrali, posebno kao mladi, da je teko prihvatiti da kreativni genije i progresivni pogledi ne moraju da idu zajedno. Pa ipak, posebno u literaturi, duboko reakcionarna ubeenja, ponekad prevedena u faistiko delovanje, bila su prilino uobiajena u zapadnoj Evropi. Pesnici T. S. Eliot u Britaniji i izgnanstvu; Vilijam Batler Jejts (1865-1939) u Irskoj; romanopisac Knut Hamsun (1859-1952) u Norvekoj, i ostraeni saradnik nacista, D. H. Lorens (1859-1930) u Britaniji i Luj Ferdinand Selin (1884-1961) u Francuskoj su oigledni primeri. Briljantni talenti ruske emigracije naravno, ne mogu biti automatski razvrstani kao reakcionarni11, iako su neki od njih to bili, ili postali; jer je odbijanje da se prihvati boljevizam ujedinjavao emigrante sasvim razliitih politikih pogleda. Meutim, sigurno se moe rei da je nakon svetskog rata i Oktobarske revolucije, a jo vie u eri antifaizma tridesetih i etrdesetih godina levica, esto ona revolucionarna, privlaila avangardu. Zaista su rat i revolucija politizovali veliki broj nepolitikih avangardnih pokreta naroito u Rusiji i Francuskoj (meutim, najvei deo ruske avangarde nije pokazao poetni entuzijazam za Oktobar). Kada je Lenjinov uticaj vratio marksizam na Zapad kao jedinu vanu teoriju i ideologiju socijalne revolucije, osiguravajui na taj nain preobraanje avangarde u ono to su nacionalsocijalisti nazivali, ne sasvim netano, kulturni boljevizam11 (Kulturbolscheivismus). Dada je bila za revoluciju. Njen naslednik, nadrealizam, imao je tekoa samo u tome da se odlui za koju je vrstu revolucije, pa je veina sekte prednost dala Trockom u odnosu na Staljina. Osovina Moskva-Berlin koja je tako mnogo uticala na vajmarsku kulturu, poivala je na zajednikim politikim simpatijama. Mies van der Roe je za Komunistiku partiju izgradio spomenik ubijenim spartakistikim voama Karlu Libknehtu i

UMETNOSTI 1914-1945. 145

Rozi Luksemburg. Gropijus, Bruno Taut (1880-1938), Le Korbizije, Hanes Majer i itava Bauhaus brigada" prihvatali su sovjetske narudbine - dodue u vreme u kome je Velika recesija SSSR uinila ne samo ideoloki ve i profesionalno privlanim za zapadne arhitekte. ak i u osnovi ne mnogo politizovan nemaki film bio je radikali- zovan, o emu svedoi divni reiser G. V. Pabst (1895-1967), ovek koji je oevidno vie bio zainteresovan za prikazivanje ena nego za prikazivanje politikih problema, a kasnije sasvim spreman na saradnju sa nacistima. Ipak je on u poslednjim danima Vajmarske republike bio autor nekih meu najradikalnijim filmovima, ukljuujui Operu za tri groa Brehta i Vajla. Tragedija modernistikih umetnika, leviara i desniara, bila je u tome da su ih mnogo efikasnije angaovan deo njihovih sopstvenih masovnih pokreta i politiari u tim pokretima - da i ne pominjemo protivnike - odbacili. Uz delimian izuzetak itali- janskog faizma na koji je uticao futurizam, novi autoritarni reimi i levice i desnice prednost su davali staromodnim monumentalnim graevinama i perspektivama u arhitekturi, inspiracionom predstavljanju i u slikarstvu i u vajarstvu, podrobnom izvoenju klasika na sceni i ideolokoj prihvatljivosti u literaturi. Naravno, Hitler je bio frustrirani umetnik, koji je najzad pronaao sposobnog mladog arhitektu Alberta pera, da ostvari njegove gigantske koncepcije. Meutim, niti Musolini, niti Staljin, niti general Franko, koji su svi inspirisali sopstvene arhitektonske dinosauruse, nisu poeli ivot sa slinim linim ambicijama. Stoga nije ni nemaka ni ruska avangarda preivela uspon Hitlera i Staljina, a ove dve zemlje, predvodnice svega to je bilo napredno i istaknuto u umetnostima dvadesetih godina, skoro su nestale sa kulturne scene. Iz dananje perspektive mi moemo bolje od savremenika da vidimo kako se trijumf i Hitlera i Staljina pokazao kao kulturna katastrofa, to e rei, koliko su avangardne umetnosti bile ukorenjene u revolucionarno tle srednje i istone Evrope. Izgleda da najbolje vino umetnosti raste na lavom izbrazdanim padinama vulkana. Ne samo da su rukovodioci kulture politiki revolucionarnih reima davali vie zvaninog priznanja, tj. materijalne podrke umetnikim revolucionarima od onih konzervativnih koje su zamenili, ak i ako za to njihove politike vlasti nisu pokazivale entuzijazam. Anatolij Lunaarski, komesar za prosveivanje je ohrabrivao avangardu, i pored toga to je Lenjinov umetniki ukus bio sasvim konvencionalan. Socijaldemokratska vlada Pruske, pre nego to ju je desniarsko krilo Nemakog Rajha oteralo sa vlasti (bez otpora) 1932. godine, ohrabrivala je radikalnog kompozitora Ota Klemperera da pretvori jednu od berlinskih operskih kua u izlog svega onoga naprednog u muzici izmeu 1928. i 1931. godine. Meutim takoe izgleda da su na neki neodreeni nain, vremena kataklizme usijala strasti ljudi koji su ih proivljavali u centralnoj i istonoj Evropi. Vizija tih vremena je bila surova, a ne srena, i sama ta surovost i tragino oseanje kojim je ta vizija bila proeta, bili su ono to je ponekad davalo talentima koji sami po sebi nisu bili izraeni, jednu gorku i preteu izraajnost, kao na primer B. Travenu, jednom beznaajnom anarhistikom emigrantu-boemu nekada u vezi sa kratkovenom Minhenskom sovjetskom republikom iz 1919. godine, koji se dao na to da dirljivo pie o mornarima i o Meksiku (Hjustonov film Blago Stjera Madre sa Bogartom je zasnovan na njegovoj knjizi). Bez tog oseanja on bi ostao u zasluenoj anonimnosti. Kada bi takav jedan umetnik izgubio oseaj da je svet nepodnoljiv, kao to je nemilosrdni nemaki satiriar Georg Gros uradio kada je emigrirao u SAD posle 1933. godine, nije ostajalo nita sem tehniki vete sentimentalnosti.

146 DOBA KATASTROFA

U najvanijim delima evropske avangardne umetnosti Doba kataklizme retko je artikulisana nada, ak iako su njeni pripadnici po svojim ideolokim ubeenjima bili opredeljeni za jednu vedru viziju budunosti. Njena najsnanija dostignua, od kojih veina datira iz godina pre Hitlerove i Staljinove prevlasti - Ne mogu da smislim ta da kaem o Hitleru podrugljivo je primetio veliki austrijski satiriar Karl Kraus, za koga je Prvi svetski rat bio daleko od toga da ga ostavi bez rei (Kraus 1922) - izlaze iz apokalipse i tragedije: opera Albana Berga Vojcek (prvi put izvedena 1926. godine); Brehtova i Vajlova Opera za tri gro sa (1928) i Maha goni (1931); Brehtova i Eslerova Mera (1930); prie Isaka Babelja Crvena konjica (1926); Ejzentajnov film Oklopnja- a Potemkin (1925); ili Berlin Aleksanderplac Alfreda Deblina (1929). to se tie kolapsa Habzburkog carstva, on je proizveo neobian izliv literature, koja see od pretee knjige Karla Krausa Poslednji dani oveanstva (1922) preko dvosmislene lakrdije Jaro- slava Haeka Dobri vojnik vejk (1921) do melanholine tugovanke Josefa Rota Radec- ki mar (1932) i beskrajnog samoposmatranja u oveku bez svojstava Roberta Muzi- la (1930). Nijedan drugi skup politikih dogaaja u dvadesetom veku nije imao uticaj na kreativnu imaginaciju koji se mogao sa ovim uporediti, iako su na svoj nain Irska revolucija i graanski rat (1916-1922) preko O Kejsija (O Casey), i na vie simbolian nain, meksika revolucija (1919-1920) preko svojih muralista - ali ne i ruska revolucija - inspirisali umetnosti u svojim zemljama. Jedno carstvo osueno na propast kao metafora elitne kulture Zapada koja je potkopana i koja propada: ove predstave dugo su opsedale tamne uglove centralnoevropske imaginacije. Kraj poretka pronaao je izraz u Duino Elegies (1912-1923) velikog pesnika Rajnera Marije Rilkea (1875-1926). Jo jedan praki pisac na nemakom jeziku je predstavio jo potpuniji oseaj neshvatljivo- sti ljudskih prilika, i pojedinanih i kolektivnih: Franc Kafka (1883-1924), ija su skoro sva dela objavljena posthumno. Ova umetnost je dakle, stvarana u danima u kojima je svet padao u asu u kom su temelji zemlje beali da citiramo klasinog naunika i pesnika A. E. Hausmana, koji je bio daleko od avangarde (Housman, 1988, str. 138). Umetnost je bila ta iji je pogled bio pogled onoga anela istorije" koga nemaki Jevrejin-marksista Valter Benjamin tvrdi da je prepoznao na slici Paula Klea Angelus Novus: Njegovo lice okrenuto je prolosti. Gde mi pred nama vidimo lanac dogaaja, on vidi jednu jedinstvenu katastrofu koja nastavlja da gomila ostatke na razvalinama sve dok ne dosegnu njegova stopala. Ako bi samo mogao da ostane kako bi probudio mrtve i spojio delove onoga to je izlomljeno! Ali oluja duva iz pravca Raja, hvata njegova krila takvom snagom da Aneo vie ne moe da ih zatvori. Ova oluja ga neodoljivo goni u budunost, kojoj su okrenuta njegova lea, dok gomila ruevina pod njegovim nogama raste do neba. Ova oluja je ono to zovemo progres." (Benjamin, 1971, str. 84-85.) Zapadno od ove zone kolapsa i revolucije oseanje tragine i neminovne kataklizme je bilo manje, ali je budunost izgledala podjednako enigmatina. Uprkos traumama

UMETNOSTI 1914-1945. 147

Prvog svetskog rata, kontinuitet sa prolou nije bio tako oigledno prekinut sve do tridesetih godina, decenije Velike recesije, faizma i rata koji se postojano pribliavao. 48 ak i tada, raspoloenje zapadnih intelektualaca se inilo manje oajniko, i vie optimistiko nego kod onih iz centralne Evrope, sada rasutim i izolovanim od Moskve do Holivuda, ili kod onih zatvorenih u istonoj Evropi uutkanih neuspehom i terorom. Oni su se jo uvek oseali kao da brane vrednosti koje su bile ugroene, ali jo nisu unitene, da obnavljaju ono to je bilo vitalno u njihovom drutvu, ako zatreba i drutvenim preobraajem. Kao to emo videti (poglavlje 18), vei deo zapadnog slepi- la za greke staljinistikog Sovjetskog Saveza posledica je ubeenja da, na kraju krajeva, Sovjetski Savez zastupa vrednosti Prosvetiteljstva nasuprot dezintegraciji razuma; ,,progresa u starom i jednostavnom smislu, mnogo manje problematinog nego to je vetar koji duva iz Raja Valtera Benjamina. Samo su ultrareakcioari oni kod kojih emo nai oseanje da je svet jedna neshvatljiva tragedija, ili pre kao kod najvee britanske spisateljice toga vremena Ivlin Vo (Evelyn Waugh, 1903-1966) da je crna komedija za stoike; ili, kao kod francuskog romanopisca Luja Ferdinanda Selina (1894-1961), da je nona mora ak i za cinike. Mada je najbolji i najinteligentniji meu mladim britanskim avangardnim pesnicima tog vremena, V. H. Odn imao oseaj istorije kao tragedije - o emu govore panija, Palais des Beaux Arts raspoloenje kruga iji je on bio centar smatralo je da je stanje oveanstva prilino prihvatljivo. Najim- presivniji britanski umetnici avangarde, vajar Henri Mur (1898-1986) i kompozitor Bendamin Britn (1913-1976), davali su utisak da bi sasvim spremno pustili da svetska kriza proe pored njih, da im se nije nametnula. Ali jeste. Avangardna umetnost je jo uvek bila koncept ogranien na kulturu Evrope i njenih izdanaka i kolonija, pa ak su i tamo pioniri na granicama umetnike revolucije jo uvek esto enjivo gledali na Pariz - pa ak - u manjoj, ali iznenaujuoj meri - i na London.49 Avangarda jo uvek nije gledala na Njujork. To znai da je neevropska avangarda jedva postojala izvan zapadne hemisfere, gde je bila vrsto usidrena i u umetnikom eksperimentu i u socijalnoj revoluciji. Njeni najpoznatiji predstavnici u ovo vreme, slikari murala meksike revolucije, jedino su se razmimoilazili oko Staljina i Trockog, ali ne oko Zapate i Lenjina, za koje je Dijego Rivera (1886-1957) insistirao da ih ukljui u fresku namenjenu Rokfeler centru u Njujorku (trijumf art dekoa uporediv samo sa Krajsler zgradom) na nezadovoljstvo porodice Rokfeler. Pa ipak za veinu umetnika u nezapadnom svetu osnovni problem je bila modernizacija a ne modernizam. Kako da njihovi pisci pretvore dijalektske govore u fleksibilne i shvatljive literarne idiome za savremeni svet, kao to su to inili Bengalci od polovine devetnaestog veka u Indiji? Kako da ljudi (moda, u ovim novim danima i ene) piu poeziju na Urdu jeziku, umesto na klasinom persijskom koji je dotada bio obavezan za takve svrhe; na turskom, umesto na arapskom, koji je Ataturkova revolucija bacila na smetlite istorije sve sa fesom i feredom? ta je u zemljama sa drevnom kulturom trebalo da urade sa svojim tradicijama; sa umetnou, koja kako god
48 U stvari, glavni literarni odjeci Prvog svetskog rata poeli su da se uju krajem dvadesetih godina kada se Na Zapadu nita novo Eriha Marije Remarka (1929, Holivudski film 1930) prodao u dva i po miliona primeraka na dvadeset i pet jezika za osamnaest meseci. 49 Argentinski pisac Horhe Luis Borhes (18991986) je bio notorni anglofil i orijentisan ka Engleskoj; prvi jezik izuzetnog aleksandrijskog grkog pesnika C. P. Kavafija (1863-1933) bio je engleski, isto kao - bar za potrebe pisanja - i jezik Fernanda Pesoa (Pessoa, 1888-1935) , najveeg portugalskog pesnika veka. Kiplingov uticaj na Bertolda Brehta je dobro poznat.

148 DOBA KATASTROFA

bila privlana, nije pripadala dvadesetom veku? Napustiti prolost bilo je dovoljno revolucionarno, suprotstaviti zapadnjaki revolt iz jedne faze modernizacije drugoj fazi inilo se irelevantnim pa ak neshvatljivim. Jo vie je bilo tako kada su modernistiki umetnici istovremeno bili i politiki revolucionari, to je bilo vie nego verovatno. ehov i Tolstoj su se mogli initi kao prigodniji modeli nego Dejms Dojs za one koji su oseali da je njihov zadatak - i nadahnue - u tome da idu u narod i da slikaju realistiku sliku patnji naroda i da mu pomognu da se podigne. ak i japanski pisci koji su se dali na modernizam od dvadesetih godina (verovatno posredstvom kontakta sa italijanskim futurizmom), imali su snaan, a s vremena na vreme dominantan, socijalistiki ili komunistiki proleterski" kontingent (Keene, 1984, poglavlje 15). A zaista je prvi veliki kineski moderni pisac Lu Sin (1881-1936), svesno odbacio zapadne modele i gledao rusku literaturu u kojoj moemo videti blagu duu ugnje- tenih, njihova stradanja i borbu" (Lu Sin, 1975, str. 23). Za veinu kreativnih talenata neevropskog sveta koji nisu bili ni ogranieni svojom tradicijom, ni vesternizatori, izgledalo je da je glavni zadatak bio da otkriju, podignu veo sa nje i predstave svetu savremenu stvarnost svojih naroda. Realizam je bio njihov pokret. II Na neki nain, ova elja je ujedinila umetnosti Istoka i Zapada. Jer dvadeseti vek, to je bilo sve jasnije, bio je vek obinih ljudi, a njim su dominirale umetnosti koje su obini ljudi stvarali, i koje su stvarale za obinog oveka. A dva povezana instrumenta su uinila da je svet obinog oveka postao vidljiv kao nikada ranije, i da se mogao dokumentovati: reportaa i kamera. Nijedan od njih nije bio nov (videti Doba kapitala, poglavlje 15; Doba carstva, poglavlje 9) ali su oba stupila u samopouzdano zlatno doba posle 1914. godine. Pisci, posebno u SAD, ne samo da su sebe videli kao ljude koji belee ili reportere, ve su i pisali za novine i stvarno bili novinari: Ernest Hemingvej (1899-1961), Teodor Drajzer (18711945), Sinkler Luis (1885-1951). Reportaa" koja se kao pojam prvi put pojavljuje u francuskim renicima 1929. godine a u engleskim 1931. godine - postala je prihvaeni anr socijalno-kritine literature i vizuelne prezentacije u dvadesetim godinama, uglavnom pod uticajem ruske revolucionarne avangarde koja je veliala injenice naspram glazirane zabave koju je evropska levica oduvek osuivala kao opijum za narod. Izgleda da je eki komunistiki novinar Egon Ervin Ki, koji je proslavio ime Reportera u urbi" (Der rasende Reporter, 1925, naziv prve u seriji njegovih reportaa) pustio u opticaj taj naziv u srednjoj Evropi. Ona se proirila, uglavnom preko bioskopa, na zapadnu avangardu. To je jasno vidljivo u delovima pod naslovom Filmske novosti" i Oko kamere" - aluzija na avangardnog filmskog dokumentaristu Digu Vertova - kojima je ispresecano pripovedanje u trilogiji SAD, Dona Dos Pasosa (1896-1970), napisanoj u leviarskom periodu ovog pisca. U rukama avangardne levice dokumentarni film" je postao samosve- sni pokret, a tridesetih godina su ak i najpraktiniji profesionalci novinarskog biznisa pretendovali na vii intelektualni i kreativni status tako to su unapreivali neke filmske urnale, obino materijale za popunu vremena bez velikih zahteva, u grandi- oznije Mar vremena" dokumentarce, i pozajmili su tehnike inovacije avangardnih fotografa koje su izmiljene u nernakoj komunistikoj tampi dvadesetih godina da bi stvorili zlatno doba ilustrovanih asopisa: to su bili Life u SAD, Picture Post u Brita

UMETNOSTI 1914-1945. 149

niji, Vu u Francuskoj. Meutim, izvan anglosaksonskog sveta ilustrovani asopisi su poeli da masovno cvetaju tek posle Drugog svetskog rata. Novi foto-urnalizam duguje svoje vrline ne samo talentovanim mukarcima - pa i nekim enama - koji su otkrili fotografiju kao medij, iluzornom verovanju da kamera ne moe da lae, tj. da ona nekako predstavlja ,,pravu istinu, i tehnikim poboljanjima koja su olakala pravljenje slika bez poziranja novim minijaturnim kamerama (Lajka je lansirana 1924. godine), ve moda vie od svega univerzalnoj prevla- sti bioskopa. Ljudi su nauili da stvarnost posmatraju kroz soiva kamere. Jer iako je bilo porasta u cirkulaciji tampane rei (u koju su sada takoe bile utkane rotogravi- rane fotografije u tabloidima), ona se povlaila pred filmom. Doba katastrofa je bilo doba velikog bioskopskog platna. U kasnim tridesetim godinama na svakog Britanca koji je kupio novine, dolazila su dvojica koja su kupila kartu za bioskop (Stevenson, str. 396, 403). Zaista, kako se depresija produbljivala, i dok je svetom krstario rat, poseta bioskopima na Zapadu je dostigla svoj vrhunac svih vremena. U ovom novom vizuelnom mediju, avangarda i masovne umetnosti su oploa- vali jedno drugo. Zaista su u starim zapadnim zemljama dominacija obrazovanog sloja i izvesni elitizam prodrli ak i u masovni filmski medij, stvarajui zlatno doba za nemaki nemi film u vajmarskoj epohi, za francuski zvuni film tridesetih godina, i za italijanski film im je podignut zastor faizma koji je prekrivao njegove talente. Od njih je moda populistika francuska kinematografija tridesetih godina bila najuspenija u kombinovanju onoga to su intelektualci eleli od kulture sa onim to je ira publika elela od zabave. To je bila jedina intelektualistika kinematografija koja nikada nije zaboravila Vanost prie, posebno o ljubavi i zloinu, i jedina koja je bila sposobna da pravi dobre ale. Tamo gde je avangarda (politika ili umetnika) ila potpuno svojim putem, kao u dokumentaristikom pokretu ili agitprop umetnosti, njen rad je retko kada dosezao izvan malobrojnih manjina. Meutim, nije avangardni input ono to ini masovne umetnosti znaajnim. To je njihova sve vea nesumnjiva kulturna hegemonija ak i pored toga, to izvan SAD, kao to smo videli, masovne umetnosti jo nisu izmakle ispod nadzora obrazovanih. Ove umetnosti (ili je bolje rei zabave) koje e postati dominantne, bile su usmerene na najire mase, vie nego na veliku i sve veu, srednju i niu srednju klasu iji je ukus bio tradicionalan. Kod nje su jo uvek dominirale evropske bulevarske" ili vestendov- ske scene ili njihovi ekvivalenti, bar sve dok Hitler nije rasprio tvorce ovih proizvoda, ali je to od malog interesa. Najinteresantniji proces u ovom srednjeklasnom regio- nu bio je izuzetan, eksplozivan rast jednog anra koji je pre 1914. godine pokazivao neke znakove ivota, ali nije nagovetavao kasniji trijumf: to je bila detektivska zagonetna pria, sada uglavnom pisana u obimu knjige. Ovaj anr je bio prvenstveno britanski, to je moda priznanje erloku Holmsu Artura Konana Dojla koji je postao meunarodno poznat 1890-ih godina i, to vie iznenauje, enski i akademski. Pionir ovog anra, Agata Kristi (1891-1976) i do dananjeg dana je ostala bestseler. Internacionalne verzije ovog anra su jo uvek uglavnom, i oigledno, inspirisane britanskim modelom, tj. iskljuivo su o ubistvu koje se posmatra kao salonska igra koja zahteva izvesnu domiljatost, vie kao kakva otmena ukrtenica sa enigmatskim kljuevima, koja je jo vie bila iskljuivo britanska specijalnost. Ovaj anr je najbolje posmatrati kao prizivanje drutvenog reda koji je ugroen, ali jo nije naruen. Ubistvo, koje je sada postalo skoro jedini zloin koji moe da pokrene detektiva, provaljuje u karakteristino ureenu sredinu - seosku kuu, ili kakav porodini profesionalni milje - i njegovi tragovi

150 DOBA KATASTROFA

vode do jedne od trulih jabuka to potvruje zdravo stanje ostatka korpe. Red se vraa tako to detektiv koji sam (jo uvek je preteno mukarac) predstavlja milje, na problemu primenjuje razum. Otuda moda insistiranje na tome da je on privatni detektiv, sem ukoliko sam policajac nije, za razliku od veine u svojoj vrsti, pripadnik viih i srednjih klasa. To je bio duboko konzervativan, mada samopouzdan anr, ime se razlikuje od histerinijeg pijunskog trilera (koji je takoe uglavnom britanski proizvod), anra sa velikom budunou u drugoj polovini veka. Njegovi autori, ljudi skromnih literarnih vrlina, esto su svoju vokaciju nalazili u tajnim slubama svojih drava.18 Do 1914. godine masovni mediji u modernim razmerama ve su mogli da se smatraju neim normalnim u izvesnom broju zapadnih zemalja. Meutim, njihov rast u dobu kataklizmi je bio spektakularan. Cirkulacija tampe u SAD rasla je mnogo bre od stanovnitva, udvostruivi se od 1920. do 1950. godine. Do ovog vremena, neto izmeu 300 i 350 primeraka novina je prodavano na hiljadu mukaraca, ena i dece u tipinoj razvijenoj" zemlji, mada su Skandinavci i Australijanci troili jo i vie tampe, a urbanizovani Britanci, verovatno zbog toga to je njihova tampa bila vie nacionalna nego lokalna, kupovali su zapanjujuih est stotina primeraka na hiljadu stanovnika (UN Statistical Yearbook, 1948). tampa se obraala pismenima, mada je u zemljama sa masovnim kolovanjem davala sve od sebe da zadovolji nepotpuno pismene tako to je koristila slike i stripove, kojima se intelektualci jo nisu divili, i to je razvila jarko obojeni, pseudonarod- ski idiom koji privlai panju, i koji izbegava rei sa suvie slogova. Njegov uticaj na knjievnost nije zanemarljiv. Film, na drugoj strani, postavljao je male zahteve u pogledu pismenosti, a nakon to je nauio da govori u poznim dvadesetim, ti zahtevi su praktino bili nikakvi za publiku koja je govorila engleski. Meutim, za razliku od tampe, koja je u veini delova sveta zanimala samo malu elitu, filmovi su skoro odmah na poetku bili meunarodni masovni medij. Naputanje potencijalno univerzalnog jezika nemog filma sa njegovim proverenim kodovima interkulturalne komunikacije verovatno je mnogo uinilo za to da govorni engleski postane meunarodno poznat i tako je pomoglo da se ovaj jezik uspostavi kao globalni ,,pidin (zajedniki jezik kojim govore meu sobom razni narodi u pacifi- koj zoni, prim. prev.) poznog dvadesetog veka. Jer su u zlatno doba Holivuda filmovi u sutini bili ameriki osim u Japanu, gde je otprilike pravljeno isto onoliko dugometranih filmova kao u SAD. to se tie ostatka sveta, u predveerje Drugog svetskog rata je Holivud proizvodio priblino onoliko filmova koliko sve druge industrije zajedno, ak i ako ukljuimo Indiju koja je ve proizvodila oko 170 filmova godinje za publiku brojnu kao japanska, i skoro kao amerika. Holivud je 1937. godine proizvodio 567 filmova, ili bolje reeno vie od deset nedeljno. Razlika izmeu hegemonisti- kog kapaciteta kapitalizma i birokratskog socijalizma je ona izmeu ovog broja i etrdeset i jednog filma koliko se tvrdilo da je proizvedeno u SSSR-u 1938. godine. Meutim, iz oiglednih lingvistikih razloga, takva izuzetna globalna premo jedne jedine industrije nije mogla da potraje. U svakom sluaju ta premo nije nadivela dezintegraciju studio sistema" kao maine za masovnu proizvodnju snova, koji je dostigao svoj vrhunac u ovom periodu, ali je propao ubrzo posle Drugog svetskog rata.

18 Literarni preci modernog tvrdog" trilera ili detektivske" prie su mnogo narodskiji. Deijel Hemet (Dashiell Hammet, 1894-1961) poeo je kao Pinkertonov operativac i prve radove objavio je u petparakoj tampi. Uostalom, jedini pisac koji je detektivsku priu preobratio u pravu knjievnost, Belgijanac Zor Simenon (1903-1989) bio je samouko piskaralo.

UMETNOSTI 1914-1945. 151

Trei meu masovnim medijima je bio potpuno nov: radio. Za razliku od druga dva, on je poivao na privatnom vlasnitvu neega to je jo uvek bila sofisticirana mainerija, pa je tako bilo ogranieno u sutini na relativno dobrostojee razvi- jene zemlje. U Italiji broj radio-aparata nije dostigao broj automobila sve do 1931. godine (Isola, 1990). Najvea gustina radio-aparata bila je pred Drugi svetski rat u SAD, Skandinaviji, Novom Zelandu i Britaniji. I pored toga, u tim zemljama je radio napredovao po spektakularnoj stopi, pa su ak i siromani mogli da ga priute sebi. Od devet miliona britanskih prijemnika 1939. godine, polovinu su kupili ljudi koji su zaraivali izmeu 2,5 i 4 funte nedeljno - to je bio skroman prihod - a jo dva miliona ljudi koji su zaraivali manje od toga (Briggs, II, str. 254). Moda zato ne iznenauje da se stopa rasta broja radio-aparata udvostruila za vreme Velike recesije, kada je rasla bre nego ikada pre ili kasnije. Jer je radio preobraavao ivot siromanih, posebno za kuu vezanih siromanih ena, kao to nita drugo nije ikada inilo. On je u njihove sobe donosio svet. Odsada ni najusamljeniji vie nikad nisu bili sasvim sami. A itav opseg onoga to se moe rei, otpevati, odigrati, ili izraziti na drugi nain bio im je sada na raspolaganju. Zar je onda iznenaenje to je jedan medij koji je bio nepoznat kada se Prvi svetski rat zavrio osvojio deset miliona domainstava u SAD do godine berzanskog kraha, preko dvadeset sedam miliona do 1939. i preko etrdeset miliona do 1950. godine? Za razliku od filma, pa ak i revolucionisane tampe, radio nije preobrazio naine na koje ljudi opaaju stvarnost ni na koji dubok nain. On nije stvorio nove naine za vienje ili za uspostavljanje odnosa izmeu ulnih utisaka i ideja (videti Doba carstva). On je bio samo medij, ne i poruka. Ali ga je njegov kapacitet da istovremeno govori nebrojenim milionima ljudi, od kojih se svako oseao kao da se obraa njemu kao pojedincu, napravio nepojmljivo monim oruem masovne informacije, i, to su vladari i trgovci odmah shvatili, oruem propagande i reklame. Do poetka tridesetih godina predsednik SAD je otkrio potencijal radijskog askanja uz kamin, a britanski kralj je otkrio potencijal prenosa kraljevskog Boia (1932. odnosno 1933. godine). U Drugom svetskom ratu, sa njegovom beskrajnom potrebom za vestima, radio je dobio zaslueno mesto kao politiki instrument i kao informativni medij. Broj radio- -aparata je znaajno porastao u svim zemljama kontinentalne Evrope sem u onim koje su bile najgore rtve borbi (Briggs, III, Appendix C). U nekoliko sluajeva taj broj se udvostruio ili vie nego udvostruio. U veini neevropskih zemalja taj rast je bio jo nagliji. Trgovina, i pored toga to je od poetka vladala radiotalasima u SAD, tee je osvajala na drugim mestima, poto su po tradiciji vlade nerado preputale kontrolu nad tako vanim medijem kojim se uticalo na graane. BBC je zadrao svoj zvanini monopol. Tamo gde se trpelo komercijalno emitovanje, oekivalo se meutim od njega da se pokorava zvaninom glasu. Teko je prepoznati novine koje je uvela radio kultura, poto je tako mnogo onoga emu je radio prokrio put, postalo deo svakodnevnog ivota - to su sportski komentari, vesti, gostovanja poznatih, sapunska opera, i zapravo serijski program bilo koje vrste. Najdublja promena koju je radio doneo bila je ta da je istovremeno priva- tizovao i struktuirao ivot po strogoj satnici, koja odsada nije odreivala samo sferu rada, ve i sferu privatnosti. Jo je zanimljivo i to da je ovaj medij - a sve do porasta videa i video-rikordera to je inio i njegov naslednik, televizija - i pored toga to je u sutini bio usmeren na pojedinca i porodicu, stvorio sopstvenu javnu sferu. Prvi put u istoriji ljudi koji nisu poznavali jedni druge, su kada bi se sreli po svoj prilici znali ta

152 DOBA KATASTROFA

je svako od njih uo (ili kasnije, video) prethodne noi: veliku utakmicu, omiljenu komediju, govor Vinstona erila, sadraj vesti. Umetnost na koju je radio najznaajnije uticao bila je muzika, poto je radio ponitio mehanika i akustika ogranienja dometa zvukova. Muzika, ona poslednja meu umetnostima koja je probila iz telesnog zatvora ogranienog oralnom komunikacijom, ve je ula u eru mehanike reprodukcije pre 1914. godine, sa gramofonom, iako teko da je on ve tada bio u domaaju masa. Godine izmeu ratova su svakako dovele i gramofone i ploe na dohvat masa, premda je praktian kolaps trita ploa za takozvane rasne ploe, tj. tipine muzike za siromane tokom amerike recesije, pokazao krhkost te ekspanzije. Ipak je ploa, i pored toga to je tehniki kvalitet poboljan oko 1930. godine, imala svoja ogranienja, ako ni zbog ega drugog, ono zbog duine. Osim toga, domet ploe je zavisio od prodaje. Radio je prvi put omoguio da se muzika slua bez prekida due od pet minuta, i da je slua teoretski neogranien broj slualaca. Tako je postao i jedinstveni popularizator muzike manjina (ukljuujui i klasinu muziku) i daleko najmonije sredstvo za prodaju ploa, to je zaista jo uvek ostao. Radio nije promenio muziku - on je sigurno na nju manje uticao od pozorita i filmova, koji su takoe uskoro nauili da reprodukuju zvuk - ve je promenio ulogu muzike koja je bez njega nezamisliva u savremenom ivotu, to ne iskljuuje njenu ulogu kao zvune pozadine za svakodnevno ivljenje. Tako su snage koje su dominirale popularnim umetnostima bile prvenstveno tehnoloke i industrijske: tampa, film, ploe i radio. Pa ipak od kasnog devetnaestog veka jedan autentian izvor autonomne kreativne inovacije je vidljivo izbijao u etvrtima za izlaske i zabavu nekih velikih gradova (videti Doba carstva). On je bio daleko od toga da presui, a medijska revolucija je njegove proizvode prenela daleko izvan prvobitnog miljea. Tako je formalizovani argentinski tango, a posebno kada je proiren od plesa u pesmu, verovatno dosegao svoj vrhunac u dvadesetim i tridesetim godinama, i kada je njegova najvea zvezda Karlos Gardel (1890-1935) poginuo u avionskoj nesrei, oplakan je irom panske Amerike i (zahvaljujui ploama) ostao je trajno prisutan. Samba, kojoj je bilo sueno da predstavlja Brazil onako kako je tango predstavljao Argentinu, dete je demokratizacije karnevala u Riju dvadesetih godina. Meutim, najimpresivniji i na dugu stazu, najuticajniji proces ove vrste bio je razvoj deza u SAD, uglavnom pod uticajem migracije crnaca iz junih drava ka velikim gradovima srednjeg zapada i severoistoka: on je postao autonomna umetnika muzika profesionalnih (uglavnom crnih) zabavljaa. Uticaj nekih od ovih popularnih inovacija ili procesa bio je do sada ogranien izvan njihovih rodnih sredina. Takoe je do sada bio manje revolucionaran nego to je postao u drugoj polovini veka, kada je - da uzmemo oigledan primer - jedan idiom koji je direktno vodio poreklo iz amerikog crnakog bluza postao, kao rokenrol, globalni jezik kulture mladih. Meutim, i pored toga to je - uz izuzetak filma - i uticaj i masovnih medija i popularnog stvaralatva bio umereniji nego to e biti u drugoj polovini ovoga veka (ovo e biti razmatrano kasnije); on je ve bio ogroman po koliini i upeatljiv po kakvoi, posebno u SAD koje su poele da nameu nespornu hegemoniju na ovim poljima, zahvaljujui svojoj izuzetnoj privrednoj nadmoi, svom vrstom opredeljenju za trgovinu i demokratiju, i posle Velike recesije, zahvaljujui uticaju ruzveltovskog populizma. Na polju popularne kulture svet je bio ili ameriki, ili provincijski. Uz jedan izuzetak, nijedan drugi nacionalni ili regionalni model se nije globalno afirmisao, mada su neki modeli imali znaajan regionalni uticaj (na primer,

UMETNOSTI 1914-1945. 153

egipatska muzika unutar islamskog sveta) i s vremena na vreme je pokoja egzotina crta ulazila u svet popularne kulture, kao to su karipske i latinoamerike komponente u muzici za igru. Jedini izuzetak je sport. U ovoj grani popularne kulture - a ko je taj koji je video brazilski tim u danima njegove slave ko e porei sportu pretenziju na umetnost? - uticaj Sjedinjenih Drava je ostao ogranien na oblast politike dominacije Vaingtona. Kao to se kriket igra samo tamo gde se nekada vijorio Union Dek (britanska zastava, prim. prev.), tako je i bejzbol napravio mali uticaj sem tamo gde su se marinci iskrcali. Sport koji je svet prisvojio bio je fudbal, edo britanskog globalnog ekonomskog prisustva, zbog koga su timovi nosili imena britanskih firmi, ili su ih sainjavali iseljeni Britanci (kao Sao Paolo Atletik klub) od polarnog leda do ekvatora. Ova jednostavna i elegantna igra, nesputana komplikovanim pravilima i opremom, i koja se moe izvoditi na bilo kakvom vie-manje otvorenom prostoru odgovarajue veliine, probijala se kroz svet samo svojim vrlinama i, ustanovljavanjem Svetskog kupa 1930. godine (kada je pobedio Urugvaj) postala je stvarno internacionalna. Pa ipak, po naim standardima, masovni sportovi, iako sada globalni, ostali su neobino primitivni. One koji su se njima bavili jo nije apsorbovala kapitalistika privreda. Velike zvezde su jo uvek bili amateri, kao u tenisu (tj. prilagodili su se tradicionalnom buroaskom statusu), ili ako su bili profesionalci, kao u engleskom fudba- lu, nisu bili mnogo vie plaeni od kvalifikovanih industrijskih radnika. U tim sportovima je jo uvek moralo da se uiva licem u lice, jer je ak i radio jedino mogao da pravi prizor igre ili trke prikae poveanjem decibela u komentatorovom glasu. Doba televizije i sportisti plaeni kao filmske zvezde, bili su jo uvek koju godinu daleko. Ali, kao to emo videti (poglavlja 9-11) ne tako mnogo daleko.

Sedmo poglavlje

Kraj carstava

Postao je revolucionarni terorist 1918. godine. Njegov guru je prisustvovao njegovoj prvoj branoj noi i on nikada nije iveo sa svojom enom tokom deset godina do njene smrti 1928. godine. Gvozdeno pravilo za revolucionare je bilo da bi trebalo da se dre podalje od ena... Imao je obiaj da mi pria kako e Indija postati slobodna borei se na nain na koji su se Irci borili. Onda kada sam bila sa njim itala sam Moju borbu za irsku slobodu Dena Brina (Breen). Den Brin je bio Masterdin ideal. Masterda je svoju organizaciju nazvao indijska Republikanska armija, grana itagong po Irskoj republikanskoj armiji. Kalpana Dutt (1945, str. 16-17) Nebeska rasa kolonijalnih administratora tolerisala je pa ak i ohrabrivala sistem mita-korupcije jer je on pruao jeftini mehanizam za sprovoenje kontrole nad nemirnim i esto nepokornim stanovnitvom. Jer ono to korupcija u stvari znai je da ono to ovek eli (npr. da dobije parnicu, da dobije ugovor sa vladom, da mu se oda poast za roendan, ili da dobije dravni posao) moe da postigne injenjem usluge oveku koji ima mo da daje ili da ne daje. Uinjena ,,usluga nije morala biti darivanje novca (ovo je grubo i malobrojni Evropljani u Indiji su na ovaj nain prljali svoje ruke). To je mogao biti dar prijateljstva i potovanja, obasipanje gostoprimstvom, ili darovanje fondovima za pravu stvar, ali iznad svega lojalnosti radi. M. Carritt (1985, str. 63-64) I Tokom devetnaestog veka je nekoliko zemalja - uglavnom onih koje se granie sa se vernim Atlantikom - osvojilo neevropski ostatak planete sa smenom lakoom. U meri u kojoj se nisu muili da zauzmu i vladaju svetom, zemlje Zapada su pomou svog ekonomskog i socijalnog sistema i njegove organizacije i tehnologije postigle jo nesporniju nadmonost. Kapitalizam i buroasko drutvo su preobrazili svet, vladali su njime i pruali su model - koji je do 1917. godine bio jedini - svima onima koji nisu eleli da budu prodrani ili zbrisani neodoljivim silama istorije. Posle 1917. godine sovjetski komunizam je pruao alternativni model, ali u sutini model istog tipa, osim to je izostavljao privatno preduzetnitvo i liberalne institucije. Istorija dvadesetog veka u nezapad- nom ili tanije neseverozapadnom svetu je stoga bitno odreena odnosima tog sveta sa zemljama koje su se u devetnaestom veku uvrstile kao gospodari ljudske vrste.

KRAJ CARSTAVA 155

Sve dovde, istorija Kratkog dvadesetog veka je ostajala geografski nesimetrina, i kao takvu je moe pisati samo istoriar koji eli da se usredsredi na dinamiku globalne transformacije. To ne znai da taj istoriar deli snishodljiv i esto etnocentriki pa ak i rasistiki oseaj superiornosti i potpuno neopravdano samozadovoljstva koje je jo uvek uobiajeno u povlatenim zemljama. Zaista, ovaj istoriar je vatreni protivnik onoga to je E. P. Tomson nazvao ogromna snishodljivost prema svetu zaostalih i siromanih. Meutim, ostaje injenica da su dinamike veeg dela svetske istorije u Kratkom dvadesetom veku izvedene, a ne originalne. Te dinamike se u osnovi sastoje u pokuajima elita neburoaskih drutava da oponaaju model isproban na Zapadu, koji je u biti posmatran kao model drutava koji ekonomskim i nauno-tehnolokim razvo- jem proizvodi progres, bogatstvo, snagu i kulturu, u kapitalistikoj ili socijalistikoj varijanti. 51 Nije bilo drugog operativnog modela sem ,,vesternizacije ili modernizacije" ili kako god ovek odabere da ih zove. Nasuprot tome, samo politiki eufemizam razdvaja razliite sinonime za zaostalost (dok Lenjin nije oklevao da tako opie situaciju u sopstvenoj zemlji i u kolonijalnim i zaostalim zemljama") koje je meunarodna diplomatija rasipala po dekolonizovanom svetu (nerazvijenost", u razvoju" itd.). Operacioni model razvoja" moe se kombinovati sa raznim drugim verova- njima i ideologijama, sve donde dok ga ne ometaju, dok recimo, zemlja koja je u pitanju ne zabrani izgradnju aerodroma zbog toga to oni nisu odobreni Kuranom ili Biblijom, ili to su u sukobu sa inspirativnom tradicijom srednjovekovnog vitetva, ili se ne mogu uskladiti sa dubinom slovenske due. S druge strane, onamo gde se takva vero- vanja suprotstavljaju procesu razvoja" u praksi, a ne samo u teoriji, ona garantuju neuspeh i poraz. Koliko god snano i iskreno bilo verovanje u to da magija moe da skrene mitraljeske metke, ona je delovala suvie retko da bi imala mnogo uticaja. Telefon i telegraf su bolja sredstva komunikacije nego telepatija svetih ljudi. Ovo ne znai da treba odbaciti tradicije, verovanja i ideologije, nepromenjene ili prilagoene, pomou kojih drutva koja dolaze u kontakt sa novim svetom razvoja" sude o tom svetu. I tradicionalizam i socijalizam podudarili su se u tome to su otkrili prazan moralni prostor u centru pobednikog ekonomskog - i politikog - kapitalistikog liberalizma, kada je on unitio sve veze izmeu pojedinaca osim sklonosti da razmenjuju dobra" Adama Smita, i sklonosti da trae lino zadovoljstvo i lini interes. Kao moralni sistem, kao nain za odreivanje ovekovog mesta u svetu, kao nain ta i u koliko toga su razvoj" i progres" unitili, pre - ili nekapitalistike ideologije i sistemi vrednosti su esto bile superiorne nad verovanjima koja su topovnjae, trgovci, misionari i kolonijalni administratori doneli sa sobom. Kao sredstvo za mobilizaciju masa u tradicionalnom drutvu protiv modernizacije, bilo kapitalistike bilo socijalistike, ili tanije protiv stranaca koji su tu modernizaciju uvozili, one su mogle biti prilino efikasne, iako u stvari nijedan meu uspenim pokretima za osloboenje u zaostalom svetu pre sedamdesetih godina nije bio inspirisan tradicionalnim ili neotradicionalnim ideologijama. Tako je bilo uprkos injenici da je jedan takav pokret, kratkotrajni Kilafat
51 Valja primetiti da je jednostavna dihotomija kapitalizam/socijalizam" pre politika nego analitika. U njoj se ogleda pojava masovnih politikih radnikih pokreta ija je socijalistika ideologija u praksi bila koncept sadanjeg drutva (,,akapitalizam) obrnut naopake. Ova dihotomija je pojaana posle oktobra 1917. godine dugim hladnim ratom Crvenih protiv Anti-crvenih koji je trajao u itavom Kratkom dvadesetom veku. Potpuno je mogue umesto da se ekonomski sistemi, recimo, SAD, June Koreje, Austrije, Hong Konga, Zapadne Nemake i Meksika klasifikuju pod istom odrednicom kapitalizam" klasifikovati ih pod nekoliko odrednica.

156 DOBA KATASTROFA

pokret u britanskoj Indiji (1920-1921), koji je zahtevao ouvanje turskog sultana kao kalifa svih vernih, odravanje Otomanskog carstva u granicama iz 1914. godine, i muslimanske kontrole nad svetim mestima Islama (ukljuujui i Palestinu), verovatno prisilio neodluni indijski Kongres na masovnu graansku neposlunost i masovnu nesarad- nju (Minault, 1982). Najtipinije masovne mobilizacije pod okriljem vere - ,,Crkva zadrava kontrolu nad prostim narodom bolje od ,,Kralja - bile su odbrambene akcije, mada ponekad tvrdokorne i herojske kao to je bio seljaki otpor sekularizatorskoj meksikoj revoluciji pod barjakom Hrista kralja (1926-1932) koji je njegov glavni istoriar opisao na epski nain kao ,,hristijadu (Meyer, 1973-1979). Fundamentali- stika religija kao glavna snaga uspene masovne mobilizacije pripada poslednjim dece- nijama dvadesetog veka, koje su ak bile svedok bizarnog povratka nekih intelektualaca obiajima koje bi njihovi obrazovani dedovi opisali kao predrasude i varvarstvo. Nasuprot tome, ideologije, programi, ak i metodi i oblici politikog organizovanja koji su inspirisali oslobaanje zavisnih zemalja od zavisnosti, onih zaostalih od zaostalosti, bili su zapadnjaki: liberalni; socijalistiki; komunistiki i/ili nacionalistiki; sekularistiki i sumnjiavi prema klerikalizmu; koristili su sredstva razvijena za svrhe javnog ivota u buroaskim drutvima - tampu, mitinge, partije, masovne kampanje, ak i kada je usvojeni diskurs bio, i morao da bude, u religijskom reniku masa. To je znailo da je istorija tvoraca preobraaja Treeg sveta u ovom veku isto- rija elitistikih manjina, ponekad relativno siunih, jer - sasvim izuzimajui odsustvo demokratske politike u skoro svim zemljama samo je tanak sloj posedovao potrebno znanje i obrazovanje, pa ak i elementarnu pismenost. Na kraju krajeva, pre sticanja nezavisnosti je preko 90 procenata stanovnitva indijskog potkontinenta bilo nepismeno. Broj onih pismenih u nekom zapadnom (tj. engleskom) jeziku bio je jo neznat- niji - recimo pola miliona od oko trista miliona stanovnika pre 1914. godine, ili jedan na est stotina. 52 ak je i region koji je daleko najvie udeo za obrazovanjem (Zapadni Bengal) imao u vreme sticanja nezavisnosti (1949-1950) samo 272 studenta na svakih 100 000 stanovnika, to je pet puta vie nego u sredinjim oblastima severne Indije. Uloga koju su igrale ove brojano beznaajne manjine bila je ogromna. Ne iznenauje to je trideset osam hiljada Parsi mukaraca u oblasti Bombaja, jednoj od glavnih administrativnih jedinica britanske Indije na kraju devetnaestog veka, od kojih je vie od etvrtine bilo pismeno na engleskom, postalo elita trgovaca, industrijalaca i finansijera irom potkontinenta. 100 advokata Visokog suda u Bombaju su u svojim redovima ukljuivali dvojicu glavnih nacionalnih voa nezavisne Indije (Mohandas Karamand Gandi i Valabhai Patel) i budueg osnivaa Pakistana Muhamed Ali Dinah (Seal, 1968, str. 884; Misra, 1961, str. 328). Koliko su ove zapadnjaki obrazovane elite bile upotrebljive za razne svrhe moe da ilustruje jedna porodica pievih poznanika. Otac, zemljoposednik, imuni advokat i ugledna linost pod Britancima, postao je diplomata i najzad guverner savezne drave posle 1947. godine. Majka je bila prva ena ministar u provincijskoj vladi Indijskog nacionalnog kongresa 1937. godine. Od etvoro dece (svi obrazovani u Britaniji) troje se pridruilo Komunistikoj partiji, jedan sin je postao vrhovni zapovednik indijske armije; jo jedan je na kraju postao poslanik svoje partije u Skuptini; trei - posle burne politike karijere - ministar u vladi gospoe Gandi; dok se etvrti probijao u biznisu.
52 Procena se zasniva na podacima za one koji su pohaali srednju kolu zapadnog tipa (Anil Seal, 1971, str. 21-22).

KRAJ CARSTAVA 157

Nita od ovoga ne znai da su vesternizatorske elite nuno prihvatale sve vrednosti drava i kultura koje su uzimale kao svoj model. Njihovi lini pogledi su se mogli kretati u rasponu od stopostotnog asimilacionizma do dubokog nepoverenja prema Zapadu, kombinovanog sa ubeenjem da se specifine vrednosti domae civilizacije mogu sauvati ili obnoviti jedino usvajanjem zapadnjakih inovacija. Cilj najpotpunijeg i najuspenijeg projekta modernizacije", u Japanu posle Meii restauracije, nije bio da pozapadnjai, ve naprotiv, da tradicionalni Japan naini sposobnim za ivot. Na isti nain, ono to su aktivisti Treeg sveta proitali iz ideologija i programa koje su prisvajali nije toliko bio deklarativni tekst kojiko njihov sopstveni podtekst. Tako je u periodu sticanja nezavisnosti, socijalizam (tj. njegova sovjetska komunistika verzija) privlaio vlade dekolonizovanih zemalja, ne samo zato to je stvar antiimperijali- zma uvek pripadala levici metropole, ve i vie zbog toga to su SSSR videli kao model za prevazilaenje zaostalosti, putem planirane industrijalizacije, to je za njih bila daleko prea stvar nego emancipacija bilo ega to bi se u njihovim zemljama moglo opisati kao proletarijat" (videti poglavlja 12 i 13). Slino tome, iako se brazilska Komunistika partija nikada nije kolebala u svom opredeljenju za marksizam, jedna posebna vrsta razvojnog nacionalizma je postala fundamentalni sastojak" u politici Partije od ranih tridesetih godina, ak i kada se sukobljavala sa interesima radnitva razmatranim izdvojeno od interesa drugih (Martins Rodrigues, str. 437). Meutim, kakvi god da su bili svesni ili nesvesni ciljevi onih koji su oblikovali istoriju zaostalog sveta, modernizacija, to e rei imitacija modela poteklih sa Zapada, bila je nuni i preko potreban nain da se oni postignu. Ovo je bilo jo oevidnije, budui da su se perspektive elita Treeg sveta i perspektive masa njihovog stanovnitva sutinski razlikovale, osim utoliko to je beli (tj. severnoatlantski) rasizam pruao zajedniku sponu nezadovoljstva koje su mogli da dele i maharade i istai. ak i tako, to nezadovoljstvo su mogli da mnogo manje oseaju ljudi, ne naroito ene, koji su bili sviknuti na inferioran status unutar bilo kakvog drutva, bez obzira na boju koe njegovih pripadnika. Izvan islamskog sveta, u ijem je sluaju zajednika religija pruala takvu sponu - oseaj superiornosti nad nevernicima zajednitvo je bilo neuobiajeno. II Svetska kapitalistika privreda je u Doba carstva prodrla u sve delove sveta i praktino ih sve preobrazila, ak iako je, posle Oktobarske revolucije, privremeno zaustavljena na granicama Sovjetskog Saveza. To je razlog zbog koga je Velika recesija 1929-1933. godine bila takav mea u istoriji antiimperijalizma i pokreta za osloboenje u Treem svetu. Kakvi god da su bili privreda, bogatstvo, kulture i politiki sistemi zemalja pre nego to su dole na dohvat severnoatlantskog oktopoda, sve su one bile usisane u svetsko trite, ukoliko ih zapadni biznismeni i vlade nisu odbacile kao ekonomski nezanimljive, makar i ivopisne, kao Beduine iz velikih pustinja pre otkria nafte i gasa u njihovoj negostoljubivoj postojbini. Za svetsko trite sve ove zemlje su imale vrednost kao snadbevai primarnim proizvodima - sirovina za industriju, energije i zemljoradnikih i stoarskih proizvoda - i kao ventil za investiranje severnjakog kapitala, uglavnom u vidu dravnih zajmova i infrastrukture u saobraaju i gradovima, bez koje se resursi zavisnih zemalja ne bi mogli efikasno eksploatisao. Preko tri etvrtine britanskih prekomorskih investicija 1913. godine - a Britanci

158 DOBA KATASTROFA

su izvozili vie kapitala nego ostatak sveta zajedno - bilo je u dravnim obveznicama, eleznicama, lukama i brodarstvu (Brown, 1963, str. 153). Industrijalizacija zavisnog sveta jo uvek nija bila deo niijeg plana igre, ak ni u zemljama kao to su one u junom delu latinoamerike kupe, gde je izgledalo logino da se takve lokalno proizvedene namirnice kao meso prerauju u oblik laki za transport, kao to su konzerve i konzervirana govedina. Na kraju krajeva, konzerviranje sardina i flairanje porto vina nisu industrijalizovali Portugaliju, niti je to namerava- no. U stvari, osnovni obrazac u glavama veine severnih vlada i preduzetnika bio je onaj po kome zavisan svet prodajom svojih sirovina plaa uvoz njihovih industrijskih proizvoda. Ovo je bio temelj svetske ekonomije kojom su u periodu pre 1914. godine dominirali Britanci (Doba carstva, poglavlje 2), iako, uz izuzetak zemalja takozvanog naseljenikog kapitalizma , zavisni svet nije bio posebno isplativo trite za industrijske proizvoae. Tri stotine miliona stanovnika indijskog potkontinenta i etiri stotine miliona Kineza, su bili suvie siromani i suvie mnogo potreba svog svakodnevnog ivota su zadovoljavali u lokalnom okviru da bi mnogo kupovali od bilo koga. Sreom za Britance u doba njihove ekonomske hegemonije, njihovih sedam stotina miliona jeftinih kupovina sabiralo se u dovoljnu koliinu da odri pamunu industriju Lanka- ira u poslu. Njihov interes, kao i svih ostalih severnih proizvoaa, bio je oigledno da naprave zavisno trite, kakvo je bi bilo, potpuno zavisnim od njihove proizvodnje, tj. da ga agrarizuju. Bilo da je to bio njihov cilj ili ne, u tome nisu mogli uspeti, delom zbog toga to su lokalna trita koja su stvorena samom apsorpcijom ovih privreda u drutvo svetskog trita, drutvo kupoprodaje, stimulisala proizvodnju lokalnih potronih dobara, koje je bilo jeftinije lokalno proizvoditi, a delom zbog toga to su mnoge ekonomije u zavisnim regionima, posebno u Aziji, bile vrlo sloene strukture sa dugom istori- jom proizvodnje koju je karakterisala znaajna prefinjenost i impresivni tehniki i ljudski resursi i potencijali. Tako su ogromni luki gradovi koji e postati karakteristina karika izmeu Severa i zavisnog sveta - od Buenos Airesa i Sidneja do Bombaja, anga- ja i Sajgona razvili lokalnu industriju pod okriljem njihove privremene zatite od uvoza, ak iako to nije bila namera njihovih vladara. Nije trebalo mnogo da lokalni tekstilni proizvoai u Ahmedabadu ili Sangaju, bilo domai bilo agenti neke strane firme, postanu snadbevai oblinjeg indijskog ili kineskog trita, pamunim proizvodima dotada uvoenim iz Lankaira. U stvari, to je ono to se dogodilo posle Prvog svetskog rata i to je slomilo vrat britanskoj pamunoj industriji. Pa ipak, kada razmatramo koliko je logino izgledalo Marksovo predvianje o konanom irenju industrijske revolucije na ostatak sveta, zapanjujue je koliko je malo industrije napustilo svet razvijenog kapitalizma pre kraja epohe carstava, a u stvari pre sedamdesetih godina ovog veka. Krajem tridesetih godina do jedine velike promene na svetskoj mapi industrijalizacije je dolo usled sovjetskih petogodinjih planova (videti poglavlje 2). Jo 1960. godine je staro sredite industrijalizacije u zapadnoj Evropi i severnoj Americi proizvodilo preko 70 procenata svetskog bruto-proizvoda i skoro 80 procenata svetske dodatne vrednosti u industriji11 tj. industrijskog proizvoda (Harris, 1987, str. 102-103). Do stvarno dramatinog premetanja industrije sa starog Zapada - ukljuujui i veliki porast japanske industrije koja je 1960. godine proizvodila svega oko 4 odsto svetske industrijske proizvodnje - dolo je u poslednjoj treini veka. Ekonomisti nisu poeli da piu knjige o novoj meunarodnoj podeli rada sve do sedamdesetih godina, tj. do poetka deindustrijalizacije starog industrijskog sredita.

KRAJ CARSTAVA 159

Oigledno je imperijalizam, ta stara meunarodna podela rada imao ugraenu tendenciju da osnai industrijski monopol zemalja starog jezgra. Dovde su meu- ratni marksisti, kojima su se posle 1945. godine pridruili teoretiari zavisnosti" raznih vrsta, imali jasne razloge za napade na imperijalizam kao na nain da se osigura dalja zaostalost zaostalih zemalja. Paradoksalno je to da je relativna nezrelost u razvoju svetske kapitalistike privrede, a tanije, njene tehnologije transporta i komunikacija, bilo ono to je industriju zadravalo u njenoj prvobitnoj domovini. U logici profitnog preduzea nije bilo nieg zbog ega bi se proizvodnja elika zauvek zadrala u Pensilvaniji ili u Ruru, iako nije stvar koja iznenauje to to bi vlade industrijskih zemalja, posebno ako su naginjale protekcionizmu ili imale velika kolonijalna carstva, inile sve to su mogle da spree da potencijalni takmaci naude industriji domovine. ak su i imperijalistike vlade mogle da imaju razloga za industrijalizaciju svojih kolonija, ak iako je jedini sluaj kada su to sistematski radile bio Japan, koji je razvio teku industriju u Koreji (anektiranoj 1911. godine) i posle 1931. godine, u Manduriji i na Tajvanu jer su ove resursima bogate kolonije bile dovoljno blizu malene i notorno sirovinama siromane domovine, da direktno poslue japansku nacionalnu industrijalizaciju. ak je u najveoj od svih kolonija otkrie do koga se dolo tokom Prvog svetskog rata da Indija nije u stanju da proizvodi dovoljno za industrijsku samodovoljnost i vojnu odbranu dovelo do politike dravnog protekcionizma i direktnog uea drave u industrijskom razvoju ove zemlje (Misra, 1961, str. 239, 256). Ako je rat naterao ak i kolonijalne administratore da shvate slabe strane nedovoljno razvijene kolonijalne industrije, recesija 1929-1933. godine ih je izloila finansijskom pritisku. Kako su poljoprivredni prihodi opadali, prihodi kolonijalne uprave su morali da budu poveavani viim carinama na industrijsku robu, ukljuujui i onu iz sopstvene matice, britansku, francusku, ili holandsku. Prvi put su zapadne firme, koje su dotada slobodno uvozile, pokazale snanu inicijativu da uspostave lokalne proizvodne pogone u ovim marginalnim tritima (Holland, 1985, str. 13). Ipak, ak iako imamo u vidu recesiju i rat, zavisni svet je u prvoj polovini Kratkog dvadesetog veka ostao preovlaujue agraran i ruralan. To je razlog zbog kojeg se veliki skok napred" svetske ekonomije u treoj etvrtini veka tako dramatino pokazao kao sudbinska prekretnica. III Praktino su svi delovi Azije, Afrike i Latinske/Karipske Amerike bili zavisni i oseali se zavisnim od onoga to se deavalo u nekoliko drava severne hemisfere, a (izvan obe Amerike) ove drave su ih i posedovale, upravljale ili dominirale njima na kakav drugi nain. To se odnosi ak i na one koji su bili preputeni sopstvenim domorodakim vlastima (na primer, protektorati" ili kneevine), jer su svi dobro razume-li da je savet" britanskog ili francuskog predstavnika na dvoru lokalnog emira, bega, rade, kralja ili sultana, bio neto to se nije moglo ignorisati. To je vailo ak i za formalno nezavisne drave kao to je bila Kina, gde su stranci uivali ekstrateritorijal-na prava, i nadgledali neke od centralnih funkcija drave, kakva je prikupljanje dravnih prihoda. Kolonijalni svet se posle 1945. godine tako potpuno preobrazio u skup nominalno suverenih drava da iz dananje perspektive mora da izgleda, kako je taj preobraaj ne samo bio neizbean, ve je i ono to su kolonijalni narodi oduvek eleli. Ovo je sasvim sigurno istina za one zemlje koje su iza sebe imale dugu istoriju kao politi-

160 DOBA KATASTROFA

ke tvorevine, za velika azijska carstva - Kinu, Persiju, Otomansko carstvo - i moda jo za jednu ili dve zemlje kao to je Egipat; posebno kada su bile izgraene oko konkretnog ,,staatsvolk ili dravnog naroda kao to su Han Kinezi ili vernici iit- skog islama, kao faktike nacionalne religije Irana. U ovakvim sluajevima raspoloenje naroda prema strancima je moglo lako da se ispolitizuje. Nije sluajno to su Kina, Turska i Iran bile sve tri scene vanih autohtonih revolucija. Meutim, ovakvi sluajevi su izuzeci. ee, sam koncept trajnog teritorijalnog politikog entiteta, sa vrstim granicama koje ga razdvajaju od drugih takvih entiteta, i koji je podloan iskljuivo jednom stalnom autoritetu, tj. ideja nezavisne suverene drave koju mi uzimamo zdravo za gotovo, bila je bez znaaja za narod, bar (ak i u oblastima sedelake poljoprivrede) na nivou viem od seoskog. ak i tamo gde su postojali samosvesni i priznati narodi, koje su Evropljani voleli da opisuju kao ,,plemena, teko je bilo prihvatiti ideju da taj narod treba da se teritorijalno razdvoji od drugog naroda sa kojim je koegzistirao, meao se i delio funkcije, jer je ta ideja imala malo smisla. U takvim regioni- ma jedini temelji za onakve nezavisne drave dvadesetovekovnog tipa su bile teritorije na koje ih je podelilo imperijalno osvajanje i suparnitvo, obino bez ikakvog obazi- ranja na lokalne strukture. Tako je postkolonijalni svet skoro potpuno podeljen granicama imperijalizma. Jo neto, oni stanovnici Treeg sveta koji su bili najvie ogoreni na zapadnjake (bilo kao na nevernike, ili kao na donosioce remetilakih i bezbonih inovacija najrazliitijih vrsta, ili samo zbog otpora bilo kakvoj promeni u nainu ivota obinih ljudi, za ta su, ne bez razloga, pretpostavljali da e biti najgore) podjednako su se suprotstavljali opravdanom ubeenju elite da je modernizacija neophodna. Time je oteano stvaranje zajednikog fronta prema imperijalistima, ak i u zemljama gde su svi pripadnici potinjenog naroda nosili zajedniko breme prezira kolonijalista prema inferiornoj rasi. Glavni zadatak nacionalistikih pokreta srednje klase u ovakvim zemljama bio je kako da zadobiju podrku sutinski tradicionalnih i antimodernih masa a da ne ugroze sopstveni modernizacijski projekt. Dinamini Bal Gangadar Tilak (Bal Ganhadar Tilak, 1856-1920), u ranim danima indijskog nacionalizma, bio je u pravu pretpostavljajui da je najbolji nain da se dobije masovna podrka, ak i meu niim srednjim klasama - i to ne samo u njegovom rodnom delu zapadne Indije - bio da se brani svetost krava i braka desetogodinjih devojica, i da se zagovara superiornost stare Hindu ili arijevske 11 civilizacije i njihove religije nad modernom zapadnom11 civilizacijom i njenim domaim oboavaocima. Indijska nacionalna borba u prvoj vanoj fazi, od 1905. do 1910. godine, uglavnom je voena upotrebom ovakvih domorodakih11 termina, naroito meu mladim teroristima Bengala. Konano e Mohandas Karam- and Gandi (1869-1948) uspeti da mobilie desetine miliona sela i bazara Indije u velikoj meri istim pozivanjem na indijski nacionalizam shvaen kao Hindu duhovnost, mada vodei rauna da ne razbije zajedniki front sa modernizatorima (i sam je u pravom smislu, bio jedan od njih - videti Doba carstva, poglavlje 13) i izbegavajui antagonizam sa muhamedanskom Indijom, koji je ve bio implicitan u Hindu pristupu nacionalizmu. On je koristei reformatorski potencijal unutar hinduzima koji je stalno evoluirao sa beskrajno promenljivim i sveobuhvatnim dvosmislenostima, otkrio politiara kao sveca - revoluciju izvedenu kolektivnim inom pasivnosti (nenasilje ne saradnja11), pa ak i socijalnu modernizaciju, kakvu predstavlja odbacivanje kastin- skog sistema. Uspeo je iznad bilo ijih najsmelijih nadanja (ili strahova). Pa ipak, kako

KRAJ CARSTAVA 161

je sam priznao na kraju ivota, pre nego to ga je ubio militantni sledbenik Tilak tradicije hindu ekskluzivizma, nije uspeo u svom temeljnom nastojanju. Na dui rok je bilo nemogue izmiriti ono to je pokretalo mase sa onim to je moralo da se uradi. Na kraju, slobodnom Indijom e vladati oni koji nisu gledali unazad na obnovu Indije iz drevnih vremena" koji su gledali na Zapad i oseali se u velikoj meri privueni zapadnjakim progresom" (Nehru, 1936, str. 23-24). Pa ipak, u vreme kada je ova knjiga pisana, tradicija Tilakovog antimodernizma, koju sada predstavlja militantna BJP partija, ostala je kao glavna ia populistike opozicije, i - onda kao i sada - to je glavna snaga deobe u Indiji, ne samo meu masama, ve takoe i meu intelektualcima. Kratkotrajni pokuaj Mahatme Gandija da hinduizam naini i populistikim i progresivnim nestao je sa vidika. Slini obrazac se javlja i u muslimanskom svetu, iako su tamo (osim posle uspenih revolucija) svi modernizatori morali da odaju potovanje opte popularnoj pobonosti, kakva god da su bila njihova privatna verovanja. Meutim, za razliku od Indije, pokuaji da se u islamu proita reformatorska ili modernizatorska poruka nisu nameravali da mobiliu mase i nisu to ni uinili. Uenici Damal-al Din al Afga- nija (Jamal-al Din al Afghani, 1839-1897) u Iranu, Egiptu i Turskoj; njegovog sled- benika Mohameda Abduha (Mohammed Abduh, 1849-1905) u Egiptu; Alirca Abdul Hamida Ben Badisa (1889-1940) nisu se mogli nai u selima ve u kolama i na koledima, gde bi u svakom sluaju poruka otpora evropskim silama nala zahvalnu publiku.53 Meutim, pravi revolucionari u islamskom svetu, i oni koji e tamo dospeti na vrh, bili su kao to smo videli (poglavlje 5), neislamski sekularni modernizatori: ljudi kao Kemal Ataturk, koji je fes zamenio polucilindrom (sam fes je izum devetnaestog veka), arapsko pismo optereeno islamom latinicom, i koji je zapravo, pokidao veze izmeu Islama, Drave i Zakona. Meutim, kako skoranja istorija opet potvruje, masovna mobilizacija se najlake postie na osnovu antimoderne pobonosti (islamski fundamentalizam"). Ukratko, duboki sukob razdvajao je modernizatore, koji su takoe bili nacionalisti, (to je jedan potpuno netradicionalan koncept) i obine ljude Treeg sveta. Stoga su antiimperijalistiki i antikolonijalni pokreti pre 1914. godine, bili manje upadljivi nego to bi se moglo pomisliti u svetlu skoro potpune likvidacije zapadnih i japanskih kolonijalnih carstava tokom pola veka od izbijanja Prvog svetskog rata. ak i u Latinskoj Americi neprijateljstvo prema ekonomskoj zavisnosti uopte, a posebno onoj od SAD, koje su bila jedina imperijalna drava koja je insistirala na vojnom prisustvu u ovom regionu, nije tada bila vana stavka u lokalnoj politici. Jedina imperija koja se suoavala sa ozbiljnim problemima u nekim oblastima - tj. problemima koje policijske operacije nisu mogle da ree - bila je britanska. Do 1914. godine ona je ve priznala unutranju autonomiju kolonijama sa masovnim belim stanovnitvom, koje su od 1907. godine bile poznate kao dominioni" (Kanada, Australija, Novi Zeland, Juna Afrika) i opredelila se za autonomiju (Home Rule) u uvek neugodnoj Irskoj. Ve je bilo jasno da u Indiji i Egiptu imperijalni interesi i lokalni zahtevi za autonomijom, ak i za nezavisnou, moda iziskuju politika reenja. Posle 1905. godine moe se govoriti ak i o nekim elementima masovne podrke nacionalistikim pokretima u te dve zemlje.
53 U francuskoj severnoj Africi seoskom pobonou su dominirali razni Sufi sveti ljudi (,,marabuti) koji su bili posebna meta osuda ovih reformatora.

162 DOBA KATASTROFA

Meutim, Prvi svetski rat je bio prvi skup dogaaja koji su ozbiljno uzdrmali strukturu svetskog kolonijalizma, a takoe i unitili dva carstva (nemako i otoman- sko, ije su bive posede podelili uglavnom Britanci i Francuzi), a privremeno nokautirali tree, Rusko (koje je za nekoliko godina povratilo svoje azijske posede). Ratni napori kolonija, ije je resurse Britanija morala da mobilie, raali su nemir. Uticaj Oktobarske revolucije i opti kolaps starih reima, za kojim je usledila de facto irska nezavisnost za dvadeset i est junih okruga (1921), uinili su da prvi put strana carstva izgledaju smrtno. Na kraju rata, jedna egipatska partija, Vafd (poslanstvo) Saida Zaglula (Zaghlul) koju je nadahnula retorika predsednika Vilsona, prvu put je zatraila potpunu nezavisnost. Tri godine borbe (19191922) prisilile su Britance da preobrate svoj protektorat u polunezavisni Egipat pod britanskom kontrolom, to je formula koju je Britanija smatrala isto tako pogodnom i za upravljanje svim azijskim oblastima koje je preuzela od Turskog carstva, sem jednom: to su bili Irak i Transjordanija (izuzetak je bila Palestina, kojom su direktno upravljali, pokuavajui uzalud da pomire obeanja koja su dali cionistikim Jevrejima u zamenu za podrku protiv Nemake, sa obeanjima datim Arapima u zamenu za podrku protiv Turaka.) Tee za Britaniju je bilo da pronae jednostavnu formulu za odranje kontrole nad najveom od svih kolonija, Indijom, gde se slogan samouprave" (Stvaraj), koji je Indijski kongres prvi put usvojio 1906. godine, sada sve vie primicao zahtevu za potpunom nezavisnou. Revolucionarne godine 1918-1922, preobrazile su masovnu nacionalistiku politiku na potkontinentu, delom tako to su okrenuli muslimanske mase protiv Britanaca, delom zbog iskliznua britanskih generala u krvoednu histeriju u burnoj 1919. godini, koji su masakrirali nenaoruanu gomilu u jednom dvoritu bez izlaza, pobivi nekoliko stotina ljudi (Amritsar masakr"), ali najvie zbog kombinacije talasa radnikih trajkova i masovne graanske neposlunosti na koju je pozivao Gandi i radikalizovani Kongres. Na momenat je ak jedno skoro milenijari- stiko (milenijarizam - oekivanje dolaska Kraljevstva Boijeg, slino kao hilijazam, prim. prev.) raspoloenje obuzelo oslobodilaki pokret: Gandi je najavio da e Stvaraj biti dobijen do kraja 1921. godine. Vlada nije nastojala da na bilo koji nain umanji injenicu da je ova situacija stvorila veliku zabrinutost, jer su gradovi bili paralisani nesaradnjom, a sela su u velikim oblastima severne Indije, Bengala, Orise i Asama bila u komeanju, i da je veliki deo muhamedanskog stanovnitva irom zemlje ogoren i neraspoloen (Cmd (parlamentarni izvetaj o Indiji), 1586, 1922, str. 13). Od sada nadalje, Indijom se na mahove nije moglo vladati. Verovatno je jedino oklevanje veine voa Kongresa, ukljuujui i Gandija, da uvale svoju zemlju u surovi mrak pobune masa koja se ne moe kontrolisati, njihov nedostatak samopouzdanja, i ubeenje veine nacionalistikih voa, koje je bilo uzdrmano ali ne i do kraja uniteno, da su Britanci stvarno opredeljeni za reforme u Indiji, bilo ono to je spasilo Britanski Rad. Nakon to je Gandi opozvao kampanju graanske neposlunosti 1922. godine, na osnovu toga to je ta kampanja dovela do masakra policajaca u jednom selu, moglo se razlono tvrditi da britanska vlast u Indiji zavisi od njegove umerenosti daleko vie nego od policije i vojske. Ovo uverenje nije bilo neopravdano. Iako je u Britaniji postojao moni blok imperijalizma koji se opirao promenama, u ijeg je zagovornika sebe nainio Vinston eril, stvarni pogled britanske vladajue klase posle 1919. godine je bio da je neka vrsta indijske samouprave slinoj statusu dominiona" nakon svega, neizbena, a da budunost Britanije u Indiji zavisi od nalaenja zajednikog jezika sa indijskom elitom,

KRAJ CARSTAVA 163

ukljuujui i nacionaliste. Kraj jednostrane britanske vladavine u Indiji je stoga bio samo pitanje vremena. Poto je Indija bila jezgro itave Britanske imperije, budunost te imperije kao celine, dakle, sada je izgledala nesigurna, osim u Africi i na rasutim ostrvima Kariba i Pacifika, gde je paternalizam vladao jo uvek bez osporavanja. Nikada vei deo planete nije bio pod formalnom ili neformalnom kontrolom Britanije nego izmeu dva svetska rata, ali nikada pre vladari Britanije nisu oseali manje samopouzdanja u vezi sa odranjem njihove stare imperijalne prevlasti. To je bio jedan od glavnih razloga zbog kojeg se Britanci, kada je ovaj poloaj postao neizdrljiv posle Drugog svetskog rata, sve u svemu, nisu opirali dekolonizaciji. To je moda takoe razlog zato su se druga carstva, posebno Francuzi - ali i Holanani - orujem borila da posle 1945. godine odre svoje kolonijalne pozicije. Njihova carstva nisu bila uzdrmana Prvim svetskim ratom. Jedina velika glavobolja Francuza bila je to jo nisu dovrili njihovo osvajanje Maroka, ali su ratoborni berberski plemenici bili sutinski vie vojni nego politiki problem i u stvari, prilino vei problem za pansku koloniju u Maroku, gde je lokalni gortaki intelektualac, Ab-el Krim, proglasio Rif republiku 1923. godine. Entuzijasti- ki podravan od francuskih komunista i ostalih sa levice, Abd-el Krim je poraen 1926. godine uz francusku pomo, nakon ega su se planinski Berberi vratili svom uobiajenom zanimanju, borenja u francuskim i panskim kolonijalnim armijama po svetu, i suprotstavljali su se svakoj centralnoj vlasti kod kue. Modernizatorski antikolonijalni pokret u francuskim islamskim kolonijama i francuskoj Indokini se nije razvio posle Prvog svetskog rata, osim umerene anticipacije u Tunisu. IV Godine revolucije su pre svega uzdrmale Britansku imperiju, ali je Velika recesija 1929-1933. godine potresla itav zavisan svet. Jer praktino je za itav taj svet era imperijalizma bila epoha skoro neprestanog porasta, koji ak ni svetski rat od koga je ovaj svet uglavnom ostao udaljen, nije prekinuo. Naravno, mnogi od njegovih stanovnika jo uvek nisu bili mnogo ukljueni u svetsku ekonomiju koja je bila u ekspanziji, ili nisu oseali da su u nju ukljueni na bilo kakav novi nain, jer po emu je bilo vano za siromane ljude koji su kopali ili nosili teret od poetka vremena, u kom tano globalnom kontekstu su to radili? Ipak je imperijalistika privreda unela sutinske promene u ivote obinih ljudi, posebno u regionima koji su bili orijentisani na izvoz primarnih proizvoda. Ponekad su te promene izbijale na povrinu oliene u vrsti politike prepoznatljivoj domaim ili stranim vladarima. Tako su, u vreme kada su peruanske baciende izmeu 1900. i 1930. godine transformisane u fabrike eera u primorju i ovarske komercijalne raneve u brdima, i kada se kapanje migracije indijanskih radnika ka obali pretvorilo u bujicu, nove ideje procurele u tradicionalno zalee. Do ranih tridesetih godina, se ve i u Huasikani (Huasicancha), jednoj posebno udaljenoj" zajednici na nekih 3700 metara visine na nepristupanim padinama Anda, raspravlja lo o tome koja od dve nacionalne radikalne partije bolje predstavlja lokalne interese (Smith, 1989, posebno, str. 175). Ipak mnogo ee niko nije oekivao da su lokalne zajednice dosada znale, ili da im je bilo stalo do toga koliko su se promenile. Na primer, ta je za privrede koje su jedva koristile novac, ili su ga koristile samo u ograniene svrhe, znailo to da se pretvore u privredu gde je novac univerzalno sredstvo razmene, kao to se dogodilo na Indo-pacifikim morima? Znaenja roba, usluga i transakcija izmeu ljudi su se promenila, a time i moralne vrednosti drutva,

164 DOBA KATASTROFA

i zapravo, drutvene forme socijalne distribucije. Meu matrilinearnim seljacima odgajivaima pirina Negri Sembilana (Malezija) zemlju predaka su uglavnom obraivale ene i samo su je one mogle nasleivati, a nove parcele u dungli koje su mukarci raistili, i na kojima su gajeni dopunski usevi kao to su voe i povre, mogle su se prenositi direktno na mukarce. Ali je porastom uzgajanja gume, mnogo isplativijeg useva od pirina, poremeena ravnotea izmeu polova, budui da je nasleivanje od mukarca na mukarca dobijalo na uticaju. A to je zauzvrat ojaalo patrijarhalno nastrojene voe ortodoksnog islama, koji su u svakom sluaju pokuavali da nametnu ortodoksiju lokalnom obiajnom pravu, a da ne pominjemo lokalnog vladara i njegove saplemenike, koji su bili jo jedno patrilinearno ostrvo u lokalnom matriline- arnom jezeru (Firth, 1954). Zavisni svet je bio pun ovakvih promena i preobraaja zajednica iji je direktan kontakt sa spoljnim svetom bio minimalan - u ovom sluaju, taj kontakt je moda jedino bio kineski trgovac, koji je i sam u veini sluajeva bio poreklom seljak ili zanatlija koji je emigrirao iz Fukijena, ija ga je kultura navikla na konzistentan rad, ali pre svega na rafiniranost u pitanjima novca, ali inae je i on bio podjednako udaljen od sveta Henri Forda i Deneral motorsa kao i malajski seljaci (Freedman, 1959). Pa ipak je svetska ekonomija kao takva izgledala udaljena, jer njen neposredni, shvatljivi uticaj nije bio kataklizmian, osim moda u enklavama jeftinog industrijskog rada u takvim regionima kao to su Indija i Kina, koje su sve bre rasle, gde se od 1917. godine irila radnika borba, pa ak i radnike organizacije po zapadnom modelu, i u dinovskim lukama i industrijskim gradovima preko kojih je zavisni svet optio sa svetskom privredom koja mu je odreivala sudbinu: Bombaj, angaj (ije je stanovnitvo naraslo od 200 000 polovinom devetnaestog veka na tri i po miliona stanovnika oko 1930. godine), Buenos Aires, ili u manjim srazmerama Kazablanka, ije je stanovnitvo dostiglo broj od 250 000 ljudi za manje od trideset godina poto je otvorena kao modema luka (Bairoch, 1985, str. 517, 525). Velika recesija je sve to izmenila. Prvi put su se vidljivo sudarili interesi zavisnih privreda i privreda metropola, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to su cene primarnih proizvoda, od kojih je Trei svet tako mnogo zavisio, tako dramatinije padale od cena industrijskih proizvoda koji su kupovani na Zapadu (poglavlje 3). Prvi put su kolonijalizam i zavisnost postali neprihvatljivi ak i za one koji su dotada imali od njih koristi. Studenti su se bunili u Kairu, Rangunu, Dakarti (Bataviji), ne zbog toga to su oseali da je nekakav politiki milenijum na dohvat ruke, ve zato to je depresija iznenada izmakla oslonce koji su kolonijalizam inili prihvatljivim za generaciju njihovih roditelja" (Holland, 1985, str. 12). I jo neto: prvi put (sem za vreme ratova) su ivoti obinih ljudi bili uzdrmani potresima koji jasno nisu bili prirodnog porekla, i koji su zahtevali protest a ne molitvu. Pojavila se masovna baza za politiku mobilizaciju, posebno tamo gde su seljaci postali teko zavisni od useva gajenih za svetsko trite, kao na obali zapadne Afrike i u jugoistonoj Aziji. Istovremeno je recesija destabilizovala i unutranju i spoljnu politiku zavisnog sveta. Stoga su tridesete godine bile kljuna decenija za Trei svet, ne toliko zbog toga to je recesija dovela do politike radikalizacije, ve vie zbog toga to je uspostavila kontakte izmeu politizovanih manjina i obinog naroda u njihovim zemljama. To je bilo tako ak i u Indiji gde je nacionalistiki pokret ve mobilisao podrku masa. Drugi talas masovne nesaradnje poetkom tridesetih godina, novi kompromisni ustav koji su Britanci dopustili, i prvi optedravni provincijski izbori 1937. godine pokazali su

KRAJ CARSTAVA 165

optu podrku Kongresu u celoj zemlji, a lanstvo te partije se povealo u sredinjim oblastima oko Ganga, sa ezdesetak hiljada 1935. godine na milion i po lanova krajem te decenije (Tomlinson, 1976, str. 86). Ovo je bilo jo oevidnije u dotada manje mobilisanim zemljama. Obrisi budue masovne politike su poeli da se pojavljuju, magloviti ili jasni: latinoameriki populizam zasnovan na autoritarnim voama koji trae podrku gradskih radnika; politika mobilizacija koju sprovode sindikalni lideri pred kojima je budunost partijskih lidera, kao u sluaju britanskih Kariba; revolucionarni pokret sa snanom bazom u radnicima na radu u Francuskoj i povratnicima odande, kao u Aliru; pokret nacionalnog otpora sa komunistikom podlogom i snanim agrarnim vezama, kao u Vijetnamu. U najmanju ruku, depresija je raskinula veze izmeu kolonijalnih vlasti i seljakih masa, kao u Malaji, ostavljajui prostor za budui uspon politike. Do kraja tridesetih godina, kriza kolonijalizma se rairila na druga carstva, iako su se dva od njih, italijansko (koje je tek pokorilo Etiopiju) i japansko (koje je pokuavalo da pokori Kinu) jo uvek irila, mada ne zadugo. U Indiji se novi Ustav iz 1935. godine, jedan nesreni kompromis sa rastuim snagama indijskog nacionalizma, pokazao kao veliki ustupak tom nacionalizmu, posle skoro sveopte izborne pobede Kongresa. U francuskoj severnoj Africi ozbiljni politiki pokreti prvi put su se pojavili u Tunisu, Aliru, ak je bilo nekih komeanja u Maroku - dok je u francuskoj Indokini masovna agitacija pod vodstvom komunista, ortodoksnih ili disidenata, prvi put postala opipljiva. Holanani su uspeli da zadre kontrolu u Indoneziji, regionu koji je oseao pokrete na Istoku kao malo koja druga zemlja" (Van Asbeck, 1939), ne zbog toga to je Indonezija bila mirna, ve uglavnom zbog toga to su snage opozicije - isla- mistike, komunistike i snage sekularnih nacionalista bile podeljene meu sobom i suprotstavljene jedne drugima. ak i na Karibima, koje su kolonijalni ministri smatrali dremljivim, serija trajkova na naftnim poljima Trinidada i plantaama i gradovima Jamajke izmeu 1935. i 1938. godine se pretvorila u nemire i sukobe irom ostrva, to je otkrilo dotada nepoznato masovno nezadovoljstvo. Jedino je supsaharska Afrika jo uvek mirovala, iako su ak i tamo godine Recesije donele prve masovne radnike trajkove posle 1935. godine, koji su zapoeli u centralnoafrikom bakrenom pojasu, a London je poeo da tera kolonijalne vlade da stvaraju ministarstva za rad i da preduzima korake za poboljanje uslova rada i stabilizaciju radne snage, priznajui da je dotadanji sistem migracije ruralnih ljudi od sela do rudnika socijalno i politiki destabilizujui. Talas trajkova 1935-1940. godine rairio se elom Afrikom. Ali jo uvek nije bilo politike u antikolonijalnom smislu, sem ako kao politiku ne raunamo irenje po bakrenom pojasu ka crncima usmerenih afrikih crkava i proroka i takvih pokreta koji su odbacivali svetovne vlasti kao to je hilijasti- ki pokret (poreklom iz Amerike) Kule straare (neka vrsta adventista, prim. prev.). Prvi put su kolonijalne vlade poele da razmiljaju o destabilizujuim efektima ekonomske promene na afriko drutvo - i da podstiu socijalne antropologe da istrauju ove teme. Politiki je ipak izgledalo da je opasnost daleko. U unutranjosti je to bilo zlatno doba belog administratora, uz popustljivog poglavicu" koga je ponekad stvarala za tu namenu kolonijalna administracija, onde gde je bila indirektna". U gradovima je sloj nezadovoljnih urbanih Afrikanaca bio dovoljno brojan sredinom tridesetih godina da bi izdravao bujnu politiku tampu, listove kao African Morning Post, na Zlatnoj obali (Gana) West African Pilot u Nigeriji, Eclaireur de la Cote dlvorie u Obali Slonovae (tampa je vodila kampanju protiv starijih poglavica i policije; zahtevala

166 DOBA KATASTROFA

je mere socijalne obnove; radila je na stvari nezaposlenih i afrikih farmera pogoenih ekonomskom krizom) (Hodgkin, 1961, str. 32). Ve su se pojavili voe lokalnog politikog nacionalizma, na koje su uticale ideje Crnog pokreta iz SAD, iz francuskog Narodnog fronta, ideje koje su kruile po Savezu zapadnoafrikih studenata u Londonu, pa ak i one iz komunistikog pokreta.54 Na sceni su ve bili neki od buduih predsednika buduih afrikih republika - u Keniji Domo Kenijata (1889-1978); dr Namdi Azikive, kasnije predsednik Nigerije. Do sada nita od svega ovoga nije prouzrokovalo besane noi evropskim kolonijalnim ministrima. Da li je 1939. godine izgledalo da je opti kraj kolonijalnih carstava neminovan? Nije, ako su uspomene ovoga pisca iz ,,kole na britanske i na kolonijalne" studente komuniste ikakav vodi. A verovatno niko drugi u to vreme nije imao vea oekivanja od ovih mladih ostraenih marksista punih nade. Ono to je preobrazilo situaciju bio je Drugi svetski rat. Mada je bio daleko vie od toga, to je nesumnjivo bio antiimperijalistiki rat, a do 1943. godine su velika kolonijalna carstva bila na gubit- nikoj strani. Francuska se neslavno sruila, a mnoge od njenih kolonija su preivele uz dozvolu sila Osovine. Japanci su pregazili ono to su bile britanske, holandske i ostale zapadne kolonije u jugoistonoj Aziji i na zapadnom Pacifiku. ak i u severnoj Africi su Nemci okupirali ono to su izabrali da kontroliu sve do nekoliko desetina milja zapadno od Aleksandrije. U jednom momentu su Britanci ozbiljno razmatrali povlaenje iz Egipta. Jedino je Afrika juno od pustinje ostala pod vrstom zapadnom kontrolom, i Britanci su zaista uspeli da likvidiraju italijansko carstvo na Rogu Afrike uz malo muke. Ono to je nanelo fatalnu tetu starim kolonijalistima je bio dokaz da beli ljudi i njihove drave mogu da budu poraeni, sramno i neasno, i da su stare kolonijalne sile oigledno suvie slabe, ak i posle pobedonosnog rata, da obnove svoje stare pozicije. Test za britanski Rad u Indiji nije bila velika pobuna koju je organi- zovao Kongres 1942. godine pod sloganom Napustite Indiju", jer su je uguili bez ozbiljnih tekoa. Test je bio u tome to je prvi put, sve do pedeset i pet hiljada indijskih vojnika prebeglo neprijatelju da bi formirali Indijsku nacionalnu armiju" pod vodstvom Subhas andra Bose, iz levog krila Kongresa, koji je odluio da zatrai japansku podrku za indijsku nezavisnost (Bhargava/Singh Gill, 1988, str. 10; Sareen, 1988, str. 20-21). Japanska politika, verovatno pod uticajem mornarice, bila je suptilnija od japanskih vojnika, iskoriavala je boju koe svog naroda da bi tvrdila da je zasluna kao oslobodilac kolonija, sa znatnim uspehom (osim kod prekomorskih Kineza i u Vijetnamu, gde je ostavljena francuska administracija). ak je organizovana i Skuptina velikih azijatskih nacija"55 u Tokiju 1943. godine, kojoj su prisustvovali predsednici" i premijeri" drava pod japanskim pokroviteljstvom Kine, Indije, Tajlanda, Burme, i Mandurije (ali ne Indonezije, kojoj je ak i japanska nezavisnost" ponuena tek kada je rat bio izgubljen). Kolonijalni nacionalisti su bili suvie realistini da bi bili projapanski, mada su cenili podrku Japana, posebno kad je ona bila konkretna, kao u Indoneziji. Kada su Japanci bili pred porazom, oni su se okrenuli protiv Japana, ali nikada nisu zaboravili kako su se slabim pokazala stara zapadna carstva. Niti su prevideli injenicu da su obe sile koje su stvarno porazile Osovinu, Ruzveltove SAD i Staljinov SSSR, bile obe, iz razliitih razloga,
54 55

Meutim, nijedan afriki lider nije postao, ili nije ostao, komunista. Termin azijski" je uao u opticaj tek posle Drugog svetskog rata iz nejasnih razloga.

KRAJ CARSTAVA 167

neprijateljski raspoloene prema starom kolonijalizmu, ak i pored toga to je ameriki antikomunizam ubrzo od Vaingtona napravio branioca konzervativizma u Treem svetu.

V Ne iznenauje to su stari kolonijalni sistemi prvo propali u Aziji. Sirija i Liban (prethodno francuski) postali su nezavisni 1945. godine; Indija i Pakistan 1947; Burma, Cejlon (ri Lanka), Palestina (Izrael) i Indonezija 1948. godine. SAD su 1946. godine darovale Filipinima, koje su drale pod okupacijom od 1898. godine, formalni status nezavisnosti. Japansko carstvo je naravno, nestalo 1945. godine. Islamska severna Afrika se ve tresla, ali jo uvek se drala. Vei deo supsaharske Afrike i ostrva Kariba i Pacifika i dalje je bio relativno miran. Jedino je u delovima jugoistone Azije ova dekolonizacija pruala ozbiljan otpor, posebno u francuskoj Indokini (dananjim Vijetnamu, Kambodi i Laosu) gde je komunistiki pokret otpora proglasio nezavisnost posle osloboenja pod vodstvom plemenitog Ho i Mina. Francuzi, koje su podravali Britanci, a kasnije i SAD, vodili su oajniku odbrambenu akciju ponovnog zauzimanja zemlje protiv pobedonosne revolucije. Poraeni su i prisiljeni da se povuku 1954. godine, ali su SAD spreile ujedinjenje zemlje i odrale satelitski reim u junom delu podeljenog Vijetnama. Nakon to im se uinilo da e taj reim propasti, SAD su deset godina vodile veliki rat u samom Vijetnamu, sve dok nisu konano poraene i prisiljene na povlaenje 1975. godine, a za to vreme su ispustili vie eksploziva na ovu nesrenu zemlju nego to je bilo korieno tokom celog Drugog svetskog rata. U ostalom delu jugoistone Azije otpor je bio vie sporadian. Holanani (koji su ispali prilino bolji od Britanaca, dekolonizujui svoje carstvo bez njegove podele) bili su suvie slabi da bi odravali odgovarajuu vojnu snagu na ogromnom indonezijskom arhipelagu, u kome je veina ostrva bila sasvim spremna da ih zadre kao protiv- teu prevlasti Javanaca, koji su brojali pedeset i pet miliona ljudi. Odustali su od toga kada su otkrili da za razliku od Vijetnama, SAD ne smatraju Indoneziju bitnim frontom protiv svetskog komunizma. U stvari, novi indonezijski nacionalisti su bili tako daleko od toga da budu pod komunistikim vodstvom, da su upravo uguili jednu pobunu lokalne komunistike partije 1948. godine, to je bio dogaaj koji je ubedio Amerikance da bi holandske vojne snage bile bolje upoljene u Evropi protiv pretpostavljene sovjetske pretnje nego za to da odravaju njihovo carstvo. Tako su se Holanani povukli, zadravajui samo kolonijalno uporite na zapadnoj polovini velikog melanezijskog ostrva Novoj Gvineji, sve dok i to nije bilo predato Indoneziji ezdesetih godina. Britanci u Malaji su se nali ukljeteni izmeu tradicionalnih sultana koji su dobro iskoristili carstvo i dve razliite i jedne na drugu sumnjiave grupe stanovnika Malajaca i Kineza, od kojih je svaka radikalizovana na razliit nain; Kineze je radi- kalizovala Komunistika partija koja je stekla veliki uticaj kao jedina organizacija pokreta otpora protiv Japanaca. Kada je jednom izbio hladni rat nije dolazilo u obzir da se dopusti da komunisti, a kamoli kineski komunisti, mogu doi na vlast u bilo kojoj bivoj koloniji, a posle 1948. godine Britancima je bilo potrebno dvanaest godina, pedeset hiljada njihovih i dve stotine hiljada domaih vojnika, ezdeset hiljada policajaca da bi porazili prvenstveno kinesku pobunu i gerilski rat. Moglo bi se zapravo pitati da li bi Britanci tako voljno platili trokove ovih operacija da malajska guma i kalaj

168 DOBA KATASTROFA

nisu bili tako pouzdan izvor dolarske zarade, garantujui na taj nain stabilnost funte sterlinga. Ipak, dekolonizacija Malaje je u svakom sluaju bila prilino sloen posao i nije postignuta na zadovoljstvo malajskih konzervativaca i kineskih milionera sve o 1957. godine. Preteno kinesko ostrvo Singapur se 1965. godine otcepilo da bi formiralo nezavisnu i vrlo bogatu grad-dravu. Za razliku od Francuza i Holanana, Britanija je iz dugog iskustva u Indiji nauila da jednom kada nastane ozbiljan nacionalistiki pokret jedini nain da se ne ispuste prednosti carstva bio da se pusti formalna vlast. Britanci su se povukli sa indijskog potkontinenta 1947. godine pre nego to je njihova nesposobnost da ga kontro- liu postala oevidna, i to bez najmanjeg otpora. Cejlonu (preimenovan 1972. godine u ri Lanku) i Burmi je takoe data nezavisnost, prvoj zemlji na njeno radosno iznenaenje, drugoj uz vie oklevanja, poto su burmanski nacionalisti, mada predvoeni Antifaistikim narodnim savezom slobode, takoe saraivali sa Japancima. U stvari bili su toliko neprijateljski raspoloeni prema Britaniji da je jedino Burma od dekolo- nizovanih britanskih poseda, odmah odbila da stupi u Britanski Komonvelt, neobave- zujuu organizaciju kojom je London pokuavao da odri bar uspomenu na Britansku imperiju. ak je preduhitrila Irsku, koje se proglasila republikom izvan Komonvelta iste godine. I pored svega toga, iako je brzo i mirno povlaenje Britanije iz najvee mase oveanstva koju je ikada strani osvaja podjarmio i kojom je upravljao, bilo na ast britanskoj laburistikoj vladi koja je dola na vlast na kraju Drugog svetskog rata, to nije bio potpun uspeh. To povlaenje je postignuto po cenu krvlju zalivene podele Indije na muslimanski Pakistan i Indiju, koja nije kao drava odreena religijski, ali u kojoj preovlauju hindu vernici, podele tokom koje su verski protivnici moda nekoliko stotina hiljada ljudi masakrirali a jo nekoliko miliona proterali iz predakih domova u ono to je sada bila strana zemlja. To nije bio deo plana ni indijskog nacionalizma ni muslimanskog pokreta ni imperijalnih upravljaa. To kako je ideja odvojenog Pakistana" iji su sam koncept i ime izmislili neki studenti 1932-1933. godine, postala je stvarnost do 1947. godine pitanje je koje nastavlja da opseda i naunike i one koji snevaju o ta bi bilo da je bilo u istoriji. Poto je, kao to moemo da vidimo mudrou sadanjeg iskustva, podelom Indije po religijskim linijama ustanovljen zloslutni presedan za budunost sveta, to zahteva izvesno objanjenje. Na izborima po Ustavu iz 1935. godine, Kongres je trijumfovao, ak i u veini muslimanskih oblasti, a nacionalna partija koja je tvrdila da zastupa manjinsku zajednicu, Muslimanska liga, prola je prilino slabo. Uspon sekularnog i nesektakog Indijskog nacionalnog Kongresa je prirodno mnoge muslimane, od kojih veina jo uvek (kao i veina hindu stanovnika) nisu bili glasai, uinila nervoznim zbog snage hindu veine, poto je bilo verovatno da veina voa Kongresa u preovlaujue Hindu zemlji budu hindu vernici. Umesto prihvatanja ovih strahova i davanja posebnog predstavnitva muslimanima, inilo se da izbori jaaju tvrdnje Kongresa da je jedina nacionalna partija, koja predstavlja i Hindu i muslimane. To je bilo ono to je prouzrokovalo da Muslimanska liga i njen veliki lider Muhamed Ali Dinah raskinu sa Kongresom i upute ka neemu to je postalo put ka potencijalnom separatizmu. Meutim, Dinah nije pre 1940. godine odustajao od svog protivljenja separatnoj muslimanskoj dravi. Rat je bio ono to je rascepilo Indiju na dvoje. U jednom smislu to je bio poslednji veliki trijumf britanskog Rada - a istovremeno njegov poslednji iscrpljeni dah. Poslednji put Rad je mobilisao ljudstvo i privredu Indije za britanski rat, ak u veim razmerama nego 1914-1918. godine, ovaj put uz opoziciju masa koje su sada bile iza

KRAJ CARSTAVA 169

partije nacionalnog osloboenja, a - za razliku od Prvog svetskog rata - protiv neizbene vojne invazije iz Japana. Ovo dostignue je bilo zadivljujue, ali je cena bila visoka. Opozicija Kongresa ratu drala je njegove voe izvan rata, a posle 1942. godine u zatvoru. Naprezanja ratne privrede otuilo je vane grupe pristalica Rada meu muslimanima, posebno u Pendabu, a time ih usmerilo ka Muslimanskoj ligi, koja je postala masovna snaga onog trenutka kada je vlada u Delhiju, plaei se sposobnosti Kongresa da sabotira ratni napor, namerno i sistematski iskoristila suparnitvo Hindu i muslimana da sprei nacionalni pokret. Ovaj put se istinski moe rei da je Britanija zavadila da bi vladala 11. U svom poslednjem oajnikom pokuaju da dobije rat, Rad je unitio ne samo sebe ve i svoj moralni legitimitet koji je predstavljalo postignue jedinstvenog indijskog potkontinenta na kome njegove mnogobrojne zajednice mogu da koegzistiraju u relativnom miru pod jedinstvenom, a time i nepristrasnom administracijom i zakonom. Kada se rat zavrio, mehanizam komunalne politike vie nije mogao da se pokrene unazad. Do 1950. godine, azijska dekolonizacija je bila zavrena, osim u Indokini. U meuvremenu je serija narodnih pokreta, revolucionarnih udara i pobuna preobrazila oblast zapadnog Islama, od Persije (Irana) do Maroka, a zapoela je nacionalizacijom zapadnih naftnih kompanija u Iranu (1951) i zaokretu te zemlje ka populizmu pod vodstvom doktora Muhameda Mosadika (1880-1967) koga je podravala mona Tudeh (Komunistika) partija. (Ne iznenauje to su komunistike partije na Srednjem istoku stekle izvestan uticaj nakon velike sovjetske pobede.) Revolucija Slobodnih oficira u Egiptu pod rukovodstvom Gamala Abdel Nasera (1918-1970) za kojom je usle- dilo zbacivanje reima zapadnih klijenata u Iraku (1958) i Siriji, nije mogla biti tako ponitena, mada su Britanci i Francuzi zdrueni sa novom antiarapskom dravom Izrael, dali sve od sebe da u sueckom ratu zbace Nasera (videti str. 273). Meutim, Francuzi su se ogoreno opirali ustanku za nacionalnu nezavisnost u Aliru (1954-1962) jednoj od onih teritorija, gde je kao u junoj Africi a - na razliit nain - u Izraelu, koegzistencija domaeg stanovnitva i velike grupe evropskih naseljenika nainila problem kolonizacije posebno nezgodnim. Tako je alirski rat bio sukob neobine brutalnosti koja je pomogla da se u armijama, policijskim i bezbednosnim snagama zemalja koje su trebale da budu civilizovane, institucionalizuje tortura. Ovaj rat je popularisao kasnije rairen i ozloglaen nain muenja elektrinim okovima primenjenim na jezik, bradavice i genitalije, a doveo je do zbacivanja etvrte republike (1958) a skoro i do pada Pete (1961) pre nego to je Alir izvojevao nezavisnost za koju je De Gol ve dugo priznavao da je neizbena. U meuvremenu francuska vlada je u tiini pregovarala o autonomiji i (1956) nezavisnosti dva druga severnoafrika protektorata; Tunisa (koji je postao republika) i Maroka (koji je ostao monarhija). Iste godine Britanci su napustili Sudan, koji je postao neodbranjiv kada su izgubili kontrolu nad Egiptom. Nije jasno kada su stare imperije shvatile da je Doba carstva konano na kraju. Iz dananje perspektive sigurno vie izgleda kako je pokuaj Britanije i Francuske da se ponovo potvrde kao globalne imperijalne sile u sueckoj avanturi 1956. godine bio osuen na propast nego to je to bilo oigledno vladama u Londonu i Parizu, koje su planirale vojnu operaciju zajedno sa Izraelom, da zbace revolucionarnu egipatsku vladu. Ova epizoda je bila katastrofa (sem sa izraelske take gledita), a jo smenija zbog kombinacije neodlunosti, oklevanja i neubedljive neiskorenosti kod britanskoj premijera Entoni Idna. Ova operacija, jedva da je bila pokrenuta, kada je pod pritiskom SAD

170 DOBA KATASTROFA

opozvana, gurnula je Egipat prema SSSR-u, i za svagda okonala ono to su zvali britanskim trenutkom na Srednjem istoku14, epohu nesporne britanske hegemonije u ovom regionu od 1918. godine. U svakom sluaju, do kraja pedesetih godina preivelim kolonijalnim carstvima je postalo jasno da formalni kolonijalizam mora biti likvidiran. Jedino je Portuga- lija nastavila da se odupire njegovom nestajanju, poto zaostala i marginalizovana privreda njene metropole nije sebi mogla da priuti neokolonijalizam. Njoj je bilo potrebno da eksploatie svoje afrike resurse, a poto je njena privreda bila nekonkurentna, to je mogla da ini samo putem direktne kontrole. Juna Afrika i Juna Rodezija, afrike drave sa znaajnim belim stanovnitvom (osim Kenije), takoe su odbile da se pridrue politici koja bi neizbeno dovela do reima u kojima dominiraju Afrikanca Juna Rodezija je ak proglasila nezavisnost belih naseljenika (1965) u odnosu na Britaniju da bi izbegla ovu sudbinu. Pa ipak, Pariz, London i Brisel (Belgijski Kongo) su odluili da je dobrovoljno davanje formalne nezavisnosti uz privrednu i kulturnu zavisnost prihvatljivije od dugotrajnih borbi koje bi se po svoj prilici zavrile u nezavisnosti pod leviarskim reimima. Jedino je u Keniji bilo znaajne narodne pobune i gerilskog rata, mada uglavnom ogranienih na delove jednog lokalnog naroda, Kiku- ju (takozvani Mau Mau pokret 19521956). Na drugim mestima je politika profilak- tike dekolonizacije sprovoena uspeno, osim u Belgijskom Kongu, koji je skoro odmah zapao u anarhiju, graanski rat i meunarodnu politiku sile. U britanskoj Africi je Zlatnoj obali (sada Gani), koja je ve imala masovnu partiju pod vodstvom talen- tovanog afrikog politiara i panafrikog intelektualca, Kvarne Nkrumaha, darovana nezavisnost 1957. godine. U francuskoj Africi, Gvineja je naterana na preranu i osiromaenu nezavisnost 1958. godine, kada je njen voa, Seku Ture, odbio da se pridrui Francuskoj zajednici11, koju je ponudio De Gol, koja je kombinovala autonomiju sa striktnom zavisnou od francuske ekonomije, pa je stoga bio prvi meu afrikim liderima - koji je bio primoran da trai pomo od Moskve. Skoro sve preostale britanske, francuske i belgijske kolonije su osloboene 1960-1962. godine, a ostatak brzo potom. Trendu su se odupirale samo Portugalija i nezavisne naseljenike drave. Vee britanske kolonije u Karibima su tiho dekolonizovane ezdesetih godina, manja ostrva u intervalima od tada do 1981. godine, a indijska i pacifika ostrva u kasnim ezdesetim i sedamdesetim godinama. U stvari, do 1970. godine, nijedna teritorija znaajne veliine nije ostala pod direktnom administracijom bivih kolonijalnih sila ili reima njihovih naseljenika, osim u centralnoj i junoj Africi - i naravno, zaraenog Vijetnama. Imperijalna epoha bila je na kraju. Manje od tri etvrtine veka ranije, imperijalizam se inio neunitivim. ak i trideset godina ranije, kolonije su pokrivale najvei deo ljudi na planeti. To vreme, nepovratni deo prolosti, postalo je deo sentimentalnih knjievnih i filmskih uspomena u bivim imperijalnim dravama, dok je nova generacija domaih pisaca iz bivih kolonija poela da stvara literaturu sa poetkom u doba nezavisnosti.

Drugi deo ZLATNO DOBA

Poglavlje osmo

Hladni rat

Iako Sovjetska Rusija namerava da rairi svoj uticaj svim moguim sredstvima, svetska revolucija vie nije deo njenog programa a u unutranjim uslovima unutar Sovjetskog Saveza nema nieg to bi moglo da podstakne povratak na stare revolucionarne tradicije. Svako poreenje nemake pretnje pre rata i sovjetske pretnje danas, mora da ima u vidu... temeljne razlike... Stoga je daleko manja opasnost od iznenadne katastrofe u odnosima sa Rusima, nego sa Nemcima. Frenk Roberts, Britanska ambasada, iz Moskve Forin ofisu, London, 1946 (Jensen, 1991, str. 56) Ratna privreda prua udobne nie za desetine hiljada birokrata u uniformama i izvan njih koji svaki dan idu u kancelariju da bi pravili nuklearna oruja, ili planirali nuklearni rat; milionima radnika iji poslovi zavise od sistema nuklearnog terorizma; naunika i inenjera koji su unajmljeni da tragaju za konanim tehnolokim prodorom" koji moe da obezbedi potpunu sigurnost; ugovaraa koji nisu voljni da odustanu od lakih profita; ratnikih intelektualaca koji prodaju pretnje i blagosiljaju ratove. Riard Barnet (Barnet) (1981, str. 97) I etrdeset i pet godina od isputanja atomske bombe do kraja Sovjetskog Saveza ne formiraju jedinstven i homogen period u svetskoj istoriji. Kao to emo videti u narednim poglavljima, one se mogu podeliti na dve polovine, na decenije koje se nalaze sa jedne i sa druge strane vododelnice ranih sedamdesetih godina (videti poglavlja 9 i 14). Uprkos tome, istorija itavog ovog perioda bila je stopljena u jedinstveni kalup posebnom istorijskom situacijom koja je dominirala ovim vremenom sve do pada SSSR-a: konstantnom konfrontacijom dve super sile koje su se pojavile iz Drugog svetskog rata takozvanim hladnim ratom". Drugi svetski rat jedva da se zavrio kada je oveanstvo uronilo u neto to bi se opravdano moglo nazvati Trei svetski rat, mada sasvim osoben. Jer, kako je veliki filozof Tomas Hobs zapazio, rat se ne sadri samo u boju, ili inu borenja: ve i u vremenskom razdoblju u kome je volja za nadmetanje u boju dovoljno spoznata" (Hobbes, poglavlje 13). Hladni rat izmeu dva tabora onoga uz SAD i onoga uz SSSR, koji je potpuno dominirao meunarodnom scenom druge polovine Kratkog dvadesetog veka, nesporno je bio takvo jedno vremensko razdoblje. itave generacije odrasle su u senci globalnih nuklearnih bitaka koje, kako se nairoko verovalo, mogu izbiti svakog trenutka i opustoiti oveanstvo. Zaista, ak i oni koji nisu verovali da svaka strana namerava da napadne drugu nalazili su da je teko ne biti pesimista, poto je

174 ZLATNO DOBA

Marfijev zakon jedna od najmonijih generalizacija o ljudskim poslovima (Ako neto moe da poe pogreno, poi e pre ili kasnije19). Kako je vreme prolazilo, bilo je sve vie stvari koje su mogle da pou pogreno, i politikih i tehnolokih, u stalnoj nuklearnoj konfrontaciji koja se zasnivala na pretpostavci da jedino strah od uzajamno zajamenog unitenja" (to je pravilno zgusnuto u akronim MAD (igra rei, na engleskom znai lud, prim. prev.) moe spreiti jednu ili drugu stranu da ne da stalno spreman signal za planirano samoubistvo civilizacije. Ono se nije dogodilo, ali je nekih etrdeset godina izgledalo kao da je svakodnevna mogunost. Osobenost Hladnog rata bila je objektivno govorei, u tome to nije postojala neizbena opasnost od svetskog rata. I jo neto: uprkos apokaliptikoj retorici na obema stranama, a posebno na amerikoj strani, vlade obeju supersila prihvatile su globalni raspored snaga na kraju Drugog svetskog rata, to se svodilo na vrlo neujednaenu ali u sutini neosporavanu ravnoteu snaga. SSSR je kontrolisao ili vrio preo- vlaujui uticaj na jednom delu planete - u zoni okupiranoj od Crvene armije i/ili ostalih komunistikih oruanih snaga na kraju rata, i nije pokuavao da oruanom silom dalje povea podruje svog uticaja. SAD su vrile kontrolu i prevlast nad ostatkom kapitalistikog sveta, kao i nad zapadnom hemisferom i okeanima, preuzimajui ono to je ostalo od stare imperijalne hegemonije bivih kolonijalnih sila. Zauzvrat, nisu intervenisale u zoni priznate sovjetske hegemonije. U Evropi su demarkacione linije povuene 1943-1945. godine i argumentima na razliitim sastancima na vrhu izmeu Ruzvelta, erila i Staljina i snagom injenice da je jedino Crvena armija mogla da stvarno porazi Nemaku. Bilo je nekih neizvesnosti, naroito oko Nemake i Austrije, koje su reene podelom Nemake du linija dodira istonih i zapadnih okupacionih snaga, i povlaenjem svih strana iz Austrije. Ova poslednja je postala neka vrsta druge Svajcarske - mala zemlja predana neutralnosti, kojoj zavide zbog njenog trajnog blagostanja i stoga opisuju (pravilno) kao ,,dosadnu. SSSR je nerado prihvatio Zapadni Berlin kao zapadnu enklavu unutar nemake teritorije ali nije bio spreman da se bori oko toga. Izvan Evrope situacija je bila manje jasna, osim u Japanu, gde su SAD odmah uspostavile potpuno jednostranu okupaciju koja je iskljuivala ne samo SSSR ve i bilo kog drugog saveznika. Problem je bio u tome to je kraj starih kolonijalnih carstava bio predvidljiv, i stvarno je 1945. godine bilo jasno da je neizbean na azijskom kontinentu, ali budua orijentacija novih postkolonijalnih zemalja nije nikako bila jasna. Kao to emo videti (poglavlja 12 i 15) ovo je bila zona u kojoj su dve supersile nastavile da se nadmeu za podrku i uticaj, a zato i glavna zona trvenja izmeu njih, i u stvari jedina oblast u kojoj je oruani sukob bio najverovatniji, i u kojoj je zaista izbio. Za razliku od Evrope, nisu se mogle predvideti ak ni granice oblasti pod buduom komunistikom kontrolom, a kamoli unapred ugovoriti putem pregovora, kako god ti pregovori bili privremeni i dvosmisleni. Tako SSSR nije mnogo eleo da komunisti preuzmu vlast u Kini,20 ali je ipak do toga dolo.

Postojao je spektakularan nedostatak obaziranja - u bilo kom kontekstu na Kinu u Zdano- vljevom izvetaju o svetskoj situaciji kojim je otvorena osnivaka konferencija Komunistikog infor- macionog biroa (Kominforma) septembra 1947. godine, mada su Indonezija i Vijetnam svrstani u one koji se pridruuju antiimperijalistikom taboru", a Indija, Egipat j Sirija kao oni koji ,,simpatiu ovaj tabor (Spriano, 1983, str. 286). Jo aprila 1949. godine, kada je Cang Kaj-ek naputao svoju presto- nicu u Nankingu, sovjetski ambasador -jedini meu diplomatskim korom - pridruio mu se u povlaenju ka Kantonu. est meseci kasnije Mao je proglasio Narodnu republiku (Walker, 1993, str. 63).
20

HLADNI RAT 175

Meutim, u onome to e uskoro biti nazvano Trei svet, uslovi za meunarodnu stabilnost poeli su da se pojavljuju za nekoliko godina, kada je postalo jasno da su nove postkolonijalne drave, kako god bile nenaklonjene SAD i njihovom taboru, nekomunistike, u stvari veinom antikomunistike u svojoj domaoj politici, i nesvrstane" (to jest, izvan sovjetskog vojnog bloka) u meunarodnim poslovima. Ukratko, komunistiki lager" nije pokazivao znakove znaajne ekspanzije od kineske revolucije do sedamdesetih godina, do kada komunistika Kina vie nije bila u njemu (videti poglavlje 16). Zapravo je svetska situacija postala relativno stabilna uskoro posle rata i ostala je takva sve do sredine sedamdesetih godina, kada su meunarodni sistem i njegovi sastavni delovi stupili u jo jedan period duge politike i ekonomske krize. Sve do tada obe supersile su prihvatale nejednaku podelu sveta, i ulagale su velike napore da izglade demarkacione sporove bez otvorenog sukoba izmeu njihovih oruanih snaga, koji bi mogao dovesti do rata izmeu njih, a, suprotno ideologiji i hladnoratovskoj retorici, delovale su pod pretpostavkom da je dugorona mirnodopska koegzistencija meu njima mogua. U stvari, kada je dolazilo do gustog, obe su verovale u umerenost druge strane, ak i u vremena u kojima su bili slubeno na ivici rata, pa ak i angaovani u njemu. Tako je tokom Korejskog rata 1950-1953. godine, u kome su Amerikanci bili zvanino umeani, ali ne i Rusi, Vaington savreno dobro znao da su 150 kineskih aviona zapravo sovjetski avioni kojima lete sovjetski piloti (Walker, 1993, str. 7577). Informacija je bila drana u mraku, jer se ispravno pretpostavljalo da je rat poslednja stvar koju Moskva eli. Tokom kubanske raketne krize 1962. godine, kao to sada znamo (Bali, 1992; Bali, 1993), glavna briga na obe strane bila je kako spreiti da ratoborni gestovi ne budu pogreno protumaeni kao stvarni koraci ka ratu. Sve do sedamdesetih godina ovaj preutni sporazum o tome da se Hladni rat tretira kao hladni mir, dobro se drao. SSSR je znao (ili je bolje rei nauio) ve 1953. godine da su pozivi SAD da se komunizam natera na povlaenje" samo radio histri- onika onda kada je sovjetskim tenkovima mirno doputeno da ponovo uspostave komunistiku kontrolu protiv ozbiljnog revolta radnike klase u Istonoj Nemakoj. Od tada nadalje, kako je potvrdila maarska revolucija 1956. godine, Zapad e se drati podalje od regiona sovjetske dominacije. Hladni rat koji je stvarno pokuavao da ivi u skladu sa svojom sopstvenom retorikom borbe za prevlast ili unutenje nije bio onaj u kome su osnovne odluke donosile vlade, ve takmienje u senci izmeu raznih priznatih i nepriznatih tajnih slubi, koje su na Zapadu stvarale najkarakteri- stiniji nusprodukt meunarodne napetosti, romane o pijunai i misterioznim politikim ubistvima. U ovom anru su Britanci, preko Dejmsa Bonda Jana Fleminga i gorkoslatkih heroja Dona Le Karea - obojica su odsluili svoje u britanskoj tajnoj slubi - zadrali stalnu nadmo, kompenzujui tako opadanje njihove zemlje u svetu stvarne moi. Meutim, osim u nekima od slabijih zemalja Treeg sveta, operacije KGB, CIA i njima slinih slubi su bile trivijalne kada se radi o pravoj politici sile, mada su esto bivale dramatine. Da li je onda u tim okolnostima, postojala prava opasnost od svetskog rata u bilo kom trenutku tokom ovog dugog perioda napetosti, osim naravno, sluajnou neke vrste, koja neminovno ugroava one koji se dovoljno dugo klizaju na dovoljno tankom ledu? To je teko rei. Verovatno je najeksplozivniji period bio onaj izmeu proglaavanja Trumanove doktrine" u martu 1947. godine (Verujem da politika Sjedinjenih Drava mora biti takva da podrava slobodne narode koji se odupiru poku

176 ZLATNO DOBA

ajima naoruanih manjina ili pritiska sa strane da ih podjarme.") i aprila 1951. godine, kada je isti ameriki predsednik otpustio generala Daglasa Makartura, komandanta amerikih snaga u Korejskom ratu (1950-1953), koji je predaleko otiao za svojom vojnikom ambicijom. Ovo je bio period u kome ameriki strahovi od socijalne dezintegracije ili revolucije u nesovjetskim delovima Evroazije nisu bili potpuno fantastini - na kraju krajeva, 1949. godine su komunisti preuzeli Kinu. I obratno, SSSR se naao suoen sa SAD koje su uivale monopol nuklearnog oruja i koje su umnoavale pretee i militantne antikomunistike deklaracije, dok su se prve pukotine pojavljivale u sovjetskom bloku, kada ga je Titova Jugoslavija napustila (1948). Osim toga, od 1949. godine Kina je bila pod vlau reima koji ne samo to je spremno gurnuo zemlju u jedan veliki rat u Koreji, ve je - za razliku od svih ostalih reima - bio voljan da zamilja pravu borbu i preivljavanje u nuklearnom holokaustu.21 Sve je bilo mogue. Kada je jednom SSSR stekao nuklearna oruja a atomsku bombu etiri godine posle Hiroime (1949), hidrogensku devet meseci nakon Amerikanaca (1953) - obe super sile su oito napustile rat kao instrument politike jedne protiv druge, poto je rat bio jednak samoubilakom ugovoru. Nije sasvim jasno da li su ozbiljno predviali nuklearnu akciju protiv neke tree strane - SAD u Koreji 1951. godine, i da bi spasili Francuze u Vijetnamu 1954. godine; SSSR protiv Kine 1969. godine - ali u svakom sluaju, nuklearna oruja nisu upotrebljena. Meutim, obe su u nekim prilikama koristile nuklearnu pretnju skoro sigurno ne nameravajui da je sprovedu: Sjedinjene Drave da bi ubrzale mirovne pregovore u Koreji i Vijetnamu (1953. i 1954. godine), SSSR da bi naterao Britaniju i Francusku da se povuku sa Sueca 1956. godine. Na nesreu, sama izvesnost da nijedna super sila ne eli stvarno da pritisne nuklearno dugme dovodila je u iskuenje obe strane da koriste nuklearnu gestikulaciju u pregovarake svrhe ili (u SAD) u unutranjoj politici, u veri da ni druga strana ne eli rat. Ovo poverenje se pokazalo opravdanim, ali po cenu kidanja nerava itavih generacija. Kubanska raketna kriza 1962. godine, jedna potpuno nepotrebna veba ove vrste, skoro je uvalila svet u nepotrebni rat, a zaista je ak i vrhunske donosioce odluka preplaila da su za neko krae vreme postali racionalni.22 II Kako onda da objasnimo etrdeset godina oruane i neoruane konfrontacije, koja se zasnivala na uvek neverodostojnoj, a u ovom sluaju i neosnovanoj pretpostavci da je planeta bila tako nestabilna da je svetski rat mogao izbiti u svakom trenutku, i da ga je jedino neprestano uzajamno zastraivanje dralo na odstojanju? Pre svega, Hladni rat se zasnivao na zapadnom verovanju, koje je apsurdno iz dananje perspektive ali sasvim prirodno posle Drugog svetskog rata, da Doba katastrofa nipoto nije

21 Navodno je Mao rekao voi italijanskih komunista Toljatiju: Ko vam je rekao da Italija mora da preivi? Preostae tri stotine miliona Kineza, a to e biti dovoljno da se ljudska vrsta produi." Maova bezbrina gotovost da prihvati neminovnost nuklearnog rata i njegovu moguu korisnost kao naina da se izazove poraz kapitalizma, zapanjivala je njegove drugove iz drugih zemalja" 1957. godine (Walker, 1993, str. 126). 22 Sovjetki voa N. S. Hruov je odluio da postavi sovjetske rakete na Kubu da bi neutra- lizovao amerike rakete koje su ve bile postavljene du sovjetske granice u Turskoj (Burlatsky, 1992). SAD su ga prisilile da ih povue, ali su isto tako povukle svoje rakete iz Turske. Sovjetske rakete, kako je predsednik Kenedi rekao, u to vreme nisu pravile razliku u strategijskoj ravnotei, i pored izvesne razlike u odnosima predsednika sa javnou (Bali, 1992, str. 18; Walker, 1988). Povuene amerike rakete su opisane kao zastarele".

HLADNI RAT 177

na kraju; da je budunost svetskog kapitalizma i liberalnog drutva daleko od toga da bude osigurana. Veina posmatraa je oekivala ozbiljnu posleratnu ekonomsku krizu, ak i u SAD, pravei analogiju sa onim to se desilo posle Prvog svetskog rata. Budui dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju je 1943. godine govorio o mogunosti da u Americi doe do perioda najvee nezaposlenosti i industrijske dislokacije sa kojom se ijedna privreda ikada suoila." (Samuelson, 1943, str. 51). Zaista, posleratni planovi amerike vlade bavili su se daleko vie time kako da spree jo jednu Veliku recesiju, nego kako da spree jo jedan rat, to je bila stvar kojoj je Vaington pre pobede posveivao samo podeljenu i privremenu panju (Kolko, 1969, str. 244-246). Ako je Vaington oekivao velike posleratne nevolje", koje potkopavaju stabilnost u svetu - socijalnu, politiku i ekonomsku" - po reima Dina Aesona (Dean Acheson, citiran u: Kolko, 1969, str. 485), to je bilo zbog toga to su zaraene zemlje, izuzev SAD, na kraju rata bile polja ruevina nastanjenih neim to se Amerikancima inilo kao gladni, oajni i verovatno radikalizovani narodi, koji su jedino suvie spremni da uju zov socijalne revolucije i privrednih politika koje su bile nespojive sa meunarodnim sistemom slobodnog preduzetnitva, slobodne trgovine i investiranja pomou koga e se Amerika i svet spasiti. Osim toga, predratni internacionalni sistem je propao, ostavljajui SAD licem u lice sa Sovjetskim Savezom koji je strano ojaao na prostranstvima Evrope i jo veim prostranstvima neevropskog sveta, ija je politika budunost izgledala sasvim neizvesna - osim da u ovom eksplozivnom i nestabilnom svetu sve to se moe desiti ima veliku verovatnou da oslabi i kapitalizam i SAD, i da ojaa onu silu koja je nastala iz revolucije i radi revolucije. Neposredna posleratna situacija u mnogima od osloboenih i okupiranih zemalja izgledala je kao da potkopava poloaj umerenih politiara, koje je malo ko podravao sem zapadnih saveznika, a koje su unutar i izavan njihovih vlada opsedali komunisti, koji su svugde iz rata izali daleko jai nego ikada u prolosti, a ponekad kao najvea partija i izborna snaga u svojim zemljama. (Socijalistiki) premijer Francuske je doao u Vaington da upozori na to, da e bez ekonomske podrke verovatno pasti pred komunistima. Uasna etva 1946. godine i grozna zima 19461947. godine, jo vie su unervozili evropske politiare i amerike predsednike savetnike. U ovim okolnostima nije bilo iznenaenje to se ratni savez izmeu glavne kapitalistike i socijalistike sile koja je sada bila na elu sopstvene zone uticaja, raspao, kao to se esto deava na kraju ratova i sa mnogo manje heterogenim koalicijama. Meutim, jasno je da to ne moe da objasni zato je politiku Sjedinjenih Drava - ona njihovih klijenata i saveznika uz mogui izuzetak Britanije, bila je znatno manje pregre- jana - trebalo zasnivati, barem u javnim izjavama, na komarnom scenariju po kome moskovitska supersila spremna za neposredno osvajanje planete, i rukovodi bezbo- nom komunistikom svetskom zaverom" stalno spremna na zbacivanje kraljevsta- va slobode. To je jo manje pogodno za objanjenje retorike Dona F. Kenedija u kampanji 1960. godine, u vreme kada bi bilo neshvatljivo rei da je ono to je britanski premijer Harold Makmilan nazvao nae moderno slobodno drutvo novi oblik kapitalizma" (Horne, 1989, vol. II, str. 283) u bilo kakvoj neposrednoj nevolji.23

23 Neprijatelj je sam komunistiki sistem - nepomirljiv, nezasit, koji ne staje u svojoj akciji za postizanje svetske dominacije... Ovo nije samo borba za oruanu prevlast. To je i borba za pre- vlast izmeu dve sukobljene ideologije: slobode pod vodstvom Boga i surove, bezbone tiranije." (Kenedijev govor, Walker, 1993, str. 132).

178 ZLATNO DOBA

Zato se pogledi strunjaka Stejt dipartmenta posle rata mogu opisati kao apokaliptiki? (Hughes, 1969, str. 28). Zato je ak i smireni britanski diplomata koji je odbacivao svako poreenje SSSR-a sa nacistikom Nemakom onda izvetavao iz Moskve da se svet sada suoava sa opasnou modernog ekvivalenta religijskim ratovima esnaestog veka, u kome e se sovjetski komunizam boriti sa zapadnom socijal-demokratijom i amerikom verzijom kapitalizma za dominaciju nad svetom"? (Jensen, 1991, str. 41, 53-54; Roberts, 1991.) Jer sada je oigledno, a bilo je relativno verovatno ak i 1945-1947. godine, da je SSSR niti bio ekspanzionistiki - a jo manje agresivan - niti je raunao na bilo kakvo dalje irenje komunista iza onoga to je dogovoreno na sastancima 1943-1945. godine. U stvari, tamo gde je Moskva kontrolisala svoje klijentske reime i komunistike pokrete, ovi su bili naroito opre- deljeni da ne grade drave po modelu SSSR-a, ve meovite privrede pod sistemom viepartijske demokratije, koje su se na odreeni nain razlikovale od diktature proleterijata a jo vie od jednopartijske diktature. Ove diktature su opisivane u unutarpartijskim dokumentima kao niti korisne niti neophodne" (Spriano, 1983, str. 265). (Jedini komunistiki reimi koji su odbijali da slede ovu liniju bili su oni ije su revolucije, aktivno obeshrabrivane od Staljina, izmakle kontroli Moskve, npr. Jugoslavija.) Osim toga, mada to nije bilo mnogo zapaeno, Sovjetski Savez je demo- bilisao svoje trupe - njegovu glavnu vojniku prednost - skoro isto onako brzo kao i SAD, smanjujui Crvenu armiju od vrhunca snage iz 1945. godine od skoro dvanaest miliona ljudi, na tri miliona do kraja 1948. godine (New York Times, 24. 10. 1946; 24. 10 1948). Po bilo kojoj racionalnoj proceni, Sovjetski Savez nije predstavljao neposrednu opasnost za bilo koga izvan domaaja okupacionih snaga Crvene armije. Iz rata je izaao u ruevinama, oslabljen i iscrpen, njegova mirnodopska privreda je bila u dronjcima, njegova vlada nepoverljiva prema velikom delu stanovnitva izvan Velikorusije, koje je pokazivalo izrazit i razumljiv nedostatak odanosti reimu. Na svojim zapadnim ivicama, Sovjetski Savez je jo nekoliko godina nastavio da ima nevolje sa ukrajinskom i ostalim nacionalistikim gerilama. Njim je vladao diktator koji je demonstrirao da je nesklon riziku izvan teritorije koju je direktno kontrolisao i gde je bio nemilosrdan: J. V. Staljin (videti poglavlje 13). Sovjetskom Savezu je bila potrebna svaka ekonomska pomo koju je mogao da dobije, pa stoga nije imao kratkoroni interes da se protivi jedinoj sili koja je pomo mogla dati, Sjedinjenim Dravama. Nema sumnje da je Staljin, kao komunist, verovao da e kapitalizam neminovno biti zamenjen komunizmom, do tog stepena da bilo kakva koegzistencija ova dva sistema nee biti trajna. Meutim, sovjetski planeri nisu videli kapitalizam kao takav u krizi na kraju Drugog svetskog rata. Oni nisu sumnjali da e on nastaviti da traje jo dugo vremena pod hegemonijom SAD, iji su ogromno narasli bogatstvo i mo bili tako oigledne (Loth, 1988, str. 36-37). To je ono, to je u stvari Sovjetski Savez slutio i ega se plaio. 24 Njegov osnovni stav posle rata nije bio agresivan, ve defanzivan. Meutim, politika konfrontacije na obe strane proistekla je iz situacije u kojoj su se nalazili. Sovjetski Savez, svestan neizvesnosti i nesigurnosti svoga poloaja, suoio se sa svetskom silom SAD, koje su bile svesne svoje neizvesnosti i nesigurnosti u sred-

24 Jo vie bi bili sumnjiavi da.su znali da je Generaltab SAD napravio plan za atomsko bombardovanje dvadeset glavnih sovjetskih gradova tokom deset nedelja na kraju rata (Walker, 1993, str. 2627).

HLADNI RAT 179

njoj i zapadnoj Evropi i nesigurne budunosti veeg dela Azije. Konfrontacija bi se verovatno razvila ak i bez ideologije. Dord Kenan, ameriki diplomata koji je poetkom 1946. godine, formulisao politiku ,,okruivanja (Containment policy, Darko Beki prevodi sa politika ,,zapreavanja, prim. prev.) koju je Vaington usvojio sa entuzijazmom, a koji je - kako je njegova kasnija karijera pokazala - bio daleko od toga da bude ideoloki krsta (osim moda protiv politike demokrata, o kojoj je imao nisko miljenje). On je bio naprosto jedan sposoban ekspert za Rusiju, iz stare diplomatske kole politike sile - kakvih je bilo mnogo u evropskim diplomatijama - koji je video Rusiju, caristiku ili boljeviku, kao zaostalo i varvarsko drutvo u kome vladaju ljudi koje pokree tradicionalan i instinktivan ruski oseaj nesigurnosti", koje se uvek izoluje od spoljnog sveta, kojim uvek vladaju autokrati, koje uvek trai sigurnost" jedino u ustrajnoj i samrtnoj borbi do potpunog unitenja suparnike sile, nikada u sporazumima i kompromisima sa suparnicom; koje dakle uvek, slua samo logiku sile", nikada razum. Komunizam naravno, po njegovom miljenju, nainio je staru Rusiju opasnijom tako to je ojaao najbrutalniju od velikih sila najsurovijom od svih utopijskih, tj. osvajakih ideologija. Ali je implikacija ove teze bila ta da e jedina suparnika sila" Rusije, naime SAD, morati da obuzdava" sovjetski pritisak beskompromisnim otporom ak i da Rusi nisu bili komunisti. I obratno, sa moskovske take gledita, jedina racionalna strategija za odbranu i iskoriavanje, visokog ali krhkog poloaja meunarodne sile, bila je tano ista ta: bez kompromisa. Niko bolje od Staljina nije znao koliko su slabe bile karte sa kojima je morao da igra. Nije moglo biti pregovora oko stavova koje su nudili Ruzvelt i eril u vreme u kome je sutina sovjetskih pregnua ila na to da se porazi Hitler, i kada se jo uvek verovalo da je bitno poraziti Japan. SSSR je mogao biti spreman da se povue sa bilo kog isturenog poloaja izvan onih utvrenih neim to se smatralo dogovorenim na sastancima na vrhu od 1943. do 1945. godine, a posebno na Jalti - na primer oko granica Turske i Irana 1945. i 1946. godine - ali bilo kakav pokuaj da se ponovo otvori Jalta ne bi mogao biti doekan drugaije nego glatkim odbijanjem. Zaista, Ne" Staljinovog ministra spoljnih poslova Molotova na meunarodnim skupovima posle Jalte je postalo ozloglaeno. Amerikanci su imali mo; ali s mukom. Do decembra 1947. godine, nije bilo aviona za transport dvanaest raspoloivih atomskih bombi, niti vojske sposobne da ih sastavi (Moisi, 1981, str. 78-79). SSSR nije imao tu mo. Vaington ne bi poklonio nita sem za ustupke, a ustupci su bili tano ono to Moskva sebi nije mogla da priuti, ak ni u zamenu za oajniki potrebnu ekonomsku pomo, koju im Amerikanci u svakom sluaju nisu hteli da daju, tvrdei da su zaturili" zahtev za posleratni zajam, koji su Sovjeti nainili pre Jalte. Ukratko, dok su se Amerikanci brinuli oko opasnosti od mogune sovjetske premoi u nekom buduem vremenu, Moskva se brinula oko stvarne hegemonije SAD sada, nad svim delovima planete koje nije okupirala Crvena armija. Ne bi trebalo mnogo da se iscrpljeni i osiromaeni SSSR pretvori u jo jedan klijentski region amerike privrede, koja je bila u to vreme jaa od svih ostalih privreda sveta zajedno. Nepopustljivost je bila logina taktika. Neka je nazovu i moskovski blef. Pa ipak politika uzajamne nepomirljivosti, ak i stalnog suparnitva sila, ne podrazumeva svakodnevnu ratnu opasnost. Devetnaestovekovni ministri spoljnih poslova Britanije, koji su uzimali zdravo za gotovo da imperijalistiki porivi carske Rusije moraju stalno biti obuzdavam" u Kenanovom maniru, savreno su znali da su trenuci otvorenog sukoba retki, a ratne krize jo rede. Jo manje uzajamna nepomir-

180 ZLATNO DOBA

ljivost podrazumeva politiku borbe na ivot i smrt, ili religijski rat. Meutim, dva elementa ove situacije pomogla su da se sukob premesti iz kraljevstva razuma u kraljevstvo emocija. Kao i Sovjetski Savez, Sjedinjene Drave su bile sila koja je predstavljala jednu ideologiju, za koju je veina Amerikanaca verovala da je model za ceo svet. Za razliku od Sovjetskog Saveza, SAD su bile demokratija. Na nesreu, mora se rei da je ovo drugo bilo opasnije. Jer sovjetska vlast, i pored toga to je demonizovala svog globalnog suparnika, nije morala da se mui oko pridobijanja glasova u Kongresu, ili na predsednikim i kongresnim izborima. Vlada Sjedinjenih Drava je to morala. U obe svrhe je apoka- liptiki antikomunizam bio koristan, a stoga je bio i iskuenje, ak i za politiare koji nisu bili iskreno ubeeni u sopstvenu retoriku, ili za one kao Trumanov sekretar mornarice Dejms Forestal (1882-1949), koji je bio dovoljno kliniki lud da se ubije jer je video kako Rusi dolaze kroz njegov bolniki prozor. Spoljni neprijatelj koji ugroava SAD bio je pogodan za amerike vlade, koje su pravilno zakljuile da su Sjedinjene Drave sada svetska sila - u stvari, daleko najvea svetska sila - i koje su jo uvek izolacionizam" ili odbrambeni protekcionizam videle kao najveu prepreku u domaoj politici. Ako sama Amerika nije bila bezbedna, onda nije moglo biti povlaenja pred odgovornostima - i koristima - svetskog liderstva, kao posle Prvog svetskog rata. Konkretno, histerija u javnosti je olakala predsednicima da sakupljaju ogromne sume potrebne za ameriku politiku meu graanstvom ozloglaenom po svojoj nesklonosti da plaa poreze. Antikomunizam je bio istinski i dubinski popularan u zemlji sagraenoj na individualizmu u privatnom preduzetnitvu u kojoj je sama nacija definisana iskljuivo ideolokim terminima (,,amerikanizam) koji su se faktiki mogli opisati kao polarna suprotnost komunizmu. (Ne treba da zaboravimo ni glasove imigranata iz sovjetizovane istone Evrope.) Nije amerika vlada bila ta koja je zapoela prljavo mahnitanje lova na vetice protiv Crvenih, u kome su uestvovali inae beznaajni demagozi - od kojih neki, kao ozloglaeni senator Dozef Makarti, ni nisu bili naroiti antikomunisti - koji su otkrili politiki potencijal optuivanja unutranjih neprijatelja naveliko.25 B. Edgar J. Huver (Hoover, 18951972), praktino nepomerljivi ef FBI (federalnog istranog biroa), je ve odavno otkrio birokratski potencijal. To to je jedan od glavnih arhitekata Hladnog rata nazvao napadom primitivaca (Acheson, 1970, str. 462) istovremeno je olakalo i ograniilo politiku Vaingtona gurajui je u krajnosti, posebno u godinama koje su Usledile za pobedom komunista u Kini, za ta je prirodno optuivana Moskva. U isto vreme ovaj izoidni zahtev politiara osetljivih na broj glasova da bi trebalo istovremeno i naterati na povlaenje plimu komunistike agresije", i utede- ti novac, i to je manje mogue dirati u udobnost Amerikanaca, opredelio je Vaington, a sa njim i ostatak saveza, ne samo za jednu u sutini nuklearnu strategiju bombi radije nego li ljudstva, ve i na zloslutnu strategiju masovne odmazde" najavljenu 1954. godine. Potencijalnom agresoru je trebalo pretiti nuklearnim orujima ak i u sluaju ogranienog konvencionalnog napada. Ukratko, SAD su se nale opredeljene za jedan agresivan stav, sa minimalnom taktikom fleskibilnou. Obe strane su se tako zatekle predane jednoj sumanutoj trci u naoruanju do uzajamnog unitenja, i jednoj vrsti generala i nuklearnih intelektualaca ija je profesi-

25

Jedini politiar od stvarnog znaaja koji je izaao iz podzemnog sveta lovaca na vetice bio je Riard Nikson, najneprijatnija linost meu posleratnim amerikim predsednicima (1968-1974).

HLADNI RAT 181

ja zahtevala od njih da ne primeuju tu sumanutost. Takoe su se obe nale izruene onome to je predsednik Ajzenhauer, umereni vojnik stare kole koji se zatekao kako predsedava ovim padanjem u ludilo, a da nije njim bio inficiran, kada se povlaio nazvao vojno-industrijski kompleks", tj. sve veoj aglomeraciji ljudi i sredstava koji su iveli od priprema za rat. To je bio najvei zagarantovani interes nego ikada ranije u vreme stabilnog mira izmeu sila. Kao to se moglo oekivati, oba vojno-industrijska kompleksa su njihove vlade podsticale da koriste svoje preterane kapacitete za privlaenje i naoruavanje saveznika i klijenata, a posebno za osvajnje izvoznih trita, dok su istovremeno zadravali za sebe najsavremenije naoruanje; i naravno, nuklearna oruja. Jer su supersile zadrale svoj nuklearni monopol. Britanci su stekli sopstvene bombe 1952. godine, ironijom sudbine sa ciljem da smanje svoju zavisnost od SAD; Francuzi (iji je nuklearni arsenal u stvari bio nezavisan od amerikog) i Kinezi ezdesetih godina. Dok je Hladni rat trajao, niko od ovih se nije raunao. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, jo neke zemlje su stekle kapacitete da proizvode nuklearno oruje, posebno Izrael, Juna Afrika i verovatno Indija, ali ovakva nuklearna proizvodnja nije postala ozbiljan meunarodni problem sve do kraja bipolarnog sveta supersila 1989. godine. I tako, ko je bio odgovoran za Hladni rat? Poto je rasprava o ovom pitanju odavno postala jedan ideoloki teniski me izmeu onih koji optuuju iskljuivo SSSR i (mora se rei uglavnom amerikih) disidenata koji kau da je to bila prvenstveno amerika greka, nalazimo se u iskuenju da se pridruimo onim istorijskim posrednicima koji odgovornost stavljaju na uzajamni strah koji je eskalirao iz konfrontacije sve dok dva naoruana tabora nisu poela da se okupljaju pod njihovim uspostavljenim barjacima" (Walker, 1993, str. 55). Jasno je da je to tano, ali to nije cela istina. To objanjava ono to je nazvano utvrivanje" frontova 1947-1949. godine; podelu Nemake, korak po korak, od 1947. godine do izgradnje berlinskog zida 1961. godine; neuspeh antikomunista na zapadnoj strani da izbegnu potpunu ukljuenost u vojni savez kojim su dominirale Sjedinjene Drave (osim De Gola u Francuskoj); i neuspeh onih na istonoj strani da izbegnu potpunu podreenost Moskvi (osim marala Tita u Jugoslaviji). Ali ne objanjava apokaliptiki ton" Hladnoga rata. Taj ton je dolazio iz Amerike. Sve zapadnoevropske vlade, sa ili bez velikih komunistikih partija, bile su bez izuzetka svesrdno antikomunistike, i odlune da se zatite od mogueg sovjetskog napada. Nijedna ne bi oklevala, ako bi bila zapitana da izabere izmeu SAD i SSSR, ak i one koje su po istoriji, bile opredeljene za pregovore ili neutralnost. Pa ipak, komunistika svetska zavera" nije bila deo ozbiljne domae politike bilo koje od onih zemalja koje su tvrdile da su politike demokratije, naroito poto su prole neposredne posleratne godine. Meu demokratskim zemljama, jedino su u SAD predsednici birani (kao D. F. Kenedi 1960. godine) protiv komunizma, koji je, to se tie domae politike, bio isto tako beznaajan u ovoj zemlji kao budizam u Irskoj. Ako je iko stavljao krstaki element u realpolitiku meunarodnog sukoba sila, i tamo ga zadrao, to je bio Vaington. U stvari, kako retorika Kenedijeve izborne kampanje pokazuje sa jasnou dobrog oratora, problem nije bio akademska pretnja komunistike svetske dominacije, ve odranje stvarne nadmoi Amerike.26 Ipak se mora dodati i to,

26 Uobliiemo svoju snagu i opet postati prvi. Ne prvi ako. Ne prvi ali. Ve prvi i taka. Ja elim da se svet ne pita ta radi gospodin Hruov. Ja elim da se oni pitaju ta rade Sjedinjene Drave" (Beschloss, 1991, str. 28).

182 ZLATNO DOBA

da su vlade u okviru NATO saveza, iako daleko od toga da su bile srene zbog amerike politike, bile spremne da prihvate ameriku prevlast kao cenu zatite protiv vojne snage jednog mrskog im politikog sistema, dok je taj sistem nastavljao da postoji. One su bile isto kao i Vaington nepripremljene da veruju Sovjetskom Savezu. Ukratko, okruivanje 11 je bilo svaija politika; ne i unitenje komunizma. III Iako je najoigledniji vid Hladnog rata bila vojna konfrontacija i sve freneti- nija trka u nuklearnom naoruanju na Zapadu, njegov glavni uticaj nije bio u tome. Nuklearna oruja nisu upotrebljena. Nuklearne sile su se angaovale u tri velika rata (ali ne jedne protiv drugih). Uzdrmane komunistikom pobedom u Kini, Sjedinjene Drave i njihovi saveznici su (prerueni u Ujedinjene nacije) intervenisali u Koreji 1950. godine da bi spreili da se komunistiki reim sa severa ove podeljene zemlje proiri na jug. Posledica je bila nereena igra. Tako su uradili sa istim ciljem u Vijetnamu i izgubili. Sovjetski Savez se povukao 1988. godine, posle osam godina pruanja vojne podrke prijateljskom reimu u Avganistanu protiv gerile koju su podravali i snadbevali Amerikanci i Pakistanci. Ukratko, skupi visokotehnoloki hardver se u takmienju super sila nije pokazao kao odluujui. Stalna pretnja rata je stvorila meunarodne mirovne pokrete, u sutini usmerene protiv nuklearnog oruja, koji su s vremena na vreme postajali masovni u delovima Evrope, i koje su krstai Hladnog rata smatrali tajnim orujem komunista. Ni pokreti za nuklearno razoruanje nisu bili odluujui, mada se poseban antiratni pokret, onaj mladih Amerikanaca protiv mobilizacije za vijetnamski rat (1965-1975), pokazao efikasnijim. Na kraju Hladnog rata ovi pokreti su iza sebe ostavili uspomenu kao pravednu stvar, i neke zanimljive periferne ostatke kao to je usvajanje antinuklearnog logoa od post ezdeseto- smakih kontra-kultura i ukorenjene predrasude ekologista prema bilo kojoj vrsti nuklearne energije. Politike posledice Hladnog rata su bile mnogo oiglednije. On je skoro trenutno polarizovao svet koji su kontrolisale dve super sile u dva otro podeljena tabora 11. Vlade nacionalnog antifaistikog jedinstva koje su celu Evropu izvele iz rata (osim, to je znaajno, tri glavne zaraene drave, SSSR, SAD, i Britanije) pocepale su se u homogene prokomunistike i antikomunistike reime tokom 1947. i 1948. godine. Na Zapadu su komunisti nestali iz vlada da bi postali trajni politiki izoptenici. SAD bi planirale vojnu intervenciju da su pobedile na izborima 1948. godine u Italiji. SSSR je isto to uinio uklanjajui nekomuniste iz narodnih demokratija11 koje su bile iznova klasifikovane kao diktature proletarijata11 tj. komunistikih partija. udnovato ograniena i evrocentrina komunistika internacionala (Kominform 11 ili Komunistiki informacioni biro) bila je osnovana da bi se suprotstavila SAD, a tiho rasputena 1956. godine, kada je temperatura u meunarodnim odnosima opala. Direktna sovjetska kontrola bila je vrsto uspostavljena nad elom istonom Evropom, osim, to je prilino udno, nad Finskom, koja je bila preputena Sovjetima na milost i nemilost, a koja je svoju snanu komunistiku partiju izbacila iz vlade 1948. godine. Ostaje nejasno zato se Staljin uzdravao da tamo postavi satelitski reim. Moda ga je verovatnoa da e se Finci opet latiti oruja (kao to su uradili 1939-1940. i 1941-1944. godine) odvratila od toga, jer sigurno nije eleo da se izloi riziku rata koji bi mogao da izmakne kontroli. On je pokuao ali nije uspeo da nametne sovjetsku

HLADNI RAT 183

kontrolu Titovoj Jugoslaviji, koja je zatim raskinula s Moskvom 1948. godine, a da se nije pridruila drugoj strani. Politika komunistikog bloka je ubudue bila predvidljivo monolitna, iako je lomljivost te politike postajala sve oiglednija posle 1956. godine (videti poglavlje 16). Politika evropskih drava svrstanih uz SAD bila je manje monohromatska, poto su bukvalno sve lokalne partije osim komunista bile jedinstvene po svojoj odbojnosti prema Sovjetima. to se spoljne politike tie, nije bilo vano ko je na vlasti. Meutim, Amerikanci su u dve zemlje bivih neprijatelja, Japanu i Italiji, uprostili stvari tako to su stvorili neto to se svelo na trajni jednopartijski sistem. U Japanu je podsticano osnivanje Liberalno-demokratske partije (1955), a u Italiji, time to su insistirali na potpunom iskljuenju prirodno opozicione partije iz vlasti, jer je ispalo da je to komunistika partija, predali su zemlju hrianskim demokratima, koju su kada su prilike zahtevale bili dopunjavani izborom patuljastih partija - liberala, republikanaca i si. Od ranih ezdesetih godina, jedina partija od znaaja, socijalisti, pridruila se vladajuoj koaliciji, odvajajui se od dugotrajnog saveza sa komunistima posle 1956. godine. U obe zemlje je posledica bila i u tome to su komunisti (u Japanu, socijalisti) stabilizovani kao glavna opoziciona partija, i to su ustolieni vladajui reimi institucionalne korupcije u tako senzacionalnim razmerama, da su kada je korupcija konano razotkrivena 1992-1993. godine, ak i Italijani i Japanci bili okirani. I vlada i opozicija, ovako zamrznute u nepo- minosti, propale su zajedno sa ravnoteom supersila koja ih je odravala. Iako su SAD uskoro obrnule reformistiku antimonopolistiku politiku, koju su Ruzveltovi savetnici u poetku nametnuli u okupiranim Nemakoj i Japanu, na sreu po stanje duha amerikih saveznika, rat je sa prihvatljive javne scene uklonio nacio- nal-socijalizam, faizam, otvoreni japanski nacionalizam i vei deo desniarskog i nacionalistikog sektora politikog spektra. Stoga je bilo nemogue do sada mobilisati ove neosporno efikasne antikomunistike elemente za borbu slobodnog sveta protiv totalitarizma", kao to su se mogle mobilisati obnovljene nemake korporacije krupnog kapitala i japanski zaibatsu.% Tako se politika osnova zapadnog Hladnog rata protezala od predratne socijaldemokratske levice do predratne umerene nenacionali- stike desnice. Ovde su se kao naroito korisnim pokazale partije povezane sa katolikom crkvom, poto antikomunistikim i konzervativnim akreditivima Crkve nije bilo ravna, a njene hriansko-demokratske" partije (videti poglavlje 4) su imale i solidan antifaistiki ugled i (nesocijalistiki) socijalni program. Tako su ove partije igrale centralnu ulogu u politici Zapada posle 1945. godine, privremenu u Francuskoj, trajniju u Nemakoj, Italiji, Belgiji i Austriji. Meutim upadljiviji je bio efekat Hladnoga rata na meunarodnu nego na unutranju politiku Evrope. On je stvorio evropsku zajednicu" sa svim njenim problemima; jedan oblik politike organizacije koji je potpuno bio bez presedana, naime stalni (ili bar dugoroni) aranman za integrisanje privreda, a do izvesne mere i pravnih sistema, izvesnog broja nezavisnih nacionalnih drava. U poetku (1957) ju je sainjavalo est drava (Francuska, Savezna Republika Nemaka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg), a do kraja Kratkog dvadesetog veka, kada je ovaj sistem poeo da se klima, kao i svi ostali proizvodi Hladnog rata, pridruilo im se jo est (Britanija, Irska, panija, Portugalija, Danska, Grka), i u teoriji je bila opredeljena za jo bliu politi8 Meutim, obavetajne slube su od poetka sistematski koristile bive faiste, koji su iskoritavani i za druge svrhe koje nisu bile pred oima javnosti.

184 ZLATNO DOBA

ku, kao i ekonomsku integraciju. Ovo je trebalo da vodi trajnom federalnom ili konfederalnom savezu za Evropu". Ova Zajednica" je kao i mnoge druge stvari u Evropi posle 1945. godine, stvorena i od strane Amerikanaca i protiv njih. Ona ilustruje i snagu i dvoznanost ove zemlje i njena ogranienja; ali takoe odslikava i snagu strahova koji su na okupu drali anti- sovjetski savez. Nisu postojali samo strahovi od Sovjetskog Saveza. Sto se tie Francuske, Nemaka je i dalje bila glavna opasnost, a strah od oivljene divovske sile u centralnoj Evropi delili su, u manjoj meri, i ostale zemlje Evrope koje su uestvovale u ratu ili bile okupirane, koje su se sve sada nale uhvaene u NATO savezu i sa SAD i sa jednom ekonomski vaskrslom i ponovo naoruanom Nemakom, mada sreom okrnjenom. Naravno, postojali su i strahovi od Sjedinjenih Drava, preko potrebnog saveznika protiv SSSR-a, ali sumnjivog zbog nepouzdanosti, da i ne pominjemo ono to nije iznenaenje, da je to bio saveznik koji je bio u stanju da interes amerike prevlasti stavi iznad svega ostalog - ukljuujui i interese amerikih saveznika. Ne treba zaboraviti da je u svim kalkulacijama o posleratnom svetu, i u svim posleratnim odlukama, premisa svih tvoraca politike bila amerika ekonomska nadmo (Maier, 1987, str. 125). Sreom po amerike saveznike, zapadnoevropska situacija 1945-1947. godine je izgledala tako napeta da je Vaington oseao da je razvoj snane evropske, i neto kasnije, snane japanske privrede, hitni prioritet, a u skladu s tim je u junu 1947. godine, pokrenut Maralov plan, veliki projekat za evropski oporavak. Za razliku od ranije pomoi koja je jasno bila deo agresivne ekonomske diplomatije, Maralov plan je pre poprimio oblik poklona nego zajmova. I opet, sreom po njih, prvobitni ameriki plan za posleratnu svetsku privredu slobodne trgovine, slobodne konvertibilnosti i slobodnog trita, kojim dominiraju SAD, pokazao se sasvim nerealnim, ako ni zbog ega drugog ono zbog oajnih platenih problema Evrope i Japana, eljnih svakog retkog dolara, to je znailo da nije bilo neposrednih izgleda za liberalizovanje trgovine i platnog prometa. Niti su SAD bile u stanju da Evropi nametnu svoj ideal jedinstvenog evropskog plana, koji bi po mogustvu vodio ka jedinstvenoj Evropi po svojoj politikoj strukturi oblikovanoj prema SAD, kao i po svojoj naprednoj privredi slobodnog preduzetnitva. To se nije svialo ni Britancima, koji su jo uvek sebe videli kao svetsku silu, ni Francuzima koji su sanjali o jakoj Francuskoj i slaboj i podeljenoj Nemakoj. Pa ipak, za Amerikance je jedna delotvorno obnovljena Evropa, deo antisovjetskog vojnog saveza koji je bio logina dopuna Maralovom planu - Severnoatlantskog saveza (NATO) iz 1949. godine - realno morala da poiva ne nemakoj ekonomskoj snazi pojaanoj nemakim ponovnim naoruanjem. Najbolje to su Francuzi mogli da uine bilo je da tako upletu zapadnonemake i francuske poslove da bi sukob izmeu ova dva stara suparnika postao nemogu. Stoga su Francuzi predloili sopstvenu verziju Evropske unije, Evropsku zajednicu uglja i elika" (1950) koja se razvila u Evropsku ekonomsku zajednicu" ili Zajedniko trite" (1957), kasnije jednostavno Evropsku zajednicu", a od 1993. godine u Evropsku uniju". Njeni tabovi su bili u Briselu, ali je fran- cusko-nemako jedinstvo bilo njeno jezgro. Evropska zajednica je uspostavljena kao jedna alternativa amerikom planu za evropsku integraciju. I opet, kraj Hladnog rata e potkopati temelj na kome su sazdani Evropska zajednica i francusko-nemako partnerstvo; naroito neravnoteom i nepredvienim ekonomskim nevoljama koje je u njih unelo ponovno ujedinjenje Nemake iz 1990. godine. Ipak, ak iako SAD nisu bile u stanju da do detalja nametnu svoje politiko- ekonomske planove Evropljanima, bile su dovoljno jake da dominiraju njihovim meu

HLADNI RAT 185

narodnim ponaanjem. Politika saveza protiv SSSR-a bila je amerika, a takvi su bili i vojni planovi tog saveza. Nemaka je bila ponovo naoruana, enje za evropskom neutralnou su bile odluno zatomljene, a jedan jedini pokuaj zapadnih sila da se u svetskoj politici angauju nezavisno od SAD, naime anglo-francuski suecki rat protiv Egipta 1956. godine, bio je pod amerikim pritiskom prekinut. Najvie to je jedna saveznika ili klijentska zemlja mogla da dopusti sebi bilo je da odbije da se potpuno integrie u vojni savez, a da ga zaista ne napusti (kao general De Gol). Pa ipak, kako se era Hladnog rata otezala, javljao se sve vei jaz izmeu premone vojne, pa stoga i politike dominacije Vaingtona u savezu, i ekonomske prevlasti SAD koja je postepeno slabila. Privredni znaaj u svetu se sada pomerao iz SAD ka evropskoj i japanskoj ekonomiji, za koje su Amerikanci oseali da su ih oni spasli i ponovo izgradili (videti poglavlje 9). Dolari, tako retki 1947. godine, isticali su iz SAD u sve veem mlazu, to je ubrzano posebno ezdesetih godina - amerikoj sklonosti ka deficitarnom finansiranju ogromnih trokova njihovih globalnih vojnih aktivnosti, naroito Vijetnamskog rata (posle 1965. godine), kao i najambicioznijeg programa drutvene brige u istoriji Sjedinjenih Drava. Dolar, kamen temeljac posleratne svetske privrede koju je planirala i za koju je garantovala Amerika, postajao je sve slabiji. U teoriji je bio podupiran zlatnim ipkama Fort Noksa (Fort Knox), koje su sadravale skoro tri etvrtine svetskih zlatnih rezervi, u praksi se sve vie sastojao od bujica papira - ali poto je stabilnost dolara bila garantovana njegovom povezano- u sa datom koliinom zlata, oprezni Evropljani, na elu sa ultraopreznim i ka zlatu nastrojenim Francuzima, vie su voleli da menjaju potencijalno devalvirane papire za solidno zlato. Zlato se stoga izlivalo iz Fort Noksa, njegova cena je rasla, kao i potranja za njim. Tokom veeg dela ezdesetih godina stabilnost dolara, a sa njim i meunarodnog platnog sistema vie se nije zasnivala na sopstvenim amerikim rezervama ve na spremnosti evropskih centralnih banaka - pod amerikim pritiskom - da ne unovavaju svoje dolare za zlato, i da pristupe zlatnom pulu da bi stabilizovali cenu zlata na tritu. To nije potrajalo. Zaltni pul je 1968. godine presuio, i bio rasputen. De facto,okonana je konvertibilnost dolara. Ona je formalno naputena 1971. godine, a sa njom je naputena i stabilnost meunarodnog platnog sistema, i dolo je do kraja kontrole SAD ili bilo koje pojedine nacionalne privrede nad tim sistemom. Kada se Hladni rat zavrio, ostalo je tako malo od ekonomske hegemonije Amerike da ak ni vojna hegemonija vie nije mogla da se finansira iz sopstvenih izvora ove zemlje. Zalivski rat iz 1991. godine, u sutini ameriku vojnu operaciju, platile su voljni ili nerado, druge zemlje koje su podrale Vaington. Ovo je bio jedan od retkih ratova iz koga je glavna sila zapravo izvukla profit. Sreom za sve kojih se ticao, osim za nesrene stanovnike Iraka, bio je gotov za nekoliko dana. IV Poetkom ezdesetih je izvesno vreme izgledalo kao da je Hladni rat napravio neke probne korake u pravcu zdravog razuma. Opasne godine od 1947. do dramatinih dogaaja Korejskog rata (1950-1953), prole su bez svetske eksplozije. Isto tako i seizmiki potresi koji su potresli sovjetski blok posle Staljinove smrti (1953), posebno sredinom pedesetih godina. Daleko od toga da se bore sa socijalnom krizom, zemlje zapadne Evrope su poele da primeuju kako zapravo ive u jednoj eri neoekivanog i opteg prosperiteta, o emu e biti vie rei u narednom poglavlju. U tradicionalnom

186 ZLATNO DOBA

argonu diplomatije starog stila, poputanje tenzije je bilo ,,detant. Ova re je danas postala uobiajena. Poputanje je prvi put izronilo u poslednjim godinama 1950-ih, kada je N. S. Hruov uspostavio svoju prevlast u SSSR-u posle poststaljinistikih uzbuna i lutanja (1958-1964). Ovaj divljenja vredan nebrueni dijamant, koji je verovao u reformu i miroljubivu koegzistenciju, koji je raspustio Staljinove koncentracione logore, dominirao je meunarodnom scenom sledeih nekoliko godina. On je takoe verovatno bio jedini momak sa sela koji je ikada vladao jednom velikom dravom. Meutim, detant je prvo morao da preivi ono to je izgledalo kao neuobiajeni interval konfrontacije izmeu Hruovljevog ukusa za blef i impulsivne odluke i politike velikih gestova Dona F. Kenedija (1960-1963), najprecenjenijeg amerikog predsednika ovoga veka. Tako su dva visokorizina mahera vodila dve supersile u vreme kada je - sada je teko prise- titi se toga - kapitalistiki Zapad oseao da se povlai pred komunistikim privredama, koje su tokom pedesetih godina rasle bre od njegove sopstvene privrede. Zar nisu komunisti upravo demonstrirali (kratkovenu) tehnoloku superiornost nad Amerikom dramatinim trijumfom sovjetskih satelita i kosmonauta? Osim toga, nije li komunizam - na svaije iznenaenje - ba tada trijumfovao na Kubi, zemlji tek nekoliko desetina milja udaljenoj od Floride? (Videti poglavlje 15) Na drugoj strani, SSSR se brinuo ne samo zbog dvosmislene, esto previe ratoborne retorike, ve zbog temeljnog raskida sa Kinom, koja je sada optuivala Moskvu da je omekala prema kapitalizmu, terajui tako Hruova na jedan beskompromisni- ji stav prema Zapadu. U isto vreme iznenadno ubrzanje dekolonizacije i revolucije u Treem svetu (videti poglavlja 7, 12 i 15) izgledalo je kao da ide u prilog Sovjetima. Tako su se nervozne ali samopouzdane SAD sukobile sa samopouzdanim ali nervoznim Sovjetskim Savezom oko Berlina, Konga i Kube. U stvari, neto rezultat ove faze uzajamnih pretnji i balansiranja na ivici rata bio je jedan relativno stabilizovani meunarodni sistem, i preutni sporazum dve supersile da ne plae jedna drugu i svet, koji simbolie instaliranje telefonske vrue linije, koja je sada (1963) dovela do povezivanja Bele kue sa Kremljom. Berlinski zid (1961) zatvorio je poslednju neodreenu granicu izmeu Istoka i Zapada u Evropi. SAD su prihvatile komunistiku Kubu na svome pragu. Mali plamenovi oslobodilakih i gerilskih ratova koje su kubanska revolucija i talas dekolonizacije zapalili u Latinskoj Americi i Africi, nisu se pretvorili u umske poare, ve se inilo da se gase uz poslednje titra- je (videti poglavlje 15). Kenedi je ubijen 1963. godine; Hruova je 1964. godine oterao sovjetski establiment, koji je prednost davao manje neobuzdanom pristupu politici. ezdesete i rane sedamdesete godine su zapravo dovele do znaajnih koraka za kontrolu i ograniavanje nuklearnog oruja: do sporazuma o zabrani testiranja, do pokuaja da se zaustavi irenje nuklearnog oruja (koje su prihvatali oni koji su ga ve imali, ili koji nisu oekivali da ga ikada imaju, ali ne od onih koji su gradili sopstvene nuklearne arsenale kao to su Kina, Francuska i Izrael), do Ugovora o ogranienju strategijskog nuklearnog naoruanja (SALT) izmeu SAD i SSSR, ak i do izvesnih sporazuma 0 antibalistikim projektilima (ABM) na obe strane. Jo vanije, trgovina izmeu SAD 1 SSSR, politiki tako dugo guena na obe strane poela je da cveta kako su se ezdesete pretvarale u sedamdesete godine. Mogunosti su se inile dobrim. Nisu bile. Sredinom sedamdesetih godina, svet je stupio u ono to je nazvano Drugi hladni rat (videti poglavlje 15). To se poklopilo sa velikom promenom u svetskoj ekonomiji, periodom dugorone krize koja e karakterisati dve decenije koje su

HLADNI RAT 187

poele 1973. godine, i dosei vrhunac ranih osamdesetih godina (poglavlje 14). Meutim, u poetku igrai u igri super sila nisu mnogo primeivali promenu ekonomske klime, sem iznenadnog skoka cena energije koji je sproveden uspenim udarom kartela proizvoaa nafte, OPEC-a, to je bio jedan od nekoliko razvojnih procesa koji su izgledali kao da sugeriu slabljenje meunarodne dominacije SAD. Obe supersile bile su relativno srene zbog zdravog stanja njihovih privreda. SAD su oito bile manje pogoene ekonomskim usporavanjem od Evrope; SSSR je oseao - koga bogovi hoe da unite prvo mu daju samozadovoljstvo - kako sve ide njemu naruku. Leonid Brenjev, Hruovljev naslednik, koji je vladao tokom dvadeset godina koje e sovjetski reformatori nazvati erom stagnacije", izgleda da je imao nekih razloga za optimizam, naroito zbog toga to je na meunarodnom tritu naftna kriza 1973. godine upravo uetvorostruila vrednost dinovskih novih rezervi nafte i zemnog gasa koje su otkrivene u Sovjetskom Savezu od sredine ezdesetih godina. Pa ipak, da ostavimo privredu na stranu, sada izgleda kao da su dva meusobno povezana razvojna procesa pomerila ravnoteu supersila. Prvi je bio ono to se inilo kao poraz i destabilizacija SAD, kada se ova zemlja upustila u veliki rat. Vijetnamski rat je demoralisao i podelio naciju koja se nala usred televizijskih scena nemira i antiratnih demonstracija; unitio je jednog amerikog predsednika; doveo je posle deset godina (1965-1975) do poraza koji su svi predviali i povlaenja; i to je jo vanije, demonstrirao je izolovanost SAD. Jer nijedan jedini ameriki saveznik iz Evrope nije poslao ak ni nominalni kontigent trupa da se bore rame uz rame sa amerikim snagama. Zato su se SAD uplele u na propast osueni rat, na ta su ih upozoravali i saveznici i neutralci, pa ak i SSSR,27 skoro je nemogue shvatiti, sem kao deo onog neprozirnog oblaka neshvatanja, zbrke i paranoje kroz koji su tumarali glavni uesnici u Hladnom ratu. A ako Vijetnam nije bio dovoljan da pokae izolaciju Amerike, Jom Kipur rat iz 1973. godine izmeu Izraela, kome su SAD dopustile da postane njihov najblii saveznik na Srednjem istoku, i Egipta i Sirije, ije je snage snadbevao Sovjetski Savez, uinio je tu izolaciju jo oevidnijom. Jer kada je teko pritisnuti Izrael, koji je ostao bez dovoljno aviona i municije, apelovao na SAD da hitno uputi pomo, evropski saveznici su, uz jedini izuzetak poslednjeg uporita predratnog faizma, Portugaliju, odbili da dopuste da ak ameriki avioni koriste amerike baze na njihovom tlu u te svrhe. (Oruje i municija su stigli u Izrael preko Azora.) Sjedinjene Drave su verovale - ne vidi se zato - da je njihov sopstveni interes doveden u pitanje. U stvari je ameriki dravni sekretar, Henri Kisinder (iji je predsednik, Riard Nikson inae bio uzaludno angaovan u pokuaju da obustavi proceduru za svoj opoziv), stvarno objavio stanje nuklearne pripravnosti prvi put posle kubanske raketne krize, to je akcija karakteristina po svojoj brutalnoj neiskrenosti za ovog sposobnog i cininog manipulatora. To nije pokolebalo amerike saveznike, koji su bili daleko vie zabrinuti za svoje snadbevanje naftom sa Srednjeg istoka, nego za neki regionalni poduhvat SAD za koji su Amerikanci neubedljivo tvrdili da je bitan za globalnu borbu protiv komunizma. Jer, arapske drave su preko OPEC-a inile ta su mogle da zapree snadbevanje Izraela tako to su obusta-

27 Ako elite, krenite samo i borite se u dunglama Vijetnama. Francuzi su se tamo borili sedam godina i ipak su morali da na kraju dignu ruke. Moda e Amerikanci biti u stanju da izguraju malo due, ali konano e i oni morati da odustanu." Hruov Dinu Rasku (Dean Rusk) 1961. godine (Beschloss, 1991, str. 649).

188 ZLATNO DOBA

vljali snadbevanje naftom i pretili naftnim embargom. Postupajui tako, otkrili su svoju sposobnost da uetvorostrue svetsku cenu nafte. A ministri spoljnih poslova na elom svetu nisu mogli da ne primete da nije bilo nieg to su svemone SAD, uradile, ili to su mogle da uine u vezi s tim. Vijetnam i Srednji istok oslabili su SAD, mada sami po sebi nisu izmenili globalnu ravnoteu supersila, ili prirodu sukoba na raznim regionalnim pozornicama Hladnog rata. Meutim, izmeu 1974. i 1979. godine, novi talas revolucija grunuo je preko velikih delova planete (videti poglavlje 15). Ova trea runda ovakvih potresa u Kratkom dvadesetom veku, stvarno je izgledala kao da bi mogla da ravnoteu supersila pomeri na tetu SAD, poto je veliki broj reima u Africi, Aziji, pa ak i na samom tlu Amerike bio privuen na sovjetsku stranu i - to je konkretnije - pruao je SSSR-u vojne, posebno pomorske baze, izvan njegove matice bez izlaza na more. To to se ovaj trei talas svetske revolucije poklopio sa trenutkom javnog amerikog neuspeha i poraza, proizvelo je Drugi hladni rat. Ali ga je isto tako izvesnim uinila koincidencija oba faktora sa optimizmom i samozadovoljstvom Brenjevljevog Sovjetskog Saveza u sedamdesetim godinama. Ova faza konflikta voena je kombinacijom lokalnih ratova u Treem svetu, u kojima se indirektno borila Amerika, koja je sada izbegavala vijetnamsku greku da angauje sopstvene trupe, i jednim neobinim ubrzanjem trke u nuklearnom naoruanju; ono prvo je bilo oigledno manje iracionalno nego ovo drugo. Poto se situacija u Evropi tako jasno stabilizovala - ak ni portugalska revolucija 1974. godine i kraj Frankovog reima u paniji nisu mogli to da izmene - a granice su bile tako jasno povuene, praktino su obe supersile premestile svoje nadmetanje u Trei svet. Detant u Evropi je Sjedinjenim Dravama pod Niksonom (1968-9174) i Kisinderu pruio mogunost da postignu dva velika uspeha: izbacivanje Sovjeta iz Egipta, i to je mnogo vanije, neformalno regrutovanje Kine u antisovjetski savez. Novi talas revolucija, za koje je sve postojala verovatnoa da e biti protiv konzervativnih reima, a SAD su od sebe nainile globalnog branioca ovih reima, pruili su Sovjetskom Savezu ansu da ponovo stekne inicijativu. Budui da je kolabirajue portugalsko afriko carstvo (Angola, Mozambik, Zelenortska ostrva) dolazilo pod komunistiku vlast i da se revolucija koja je zbacila etiopskog cara okretala ka istoku; da je sovjetska mornarica koja je sve bre rasla dobijala velike nove baze na obema stranama Indijskog okeana; da je iranski ah pao, raspoloenje blisko histeriji je obuzelo javne i privatne rasprave u Americi. Kako drukije (osim delimino, zapanjujuim nepoznavanjem azijske topografije) moemo da objasnimo ameriki pogled, ozbiljno iznet u to vreme, da ulazak sovjetskih trupa u Avganistan oznaava prvi korak sovjetskog napredovanja koje e uskoro dostii do Indijskog okeana i Persijskog zaliva.10 Neopravdano samozadovoljstvo Sovjeta ohrabrivalo je ovakvu turobnost. Mnogo pre nego to su ameriki propagandisti ex post facto objasnili kako su se Amerikanci odluili na to da Hladni rat dobiju time to e naterati protivnika da bankrotira, Brenjevljev reim je poinjao da bankrotira uvaljivanjem u program naoruanja koji je svake godine u proeku poveavao odbrambene trokove za 4-5 procenata (realne vrednosti) tokom dvadeset godina posle 1964. godine. Ova trka je postala besmislena, mada je pruila SSSR-u satisfakciju da tvrdi kako je dostigao paritet sa SAD u
10 Sugestija da su nikaragvanski sandinisti doneli vojnu opasnost na nekoliko dana vonje kamionom od teksake granice, je jo jedan i to karakteristian sluaj ove geopolitike na nivou kolskih atlasa.

HLADNI RAT 189

raketnim lanserima do 1971. godine, 25 procenata nadmoi do 1976. godine (ostajao je daleko iza Amerike u broju bojevih glava). ak je i mali sovjetski nuklearni arsenal zaplaio Ameriku tokom kubanske krize, a sada su obe strane bile u stanju da jedna drugu vie puta svedu na naslage krhotina. Sistematski sovjetski napor da izgrade mornaricu koja e irom sveta biti prisutna na - ili je bolje rei, poto su njena glavna snaga bile nuklearne podmornice, ispod svetskih okeana, strateki govorei nije imao mnogo smisla, ali je bar bio razumljiv kao politiki gest jedne globalne supersile, koja polae pravo na to da po elom svetu pokazuje svoju zastavu. Pa ipak sama injenica da SSSR vie ne prihvata svoje regionalno ogranienje, pogodila je amerike hladne ratnike kao jasan dokaz da e se zapadna prevlast okonati, ako ne bude potvrena pokazivanjem snage. Sve vee samopouzdanje koje je dovelo do toga da Moskva napusti posthruovsku opreznost u meunarodnim poslovima uvrstila ih je u tome. Histerija u Vaingtonu nije naravno, bila zasnovana na realnom zakljuivanju. Snaga Amerike, za razliku od njenog prestia, i dalje je bila odluujue vea nego sovjetska. to se tie privreda i tehnologije dva tabora, zapadna (i japanska) superiornost nije se mogla ni izraunati. Sovjeti, sirovi i nefleksibilni, moda su titanskim naprezanjima uspeli da izgrade najbolju privredu po modi iz 1890-ih godina bilo gde u svetu (Jowit, 1991, str. 78), ali od kakve je pomoi Sovjetskom Savezu bilo to to je proizvodio 80 procenata elika vie od SAD, dvaput vie sirovog gvoa, i pet puta vie traktora, kada nije uspeo da se prilagodi ekonomiji koja je zavisila od silikona i softvera? (Videti poglavlje 16.) Apsolutno nema dokaza, niti verovatnoe, da je SSSR eleo rat (osim moda sa Kinom), a kamoli nuklearni napad na Zapad. Grozniavi scenariji nuklearnog napada koji su ranih osamdesetih stizali od zapadnih hladnih ratnika i vladinih slubi za informisanje, nastali su samostalno. Njihov stvarni efekat je bio da su ubedili Sovjete da je preventivni nuklearni napad Zapada na SSSR mogu, pa ak - kao u nekim trenucima 1983. godine - da predstoji (Walker, 1993, poglavlje 11), i to su prouzrokovali najvei masovni evropski antinuklearni mirovni pokret, kampanju protiv razmetanja novih raketa po Evropi. Istoriari dvadeset i prvog veka, daleko od ivih seanja na sedamdesete i osamdesete godine, pokuavae da shvate oigledno ludilo ove provale vojne groznice, retorike apokalipse i esto bizarno ponaanje vlade Sjedinjenih Drava, posebno u prvim godinama predsednika Regana (1980-1988). Morae da uvae dubinu subjektivnih trauma poraza, nemoi i javne bruke koje su razdirale politiki establiment Sjedinjenih Drava sedamdesetih godina, a to je uinjeno jo bolnijim oiglednom zbrkom oko amerikih predsednika u godinama kada je Riard Nikson, za kim su usledila dva zanemarljiva naslednika, morao da zbog prljavog skandala da ostavku. Ove traume su doivele vrhunac u epizodi u kojoj su ameriki diplomati drani kao taoci u Iranu, crvenim revolucijama u par centralnoamerikih drava, i kada je OPEC jo jednom podigao svoje cene do rekorda svih vremena. Politika Ronalda Regana, izabranog za predsednika 1980. godine, moe se razu- meti samo kao jedan pokuaj da se izbrie ono to se osealo kao ljaga ponienja pokazivanjem neosporne prevlasti i nadmoi SAD, ako treba i gestovima vojne snage prema lakim metama, kao pri invaziji malog karipskog ostrva Grenade (1983), pri velikoj pomorskoj i vazdunoj invaziji na Libiju (1986) i jo veoj i besmislenijoj invaziji na Panamu (1989). Regan, moda ba zato to je bio prosean holivudski glumac, razu- meo je raspoloenje svog naroda i dubinu rana za narodno samopotovanje. Na kraju je trauma zaleena tek nepredvienim i neoekivanim kolapsom najveeg suparnika,

190 ZLATNO DOBA

koji je ostavio SAD kao jedinu svetsku silu. ak i onda, moemo u Zalivskom ratu protiv Iraka 1991. godine, otkriti zakasnelu kompenzaciju za uasne trenutke 1973. i 1979. godine kada najvea sila na Zemlji nije mogla da pronae odgovor za konzorcijum slabanih drava Treeg sveta koje su pretile da prekinu njeno snadbevanje naftom. Tako je krstaki rat protiv carstva zla kome je - bar za javnost - vlada predsednika Regana posvetila svoju energiju, bio pre planiran kao terapija za SAD nego kao praktini pokuaj da se ponovo uspostavi svetska ravnotea sila. Ovo je u stvari, tiho uinjeno kasnih sedamdesetih godina, kada je NATO - pod demokratskim predsednikom Sjedinjenih Drava i socijaldemokratskim i laburistikim vladama u Nemakoj i Britaniji - poeo da se ponovo naoruava, i kada su napredovanje novih leviarskih drava u Africi spreili od samog poetka pokreti i drave koje su podravali Amerikanci, prilino uspeno u centralnoj i junoj Africi, gde su SAD mogle da deluju zajedno sa stranim apartheid reimom Junoafrike Republike, manje uspeno na Rogu Afrike (u obe oblasti Rusi su imali neprocenljivu pomo ekspedicionih snaga sa Kube, koje su dokazivale opredeljenost Fidela Kastra za revoluciju u Treem svetu, kao i njegovo saveznitvo sa Sovjetskim Savezom. Reganovski doprinos Hladnom ratu bio je druge vrste. On nije bio toliko praktian koliko ideoloki - deo zapadne reakcije na nevolje u doba nevolja i nesigurnosti u koje je, inilo se, svet upadao posle kraja Zlatnog doba (videti poglavlje 14). Dugaak period vladavine snaga centra i socijaldemokrati- je se zavravao, dok je izgledalo da su socijalne politike Zlatnog doba propale. Vlade ideoloke desnice, opredeljene za jedan ekstremni oblik poslovnog egoizma i laissez faire, dole su u nekoliko zemalja na vlast oko 1980. godine. Meu njima su najistaknutiji bili Regan i samopouzdana i impresivna gospoa Taer u Britaniji (1979-1990). Za ovu novu desnicu dravno sponzorisan socijalni kapitalizam pedesetih i ezdesetih godina koji vie nije, od 1973. godine, bio podupiran ekonomskim uspehom, uvek je izgledao kao podvrsta onog socijalizma (puta u ropstvo" kako ga je nazvao ekonomist i ideolog fon Hajek) iji su logini krajnji rezultat videli u Sovjetskom Savezu. Reganovski Hladni rat nije bio usmeren samo protiv carstva zla preko granice, ve i protiv uspomene na Franklina D. Ruzvelta kod kue: protiv Drave drutvene brige kao i protiv bilo kakve nametljive drave. Njegov neprijatelj je bio liberalizam (,,L-rei su koriene sa puno uspeha u predsednikim izbornim kampanjama) isto koliko i komunizam. Poto e SSSR propasti tano posle kraja Reganove ere, ameriki publicisti e prirodno tvrditi da je on zbaen borbenom kampanjom za njegovo slamanje i unitenje. SAD su vodile Hladni rat i pobedile i potpuno porazile svog neprijatelja. Ne treba da ozbiljno uzimamo ovu krstaku verziju iz osamdesetih godina. Nema nikakvog znaka da je amerika vlada oekivala ili predviala predstojei kolaps Sovjetskog Saveza, niti da je na bilo koji nain bila spremna za njega kada je do toga dolo. Iako se svakako nadala da e izloiti sovjetsku ekonomiju pritisku, njene sopstvene obavetaj- ne slube su je (pogreno) informisale da je sovjetska privreda u dobroj formi i da je u stanju da izdri trku u naoruanju sa SAD. Ranih osamdesetih godina SSSR je jo uvek posmatran (takoe pogreno) kao da je angaovan u globalnoj ofanzivi. U stvari, sam predsednik Regan, kakvu god retoriku da su ispred njega stavljali pisci njegovih govora, i ta god da je prolazilo kroz njegovu ne uvek lucidnu glavu, zapravo je verovao u koegzistenciju SAD i SSSR, ali takvu koja se ne bi trebalo da zasniva na zazornoj ravnotei uzajamnog terora. Ono o emu je sanjao bio je svet potpuno bez nuklearnog oruja. A tako je sanjao, to je postalo jasno prilikom njihovog udnog i uzbuenog susre-

HLADNI RAT 191

ta na vrhu u subarktikoj tami Islanda u jesen 1986. godine, i novi generalni sekretar Komunistike partije Sovjetskog Saveza, Mihail Sergejevi Gorbaov. Hladni rat se zavrio kada su jedna ili obe supersile shvatile kobnu apsurdnost trke u nuklearnom naoruanju, i kada su jedna ili obe od njih prihvatile da druga strana iskreno eli da ga zavri. Verovatno je bilo lake sovjetskim nego amerikim liderima da preuzmu ovu inicijativu, jer Hladni rat nikad nije bio u Moskvi posmatran kroz one krstake termine uobiajene u Vaingtonu, a moda i zbog toga to nisu morali da uzimaju u obzir egzaltirano javno mnjenje. S druge strane, ba zbog toga bi bilo tee sovjetskom lideru da ubedi Zapad da ozbiljno misli. Zbog toga svet duguje ogromnu zahvalnost Mihailu Gorbaovu, koji ne samo da je preuzeo inicijativu, ve je uspeo, bez iije pomoi, da ubedi vladu Sjedinjenih Drava i ostale na Zapadu, da misli ono to kae. Meutim, nemojmo da potcenimo doprinos predsednika Regana koji se sa prostodunim idealizmom probio kroz neobino gust zastor ideologa, fanatika, karijerista, desperadosa i profesionalnih ratnika oko njega, da bi dopustio da bude ubeen. Praktino se Hladni rat okonao sa dva samita u Rejkjaviku (1986) i Vaingtonu (1987). Da li je kraj Hladnog rata imao za nunu posledicu kraj sovjetskog sistema? Ova dva fenomena su istorijski odvojiva, mada su oigledno povezana. Sovjetski tip socijalizma je tvrdio za sebe da je globalna alternativa kapitalistikom svetskom sistemu. Poto kapitalizam nije propao, niti je izgledao kao da propada - mada se ovek pita ta bi se desilo da su se svi socijalistiki i dunici iz Treeg sveta ujedinili 1981. godine u neizvravanju obaveza po njihovim zapadnim zajmovima - izgledi socijalizma kao svetske alternative zavisili su od njegove sposobnosti da se nadmee sa svetskom kapitalistikom privredom, takvom kakva je reformisana posle Velike recesije i Drugog svetskog rata i onakvom kakva je bila preobraena postindustrijskom revolucijom" komunikacione i informatike tehnologije u sedamdesetim godinama. Posle 1960. godine, bilo je oigledno da socijalizam zaostaje po sve broj stopi. Vie nije bio konkurentan. U meri u kojoj je ovo takmienje poprimilo oblik konfrontacije dve politike, vojne i ideoloke supersile, ova inferiornost je postajala pogubna. Obe supersile su prenapele i iaile svoje privrede masovnom i strano skupom takmiarskom trkom u naoruanju, ali je svetski kapitalistiki sistem mogao da apsorbuje tri biliona dolara duga - u sutini za vojne trokove - u koje su se osamdesetih godina uvalile SAD, do tada najvei svetski kreditor. Nije bilo nikog, kod kue ili u inostranstvu, da izdri ovakav napor sovjetskog troenja, koje je u svakom sluaju predstavljalo daleko vei udeo sovjetskih proizvoda - moda etvrtinu - nego li sedam procenata titanskog bruto domaeg proizvoda SAD, koliko je sredinom osamdesetih godina odlazilo na ratne izdatke. Sjedinjene Drave su, kombinacijom sree i politike, videle kako se zemlje zavisne od njih pretvaraju u tako napredne privrede da su nadmaile njihovu sopstvenu ekonomiju. Do kraja sedamdesetih godina, privrede Evropske zajednice i Japana su uzete zajedno bile 60 procenata vee od amerike. S druge strane sovjetski saveznici i ovisnici nikada nisu stajali na sopstvenim nogama. Oni su i dalje bili stalni i ogromni odvodni kanal za desetine milijardi dolara iz SSSR-a. Geografski i demografski, one zaostale zemlje sveta, ija e revolucionarna mobilizacija, nadala se Moskva, jednog dana nadmaiti premo kapitalizma, predstavljale su 80 procenata sveta. Ekonomski govorei, one su bile periferija. to se tie tehnologije, budui da je zapadnjaka superiornost rasla skoro eksponencijalno, nije bilo takmienja. Ukratko, Hladni rat je od poetka bio rat nejednakih.

192 ZLATNO DOBA

Ali nije neprijateljska konfrontacija sa kapitalizmom i njegovom supersilom bila ono to je potkopalo socijalizam. Pre je to bila kombinacija njegovih sopstvenih oitih i hendikepirajuih ekonomskih nedostataka sa ubrzanom invazijom koju je na socijalistiku ekonomiju izvrila daleko dinaminija, naprednija i u svetu dominiraju- a kapitalistika ekonomija. U meri u kojoj je retorika Hladnog rata videla kapitalizam i socijalizam, slobodni svet i totalitarizam" kao dve strane jednog nepremostivog kanjona, i u kojoj je odbacivala svaki pokuaj da se on premosti,28 ak se moe rei da je Hladni rat, daleko od toga da prouzrokuje uzajamno samoubistvo nuklearnog rata, garantovao opstanak slabijem takmiaru. Jer, zabarikadirana iza gvozdenih zavesa, ak i neefikasna i sve slabija centralno planirana komandna privreda bila je sposobna za ivot - moda je polako opadala, ali nikako nije izgledalo verovatno da e brzo propasti. 29 Ono to je socijalizam uinilo ranjivim, bila je interakcija privreda sovjetskog tipa sa kapitalistikom svetskom privredom od ezdesetih godina nadalje. Kada su socijalistiki rukovodioci sedamdesetih godina odabrali da iskoriste od skora pristupane resurse svetskog trita (cene nafte, pristupane kredite, itd.) umesto da se suoe sa tekim problemom reformisanja njihovih ekonomskih sistema, iskopali su sami sebi grobove (videti poglavlje 16). Paradoks Hladnog rata bio je u tome to ono to je porazilo i na kraju unitilo SSSR nije bila konfrontacija, ve detant. Pa ipak u jednom smislu vaingtonski ukrasi Hladnog rata nisu sasvim grei- li. Pravi Hladni rat, kao to lako moemo videti iz dananje perspektive, zavrio se na vaingtonskom samitu 1987. godine, ali ceo svet nije mogao uoiti da je on na kraju sve dok SSSR nije oigledno prestao da bude supersila, pa u stvari i bilo kakva sila. etrdeset godina straha u sumnjienja, sejanja i etve zmajevih zuba vojne industrije, nisu se mogle tako lako preokrenuti. Tokovi ratne maine nastavili su da se vrte na obema stranama. Profesionalno paranoine obavetajne slube nastavljale su da sumnjaju u svaki pokret druge strane kao u lukavi trik kojim se razoruava neprijateljska budnost, ne bi li se bolje porazio. Kolaps sovjetske imperije 1989. godine, dezintegracija i raspadanje samog SSSR-a 1989-1991. godine, bili su ono to je uinilo da je postalo nemogue, pretvarati se, a kamoli verovati, da se nita nije promenilo. V Ali ta se tano promenilo? Hladni rat je meunarodnu scenu preobrazio u tri pogleda. Prvo, on je potpuno eliminisao, ili zasenio, sva suparnitva i konflikte koji su oblikovali svetsku politiku pre Drugog svetskog rata. Sem jednog. Neki sukobi su nestali jer su iezla carstva imperijalne epohe, a sa njima i suparnitva kolonijalnih sila oko kolonija pod njihovom vlau. Drugi su nestali, jer su sve velike sile osim dve, degradirane u drugu ili treu ligu meunarodne politike, i njihovi meusobni odnosi vie nisu bili autonomni, pa zaista nisu bili vie od lokalnog znaaja. Francuska i (Zapadna) Nemaka pokopali su stare sekire posle 1947. godine ne zbog toga to je francu- sko-nemaki sukob postao nezamisliv - francuske vlade su sve vreme mislile o tome - ve zbog toga to njihovo zajedniko pripadnitvo taboru Sjedinjenih Drava i hege

28 Uporedi ameriku upotrebu termina ,,finlandizacija kao pogrdnog termina. Da uzmemo ekstremni sluaj, mala komunistika planinska republika Albanija bila je siromana i zaostala, ali je mogla da preivi tokom trideset i neto godina kada se faktiki iskljuila iz sveta. im su zidovi koji su je zaklanjali od svetske privrede sravnjeni, sruila se u gomilu ekonomskog odera. 29

HLADNI RAT 193

monija Vaingtona nad zapadnom Evropom ne bi dopustili Nemakoj da izmakne kontroli. ak i tako, zapanjuje kako su brzo sa vidika nestale velike preokupacije drava posle velikih ratova: naime briga pobednika o gubitnikim planovima za oporavak i gubitniki planovi kako da preokrenu poraz. Malobrojni su oni na Zapadu koji su bili ozbiljno zaokupljeni dramatinim povratkom statusa velikih sila Zapadnoj Nemakoj i Japanu, naoruanih, mada ne nuklearnih, sve dok su obe zemlje bile praktino podreene lanice amerike alijanse. ak ni SSSR i njegovi saveznici, iako su osuiva li nemaku opasnost, o emu su imali gorko iskustvo, vie su to inili zbog propagande nego iz stvarnog straha. Ono ega se Moskva plaila, nisu bile nemake oruane snage, ve NATO rakete na nemakom tlu. Ali posle Hladnog rata, mogu se pojaviti drugi konflikti sila. Drugo, Hladni rat je zamrzao internacionalnu situaciju, a inei tako on je stabilizovao ono to je u sutini bilo neuvreno i privremeno stanje stvari. Nemaka je bila najoigledniji primer. etrdeset i est godina ona je ostala podeljena - de facto, ako ne i de jure - u etiri sektora: Zapad, koji je postao Savezna Republika Nemaka 1949. godine; sredinu, koja je postala Nemaka Demokratska Republika 1954. godine; i Istok, iza linije Odra - Nisa, odakle je prognana veina Nemaca i koji je postao deo Poljske i Sovjetskog Saveza. Kraj Hladnog rata i dezintegracija SSSR-a ponovo je ujedinila dva zapadna sektora, a deo istone Pruske koji su anektirali Sovjeti ostao je izolovan i izdvojen od ostatka Rusije novom, sada nezavisnom litvanskom dravom. Kraj Hladnog rata je ostavio Poljake sa nemakim obeanjima da e Nemci prihvatiti granice iz 1945. godine, obeanjima koja ih nisu umirila. Stabilizacija nije znaila mir. Sem u Evropi, Hladni rat nije bila era u kojoj je vojevanje bilo zaboravljeno. Jedva da je bilo godine izmeu 1948. i 1989. da negde nije bilo prilino ozbiljnog oruanog konflikta. Meutim, strah da bi konflikti mogli da izazovu otvoreni, tj. nuklearni rat izmeu supersila, kontrolisao ih je ili priguivao. Iraki zahtevi protiv Kuvajta, malog naftom bogatog britanskog protektorata na vrhu Persijskog zaliva, nezavisnog od 1961. godine - bili su stari i stalno su bili ponovo iznoeni. Oni nisu dovodili do rata sve dok Persijski zaliv nije prestao da bude skoro automatsko arite konfrontacije supersila. Sigurno je da bi pre 1989. godine, SSSR koji je bio glavni snabdeva Iraka orujem, energino obeshrabrio bilo kakav avanturizam Bagdada u ovoj oblasti. Unutranji politiki razvoj drava, naravno nije bio zamrznut na isti nain - osim tamo gde bi ovakve promene promenile, ili izgledale kao da menjaju odanost drava svojoj gospodareoj supersili. Sjedinjene Drave nisu bile sklonije tome da tole- riu komuniste na vlasti u Italiji, ileu, ili Gvatemali, nego to je Sovjetski Savez bio spreman da se odrekne svog prava da alje trupe u bratske drave sa disidentskim vladama kao to su Maarska i ehoslovaka. Istina je da je SSSR trpeo daleko manje raznolikosti kod svojih prijateljskih i satelitskih reima, ali je s druge strane njegov kapacitet da se afirmie unutar njih bio mnogo manji. ak i pre 1970. godine on je potpuno izgubio ono kontrole to je ikada imao nad Jugoslavijom, Albanijom i Kinom; morao je da trpi neka vrlo individualistika ponaanja voa Kube i Rumunije; a to se tie zemalja Treeg sveta koje je snabdevao orujem, i sa kojima je delio neprijateljstvo prema amerikom imperijalizmu, ako stavimo na stranu zajednitvo interesa, Sovjetski Savez uopte nije nad njima uspostavio kontrolu. Jedva da je ijedna od njih ikada tolerisala legalno postojanje lokalnih komunistikih partija. Meutim, kombinacija sile, politikog uticaja, podmiivanja i logike bipolariteta i antiimperijalizma odravala je podelu sveta vie-manje stabilnom. Osim Kine, nijedna vana drava nije stvarno

194 ZLATNO DOBA

promenila stranu, osim domaom revolucijom, koju supersile nisu mogle ni da izazovu ni da spree, kao to su Sjedinjene Drave otkrile sedamdesetih godina. ak i oni ameriki saveznici koji su uviali da ovaj savez sve vie sputava njihovu politiku, kao nemake vlade posle 1969. godine po pitanju Ostpolitike, nisu se povlaile iz saveza koji je sve vie bivao neugodan. Politiki nemone, nestabilne i neodbranjive politike tvorevine koje nisu bile u stanju da preive i stvarnoj meunarodnoj dungli - region izmeu Crvenog mora i Persijskog zaliva bio ih je pun - nekako su opstajale. Senka atomske peurke garantovala je opstanak ne liberalnim demokratijama u zapadnoj Evropi, ve reimima kao to su Saudijska Arabija i Kuvajt. Hladni rat je bio najbolje vreme da se u njemu bude mini-drava - kao to je i posle Hladnog rata postala oigledna razlika izmeu reenih i odloenih problema. Tree, Hladni rat je napunio svet orujem do stepena kome se ne da verovati. To je bila prirodna posledica etrdeset godina kada su se velike industrijske drave takmiile u tome da se naoruaju za rat koji bi mogao da izbije svakog trenutka; etrdeset godina tokom kojih su se supersile nadmetale u pridobijanju prijatelja i uticanju na ljude tako to su irom planete delili oruje, da i ne pominjemo etrdeset godina stalnog ratovanja niskog intenziteta" uz povremena izbijanja velikih konflikata. Privrede koje su bile militarizovane u velikoj meri, a u svakom sluaju ogromni i uticajni vojno-indu- strijski kompleksi, imali su ekonomskog interesa u tome da prodaju svoje proizvode u inostranstvu, ako ni zbog ega drugog ono da utee svoje vlade dokazom da oni nisu samo gutali astronomske i ekonomski neproduktivne vojne budete koji su ih odrava li u pokretu. Svetska moda vojnih reima bez presedana (videti poglavlje 12) obezbeivala je zahvalno trite, koje su hranili ne samo irokogrudost supersila, ve i - posle revolucije cena nafte - lokalni prihodi koji su se uveali iznad matanja ranijih sultana i eika Treeg sveta. Svako je izvozio oruje. Socijalistike privrede i neke kapitalistike drave u opadanju imale su malo ta drugo da izvezu to bi bilo konkurentno na svetskom tritu. Trgovina smru se nije sastojala samo u komadinama gvourije koje su jedino vlade mogle da koriste. U jednom dobu gerilskog ratovanja i terorizma takoe se razvila i velika potranja za lakim, prenosivim i odgovarajue ruilakim i ubilakim spravama, a podzemlja gradova poznog dvadesetog veka mogli bi da i dalje obezbeuju civilno trite za ovakve proizvode. U ovakvom miljeu uzi mainke (izraelske), kala- njikov puke (ruske) i semteks eksploziv (eki) postali su odomaena imena. Na ovaj nain Hladni rat se ovekoveava. Mali ratovi u kojima su se nekada klijenti jedne supersile postavljali protiv klijenata one druge, nastavljeni su nakon to je stari konflikt zavren na lokalnoj osnovi, odupirui se onima koji su ih pokrenuli i koji su sada eleli da ih zavre. UNITA pobunjenici su ostali na bojitu protiv reima, iako su se Junoafrikanci i Kubanci povukli iz ove nesrene zemlje, a iako su ih se Sjedinjene Drave i Ujedinjene nacije odrekle i priznale drugu stranu. Nee im ponestati oruja. Somalija, koju su prvo naoruavali Rusi, kada je car Etiopije bio na strani Sjedinjenih Drava, onda od SAD, kada se revolucionarna Etiopija okrenula Moskvi, stupila je u posthladnoratovski svet kao glau pogoena teritorija gde ratuju anarhini klanovi, koji oskudevaju u svemu osim u skoro neogranienim zalihama puaka, municije, nagaznih mina i vojnog transporta. Sjedinjene Drave i UN su se mobilisale da donesu hranu i mir. To se pokazalo teim nego preplaviti ovu zemlju pukama. U Avga- nistanu su SAD delile rune antiavionske ,,stinger projektile i lansere antikomunistikim plemenskim gerilcima naveliko, pravilno raunajui da e ovi oslabiti sovjetsku vlast u vazduhu. Kad su se Rusi povukli, rat je nastavljen kao da se nita nije prome

HLADNI RAT 195

nilo, osim to su u odsustvu aviona plemenici sada mogli da iskoriste veliku potranju za stingerima, koje su prodavali na meunarodnim tritima oruja uz dobru zaradu. Sjedinjene Drave su im u oajanju ponudile da ih otkupe nazad po ceni od 100 000 dolara po komadu, uz spektakularni nedostatak uspeha (International Herald Tribune str. 24, 5/7/93; Repubblica, 6/4/94). Kako je Geteov arobnjakov egrt uskliknuo: Die ich rief die Geister, iverd ich nun

nicht los. Kraj Hladnog rata iznenada je uklonio podupirae koji su drali meunarodnu strukturu, i u meri koja jo nije procenjena, strukturu unutranjepolitikih sistema u svetu. A ono to je iza njega ostalo bio je svet u neredu i deliminom kolapsu, jer nije bilo nieg da ih zameni. Ideja kojom su se nakratko zabavljali ameriki predstavnici, da bi stari bipolarni poredak mogao biti zamenjen novim svetskim poretkom 11 zasnovanom na jedinoj supersili koja je preostala, ubrzo se pokazala kao nerealna. Nije moglo biti povratka na svet pre Hladnog rata, jer se suvie toga promenilo, suvie toga je nestalo. Svi meai su pali, sve karte su morale da se menjaju. Politiari i ekonomisti navikli na jednu vrstu sveta ak su uvideli da je teko ili nemogue proceniti prirodu problema sasvim druge vrste. SAD su 1947. godine shvatile potrebu da se jednim gigantskim projektom bez oklevanja obnove zapadnoevropske privrede, jer je pretpostavljenu opasnost za ove privrede - komunizam i Sovjetski Savez - bilo lako definisati. Ekonomske i politike posledice kolapsa Sovjetskog Saveza i istone Evrope bile su jo dramatinije nego nevolje zapadne Evrope, i pokazae se jo dalekosenijim. One su bile sasvim predvidljive krajem osamdesetih godina, pa ak i vidljive - ali nijedna od bogatijih privreda nije posmatrala ovu predstojeu krizu kao globalnu, koja zahteva hitnu i masivnu akciju jer njene politike posledice nije bilo tako lako odrediti. Uz mogui izuzetak Zapadne Nemake, reagovale su tromo - a ak su i Nemci potpuno pogreno razumeli i potcenili prirodu problema, to e pokazati njihove nevolje sa aneksacijom bive Nemake Demokratske Republike. Posledice kraja Hladnog rata bi verovatno bile u svakom sluaju ogromne, ak i da se nisu poklopile sa velikom krizom u svetskoj kapitalistikoj privredi i sa konanom krizom Sovjetskog Saveza i njegovog sistema. Poto je istoriarev svet ono to se desilo, a ne ono to je moglo da se dogodi da su stvari bile drugaije, ne treba da razmatramo posledice drugih scenarija. Pokazalo se da kraj Hladnog rata nije samo kraj jednog meunarodnog sukoba, ve i kraj jedne ere: ne samo za Istok, ve i za itav svet. Postoje istorijski trenuci, koje ak i savremenici mogu da prepoznaju kao oznake kraja jednog doba. Godine oko 1990. su jasno bile ovakva vekovna prekretnica. Ali, iako je svako mogao da vidi da se staro okonalo, postojala je potpuna neizvesnost o prirodi i izgledima novog. Meu svim ovim neizvesnostima, samo je jedna stvar izgledala vrsto i nepovratno: neobine i temeljne promene bez presedana koje je pretrpela svetska ekonomija, dakle i ljudska drutva, u periodu od kada je Hladni rat poeo. Ovo e imati, ili bi trebalo da ima, daleko vee mesto u istorijskim knjigama treeg milenijuma od Korejskog rata, berlinske i kubanske krize i krstareih raketa. Sada se moramo okrenuti ovim preobraajima.

Poglavlje deveto

Zlatne godine

Modena je u poslednjih etrdeset godina stvarno doivela veliki skok unapred. Era od italijanskog ujedinjenja do tada bila je duga era ekanja, ili sporog i isprekidanog prilagoavanja, pre nego to se preobraaj ubrzao do brzine munje. Ljudi su sada doli do toga da uivaju standard ivljenja prethodno ogranien na tanku elitu. . Mucioli (G. Muzzioli, 1993, str. 323) Nijednog gladnog ovjeka, koji je u isti mah i trijezan, ne moete nagovoriti da svoj zadnji dolar potroi za bilo to osim da bi kupio hranu. Ali ovjeka koji se dobro hrani, koji je dobro odeven, koji ima dobar krov nad glavom i uglavnom mu ide dobro moete nagovoriti da izmeu elektrinog aparata za brijanje i elektrine etkice za zube izabere upravo ono to vi elite. Zajedno sa cijenama i trokovima, potranja potroaa postaje neto ime se moe upravljati. D. K. Galbrajt (J. K. Galbraith), Nova industrijska drava, 1967, str. 24; prevod A. Dragievi, Zagreb, 1970)

I Veina ljudi deluje kao istoriari: jedino shvataju prirodu svog iskustva u retrospektivi. Tokom pedesetih godina, mnogi ljudi, posebno oni u sve prosperitetnijim razvijenim41 zemljama, postali su svesni da su se vremena zaista upadljivo poboljala, posebno ako su njihova seanja dosezala unazad do godina pre Drugog svetskog rata. Jedan britanski konzervativni premijer se 1959. godine borio na optim izborima i dobio ih sa sloganom Nikada vam nije bilo tako dobro44, to je izjava koja je bila nesumnjivo tana. Pa ipak sve dok veliki bum nije bio gotov, u nemirnim sedamdesetim godinama, posmatrai uglavnom nisu, da ponemo od ekonomista, poinjali da shvataju da je svet, posebno svet razvijenog kapitalizma, proao kroz izuzetnu fazu svoje istorije; moda jedinstvenu. Tragali su za imenima da bi je opisali: trideset slavnih godina44 (les trente glorieuses) kod Francuza, Zlatno doba od etvrt veka kod AngloAmerikanaca (Marglin i Schor, 1990). Zlato je sijalo sjajnije naspram tmurne ili mrane pozadine decenija krize koje su Usledile. Ima nekoliko razloga zbog kojih je trebalo toliko vremena da se shvati izuzetna priroda ove ere. Za Sjedinjene Amerike Drave, koje su dominirale svetskom privredom posle Drugog svetskog rata, ona nije bila toliko revolucionarna. U toj eri se samo nastavila ekspanzija ratnih godina, koja je, kao to smo videli, bila od jedinstvene vrste za tu zemlju. Ona nije pretrpela ratna oteenja, uveala je svoj drutveni proizvod za

ZLATNE GODINE 197

dve treine (Van der Wee, 1987, str. 30) i rat je zavrila sa skoro dve treine svetske industrijske proizvodnje. Osim toga, ba zbog veliine i naprednosti amerike privrede, njena prava performansa tokom Zlatnih godina nije bila tako impresivna kao stopa rasta drugih zemalja, koje su krenule od mnogo manje osnove. Izmeu 1950. i 1973. godine ona je rasla sporije od bilo koje druge industrijske zemlje, osim Britanije, i to je jo vanije, njen rast nije bio vei nego u najdinaminijim ranijim periodima razvoja. U svim drugim industrijskim zemljama, ukljuujui ak i tromu Britaniju, Zlatno doba je oborilo sve prethodne rekorde (Maddison, 1987, str. 650). U stvari za SAD, ekonomski i tehnoloki, ovo je pre bilo vreme relativnog zaostajanja, nego napretka. Jaz u produktivnosti po radnom satu izmeu Amerike i ostalih zemalja se smanjivao, a ako je ona 1950. godine uivala u nacionalnom bogatstvu (GDP) koje je bilo dvostruko vee po stanovniku nego u Francuskoj i Nemakoj, preko pet puta nego u Japanu, i vie nego za polovinu od Britanije, druge drave su je brzo sustizale i nastavile da tako rade sedamdesetih i osamdesetih godina. Oporavak od rata bio je preovlaujui prioritet za evropske zemlje i Japan, a prvih godina posle 1945. oni su svoj uspeh merili jednostavno time koliko su se prima- kli cilju postavljenom u odnosu na prolost, ne na budunost. Za nekomunistike drave oporavak je takoe znaio da su ostavili za sobom strah od socijalne revolucije i napredovanja komunista i naslee rata i otpora. Iako je veina zemalja (osim Nemake i Japana) do 1950. godine bila na svom predratnom nivou, rani Hladni rat i upornost snanih komunistikih partija u Francuskoj i Italiji obeshrabrivali su euforiju. U svakom sluaju trebalo je izvesno vreme da se osete materijalne blagodeti rasta. U Britaniji one nisu bile opipljive sve do sredine pedesetih godina. Nijedan politiar pre tog vremena ne bi dobio izbore na pomenutom sloganu Harolda Makmilana. ak i u tako spektakularno prosperitetnim regionima kao to je Emilija Romanja u Italiji, blagodeti drutva izobilja14 nisu postale opte sve do ezdesetih godina (Francia, Muzzioli, 1984, str. 327-329). Osim toga, tajno oruje drutva popularnog obilja, naime puna zaposlenost, nije postalo opte raireno sve do ezdesetih godina, kada je proek nezaposlenosti u zapadnoj Evropi stajao na 1,5 odsto. Pedesetih godina je Italija jo uvek imala skoro 8 odsto ljudi bez posla. Ukratko sve do ezdesetih godina, Evropa nije bila dola do toga da uzima blagostanje zdravo za gotovo. Do tada su zaista, prefinjeni posmatrai poeli da pretpostavljaju da e nekako sve u ekonomiji zauvek ii napred i uvis. Nema posebnih razloga za sumnju da se temeljni trendovi rasta nee nastaviti u ranim i srednjim sedamdesetim godinama isto onoliko kao i ezdesetih godina,44 pie u izvetaju Ujedinjenih nacija 1972. godine. Sada se ne moe predvideti nijedan poseban uticaj koji bi uopte drastino izmenio spoljnu sredinu evropskih privreda.44 Klub naprednih kapitalistikih industrijskih privreda, OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) revidirao je tokom ezdesetih godina svoje prognoze za budui razvoj. Oekivalo se da stope rasta do ranih sedamdesetih godina budu (,,u proeku44) preko 5 procenata (Glyn, Hughes, Lipietz, Singh, 1990, str. 39). Nee biti tako. Sada je oito da je Zlatno doba u sutini pripadalo razvijenim kapitalistikim zemljama, koje su tokom ovih decenija predstavljale oko tri etvrtine svetske proizvodnje i preko 80 odsto svetskog industrijskog izvoza (OECD, Impact, 1979, str. 18-19). Jo jedan razlog zato je ova osobenost te epohe tek sporo poimana, bio je taj to je u pedesetim godinama ekonomski uspon izgledao kao da se iri po elom svetu, i to nezavisno od ekonomskih reima. Zaista se u poetku inilo kao da socijalistiki svet koji se odnedavno irio, ima prednost. Stopa rasta SSSRa u pedesetim godinama

198 ZLATNO DOBA

bila je bra od bilo koje stope u zapadnim zemljama, a privrede istone Evrope su rasle skoro isto tako brzo - bre u dotada zaostalim zemljama, sporije u onima koje su ve bile u celosti ili delimino industrijalizovane. Ipak je komunistika Istona Nemaka zaostajala za nekomunistikom saveznom Republikom Nemakom. ak i pored toga to je istoni blok u Evropi izgubio korak u ezdesetim godinama, njegov bruto-doma- i proizvod po stanovniku je tokom celine Zlatnog doba jo uvek rastao neto bre (ili, u sluaju SSSR-a, tek neto malo sporije) nego onaj u velikim kapitalistikim industrijskim zemljama (IMF, 1990, str. 65). Ipak, ezdesetih je postalo jasno da je kapitalizam, a ne socijalizam izbio na prvo mesto. Meutim, Zlatno doba je bio svetski fenomen, ak i pored toga to opte izobilje nikad nije dolo u vidokrug veeg dela svetskog stanovnitva - onog koje je ivelo u zemljama za ije siromatvo i zaostalost su eksperti Ujedinjenih nacija uzalud pokuavali da pronau diplomatske eufemizme. I pored toga, stanovnitvo Treeg sveta je raslo po spektakularnoj stopi - broj Afrikanaca i stanovnika istone i june Azije vie se nego udvostruio tokom trideset pet godina posle 1950, broj Latinoamerikanaca rastao je jo bre (World resources, 1986, str. 11). Sedamdesete i osamdesete godine opet su spoznale masovnu glad, a njen klasini lik, egzotino dete koje umire od gladi su posle veere posmatrali na svakom televizoru Zapada. Za vreme zlatnih decenija nije bilo masovnog gladovanja, osim kao proizvoda ratova i politikog ludila, kao u Kini (videti poglavlje 16). U stvari, dok se stanovnitvo umnoavalo, oekivano trajanje ivota se proteglo u proeku za sedam godina - ak za sedamnaest godina ako pore- dimo kasne tridesete sa kasnim ezdesetim (Morawetz, 1977, str. 48). Ovo znai da je proizvodnja hrane rasla bre od stanovnitva, i u razvijenom i u svakoj velikoj oblasti neindustrijskog sveta. Pedesetih godina proizvodnja hrane je rasla po stopi od 1 procenta godinje po stanovniku u svakom regionu sveta u razvoju" osim Latinske Amerike, a ak i tamo je rasla u odnosu na porast stanovnika, mada umerenije. ezdesetih godina jo uvek je rasla u svim delovima neindustrijskog sveta, ali (opet uz izuzetak Latinske Amerike, koja je ovaj put prednjaila nad ostalima) tek neznatno. Ipak, ukupna proizvodnja hrane u siromanom svetu i u pedesetim i u ezdesetim godinama rasla je bre nego u razvijenom svetu. U sedamdesetim godinama nejednakosti izmeu razliitih delova siromanog sveta nainile su ovakve globalne brojke nekorisnim. Do tada je proizvodnja hrane nekih regiona, kao to su Daleki istok i Latinska Amerika, daleko izmakla ispred rasta njihovog stanovnitva, dok je Afrika opadala za vie od 1 procenta godinje. U osamdesetim godinama, proizvodnja hrane u siromanom svetu po stanovniku nije uopte rasla izvan june i istone Azije (a ak i tamo su neke zemlje po stanovniku proizvodile manje nego sedamdesetih godina - Banglade, ri Lanka, Filipini). Izvesni regioni su bili daleko nie od svog nivoa iz 1970. godine, pa ak su i nastavili da opadaju, posebno Afrika, centralna Amerika i azijski Bliski istok (Van der Wee, 1987, str. 106; FAO, The State of Food, 1989, Annex, tabela2, str. 113-115). U meuvremenu, problem razvijenog sveta je postao taj da je on proizvodio tako mnogo vika hrane da nije znao ta s njim da uini, i da je osamdesetih godina odluio da proizvodi daleko manje, ili u drugom sluaju (kao u Evropskoj zajednici) da dampin- guje svoje planine putera" i jezera mleka" ispod cene, reui time proizvoae u siromanim zemljama. Postalo je jeftinije kupiti holandski sir na Karibima nego u Holandija Zanimljivo, kontrast izmeu vikova hrane na jednoj strani i gladnih ljudi na drugoj strani, koji je tako vreao svet tokom Velike depresije tridesetih godina, prouzrokovao

ZLATNE GODINE 199

je manje komentara u poznom dvadesetom veku. To je bio jedan vid rastueg udaljavanja bogatog i siromanog sveta koje je bilo sve oitije od ezdesetih godina. Naravno, industrijski svet se irio posvuda: u kapitalistikim i socijalistikim regionima, i u Treem svetu. Na starom Zapadu bilo je dramatinih primera industrijske revolucije, kao u paniji i Finskoj. U svetu realnog socijalizma 30 isto agrarne zemlje kao Bugarska i Rumunija stekle su velike industrijske sektore. U Treem svetu se najspektakularniji razvoj takozvanih novoindustrijskih zemalja11 (newly industri- alising countries, NIC) odigrao posle Zlatnog doba, ali se svuda broj zemalja koje su prvenstveno zavisile od poljoprivrede, bar za finansiranje njihovog uvoza is ostatka sveta, otro smanjivao. Do kasnih osamdesetih godina samo je petnaest zemalja plaa lo polovinu ili vie svog uvoza sredstvima od poljoprivrednog izvoza. Uz jedan izuzetak (Novi Zeland), sve su one bile u subsaharskoj Africi i Latinskoj Americi (FAO, The State of Food, 1989, Annex, tabelall, str. 149-151). Tako je dakle svetska privreda rasla po jednoj eksplozivnoj stopi. Do ezdesetih godina je postalo jasno da nikada pre nije bilo nieg slinog. Svetski industrijski proizvod se uetvorostruio izmeu ranih pedesetih i ranih sedamdesetih godina, a ono to je jo impresivnije je, da je svetska trgovina industrijskim proizvodima porasla deset puta. Kao to smo videli, i svetski poljoprivredni proizvod je iikljao, iako ne tako spektakularno. On nije to postigao (kao toliko esto u prolosti) kultivacijom novog zemljita, ve vie podizanjem poljoprivredne produktivnosti. Prinosi itarica po hektaru su se skoro udvostruili izmeu 1950-1952. i 1980-1982. godine - a vie nego udvostruili u Sever- noj Americi, zapadnoj Evropi i istonoj Aziji. Svetsko ribarstvo je u meuvremenu utrostruilo svoj ulov pre nego to je opet opalo (World resources, 1986, str. 47,142). Jedan nusproizvod ove neobine eksplozije bio je dotada jedva opaan, mada je iz dananje perspektive ve izgledao kao pretnja: zagaivanje i ekoloko pogoravanje. Tokom Zlatnog doba ovaj problem je privlaio malo panje, osim za ljubitelje divljine i ostale zatitnike ljudskih i prirodnih retkosti, jer je dominantna ideologija progresa uzimala zdravo za gotovo da je sve vee gospodarenje oveka nad prirodom prava mera napretka oveanstva. Iz ovog razloga je industrijalizacija u socijalistikim zemljama bila posebno lepa za ekoloke posledice svoje ogromne izgradnje prilino arhainog industrijskog sistema zasnovanog na gvou i dimu. ak i na Zapadu, stari devetnaestovekovni moto biznismena Gde je ubre, tu je lova 11 (to jest, zagaenje znai novac), jo uvek je bio ubedijiv, posebno sa graditelje puteva i one koji su razvijali11 stambena naselja, koji su iznova otkrivali neverovatne profite koji se mogu praviti u eri vekovnog buma na osnovu pekulacija koje nisu mogle da omanu. Sve to je trebalo initi bilo je ekati da vrednost pravog mesta za izgradnju poleti u stratosferu. Jedna jedina dobro postavljena zgrada sada je mogla da naini oveka multimilionerom praktino bez trokova, poto je on pozajmio novac na osnovu sigurnosti svoje budue gradnje i dalje je pozajmljivao kako je njena vrednost (izgraene ili neizgraene, zauzete ili prazne) nastavljala da se die. Konano, kao i obino, dolo je do kraha - Zlatno doba se zavrilo kao i raniji bumovi u kolapsu biznisa nekretnina povezanom sa bankarskim biznisom - ali su do tada centri gradova, malih i velikih, istrgnuti i razvijeni irom sveta, ime su usput uniteni srednjovekovni gradovi sa katedralama kao Vuster u Britaniji ili panske kolonijalne prestonice kao Lima u Peruu. Poto su vlasti i na Istoku i na Zapadu otkrili da se neto slinom fabrikim metodama moe upotrebiti za brzu i jeftinu izgradnju socijalnih stanova, ispunjavajui gradska predgraa pretei bezlinim visokim stambenim blokovima, ezdesete godine e verovatno biti

200 ZLATNO DOBA

zabeleene kao najkatastrofalnija decenija u istoriji ljudske urbanizacije.

ZLATNE GODINE 201

U stvari, daleko od zabrinutosti za okolinu, izgledalo je da ima razloga za samozadovoljstvo, kako su rezultati devetnaestovekovnog zagaivanja odstupali pred tehnologijom i ekolokom sveu dvadesetog veka. Zar nije jednostavna zabrana loenja uglja u Londonu 1953. godine, jednim udarcem unitila onu neprozirnu maglu tako poznatu iz romana arlsa Dikensa, koja je s vremena na vreme prekrivala grad? Zar nije nekoliko godina kasnije, losos opet plivao uz nekada mrtvu reku, Temzu? istije, manje i tie fabrike irile su se po unutranjosti umesto ogromnih dimom omotanih postrojenja koje su prethodno oznaavale industriju". Aerodromi su zamenili eleznike stanice kao graevine koje sutinski predstavljaju transport. Kako se unutra- njost praznila, ljudi su se, makar oni iz srednje klase, koji su se selili u naputena sela i majure, mogli oseati bliim prirodi nego ikada. Pa ipak se time ne porie da je uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu, prvenstveno onih urbanih i industrijskih, ali na kraju se shvatilo, i onih poljoprivrednih, naglo porastao od sredine ovog veka. Do toga je uglavnom dolo usled ogromnog porasta upotrebe fosilnih goriva (uglja, nafte, prirodnog gasa, itd.) a mogunost njihovog iscrpljivanja je zabrinjavala one koji su jo ranije, od devetnaestog veka nadalje, zurili u budunost. Novi izvori su bili pronalaeni bre nego to su se mogli upotrebiti. To da je ukupna potronja energije rasla kao iz vode - utrostruila se u SAD izmeu 1950. i 1973. godine (Rostow, 1978, str. 256; tabela III, str. 58) daleko je od toga da bude iznenaenje. Jedan od razloga zato je Zlatno doba bilo zlatno bio je taj to je cena barela saudijske nafte u proeku bila manja od dva dolara tokom itavog perioda od 1950. do 1973. godine, inei na taj nain proizvodnju energije smeno jeftinom, a sve vreme je ona postajala jo jeftinija. Ironija je u tome, da su tek posle 1973. godine, kada je kartel proizvoaa nafte konano odluio da naplati ono to odrava saobraaj, ekolozi posvetili ozbiljnu panju efektima eksplozije saobraaja na naftne derivate, koji je ve pomraivao nebo nad velikim gradovima u motorizovanim, a posebno u amerikim, delovima sveta. Smog je bio neposredna briga i to je razumljivo. Bilo kako bilo, emisija ugljendioksida koji zagreva atmosferu se skoro utrostruila izmeu 1950. i 1973. godine, to e rei da je koncentracija ovog gasa u atmosferi rasla za neto manje od jednog procenta godinje (World Resources, tabela 11. 1, str. 318;. 11. 4, str. 319; Smil, 1990, str. 4, grafikon 2). Proizvodnja hlorofluorougljenika, hemikalija koja oteuje ozonski omota, rasla je skoro vertikalno. Na kraju rata ove hemikalije jedva da su koriene, a do 1974. godine, preko 300 000 tona jednog i 400 000 tona drugog sastojka je svake godine isputano u atmosferu (World resources, tabela 11. 3, str. 319). Bogate zapadne zemlje su prirodno stvarale lavovski deo ovog zagaenja, mada je nuobiajeno prljava industrijalizacija u SSSR-u proizvodila skoro isto onoliko ugljen- dioksida kao SAD; gotovo pet puta vie 1985. nego 1950. godine. (Po stanovniku su naravno, Sjedinjene drave bile daleko ispred.) U ovom periodu je jedino Britanija stvarno snizila koliinu gasova isputanih u atmosferu (Smil, 1990, tabela I, str. 14). II U poetku je ova zaprepaujua eksplozija privrede izgledala samo kao dinovska verzija neega to se deavalo pre: kao globalizacija stanja Amerike pre 1945. godine, koja ovu zemlju uzima kao model kapitalistikog industrijskog drutva. Tako je i bilo do izvesne mere. Doba automobila je odavno stiglo u severnu Ameriku, a posle rata je dolo u Evropu i kasnije je u neto skromnijem obliku dolo i do socijalistikog

202 ZLATNO DOBA

sveta i srednjih klasa Latinske Amerike, dok je jeftino gorivo od kamiona i autobusa napravilo glavna transportna sredstva na veem delu planetarnog kopna. Ako se rast zapadnog drutva izobilja moe meriti umnoavanjem privatnih automobila - u Italiji od 750 000 1938. godine, do petnaest miliona 1975. godine (Rostow, 1978, str. 212; UN Statistical Yearbook, 1982, tabela 175, str. 960) - ekonomski razvoj mnogih zemalja Treeg sveta se moe prepoznati po stopi kojom je rastao broj kamiona. Tako je vei deo svetskog buma bio hvatanje koraka sa starim trendovima, ili njihovo nastavljanje u SAD. Model masovne proizvodnje Henrija Forda irio se preko okeana u nove autoindustrije, dok je u SAD fordistiki princip proiren na nove vrste proizvodnje, od izgradnje kua do jeftine hrane (MekDonalds je posleratna pria o uspehu). Robe i usluge nekada ograniene na manjinu, sada su se proizvodile za masovno trite, kao na polju masovnih putovanja ka sunanim plaama. Pre rata nikada nijedne godine nije vie od 150 000 Amerikanaca iz Severne Amerike putovalo ka Centralnoj Americi ili Karibima, a izmeu 1950. i 1970. godine je njihov broj porastao sa tri stotine hiljada na sedam miliona (US Hist, Statistics, I, str. 403). Evropske brojke su, to ne iznenauje, bile jo spektakularnije. panija, gde praktino nije bilo masovnog turizma sve do kasnih pedesetih godina, doekivala je do kraja osamdesetih preko etrdeset i pet miliona stranaca godinje, to je broj koji je samo malo nadmaen brojem od pedeset pet miliona u Italiji (Stat. Jahrbuch, 1990, str. 262). Ono to je nekada bilo luksuz, postalo je oekivani ivotni standard, u svakom sluaju bar u bogatim zemljama: friider, privatna ve-maina, telefon. Do 1971. godine, bilo je preko 270 miliona telefona na svetu, tj. preteno u Se verno j Americi i Zapadnoj Evropi, a njihovo irenje se ubrzavalo. Deset godina kasnije njihov broj se skoro udvostruio. U razvijenim trinim privredama postojalo je skoro vie od jednog telefona na svaka dva stanovnika (UN World Situation, 1985, tabela 29, str. 63). Ukratko, sada je bilo mogue i za prosenog graanina u ovim zemljama da ivi onako kako su jedino vrlo imuni iveli u doba njegovih roditelja - osim to je, naravno, sada mehanizacija nado- mestila line sluge. Meutim, ono to nas najvie doima u vezi sa ovim periodom je stepen do koga se inilo da je snagu toj ekonomskoj plimi davala tehnoloka revolucija. Do te mere je ona umnoavala ne samo poboljane proizvode stare vrste, ve sasvim nove i neuvene, ukljuujui i mnoge koji su bili praktino nezamislivi pre rata. Neki revolucionarni proizvodi, kao to su sintetiki materijali, poznati kao plastike" razvili su se izmeu dva rata i ak poeli da ulaze u komercijalnu proizvodnju, kao najlon (1935), poli- ester i polietilen. Neki, kao televizija i snimanje na magnetofonskoj traci, jedva da su bili u eksperimentalnoj fazi. Rat je, sa svojim zahtevima prema visokoj tehnologiji, pripremio veliki broj revolucionarnih procesa za kasniju civilnu upotrebu, mada prilino vie na britanskoj strani (to su zatim preuzimale i SAD) nego meu nauno nastrojenim Nemcima: to su bili radar, mlazni motor, i razne ideje i tehnike koje e pripremiti teren za posleratnu elektroniku i informatiku tehnologiju. Bez njih bi se tranzistor (izumljen 1947. godine) i prvi civilni digitalni kompjuteri (1946) sigurno pojavili znatno kasnije. Verovatno je srea to je nuklearna energija, koja je prvo upotreblje- na za razaranje u vreme rata, ostala uglavnom izvan civilne privrede, osim kao (do sada) marginalni doprinos svetskoj proizvodnji elektrine energije - oko 5 procenata 1975. godine. Jedva da je bitno za nau svrhu da li su se ove inovacije zasnivale na meuratnoj ili posleratnoj nauci, na meuratnim tehnikim pa ak i komercijalnim novinama ili na velikoj groznici posle 1945. godine - integralna kola su se razvila pede

ZLATNE GODINE 203

setih godina, laseri ezdesetih, ili razni nuzproizvodi svemirskih raketa. Osim u jednom smislu. Vie nego ijedan prethodni period, Zlatno doba je poivalo na najnaprednijem a ponekad i najezoterinijem naunom istraivanju, koje je sada nalazilo praktinu primenu za nekoliko godina. Prvi put su industrija, pa ak i poljoprivreda odluno krenule dalje od tehnologije devetnaestog veka (videti poglavlje 18). Tri stvari vezane za ovaj tehnoloki zemljotres privlae panju posmatraa. Prvo, on je potpuno preobrazio svakodnevni ivot u bogatom svetu pa ak, u manjoj meri, u siromanom svetu, gde je radio sada mogao stii do najudaljenijeg sela, zahvaljujui tranzistoru i minijaturizovanoj dugotrajnoj bateriji, gde je zelena revolucija'1 preobrazila gajenje ita i pirina i gde su plastine sandale zamenile bose noge. Svaki evropski italac ove knjige koji napravi brzi inventar svoje imovine, moe ovo da potvrdi. Vei deo sadraja friidera ili zamrzivaa (veina porodinih kua ne bi 1945. godine posedovale ni jedan ni drugi) je novina: smrznuta hrana, fabriki odgajeni ivinar- ski proizvodi, meso napunjeno enzimima i raznim hemikalijama za promenu ukusa, ili ak napravljeno da izgleda kao simulacija odrezaka bez kostiju najvieg kvaliteta" (Considine, 1982, str. 1164, ff.) da ne pominjemo proizvode koji se svei uvoze s druge strane globusa, to bi onda bilo nemogue. U poreenju sa 1950. godinom, udeo prirodnih ili tradicionalnih materijala - drveta, metala obraivanog na staromodne naine, prirodnih vlakana ili materijala za punjenje, ak i keramike - dramatino je opao u naim kuhinjama, naem nametaju i linoj odei, iako je obmanjivanje koje okruuje sve ono to proizvodi industrija kozmetikih sredstava i sredstava za linu higijenu tako da je zamrailo (sistematskim preterivanjem) stepen novina kod svoje ogromno uveane i raznolike proizvodnje. Jer je tehnoloka revolucija ula u svest potroaa do te mere da je novina postala glavni apel u prodaji za bilo ta od sintetikih deterdenata (koji su dobili zaslueno mesto pedesetih godina) do laptop kompjutera. Pretpostavka je bila da je ono to je ,,novo ne samo bolje, ve da je potpuno revolucionarno. to se tie proizvoda koji vidljivo predstavljaju tehnoloku novinu, njihov spisak je beskrajan i ne zahteva komentar: televizija; vinilske ploe (LP-ploe su dole 1948. godine); za kojima su Usledile trake (kasete su dole ezdesetih godina) i kom- pakt diskovi; prenosivi tranzistorski radio-prijemnici - ovaj pisac je dobio prvi kao poklon od japanskog prijatelja u kasnim pedesetim godinama; digitalni satovi, depni raunari, na baterije a zatim na sunevu energiju; a onda i ostatak kune elektronike, foto i video-opreme. Naroito znaajna stvar oko ovih inovacija je proces sistematskog smanjivanja ovakvih proizvoda, tj. prenosivost, koja je mnogo uveala njihov potencijalni doseg i potencijalno trite za njih. Meutim, tehnoloku revoluciju moda isto toliko simbolizuju povrinski gledano neizmenjeni proizvodi, koji su, od Drugog svetskog rata, preobraeni od vrha do dna, kakvi su sportske jedrilice. Njihovi jarbo li i korita, jedra i opute, njihova navigaciona oprema, nemaju nieg, ili vrlo malo toga zajednikog sa meuratnim brodovima osim oblika i funkcije. Drugo, to je sloenija tehnologija ukljuena, to je sloeniji put od otkria ili pronalaska do proizvodnje, i to je razraeniji i skuplji proces prelaenja od jednog na drugo. Istraivanje i razvoj" (R8cD, Research and Development) postali su centralni za ekonomski rast, i iz tog razloga je ve ogromna prednost razvijenih trinih privreda" nad ostalima bila poveana. (Kao to emo videti u poglavlju 16, tehnoloka inovacija nije cvetala u socijalistikim privredama.) Jedna tipina razvijena zemlja" imala je vie od hiljadu naunika i inenjera na svaki milion stanovnika u 1970-im godina

204 ZLATNO DOBA

ma, a Brazil je imao oko 250, Indija 130, Pakistan oko ezdeset, Kenija i Nigerija oko trideset (UNESO, 1985, tabela 5. 18). Osim toga, proces inovacije je postao tako stalan da je cena razvoja novih proizvoda postala sve vei i neizbeni deo proizvodnih trokova. U ekstremnom sluaju industrije naoruanja, gde dodue, novac nije bio cilj, nove naprave su jedva postajale osposobljene za praktinu upotrebu pre nego to su bacane u staro gvoe zbog jo naprednije (i naravno, mnogo skuplje) opreme, uz znaajnu finansijsku korist zainteresovanih korporacija. U industrijama koje su bile vie trino orijentisane, kakva je bila farmaceutska industrija, jedan novi i stvarno potreban lek, mogao je da napravi bogatstvo, posebno kada je bio zatien od konkurencije patentnim pravima, za koja su proizvoai nalazili izgovor kao za neto sutinski vano za dalja istraivanja. Pronalai koji su bili slabije zatieni morali su bre da mlate pare, jer im bi drugi proizvodi stupili na trite, cena je propadala kroz pod. Trees nove tehnologije u preteno bile kapitalno intenzivne, i tedele su (osim visoko strunih naunika i tehniara) radnu snagu, ili su je ak zamenjivale. Glavna karakteristika Zlatnog doba bila je da su njemu stalno bile potrebne investicije i to velike i da su mu sve manje bili potrebni ljudi, osim kao potroai. Meutim zamah i brzina ekonomskog napretka su bili takvi da to nije bilo oigledno, za itavoga ivota jedne generacije. Nasuprot tome, privreda je rasla tako brzo, da je industrijska radnika klasa odrala ili ak uveala svoj udeo u zaposlenom stanovnitvu. U svim razvijenim zemljama osim SAD, rezervoari radne snage koji su bili punjeni predratnom depresijom i posleratnom demobilizacijom su presuili, nove zalihe radne snage su usisavane sa domaeg sela i iz strane imigracije, a udate ene, koje su se do tada drale izvan trita radne snage, stupale su na njega u sve veem broju. Pa ipak, ideal kome je Zlatno doba teilo, mada se to tek postepeno shvatalo, bio je proizvodnja, pa ak i usluge, bez ljudi: automatizovani roboti koji sklapaju automobile, tiha praznina ispunjena kompjuterima koji kontroliu proizvodnju energije, vozovi bez mainovoa. Ljudska bia su bila bitna za ovakvu jednu privredu samo u jednom pogledu: kao kupci roba i usluga. U tome lei centralni problem te privrede. U Zlatnom dobu on je jo uvek izgledao nerealan i dalek, onako kao budua smrt svemira od entropije na koju su viktorijan- ski naunici upozoravali oveanstvo. Naprotiv. inilo se da su svi problemi koji su proganjali kapitalizam u njegovoj eri katastrofe razreeni i nestali. Grozan i neizbean ciklus buma i recesije, tako ubistven izmeu ratova postao je sled blagih fluktuacija zahvaljujui - ili su tako kejnzijanski ekonomisti koji su sada savetovali vlade bili ubeeni - njihovom pametnom makro ekonomskom planiranju. Masovna nezaposlenost? Gde se ona mogla nai u razvijenom svetu ezdesetih godina, kada je u Evropi u proeku 1,5 procenata radne snage bilo bez posla, i u Japanu 1,3 procenta (Van der Wee, 1987, str. 77)? Jedino u Severnoj Americi ona jo nije bila uklonjena. Siromatvo? Naravno veina oveanstva je ostala siromana, ali kakav je smisao u zemljama starog industrijskog jezgra mogao da ima stih Internationale Ustajte vi sunji koje mori glad za radnike koji su sada oekivali da imaju svoja kola i da provedu godinji odmor na plaama panije? A ako bi doiveli teka vremena, zar im ne bi sve univerzalnija i dareljivija Drava Drutvene Brige (Welfare State) pruila zatitu, o kojoj se ranije nije moglo sanjati, od opasnosti loeg zdravlja, nezgode, pa ak i zastraujue starosti siromaha? Njihovi prihodi su godinama rasli, skoro automatski. Zar nee zauvek rasti? Opseg roba i dobara, koje je nudio proizvodni sistem, koji su im bili dostupni, napravio je od ranijeg luksuza deo svakodnevne potronje. On se poveavao iz godine u godinu. ta bi vie, u materijalnom pogledu, ovean

ZLATNE GODINE 205

stvo moglo da oekuje, sem da se blagodeti koje ve uivaju povlaeni narodi nekih zemalja proire na nesrene itelje onih krajeva sveta, koji su dodue jo uvek bili veina oveanstva, koji jo nisu zapoeli sa razvojem11 i modernizacijom11? Koji problemi su ostali da budu reeni? Jedan vrlo inteligentan i istaknuti britanski socijalistiki politiar pisao je 1956. godine: Tradicionalnom socijalistikom misli dominirali su ekonomski problemi koje su postavljali kapitalizam, siromatvo, masovna nezaposlenost, zaputenost, nestabilnost, pa ak i mogunost propasti celoga sistema... Kapitalizam se reformisao tako da se vie ne moe prepoznati. Uprkos povremenim manjim recesijama i krizama platnog bilansa, verovatno e se odrati puna zaposlenost i podnoljiv stepen stabilnosti. Od automatizacije se moe oekivati da rei svaki preostali problem nedovoljne produktivnosti. Gledano unapred, naa dananja stopa rasta e nam doneti za pedeset godina tri puta vii nacionalni proizvod.11 (Crosland, 1956, str. 517). III Kako objasniti ovaj neobini i sasvim neoekivani trijumf sistema za koji je, tokom polovine svoga ivotnoga veka, izgledalo da je na ivici ponora? Ono to zahteva objanjenje naravno nije puka injenica da je za dugim periodom ekonomske ekspanzije i blagostanja, usledio period ekonomskih i drugih nevolja i poremeaja. Ovakav sled dugih talasa 11 od oko pola veka duine oblikovao je osnovni ritam ekonomske istorije kapitalizma od kraja osamnaestog veka. Kao to smo videli (poglavlje 2), u Doba katastrofa je privukao panju ovaj obrazac vekovne fluktuacije, ija je priroda ostala nepoznata. Ove fluktuacije su opte poznate po imenu ruskog ekonomiste Kondratijeva. U ovoj dugoj perspektivi, Zlatno doba je bilo tek jo jedan kondratijev- ski uzlazni trend, poput velikog viktorijanskog buma 1850-1873. godine zanimljivo je da se datumi skoro poklapaju na udaljenosti od jednog veka - i belle epoque poslednjih viktorijanaca i edvardijanaca. Kao i pri ranijim takvim uzletima, njemu je prethodio a za njim sledio nizlazni trend11. Nije to ono to zahteva objanjenje, ve neuobiajena razmera i dubina ovog vekovnog buma, koja predstavlja svojevrstan pandan neuobiajenoj razmeri i dubini kriza i depresiji prethodne ere. Nema odista zadovoljavajueg objanjenja za ovaj ogromni obim toga Velikog skoka napred11 kapitalistike svetske ekonomije, a dakle i za njegove socijalne posledice bez presedana. Naravno, druge zemlje su imale ogromne rezultate u nadoknaivanju zaostajanja za model-ekonomijom dvadeseto vekovnog industrijskog drutva, SAD, zemlje koju nisu pustoili ni rat, ni poraz, ni pobeda, mada je na kratko bila uzdrmana Velikom recesijom. Ostale zemlje su zaista sistematski pokuavale da oponaaju Sjedinjene Drave, to je bio proces koji je ubrzao ekonomski razvoj, poto je uvek lake prilagoditi postojeu tehnologiju nego izmiljati novu. To dolazi kasnije, kako e pokazati japanski primer. Meutim, u Velikom skoku jasno je bilo neeg vieg od ovog oponaanja. Tu je bilo i sutinskog restruktuiranja i reformisanja kapitalizma i potpuno spektakularnog napretka u globalizaciji i internacionalizaciji ekonomije. Reforma je stvorila meovitu privredu11 koja je istovremeno olakala dravi da planira i upravlja ekonomskom modernizacijom, a takoe je i mnogo povealo

206 ZLATNO DOBA

potranju. Velike posleratne prie o ekonomskom uspehu su, uz vrlo retke izuzetke, (Hong Kong) prie o industrijalizaciji koju su vlade podravale, nadgledale, njom krma- nile i ponekad je planirale: od Francuske i panije u Evropi, do Japana, Singapura i June Koreje. U isto vreme politika opredeljenost vlada za punu zaposlenost i za - u manjoj meri smanjivanje ekonomske nejednakosti, tj. opredeljenje za drutvenu brigu i socijalnu sigurnost, prvi put je obezbedilo masovno potroako trite za luksuzne , proizvode koji su se sada mogli prihvatiti kao neophodne potreptine. to su ljudi siromaniji, vii je udeo njihovog dohotka koji moraju da troe na preko potrebne potreptine kakva je hrana (razumno zapaanje poznato kao Engelsov zakon"). Tridesetih godina, ak i u bogatim Sjedinjenim Dravama oko treina izdataka po domainstvu je ila na hranu, a do ranih osamdesetih samo 13 odsto. Ostatak je bio na raspolaganju za druge izdatke. Zlatno doba je demokratizovalo trite. Drugi inilac, globalizacija je uveala proizvodni kapacitet svetske privrede time to je omoguila daleko razraeniju u prefinjeniju meunarodnu podelu rada. U poetku je ona bila uglavnom ograniena na kolektiv takozvanih razvijenih trinih privreda", to jest na zemlje u taboru Amerike. Socijalistiki deo sveta je uglavnom bio izdvojen (videti poglavlje 13), a oni koji su se pedesetih godina najdinaminije razvijali u Treem svetu opredelili su se za odvojenu i plansku industrijalizaciju u kojoj se uvozni proizvodi zamenjuju sopstvenom proizvodnjom. Zemlje jezgra zapadnog kapitalizma su naravno trgovale sa prekomorskim svetom, i to u svoju veliku korist, poto svi odnosi razmene ili njima na ruku - tj. mogli su da svoje sirovine i hranu dobijaju jeftinije. Ipak, ono to je odista eksplodiralo bila je trgovina industrijskim proizvodima, uglavnom izmeu zemalja industrijskog jezgra. Svetska trgovina industrijskim proizvodima se udesetostruila za dvadeset godina posle 1953. Industrijski proizvoai, koji su od devetnaestog veka sainjavali prilino konstantan deo u svetskoj trgovini neto manji od njene polovine, sada su skoili na preko 60 procenata (W. A. Lewis, 1981). Zlatno doba je ostalo usidreno u privredama kapitalistikog jezgra - ak i kada je re o istom kvantitetu. Velika sedmorka kapitalizma je 1975. godine (Kanada, SAD, Italija, Japan, Francuska, Savezna Republika Nemaka i Velika Britanija) sama sadravala tri etvrtine svih putnikih automobila na planeti, i skoro isto toliki udeo telefona (UN Statistical Yearbook, 1982, str. 955, ff., 1018, ff). Meutim nova industrijska revolucija se nije mogla ograniiti ni na jedan region. Centralne take su bile restruktuiranje kapitalizma i napredak u ekonomskoj internacionalizaciji. Nije toliko jasno da li tehnoloka revolucija objanjava Zlatno doba, mada u njemu ima mnogo toga. Kao to je pokazano, veliki deo nove industrijalizacije u ovim decenijama bio je irenje stare industrijalizacije zasnovane na starim tehnologijama, na nove zemlje: devetnaestovekovne industrijalizacije uglja, gvoa i elika na socijalistike agrarne zemlje; dvadesetovekovnih amerikih industrija maina koje rade na naftu i unutranje sagorevanje na evropske zemlje. Uticaj tehnologije stvorene vrhunskim istraivanjem verovatno nije postao masivan sve do Decenija krize posle 1973. godine, kada se odigrao glavni prodor informacijske tehnologije i genetskog inenjeringa, kao i veliki broj drugih skokova u nepoznato. Moda su glavne inovacije koje su poele da preobraavaju svet im se rat zavrio, bile hemijske i farmaceutske. Njihov uticaj na demografiju Treeg sveta bio je trenutan (videti poglavlje 12). Njihov kulturni uticaj bio je neto malo odloen, ali ne mnogo, jer su zapadnu seksualnu revoluciju ezdesetih i sedamdesetih godina omoguili antibiotici - nepoznati pre Drugog svetskog rata - za koje se inilo da otklanjaju glavne opasnosti od seksualnog

ZLATNE GODINE 207

promiskuiteta time to su polne bolesti nainili lako izleivim, i pilulom za kontrolu zaea koja je postala iroko dostupna ezdesetih godina. (Opasnost se vratila u seks osamdesetih godina, sa sidom.) I pored svega toga, inovativna visoka tehnologija je uskoro toliko postala deo velikog buma da mora da sainjava deo svakog objanjenja, ak i ako je ne smatramo odluujuom samu po sebi. Posleratni kapitalizam je nesporno bio, kako se Crosland izrazio, jedan sistem reformisan tako da se vie ne moe prepoznati", ili, reima britanskog premijera Harolda Makmilana, ,,nova verzija starog sistema. Ono to se desilo bilo je daleko vie nego povratak sistema od nekih meuratnih greaka" koje su se mogle izbei na svoj normalan" plan po kome se odrava visoki nivo zaposlenosti i... uiva izvesna nezanemariva stopa ekonomskog rasta" (H. G. Johnson, 1972, str. 6). U sutini je on bio neka vrsta braka izmeu ekonomskog liberalizma i socijal-demokratije (ili, amerikim renikom ruzveltovska politika Nju dila), sa vanim pozajmicama od Sovjetskog Saveza, koji je prokrio put ideji ekonomskog planiranja. To je razlog zbog kojeg e reakcija teologa slobodnog trita protiv njega biti toliko ostraena sedamdesetih i osamdesetih godina, kada ekonomski uspeh vie nije titio politike zasnovane na ovom braku. Ljudi kao austrijski ekonomist Fridrih fon Hajek (1899-1992) nikada nisu bili pragmatiari, spremni (iako nerado) da budu ubeeni u to da ekonomske aktivnosti koje se kose sa laissez-faire ipak funkcioniu; i pored toga to su oni naravno poricali, suptilnim argumentima, da one mogu da funkcioniu. Oni su bili vernici u jednai- nu Slobodno trite = Sloboda pojedinca" i dosledno su osuivali bilo kakvo odstupanje od toga, da citiramo naslov njegove knjige iz 1944. godine, Put u ropstvo". Oni su ostali verni istoti trita i za vreme Velike recesije. Nastavili su da osuuju one politike koje su Zlatno doba uinile zlatnim, dok je svet postajao bogatiji a kapitalizam (plus politiki liberalizam) opet cvetao na osnovi meovitih trita i vlada. Ali izmeu 1940-ih i 1970-ih godina niko nije sluao ove staroverce. Ne moemo sumnjati ni u to da su kapitalizam promiljeno reformisali uglavnom oni ljudi koji su bili u poloaju da to ine u SAD i u Britaniji, tokom poslednjih ratnih godina. Greka je pretpostavljati da ljudi nikada ne ue iz istorije. Meuratno iskustvo, a posebno Velika recesija, bili su toliko katastrofalni da niko nije mogao ni sanjati, kao to je mnogo ljudi iz javnog ivota inilo posle Prvog svetskog rata, o povratku im bude moguno na vreme pre nego to su poele da se oglaavaju sirene protiv vazdunog napada. Svi mukarci (ene jedva da su bile prihvaene u prvoj ligi javnog ivota) koji su skicirali ono za ta se nadaju da e biti posleratni principi svetske ekonomije i budunost globalnog ekonomskog poretka, preiveli su Veliku recesiju. Neki od njih su, kao D. M. Kejnz, bili u javnom ivotu jo pre 1914. godine. A ako ekonomska uspomena na tridesete godine nije bila dovoljna da izotri njihov apetit za reformisanje kapitalizma, fatalni politiki rizici neinjenja toga bili su toliko oigledni za sve one koji su se tek izborili sa Hitlerovom Nemakom, detetom Velike recesije, i koji su se suprotstavljali izgledu da komunizam i sovjetska vlast napreduju ka zapadu preko ruevina kapitalistikih privreda koje nisu funkcionisale. Donosiocima odluka su bile jasne etiri stvari. Meuratna katastrofa, kojoj se ne sme dopustiti povratak ni u kom sluaju, velikim delom je usledila zbog sloma globalnog trgovinskog i finansijskog sistema i fragmentacije sveta koja je usledila, na toboe autarhine nacionalne privrede ili carstva. Globalni sistem je najzad bio stabi- lizovan hegemonijom, ili bar centralnom ulogom britanske privrede i njene valute,

208 ZLATNO DOBA

funte sterlinga. Izmeu ratova, britanska privreda i funta sterlinga vie nisu bili dovoljno snani da ponesu ovaj teret, koji su sada mogli da preuzmu jedino SAD i dolar. (Zakljuak, koji je prirodno, pobudio vie istinskog entuzijazma u Vaingtonu, nego drugde.) Tree, velika recesija je izbila usled neuspeha neogranienog slobodnog trita. Otada se trite moralo dopunjavati, dravnim planiranjemi ekonomskim upravljanjem, ili delovati unutar njega. Konano, iz drutvenih i politikih razloga, ne sme se dopustiti povratak masovne nezaposlenosti. Donosioci odluka izvan anglo-saksonskih zemalja malo toga su mogli uiniti oko rekonstrukcije svetskog trgovinskog i finansijskog sistema, ali su uviali da je odbacivanje starog liberalizma slobodnog trita neto to je prilino odgovarajue. Snano dravno upravljanje i planiranje u ekonomskim stvarima nije bilo nita novo u nekoliko zemalja, od Francuske do Japana. ak su i dravno posedovanje i upravljanje u industriji bili dovoljno poznati, i iroko rasprostranjeni u zapadnim zemljama posle 1945. godine. To ni u kom sluaju nije bilo posebno sporno pitanje izmeu socijalista i antisocijalista, iako je opte skretanje ulevo politika Otpora za vreme rata tome dalo istaknuto mesto, koje ne bi imalo pre rata, kao na primer u francuskom i italijan- skom ustavu 1946-1947. godine. Tako je ak i posle petnaest godina socijalistike vlade, Norveka 1960. godine imala proporcionalno (i naravno apsolutno) manji dravni sektor od Zapadne Nemake, koja nije bila zemlja sklona nacionalizaciji. to se tie socijalistikih partija i radnikih pokreta koji su bili tako istaknuti u Evropi posle rata, oni su se spremno uklopili u novi reformisani kapitalizam, jer iz praktinih razloga nisu imali sopstvenu ekonomsku politiku, sem komunista, ija se politika sastojala u tome da zadobiju vlast i onda slede model Sovjetskog Saveza. Pragmatini Skandinavci su ostavili svoj privatni sektor netaknut. Britanska laburistika vlada iz 1945. godine nije inila nita, ali ba nita, da reformie sistem, i pokazivala je nedostatak interesa za planiranje koji je zapanjujui, posebno kada se Uporedi sa entuzijasti- kom planskom modernizacijom onovremenih (nesocijalistikih) francuskih vlada. U stvari, Levica se usredsredila na poboljanje uslova svojih glasaa iz radnike klase i na socijalne reforme u tu svrhu. Poto nisu imali alternativno reenje osim da pozivaju na ukidanje kapitalizma, koji nijedna socijaldemokratska vlada nije znala kako da ukine, niti je to pokuala, morali su da se oslone na snanu kapitalistiku privredu koja stvara bogatstvo da bi finansirali svoje ciljeve. Praktino im je reformisani kapitalizam koji je priznavao Vanost rada i socijaldemokratskih tenji sasvim dobro odgovarao. Ukratko, iz raznih razloga su politiari, zvaninici pa ak i mnogi od biznismena posleratnog Zapada bili ubeeni da povratak na laissez-faire i na nepromenjeno slobodno trite nije dolazio u obzir. Izvesni politiki ciljevi - puna zaposlenost, obuzdavanje komunizma, modernizacija privreda koje su zaostajale ili opadale, ili su bile unitene - imali su apsolutan prioritet i opravdavali su i najsnanije vladino prisustvo. ak i reimi posveeni ekonomskom i politikom liberalizmu su sada mogli, i morali, da vode svoju ekonomiju na naine koji bi nekada bili odbaeni kao socijalistiki11. Na kraju krajeva, tako su Britanija, pa ak i SAD, vodile svoje ratne privrede. Iako je bilo trenutaka u kojima su se stari ortodoksni principi fiskalnog potenja, stabilnih valuta i stabilnih cena jo raunali, ak ni oni vie nisu apsolutno prinuivali. Od 1933. godine straila inflacije i finansijskog deficita vie nisu drali ptice podalje od ekonomskih polja, ali se inilo da usevi jo uvek rastu. Ovo nisu bile male promene. One su dovele amerikog dravnika nepokolebljivih kapitalistikih uverenja - Averel Hariman - da 1946. godine kae svojim zemlja

ZLATNE GODINE 209

cima: Ljudi se u ovoj zemlji vie ne plae takvih rei kao to je planiranje... ljudi su prihvatili injenicu da vlada mora da planira isto onako kao pojedinci u ovoj zemlji" (Maier, 1987, str. 129). Ove promene su uinile prirodnim da pobornik ekonomskog liberalizma i oboavalac amerike privrede, Zan Mone (1888-1979) postane strasni pristalica francuskog ekonomskog planiranja. One su Lajonela (lorda) Robinsa, ekonomistu slobodnog trita, koji je nekada branio ortodoksiju od Kejnza i koji je zajedno sa Hajekom rukovodio seminarom na Londonskoj koli ekonomije (London School of Economics, LSE), pretvorile u direktora polusocijalistike britanske ratne privrede. Tokom tridesetak godina je postojao konsenzus meu zapadnim" misliocima i donosiocima odluka, posebno u SAD, koje su odreivale ta ostale zemlje na nekomunistikoj strani mogu da ine ili je bolje rei ta ne mogu da ine. Svi su eleli svet u kome proizvodnja raste, u kome raste spoljna trgovina, puna zaposlenost, industrijalizacija i modernizacija, i svi su bili spremni da to postignu, ako se ukae potreba, i sistematskom dravnom kontrolom i upravljanjem meovitim privredama, i saradnjom sa orga- nizovanim radnikim pokretima samo ako nisu komunistiki. Zlatno doba kapitalizma ne bi bilo mogue bez ovog konsenzusa da ekonomija privatnog preduzetnitva (slobodno preduzetnitvo" je bilo omiljenije ime)31 treba da bude spaena od same sebe da bi preivela. Meutim, i pored toga to se kapitalizam izvesno reformisao, moramo da pravimo jasnu razliku izmeu opte spremnosti da se uinim dotada nezamislivo i stvarne delotvornosti naroitih novih recepata koje su stvarali efovi novih ekonomskih restorana. To je teko proceniti. Ekonomisti, kao i politiari, uvek su skloni tome da pripisuju uspeh mudrosti svojih politika, a tokom Zlatnog doba, kada su ak i slabe privrede poput britanske cvetale i rasle, inilo se da postoji iroko polje da na njemu sami sebi estitaju. Ipak, promiljena politika je nesumnjivo postigla neke zadivljujue rezultate. Na primer, 1945-1946. godine, Francuska je sasvim svesno krenula putem ekonomskog planiranja da bi modernizovala francusku industrijsku privredu. Ovo prilagoavanje sovjetskih ideja kapitalistikoj meovitoj privredi mora da je imalo nekog uinka, poto je izmeu 1950. i 1970. godine, Francuska, dotada sinonim za ekonomsku zaostalost, uspenije dostigla ameriku produktivnost od bilo koje druge meu glavnim industrijskim zemljama, ak vie i od Nemake (Maddison, 1982, str. 46). Ipak moramo ostaviti ekonomistima, jednom izrazito svadljivom plemenu, da se rasprave oko vrlina i mana i efikasnosti raznih politika koje su vodile razliite vlade (politike koje se najvie vezuju za ime D. M. Kejnza, koji je umro 1946. godine). IV Razlika izmeu uoptene namere i detaljne primene je posebno jasna u rekonstrukciji meunarodne privrede, jer je ovde lekcija" Velike recesije (ova re se stalno javlja u predavanjima etrdesetih godina) bila bar delimino prevedena u konkretne institucionalne aranmane. Naravno, amerika prevlast je bila injenica. Politiki pritisak za akciju je stizao iz Vaingtona, ak i kada su mnoge od ideja i inicijativa dolazi

31 Re kapitalizam" se kao i imperijalizam 11 izbegavala u javnom diskursu, poto je u svesti javnog mnjenja imala negativne asocijacije. Tek posle 1970-ih godina nalazimo politiare i publiciste koji se ponosno izjanjavaju kao kapitalisti", emu je pomalo pretea bio moto poslovnog asopisa Forbes iz 1965. godine, koji je izokrenuvi argonsku frazu amerikih komunista, od tada poeo da se opisuje kao orue kapitalizma".

210 ZLATNO DOBA

le iz Britanije, a tamo gde su se miljenja razlikovala, kao izmeu Kejnza i amerikog predstavnika Harija Vajta,14 oko novog Meunarodnog monetarnog fonda, ameriki pogled je prevladavao. Pa ipak ga je prvobitni plan za novi svet liberalne privrede predviao kao deo novog meunarodnog politikog poretka, koji je isto tako kao i Ujedinjene nacije, planiran tokom poslednjih ratnih godina, a jedine dve ustanove koje su stvarno osnovane sporazumom u Breton Vudsu 1944. godine, Svetska banka (Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj") i MMF, obe jo uvek postoje, nisu de facto postale instrument amerike politike sve dok prvobitni model Ujedinjenih nacija nije propao u Hladnom ratu. Trebalo je da one podstiu dugorono meunarodno investiranje i da odravaju stabilnost razmene kao i da se bave problemima platnog bilansa, Druge take meunarodnog programa nisu stvorile posebne institucije (npr. za kontrolu cena primarnih proizvoda i za meunarodne mere za odravanje pune zaposlenosti), ili su bile tek nepotpuno primenjene. Predloena Meunarodna trgovinska organizacija, na kraju je ispala mnogo umereniji Opti sporazum o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trades - GATT), okvir u kome su se povremenim cenkanjem smanjivale trgovinske barijere. Ukratko, u onoj meri u kojoj su planeri vrlog novog sveta pokuavali da izgrade skup funkcionalnih institucija koje bi njihovim projektima dale realnost, u tome nisu uspeli. Svet nije izaao iz rata u obliku delotvornog meunarodnog sistema multi- lateralne slobodne trgovine i platnog prometa, a ameriki potezi za uspostavljanje tog sistema su propali u toku dve godine od pobede. Pa ipak, za razliku od Ujedinjenih nacija, internacionalni trgovinski i platni sistem je funkcionisao, mada ne na nain na koji je bio predvien ili planiran. U praksi je Zlatno doba bilo epoha slobodne trgovine, slobodnog kretanja kapitala i stabilnih valuta, kako je bilo u glavama planera u vreme rata. Nema sumnje da je do toga dolo usled neodoljive ekonomske dominacije SAD i dolara, koji je tim bolje funkcionisao kao stabilizator jer je bio povezan sa odreenom koliinom zlata sve dok sistem nije propao kasnih ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina. Stalno se mora imati na umu da su SAD same sadravale neto oko 60 odsto celokupnih zaliha kapitala svih razvijenih kapitalistikih zemalja, da su proizvodile oko 60 procenata njihovog proizvoda, a ak i na vrhuncu Zlatnog doba (1970) jo uvek su drale preko 50 odsto ukupnih rezervi kapitala ovih zemalja, i davale skoro polovinu njihove proizvodnje (Armstrong, Glyn, Harrison, 1991, str. 151). Do toga je dolo i zbog straha od komunizma. Jer, nasuprot amerikim ubee- njima, glavna prepreka meunarodnoj kapitalistikoj privredi slobodne trgovine nisu bili protekcionistiki instinkti stranaca, ve kombinacija tradicionalnih visokih amerikih carina kod kue i pritisak za beskrajnu ekspanziju amerikog izvoza, koji su ratni planeri u Vaingtonu smatrali bitnim za postizanje pune i efikasne zaposlenosti u SAD" (Kolko, 1969, str. 13). Agresivna ekspanzija je oigledno bila u glavama amerikih politiara im je rat bio zavren. Hladni rat je bio ono to ih je podstaklo da zauzmu dalekovidije stanovite, time to ih je ubedio da je pomaganje njihovim buduim takmacima da se razviju to je bre mogue, bilo politiki preko potrebno. ak se u tom stilu i dokazivalo da je Hladni rat bio glavni motor velikog globalnog buma (Walker, 1993). Ovo je verovatno preterivanje, ali je dinovska dareljivost Maralove pomoi sigurno pomogla modernizaciju onakvih primalaca koji su eleli da je upotrebe u ovu svrhu
14 Ironijom sudbine, Vajt je kasnije postao rtva lova na vetice kao osumnjieni potajni simpatizer Komunistike partije.

ZLATNE GODINE 211

- kao to su Austrija i Francuska sistematski inili - a amerika pomo je bila odluna u ubrzavanju preobraaja zapadne Nemake i Japana. Nema sumnje da bi ove dve zemlje postale velike ekonomske sile u bilo kom sluaju. Prosta injenica da kao poraene drave nisu bile gospodari svoje spoljne politike, davala im je prednost poto nisu bili u iskuenju da sipaju vie od minimalnih resursa u jalovu rupu vojnog troenja. Meutim, samo se moemo pitati ta bi se desilo sa nemakom privredom da je njen oporavak zavisio od Evropljana, koji su se plaili njenog oivljavanja. Koliko brzo bi se oporavljala japanska privreda, da se SAD nisu zatekle u izgradnji Japana kao industrijske baze za Korejski rat, i ponovo za Vijetnamski rat posle 1965. godine? Amerika je dala sredstva za udvostruavanje japanskog industrijskog proizvoda izmeu 1949. i 1953. godine, a nije sluajno to su godine od 1966. do 1970. bile godine vrhunca japanskog rasta - koji nije bio manji od 14,6 procenata godinje. Tako se uloga Hladnog rata ne sme potcenjivati, ak iako je dugoroan ekonomski efekat toga to su drave skretale ogromne resurse u takmiarsko naoruavanje bio tetan. U ekstremnom sluaju Sovjetskog Saveza taj efekat je verovatno bio fatalan. Meutim, ak su i SAD u zamenu za vojnu snagu dobile sve veu ekonomsku slabost. Tako se kapitalistika svetska privreda razvijala oko SAD. To je stvaralo manje prepreka meunarodnim kretanjima proizvodnih faktora nego ikada od srednjevikto- rijanskog perioda uz jedan izuzetak: internacionalna migracija e se sporo oporaviti od meuratnog guenja. Ovo je delom bila optika varka. Veliki bum Zlatnog doba raspirivala je ne samo radna snaga prethodno nezaposlenih, ve i ogromna bujica unutranje migracije - iz sela u grad, iz poljoprivrednih regiona (posebno iz brdskih regiona sa oskudnim zemljitem), iz siromanijih u bogatije krajeve. Tako su italijanski junjaci poplavili fabrike Lombardije i Pijemonta a etiri stotine hiljada toskanskih napoliara je napustilo svoje posede tokom dvadeset godina. Industrijalizacija istone Evrope bila je u sutini isti takav proces masovne migracije. Osim toga, neki od ovih unutranjih migranata su zapravo bili meunarodni migranti, izuzev to nisu prvobitno stigli u zemlju koja ih je primila, u potrazi za poslom, ve kao deo stranog masovnog egzodusa izbeglica i prognanog stanovnitva posle 1945. godine. Meutim, primetno je to da su se u eri spektakularnog ekonomskog rasta i sve vee nestaice radne snage, a u zapadnom svetu odanom slobodnom kretanju u ekonomiji, vlade opirale slobodnoj imigraciji, a kada su se nali pred moranjem da stvarno dozvole imigraciju (kao u sluaju stanovnika Kariba i ostalih iz Britanskog Komon- velta, koji su imali pravo da se nasele u Britaniji jer su pravno bili Britanci), zaustavljali su je. U mnogim sluajevima je ovakvim imigrantima, uglavnom iz manje razvijenih mediteranskih zemalja, dozvoljen samo uslovni i privremeni boravak, tako da su lako mogli biti vraeni u svoje zemlje, iako je irenje Evropske Ekonomske Zajednice koja je obuhvatila nekoliko emigrantskih zemalja (Italiju, Spaniju, Portugaliju, Grku) uinilo repatrijaciju teom. Ipak je, do poetka sedamdesetih godina oko sedam i po miliona ljudi imigriralo u razvijenije evropske zemlje (Potts, 1990, str. 146-147). ak je i u Zlatnom dobu imigracija bila politiki osetljivo pitanje. U tekim decenijama posle 1973. godine ona je dovela do naglog porasta javne ksenofobije u Evropi. Meutim, svetska privreda je u Zlatno doba ostala vie internacionalna nego transnacionalna. Zemlje su u sve veoj meri trgovale jedna s drugom. ak su i SAD, koje su uglavnom bile svet sam sebi dovoljan pre Drugog svetskog rata, uetvorostru- ile svoj izvoz u ostatak sveta izmeu 1950. i 1970. godine, ali su isto tako postale i veliki uvoznik potronih dobara od kasnih pedesetih godina nadalje. Krajem ezdese-

212 ZLATNO DOBA

tih godina, ak su poele da uvoze automobile (Block, 1977, str. 145). Pa ipak, iako su industrijske privrede sve vie prodavale i kupovale proizvode meu sobom, glavnina njihovih ekonomskih aktivnosti je ostala usmerena na domae trite. Na vrhuncu Zlatnog doba, SAD su izvozile tek neto manje od 8 odsto svog bruto domaeg proizvoda, a na vee iznenaenje, izvozno orijentisan Japan je izvozio samo neto malo vie (Marglin and Schor, str. 43, tabela 2. 2). Ipak je poela da se pomalja jedna privreda koja je sve vie bila transnacionalna, posebno od ezdesetih godina nadalje, to znai jedan sistem ekonomskih aktivnosti za koje dravne teritorije i granice nisu osnovni okvir, ve samo faktori komplikacija. U krajnjem sluaju, stvorena je svetska privreda11 koja zapravo nije imala odreenu teritorijalnu osnovu ili ogranienja, a koja odreuje, ili bolje reeno postavlja granice onome to mogu da ine ak i privrede vrlo velikih i monih drava. U izvesnom trenutku ranih sedamdesetih godina ovakva transnacionalna privreda je postala efektivna globalna snaga. Ona je nastavila da raste, moglo bi se rei bre nego ranije, za vreme Decenija krize posle 1973. godine. Njena pojava je odista velikim delom stvorila probleme ovih decenija. Naravno, ona je ila ruku pod ruku sa sve veom internacionalizacijom. Izmeu 1965. i 1990. godine procenat svetskog proizvoda koji je iao u izvoz e se udvostruiti (World Development, 1992, str. 235). Tri vida ove transnacionalizacije su bila posebno oigledna: transnacionalne firme (esto poznate kao ,,multinacionale), nova meunarodna podela rada i uspon ofor (offshore) finansiranja. Ovaj poslednji ne samo da je bio jedan od najranijih oblika transnacionalizma koji se razvio, ve je takoe jedan koji najivlje pokazuje nain na koji je kapitalistika privreda izbegla nacionalnoj, ili bilo kakvoj drugoj, kontroli. Termin offshore uao je u optu upotrebu u izvesnom trenutku ezdesetih godina da bi opisao praksu registrovanja legalnog sedita firme na nekoj, obino malenoj i fiskalno velikodunoj teritoriji koja je dozvoljavala preduzetnicima da izbegavaju poreze i druga ogranienja koja im je nametala njihova sopstvena zemlja. Jer je svaka ozbiljna drava ili teritorija, koliko god bila opredeljena za slobodu stvaranja profita, do sredine veka uspostavila izvesne kontrole i ogranienja za legalno poslovanje u interesu svog naroda. Odgovarajua sloena i ingeniozna kombinacija zakonskih rupa u korporativnom i radnom zakonodavstvu ljubaznih mini-teritorija - na primer Kira- soa, Devianskih ostrva ili Lihtentajna - mogla je da napravi uda za bilans firme. Jer sutina offshore biznisa lei u tome to je veliki broj rupa u zakonu pretvoren u korporativnu strukturu, sposobnu za ivot, ali neregulisanu. (Raw, Page and Hodgson, 1972, str. 83). Iz oiglednih razlika ofor biznis je posebno pogodan za finansijske transakcije, iako su Panama i Liberija dugo vremena dotirali svoje politiare prihodom od registrovanja trgovakih brodova iz drugih zemalja iji su vlasnici smatrali da su njihova domaa radna zakonodavstva i pravila osiguranja suvie neugodna. U jednom trenutku ezdesetih godina, malo domiljatosti je pretvorilo stari meunarodni finansijski centar, londonski Siti, u glavni globalni ofor centar, izmilja- njem ,,evrovalute, tj. uglavnom ,,evrodolara. Dolari koji su drani u depozitima po neamerikim bankama i nisu vraani u Ameriku, uglavnom da bi se izbegla ogranienja bankarskog zakona Sjedinjenih Drava, postali su finansijski instrument koji se moe unoviti. Ovi dolari koji su slobodno lebdeli, nagomilavani su u ogromnim koliinama, zahvaljujui sve veim amerikim investicijama u inostranstvu i ogromnim politikim i vojnim izdacima amerike vlade, postali su osnova za jedno potpuno nekontrolisano globalno trite, gde se trgovalo uglavnom kratkoronim kreditima.

ZLATNE GODINE 213

Porast tog trita je bio potpuno dramatian. Neto vrednost trita evrovalute porasla je sa moda etrnaest milijardi dolara 1964. godine na verovatnih 160 milijardi 1973. godine a skoro pet stotina milijardi pet godina kasnije, kada je ovo trite postalo glavni mehanizam za recikliranje profita od nafte, kada su se OPEC zemlje iznenada nale u situaciji da se pitaju kako da taj profit potroe i investiraju. SAD su prva zemlja koja se nala na milosti i nemilosti silnih bujica ovog slobodnog kapitala, koji se prelivao preko planete, iz jedne u drugu valutu, tragajui za brzim profitom. Konano e sve vlade biti njegove rtve, poto su izgubile kontrolu nad valutnim kursevima i svetskim zalihama novca. Do ranih devedesetih godina, ak se i zdruena akcija vodeih centralnih banaka pokazala nemonom. Sasvim je bilo prirodno to da firme bazirane u jednoj zemlji, ali koje operiu u vie zemalja, proiruju svoje aktivnosti. Niti su ovakve ,,multinacionalke bile nove. Amerike korporacije ove vrste poveale su broj svojih stranih filijala od oko sedam i po hiljada 1950. godine na preko dvadeset i dve hiljade 1966. godine, najvie u zapadnoj Evropi i na zapadnoj hemisferi (Spero, 1977, str. 92). Meutim, sve vie su za njima sledile firme iz drugih zemalja. Nemaka hemijska korporacija Hehst (Hoechst), na primer, osnovala je ili se udruila sa 117 fabrika u etrdest i pet zemalja, i to sem u est sluajeva, sve posle 1950. godine (Frobel, Heinrichs, Kreye, 1986, Tabela IIIA, str. 281 ff). Novina je bila u ogromnom opsegu operacija ovih transnacionalnih tvorevina. Do poetka osamdesetih godina amerike transnacionalne kompanije su odgovarale za tri etvrtine izvoza svoje zemlje i skoro polovinu njenog uvoza, a ovakve korporacije (i britanske i strane) su bile odgovorne za preko 80 odsto britanskog izvoza (UN Transnational, 1988, str. 90). U izvesnom smislu ovo su irelevantni brojevi, poto je glavna funkcija ovakvih korporacija bila da internalizuju trita preko nacionalnih granica", tj. da sebe naine nezavisnim od drave i njene teritorije. Mnogo toga to statistike (koje se u osnovi prave od zemlje do zemlje) pokazuju kao uvoz ili izvoz je u stvari interna trgovina unutar transnacionalnog entiteta kakav je Deneral motors, koji deluje u etrdeset zemalja. Sposobnost da se deluje na ovaj nain prirodno je ojaala tendenciju kapitala da se koncentrie, koja je poznata jo od Karla Marksa. Ve je 1960. godine proce- njeno da su prodaje dve stotine najveih firmi u (nesocijalistikom) svetu jednake 17 procenata drutvenog proizvoda tog dela sveta, a za njih je do 1984. godine reeno da su dostigle 26 procenata. 15 Veina ovih transnacionala imala je bazu u imunim razvijenim" dravama. U stvari, 85 procenata od velikih 200 bilo je bazirano u SAD, Japanu, Britaniji i Nemakoj, uz firme iz jedanaest zemalja koje sainjavaju ostatak. Pa ipak, ak i iako je bilo verovatno da veze ovih super-divova sa njihovim vladama budu bliske, do kraja Zlatnog doba je bilo sumnjivo da li bi se ijedna od njih, izuzev japanskih i onih u sutini vojnih firmi, mogla pouzdano opisati kao firma koja se identifikuje sa interesima svoje vlade ili nacije. Vie nije bilo tako jasno kao to je nekada izgledalo, da je, po reima jednog detroitskog tajkuna koji je uao u vladu Sjedinjenih Drava, ono to je dobro za Deneral motors, dobro je i za SAD". Kako je i moglo biti, kada su njihove operacije u rodnoj zemlji bile samo one na jednom od stotinu trita na kojima je recimo, Mobil Oil bio aktivan, ili 170 na kojima je Dajmler Benz bio prisutan? Poslovna logika bi prisilila jednu meunarodnu naftnu firmu da prorauna15

Ovakve procene treba uzimati s oprezom, i najbolje je jednostavno ih smatrati kao ilustracije reda

veliina.

214 ZLATNO DOBA

va svoju strategiju i politiku prema svojoj rodnoj zemlji tano na isti nain kao prema Saudijskoj Arabiji ili Venecueli, naime kada se radi o profitu i gubicima na jednoj strani i komparativnoj snazi kompanije i vlade na drugoj strani. Ova tendencija poslovnih transakcija i preduzea - a nipoto ne samo ovih nekoliko desetina dinova - da se emancipuju od tradicionalne nacionalne drave, postala je jo istaknutija kada je industrijska proizvodnja poela da se, prvo polako ali zatim sve bre, iseljava iz evropskih i severnoamerikih zemalja koje su bile pioniri industrijalizacije i industrijskog razvoja. Ove zemlje ostale su pokretaka snaga rasta u Zlatnom dobu. Sredinom pedesetih godina industrijske zemlje su prodale oko tri etvrtine svog industrijskog proizvoda jedne drugima, poetkom sedamdesetih, tri etvrtine. Meutim, onda su stvari poele da se menjaju. Razvijeni svet je poeo da izvozi neto vie svojih industrijskih proizvoda u ostatak sveta, ali - to je znaajnije - Trei svet je poeo da u znaajnom obimu izvozi svoje industrijske proizvode razvijenim industrijskim zemljama. Kako je tradicionalni primarni izvoz iz zaostalih regiona slabio (izuzev, posle OPEC revolucije, izvoza mineralnih goriva) oni su poeli, nerav- nomerno ali brzo, da se industrijalizuju. Izmeu 1970. i 1983. godine udeo Treeg sveta u globalnom industrijskom izvozu, koji je dotada bio stabilnih 5 procenata, vie se nego udvostruio (Frobel et al, 1986, str. 200). Stoga je nova meunarodna podela rada poela da potkopava onu staru. Nemaka firma Folksvagen je podigla fabrike automobila u Argentini, Brazilu (tri fabrike), Kanadi, Ekvadoru, Egiptu, Meksiku, Nigeriji, Peruu, Junoj Africi i Jugoslaviji - kao i obino, uglavnom posle sredine ezdesetih godina. Nove industrije u Treem svetu nisu snadbevale samo nabujala lokalna trita, ve takoe i svetsko trite. One su to mogle da rade i tako to su izvozile artikle koje je kompletno proizvodila lokalna industrija (kakvi su tekstilni, od kojih je veina ve do 1970. godine emigrirala iz starih zemalja u zemlje ,,u razvoju), i tako to su

postajale deo transnacionalnog proizvodnog procesa. Ovo je bila odluujua inovacija Zlatnog doba, mada nee u potpunosti dobiti mesto koje joj pripada sve do kasnijeg vremena. To se nije moglo desiti da nije bilo revolucije u transportu i komunikacijama, koja je nainila moguim i izvodljivim na ekonomian nain da se proizvodnja jednog artikla razdeli izmeu, recimo, Hjustona, Singapura i Tajlanda, da se delimino zavreni proizvodi prevoze vazduhom izmeu ovih centara i da se ceo proces kontrolie modernom informacionom tehnologijom. Veliki proizvoai elektronike poeli su da se globalizuju od sredine ezdesetih godina. Proizvodna linija vie se nije kretala kroz dinovske hangare u jednom mestu, ve preko globusa. Neke od njih su se zaustavile u ekstrateritorijalnim slobodnim proizvodnim zonama ili ofor fabrikama koje su sada poele da se ire, preteno u siromanim zemljama sa jeftinom radnom snagom, uglavnom mladih ena, to je bio jo jedan izum da se izbegne kontrola pojedine drave. Tako je jedna od najranijih ovakvih zona, Manaus, duboko u amazonskoj dungli, proizvodio tekstil, igrake, papirnu robu, elektroniku i digitalne satove za amerike, holandske i japanske firme. Sve ovo je proizvelo paradoksalnu promenu u politikoj strukturi svetske privrede. Kako je planeta postajala prava privredna jedinica, nacionalne privrede velikih zemalja zatekle su se kako se povlae pred ovakvim ofor centrima, veinom smete- nim u male ili majune mini-drave koje su se prigodno umnoavale kako su se stara kolonijalna carstva raspadala. Na kraju Kratkog dvadesetog veka, svet je, prema Svetskoj banci, ukljuivao sedamdeset i dve privrede sa stanovnitvima malobrojnijim od

ZLATNE GODINE 215

dva i po miliona (od kojih je osamnaest imalo manje od 100 000 stanovnika) to e rei, dve petine svih politikih jedinica koje se zvanino smatraju privredama" (World Development, 1992). Do Drugog svetskog rata ovakve jedinice bi bile smatrane kao ekonomske ale, i zapravo uopte ne kao prave drave.16 One su sigurno bile nesposobne da brane svoju nominalnu nezavisnost u internacionalnoj dungli, ali je u Zlatnom dobu postalo oevidno da one mogu da napreduju isto kao velike nacionalne privrede, a ponekad i bolje, tako to pruaju usluge direktno globalnoj ekonomiji. Otuda rast novih gradova drava (Singapur, Hong Kong), oblika dravnosti koji je poslednji put vien kako cveta u Srednjem veku; paradi pustinje oko Persijskog zali- va preobraenih u velike igrae na meunarodnom tritu investicija (Kuvajt) i mnogih ofor pribeita od dravnog zakona. Ova situacija e pruiti sve brojnijim etnikim pokretima poznog dvadeseto- vekovnog nacionalizma neubedljive argumente za ivotnu sposobnost jedne nezavisne Korzike ili Kanarskih ostrva. Neubedljive, jer jedina nezavisnost koja se postie secesijom jeste ona koja se postie odvajanjem od nacionalne drave sa kojom su ovakve teritorije prethodno bile udruene. Ekonomski, separacija bi ih skoro izvesno nainila zavisnijim od transnacionalnih entiteta koji su sve vie odreivali ovakve stvari. Najpogodniji svet za multinacionalne dinove je svet nastanjen patuljastim dravama ili uopte bez drava. V Bilo je prirodno da industrija treba da se pomera sa lokacija gde je rad skup na lokacije gde je jeftin im je to postalo tehniki mogue i isplativo, a (to jedva da iznenauje) otkrie da su neke nebelake radne snage bile bar onoliko obuene i obrazovane kao one belake bie dodatni bonus za visokotehnoloke industrije. Ipak postojao je posebno ubedljiv razlog zbog koga je bum Zlatnog doba trebalo da vodi ka pome- ranju iz zemalja jezgra stare industrijalizacije. To je bila ona naroita kejnzijanska" kombinacija ekonomskog rasta u kapitalistikoj privredi zasnovanoj na masovnoj potronji puno zaposlene i sve bolje plaene i bolje zatiene radne snage. Ova kombinacija je bila, kao to smo videli, politika konstrukcija. Ona je poivala na jednom delotvornom politikom konsenzusu izmeu Levice i desnice u veini zapadnih" zemalja, u kojima je ekstremna faistiko-ultranacionalistika desnica uklonjena sa politike scene Drugim svetskim ratom, a ekstremni komunisti Hladnim ratom. Ova kombinacija se zasnivala i na preutnom ili eksplicitnom konsenzusu poslodavaca i radnikih organizacija da odre radnike zahteve u granicama u kojima nee pojesti profite, a budue izglede na profit dovoljno visoko da opravdaju ogromne investicije bez kojih se ne bi odigrao spektakularan rast produktivnosti rada tokom Zlatnog doba. Zaista, u esnaest najindustrijalizovanijih meu trinim privredama investiranje je raslo po godinjoj stopi od 4,5 procenata to je oko tri puta bre nego u godinama od 1870. do 1913. ak i ako uraunamo stopu rasta u Severnoj Americi koja je bila znatno manje impresivna, koja je obarala opti proek (Maddison, 1982, tabela 5. 1, str. 96). De facto, aranmani su bili trostrani, sa vladama, koje su formalno ili neformalno, predsedavale institucionalizovanim pregovorima rada i kapitala,
16 Do ranih devedesetih godina, drevne evropske dravice - Andora, Lihtentajn, Monako, San Marino - nisu smatrane kao potencijalni lanovi Ujedinjenih nacija.

216 ZLATNO DOBA

koji su sada uobiajeno opisivani, bar u Nemakoj, kao socijalni partneri". Nakon kraja Zlatnog doba ove aranmane su surovo napali teolozi slobodnog trita u usponu, koji su ih nazivali ,,korporativizam, to je re koja je bila napola zaboravljena i koja je potpuno irelevantna asocijacija na meuratni faizam. Ovo je bio sporazum prihvatljiv za sve strane. Poslodavci, koji jedva da su marili za visoke plate tokom dugog buma uz visoke profite, pozdravljali su predvidljivost koja je olakala planiranje unapred. Radnici su dobili plate koje su redovno rasle i marginalne koristi, i dravu drutvene brige (Welfare State) koja se stalno irila i bila sve velikodunija. Vlada je dobijala politiku stabilnost, slabljenje komunista (osim u Italiji) i predvidljive uslove za makro-ekonomsko upravljanje koje su sada provodile sve drave. A privrede industrijskih kapitalistikih zemalja su sjajno dejstvovale, ako ni zbog ega drugog onda zato to je prvi put (izuzev Severne Amerike i, moda Austra- lazije) ustanovljena jedna privreda masovne potronje zasnovane na punoj zaposlenosti i realnim prihodima koji su redovno rasli, koju je podupirala socijalna sigurnost, u to vreme plaena sve veim dravnim prihodima. U stvari, u euforinim ezdesetim godinama neke neoprezne vlade su ile tako daleko da su garantovale nezaposlenima - kojih je tada bilo malo - 80 odsto njihove ranije plate. Sve do kraja ezdesetih godina ovo stanje stvari se ogledalo u politici Zlatnog doba. Iza rata su svugde Usledile vlade koje su bile snano reformski orijentisane, ruzvel- tovska u SAD, one u kojima su dominirali socijalisti ili socijaldemokrati u praktino svim zaraenim zemljama Zapadne Evrope osim u Nemakoj (gde nije ni bilo nezavisnih institucija niti izbora sve do 1949. godine). Radikalizam godina otpora uticao je ak i na konzervativne partije koje su se pojavile - zapadnonemaki hrianski demokrati su jo 1949. godine mislili da je kapitalizam lo za Nemaku (Leaman, 1988) - ili im je bar oteavao da plivaju protiv struje. Britanska Konzervativna partija je svojatala zasluge za reforme laburistike vlade iz 1945. godine. Pomalo iznenauje da se reformizam ubrzo povukao, mada ne i konsenzus. Velikim bumom pedesetih godina su skoro svugde, predsedavale vlade umerenih konzervativaca. U SAD (od 1952. godine), u Britaniji (od 1951), u Francuskoj (izuzev kratkih koalicionih epizoda), Zapadnoj Nemakoj, Italiji i Japanu, levica je bila potpuno izvan vlasti, mada je Skandinavija ostala socijaldemokratska a socijalistike partije su bile u vladajuim koalicijama u drugim malim zemljama. Ne moe biti sumnje u recesiju levice. Do toga nije dolo usled bilo kakvog masovnog gubitka podrke za socijaliste pa ak ni za komuniste u Francuskoj i Italiji gde su to bile glavne partije radnike klase.17 Niti je do toga dolo, osim moda u Nemakoj, gde je Socijaldemokratska partija bila labava" oko nemakog ujedinjenja, i u Italiji, gde su socijalisti ostali ujedinjeni sa komunistima, zbog Hladnog rata. Svi su, osim komunista bili pouzdano antisruski orijentisani. Raspoloenje decenije procvata je bilo protiv levice. Ovo nije bilo vreme za promene. ezdesetih godina je ravnoteni centar konsenzusa pomeren ka levici; moda delimino usled sve veeg povlaenja ekonomskog liberalizma pred kejnzijanskim rukovoenjem, ak i u antikolektivistikim uporitima kao to su Belgija i Zapadna Nema17 Meutim, sve leve partije mada velike, su bile manjine na izborima. Najvei broj glasova koje je dobila takva partija bio je 48,8 procenata britanske Laburistike partije 1951. godine, ironijom sudbine, na izborima koje su dobili konzervativci sa jedva neto manjim brojem glasova, zahvaljujui hirovima britanskog izbornog sistema.

ZLATNE GODINE 217

ka, a moda delom i zbog toga to su starija gospoda koja su predsedavala stabilizacijom i oivljavanjem kapitalistikog sistema napustila scenu - Dvajt Ajzenhauer (roen 1890), 1960. godine, Konrad Adenauer (roen 1876) 1965. godine, Harold Makmi- lan (roen 1894) 1964. godine. Konano je (1969) ak i veliki general De Gol (roen 1890) preminuo. Odigralo se izvesno podmlaivanje politike. U stvari vrne godine Zlatnog doba izgleda da su isto onako odgovarale levici, opet na vlasti u mnogim zapadnoevropskim dravama, kao to joj pedesete godine nisu odgovarale. Do ovog zanoenja ulevo dolo je delom zbog pomeranja u glasakom telu, kao u Zapadnoj Nemakoj, Austriji i vedskoj, a nagovestilo je jo upeatljivija pomeranja iz sedamdesetih i s poetka osamdesetih godina kada su i francuski socijalisti i italijanski komunisti dostigli svoje vrhunce svih vremena, ali u sutini su izborni obrasci ostajali stabilni. Izborni sistemi su uveliavali relativno male promene. Meutim, postoji jasni paralelizam izmeu pomeranja ulevo i najznaajnijeg drutvenog razvojnog procesa ove decenije, naime do pojave drava drutvene brige u doslovnom znaenju te rei, to e rei drava u kojima su izdaci za drutvenu brigu - zatitu dohotka, zdravstvenu zatitu, obrazovanje, itd. - postali najvei deo ukupnih javnih izdataka, a ljudi angaovani u delatnostima drutvene brige su obrazovali najveu grupu od svih dravnih nametenika, npr. sredinom sedamdesetih godina 40 odsto u Britaniji i 47 odsto u vedskoj (Therborn, 1983). Prve drave drutvene brige u ovom smislu su se pojavile oko 1970. godine. Naravno da je opadanje vojnih izdataka tokom godina detanta automatski podizalo udeo potronje po ostalim stavkama, ali primer SAD pokazuje da nije bilo stvarne promene. Dok je Vijetnamski rat bio na svom vrhuncu 1970. godine, broj zaposlenih u kolstvu u SAD je prvi put postao znaajno vei od broja vojnog i civilnog osoblja zaposlenog u odbrambenim snagama" (Statistical His- tory, 1976, II, str. 1102, 1104,1141). Do kraja sedamdesetih godina sve napredne kapitalistike drave su postale ovakve drave drutvene brige sa est drava koje su troile vie od ezdeset procenata ukupnih javnih izdataka za drutvenu brigu (Australija, Belgija, Francuska, Zapadna Nemaka, Italija, Holandija). Ovo e stvoriti znatne probleme posle kraja Zlatnog doba. U meuvremenu je politiki ivot razvijenih trinih privreda" izgledao smiren, ako ne i uspavljujui. Da li je bilo ieg da raspali politike strasti, osim komunizma, opasnosti od nuklearnog rata i kriza uvezenih u unutranja zbivanja imperijalnim aktivnostima u inostranstvu, kakva je bila suecka avantura 1956. godine u Britaniji, alirski rat u Francuskoj (1954-1961) i posle 1965. godine, Vijetnamski rat u SAD? To je bio razlog zbog koga je mlaz studentskog radikalizma 1968. godine i oko nje koji se rairio po skoro elom svetu, toliko iznenadio politiare i starije intelektualce. To je bio znak da ravnotea Zlatnog doba nije mogla dugo da traje. Ekonomski je ova ravnotea zavisila od koordinacije izmeu rasta produktivnosti i zarada koji je odravao profite stabilnim. Ulegnue u stalnom rastu produktivnosti i/ili nesrazme- ran porast plata bi dovelo do destabilizacije. Ova ravnotea je zavisila od neega to je tako dramatino nedostajalo izmeu ratova, od ravnotee izmeu rasta proizvodnje i sposobnosti potroaa da kupuju. Plate su morale da rastu dovoljno brzo da bi odrali bodrost trita, ali ne tako brzo da bi iscedili profite. Ali kako kontrolisati cene u eri oskudice radne snage, ili uoptenije, cene u vreme izuzetno naglog rasta tranje? Drugim reima, kako kontrolisati inflaciju, ili je makar drati u granicama? Konano, Zlatno doba je zavisilo od jedne ogromne politike i ekonomske dominacije SAD koje su delo- vale - ponekad i da nisu to nameravale - kao stabilizator i garant svetske privrede.

218 ZLATNO DOBA

Tokom ezdesetih godina sve ovo je pokazivalo znakove habanja i propadanja. Prevlast SAD je opadala, a kako su one gubile tlo pod nogama, svetski monetarni sistem zasnovan na zlatnom dolaru se raspadao. Postojali su neki znakovi usporavanja rasta produktivnosti rada u nekoliko zemalja, a i izvesni znakovi da su veliki rezervoari radne snage nainjeni od unutranje migracije, koji su pojili industrijski bum bili blizu iscrpljivanja. Posle dvadeset godina, odrasla je nova generacija, za koju je meuratno iskustvo - masovna nezaposlenost, nesigurnost, stabilne cene ili cene koje padaju - bilo istorija a ne deo linog iskustva. Oni su prilagodili svoja oekivanja jedinom iskustvu njihove starosne grupe, onome sa punom zaposlenou i stalnom inflacijom (Friedman, 1968, str. 11). Kakve god da su specifine situacije koje su potakle svetsku eksploziju plata na kraju ezdesetih godina - nestaica radne snage, sve vei napori poslodavaca da realne plate dre na niskom nivou, ili kao u Francuskoj i Italiji, velike studentske pobune, sve one su poivale na otkriu koje je napravila itava generacija radnika koji su se bili navikli na to da imaju ili nalaze posao, otkriu da su redovna i dobrodola poveanja oko kojih su tako dugo pregovarali njihovi sindikati, bila zapravo mnogo manja nego to su se mogla izvui na tritu. Bilo da u ovom shvatanju stvarnosti trita nailazimo na povratak klasne borbe (to su smatrali mnogi iz post ezdesetosmake nove levice) ili ne, nema sumnje da postoji upadljiva promena raspoloenja izmeu umerenosti i smirenosti pregovora oko plata pre 1968. godine i poslednjih godina Zlatnog doba. Poto je to bilo direktno relevantno za nain na koji je privreda funkcionisala, promena u raspoloenju radnika je bila daleko znaajnija nego velika provala studentskih nemira 1968. godine i oko nje, i pored toga to su studenti pruali dramatiniji materijal za medije i daleko vie hrane za komentatore. Studentska pobuna je bila fenomen izvan ekonomije i politike. Ona je mobilisala odreeni manjinski sektor u stanovnitvu, koji dosada jedva da je bio prepoznavan kao posebna grupa u javnom ivotu, a - poto se veina njenih pripadnika jo kolovala - uglavnom su bili izvan ekonomije, osim kao kupci rok ploa: (srednjeklasna) omladina. Kulturni znaaj ove pobune daleko je vei nego njen politiki znaaj, koji je bio prolazan - za razliku od analognih pokreta u Treem svetu i diktatorskim zemljama (videti poglavlja 11 i 15). Pa ipak je ova pobuna posluila kao upozorenje, kao neka vrsta memento mori za generaciju koja je napola verovala da je zauvek reila probleme zapadnog drutva. Glavni tekstovi reformizma Zlatnog doba, Kroslandova Budunost socijalizma; Drutvo obilja, D. K. Galbrajta; Iza Drave drutvene brige3Gunara Mirdala; i Kraj ideologije Danijela Bela, koji su svi napisani izmeu 1956. i 1960. godine, poivali su na pretpostavci da e unutranja harmonija u drutvu rasti, koja je i sada u osnovi zadovoljavajua, iako se moe poboljavati, to e rei, poivala je na poverenju u ekonomiju organizovanog socijalnog konsenzusa. Taj konsenzus nije nadiveo ezdesete godine. Tako 1968. godina nije ni kraj, ni poetak, ve samo jedan signal. Za razliku od eksplozije plata, kolapsa bretonvudskog meunarodnog finansijskog sistema 1971. godine, buma zaliha 1972-1973. i OPEC naftne krize iz 1973. godine, ona ne figurira mnogo u objanjenjima ekonomskih isoriara o kraju Zlatnog doba. Njegov kraj nije bio sasvim neoekivan. Ekspanzija privrede ranih sedamdesetih godina, ubrzana inflacijom koja je sve bre rasla, velikim uzdizanjem svetskih zaliha novca i ogromnim amerikim deficitom, postala je grozniava. Ekonomskim argonom reeno, privreda se ,,pregrejala. Za dvanaest meseci od jula 1972. godine, realni bruto domai proizvod u OECD zemljama je porastao za 7,5 procenata, a industrijska proizvodnja za 10

ZLATNE GODINE 219

procenata. Istoriari koji nisu zaboravili na koji se nain okonao veliki srednjovikto- rijanski bum, i te kako su se mogli zapitati da li sistem ne srlja u propast. Mogli su da budu u pravu, mada ne mislim da je iko predvideo pad iz 1974. godine. Niti je verovatno, iko ozbiljno shvatao koliko se taj pad pokazao ozbiljnim, jer, iako je drutveni proizvod razvijenih industrijskih zemalja zapravo znatno opao - ovakva stvar se nije desila od rata - ljudi su jo uvek mislili o ekonomskoj krizi u pojmovima iz 1929. godine, i nije bilo znakova katastrofe. Kao i obino, neposredna reakcija okiranih savremenika bila je da trae posebne razloge za kolaps starog buma, u neobinom nago- milavanju nesrenih poremeaja za koje nije verovatno da e se ponoviti u istom obimu, iji uticaj je bio pogoran grekama koje su se mogle izbei", da citiramo OECD (McCracken, 1977, str. 14). Prostoduniji su sve pripisivali pohlepi naftnih eika iz OPEC-a. Svaki istoriar koji pripisuje velike promene u konfiguraciji svetske privrede, looj srei i nezgodama koje su se mogle izbei bi trebalo da opet razmisli. Svetska privreda nije obnovila svoj stari korak posle sloma. Jedna era je bila na svom kraju. Decenije posle 1973. godine, bie opet decenije krize. Zlatno doba je izgubilo svoju pozlatu. Meutim, ono je zapoelo, a odista i postiglo najdramatiniju, najbru i najdublju revoluciju u meuljudskim odnosima koju je istorija zabeleila. Tome se sada moramo okrenuti.

Poglavlje deseto

Socijalna revolucija 1945-1990.

LILI: Moja baka bi nam priala razne stvari o depresiji. O tome moe i da ita. ROJ: Uvek su nam govorili kako bi trebalo da nam je drago to imamo hranu i sve to, jer onda u tridesetim godinama, stalno su nam govorili, ljudi su umirali od gladi, nisu imali posla i sve tako.
***

BAKI: Nikad nisam osetio depresiju, tako da me to ne mui. ROJ: Po onome to uje, ti bi mrzeo da ivi u tom vremenu. BAKI: Pa dobro, ja ne ivim u tom vremenu. Stads Terkel (Studs Terkel), Hard Times (Teka vremena, 1970, str. 22-23) Kada je on (General de Gol) preuzeo vlast bilo je milion televizora u Francuskoj... Kada je napustio vlast, bilo je deset miliona... Drava je uvek ou biznis. Ali jueranja drava-teatar je bila veoma razliita od TV-drave koja postoji danas. Rei Debre (1994, str. 34) I Kada se ljudi suoe sa onim za ta ih njihova prolost nije pripremila oni bauljaju u mraku traei rei da imenuju neznano, ak ni kada ga ne mogu niti odrediti niti razumeti. U jednom trenutku tree etvrtine ovog veka mogli smo da vidimo kako ovaj proces deluje meu intelektualcima Zapada. Kljuna re je bila mala prepo-zicija posle koje opte koriena u svom latinskom obliku ,,post kao prefiks bilo kome od brojnih termina koje je nekoliko generacija koristilo da oznai mentalnu teritoriju dvadesetovekovnog ivota. Svet, ili njegovi vani vidovi, je postao postimpe-rijalni, postmoderni, poststrukturalistiki, postmarksistiki, postgutenbergovski, ili bilo ta drugo. Kao i sahrane, ovi prefiksi zvanino odaju priznanje smrti, a da ne nagovetavaju bilo kakav konsenzus ili izistinsku izvesnost o prirodi zagrobnog ivota. Na taj nain je najvei, najdramatiniji, najbri i najuniverzalniji drutveni preobraaj u ljudskoj istoriji uao u svest misaonih umova koji su ga proivljavali. Taj preobraaj predmet je ovog poglavlja. Novina ovog preobraaja lei i u njegovoj neobinoj brzini i u univerzalnosti. Istina, razvijeni delovi sveta, tj. praktino centralni i zapadni delovi Evrope i Severna

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 221

Amerika, plus tanak sloj kosmopolitskih bogataa i monika na drugim mestima ve dugo su iveli u svetu stalne promene, tehnoloke transformacije i kulturne inovacije. Za njih je revolucija globalnog drutva znaila ubrzanje i pojaanje pokreta na koji su se u principu ve bili navikli. Na kraju krajeva, Njujorani su ve sredinom tridesetih godina gledali na oblakoder, Empajer Stejt Bilding (1934), ija visina nee biti prema- ena sve do sedamdesetih godina, a ak i tada samo za skromnih tridesetak metara. Trebalo je izvesno vreme da se opazi, a jo vie vremena da se izmeri, preobraaj kvantitativnog materijalnog rasta u kvalitativne preokrete ivota, ak i u ovim delovima sveta. A za najvei deo planete promene su bile i iznenadne i seizmike. Za 80 procenata oveanstva Srednji vek je zavren 1950-ih godina; a moda je jo bolje rei, oni su osetili da se zavrio u 1960-im godinama. Na mnogo naina oni koji su zapravo proiveli ove preobraaje na licu mesta nisu shvatali njihov puni doseg, poto su ih iskusili u obrocima, ili kao promene u ivotima pojedinaca, koje, kako god dramatine, nisu shvatane kao permanentne revolucije. Zato bi odluka seoskog naroda da potrai posao u gradu u njihovim glavama znaila ita trajniji preobraaj nego to je pristupanje oruanim snagama ili nekoj grani ratne privrede u dva svetska rata znailo za britanske i nemake mukarce i ene? Oni nisu nameravali da zauvek promene svoj nain ivota, ak i ako se pokazalo da jesu. Oni koji su ih gledali sa strane, koji su nanovo poseivali scene takvog preobraaja u odreenim intervalima, bili su ti koji su shvatali koliko se mnogo toga promenilo. Koliko je potpuno izmenjena, na primer, bila Valensija poetkom osamdesetih godina u odnosu na isti grad i region ranih pedesetih godina kada je ovaj pisac poslednji put video taj deo panije. Koliko se izgubljeno oseao sicilijanski seljaki Rip Van Vinkl (Rip Van Vinkl je lik iz klasine amerike knjievnosti koji je prespavao u peini sto godina, prim. prev.) - zapravo, lokalni bandit koji je par decenija bio u zatvoru od sredine 1950-ih godina - kada se vratio u Palermo koga je u meuvremenu urbanistiki razvoj nainio neprepoznatljivim. Tamo gde su nekad bili vinogradi, sada su pala- e, rekao mi je vrtei glavom u neverici. Odista je brzina promene bila takva da se istorijsko vreme moglo meriti ak i kraim intervalima. Manje od deset godina (1962-1971), razdvajalo je Kusko u kome su izvan granica gradskog atara, veina Indijanaca jo uvek nosili tradicionalne nonje od Kuska u kome je znaajan deo njih ve nosio olo, tj. evropsku odeu. Na kraju sedamdesetih godina vlasnici tala na meksikom tritu hrane su ve izraunavali cenu za svoje muterije na japanskim depnim kalkulatorima, koji su tamo bili nepoznati na poetku te decenije. Nikako se od italaca koji nisu bili dovoljno stari i pokretni da vide kako se istorija kree na ovaj nain od 1950. godine, ne moe oekivati da ponove ova iskustva, iako je od ezdesetih godina kada su mladi zapadnjaci otkrili da je putovanje u Trei svet i izvodljivo i pomodno, sve to je bilo potrebno za osmatranje globalnog preobraaja bilo je otvoriti oba oka. U svakom sluaju, istoriari ne mogu da ostanu zadovoljni sa predstavama i anegdotama, koliko god one bile znaajne. Oni mora da odreuju i da raunaju. Najdramatinija i dalekosenija drutvena promena druge polovine ovog veka, i to ona koja nas je zauvek razdvojila od sveta prolosti, je smrt seljatva. Jer od neoli- ta je veina ljudskih bia ivela od zemlje i stoke ili su kao ribari ubirali plodove mora. Uz izuzetak Britanije, seljaci i zemljoradnici su i dalje bili masovni deo zaposlenog stanovnitva ak i u industrijalizoVanim zemljama sve do dvadesetog veka. U toj meri da je u studentskim danima ovog pisca, tridesetih godina, odbijanje seljaka da ieznu

222 ZLATNO DOBA

jo uvek opte korieno kao argument protiv predvianja Karla Marksa da e ieznuti. Na kraju krajeva, postojala je samo jo jedna industrijska zemlja uz Britaniju, u kojoj su poljoprivreda i ribarstvo zapoljavali manje od 20 odsto stanovnika, to je bila Belgija. ak i u Nemakoj i SAD, najveim industrijskim privredama, gde je poljoprivredno stanovnitvo zaista stalno opadalo, jo uvek je grubo reeno predstavljalo oko etvrtine stanovnika; i Francuskoj, vedskoj i Austriji ono je bilo jo uvek izmeu 35 i 40 odsto stanovnika. to se tie zaostalih poljoprivrednih zemalja - recimo, u Evropi Bugarske ili Rumunije - neto oko etiri na svakih pet stanovnika je radilo na zemlji. Pa ipak promislimo o tome ta se desilo u treoj etvrtini ovog veka. Moda suvie ne iznenauje to da je do poetka osamdesetih godina manje od tri na svakih 100 Britanaca ili Belgijanaca bilo u poljoprivredi, tako da je za prosenog Britanca bilo daleko verovatnije da u svakodnevnom ivotu sretne nekog ko se jednom bavio zemljoradnjom u Indiji ili Bangladeu nego nekog koji se bavio zemljoradnjom u Ujedinjenom Kraljevstvu. Zemljoradniko stanovnitvo SAD je opalo do istog procenta, ali je, obzirom na njegovo dugorono otro opadanje, ovo manje zaprepaivalo nego injenica da je ovaj majuan deo radne snage bio u poloaju da preplavi SAD i svet nebrojenim koliinama hrane. Ono to je malo ko oekivao etrdesetih godina bilo je da do poetka osamdesetih godina nijedna zemlja zapadno od granica Gvozdene zavese nije imala vie od 10 odsto stanovnitva zaposlenog u zemljoradnji, osim Irske Republike (koja je bila samo neto iznad ovog procenta), i iberijskih drava. Ali sama injenica da je u paniji i Portugaliji broj ljudi u poljoprivredi, koji su inili tek neto manje od polovine stanovnitva 1950. godine, trideset godina kasnije smanjen na 14,5 odsto u jednoj i 17,6 odsto u drugoj zemlji, govori sama za sebe. pansko seljatvo se prepolovilo za dvadeset godina posle 1950. godine, portugalsko za dvadeset godina posle 1960. godine (ILO, 1990, tabela 2A; FAO, 1989). Ovi brojevi su spektakularni. U Japanu na primer, broj zemljoradnika je smanjen sa 52,4 odsto naroda 1947. godine, na 9 odsto 1985. godine, tj. izmeu vremena kada se mladi vojnik vratio iz borbi Drugog svetskog rata i vremena kada se u svojoj kasnijoj civilnoj karijeri penzionisao. U Finskoj - da uzmemo jednu stvarnu ivotnu priu poznatu autoru - devojka koje je roena kao seljaka ker i koja je u prvom braku postala seljaka radna ena, mogla je pre nego to je stigla daleko u srednje godine, da se preobrazi u kosmopolitsku intelektualnu i politiku figuru. Ali onda, 1940. godine, kada je njen otac umro u zimskom ratu protiv Rusije, ostavljajui enu i decu na porodinom imanju, 57 odsto Finaca bili su zemljoradnici i umari. Do vremena kada je ona imala etrdeset i pet godina, u ovim zanimanjima je bilo manje od 10 odsto Finaca. ta je prirodnije u takvim okolnostima od toga da Finci zaponu kao zemljoradnici, a zavre u veoma razliitim prilikama? Pa ipak ako se Marksovo predvianje da e industrijalizacija eliminisati seljatvo konano oito obistinilo u zemljama nagle industrijalizacije, stvarno neobian razvojni proces je opadanje zemljoradnikog stanovnitva u zemljama iji su oigledni nedostatak ovakvog razvoja Ujedinjene nacije pokuavale da prikriju mnotvom eufemizama za rei zaostale" i siromane". Ba u onom trenutku u kome su nadobudni mladi leviari navodili strategiju Mao Ce Tunga za trijumf revolucije putem mobilizacije bezbrojnih ruralnih miliona protiv opkoljenih urbanih uporita status kvoa, ovi milioni su sami naputali sela i kretali u gradove. U Latinskoj Americi se procenat seljaka prepolovio za dvadeset godina u Kolumbiji (1951-1971), Meksiku (1960-1980) i skoro - u Brazilu (1960-1980). On je opao za dve treine, ili gotovo

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 223

dve treine, u Dominikanskoj Republici (1960-1981), Venecueli (1961-1981) i Jamaj-) ki (1953-1981). Sve su ovo bile zemlje - osim Venecuele - u kojima su na kraju Drut- gog svetskog rata seljaci inili polovinu, ili apsolutnu veinu zaposlenog stanovnitva. Ali ve sedamdesetih godina, u Latinskoj Americi - izvan centralnoamerikog pojasa i Haitija nije bilo ni jedne zemlje u kojoj seljaci nisu bili manjina. Slina situacija je bila u zemljama zapadnog islama. Alir je utanjio broj svojih zemljoradnika od 75 na 20 odsto svog stanovnitva; Tunis sa 68 na 23 procenta za tek neto vie od 30 godina; Maroko je, manje dramatino, izgubio svoju seljaku veinu za deset godina (1971-1982). Sirija i Irak, jo uvek su imali oko pola naroda na zemlji sredinom pedesetih godina. U toku dvadesetak godina prva je prepolovila taj broj, a druga smanjila na manje od treine. Iranski seljaci su pali sa 55 procenata sredinom pedesetih godina, na 29 procenta sredinom osamdesetih godina. U meuvremenu su naravno seljaci agrarne Evrope prestali da obrauju zemlju. Do osamdesetih godina ak ni drevna uporita seljake poljoprivrede na istoku i jugoistoku kontinenta nisu imala vie od oko treine svoje radne snage u zemljoradnji (Rumunija, Poljska, Jugoslavija, Grka), a neke su imale znatno manje, posebno Bugarska (16,5 odsto 1985. godine). Jedino snano seljako uporite u Evropi i susedstvui na Srednjem istoku - je ostala Turska, gde je seljatvo opadalo, ali sredinom osamdesetih godina jo uvek ostalo apsolutna veina. U samo tri regiona planete i dalje su u sutini dominirala njihova sela i polja: supsaharska Afrika, juna i kontinentalna jugoistona Azija i Kina. Samo u ovimregionima je jo uvek bilo mogue pronai zemlje koje je smanjenje uzgajivaa oito mimoilo - gde su oni koji su gajili useve i uvali ivotinje tokom burnih decenija i dalje zadrali postojani udeo u stanovnitvu - preko 90 odsto u Nepalu, oko 70 odsto u Liberiji, oko 60 odsto u Gani, pa ak - to je injenica koja pomalo iznenauje - oko 70 odsto u Indiji tokom svih dvadeset i pet godina nezavisnosti, a jedva neto manje (66,4 odsto) 1981. godine. Dodue ovi regioni seljake dominacije jo uvek su na kraju naeg perioda predstavljali polovinu ljudske vrste. Meutim, ak su se i oni lomili po ivicama pod pritiskom ekonomskog razvoja. Solidni seljaki blok u Indiji bio je okruen zemljama ije je zemljoradniko stanovnitvo vidljivo opadalo sasvim brzo: Pakistanom, Bangladeom i ri Lankom, gde su seljaci odavno prestali da budu veina; isto kao i u Maleziji, Filipinima i Indoneziji do osamdesetih godina, i naravno, u novim industrijskim dravama istone Azije, Tajvanu i Junoj Koreji, koje su ne tako davne 1961. godine imale preko 60 odsto svog naroda na poljima. Osim toga prevlast seljatva u nekoliko junih zemalja Afrike bila je bantustanska iluzija. Zemljoradnja, koju su najvie sprovodile ene, bila je ona vidljiva strana ekonomije koja je zapravo zavisila uglavnom od doznaka mukih pealbara u gradovima i rudnicima belaca na jugu. udna stvar u vezi sa ovim masovnim i tihim egzodusom sa sela po velikom delu svetske kopnene mase, a jo i vie po ostrvima sveta, 18 je da je do toga samo delimino dolo usled poljoprivrednog napretka, bar u bivim seoskim oblastima. Kao to smo videli (poglavlje 9), razvijene industrijske zemlje su se, uz jedan ili dva izuzetka, takoe preobrazile u velike proizvoae poljoprivrednih proizvoda za svetsko trite, a to su uinile dok su smanjivale svoje pravo zemljoradniko stanovnitvo, do sve manjeg, a ponekad apsurno majunog procenta svog naroda. To je bilo oito postignuto
18

Oko tri etvrtine povrine kopna na planeti, izostavljajui nenaseljeni Antarktik.

224 ZLATNO DOBA

neobinim skokom kapitalno-intenzivne produktivnosti po pojedinom zemljoradniku. Najneposrednije vidljiv aspekt te produktivnosti bila je ogromna koliina mainerije koju je farmer u bogatim i razvijenim zemljama sada imao na svom raspolaganju a koja je bila ostvarenje velikih snova o obilju postignutom pomou mehanizovane poljoprivrede koji su nadahnjivali sve one traktoriste simbolino golih grudi sa propagandnih fotosa mlade sovjetske republike, a koje je sovjetska privreda tako potpuno omanu- la da oivotvori. Manje vidljiva, ali jednako znaajna, bila su sve impresivnija dostignua poljoprivredne hernije, selektivnog uzgoja i biotehnologije. U tim uslovima, zemljoradnji jednostavno vie nije bilo potrebno toliko ruku, bez kojih u pretehnolo- kim danima, etva ne bi mogla da se prikupi, niti je odista bio potreban veliki broj stalno zaposlenih farmerskih porodica i njihovih stalnih slugu. A tamo gde su bili potrebni, moderan saobraaj je uinio da nije bilo nuno drati ih u zemlji. Tako su sedamdesetih godina ovari u Pertajru (kotska) nali da im je isplativije da uvezu strunjaka za striu sa Novog Zelanda, u vreme (kratke) lokalne sezon strie, koja se naravno nije poklapala sa onom na junoj hemisferi. U siromanijim delovima sveta poljoprivredna revolucija nije bila odsutna, iako je bila neravnomernija. Zaista da nije bilo irigacije i inputa nauke posredstvom takozvane zelene revolucije",19 ma kako bi posledice jednog i drugog na dugu stazu mogle biti kontraverzne, veliki delovi june i jugoistone Azije ne bi bili u stanju da nahrane stanovnitvo koje se ubrzano mnoilo. Pa ipak, u celini gledano, zemlje Treeg sveta, i delovi (biveg ili jo uvek socijalistikog) Drugog sveta, vie nisu hranili sami sebe, a kamoli da su proizvodili znaajne vikove hrane za izvoz to bi se moglo oekivati od agrarnih zemalja. U najboljem sluaju njih su ohrabrivali da se usredsrede na specija- lizovane izvozne useve za trite razvijenog sveta, dok su njihovi seljaci, kada nisu kupovali vikove hrane izvezene sa Severa po dampingovanim cenama, nastavili da kopaju i oru na svoj stari, radno-intenzivni nain. Nije bilo valjanog razloga zato bi napustili poljoprivredu kojoj je bio potreban njihov rad, osim moda to je eksplozija stanovnitva mogla da izazove oskudicu zemlje. Ali regioni iz kojih su se seljaci odli- vali esto su bili, kao u Latinskoj Americi, sasvim retko naseljeni i teili su tome da imaju otvorene granice, na koje se mali broj seljaka naseljavao, pruajui politiku bazu za lokalne gerilske pokrete. Nasuprot tome, azijski regioni na kojima se seljatvo najbolje ouvalo bili su verovatno najgue naseljena zona na svetu sa gustinom stanovnitva po kvadratnoj milji koja se kretala od 250 do 2000 (proek za Latinsku Ameriku je bio 41,5). Tamo gde se selo praznilo, gradovi su se punili. Svet druge polovine dvadesetog veka postao je urbanizovaniji nego ikada pre. Do sredine osamdesetih godina 42 procenta svetskog stanovnitva je bilo urbano, a da nije bilo teine ogromnih ruralnih populacija Kine i Indije, koje su sainjavale tri etvrtine azijskog seljatva, urbano stanovnitvo bi bilo veinsko (Population, 1984, str. 214). Pa ak i u sredinjim ruralnim podrujima, ljudi su se pomerali iz sela u grad, i to posebno u veliki grad. Izmeu 1960. i 1980. godine urbano stanovnitvo Kenije se udvostruilo, mada je 1980. godine dostiglo tek 14,2 odsto stanovnitva; ali od svakih deset graana est je ivelo u Najrobiju, dok je dvadeset godina ranije takvih bilo samo etiri na deset. U Aziji su multimilionski gradovi nicali kao peurke, uglavnom prestonice. Seul, Teheran, Kara19 Sistematsko uvoenje novih, visokoronih useva uzgajenih metodima specifino prilagoenim odreenim delovima Treeg sveta. Uglavnom posle ezdesetih godina.

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 225

i, Dakarta, Manila, Nju Delhi, Bangkok, svi su oni imali otprilike izmeu 5 i 8,5 miliona stanovnika 1980. godine, a oekivalo se da imaju izmeu 10 i 13,5 miliona 2000. godine. Nijedan od njih (sem Dakarte) nije imao vie od oko jedan i po milion stanovnika 1950. godine (World resources, 1986). I stvarno, daleko najdinovskije urbane aglomeracije na kraju osamdesetih godina su se mogle nai u Treem svetu: Kairo, Meksiko Siti, Sao Paulo i Sangaj, iji se broj stanovnika raunao sa osam cifa- ra. Jer su se paradoksalno, iako je razvijeni svet i dalje bio daleko urbanizovaniji nego siromani svet (izuzev delova Latinske Amerike i islamske zone), njegovi sopstveni dinovski gradovi raspadali. Oni su svoj vrhunac dosegli u ranom dvadesetom veku, pre nego to je beg u predgraa i satelitske zajednice izvan gradova dobio ubrzanje, a stari gradski centri postajali prazne koljke uvee, kada su radnici, prodavci i tragai za zabavom odlazili kuama. Dok se Meksiko Siti skoro upetostruio za trideset godina posle 1950, Njujork, London i Pariz su polako tonuli na donje ivice velike lige gradova, ili iz nje ispadali. Pa ipak su se na udan nain, i stari i novi svetovi uzajamno pribliili. Tipian veliki grad razvijenog sveta postao je podruje povezanih urbanih naselja, uglavnom fokusiranih na neku centralnu oblast ili oblasti biznisa ili administracije koja se iz vazduha raspoznaje kao neka vrsta planinskog lanca visokih zgrada i obla- kodera, osim tamo (kao u Parizu) gde ovakve zgrade nisu bile dozvoljene.20 Njihova meusobna povezanost, ili moda slom privatnog motornog saobraaja pod pritiskom masovnog posedovanja automobila, pokazana je od ezdesetih godina novom revolucijom u javnom transportu. Nikada se, od prve izgradnje gradskog tramvaja i podzemnog eleznikog sistema krajem devetnaestog veka, nije gradilo tako mnogo metro sistema i sistema brzog prigradskog prevoza na tako mnogo mesta: od Bea do San Franciska, od Seula do Meksika. U isto vreme irila se decentralizacija, kako je veina satelitskih zajednica ili prigradskih kompleksa razvila svoje sopstvene servise za trgovinu i dokolicu, posebno u vidu (prvo u Americi uvedenih) periferijskih trnih centara". S druge strane, grad u Treem svetu, mada je takoe povezan (obino zasta- relim i neadekvatnim) javnim saobraajem i hiljadama pokvarenih privatnih autobusa i kolektivnih taksija" nije mogao da bude drugaiji nego rasut i nestruktui- ran, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to nije bilo naina da aglomeracije do deset i do dvadeset miliona ljudi ne budu takve, posebno ako su mnoga naselja od kojih su se sastojale zapoela svoj ivot kao naselja straara, koje su po svoj prilici osnivali naseljenici po nekorienim otvorenim prostorima. Stanovnici ovakvih gradova su morali da troe nekoliko sati dnevno putujui na posao i s posla (jer je redovni posao dragocen), a mogli su da budu voljni da isto tako dugo idu na hodoae na mesta javnog rituala kao to je Marakana stadion u Rio de Zaneiru (dve stotine hiljade mesta), gde su karioke oboavale fudbalska boanstva, ali su u stvari, konurbacije i u Starom i u Novom svetu bile sve vie zbirke nominalno - ili, u sluaju Zapada esto i formalno - autonomnih zajednica, mada su na bogatom Zapadu, bar na svojim obodima, sadravale mnogo vie zelenih povrina nego na siroma20 Ovakvi visoki centri, prirodna posledica visokih cena zemljita u takvim okruzima, bili su krajnje neobini pre 1950. godine. Njujork je bio praktino jedinstven. Postali su uobiajeni od ezdesetih godina, kada su ak i razvueni, decentralizovani gradovi kao Los Aneles, zadobili po ovakav ,,dauntaun.

226 ZLATNO DOBA

nom i prenaseljenom Istoku i Jugu. Dok su po stanovima i naseljima straara ljudi iveli u simbiozi sa pacovima i bubama, udnovatu niiju zemlju koja je okruivala ono to je ostalo od unutranjih gradova razvijenog sveta, kolonizovali su pripadnici divlje faune: lasice, lisice i rakuni. II Skoro isto tako dramatian kao opadanje i pad seljatva, a mnogo optiji, bio je uspon zanimanja za koja se zahtevalo srednje i visoko obrazovanje. Praktino su sve vlade teile optem osnovnom obrazovanju, tj. osnovnoj pismenosti, toliko da su do osamdesetih godina samo one najpotenije ili najbespomonije drave priznavale da imaju polovinu nepismenog stanovnitva, a samo je deset njih - sve osim Avganistana su bile u Africi - bilo spremno da prizna kako samo 20 odsto njihovih stanovnika mogu da itaju i piu. A pismenost je napravila upeatljiv napredak, posebno u revolucionarnim zemljama pod komunistikom vlau, ija su dostignua u ovom pogledu odista bila najimpresivnija, ak i kada su tvrdnje da je nepismenost likvidirana" unutar neverovatno kratkog vremenskog razdoblja, bile pomalo optimistike. Pa ipak, bilo da je masovna opismenjenost bila opta, ili ne, potranja za mestima u srednjem a posebno u viem obrazovanju se uveavala po neuobiajenoj stopi. A isto tako i broj ljudi koji se podvrgavao, ili je ranije bio podvrgnut tom obrazovanju. Ova eksplozija brojeva bila je naroito dramatina u univerzitetskom obrazovanju, do tada tako neuobiajenom, da je bilo demografski zanemarljivo, osim u SAD. Pre Drugog svetskog rata ak ni Nemaka, Francuska i Britanija, tri meu najveim, najrazvijenijim i najobrazovanijim zemljama sa ukupnim stanovnitvom od 150 miliona nisu imale vie od 150 000 studenata, ili deseti deo procenta njihovog zdruenog stanovnitva. Ve krajem osamdesetih godina studenti su se mogli brojati u milionima u Francuskoj, Saveznoj Republici Nemakoj, Italiji, paniji, i SSSR-u (da navedemo samo evropske zemlje), a da i ne pominjemo Brazil, Indiju, Meksiko, Filipine i naravno, SAD, koje su bile pionir masovnog univerzitetskog obrazovanja. Do ovog vremena su u obrazovno ambicioznim zemljama studenti inili i do 2,5 odsto ukupnog stanovnitva - ljudi, ena i dece - pa ak u izuzetnim sluajevima, i preko 3 odsto. Nije bilo neobino da 20 odsto pripadnika starosne grupe od dvadeset do dvadeset i etiri godine bude ukljueno u formalno obrazovanje. ak su i u akademski najkonzervativnijim zemljama - Britaniji i vajcarskoj - studenti porasli na 1,5 odsto stanovnika. Osim toga neke od relativno najveih koncentracija studenata su se mogle nai u zemljama koje su bile daleko od toga da budu razvijene: Ekvadoru (3,2 odsto), Filipinima (2,7 odsto) ili Peruu (2 odsto). Sve ovo nije bilo samo novo, ve i savim iznenadno. injenica koja najvie upada u oi iz studije o latinoamerikim univerzitetskim studentima ezdesetih godina je da ih je bilo tako malo (Liebman, Walker, Glazer, 1972, str. 35), pisali su ameriki naunici tokom ove decenije, ubeeni da je to odjek u osnovi elitistikog evropskog modela visokog obrazovanja juno od Rio Grandea. I to uprkos injenici da je broj studenata tamo rastao za oko 8 odsto godinje. U stvari, nije pre 1960-ih godina posta lo nesporno da su studenti i drutveno i politiki postali vanija snaga nego ikada pre, jer je 1968. godine pobuna studentskog radikalizma irom sveta govorila glasnije od statistika. Ali je isto tako postalo nemogue predvideti statistike. Izmeu 1960. i 1980. godine, da se zadrimo na dobro obrazovanoj Evropi, se u tipinoj evropskoj zemlji

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 227

utrostruio, ili uetvorostruio, osim onde gde se umnoio etiri, ili pet puta, kao u SR Nemakoj, Irskoj i Grkoj; pet do sedam puta, kao na Islandu, u vedskoj i Italiji; a sedam do devet puta kao u paniji i Norvekoj (Burloiu, Unesco, 1983, str. 62-63). Na prvi pogled deluje udno da je u celini navala na univerzitete bila manje izraena u socijalistikim zemljama, uprkos njihovom ponosu na masovno obrazovanje, mada je sluaj Maove Kine zastranjivanje. Veliki Kormilar je praktino ukinuo svo vie obrazovanje za vreme kulturne revolucije (19661976). Kako su se poveavale nevolje socijalistikog sistema u sedamdesetim i osamdesetim godinama, one su dalje zaostajale za Zapadom. Maarska i ehoslovaka su imale faktiki manji procenat svog stanovnitva u viem obrazovanju nego sve druge evropske drave. Da li to izgleda ba tako udno na drugi pogled? Moda ne. Do neobinog rasta vieg obrazovanja, koji je do ranih sedamdesetih godina proizveo bar sedam zemalja sa vie od 100 000 nastavnika na univerzitetskom nivou, dolo je zbog potroakog pritiska, za koji socijalistiki sistemi nisu bili podeeni da odgovore. Planerima i vladama je bilo oigledno da moderna privreda iziskuje daleko vie administratora, nastavnika i tehnikih strunjaka nego u prolosti, koji su morali negde da se obuavaju - a univerziteti ili sline institucije vieg obrazovanja su, prema drevnoj tradiciji, funkcionisali uglavnom kao kole za obuku dravnih slubenika i specijalizovanih profesija. Ali iako je to, kao i opta demokratska predrasuda, opravdavala znaajno irenje visokog obrazovanja, razmera studentske eksplozije je daleko prevazilazila ono to je racionalno planiranje moglo da predvidi. U stvari, tamo gde su porodice imale izbor i mogunost, upuivale su svoju decu na visoko obrazovanje, jer je to bio daleko najbolji nain da im donese bolji prihod, ali iznad svega, vii socijalni status. Od latinoamerikih studenata koje su inter- vjuisali ameriki ispitivai sredinom ezdesetih godina po raznim zemljama, izmeu 79 i 95 odsto je bilo ubeeno da e ih studiranje dovesti u viu drutvenu klasu u roku od deset godina. Samo je 21 do 38 odsto studenata osealo da e im studiranje doneti mnogo vii ekonomski status nego to je onaj njihovih porodica (Liebman, Walker, Glazer, 1972). Naravno, studiranje bi im u stvari skoro sigurno donelo vei prihod nego onima nediplomiranima, a u zemljama sa slabim obrazovanjem, gde je diploma garantovala mesto u dravnom aparatu, a stoga i mo, uticaj i mogunost za finansijsko iznuivanje, bi mogla biti klju za pravo bogatstvo. Naravno veina studenata je dolazila iz porodica koje su bile bolje stojee od drugih - kako bi inae mladi ljudi u radnom dobu mogli sebi da priute da plaaju za nekoliko godina studija? - ali ne nuno iz bogatih porodica. esto su rtve koje su njihovi roditelji inili bile stvarne. Kae se kako je korejsko obrazovno udo poivalo na kosturima krava koje su sitni zemljoradnici prodavali da bi svojoj deci prokrili put u poastvovane i privilegovane redove uenjaka. (Tokom osam godina - od 1975. do 1983. - udeo korejskih studenta je porastao od 0,8 do skoro 3 odsto stanovnika.) Niko ko ima iskustvo da bude prvi u svojoj porodici koji redovno studira nee imati tekoa da razume motivaciju za ovo. Veliki svetski bum omoguio je bezbrojnim skromnim porodicama - slubenicima, nametenicima, trgovcima i sitnim poslovnim ljudima, seljacima, a na Zapadu ak i prosperitetnim kvalifikovanim radnicima da priute redovno studiranje svojoj deci. Zapadna drava drutvene brige poevi od dotacija Sjedinjenih Drava posle 1945. godine za demobilisane studente, pruala je znatnu pomo studentima na ovaj ili onaj nain, mada je veina studenata jo uvek oekivala izrazito skroman ivot. U demokratskim i egalitarnim zemljama, esto je prihvatano neto kao pravo maturanata da

228 ZLATNO DOBA

idu na vie nivoe, do te mere da je u Francuskoj selektivno upisivanje na dravne univerzitete 1991. godine jo uvek smatrano kao ustavno nemogue. (Takvo pravo nije postojalo u socijalistikim zemljama.) Dok su mladi ljudi nagrtali na univerzitete, vlade su - jer su izvan SAD, Japana i par drugih zemalja, univerziteti preovlaujue bili pre dravne nego privatne institucije - umnoavale nove ustanove da ih preuzmu, posebno sedamdesetih godina, kada se broj svetskih univerziteta vie nego udvostruio.211 naravno, odskora nezavisne bive kolonije koje su se umnoile tokom ezdesetih godina su insistirale na sopstvenim visokoobrazovnim institucijama kao na simbolu nezavisnosti, kao to su insistirali na zastavi, vazdunoj liniji ili armiji. Ove mase mladih mukaraca i ena i njihovih nastavnika, koje su se brojale u milionima ili bar u stotinama hiljada u svim zemljama sem u onim najmanjim ili onim izuzetno zaostalim, sve vie su se koncentrisale u velike i esto izolovane kampuse ili univerzitetske gradove11, bile su novi inilac i u politici i u kulturi. Bile su transnacionalne, prenosile su i saoptavale ideje i iskustva preko granica sa lakoom i brzinom, a verovatno su bile oputenije od svojih vlada u rukovanju komunikacijskom tehnologijom. Kako su ezdesete godine otkrile, studenti ne samo to su bili politiki radikalni i eksplozivni, ve i jedinstveno efikasni u izraavanju svog politikog i drutvenog nezadovoljstva u unutranjim, pa ak i meunarodnim politikim okvirima. U diktatorskim zemljama oni su bili jedina grupa graana koja je bila u stanju za kolektivnu politiku akciju, a daleko je od toga da ne bude znaajno to, da dok su druge latinoamerike studentske populacije bujale, u Pinoeovom ileu posle 1973. godine je injeno da broj studenata opadne. A u zlatnim godinama posle 1945. postojao je jedan jedini trenutak koji odgovara svetskom simultanom potresu o kome su revolucionari sanjali posle 1917. godine, to je sigurno bila 1968, kada su se studenti bunili od SAD i Meksika na Zapadu do socijalistike Poljske, ehoslovake i Jugoslavije, uglavnom podstaknuti neuobiajenim izbijanjem bune u maju 1968. godine u Parizu, epicentru studentskog ustanka kontinentalnih razmera. To je bilo daleko od revolucije, mada znatno vie od ,,psihodrame ili ulinog teatra kako su ga stariji posma- trai koji nisu imali naklonosti za ovaj pokret, poput Rejmona Arona omalovaavali. Na kraju krajeva, 1968. godina je okonala eru De Gola u Francuskoj, eru demokratskih predsednika u SAD, nadu za liberalni komunizam u komunistikoj centralnoj Evropi i (tihim propratnim efektima masakra studenata u Tlatelolku (Tlatelolco) oznaila je poetak nove ere u meksikoj politici. Razlog zato 1968. godina (sa svojim produecima u 1969. i 1970. godinu) nije bila revolucija, i nikada nije izgledala kao da bi trebala ili mogla da to bude, bio je taj da studenti, kako god brojni i mobilizovani, nisu mogli da sami izvedu revoluciju. Njihova politika delotvornost poivala je u njihovoj sposobnosti da deluju kao signali i detonatori za vee, ali tee zapaljive grupe. Od ezdesetih godina,_studenti su ponekad uspevali da to uine. Izazvali su ogroman talas trajkova u Francuskoj i Italiji 1968-1969. godine, ali, posle dvadeset godina poboljanja bez paralela za one koji su radili za platu u privredama pune zaposlenosti, revolucija je bila poslednja stvar na umu proleterskih masa. Sve do osamdesetih godina, a i tada u nedemokratskim zemljama tako mnogo razliitim kao to su Kina, Juna Koreja i ehoslovaka, studentske pobune nisu izgledale kao da ostvaruju svoj potencijal za detoniranje revolucije, ili bar tako da prisile vlade da prema njima postupaju kao prema ozbiljnoj opasnosti za pore21

Opet je tu socijalistiki svet bio pod manjim pritiskom.

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 229

dak, masakrirajui ih naveliko, kao na Tjenamen trgu u Pekingu. Posle neuspeha velikih snova iz 1968. godine, neki radikalni studenti su odista pokuali da naprave revoluciju bez iije pomoi, terorizmom malih grupa, ali, i pored toga to su ovakvi pokreti dobili veliki publicitet (postiui tako bar jedan od svojih velikih ciljeva), retko su imali bilo kakav ozbiljan politiki uticaj. Tamo gde je pretilo da ga dobiju, bili su prilino brzo uguivani kada su se vlasti jednom odluile da deluju: sedamdesetih godina neprimerenom brutalnou i sistematskom torturom u prljavim ratovima" u Junoj Americi, podmiivanjem i zakulisnim pregovorima u Italiji. Jedini meu ovim inicijatorima koji su preiveli u poslednjoj deceniji veka bili su baskijski nacionalistiki teroristi ETA u teoriji komunistika seljaka gerila Sendero Luminoso u Peruu, jedan neeljeni dar osoblja i studenata Univerziteta u Ajakuu (Ayacucho) svojim zemljacima. Meutim, to nama postavlja jedno pomalo zbunjujue pitanje: zato su se pokreti ove nove socijalne grupe studenata, jedini meu novim ili starim socijalnim akterima zlatne ere, opredelili za radikalizam Levice? Jer (ako ostavimo po strani pobunjenike protiv komunistikih reima) ak su i nacionalistiki studentski pokreti teili da pokae crvene znake Marksa, Lenjina ili Maoa po svojim barjacima sve do osamdesetih godina. Na neki nain to nas neminovno vodi daleko iza socijalne stratifikacije, poto je nova studentska masa, po definiciji, bila i jedna starosna grupa omladine, tj. privremena stanica u ljudskom prolazu kroz ivot, a obuhvatala je i nesrazmerno veliki udeo ena, koji je sve vie rastao, koje su se kolebale izmeu nestalnosti svoga uzrasta i stalnosti svoga pola. Kasnije emo razmotriti razvoj osobenih kultura mladih koje su povezivale studente sa drugima iz njihove generacije, i novu ensku samosvest, koja je takoe dosezala izvan univerziteta. Omladinske grupe, jo uvek nesmirene u ustaljenosti zrelog doba, tradicionalno su odredite samopouzdanja, nemira i nereda, to su znali jo srednjove- kovni rektori, a revolucionarne strasti su uobiajenije u osamnaest nego u trideset i pet godina, kao to su generacije buroaskih roditelja govorile generacijama svojih skeptinih sinova a (kasnije) i keri. U stvari, ovo verovanje je bilo toliko uvreeno u zapadnim kulturama da je establiment u nekoliko zemalja - moda veinom latinskih na obe strane Atlantika - potpuno bagatelisao studentsku borbenost, ak i u onom stepenu oruane gerilske borbe. Ako nita drugo, borbenost je bila znak ivahne, a ne obamrle linosti. Za studente iz San Markosa u Limi (Peru), priala se ala, sluili su svoj revolucionarni rok u nekim ultramaoistikim sektama pre nego to bi se ustalili u solidnoj nepolitinoj profesiji srednje klase - dok se neto kao normalan ivot nastavljalo u ovoj nesrenoj zemlji (Lynch, 1990). Meksiki studenti su ubrzo nauili pod a. da drava i partijski aparat u sutini regrutuju svoj kadar sa univerziteta, i pod b. da to su revolucionarniji bili kao studenti, tim e im verovatno nuditi bolje poslove posle diplomiranja. A ak je i u konvencionalnoj Francuskoj, bivi maoista iz ranih sedamdesetih godina koji je napravio briljantnu karijeru u dravnoj slubi postao prirodan. To meutim, ne objanjava zato su mase mladih ljudi koji su oigledno bile na putu da u budunosti bolje stoje od svojih roditelja, ili u svakom sluaju bolje nego veina onih koji ne studiraju - uz retke izuzetke bile privuene politikim radikalizmom. 22
22 Meu tim retkim izuzecima zapaamo Rusiju, gde za razliku od svih ostalih komunistikih zemalja istone Evropi i od Kine, studenti kao grupa niti su bili istaknuti niti uticajni u godinama sloma komunizma. Demokratski pokret u Rusiji je opisivan kao revolucija etrdesetogodinja- ka koju je posmatrala demoralisana i depolitizovana omladina (Riordan, 1991).

230 ZLATNO DOBA

U stvari, veina njih verovatno nije bila sklona tome, dajui prednost sticanju diplome koja garantuje njihovu budunost, mada su oni bili manje primetni od manje - ali ipak brojne grupe - onih politiki aktivnih, posebno onda kada su dominirali vidljivim delom univerzitetskog ivota, koristei sredstva javnog ispoljavanja u rasponu od grafitima i posterima napunjenih zidova do mitinga, mareva i demonstracija. Ipak je i ovaj stepen leviarske radikalizacije bio nov za razvijene zemlje, mada ne za zaostale i zavisne. Pre Drugog svetskog rata, studenti su u centralnoj i zapadnoj Evropi i Severnoj Americi bili veinom apolitini ili desniari. Mogui odgovor sugerie ogromna eksplozija broja studenata. Na kraju Drugog svetskog rata broj francuskih studenata je iznosio manje od 100 000. Do 1960. godine on je bio vei od 200 000, a za sledeih deset godina se utrostruio na 651 000 (Flora, str. 582; Deux Ans, 1990, str. 4). (Tokom ovih deset godina broj studenata humanistikih nauka se uveao skoro tri i po puta, broj studenata drutvenih nauka etiri puta.) Najneposrednija i direktna posledica bila je neizbena napetost izmeu ovih masa uglavnom studenata prve generacije, koja je sada iznenada priticala na univerzitet, i institucija koje ni fiziki ni organizaciono nisu bile pripremljene za ovakav priliv. Osim toga, kako je sve vei deo ove starosne grupe imao priliku da studira - u Francuskoj je to bilo 4 odsto omladine 1950. godine, 15,5 odsto 1970. godine - pohaanje univerziteta je prestalo da bude izuzetna privilegija koja je sama po sebi nagrada, a stege koje je studiranje nametalo mladim (i veim delom siromanim) ljudima, vie su ih vreale. Kivnost na jednu vrstu autoriteta, na onu univerzitetsku, lako se irila na kivnost prema svakom autoritetu, pa su stoga studenti (na Zapadu) naginjali ka levici. Uopte ne iznenauje to su ezdesete godine postale par excellence decenija studentskih nemira. Posebni razlozi su ih pojaavali u ovoj ili onoj zemlji - neprijateljstvo prema Vijetnamskom ratu u SAD (tj. prema sluenju vojske), rasna ogorenost u Peruu (Lynch, 1990, str. 32-37) - ali je fenomen bio suvie opte prirode da bi posebna ad hoc objanjenja bila potrebna. Pa ipak, u jednom optijem, manje odreenom smislu, ova nova masa studenata je stajala u, takorei, jednom nezgodnom uglu prema ostatku drutva. Za razliku od drugih odavno utemeljenih klasa ili drutvenih grupacija, nova masa studenata nije imala utvreno mesto u drutvu niti obrazac svojih odnosa sa drutvom - jer kako bi se mogle nove studentske armije porediti sa relativno malom predratnom grupom (etrdeset hiljada u dobro obrazovanoj Nemakoj 1939. godine) - a pre rata je to bila samo juniorska faza ivota srednje klase? Na mnogo naina samo postojanje ovih novih masa sadravalo je u sebi pitanja o drutvu koja su ih zbunjivala; a od pitanja do kriticizma tek je jedan korak. Kako da se uklope u drutvo? Kakva je to vrsta drutva? Sama mladost studentske mase, sama irina generacijskog jaza izmeu ove dece posleratnog sveta i roditelja koji su se seali i uporeivali, uinili su da su njihova pitanja postala upornija, njihov stav kritiniji. Jer nezadovoljstvo mladih nije zatakavala svest o tome da ive u daleko boljim vremenima nego to su njihovi roditelji ikad oekivali da e videti. Nova vremena su bila jedina koja su mladi ljudi i ene koji su ili na fakultet poznavali. Nasuprot tome, oseali su da bi stvari mogle biti drugaije i bolje, ak iako nisu ba znali kako. Njihovi stariji, koji su navikli, ili su se bar seali, na vremena tekoa i nezaposlenosti, nisu oekivali masovnu radikalnu mobilizaciju u vreme kada je zasigurno za nju u razvijenim zemljama bilo manje pobude nego ikada pre. A erupcija studentskih nemira je eksplodirala na samom vrhuncu velikog globalnog buma, jer je bila usmerena, ma kako maglovito i nepromiljeno, protiv neega to su videli kao osobine ovog

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 231

drutva, ne protiv injenice da se staro drutvo nije moglo ba dovoljno poboljati. A, paradoksalno, injenica da je novi radikalizam stizao od grupa kojih se nije ticalo ekonomsko nezadovoljstvo, je ak i one grupe koje su se obino mobilisale na ekonomskoj osnovi podstakao na otkrie da na kraju krajeva, mogu da trae daleko vie od novog drutva nego to su ranije mogli da zamisle. Najneposredniji efekat evropske studentske pobune bio je talas radnikih trajkova za vee plate i bolje uslove. III Za razliku od sela i fakultetske populacije, industrijske radnike klase nisu iskusile demografske zemljotrese, sve dok nisu poele da sasvim primetno opadaju osamdesetih godina. To je iznenaenje, kada se uzme u obzir koliko je bilo govora, jo od pedesetih godina nadalje, o postindustrijskom drutvu"; kada se ima u vidu koliko su odista revolucionarni bili tehnoloki preobraaji proizvodnje, od kojih je veina umanjila, zaobila ili eliminisala ljudski rad; i koliko su oigledno politike partije i pokreti koji su se bazirali na radnikoj klasi takoe bili u krizi posle 1970. godine ili otprilike od tada. Pa ipak je raireni utisak da stara industrijska radnika klasa nekako izumire, bio statistiki pogrean, bar u svetskim razmerama. Uz veliki izuzetak SAD, gde je procenat ljudi zaposlenih u industriji poeo da opada od 1965. godine, a vrlo oito posle 1970. godine, industrijska radnika klasa je ostajala prilino stabilna tokom zlatnih godina ak i u starim industrijskim zemljama23, na oko jednoj treini zaposlenih stanovnika. U stvari je u osam od dvadeset i jedne OECD zemlje - kluba najrazvijenijih - radnika klasa nastavila da raste izmeu 1960. i 1980. godine. Naravno, rasla je u nedavno industrijalizovanim delovima (nekomunistike) Evrope, a zatim je ostala stabilna sve do 1980. godine, dok je u Japanu rasla dramatino, ostajui prilino stabilna izmeu 1970. i 1980. godine. U komunistikim zemljama koje su se podvrgle brzoj industrijalizaciji, posebno u istonoj Evropi, proleterijat se umnoavao bre nego ikada, u stvari kao i u onim delovima Treeg sveta koji su stupili u industrijalizaciju sami od sebe Brazil, Meksiko, Indija, Koreja i drugi. Ukratko, na kraju zlatnih godina na svetu je sigurno bilo daleko vie radnika u apsolutnim brojevima, a skoro sigurno je udeo zaposlenih u industriji u globalnom stanovnitvu bio vei nego ikada ranije. Uz vrlo malo izuzetaka kao to su Britanija, Belgija i SAD, 1970. godine su radnici verovatno inili vei deo ukupnog broja zaposlenih nego to su inili 1890-ih godina u svim zemljama gde su se iznenada, na bazi proleterske svesti pojavile velike masovne socijalistike partije. Tek posle 1980. godine i u devedesetim godinama moemo naii na veliko smanjivanje radnike klase. Do iluzije o radnikoj klasi koja propada, dolo je zahvaljujui promenama unutar nje same, i promena u procesu proizvodnje, pre nego zbog demografske hemo- ragije. Stare industrije devetnaestog i ranog dvadesetog veka su opadale, a sama njihova vidljivost u prolosti, kada su esto simbolizovali industriju" kao celinu, uinila je ovo opadanje posebno dramatinim. Rudari u ugljenokopima, koji su nekad brojali stotine hiljada, u Britaniji ak miliona, postali su manje esti nego univerzitetski diplom- ci. Amerika elina industrija je sada zapoljavala manje ljudi nego MekDonalds restorani. ak i kada ove stare industrije nisu nestale, pomerale su se iz starih u nove industrijske zemlje. Tekstilna industrija, industrije konfekcije i obue su masovno migrira23

Belgija, (Zapadna) Nemaka, Britanija, Francuska, vedska, vajcarska.

232 ZLATNO DOBA

le. Broj ljudi zaposlenih u tekstilnoj industriji i industriji konfekcije unutar Savezne Republike Nemake opao je za vie od polovine izmeu 1960. i 1984. godine, a u ranim osamdesetim godinama je nemaka tekstilna industrija na svakih sto nemakih radnika, upoljavala trideset i etiri radnika u inostranstvu. Jo 1966. godine bilo ih je manje od trojice. Industrija gvoa i elika i brodogradnja su bukvalno nestali iz zemalja rane industrijalizacije, ali su izbile na povrinu u Brazilu i Koreji, paniji, Poljskoj i Rumuniji. Stare industrijske oblasti postali su pojasi re - termin je izmiljen u SAD sedamdesetih godina - a ak su itave zemlje poistoveivane sa jednom ranijom fazom industrijalizacije, kakva je Velika Britanija, u velikoj meri bile deindustrijalizovane, pretvarajui se u ive ili umirue muzeje iezle prolosti, to su preduzetnici iskoriavali, sa izvesnim uspehom, kao turistike atrakcije. Kada su nestali poslednji rudnici uglja iz junog Velsa, u kojima je preko 130 000 ljudi zaraivalo za ivot na poetku Drugog svetskog rata, preiveli stariji ljudi su silazili u mrtva okna da bi grupama turista pokazali ta su nekada radili dole u veitom mraku. Pa ak i kada su nove industrije zamenjivale stare, to nisu bile iste industrije, esto ne na istom mestu, a po svoj verovatnoi, drugaije struktuirane. argon osamdesetih godina, koji je govorio o ,,postfordizmu upravo to sugerie.32 Ogromne fabrike za masovnu proizvodnju sagraene oko tekue trake, grad ili region kojim dominira jedna industrija, kao to su Detroitom i Torinom dominirale automobilske industrije; ujedinjena lokalna radnika klasa vrsto spojena u segregaciji stanovanja i radnog mesta, u vieglavo jedinstvo - sve ovo je izgledalo kao karakteristika industrijske ere. To je bila jedna nerealna slika, ali je predstavljala vie od simboline istine. Tamo gde su u kasnom dvadesetom veku procvetale stare industrijske strukture, kao u od nedavno industrijalizovanim zemljama Treeg sveta ili socijalistikim industrijskim privredama, koje su bile uhvaene u svom (namernom) fordistikom vremenskom zastranjivanju, slinosti sa meuratnim zapadnim industrijskim svetom, pa ak i sa onim od pre 1914. godine, bile su oigledne - ak i do pojave monih radnikih organizacija u velikim industrijskim centrima koje su se zasnivale na velikim autofabrikama (Sao Paolo) ili brodogradilitima (Gdanjsk). Upravo tako su se sindikati Ujedinjenih automobilskih radnika u elianama pojavili iz velikih trajkova 1937. godine tamo gde je sada pojas re na amerikom Srednjem zapadu. Nasuprot tome, iako su velike firme za masovnu proizvodnju i njihove ogromne fabrike preivele do devedesetih godina, mada automa- tizovane i izmenjene, ove nove industrije bile su razliite. Klasini ,,postfordistiki industrijski regioni - na primer, Veneto, Emilija Romanja i Toskana u severnoj i srednjoj Italiji - nisu imali velike industrijske gradove, dominantne firme, i ogromne fabrike. Oni su bili mozaici ili mree preduzea u dijapazonu od radionica po kolibama do skromnih (ali visoko tehnolokih) fabrika, mree koja se irila i po gradovima i po unutranjosti. Gradonaelnika Bolonje je jedna od najveih evropskih firmi zapitala da li bi grad Bolonja voleo da se u njega smesti jedna od glavnih fabrika ove firme? Gradonaelnik je uljudno odbacio ovu sugestiju.25 Njegov grad i region, prosperitetni, prefi- njeni, i, uzgred budi reeno, komunistiki, znali su kako da rukovode ekonomskom i socijalnom situacijom nove agro-industrijske privrede: pustimo Torino i Milano da se hvataju u kotac sa problemima industrijskih gradova svoje vrste.
32 Ovu frazu, proizalu iz pokuaja da se promisle leviarske analize industrijskog drutva, popularisao je Alen Lipic (Lipietz), koji je termin ,,fordizam preuzeo od italijanskog marksistikog mislioca Gramija. 32 Teko da je sluajno to to su stope razvoda i ponovnog braka u Italiji, Irskoj, paniji i Portugaliji bile osamdesetih godina spektakularno nie nego u ostalom delu zapadnoevropske i severnoamerike zone. Stopa razvoda je bila: 0,58 na 1000 stanovnika, prema proeku od 2,5 u devet drugih zemalja (Belgija, Francuska, Savezna Republika Nemaka, Holandija, vedska, vajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i SAD). Ponovni brak je bio: (kao procenat svih brakova) 2,4 prema proeku od 18,6 odsto u pomenutih devet zemalja.

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 233

Konano su naravno - i vrlo jasno u osamdesetim godinama - radnike klase vidljivo postale rtve novih tehnologija; posebno nekvalifikovani i polukvalifikovani mukarci i ene sa linija masovne proizvodnje, koje je automatizovana mainerija mogla najlake da zameni. Ili bolje reeno, kako su se decenije velikog globalnog buma u pedesetim i ezdesetim godinama povlaile pred erom svetskih ekonomskih tekoa u sedamdesetim i osamdesetim godinama, industrija se vie nije irila po staroj stopi koja je poveavala broj radnika, ba u trenutku kada je proizvodnja postajala proizvodna tehnologija utede radne snage (videti poglavlje 14). Ekonomske krize ranih osamdesetih su obnovile masovnu nezaposlenost prvi put za etrdeset godina, u Evropi u svakom sluaju. U nekim loe savetovanim zemljama ova kriza je proizvela pravi industrijski holokaust. Britanija je u periodu 1980-1984. godine, izgubila 25 odsto svoje proizvodne industrije. Izmeu 1973. i kasnih osamdesetih godina, ukupan broj zaposlenih u proizvodnji u est starih industrijskih zemalja Evrope opao je za sedam miliona, ili za oko etvrtinu, od kojih je pola izgubljeno od 1979. do 1983. godine. Do kasnih osamdesetih godina, kako su se osipale radnike klase u starim industrijskim zemljama, a rasle one u novim, radna snaga zaposlenih u proizvodnji se smanjila na oko etvrtinu svih onih zaposlenih u dravnoj slubi u svim razvijenim zapadnim regionima, osim SAD, gde je u to vreme bila prilino ispod 20 odsto (Bairoch, 1988). To je bilo daleko od starih marksistikih snova o tome da e se razvojem industrije stanovnitvo postepeno proletarizovati sve dok veina naroda ne budu (fiziki) radnici. Osim u najre- im sluajevima, od kojih je Britanija najzapaeniji, industrijska radnika klasa je uvek bila manjina radno aktivnog stanovnitva. Meutim, jasna kriza radnike klase i njenih pokreta, posebno u starom industrijskom svetu, bila je oevidna daleko pre nego to je - globalno govorei - u pitanje dolo ozbiljno opadanje. To je bila kriza ne klase, ve njene svesti. Na kraju devetnaestog veka (videti Doba carstva, poglavlje 5) populacija koja je zaraivala za ivot prodajui svoj fiziki rad za nadnicu, vrlo izmeana i daleko od toga da bude homogena, nauila je da vidi sebe kao jedinstvenu radniku klasu, i da se prema toj injenici odnosi kao prema najvanijoj stvari u vezi sa njihovom situacijom ljudskih bia u okviru drutva. Ili je bar dovoljno njih dolo do ovog zakljuka da bi tokom nekoliko godina od partija i pokreta koji su im se obraali pre svega kao radnicima (to je naznaeno i u samim imenima partija - Laburistika, Parti Ouvrier, itd.) napravili ogromne politike snage. Njih naravno, nije ujedinjavalo to to su dobijali nadnice i prljali ruke pri radu. Preteno su pripadali siromanima i ekonomski nesigurnima, jer je ono to su oekivali i dobijali od ivota, i pored toga to su stubovi radnikih pokreta bili daleko od nematine i pauperizacije, bilo skromno, i daleko ispod onoga to je oekivala srednja klasa. I stvarno, privreda trajnih potronih dobara za masovnu upotrebu ih je pre 1914. godine svugde zaobilazila, a i izmeu ratova, osim u Severnoj Americi i Australaziji. Jedan britanski komunistiki aktivista poslat u fabrike oruja u Koventri za vreme rata, koji je bio onoliko borben koliko su oni bili imuni, vratio se otvorenih usta: Da li shvatate, govorio je svojim londonskim prijateljima, meu kojima sam bio i ja, da gore drugovi imaju automobile? Radnici su bili ujedinjeni i masovnom socijalnom segregacijom, odvojenim ivotnim stilovima, pa ak i odevanjem, i suenou ivotnih ansi, to ih je odvajalo od socijalno mobilnijeg, iako takoe pod tekim ekonomskim pritiskom, sloja belih okovratnika. Nije se oekivalo od radnike dece da idu na univerzitet, i retko su ila. Od veine njih se ak nije oekivalo da uopte idu u kolu posle minimalnog uzrasta

234 ZLATNO DOBA

za prestanak kolovanja (obino etrnaest godina). U predratnoj Holandiji 4 odsto onih koji su imali izmeu devet i devetnaest godina je ilo u srednje kole posle etrnaeste godine, a u demokratskim zemljama vedskoj i Danskoj taj procenat je bio jo manji. Radnici su iveli razliito od drugih, imali drugaija oekivanja od ivota, i na razliitim mestima. Kako je jedan od njihovih prvih (u Britaniji) univerzitetski obrazovanih sinova rekao pedesetih godina, kada je ova segregacija jo uvek bila prilino oigledna: Ovi ljudi su imali prepoznatljiv stil stanovanja... obino su iznajmljivali svoje kue, nisu ih posedovali (Hoggart, 1958, str. 8).26 Ujedinjavao ih je konano, centralni element njihovog ivota, kolektivitet: dominacija Mi nad ,,Ja. Ono to je radnikim pokretima davalo njihovu prvobitnu snagu bilo je opravdano uverenje da ljudi kao to su oni ne mogu poboljati svoju sudbinu individualnom akcijom, ve jedino kolektivnom akcijom, prvenstveno kroz organizacije, bilo prilikom uzajamne pomoi, bilo prilikom trajkovanja ili glasanja. S druge strane, broj i posebna situacija ljudi koji su fiziki zaraivali svoje nadnice doveli su im kolektivnu akciju na dohvat ruke. Tamo gde su radnici videli puteve za bekstvo iz njihove klase, kao u SAD, njihova klasna svest, iako daleko od toga da bude odsutna, nije bila toliko vana za definisanje karakteristika njihovog identiteta. Ali ,,Mi je dominiralo nad ,,Ja ne samo iz instrumentalnih razloga, ve zbog toga - uz veliki i esto tragian izuzetak udatih radnikih ena, zarobljenih u svoja etiri zida - to je ivot radnike klase morao velikim delom da bude javan, jer je privatni prostor bio tako neodgovarajui. A ak su i domaice sudelovale u javnom ivotu pijace, ulice, i parka u susedstvu. Deca su morala da se igraju na ulici ili u parkovima. Mladi su morali da pleu i da se udvaraju izvan kue. Mukarci su se socijalizovali u krmama". Sve do radija, koji je izmeu dva svetska rata preobrazio ivot ena radnike klase vezanih za kuu - a i tada samo u nekoliko povlaenih zemalja - svi oblici zabave osim privatnih proslava morali su da budu javni, a u siromanijim zemljama je ak i televizija, u svojim prvim godinama bila neto to se gledalo na javnom mestu. Od fudbalske utakmice do politikog mitinga ili prazninog izleta, ivot je bio neto to se, u najprijatnije svrhe, doivljavalo u masi. U veini aspekata ova svesna kohezivnost radnike klase je dostigla svoj vrhunac, u starijim razvijenim zemljama, na kraju Drugog svetskog rata. Tokom zlatnih decenija skoro svi njeni elementi su bili podriveni. Kombinacija buma stolea, pune zaposlenosti i drutva prave masovne potronje potpuno je preobrazila ivote ljudi iz radnike klase, a nastavljala je da ih menja. Po standardima svojih roditelja, a i stvarno, ako su bili dovoljno stari, i prema njihovim uspomenama, vie nisu bili siromani. ivote koji su bili nemerljivo imuniji nego to je ijedan ne-Amerikanac ili ne-Austra- lijanac ikada oekivao, privatizovali su i novac i tehnologija i logika trita: televizija je odlaenje na utakmice uinila izlinim, isto onako kao to su televizija i video uinile nepotrebnim odlaenje u bioskop, ili kao to su telefoni ukinuli potrebu da se ogovara sa prijateljima na trgu ili na pijaci. Sindikalisti ili lanovi partije koji su nekad dolazili na mitinge po preduzeima ili na javne politike skupove, koji su izmeu ostalog bili i oblici razonode i zabave, sada su mogli da misle na privlanije naine da utroe vreme, sem ukoliko nisu bili abnormalno borbeni. (S druge strane kontakt licem u lice
26 Up. takoe: Premo industrije, sa njenom otrom podelom izmeu radnika i uprave, teila je tome da podstakne razliite klase da ive odvojeno, tako da su odreeni delovi grada postajali rezervati, ili geta. (Allen, 1968, str. 32-33).

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 235

je prestao da bude efikasan oblik izborne kampanje, iako se nastavljao po tradiciji i da bi osokolio sve vie netipine partijske aktiviste.) Blagostanje i privatizacija su razbili ono to su siromatvo i kolektivizam na javnom mestu pre toga sjedinjavali. To nije znailo da su radnici postali neprepoznatljivi kao takvi, iako je, kao to emo videti, udno da je nova nezavisna kultura mladih od kasnih pedesetih nadalje svoju modu i u oblaenju i u muzici preuzela od radnike omladine. Pre e biti da su sada neke vrste obilja bile na dohvatu veine, i da je razlika izmeu vlasnika folksva- genove bube i mercedesa daleko manja nego ona izmeu vlasnika bilo kakvog auta, i onog koji nema auto, posebno ako su skuplja kola (teorijski) bila dostupna na mese- ne rate. Radnici, naroito u poslednjim godinama mladosti, pre nego to izdaci za porodicu i kuu zagospodare budetom, sada su mogli da budu potroai luksuznih dobara, na ta je industrijalizacija mode i kozmetike od ezdesetih godina nadalje, trenutno odgovorila. Izmeu gornjeg i donjeg kraja visokotehnolokog trita luksuznih dobara koje se sada razvijalo - na primer izmeu najskupljih Hazelblad kamera i najjeftinijih Olimpik i Nikon kamera - postojala je samo razlika u stepenu. U svakom sluaju, poev od televizije, zabave koje su do tada jedino milioneri imali na svom raspolaganju za line usluge sada su bile u najskromnijim dnevnim sobama. Ukratko, puna zaposlenost i potroako drutvo usmereno na pravo masovno trite, postavili su vei deo radnike klase u starim razvijenim zemljama, bar tokom jednog dela njihovog ivota, prilino iznad praga ispod koga su nekad njihovi roditelji, ili oni sami, iveli: gde je prihod prvenstveno troen na osnovne potreptine. Osim toga, nekoliko znaajnih procesa je rairilo pukotine izmeu razliitih delova radnike klase, mada to nije postalo oigledno sve do kraja pune zaposlenosti, tokom ekonomske krize sedamdesetih i osamdesetih godina, i dok nije dolo do pritiska neoliberalizma na politiku drutvene brige i ,,korporativistike sisteme industrijskih odnosa koji su pruali stvarni zaklon slabijim delovima radnitva. Jer se gornji deo radnike klase oni koji su bili obueni i koji su nadgledali proizvodnju - lake prilagodio eri modeme visokotehnoloke proizvodnje,27 a njihov poloaj je bio takav da su zapravo mogli da imaju koristi od slobodnog trita, ak i kada su njihova manje povlaena braa gubila tlo pod nogama. Tako su u Britaniji gospoe Taer, koja je dodue ekstreman sluaj, kako se demontirala dravna i sindikalna zatita, radnici iz donje petine zapravo pogorali svoj poloaj u poreenju sa ostalim radnicima, u odnosu na stanje od pre jednog veka. A dok su gornjih 10 odsto radnika, sa bruto zaradom tri puta veom od onih iz donje desetine, estitali sebi na poboljanju, sve je verovatnije da su kudili to to su, kao obveznici lokalnog i dravnog poreza, dotirali one koji e osamdesetih godina biti nazvani zloslutnim nazivom ,,potklasa, koji su iveli od socijalne pomoi, bez koje bi ovi prvi mogli, tako su se nadali, osim u krajnjoj nudi. Stara viktorijanska podela izmeu dolinih" i nedolinih" siromaha je oivela, moda u ogorenijem obliku, jer je u slavnim danima globalnog buma, kada se inilo da se puna zaposlenost pobrinula za veinu materijalnih potreba radnika, iznosi socijalne pomoi podignuti do dareljivog stepena, za koji je u novim danima masovne potranje te pomoi, izgledalo da omoguava armiji nedolinih" da od socijalne pomoi ivi daleko bolje nego stari viktorijanski talog". I daleko bolje nego to su po miljenju poreskih obveznika, imali pravo.
27 Tako su u SAD majstori i predradnici" opali sa 16 na 13 odsto ukupno zaposlenog stanovnitva od 1950. do 1990. godine, dok su radnici" opali sa 31 na 18 odsto u istom tom periodu.

236 ZLATNO DOBA

Tako su se moda prvi put struni i uvaeni radnici nali u situaciji da podravaju politiku desnicu,28 jo vie zbog toga to su tradicionalne radnike i socijalistike organizacije prirodno ostale odane redistribuciji i drutvenoj brizi, posebno dok je rastao broj onih kojima je drutvena zatita bila potrebna. Uspeh vlade Margaret Taer u Britaniji u sutini je zavisio od secesije kvalifikovanih radnika od laburista. Desegre- gacija, ili bolje reeno, promena u segregaciji, pospeila je drobljenje radnikog bloka. Tako su se kvalifikovani i oni koji su se mogli kretati uvis iselili iz radnikih delova grada - posebno kada su se industrije preselile na periferiju i u unutranjost, ostavljajui stare kompaktne radnike etvrti, ili crvene pojaseve da budu getoizirani, ili dentrifikovani (da se u njih usele bogatiji, prim. prev.) dok novi satelitski gradovi ili industrije u polju nisu stvorili koncentraciju jedne klase u istim srazmerama. U getima, projekti socijalnih stanova, nekada raenih za temeljno jezgro radnike klase, koja je odista imala prirodnu predrasudu prema onima kadrim da redovno plaaju stanarinu, sada su se pretvorili u naselja marginalaca, socijalno problematinih i zavisnih od socijalne pomoi. U isto vreme masovna migracija je donela jedan problem koji je dotada bio ogranien, bar od kraja Habzburkog carstva, samo na SAD i u manjoj meri na Francusku: etniku i rasnu podelu radnike klase, sa posledicom sukoba unutar nje. Problem nije leao toliko u etnikoj raznolikosti, ak iako je imigracija ljudi drugaije boje koe (kao to su Severnoafrikanci u Francuskoj) verovatno mogla tako da se razvrsta, razotkrila latentni rasizam ak i u onim zemljama za koje se smatralo da su na njega imune, kakve su Italija i vedska. Slabljenje tradicionalnih socijalistikih pokreta je to olakalo, poto su oni bili vatreni protivnici ovakve diskriminacije, pa su tako suzbijali izraenije anti- socijalno ispoljavanje rasistikih oseanja meu svojim glasaima. Meutim ostavljajui isti rasizam na stranu, tradicionalna - ak i u devetnaestom veku - radnika migracija retko je dovodila do toga da direktna konkurencija izmeu razliitih etnikih grupa podeli radniku klasu, poto je svaka posebna grupa migranata teila tome da pronae sopstvenu niu ili nie u privredi, koju je onda kolonizovala pa ak i monopolisala. Jevrejski imigranti su u veini zapadnih zemalja masovno stupali u industriju odee, ali ne recimo, u industriju motora. Da navedemo jedan specijalni sluaj, osoblje indijskih restorana u Londonu i u Njujorku, a nesumnjivo i svugde gde je ovaj oblik azijske kulturne ekspanzije stigao izvan indijskog potkontinenta, ak je i u devedesetim godinama prvenstveno regrutovano iz jednog odreenog okruga Bangladea (Sajhlet) (Sylhet). Ili su se druge imigrantske grupe koncentrisale u odreenu oblast ili fabriku, ili radionicu, ili na odreenu fazu u okviru iste industrije, ostavljajui ostatak drugima. Na ovakvom segmentiranom tritu rada (da upotrebimo argonski izraz), lake je bilo razviti i odrati solidarnost izmeu razliitih etnikih grupa radnika, poto ove grupe nisu konku- risale jedna drugoj, a varijacije u njihovim uslovima ivota i rada nisu mogle - ili su retko mogle - da se pripiu sebinom interesu drugih grupa radnika.29 Zbog mnotva razloga, meu kojima je i injenica da je imigracija u poslerat- noj zapadnoj Evropi bila uglavnom odgovor pod pokroviteljstvom drave na nestaicu
28 Socijalizmu redistribucije, dravi drutvene brige... zadat je teak udarac ekonomskom krizom sedamdesetih godina. Vani delovi srednje klase kao i delovi bolje plaenih radnika, raskinuli su svoje veze sa alternativama demokratskog socijalizma i pozajmili svoje glasove da bi stvorili nove veine za konzervativne vlade (Programma 2000, 1990). 29 Severna Irska, u kojoj su katolici sistematski potiskivani iz kvalifikovanih industrijskih zanimanja, koja su sve vie postajala protestantski monopol, je izuzetak.

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 237

radne snage, novi imigranti su stupali na isto trite rada kao i domai radnici, i sa istim pravima, osim kada su od njih bili zvanino odvojeni kao klasa privremenih, a stoga i inferiornih gostujuih radnika14. U oba sluaja, stvarala se napetost. Ljudi i ene sa formalno inferiornim pravima teko da su videli jednakost svojih interesa sa interesima ljudi koji su uivali superioran status. I obratno, francuski i britanski radnici, ak i kada im nije smetalo da rade rame uz rame sa Marokancima, Karibljanima, Portugalcima ili Turcima, nikako nisu bili tako spremni da vide strance unapreene meu njima samima, posebno one koji su smatrani kolektivno inferiornim u odnosu na domae. Uz to, i iz slinih razloga, postojale su tenzije izmeu razliitih grupa imigranata, ak i kada su svi bili ogoreni na to kako je domae stanovnitvo postupalo sa strancima. Ukratko, dok su u periodu kada su klasine radnike partije i pokreti osnivani, svi delovi radnike klase (ukoliko nisu bili podeljeni nepremostivim nacionalnim ili ver- skim barijerama) mogli sa razlogom pretpostavljati da e iste politike, strategije i institucionalne promene koristiti svakom, ovo vie nije automatski bio sluaj. U isto vreme i promene u proizvodnji, pojava dvotreinskog drutva44 (videti naredno poglavlje) i promenljiva, sve nejasnija granica izmeu onoga to je bio manuelni44 i onoga to je bio nemanuelni44 rad, rastvorio je i pomutio nekada jasne obrise proletarijata 44. IV Jedna velika promena koja je uticala na radniku klasu, kao i na sve druge delove razvijenih drutava, bila je upadljivo vea uloga ena; a posebno - to je novi i revolucionarni fenomen - udatih ena. Promena je zaista bila dramatina. Udate ene koje su ivele sa svojim muevima i radile za platu sainjavale su manje od 14 odsto enskog stanovnitva SAD 1940. godine. U 1980. godini, sainjavale su preko polovine: ovaj procenat se otprilike udvostruio izmeu 1950. i 1970. godine. To da ene stupaju na trite rada u sve veem broju, naravno, nije bilo nita novo. Od kraja devetnaestog veka nadalje, kancelarijski rad, trgovine i izvesne vrste usluga, na primer telefonske centrale ili negovateljske profesije, bili su snano feminizovani, a ova tercijarna zanimanja su se irila i uveavala (relativno a konano i apsolutno) na raun onih primarnih i sekundarnih. U stvari taj porast tercijarnog sektora je jedna od najupadljivijih tendencija dvadesetog veka. Tee je napraviti uoptavanja o enama u proizvodnim industrijama. U starim industrijskim zemljama, radno-intenzivne industrije u kojima su ene bile tipino koncentrisane, kao to su industrija tekstila i konfekcije, bile su u opadanju; ali su isto tako, u podrujima i zemljama novog pojasa re, opadale i teka i mainska industrija sa svojim preteno mukim, da ne kaemo mao sastavom - rudarstvo, industrija gvoa i elika, brodogradnja, proizvodnja automobila i kamiona. S druge strane, u novorazvijenim zemljama, a i u enklavama industrijskog razvoja u Treem svetu, cvetale su radno intenzivne industrije eljne enske radne snage (koja je tradicionalno bila slabije plaena i manje buntovna od mukaraca). Stoga je udeo ena u lokalnoj radnoj snazi rastao, mada je sluaj Mauricijusa gde je skoio sa oko 20 odsto ranih sedamdesetih na preko 60 odsto sredinom osamdesetih godina, prilino ekstreman. Da li e udeo ena u razvijenim zemljama rasti (ali manje nego usluni sektor) ili ostati stabilan, zavisilo je od okolnosti u odreenoj dravi. U praksi razlika izmeu ena u proizvodnji i u tercijarnom sektoru nije bila znaajna, poto je glavnina njih u oba sektora bila u podreenom poloaju, a nekoliko feminiziranih uslunih zanimanja, posebno u dravnim i socijalnim slubama, bilo je snano sindikalizovano.

238 ZLATNO DOBA

ene su takoe, u upeatljivo veem broju, ulazile u visoko obrazovanje, koje je sada bilo najoiglednija kapija za (bolje) struke. Neposredno posle Drugog svetskog rata inile su izmeu 15 i 30 odsto svih studenata u veini razvijenih zemalja, osim Finske - svetionika enske emancipacije - gde su ve inile 43 odsto. Jo 1960. godine nigde u Evropi i Severnoj Americi nisu dostigle polovinu studenata, mada je Bugarska - jo jedna, a manje razglaena profeministika zemlja - skoro dostigla ovaj broj. (Socijalistike zemlje u celini su bre podstakle studiranje ena - DDR je prestigla Saveznu Republiku - ali su inae njihovi feministiki dometi neravnomerni.) Meutim, 1980. godine polovina ili vie od polovine svih studenata u SAD, Kanadi i est socijalistikih zemalja, predvoenih DDR i Bugarskom, su bile ene, a do tada su samo u etiri evropske zemlje ene inile manje od 40 odsto sudenata (Grka, vajcarska, Turska i Ujedinjeno Kraljevstvo). Reju, studiranje je sada bilo isto onako obino meu devojkama kao i meu momcima. Masovan ulazak udatih ena - tj. veinom majki - na trite rada i upeatljiva ekspanzija visokog obrazovanja inili su pozadinu, bar u tipinim razvijenim zapadnim zemljama, za impresivno oivljavanje feministikog pokreta poev od ezdesetih godina. enski pokreti se zaista ne mogu objasniti bez ovih razvojnih procesa. Nakon to su ene u tolikim delovima Evrope i Severne Amerike postigle svoj veliki cilj prava glasa i jednakih graanskih prava posle Prvog svetskog rata i ruske revolucije (Doba carstva, poglavlje 8), feministiki pokreti su se pomerili sa dnevnog svetla u senku, ak i tamo gde ih nije unitio trijumf faistikih i reakcionarnih reima. Ostali su u senci, uprkos pobedi antifaizma i (u istonoj Evropi i delovima istone Azije) revoluciji, koje su proirile prava zadobijena nakon 1917. godine na veinu zemalja gde ih jo nisu uivale, u zapadnoj Evropi najoiglednije davanjem prava glasa enama Francuske i Italije, a odista i u svim odnedavno komunistikim zemljama, u skoro svim bivim kolonijama i (tokom prvih deset posleratnih godina) u Latinskoj Americi. Zaista, tamo gde su uopte odravani izbori, ene su svuda po svetu zadobile pravo glasa do ezdesetih godina veka, osim u nekim islamskim dravama i, to je prilino udno, u vaj- carskoj. Ipak ove promene niti su bile postignute feministikim pritiskom, niti su imale bilo kakve znaajne posledice na stanje ena; ak i u onim relativno malobrojnim zemljama u kojima je glasanje imalo politikog efekta. Meutim od ezdesetih godina, poinjui u SAD i brzo se irei po bogatim zapadnim zemljama i izvan njih do elita obrazovanih ena u zavisnom svetu - ali u poetku ne i po sreditu socijalistikog sveta - nailazimo na upeatljivo oivljavanje feminizma. Iako su ovi pokreti u sutini pripadali miljeu obrazovane srednje klase, po svoj prilici su se u sedamdesetim, a posebno u osamdesetim godinama politiki i ideoloki manje odreeni oblici enske svesti rairili meu masama pripadnica ovog pola (iji ideolozi insistiraju na tome da bi ene trebalo nazivati ,,rodom a ne ,,polom (na engleskom ,,gender umesto ,,sex, prim. prev.) daleko iza bilo ega to je postigao prvi talas feminizma. Sada su ene kao grupa stvarno postale velika politika snaga, to nisu bile ranije. Prvi, a moda i najupeatljiviji primer ove nove enske svesti bio je revolt tradicionalno vernih ena u rimokatolikim zemljama protiv nepopularnih doktrina Crkve, to se posebno pokazalo u italijanskom referendumu u prilog razvodu (1974) i liberalnijim zakonima o pobaaju (1981); a kasnije u izboru advokatice Meri Robinson za predsednika pobone Irske, to je bilo veoma povezano sa liberalizacijom katolikog moralnog kodeksa (1990). Do poetka devedesetih godina ispitivanja javnog mnjenja su zabeleila upadljivo razi-

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 239

laenje politikih stavova izmeu polova u velikom broju zemalja. Nije udo to su politiari poeli da se udvaraju ovoj novoj enskoj svesti, posebno na Levici gde je opadanje klasine radnike svesti liilo partije dela njihovih starih biraa. Meutim, sama rairenost nove svesti o enskosti i njenom interesu ini da jednostavna objanjenja u smislu promenjene uloge ena u privredi nisu odgovarajua. U svakom sluaju, ono to se promenilo u ovoj socijalnoj revoluciji nije bila samo priroda aktivnosti samih ena u drutvu, ve i uloga koje su ene igrale, ili za koje se konvencionalno oekivalo da bi trebalo da ih igraju, a posebno pretpostavke o javnoj ulozi ena i njihovoj drutvenoj istaknutosti. Jer iako se od velikih promena, kakva je masovni ulazak udatih ena na trite radne snage moglo oekivati da e proizvesti propratne ili naknadne promene, to nije bilo nuno - o emu svedoi SSSR (nakon to su poetne revolucionarno-utopijske tenje iz dvadesetih godina naputene) gde su se udate ene u veini nale pod dvostrukim bremenom starih dunosti u kui i nove dunosti zaraivanja plate, bez ikakve promene u odnosima izmeu polova ili u javnoj ili privatnoj sferi. U svakom sluaju razlozi zbog kojih su se ene uopte, a posebno udate ene obrele na radnom mestu, nisu bili u nunoj vezi sa njihovim pogledima na drutveni poloaj i prava ena. Do zapoljavanja ena je moglo doi zbog siromatva, zbog toga to su poslodavci vie voleli ensku od muke radne snage jer je jeftinija i pokornija, ili prosto zbog sve veeg broja - posebno u zavisnom svetu - porodica sa enom na elu. Masovna migracija mukih radnika, kao to je ona iz unutranjosti u gradove June Afrike, iz delova Afrike i Azije u drave Persijskog zaliva, neminovno je ostavila ene da vode porodinu ekonomiju kod kue. Niti treba da zaboravimo grozno i seksualno diskriminativno ubijanje tokom velikih ratova, koje je u Rusiji posle 1945. godine ostavilo pet ena na svaka tri mukarca. Uprkos svemu tome, nesporni su znakovi znaajnih, ak revolucionarnih, promena u oekivanjima koja su ene imale o svom i oekivanjima koje je svet imao o mestu ena u drutvu. Novo istaknuto mesto nekih ena u politici bilo je oevidno, mada se to nikako ne moe uzeti kao neposredni pokazatelj opteg poloaja ena u dotinim zemljama. Na kraju krajeva, procenat ena u izabranim parlamentima mao Latinske Amerike (11 odsto) osamdesetih godina je bio znatno vii nego u ekvivalentnim skuptinama Severne Amerike, za koju se moe dokazati da je bila emancipova- nija. I opet, znaajan udeo ena, koje su sada prvi put vodile drave i vlade u zavisnom svetu, inile su to pomou porodinog naslea: Indira Gandi (Indija, 1966-1974), Benazir Buto (Pakistan, 1988-1990; 1994) i Aung San Suu Kji (Kyi), koja bi bila rukovodilac Burme da nije vojnog veta, nasledile su vlast kao erke; Sirimavo Bandarana- ike (ri Lanka 1960-1965; 1970-1977), Korazon Akvino (Filipini, 1986-1992) i Izabel Peron (Argentina, 1974-1976) kao udovice. Ovo samo po sebi nije bilo revolucionarnije nego to je mnogo ranije za presto Habzburga ili Britanskog carstva bilo naslee Marije Terezije ili Viktorije. U stvari, kontrast izmeu enskih vladara takvih zemalja kao to su Indija, Pakistan i Filipini, i izuzetno pritisnut i potlaen poloaj ena u ovim delovima sveta podvlai ovu netipinost. Pa ipak, pre Drugog svetskog rata, to da bilo koja ena nasledi vodstvo bilo kakve republike u bilo kojim okolnostima, bilo bi smatrano nezamislivim. Posle 1945. godine to je ostalo politiki mogue - Sirimavo Bandaranaike u ri Lanki je postala prvi enski premijer na svetu 1960. godine - a do 1990. godine su ene bile na elu vlada u esnaest drava (Worlds Women, str. 32). U devedesetim godinama je ena koja se uspela na vrh kao profesionalni politiar bila prihvaeni, mada neuobiajeni

240 ZLATNO DOBA

deo pejzaa: kao premijer u Izraelu (1969); Islandu (1980); Norvekoj (1981); naroito u Velikoj Britaniji (1979); u Litvaniji (1990); i Francuskoj (1991); u formi Doi, kao prihvaeni lider glavne (socijalistike) opozicione partije, u Japanu, koji je bio daleko od toga da bude feministiki (1986). Politiki svet se odista brzo menjao, ak i pored toga to je javno priznavanje ena (makar kao grupe za politiki pritisak) obino poprimalo oblik, ak i u mnogim od najnaprednijih zemalja, simboline ili ukrasne zastupljenost! u dravnim telima. Meutim, nema mnogo smisla u tome da se prave globalna uoptavanja o ulozi ena u javnoj sferi, i o odgovarajuim drutvenim tenjama enskih politikih pokreta. Zavisni svet, svet u razvoju i socijalistiki ili ekssocijalistiki svet samo su marginalno uporedivi. U Treem svetu, kao u caristikoj Rusiji, velika masa slabo obrazovanih ena i onih iz niih klasa ostale su izvan javne sfere, u modernom zapadnja- kom smislu, mada su neke od ovih zemalja razvijale, a neke su ve imale, malobrojni sloj izuzetno emancipovanih i naprednih" ena, uglavnom supruga, erki i ostalih enskih srodnika iz etabliranih domaih gornjih klasa i buroazije, koji je bio analogan odgovarajuem sloju enske inteligencije i enskih aktivista caristike Rusije. Ovakav sloj je postojao u Indijskom carstvu ak i u kolonijalna vremena, a izgleda da se pojavio i u nekoliko manje rigidnih islamskih zemalja posebno u Egiptu, Iranu, Libanu i Magrebu - sve dok porast muslimanskog fundamentalizma nije opet gurnuo enu u mrak. Za ove emancipovane manjine postojao je drutveni prostor na gornjim nivoima drutva njihovih zemalja, gde su mogle da deluju i da se oseaju kao kod kue po mnogo emu na isti nain kao to su to mogli (ili njihovi pandani) u Evropi i Sever- noj Americi mada su verovatno sporije naputale polne konvencije i tradicionalne porodine obaveze svoje kulture nego zapadnjake ene, ili bar one nekatolike.30 U ovom pogledu, emancipovane ene u ,,pozapadnjaenim zavisnim zemljama bile su u daleko povoljnijem poloaju od njihovih sestara na recimo, nesocijalistikom Dalekom istoku, gde je snaga tradicionalnih uloga i konvencija kojima su ak i elitne ene morale da se pokoravaju, bila ogromna i zaguljiva. Obrazovane Japanke ili Korejanke koje su se obretale po nekoliko godina na emancipovanom Zapadu esto su bile ustravlje- ne od povratka svojoj vlastitoj situaciji, i jednom sve do sada marginalno nagrienom oseanju enske potinjenosti. Situacija u socijalistikom svetu je bila paradoksalna. Praktino, sve ene u istonoj Evropi su bile zaposlena radna snaga - ili su bar zaposleni obuhvatali isto onoliko ena, koliko i mukaraca (90 odsto), to je daleko vei udeo nego bilo gde drugde. Komunizam kao ideologija je bio strasno opredeljen za jednakost i oslobaanje ena, to je u svakom sluaju ukljuivalo i erotsko oslobaanje, uprkos Lenjinovoj sopstvenoj nesklonosti prema leernom seksualnom promiskuitetu.33 (Meutim, i Lenjin i Krupskaja su bili meu onim retkim revolucionarima koji su davali posebnu prednost podeli kunih

33 Tako je pravo na abortus, koje je bilo zabranjeno nemakim Graanskim zakonikom, bilo vano pitanje za agitaciju Komunistike partije Nemake, to je razlog zato je DDR imala daleko liberalniji Zakon o abortusu od Savezne Republike Nemake (pod uticajem demohriana), komplikujui tako pravne probleme nemakog ujedinjenja 1990. godine.

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 241

poslova izmeu polova.) Osim toga, revolucionarni pokret od narodnjaka do marksista, primao je ene, posebno intelektualke, sa posebnom toplinom, i pruao im je izuzetno polje rada, to je bilo oito jo 1970-ih godina, kada su bile nesrazmerno zastupljene u nekim od leviarskih teroristikih pokreta. Pa ipak, uz prilino retke izuzetke (Roza Luksemburg, Rut Fier, Ana Pauker, La Pasionarija, Federika Montseni) one nisu bile istaknute u prvim politikim redovima svojih partija, ili u stvari uopte nisu bile istaknute,32 a u novim dravama kojima su rukovodili komunisti, bile su jo manje vidljive. U stvari, ene na vodeim politikim funkcijama su praktino nestale. Kao to smo videli, jedna ili dve zemlje, posebno Bugarska i Nemaka Demokratska Republika, jasno su dale njihovim enama neuobiajeno dobre anse za isticanje u drutvu, kao u visokom obrazovanju, pa ipak, u celini se drutveni poloaj ena u komunistikim zemljama nije posebno razlikovao od onog u razvijenim kapitalistikim zemljama, a tamo gde se razlikovao, to nije nuno donosilo prednosti. Kada su ene nagrnule u zanimanja koja su im se otvorila, kao u SSSR-u, gde je medicinski poziv postao u velikoj meri feminizo- van, posledica je bila da je taj poziv izgubio status i prihod. Suprotno zapadnim feministkinjama, veina udatih sovjetskih ena, koje su se odavno navikle da ceo ivot rade na radnom mestu, sanjalo je o luksuzu ostajanja kod kue i rada samo jednog posla. U stvari, prvobitni revolucionarni san o preobraaju odnosa izmeu polova i promeni institucija i navika koje su otelovljavale staru muku dominaciju, svugde je potonuo u pesak, ak i tamo gde je - kao u prvim godinama Sovjetskog Saveza, ali ne i u novim evropskim komunistikim reimima posle 1944. godine - ozbiljno sprovo- en. U zaostalim zemljama, a veina komunistikih reima je uspostavljena u takvim zemljama, ostvarivanje tog sna je blokirano pasivnom nesaradnjom tradicionalnog stanovnitva, koje je insistiralo na tome da je u praksi, ta god je zakon govorio, ena smatrana kao neto nie od mukarca. Herojski napori enske emancipacije nisu naravno, bili uzaludni. Dati enama jednaka zakonska i politika prava, insistirati na njihovom pristupu obrazovanju, mukim poslovima i odgovornostima, ak i skinuti im veo i dopustiti im da slobodno idu u javnost, to nisu male promene, to moe da potvrdi svako ko s tim Uporedi neugodan poloaj ena u zemljama gde vlada verski fundamentalizam, ili tamo gde je on iznova nametnut. Jo neto, ak i u onim komunistikim zemljama gde je stvarnost ena zaostajala za teorijom, ak i u vremenima kada su reimi nametali faktiku moralnu kontrarevoluciju, pokuavajui da ponovo uspostave porodicu i enu kao rodilju (kao u SSSR-u tridesetih godina), ogromna sloboda linog izbora koji im je bio dostupan pod novim sistemom, ukljuujui slobodu seksualnog izbora, bila je neuporedivo vea nego to je mogla da bude pre novog reima. Prava ogranienja slobode nisu bila toliko zakonska ili obiajna koliko materijalna, kao to je bilo sa nestaicom sredstava za kontrolu raanja, koja je planska ekonomija, kao i ostale ginekoloke potreptine, vrlo slabo nabavljala. Ipak, kakva god da su dostignua i neuspesi socijalistikog sveta, on nije stvorio posebne feministike pokrete, a zaista je teko i mogao da to uradi, obzirom na praktinu nemogunost bilo kakve politike inicijative koju nije sponzorisala drava ili partija pre sredine osamdesetih godina. Meutim, nije verovatno da bi pre toga pitanja koja su obuzimala feministike pokrete na Zapadu nala mnogo odjeka u komunistikim zemljama.
32 U Komunistikoj partiji Nemake (KPD), od ezdeset i tri lana i kandidata za Centralni komitet bilo je est ena. Od 504 vodea lana partije 1924-1929. godine, samo 7 odsto su bile ene.

242 ZLATNO DOBA

U poetku su se ova pitanja na Zapadu, a posebno u SAD, koje su bile pionir ove obnove feminizma, uglavnom ticala problema koji su se odnosili na ene srednje klase, ili su bila u obliku koji se ticao tih ena. To je prilino jasno ako pogledamo na zanimanja u SAD u kojima je feministiki pritisak postigao svoje glavne prodore i koja po pretpostavci, odraavaju koncentraciju feministikih napora. Do 1981. godine, ene ne samo da su praktiki eliminisale mukarce iz kancelarijskih zanimanja, koja su veinom bila zaista potinjena, ali potovana, ve su sainjavale skoro 50 odsto trgovaca nekretninama i brokera i skoro 40 odsto bankarskih slubenika i finansijskih rukovodilaca, a uspostavili su i vano, mada jo uvek neodgovarajue prisustvo u intelektualnim profesijama, mada su u tradicionalnom medicinskom i pravnikom pozivu jo uvek bili ogranieni na skromne prethodnice. Ali iako su sada 35 odsto predavaa na koledima i univerzitetima, preko etvrtine kompjuterskih specijalista, i 22 odsto onih u prirodnim naukama, bile ene, muki monopol na fiziki rad, kvalifikovan, ili nekvali- fikovan, ostao je praktino nenaet: samo je 2,7 odsto kamiondija, 1,6 odsto elektriara i 0,6 odsto automehaniara bilo ensko. Njihov otpor prilivu ena sigurno nije bio slabiji nego kod doktora i advokata, koji su ustupili mesto za 14 odsto ena; ali nije nerazumno pretpostavljati da je pritisak za osvajanje ovih bastiona mukosti bio manji. ak i letimino itanje amerikih pionira novog feminizma iz ezdesetih godina sugerie izrazito klasno gledanje na probleme ena (Friedan, 1963; Degler, 1987). One su bile snano usredsreene na pitanje Kako ena moe da uklopi karijeru ili posao sa udajom i porodicom", koje je bilo centralno samo za one koji imaju ovaj izbor, koji ne postoji za veinu ena na svetu, a ni za sve siromane ene. One su bile, potpuno opravdano, zaokupljene jednakou izmeu mukaraca i ena, to je koncept koji je postao glavno orue za legalno i institucionalno napredovanje zapadnih ena, od kada je ree ,,pol ubaena u ameriki Zakon o graanskim pravima iz 1964. godine ija je prvobitna namera bila samo da zabrani rasnu diskriminaciju. Ali jednakost" ili bolje reeno, jednaki tretman" i jednake anse" pretpostavljaju da nema znaajnih razlika izmeu mukaraca i ena, socijalnih ili drugih, a veini ena na svetu, posebno onim siromanim, inilo se oiglednim da je delom do njihove socijalne inferiornosti dolo zbog razlike u polovima i da moda to iziskuje pomo specifinu za njihov pol - na primer posebnu brigu za porodiljstvo i materinstvo ili posebnu zatitu protiv napada fiziki jaeg i agresivnijeg pola. Ameriki feminizam je bio spor u tome da se usmeri na ovakve vitalne interese ena iz radnike klase kao to je porodiljsko odsustvo. Kasnija faza feminizma je zaista nauila da insistira na razliitosti rodova, isto kao i na njihovoj nejednakosti, ak iako upotreba liberalne ideologije apstraktnog humanizma i zakon jednakih prava" kao orue nisu bili gotovi da se usklade sa priznanjem da ene nisu i da nije nuno da budu kao mukarci, i obrnuto.33
33 Tako je afirmativna akcija" tj. pruanje preferencijalnog tretmana nekoj grupi pri pristupu odreenim socijalnim resursima ili aktivnostima, u skladu sa jednakou, samo pod pretpostavkom da je privremena mera, koja e biti postepeno ukinuta kada se postigne jednaki pristup na osnovu zasluga: tj. pod pretpostavkom da je preferencijalni tretman samo uklanjanje jednog nepravinog hendikepa za takmiare u istoj trci. Oigledno je to ponekad sluaj. Ali tamo gde imamo posla sa trajnim razlikama to ne moe biti od znaaja. ak je i na prvi pogled apsurdno, dati mukarcima prvenstvo za upis na kurseve koloraturnog pevanja, ili insistirati na tome da je teorijski poeljno, iz demografskih razloga, da bi 50 odsto armijskih generala trebalo da budu ene. S druge strane sasvim je legitimno dati svakom mukarcu sa eljom i potencijalnom sposobnou da peva Normu, i svakoj eni sa eljom i potencijalom da vodi armiju, njihovu ansu da to rade.

SOCIJALNA REVOLUCIJA 1945-1990. 243

Osim toga, pedesetih i ezdesetih godina je sam zahtev da se izvri proboj iz domae sfere do radnog mesta, imao snaan ideoloki naboj meu imunim, obrazovanim udatim enama srednje klase, koji nije imao za druge ene, jer je motivacija ovog zahteva u miljeu srednje klase retko bila ekonomska. Meu siromanim, ili onima sa krtim kunim budetima, udate ene su izlazile iz kue da rade posle 1945. godine, zbog toga to, grubo reeno, deca vie nisu radila. Deji rad je na Zapadu skoro nestao, dok je na drugoj strani potreba da se deci prui obrazovanje koje bi poboljalo njihove izglede, na due vreme nego u prolosti natovarila finansijsko breme na njihove roditelje. Ukratko, kako je reeno, ,,u prolosti, deca su radila tako da su njihove majke mogle da ostanu kod kue i da ispunjavaju domae i reproduktivne dunosti. Sada kada je porodici trebalo dodatnog prihoda, majke su radile umesto dece (Tilly/Scott, 1987, str. 219). Ovo bi teko bilo mogue da nije bilo manje dece, ak iako je olakano znatnom mehanizacijom kunih obaveza (posebno pomou maine za pranje rublja) i usponom gotove hrane. Ali za udate ene iz srednje klase iji su muevi zaraivali prihod primeren njihovom statusu, to to su izlazile iz kue da bi radile, retko bi bilo veliki dodatak za porodini prihod, ako ni zbog ega drugog, ono zbog toga to su ene bile toliko manje plaene od mukaraca na poslovima koji su im bili dostupni. Moda taj posao nije donosio neto doprinos porodici kada se moralo dosta plaati da bi se unajmio neko da vodi rauna o domainstvu i deci (u obliku istaica, a u Evropi au pair devojaka), ne bi li se omoguilo eni da zarauje izvan kue. Ako je u ovim krugovima bilo podsticaja za udate ene da idu izvan kue, to je bio zahtev za slobodom i autonomijom: da udata ena bude osoba sa sopstvenim pravom a ne privezak mua i kue, neko o kome svet sudi kao o individui, a ne kao pripadniku vrste (samo domaica i majka"). Dohodak je tu ne zbog toga to je bio neophodan, ve zbog toga to je to neto to je ena mogla da troi a da ne pita prvo mua. Naravno, kako su domainstva srednje klase sa dve plate postajala uobiajenija, porodini budeti su se sve vie izraunavali imajui u vidu dve plate. U stvari, kako je vie obrazovanje za decu iz srednje klase postalo skoro univerzalno, i kako su roditelji morali da ine finansijske doprinose za svoju decu sve do njihovih kasnih dvadesetih godina pa ak i kasnije, zaposlenje je za udate ene srednje klase prestalo da bude prvenstveno deklaracija nezavisnosti i postalo je ono to je odavno bilo za siromane, nain da se sastavi kraj sa krajem. Meutim svesno emancipatorski element u tome nije nestao, kao to je pokazao porast putujuih brakova". Jer trokovi (a ne samo finansijski) braka u kome svaki suprunik esto radi na vrlo udaljenom mestu bili su vrlo visoki, i pored toga to je revolucija u transportu i komunikacijama od sedamdesetih godina na ovamo, u profesijama kakva je akademska ovakve poslove nainila sve obinijim. Onde gde su nekada ene iz srednje klase (mada ne i deca iznad odreenog uzrasta) automatski sledile mua gde god ga je vodio novi posao, sada je postalo skoro nezamislivo, bar u intelektualnim krugovima srednje klase, ometati eninu sopstvenu karijeru, i njeno pravo da odluuje gde e da je sprovodi. Konano je izgledalo kako mukarci i ene tretiraju jedni druge kao jednake u ovom pogledu.34 Meutim, u razvijenim zemljama sveta, feminizam srednje klase, ili pokret obrazovanih ena ili intelektualki, proirio se u neku vrstu opteg oseanja da je dolo
34 Iako redi, uestali su sluajevi u kojima se mu suoava sa problemom da sledi enu tamo gde je odveo novi posao. Svaki univerzitetski radnik iz devedesetih godina moe da pomisli na neki primer iz svoje okoline.

244 ZLATNO DOBA

vreme za osloboenje ena, ili bar za ensko samopotvrivanje. To je bilo zbog toga to je specifini rani feminizam srednje klase, i pored toga to ponekad nije imao znaaja za probleme ostalih zapadnih ena, pokrenuo pitanja koja su se ticala svih: a ova pitanja su postajala gorua kada je socijalni potres koji smo skicirali proizveo dubinsku, i na mnogo naina iznenadnu, moralnu i kulturnu revoluciju, jedan dramatian preobraaj konvencija socijalnog i individualnog ponaanja. ene su bile kljune za ovu kulturnu revoluciju, poto su njen stoer i izraz bile promene u tradicionalnoj porodici i domainstvu, kojih su ene oduvek bile centralni element. Tome se sada moramo okrenuti.

Poglavlje jedanaesto

Kulturna revolucija

U ovom filmu, Karmen Maura glumi mukarca koji se podvrgao promeni pola i koji je, usled jedne nesrene afere sa njegovim/njenim ocem digao ruke od mukaraca da bi stupio u (valjda) lezbijsku vezu sa jednom enom koju igra uveni madridski transvestit. Filmska kritika u Village Voice, Pol Berman (Paul Berman) (1987, str. 572) Uspene demonstracije nisu nuno one koje mobiliu najvei broj ljudi, ve one koje pobude najvee interesovanje kod novinara. Preterujui samo malo, moglo bi se rei da pedesetorica pametnih koji mogu da naprave uspean hepening" i da dobiju pet minuta na televiziji, mogu da postignu isto onoliko politikog efekta kao pola miliona demonstranata. Pjer Burdije (Pierre Bourdieu) (1994) I Najbolji pristup ovoj kulturnoj revoluciji je stoga kroz porodicu i domainstvo, to jest preko strukture odnosa izmeu polova i generacija. U veini drutava ovakve strukture su bile impresivno otporne na naglu promenu, mada to ne znai da su one bile statine. Osim toga, uprkos suprotnom prividu, njihovi obrasci su bili svetski, ili su bar u osnovi bili slini irom ogromnih prostora, iako je na osnovu drutve-no-ekonomskih i tehnolokih razloga sugerisano da postoji velika razlika izmeu Evro-azije (ukljuujui obe strane Sredozemlja) na jednoj strani, i ostatka Afrike na drugoj (Goody, 1990, XVII). Tako je poliginija, koja je skoro odsutna, ili je postala odsutna u Evroaziji, osim za posebno privilegovane grupe i u arapskom svetu, cvetala u Africi, u kojoj je, kako kau, vie od etvrtine brakova poligamno (Goody, 1990, str. 379) Meutim, unato svim varijacijama, ogromna veina oveanstva je imala odreene zajednike karakteristike, kao to je postojanje formalnog braka koji je privilego-van u seksualnim odnosima (preljuba11 je svugde smatrana prestupom); kao to je nadreenost mueva enama i roditelja deci, kao i starijih generacija mlaim; i to da se porodino domainstvo sastoji od nekoliko ljudi i tome slino. Kakve god da su bile veliina i sloenost srodnikih mrea, kao i uzajamna prava i obaveze unutar njih, nuklearno domainstvo - brani par plus deca - uglavnom je negde u njima postojao, ak i onda kada su grupe u kojima se zajedno ivelo ili radilo, ili domainstva bili znatno vei. Ideja da je nuklearna porodica, koja je postala standardni model u zapadnom drutvu devetnaestog i dvadesetog veka, na neki nain evoluirala iz stadij uma mnogo veih poro-

246 ZLATNO DOBA

dinih i srodnikih grupa, kao deo razvoja buroaskog ili ma kakvog drugog individualizma, poiva posebno na istorijskom nerazumevanju prirode drutvene kooperacije i njenog osnovnog principa u preindustrijskim drutvima. ak i u jednoj tako komunistikoj instituciji kao to je bila zadruga balkanskih Slovena, svaka ena radi za sebe i porodicu u uem smislu te rei, naime za mua i decu, ali takoe, kada na nju doe red, za neoenjene lanove zajednice i za siroad (Guidetti/Stahl, 1977, str. 58). Postojanje takve nuklearne porodice i domainstva naravno ne znai, da su srodnike grupe i zajednice unutar kojih se takva porodica moe nai, sline u ostalim vidovima. Pa ipak se u drugoj polovini dvadesetog veka ovaj temeljni i dugoveni red stvari poeo da menja ekpresnom brzinom, svakako u razvijenim" zapadnim zemljama, mada ak i unutar njih neravnomerno. Tako je u Engleskoj i Velsu - dodue to je jedan prilino dramatian primer - 1938. godine jedan razvod dolazio na svakih pedeset i osam brakova (Mitchell, 1975, str. 30-32), a sredinom osamdesetih godina na svaka 2,2 sklopljena braka (UN Yearbook, 1987). Osim toga, moemo videti ubrzavanje ovog trenda tokom rasputenih ezdesetih. Krajem sedamdesetih, bilo je vie nego deset razvoda na hiljadu venanih parova u Engleskoj i Velsu, ili pet puta vie nego 1961. godine (Social Trends, 1980, str. 84) Ovaj trend nikako nije bio ogranien samo na Britaniju. U stvari, ta spektakularna promena se najjasnije vidi tamo gde je bila jaka prinuda tradicionalnog morala kao u katolikim zemljama. U Belgiji, Francuskoj i Holandiji stopa razvoda (godini broj razvoda na svakih hiljadu stanovnika) se otprilike utrostruila izmeu 1970. i 1985. godine. Meutim, ak i u zemljama sa tradicijom emancipacije u ovim stvarima, kao to su Danska i Norveka, ove stope su se mogle udvostruiti, ili skoro udvostruiti. Jasno je da se neto neobino deavalo sa zapadnjakim brakom. Kod ena koje su sedamdesetih godina poseivale jednu ginekoloku kliniku u Kaliforniji, pokazalo se znaajno opadanje broja formalnih brakova, smanjenje elje za decom... i jedna promena stavova prema prihvatanju biseksualnosti (Esman, 1990, str. 67). Nije verovatno da bi se jedna takva reakcija ena iz takvog uzorka mogla zabeleiti igde, ak i u Kaliforniji, pre ove decenije. Broj ljudi koji ive sami (to jest, ne kao pripadnici bilo kakvog para ili vee porodice) takoe je poeo da buja. U Britaniji je taj broj uglavnom ostao isti tokom prve treine, iznosei oko 6 procenata svih domainstava, da bi nakon toga prilino blago zanosio uvis. Jo izmeu 1960. i 1980. ovaj procenat se skoro udvostruio sa 12 na 22 procenta svih domainstava, da bi do 1991. godine bio vie od etvrtine svih domainstava. (Abrams, Carr Saunders, Social Trends, 1993, str. 26). U mnogim velikim gradovima Zapada samci su inili oko polovine svih domainstava. I obratno, klasina zapadna nuklearna porodica, venani par sa decom, oito je bila u povlaenju. U SAD je broj takvih porodica opao sa 44 na 29 procenata svih domainstava za dvadeset godina (1960-1980); u vedskoj, gde su nevenane ene sredinom osamdesetih raale skoro polovinu sve novoroene dece, sa 37 na 25 procenata (Worlds Women, str. 16). ak i u onim razvijenim zemljama gde su 1960. godine nuklearne porodice sainjavale polovinu ili vie od polovine svih domainstava, sada je nuklearna porodica bila izrazita manjina. U odreenim sluajevima, ona je prestala da bude tipina, ak i nominalno. Tako je 1991. godine, kod 58 odsto crnakih porodica glava porodice bila sama ena, a samohrane ene su raale 70 odsto sve crne dece. A 1940. godine, samo je kod 11,3 odsto ,,nebelakih porodica glava bila samohrana majka, a ak i u gradovima samo 12,4 odsto (Franklin Frazier, 1957, str. 317). ak i 1970. godine, ovaj broj je iznosio samo 33 odsto (New York Times, 5. 10. 92)

KULTURNA REVOLUCIJA 247

Ova kriza porodice je bila povezana sa prilino dramatinim promenama javnih standarda po kojima se upravljalo seksualno ponaanje, partnerstvo i stvaranje potomstva. Ovi standardi su i zvanini i nezvanini, a glavna promena i kod jednih i kod drugih se moe datirati i koincidira sa ezdesetim i sedamdesetim godinama. Zvani- no je ovo bila jedna neobina era liberalizacije i za heteroseksualce (to jest, uglavnom za ene, koje su pre toga uivale znatno manje slobode od mukaraca) i za homoseksualce, kao i za druge oblike kulturno-seksualnog otpadnitva. U Britaniji, homoseksualnost je najveim delom bila dekriminalizovana u drugoj polovini ezdesetih godina, nekoliko godina kasnije nego u SAD, gde je prva drava koja je sodomiju uinila legalnom bio Ilinois 1961. godine (Johansson/Percy, str. 304, 1349). U samoj papinoj Italiji, razvod je legalizovan 1970. godine, to je potvreno referendumom 1974. godine. Prodaja sredstava za kontracepciju i informacija o kontroli raanja legalizovana je 1971. godine, a 1975. godine je novi Zakon o porodici zamenio onaj stari koji je preiveo iz perioda faizma. Konano, abortus je postao legalan 1978. godine, to je potvreno referendumom 1981. godine. Iako su permisivni zakoni uinili dotada zabranjene inove lakim, i pruili daleko vei publicitet tim pitanjima, zakoni su pre priznali no to su stvorili novu klimu seksualne oputenosti. To to je pedesetih godina samo 1 odsto britanskih ena provelo ikakvo vreme ivei sa buduim muem pre braka, nije bilo posledica legislative, niti je to bila injenica da je ranih osamdesetih godina tako inilo 21 odsto ena (Gillis, 1985, str. 307). Stvari koje su dotada bile zabranjene, postale su doputene, ne samo po zakonu i veri, ve i po uobiajenom moralu, konvenciji i miljenju suseda. Ove tendencije naravno nisu ravnomerno uticale na sve delove sveta. Dok se broj razvoda poveao u svim zemljama gde je razvod bio dostupan (pretpostavljajui, zasad, da je formalni raspad braka imao isto znaenje u svima njima), brak je oito u nekima od njih postao mnogo nestabilniji. Osamdesetih godina je bio mnogo trajniji u (nekomunistikim) katolikim zemljama. Razvod je bio daleko manje uobiajen na Iberijskom poluostrvu i u Italiji, a jo redi u Latinskoj Americi; ak i u zemljama koje su se ponosile svojom prefinjenou: jedan razvod na dvadeset i dva venanja u Meksiku, na trideset i tri u Brazilu (ali na Kubi jedan na 2,5 venanja). Juna Koreja je ostala neobino tradicionalna za jednu zemlju koja se tako brzo kree (jedan razvod na jedanaest venanja), a ranih osamdesetih je ak Japan imao stopu razvoda manju od etvrtine francuske stope, a daleko manju od na razvod uvek spremnih Britanaca i Amerikanaca. ak i unutar (tadanjeg) socijalistikog sveta je bilo varijacija, mada manjih nego u kapitalizmu, osim u SSSR-u ispred koga su bile samo SAD po spremnosti svojih graana da raskidaju brakove (UN World Social Situation, 1989, str. 36). Ovakve varijacije ne izazivaju iznenaenje. Ono to je bilo i to jeste mnogo zanimljivije je to da, velike ili male, istg. transformacije, mogu da se prate irom cele planet&koja se modernizuje. Nigde to nije bilo upeatljivije, nego na polju popularne, ili odreenije, kulture mladih.

248 ZLATNO DOBA

je nego kod prethodih generacija (Tanner, 1962, str. 153) - do srednjih dvadesetih godina, sada su postali nezavisan socijalni inilac. Najdramatiniji politiki dogaaji, posebno ezdesetih i sedamdesetih godina, bili su mobilizacije ove starosne grupe koja je u manje politizovanim zemljama donosila bogatstvo industriji ploa, budui da je 75-80 odsto njene proizvodnje - u stvari rok muzika - bilo prodavano muterijama izmeu etrnaest i dvadeset i pet godina (Hobsbavvm, 1993, xxviii-xxix). Politika radikaliza- cija ezdesetih, koju su nagovestili manje skupine kulturnih disidenata i odbaenih ljudi pod razliitim nazivima, bila je delo ovih mladh ljudi, koji su odbacivali status dece, pa ak i adolescenata (ne sasvim zrelih odraslih), dok su poricali punu ljudskost svakom starijem od trideset godina, osim povremeno guruu. Izuzev u Kini, gde je drevni Mao mobilisao armiju mladih to je dovelo do uasnog efekta (videti poglavlje 16) mlade radikale su vodili - ukoliko su prihvatali voe - njihovi vrnjaci. Ovo je oigledno bilo tano za studentske pokrete irom sveta, ali tamo gde su ti pokreti kresnuli varnicu masovne radnike pobune, kao u Francuskoj i Italiji 1968-1969, inicijativa je takoe dolazila od mladih radnika. Niko sa ak minimalnim iskustvom o ogranienjima stvarnog ivota, to jest nijedan pravi odrasli, ne bi mogao da privuen samosvesnim ali oito apsurdnim sloganima parikih majskih dana 1968, ili italijanske vrele jeseni" 1969. godine: tutto e subito, elimo sve i to elimo odmah (Albers/Goldschmit/ Oehlke, str. 59, 184). Ovu novu autonomiju34 mladih kao posebnog drutvenog sloja simbolizuje jedan novi fenomen, kome u tim srazmerama, verovatno nije bilo slinog od romantine epohe ranog devetnaestog veka: to je heroj iji se ivot i mladost zajedno okonavaju. Ovaj lik, koji je najavio Dems Din (James Dean),filmska zvezda pedesetih godina, bio je opteprisutan, moda ak i ideal-tipski, u onome to je postalo karakteristini kulturni izraz mladih - u rok muzici. Badi Holi, Denis Doplin, Brajan Dons iz Rolingstonsa, Bob Marli, Dimi Hendriks i jo mnogi drugi popularni idoli pali su kao rtve ivotnog stila u kome je rana smrt nameravana. Ono to je ovakve smrti uinilo simbolikim bilo je to to je mladost, koju su ovi idoli predstavljali bila po definiciji nepostojana. Biti glumac, moe biti ivotna karijera, ali ne i biti jeune premier. Meutim, mada je pripadanje mladima neto to se stalno menja - studentska generacija11 kao to je opte poznato, traje jedva tri ili etiri godine - redovi mladih su se oduvek, pa i sada, iznova popunjavali. Pojavu adolescenata kao samosvesnog drutvenog inioca sve vie su sa puno entuzijazma prepoznavali proizvoai potronih dobara, a pokatkad manje voljno njihovi stariji, dok su uviali da raste prostor izmeu onih koji su bili radi da prihvate naziv dete11 i onih koji su insistirali na nazivu odrastao11. Sredinom ezdesetih godina je ak pokret samog Badena Pauela (Baden Povvell), engleski deaci34

Jer ako poveanje broja domainstava u kojima ive razvedeni, vanbrana deca i deca sa jednim roditeljem (tj. preteno sa samohranim majkama) ukazuje na krizu odnosa izmeu polova, uspon specifine, a neobino mone omladinske kulture ukazuje na duboku promenu u odnosu izmeu generacija. Mladi, kao samosvesna grupa koja see od puberteta - a pubertet u razvijenim zemljama se deavao nekoliko godina rani34 Dekolonizacija i revolucija dramatino su preobrazili politiku mapu planete. Broj meunarodno priznatih drava u Aziji se upetostruio. U Africi, gde je bila samo jedna takva 1939. godine, sada ih je bilo oko pedeset. ak i u obe Amerike, gde je iza rane devetnaestovekovne dekolonizacije ostalo dvadesetak latino republika, dekolonizacija je dodala jo jedno tuce. Meutim, ono to je bilo vano za te drave nije bio njihov broj, ve njihova ogromna i sve vea demografska teina i pritisak koji su kolektivno predstavljale.

KULTURNA REVOLUCIJA 249

skauti (English Boy Scouts) izbacio prvi deo svog imena kao ustupak raspoloenju vremena, a stari skautski sombrero je zamenio manje upadljivom beretkom (Gillis, 1974, str. 197). Grupe vrnjaka nisu nita novo u drutvima, a ak je i u buroaskoj civilizaciji bio priznat jedan sloj onih koji su seksualno zreli ali jo uvek zapleteni u fizikom i intelektualnom razvoju, i kojima nedostaje ivotno iskustvo odraslih. To to je ova grupa postajala mlaa, jer je pubertet poinjao ranije i ranije je dostizan maksimalni rast (Floud et al. 1990), nije samo.po sebi izmenilo ovu situaciju. To je samo prouzrokovalo tenziju izmeu mladih i njihovih roditelja i nastavnika koji su nastojali da se sa njima ophode kao sa manje odraslim nego to su mladi sami mislili za sebe. Buro- aska sredina je oekivala od svojih mladih mukaraca, za razliku od svojih mladih ena

250 ZLATNO DOBA

- da prou kroz period nemira i da se ,,izluduju, na putu ka smirivanju". Novina ove kulture mladih je bila trostruka. Prvo, ,mladost" nije viena kao pripremna faza zrelosti, ve na neki nain, kao konana etapa punog ljudskog razvitka. Kao na primer u sportu, ljudskoj delatnosti u kojoj je mladost nadmona, a koja je sada odreivala ambicije vie ljudskih bia od bilo koje druge delatnosti, gde je ivot jasno iao nizbrdo posle tridesete godine. U najboljem sluaju, ivot posle tih godina je privlaio manje panje. To to, u stvari, ovo nije odgovaralo drutvenoj stvarnosti u kojoj su (osim u sportu, nekim vidovima zabave i moda istoj matematici) vlast, uticaj, uspeh, a i imetak, rasli sa godinama, bio je samo jedan dokaz vie za nezadovoljavajui nain na koji je svet bio ureen. Jer je posleratnim svetom, sve do sedamdesetih godina, zapravo upravljala geronto- kratija, u veoj meri nego u veini ranijih perioda, naime mukarci - tada jo uvek jedva da je bilo ena - koji su bili zreli ljudi na kraju, pa ak i na poetku Prvog svetskog rata. To se odnosi i za kapitalistiki (Adenauer, De Gol, Franko, eril), i za komunistiki svet (Staljin i Hruov, Mao, Ho i Min, Tito), kao i na velike postkolonijal- ne drave (Gandi, Neru, Sukarno). Voa mlai od etrdeset godina bio je retkost ak i u revolucionarnim reimima nastalih iz vojnih udara, koji su tip politike promene koju obino izvode mlai oficiri, jer oni imaju manje da izgube nego stariji. Otud veliki deo uticaja Fidela Kastra koji je osvojio vlast u trideset i drugoj godini ivota. Meutim, establiment starih je pravio tihe i moda ne uvek svesne ustupke mladosti, i to ne samo preko procvetalih industrija kozmetike, sredstava za negu kose i linu higijenu, koje su nesrazmerno profitirale od nagomilanog bogatstva nekolicine razvijenih zemalja.35 Tendencija da se starosna granica za glasako pravo spusti na 18 godina postojala je od kraja ezdesetih godina - u SAD, Britaniji, Nemakoj i Francuskoj - a bilo je i nekih znakova da e se spustiti granica za zakonski odobrene (hete- ro) seksualne odnose. Paradoksalno je to, da se u isto vreme kada je raslo oekivano trajanje ivota, i kada je bar u povlaenim viim i srednjim klasama, senilno propadanje bivalo odloeno, ranije stizalo do penzije, i da je u vremenima tekoa prerano penzionisanje" postalo omiljeni metod za smanjenje trokova na plaanje radne snage. Rukovodioci preko etrdeset godina starosti koji su gubili poslove, uvideli su da im je podjednako teko da nau novi posao, kao i fizikim i kancelarijskim radnicima. Druga novina kod kulture mladosti proizilazi iz prve: to da je kultura mladosti bila ili postala dominantna u razvijenim trinim privredama'4, delom zbog toga to je sada predstavljala skoncentrisanu masu kupovne moi, delom zato to je svaka nova generacija odraslih prethodno bila socijalizovana kao deo samosvesne mladalake kulture i ponela obeleja tog iskustva, i naroito, zato to je zadivljujua brzina tehnoloke promene zapravo dala mladosti nemerljivu prednost nad konzervativnijim, ili bar manje prilagodljivim dobom. Kakva god da je bila starosna struktura uprave IBM-a ili Hita- ija, nove kompjutere su kreirali i nove programe izmiljali ljudi u svojim dvadesetim godinama. ak i kada su takve maine i programi bili pravljeni da im ni idiot ne moe nauditi, generacija koja nije odrasla sa njima bila je bolno svesna svoje inferiornosti u odnosu na generacije koje su rasle sa njima. Postalo je manje oigledno ta su to deca mogla da naue od roditelja, u odnosu na ono ta roditelji nisu znali a deca jesu. Obrnu35 Na svetskom tritu sredstava za negu, 1990. godine je 34 odsto otpadalo na nekomunistiku Evropu, 30 odsto na Severnu Ameriku, i 19 odsto na Japan. Preostalih 85 odsto stanovnika sveta delilo je 16-17 odsto meu svojim (bogatijim) pripadnicima (Financial Times, 11/4/1991).

KULTURNA REVOLUCIJA 251

la se uloga generacija. Blu dins, koji je svesno demotska odea, promovisali su studenti po amerikim kampusima koji nisu eleli da izgledaju kao njihovi stariji, poeo je da se pojavljuje, vikendima i praznicima, pa ak i radnim danima u kreativnim" ili kakvim drugim ivahnim zanimanjima, i ispod mnogih sedih glava. Trea posebnost nove kulture mladosti u urbanim drutvima bio je njen zapanjujui internacionalizam. Blu dins i rok muzika postali su obeleja moderne" mlade- i, manjine predodreene da postane veina, u svakoj zemlji u kojoj su bili zvanino tolerisani, a i u nekim zemljama gde nisu, kao u SSSR-u od ezdesetih godina nadalje (Starr, 1990, pogavlja 12 i 13). Engleski jezik rok stihova esto ak nije bio ni prevoen. U tome se ogledala premona kulturna hegemonija SAD u oblasti popularne kulture i ivotnog stila, iako treba obratiti panju na to da su sami centri zapadnjake mladalake kulture bili suprotnost kulturnom ovinizmu, posebno po muzikom ukusu. Oni su rado prihvatali stilove uvoene sa Kariba, iz Latinske Amerike i od osamdesetih godina, sve vie iz Afrike. Ova kulturna hegemonija nije bila nova ali se promenio njen modus operan- di. Izmeu dva svetska rata njen glavni vektor je bila amerika filmska industrija, koja je jedina imala masovnu globalnu distribuciju. Njene filmove su gledale stotine miliona, i to je dostiglo maksimum neposredno posle Drugog svetskog rata. Usponom televizije, meunarodne filmske proizvodnje, kao i okonavanjem holivudskog sistema studija, amerika filmska industrija je izgubila neto od svoje prevlasti i neto vie svoje publike. Ona 1960. godine nije proizvodila vie od estine svetske filmske proizvodnje, ak i kada se ne raunaju Japan i Indija (UN Statistical Yearbook, 1961), iako e na posletku povratiti veliki deo svoje hegemonije. SAD nikada nisu uspele da ustanove srazmerno uporite na ogromnom i jeziki arolikijem televizijskom tritu. Ameriki mladalaki stilovi su se irili direktno, ili pojaavanjem njihovih signala preko kue na kulturnoj sredokrai, preko Britanije, nekom vrstom neformalne osmoze. Ti stilovi su se irili svetskom distribucijom imida; putem linih kontakata meunarodnog omladinskog turizma, koji je slao male ali rastue i sve uticajnije tokove mladih ljudi u dinsu irom planete; preko svetske mree univerziteta, iji je kapacitet za brzu internacionalnu komunikaciju postao oigledan tokom ezdesetih godina. Naroito su se irili pomou sile mode u potroakom drutvu koja je sada stigla do irokih masa, pojaana pritiskom grupa vrnjaka. Nastala je jedna globalna kultura mladih. Da li je ona mogla da se pojavi u bilo kom ranijem periodu? Skoro sigurno nije. Njena klijentela je bila daleko malobrojnija, u relativnim i apsolutnim brojevima, jer je dramatino narasla produenjem redovnog obrazovanja i posebno stvaranjem ogromnih naseobina mladih mukaraca i ena koji ive zajedno kao grupa vrnjaka po univerzitetima. Osim toga, ak i adolescenti koji su stupili na trite radne snage u uzrastu kada su naputali kolu (izmeu etrnaeste i esnaeste godine, u tipino razvijenoj" zemlji) posedovali su daleko veu samostalnu kupovnu mo nego njihovi prethodnici, zahvaljujui prosperitetu i punoj zaposlenosti Zlatnog doba; a zahvaljujui i veem blagostanju njihovih roditelja, kojima je doprinos dece porodinom budetu bio manje potreban. Otkrivanje ovog mladalakog trita sredinom pedesetih bilo je ono to je sredinom pedesetih godina revolucionisalo muziki biznis, a u Evropi i onaj deo modne industrije okrenut masovnom tritu. Britanski tinejderski bum" koji je otpoeo u to vreme, zasnivao se na urbanoj koncentraciji relativno dobro plaenih devojaka u sve brojnijim kancelarijama i radnjama, koje su esto imale vie novca za troenje od mladia, i koje su u tim danima bile manje predane tradicionalno mukim

252 ZLATNO DOBA

obrascima troenja na pivo i cigarete. Taj bum se prvo iskazao na poljima gde su se isticale devojke kao kupci, kao to su trita bluza, sukanja, kozmetike i ploa" (Allen, 1968, str. 62-63), da i ne spominjemo pop-koncerte, gde su one bile najistaknutiji i najujniji posetioci. Mo omladinskog novca se moe meriti prodajom ploa u SAD koja je porasla od 277 miliona dolara 1955. godine, kada se rok pojavio, na est stotina miliona 1959. godine i na dve milijarde 1973. godine (Hobsbavvm, 1993, str. xxix). Svaki pripadnik starosne grupe od pet do devetnaest godina, troio je najmanje pet puta vie na ploe 1970. nego 1955. godine. to je zemlja bila bogatija, to je muziki biznis bio vei: mladi u SAD, vedskoj, Zapadnoj Nemakoj, Holandiji i Britaniji su po glavi troili na ploe bar pet do sedam puta vie nego oni u zemljama koje su bile siromane, ali su se brzo razvijale kao to su Italija i panija. Samostalna mo na tritu olakala je mladima da otkriju materijalne ili kulturne simbole identiteta. Ipak, ono to je izotrilo obrise ovog identiteta bio je ogromni istorijski jaz koji je razdvajao generacije roene pre recimo, 1925. godine, od onih roenih recimo, 1950. godine; jaz daleko vei nego onaj izmeu roditelja i dece u prolosti. Veina tinejderskih roditelja je postala bolno svesna toga tokom i nakon ezdesetih godina. Mladi su iveli u drutvima otrgnutim od svoje prolosti, preobraenim bilo revolucijom, kao u Kini, Jugoslaviji ili Egiptu; bilo osvajanjem i okupacijom kao u Nemakoj i Japanu; bilo kolonijalnim osloboenjem. Mladi se nisu seali ere pre potopa. Osim moda kroz zajedniko iskustvo velikog otadbinskog rata, kakav je na kratko povezao stare i mlade u Rusiji i Britaniji, mladi nisu imali naina da razumeju ono to su njihovi roditelji iskusili ili osetili - ak i onda kada su ovi bili spremni da govore o prolosti, to je veina nemakih, japanskih i francuskih roditelja nerado inila. Kako bi jedan mladi Indus, za koga je Kongresna partija vlast ili politiki aparat, mogao da razume onoga za koga je Kongresna partija bila izraz nacionalne borbe za slobodu? Kako bi briljantni mladi indijski ekonomisti koji su se epurili po svetskim univerzitetima mogli da shvate ak i svoje sopstvene nastavnike, za koje je vrhunac ambicije u kolonijalnom periodu bio da budu samo podjednako dobri" kao njihovi uzori iz metropola? Zlatno doba je proirilo taj jaz, bar do sedamdesetih godina. Kako su deaci i devojice odrasli u eri pune zaposlenosti, mogli da shvate iskustvo tridesetih godina, ili obratno, kako je starija generacija mogla da razume mlau, za koju posao nije bio sigurno utoite posle plovidbe olujnim morima (posebno siguran posao sa pravom na penziju), ve neto to se moe dobiti u svakom trenutku i napustiti u bilo kom momentu kada neko poeli da ode u Nepal na nekoliko meseci? Ova verzija generacijskog jaza nije bila ograniena na industrijske zemlje, jer je dramatino opadanje seljatva stvori lo slinu izmu ruralnih i bivih ruralnih, manuelnih i mehanizovanih generacija. Francuski profesori istorije, odgajeni u jednoj Francuskoj gde je svako dete dolazilo sa seljakog gazdinstva, ili je tamo provodilo raspuste, otkrili su sedamdesetih godina, da moraju da objanjavaju studentima ta su radile mlekarice i kako su izgledala seoska dvorita sa ubritem. I vie od toga, ovaj generacijski jaz je uticao ak i na one - na veinu stanovnika sveta - koje su mimoili veliki politiki dogaaji ovog veka, ili koji nisu imali posebno miljenje o tim dogaajima, ukoliko nisu uticali na njihove privatne ivote. A naravno, bilo da su ih ovi dogaaji mimoili ili ne, veina stanovnika sveta je sada bila mlaa nego ikada. irom Treeg sveta gde se jo nije odigrala tranzicija sa visokih ka niskim stopama nataliteta, u bilo kom trenutku druge polovine dvadesetog veka je najverovatnije izmeu dve petine i polovine stanovnitva bilo mlae od etr-

KULTURNA REVOLUCIJA 253

naest godina. Kako god da su bile jake njihove unutarporodine veze, koliko god da je bila snana mrea tradicije koja ih je obavijala, nije moglo a da ne doe do ogromnog jaza izmeu njihovog shvatanja ivota, njihovih iskustava i oekivanja, i svega toga kod starijih generacija. Junoafriki politiki prognanici koji su se vratili u svoju zemlju poetkom devedesetih godina, imali su drugaije shvatanje o tome ta znai boriti se za Afriki nacionalni kongres od svojih mladalakih drugova" koji su nosili istu zastavu po afrikim gradovima. I obratno, ta je drugo mogla da od Nelsona Mendele naini veina u Sovjetu, roena nakon to je stupio u zatvor. Njegov simbol ili ikonu? Po mnogo emu u ovakvim zemljama je taj generacijski jaz bio ak i vei nego na Zapadu, gde su trajne institucije i politiki kontinuitet povezivali stare i mlade. III Kultura mladih je postala matrica kulturne revolucije u onom irem smislu revolucije manira i obiaja, u nainima na koji se troilo slobodno vreme i u komercijalnim umetnostima, koje su sve vie sainjavale atmosferu koju su udisali urbani ljudi. Ova revolucija je bila i demotska i antinomijska, posebno u stvarima pojedinanog ponaanja. Svako je mogao da radi ta mu je volja" uz minimalno spoljanje sputavanje, iako su u praksi pritisak vrnjaka i moda zapravo nametali isto onoliko uniform- nosti kao ranije, bar unutar grupa vrnjaka i subkultura. To da su se vii drutveni slojevi predavali nadahnuu koje su nalazili meu narodom" samo po sebi nije bilo neto novo. ak i ako zanemarimo kraljicu Mariju Antoanetu koja je izigravala mlekaricu, romantiari su oboavali ruralnu narodnu kulturu, folklornu muziku i igre, njihovi najpoznatiji intelektualci su sanjarili o urbanoj nostalgie de la boue (enja za siromatvom), a mnogi viktorijanci su nalazili da je seks sa nekim iz niih stalea, uz izbor pola po ukusu, bio neobino isplativ. (Ovakva oseanja su daleko od toga da budu zastarela u poznom dvadesetom veku.) U Doba carstva (asocijacija na naslov Hobsbaumove knjige, koja se bavi periodom 1870-1914, prim. prev.) su prvi put kulturni uticaji poeli da se sistematski penju uvis (Age of Empire, poglavlje 9) i pomou monog uticaja novorazvijenih plebejskih umetnosti i pomou bioskopa, koji predstavlja masovnu trinu zabavu par excellence. Pa ipak, najvei deo popularne i komercijalne zabave izmeu dva svetska rata je i dalje bio po mnogo emu pod hegemonijom srednje klase, ili je doveden pod njen kiobran. Klasina holivudska filmska industrija je iznad svega bila pristojna; njen drutveni ideal je bio amerika verzija solidnih porodinih vrednosti", njena ideologija je bila ideologija patriotskog govornitva. Kada je god, u potrazi za gledaocima, otkrivala anr nekompatibilan sa moralnim univerzumom petnaest Endi Hardi" (Andy Hardy) filmova (1937-1947) koji su dobili Oskara za unapreivanje amerikog naina ivota" (Hallivvel, 1988, str. 321), kao na primer u ranim gangsterskim filmovima u kojima je postojala opasnost idealizacije delinkvenata, moralni poredak je bivao brzo iznova uspostavljen, ukoliko ve nije bio u sigurnim rukama holivudskog produkcijskog kodeksa (1934-1966), koji je ograniavao doputeno trajanje filmskog poljupca (sa otvorenim ustima) na maksimalnih trideset sekundi. Najvei trijumfi Holivuda - recimo, Prohujalo sa vihorom - temeljili su se na romanima stvorenim za srednjeklasno poluintelektualno italatvo, i isto su onako postojano spadali u taj univerzum kao i Tekerijev (Thackeray) Vaar tatine, ili Cyrano de Bergerac Edmon- da Rostana (Rostand). Jedino su anarhini i demotski anr vodvilja i u cirkusu roe-

254 ZLATNO DOBA

na filmska komedija neko vreme odolevali pogospodivanju (gentrification), iako se tridesetih godina ak i komedija povukla pod pritiskom briljantnog bulevarskog anra holivudske lude komedije" (crazy comedy). Pa opet, i trijumfalni brodvejski ,,mjuzikl meuratnih godina, a i melodije za igru i balade kojima je mjuzikl bio obasut, bili su buroaski anr, mada nezamisliv bez uticaja deza. Mjuzikli i pesme su bili pisani za srednjeklasnu publiku Njujorka, sa libretima i tekstovima pesama koji su oito bili namenjeni odrasloj publici koja je sebe smatrala urbanom, profinjenom i emancipovanom. Jedno poreenje na brzinu, tekstova Kola Portera sa tekstovima Rolingstonsa e to dokazati. Kao i zlatno doba Holivu- da, i zlatno doba Brodveja je poivalo na simbiozi plebejskog i pristojnog, ali nije bilo demotsko doba. Novina pedesetih godina je bila u tome to su mladi vie i srednje klase, bar u anglosaksonskom svetu koji je sve vie davao obeleje svetu, poeli da prihvataju muziku, oblaenje, pa ak i jezik urbanih niih klasa, ili ono za ta su smatrali da je takvo, kao uzor. Najzaprepaujui uzor je rok muzika. Sredinom pedesetih godina ona se iznenada probila iz geta rasnih" ili ritam i bluz" kataloga amerikih kompanija za proizvodnju ploa, ija su ciljna grupa bili siromani ameriki crnci, da bi postala univerzalni idiom mladih, i to posebno mladih belaca. Mladi dendiji iz radnike klase su u prolosti ponekad preuzimali svoj stil iz visoke mode gornjeg socijalnog sloja ili iz takvih srednjeklasnih supkultura kao to je umetnika boemija; devojke iz radnike klase su to jo vie radile. Sada se izgleda desio neobian obrt. Modno trite ustanovljeno za plebejsku omladinu, zadobilo je nezavisnost i poelo da daje obeleje patricijskom tritu. Kako je blu dins (za oba pola) napredovao, parika haute couture se povlaila, ili bolje reeno, prihvatala je svoj poraz koristei svoja prestina imena da bi prodavala proizvode za masovno trite, direktno, ili putem licence. Uzgred budi reeno, 1965. je bila prva godina u kojoj je francuska industrija odee za ene proizvela vie pantalona nego suknji (Veillon, str. 6). Mladi aristokrati su poeli da odbacuju akcente po kojima se u Britaniji bez greke mogu prepoznati pripadnici njihove klase i poeli su da govore priblino govoru radnike klase Londona. 35 Pristojni mladi mukarci, a sve vie i mlade ene, poeli su da oponaaju ono to je nekad bilo strogo mao nepristojna moda meu manuelnim radnicima, vojnicima i njima slinim, a to je usputno korienje nepristojnosti u konverzaciji. Literatura je ila u korak: briljantni pozorini kritiar je sluaocima radija doneo re jeben". Prvi put u istoriji ove bajke, Pepeljuga je postala lepotica bala, time to nije nosila sjajnu odeu. Ovaj demotski obrt u ukusima omladine srednje i vie klase u zapadnom svetu, koji ak ima neke paralele u Treem svetu, gde se brazilski intelektualci zauzimaju za sambu,37 moe i ne mora da ima neke veze sa navalom studenata iz srednje klase u revolucionarnu politiku i ideologiju nekoliko godina kasnije. Moda je esto proroka, niko ne zna kako. On je sigurno bio pojaan meu mladim mukarcima pojavom u javnosti, u novoj klimi liberalizma, jedne homoseksualne supkulture iji je znaaj kao krioca trendova i u umetnostima bio izuzetan. Meutim, moda nije neophodno pret

35 Mladi ljudi na Itonu (Eton) su poeli tako da rade krajem pedesetih, prema prorektoru te elitne institucije.

KULTURNA REVOLUCIJA 255

postaviti vie od toga da je taj demotski stil bio pogodan nain da se odbace vrednosti roditeljskih generacija, ili preciznije, jedan jezik pomou koga su mladi mogli da ispipavaju naine kako da izau na kraj sa svetom za koji pravila i vrednosti njihovih starijih vie nisu izgledala relevantna. Sutinski antinomijanizam nove kulture mladih najjasnije se ispoljavao u trenu:ima kada je nalazio intelektualni izraz, kao u posterima parikog maja 1968. koji su odmah postali slavni: zabranjeno je zabranjivati" i u maksimi amerikog pop-radi- kala Deri Rubina da ne treba verovati nikome koji nije odsluio svoje (u zatvoru) (Wiener, 1984, str. 204). Nasuprot prvom utisku, ovo nisu bile politike izjave u tradicionalnom smislu - ak ni u uem smislu da su nameravale da ukinu represivne zakone. To nije bio njihov cilj. One su bile javno saoptavanje privatnih oseanja i elja. Kao to je to slogan maja 1968. formulisao: Smatram da su moje elje realnost, jer verujem u realnost mojih elja" (Katsiaficas, 1987, str. 101). ak i onda kada se ove elje zajedniki ispoljavaju u javnim manifestacijma, grupama i pokretima; ak i u onome to je izgledalo, a ponekad i imalo dejstvo, masovne pobune, subjektivnost je bila u njihovom jezgru. Lino je politiko" postalo je vaan slogan novog feminizma, a moda i najtrajniji rezultat ovih godina radikalizacije. On nije znaio samo to da je politiko delovanje imalo line motivacije i satisfakcije, ni to da je kriterijum politikog uspeha bio uticaj na ljude. U neijim ustima to je jednostavno znailo Politikom u nazvati sve to me zabrinjava" kao u naslovu knjige iz sedamdesetih godina Debljina je feministiko pitanje (Orbach, 1978). Slogan iz maja 1968. Kada mislim o revoluciji elim da vodim Ijubav" zbunio bi ne samo Lenjina, ve i Rut Fier, militantnu mladu beku komunistkinju, koju je Lenjin napadao zbog zastupanja seksualnog promiskuiteta (Zetkin, 1968, str. 28). Ali i obratno, ak i za tipinog neomarksistikog lenjinistikog radikala ezdesetih i sedamdesetih godina bi Brehtov agent Kominterne koji je, kao trgovaki putnik vodio Ijubav sa drugim stvarima na umu" (Der Liebe pflegte ich achtlos - Brecht, 1976, II, str. 722) bio neshvatljiv. Za njih sigurno nije bilo vano to to su se revolucionari nadali da e postii svojim akcijama, ve ta su radili i kako su se oseali dok su to radili. Voenje ljubavi i voenje revolucije nisu se mogli jasno razdvojiti. Tako su lino i drutveno osloboenje ili ruku pod ruku; najoigledniji naini da se stresu okovi drave, roditeljske i susedske vlasti, zakon i konvencija, bili su seks i droge. Prvi nain, u svim svojim mnogostrukim oblicima, nije morao da bude otkrivan. Ono to je melanholini konzervativni pesnik mislio stihom Seksualno opte- nje je otpoelo 1963. godine" (Larkin, 1988, str. 167) nije bilo to da je ova aktivnost bila neobina pre ezdesetih godina, pa ak ni da ga on nije praktikovao, ve da je seks promenio svoj javni karakter poevi od - to su njegovi primeri - suenja knjizi o Lejdi eterli i prvog albuma Bitlsa. Onde gde je neka aktivnost ranije bila zabranjena, praviti takve gestove protiv starih naina bilo je lako. A tamo gde je neka aktivnost bila tole- risana, zvanino ili nezvanino, kao to su naprimer tolerisani lezbijski odnosi, morala se posebno potvrditi injenica da to jeste bio gest. Pristajanje javnosti na ono to je dotada bilo zabranjeno, ili neobino (to je izalo na videlo"), stoga vie nije imalo znaaja. S druge strane, droge koje su dotada, s izuzetkom alkohola i duvana, bile ograniene na malobrojne supkulture u visokom, niskom i marginalnom drutvu, nisu profitirale od permisivnog zakonodavstva. One su se irile ne samo kao in pobune, jer su senzacije koju su inile mogunim, mogle da budu dovoljno privlane. Meutim, upotreba droga je po zakonskoj definiciji bila nezakonita aktivnost, a sama injenica da je

256 ZLATNO DOBA

droga koja je bila najpopularnija meu mladima Zapada, marihuana, verovatno bila manje tetna od alkohola ili duvana, uinila je da samo duvanje (to je tipino socijalna aktivnost) ne bude samo in inata, ve i nadmoi nad onima koji su je zabranili. Na neto divljijim alovima amerikih ezdesetih, gde su se susreli rok fanovi i studentski radikali, linija izmeu stondiranja i podizanja barikada esto je izgledala zamagljeno. Odnedavno proireno polje javno prihvaenog ponaanja, ukljuujui i seksualno, verovatno je povealo eksperimentisanje i uestalost ponaanja koje se dotada smatralo neprihvatljivim ili devijantnim, a svakako je to ponaanje postalo vidljivije. Tako se u SAD pojavljivanje u javnosti jedne otvoreno praktikovane homoseksualne supkulture, ak ni u dva grada koji su odreivali trendove, San Francisku i Njujorku, i koji su uticali jedan na drugog, nije dogodilo sve dok ezdesete nisu dobro poodma- kle, a pojava ove supkulture kao grupe za politiki pritisak nije se u ova dva grada desila pre sedamdesetih godina (Duberman et al. 1989, str. 460). Meutim, glavni znaaj ovih promena nije u tome to su one implicitno ili ekspicitno, odbacivale odavno kroz istoriju utvreno ureenje ljudskih odnosa u drutvu, ureenje koje je bilo izraavano, sankcionisano i simbolizovano preko ovih konvencija i zabrana. Ono to je jo znaajnije je to da ovo odbacivanje nije injeno u ime nekog drugog modela drutvenog ureenja, mada su ovom novom liberterijanstvu davali ideoloko opravdanje oni koji su oseali da mu treba oznaka,36 ve u ime neograniene autonomije elje pojedinca. To slobodarstvo je pretpostavljalo svet individualizma koji se samo na sebe obazire, doteranog do krajnjih granica. Paradoksalno je to da su pobunjenici protiv konvencija i ogranienja delili pretpostavke na kojima je bilo izgraeno masovno potroako drutvo, ili makar istu psiholoku motivaciju za koju su oni koji su prodavali potrona dobra i usluge nalazili da je najefektnija u prodaji njihove robe. Sada se preutno pretpostavljalo da se svet sastoji od nekoliko milijardi ljudskih bia koje odreuje njihova potraga za ispunjenjem individualnih elja, ukljuujui i one koje su dotada bile zabranjene ili na koje se popreko gledalo, a koje su sada bile doputene - ne zato to su sada postale moralno prihvatljive, ve zato to su ih toliki pojedinci imali. Tako se do devedesetih godina liberalizacija propisa zaustavila tik pred legalizovanjem droga. One su i dalje bile zabranjene, uz razliite stepene otrine u kanjavanju i uz visoki stepen neefikasnosti. Jer se od poznih ezdesetih godina velikom brzinom razvijalo ogromno trite kokaina, prvenstveno meu dobrostojeim srednjim klasama Severne Amerike, a neto kasnije i Zapadne Evrope. To je, isto kao i rast plebejskijeg trita heroina neto ranije (takoe prvenstveno severnoamerikog), prvi put pretvorilo kriminal u istinski veliki biznis (Arlacchi, 1983, str. 215, 208) IV Tako da se kulturna revolucija kasnog dvadesetog veka najbolje moe razume- ti kao trijumf pojedinca nad drutvom, ili pre, kao kidanje onih niti pomou kojih je prolost uplela ljudska bia u drutvene strukture. Jer se ovakve strukture nisu sastojale samo od stvarnih odnosa izmeu ljudskih bia i organizacionih oblika tih odno

36 Meutim, skoro da nije bilo nikakvog oivljavanja one ideologije koja je verovala da e spontana, neorganizovana, antiautoritarna i libertarijanska akcija dovesti do novog, pravednog drutva bez drave, naime do oivljavanja Bakunjinovog ili Kropotkinovog anarhizma, ak i pored toga to je anarhizam bio daleko prikladniji aktuelnim idejama veine studentskih buntovnika ezdesetih i sedamdesetih godina, nego to je to bio tada pomodni marksizam.

KULTURNA REVOLUCIJA 257

sa, ve i iz optih modela takvih odnosa i oekivanih obrazaca meusobnog ponaanja; ljudske uloge su bile propisane, mada ne uvek i pisane. Otuda je esto dolazila i traumatina nesigurnost kada su stare konvencije ponaanja ili obarane, ili kada su gubile svoju utemeljenost, a i nerazumevanje izmeu onih koji su oseali taj gubitak i onih suvie mladih da bi se seali iega sem atomizovanog drutva. Jedan brazilski antropolog je tako osamdesetih godina opisao tenzije mukarca iz srednje klase u njegovoj zemlji, koji je vaspitavan u mediteranskoj kulturi asti i sramote, koji se sa sve veom verovatnoom suoavao sa bandom razbojnika koji su traili njegov novac ili su pretili da e silovati njegovu devojku. U takvim okolnostima, od dentlmena se uvek oekivalo da brani ako ne novac, ono enu, po cenu svog ivota; od dame se oekivalo da da prednost smrti u odnosu na sudbinu za koju poslovica kae da je gora od smrti. Pa ipak u stvarnosti velikih gradova poznog dvadesetog veka, bilo je malo verovatno da bi otpor spasio bilo eninu ,,ast, bilo novac. Racionalna politika u takvim okolnostima je prepustiti se, da bi se agresori spreili da izgube strpljenje i da poine pravo zverstvo, ili ak ubistvo. Sto se tie enske asti, koja je tradicionalno definisana kao nevinost pre venanja i potpuna brana vernost nakon njega, ta se tano branilo, u svetlu pretpostavki i stvarnog stanja seksualnog ponaanja, opte prihvaenih meu obrazovanim i emancipovanim mukarcima i enama osamdesetih godina veka? Ali ipak, kao to je pokazalo ispitivanje tog antropologa, ne iznenauje nas da sve to nije inilo ovu nevolju manje traumatinom. I manje ekstremne situacije mogle su da proizvedu srazmernu nesigurnost i mentalnu patnju - na primer, seksualni odnos. Moe da se dogodi da alternativa nekoj staroj konvenciji, ne bude neka nova konvencija, ve nepostojanje ikakvih pravila, ili bar nepostojanje konsenzusa o tome ta bi trebalo da se ini. U najveem delu sveta stare drutvene strukture i pravila, iako su bile potkopavane ovom etvrtinom veka drutvenih i ekonomskih promena kakvima nije bilo premca, bile su pod pritiskom, ali se jo nisu raspadale. To je bilo na sreu najveeg dela oveanstva, posebno sirotinje, poto je mrea roaka, zajednice i komiluka bila sutinski bitna za ekonomski opstanak, a posebno za uspeh u promenljivom svetu. U velikom delu Treeg sveta ta mrea je funkcionisala kao kombinacija informativnog servisa, berze rada, rezervoara radne snage i kapitala, sistema za tednju i sistema socijalne zatite.,Zaista, bez kohezivnih porodica bi bilo teko objasniti ekonomski uspeh nekih delova sveta - na primer Dalekog istoka. U ovim tradicionalnijim drutvima napetosti su se iskazivale uglavnom utoliko to je trijumf poslovne privrede podrio legitimitet dotada prihvaenog drutvenog poretka koji se zasnivao na nejednakosti, i zato to su tenje postajale vie egalitarne, i zato to su se funkcionalna opravdanja nejednakosti osipala. Tako da indijskim rada- ma podanici nisu zavideli na bogatstvu i raskalanosti (kao i to poreski imunitet britanske kraljevske porodice nije bio osporavan sve do devedesetih godina), kao to su mogli da zavide svojim susedima. To bogatstvo i rasipanje su spadali i bili obeleja, posebne uloge rada u drutvenom - moda ak i kosmikom - poretku, za njih se verovalo da odravaju i stabilizuju, a svakako i da simbolizuju, svoja kraljevstva. Na neto drugaiji nain, znatne privilegije i blaga japanskih poslovnih tajkuna su bile manje neprihvatljive, sve dok se na njih gledalo ne kao na pojedinano steeno bogatstvo, ve u sutini pre kao na slubeni dodatak njihovom poloaju u privredi, pre kao na luksuz britanskih ministara - limuzine, slubene rezidencije, itd. - koji se ukida istog asa kada prestanu da zauzimaju mesto uz koje taj luksuz spada. Kao to znamo, stvarna

258 ZLATNO DOBA

raspodela dohotka u Japanu je znatno neravnomernija nego u zapadnim poslovnim krugovima. Pa ipak, svako ko je makar izdaleka posmatrao japansku situaciju osamdesetih godina, teko je mogao da se otme utisku da je u ovoj deceniji privrednog buma i ogromnog nagomilavanja linog bogatstva i njegovog javnog pokazivanja, uinila da kontrast izmeu uslova u kojima su obini Japanci iveli kod svojih kua - toliko mnogo skromniji od njima slinih na Zapadu - i ivotnih uslova bogatih Japanaca, bude mnogo vidljiviji. Moda prvi put bogate Japance vie nije dovoljno titilo to to se nekad smatralo da zakonite privilegija idu uz slubu dravi i drutvu. Na Zapadu su decenije drutvene revolucije stvorile mnogo veu pusto. Krajnosti takvog sloma najbolje se vide u javnom ideolokom diskursu zapadnjakog fin de siecle, posebno u onoj vrsti javnih izjava koje su se, poto ne polau pravo na analitiku dubinu, formulisale na nain iroko rasprostranjenih verovanja. Mislim na onaj argument, koji je jedno vreme bio uobiajen u nekim feministikim krugovima, da enski kuni posao treba da se zaraunava (i da se plati, tamo gde je to neophodno) po trinoj ceni, ili opravdavanje reforme abortusa pomou pojmova jednog apstraktnog i neogranienog prava na izbor pojedica (ene).39 Prodor uticaja neoklasine ekonomije, koja u sekularnim zapadnim drutvima sve vie zauzima mesto teologije, kao i (putem kulturne hegemonije Amerike) uticaj ultraindividualistike amerike pravne nauke, ohrabrili su ovakvu retoriku. Ona je svoj politiki izraz nala u reima britanskog premijera Margareti Taer: Nema drutva, postoje samo pojedinci". A kakve god da su bile krajnosti teorije, praksa je esto bivala jednako ekstremna. U jednom trenutku sedamdesetih godina, socijalni reformatori u anglo-saksonskim zemljama su sa pravom bili okirani (to se s vremena na vreme deava istraivaima) efektima boravka u zdravstvenim ustanovama za mentalno bolesne ili slabe, uspeno vodili kampanju da se to vie tih ljudi pusti iz izolacije da bi se o njima brinulo unutar zajednice". Ali u gradovima Zapada, vie nije bilo zajednice da za njih brine. Nije bilo roaka. Niko ih nije poznavao. Postojale su samo ulice gradova poput Njujorka pune beskunika sa plastinim kesama koji su gestikulirali ili govorili sami sa sobom. Ako su imali dobru ili lou sreu (to zavisi od take gledanja) konano su iz bolnica koje su ih izbacile, premeteni u zatvore, koji su u SAD postali glavno spremite za socijalne probleme amerikog drutva, posebno njegovog crnakog dela. Reeno je da petnaest procenata srazmerno najvee zatvorske populacije na svetu - 426 zatvorenika na 100 000 stanovnika bilo mentalno bolesno (Walker, 1991; Human Development, 1991, str. 32). Institucije koje su najotrije bile podrivene ovim novim moralnim individualizmom bile su tradicionalna porodica i tradicionalno organizovane crkve na Zapadu, koje su dramatino kolabirale u poslednjoj treini veka. Cement koji je drao na okupu katolike zajednice, krunio se zapanjujuom brzinom. Tokom ezdesetih godina, pohaanje mise u Kvebeku (Kanada) je opalo sa 80 na 20 odsto, a tradicionalno visoka stopa raanja kod kanadskih Francuza, pala je ispod kanadskog proeka (Berier/ Boily, 1986). Oslobaanje ena, ili tanije, zahtev ena za kontrolom raanja, ukljuujui pravo na abortus i razvod braka, moda je bio najvei klip u odnosima Crkve i ena koje su u devetnaestom veku
39 Legitimitet jednog zahteva se mora jasno razlikovati od argumenata koji se koriste da bi se opravdao. Odnos mua, ene i dece u jednom domainstvu nije imao ni najmanje slinosti sa odnosom kupaca i prodavaa na tritu, koliko god da je taj argument spekulativan. Niti je odluka o tome da li imati dete ili ne, ak iako se jednostrano donosi, neto to se iskljuivo tie individue koja tu odluku donosi. Ovo prokazivanje neeg oiglednpg, savreno se uklapa sa eljom da se promeni uloga ena u domainstvu, ili sa podrkom pravu na abortus.

KULTURNA REVOLUCIJA 259

postale glavna rezerva vernika (videti Doba kapitala), to je sve vie bilo oito u notorno katolikim zemljama kao to su Irska i sama papina Italija, pa ak - posle pada komunizma - i u Poljskoj. Opredeljivanje za svetenitvo i za druge vidove religijskog ivota je otro opadalo, kao i spremnost da se ivi u celibatu, stvarnom ili zvaninom. Ukratko, bilo to dobro ili loe, crkveni moralni i materijalni autoritet kod vernika je nestao u crnoj rupi koja se otvorila izmeu crkvenih pravila ivota i morala i stvarnosti meuljudskog ophoenja kasnog dvadesetog veka. Zapadne crkve ija je mo prinude nad svojim lanovima bila manja, ukljuujui i neke od starijih protestantskih sekti, opadale su jo i bre. Materijalne posledice poputanja tradicionalnih porodinih veza, bile su moda jo ozbiljnije. Jer, kao to smo videli, porodica nije bila samo nain za samoreproduk- ciju, ve i sredstvo za drutvenu kooperaciju. Kao takva ona je bila od sutinske vano- sti za odravanje i agrarne i ranoindustrijske ekonomije, na lokalnom i globalnom planu. To je delom bilo zato to se odgovarajua bezlina kapitalistika poslovna struktura nije razvila pre no to su kocentracija kapitala i uspon krupnog kapitala poeli da krajem devetnaestog veka stvaraju modernu korporacijsku organizaciju, tu vidljivu ruku (Chandler, 1977) koja je bila dodatak nevidljivoj ruci trita Adama Smita. 40 Ali jedan jo jai razlog bio je taj to trite samo po sebi ne odreuje onaj centralni element u svakom sistemu koji tei linom profitu, a taj element je poverenje; ili njegov zakonski ekvivalent, sprovoenje ugovora. Za ovo je potrebna ili dravna sila (kao to su to dobro znali sedamnaestovekovni politiki teoretiari individualizma), ili veze unutar rodbine ili zajednice. Tako da su meunarodnu trgovinu, bankarstvo i finansije, oblasti ponekad fiziki udaljenih delatnosti, velike isplativosti i nesigurnosti, uspeno vodile uglavnom rodbinski povezane zajednice preduzetnika, po mogustvu iz grupa sa posebnom religijskom solidarnou kao to su Jevreji, Kvekeri ii Hugenoti. I stvarno, ak su i u poznom dvadesetom veku, ovakve veze bile nune u kriminalnom poslovanju, koje ne samo da je bilo protiv zakona, ve je bilo i izvan zakonske zatite. U situaciji gde nita drugo ne garantuje ugovore, samo srodstvo i pretnja smru mogu da to ine. Najuspenije kalabrijske mafia porodice su se stoga sastojale iz velikih grupa brae (Ciconte, 1992, str. 361-362). A sada su ba ove neekonomske veze i grupna solidarnost bile oslabljene, kao i moralni sistemi koji su uz njih ili. One su bile starije od modernog buroaskog industrijskog drutva, ali su se i prilagodile tako da su sainjavale njegov vaan deo. Stari moralni renik prava i dunosti, uzajamnih obaveza, greha i vrline, rtvovanja, svesti, nagrada i kazni, vie se nije mogao prevesti na novi jezik prieljkivane gratifikacije. Jednom kada takvi postupci i institucije vie nisu bili prihvatani kao sastavni deo naina na koji se ureuje drutvo, na koji se povezuju ljudi i kojim se osigurava drutvena kooperacija i reprodukcija, nestao je najvei deo njihovog kapaciteta za struktuiranje drutvenog ivota ljudi. Oni su svedeni na puko izraavanje linih sklonosti, i na zahte- ve da bi trebalo da zakon prizna prvenstvo ovih sklonosti.41 Pretili su nesigurnost i
40 Operativni model za stvarno velika preduzea pre epohe korporativnog kapitalizma (monopolskog kapitalizma") nije izvuen iz iskustva privatnog biznisa, ve iz iskustva dravne ili vojne birokratije - pogledajte uniforme elezniara. U stvari, esto su tim velikim preduzeima direktno rukovodili, i morali da rukovode, dravni ili kakvi drugi neprofitni organi, kao u potanskim i veini telefonskih i telegrafskih usluga. 41 U ovome je razlika izmeu jezika (zakonskih ili ustavnih) prava", koji je postao centralan za ovo drutvo nekontrolisanog individualizma, svakako u SAD, i starog moralnog idioma u kome su prava i obaveze bile dve strane istog novia.

260 ZLATNO DOBA

nepredvidljivost. Igle na kompasima vie nisu imale Sever, mape su postale beskorisne. To je bilo sve oevidnije u veini razvijenih zemalja od 1960. godine nadalje. Ideoloki izraz toga je naen u mnotvu teorija, od ekstremnog liberalizma slobodnog trita do ,,postmodernizma i njemu slinih, koji su pokuavali da potpuno izbegnu probleme prosuivanja i vrednosti, ili da ih radije svedu na jedinstveni denominator neograniene slobode pojedinca. U poetku su naravno, prednosti sveopte socijalne liberalizacije izgledale ogromne svima sem uroenim reakcionarima, a njena cena se inila minimalna. inilo se da velika plima blagostanja koja se prelivala preko itelja povlaenih regiona sveta, ojaana sve obuhvatnijim i sve dareljivijim sistemima socijalne zatite, uklanja krhotine drutvene dezintegracije. Biti samohrani roditelj (to jest, preteno samohrana majka) jo uvek je bio daleko najbolja garancija za ivot u bedi, ali je taj status u modernim dravama drutvene brige isto tako garantovao jedan minimum sredstava za ivot i utoite. Penzije, socijalne slube, i na kraju, gerijatrijski nadzornici brinuli su o izolovanim starcima, iji sinovi i keri nisu mogli, ili vie nisu oseali obavezu, da se staraju o svojim roditeljima na zalasku. Izgledalo je prirodno da se na isti nain postupa i sa drugim izdacima koji su nekad bili deo porodinog reda, na primer da se breme brige o odojadi prebaci sa majki na javne jaslice i odgajalita, to su socijalisti, zaokupljeni potrebama zaposlenih majki, odavno zahtevali. Izgledalo je da i racionalna raunica i istorijski razvoj pokazuju isti pravac kao razne vrste progresivne ideologije, ukljuujui i sve one koje su kritikovale tradicionalnu porodicu zato to ona ovekoveava potinjenost ena, dece i adolescenata ili iz optijih slobodarskih razloga. U materijalnom pogledu, drutveno staranje je oito bilo nadmono u odnosu na ono to bi veina porodica mogla da sama za sebe obezbedi, bilo zbog siromatva, bilo iz drugih razloga. To to su deca u demokratskim dravama izala iz svetskih ratova praktino zdravija i bolje hranjena nego ranije, dokazivalo je to stanovite. Potvrdilo ga je i to to su drave drutvene brige preivele u najbogatijim zemljama na kraju veka, uprkos sistematskim napadima ideologa slobodnog trita i njima sklonih vlada. Uostalom, postalo je opte mesto meu sociolozima i socijalnim antropolozima, to da se uopte, uloga srodstva smanjuje sa porastom vano- sti dravnih institucija". Ma ta to znailo, ta uloga je opadala rastom ekonomskog i socijalnog individualizma u industrijskim drutvima" (Goody, 1968, str. 402-403). Ukratko, kao to je odavno predviano, Gemeinschaft se povlaila pred Gesellschaft; zajednice pred pojedincima povezanim u anonimna drutva. Materijalne prednosti ivota u svetu u kome su zajednitvo i porodica opadali, bile su i ostale nesporne. Ono to je malo ko shvatao bilo je to u kojoj meri se moderno industrijsko drutvo sve do sredine dvadesetog veka, oslanjalo na jednu simbiozu izmeu starih vrednosti zajednice i porodice i novog drutva, a otuda i koliko e po svoj prilici biti dramatini efekti njihove spektakularno brze dezintegracije. To je postalo jasno u eri neoliberalne ideologije, kada je oko 1980. godine u politiki renik uao, ili se vratio, jezivi izraz potklasa" (underclass).42 To su bili oni ljudi koji, u razvijenim trinim drutvima posle kraja ere pune zaposlenosti, nisu uspevali, ili nisu hteli da zarauju sa svoj ivot i ivot svojih porodica, unutar trine privrede (dopunjene sistemom socijalne zatite), za koju se inilo da radi dovoljno dobro za dve treine stanovnika takvih zemalja, svakako sve do devedesetih godina (otuda fraza dvotre42

Devetnaestovekovni ekvivalent ove rei je u Britaniji bila re ,,residium (talog, ostatak).

KULTURNA REVOLUCIJA 261

insko drutvo", skovana u ovoj deceniji, koja je toliko zabrinjavala nemakog socijaldemokratskog politiara Petera Gloca). Sama re ,,potklasa kao stara re donji svet (undervvorld), podrazumeva jednu iskljuenost iz normalnog" drutva. U sutini se takve potklase" oslanjaju na socijalno stanovanje i drutvenu brigu, ak i onda kada dopunjavaju svoje prihode pohodima u crnu ili sivu ekonomiju, ili u zloin", to jest u one delove privrede koje jo nisu dosegli dravni poreski sistemi. Bilo kako bilo, poto su ovo bili slojevi u kojima je porodina kohezija uglavnom bila sruena, ak su i njihovi upadi u neformalnu ekonomiju, legalnu ili ilegalnu, bili marginalni i nestabilni. Jer, kao to se dokazalo u Treem svetu i kod njegove nove masovne imigracije u severne zemlje, ak i nezvanina ekonomija naselja straara i ilegalnih useljenika dejstvuje dobro samo sa roakim mreama. Standardni primer za takvu potklasu" su postali siromani delovi domae, urbane amerike crnake populacije, to e rei, veina amerikih crnaca,37 postali su standardni primer za skup graana koji su zapravo izbaeni iz zvaninog drutva, koji ne ine stvarno njegov deo, ili koji - to je sluaj mnogih mladih mukaraca meu njima - koji ne ine deo trita radne snage. U stvari, mnogi njihovi mladi, posebno mukarci, zbilja su sebe smatrali drutvom otpadnika ili antidrutvom. Ovaj fenomen nije ogranien na ljude bilo koje boje koe. Propadanjem industrija koje su upoljavale mnogo radne snage (industrija iz devetnaestog i ranog dvadesetog veka), ovakve potklase" su poele da se pojavljuju u velikom broju zemalja. Uz sve to, u naseljima socijalnih stanova koje su podizale drutveno odgovorne vlasti, za sve one koji sebi nisu mogli da priute plaanje trinih stanarina ili kupovinu kue, a koje je sada naseljavala ova potklasa", nije bilo zajednitva, a jedva da je bilo normalne roake uzajamnosti. ak i dobrosusedstvo", poslednji ostatak zajednice, teko da je moglo da preivi opti strah, uglavnom od mladih mukih adolescenata, koji su sada sve vie bili naoruani, i koji su se sada unjali ovim hobsovskim dunglama. Zajednitvo je donekle preivelo samo u onim delovima sveta koji jo nisu stupili u univerzum gde su ljudska bia ivela jedna pored drugih, ali ne kao socijalna bia, a sa njim je preiveo i drutveni poredak, mada za veinu ljudi, poredak oajnike sirotinje. Ko bi mogao da govori o potklasi" u jednoj zemlji kao to je Brazil, gde je sredinom osamdesetih godina, gornjih 20 odsto stanovnika primalo preko 60 odsto dohotka svoje zemlje, dok je donjih 40 odsto primalo 10 odsto dohotka ili manje? (UN World Social Situation, 1984, str. 84). Uglavnom je to bio ivot nejednak po statusu, kao i po prihodu. Pa ipak, za veinu, tom ivotu je nedostajala opta nesigurnost urbanog ivota u razvijenim" drutvima, lienih starih uputstava za ponaanje koja su zamenjena neizvesnom prazninom. Tuan paradoks dvadesetovekovnog fin de siecle bio je u tome da je po svim merljivim kriterijumima drutvene ugodnosti i stabilnosti, iveti u nazadnoj ali tradicionalno struktuiranoj Severnoj Irskoj, i posle dvadeset godina neeg nalik na graanski rat bez prekida, bilo bolje, a zapravo sigurnije, nego iveti u velikim gradovima Ujedinjenog Kraljevstva. Drama propalih tradicija i vrednosti nije toliko u materijalnim nedostacima delovanja bez drutvenih i linih usluga koje su nekad obezbeivali porodica i zajednica. Ove usluge su se mogle nadomestiti u

37 Opis kome se slubeno davala prednost u vreme pisanja je bio Afro-Amerikanci". Meutim, ova imena se menjaju - za vreme autorovog ivota bilo je nekoliko ovakvih promena (obojeni", ,,nigeri crnci") - i nastavie da se menjaju. Ja koristim termin koji je verovatno kolao due od bilo kog drugog meu onima koji bi eleli da pokau potovanje prema potomcima afrikih robova u Americi.

262 ZLATNO DOBA

prosperitetnim dravama drutvene brige, mada ne i u siromanim delovima sveta, gde je ogromna veina oveanstva jo uvek imala malo koji drugi oslonac sem rodbine, pokroviteljstva jakih i uzajamne pomoi (o socijalistiom delu sveta videti glave 13 i 16). Ta drama se ispoljava u raspadu i starih sistema vrednosti i konvencija koje su kontrolisale ljudsko ponaanje. Taj gubitak se osetio. On se ogledao u usponu onoga to e se nazvati (opet u SAD, gde je ovaj fenomen postao primetan od ezdesetih godina) politika identiteta11, uglavnom etnikih/nacionalnih ili religijskih identiteta, i militantno nostalginih pokreta koji tee tome da obnove hipotetiko proteklo doba neproblematinog reda i sigurnosti. Takvi pokreti su pre bili pozivi za pomo nego nosioci programa - enja za nekakvom zajednicom" kojoj bi se pripadalo u jednom anomijskom svetu; nekakvoj porodici kojoj bi se pripadalo u svetu drutveno izolovanih; nekakvim pribeitem u dungli. Svaki realni posmatra i veina vlada su znali da se zloin nee smanjiti pa ak ni kontrolisati pogubljenjem kriminalaca, ili odvraanjem od zloina pomou osuda na dugu robiju, ali je svaki politiar poznavao ogromnu, emocijama ojaanu snagu, zahteva masa obinih graana, racionalnog ili ne, da se kazne antidrutveni elementi. Ovo su bile politike opasnosti tog cepanja i kidanja starih drutvenih struktura i sistema vrednosti. Meutim, kako su napredovale osamdesete godine, uglavnom pod barjakom iste suverenosti trita, bilo je sve oiglednije da to predstavlja opasnost i za trijumfalistiku kapitalistiku privredu. Jer se kapitalistiki sistem, iako je sagraen na trinim operacijama, oslanjao na veliki broj sklonosti koje nisu bile istinski povezane sa onom potragom za linim dobitkom, koja je, prema Adamu Smitu, bila gorivo motora tog sistema. On se oslanjao na radnu naviku", za koju je Adam Smit pretpostavljao da je jedan od fundamentalnih motiva ljudskog ponaanja, zatim se oslanjao na voljnosti ljudskih bia da odloe gratifikaciju na dui period, to jest da tede i ulau radi buduih zarada, pa na ponosu postignuem, na obiajima uzajamnog poverenja, i na drugim stavovima koji nisu bili implicitni u racionalnoj maksimalizaciji bilo ijeg profita. Porodica je postala integralni deo ranog kapitalizma zato to ga je snadbevala nizom ovakvih motivacija. Isto tako deo kapitalizma su postali i radna navika", navika poslunosti i odanosti, koja obuhvata i odanost rukovodilaca firmi, i drugi vidovi ponaanja koji se nisu mogli lako sloiti sa teorijom racionalnog izbora zasnovanoj na maksimalizaciji. Kapitalizam je mogao da funkcionie u odsustvu svega ovoga, ali kada je bilo tako, postao je tu i problematian ak i za same poslovne ljude. To se deavalo prilikom piratskih preuzimanja" poslovnih korporacija i drugih finansijskih spekulacija koje su osamdesetih godina zasipale finansijske centre ultra-slobodno-trinih drava kao to su SAD i Britanija, i koje su zapravo pokidale sve veze izmeu potrage za profitom i privrede kao jednog proizvodnog sistema. To je razlog zbog koga su kapitalistike zemlje koje nisu zaboravile da rast nije postignut samo maksimalizacijom profita (Nemaka, Japan, Francuska) onemoguile takve pohare. Karl Polanji je, razmatrajui ruevine devetnaestovekovne civilizacije tokom Drugog svetskog rata, ukazao koliko su neobine i bez presedana bile pretpostavke na kojima je ona sagraena: one o samoreguliuem i univerzalnom sistemu trita. Dokazivao je da je sklonost ka trampi, razmeni i zameni jedne stvari za drugu Adama Smita, nadahnula industrijski sistem... koji praktino i teorijski, podrazumeva da se ljudska vrsta u svim svojim ekonomskim aktivnostima, ako ne i u svojim politikim, intelektualnim i duhovnim nastojanjima, rukovodi tom jedinom sklonou" (Polanyi, 1945,

KULTURNA REVOLUCIJA 263

str. 50-51). Ipak je Polanji preterao sa procenom logike kapitalizma u njegovo vreme, isto onako kao to je Adam Smit preterao s tim da e, sama za sebe, potraga svih ljudi za sopstvenom ekonomskom dobiti, automatski uveati bogatstvo nacija. Kao to mi uzimamo kao bogom dan vazduh koji diemo, i koji omoguava sve nae aktivnosti, tako je kapitalizam uzimao zdravo za gotovo atmosferu u kojoj je delovao, a koju je nasledio iz prolosti. Koliko je ta atmosfera bila vana, otkrio je tek kada se vazduh proredio. Drugim reima, kapitalizam je uspeo jer nije bio samo kapitalistiki. Maksimalizacija profita i akumulacija kapitala bili su nuni uslovi za njegov uspeh, ali ne i dovoljni. Kulturna revolucija poslednje treine ovog veka je bila ta koja je poela da nagriza nasleene istorijske posede kapitalizma i da pokazuje tegobe delovanja bez njih. Ironija istorije je u tome to je neoliberalizam koji je postao pomodan sedamdesetih i osamdesetih godina, a koji je prezrivo gledao na ruevine komunistikih reima, trijumfovao ba u onom trenutku kada je prestajao da bude onako ubedljiv kakvim se nekad inio. Trite je proglasilo pobedu onda kada se vie nisu mogli skrivati njegova golotinja i nedovoljnost. Glavna sila kulturne revolucije se prirodno, osetila u urbanizovanim industrijskim trinim privredama11 starog kapitalistikog jezgra. Meutim, kao to emo videti, izvanredne privredne drutvene sile, odreene u kasnom dvadesetom veku, takoe su preobrazile ono to se sada zove Trei svet11.

Poglavlje dvanaesto

Trei svet

[Sugerisao sam] da bez knjiga za itanje, veernji ivot u njihovoj [egipatskoj] zemlji mora da protie sporo, i da bi jedna laka knjiga na prohladnom tremu nainila ivot mnogo prihvatljivijim. Moj prijatelj je odmah rekao: Ne misli valjda da zemljoposednik u ovom kraju moe da sedi napolju na tremu posle veere sa jasnim svetlom iznad glave, a da ne bude ustreljen? Na to sam mogao i sam da pomislim. Russel Pasha (1949) Kada bi god seoski razgovor skrenuo na temu uzajamne pomoi i ponude zajma u gotovini kao dela takve pomoi sugraanima, retko kada je izostajalo oplakivanje nad sve manjom saradnjom izmeu seljana... Ovakve izjave je uvek pratilo pozivanje na injenicu da su ljudi u selu postali sve proraunatiji u svom pristupu novanim stvarima. Seljani bi se zatim bez izuzetka vraali na ono to su nazivali starim danima kada su ljudi bili uvek spremni da ponude pomo. M. b. Abdul Rahim, 1973. (in Scott 1985. str. 188)

I Dekolonizacija i revolucija dramatino su preobrazili politiku mapu planete. Broj meunarodno priznatih drava u Aziji se upetostruio. U Africi, gde je bila samo jedna takva 1939. godine, sada ih je bilo oko pedeset. ak i u obe Amerike, gde je iza rane devetnaestovekovne dekolonizacije ostalo dvadesetak latino republika, dekolonizacija je dodala jo jedno tuce. Meutim, ono to je bilo vano za te drave nije bio njihov broj, ve njihova ogromna i sve vea demografska teina i pritisak koji su kolektivno predstavljale. To je bila posledica zapanjujue demografske eksplozije u zavisnom svetu posle Drugog svetskog rata, koja je promenila i nastavila da i dalje menja, ravnoteu svetskog stanovnitva. Od prve industrijske revolucije, moda i od esnaestog veka, ona se pomerala u korist razvijenog11 sveta, tj. stanovnitva Evrope ili poreklom iz nje. Sa manje od 20 odsto globalne populacije 1750. godine, ovo stanovnitvo se uzdiglo dotle da je inilo oko treine oveanstva do 1900. godine. Doba katastrofa je zamrzio stanje, ali od sredine ovog veka, svetsko stanovnitvo raste po stopi iznad svih prethodnih, a do najveeg dela ovog porasta dolazi u zemljama kojima je nekada vladala, ili koje je osvojila, aica carstava. Ako uzmemo da lanstvo razvijenih zemalja u OECD-u predstavlja razvijeni svet11, njihova zajednika populacija je na kraju osamdesetih godina predstavljala punih 15 odsto oveanstva; taj udeo se neizbeno smanjuje (sa izuzet-

TREI SVET 265

kom imigracije), jer se u nekoliko razvijenih" zemalja vie nije raalo dovoljno dece ia se same reprodukuju. Ova demografska eksplozija u siromanim zemljama sveta, koja je prvi put prourokovala ozbiljnu zabrinutost na kraju Zlatnog doba, verovatno je najtemeljnija promena u Kratkom dvadesetom veku, ak iako pretpostavimo da e se svetsko stanov- litvo konano stabilizovati na deset milijardi (ili kakva god da su tekua nagaanja) u ednom trenutku dvadeset i prvog veka.38 Svetsko stanovnitvo koje se udvostruilo za :etrdeset godina posle 1950, ili kao ono u Africi za koje se moe oekivati da se udvostrui za manje od trideset godina, je potpuno bez istorijskog presedana, kao to su i praktini problemi koje taj rast mora da postavi. Treba samo razmotriti socijalnu i ekonomsku situaciju zemlje gde je 60 odsto naroda mlae od petnaest godina. Ova demografska eksplozija u siromanom svetu bila je tako senzacionalna jer su osnovne stope raanja u ovim zemljama bile obino daleko vie od onih u odgovarajuem istorijskom periodu u razvijenim" zemljama, i zbog toga to su ogromne stope smrtnosti, koje su obino spreavale rast stanovnitva, pale kao kamen od etrdesetih godina - etiri do pet puta bre nego to je bio odgovarajui pad u devetnae- stovekovnoj Evropi (Kelley, 1988, str. 168). Jer, dok je u Evropi ovo opadanje moralo da eka na postepeno poboljanje standarda ivota i okoline, moderna tehnologija je tokom Zlatnog doba projurila svetom siromanih zemalja kao uragan, u obliku modernih lekova i revolucije transporta. Od etrdesetih godina nadalje, medicinski i farmaceutski izumi su prvi put bili u poloaju da spasavaju ivote u masovnim razmerama (na primer, pomou DDT-ija i antibiotika), za ta pre toga nikada nisu bili u stanju, osim moda u sluaju boginja. Tako, dok su stope raanja ostale visoke, pa ak su i rasle u doba prosperiteta, stope umiranja su se survavale - u Meksiku su opale za vie od polovine tokom dvadeset i pet godina posle 1944. godine a stanovnitvo je bujalo, ak i pored toga to se ni privreda ni institucije nisu nuno mnogo promenile. Jedna propratna posledica svega ovoga bila je proirenje jaza izmeu bogatih i siromanih, naprednih i zaostalih zemalja, ak i kada su privrede oba regiona rasle po istoj stopi. Rasporediti domai bruto proizvod dvostruko vei nego pre trideset godina u zemlji ije je stanovnitvo stabilno je njena stvar; rasporediti ga meu stanovnitvom koje se (kao u Meksiku) udvostruilo za trideset godina je neto sasvim drugo. Vano je zapoeti svaki opis Treeg sveta sa razmatranjem njegove demografije, poto je demografska eksplozija centralna injenica njegovog postojanja. Protekla istorija u razvijenim zemljama sugerie da e pre ili kasnije, i Trei svet podlei onome to strunjaci zovu demografska tranzicija", tako to e stabilizovati svoje stanovnitvo na osnovu niskih stopa raanja i smrtnosti, tj. tako to e odustati od toga da imaju vie od jednog ili dva deteta. Meutim, dok ima dokaza da je demografska tranzicija" proces koji se odigrava u nekoliko zemalja, posebno u istonoj Aziji, glavnina siromanih zemalja nije daleko napredovala na tom putu, osim u ekssovjet- skom bloku. Ovo je bio jedan razlog za to to se njihovo siromatvo nastavljalo. Nekoliko zemalja sa dinovskim populacijama bile su toliko zabrinute zbog desetina miliona dodatnih ustiju godinje koja je trebalo hraniti, da su se s vremena na vreme njiho

38 Ako bi se spektakularno ubrzanje rasta koje smo iskusili tokom ovog veka nastavilo, katastrofa bi se inila neizbena. oveanstvo je dostiglo svoju prvu milijardu pre oko dve stotine godina. Trebalo je 120 godina da se dostigne druga milijarda, za treu trideset i pet, za etvrtu petnaest godina. Na kraju osamdesetih godina je stajalo na 5,2 milijarde i oekivalo se da do 2000. godine premai est milijardi.

ve vlade angaovale u surovom raseljavanju ne bi li svojim graanima nametnule kontrolu raanja ili neku drugu vrstu ograniavanja porodice (posebno kampanja sterilizacije u 266 ZLATNO DOBA Indiji i politika jednog deteta" u Kini). Malo je verovatno da e populacio- ni problem u bilo kojoj zemlji biti reen na ovaj nain.

II Meutim, kada su se pojavljivale u posleratnom i postkolonijalnom svetu, ovo nisu bile glavne brige drava siromanog sveta. Koji bi oblik trebalo da uzmu? Nije iznenaenje to su usvajali, ili su naterani da usvoje, politike sisteme koji su poticali od njihovih starih imperijalnih gospodara ili od onih koji su ih osvojili. Za manjinu, koja je izala iz socijalnih revolucija ili (to se svodi na isto) iz dugotrajnih ratova za osloboenje, bilo je verovatnije da sledi model sovjetske revolucije. Stoga je teorijski, svet bio sve vie ispunjen onim to je trebalo da budu parlamentarne republike, plus manjinom narodnih demokratskih republika" pod vodstvom jedne partije. (Od sada je u teoriji svaka drava bila demokratska, mada su jedino komunistiki ili socijalno-revolucionarni reimi insistirali da budu narodni" i/ili demokratski" po svom zvaninom nazivu.45) U praksi ove oznake najvie ukazuju na to gde su ove nove drave elele da se smeste u meunarodnom kontekstu. One su bile isto onako nerealne kao to su odavno teili da budu zvanini ustavi latinoamerikih republika, i^iz istog razloga: u veini sluajeva nedostajali su im materijalni i politiki uslovi da bi|'se ponaali u skladu sa njima. Ovako je bilo ak i u novim dravama komunistikog tipa, mada je njih, njihova u osnovi autoritarna struktura i jedna vodea partija" kao sredstvo napravila manje nepogodnim za drave nezapadnjakog porekla nego to su bile liberalne republike. Tako je jedan od malobrojnih nepokolebljivih i neuzdrmanih politikih principa komunistikih drava bio prevlast (civilne) partije nad vojskom. Ipak su osamdesetih godina, meu revolucionarno inspirisanim dravama, Alir, Benin, Burma, Republika Kongo, Etiopija, Madagaskar i Somalija - uz to pomalo ekscentrina Libija - bili pod vlau vojnika koji su na vlast doli puem, isto kao i Sirija i Irak, obe pod vladama Baath (kod nas je uobiajeno BAAS) socijalistike partije, mada u razliitim verzijama. Zaista je preovladavanje vojnih reima, ili tendencija da se u njih sklizne, ujedinjavala drave Treeg sveta bilo kakve ustavne ili politike afilijacije. Ako izostavimo glavninu komunistikih reima Treeg sveta (Severnu Koreju, Kinu, indokineske republike i Kubu), i odavno utvreni reim koji je proizaao iz meksike revolucije, teko je setiti se ijedne republike koja nije imala makar epizodu vojnog reima posle 1945. godine. (Onih nekoliko monarhija, izuzev Tajlanda, izgleda da su bezbednije.) Naravno, Indija, u vreme pisanja ove knjige, ostaje daleko najimpresivniji primer drave Treeg sveta koja je uspela i da odri neprekidnu civilnu prevlast i neprekinuti sled vlada putem redovnih i relativno potenih optih izbora, mada da li ona opravdava
45 Pre kolapsa komunizma sledee drave su imale rei narodna", demokratska" ili socijalistika" u svojim zvaninim nazivima: Albanija, Angola, Alir, Banglade, Benin, Burma, Bugarska, Kamboda, Kina, ehoslovaka, Etiopija, Nemaka Demokratska Republika, Maarska, Sever- na Koreja, Laos, Libija, Madagaskar, Mongolija, Mozambik, Poljska, Rumunija, Somalija, Sri Lanka, SSSR, Vijetnam, NDR Jemen i Jugoslavija. Gvajana je sebe proglasila kooperativnom republikom."

naziv najvee svetske demokratije11 zavisi od toga kako precizno definiemo Linkol- novu vladavinu naroda, za narod, pomou naroda11. Toliko smo se navikli na vojne udare i reime u svetu - ak i u Evropi - da vredi TREI SVET 267 truda da se podsetimo da su oni u sadanjim razmerama izrazito novi fenomen. Nijedna jedina meunarodno priznata suverena drava nije 1914. godine bila pod vojnom vlau, osim u Latinskoj Americi, gde su vojni coups detat bili deo tradicije, a ak i tamo, u to vreme, jedina velika republika koja nije bila pod civilnom vlau bio je Meksiko, koji je bio usred revolucije i graanskog rata. Postojale su mnoge militaristike drave, drave u kojima je vojska nosila vie od svog udela politike teine, u nekoliko drava je glavnina oficirskog kora bila bez simpatija za svoju vladu - Francuska je oigledan primer. Meutim, u stabilnim dravama koje su bile voene kako treba, vojnike su instinkt i navika navodili da se dre izvan politike; ili preciznije, da uestvuju u politici samo na nain jedne druge grupe ljudi koja je slubeno bila bez glasa, na nain ena iz vladajue klase, to znai iza scene i pomou intriga. Politika vojnih udara je stoga bila proizvod nove ere nesigurnih ili nelegitimnih vlada. Prva ozbiljna rasprava o ovoj temi, Coup detat napisana je u spomen na Makijavelija, perom italijanskog novinara Kurcija Malapartea, pojavila se 1931. godine, na polovini puta kroz godine katastrofa. U drugoj polovini veka, iako je izgledalo da je ravnotea supersila stabilizovala granice, i u manjoj meri, reime, ukljuivanje naoruanih ljudi u politiku je postalo sve obinija stvar, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to je svet sada bio ispunjen sa skoro dve stotine drava, od kojih su veina bile nove drave kojima je nedostajao bilo kakav tradicionalni legitimitet, a veina njih je imala na vratu politike sisteme koji su po veoj verovatnoi proizvodili politiki slom nego efikasnu vladu. U ovakvim situacijama oruane snage su esto jedina snaga kadra za politiku ili bilo kakvu akciju u celoj dravi. Osim toga, poto je Hladni rat izmeu supersila uglavnom voen preko oruanih snaga klijentskih ili saveznikih drava, te snage je dotirala i naoruavala odgovarajua supersila, ili u nekim sluajevima, prvo jedna pa onda druga supersila, kao u Somaliji. Politiki delokrug za ljude u tenkovima je bio vei nego ikada ranije. U zemljama komunistikog jezgra oni su drani pod kontrolom pretpostavkom civilne premoi preko partije, iako se u svojim poslednjim luakim godinama Mao Ce Tung na momente pribliavao tome da napusti takvu politiku. U zemljama jezgra zapadnog saveza delokrug za vojnu politiku je ostajao ogranien odsustvom politike nestabilnosti ili postojanjem efikasnih mehanizama za dranje vojske pod kontrolom. Tako je posle smrti generala Franka u paniji prelaz na liberalnu demo- kratiju efikasno ugovoren pod okriljem novog kralja, a pu nerekonstruisanih franki- stikih oficira 1981. godine je kralj ubrzo zaustavio u mestu, odbijanjem da ga prihvati. U Italiji, gde su SAD odravale potencijal za lokalni dravni udar za mogunost da ogromna lokalna Komunistika partija uestvuje u vlasti, civilne vlade su opstale, ak i pored toga to su sedamdesete godine proizvele uskomeane akcije u mranim dubinama vojske, obavetajnih slubi i teroristikog podzemlja. Jedino tamo gde su se traume dekolonizacije (tj. poraza od strane kolonijalnih pobunjenika) pokazale nepodnoljivim, zapadni oficiri su bili u iskuenju da izvedu vojni udar - kao u Francuskoj tokom pedesetih godina, dok je gubila u borbi da zadri Indokinu i Alir, i u Portuga- liji (sa leviarskom politikom orijentacijom) kada je njeno afriko carstvo propadalo sedamdesetih godina. U oba sluaja su oruane snage ubrzo ponovo dovedene pod

civilnu kontrolu. Jedini vojni reim u Evropi, zapravo podravan od SAD, bio je onaj koji je 1967.ZLATNO DOBA 268 godine uspostavila (verovatno na lokalnu inicijativu) posebno glupa grupa ultradesniarskih grkih pukovnika u jednoj zemlji gde je graanski rat izmeu komunista i njihovih protivnika (1944-1949) ostavio gorke uspomene na obe strane. Ovaj reim, koji se isticao sklonou za sistematsko muenje svojih protivnika, propao je posle sedam godina pod teinom sopstvene politike gluposti. Uslovi za intervenciju vojske u Treem svetu su bili mnogo primamljiviji, posebno u novim, slabanim i esto majunim dravama, gde je nekoliko stotina naoruanih ljudi, koje su ponekad pojaavali a ponekad zamenjivali stranci, moglo da ima odluujuu teinu, i gde su neiskusne ili nesposobne vlade sasvim verovatno stvarale stanja haosa, korupcije i konfuzije koja su se stalno ponavljala. Tipini vojni vladar u veini afrikih zemalja nije bio onaj ko stremi diktaturi, ve neko ko je istinski pokuavao da raisti ovakvu zbrku, nadajui se - suvie esto uzalud - da e civilna vlada uskoro opet preuzeti vlast. U veini sluajeva on nije uspevao ni u jednom od ovih pregnua, to je razlog zbog koga je nekoliko vojnih poglavica trajalo tako dugo. U svakom sluaju, i najmanji nagovetaj da bi lokalna vlast mogla da padne u ruke komunista, praktino je garantovao ameriku podrku. Ukratko, vojnici politiari, kao i vojnika pamet, teili su da ispune prazninu koju je ostavilo odsustvo obine politike i pameti. To nije bila nikakva posebna vrsta politike, ve je bila u funkciji opkoljavanja nestabilnosti i nesigurnosti. Meutim, vojna politika je postala sve rairenija u Treem svetu, zbog toga to su faktiki sve zemlje biveg kolonijalnog ili zavisnog dela sveta sada bile opredeljene, na ovaj ili onaj nain, za politike koje su od njih iziskivale upravo one stabilne, funkcionalne i efikasne drave, koje je tako malo ovih zemalja imalo. One su bile opredeljene za ekonomsku nezavisnost i razvoj . Nakon druge runde svetskog rata, svetske revolucije i njihove posledice, globalne dekolonizacije, izgledalo je kao da nema budunosti za stare programe po kojima su ostvarivali prosperitet kao proizvoai primarnih proizvoda za svetsko trite imperijalistikih zemalja: onaj program argentinskih i urugvajskih estancieros-a, koji su sa velikom natim imitirali Porfirio Dijaz u Meksiku i Leguia u Peruu. U svakom sluaju ovakav program je prestao da bude uverljiv posle Velike recesije. Osim toga, i nacionalizam i antiimperijalizam poziva li su na politiku manje zavisnu od starih carstava, a primer SSSR-a je pruao alternativni model ,,razvoja. Ovaj primer nikada nije izgledao impresivnije nego u godinama posle 1945. Ambicioznije drave su pozivale na okonanje agrarne zaostalosti sistematskom industrijalizacijom, bilo po centralistiki planskom sovjetskom modelu, bilo substitucijom uvoza. Oba modela su, na razliite naine, poivale na delovanju drave i dravnoj kontroli. ak i one manje ambiciozne, koje nisu sanjale budunost sa velikim tropskim elianama, kojima energiju daju ogromne hidrocentrale u senci titanskih brana, elele su da svoje sopstvene nacionalne resurse sami kontroliu i razvijaju. Naftu su tradicionalno proizvodile privatne zapadne korporacije, obino u najbliskijim odnosima sa imperijalnim silama. Sledei primer Meksika iz 1938. godine, vlade su se dale na to da ih nacionalizuju i da upravljaju njima kao dravnim preduzeima. One koje su se uzdrale od nacionalizacije, otkrile su (posebno posle 1950. godine kada je ARAMCO ponudila Saudijskoj Arabiji dotada nezamislivu pogodbu o podeli prihoda 50/50) da im je fiziko posedovanje nafte i gasa dalo premo u pregovorima sa stranim korporacijama. U praksi je Organizacija zemalja

izvoznica nafte (OPEC), koja je na kraju ucenjivala svet sedamdesetih godina, omoguena time to je vlasnitvo nad svetskom naftom premeteno od kompanija na relativno malobrojne vlade zemalja-proizvoaa. Ukratko, ak i one vlade u TREI SVET 269 dekoloni- zovanim ili zavisnim dravama koje su bile sasvim srene zbog toga to su se oslanjale na strane kapitaliste stare ili nove (po savremenoj leviarskoj terminologiji ,,neokolonijalizam), to su inile unutar ekonomije koju kontrolie drava. Verovatno je najuspenija od ovakvih drava sve do osamdesetih godina bila biva francuska Obala Slonovae. Verovatno su najneuspenije bile one nove zemlje koje su potcenile stege zaostalosti - nedostatak obuenih i iskusnih strunjaka, administratora i ekonomskog kadra; nepismenost; nepoznavanje ili nedostatak simpatija za programe ekonomske modernizacije - posebno onde gde su njihove vlade postavljale sebi ciljeve za koje bi i razvijene zemlje nalazile da su teko dostini, kakav je centralistika, dravno planirana industrijalizacija. Tako je Gana, koja je uz Sudan bila prva supsaharska zemlja Afrike kojoj je darovana nezavisnost, bacila rezerve deviza od dve stotine miliona funti, koje su bile nagomilane zahvaljujui visokim cenama kakaoa i ratnim zaradama - rezerve vee od sterlinkog balansa nezavisne Indije - u pokuaju da izgradi industrijalizova- nu privredu koju kontrolie drava, da i ne spominjemo planove Kvarne Nkrumaha za panafriki savez. Rezultati su bili katastrofalni, a kolaps cena kakaoa u ezdesetim godinama su ih pogorali. Do 1972. godine su veliki projekti propali, a domae industrije su u ovoj maloj zemlji mogle da opstanu samo iza zidova visokih carina, kontrole cena i uvoznih dozvola, to je dovelo do procvata crne ekonomije i rairilo korupciju koja je postala neiskorenjiva. Tri etvrtine svih zaposlenih je radilo u dravnom sektoru, dok je solidna poljoprivreda (kao i u tolikim drugim afrikim dravama) bila zanemarena. Posle zbacivanja Nkrumaha uobiajenim vojnim udarom (1966) zemlja je produila svojim putem bez iluzija meu obino razoaravajuim vojnim a povremeno civilnim reimima koji su se smenjivali. Turobna prolost drava supsaharske Afrike ne bi trebalo da nas dovede dotle da potcenimo znaajna dostignua bolje smetenih ekskolonijalnih ili zavisnih drava, koje su izabrale put dravnog planiranja ili dravnog sponzorisanja ekonomskog razvoja. One zemlje koje e od sedamdesetih godina postati u argonu meunarodnih funk- cionera poznate kao NICs (Newly Industrializing Countries - Novo izndustrijalizova- ne zemlje) su sve bile, uz izuzetak grada drave Hong Konga - zasnovane na ovakvim politikama. Kao to bilo ko sa najmanjim poznavanjem Brazila i Meksika moe da posvedoi, oni su proizvodili birokratiju, spektakularnu korupciju i mnogo rasipanja - ali takoe i stopu godinjeg rasta od 7 odsto tokom vie decenija u obe zemlje: ukratko, obe su postigle eljenu tranziciju u moderne industrijske privrede. U stvari, Brazil je svojevremeno postao osma najvea industrijska zemlja nekomunistikog sveta. Obe zemlje su imale dovoljno velika stanovnitva da obezbede znaajna domaa trita, tako da je industrijalizacija putem supstitucije izvoza imala smisla, bar u prilino dugom periodu vremena. U jednom trenutku je brazilski dravni sektor rukovao sa priblino polovinom bruto domaeg proizvoda i predstavljao je devetnaest od dvadeset najveih kompanija, dok je u Meksiku upoljavao petinu ukupne radne snage i isplaivao dve petine svih plata u dravi (Harris, 1987, str. 84-85). Dravno planiranje na Dalekom istoku je manje teilo tome da se direktno oslanja na dravna preduzea a vie se oslanjalo na povlaene poslovne grupe nad kojima je vlada dominirala kontrolom kredita i investicija, ali je zavisnost ekonomskog razvoja od drave bila ista. Planira

nje i dravna inicijativa bili su sutina stvari svugde u svetu tokom pedesetih i ezdesetih godina a u NIC zemljama sve do devedesetih godina. Da li je ovaj oblik ekonomskog 270 ZLATNO DOBA razvoja proizvodio zadovoljavajue ili razoaravajue rezultate zavisilo je od lokalnih uslova i ljudskih greaka. III Razvoj, kontrolisala ga drava ili ne, nije bio stvar od neposrednog interesa za veliku veinu stanovnika Treeg sveta koji su iveli uzgajajui sopstvenu hranu; jer ak i u dravama u kojima su se javni prihodi oslanjali na zaradu od jednog ili dva glavna izvozna useva - kafu, banane ili kakao - ovi usevi su obino bili koncentrisani u nekoliko ogranienih oblasti. U supsaharskoj Africi i veem delu June i Jugoistone Azije, kao i u Kini, masa naroda je nastavila da ivi od poljoprivrede. Do sada je jedino u zapadnoj hemisferi i u sunim zemljama zapadnog islama, selo isteklo u dinovske gradove, pretvarajui na taj nain ruralna u urbana drutva za par dramatinih decenija (videti poglavlje 10). U plodnim i ne previe gusto naseljenim regionima, kao to je vei deo crne Afrike, veina ljudi bi se sasvim dobro snalazila ako bi bili preputeni sami sebi. Veini njenih stanovnika nisu bile potrebne njihove drave, koje su obino bile suvie slabe da bi nanele mnogo tete, a ako bi postale suvie neugodne, verovatno bi se mogle zaobii povlaenjem u seosku samodovoljnost. Malobrojni su kontinenti koji su zapoeli eru nezavisnosti sa veim prednostima, koje e uskoro biti protraene. Veina azijskih i islamskih seljaka je bila mnogo siromanija, ili bar slabije hranjena - ponekad je, kao u Indiji, bila oajno i istorijski siromana - a pritisak ljudi na ogranieno zemljite je ve bio otriji. Meutim dobrom delu njih se inilo da najbolje reenje za njihove probleme nije u tome da se petljaju sa onima koji su im govorili kako e im ekonomski razvoj doneti nebrojeno bogatstvo i blagostanje, ve da je bolje da se dre podalje od takvih. Dugo iskustvo je pokazalo njima i njihovim precima pre njih, da nijedno dobro ne dolazi spolja. Tiha proraunavanja mnogih generacija su ih nauila da je minimalizacija rizika bolja politika od maksimalizacije profita. To ih nije dralo sasvim izvan granica globalne ekonomske revolucije, koja je stigla i do onih izolovanijih meu njima u obliku plastinih sandala, kanistera za benzin, starih kamiona i naravno - dravnih kancelarija sa papirima po njima, a to je imalo tendenciju da podeli ljude u ovakvim oblastima na one koji deluju u svetu pisanja i kancelarija, i nastale. U veem delu ruralnog Treeg sveta glavna razlika je bila izmeu ,,obale i ,,unutranjosti ili grada i zabiti. 46 Nevolja je bila u tome da je, poto su modernost i vlast ili zajedno, ,,obala upravljala unutranjou", grad selom, a obrazovani nepismenima. U poetku bee re. Skuptinski dom onoga to e uskoro postati nezavisna drava Gana, meu svojih 104 lana je obuhvatao ezdeset osam onih koji su imali neki oblik obrazovanja iznad osnovnog. Meu 106 lanova Zakonodavne skuptine u Telengani (juna Indija), bilo je devedeset i sedam sa srednjim i visokim obrazovanjem, ukljuujui i pedeset sa fakultetskim diplomama. U oba ova regiona velika veina stanovnika u to vreme je bila nepismena (Hodgkin, 1961, str. 29; Gray, 1970, str. 135). I jo neto, svakome ko je eleo da bude aktivan u nacionalnoj vladavini drava Treeg sveta bilo je potreb46 Slina podela se mogla nai i u zaostalim regionima socijalistikih zemalja, na primer u Kazahstanu, gde domorodako stanovnitvo nije pokazivalo zanimanje za to da napusti zemljoradnju i stoarstvo, ostavljajui industrijalizaciju i gradove velikoj masi (ruskih) doseljenika.

no ne samo da bude pismen na zajednikom jeziku regiona (koji nije nuno bio jezik njegove ili njene zajednice) ve i na nekom od malog broja meunarodnih jezika (engleski, francuski, panski, arapski, mandarinski kineski), ili bar na regionalnom lingva franka (jezik koji se koristi za zajedniko sporazumevanje raznih etnikih grupa, prim. prev.) koji su nove vlade teile da razviju u pisane nacionalne" jezike (svahili, baha- sa, pidin). U tome su jedini izuzetak bili oni delovi Latinske Amerike gde su se pisani slubeni jezici (panski i portugalski) poklapali sa govornim jezikom veine. Od kandidata za javnu funkciju u Hajderabadu (Indija) na optim izborima 1967. godine, samo trojica (od trideset i etiri) nisu govorila engleski (Bernstorff, 1970, str. 146). ak su i udaljeniji i zaostaliji ljudi stoga sve vie shvatali prednosti dobrog obrazovanja, ak i onda kada nisu mogli da i sami u njemu uestvuju: verovatno posebno tada. U doslovnom smislu, znanje je znailo mo, to je najoiglednije bilo u onim zemljama gde je drava svojim podanicama izgledala kao maina koja isisava sredstva od njih, a zatim ih deli dravnim inovnicima. Obrazovanje je znailo poloaj, esto zagarantova- no mesto47u dravnoj slubi, a sa malo sree i karijeru, koja je omoguavala ljudima da iznuuju mito i provizije, kao i da obezbeuju poslove za porodicu i prijatelje. Jedno selo, recimo u centralnoj Africi, koje je investiralo u obrazovanje jednog od svojih mladih ljudi, nadalo se zahvalnosti u obliku prihoda i zatite za celu zajednicu sa dravnog poloaja koji e obrazovanje zagarantovati. U svakom sluaju uspeni dravni inovnik bio je najbolje plaen ovek u narodu. U zemlji kao to je Uganda ezdesetih godina je mogao da oekuje (legalnu) platu 112 puta veu od prosenog dohotka svojih zemljaka po stanovniku (naspram odnosa od 10:1 u Velikoj Britaniji) (UN World Social Structure, 1970, str. 66). Tamo gde je izgledalo da siromani ljudi sa sela mogu da sami imaju udela u koristima od obrazovanja, ili da ih obezbede za svoju decu (kao u Latinskoj Americi, regionu Treeg sveta koji je bio najblii modernosti i najudaljeniji od kolonijalizma), elja za uenjem je bila zbilja opta. Svi oni ele da neto ue, rekao je autoru 1962. godine ileanski komunistiki organizator meu Mapue Indijancima. Ja nisam intelektualac i ne mogu da ih poduavam kolskom znanju, pa ih tako uim da igraju fud- bal. Ova e za znanjem u mnogome objanjava onu zadivljujuu masovnu migraciju iz sela u grad, koja je od pedesetih godina nadalje ispraznila unutranjost junoame- rikog kontinenta. Jer, sva istraivanja se slau u tome da privlanost grada lei naroito u boljim ansama za obrazovanje i obuavanje dece. Tamo deca mogu postati neto drugo". Naravno, kolovanje otvara najbolje perspektive, ali u zaostalim agrarnim krajevima ak i tako jednostavna vetina kao to je sposobnost za vonju motornog vozila, mogla je biti klju za bolji ivot. To je bila prva stvar kojoj je iseljenik iz Keua sela, u Andima, uio svoje roake i bratance, koji su doli od kue da mu se pridrue, nadajui se da e i sami sebi da prokre put u moderni svet, jer nije li se njegovo zapoljavanje kao vozaa hitne pomoi pokazalo kao temelj uspeha njegove porodice? (Julca, 1992). Pre ezdesetih godina ili kasnije, ruralni ljudi izvan Latinske Amerike nisu sistematski poeli da gledaju na modernost pre kao na obeanje nego kao na pretnju. Pa ipak je postojao jedan aspekt ekonomskog razvoja za koji se moglo oekivati da e naii na njihov odziv, poto se ticao tri petine ili vie ljudskih bia koja su ivela od poljoprivrede: to je bila agrarna reforma. Ovaj uopteni slogan politiara u agrarnim zemljama mogao je obuhvatati bilo ta: od rasturanja velikih zemljoposeda i njihove
47 Na primer, sve do sredine osamdesetih godina u Beninu, Kongu, Gvineji, Somaliji, Sudanu, Maliju, Ruandi i Centralnoafrikoj Republici (World Labour, 1989, str. 49).

TREI SVET 271

preraspodele seljacima i radnicima bezemljaima do ukidanja feudalnih poseda i kmetstva; od smanjenja najamnine i reformi zakupa raznih vrsta do revolucionarne zemljine nacionalizacije i kolektivizacije. Verovatno nikad nije bilo vie toga nego u deceniji posle kraja Drugog svetskog rata, jer je agrarna reforma praktikovana du itavog politikog spektra. Izmeu 1945. i 1950. godine skoro se polovina oveanstva zatekla kako ivi u zemljama koje su se podvrgavale nekoj vrsti agrarne reforme - onoj komunistikog tipa u istonoj Evropi, a od 1949. godine i u Kini, reformi kao posledici dekolonizacije u bivem britanskom Indijskom carstvu i kao posledici poraza Japana, ili bolje reeno kao posledici amerike okupacione politike u Japanu, Tajvanu i Koreji. Egipatska revolucija 1952. godine je proirila delokrug reforme na svet zapadnog islama: Irak, Sirija i Alir sledili su primer Kaira. Bolivijska revolucija 1952. godine je uvela reformu u Junu Ameriku, mada je Meksiko od revolucije 1910. godine ili, preciznije, od obnove revolucije u tridesetim godinama, odavno zagovarao agrarismo. Ipak, uprkos sve veoj bujici politikih deklaracija i statistikog istraivanja ove teme, Latinska Amerika je imala premalo revolucija, dekolonizacije ili izgubljenih ratova da bi imala mnogo stvarne agrarne reforme, sve dok kubanska revolucija Fidela Kastra (koji je uveo reformu na to ostrvo) nije stavila tu stvar na politiki dnevni red. Za modernizatore je pitanje zemljine reforme bilo politiko (pridobiti podrku seljaka za revolucionarne reime ili za one koji ele da preduprede revoluciju ili neto slino), ideoloko (vraanje zemlje trudbenicima" itd.) a ponekad i ekonomsko, iako veina revolucionara ili reformatora nije suvie oekivala od puke raspodele zemlje tradicionalnom seljatvu i bezemljaima ili onima sa malo zemlje. U stvari, poljoprivredna proizvodnja je drastino pala u Boliviji i Iraku odmah nakon njihovih zemljinih reformi, 1952. u prvoj i 1958. u drugoj zemlji, mada se istine radi mora dodati i to da je tamo gde su seljaka vetina i produktivnost ve bili visoki, zemljina reforma mogla da brzo oslobodi veliki deo produktivnog potencijala koji su dotada skeptini seljani drali u rezervi, kao u Egiptu, Japanu, i najupeatljivije, na Tajvanu (Land Reform, 1968, str. 570-5/5). Argument za odranje brojnog seljatva bio je i ostao neekonomski, poto je u istoriji modernog sveta ogroman rast agrarne proizvodnje iao zajedno sa podjednako spektakularnim opadanjem broja zemljoradnika i njihovog udela u stanovnitvu; i to najdramatinije posle Drugog svetskog rata. Ipak je zemljina reforma mogla da pokae, to je i uinila, da seljaka zemljoradnja, posebno kod krupnijih, moderno nastrojenih farmera, moe da bude isto onako efikasna, a i fleksibilnija, od tradicionalnog veleposeda, imperijalistike plantae, i od zaista nepromiljenih pokuaja da se poljoprivredom upravlja na kvaziindustrijskoj osnovi, kao to su dinovske dravne farme sovjetskog tipa i britanski planovi za proizvodnju kikirikija u Tanganjiki (dananjoj Tanzaniji) posle 1945. godine. Usevi kao to su kafa, pa ak i eer i guma, na koje se nekada mislilo kao na useve koji se u biti proizvode na plantaama, nisu vie proizvoeni samo na njima, ak iako plantaa jo uvek zadrava jasnu prednost nad malim i nestrunim proizvoaima u nekim sluajevima. Ipak su glavni napredak poljoprivrede Treeg sveta posle rata, Zelena revolucija" novih nauno selekcionisanih useva, postigli poslovno nastrojeni farmeri, kao u Pendabu. Meutim, glavni ekonomski argument za agrarnu reformu nije poivao na produktivnosti ve na jednakosti. U celini je ekonomski razvoj teio, prvo da povea a kasnije da smanji nejednakost u raspodeli nacionalnog dohotka na dui rok, iako su ekonomsko opadanje i teoloko verovanje u slobodno trite u poslednje vreme tu i

272 ZLATNO DOBA

tamo poeli da preokreu ovaj trend. Jednakost je na kraju Zlatnog doba bila vea u razvijenim zapadnim zemljama nego u Treem svetu. Ipak, dok je nejednakost prihoda bila na vrhuncu u Latinskoj Americi, za kojom je sledila Afrika, ona je bila neobino 273 kod TREI SVET niska jednog broja azijskih zemalja, gde je vrlo radikalna agrarna reforma nametnuta pod okriljem amerikih okupacionih snaga, ili su je one same nametnule: u Japanu, Junoj Koreji i Tajvanu. (Meutim, nijedna od njih nije bila egalitarna kao socijalistike zemlje istone Evrope, ili u to vreme, Australija.) (Kakvvani, 1980.) Posma- trai trijumfa industrijalizacije ovih zemalja prirodno su spekulisali o tome koliko su socijalne i ekonomske prednosti ove situacije pomogle taj razvoj, isto onako kao to su se posmatrai znatno nestalnijeg razvoja brazilske privrede, zemlje koja je bila uvek na ivici ali nikad nije ostvarila svoju sudbinu da bude SAD june hemisfere, pitali koliko je taj razvoj bio onemoguen spektakularnom nejednakou u raspodeli dohotka - koja je neminovno ograniila domae trite za industriju. Zaista, upeatljiva drutvena nejednakost Latinske Amerike teko moe a da se ne povee sa podjednako upeatljivim odsustvom sistematske agrarne reforme u tolikim od njenih zemalja. Seljatvo Treeg sveta je nesumnjivo pozdravljalo agrarnu reformu, bar sve donde dok se nije preobrazila u kolektivnu poljoprivredu ili zadrunu proizvodnju, kao to je obino bivalo u komunistikim zemljama. Meutim, ono to su modernizatori videli u njoj nije bilo ono to je reforma znaila za seljake, koji su bili nezainteresovani za makroekonomske probleme, koji su na nacionalnu politiku gledali iz druge perspektive nego gradski reformatori, a iji zahtevi za zemljom nisu bili zasnovani na optim principima ve na odreenim zahtevima. Tako je radikalna agrarna reforma koju je 1969. godine pokrenula vlada reformistikih generala u Peruu, i koja je jednim udarcem unitila sistem velikih poseda u ovoj zemlji (haciendas), propala iz ovog razloga. Za indijanske planinske zajednice, koje su ivele u nestabilnoj koegzistenciji sa ogromnim andskim stoarskim ranevima i koje su snadbevali radnom snagom, reforma je prosto znaila samo povratak na domorodake zajednice" sa zajednikom zemljom i panjacima, koje su nekada od njih otuili zemljoposednici, ije su mee vekovima bile pomno pamene, a iji gubitak Indijanci nikada nisu prihvatili (Hobsbavvm, 1974). Oni se nisu interesovali za odravanje zemljoposednikih starih preduzea kao proizvodnih jedinica (sada u vlasnitvu comunidades i njihove bive radne snage), ni za kooperativne eksperimente, niti za ostale poljoprivredne novine, razliite od tradicionalne uzajamne pomoi unutar zajednice - koja je bila daleko od toga da bude egalitarna. Posle reforme indijanske zajednice su se vratile osvajanju" zemlje iz zadrunih imanja (iji su sada bili suvlasnici), kao da se nita nije promenilo u sukobu veleposeda i zajednice (i izmeu zajednica u meusobnoj svai oko njihove zemlje) (Gomez Rodriguez, str. 242-255). to se njih tie, nita se nije promenilo. Agrarna reforma najblia seljakom idealu verovatno je bila ona meksika iz tridesetih godina, koja je zajedniku zemlju neotuivo dala seoskim zajednicama da je organizuju kako one ele (ejidos) i koja je pretpostavljala da su seljaci angaovani u primitivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je bio veliki politiki uspeh, ali ekonomski irelevantan za kasniji poljoprivredni razvoj Meksika.

zajednikoj grupi kao Trei svet - pojam za koji kau da je iskovan 1952. godine (Harris, 1987,ZLATNO DOBA 274 str. 18) - nasuprot Prvom svetu razvijenih kapitalistikih drava i Drugom svetu onih komunistikih. Uprkos oiglednoj apsurdnosti tretiranja Egipta i Gabona, Indije i Papue - Nove Gvineje kao drutava iste vrste, to nije bilo sasvim neuverljivo, budui da su sve to bile siromane zemlje (uporeene sa razvijenim" svetom),48 sve su bile zavisne, sve su imale vlade koje su elele da razvijaju11 svoje zemlje, a nijedna nije verovala, posle Velike recesije i Drugog svetskog rata, da e kapitalistiko svetsko trite (tj. u doktrinu ekonomista o komparativnoj prednosti11) ili spontano privatno preduzetnitvo kod kue postii taj cilj. Osim toga, kada je gvozdena reetka Hladnog rata pritisla planetu, svi oni koji su imali bilo kakvu slobodu akcije eleli su da izbegnu pristupanje bilo kom od dva sistema saveza, tj. eleli su da izbegnu Trei svetski rat od koga se svako plaio. Ovo ne znai da su nesvrstani11 bili podjednako suprotstavljeni obema stranama u Hladnom ratu. Inspiratori i pobornici ovog pokreta (koji je nazvan po njegovoj prvoj meunarodnoj konferenciji 1955. godine u Bandungu u Indoneziji), bili su radikalni revolucionari iz bivih kolonija - Davaharlal Neru (Nehru) iz Indije, Sukarno iz Indonezije, pukovnik Gamal Abdel Naser iz Egipta, i komunistiki disident, predsednik Tito iz Jugoslavije. Svi ovi, poput tolikih ekskolonijalnih reima, bili su, ili su tvrdili da jesu, socijalistiki reimi na svoj (nesovjetski) nain, ukljuujui i kraljevski socijalistiki budizam u Kambodi. Svi su imali neke simpatije prema Sovjetskom Savezu, ili su bar bili spremni da prihvate njegovu ekonomsku i vojnu pomo; to ne iznenauje, poto su Sjedinjene Drave napustile svoju staru antikolonijalnu tradiciju im im je to zatrebalo nakon podele sveta, i vidljivo je trailo podrku meu najkonzervativnijim elementima Treeg sveta. Irak (pre revolucije 1958. godine), Turska, Pakistan i ahov Iran, koji su sainjavali Centralnu ugovornu organizaciju (CENTO); Pakistan, Filipini i Tajland su bili u Jugoistonoazijskoj ugovornoj organizaciji (SEATO), a obe su stvorene da upotpune antisovjetski vojni sistem iji je glavni stub bio NATO (nijedna od ovih organizacija nije mnogo znaila). Kada je sutinski afroazijska nesvrstana grupa postala trikon- tinentalna posle kubanske revolucije 1959. godine, njeni latinoameriki lanovi su stizali, to ne iznenauje, iz redova onih republika zapadne hemisfere koje su imale najmanje simpatija za Velikog brata na Severu. Uprkos tome, za razliku od amerikih simpatizera u Treem svetu, koji su zapravo mogli da priu zapadnom sistemu saveza, nekomunistike bandunke drave nisu imale nameru da se upletu u globalnu konfrontaciju supersila, poto su one, kao to su pokazali Korejski i Vijetnamski rat, kao i kubanska raketna kriza, stalno bile potencijalna linija fronta u takvom jednom sukobu. Sto je vie stvarna (evropska) granica izmeu dva tabora bila stabilizovanija, verovatnije je bilo, da ako topovi pucaju i bombe padaju, to bude u nekim planinama Azije, ili u bunju Afrike. Pa ipak, i pored toga to je konfrontacija supersila dominirala, i do izvesne mere stabilizovala meudravne odnose irom sveta, ona te odnose nije potpuno kontrolisala. Postojala su dva regiona domaih napetosti Treeg sveta, u sutini nepovezanih sa Hladnim ratom, a te napetosti su stvarale stalne uslove za sukob koji je povremeno izbijao u rat: Srednji istok i severni deo indijskog potkontinenta. (Oba regiona, to nije sluajno, bili su batinici imperijalnih ema podele.) Ova druga konflikt48 Uz vrlo retke izuzetke, posebno Argentinu, koja se i pored toga to je bogata, nikada nije oporavila od opadanja i pada Britanskog carstva, od koga je zavisio prosperitet Argentine kao izvoznika hrane sve do 1929. godine.

na zona se mogla lake izolovati od globalnog Hladnog rata, uprkos pokuajima Pakistana da uplete Amkerikance, koji su propadali sve do Avganistanskog rata u osamdesetim godinama (videti poglavlja 8 i 16). Stoga je Zapad malo uo, a jo manje 275 TREI SVET pamti tri regionalna rata: kinesko-indijski 1962. godine oko nejasne granice izmeu ove dve zemlje, koji je dobila Kina; indijsko-pakistanski rat 1965. godine (spretno ga je dobila Indija); i drugi indijsko-pakistanski rat 1971. godine, koji je bio prouzrokovan otce- pljenjem Istonog Pakistana (Bangladea), koji je Indija podrala. SAD i SSSR su pokuavali da deluju kao dobronamerni neutralci i posrednici. Situacija na Bliskom istoku se nije mogla tako izolovati, jer je nekoliko amerikih saveznika bilo direktno upleteno: Izrael, Turska i ahov Iran. Osim toga, kao to su pokazale lokalne revolucije koje su se nizale jedna za drugom - od Egipta 1952. godine, preko Iraka i Sirije u pedesetim i ezdesetim godinama; June Arabije u ezdesetim i sedamdesetim godinama, do samog Irana 1979. godine - ovaj region je i dalje bio drutveno nestabilan. Ovi regionalni konflikti nisu bili sutinski povezani sa Hladnim ratom: SSSR je bio meu prvim zemljama koje su priznale novu dravu Izrael, koji se kasnije postavio kao glavni saveznik SAD, a arapske ili ostale islamske drave, desniarske ili levi- arske, su bile jedinstvene po represiji nad komunizmom unutar njihovih granica. Glavna remetilaka snaga je bio Izrael, gde su jevrejski naseljenici izgradili veu jevrejsku dravu nego to je britanskom podelom predvieno (proterujui sedam stotina hiljada nejevrejskih Palestinaca, to je verovatno vie nego to je brojala jevrejska populacija 1948. godine) (Calvocoressi, 1989, str. 215), borei se za taj cilj u po jednom ratu svake decenije (1948,1956, 1967,1973,1982). Tokom ovih ratova, koji najbolje mogu da se porede sa ratovima koje je pruski kralj Fridrih II u osamnaestom veku vodio da bi dobio priznanje njegove vlasti nad lezijom, koju je oteo od svog suseda Austrije, Izrael se takoe pretvorio u najmoniju vojnu silu u regionu, a zadobio je i nuklearna oruja, ali nije uspeo da uspostavi stabilnu osnovu za odnose sa susednim dravama, a kamoli sa stalno ogorenim Palestincima u okviru svojih proirenih granica ili iz dijaspore po Srednjem istoku. Kolaps SSSR-a pomerio je Srednji istok sa prve borbene linije Hladnog rata, ali ga je ostavio isto onako eksplozivnim kao i ranije. Tri manja centra konflikta su pomagala da tako ostane: istoni Mediteran, Persijski zaliv i granini region izmeu Turske, Irana, Iraka i Sirije gde su Kurdi uzalud pokuavali da dobiju nacionalnu nezavisnost, a predsednik Vilson ih je neoprezno 1918. godine naterao da je trae. Nemoni da nau trajnu potporu meu monim dravama, oni su uznemiravali odnose meu svim svojim susedima, koji su ih masakrirali svim moguim sredstvima, ukljuujui otrovan gas osamdesetih godina, u onoj meri u kojoj im Kurdi, kao poslovino veti planinski gerilski borci nisu pruali otpor. Istoni Mediteran je ostajao relativno miran, poto su i Grka i Turska bile lanice NATO- -pakta, ak i pored toga to ga to je sukob izmeu ove dve zemlje doveo do turske invazije Kipra, koji je podeljen 1974. godine. Na drugoj strani, suparnitvo izmeu dve zapadne sile, Iraka i Irana, za pozicije u Persijskom zalivu dovee do surovog osmogodinjeg rata izmeu Iraka i revolucionarnog Irana 1980-1988, godine i do, nakon zavretka Hladnog rata, rata izmeu SAD i njihovih saveznika i Iraka 1991. godine. Jedan deo Treeg sveta ostao je prilino udaljen i od globalnih i od lokalnih meunarodnih sukoba, sve do vremena posle kubanske revolucije: to je bila Latinska Amerika. Osim malih mrlja na kopnu (obe Gvajane, Belizea - onda poznatog kao Britanski Honduras i manjih karipskih ostrva), ona je odavno bila dekolonizovana. U kulturnom i jezikom pogledu, njeno stanovnitvo je bilo zapadnjako, u onoj meri u kojoj su ak

i njeni siromani stanovnici bili rimokatolici i govorili su ili razumevali, izuzev nekih oblasti u Andima i kontinentalnoj centralnoj Americi, jezik kulture zajedniki sa Evropljanima. Iako je ovaj region od iberijskih osvajaa nasledio jednu razraenu rasnu hijerarhiju, takoe je od jednog preteno mukog osvajanja nasledio i masovno meanje rasa. Tu je bilo malo pravih belaca, osim na junom delu kontinentalne kupe (Argentina, Urugvaj, juni Brazil) koji je naseljen masovnom evropskom imigracijom, gde je bilo vrlo malo domorodaca. U oba sluaja postignua i drutveni status su ponitavali rasne predrasude. Meksiko je ve 1861. godine, izabrao za predsednika prepoznatljivog Zapotek Indijanca Benita Huareza. U vreme pisanja ove knjige Argentina je imala za predsednika useljenog libanskog muslimana, a Peru japanskog imigranta. Oba izbora su bila jo uvek nezamisliva u SAD. Do dananjeg dana Latinska Amerika je jo uvek ostala izvan zaaranog kruga etnike politike i etnikog nacionalizma koji pustoe ostale kontinente. Osim toga, dok najvei deo ovog kontinenta jasno sebe prepoznaje u onome to se sada zvalo ,,neokolonijalna zavisnost od jedne jedine imperijalne sile, SAD su bile dovoljno realistine da ne alju topovnjae u vee drave - nisu oklevale da ih koriste protiv onih malih - a latinske vlade od Rio Grandea do rta Horn su savreno dobro znale da je mudro drati se na pravoj strani Vaingtona. Organizacija amerikih drava (OAS) osnovana 1948. godine, sa seditem u Vaingtonu, nije bila telo koje je naginjalo tome da bude drugaijeg miljenja od SAD. Kada je Kuba izvela svoju revoluciju, OAS ju je izbacila. V Pa ipak, ba u onom trenutku kada su Trei svet i ideologije zasnovane na njegovom postojanju bile na svom vrhuncu, ovaj koncept je poeo da se osipa. Sedamdesetih godina je postajalo sve oevidnije da nema jednog imena ili oznake koje moe da obuhvati na odgovarajui nain skup zemalja koje su se sve vie razilazile. Termin je jo uvek bio podesan za razlikovanje siromanih zemalja sveta od onih bogatih, a u meri u kojoj se jaz izmeu ove dve zone, koje su sada esto nazivane ,,Severom i ,,Jugom vidljivo irio, bilo je prilino smisla u ovakvom razlikovanju. Jaz u bruto- -drutvenom proizvodu (GNP) po stanovniku izmeu razvijenog" i zaostalog sveta (tj. izmeu OECD zemalja i malih i srednjih privreda")39 nastavio je da se iri: 1970. godine prva grupa je u proeku imala 14,5 puta vei bruto drutveni proizvod (GNP) po stanovniku u odnosu na drugu grupu, a 1990. godine dvadeset i pet puta vei bruto drutveni proizvod od siromanih zemalja (World Tables, 1991, Tabela 1). Ipak, moglo se dokazati da Trei svet vie nije bio jedinstvena celina. Ono to ga je razdvajalo bio je prvenstveno ekonomski razvoj. Trijumf OPEC-a 1973. godine proizveo je, prvi put, zajednicu drava Treeg sveta, veinom zaostalih po bilo kom kriterijumu i dotada siromanih, koje su se sada pojavile kao supermilioneri svetskih razmera, posebno one koje su se sastojale od malecnih, retko naseljenih komada peska ili ume, kojima su vladali (obino muslimanski) eici ili sultani. Oito je bilo nemogue svrstati, recimo, Ujedinjene Arapske Emirate, gde je svaki od njihovih pola

276 ZLATNO DOBA

39 OECD, koji obuhvata veinu razvijenih 1' kapitalistikih zemalja, ukljuuje Belgiju, Dansku, Saveznu Republiku Nemaku, Francusku, Veliku Britaniju, Irsku, Island, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Norveku, vedsku, vajcarsku, Kanadu, SAD, Japan i Australiju. Iz politikih razloga, ova organizacija osnovana za vreme Hladnog rata, takoe je obuhvatila i Grku, Portugaliju, pani- ju i Tursku.

miliona stanovnika (1975) teorijski imao udeo u bruto drutvenom proizvodu vredan preko 13000 dolara - skoro dvostruko vei bruto drutveni proizvod po stanovniku od SAD u isto vreme (World Tables, 1991, str. 596, 604) - u istu fioku sa, recimo, Pakistanom, koji je onda TREI SVET 277 uivao bruto drutveni proizvod po stanovniku od 130 dolara. Nafta- kim dravama sa veim stanovnitvom nije ilo tako dobro, ali je uprkos tome postalo oevidno da drave koje zavise od izvoza jednog jedinog primarnog proizvoda, kako god bile u slabijem poloaju u drugim stvarima, mogu da postanu ekstremno bogate, ak iako ih je ovaj lako steeni novac, isto tako, skoro redovno, dovodio u iskuenje da ga bacaju kroz prozor. 50 Do poetka devedesetih godina, Saudijska Arabija je uspela da se uvali u dugove. Na drugom mestu, jedan deo Treeg sveta se vidljivo i naglo industrijalizovao i pridruio se Prvom svetu, ak i pored toga to je i dalje bio mnogo siromaniji. Juna Koreja, ija je pria o industrijskom uspehu, spektakularna kao malo koja u istoriji, imala je bruto drutveni proizvod po stanovniku (1989) jedva vii od onog u Portuga- liji, daleko najsiromanijoj lanici Evropske zajednice (World Bank Atlas, 1990, str. 7). I opet, na stranu kvalitativne razlike, Juna Koreja se vie ne moe porediti sa, recimo, Papuom - Novom Gvinejom, iako je bruto drutveni proizvod obe zemlje bio tano jednak 1969. godine i ostao je u istom redu veliina sve do sredine sedamdesetih godina: sada je junokorejski bio oko pet puta vei (World Tables, 1991, str. 352, 456). Kao to smo videli, nova kategorija, Nove industrijalizovane zemlje (NIC) je ula u meunarodni argon. Nije bilo tane definicije, ali praktino sve liste ukjuuju etiri pacifika tigra (Hong Kong, Singapur, Tajvan i Junu Koreju), Indiju, Brazil, i Meksiko, a proces industrijalizacije Treeg sveta je takav da su ukljueni i takvi kao Mala- ja, Filipini, Kolumbija, Pakistan i Tajland, kao i neki drugi. Zapravo kategorija novih i brzih industrijalizatora prelazi granice tri sveta, jer bi strogo uzevi ona trebalo da obuhvati i takve industrijalizovane trine privrede" (tj. kapitalistike zemlje) kao to su panija i Finska, a i veinu ekssocijalistikih drava istone Evrope; da i ne pomi- njemo komunistiku Kinu od kasnih sedamdesetih godina. U stvari, sedamdesetih godina posmatrai su poeli da obraaju panju na novu meunarodnu podelu rada, tj. na masovno pomeranje industrija koje su proizvodile za svetsko trite iz industrijskih privreda prve generacije koje su ih prethodno bile monopolizovale u druge delove sveta. Do toga je delom dolo zato to su firme namerno vrile transfer dela ili cele svoje proizvodnje, ili zaliha iz starog industrijskog sveta u Drugi ili Trei svet, za im su na kraju usledili i transferi ak i vrlo prefinjenih procesa u visokotehnolokim industrijama, kakve su istraivanje i razvoj. Revolucija u modernom transportu i komunikacijama uinila je istinsku proizvodnju irom sveta i moguom i ekonominom. Do toga je dolo i zbog promiljenih napora vlada u Treem svetu da industrijalizuju svoje zemlje, ako treba (a bolje da ne treba) i na utrb stare zatite domaih trita. Ova ekonomska globalizacija, koju moe da potvrdi svako ko proveri zemlju porekla proizvoda koji se prodaju u bilo kom severnoamerikom trnom centru, razvijala se polako u ezdesetim godinama i upadljivo se ubrzala u decenijama svetskih ekonomskih tekoa posle 1973. godine. Koliko je brzo napredovala, moe opet da
50 Ovo nije fenomen Treeg sveta. Kau da je jedan cinini francuski politiar, kada je bio informisan o bogatstvu britanskih naftnih polja u Severnom moru, proroki primetio: Proerdae to i uletee u knzu.

ilustruje Juna Koreja, koja je na kraju pedesetih godina jo uvek imala skoro 80 odsto svog radno aktivnog stanovnitva u poljoprivredi, iz koje je poticalo skoro tri etvrtine njenog 278 ZLATNO DOBA nacionalnog dohotka (Rado, 1962, str. 740, 742-743). Prvi od svojih petogodinjih razvojnih planova je zapoela 1962. godine. Do kraja osamdesetih godina dobijala je svega 10 odsto domaeg bruto proizvoda iz poljoprivrede i postala je osma najvea industrijska privreda nekomunistikog sveta. Na treem mestu, izronio je izvestan broj zemalja (ili bolje reeno zaronio je) na dnu meunarodnih statistika, za koje je ak i meunarodni eufemistiki renik nalazio da je teko opisati ih jednostavno kao zemlje u razvoju, poto su one oito bile i siromane i sve vie su zaostajale. Taktino je uspostavljena podgrupa zemalja u razvoju sa niskim dohotkom da bi se razlikovale one tri milijarde ljudskih bia iji bi bruto drutveni proizvod po stanovniku (da su ga dobili) izraunat u proeku na 330 dolara 1989. godine, od onih pet stotina srenijih miliona u manje oskudnim zemljama, iji je prosean drutveni proizvod bio oko tri puta vei, i od onih jo bogatijih pripadnika sledee grupe (Brazil, Malezija, Meksiko i slini) iji je proek bio osam puta toliki. (Oko osam stotina miliona ljudi u najprosperitetnijoj grupi teorijski je uivalo u drutvenom proizvodu po stanovniku od 18 280 dolara, ili pedeset i pet puta veem od donje tri petine oveanstva (World Bank Atlas, 1990, str. 10). U stvari, kako je svetska privreda postajala istinski globalna, a posebno kada je posle pada sovjetskog regiona, postala isto kapitalistika i pod prevlau biznisa, investitori i preduzetnici su otkrili da veliki delovi sveta nisu profitno zanimljivi za njih, ukoliko moda ne mogu da podmite tamonje politiare i dravne inovnike da protrae novac koji su iznudili od svojih nesrenih graana na naoruanje ili prestine projekte. 40 Nesrazmerno veliki broj ovih zemalja mogao se nai na nesrenom afrikom kontinentu. Kraj Hladnog rata liio je ovakve drave ekonomske (tj. uglavnom vojne) pomoi koja je neke od njih, kao to je Somalija, pretvorila u naoruane logore a na kraju u bojita. Osim toga, kako su se podele meu siromanima uveavale, tako je globalizacija najoiglednije donosila pokrete ljudi koji su prelazili granice izmeu regiona i klasifikacija. Turisti su iz bogatih zemalja tekli u Trei svet kao nikada ranije. Sredinom osamdesetih godina (1985), da uzmemo samo neke muslimanske zemlje, esnaest miliona Malezijaca je primalo tri miliona turista godinje; sedam miliona Tuniana dva miliona turista; tri milona Jordanaca je ugoavalo dva miliona turista (Din, 1989, str. 545). Tokovi migracije radne snage iz siromanih u bogate zemlje narasli su u ogromne bujice, ukoliko nisu zaustavljene politikim barijerama. Do 1968. godine migranti iz Magreba (Tunisa, Maroka i vie od svih, Alira) ve su inili etvrtinu svih stranaca u Francuskoj (1975. godine je 5,5 odsto alirskog stanovnitva emigriralo), a treina svih useljenika u SAD je dolazilo iz Latinske Amerike - u to vreme jo uvek preteno iz Centralne Amerike (Potts, 1990, str. 145, 146, 150). Ovi migranti se nisu kretali samo ka starim industrijskim zemljama. Broj stranih radnika u dravama proizvoaima nafte na Srednjem istoku i u Libiji vinuo se sa 1,8 na 2,8 miliona za samo pet godina (1975-1980) (Population, 1984, str. 109). Veina njih dolazila je iz istog regiona, ali je velika masa stizala iz june Azije i ak iz vee daljine. Na nesreu

40 Iskustvo govori da e 5 procenata od 200 000 dolara pridobiti pomo rukovodioca ispod najvieg ranga. Isti procenat od 2 miliona i vi poslujete sa stalnim sekretarom. Na dvadeset miliona ulaze ministri i najvie osoblje, dok isti deo zarade od 200 miliona dolara opravdava panju glave drave" (Holman, 1993).

u turobnim sedamdesetim i osamdesetim godinama je bilo sve tee razdvojiti migraciju radnika od bujica mukaraca, ena i dece, koji su beali, ili koje su iz korena iupali glad, politiki ili etniki progon, rat i graanski rat, suoavajui tako zemlje Prvog sveta, koje su TREI SVET 279 podjednako bile opredeljene (u teoriji) za pomaganje izbeglicama i za (u praksi) spreavanje useljavanja, sa estokim problemima politike i pravne kazuistike (kazuistika je uenje o sukobima razliitih dunosti, interesa, tendencija, itd. prim. prev.) Uz izuzetak SAD i u manjoj meri Kanade i Australije, koje su podsticale ili dozvoljavale masovno useljavanje iz Treeg sveta, ove zemlje su, pod pritiskom sve vee ksenofobije meu njihovim domaim stanovnitvom, izabrale da je zadre napolju. VI Zadivljujui veliki skok napred14 (kapitalistike) svetske privrede i njena sve vea globalizacija nisu samo podelili i poremetili koncept Treeg sveta, ve su faktiki doveli sve njegove stanovnike u moderan svet. To im se nije moralo dopasti. U stvari, mnogi ,,fundamentalistiki i ostali nominalno tradicionalistiki pokreti koji su sada osvajali teren u Treem svetu, naroito, ali ne iskljuivo, u islamskom regionu, bili su svojevrsni revolti protiv modernosti, mada sigurno to nije istina za sve pokrete kojima se prikainjala ova etiketa.52 Ali su oni znali to da su deo sveta koji nije bio kao svet njihovih oeva. Taj svet im je doao u vidu pranjavog autobusa sa sporednih puteva ili kamiona; u vidu benzinske pumpe; tranzistora na baterije, koji im je doneo svet - moda ak i onim nepismenima na njihovim sopstvenim neknjievnim dijalektima ili jezicima, mada je ovo verovatno bila privilegija urbanih imigranata. A u svetu gde je seoski narod migrirao ka gradovima u milionima, pa su ak i u ruralnoj Africi postale obine zemlje sa urbanim udelom u stanovnitvu od treine ili vie - Nigerija, Zair, Tanzanija, Senegal, Gana, Obala Slonovae, ad, Centralnoafrika Republika, Gabon, Benin, Zambija, Somalija, Liberija - skoro je svako radio u gradu, ili imao roaka koji je tamo iveo. Ubudue su selo i grad bili prepleteni. ak i ona najudaljenija sela su sada ivela u svetu plastinih muema, boca koka kole, jeftinih digitalnih satova i vetakih vlakana. udnom inverzijom istorije zabaena zemlja Treeg sveta je poela da komercijalizuje svoje vetine u Prvom svetu. Po ulicama evropskih gradova, male grupe putujuih Indijanaca iz junoamerikih Anda svirale su u svoje melanholine frule a na trotoarima Njujorka, Pariza i Rima su crni torbari iz zapadne Afrike prodavali drangulije domorocima, isto onako kao to su preci domorodaca radili na njihovim trgovakim putovanjima na Crni kontinent. Skoro je sigurno veliki grad bio mesto gde se promene kale, ako ni zbog ega drugog, ono jer je bio moderan po definiciji. ,,U Limi imao je obiaj da svojoj deci govori migrant iz Anda koji se uspinjao, ima vie napretka, ima mnogo vie podstre- ka (mas roce) (Julca, 1992). Koliko god da su migranti puno koristili alatke tradicionalnog drutva da bi izgradili svoju urbanu egzistenciju, gradei i organizujui nove gradove straara kao stare ruralne zajednice, suvie je toga u gradu bilo novo i bez presedana, suvie se gradskih obiaja sukobljavalo sa onim iz starih dana. To nigde
52 Tako je prelaz na ,,fundamentalistike protestantske sekte, koji je uobiajen u Latinskoj Americi, ako se ita odreeno o tome moe rei, modernistika reakcija protiv drevnog status kvoa koji predstavlja lokalni katolicizam. Drugi fundamentalizmi su analogni etnikom nacionalizmu, na primer u Indiji.

nije bilo dramatinije nego u onome to se oekivalo od ponaanja mladih ena, iji je raskid sa tradicijom DOBA 280 ZLATNO bio oplakivan od Afrike do Perua. U jednoj tradicionalnoj huayno pesmi iz Lime (,,La gringa) mladi imigrant se jada: Kada si dola iz zaviaja, dola si kao seoska devojka a sada u Limi elja kosu na gradski nain ak kae ekajte, molim. Igrau tvist. Ne budi nadmena, budi manje ponosita Izmeu tvoje i moje kose nema razlike. (Mangin, 1970, str. 31-32)53 Ipak se iz grada moderna svest irila na selo (ak i tamo gde seoski ivot nije sam bio preobraen novim usevima, novom tehnologijom i novim oblicima organizacije i trgovine) preko dramatine zelene revolucije" koja se sastojala u uzgoju itarica pomou nauno stvorenih vrsta useva, koja se u delovima Azije irila od ezdesetih godina nadalje, ili neto kasnije razvojem novih izvoznih useva za svetsko trite, razvojem koji je omoguen i masovnim avio-prevozom kvarljive robe (tropskog voa, cvea) i novim ukusom potroaa u razvijenom" svetu (kokain). Ne treba potcenjivati efekat ovakvih ruralnih promena. Nigde stari i novi obiaji nisu doli u takvu frontalnu koliziju kao na amazonskoj granici Kolumbije, koja je sedamdesetih godina postala poetna stani- caza transporta bolivijske i peruanske koke, i lokacija laboratorija koje su je preraivale u kokain. Ovo se desilo nekoliko godina nakon to su ovu granicu naselili seljaki kolonisti koji su beali od drave i zemljoposednika, i koje su branili priznati zatitnici seoskog naina ivota, gerilci (komunisti) pokreta FARC. Ovde se trite u najsurovi- jem vidu, sukobilo sa onima koji su iveli od najprimitivnije zemljoradnje i onoga to je ovek mogao da ulovi pomou puke, psa i ribarske mree. Kako je mogla njivica juke i banane da se izbori sa iskuenjem da se gaji usev koji postie bonanca cene - iako nestabilne - a stari nain ivota sa avionskim pistama i naseljima proizvoaa i vercera droge i njihovih neobuzdanih revolveraa, barova i kupleraja? (Molano, 1988.) Selo se zaista promenilo, a ak su i ti njegovi preobraaji zavisili od grada i njegove industrije, jer je sasvim esto samo privreivanje na selu zavisilo od zarada emigranata, kao u takozvanim crnim domovinama" June Afrike u vreme aparthejda, koje su stvarale svega 10-15 odsto dohotka svojih stanovnika, a ostatak je dolazio od radnika koji su migrirali na teritorije belaca (Ripken i Wellmer, 1978, str. 196). Paradoksalno, u Treem svetu, kao i u delovima Prvog, grad je mogao da postane spasitelj ruralne privrede, koju su, da nije bila njegovog uticaja, mogli da napuste ljudi koji su iz iskustava migranata njihovog sopstvenog i njihovih suseda - mogli da naue o postojanju alternativa. Otkrili su da nije neizbeno da robuju ceo ivot eprkajui za bedni nasuni hleb po marginalnom, iscrpljenom i kamenitom zemljitu, kao to su radili njihovi preci. Mnoga ruralna naselja irom planete, u romantinim, a stoga i poljoprivredno
53 Ili predstava o novom tipu afrike devojke iz Nigerije, u popularnoj literaturi Onia: Devojke vie nisu tradicionalne, mirne, skromne igrake svojih roditelja. One piu ljubavna pisma. One su plahe. Zahtevaju poklone od momaka i ostalih rtava. ak i varaju mukarce. Vie nisu nema stvorenja koja se dobijaju pomou roditelja" (Nvvoga, 1965, str. 178-179).

marginalnim pejzaima, bila su ispranjena od ljudi, sem starih, od ezdesetih godina nadalje. Pa ipak gortaka zajednica iji su iseljenici otkrili niu u privredi velikog grada koju su mogli da zauzmu - u ovom sluaju prodajui voe, ili tanije,TREI SVET 281 mogla jagode u Limi je da zadri ili oivi svoj pastoralni karakter pomeranjem sa prihoda od poljoprivrede na prihod od gradske delatnosti, promene koja deluje kroz sloenu simbiozu domainstava onih koji su se iselili i onih koji su ostali (Smith, 1989, poglavlje 4). Moda je vano to da su, u ovom posebnom sluaju, koji je bio neobino dobro prouen, migranti retko postajali radnici. Oni su odabrali da se uklope u veliku mreu neformalne privrede" Treeg sveta kao sitni trgovci. Jer su glavne drutvene promene u Treem svetu bile verovatno one koje su donosile nove i sve vee srednje i nie srednje klase migranata angaovanih u nekom metodu, ili verovatnije mnogostrukim metodima zaraivanja novca, a glavni oblik ekonomskog ivota u Treem svetu bila je - posebno u najsiromanijim zemljama neformalna ekonomija koja je izmicala zvaninoj statistici. Tako je u jednom trenutku poslednje treine ovog veka iroki rov koji je male modernizatorske ili pozapadnjaene vladajue manjine Treeg sveta razdvajao od njihovih masa, poeo da se popunjava optim preobraajem njihovih drutava. Mi jo ne znamo kako se i kada to desilo, niti kakve je oblike poprimio ovaj preobraaj, jer najveem delu ovih zemalja ak nedostaju odgovarajue dravne statistike slube ili mehanizmi sa istraivanje trita i javnog mnjenja, ili akademska drutvena nauka sa uposlenim istraivaima. U svakom sluaju, ono to se deava u drutvenoj bazi teko je otkriti ak i u najbolje dokumentovanim zemljama, sve dok se ne desi, to je razlog zbog koga su nove drutvene i kulturne mode meu mladima nepredvidljive, nepredviene i esto neshvaene ak i od onih koji zarauju za ivot na mladima, kao industrija popularne kulture, a kamoli od roditeljske generacije. Pa ipak je jasno da se u gradovima Treeg sveta ispod nivoa elitne svesti neto komealo, ak i u zemljama koje su oigledno potpuno stagnirale kao Belgijski Kongo (sada Zair), jer kako drugaije moemo da objasnimo da je tip popularne muzike koji se tamo razvio u inertnim pedesetim godinama, ezdesetih i sedamdesetih godina postao najuticajniji u Africi (Manuel, 1988, str. 86, 97-101) ? Kad je ve re o tome, kako moemo da objasnimo uspon politike svesti koji je doveo do toga da Belgijanci isprate Kongo u nezavisnost 1960. godine, faktiki im se iskazao zahtev za njom, i pored toga to je do tada veini posmatraa ova kolonija, skoro podjednako neprijateljski raspoloena prema obrazovanju domorodaca kao i prema domorodakoj politikoj aktivnosti, kao da e verovatno ostati zatvoreni pred ostatkom sveta kao Japan pre Meii restoracije (Calvocoressi, 1989, str. 377)? Kakvo god da je komeanje pedesetih godina, do ezdesetih godina su znakovi velikog socijalnog preobraaja bili sasvim oevidni na zapadnoj hemisferi, i nesporni u islamskom svetu i velikim zemljama june i jugoistone Azije. Paradoksalno je to to su verovatno ovi preobraaji bili manje vidljivi u delovima socijalistikog sveta koji odgovaraju Treem svetu, na primer u sovjetskoj centralnoj Aziji i na Kavkazu. Jer esto se ne shvata da je komunistika revolucija mehanizam za konzervaciju. Dok se ona latila toga da preobrazi odreeni broj aspekata ivota - dravnu vlast, imovinske odnose, ekonomsku strukturu i slino - ona je zamrzla druge aspekte u njihovim prere- volucionarnim oblicima, ili ih je svakako zatitila od stalne univerzalne subverzije promena u kapitalistikim drutvima. U svakom sluaju, najjae oruje revolucije, ogromna mo drave, bila je manje efikasna nego to su bilo pozitivna retorika o novom socijalistikom oveku", bilo negativna retorika o totalitarizmu" volele da misle. Uzbeci i Tadici koji su iveli severno od sovjetsko-avganistanske granice sigur

no su bili pismeniji, sekularizovaniji i imuniji od onih koji su iveli juno od te granice, ali se nisu morali razlikovati po obiajima kao to bi sedamdeset godina socijalizma moglo da 282 ZLATNO DOBA nas navede da oekujemo. Krvna osveta verovatno nije bila velika preokupacija vlasti na Kavkazu od tridesetih godina (iako je za vreme kolektivizacije smrt oveka u nesrei na kolhoznoj vralici dovela do osvete koja je ula u anale sovjetskog sudstva), ali su ranih devedesetih godina posmatrai upozoravali na opasnost od nacionalnog samoistrebljenja (u eeniji) poto je veina eenskih porodica bila uvuena u odnose tipa vendeta (Trofimov/Djangava, 1993). Kulturne posledice ovog socijalnog preobraaja ekaju na svog istoriara. One se ne mogu ovde razmotriti, mada je jasno da je, ak i u vrlo tradicionalnim drutvima, mrea uzajamnih obaveza i obiaja dola pod sve vei pritisak. Primeeno je (Harden, 1990, str. 67) kako proirena porodica u Gani i irom Afrike funkcionie pod ogromnim stresom. Njene osnove pucaju kao kod mosta koji je podnosio suvie jak saobraaj suvie dugo... Mladi na selu i u gradu su razdvojeni stotinama milja loih puteva i vekovima razvoja. Politiki je lake proceniti one paradoksalne posledice. Jer, ulaskom masa stanovnitva, bar onih mlaih i gradskih ljudi u moderan svet, bio je ugroen monopol malih pozapadnjaenih elita koje su oblikovale prve godine postkolonijalne istorije. A time su osporeni i programi, ideologije, sam renik i sintaksa javnog diskursa, na kojima su ove nove drave poivale. Jer nove i urbanizovane mase, ak i nova masovna srednja klasa, kako god bila obrazovana, nisu bile, a zbog ogromnog broja nisu ni mogle da budu, stare elite, iji su pripadnici mogli da se dobro nose sa kolonijalistima ili svojim kolskim drugovima iz evropskih i amerikih kola. Mase su esto - to je bilo vrlo oito u junoj Aziji - bile ogorene na stare elite. U svakom sluaju, mase siromanih nisu delile veru u devetnaestovekovne zapadne tenje za svetovnim napretkom. U zapadnim islamskim zemljama sukob izmeu starih sekularnih voa i nove islami- stike masovne demokratije je postao oigledan, a i eksplozivan. Od Alira do Turske, vrednosti koje su, u zemljama zapadnog liberalizma, povezane sa ustavnom vladom ili vladavinom zakona, kao to su na primer prava ena, zatiivane su - ukoliko su postojale - od snaga demokratije, vojnom silom oslobodilaca svojih drava, ili njihovih naslednika. Ovaj sukob nije bio ogranien na islamske zemlje, niti je reakcija protiv starih vrednosti napretka bila ograniena na siromane mase. Hindu ekskluzivizam BJP (Danata) partije u Indiji je imao znaajnu podrku meu novim poslovnim i srednjim klasama. Ostraeni i surovi etnoreligijski nacionalizam koji je osamdesetih godina miroljubivu ri Lanku pretvorio u polje smrti, koje se moe porediti samo sa E1 Salvadorom, neoekivano se dogodio u prosperitetnoj budistikoj zemlji. Njegovi koreni su bili u dva preobraaja: u dubokoj krizi identiteta u selima iji je drutveni poredak razbijen u paramparad, i u usponu masovnog sloja bolje obrazovane omladine (Spenser, 1990). Useljavanje i iseljavanje iz sela ih je menjalo, sela su bila podeljena sve veim razlikama izmeu bogatih i siromanih koje je donela novana privreda, raskidana nestabilnou koju je donela neravnomernost na obrazovanju zasnovane socijalne mobilnosti, iezavanjem fizikih i jezikih oznaka kaste i statusa koje su odvajale ljude ali koje isto tako nisu ostavljale sumnju o njihovom poloaju - a oni su neminovno iveli u zabrinutosti za svoju zajednicu. Ovo je korieno, uz druge stvari, da bi se objasnila pojava novih simbola i rituala zajednitva, koji je sam po sebi bio novina, kakav je nagli porast kongre- gacionog oblika budistike molitve sedamdesetih godina, koji je zamenio starije privat

ne i kune oblike pobonosti; ili institucija kolskog sportskog dana koji je zapoinjan dravnom himnom koja je svirana na pozajmljenoj kaseti. To su bile politike sveta koji se menjao i bio zapaljiv. Ono to ih je uinilo manje TREI SVET 283 predvidljivim bilo je to to u mnogim zemljama Treeg sveta optedravna politika u smislu u kojem je na Zapadu izmiljena i shvatana posle Francuske revolucije nikad nije postojala, ili joj nije bilo doputeno da funkcionie. Tamo gde je postojala duga tradicija politike sa nekom vrstom masovnih korena, i gde su ak pasivni graani u znaajnoj meri prihvatali legitimitet politikih klasa koje su upravljale dravnim poslovima, odreeni stepen kontinuiteta se mogao odrati. Kolumbijci, kao to znaju itaoci Garsije Markeza, nastavljali su da na osnovu roenja budu mali liberali, ili mali konzervativci, kao to su inili vie od jednog veka, iako su mogli da promene sadraj boca sa ovim etiketama. Indijski Nacionalni Kongres se menjao, delio i reformisao za pola veka od nezavisnosti, ali su opte izbore u Indiji sve do devedesetih godina - uz prolazne izuzetke - dobijali oni koji su se pozivali na njegove istorijske ciljeve i tradicije. Iako se komunizam raspao svugde drugde, duboko ukorenjena leviarska tradicija hindu (zapadnog) Bengala, kao i sposobna administracija koju je vodila Komunistika (marksistika) partija, skoro stalno na vlasti u dravi u kojoj se nacionalnim borcima protiv Britanaca nisu smatrali Gandi, pa ni Neru, ve teroristi i Subhas Bose. Osim toga, strukturalna promena je mogla da odvede politiku u pravcu poznatom u istoriji Prvog sveta. Za Novo industrijalizovane zemlje" je bilo verovatno da e razviti industrijske radnike klase koje zahtevaju prava radnika i sindikate, to su pokazali iskustvo Brazila i June Koreje, zapravo isto kao i istone Evrope. One nisu morale da razvijaju radniko-narodne partije koje podseaju na masovne socijaldemokratske evropske pokrete pre 1914. godine, iako nije bez znaaja to da se osamdesetih godina u Brazilu stvorila ba takva jedna partija, Radnika partija (PT). (A tradicija radnikog pokreta u njegovoj kolevci, automobilskoj industriji Sao Paola, bila je kombinacija populistikih zahteva za radnikim pravima, borbenih fabrikih komunista i onih zaista levi- arskih intelektualaca koji su se sjatili da podre radnike, kao i ideologije katolikog klera ija je podrka pomogla pokretu da stane na noge.)54 I opet, brzi industrijski rast tei tome da stvori velike i obrazovane profesionalne klase koje bi, mada daleko od toga da budu subverzivne, pozdravile politiku liberalizaciju autoritarnih modernizatorskih reima. Ovakve enje za liberalizacijom mogle su se nai osamdesetih godina, u razliitim kontekstima i sa razliitim rezultatima, u Latinskoj Americi i u dalekoistonim NIZ (novoindustrijalizovanim zemljama - Junoj Koreji i Tajvanu), kao i unutar sovjetskog bloka. Uprkos tome, postojale su ogromne oblasti Treeg sveta gde je zaista bilo nemogue predvideti politike posledice drutvenog preobraaja. Sve to je bilo izvesno, bila je nestabilnost i zapaljivost ovog sveta, za ta je dokaze donelo ovo pola veka posle Drugog svetskog rata. Sada se moramo okrenuti onom delu sveta koji se, veem delu Treeg sveta posle dekolonizacije, inio da prua pogodniji i podsticajniji model napretka nego Zapad: Drugom svetu ili socijalistikim sistemima modelovanim prema Sovjetskom Savezu.
54 Osim socijalistike orijentacije jedne i antisocijalistike ideologije druge, upadljive su bile slinosti izmeu brazilske Radnike partije i pokreta poljske Solidarnosti: jedan bona fide proleterski voa - brodogradilini elektriar i kvalifikovani auto-radnik - trust intelektualnih mozgova i snana potpora Crkve. Ove slinosti su ak i vee, ako se podsetimo da je PT teila da zameni komunistiku organizaciju, koja joj se protivila.

Poglavlje trinaesto

Realni socijalizam

Oktobarska revolucija nije samo proizvela svetsko-istorijsku podelu ustanovljavanjem prve postkapitalistike drave i drutva, ve je takoe podelila marksizam i socijalistike politike... Posle Oktobarske revolucije, socijalistike strategije i perspektive poele su da se zasnivaju na politikom primeru umesto na analizi kapitalizma. Goran Therborn (1985, str. 227) Ekonomisti danas mnogo bolje nego ranije razumeju realne naspram formalnih modela funkcionisanja ekonomije. Oni znaju o drugoj ekonomiji*' moda i o treoj, i o zbrci neformalnih ali rairenih postupaka bez kojih nita ne funk- cionie. Moe Levin u Kerblaju (Kerblay) (1983, str. xxii)

I Kada se praina bitaka rata i graanskog rata slegla u ranim dvadesetim godinama, a krv sa leeva i rana se skorela, najvei deo onoga to je pre 1914. godine bilo pravoslavno Rusko carstvo se pojavilo netaknuto, kao jedno carstvo, ali pod vlau boljevika i posveeno izgradnji svetskog socijalizma. To je bilo jedino od drevnih dina-stiko-religijskih carstava koje je preivelo Prvi svetski rat, koji je razmrskao i Otoman-sko carstvo, iji je sultan bio kalif svih pravovernih muslimana, i Habzburko carstvo koje je odravalo posebne odnose sa Rimskom crkvom. Oba su se slomila pod pritiscima poraza. To to je Rusija preivela kao jedinstven multietniki entitet koji se rasprostirao od poljske granice na Zapadu do japanske granice na istoku skoro sigurno je zbog Oktobarske revolucije, jer su se napetosti koje su skrile ranija carstva na drugim mestima u Sovjetskom Savezu pojavile, ili su se ponovo javile, na kraju osamdesetih godina, kada je komunistiki sistem koji je drao savez na okupu od 1917. godine praktino abdicirao. ta god da e doneti budunost, ono to se pojavilo poetkom dvadesetih godina bilo je jedinstvena drava, oajno osiromaena i zaostala - daleko zaostalija ak i od carske Rusije - ali drava ogromne veliine: estina svetske povrine11 kako su komunisti voleli da se hvaliu izmeu dva svetska rata posveena izgradnji drutva razliitog od kapitalizma i njemu suprotstavljenog. Granice regiona koji se otcepio od svetskog kapitalizma su dramatino proirene 1945. godine. U Evropi su one sada obuhvatale itavu oblast istono od linije, koja je otprilike, ila od Elbe u Nemakoj do Jadranskog mora, i itavo Balkansko poluostrvo osim Grke i malog dela Turske koji je ostao na tom kontinentu. Poljska,

REALNI SOCIJALIZAM" 285

ehoslovaka, Maarska, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska i Albanija su sada prele u socijalistiku zonu, kao i onaj deo Nemake koji je okupirala Crvena armija posle rata i koji se 1954. godine pretvorio u Nemaku Demokratsku Republiku". Najvei deo oblasti koje je Rusija izgubila posle rata i revolucije 1917. godine, a jedna ili dve teritorije koje su ranije pripadale Habzburkom carstvu je Sovjetski Savez povratio ili osvojio od 1939. do 1945. godine. U meuvremenu ogromno novo proirivanje komunizma se dogodilo na Dalekom istoku, prenosom vlasti na komunistike reime u Kini (1949) i, delom u Koreji (1945) i onome to je bila francuska Indokina (Vijetnam, Laos, Kamboda) tokom tridesetogodinjeg rata (1945-1975). Neto kasnije je bilo par sluajeva proirenja komunizma, oba na zapadnoj hemisferi - Kuba (1959) i u Africi sedamdesetih godina - ali je u biti socijalistiki sektor planete uoblien pedesetih godina. Zahvaljujui ogromnoj brojnosti kineskog naroda, komunizam je sada obuhvatao treinu svetskog stanovnitva, mada prosena veliina socijalistikih zemalja sem Kine, SSSR-a i Vijetnama (pedeset osam miliona) nija bila posebno velika. Stanovnitvo socijalistikih zemalja se kretalo u rasponu od 1,8 miliona u Mongoliji do trideset est miliona u Poljskoj. Ovo je bio onaj deo sveta iji e socijalni sistemi biti nazvani u jednom trenutku ezdesetih godina, u terminologiji sovjetske ideologije, zemljama realno postojeeg socijalizma"; jedan dvosmisleni termin, koji podrazumeva ili sugerie da moda ima drugih i boljih vrsta socijalizma, ali da je u praksi jedino ova vrsta stvarno ona koja funkcionie. Ovo je takoe bio region iji su politiki sistemi potpuno propali u Evropi kada su osamdesete odstupale pred devedesetim godinama. Na Istoku su se ovi politiki sistemi za sada odrali, mada se postojee ekonomsko restruktuiranje koje su u razliitom stepenu preduzeli svode na likvidaciju socijalizma kako su ga dotada ti reimi razumevali, posebno u Kini. Reimi rasuti po drugim delovima sveta, koji imitiraju ili koji su bili inspirisani realnim socijalizmom", ili su propali, ili im verovatno nije suen dug ivot. Prva stvar koja se zapaa u vezi sa socijalistikim regionom planete je ta da je tokom veeg dela svog postojanja on i ekonomski i politiki inio odvojen i uglavnom samodovoljni subuniverzum. Njegovi odnosi sa ostatkom svetske privrede, kapitalistikom ili onom kojom je dominirao kapitalizam razvijenih zemalja, bile su iznenaujue oskudne. ak i na vrhuncu velikog buma meunarodne trgovine tokom Zlatnih godina, tek je neto oko 4 odsto izvoza razvijenih trinih privreda ilo u centralistiki planirane privrede" a do osamdesetih godina udeo izvoza iz Treeg sveta koji je iao njima nije bio mnogo vei. Socijalistike privrede su slale prilino vei deo njihovog skromnog izvoza u ostatak sveta, ali ak i ako je tako, dve treine njihove spoljne trgovine u ezdesetim godinama je bilo unutar njihovog sopstvenog sektora (UN International Trade, 1983, vol. 1, str. 1046).41 Iz oiglednih razloga, bilo je malo kretanja ljudi iz prvog" u drugi" svet, mada su neke istonoevropske drave od ezdesetih godina poele da ohrabruju masovni turizam. Emigracija u nesocijalistike zemlje kao i putovanja bili su strogo kontrolisani, a povremeno i faktiki nemogui. Politiki sistemi socijalistikog sveta, u sutini modelovani prema sovjetskom sistemu, nisu imali pravog ekvivalenta drugde. Zasnivali su se na jedinoj partiji, snano hijerarhizovanoj i autoritarnoj, koja je monopolisala

41 Podaci se strogo govorei odnose na SSSR i njemu pridruene drave, ali posluie kao ilustracija reda veliina.

286 ZLATNO DOBA

dravnu vlast - u stvari je ponekad sama nadometava dravu - delovali su kao centralistiki planirane komandne privrede i (bar teorijski) nametali su stanovnicima svojih zemalja obaveznu marksistiko-lenjinistiku ideologiju. Ova izdvojenost ili samoizo- lacija socijalistikog tabora (kako e ga sovjetska terminologija zvati od kraja etrdesetih godina) su postepeno propadali sedamdesetih i osamdesetih godina. Meutim, ogroman stepen uzajamnog nepoznavanja i nerazumevanja koji je postojao izmeu dva sveta bio je sasvim neobian, posebno ako imamo na umu da je ovo bio period kada su i putovanje i komunikacije potpuno revolucionisani. Dugo vremena je vrlo malom broju informacija bilo doputeno da izau napolje a vrlo malom broju informacija o drugim delovima sveta je dozvoljeno da ue. Zauzvrat, ak i obrazovani i prefinjeni graani Prvog sveta koji nisu bili strunjaci, uviali su da im je teko da razu- meju ono ta su videli i uli u zemljama ija je prolost i sadanjost bila toliko razliita od njihove sopstvene i iji su jezici bili esto izvan njihovog domaaja. Temeljni razlog za razdvajanje dva ,,tabora bez sumnje je bio politiki. Sovjetska Rusija je videla svetski kapitalizam kao neprijatelja koga treba zbaciti svetskom revolucijom im to bude izvodljivo. Ova revolucija se nije dogodila i Sovjetska Rusija je bila izolovana, opkoljena kapitalistikim svetom, ije su najmonije vlade elele da spree uspostavljanje ovog centra globalne subverzije, a kasnije da ga uklone im bude mogue. Puka injenica da SSSR nije stekao zvanino priznanje svog postojanja od SAD sve do 1933. godine pokazuje da je njegov status u poetku bio izvan zakona. Osim toga, ak i onda kada je uvek realni Lenjin bio spreman, u stvari i revnostan, da napravi najdalekosenije ustupke stranim investitorima u zamenu za njihovu pomo ruskom ekonomskom razvoju, u stvarnosti nije naao nikog da ih primi. Tako je mladi SSSR nuno krenuo kursem u sebe zatvorenog razvoja, u faktikoj izolaciji od ostatka svetske privrede. Paradoksalno, ovo e mu uskoro pruiti najmoniji ideoloki argument. Izgledalo je da imun na dinovsku ekonomsku depresiju koja je opustoila kapitalistiku privredu posle sloma Vol strita 1929. godine. Politika je opet pomogla u tome da se sovjetska privreda izoluje tridesetih godina, a jo dramatinije, da se izoluje proirena sovjetska sfera posle 1945. godine. Hladni rat je zamrzao i ekonomske i politike odnose izmeu dve strane. Iz praktinih razloga sve ekonomske veze izmeu njih sem onih najtrivijalraijih (ili onih koje se nisu priznavale) morale su da prou dravnu kontrolu koju su nametnule obe strane. Trgovina izmeu blokova bila je u funkciji politikih odnosa. Sve do sedamdesetih i osamdesetih godina nije bilo znakova da je odvojeni privredni kosmos socijalistikog tabora" integrisan u iru svetsku privredu. Iz dananje perspektive moemo da vidimo da je to bio poetak kraja realno postojeeg socijalizma". Pa ipak nema teorijskog razloga zato sovjetska privreda, kakva se pojavila iz revolucije i graanskog rata, nije mogla da evoluira do daleko bliih odnosa sa ostatkom svetske privrede. Centralistiki planirane privrede i privrede zapadnog tipa mogu biti blisko povezane, to je pokazao primer Finske, koja je u jednom trenutku (1983) preuzimala skoro etvrtinu svog uvoza iz SSSR i tamo slala slian udeo svog izvoza. Meutim, socijalistiki tabor koji zanima istoriara je onaj koji se stvarno pojavio, ne onaj kakav bi mogao da bude. Centralna injenica o Sovjetskoj Rusiji bila je ta da njen vladar, Boljevika partija, nije nikada oekivala da e Rusija opstati u izolaciji, a kamoli da e postati nukleus u sebe zatvorene kolektivistike privrede (socijalizam u jednoj zemlji). Nijedan od uslova koje su Marks i njegovi sledbenici tada smatrali bitnim za uspostavljanje socijalistike privrede nije bio prisutan na toj ogromnoj trupini zemlje koja je fakti

REALNI SOCIJALIZAM" 287

ki u Evropi bila poslovini primer za ekonomsku i drutvenu zaostalost. Osnivai marksizma su pretpostavljali da bi funkcija ruske revolucije mogla da detonira revolucionarnu eksploziju u razvijenijim industrijskim zemljama gde su uslovi za izgradnju socijalizma bili prisutni. Kao to smo videli ovo je ba ono to je izgledalo da e se desiti 1917 1918. godine, i za ta se inilo da opravdava bar meu marksistima Lenji- novu vrlo protivrenu odluku da odredi kurs boljevike politike prema vlasti sovjeta i ka socijalizmu. Po Lenjinovom gledanju, Moskva e biti samo privremeni tab socijalizma dok se on ne pomeri u svoju stalnu prestonicu Berlin. Nije sluajno to je slubeni jezik Komunistike internacionale, koja je 1919. godine osnovana kao generalni tab svetske revolucije bio - i ostao - ne ruski ve nemaki. Kada je postalo jasno da e Sovjetska Rusija biti, za neko vreme koje sigurno nee biti kratko, jedina zemlja u kojoj je trijumfovala proleterska revolucija. Logina, u stvari jedina uverljiva politika za boljevike je bila da je preobraze od zaostale u naprednu zemlju to je mogue bre. Najoigledniji poznati nain da se to postigne bio je kombinacija totalne ofanzive protiv kulturne zaostalosti ozloglaeno ,,mranih neukih, nepismenih i sujevernih masa sa jednom totalnom kampanjom za tehnoloku modernizaciju i industrijsku revoluciju. Komunizam zasnovan na sovjetskom modelu je stoga postao prvenstveno program za pretvaranje zaostalih zemalja u one napredne. Ova koncentracija ultrabrzog ekonomskog rasta nije bila neprivlana ak i u razvijenom kapitalistikom svetu u njegovom dobu katastrofe, koji je oajniki traio nain da oivi svoj ekonomski dinamizam. To je bilo jo relevantnije za probleme sveta izvan Zapadne Evrope i Severne Amerike, iji je vei deo mogao prepoznati sopstveni lik u agrarnoj zaostalosti Sovjetske Rusije. Sovjetski recept za ekonomski razvoj - centrali- zovano dravno ekonomsko planiranje usmereno na ultrabrzu izgradnju bazinih industrija i infrastrukture bitnih za moderno industrijsko drutvo - izgledao je kao da je za njih izmiljen. Moskva nije bila privlaniji model od Detroita i Manestera samo zato to se zalagala za antiimperijalizam, ve se takoe inila i kao pogodniji model, posebno za one zemlje kojima su nedostajali i privatni kapital i velika masa privatne i profitno orijentisane industrije. U ovom smislu je socijalizam41 nadahnjivao veliki broj odskora nezavisnih ekskolonijalnih zemalja posle Drugog svetskog rata ije su vlade odbacivale komunistiki politiki sistem (videti poglavlje 12). Poto su zemlje koje su se pridruivale sistemu takoe bile zaostale i agrarne, s izuzetkom ehoslovake, DDR i u manjoj meri Maarske, takoe je izgledalo da i njima odgovara sovjetski ekonomski recept, a njihovi novi vladari su se upustili u zadatak privredne izgradnje sa istinskim entuzijazmom. Osim toga, izgledalo je da recept deluje. Izmeu ratova, a posebno tridesetih godina, stopa rasta sovjetske privrede je preticala sve druge zemlje osim Japana, a tokom prvih petnaest godina posle Drugog svetskog rata, privrede socijalistikog tabora44 su rasle znatno bre od onih na Zapadu, toliko da su sovjetske voe kao Nikita Hruov iskreno verovali u to da e, ako se krivulja njihovog rasta produi po istoj stopi, socijalizam nadmaiti kapitalizam u predvidljivoj budunosti; kao to je zapravo verovao i britanski premijer Harold Makmilan. Pedesetih godina se vie od jednog ekonomskog posmatraa pitalo da li je to mogue. Prilino je zanimljivo da se u spisima Marksa i Engelsa ne mogu nai rasprave planiranju44 koje e biti centralni kriterijum socijalizma, niti i brzoj industrijalizaciji sa prvenstvom datim tekim industrijama, iako je planiranje implicitno u podrutvljenoj ekonomiji. A socijalisti pre 1917. godine, marksisti ili ostali, bili su prezauzeti suprotstavljajui se kapitalizmu da bi mnogo razmiljali o prirodi privrede

288 ZLATNO DOBA

koja treba da zameni kapitalizam, a posle Oktobra sam Lenjin, koji je, kako se sam izrazio, umoio jednu nogu u duboke vode socijalizma, nije pokuavao da zaroni u nepoznato. Kriza graanskog rata bila je ono to je stvari dovelo do kritine take. Ona je dovela do nacionalizacije svih industrija sredinom 1918. godine, i do ratnog komunizma*1, pomou kojeg je boljevika drava organizovala svoj ivot i borbu na ivot i smrt protiv kontrarevolucije i strane intervencije, i pomou kog je pokuala da za tu svrhu sakupi sredstva. Sve ratne privrede, ak i u kapitalistikim zemljama, sadravale su element dravne kontrole i dravnog planiranja. U stvari, specifina inspiracija za Lenjinovu ideju planiranja je bila nemaka ratna privreda 1914-1918. godine (koja, kao to smo videli, verovatno nije bila najbolji uzor u svom vremenu i svojoj vrsti). Komunistike ratne privrede su prirodno iz principijelnih razloga bile sklone da zamene privatnu svojinu i privatno upravljanje, dravnom svojinom i dravnim upravljanjem, i da se okanu trita i mehanizma cena, posebno zato to nita od toga nije bilo od velike koristi u improvizovanju ratnih napora kada se za to ukazala potreba, a bilo je pravih komunistikih idealista, poput Nikolaja Buharina, koji su u graanskom ratu videli priliku da uspostave glavne strukture komunistike Utopije, a sumornu ekonomiju krize, stalne i opte oskudice, i nenovano rasporeivanje osnovnih potreptina narodu - hleba, odee, karata za prevoz - kao spartansku najavu socijalnog ideala. U stvari, kada se sovjetski reim pobedonosno pojavio iz borbi 1918-1920. godine, postalo je jasno da ratni komunizam, kako god za neko vreme bio neophodan, ne moe da se nastavi, delom zbog toga to bi se seljaci pobunili protiv vojnih rekvizicija njihovog ita, to je bila osnova ratnog komunizma, a radnici protiv njegovih tekoa, a delom zbog toga to on nije pruao efikasna sredstva za obnovu privrede koja je bila praktino unitena: proizvodnja gvoa i elika je opala sa 4,2 miliona tona 1913. godine, na dve stotine hiljada tona 1920. godine. Sa svojim uobiajenim realizmom Lenjin je 1921. godine uveo Novu ekonomsku politiku, koja je ponovo vratila trite, i koja se po njegovim spostvenim reima, povukla od ratnog komunizma na dravni kapitalizam*1. Pa ipak u samom tom trenutku, kada je ve zaostala privreda Rusije spala na 10 odsto predratne veliine (videti poglavlje 2), oigledno je potreba da se ona masivno industrijalizuje i to dravnim planiranjem, oigledno postala prioritetan zadatak sovjetske vlade. I dok je Nova ekonomska politika razgraivala ratni komunizam, dravna kontrola i dravna prinuda su i dalje bili jedini poznati modeli privrede sa socijalistikom svojinom i socijalistikim upravljanjem. Prva planska institucija, Dravna komisija za elektrifikaciju Rusije (GoElRo) 1920. godine je sasvim prirosno bila usmerena na to da modernizuje tehnologiju, a Dravna planska komisija osnovana 1921. godine (Gosplan) imala je optije ciljeve. Ona je opstala pod tim imenom sve do kraja SSSR-a. Postala je predak i inspi- rator svih dravnih institucija smiljenih da planiraju, ili ak da sprovode makroeko- nomsku kontrolu nad privredam dvadesetovekovnih drava. Nova ekonomska politika (NEP) bila je predmet ostraene debate u Rusiji dvadesetih godina i ponovo tokom osamdesetih, u ranim Gorbaovljevim godinama, ali iz razliitih razloga. Dvadesetih godina jasno je shvatana kao poraz komunizma, ili bar kao skretanje kolona koje mariraju ka socijalizmu sa glavnog puta, i koje moraju da nau naina da se na njega vrate. Radikali, kakvi su bili sledbenici Trockog, eleli su raskid sa NEP-om to je pre mogue, i za masovnu kampanju industrijalizacije, to je bila politika koja je na kraju prihvaena pod Staljinom. Umerenjaci, predvoeni Buharinom, koji je svoj ultraradikalizam iz godina ratnog komunizma ostavio iza

sebe, imali su jasnu svest o politikim i ekonomskim pritiscima pod kojim je boljevika vlada morala da deluje u zemlji kojom je seljaka poljoprivreda nadmonije dominirala REALNI SOCIJALIZAM" 289 nego pre revolucije. Oni su davali prvenstvo postepenom preobraaju. Lenjino- vi sopstveni pogledi se nisu mogli izraziti nakon to ga je pogodila paraliza 1922. godine preiveo je tek do 1924. godine - ali izgleda da je, dok je mogao da se izraava prednost davao postepenosti. Na drugoj strani, debate iz osamdesetih godina su bile retrospektivne potrage za jednom istorijskom socijalistikom alternativom staljinizmu koji je u stvari usledio za NEP-om: razliiti put u socijalizam od onoga koga su zapravo predviale boljevika levica i desnica dvadesetih godina. U retrospektivi Buharin je postao neka vrsta proto-Gorbaova. Ove debate vie nemaju znaaja. Gledajui unazad moemo da vidimo da je prvobitno opravdanje za odluku da se uspostavi socijalistika vlast u Rusiji nestalo onda kada proleterska revolucija" nije uspela da osvoji Nemaku. Jo gore od toga, Rusija je preivela Graanski rat u ruevinama i daleko zaostalija nego to je bila pod carizmom. Istina, car, aristokratija, sitno plemstvo i buroazija su otili. Dva miliona ljudi je emigriralo, uzgred liavajui sovjetsku dravu velikog dela njenog obrazovanog kadra. A isto tako je nestao i industrijski razvoj carske ere i vei deo industrijskih radnika koji su obezbeivali drutvenu i politiku bazu boljevike partije. Revolucija i graanski rat su ih pobili ili rasprili, ili premestili iz fabrika u dravne i partijske kancelarije. Ono to je ostalo bila je Rusija jo vre usidrena u prolost, i nepokretna, nepromenljiva masa seljaka u obnovljenim seoskim zajednicama, kojima je revolucija (nasuprot ranijim Marksovim procenama) dala zemlju, ili bolje reeno, ije je zauzimanje i raspodelu zemlje prihvatila kao nunu cenu pobede i opstanka. Na mnogo naina NEP je bio kratkotrajno zlatno doba seljake Rusije. Iznad njih je visila Boljevika partija koja vie nikoga nije predstavljala. Kako je Lenjin shvatio na njegov uobiajeni lucidni nain, sve na ta je partija imala da rauna bila je injenica da jeste, i da e po svoj prilici ostati, prihvaena i uvrena vlast u zemlji. Nije imala nita drugo. Pa ak i tako, ono to je stvarno vladalo zemljom bio je korov manjih i veih birokrata, u proeku ak i manje obrazovanih i strunih nego ranije. Koje je opcije imao ovaj reim, koga su uz to i svetske vlade i kapitalisti izolo- vali i bojkotovali, i koji je imao obzira za revolucionarnu eksproprijaciju ruske imovine i investicija? NEP je zaista bio briljantno uspean u obnavljanju sovjetske privrede iz ruevina 1920. godine. Do 1926. godine, sovjetska industrijska proizvodnja se vie ili manje oporavila do svog preratnog nivoa, iako to nije mnogo znailo. SSSR je ostao preteno ruralna zemlja kao i 1913. godine (82 odsto stanovnitva u oba sluaja) (Berg- son/Levine, 1983, str. 100; Nove, 1969), a stvarno je samo 7,5 odsto stanovnitva bilo zaposleno izvan poljoprivrede. Ono to je ova seljaka masa elela da proda gradovima; ono to je elela da od njih kupi; koliko su eleli da utede od svog prihoda; i koliko je od mnogo miliona onih koji su odabrali da se prehrane na selima radije nego da se suoe sa gradskom bedom, elelo da napustu imanja; sve ovo je odreivalo rusku ekonomsku budunost, jer, bez obzira na poreske prihode drave, nije bilo drugog dostupnog izvora investicija i radne snage. Ostavljajui na stranu sva politika razmatranja, nastavljanje NEP-a, izmenjenog ili ne, u najboljem sluaju bi proizvelo umerenu stopu industrijalizacije. Osim toga, dok nije bilo mnogo vie industrijskog razvoja, bilo je malo ega to bi seljaci mogli da kupe u gradu, to bi ih dovelo u iskuenje da radije prodaju svoje vikove, nego da ih pojedu i popiju na selu. Ovo (to je poznato kao kriza makaza cena) bie ona oma koja je konano zadavila NEP. ezdeset godi

290 ZLATNO DOBA

na kasnije sline, ali ovaj put proleterske makaze su potkopale Gorbaovljevu perestrojku. Zato bi, dokazivali su sovjetski radnici, oni trebalo da podiu svoju produktivnost da bi zaradili vea primanja ako privreda ne proizvodi potroaka dobra koja mogu da se kupe od ovih veih plata? Ali kako bi ovi proizvodi mogli da se proizvedu ukoliko sovjetski radnici ne podignu svoju produktivnost? Stoga nikada nije bilo verovatno da e NEP - tj. uravnoteen ekonomski rast zasnovan na seljakoj trinoj privredi kojom kormilari drava koja kontrolie njene dominantne kvote - pruiti trajnu strategiju. Za reim opredeljen za socijalizam u svakom sluaju su preovlaujui bili politiki argumenti protiv NEP-a. Zar ne bi NEP stavio male snage onih opredeljenih za novo drutvo na milost i nemilost sitne robne proizvodnje i sitnog preduzetnitva koji bi obnovili tek zbaeni kapitalizam? Pa ipak ono to je boljeviku partiju navelo da okleva bila je oekivana cena alternative. Alternativa je bila nasilna industrijalizacija: to je znailo drugu revoluciju, ali ovaj put ne onu koja se die odozdo ve onu koju dravna sila namee odozgo. Staljin koji je predsedavao tokom narednog gvozdenog doba SSSR-a - bio je autokrata izuzetne, neko bi mogao rei jedinstvene okrutnosti, surovosti i nedostatka skrupula. Malobrojni su ljudi koji su manipulisali terorom u veim optim razmerama. Nema sumnje da bi pod nekim drugim voom boljevike partije patnje naroda SSSR-a bile manje, kao i broj rtava. Meutim, bilo kakva politika nagle industrijalizacije u Sovjetskom Savezu, u okolnostima toga vremena, morala je da bude surova i, zbog toga to bi bila nametnuta protiv volje veine naroda i to bi narodu nametala ozbiljne rtve, bi bila do izvesne mere prisilna. A centralizovana komandna ekonomija koja je rukovodila ovom kampanjom pomou svojih ,,planova bila je isto tako neminovno blia vojnoj operaciji nego ekonomskom poduhvatu. S druge strane, poput vojnih poduhvata koji imaju istinski moralni legitimitet u narodu, vratolomna industrijalizacija prvih Petogodinjih planova (1929-1941) stvorila je podrku samim tim to je krv, patnje, suze i znoj nametnula narodu. Kao to je eril znao, samo rtvovanje moe da motivie. Ma koliko moe biti teko da se u to poveruje, ak je i staljinistiki sistem, koji je seljake opet pretvorio u kmetove vezane za zemlju a velike delove privrede uinio zavisnim od zatvorske radne snage koja je brojala od etiri do trinaest miliona ljudi (Gulazi) (Van der Linden, 1993), skoro je sigurno uivao znaajnu podrku, mada jasno ne i meu seljatvom (Fitzpatrick, 1994). Ta planska privreda petogodinjih planova koja je zauzela mesto NEP-a 1928. godine nuno je bila grub instrument - daleko grublji nego to su bili prefinjeni prorauni Gosplanovih ekonomskih pionira dvadesetih godina, koji su za uzvrat bili daleko grublji nego planski instrumenti na raspolaganju vlada i velikih korporacija poznog dvadesetog veka. U sutini posao planske privrede bio je pre da stvori nove industrije nego da njima upravlja, i ona je odabrala da neposredno prvenstvo da bazinim tekim industrijama i proizvodnji energije to su bili temelji svake velike industrijske privrede: ugalj, gvoe i elik, elektrina energija, nafta, itd. Izuzetno bogatstvo Sovjetskog Saveza u odgovarajuim sirovinama nainilo je ovaj izbor i loginim i podesnim. Kao u ratnoj privredi - a sovjetska planska privreda je bila neka vrsta ratne privrede - proizvodni ciljevi se mogu, a odista se esto i moraju, postavljati bez obzira na cenu i efikasnost, a za njih je merilo da li i kada mogu biti dostignuti. Kao u svim takvim naporima na ivot i smrt, najefikasniji metod ispunjavanja ciljeva i udovoljavanja rokovima je davanje hitnih naloga koji stvaraju sveoptu urbu. Sovjetska privreda se ustalila kao zbir rutinskih operacija koje prekidaju esti, skoro institucionalizovani okant-

ni napori koji su odgovor na nareenja odozgo. Kasnije je Nikita Hruov oajniki tragao za nainom koji bi uinio da sistem radi nekako drugaije a ne samo da odgovara na REALNI SOCIJALIZAM" 291 dernjavu" (Hruov, 1990, str. 18). Ranije je Staljin iskoriavao ,,jurianje tako to je namerno postavljao nerealne ciljeve koji su podsticali nadljudske napore. Osim toga, ciljeve koji su jednom postavljeni morali su da razumeju, i sprovedu sve dole do najudaljenije predstrae u unutranjosti Azije - administratori, rukovodioci, tehniari i radnici, koji su, naroito u prvoj generaciji, bili neiskusni, slabo obrazovani i naviknuti vie na drvena rala nego na maine. (Karikaturista Dejvid Lou (Low), prilikom posete SSSR-u ranih tridesetih godina, nacrtao je skicu kolhozne devojke koja rasejano pokuava da pomuze traktor11.) To je uklonilo poslednje elemente suptilnosti, osim na samom vrhu, koji je iz tog razloga, poneo odgovornost sve vee totalne centralizacije. Kao to su nekada Napoleon i njegov ef generaltaba morali da nadoknauju tehnike nedostatke njegovih marala, koji su u sutini bili nestruni oficiri koji su u borbi unapreeni od obinih vojnika, tako su se sve odluke sve vie koncen- trisale u vrhu sovjetskog sistema. Preterana centralizacija Gosplana nadoknaivala je nedostatak privrednih rukovodilaca. Manjkavost ove procedure je bila ogromna biro- kratizacija ekonomskog aparata kao i svih drugih delova sistema.42 Sve dok je privreda ostajala na poluprimitivnom nivou, i dok je imala zadatak samo da postavi temelj za modernu industriju, ovaj je neuglaeni sistem, razvijen uglavnom tridesetih godina funkcionisao. On je ak razvio sopstvenu fleksibilnost, na jednako grub nain. Postavljanje jednog mnotva ciljeva nije nuno dovodilo do ometanja toga da se postave drugi ciljevi, kao to bi bilo u prefinjenoj modernoj ekonomiji. U stvari, za zaostalu i primitivnu zemlju, izolovanu od strane pomoi, komandna privreda sa svim svojim rasipanjem i neefikasnou, funkcionisala je impresivno. Ona je SSSR pretvorila u veliku industrijsku privredu za nekoliko godina i to takvu koja je bila kadra, to carska Rusija nije, da preivi i pobedi u ratu protiv Nemake uprkos privremenom gubitku oblasti koje su sadravale treinu njegovog stanovnitva i u mnogim industrijama, polovinu industrijskih postrojenja. Mora se dodati da bi u malo kom drugom reimu ljudi mogli ili hteli da podnesu rtvovanje u ovom ratnom naporu koji je bez premca (videti Milvvard, 1979, str. 92-97), ili zaista, one napore iz tridesetih godina. Pa ipak, ako je sistem drao potronju stanovnitva na najniem nivou - 1940. godine privreda je proizvodila tek neto vie od jednog para obue po svakom stanovniku Sovjetskog Saveza - on je svojim stanovnicima garantovao taj socijalni minimum. On im je davao zaposlenje, hranu, odeu i stan po kontrolisanim (tj. dotiranim) cenama, kao i plate, penzije zdravstvenu zatitu i priblinu jednakost, sve dok sistem nagraivanja putem specijalnih privilegija za nomenklaturu nije izmakao iz ruku posle Staljinove smrti. Mnogo velikodunije, davao je obrazovanje. Preobraaj uglavnom nepismene zemlje u moderni SSSR bio je po bilo kojim standardima, vrlo visoko postignue. A za milione onih sa sela, za koje je ak i u najotrija vremena, sovjetski razvoj znaio otvaranje novih horizonata, beg iz mraka i neznanja u grad, svetio i progres, a da i ne pominjemo lino napredovanje i karijeru, argument za novo drutvo je bio potpuno ubedljiv. U svakom sluaju, nisu poznavali drugo drutvo.

42 Ako se moraju izdavati dovoljno, jasne instrukcije za svaku veliku grupu proizvoda i svakoj proizvodnoj jednici, i to u odsustvu planiranja na vie nivoa, onda centar ne moe a da ne bude optereen kolosalnim bremenom rada (Dyker, 1985, str. 9).

292 ZLATNO DOBA

Meutim, ova pria o uspehu ne obuhvata poljoprivredu i one koji su od nje iveli, jer je industrijalizacija poivala na grbai eksploatisanog seljatva. Malo ta se moe rei u prilog sovjetskoj politici prema seljacima i poljoprivredi, sem moda da seljaci nisu bili jedini koji su nosili breme socijalistike prvobitne akumulacije" (fraza jednog sledbenika Trockog koji je nju zastupao)43 kao to se tvrdilo. Radnici su takoe nosili deo tereta koji se sastojao u stvaranju resursa za budue investiranje. Seljaci - veina stanovnitva - ne samo da su imali politiki i pravno inferioran status, bar sve do Ustava iz 1936. godine (koji je bio potpuno bez uinka); ne samo da su bili jae oporezovani i da su dobijali manje sigurnosti, ve je osnovna poljoprivredna politika koja je zamenila NEP, naime prinudna kolektivizacija i teranje u zadruna ili dravna gazdinstva, bila i ostala katastrofalna. Njen neposredan efekt je bio taj da je snizila proizvodnju itarica i skoro prepolovila stoni fond, prouzrokujui na taj nain veliku glad 1932-1933. godine. Kolektivizacija je dovela do pada ve niske produktivnosti ruske zemljoradnje, koja nije povratila svoj nivo iz NEP vremena sve do 1940. godine, ili ako se imaju u vidu dalje katastrofe u Drugom svetskom ratu, sve do 1950. godine (Tuma, 1965, str. 102). Masovna mehanizacija koja je pokuavala da nadoknadi ovaj pad, takoe je bila i ostala, masovno neefikasna. Posle posleratnog perioda koji je obeavao, kada je sovjetska poljoprivreda ak proizvodila skromne vikove ita za izvoz, mada nikada nije izgledalo da e SSSR postati veliki izvoznik kao to je bila carska Rusija, sovjetska zemljoradnja vie nije bila u stanju da prehrani stanovnitvo. Od ranih sedamdesetih godina, ona se oslanjala, i do etvrtine svojih potreba, na svetsko trite itarica. Da nije bilo neznatnog poputanja kolektivnog sistema, koje je omoguilo seljacima da proizvode za trite na malim privatnim parcelama - koje su pokrivale oko 4 odsto obraenog zemljita 1938. godine sovjetski potroa bi malo ta drugo jeo do crnog hleba. Ukratko, SSSR je zamenio jednu neefikasnu seljaku poljoprivredu za neefikasnu kolektivistiku poljoprivredu po ogromnoj ceni. Kao to esto biva, u tome su se ogledali drutveni i politiki uslovi Sovjetske Rusije, pre nego li svojstvena priroda boljevikog projekta. Zadrugarstvo i kolektivizacija, kombinovani u razliitom stepenu sa privatnom obradom zemljita - pa ak, kao u izraelskim kibucima, koji su komunistikiji od bilo ega u Sovjetskom Savezu, - moe biti uspeno, dok je isto seljaka poljoprivreda esto bolja u izvlaenju subvencija od vlade, nego li profita iz zemljita.44 Meutim, uopte nema sumnje da je poljoprivredna politika u SSSR-u bila neuspeh. I da je suvie esto bila oponaana od kasnijih socijalistikih reima. Drugi aspekt sovjetskog razvoja za koga se vrlo malo toga moe rei u prilog je ogromna i prenaduvana birokratizacija koju je rodila centralizovana komandna vladavina, i sa kojom ak i Staljin nije bio u stanju da se nosi. Zaista, bilo je ozbiljnog dokazivanja da je Veliki teror s kraja tridesetih godina bio Staljinov oajniki metod

43 Po Marksu, prvobitna akumulacija" putem eksproprijacije i pljakanja bila je neophodna da bi omoguila kapitalizmu sticanje prvobitnog kapitala koji je kasnije preduzeo svoju sopstvenu endogenu akumulaciju. 44 Tako je u prvoj polovini osamdesetih godina, Maarska, sa uglavnom kolektivizovanom zemljoradnjom, izvozila vie poljoprivrednih proizvoda od Francuske, sa poljoprivredne povrine malo vee od etvrtine one francuske, a dvaput vie (u vrednosti) je izvozila nego to je izvozila Poljska sa poljoprivrednim zemljitem skoro tri puta veem od maarskog. Poljska zemljoradnja, kao i francuska, nije bila kolektivizovana (FAO Production, 1986, FAO Trade, vol. 40, 1986).

REALNI SOCIJALIZAM" 293

da savlada birokratski lavirint i vesto izmicanje veem delu dravne kontrole i nalo- ga (Lewin, 1991, str. 17), ili bar da sprei da birokratija preuzme vlast kao okotala vladajua klasa, kao to se na kraju i desilo pod Brenjevom. Svaki pokuaj da se administracija napravi fleksibilnijom i efikasnijom, samo ju je uveavao i inio neophodni- jom. Krajem tridesetih godina ona je rasla po stopi dva i po puta veoj od stope porasta opte zaposlenosti. Kada se rat pribliio, na svaka dva radnika bilo je vie od jednog administratora (Lewin, 1991). Kau da se pod Staljinom gornji sloj ovih rukovodeih kadrova sastojao od jedinstveno monih robova, uvek na ivici katastrofe. Njihova vlast i privilegije uvek su bili pod senkom stalnog memento mori. Posle Staljina, ili bolje reeno nakon to je poslednji od velikih gazda, Nikita Hruov, uklonjen 1964. godine, vie nije bilo nieg u sistemu da spreava stagnaciju. Trei nedostatak sistema, i to onaj koji ga je na kraju potopio, bila je njegova nefleksibilnost. Sistem je bio podeen na stalni rast proizvodnje proizvoda iji su karakter i kvalitet bili predodreeni, ali nije sadravao ugraeni mehanizam za menjanje bilo kvantiteta (osim poveanja) bilo kvaliteta, niti mehanizam za inovaciju. U stvari, sistem nije znao ta da radi sa inovacijama, i nije ih koristio u civilnoj ekonomiji, za razliku od vojno industrijskog kompleksa.45 to se tie potroaa, za njih se nije brinulo ni trite koje bi ukazivalo na njihove sklonosti, niti bilo kakvo naginjanje u njihovu korist unutar ekonomskog ili, kao to emo videti, politikog sistema. Naprotiv, planski mehanizam je reprodukovao prvobitnu naklonost sistema za maksimalni rast kapitalnih dobara. Najvie to se moglo tvrditi bilo je to, da dok je privreda rasla, obezbeivala je vie potronih dobara, ak iako je industrijska struktura nastavljala da daje prednost kapitalnim dobrima. ak i ako je bilo tako, sistem distribucije je bio tako lo, a iznad svega, sistem organizovanja usluga nije postojao, da je porast ivotnog standarda u Sovjetskom Savezu - a poboljanja od etrdesetih do sedamdesetih godina veka su bila upeatljiva - mogao da funkcionie samo uz pomo ekstenzivne ,,druge ili ,,sive ekonomije, koja je naglo rasla, posebno od kraja ezdesetih godina. Poto nezva- nine ekonomije po privredi izmiu zvaninoj dokumentaciji, moemo samo da nagaamo o njenoj veliini - ali je krajem sedamdesetih godina procenjivano da je sovjetsko gradsko stanovnitvo troilo oko dvadeset milijardi rubalja na privatne potroake, medicinske i pravne usluge, plus oko jo sedam milijardi na ,,baki kojim se usluga osigurava. (Alexeev, 1990). Ova suma bi se u to vreme mogla uporediti sa ukupnim uvozom ove zemlje. Ukratko, sovjetski sistem je bio planiran da industrijalizuje jednu vrlo zaostalu i nerazvijenu zemlju to je bre mogue, pod pretpostavkom da e njen narod biti zadovoljan ivotnim standardom koji garantuje socijalni minimum i standard materijalnog ivota neto vei od golog preivljavanja - koliko vei, zavisilo je od onoga to je kapalo od opteg rasta privrede podeene za dalju industrijalizaciju. Mada onako neefikasan i rasipan kakav je bio, ovaj sistem je postigao te ciljeve. Carska Rusija je 1913. godine sa 9,4 odsto svetskog stanovnitva, proizvodila 6 odsto ukupnog svetskog nacionalnog dohotka" i 3,6 odsto svetske industrijske proizvodnje. SSSR je 1986. godine sa manje od 6 odsto globalnog stanovnitva proizvodio 14 odsto svetskog nacionalnog dohotka i 14,6 odsto svetskog industrijskog proizvoda. (Ali je udeo u svet-

45 Tek je jedna treina svih pronalazaka pronala primenu u privredi a ak i u tim sluajevima njihova difuzija je bila retka (Vernikov, 1989, str. 7). Izgleda da se ovaj podatak odnosi na 1986. godinu.

294 ZLATNO DOBA

skoj poljoprivrednoj proizvodnji bio tek neznatno vei od carske Rusije.) (Bolotin, 1987, str. 148-152.) Rusija se preobrazila u veliku industrijsku silu, a odista je njen status supersile, koji se odravao skoro pola veka, oslanjao na ovaj uspeh. Meutim, nasuprot oekivanjima komunista, maina sovjetskog ekonomskog razvoja je bila tako konstruisana da je usporavala, a ne ubrzavala, kada bi, nakon to je vozilo prelo odreeno rastojanje, voza pritiskao gas. Njen dinamizam je sadravao mehanizam sopstvenog iscrpljivanja. Ovo je bio sistem koji je, posle 1944. godine postao model pod kojim je ivela treina oveanstva. Ipak, sovjetska revolucija je takoe razvila vrlo osoben politiki sistem. Evropski pokreti na levici, ukljuujui i marksistike radnike i socijalistike pokrete kojima je pripadala boljevika partija, crpli su iz vrela dve politike tradicije: elektoralne, a ponekad i direktne demokratije, i centralistikih, na akciju orijentisanih revolucionarnih napora nasleenih od jakobinske faze francuske revolucije. Ovi masovni radniki i socijalistiki pokreti, koji su se pojavljivali skoro svugde po Evropi na kraju devetnaestog veka, bilo kao partije, bilo kao sindikati i zadruge, bilo kao kombinacija svega ovoga, bili su snano demokratski i po unutranjoj strukturi i po politikim tenjama. U stvari, onde gde ustavi zasnovani na irokom pravu glasa jo nisu postojali, oni su bili glavne snage koje su vrile pritisak za takav ustav, a za razliku od anarhista, marksisti su u osnovi bili opredeljeni za politiku akciju. Politiki sistem SSSR-a koji je kasnije prenesen u socijalistiki svet, napravio je otar raskid sa demokratskom stranom socijalistikog pokreta, iako je zadrao sve vie akademsko opredeljenje za njega u teoriji.46 On je ak otiao daleko iza jakobinske tradicije, koja kako god bila predana revolucionarnoj strogosti i surovoj akciji, nije zastupala individualnu diktaturu. Ukratko, kao to je sovjetska privreda bila komandna privreda, tako je i sovjetska politika bila komandna politika. Ova evolucija se donekle ogledala u istoriji boljevike partije, delimino zbog kriza i hitnih prioriteta mladog sovjetskog reima, delimino zbog osobenosti sina obuara pijanice, biveg bogoslova iz Gruzije, koji je postao autokrata Sovjetskog Saveza pod imenom koji je sam izabrao ovek od elika, naime zbog J. V. Staljina (1879-1953). Lenjinov model avangardne partije", sastavljene od jedinstveno delo- tvornih disciplinovanih kadrova profesionalnih revolucionara, usmerenih na to da sprovode zadatke koje im je zadavalo centralno rukovodstvo, bio je potencijalno autoritaran, na ta su od poetka ukazivali drugi podjednako revolucionarni ruski marksisti. ta je moglo da zaustavi ,,supstituizam partije u ime masa na ije voenje je polagala pravo? Ili njene (izabrane) komitete, ili redovne kongrese, da u ime lanova izraavaju njihove poglede? Ili stvarno operativno rukovodstvo da nastupa u ime centralnog komiteta i konano (teorijski izabranog) vou, koji je u praksi zamenjivao sve njih? Kako se pokazalo, opasnost nije bila manje realna zato to Lenjin nije ni eleo ni bio u poziciji da bude diktator, ili zato to se boljevika partija, kao sve organizacije ideoloke levice, ponaala manje kao vojni tab a vie kao drutvo za beskrajne diskusije.

46 Tako je autoritarni centralizam tako karakteristian za komunistike partije zadrao zvanian naziv demokratski centralizam", a sovjetski Ustav iz 1936. godine je, na papiru, tipino demokratski ustav, sa isto onoliko prostora za viepartijske izbore kao recimo, u amerikom ustavu. To nije bilo samo friziranje injenica, poto je njegov vei deo skicirao Nikolaj Buharin koji je, kao stari predratni marksistiki revolucionar nesumnjivo verovao da ovaj tip ustava odgovara socijalistikom drutvu.

REALNI SOCIJALIZAM" 295

Ta opasnost se jo vie pribliila posle Oktobarske revolucije, kada se boljevika partija iz jednog tela od par hiljada ilegalaca pretvorila u masovnu partiju stotina hiljada, i konano miliona profesionalnih mobilizatora, administratora, izvrilaca i kontrolora, koji su progutali stare boljevike" i druge socijaliste iz vremena pre 1917. godine koji su im se pridruili, kakav je bio Lav Trocki. Oni nikako nisu sudelovali u staroj politikoj kulturi levice. Jedino to su znali bilo je da je partija uvek bila u pravu i da odluke koje donose nadreeni autoriteti moraju da se sprovode da bi se spasila revolucija. Kakav god da je bio prerevolucionarni stav boljevika prema demokratiji unutar i izvan partije, prema slobodi govora, graanskim slobodama i toleranciji, okolnosti u godinama 1917-1921. su nametale sve autoritativniji nain vladanja partijom (i unutar nje), koja je bila spremna na bilo koju akciju koja je bila (ili se takvom inila) neophodna da se odri krhka sovjetska vlast koja se borila za opstanak. Sovjetska vlast zapravo nije otpoela kao jednopartijska vladavina, niti kao ona koja odbacuje opoziciju, ali je u graanskom ratu pobedila kao jednopartijska diktatura poduprta monim policijskim aparatom, i koja je protiv kontrarevolucionara koristila teror. Sama Partija je, to je isto tako znaajno, napustila unutarpartijsku demokratiju, kada je zabranjena kolektivna diskusija o alternativnim politikama (1921). Demokratski centralizam" koji je vladao u teoriji, postao je puki centralizam. Partija je prestala da deluje po sopstvenom partijskom statutu. Godinji sastanci partijskog kongresa postajali su manje redovni, sve dok pod Staljinom nisu postali nepredvidljivi i povremeni. Godine NEP-a su opustile atmosferu izvan politike, ali ne i oseanje da je partija bila zaraena manjina, koja je moda imala istoriju na svojoj strani, ali koja je delovala protiv volje ruskih masa i protiv ruske sadanjice. Odluka da se industrijalizacija pokrene odozgo, automatski je angaovala sistem u tome da namee svoj autoritet, moda i okrutnije nego u godinama graanskog rata, jer je njegov mehanizam za vrenje vlasti sada bio mnogo vei. Tada su i poslednji elementi deobe vlasti, i skroman, mada sve manji prostor za manevrisanje sovjetske vlade mimo partije, dokrajeni. Jedinstveno politiko vodstvo partije sada je koncentrisalo apsolutnu vlast u svojim rukama, poti- njavajui sve ostale. To je bio trenutak u kome je sistem pod Staljinom postao autokratija, i to takva koja tei da nametne totalnu kontrolu nad svim aspektima ivota i misli svojih graana, da celo njihovo postojanje, koliko je mogue, bude podreeno postizanju ciljeva sistema, kako ih je odredio vrhovni autoritet. Ovo sigurno nisu zamiljali Marks i Engels, niti je takvu koncepciju razvijala Druga (marksistika) internacionala sa veinom svojih partija. Tako Karl Libkneht, koji je uz Rozu Luksemburg postao voa nemakih komunista i koga su reakcionarni oficiri ubili zajedno sa njom 1919. godine, ak nije ni tvrdio da je marksista, iako je bio sin osnivaa nemake Socijaldemokratske partije. Austro-marksisti, i pored toga to su, kao to im ime sugerie, bili opre- deljeni za Marksa, nisu se ustruavali da idu sopstvenim razliitim putevima, pa ak i kada je neko igosan kao zvanini jeretik, kao to je bio Eduard Berntajn zbog njegovog revizionizma", smatralo se normalnim da je on legitimni socijaldemokrata. Zapravo, on je nastavio da bude zvanini urednik dela Marksa i Engelsa. Ideja da bi socijalistika drava trebalo da prisili svakog graanina da isto misli, a kamoli da daruje svojim voama neto nalik na papsku nepogreivost (to da bi bilo koji pojedinac mogao da vri ovu funkciju bilo je nezamislivo), ne bi pala na pamet bilo kom vodeem socijalisti pre 1917. godine.

296 ZLATNO DOBA

U najboljem sluaju moglo bi se tvrditi da je markistiki socijalizam za svoje pristalice bio strastveno lino opredeljenje, sistem nada i verovanja koji je imao neke karakteristike sekularne religije (mada ne vie od ideologije nesocijalistikih krstakih grupa) a, to je moda znaajnije, kada je jednom postao masovni pokret, suptilna teorija je neminovno u najboljem sluaju postala katehizam; u najgorem, simbol identiteta i lojalnosti, kao zastava, kojoj se mora salutirati. Ovakvi masovni pokreti, kao to su inteligentni centralnoevropski socijalisti odavno primetili, takoe tee tome da se dive, ak i da oboavaju voe, mada se mora rei da bi dobro poznata sklonost unutar leviarskih partija ka raspravi i suparnitvu, obino tu tenju drala pod nekakvom kontrolom. Izgradnja Lenjinovog mauzoleja na Crvenom trgu, gde e sauvano telo velikog voe zauvek biti vidljivo vernima, nije proisticala ak ni iz ega u ruskoj revolucionarnoj tradiciji, ve je oigledno bila pokuaj da se privlanost hrianskih svetaca i relikvija mobilie u korist sovjetskog reima. Takoe bi se moglo tvrditi da su u boljevikoj partiji koju je Lenjin izgradio, ortodoksija i netolerancija bili u izvesnoj meri usaeni, ne kao vrednosti po sebi ve iz praktinih razloga. Kao dobar general - a Lenjin je u osnovi bio planer akcija - on nije eleo rasprave u redovima partije koje bi spreavale praktinu efikasnost. Osim toga, kao i drugi praktini geniji, bio je ubeen da on zna najbolje, i imao je malo vremena za druga miljenja. Teorijski, bio je jedan ortodoksni, ak i fundamentalistiki marksista, jer mu je bilo jasno da bi svako poigravanje tekstom teorije, ija je sutina revolucija, verovatno ohrabrilo kompromi- sere i reformiste. U praksi, bez oklevanja je prilagoavao Marksove poglede, i slobodno ih dopunjavao, uvek branei svoju doslovnu vernost gospodaru. Poto je vei deo vremena pre 1917. godine predvodio i predstavljao borbenu manjinu na ruskoj levici, pa ak i unutar ruske socijaldemokratije, stekao je reputaciju zbog svoje netolerancije i raskolnitva, ali je isto tako malo oklevao da prihvati svoje protivnike, jednom kada bi se situacija promenila, kao i da ih optui, a ak i posle Oktobra, nikad se nije oslanjao na svoj autoritet unutar partije, ve bez izuzetka na argument. Niti je, kao to smo videli, ikada inio da njegovi stavovi budu iznad kritike. Da je ostao iv, Lenjin bi nesumnjivo nastavio da osuuje neistomiljenike, i kao i u graanskom ratu, njegova pragmatina netrpeljivost ne bi znala za granice. Pa ipak nema dokaza da je planirao, ili da bi ak tolerisao, tu vrstu svetovne verzije opte i prinudne dravne religije koja se razvila posle njegove smrti. Staljin je moda nije svesno razvio. Moda je samo iao niz ono to je video kao maticu zaostale seljake Rusije i njene samodrake i ortodoksne tradicije. Ali nije verovatno da bi se bez njega ta religija razvila, a sigurno ne bi bila nametnuta drugim socijalistikim reimima, ili je oni ne bi kopirali. Mora se rei jo jedna stvar. Mogunost diktature je implicitna u svakom reimu sa jednom jedinom, nepomerljivom partijom. U partiji koja je organizovana na centralizovanoj hijerarhijskoj osnovi kao Lenjinovi boljevici, diktatura je postala verovatnoa. A nepomerivost partije je bila samo izraz ubeenja boljevika u to da revolucija ne sme biti preokrenuta, i da je njena sudbina u njihovim rukama i niijim drugim. Boljevici su dokazivali da buroaski reim moe da bezbedno smisli poraz konzervativne administracije koju nasleuju liberali, poto to ne bi promenilo buroaski karakter drutva, ali ne bi hteo i mogao da tolerie komunistiki reim, iz istog razloga zbog kog komunistiki reim ne bi mogao da tolerie da ga zbaci neka snaga koja bi obnovila stari poredak. Revolucionari, ukljuujui i revolucionarne socijaliste, nisu demokrate u parlamentarnom smislu, koliko god bili iskreno ubeeni da deluju u interesu naroda". Uprkos tome, ak i ako je pretpostavka o tome da partija ima politiki

REALNI SOCIJALIZAM" 297

monopol na vodeu ulogu uinila demokratski sovjetski reim isto onako malo verovatnim kao to je malo verovatna demokratska katolika crkva, ta pretpostavka ne podrazumeva linu diktaturu. Josif Staljin je bio taj koji je komunistike politike sisteme pretvorio u nenasledne monarhije.47 Na mnogo naina, Staljin, mali,8 oprezan, nesiguran, surov, noobdija, beskrajno sumnjiav, izgledao je pre kao lik iz Svetonijevih ivota careva nego kao lik iz moderne politike. Neimpresivne spoljanjosti, koja se zaista lako zaboravljala, siva mrlja" kako ga je jedan savremeni posmatra nazvao 1917. godine (Sukhanov), prikrivao se i manevrisao je tamo gde je morao, sve dok nije stigao do vrha; a naravno, njegovi znaajni darovi su ga doveli blizu vrha ak i pre revolucije. Bio je lan prve vlade kao komesar za nacionalnosti. Kada je konano postao nesporni voa partije i (u stvari) drave, nedostajali su mu opipljiv oseaj line sudbine, harizma i samopouzdanje koji su nainili od Hitlera osnivaa i prihvaenog gospodara svoje partije i koji su odravali lojalnost njegove svite bez prinude. Staljin je svojom partijom vladao, kao i svim ostalim u domaaju njegove moi, terorom i strahom. Pretvarajui se u neto poput sekularnog cara, branioca sekularne pravoslavne vere, sa telom osnivaa vere koje eka na hodoasnike izvan zidina Kremlja, Staljin je pokazao duboki smisao za odnos sa javnou. Za skup seljaka i stoara koji su mentalno iveli u ekvivalentu zapadnog jedanaestog veka, ovo je sigurno bio najefikasniji nain da se uspostavi legitimitet novog reima, isto onako kao to je jednostavni, nestruni, dogmatski katehizam na koji je on sveo ,,marksizam-lenjinizam bio idealan za upoznavanje prve generacije opismenjenih sa njegovim idejama.48 Niti se na njegov teror moe gledati samo kao na potvrivanje tiraninove neograniene line vlasti. Nema sumnje da je on uivao u toj vlasti, strahu koji je pobuivao, moi da daruje ivot ili smrt, kao to nema sumnje da je bio sasvim ravnoduan prema materijalnim nagradama koje bi neko na njegovom poloaju mogao da zahteva. Pa ipak, kakve god da su njegove psiholoke nastranosti, Staljinov teror je teorijski bio isto onako racionalno instrumentalizovana taktika kao to je bila i njegova opreznost tamo gde mu je nedostajala kontrola. I jedno i drugo su u stvari, bili zasnovani na principu izbegavanja rizika, u emu se zauzvrat ogledao onaj njegov nedostatak samopouzdanja u svoju sposobnost da proceni situacije (da izvri marksistiku analizu" u boljevikom argonu) sposobnost kojom se odlikovao Lenjin. Staljinova zastraujua karijera nema smisla sem kao tvrdoglavo, neprekidno traganje za utopijskim ciljem komunistikog drutva ijoj je potvrdi posvetio poslednji od svojih radova, nekoliko meseci pred smrt (Staljin, 1952). Vlast u Sovjetskom Savezu je bila sve to su boljevici dobili od Oktobarske revolucije. Vlast je bila jedino orue koje su mogli da upotrebe za menjanje drutva. Njihovu vlast su pritiskale stalne tekoe, koje su se na ovaj ili onaj nain obnavljale. (U tome je znaenje Staljinove inae apsurdne teze da e klasna borba postati intenzivnija decenijama nakon to proletarijat preuzme vlast".) Samo je odlunost u dosled-

47 Slinost sa monarhijom je naznaena tendencijom nekih ovakvih drava da stvarno krenu u pravcu nasledne sukcesije vlasti, to je razvoj koji bi ranijim socijalistima i komunistima izgledao apsurdno nezamisliv. Severna Koreja i Rumunija su dobri primeri za to. 48 I ne samo to. Kratka istorija SKP(b) iz 1939. godine, kakve god da su lai u njoj i njena intelektualna ogranienja, pedagoki je bila maestralan tekst.

298 ZLATNO DOBA

nom i nemilosrdnom korienju vlasti za uklanjanje svih moguih prepreka ovom procesu mogla da garantuje konani uspeh. Tri stvari su dovele politiku zasnovanu na ovim pretpostavkama do ubilake apsurdnosti. Prva je Staljinovo verovanje da u krajnjoj analizi, samo on zna put napred, a bio je dovoljno odluan da ga sledi. Puno politiara i generala je imalo ovaj oseaj nezamenljivosti, ali su samo oni sa apsolutnom vlau bili u stanju da prisile druge da sa njima podele to uverenje. Tako su velike istke tridesetih godina, koje su za razliku od ranijih vidova terora, bile usmerene protiv same partije a posebno protiv njenog rukovodstva, poele nakon to su mnogi okoreli boljevici, ukljuujui i one koji su podravali Staljina protiv razliitih opozicija dvadesetih godina i koji su istinski podravali Veliki skok napred kolektivizacije i Petogodinjeg plana, uvideli da su surove okrutnosti i rtve koje je ovaj period nametnuo, vee nego to su oni bili voljni da prihvate. Nema sumnje da su se mnogi od njih seali Lenjinovog odbijanja da podri Staljina kao svog naslednika zbog Staljinove preterane brutalnosti. Sedamnaesti kongres KPSU(b) otkrio je znaajnu opoziciju Staljinu. Da li je ona stvarno predstavljala pretnju za njegovu vlast, nikada neemo saznati, jer je izmeu 1934. i 1939. godine etiri ili pet miliona lanova i funkcionera partije uhapeno iz politikih razloga, etiri do pet stotina hiljada njih je pogubljeno bez suenja, a na sledeem (osamnaestom) partijskom kongresu koji se sastao u prolee 1939. godine, bilo je svega trideset i sedam preivelih od 1827 delegata prisutnih na sedamnaestom kongresu 1934. godine (Kerblay, 1983, str. 245). Ono to je ovaj teror uinilo bez premca neovenim, bilo je to da on nije priznavao konvencionalna ili kakva druga ogranienja. To nije bilo toliko verovanje da veliki cilj opravdava sva sredstva neophodna da se on postigne (mada je mogue da je to bilo ono u ta je Mao Ce Tung verovao), pa ak ni verovanje da su rtve nametnute sadanjoj generaciji, koliko god bile velike, nita u odnosu na blagodeti koje e bezbrojne generacije ubirati u budunosti. To je bila primena totalnog rata na sva vremena. Lenjinizam je, moda zbog snane crte voluntarizma koja je navodila druge marksiste da sumnjaju u Lenjina kao u ,,blankistu ili ,,jakobinca, u sutini mislio u vojnim pojmovima, na ta bi ukazivalo Lenjinovo divljenje prema Klauzevicu, ak i da itav renik boljevike politike ne svedoi o tome. Ko e koga je bila Lenjinova osnovna maksima: borba kao igra nulte sume u kojoj pobednik dobija, a gubitnik gubi sve. Kao to znamo, ak su i liberalne drave vodile svetske ratove u ovom duhu, i apsolutno nisu priznavale granice patnjama koje su bile spremne da nametnu stanovnitvu neprijateljske zemlje, pa ak, u Prvom svetskom ratu, i sopstvenim oruanim snagama. Stvarno je ak viktimizacija itavih delova naroda, definisanih na a priori osnovi, postala deo ratovanja: takav postupak je bila internacija svih amerikih graana japanskog porekla tokom Drugog svetskog rata, ili svih nemakih i austrijskih podanika u Britaniji, na osnovu toga da bi meu njima moglo biti potencijalnih neprijateljskih agenata. Ovo je bio deo onog povratka iz devetnaestovekovnog civilizacijskog progresa u renesansu varvarstva, koji se kao crna nit prua kroz itavu ovu knjigu. Na sreu, u ustavnim, ili bolje reeno demokratskim dravama pod vladavinom zakona i sa slobodnom tampom, postoje neke snage protivtee. U sistemu apsolutne vlasti tih snaga nema, ak i ako se na kraju mogu razviti neke konvencije ogranienja vlasti, ako ni zbog ega drugog, onda zarad opstanka, i zbog toga to upotreba totalne vlasti moe da bude samo - poraavajua. Paranoja je njen logini krajnji proizvod. Posle Staljinove smrti njegovi naslednici su uz preutno meusobno razumevanje odlu

REALNI SOCIJALIZAM" 299

ili da stave taku na krvavu eru, iako je (sve do ere Gorbaova) ostavljeno disidentima u zemlji i naunicima i publicistima u inostranstvu da procenjuju punu ljudsku cenu Staljinovih decenija. Otada su sovjetski politiari umirali u svojim krevetima, a ponekad i u vrlo poodmaklom dobu. Kada su se gulazi ispraznili krajem pedesetih godina, SSSR je i dalje bio drutvo koje je, po zapadnim standardima, loe postupalo sa svojim graanima, ali je prestao da bude drutvo koje je hapsilo i ubijalo svoje graane u jedinstveno masovnim razmerama. U stvari, do osamdesetih godina, SSSR je imao znatno manji udeo stanovnika u zatvorima od SAD (268 zatvorenika na 100 000 stanovnika prema 426 u SAD) (Walker, 1991). Osim toga, ezdesetih i sedamdesetih godina SSSR je zapravo postao drutvo u kome se obini graanin verovatno manje izlagao riziku da bude namerno ubijen prilikom zloina, graanskog sukoba ili od strane drave nego u znatnom broju drugih drava u Aziji, Africi i obe Amerike. Samo su zvanino auto- rizovane i odobrene informacije bile dostupne graaninu - svaka druga vrsta je bila makar tehniki zakonski kanjiva sve do Gorbaovljeve politike glasnosti (otvorenosti") - a sloboda putovanja i naseljavanja je zavisila od slubene dozvole, to je sve vie bilo nominalno ogranienje unutar SSSR-a, ali vrlo stvarno kada bi se moralo prei preko granice ak i u drugu prijateljsku socijalistiku" zemlju. U svim ovim aspektima SSSR je i dalje bio znatno inferioran u odnosu na carsku Rusiju. Osim toga, ak iako je u najobinijim stvarima delovala pravna drava, i dalje su ostala ovlaenja za administrativno, dakle samovoljno zatvaranje ili za unutranje progonstvo. Verovatno nikada nei biti mogue izraunati na odgovarajui nain ljudsku cenu ruskih gvozdenih decenija, poto ak i one slubene statistike pogubljenja stanovnitva u gulazima koje postoje ili koje mogu postati dostupne ne mogu da pokriju sve gubitke, a procene se mnogo razlikuju u zavisnosti od pretpostavke koju naine proce- njivai. Reeno je: Zlokoban paradoks je... da smo bolje obaveteni o gubicima sovjetske stoke u ovom periodu, nego o broju protivnika reima koji su istrebljeni" (Kerblay, 1983, str. 26). Popisivanje samo rtava iz 1937. godine dovodi do skoro nesavladivih prepreka. Ipak, kakve god pretpostavke da se naine,10 broj direktnih i indirektnih rtava se mora izraavati pre sa osam nego sa sedam cifara. U ovim okolnostima nije mnogo vano da li se opredeljujemo za konzervativnu" procenu koja je blia brojci od deset nego brojci od dvadeset miliona ili nekom veem broju: nijedna ne moe biti ita drugo do sramotna i ne moe se ublaiti, a kamoli opravdati. Dodajem bez komentara da je reeno kako je SSSR 1937. godine imao 164 miliona stanovnika, ili 16,7 miliona manje nego to su bile demografske prognoze Drugog petogodinjeg plana (1933-1938). I pored toga to je bio brutalan i diktatorski, sovjetski sistem nije bio totalitaran" to je pojam koji je postao popularan meu kritiarima komunizma posle Drugog svetskog rata, a koji je italijanski faizam izmislio dvadesetih godina da bi opisao svoje ciljeve. Do tada je bio korien iskljuivo da se opiu i italijanski faizam i nemaki nacionalsocijalizam. Totalitarizam je znaio jedan sveobuhvatni centralizovani sistem koji ne samo da svom stanovnitvu namee potpunu fiziku kontrolu, ve pomou monopola na propagandu i obrazovanje, zapravo uspeva da svoj narod natera da internalizuje vrednosti totalitarizma. Knjiga Dorda Orvela 1984 (objavljena 1948) dala je ovoj zapadnoj predstavi o totalitarizmu najsnaniji oblik: drutvo masa ispranih mozgova, pod budnim okom Velikog brata", iz koga samo povremeno otpada usamljeni pojedinac.
10

Oko neizvesnosti ovakvih postupaka vidi Kosinski, 1987, str. 151-152.

300 ZLATNO DOBA

Ovo je sigurno ono to je Staljin eleo da postigne, mada bi to razgnevilo Lenjina i druge stare boljevike, da i ne pominjemo Marksa. U meri u kojoj je sistem bio usmeren na deifikaciju voe (ono to e kasnije biti stidljivo i eufemistiki nazvano kult linosti"), ili makar na to da se voa predstavi kao jezgro vrlina, imao je nekog uspeha, to je Orvel izvrgao satiri. Paradoksalno, taj kult je malo dugovao Staljinovoj apsolutnoj vlasti. Borbeni komunisti izvan socijalistikih" zemalja koji su lili prave suze kada su saznali za njegovu smrt 1953. godine - a mnogi jesu - bili su dobrovoljni preobraenici pokreta za koji su verovali da ga Staljin simbolizuje i nadahnjuje. Za razliku od veine stranaca, svi Rusi su znali sasvim dobro koliko je patnje bilo, i jo uvek ima u njihovoj sudbini. Pa ipak na neki nain, samo na osnovu toga to je bio snaan i legitimni vladar i modernizator ruskih zemalja, on je predstavljao i neto od njih: najskorije kao njihov voa u ratu, koji je, bar za Velikoruse, bio istinski optenarodna borba. Ipak u svakom drugom pogledu, sistem nije bio totalitaran" to je injenica koja baca znaajnu sumnju na korisnost tog pojma. On nije sprovodio efikasnu kontrolu misli", a kamoli da je osigurao preobraanje misli", ve je u stvari do zapanjujueg stepena depolitizovao graanstvo. Masa stanovnitva je ostala nedodirnuta zvaninom doktrinom marksizma-lenjinizma, poto ona za njih nije imala jasan znaaj, ukoliko nisu bili zainteresovani za karijeru u kojoj se oekivalo ovakvo ezoterino znanje. Posle etrdeset godina obrazovanja u zemlji opredeljenoj za marksizam, pitali su prolaznike na Marksovom trgu u Budimpeti ko je bio Marks. Oni su govorili: On je bio sovjetski filozof; Engels je bio njegov prijatelj. Pa, ta drugo mogu da kaem? Umro je u dubokoj starosti. (Drugi glas): Naravno, politiar. A bio je znate, kako bee njegovo ime, Lenjin, Lenjinovi radovi - pa on ih je prevodio na maarski (Garton Ash, 1990, str. 261). Najvei deo javnih izjava o politici i ideologiji koje su dolazile odozgo verovatno uopte nisu zaokupljale svesnu panju veine sovjetskih graana, ukoliko se direktno nisu odnosile na njihove svakodnevne probleme - to su retko inile. Jedino su intelektualci bili prisiljeni da ih ozbiljno uzimaju u jednom drutvu koje je izgraeno na ideologiji i oko nje koja je tvrdila da je racionalna i nauna". Pa ipak, paradoks je u tome to je sama injenica da su ovakvim sistemima bili potrebni intelektualci, i da su ti sistemi davali znaajne privilegije i prednosti onima koji nisu javno drugaije mislili, stvorila je drutveni prostor izvan dravne kontrole. Samo je teror okrutan kao Staljinov mogao da potpuno uutka nezvanini intelekt. U SSSR-u on se pojavio im je jugovina poela da topi led - Ojuilo je (po nekim prevodima na srpski Juni vetar, prim. prev.) (1954)bio je naslov jednog uticajnog roman a these (romana sa tezom) lije Erenburga (1891-1967), jednog talenta koji je preiveo - iz pedesetih godina. ezdesetih i sedamdesetih godina, jeres, i u vidu nesigurno tolerisanih komunistikih reformatora i u vidu totalnog intelektualnog, politikog i kulturnog disidentstva, dominirala je sovjetskom scenom, mada je zvanino zemlja i dalje bila monolitna" - to je bio omiljeni boljeviki izraz. Ovo je postalo oigledno osamdesetih godina.

REALNI SOCIJALIZAM" 301

staljinistikom, kalupu. To je do izvesne mere bilo tano i za kinesku Komunistiku partiju, koja je tridesetih godina uspostavila stvarnu autonomiju od Moskve, pod Mao Ce Tungom. To moda manje vai za kasnije regrute socijalistikog tabora iz Treeg sveta - Kubu Fidela Kastra, i razne afrike, azijske i latinoamerike reime kraeg veka, nastale sedamdesetih godina, koji su takoe teili tome da se zvanino prilagode postavljenom sovjetskom obrascu. U svima njima nalazimo jednopartijske politike sisteme sa visoko centralizovanom strukturom vlasti; zvanino proglaenu kulturnu i intelektualnu istinu koju odreuje politika vlast; centralistike dravno-planirane ekonomije; pa ak, i to je najoigledniji relikt staljinistikog naslea, snano profilisane vrhovne voe. Zaista, u dravama koje je sovjetska armija direktno okupirala, to je obuhvatalo i sovjetske slube bezbednosti, lokalne vlade su bile prisiljene da slede sovjetski primer, recimo tako to su organizovale javna suenja i istke po staljinistikom modelu, to je bila stvar za koju lokalne komunistike partije nisu pokazivale spontani entuzijazam. U Poljskoj i Istonoj Nemakoj su ak uspeli da potpuno izbegnu ove karikature sudskog procesa, i nijedan vodei komunista nije ubijen ili izruen sovjetskim obavetajnim slubama, iako je posledica raskida sa Titom bila da su istaknuti lokalni rukovodioci u Bugarskoj (Trajo Kos- tov) i Maarskoj (Laslo Rajk) pogubljeni, a u Staljinovoj poslednjoj godini je posebno neubedljivo masovno suenje sa izraenim antisemitskim prizvukom, desetkovalo staro rukovodstvo lokalne partije. To je moda imalo a moda nije imalo neke veze sa sve paranoinijim ponaanjem samog Staljina dok su se i njegovo fiziko i mentalno stanje pogoravali i dok je planirao da ukloni ak i svoje najodanije pristalice. Novi reimi tokom etrdesetih godina, su i pored toga to su svi omogueni pobedom Crvene armije, u samo etiri sluaja nametnuti iskljuivo silom te armije: u Poljskoj, u okupiranim delovima Nemake; u Rumuniji (gde se lokalni komunistiki pokret u najboljem sluaju sastojao od nekoliko stotina ljudi, koji uglavnom nisu bili etniki Rumuni); i u osnovi, u Maarskoj. U Jugoslaviji, oni su u velikoj meri bili domaeg porekla, u ehoslovakoj je 40 odsto glasova za komunistiku partiju 1947. godine skoro sigurno odravalo njenu stvarnu snagu u to vreme, a u Bugarskoj je komunistiki uticaj ojaan rusofilskim oseanjem, tako optim u toj zemlji. Komunistika vlast u Kini, Koreji i bivoj francuskoj Indokini - ili bolje reeno, posle hladnoratov- ske podele, u severnim delovima ovih zemalja - nita nije dugovala sovjetskom oruju, mada su se posle 1949. godine, manji komunistiki reimi na neko vreme okoristili od kineske podrke. Kasnije pridolice u socijalistiki tabor poevi od Kube, krili su sopstveni put u njega, iako su zaraeni oslobodilaki gerilski pokreti u Africi mogli da raunaju na ozbiljnu podrku od sovjetskog bloka. Pa ipak, ak i u dravama gde je komunistiku vlast nametnula samo Crvena armija, novi reim je u poetku uivao privremeni legitimitet, a za izvesno vreme i neto istinske podrke. Kao to smo videli (poglavlje 5) ideja da se izgradi novi svet na onome to je tako vidljivo bila potpuna ruevina starog sveta, inspirisala je mnoge mlade i intelektualce. Kako god partija i vlada bili nepopularni, sama energija i odlunost koje su obe unosile u zadatak posleratne izgradnje ulivali su iroko, makar i nevoljno, odobravanje. U stvari, teko je poricati uspeh novih reima u ovom zadatku. U zaosta- lijim agrarnim zemljama, kao to smo videli, komunistika predanost industrijalizaciji, to jest progresu i modernosti, odjeknula je daleko izvan partijskih redova. Ko je mogao da sumnja u to da su zemlje kao Bugarska i Jugoslavija napredovale daleko bre nego to je pre rata izgledalo verovatno, ili ak mogue? Jedino onde gde je primitivni i surovi SSSR okupirao i na silu apsorbovao manje zaostale regione, ili u svakom

302 ZLATNO DOBA

sluaju, regione sa razvijenim gradovima, kao u oblastima uzetim 1939-1940. godine, i u sovjetskoj zoni Nemake (od 1954. godine Nemakoj Demokratskoj Republici), koje je SSSR nastavio da pljaka neko vreme posle 1945. godine radi sopstvene obnove, bilans je izgledao potpuno negativno. Politiki, komunistike drave, domaeg porekle ili nametnute spolja, poele su da formiraju jedinstveni blok pod vodstvom SSSR-a, koji je na osnovu antizapadne solidarnosti, bio podravan ak i od komunistikog reima koji je preuzeo punu kontrolu nad Kinom 1949. godine, i pored toga to je uticaj Moskve na Komunistiku partiju Kine bio slab od vremena kada je Mao Ce Tung postao njen nesporni voa sredinom tridesetih godina. Mao je iao svojim putem, usred zaveta na vernost SSSR-u, a Staljin, kao realist, bio je paljiv da ne zatee njegove odnose sa delotvorno nezavisnom istonjakom bratskom partijom. Kada ih je pedesetih godina Nikita Hruov zategao, rezultat je bio ljuti lom, budui da je Kina osporila sovjetsko vodstvo u meunarodnom komunistikom pokretu, mada ne mnogo uspeno. Staljinov stav prema dravama i komunistikim partijama u delovima Evrope koje su okupirale sovjetske armije bio je manje pomirljiv, delimino i zbog toga to su njegove armije jo uvek bile prisutne u istonoj Evropi, ali i zbog toga to je mislio da moe da se pouzda u istinsku odanost komunista Moskvi i njemu lino. Skoro je sigurno bio iznenaen 1948. godine, kada je jugoslovensko komunistiko rukovodstvo, toliko odano da je od Beograda samo nekoliko meseci ranije napravljen tab obnovljene hladnoratovske Komunistike internacionale (Komunistiki informacioni biro ili Kominform), pruilo otpor sovjetskim direktivama do take otvorenog raskida, i kada moskovsko pozivanje na odanost dobrih komunista skoro da nije nailo na ozbiljan odziv u Jugoslaviji. Karakteristino njegova reakcija bila je da proiri istke i demonstrativna suenja na ostatak satelitskih komunistikih rukovodstava. Meutim, jugoslovenska secesija ostavila je ostatak komunistikog pokreta nedirnutim. Politiko mrvljenje sovjetskog bloka je poelo Staljinovom smru 1953. godine, a posebno zvaninim napadima na staljinistiku eru uopte i opreznije, na samog Staljina, na Dvadesetom kongresu KPSS 1956. godine. Iako su bile namenjene vrlo ogranienoj sovjetskoj publici - strani komunisti nisu bili prisutni za vreme Hruo- vljevog tajnog govora - uskoro su se pojavile vesti da je sovjetski monolit pukao. Efekti unutar regiona kojim su dominirali Sovjeti su bili trenutni. Za nekoliko meseci Moskva je mirno prihvatila novo reformistiko komunistiko rukovodstvo u Poljskoj (verovatno uz pomo saveta Kineza), i izbila je revolucija u Maarskoj. Tamo je nova vlada pod jo jednim komunistikim reformatorom, Imre Nadom, proglasila kraj jednopartijske vladavine, to bi Sovjeti moda tolerisali - miljenja su meu njima bila pode- ljena - ali i povlaenje Maarske iz Varavskog pakta i njenu buduu neutralnost, to ne bi tolerisali. Ovu revoluciju je ruska armija uguila u novembru 1956. godine. To to zapadni savez nije iskoristio ovu veliku krizu unutar sovjetskog bloka (izuzev u propagandne svrhe) pokazalo je stabilnost odnosa Istoka i Zapada. Obe strane su preutno prihvatile granice zona uticaja, i tokom pedesetih i ezdesetih godina se nijedna domaa revolucionarna promena nije pojavila na planeti, sem na Kubi.49

49 Revolucije na Srednjem istoku pedesetih godina, u Egiptu 1952. godine, i Iraku 1958. godine, nasuprot zapadnim strahovima, nisu poremetile ovu ravnoteu, uprkos tome to su pruili iroko polje rada za sovjetske diplomatske uspehe, uglavnom zato to su lokalni reimi nemilosrdno eliminisali svoje sopstvene komuniste, tamo gde su oni bili uticajni, kao u Siriji i Iraku.

REALNI SOCIJALIZAM" 303

U reimima gde je politika bila tako oigledno pod kontrolom, nije se mogla povui otra granica izmeu politikog i ekonomskog razvoja. Tako reimi u Poljskoj i Maarskoj nisu mogli nita drugo nego da naprave ekonomske ustupke svojim narodima koji su tako jasno pokazali nedostatak entuzijazma za komunizam. U Poljskoj je poljoprivreda dekolektivizovana, mada je to nije nainilo naroito efikasnijom, a to je jo vanije, otada je politika snaga radnike klase, koja je znatno ojaana juriom u teku industrijalizaciju, preutno priznavana. Na kraju krajeva, industrijski pokret u Poznanju je bilo ono to je podstaklo dogaaje iz 1956. godine. Od tada pa sve do trijumfa Solidarnosti" krajem osamdesetih godina, poljskom politikom i ekonomijom je dominirao sukob nesavladive mase, reima i nepokolebljivog objekta, radnike klase, koja je, u poetku bez organizacije, na kraju bila organizovana u klasini radniki pokret, kao i obino u savezu sa intelektualcima, i koja je najzad stvorila politiki pokret, ba kao to je Marks prorekao. Jedino to ideologija ovog pokreta, to su marksisti morali da melanholino primete, nije bila antikapitalistika ve antisocijalistika. Tipini ovakvi sukobi su izbijali oko periodinih pokuaja poljske vlade da sree snane subvencije osnovnih ivotnih trokova tako to bi podizala cene. Ovo je dovodilo do trajkova, za kojima bi obino (posle krize reima) usledilo povlaenje. U Maarskoj je rukovodstvo koje su nametnuli Sovjeti posle poraza revolucije 1956. godine bilo autentinije reformistiko i efikasnije. Ono je pod Janoem Kadarom (1912-1989) poelo sistematski (a mogue je i uz preut- nu podrku uticajnih krugova u Sovjetskom Savezu) da liberalizuje reim, da se miri sa opozicijom, i u stvari da postie ciljeve iz 1956. godine u granicama onoga to je SSSR smatrao prihvatljivim. U tome je bilo naroito uspeno sve do osamdesetih godina. To nije bio sluaj u ehoslovakoj, politiki inertnoj posle surovih istki ranih pedesetih godina, ali koja je oprezno i uz isprobavanje poela da se destaljinizuje. Iz dva razloga se ovaj proces zahuktao u drugoj polovini ezdesetih godina. Slovaci (ukljuujui i slovaki deo KP) nikada potpuno spokojni u dvonacionalnoj dravi, pruali su podrku potencijalnoj opoziciji u partiji. Nije sluajno to je ovek koji je bio izabran za generalnog sekretara u partijskom udaru 1968. godine, bio Slovak, Aleksandar Dubek. Meutim, sasvim izvan toga, ezdesetih godina je postalo sve tee odoleti pritisku za reformom privrede, i uvoenjem neke racionalnosti i fleksibilnosti u komandni sistem sovjetskog tipa. Kao to emo videti, do tada se taj pritisak osetio irom komunistikog bloka. Ekonomska decentralizacija, koja sama po sebi nije bila politiki eksplozivna, postala je takva kada se kombinovala sa zahtevom za intelektualnom, i jo vie, za politikom liberalizacijom. U ehoslovakoj je ovaj zahtev bio jo jai, ne samo zato to je tamo staljinizam bio posebno otar i dugotrajan, ve i zbog toga to su mnogi tamonji komunisti (posebno intelektualci, koji su potekli iz partije koja je imala stvarnu masovnu podrku i pre i posle nacistike okupacije) bili duboko okirani kontrastom izmeu komunistikih nada koje su jo zadrali i stvarnosti reima. Kao to je tako esto bivalo u Evropi okupiranoj od nacista, tamo gde je partija postala srce pokreta otpora, privukla je mnoge mlade idealiste ije je opredeljenje u takvom vremenu bilo garancija nesebinosti. ta je drugo, osim nade i mogueg muenja i smrti, mogao da oekuje onaj ko se, kao prijatelj ovog pisca, pridruio partiji u Pragu 1941. godine? Kao i uvek - to je zaista bilo neminovno, obzirom na strukturu komunistikih drava - reforma je dolazila odozgo, tj. iz redova partije. Prakom proleu 1968. godine prethodilo je politiko kulturno vrenje i uzbuenost, koje se poklopilo sa optom provalom globalnog studentskog radikalizma o kome se raspravlja na drugim mestima (videti poglavlje 10): to je bio jedan od retkih pokreta koji je preao okeane i

304 ZLATNO DOBA

granice drutvenih sistema, i koji je proizveo istovremene socijalne pokrete, uglavnom sa studentima u svom sreditu, od Kalifornije i Meksika, do Poljske i Jugoslavije. Akcioni program" ehoslovake KP mogao je ili nije mogao - koliko je neophodno - biti prihvatljiv za Sovjete, i pored toga to je pomerao prilino opasno jednopartijsku diktaturu ka pluralistikoj demokratiji. Meutim, izgledalo je da su u pitanje dovedeni kohezija, moda i sama egzistencija istonoevropskog sovjetskog bloka, budui da je Prako prolee" otkrivalo i poveavalo pukotine u njemu. Na jednoj strani su se vrstoruka- ki reimi bez masovne podrke, kakvi su bili u Poljskoj i Istonoj Nemakoj, plaili unutranje destabilizacije po ekom primeru, koga su ogoreno kritikovali; na drugoj, ehe je entuzijastiki podravala veina evropskih komunistikih partija, reformistiki Maari, i izvan bloka, nezavisni Titov komunistiki reim u Jugoslaviji, kao i Rumunija, koja je od 1965. godine, poela da na nacionalistikoj osnovi oznaava svoju distancu od Moskve, pod novim voom, Nikolaem aueskuom (1918-1989). (U unutranjim stvarima, auesku je bio sve drugo sem komunistiki reformator.) I Tito i auesku su posetili Prag gde ih je javnost doekala kao heroje. Stoga je Moskva, mada ne bez podela i oklevanja, odluila da zbaci praki reim vojnom silom. Taj potez se pokazao kao faktiki kraj meunarodnog komunistikog pokreta sa centrom u Moskvi, koji je ve napukao u krizi 1956. godine. Meutim, to je odralo sovjetski blok na okupu jo dvadeset godina, ali od tada samo pretnjom sovjetske vojne intervencije. U poslednjih dvadeset godina sovjetskog bloka izgleda da su i rukovodstva vladajuih komunistikih partija izgubila svaku pravu veru u ono ta su radila. U meuvremenu, a sasvim nezavisno od politike, potreba za reformom ili promenom ekonomskog sistema sovjetskog centralnoplanskog tipa postajala je sve vie hitna. Na jednoj strani, razvijene nesocijalistike privrede su rasle i cvetale kao nikada pre (videti poglavlje 9), irei ve znaajan jaz izmeu dva sistema. To je bilo posebno oito u Nemakoj, gde su oba sistema koegzistirala u razliitim delovima iste zemlje. Na drugoj strani, stopa rasta socijalistikih privreda, koja je nadmaivala zapadne privrede sve do kraja pedesetih godina, poela je da vidljivo poputa. Stopa rasta sovjetskog drutvenog proizvoda od 5,7 odsto godinje, iz pedesetih godina (skoro isto onako brzo kao u prvih dvanaest godina industrijalizacije, 1928-1940), opala je na 5,2 odsto u ezdesetim, 3,7 odsto u prvoj polovini sedamdesetih godina, 2,6 odsto u drugoj polovini te decenije, i 2 odsto u poslednjih pet godina pre Gorbaova (1980-1985) (Ofer, 1987, str. 1778). Podaci za istonu Evropu su bili slini. Pokuaji da se sistem naini fleksibilnijim, u osnovi putem decentralizacije, injeni su skoro svugde po sovjetskom bloku ezdesetih godina, posebno u samom Sovjetskom Savezu pod premijerom Kosiginom. Uz izuzetak maarskih reformi, ovi pokuaji nisu bili naroito uspeni, a u nekoliko sluajeva, jedva su se pomerili sa mrtve take, ili (kao u ehoslovakoj) nisu bili doputeni iz politikih razloga. Pomalo ekscentrini lan porodice socijalistikih sistema, Jugoslavija, nije bila posebno uspenija od kada su, iz neprijateljstva prema staljinizmu, zamenili centralistiki planiranu dravnu privredu sistemom samostalnih kooperativnih preduzea. Kako je svet ulazio u novi period nesigurnosti sedamdesetih godina, niko na Istoku ili na Zapadu nije vie oekivao da e stvarno postojee" socijalistike privrede dostii i prestii, pa ak i odrati korak sa onim neso- cijalistikim. Meutim, i pored toga to je bila problematinija nego pre, njihova budunost nije izgledala kao razlog za trenutnu brigu. Ovo e se uskoro promeniti.

Trei deo ODRON

Poglavlje etrnaesto

Decenije krize

Pitali su me jednog dana o konkurentnosti Sjedinjenih Drava i ja sam odgovorio da ja o tome uopte ne mislim. Mi u NCR mislimo o sebi kao o globalno konkurentnoj kompaniji ija se centrala zadesila u Sjedinjenim Dravama Donatan el, NY Newsday, 1993. Na posebno neuralginom stupnju, jedan od rezultata (masovne nezaposlenosti) moe da bude progresivno otuenje mladih od ostatka drutva, koji prema savremenim istraivanjima, jo uvek ele poslove, koliko god bilo teko da ih dobiju, i koji se jo uvek nadaju znaajnoj karijeri. ire gledano, mora da je opasno to to e u deceniji koja dolazi postojati drutvo u kome nismo samo ,,mi progresivno odeljeni od ,,njih (podele koja predstavljaju, vrlo grubo, radnu snagu i rukovodstvo), ve u kome su veinske grupe sve vie rascepka- ne, u kome su mladi i slabije zatieni u zavadi sa bolje zatienim i iskusnijim pripadnicima radne snage. Generalni sekretarijat OECD (Ispitivanje 1983, str. 15)

I Istorija dvadeset godina posle 1973. je istorija sveta koji je izgubio orijentaciju i skliznuo u nestabilnost i krizu. Pa ipak, sve do osamdesetih godina nije bilo jasno koliko su temelji Zlatnog doba nepopravljivo propali. Sve dok jedan deo sveta - SSSR i istona Evropa realnog socijalizma" - nije potpuno propao, nije shvaena globalna priroda ove krize, a kamoli da je ona priznavana u razvijenim nekomunistikim regionima. Pa i pored toga, tokom mnogih godina je kriza jo uvek bila recesija". Polu-vekovni tabu na upotrebu rei depresija" ili propadanje", tih podsetnika na Doba katastrofa nije bio potpuno prekinut. Puka upotreba te rei bi mogla da prizove stvari, ak iako je recesija" osamdesetih godina bila najozbiljnija u poslednjih pedeset godina" - to je bila fraza kojom se paljivo izbegavalo da se otvoreno pomene pravi period tridesetih godina. Civilizacija koja je magiju rei uzdigla u osnovni princip ekonomije, bila je uhvaena u sopstveni mehanizam obmane. Sve do ranih 1990-ih godina ne nailazimo na priznanja - kao na primer, u Finskoj - da su ekonomske nevolje sadanjice u stvari gore od onih iz 1930-ih godina. Po mnogo emu, ovo je bilo zbunjujue. Zato bi svetska privreda postala manje stabilna? Kako su ekonomisti primetili, elementi koji su stabilizovali privredu, ^ sada su bili jai nego ranije, ak iako su vlade koje su bile pristae slobodnog trita, kao one predsednika Regana i Bua u SAD, i gospoe Taer i njenog naslednika u Britaniji, pokuavale da oslabe neke od njih (World Economic Survey, 1989, str. 10-11).

306 ODRON

Kompjuterizovana kontrola zaliha, bolje komunikacije i bri transport su umanjili Vanost hirovitog ciklusa stvaranja zaliha stare masovne proizvodnje koja je proizvodila ogromne zalihe da se nau ako se za njima ukae potreba u vremenu ekspanzije, i koji se zaustavljao u mestu u vreme stezanja, kada su zalihe rasprodavane. Nov metod, koga su prvi uveli Japanci, koji je omoguila tehnologija sedamdesetih godina, bio je da se proizvode znatno manje zalihe, dovoljne da se trgovci snadbevaju tano prema potrebama, a u svakom sluaju da se sa daleko veom mogunou proizvodnja promeni za kratko vreme, kako bi se udovoljilo izmenjenoj potranji. Ovo je bilo doba ne Henrija Forda, ve Benetona. U isto vreme, ogromna teina dravne potronje i onog dela primanja stanovnitva koji je dolazio od drave (transferi plaanja" kakvi su socijalno osiguranje i zatita) takoe su stabilizovali privredu. Zajedno su se ove dve stavke pele do treine domaeg bruto proizvoda (GDP). Moglo bi se rei da su se i dravna potronja i od drave zavisna primanja stanovnitva poveala u eri krize, ako ni zbog ega drugog ono zbog toga to su rasli trokovi za nezaposlene, penzije i zdravstvenu zatitu. Budui da se ova era i dalje nastavlja na kraju Kratkog dvadesetog veka, moda emo morati da ekamo jo koju godinu pre nego to ekonomisti budu u stanju da upotrebe poslednje oruje istoriara, pogled unazad, kako bi pronali ubedljivo objanjenje. Naravno, poreenje ekonomskih nevolja sedamdesetih godina sa onima izmeu ratova netano je, ak i pored toga to je strah od jo jedne Velike recesije proganjao ljude ovih decenija. Mnogi su se pitali Moe li se to opet desiti?, naroito posle novog dramatinog sloma berze u Americi (i u svetu) 1989. godine i posle velike krize u meunarodnoj razmeni 1992. godine (Temin, 1993, str. 99). Decenije krize posle 1973. godine nisu bile Velika depresija" u smislu krize iz tridesetih godina veka, vie nego to su to ranije bile decenije posle 1873. godine, iako je i njima svojevremeno davano to ime. Globalna privreda se nije raspala, ak ni za trenutak, iako se 1973-1975. godine Zlatno doba zavrilo neim to je veoma nalikovalo na klasinu ciklinu ekonomsku recesiju, to je tokom jedne godine smanjilo industrijsku proizvodnju u razvijenim trinim privredama" za vie od 10 odsto a meunarodnu trgovinu za 13 odsto (Armstrong, Glyn, 1991, str. 225). Ekonomski rast se nastavio u razvijenim zemljama, iako po znatno manjoj stopi nego za vreme Zlatnog doba, osim u nekim (uglavnom azijskim) novo- industrijalizovanim zemljama" ili NIC (videti poglavlje 12), ija je industrijska revolucija tek otpoela ezdesetih godina. Porast zajednikog domaeg bruto proizvoda razvijenih privreda, jedva da je do 1991. godine bio prekidan kratkotrajnim periodima stagnacije u recesionim godinama od 1973. do 1975, i od 1981. do 1983. godine (OECD, 1993, str. 18-19). Meunarodna trgovina industrijskim proizvodima, pogonski motor svetskog rasta, nastavila se, a u godinama buma posle 1980. se ak pojaala, dostiui stopu koja se mogla porediti sa Zlatnim dobom. Na kraju Kratkog dvadesetog veka su zemlje razvijenog kapitalistikog sveta uzete kao celina, bile daleko bogatije i produktivnije nego u ranim sedamdesetim godinama, a globalna privreda u kojoj su one jo uvek inile centralni elemenat, bila je daleko dinaminija. S druge strane, situacija u pojedinim delovima planete je bila znatno manje ruiasta. U Africi, zapadnoj Aziji i Latinskoj Americi je obustavljen porast domaeg bruto proizvoda. Veina ljudi je postajala realno siromanija osamdesetih godina, a u prva dva pomenuta regiona je proizvodnja opadala tokom veeg dela decenije, a u nekim godinama je opadala i u treem spomenutom regionu (UN, World Economic Survey, 1989, str. 8, 26). Niko nije ozbiljno sumnjao u to da su za ove delove sveta osamdese

DECENIJE KRIZE 307

te bile godine otre depresije. Sto se tie bive oblasti realnog socijalizma" na Zapadu posle 1989. godine, tamonje privrede, koje su nastavile sa umerenim rastom tokom osamdesetih godina, na kraju su potpuno propale. U ovom regionu je poreenje krize posle 1989. godine sa Velikom recesijom bilo sasvim umesno, iako se njime umanjuje pustoenje ranih devedesetih godina. Ruski domai bruto proizvod je opao za 17 odsto 1990-1991. godine, 19 odsto 1991-1992. godine, i za 11 odsto 1992-1993. godine. Iako je ranih devedesetih godina otpoela nekakva stabilizacija, Poljska je u periodu 1988-1992. godine izgubila preko 21 odsto svog domaeg bruto proizvoda, ehoslo- vaka skoro 20 odsto, Rumunija i Bugarska 30 odsto ili vie. Njihova industrijska proizvodnja je sredinom 1992. godine bila izmeu polovine i dve treine one iz 1989. godine (Financial Times, 24/2/1994; EIB dokumenti, novembar 1992, str. 10). To nije bio sluaj na Istoku. Nita nije upadljivije od kontrasta izmeu dezintegracije privreda sovjetskog regiona i spektakularnog rasta kineske privrede u istom periodu. U ovoj zemlji, u stvari u veem delu jugoistone i istone Azije, koji se sedamdesetih godina pojavio kao ekonomski najdinaminiji region svetske privrede, pojam depresija" nije znaio nita - osim to je prilino zanimljivo u Japanu poetkom devedesetih godina. Meutim, mada je svetska kapitalistika privreda cvetala, nije bila u lagodnom poloaju. Problemi koji su dominirali kritikom kapitalizma pre rata, a koje je Zlatno doba u velikoj meri otklonilo za ivota itave jedne generacije - beda, masovna nezaposlenost, socijalna zaputenost, nestabilnost - iznova su se pojavili posle 1973. godine. Jo jednom je rast bio prekidan otrim krizama, meu kojima su se isticale male recesije" 1974-1975, 1980-1982. i ona na kraju osamdesetih godina. Nezaposlenost u zapadnoj Evropi je porasla sa prosenih 1,5 odsto ezdesetih godina na 4,2 odsto u sedamdesetim godinama (Van der Wee, str. 77). Na vrhuncu buma u kasnim osamdesetim, nezaposlenost je u Evropskoj uniji u proeku bila 9,2 odsto, a 1993. godine 11 odsto. Polovina nezaposlenih (1986-1987) godine) je bez posla bila due od godinu dana, treina due od dve godine (Human Development, 1991, str. 184). Poto potencijalno radno sposobno stanovnitvo vie ne raste kao to je zbog bujice posleratnih beba raslo u Zlatno doba, i poto stope nezaposlenosti u dobra kao i u loa vremena tee da budu znatno vee kod mladih ljudi, moe se oekivati da ako ni zbog ega drugog, zbog tog demografsog razvoja, stalna nezaposlenost bude umanjena.12 to se tie siromatva i socijalne zanemarenosti, osamdesetih godina su se mnoge od najbogatijih i najrazvijenih zemalja ponovo navikavale na svakodnevne prizore prosjaenja po ulicama, pa ak i na okantnije prizore kao to su beskunici koji nalaze zaklon u kartonskim kutijama po haustorima, sve dok ih prisustvo policije ne ukloni. Svake noi tokom 1993. godine, u Njujorku je dvadeset i tri hiljade ljudi i ena spavalo po ulicama i u javnim sklonitima, to je mali deo od ona tri procenta stanovnitva ovoga grada, koje u pojedinim periodima tokom prethodnih pet godina nije imalo krova nad glavom (New York Times, 16/11/1993). U Ujedinjenom Kraljevstvu (1989) je 400 000 ljudi zvanino oznaeno kao beskunici" (UN Human Development, 1992, str. 31). Ko bi to oekivao pedesetih godina, pa ak i u ranim sedamdesetim?
12 Izmeu 1960. i 1975. godine je starosna grupa stanovnitva od petnaest do dvadeset i etiri godine u razvijenim trinim privredama uveana za nekih dvadeset i etiri miliona ljudi, a izmedju 1975. i 1990. godine za samo 6 miliona. Uzgred budi reeno, stope nezaposlenih kod mladih su u Evropi osamdesetih godina bile zapanjujue visoke, osim u socijaldemokratskim zemljama vedskoj i Zapadnoj Nemakoj. Kretale su se u rasponu od 20 odsto u Britaniji do preko 40 odsto u paniji i 46 odsto u Norvekoj (UN World Survey, 1989, str. 15-16).

308 ODRON

Ponovna pojava ubogih beskunika bila je deo upadljivog porasta drutvene i ekonomske nejednakosti u ovoj novoj eri. Po svetskim standardima bogate razvijene trine privrede" nisu bile - ili nisu jo uvek - posebno nepravine po raspodeli svog dohotka. U najneegalitarnijim meu njima - Australiji, Novom Zelandu, SAD, vaj- carskoj - gornjih dvadeset posto domainstava je uivalo prihode u proeku osam do deset puta vee od prihoda donje petine. A gornjih 10 odsto je obino odnosilo kui izmeu 20 i 25 odsto ukupnog dohotka njihovih zemalja; jedino su bogati vajcarci, Novozelanani i Singapurci nosili kuama znatno vie. To je bilo nita u poreenju sa nejednakou u zemljama kao to su Filipini, Malezija, Peru, Jamajka ili Venecuela, gde je gornja desetina primala vie od treine ukupnog dohotka svojih zemalja, a kamoli Gvatemale, Meksika, Sri Lanke i Bocvane gde su oni na vrhu uzimali 40 odsto dohotka, da i ne pominjemo pretendenta na titulu svetskog ampiona ekonomske nejednakosti, Brazil.13 U ovom gigantu socijalne nepravde najniih 20 odsto stanovnitva meu sobom je delilo 2,5 odsto ukupnog dohotka u dravi, dok je 20 odsto na vrhu uivalo skoro dve treine tog dohotka. Samo gornjih 10 odsto je prisvajalo skoro polovinu nacionalnog dohotka (UN World Development, 1992, str. 276-277; Human Development, 1991, str. 152-153, 186).14 Uprkos tome, nejednakost je nesumnjivo rasla u razvijenim trinim privredama" tokom Decenija krize, tim vie to je sada bilo gotovo sa skoro automatskim porastom realnih prihoda na koji se radnika klasa bila navikla tokom Zlatnog doba. Rasle su krajnosti i u bedi i u obilju, kao i raspon u raspodeli dohotka izmeu njih. Izmeu 1967. i 1990. godine je rastao i broj amerikih crnaca koji su zaraivali manje od 5000 dolara godinje (1990) i broj onih koji su zaraivali vie od 50 000 dolara, na utrb broja onih sa srednjim primanjima. (New York Times 25/9/1992). Poto su bogate kapitalistike zemlje bile daleko bogatije nego ikada pre, a njihov narod u celini uukavan od strane velikodunog sistema drutvene brige i socijalne sigurnosti, bilo je manje socijalnih nemira nego to se moglo oekivati, ali su se dravne finansije nale u stisci izmeu ogromnih socijalnih izdataka, koji su se peli bre od dravnih prihoda u privredama sa sporijim rastom nego pre 1973. godine. Uprkos znatnim naporima, jedva da je ijednoj vladi u ovim bogatim - uglavnom demokratskim zemljama - a svakako ne onim vladama koje su bile najneprijateljskije prema sistemu drutvene brige, uspelo da smanji ogroman udeo svojih izdataka za ove svrhe, pa ak i da ih dri pod kontrolom. 15 Niko nije 1970. godine oekivao, a kamoli nameravao, da se sve ovo desi. Do poetka devedesetih godina, poelo je da se iri oseanje nesigurnosti i ogorenosti ak
13 Trenutni ampioni tj. oni gde je inijev (Gini) koeficijent vei od 0,6 su neke mnogo manje zemlje, takoe u Latinskoj Americi. inijev koeficijent je pogodna mera nejednakosti, a nejednakost meri po skali od 0.0 - to je jednaka raspodela dohotka do 1.0 to predstavlja maksimalnu nejednakost. Koeficijent je 1967-1982 godine za Honduras bio 0,62 a za Jamajku 0,66 (Human Development, 1990, str. 158-159). 14 Podaci koji se mogu porediti nisu dostupni za neke od najneegalitarnijih zemalja. Ovaj spisak bi sigurno ukljuio i nekoliko drugih afrikih i latinoamerikih zemalja i Tursku i Nepal u Aziji. 15 Trinaest ovakvih drava je 1972. godine troilo 48 odsto izdataka centralne vlade na stanovanje, socijalnu i zdravstvenu zatitu. Iste te drave su 1990. godine troile u te svrhe 51 odsto svojih sredstava. Drave o kojima je re su Australija i Novi Zeland, SAD i Kanada, Austrija, Belgija, Britanija, Danska, Finska, SR Nemaka, Italija, Holandija, Norveka i vedska (izraunato na osnovu UN World Development, 1992, tabela 11).

i u velikom delu tih bogatih zemalja. Kao to emo videti, to je doprinelo tome da se 309 unutar DOBA EXTREMA njih slome tradicionalni politiki obrasci. Izmeu 1990. i 1993. godine nainjeno je nekoliko pokuaja da se ospori to da je ak i razvijeni kapitalistiki svet u depresiji. Niko nije stvarno tvrdio da zna ta da se radi u vezi sa tim, sem da se nada da e proi. Uprkos tome, centralna injenica u vezi sa Decenijama krize nije ta da kapitalizam vie nije funkcionisao tako dobro kao u Zlatno doba, ve da su njegova dejstva izmakla kontroli. Niko nije znao ta da ini sa hirovima svetske privrede, niti je iko posedovao instrumente da njima upravlja. Glavni instrument kojim se to radilo tokom Zlatnog doba, dravna politika, kontrolisana na nacionalnom ili internacionalnom nivou, vie nije radio. Decenije krize su bile doba u kojem je nacionalna drava izgubila svoju ekonomsku mo. To nije bilo odmah oevidno, jer veina politiara, ekonomista i poslovnih ljudi kao i obino - nije uspela da pepozna trajnu prirodu promene u ekonomskoj konjuk- turi. Veina vlada i dravnih politika je sedamdesetih godina pretpostavljala da su nevolje u toj deceniji samo privremene. Par narednih godina e doneti stari prosperitet i rast. Nije bilo potrebe da se menja politika koja je tako dobro sluila za ivota itavog jednog pokolenja. U sutini, pria o ovoj deceniji je pria o tome kako vlade kupuju vreme - u sluaju Treeg sveta i socijalistikih drava esto tako to su duboko upadale u neto za ta su mislile da je kratkoroni dug - i kako primenjuju stare recepte kejnzijanskog upravljanja privredom. Desilo se da su u veini razvijenih kapitalistikih zemalja na vlasti bile socijaldemokratske vlade tokom veeg dela sedamdesetih godina, ili su se vratili na vlast posle neuspelih konzervativnih interudija (kao u Britaniji 1974. i SAD 1976. godine). Nije bilo verovatno da e socijaldemokratske vlade da napuste politiku Zlatnog doba. Jedina alternativa koja se nudila, bila je ona koju je propagirala manjina ultraliberalnih ekonomskih teologa. Jo pre sloma, dugo vremena izolovana manjina vernika u neogranieno slobodno trite je poela sa svojim napadima na dominaciju kejnzi- janskih i drugih zagovornika usmeravane meovite privrede i pune zaposlenosti. Ideoloka estina ovih starih pobornika individualizma sada je bila pojaana oitom nemoi i neuspehom konvencionalnih ekonomskih politika, posebno posle 1973. godine. Nedavno (1969) ustanovljena Nobelova nagrada za ekonomiju je posle 1974. godine podrala taj neoliberalni trend dodeljui je Fridrihu fon Hajeku 1974. godine, a dve godine kasnije podjednako militantnom zagovorniku ekonomskog ultraliberalizma, Miltonu Fridmanu. 16 Posle 1974. godine pobornici slobodnog trita (free-markete- ers) su bili u ofanzivi, mada pre osamdesetih godina nee zagospodariti dravnim politikama, sa izuzetkom ilea, gde je teroristika vojna diktatura dopustila amerikim savetnicima da ustanove privredu neogranienog slobodnog trita, nakon zbacivanja populistike vlade 1973. godine, to je uzgred budi reeno, pokazalo kako nema unutranje povezanosti izmeu slobodnog trita i demokratije. (Da budemo pravini prema profesoru fon Hajeku (von Hayek) koji za razliku od osrednjih hladnoratovskih propagandista, nikada nije tvrdio da te povezanosti ima.) Bitka izmeu kejnzijanaca i neoliberala nije bila niti isto struno sukobljavanje profesionalnih ekonomista, ni traganje za nainima da se izae na kraj sa novim i munim ekonomskim problemima. (Na primer, kao da je neko razmatrao nepredvie16 Nagrada je ustanovljena 1969. godine, a pre 1974. godine je dodeljivana ljudima koji nisu bili izrazito povezani sa laissez-faire ekonomskom naukom.

310 ODRON

nu kombinaciju ekonomske stagnacije i naglog rasta cena, za koju je sedamdesetih godina morao da bude izumljen argonski izraz ,,stagflacija?) To je bio rat nespojivih ideologija. Obe strane su isticale ekonomske argumente. Kejnzijanci su tvrdili da su visoke plate, puna zaposlenost i drava drutvene brige stvorili potroaku tranju koja je pokrenula ekspanziju, te da je upumpavanje potranje u privredu najbolji nain da se izae na kraj sa ekonomskim depresijama. Neoliberali su poricali da su ekonomske politike Zlatnog doba spreavale kontrolu inflacije i kresanje trokova i u dravnom i u privatnom poslovnom sektoru, to je omoguavalo rast profita, pravog pokretaa ekonomskog rasta u kapitalistikoj privredi. U svakom sluaju, tvrdili su kako skrivena ruka trita o kojoj je pisao Adam Smit, mora da proizvede najvei rast bogatstva nacija i najbolju odrivu raspodelu bogatstava i prihoda unutar nacija; ovu tvrdnju su kejnzijanci poricali. Ipak su u oba sluaja ekonomisti racionalizovali jedno ideoloko opredeljenje, jedan a priori pogled na ljudsko drutvo. Neoliberali su bili nepoverljivi i neskloni prema socijaldemokratskoj vedskoj, ija je pria o uspehu u dvadesetom veku spektakularna, ne zato to je uletela u nevolje tokom Decenija krize - to su uinili i drugi tipovi privrede - ve zato to je je vedska privreda bila zasnovana na uvenom vedskom ekonomskom modelu sa njegovim kolektivistikim vrednostima jednakosti i solidarnosti" (Financial Times, 11/11/90). Nasuprot tome, vlada gospoe Taer je bila nepopularna na levici, ak i u godinama njenog ekonomskog uspeha, jer je bila zasnovana na jednom asocijalnom, zapravo antisocijalnom egoizmu. Ova stanovita jedva da su bila dostupna za dokaze. Pretpostavimo, na primer, kako se moe pokazati da se zalihe krvi za medicinsku upotrebu najbolje mogu pribaviti kupovanjem krvi od bilo koga ko je voljan da proda pintu svoje krvi (470 ml) po trinoj ceni. Bi li ovo oslabilo argument u korist britanskog sistema neplaenih dobrovoljnih davalaca, koji je R. M. Titmus tako reito i snano izneo u The Gift Relation- ship (Titmus, 1970). Sigurno ne, mada je Titmus takoe pokazao da je britanski nain davanja krvi isto onako efikasan, a sigurniji od komercijalnog naina.17 Pod uslovom da je sve ostalo isto, za mnoge od nas je bolje ono drutvo u kojem su graani spremni da daju nesebinu pomo nepoznatim sugraanima, koliko god simbolinu, od onoga u kome to ne ele. Poetkom sedamdesetih godina, italijanski politiki sistem je bio uzdrman pobunom biraa protiv endemske korupcije, ne zato to su mnogi Italijani stvarno trpeli od korupcije - veliki broj njih, moda veina je imala koristi od nje - ve iz moralnih razloga. Jedine politike partije koje nije zbrisala ova moralna lavina, bile su one koje nisu bile ukljuene u sistem. Pobornike apsolutne individualne slobode nisu dirnule oigledne drutvene nepravde neogranienog trinog kapitalizma, ak i kada on (kao u Brazilu tokom veeg dela osamdesetih godina) nije proizvodio ekonomski rast. Nasuprot tome, oni koji su verovali u jednakost i socijalnu pravinost (poput ovog autora) pozdravljali su mogunost da dokau da ak i kapitalistiki ekonomski uspeh moe da poiva na relativno egalitarnoj raspodeli dohotka, kao u Japanu.18 To to je
17 Ovo je potvreno ranih devedesetih godina kada su transfuzioloke slube nekih zemalja, ali ne Britanije, otkrile da su pacijenti bivali inficirani HIV virusom preko komercijalno nabavljene krvi. 18 Najbogatijih 20 odsto japanskog stanovnitva je tokom osamdesetih godina imalo 4,3 puta vei ukupni prihod od najsiromanijih 20 odsto, to je bilo manje od broja u bilo kojoj drugoj (kapitalistikoj) zemlji, ak i u vedskoj. Proek za osam najindustrijalizovanijih zemalja Evropske zajednice je bio 6, u SAD je ova srazmera bila 8,9 (Kidron/Segal, 1991, str. 36-37). Reeno na drugi nain: SAD su 1990. godine imale devedeset i tri dolarska milijardera, Evropska zajednica pedeset devet, ne raunajui trideset i tri nastanjenih u vajcarskoj i Lihtentajnu, Japan je imao devet (isto).

DECENIJE KRIZE 311

svaka strana isto tako prevodila svoja fundamentalna ubeenja u pragmatine argumente, na primer da li je alokacija resursa pomou slobodnog trita najoptimalnije reenje, nije bilo u prvom planu. Ali naravno, obe strane su morale da prave politiku koja je trebalo da izae na kraj sa ekonomskim usporavanjem. U ovom pogledu pobornici ekonomije Zlatnoga doba nisu bili naroito uspeni. Do toga je dolo delimino zbog toga to su bili sputani svojim ideolokim i politikim opredeljenjem za punu zaposlenost, dravu drutvene brige i posleratnu politiku konsenzusa. Ili bolje reeno, bili su u stisci izmeu zahteva kapitala s jedne i radnika sa druge strane, kada vie nije bilo rasta iz vremena Zlatnoga doba da omogui i profitima i primanjima stanovnitva da se poveavaju, a da jedni drugima ne staju na put. Sedamdesetih i osamdesetih godina je vedska, par ekselans socijalna i demokratska drava, odrala punu zaposlenost sa zapaenim uspehom, pomou subvencioniranja industrije, ravnomernog rasporeivanja radnih mesta i dramatinog poveanja zaposlenosti u dravnim i javnim slubama, ime je omogueno proirivanje sistema drutvene brige. ak i tamo, ova politika je mogla da se odri samo po cenu dranja ivotnog standarda zaposlenih na niskom nivou, kaznenih poreskih stopa na visoke prihode i tekog deficita. U odsustvu povratka na Veliki skok napred, ovo su mogle da budu samo privremene mere, a od sredine osamdesetih godina nadalje ova politika se preokrenula. Na kraju Kratkog dvadesetog veka vedski model je bio u povlaenju ak i u sopstvenoj zemlji. Meutim taj model je isto tako, a moda i temeljnije bio podriven globalizaci- jom ekonomije posle 1970. godine, to je prepustilo vlade svih drava - osim moda SAD sa njihovom ogromnom privredom - na milost svetskog trita" koje se ne moe kontrolisati. (Osim toga, neosporna injenica je da je to ,,trite po svoj prilici bilo nepoverljivije prema leviarskim nego prema konzervativnim vladama). Ranih osamdesetih godina, ak je i jedna tako velika i bogata zemlja kao Francuska, tada pod vladom socijalista, uvidela da je nemogue da jednostrano podie svoju privredu. Za dve godine od trijumfalnog izbora predsednika Miterana, Francuska suoena krizom platnog bilansa, bila je primorana da devalvira svoju valutu i da zameni kejnzijansku stimulaciju tranje tedljivou sa ljudskim licem. S druge strane neoliberali su takoe bili u nevolji, kao to e se videti na kraju osamdesetih godina. Nije im bilo teko da napadaju krutost, neefikasnost i rasipanje u ekonomiji, tako esto zaklonjenih iza dravnih politika Zlatnoga doba, sada kada vie nisu mogle da plivaju na stalnoj plimi prosperiteta, zaposlenosti i sve veih dravnih prihoda tokom Zlatnog doba. Postojao je znaajan delokrug za primenu neolibe- ralnog sredstva za ienje na naslagama prekrivenih korita mnogih dobrih brodova meovite privrede 11 sa blagotvornim rezultatima. ak je i britanska levica konano priznala da su neke od nemilosrdnih okantnih mera koje je gospoa Taer nametnula britanskoj privredi verovatno bile neophodne. Bilo je dobrih razloga za neka razoarenja u industrije kojima je rukovodila drava i u dravnu administraciju koja su postala tako uobiajena tokom osamdesetih godina. Meutim, uproeno verovanje da je svet biznisa dobar a da je dravna uprava loa (kako je to rekao predsednik Regan dravna uprava nije bila reenje ve problem11) nije bilo alternativna ekonomska politika. Niti je to stvarno moglo da bude u jednom svetu u kome je ak i u reganovskoj Americi, potronja centralne vlasti iznosila oko etvrtine drutvenog proizvoda (GNP), a u razvijenim zemljama Evropske zajednice je u proeku bila preko 40 odsto nacionalnog drutvenog proizvoda (UN World

312 ODRON

Development, 1992, str. 239). Ovakvim ekonomskim gromadama se moe upravljati na poslovan nain sa primerenim oseajem za trokove i dobiti (to nije uvek bio sluaj), ali one ne mogu da funkcioniu isto kao trite, ak i kada ideolozi uine da se pretvaraju da je tako. U svakom sluaju, veina neoliberalnih vlada je bila primorana da upravlja i podstie svoje privrede, dok su tvrdile da samo podstiu snage trita. A nije ni bilo naina na koji bi mogla da se smanji teina drave. Posle etrnaest godina na vlasti, najideolokiji od svih reima slobodnog trita, taerovski u Britaniji, zapravo je opore- zovao svoje graane neto tee nego to su bili oporezovani pod laburistima. U stvari, nije postojala jedinstvena ili odreena neoliberalna ekonomska politika, osim posle 1989. godine u bivim socijalistikim dravama sovjetskog reima gde su injeni neki predvidljivo katastrofalni pokuaji, po savetima zapadnih ekonomskih uda od dece, da se funkcionisanje privrede od danas do sutra prebaci na slobodno trite. Najvei od neoliberalnih reima, SAD za vreme predsednika Regana, iako je zvanino bio odan fiskalnom konzervativizmu (tj. uravnoteenom budetu) i mone- tarizmu Miltona Fridmana, u stvari je koristio kejnzijanske metode da probije izlaz iz depresije 1979-1982, tako to se upustio u divovski deficit i angaovao u podjednako divovskom naoruavanju. Daleko od toga da vrednost dolara potpuno prepusti monetarnoj pravinosti i tritu, Vaington se posle 1984. godine vratio na oprezno upravljanje pomou diplomatskog pritiska (Kuttner, 1991, str. 88-94). Kao to to biva, reimi koji su bili najdublje opredeljeni za laissez-faire ekonomiju su isto tako pokatkad, posebno u sluaju Reganove Amerike i Britanije Margaret Taer, bili duboko i do sri nacionalistiki i nepoverljivi prema spoljanjem svetu. Istoriar ne moe a da ne primeti da su ova dva stava protivrena. U svakom sluaju, neoliberalni trijumfalizam nije nadiveo zastoj svetske ekonomije s poetka devedesetih, niti moda neoekivano otkrie da je najdinaminija privreda na planeti, sa najbrim rastom posle pada sovjetskog komunizma, bila komunistika Kina, to je navelo zapadne predavae na biznis- -kolama i pisce prirunika za menadment, anra u procvatu, da iitavaju Konfui- jevo uenje u potrazi za tajnama preduzetnikog uspeha. Ono to je ekonomske probleme Decenija krize uinilo neobino nezgodnim i socijalno subverzivnim, bilo je to to su se ove konjukturne fluktuacije poklopile sa strukturalnim preobraajima. Svetska privreda koja se suoavala sa problemima sedamdesetih i osamdesetih vie nije bila ona iz Zlatnoga doba, iako je, kao to smo videli, bila predvidljivi proizvod te epohe. Svetski sistem proizvodnje je bio preobraen tehnolokom revolucijom, svetska privreda je u neobinoj meri bila globalizovana ili transnacionalizovana, to je imalo dramatine posledice. Osim toga, od sedamdesetih godina je postalo nemogue prevideti revolucionarne socijalne i kulturne posledice Zlatnog doba, koje su razmatrane u ranijim poglavljima, kao i njegove potencijalne ekoloke posledice. Najbolji nain da se to ilustruje je pomou slike rada i nezaposlenosti. Opta tendencija industrijalizacije je bila da ljudsku vetinu zameni vetinom maina, ljudski rad mehanikom snagom, izbacujui time ljude s posla. Ispravno se pretpostavljalo da e ogroman rast privrede koji je bio omoguen ovom stalnom industrijskom revolucijom automatski stvarati vie nego dovoljno novih poslova, umesto izgubljenih starih, iako su se razlikovala miljenja o tome koliko brojna masa nezaposlenih je neophodna za efikasno delovanje takve privrede. ini se da je Zlatno doba potvrdilo ovaj optimizam. Kao to smo videli (poglavlje 10), industrijski rast je bio tako veliki da broj i udeo industrijskih radnika ak ni u najindustrijalizovanijim zemljama nije ozbiljno

DECENIJE KRIZE 313

opadao. Tek su Decenije krize poele da smanjuju radnu snagu po spektakularnoj stopi, ak i u industrijama koje su vidno napredovale. Izmeu 1950. i 1970. godine broj telefonskih operatera u SAD za meugradske i meunarodne razgovore je opao za 12 odsto, dok se broj poziva upetostruio: a izmeu 1970. i 1980. godine njihov broj je opao za 40 odsto dok su se pozivi utrostruili (Technology, 1986, str. 328). Broj radnika se smanjivao relativno, apsolutno, a u svakom sluaju, naglo. Rastua nezaposlenost u ovim decenijama nije bila samo ciklina ve strukturalna. Poslovi izgubljeni u loim vremenima se nee vratiti kada se vremena poprave: oni se nikada nee vratiti. Do ovoga nije dolazilo samo zbog nove meunarodne podele rada, zato to su se industrije premetale iz starih regionalnih zemalja i kontinenata, ka novima, pretvarajui tako stare industrijske centre u pojase re (rust-belts) ili, to je na izvestan nain jo sablasnije, u urbane krajolike sa ijih je lica kao plastinom operacijom uklonjen svaki trag ranije industrije. Uspon novih idustrijskih zemalja je odista upeatljiv. Sredinom osamdesetih godina je samo sedam takvih zemalja Treeg sveta ve troilo 24 odsto, a proizvodilo 15 odsto svetskog elika - elik je dobar pokazatelj industrijalizacije kao i svaki drugi.19 Osim toga, u svetu slobodnih ekonomskih tokova preko dravnih granica - osim, to je karakteristino, migranata koji trae posao - radno intenzivne industrije su prirodno migrirale od zemalja sa visokim, ka zemljama sa niskim nadnicama, to e rei, od bogatih sredinjih zemalja kapitalizma kao to su SAD ka zemljama periferije. Svaki radnik zaposlen po teksakim cenama u E1 Pasu bio je ekonomski luksuz, ako je preko reke u meksikom Huarezu bio dostupan ak i slabiji radnik, za desetinu te nadnice. Pa ipak je ak i u preindustrijskim i novoindustrijalizovanim zemljama vladala gvozdena logika mehanizacije koja je pre ili kasnije, ak i jeftinije ljudsko bie inila skupljim od maine sposobne za njegov ili njen rad, kao i jednako gvozdena logika istinske svetske trine konkurencije. Automobilska industrija Sao Paola, jeftina kao i radna snaga u Brazilu, u poreenju sa Detroitom i Volfsburgom, suoila se sa istim problemima vika radne snage kao i ona u Miigenu ili u Donjoj Saksoniji; bar su tako autoru govorili brazilski sindikalni lideri 1992. godine. Uinak i produktivnost maina mogu biti stalni, i u osnovi se mogu beskrajno podizati tehnolokim progresom, a njihova cena se moe dramatino umanjivati. Sa ljudskim biima nije tako, to pokazuje poreenje poboljanja brzine vazdunog transporta sa poboljanjem svetskog rekorda na 100 metara. U svakom sluaju cena ljudskog rada se na dui rok ne moe smanjivati ispod trokova odravanja ljudskih bia u ivotu na nivou koji se smatra prihvatljivim u njihovom drutvu, ili u stvari, na bilo kom nivou. Ljudska bia nisu planirana da budu efikasna u kapitalistikom sistemu proizvodnje. to je via tehnologija, to je ljudska komponenta proizvodnje skuplja u odnosu na mehaniku. Istorijska tragedija Decenija krize bila je u tome da je proizvodnja sada odbacivala oito vie ljudi nego to je trina privreda stvarala nove poslove za njih. Uz to, taj proces je bio ubrzan globalnom konkurencijom, finansijskim pritiskom na vlade, koje su - direktno ili indirektno - bile najvei pojedinani poslodavac, a posle 1980. godine, ne u tako maloj meri i tada preovlaujuom teologijom slobodnog trita, koja je vrila pritisak da se zapoljavanje prebaci na tip preduzea sa maksimiranim profitom, posebno na privatne firme, koje po definiciji ne zanima drugi interes sem njihove sopstvene dobiti. To je znailo da su vlade i druge javne ustanove prestale da budu
19

Kina, Juna Koreja, Indija, Meksiko, Venecuela, Brazil i Argentina (Piel, 1982, str. 286-289)

314 ODRON

ono to je nazvano poslodavac u poslednjoj nudi (World Labour, 1989, str. 48). Opadanje sindikata, koji su bili oslabljeni i ekonomskom depresijom i neprijateljstvom neoliberalnih vlada, ubrzalo je ovaj proces jer je uvanje sigurnosti radnih mesta bilo jedna od njihovih najpopularnijih funkcija. Svetska privreda je rasla, ali automatski mehanizam pomou koga je ta ekspanzija stvarala radna mesta za ljude koji su stupali na trite radne snage bez naroitih kvalifikacija, oevidno se raspadao. Da postavimo stvar drugaije. Seljatvo, koje je sainjavalo veinu oveanstva tokom zabeleene istorije, poljoprivredna revolucija uinila je izlinim, ali su te milione koji vie nisu bili potrebni na zemlji, spremno absorbovala nova zanimanja, za koja su bili potrebni samo volja za rad, prilagoavanje seoskih vetina kao to su kopanje i podizanje zidova, ili sposobnost da se posao naui. ta se deava sa radnicima u tim zanimanjima kada na njih doe red da postanu suvini? ak iako neki od njih mogu da budu prekvalifikovani za poslove vieg stepena u informatikom vremenu, poslove iji je broj nastavio da raste (u kojima se sve vie zahteva visoko obrazovanje) ali kojih nije bilo dovoljno (Technology, 1986, str. 7-9, 335). Uostalom, ta e se desiti sa seljacima Treeg sveta koji se jo uvek prelivaju iz svojih sela? U bogatim zemljama kapitalizma, sada su ti suvini radnici imali sisteme socijalne zatite kao pribeite, iako su te koji su postali trajno zavisni od socijale i prezirali i na njih bili ogoreni oni koji su za sebe mislili da zarauju za svoj ivot. U siromanim zemljama nezaposleni su se pridruili velikoj i mranoj neformalnoj ili paralelnoj ekonomiji, u kojoj su iveli mukarci, ene i deca, a da niko nije ba tano znao kako, kombinovanjem poslia, usluga, snalaenja, kupovanja, prodavanja i uzimanja. U bogatim zemljama oni su poeli da stvaraju ili da iznova stvaraju jednu sve vie izdvojenu i izolovanu ,,potklasu iji su problemi de facto smatrani nereivim, mada sporednim, poto je to bila samo trajna manjina. Drutvo geta domaih crnaca u Americi je postalo kolski primer za takav socijalni podsvet.20 To ne znai da je ,,siva ekonomija bila odsutna u Prvom svetu. Istraivai su se iznenadili kada su otkrili da je poetkom devedesetih godina dva i po miliona britanskih domainstava posedovalo preko 10 milijardi funti gotovine, ili u proeku 4600 funti po domainstvu, a brojka je toliko visoka jer se ,,u sivoj ekonomiji uglavnom posluje gotovinom" (Financial Times, 18. 10. 1993). II Kombinacija depresije i ekonomije u procesu restruktuiranja, stvarala je neprijatnu napetost u politici Decenija krize. itavo jedno pokolenje se naviklo na punu zaposlenost ili na ubeenje da je izvesno da e posao koji ovek eli ubrzo negde biti dostupan. Dok je recesija ranih osamdesetih ve vratila nesigurnost u ivote radnika proizvodnih industrija, tek e recesija ranih devedesetih uiniti da veliki delovi klase belih okovratnika i strunjaka u zemljama kao to je Velika Britanija osete da ni njihova radna mesta i njihova budunost vie nisu bezbedni: skoro polovina celokupnog stanovnitva u najprosperitetnijim delovima te zemlje je mislila da moe da izgubi posao. To su bila vremena kada su ljudi, iji su ivoti ve bili potkopani i poeli da se rue (videti glave 10 i 11), bili skloni gubljenju orijentacije. Da li je sluajnost to to se
20 Crni emigranti u SAD iz Kariba i June Amerike su se u sutini ponaali kao i ostale useljenike zajednice, i nisu dozvolili da ih istisnu sa trita radne snage ni u priblinoj meri.

DECENIJE KRIZE 315

od deset najveih sluajeva serijskih ubistava u amerikoj istoriji... osam desilo posle 1980. godine", za koje je tipino da su ih poinili sredoveni beli mukarci u svojim tridesetim ili etrdesetim godinama nakon to su dugo bili usamljeni, frustrirani i puni gneva, a kojima je esto prethodila katastrofa u njihovim ivotima kao to je gubljenje posla ili razvod.21 Da li je ak rastua kultura mrnje u Sjedinjenim Dravama" koja ih je ohrabrivala bila sluajnost (Butterfield, 1991)? Porast mrnje se mogao uti u tekstovima popularnih pesama osamdesetih godina, a bio je oigledan u sve veoj otvorenoj surovosti filmskih i televizijskih programa. Ovo oseanje dezorijentacije i nesigurnosi proizvelo je znaajne tektonske lomove i pomeranja u politici razvijenih zemalja, ak i pre nego to je kraj Hladnoga rata unitio meunarodnu ravnoteu na kojoj je poivala stabilnost nekoliko zapadnih parlamentarnih demokratija. U vremenima ekonomskih nevolja glasai su notorno skloni tome da okrivljuju bilo koju partiju ili reim koji su na vlasti, ali je novina Decenija krize bila ta da reakcija protiv vlade nije nuno koristila institucionalizovanim snagama opozicije. Najvei gubitnici su bile socijaldemokratske ili radnike partije Zapada, ije je glavno sredstvo za zadovoljavanje njihovih pristalica - ekonomska i socijalna akcija pomou dravnih vlada izgubilo svoju snagu, dok se centralni blok njihovih pristalica, radnika klasa, raspadala na delove (videti poglavlje 10). U novoj transnacionalnoj privredi, domae nadnice su bile daleko neposrednije izloene stranoj konkurenciji nego ranije, a sposobnost vlada da ih zatiti je bila daleko manja. Istovremeno, u periodu depresije su se interesi razliitih delova socijaldemokratskog birakog tela razili: interesi onih u starim i sindikalizovanim industrijama i industrijskim regionima; onih u manje ugroenim novim industrijama i u novim nesindikalizovanim oblastima; i univerzalno nepopularnih rtava loih vremena koje su potonule u potkla- su. Osim toga, od sedamdesetih godina je znatan broj (uglavnom mlaih i onih iz srednje klase) pristalica napustio velike partije na levici radi specijalizovanijih kampanjskih pokreta - meu kojima se istiu ekolozi", enski pokreti i drugi takozvani novi socijalni pokreti - ime su oslabljene velike leve partije. Ranih devedesetih godina su laburistike i socijaldemokratske vlade postale onako neuobiajene kao to su bile u pedesetim godinama, a ak su i administracije koje su nominalno predvodili socijalisti napustili svoje tradicionalne politike, svojevoljno ili ne. Nove politike snage koje su stupile u ovu prazninu su bile raznolike, od ksenofobinih i rasistikih na desnoj, preko secesionistikih partija (uglavnom, ali ne iskljuivo etnikih/nacionalistikih) do raznih zelenih" partija i ostalih novih socijalnih pokreta" koji su pretendovali na svoje mesto na levici. Nekoliko ovih partija je ostvarilo znaajnu prisutnost u politici svojih zemalja, ponekad i regionalnu prevlast, mada do kraja Kratkog dvadesetog veka nijedna od njih nije stvarno zamenila stari politiki establiment. Podrka ostalim takvim partijama je otro varilala. Veina uticajnih partija meu njima je odbacivala univerzalizam demokratske i graanske politike radi politike nekog grupnog identiteta, i u skladu s tim zajedniko im je bilo duboko neprijateljstvo prema strancima i marginalcima, i prema graanskoj dravi amerike i francuske revolucionarne tradicije koja ukljuuje svakog. Kasnije emo razmotriti porast nove politike identiteta".
21 Ovo posebno vai za neke meu milionima ljudi koji su se na pola svog veka pokupili i preselili na drugo mesto. Stigli su tamo, i ako tamo izgube posao, oni stvarno nemaju nikoga kome bi se okrenuli."

316 ODRON

Ipak, Vanost ovih pokreta nije toliko u njihovom pozitivnom sadraju, koliko u njihovom odbacivanju stare politike. Nekoliko najznaajnijih se u sutini zasnivalo na ovom negativnom odreenju, na primer separatistika Liga za sever u Italiji, ili 20 odsto amerikog birakog tela koje je podrao bogatog teksakog otpadnika u predsednikim izborima 1992. godine, ili kada je ve re o tome, birai Brazila i Perua koji su zaista izabrali predsednike na temelju toga to nikada ranije za njih nisu uli. U Britaniji je samo sistematini nereprezentativni izborni sistem spreio pojavu masovne tree partije u vie navrata poev od ranih sedamdesetih godina, kada su liberali, sami ili u kombinaciji ili posle fuzije sa merenim socijaldemokratskim raskolnicima iz Laburistike partije, zadobili skoro onoliku podrku - ili ak veu - od jedne ili druge velike partije. Od vremena jedne druge depresije ranih tridesetih godina, nije se desilo nita slino tom dramatinom kolapsu birake podrke etabliranim partijama sa dugim staom na vlasti u osamdesetim i ranim devedesetim godinama - Socijalistikoj partiji u Francuskoj (1990), Konzervativnoj partiji u Kanadi (1993), italijanskim vladaju- im partijama (1993). Ukratko, tokom Decenija krize, dotada stabilne strukture politikog ivota u demokratskim kapitalistikim zemljama, poele su da se raspadaju. I ne samo to, nove politike snage koje su pokazivale najvei potencijal za rast, bile su one koje su kombinovale populistiku demagogiju, istaknuto lino vodstvo i neprijateljstvo prema strancima. Preiveli iz meuratnog razdoblja su imali razloga da budu obeshrabreni. III Nije bilo mnogo zapaeno da je isto tako oko 1970. godine slina kriza poela da podriva Drugi svet, svet centralistikih planskih privreda 11. Ona je isprva bila prikrivana, a zatim podvuena nefleksibilnou njihovih politikih sistema, tako da je promena, kada je stigla, bila iznenadna, kao u kasnim sedamdesetim godinama posle Maove smrti u Kini, i 1983-1985. godine posle Brenjevljeve smrti u SSSR-u (videti poglavlje 16). Ekonomski je bilo jasno od sredine ezdesetih godina da je dravnom socijalizmu sa centralistikim planiranjem i te kako potrebna reforma. Od 1970. godine pojavili su se snani znakovi zaostajanja. To se deavalo ba u onom trenutku kada su i ove privrede bile izloene, kao i sve ostale - iako moda ne u istoj meri - kretanju transnacionalne svetske privrede koje se nije moglo kontrolisati i njenim nepredvidljivim fluktuacijama. Ulazak SSSR-a na meunarodno trite itarica, i uticaj petrolejskih kriza sedamdesetih godina su doveli u pitanje dalji opstanak socijalistikog tabora11 kao praktino samoj sebi dovoljne privrede koja je zatiena od hirova svetske ekonomije. Istok i Zapad su na zanimljiv nain bili povezani, ne samo transnacionalnom ekonomijom, koju ni jedan ni drugi nisu mogli da kontroliu, ve i udnovatnom meuzavisnou sistema moi u Hladnom ratu. Ovaj sistem je, kao to smo videli (poglavlje 8), stabilizovao i obe supersile i svet izmeu njih i bacio ih je u nered, kada je dolo vreme da propadne. Taj nered nije bio samo politiki, ve i ekonomski. Jer je iznenadnim kolapsom sovjetskog politikog sistema, meuregionalna podela rada i mrea uzajamne zavisnosti koja se razvila u sovjetskoj sferi takoe kolabirala, ime su zemlje i regioni koji su tome bili prilagoeni primorani da se sami suoe sa svetskim tritem za koji nisu bili opremljeni. A Zapad je bio podjednako nespreman da integrie ostatke starog komunistikog paralelnog svetskog sistema 11 u svoje sopstve

DECENIJE KRIZE 317

no svetsko trite, ak i kada je to eleo, to nije bio sluaj sa Evropskom zajednicom.22 Finska, jedna od spektakularnih pria o ekonomskom uspehu strovaljena je kolapsom sovjetske ekonomije u veliku recesiju. Nemaka, najvea ekonomska sila Evrope, morae da strahovito napregne svoju privredu, i privredu cele Evrope, samo zato to je njena vlada (mora se rei, suprotno upozorenjima njenih bankara) potpuno potcenila tekoe i trokove apsorbovanja relativno majunog dela socijalistike privrede, esnaestomilionske DDR. To su meutim bile nepredviene posledice sovjetskog sloma, koji gotovo da niko nije oekivao sve dok se stvarno nije dogodio. U meuvremenu su pak, kao i na Zapadu, na Istoku nezamislive misli postale zamislive; nevidljivi problemi su postali vidljivi. Tako je i na Zapadu i na Istoku zatita sredine postala vaan problem tokom sedamdesetih godina, bilo da je u pitanju zatita kitova ili ouvanje Bajkalskog jezera u Sibiru. Obzirom na ogranienja javne rasprave, ne moemo da tano pratimo razvoj kritikih misli u ovim drutvima, ali su osamdesetih godina prvorazredni ekonomisti koji su ranije bili komunistiki reformatori unutar reima, kao Jano Kornai u Maarskoj, objavljivali izrazito negativne analize socijalistikih ekonomskih sistema, a nemilosrdna ispitivanja nedostataka sovjetskog drutvenog sistema, koja su postala poznata sredinom osamdesetih, su oigledno dugo pripremana meu naunicima Novosibirska i drugih mesta. Jo je tee ustanoviti kada su vodei komunisti zaista odustali od svoje vere u socijalizam, jer su ti ljudi posle 1989-1991. godine imali interesa da naknadno antidatiraju svoje preobraenje. ta je vailo u privredi, jo oevidnije je vailo u politici, to e pokazati Gorbaovljeva pe- restrojka, u svakom sluaju u zapadnim socijalistikim zemljama. Uz svo njihovo isto- rijsko divljenje i privrenost Lenjinu, nije bilo mnogo sumnje u to da bi mnogi reform- ski komunisti eleli da napuste politiko naslee lenjinizma, iako su malobrojni meu njima (izvan italijanske Komunistike partije, koja je bila privlana za reformatore na Istoku) bili spremni da to kau. Ono to je veina reformista u socijalistikom svetu elela, bilo je da preobraze komunizam u neto nalik na zapadnjaku socijalnu demokratiju. Stokholm je pre bio njihov uzor nego li Los Aneles. Nema znakova o tome da su Hajek i Fridman imali mnoge tajne oboavaoce u Moskvi ili Budimpeti. Njihova zla srea je bila u tome da se kriza komunistikih sistema poklopila sa krizom kapitalizma Zlatnog doba, koja je takoe bila i kriza socijaldemokratskih sistema. Jo vei peh je bilo to to je iznenadni kolaps komunizma uinio da program postepenog preobraaja izgleda nepoeljan i nepraktian, a to se deavalo onda kada je krajnji radikalizam ideologa istog slobodnog trita (na kratko) trijumfovao na kapitalistikom Zapadu. Stoga je on postao teoretsko nadahnue postkomunistikih reima, iako se u tamonjoj praksi pokazao isto onako neostvariv kao i bilo gde drugde. Meutim, iako su se po mnogo emu krize na Istoku i na Zapadu paralelno odvijale i bile povezane politikom i privredom u jedinstvenu globalnu krizu, dva bitna aspekta su inila razliku. Za komunistiki sistem, koji je bar u sovjetskoj sferi, bio nefleksibilan i inferioran, to je bilo pitanje ivota i smrti, i on nije preiveo krizu. Opstanak ekonomskog sistema nikada nije bio u pitanju u razvijenim zemljama kapitalizma,
22 Priseam se jadikovke jednog Bugarina na meunarodnom simpozijumu 1993. godine: ta elite da uinimo? Izgubili smo naa trita u bivim socijalistikim zemljama. Evropska zajednica ne eli da uzima nae izvozne proizvode. Kao lojalni lanovi UN, ne moemo sada da priemo ak ni Srbiji, zbog bosanske blokade. Kuda da idemo ?

318 ODRON

a niti je dosada, uprkos osipanju njihovih politikih sistema, u pitanje dola njihova sposobnost za preivljavanje. Ovo moe da objasni, iako ne moe da opravda, neuver- ljivu tvrdnju jednog amerikog pisca, da e posle kraja komunizma, budua istorija oveanstva biti istorija liberalne demokratije. (Misli se na Fukujamu, prim. prev.) Samo u jednom vanom aspektu su ovi sistemi bili u opasnosti: njihovo budue postojanje kao jedinstvenih teritorijalnih drava vie nije bilo zagarantovano. Ipak, ranih devedesetih godina nijedna od zapadnih nacionalnih drava kojima su pretili secesio- nistiki pokreti se nije stvarno raspala. Za vreme Doba katastrofa, inilo se da je kraj kapitalizma blizu. Velika recesija se mogla opisivati, kao u naslovu jedne tadanje knjige, kao Konana kriza (Hutt, 1935). Malobrojni su bili oni koji su ozbiljno mislili da je neposredna budunost razvijenog kapitalizma apokaliptina, iako je jedan francuski istoriar i trgovac umetni- kim predmetima, odluno predviao kraj zapadne civilizacije 1976. godine, sa obrazloenjem koje se moe braniti, da se zalet amerike ekonomije, koji je u prolosti nosio napred ostatak kapitalistikog sveta, sada iscrpeo (Gimpel, 1992). Stoga je on oekivao da se tekua depresija nastavi duboko u sledei milenijum. Jedino je ispravno dodati to da su sve do sredine ili ak kraja osamdesetih godina, isto tako malobrojni bili oni koji su mislili da su izgledi SSSR-a apokaliptini. Meutim, ba zbog veeg dinamizma kapitalistike privrede, socijalno tkivo zapadnih drutava je bilo daleko dublje potkopano nego ono u socijalistikim drutvima, i u skladu sa tim je u tom pogledu kriza Zapada bila otrija. Razbijanje socijalne strukture SSSR-a i istone Evrope na paramparad je bilo rezultat kolapsa sistema a ne njegov preduslov. Gde su bila mogua poreenja, kao izmeu Zapadne i Istone Nemake, ini se da su vrednosti i obiaji tradicionalne Nemake bili bolje ouvani pod poklopcem komunizma nego u zapadnom regionu ekonomskog uda. Jevrejski emigranti iz SSSR-a su u Izraelu oiveli tamonju klasinu muziku scenu, jer su doli iz zemlje gde je odlaenje na koncerte jo uvek bio normalan deo kultivisanog ponaanja, u svakom sluaju bar za Jevreje. Zapravo, koncertna publika jo nije bila svedena na malu, mahom sredovenu ili stariju manjinu.23 Stanovnici Moskve i Varave su se manje brinuli oko onoga to je muilo stanovnike Njujorka ili Londona: stopa kriminaliteta koja je vidljivo rasla, javne nesigurnosti, i nepredvidljivog nasilja anomine omladine. Oigledno je ovakva vrsta ponaanja manje ispoljavana na Istoku, a socijalni konzervativci na Zapadu su u njemu videli dokaz za slom civilizacije i sumorno su mrmljali Vajmar". Teko je ustanoviti u kojoj meri je ova razlika izmeu Istoka i Zapada nastala zbog veeg bogatstva zapadnih drutava i zbog daleko rigidnije dravne kontrole na Istoku. U nekim vidovima Istok i Zapad su evoluirali u istom pravcu. Na obe strane su porodice postale manje, brakovi su raskidani slobodnije nego drugde, stanovnitvo se - bar u urbanizovanijim i industrijalizovanijim regionima - jedva reprodukovalo, ako se uopte obnavljalo. Na obe strane su tradicionalne zapadne religije drastino oslabile, iako neka istraivanja tvrde da je u postsovjetskoj Rusiji dolo do preporoda religijskog verovanja, mada ne i pohaanja verskih obreda. Kao to su pokazali dogaaji posle 1989. godine, poljske ene su postale isto onako nesklone tome da dopuste Katolikoj crkvi da im diktira brane navike kao i italijanske ene, iako su u komunistikoj eri
23 U Njujorku, jednom od dva glavna svetska muzika centra, kau da se koncertna publika za klasinu muziku poetkom devedesetih godina oslanjala na dvadeset do trideset hiljada ljudi, od deset miliona stanovnika.

DECENIJE KRIZE 319

Poljaci pokazivali strastvenu privrenost Crkvi, iz nacionalistikih i antisovjetskih razloga. Oito su komunistiki reimi pruali manje drutvenog prostora za supkulture, kontrakulture i podzemne svetove svih vrsta, kao i da su guile disidenstvo. Osim toga, ljudi koji su proli kroz periode istinski nemilosrdnog i opteg terora, kojima je proarana istorija veine ovakvih drava, bili su skloni da dre pognute glave ak i kada je primena dravne sile postala blaa. Meutim, relativan mir socijalistikog ivota nije posledica straha. Taj sistem je izolovao svoje graane od potpunog uticaja zapadnih socijalnih preobraaja, zato to ih je izolovao od potpunog uticaja zapadnog kapitalizma. One promene koje su pretrpeli, dole su posredstvom drave, ili kao njihova reakcija na dravu. ega se drava nije laala da promeni ostajalo je u velikoj meri kao to je ranije bilo. Paradoks komunizma na vlasti je to da je on bio konzervativan. IV Teko je praviti generalizacije o ogromnoj oblasti Treeg sveta (ukljuujui one njegove delove koji su se sada industrijalizovali). U onoj meri u kojoj njegovi problemi mogu biti sagledani kao celina, to sam pokuao da uradim u poglavljima 7 i 12. Decenije krize, kao to smo videli, uticale su na njegove regione na razliite naine. Kako da poredimo Junu Koreju gde je procenat stanovnitva koje ima televizore otiao sa 6,4 odsto na 99,1 odsto za petnaest godina od 1970. do 1985. godine (Jon, 1993), sa zemljom kao to je Peru, gde je vie od polovine stanovnika bilo ispod linije siromatva - vie nego 1972. godine - i gde je potronja po stanovniku opadala (Anuario, 1989), a kamoli sa opustoenim zemljama supsaharske Afrike? Napetosti unutar potkontinenta kao to je Indija bile su napetosti ekonomije u porastu i drutva koje se preobraava. One u oblastima kao to su Somalija, Angola i Liberija su bile napetosti zemalja u raspadu, na kontinentu oko ije budunosti je malo ko bio optimista. Samo jedna generalizacija je prilino sigurna: od 1970. godine skoro sve zemlje u Treem svetu su se uvalile u dugove. Raspon njihovih dugova je 1990. godine iao od tri giganta meunarodnog duga (60 do 11 milijardi) - Brazila, Meksika i Argentine - preko dvadeset i osam zemalja koje su dugovale svaka preko deset milijardi, do sitne ribe koja je dugovala po milijardu, dve. Svetska banka (koja je imala razloga da to zna) izbrojala je svega sedam meu devedeset i est privreda sa ,,niskim i srednjim dohotkom" koje je promatrala, sa spoljnim dugovima bitno manjim od milijardu dolara - zemlje kao Lesoto i ad - a ak i one su imale viestruko vee dugove nego dvadeset godina ranije. Samo je dvanaest zemalja 1970. godine imalo dugove vee od jedne milijarde dolara, a nijedna nije imala dug vei od deset milijardi. Razumljivije reeno, do 1980. godine je est zemalja imalo dug koji je praktino bio kao itav njihov drutveni proizvod, ili vei; dvadeset etiri zemlje su 1990. godine dugovale vie nego to su proizvodile, ukljuujui, ako se region uzme ko celina, itavu supsaharsku Afriku. Ne iznenauje to su se relativno najzaduenije zemlje mogle nai u Africi (Mozambik, Tanzanija, Somalija, Zambija, Kongo, Obala Slonovae), neke od njih su bile poremeene ratom, druge kolapsom cena njihovog izvoza. Meutim, zemlje koje su morale da snose najvee trokove servisiranja ovih ogromnih dugova, to e rei, gde su se kamate pele do etvrtine ili vie ukupne vrednosti izvoza zemlje, bile su ravno- mernije rasporeene. U stvari, meu regionima sveta je supsaharska Afrika bila prilino ispod ove brojke, bolje je stajala u tom pogledu od june Azije, Latinske Amerike, Kariba i Srednjeg istoka.

320 ODRON

Praktino nije bilo verovatno da ita od tog novca bude ikad vraeno, ali sve dok su banke i dalje zaraivale kamatu na njemu - proseno 9,6 odsto 1982. godine (UNCTAD) - nisu za to marile. Momenat istinske panike je nastao poetkom osamdesetih godina, kada poev od Meksika, veliki latinoameriki dunici vie nisu mogli da plaaju kamate, i zapadni bankarski sistem je doao na ivicu kolapsa, jer je nekoliko velikih banaka pozajmljivalo svoj novac za vreme sedamdesetih godina sa takvom razuzdanou (kada su petro-dolari priticali, vapei za investiranjem) da bi sada tehniki bankrotirali. Na sreu po ekonomiju bogatih zemalja, tri latinoamerika dina nisu uspela da deluju zajedno, pa su nainjeni izdvojeni aranmani za reprogramiranje dugova i banke, koje su podravane od svojih vlada i meunarodnih institucija, pa su imale vremena da postepeno otpiu izgubljenu aktivu i da ouvaju tehniku solventnost. Kriza dugova je ostala, ali vie nije bila potencijalno fatalna. Ovo je verovatno bio najopasniji trenutak za kapitalistiku svetsku privredu od 1929. goodine. Potpuna pria o njemu jo nije napisana. Dok su se dugovi peli, imovina, ili potencijalna imovina siromanih zemalja nije. Kapitalistika svetska privreda, koja presuuje iskljuivo prema profitu ili potencijalnom profitu, jasno je reila da u Decenijama krize otpie veliki deo Treeg sveta. Od etrdeset i dve zemlje sa privredom niskog dohotka devetnaest je imalo nula neto stranih investicija. Direktni investitori su potpuno izgubili interes za dvadeset est zemalja 1990. godine. U stvari, solidnih investicija (vie od 500 miliona dolara) je bilo samo u etrnaest od skoro 100 zemalja sa srednjim ili niskim dohotkom izvan Evrope, a velikih investicija (od milijarde dolara navie) je bilo samo u osam tih zemalja, od kojih su etiri bile u istonoj i jugoistonoj Aziji (Kina, Tajland, Malaja, Indonezija) a tri u Latinskoj Americi (Argentina, Meksiko, Brazil).24 Transnacionalna svetska privreda koja je bila sve integrisanija, nije potpuno previdela izoptene regi- one. Manje i slikovitije meu ovim zemljama su imale potencijal kao turistiki rajevi i ofor pribeita od vladine kontrole, a otkrie kakvog pogodnog resursa na nekoj dotada nezanimljivoj teritoriji je moglo i te kako da izmeni situaciju. Ipak, u celini je veliki deo sveta ispao iz svetske privrede. Posle kolapsa sovjetskog bloka, izgledalo je da je taj sluaj i sa oblau izmeu Trsta i Vladivostoka. Jedine dve bive socijalistike zemlje istone Evrope koje su privlaile bilo kakve neto strane investicije su bile Poljska i ehoslovaka (UN World Development, 1992, tabele 21, 23, 24). Unutar ogromnih oblasti biveg SSSR-a oito je bilo resursima bogatih okruga ili republika koji su privlaili ozbiljan novac, i zona koje su bile preputene sopstvenim jadnim sredstvima. Na jedan ili na drugi nain, bivi Drugi svet je bio asimilovan u status Treeg sveta. Tako je glavni efekat Decenije krize bio da proiri jaz izmeu bogatih i siromanih zemalja. Realni domai bruto proizvod supsaharse Afrike je opao sa 14 odsto od onoga u industrijskim zemljama na 8 odsto izmeu 1960. i 1987. godine, a onaj u manje razvijenim zemljama44 (koje su obuhvatale i afrike i neafrike zemlje) sa 9 na 5 odsto25 (UN Human Development, 1991, Tabela 6).
Preostala zemlja privlana za investicije je, na izvesno iznenaenje, bio Egipat. Manje razvijena zemlja" je kategorija koju su ustanovile Ujedinjene nacije. Veina njih je imala manje od 300 dolara drutvenog proizvoda po stanovniku. Realni drtveni bruto proizvod" je nain da se taj broj izrazi to se tie onoga to se kupuje lokalno, umesto samo u pogledu zvaninih kurseva, prema skali meunarodnog pariteta kupovne moi".
24 25

Kako je transnacionalna privreda uspostvaljala svoj stisak nad svetom, potkopavala je jednu veliku, posle 1945. godine univerzalnu instituciju:DECENIJE KRIZE 321 teritorijalnu nacionalnu dravu,V poto takva drava vie nije kontrolisala vie od sve manjeg dela svojih poslova. Organizacije koje su bile efikasno ograniene meama svoje teritorije, kao sindikati, parlamenti i dravne televizije, stoga su bile na gubitku, dok su organizacije koje nisu tako omeene, kao transnacionalne firme, meunarodno finansijsko trite i globalizovani mediji i komunikacije satelitske ere, bile na dobitku. Nestanak supersila koje su u svakom sluaju mogle da kontroliu svoje satelitske drave, ojaae ovu tendenciju. ak i najnezamenljivija funkcija koju su nacionalne drave, razvile tokom ovog veka, je ta da one redistribuiraju dohodak meu svojim stanovnitvom, pomou transfera plaanja" socijalne zatite, obrazovnih i zdravstvenih usluga, i drugih vrsta davanja, u teoriji vie nije mogla da bude samostalna, mada je u praksi vei deo toga to ostao, osim tamo gde su nadnacionalni entiteti kao Evropska zajednica ili unija dopunjavali tu funkciju u nekim aspektima. U vreme vrhunca teologa slobodnog trita, drava je bila dodatno podrivena tendencijom da se u principu lii aktivnosti koje su do tada sprovodila javna tela, i da se one prepuste tritu. Paradoksalno, ali moda ne iznenada, ovo slabljenje nacionalne drave je ilo zajedno sa novom modom da se seckaju na delove stare teritorijalne nacionalne drave na neto za ta se tvrdilo da su (manje) nove drave, uglavnom bazirane na zahtevu neke grupe a etniko-lingvistikim monopolom. Da ponemo sa tim da je uspon ovakvih autonomakih i separatistikih pokreta, uglavnom posle 1970. godine, bio prvenstveno zapadnjaki fenomen, koji se mogao posmatrati u Britaniji, paniji, Kanadi, Belgiji, ak i vajcarskoj i Danskoj, ali i u, od poetka sedamdesetih godina, najmanje centralizovanoj od svih socijalistikih drava, Jugoslaviji. Kriza komunizma je ovu modu rairila na Istok, gde je vie novih i nominalno nacionalnih drava stvoreno posle 1991. godine nego bilo kada u dvadesetom veku. Sve do devedesetih godina, zapadna hemisfera juno od kanadske granice je faktiki bila nedotaknuta njome. U onim oblastima gde su osamdesete i devedesete godine donele kolaps i dezintegraciju drava, kao u Avganistanu i delovima Afrike, alternativa staroj dravi nije bila toliko podela na nove drave koliko anarhija. Ovaj proces je bio paradoksalan, poto je bilo savreno jasno da nove mini nacionalne drave pate od istih nedostataka kao i stare, a budui da su manje, jo u veoj meri. To manje iznenauje nego to se ini, jednostavno zato to je jedini stvaran model drave koji je bio na raspolaganju u kasnom dvadesetom veku, bila drava sa ogranienom teritorijom sa sopstvenim autonomnim institucijama - ukratko, model nacionalne drave iz Doba revolucija (1789-1848, aluzija na naslov jedne ranije Hobsbaumove knjige, prim. prev.) Osim toga od 1918. godine su svi reimi bili opre- deljeni za princip nacionalnog samoopredeljenja koje se sve vie definisalo pomou etniko-lingvistikih pojmova. U tom pogledu, Lenjin ii predsednik Vilson su bili istoga miljenja. I Evropa Versajskog ugovora i ono to e postati SSSR su bili zamiljeni kao skup ovakvih nacionalnih drava. U sluaju SSSR-a (i Jugoslavije, koja je kasnije sledila njegov primer) ovo su bile unije ovakvih drava, koje su meutim u teoriji - mada ne i u praksi - zadrali svoje pravo na otcepljenje.26 Kada se takvi savezi raspadnu, to prirodno biva po ranije odreenim linijama raspukline.
26 Po tome su se razlikovale od drava u SAD, koje od kraja Amerikog graanskog rata nisu imale pravo na secesiju, sem moda Teksasa.

322 ODRON

Meutim, novi separatistiki nacionalizam Decenija krize je u stvari bio sasvim drugaiji fenomen od stvaranja nacionalne drave devetnaestog i ranog dvadesetog veka. On je zapravo kombinacija tri fenomena. Prvi je bio otpor postojeih nacionalnih drava protiv njihove degradacije. Ovo je bivalo sve jasnije osamdesetih godina u pokuajima lanova ili potencijalnih lanova Evropske zajednice, ponekad sasvim razliitih politikih boja, kao to su Norveka i Britanija gospoe Taer, da u okviru sve- evropske standardizacije zadre svoju regionalnu autonomiju u stvarima koje su smatra li vanim. Ipak, znaajno je bilo to to je glavno tradicionalno uporite nacionalne drave, samoodbrana, naime protekcionizam, bilo neuporedivo slabije tokom Decenija krize nego to je bilo u Doba katastrofe. Globalna slobodna trgovina je i dalje bila ideal, a u iznenaujuoj meri i realnost - vie nego ikad posle pada privreda kojima je upravljala drava - mada je nekoliko drava razvilo neke nedoputene metode za odbranu od strane konkurencije. Govorilo se da su za to eksperti Japanci i Francuzi, a uspeh Italijana da zadre lavovski deo svog domaeg trita automobila u italijan- skim rukama (tj. u rukama Fiata) je verovatno najupeatljiviji. Meutim, to su bile defanzivne akcije, mada je borba u njima sve via bivala estoka, a ponekad i uspena. Ove borbe su po svoj prilici ogorenije voene onde gde u pitanju nije bio samo ekonomski, ve kulturni identitet. Fracuzi, a u manjoj meri Nemci, borili su se da sauvaju ogromne dotacije za svoje seljake, ne samo zato to su seljaci imali kljune glasove, ve to su istinski oseali da bi unitenje seljake zemljoradnje, koliko god ona bila neefikasna i nekonkuretna, znailo i unitavanje krajolika, tradicije, dela nacionalnog karaktera. Francuzi, koje su podrali ostali Evropljani, odupirali su se amerikim zahtevima za slobodnom trgovinom filmovima i audiovizuelnim proizvodima naprosto zato to bi onda njihove ekrane preplavili ameriki proizvodi, poto je u Americi bazirana (mada sada ve u internacionalnom vlasnitvu i pod internacionalnom kontrolom) industrija zabave ponovo uspostavila potencijalni svetski monopol u razmerama stare moi Holivuda. Francuzi su isto tako, i to opravdano, smatrali da se ne moe dopustiti da ista kalkulacija uporednih trokova dovede do kraja filmske produkcije na francuskom jeziku. Kakvi god da su ekonomski argumenti, postoje stvari u ivotu koje treba zatiti. Da li bi ijedna vlada ozbiljno razmatrala ruenje katedrale u Sartru ili Tad Mahala ako bi moglo da se dokae da bi izgradnja luksuznog hotela, trnog ili kongresnog centra na toj lokaciji (pod pretpostavkom da bi ona bila prodata privatnim kupcima) dala vei doprinos drutvenom proizvodu zemlje od postojeeg turistikog prometa? Dovoljno je formulisati pitanje da bi se dobio odgovor. Drugi fenomen koji je bio sastojak novog nacionalizma se moe opisati kao kolektivni egoizam bogatih, i on odraava sve vee ekonomske nejednakosti unutar kontinenata, zemalja i regiona. Staromodne vlade nacionalnih drava, centralizovane ili federalne, kao i nadnacionalne tvorevine kao Evropska zajednica, prihvatale su odgovornost za razvitak itavih teritorija, a stoga u nekoj meri i za ujednaavanje optereenja i koristi na celokupnim tim teritorij ama. Ovo je podrazumevalo da su siromaniji i zaostaliji regioni bili subvencionisani (preko nekih centralistikih distributivnih mehanizama) od strane bogatijih i naprednijih, pa ak i da im je davana prednost u investiranju da bi se smanjilo njihovo zaostajanje. Evropska zajednica je bila dovoljno realistina da primi u lanstvo samo one drave ija zaostalost i siromatvo nee ostale lanice izloiti prevelikom naprezanju, a taj realizam je potpuno odsutan iz Sever- noamerike oblasti slobodne trgovine (NAFTA) stvorene 1993. godine, koja je u isti jaram upregla SAD i Kanadu (iji je drutveni proizvod (GNP) po stanovniku 1990.

DECENIJE KRIZE 323

godine bio oko 20 000 dolara) sa Meksikom koji je imao jednu osminu ovog proizvoda po stanovniku.27 Oklevanje bogatih oblasti da subvencioniu one siromanije, odavno je poznato prouavaocima lokalne uprave, posebno u SAD. Problem ,,geta u gradskim centrima naseljenih sirotinjom, gde se poreska suma smanjuje zbog bega u predgraa, uglavnom je nastao zbog toga. Ko je eleo da plaa za sirotinju? Bogata predgraa Los Anelesa kao to su Santa Monika i Malibu, su se opredelila da izau iz grada, a poetkom devedesetih godina je Stejten Ajlend (Staten Island) glasao za otcepljenje od Njujorka iz istog razloga. Neki od separatistikih nacionalizama Decenija krize su se oito hranili na ovom kolektivnom egoizmu. Pritisak za razbijanje Jugoslavije je dolazio iz evropskih" Slovenije i Hrvatske; a za cepanje ehoslovake iz eke republike, koja je izvikana kao zapadna11. Katalonija i zemlja Baska su bili najbogatiji i najrazvijeniji 11 delovi Spanije, a jedini znaci separatizma u Latinskoj Americi su stizali iz najbogatije brazilske drave, Rio Grande do Sul. Najistiji primer ovog fenomena je iznenadni porast u poznim osamdesetim godinama Lombardijske lige (kasnije: Lige za sever) iji je cilj bio otcepljenje regiona sa centrom u Milanu, ekonomske prestonice11 Italije, od Rima, koji je politika prestonica. Retorika Lige, s njenim pozivanjima na slavnu sred- njovekovnu prolost lombardijskog dijalekta, bila je uobiajena za nacionalistiku agitaciju, ali je pravi problem bio elja bogatog regiona da zadri sredstva za sebe. Trei element novog nacionalizma je moda uglavnom bio odgovor na kulturnu revoluciju11 druge polovine veka, ne neobian raspad tradicionalnih socijalnih normi, struktura i vrednosti, koji je mnoge stanovnike razvijenog sveta ostavio kao siroie i ucveljene. Nikada re zajednica11 nije koriena toliko neprobirljivo i nesadrajno, kao u ovim decenijama kada je zajednice u sociolokom smislu postalo teko nai u stvarnom ivotu - intelektualna zajednica11, zajednica javnosti11 zajednica pedera11. Uspon grupa sa identitetom11 - ljudskih skupina u kojima je pojedinac mogao da pripada jednoduno i bez nesigurnosti i sumnje, pisci zapaaju od kasnih ezdesetih godina u Americi, koja je uvek posmatrala samu sebe. Veina ovih grupa je iz oiglednih razloga, apelovala na zajedniki etnicitet, iako su i druge grupe ljudi koje su teile kolektivnom separatizmu koristile isti nacionalistiki jezik (kao kada su homoseksualni aktivisti govorili o homoseksualnoj naciji11). Kao to sugerie pojava ovog fenomena u dravama koje su najsistematinije multietnike, politika identitetskih grupa nije bila stvarno povezana sa nacionalnim samoopredeljenjem11 tj. sa tenjom da se stvori teritorijalna drava, identina sa posebnim narodom", tenjom koja je bila sutina nacionalizma. Secesija nije imala smisla za amerike crnce ili Italijane, niti je bila deo njihove etnike politike. Ukrajinska politika u Kanadi nije bila ukrajinska, ve kanadska.28 U stvari, sutina etnike ili sline politike u urbanim, tj. skoro po definiciji heterogenim drutvima, bila je u takmienju sa ostalim takvim grupama oko udela u sred27 Najsiromaniji lan Evropske unije, Portugalija je 1990. godine imala GNP u iznosu od jedne treine proeka Zajednice. 28 U najboljem sluaju, imigrantske zajednice su razvile ono to je nazvano nacionalizmom na daljinu11 u korist svoje prvobitne ili odabrane domovine, uglavnom predstavljajui ekstremno nacionalistiku politiku u tim zemljama. Pioniri na tom polju su bili severnoameriki Irci i Jevreji, ali su se u globalnim dijasporama stvorenim migracijom umnoavale ovakve organizacije, na primer meu Sikima koji su emigrirali iz Indije. Nacionalizam na daljinu je dobio svoju satisfakciju kolapsom socijalizma.

324 ODRON

stvima neetnike drave, korienjem politikog uticaja koji ima grupna lojalnost. Politiari kandidovani za izbore u gradske vlasti Njujorka, bili su rasporeivani da obezbede posebno predstavnitvo za Latino, istonjaki ili homoseksualni glasaki blok, od kojih je svaki traio vie, a ne manje od grada Njujorka. Ono to je bilo zajedniko politikama etnikog identiteta sa fin de siecle etnikim nacionalizmom bilo je insistiranje na tome da se neiji grupni identitet sastoji od nekakvih egzistencijalnih, po pretpostavci prastarih, nepromenjivih i stoga trajnih linih karakteristika, koje jedinka deli sa drugim lanovima te grupe, i ni sa kim drugim. Iskljuivost je bila jo vanija za taj identitet, poto su razlike koje su razgraniavale ljudske zajednice jedne od drugih bile proreene. Mladi ameriki Jevreji su tragali za svojim ,,korenima onda kada ono to ih je neizbrisivo igosalo kao Jevreje, vie nije bilo efikasna oznaka jevrejstva; to naroito vai za segregaciju i diskriminaciju u godinama pred Drugi svetski rat. Mada je kebeki nacionalizam insistirao na odvajanju jer je tvrdio da je izdvojeno drutvo", on se zapravo pojavio kao znaajna snaga upravo onda kada je Kebek prestao da bude izdvojeno drutvo" to je tako oigledno i nepogreivo bio sve do ezdesetih godina (Ignatieff, 1993, str. 115-117). Sama fluid- nost etniciteta u urbanim drutvima je uinila da etniki izbor kao jedini kriterijum grupe bude vetaki i proizvoljan. U SAD, izuzev kod crnaca, Hispanika i onih sa engleskim i nemakim poreklom, bar 60 odsto ena roenih u Americi bilo kakvog etnikog porekla se udaje izvan svoje grupe (Lieberso, Waters, 1988, str. 173). Sve vie se sopstveni identitet mora konstruisati tako to se insistira na neidentitetu drugih. Kako drukije bi mogli neonacistiki skinhedsi u Nemakoj, koji nose uniforme, koji imaju frizuru i muziki ukus kosmopolitske kulture mladih, da uspostave svoje sutinsko Nemstvo, osim tako to e prebijati lokalne Turke i Albance? Kako se moe uspostaviti sutastveni" srpski ili hrvatski karakter nekog regiona, u kome su kao susedi tokom veeg dela istorije iveli mnogi etniciteti i religije, osim uklanjanjem onih koji ne pripadaju"? Tragedija ovih iskljuivih politika identiteta, bilo da su namerne da ustanove nezavisne drave ili ne, bila je u tome da one nisu mogle da funkcioniu. One mogu da se samo pretvaraju da deluju. Ameriki Italijani iz Bruklina, koji (moda sve vie) insistiraju na svojoj italijantini i govore jedan s drugim italijanski, izvinjavajui se zbog nedovoljne tenosti govora na onome za ta su pretpostavljali da je njihov maternji jezik, 29 radili su u amerikoj privredi za koju je italijantina kao takva bila irelevantna, osim kao klju za relativo skromne trine nie. Pretenzija na to da postoji crnaka, ili hindu, ili ruska, ili enska istina koja se ne moe razumeti, a koja se stoga u biti ne moe preneti onima van grupe, ne moe preiveti izvan institucija ija je jedina funkcija da podstiu ovakve poglede. Islamski fundamentalisti koji su studirali fiziku nisu studirali islamsku fiziku; jevrejski ininjeri nisu uili hasidsko ininjerstvo; ak su i Francuzi i Nemci koji su najvei kulturni nacionalisti nauili to da delovanje u globalnom selu naunika i tehnikih eksperata, iziskuje komunikaciju na jedinstvenom globalnom jeziku analognom srednjovekovnom latinskom, za koji se ispostavilo da je zasnovan na engleskom. ak je i svet koji je genocidom, masovnim proterivanjem i etnikim ienjem" podeljen u teoretski homogene etnike teritorije, neminovno bio ponovo heterogenizovan masovnim kretanjem ljudi (radnika, turista, poslovnih ljudi, tehnia29 Nauo sam takav razgovor u jednoj robnoj kui Njujorka. Njihovi imigrantski roditelji ili dedovi skoro siguro nisu govorili italijanski, ve napolitanski, sicilijanski, ili kalabreski.

DECENIJE KRIZE 325

ra), pomou pipaka globalne privrede. To se na kraju krajeva, desilo zemljama centralne Evrope, etniki oienim" za vreme i posle Drugog svetskog rata. To je ono to e se neminovno opet deavati u jednom sve urbanizovanijem svetu. Politke identiteta i finde-siecle nacionalizam stoga nisu toliko programi, a jo manje su delotvorni programi za izlaenje na kraj sa problemima poznog dvadesetog veka, ve su pre emotivne reakcije na te probleme. Pa ipak, kako se vek primie svom kraju, sve oevidnije je odsustvo institucija i mehanizama koji su stvarno kadri da izau na kraj sa tim problemima. Nacionalna drava vie nije bila u stanju da to uini. Ko ili ta je to mogao? U tu svrhu su smiljana razna sredstva, od onda kada su 1945. godine ustanovljene Ujedinjene nacije, pod pretpostavkom, koja je odmah razoarala, da e SAD i SSSR i dalje da se slau u dovoljnoj meri da donose globalne odluke. Najbolje to se moe rei za ovu organizaciju je to, da je za razliku od svog prethodnika, Drutva naroda, ona opstala kroz celu drugu polovinu veka i da je zaista postala klub ije je lanstvo sve vie bivalo dokaz da je neka drava formalno prihvaena kao meunarodno suverena. Ona po prirodi svog ureenja, nije imala moi i sredstava nezavisno od onih koja su joj dodelile drave lanice, a stoga nije imala snagu nezavisne akcije. Iz ogromne potrebe za globalnom koordinacijom, meunarodne organizacije su se umnoavale u decenijama krize vie nego ikada. Do sredine osamdesetih godina je bilo 365 meuvladinih i ne manje od 4615 nevladinih organizacija, vie nego dvostruko u odnosu na rane sedamdesete godine (Held, 1988, str. 15). Osim toga, sve vie se priznavalo da je neophodna globalna akcija oko problema kao to su konzervacija i ivotna sredina. Na nesreu, jedina formalna procedura da se to postigne, pomou meunarodnih ugovora koje ratifikuju suverene nacionalne drave, bila je spora, nespretna i neadekvatna, to su pokazali napori da se zatiti Antarktik i da se trajno zabrani lov na kitove. Sama injenica da je iraka vlada tokom osamdesetih godina pobila hiljade svojih graana otrovnim gasom, krei time jednu od malobrojnih univerzalnih meunarodnih konvencija, enevski protokol iz 1925. godine protiv upotrebe hemijskog oruja, potcrtavala je slabost dostupnih meunarodnih instrumenata. Ipak, na raspolaganju su bila dva naina da se osigura meunarodna akcija, i oba su u Decenijama krize znatno pojaana. Jedan je bio dobrovoljno preputanje vlasti, u korist nadnacionalnih autoriteta, od strane srednjih drava koje se vie nisu oseale dovoljno snanima da opstanu same u svetu. Evropska ekomska zajednica (koja je osamdesetih godina preimenovana u Evropsku zajednicu, a devedesetih u Evropsku uniju), je sedamdesetih godina udvostruila svoju veliinu, a devedesetih godina se spremala da se jo dalje proiri, dok je istovremeno pojaavala autoritet u unutranjim stvarima svojih drava-lanica. injenica ovog dvostrukog proirenja je bila nesporna, mada e to izazvati prilian otpor, koji su pruali i vlade drava lanica i javnost njihovih zemalja. Snaga zajednice/unije lei u injenici da njena neizabrana centralna vlast u Briselu preduzima nezavisne politike inicijative i da je praktino imuna na pritiske demokratske politike, osim vrlo posredno, preko povremenih sastanaka i pregovora predstavnika (izabranih) vlada njenih lanica. Ovo stanje stvari je omoguilo centralnoj vlasti u Briselu da funkcionie kao delotvoran nadnacionalni autoritet, podloan jedino specijalnom vetu. Drugi instrument meunarodne akcije je bio podjednako, ako ne i vie, zatien od nacionalnih drava i demokratija. To je bio autoritet meunarodnih finansijskih tela ustanovljenih nakon Drugog svetskog rata, pre svega Meunarodni monetarni

326 ODRON

fond i Svetska banka. Podrane od oligarhije glavnih kapitalistikih zemalja, koja je pod maglovitim nazivom Grupa sedam" od sedamdesetih godina postajala sve vie institucionalizovana, ove institucije su dobijale sve veu vlast tokom Decenija krize, kada su nepredvidljivi hirovi finansijskog trita, kriza dugova Treeg sveta, a posle 1989. godine i kolaps privreda sovjetskog bloka, uinili sve vei broj zemalja zavisnim od volje bogatog sveta da im udeljuje kredite. Ovi krediti su sve vie uslovljavani time da li je sprovoenje lokalne ekonomske politike po volji globalnim bankarskim autoritetima. Trijumf neoliberalne teologije osamdesetih godina je zapravo bio preveden u politiku sistematske privatizacije i kapitalizma slobodnog trita, koja je nametana vladama suvie bankrotiranim da bi joj se odupirale, bilo da je ta politika trenutno relevantna za njihove ekonomske probleme ili ne (kao u postsovjetskoj Rusiji). Zanimljivo je, ali besmisleno, spekulisati o tome ta bi D. M. Kejnz i Hari Dekster Vajt (White) mislili o ovom preobraaju tih institucija koje su njih dvojica stvorili sa sasvim razliitim ciljevima na umu, posebno mislei na postizanje pune zaposlenosti u njihovim zemljama. Pa ipak, to su bili efikasni meunarodni autoriteti, u svakom sluaju za nametanje politika bogatih siromanim zemljama. Na kraju veka, ostaje da se vidi koje su bile posledice tih politika, i ta e biti njihov uinak na svetski razvoj. Dva ogromna svetska regiona e isprobati te efekte. Jedan je region SSSR-a i sa njim povezanih evropskih i azijskih privreda, koji nakon pada zapadnih komunistikih sistema, sada lei u ruevinama. Drugi region je skladite socijalnog eksploziva - koje ispunjava tako veliki deo Treeg sveta. Kao to emo videti u sledeem poglavlju, ono je od pedesetih godina inilo glavni element politike nestabilnosti na planeti.

Poglavlje petnaesto

Trei svet i Revolucija

Eto, u januaru pomenute godine (1974), general Beleta Abebe, krenuvi u inspekciju u Ogaden, zaustavio se u Godeu, u tamonjim kasarnama. Sutradan stie u dvor neuveni izvetaj - generala su uhapsili vojnici koji ga primoravaju da se hrani onim to oni dobijaju za jelo. Jelo je, oigledno tako loe da se javlja strah da e se general razboleti i umreti. Car alje desantnu jedinicu svoje garde, koja oslobaa generala i dovozi ga u bolnicu. Riard Kapuinski, Car, (1983, str. 120) (prevod Ljubice Rosi, 1993, str. 134-135) Pobili smo svu stoku, (na unverzitetskoj eksperimentalnoj farmi) koju smo mogli. Ali dok smo je ubijali, jedna seljanka je poela da plae: sirote ivotinje, zato ih tako ubijaju, ta su one uinile? Kada su gospoe (senoras) poele da plau, sirote, odustali smo, ali smo ve pobili etvrtinu stoke, oko osamdeset grla. Hteli smo da ih pobijemo mnogo, ali nismo mogli jer su seljake ene poele da plau. Bili smo tamo neko vreme, a jedan gospodin na konju je otiao preko u Ajaku- o (Ayacucho) da im kae ta se desilo. Tako je sledeeg dana to bilo na vesti- ma na La voz radiju. Ba kada smo krenuli natrag, sluali smo radio koji su neki drugovi imali, i to je uinilo da se dobro oseamo, zar ne? Jedan mladi lan Sendero Luminoso, Tiempos, (1990, str. 198) I Kako god da tumaimo promene u Treem svetu i njegovu postepenu dekompoziciju i raspadanje, sve to se razlikovalo od Prvog sveta u jednom temeljnom pogledu. U Treem svetu se formirala zona revolucija - bilo da su one izvedene, da predstoje ili da su mogue. Prvi svet je sve u svemu bio politiki i drutveno stabilan kada je poeo globalni Hladni rat. ta god da je kljualo pod povrinom Drugog sveta, bilo je suzbijeno ispod poklopca partijske vlasti i mogue sovjetske vojne intervencije. Na drugoj strani, malobrojne su bile drave Treeg sveta, bilo velike bilo male, koje su od 1950. godine (ili dana njihovog nastanka) prole bez revolucije; vojnih udara za suzbijanje, spreavanje ili podsticanje revolucije; ili nekog drugog oblika unutranjeg oruanog sukoba. Glavni izuzetak je do dana kada je ovo pisano, Indija, i nekoliko kolonija kojima su vladali dugoveni i autoritarni paternalisti, kao dr Banda u Malaviju (bivoj koloniji Njasalend) i do 1994. godine neunitivi M. Felix Houphouet-Boigny

u Obali Slonovae. Ova stalna drutvena i politika nestabilnost je postala zajedniki imenilac za Trei svet. Ova nestabilnost je bila oigledna za zatitnika globalnog status kvoa, SAD, koje su je poistovetile sa sovjetskim komunizmom, ili su je bar smatrale stalnim potencijalnim dobitkom za onu drugu stranu u velikoj globalnoj borbi za premo. Skoro od samog poetka Hladnog rata, Sjedinjene Drave su zapoele borbu protiv ove opasnosti svim sredstvima, od ekonomske pomoi i ideoloke propagande preko zvanine i nezvanine vojne subverzije do velikih ratova; po mogustvu u savezu sa prijateljskim ili kupljenim lokalnim reimima, ali ako treba i bez lokalne podrke. To je uinilo da Trei svet bude ratna zona, onda kada su se Prvi i Drugi svet skrasili u najduoj eri mira od devetnaestog veka. Pre kolapsa sovjetskog sistema je procenjeno da je oko devetnaest - moda ak i dvadeset - miliona ljudi pobijeno u preko stotinu veih ratova i vojnih akcija i sukoba" izmeu 1945. i 1983. godine, skoro svi u Treem svetu: preko devet miliona u istonoj Aziji; tri i po miliona u Africi; dva i po u junoj Aziji; preko pola miliona na Srednjem istoku, ne raunajui najubistvenij od tih ratova, iran- sko-iraki sukob 1980-1988. godine, koji je tek bio poeo; znatno manje u Latinskoj Americi (UN World Social Situation, 1985, str. 14). Korejski rat 1950-1953. godine, u kome se procena o broju mrtvih kree izmeu tri i etiri miliona (u zemlji od trideset miliona stanovnika) (Halliday/Cumings, 1988, str. 200-201) i tridesetogodinji Vijetnamski ratovi (1945-1975) su bili daleko najvei, a jedino su se u njima amerike snage angaovale u veoj meri. U svakom je ubijeno oko pedeset hiljada Amerikanaca. Teko je proceniti gubitke Vijetnamaca i drugih indokineskih naroda ali naju- merenije procene idu do dva miliona. Ipak, neki od direktno voenih antikomunistikih ratova se mogu po varvarstvu porediti sa njima, posebno u Africi, gde kau da je oko milion i po ljudi umrlo izmeu 1980. i 1988. godine u ratovima protiv vlada Mozambika i Angole (koje zajedno imaju oko dvadeset tri miliona stanovnika), uz dvanaest miliona raseljenih ili ugroenih glau (UN, Africa, 1989, str. 6). Revolucionarni potencijal Treeg sveta je bio jednako oevidan i za komnisti- ke reime, ako ni zbog ega drugog onda zato, kao to smo ve videli, to su voe kolonijalnog osloboenja sebe smatrali socijalistima, angaovanim na istoj vrsti projekta emancipacije, progresa i modernizacje kao i Sovjetski Savez, i po istom modelu. Iako su bili obrazovani u zapadnjakom stilu, moda su za sebe mislili da su inspirisani Lenji- nom i Marksom, mada su snane komunistike partije bile neuobiajene u Treem svetu, a (osim u Mongoliji, Kini i Vijetnamu) nijedna nije postala glavna snaga u pokretima za nacionalno osloboenje. Ipak, nekoliko novih reima je cenilo korisnost lenjinistikog tipa partije, pa su stvorili ili pozajmili sopstvenu takvu partiju, kao to je Sun Jat Sen uradio u Kini posle 1920. godine. Neke komunistike partije koje su stekle posebnu snagu i uticaj su bile gurnute u stranu (kao u Iranu i Iraku pedesetih godina) ili su uklonjene masakrom, kao u Indoneziji 1965. godine, gde je oko pola miliona komunista, ili onih za koje se to pretpostavljalo, pobijeno posle neega za ta je reeno da je bio proko- munistiki vojni udar - to je verovatno najvei politiki pokolj u istoriji. Nekoliko decenija je SSSR zauzimao jedan u sutini pragmatian stav o svojim odnosima sa revolucionarnim, radikalnim i oslobodilakim pokretima Treeg sveta, poto nije ni nameravao ni oekivao da povea region pod komunistikom vlau izvan dometa sovjetske okupacije na Zapadu, ili kineske intervencije (koju nije mogao da potpuno kontrolie) na Istoku. Ovo se nije promenilo ak ni pod vlau Hruova (1956-1964), kada je velik broj lokalnih revolucionarnih pokreta, u kojima komuni

328 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 329

stike partije nisu igrale znaajnu ulogu, doao na vlast sopstvenim snagama, od kojih se istie onaj na Kubi (1959) i u Aliru (1962). Afrika dekolonizacija je takoe na vlast dovela voe koji nisu traili nita vie nego da nose naziv antiimperijalista, socijalista i prijatelja Sovjetskog Saveza, posebno kada je SSSR donosio tehniku i drugu pomo neokaljanu starim kolonijalizmom: to su bili Kvarne Nkrumah u Gani, Seku Ture u Gvineji, Modibo Keita u Maliju, i tragini Patris Lumumba u Belgijskom Kongu, ije ubistvo e ga nainiti ikonom i muenikom Treeg sveta. (SSSR je preimenovao Univerzitet prijateljstva meu narodima koji je ustanovljen 1960. godine za studente iz Treeg sveta, u Lumumba univerzitet".) Moskva je simpatisala ovakve nove reime i pomagala im, mada ju je uskoro napustio preterani optimizam oko tih novih afrikih drava. U bivem Belgijskom Kongu je pruila oruanu pomo lumumbistikim snagama protiv tienika ili marioneta SAD i Belgijanaca u graanskom ratu (sa intervencijom oruanih snaga UN, koja nije bila po volji nijednoj od supersila) koji je usledio za prenagljenim davanjem nezavisnosti ovoj ogromnoj koloniji. Rezultati su bili razoaravajui.50 Kada se jedan od tih novih reima, Kastrov na Kubi, stvarno izjasnio kao zvanino komunistiki reim, na opte iznenaenje, SSSR ga je uzeo pod svoje okrilje, ali ne rizikujui da trajno izvrgne opasnosti svoje odnose sa SAD. Meutim, nema pravih dokaza da je Sovjetski Savez planirao da proiri granice komunizma sve do sredine sedamdesetih godina, a ak i onda izvori sugeriu da je SSSR iskoristio povoljnu konjuk- turu koju nije nameravao da stvori. Stariji itaoci se moda priseaju da su Hruo- vljeve nade bile da e ekonomska nadmo socijalizma sahraniti kapitalizam. Zaista, kada je Kina 1960. godine osporila sovjetsko vodstvo u meunarodnom komunistikom pokretu, da i ne pominjemo razne disidentske marksiste, promo- skovske partije u Treem svetu su zadrale politiku promiljene umerenosti koju su odabrale. Kapitalizam, ukoliko je tamo postojao, nije bio neprijatelj u takvim zemljama, ve prekapitalizam, lokalni interesi i (ameriki) imperijalizam koji ih je podravao. Put napred nije bio oruana borba, ve iroki narodni ili nacionalni front u kome su nacionalna11 buroazija ili sitna buroazija bili saveznici. Ukratko, moskovska strategija u Treem svetu je nastavljala liniju Kominterne iz tridesetih godina pored svih optubi za izdaju ideala Oktobarske revolucije (videti poglavlje 5). Ova strategija, koja je razjarivala one koji su prednost davali oruanom putu, ponekad je izgledala kao da dobija, kao u Brazilu i Indoneziji poetkom ezdesetih godina i u ileu 1970. godine. Moda ne iznenauje, to je ona kada bi dola do te take, bila zaustavljena vojnim udarima za kojima je sledio teror, kao u Brazilu posle 1964. godine, Indoneziji 1965. godine i u ileu 1973. godine. Ipak, Trei svet je sada postao centralni stub nade i vere onih koji su jo uvek verovali u socijalnu revoluciju. On je predstavljao veliku veinu ljudskih bia. Izgledalo je da je on globalni vulkan koji eka da eksplodira, seizmiko polje ija podrhtavanja najavljuju velike zemljotrese koji e doi. ak je i analitiar onoga to je on sam nazvao krajem ideologija11 na stabilnom, liberalnom kapitalistikom Zapadu Zlatnoga doba (Bell, 1960) priznao da doba milenaristike i revolucionarne nade nije mrtvo u Treem svetu. Niti je Trei svet bio vaan samo za stare revolucionare oktobarske tradicije, ili za romantike, koji su prezali od dreavog, iako prosperitetnog mediokri- tetstva pedesetih godina. itavoj levici, ukljuujui humanistike liberale i umerene

50 Briljantni poljski novinar (Kapuinski, 1990), koji je onda izvetavao iz (teoretski) limumbistike provincije dao je najivopisniji izvetaj o traginoj anarhiji u Kongu (1990).

socijaldemokrate, bilo je potrebno neto vie od zakona o socijalnoj zatiti i poveanja realnih zarada. Trei svet je mogao da sauva leve ideale; a partijama koje pripadaju velikoj tradiciji Prosveenosti ideali su potrebni kao i praktina politika. Kako drugaije moemo da objasnimo istinsku strast za davanje pomoi zemljama Treeg sveta u onim uporitima nerevolucionarnog progresa, skandinavskim zemljama, Holan- diji i (protestantskom) Svetskom savetu crkava, strast koja je bila dvadesetovekovni ekvivalent podrci misionarskim naporima u devetnaestom veku? U poznom dvadesetom veku ona je dovela evropske liberale da podravaju ili izdravaju revolucionare i revolucije Treeg sveta. II Ono to je iznenadilo i protivnike revolucije i revolucionare bilo je to, da se posle 1945. godine, inilo da je primarni oblik revolucionarne borbe u Treem svetu, tj. bilo gde u svetu, gerilsko ratovanje. Jedna hronologija velikih gerilsih ratova sastavljena sredinom sedamdesetih godina nabraja trideset i dva takva rata od kraja Drugog svetskog rata. Svi sem tri (grkog graanskog rata kasnih etrdesetih godina, kiparske borbe protiv Britanije u pedesetim godinama i Alstera (1969) voeni su uzvan Evrope i severne Amerike (Laqueur, 1977, str. 442). Ovaj spisak se lako mogao produiti. Predstava o tome kako revolucija nastaje samo u brdima, nije sasvim tana. Ona potce- njuje ulogu leviarskih vojnih udara, koji su dodue izgledali nerealni u Evropi sve do dramatinog primera te vrste koji se dogodio u Portugaliji 1974. godine, ali koja je bila prilino uobiajena u islamskom svetu a u junoj Americi nije bila neoekivana. Bolivijsku revoluciju iz 1952. izveli su rudari i vojni pobunjenici u spoju; a najradikalniju reformu peruanskog drutva je izveo vojni reim u kasnim ezdesetim i poetkom sedamdesetih godina. Takoe se time potcenjuje i revolucionarni potencijal staromodne urbane masovne akcije, koji e se pokazati u iranskoj revoluciji 1979. godine, a zatim u istonoj Evropi. Ipak, u treoj etvrtini dvadesetog veka sve oi su bile uprte na gerilu. Gerilske taktike su, uz to, snano propagirali ideolozi radikalne levice, kritini prema sovjetskoj politici. Mao Ce Tung (posle njegovog raskida sa SSSR-om), a posle 1959. godine Fidel Kastro, ili pre njegov drug, zgodni lutalica e Gevara (1928-1967), nadahnjivali su ove aktiviste. Vijetnamski komunisti, mada daleko najopasniji i naju- speniji praktiari gerilske strategije, i koji su u svetu izazvali divljenje zbog poraza i Francuza i amerike sile, nisu podsticali svoje oboavaoce da se opredeljuju u nemilosrdnim ideolokim zavadama Levice. Pedesete godine su bile ispunjene gerilskim borbama Treeg sveta, koje su se praktino sve vodile u onim kolonijalnim zemljama u kojima su se, iz jednog ili drugog razloga bive kolonijalne sile ili lokalni naseljenici opirali mirnoj dekolonizaciji - Malaji, Keniji (Mau Mau pokret) i na Kipru pri raspadanju Britanske imperije; mnogo ozbiljniji ratovi su voeni u Aliru i Vijetnamu pri raspadu Francuske. udno je da je relativno mali pokret, netipian ali uspean - sigurno manji od ustanka u Malaji (Thomas, 1971, str. 1040) bio taj koji je gerilsku strategiju doveo na naslovne strane u svetu: to je revolucija koja je preuzela vlast na karipskom ostrvu Kubi 1. januara 1959. godine. Fidel Kastro (1927) nije bio netipian lik u latinskoamerikoj politici: snaan i harizmatian mlad ovek iz dobre zemljoposednike porodice, ija je politika bila neodreena; ali koji je bio odluan u tome da pokae linu hrabrost i da bude heroj svake borbe za stvar slobode koja se pokae u pogodnom momentu. ak i njego

330 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 331

ve parole (Otadbina ili smrt - prvobitno Pobeda ili smrt - i Mi emo pobediti") pripadaju starijoj epohi borbe za osloboenje: dostojne divljenja ali nedovoljno precizne. Nakon jednog opskurnog perioda meu naoruanim grupama studentskih aktivista na iniverzitetu Havana, odabrao je pobunu protiv vlade generala Fulgencija Batiste (poznati i muan lik u kubanskoj politici od svog debija u jednom vojnom udaru 1933. godine, tada kao narednik Batista), koji je opet preuzeo vlast 1952. godine i ukinuo Ustav. Fidelov pristup je bio aktivistiki: napad na kasarne 1953. godine, zatvor, izgnanstvo, i napad na Kubu gerilskim snagama koje su se nakon drugog pokuaja utvrdile u planinama najudaljenije provincije. Slabo pripremana kockarska igra se isplatila. e Gevara, argentinski doktor i veoma nadareni gerilski voa, zapoeo je osvajanje ostatka Kube sa 148 ljudi, broj koji se poveao na 300 do trenutka kada je to faktiki i uinio. Fidelova gerila je prvi svoj grad od 1000 stanovnika osvojila tek u decembru 1958. godine (Thomas, 1971, str. 997,1010, 1024). Najvie to je pokazao do 1958. godine - mada je i to bilo mnogo - bilo je to da neregularne snage mogu da kontroliu veliku osloboenu teritoriju** i da je brane protiv ofanzive jedne, dodue demoralisane vojske. Fidel je pobedio jer je Batistin reim bio lomljiv, nedostajala mu je bilo kakva podrka, osim ona motivisana koriu i linim interesom, i jer su ga predvodili ljudi koje je dugotrajna korupcija ulenjila. Sruio se im su se opozicija svih politikih klasa od demokratske buroazije do komunista ujedinila protiv njega i kada su diktatorovi sopstveni agenti vojnici, policajci i muitelji zakljuili da je njegovo vreme isteklo. Fidel je pokazao da je ono isteklo sasvim prirodno, njegove snage su nasledi- le vlast. Jedan lo reim sa malobrojnim pristalicama je zbaen. Pobedu pobunjenike armije je veina Kubanaca osetila kao trenutak osloboenja i beskrajnog obeanja, koje je otelovljivao njen mladi komandant. Verovatno nijedan voa u Kratkom dvadesetom veku, jednoj eri punoj harizmatinih lidera na balkonima pred mikrofonima, idola masa, nije imao manje skeptinih i neprijateljskih slualaca nego ovaj, krupni, bradati neprecizni ovek u izguvanoj uniformi, koji je u pojedinim prilikama govorio satima, delei svoje prilino nesistematine misli sa mnotvom punim panje i poverenja (koje je ukljuivalo i ovog pisca). Bar jednom je revolucija doivljavana kao medeni mesec. Kuda e ona odvesti? To je moralo biti, negde gde je bolje. Latinoameriki pobunjenici iz pedesetih godina su neizbeno koristili ne samo retoriku svojih istorijskih boraca za slobodu, od Bolivara do kubanskog Hoze Marti- ja, ve i antiimperijalistiku i socijalno-revolucionarnu tradiciju levice posle 1917. godine. Oni su bili i za agrarnu reformu" ta god ona podrazumevala, i makar implicitno, protiv SAD, posebno u siromanoj Centralnoj Americi, koja je kako je to rekao stari meksiki diktator Porfirio Dijaz, bila tako daleko od Boga, a tako blizu Sjedinjenim Amerikim Dravama. Mada su bili radikalni, ni Fidel niti bilo ko od njegovih drugova nije bio komunist, niti su ak tvrdili (sem dva izuzetka) da imaju bilo kakvih simpatija za marksizam. Zapravo je kubanska komunistika partija, jedina takva masovna partija u Latinskoj Americi izuzev one ileanske, bila izrazito nenaklonjena pokretu Fidelu, sve dok mu se neki njeni delovi nisu prilino kasno pridruili u njegovom vojevanju. Njihovi meusobni odnosi su bili vrlo hladni. Ameriki diplomati i politiki savetnici su stalno rasravljali o tome da li je pokret prokomunistiki ili nije - ako jeste, CIA, koja je ve zbacila reformatorsku vladu u Gvatemali 1954. godine, znala je ta da ini - ali je jasan zakljuak bio da pokret nije prokomunistiki. Meutim, sve je guralo fidelistiki pokret u pravcu komunizma, od opte socijalrevolucionarne ideologije onih koji su skloni da preduzimaju oruane gerilske pobu

ne, do ostraenog antikomunizma SAD u deceniji senatora Makartija, to je automatski navodilo antiimperijalistike latinske buntovnike da gledaju ljubaznije na Marksa. Globalni Hladni rat je uradio sve ostalo. Ako je novi reim doao u sukob sa SAD, to je bilo skoro izvesno, ako ni zbog ega drugog, ono zbog ugroavanja amerikih investicija, on je mogao da se osloni na skoro zagarantovanu simpatiju velikog protivnika SAD. Osim toga, Fidelov nain vladanja pomou neformalnih monologa pred milionima ljudi, nije bio nain da se na bilo koji dui period vodi ak ni mala zemlja ili revolucija. ak je i populizmu potrebna organizacija. Komunistika partija je bila jedino telo na revolucionarnoj strani koja je mogla da mu to prui. Oni su bili potrebni jedno drugom, pa su se nali. Ipak, u martu 1960. godine, mnogo pre nego to je Kastro otkrio da e Kuba biti socijalistika, a on komunist, mada u mnogome na svoj nain, SAD su odluile da ga smatraju komunistom, i CIA je ovlaena da udesi sve za njegovo zbacivanje (Thomas, 1971, str. 1271). Pokuali su 1961. godine jednu invaziju emigranata u Zalivu svinja, i nisu uspeli. Komunistika Kuba je preivela sedamdeset milja od Ki Vesta (Key West), izolovana amerikom blokadom i sve zavisnija od SSSR-a. Nijedna revolucija nije mogla biti bolje smiljena da na kraju decenije globalnog konzervativizma privue Levicu zapadne hemisfere i razvijenih zemalja; ili da gerilskoj strategiji da bolji publicitet. Kubanska revolucija je imala sve: romantizam, hero- izam u planinama, bive studentske voe koji nose nesebinu velikodunost svoje mladosti najstariji jedva da je preao tridesetu - narod koji klie u turistikom raju to pulsira u ritmovima sambe. I uz to, mogli su da je pozdrave sve vrste leviarskih revolucionara. Zapravo, verovatnije je bilo da e je pozdraviti kritiari Moskve, koji su odavno bili nezadovoljni sovjetskim isticanjem miroljubive koegzistencije sa kapitalizmom. Fidelov primer je nadahnuo militantne intelektualce po celoj Latinskoj Americi, kontinentu gde su prsti na obarau uvek spremni, kao i sklonost ka nesebinom junatvu, posebno u herojskim pozama. Posle nekog vremena Kuba e poeti da ohrabruje kontinentalnu pobunu, oko ega se trudio Gevara, pobornik panlatinoamerike revolucije i stvaranja dva, tri, mnogo Vijetnama". Odgovarajuu ideologiju je obezbedio briljantni mladi francuski leviar (a ko bi drugi?) koji je sistematizovao ideju da je na kontinentu zrelom za revoluciju, sve to je bilo potrebno je uvesti malu grupu naoruanih boraca u odgovarajue planine da bi oni formirali ,,fokuse (focoso) masovne oslobodilake borbe (Debray, 1965). Svuda po Latinskoj Americi su grupe mladih entuzijasta kretale gerilske borbe koje su jednoobrazno bile osuene na propast, pod zastavom Fidela, ili Trockog, ili Mao Ce Tunga. Osim u Centralnoj Americi i Kolumbiji, gde je postojala stara osnova za podrku seljaka oruanim pobunjenicima, veina takvih poduhvata je skoro odmah propadala, ostavljajui za sobom tela slavnih - samog e Gevare u Boliviji; podjednako zgodnog i harizmatinog svetenika - pobunjenika Oca Kamila Toreza u Kolumbiji - a i neznanih. To je bila jedna spektakularno pogrena strategija, tim vie zbog toga to su, pod pravim uslovima, delotvorni i dugotrajni gerilski pokreti u mnogima od ovih zemalja bili mogui, kao to su pokazivali (zvanino komunistiki) FARC (Oruane snage kolumbijske revolucije) u Kolumbiji od 1964. godine pa do pisanja ove knjige, i (maoistiki) Blistava staza (Sendero Luminoso) u Peruu tokom osamdesetih godina. Ipak, ak i kada su seljaci kretali putem gerile, gerile su retko bile - kolumbijski FARC je redak izuzetak - seljaki pokreti. Preteno su ih u selo Treeg sveta unosili mladi intelektualci, u poetku regrutovani iz etabliranih srednjih klasa svojih zema

332 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 333

lja, kasnije pojaani novom generacijom sinova studenata (rede kerki) seoske sitne buroazije u usponu. Ovo takoe vai i onda kada je gerilska taktika prenoena iz ruralnog zalea u svet velikih gradova, to su neki delovi revolucionarne levice u Treem svetu (u Argentini, Brazilu, Urugvaju i Evropi) poeli da ine od kasnih ezdesetih godina.31 Izgleda da se urbane gerilske operacije mnogo lake organizuju od seoskih, poto ne moraju da se oslanjaju na masovnu solidarnost, ili na preutnu saglasnost, ve mogu da iskoriste anonimnost velikog grada, plus kupovnu mo novca i minimum simpatizera, uglavnom iz srednje klase. Ovakve grupe urbane gerile" ili terorista" su uvide- le da je lake organizovati drmatine javne nastupe i spektakularna ubistva (kao kada je baskijska ETA 1973. godine ubila admirala Karera Blanka, odreenog za Frankovog naslednika; kao kada su italijanske Crvene brigade 1978. godine ubile italijanskog premijera Alda Mora), da i ne pominjemo pljake novca, nego revolucionisati njihove zemlje. Jer ak i u Latinskoj Americi, glavne snage politike promene su bili civilni politiari - i armije. Talas desniarskih vojnih reima koji je u ezdesetim godinama poeo da preplavljuje velike delove June Amerike - vojne vlade nikada ni nisu izlazile iz mode u Centralnoj Americi, osim u revolucionarnom Meksiku i maloj Kostariki, koja je zapravo ukinula svoju vojsku posle revolucije 1948. godine - nije prvenstveno bio odgovor na oruane pobunjenike. U Argentini su vojnici zbacili populistikog vou Huana Dominga Perona (1895-1974) ija je snaga leala u radnikim organizacijama i mobilizaciji sirotinje (1955), nakon ega su preuzimali vlast u intervalima, poto se peronistiki masovni pokret pokazao neunitivim, a nije se mogla stvoriti stabilna civilna alternativa. Kada se Peron vratio iz izbeglitva 1973. godine, ovaj put sa veim delom lokalne levice koja se lepovala uz njega, da bi jo jednom pokazao premo svojih pristalica, vojska je opet preuzela vlast, uz krv, torturu i patriotsku retoriku, sve dok nije oterana s vlasti posle poraza njenih oruanih snaga u kratkom, besmislenom, ali odluujuem anglo-argentinskom ratu 1982. godine. Oruane snage su preuzele vlast u Brazilu protiv vrlo slinog neprijatelja: naslednika velikog brazilskog populistikog lidera etulija Vargasa (1883-1954), koji su se kretali ka politikoj levici poetkom ezdesetih godina, nudei demokratizaciju, agrarnu reformu i skepticizam prema politici SAD. Mali gerilski pokuaji koji su pruili alibi za surove represalije reima, nikada nisu predstavljali ni najmanji izazov za reim; ali se mora rei da je posle ranih sedamdesetih godina reim poeo da poputa i da je vratio zemlju pod civilnu upravu 1985. godine. U ileu je neprijatelj bila ujedinjena levica sastavljena od socijalista, komunista i ostalih naprednjaka - ono to je evropska (a uostalom i ileanska) tradicija poznavala kao narodni front (videti peto poglavlje). Takav jedan front je ve dobio izbore u ileu tokom tridesetih godina, kada je Vaington bio manje nervozan, a ile poslovini primer civilne ustavnosti. Njegov lider, socijalista Salvador Aljende, izaban je za predsednika 1970. godine, a njegova vlada je destabilizovana i zbaena 1973, vojnim udarom koji su SAD snano podravale, a moda ak i organizovale, udarom koji je ile upoznao sa karakteristinim crtama vojnih reima iz sedamdesetih godina - pogubljenjima ili masakrima, zvaninom ili poluzvaninom sistematskom torturom zarobljenika i masovnim progonstvom poli31 Glavni izuzetak su aktivisti onoga to bi se moglo nazvati ,,geto gerilski pokreti, kakvi su IRA u Alsteru (Ulster), kratkoveni ameriki Crni panteri" i palestinske gerile, dece dijaspore po izbeglikim logorima, koji mogu da se regrutuju u veini ili potpuno meu decom sa ulice a ne sa seminara; posebno onde gde u getima nema znaajne srednje klase.

tikih protivnika. Vojni zapovednik general Pinoe je ostao na vlasti sedamnaest godina, koje je upotrebio da ileu nametne politiku ekonomskog ultraliberalizma, pokazujui time, izmeu ostalog, da politiki liberalizam i demokratija nisu prirodni partneri ekonomskog liberalizma. Mogue je da je preuzimanje vlasti od strane vojske u Boliviji posle 1964. godine imalo neke veze sa amerikim strahovima od kubanskog uticaja u toj zemlji, gde je sam e Gevara poginuo u jednom loe spremljenom pokuaju gerilske pobune, ali Bolivija nije mesto koje je spremno da ga kontrolie bilo koji vojnik, makar i na kratko, ma koliko bio surov. Vojnika era se okonala posle petnaest godina ispunjenih naglim smenjivanjem generala, koji su sve vie bacali oko na profite od trgovine drogom. Mada je u Urugvaju vojska uzimala jedan posebno inteligentan i efikasan pokret urbane gerile kao opravdanje za uobiajena ubijanja i torture, uspon narodnog fronta iroke levice, koji je konkurisao tradicionalnom dvopartijskom sistemu, bio je ono to verovatno objanjava vojni udar iz 1972. godine, u ovoj jedinoj junoame- rikoj zemlji koja bi se mogla opisati kao istinski trajna demokratija. Urugvajci su zadrali dovoljno svoje tradicije da konano glasaju protiv ustava sa lisicama na rukama, koji su im ponudili njihovi vojni upravljai, te da se 1985. godine vrate na civilnu upravu. Mada je on ve postigao i trebalo da postigne dramatine uspehe u Latinskoj Americi, Aziji i Africi, gerilski put u socijalizam u razvijenim zemljama je imao malo smisla. Ipak, ne iznenauje da je Trei svet preko svojih gerilaca, ruralnih i urbanih, inspirisao sve vei broj mladih buntovnika i revolucionara, ili samo kulturnih disidenata Prvog sveta. Rok reporter su mase mladih na muzikom festivalu Vudstok (1969) poredili sa armijom miroljubivih gerilaca" (Chapple and Garofalo, 1977, str. 144). Studentski demonstranti u Parizu i Tokiju su nosili e Gevarine slike kao ikone, a njegov bradati, nesumnjivo muevan lik sa beretkom je inio da trepere ak i nepolitika srca u okviru kontrakulture. Nijedno ime (sem moda ono filozofa Markuzea) nije ee spominjano od njegovog u jednom dobro obavetenom pregledu globalne nove levice" iz 1968. godine (Katsaficas, 1987), ak iako je u praksi, ime vijetnamskog voe Ho Si Mina (,,Ho Ho Ho - i - Min") jo ee skandirano u demonstracijama levice po Prvom svetu. Jer je to bio oblik podrke gerilcima Treeg sveta, a u SAD posle 1965. godine je otpor protiv slanja u borbu protiv tih gerilaca, bio ono to je mobili- salo levicu vie od bilo ega drugog, osim neprijateljstva prema nuklearnom oruju. Prezreni na svetu (stih iz Internacionale", prim. prev.) knjiga koju je napisao jedan karipski psiholog koji je uestvovao u alirskom oslobodilakom ratu, postala je veoma uticajni tekst meu intelektualnim aktivistima koje je oduevljavalo velianje nasilja u njoj, kao oblik duhovnog osloboenja potlaenih. Ukratko, predstava o gerilcima obojene koe usred tropske vegetacije, bila je sutinski deo, moda i glavno nadahnue, radikalizacije Prvog sveta u ezdesetim godinama. Treesvetizam", verovanje da e svet biti emancipovan uz pomo osloboenja njegove osiromaene i agrarne periferije", koju eksploatiu i pritiskaju zemlje jezgra" onoga to je sve obimnija literatura nazvala svetskim sistemom", obuzela je mnoge leviarske teoretiare u Prvom svetu. Ako, kao to su sugerisali teoretiari svetskog sistema" koreni svetskih problema nisu leali u usponu modernog industrijskog kapitalizma, ve u osvajanju Treeg sveta od strane evropskih kolonijalista u esnaestom veku, onda je preokretanje ovog procesa u dvadesetom veku nudilo nemonim revolucionarima Prvog sveta izlaz iz njihove nemoi. Nije udo to su neki od najjaih

334 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 335

argumenata u ovom smislu dolazili od amerikih marksista, koji teko da su mogli da raunaju na pobedu socijalizma pomou domaih snaga u SAD. III U Zemljama industrijskog kapitalizma u cvatu, niko vie nije ozbiljno uzimao klasinu mogunost socijalne revolucije pomou ustanka i masovne akcije. Pa ipak, na samom vrhuncu zapadnog blagostanja, u samom jezgru kapitalistikog drutva, vlade su se iznenadno, neoekivano, a na prvi pogled i neobjanjivo, nale suoene sa neim to ne samo da je izgledalo kao staromodna revolucija, ve je i otkrilo slabosti prividno vrstih reima. Talas pobune se 1968-1969. godine prelio na preko sva tri sveta, ili velikih njihovih delova, noen u biti novom socijalnom snagom, studentima, kojih je sada bilo na stotine hiljada ak i u srednjim zapadnim zemljama, a kojih e uskoro biti na milione (videti poglavlje 10). Osim toga, njihov broj su pojaale tri politike karakteristike, koje su uveale njihovu politiku delotvornost. Bilo ih je lako mobilisati u ogromnim fabrikama znanja koje su ih obuhvatale, dok su im i ostavljale mnogo vie slobodnog vremena od onog to su imali radnici u divovskim fabrikama. Obino su se univerziteti nalazili u prestonicama, pred oima politiara i medijskih kamera. A poto su bili pripadnici obrazovanih klasa, esto deca etablirane srednje klase, a i - skoro svugde, ali naroito u Treem svetu - teren za regrutaciju vladajue elite u svojim drutvima, nije ih bilo tako lako oboriti kao nie stalee. U Evropi, zapadnoj i istonoj, nije bilo ozbiljnih rtava, ak ni u ogromnim nemirima i ulinim borbama u Parizu maja 1968. godine. Vlasti su vodile rauna da ne bude muenika. Tamo gde je bilo velikog masakra, kao u Meksiko Sitiju 1968. godine zvanian broj je dvadeset i osam poginulih i dve stotine povreenih kada je armija rasterala javni skup (Gonzales Casa- nova, 1975, vol. II, str. 564) - kasniji kurs meksike politike je bio trajno promenjen. Tako su studentske pobune bile nesrazmerno delotvorne, posebno tamo gde su kao u Francuskoj 1968. godine i u italijanskoj vruoj jeseni" 1969. godine, pokrenuli ogromne talase trajkova radnike klase, koji su privremeno paralisali privredu itavih zemalja. Pa ipak, one naravno nisu bile istinske revolucije, niti je bilo verovatno da se razviju u takve. Za radnike, tamo gde su uestvovali, ove pobune su bile samo mogunost da otkriju mo industrijskog pregovaranja koju su akumulirali tokom proteklih dvadeset godina, a da to nisu ni primetili. Oni nisu bili revolucionari. Studenti Prvog sveta su se retko zanimali za takve triarije kao to su zbacivanje vlada i preuzimanje vlasti, iako su se zapravo francuski studenti sasvim primakli tome da obore De Gola u maju 1968. godine, a svakako su skratili njegovu vladavinu (povukao se godinu dana kasnije), a ameriki studentski protest je iste godine liio mandata predsednika L. B. Donsona. (Studenti Treeg sveta su bili blie realnostima vlasti: studenti Drugog sveta su znali da je vlast nuno udaljena od njih.) Pobuna zapadnih studenata je bila vie kulturna revolucija, odbijanje svega u drutvu to su predstavljale ,,srednjeklasne roditeljske vrednosti, a kao takva je razmatrana u glavama 10 i 11. Meutim, ona je pomogla da se politizuje veliki deo buntovne studentske generacije, koja se prirodno okrenula prema prihvaenim inspiratorima radikalne revolucije i totalnog drutvenog preobraaja - Marksu, staljinistikim ikonama Oktobarske revolucije, i Mao Ce Tungu. Prvi put od vremena antifaizma, marksizam, koji vie nije bio ogranien na moskovsku pravovernost, privukao je veliki broj mladih zapadnih intelektualaca. (On naravno, nikad nije prestajao da ih privlai u Treem svetu.) To je bio

neobian, seminarski usmeren marksizam, kombinovan sa mnotvom drugih tada tekuih akademskih trendova, a ponekad i sa drugim ideologijama, nacionalistikim ili religioznim, neobian jer je stizao iz uionica, ne iz iskustva radnikog ivota. U stvari, to iskustvo je imalo malo praktine veze sa praktinim politikim ponaanjem ovih novih Marksovih uenika, koji su obino pozivali na onu vrsu radikalne militantnosti kod koje nema potrebe za analizom. Kada su isparila utopijska oekivanja od prvobitne pobune, mnogi su se vratili starim partijama Levice, koje su (kao francuska Socijalistika partija ili Italijanska komunistika partija) bile oivljene ovom infuzijom mladog entuzijazma. Poto je pokret uglavnom bio pokret intelektualaca, mnogi su regrutova- ni u akademske profesije. U SAD, posledica toga je bila da su akademske profesije stekle kontigent politiko-kulturnih radikala, za koji nije bilo presedana. Drugi su sebe videli kao revolucionare tradiciji Oktobra i pridruili su se ili su stvorili, male, disciplino- vane, po mogustvu tajne, avangardne" organizacije kadrova u lenjinistikom stilu, sa svrhom infiltracije u masovne organizacije ili terorizam. Ovde se Zapad pribliio Treem svetu, koji je takoe bio pun organizacija ilegalnih boraca koji su se nadali da ublae masovni poraz nasiljem malih grupa. Meu evropskim grupama boljevike provenijencije su verovatno najvanije bile razne italijanske Crvene brigade" iz sedamdesetih godina. Nastao je udnovati tajni svet konspiracije u kome su grupe za direktnu akciju sa nacionalistikom ili socijalrevolucionarnom ideologijom bile povezane u jednu meunarodnu mreu koja se sastojala od raznih - u principu malobrojnih - crvenih armija", palestinskih, baskijskih pobunjenika, IRA-e i drugih, koja se preklapala sa drugim ilegalnim mreama, u koje su se infiltrirale obavetajne slube, kojima su davale zatitu, a po potrebi i pomo, arapske ili istonoevropske drave. To je bio idealan milje za pisce trilera o tajnim slubama i teroristima, za koje su sedamdesete bile zlatno doba. To je takoe bio najmraniji period torture i kontra- terora u istoriji Zapada. Ovo je bio najsumorniji period dosada zabeleen u modernoj istoriji. Period torture, nominalno neodreenih eskadrona smrti", ili kidnaperskih i ubilakih bandi u kolima bez oznaka, koje su inile da ljudi nestaju", ali za koje su svi znali da su deo oruanih snaga, policije ili obavetajnih slubi, koji je postao praktino nezavisan od vlade, a kamoli od demokratske kontrole, period groznih prljavih ratova."32 To se moglo opaziti ak i u jednoj zemlji snane i mone tradicije zakona i ustavne procedure poput Velike Britanije, kada su prve godine sukoba u Severnoj Irskoj dovele do ozbiljnih zloupotreba, koje su privukle panju Amnesty International izvetaja o torturi (1975). Verovatno je najgore bilo u Latinskoj Americi. Iako to nije mnogo zapaeno, ova zlokobna moda jedva da je imala uticaja na socijalistike zemlje. Njihovo doba terora je bilo iza njih, a nisu imali teroristike pokrete unutar svojih granica, samo male grupe disidenata u javnosti, koji su znali da je u tim okolnostima, pero bilo monije nego ma, ili bolje reeno maina za kucanje (plus protest zapadne javnosti) nego bomba. Studentski revolt kasnih ezdesetih godina je bilo poslednje ura!" stare svetske revolucije. On je bio revolucionaran i u drevnom utopijskom smislu traganja za trajnim preokretom vrednosti u operativnom smislu nastojanja da se to postigne uz pomo akcije na ulicama i barikada, bombi i zaseda u brdima. On je bio globalan, ne samo zato to je ideologija revolucionarne tradicije, od 1789. do 1917. godine, bila univerzalistika i internacionalistika - ak je i jedan tako iskljuivo nacionalistiki
32 Procena broja ljudi koji su nestali" ili ubijeni u argentinskom prljavom ratu 1976-1982, je oko deset hiljada (Las Cifra, 1988, str. 33)

336 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 337

pokret kao ETA, tipian proizvod ezdesetih godina, tvrdio da je u nekom smislu marksistiki - ve i zato to je prvi put svet bio, ili bar svet u kome su iveli studentstki ideolozi, istinski globalan. Iste knjige su se pojavljivale, skoro istovremeno, u studentskim knjiarama u Buenos Airesu, Rimu i Hamburgu (1968. godine skoro sigurno su obuhvatale Herberta Markuzea). Isti turistiki revolucionari su krstarili okeanima i kontinentima od Pariza do Havane, od Sao Paola do Bolivije. Studenti iz kasnih ezdesetih, prva generacija oveanstva za koju su jeftina avionska putovanja i telekomunikacije bili normalna stvar, nije imala tekoa da ono to se deavalo na Sorboni, u Berkliju, u Pragu, prepozna kao deo istog dogaaja u istom globalnom selu, u kome smo, prema kanadskom guruu Maralu Makluanu (McLuhan) (jo jedno pomodno ime u ezdesetim godinama) svi iveli. Pa ipak ovo nije bila svetska revolucija kako bi to razumela generacija iz 1917. godine, ve san o neemu to vie nije postojalo: esto ne mnogo vie od pretenzije da e se ponaanjem kao da su barikade ve tu, putem simpatetike magije, uiniti da barikade nekako nastanu. Inteligentni konzervativac Rejmon Aron je ak opisivao dogaaje iz maja 1968. godine u Parizu, ne sasvim pogreno, kao ulini teatar ili psihodramu. Niko vie nije oekivao socijalnu revoluciju u zapadnom svetu. Veina revolucionara ak vie nije smatrala da je industrijska radnika klasa Marksov grobar kapitalizma, u osnovi revolucionarna, sem iz odanosti pravovernoj doktrini. U zapadnoj hemisferi, i meu teoretski opredeljenim ultraleviarima Latinske Amerike i meu neteoretiarskim studentskim buntovnicima Severne Amerike, stari proleteri su ak bili odbacivani kao neprijatelji radikalizma, bilo kao povlaena radnika aristokratija, bilo kao patriotske pristalice Vijetnamskog rata. Budunost revolucije lei u seljakom zaleu Treeg sveta (koje se sada naglo praznilo), ali sama injenica da njegove stanovnike iz pasivnosti moraju da istresu naoruani apostoli pobune iz daleka, koje predvode Kastroi i e Gevare, sugerie odreeno malaksavanje starog verovanja u istorij- sku neizbenost koja je garanovala da e prezreni na svetu o kojima je pevala Internacionala, sami razbiti svoje lance. Osim toga, ak i tamo gde je revolucija bila realnost ili mogunost, da li je stvarno bila svetska? Pokreti u koje su revolucionari ezdesetih godina polagali svoje nade su bili suprotnost ekumenskim pokretima. Vijetnamci, Palestinci, razni gerilski pokreti za kolonijalno osloboenje, zanimali su se iskljuivo za sopstvene nacionalne stvari. Oni su bili povezani sa irim svetom samo ukoliko su ih predvodili komunisti, koji su imali ta ira opredeljenja, ili ukoliko ih je bipolarna struktura hladnoratovskog svetskog sistema automatski inila prijateljima neprijatelja njihovih neprijatelja. Koliko je nebitan postao stari ekumenizam, pokazala je komunistika Kina, koja je uprkos retorici o svetskoj revoluciji, sprovodila nepopustljivu na sebe usmerenu nacionalnu politiku, koja e je odvesti, u sedamdesetim i osamdesetim godinama u politiku povezivanja sa SAD protiv komunistikog SSSR-a i u stvarni oruani sukob i sa Sovjetskim Savezom i sa komunistikim Vijetnamom. Revolucija koja cilja preko nacionalnih granica je opstala samo u oslabljenom obliku regionalnih pokreta: panafrikog, panarapskog, a posebno panlatinoamerikog. Ovakvi pokreti su bili donekle realni, bar za militantne intelektualce koji su govorili isti jezik (panski, arapski) i koji su se kretali slobodno iz zemlje u zemlju, kao prognanici ili kao planeri pobune. ak bi se moglo tvrditi da su neki od njih - posebno u fidelistikoj verziji - sadravali istinske globalistike elemente. Na kraju krajeva, sam e Gevara se neko vreme borio u Kongu, a Kuba e tokom sedamdesetih

godina poslati svoje trupe da pomognu revolucionarnim reimima na Rogu Afrike i u Angoli. Pa ipak, koliko je bilo onih, izvan latinoamerike levice, koji su stvarno oekivali ak i sveafriki, ili svearapski trijumf socijalistike emancipacije? Zar nisu raspad kratkovene Ujedinjene Arapske Republike Egipta i Sirije, sa labavo prikljuenim Jemenom (1958-1961) i stalna trvenja izmeu podjednako panarapskih i socijalistikih Baath (kod nas se koristi BAAS, prim. prev.) partijskih reima u Siriji i Iraku pokazali krhkost, ak i politiku nestvarnost, nadnacionalnih revolucija? Zaista, najdramatiniji dokaz slabljenja svetske revolucije bila je dezintegracija meunarodnog pokreta koji joj je bio posveen. Posle 1956. godine su SSSR i meunarodni pokret pod njegovim vodstvom, izgubili njihov monopol na revoluciju, na teoriju i ideologiju koja je ujedinjavala revolucionarne pokrete. Sada su postojale mnoge razliite vrste marksista, nekoliko vrsta marksista-lenjinista, pa ak dve ili tri razne vrste meu ono nekoliko partija koje su posle 1956. godine zadrale Staljinovu sliku na svojim zastavama (Kinezi, Albanci, vrlo razliite komunistike partije (marksisti) koje su se otcepile od pravoverne Indijske komunistike partije). Ono to je ostalo od meunarodnog komunistikog pokreta sa sreditem u Moskvi raspalo se izmeu 1956. i 1968. godine, kada je Kina 1958-1960. godine raskinula sa SSSRom i pozivala sa malim uspehom, na secesiju drava sovjetskog bloka i na stvaranje suparnikih komunistikih partija, kada su (uglavnom zapadne) komunistike partije predvoene Italijanima, poele da se distanciraju od Moskve, i kada je ak i prvobitni socijalistiki tabor iz 1947. godine sada bio podeljen na drave sa razliitim stepenom odanosti SSSR-u, od potpuno odanih Bugara,33 pa do potpuno nezavisne Jugoslavije. Sovjetska invazija na Cehoslovaku 1968. godine izvedena da bi se jedan oblik komunistike politike zamenio drugim, zabila je poslednji ekser u mrtvaki sanduk proleterskog internacionalizma". Nakon toga je postalo normalno ak i za komunistike partije povezane sa Moskvom da javno kritikuju SSSR i da prihvataju politike koje su bile u nesaglasnosti sa moskovskom politikom (evrokomuni- zam). Kraj meunarodnog komunistikog pokreta je takoe bio kraj bilo kakvog socijalistikog ili socijalrevolucionarnog internacionalizma, jer disidenti i antimoskovske snage nisu razvili druge efikasne meunarodne organizacije sem suparnikih sektakih sinoda. Jedino telo koje je jo uvek tiho prizivalo tradiciju ekumenskog osloboenja je bila stara, ili bolje reeno, vaskrsla, Socijalistika internacionala (1951), koja je sada predstavljala vladajue i druge, veinom zapadne partije, koje su formalno napustile revoluciju, svetsku ili ne, a u veini sluajeva, ak i verovanje u Marksove ideje. IV Ipak, ako je tradicija socijalistike revolucije na nain oktobra 1917. godine bila iscrpena - a ak, kako su neki dokazivali, i njena roditeljska tradicija revolucije na nain francuskih jakobinaca iz 1793. godine - socijalna i politika nestabilnost koja je stvarala revolucije je ostala. Taj vulkan nije prestao da bude aktivan. Kako se Zlatno doba svetskog kapitalizma primicalo svome kraju poetkom sedamdesetih godina, tako se novi talas revolucija prelivao preko velikih delova sveta, za kojim e osamdesetih godina uslediti kriza zapadnih komunistikih sistema, koja je dovela do njihovog sloma 1989. godine.
33 Izgleda da je Bugarska stvarno traila da bude ukljuena u SSSR kao sovjetska republika, ali je bila odbijena iz razloga meunarodne diplomatije.

338 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 339

Iako su se preteno dogaale u Treem svetu, revolucije sedamdesetih godina su inile geografski i politiki neskladan skup. Na prilino iznenaenje, zapoele su u Evropi aprila 1974. godine, zbacivanjem portugalskog reima, najdugovenijeg desniarskog sistema na tom kontinentu, a ubrzo zatim, kolapsom mnogo kratkotrajnije ultradesniarske diktature u Grkoj. Nakon dugo oekivane Frankove smrti 1975. godine, u paniji je miran prelaz sa autoritarnog reima na parlamentarnu vladavinu upotpunio ovaj povratak na ustavnu demokratiju u junoj Evropi. Ovi preobraaji se jo uvek mogu smatrati kao zavravanje nedovrenog posla zaostalog iz vremena evropskog faizma i Drugog svetskog rata. Vojni udar radikalnih oficira koji je revolucionisao Portugaliju iznedren je u dugim i frustrirajuim ratovima protiv afrikih gerilskih boraca za kolonijalno osloboenje, koje je portugalska armija vodila od ranih ezdesetih godina, mada bez velikih problema, osim u maloj koloniji Gvineji Bisao, gde ih je moda najsposobniji od svih afrikih oslobodilakih voa, Amilkar Kabral, potukao do mrtve take pre kraja ezdesetih godina. Afriki gerilski pokreti su se umnoili u ezdesetim godinama, nakon sukoba u Kongu i zaotravanja junoafrike politike aparthejda (stvaranje crnih drava"; masakr u arpvilu), ali bez znaajnih uspeha, a slabili su ih i meuplemensko i sovjetsko-kinesko suparnitvo. Uz sve veu sovjetsku pomo - Kina je inae bil zaokupljena svojom bizarnom kataklizmom Maove Velike kulturne revolucije11 - oni su oiveli sedamdesetih godina, ali je portugalska revolucija bila ono to je omoguilo kolonijama da zadobiju nezavisnost 1975. godine. Mozambik i Angola e uskoro opet uroniti u daleko ubistveniji graanski rat izazvan zajednikom intervencijom June Afrike i SAD. Meutim, dok je portugalska imperija propadala, velika revolucija je izbila u najstarijoj nezavisnoj zemlji Afrike, glau pogoenoj Etiopiji, gde je zbaen car (1974), i konano zamenjen leviarskom vojnom huntom koja je bila snano povezana sa SSSR- -om koji je stoga na nju prebacio svoju podrku u tom regionu, sa vojne diktature Siada Barea u Somaliji (1969-1991), koji je takoe tada propagirao svoj entuzijazam za Marksa i Lenjina. Unutar Etiopije je novi reim bio osporavan, a najzad e biti zbaen 1991. godine od strane jednako marksizmu sklonih pokreta za regionalno osloboenje, ili za secesiju. Ove promene su stvorile modu reima koji su bili, bar na papiru, posveeni i socijalistikom idealu. Dahomej se proglasio Narodnom republikom pod uobiajenim vojnim liderom i promenio svoje ime u Benin; ostrvo Madagaskar (Malagazi) je objavilo svoju opredeljenost za socijalizam, takoe 1975. godine, nakon uobiajenog vojnog udara; Kongo (koji ne treba meati sa njegovim dinovskim susedom, bivim Belgijskim Kongom, koji je sada bio preimenovan u Zair pod senzacionalno pohlepnim proamerikim militaristom Mobutuom), naglasio je svoj karakter kao Narodna republika, takoe pod upravom vojnika; a u Junoj Rodeziji (Zimbabve) jedanaest godina dug pokuaj da se ustanovi nezavisna drava belaca je okonan 1976. pod rastuim pritiskom dva gerilska pokreta, podeljenih plemenskim identitetom i politikom orijentacijom (jedan proruski, drugi prokineski). Zimbabve je 1980. godine postao nezavisna zemlja pod jednim od gerilskih voa. Iako su na papiru ovi pokreti pripadali staroj revolucionarnoj porodici iz 1917. godine, u stvarnosti su jasno pripadali razliitim vrstama, i to je bilo neminovno obzirom na razlike izmeu drutava za koja su Marksove i Lenjinove analize bile name- njene, i onih drutava u supsaharskoj, postkolonijalnoj Africi. Jedina afrika zemlja u

kojoj su bili primenljivi neki od uslova takve jedne analize je bio ekonomski razvijena Juna Afrika, sa industrijskim kapitalizmom belih doseljenika, gde je stvoren istinski masovni oslobodilaki pokret koji je prelazio plemenske rasne granice - Afriki nacionalni kongres uz pomo istinski masovnog sindikalnog pokreta i efikasne komunistike partije. Ovaj pokret je posle kraja Hladnog rata ak prisilio reim aparthejda na povlaenje. Ipak, ak je i ovde taj pokret bio nesrazmerno jak meu nekim afrikim plemenima, relativno mnogo slabiji meu drugim (na primer, meu Zuluima), to je bila situacija koju je reim aparthejda donekle iskoriavao. Svugde drugde, osim kada je re o malobrojnom kadru obrazovanih i vesternizovanih intelektualaca, nacionalna" i ostale vrste mobilizacije su se u sutini zasnivale na lojalnosti plemenu ili plemenskim savezima, to je situacija koja je omoguavala imperijalistima da mobiliu druga plemena protiv novih reima - kao to se izrazito pokazalo u Angoli. Marksizam-lenji- nizam je bio znaajan za ove zemlje jedino zato to je davao recept za stvaranje disci- plinovane kadrovske partije i autoritarnih vlada. Povlaenje SAD iz Indokine je dalo snagu napredovanju komunizma. Sada je ceo Vijetnam bio pod nespornom komunistikom vlau, a sline vlade su preuzele vlast u Laosu i Kambodi, u sluaju ove potonje pod vodstvom partije Crvenih Kmera, neobino ubistvene kombinacije maoizma parikih kafea njihovog voe Pol Pota (1925) i naoruanog seljatva iz zabiti, vrsto reenih da unite degenerisanu gradsku civilizaciju. Taj novi reim je pobio svoje graane u ogromnom broju ak i po standardima naeg veka - nisu mogli da eliminiu manje od 20 odsto stanovnitva - sve dok nije oteran sa vlasti vijetnamskom intervencijom koja je restaurirala humanu vladavinu 1978. godine. Posle ovoga - u jednoj od depresivnijih epozoda diplomatije - i Kina i ameriki blok su nastavili da podravaju ostatke Pol Potovog reima na antiso- vjetskoj i antivijetnamskoj osnovi. U kasnim sedamdesetim godinama talas revolucije je poprskao i SAD, kada se inilo da se Centralna Amerika i Karibi, nesporna zona vaingtonske dominacije, okreu ulevo. Ni nikaragvanska revolucija 1979. godine, koja je zbacila porodicu Somo- za, glavne ljude za ameriku kontrolu u malim republikama ovog regiona, niti sve vei gerilski pokret u El Salvadoru, pa ak ni problematini general Torihos, koji je zaseo kraj Panamskog kanala, nisu ozbiljno oslabili ameriku dominaciju, nita vie nego to je to uinila kubanska revolucija; a jo manje revolucija a majunom ostrvu Grenadi 1983. godine, protiv koje je predsednik Regan mobilisao svu svoju oruanu silu. Pa ipak uspeh ovakvih pokreta je bio u upadljivom kontrastu sa njihovim neuspehom tokom ezdesetih godina, i u Vaingtonu je doveo do bezmalo histerine atmosfere tokom perioda predsednika Regana (1980-1988). Ipak su to nesumnjivo bili revolucionarni fenomeni, mada poznatog latinoamerikog tipa; velika novina, koja je i zbunjivala i brinula one iz stare leviarske tradicije, koja je u osnovi bila sekularna i antikle- rikalna, bila je pojava marksistikokatolikih svetenika koji su podravali, pa ak i uestvovali u pobunama. Ova tendencija je legitimitet dobila od teologije osloboenja" koju je podrala episkopska konferencija u Kolumbiji (1968), a pojavila se posle kubanske revolucije 34 i nala podrku na najneoekivanijoj strani, meu jezuitima, i na manje neoekivano protivljenje u Vatikanu.
34 Ovaj pisac se prisea kako je uo samog Fidela Kastra, kako u jednom od svojih velikih javnih monologa u Havani, izraava svoju zapanjenost ovakvim razvojem, kada je traio od svojih slualaca da pozdrave ove neoekivane nove saveznike.

340 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 341

Iako istoriar vidi koliko daleko su od Oktobarske revolucije bile ak i one revolucije iz sedamdesetih godina, koje su pretendovale na slinost sa njom, vlade SAD su ih neminovno smatrale delom globalne ofanzive komunistike supersile. Do toga je delom dolo zbog pretpostavke o pravilu igre nulte sume u Hladnom ratu. Po tom pravilu, gubitak jednog igraa mora biti dobitak za drugog, a poto su se SAD udruile sa konzervativnim snagama u veem delu Treeg sveta, i tokom sedamdesetih godina su se vie nego ikada nalazile na gubitnikoj strani revolucija. Uz to, Vaington je mislio da ima razloga za nervozu zbog napretka sovjetskog nuklearnog naoruavanja. U svakom sluaju, Zlatno doba svetskog kapitalizma, i centralna uloga dolara u njemu, bili su na izmaku. Pozicija SAD kao supersile je nuno oslabljena od svih predvienim porazom u Vijetnamu, iz koga je najvea vojna sila na svetu bila konano prisiljena da se povue 1975. godine. Nije bilo takvog debakla od kada je Golijat oboren Davido- vom prakom. Da li je preterano pretpostavljati, posebno u svetlu Zalivskog rata protiv Iraka 1991. da su SAD bile samopouzdanije, ne bi 1973. godine prihvatile udar OPEK-a (OPEC) tako bez otpora? ta drugo je bio OPEK nego grupa arapskih drava koje nisu imale politikog znaaja sem svojih naftnih izvora, a koje jo nisu bile naoruane do zuba zahvaljujui visokim cenama nafte koje su sada mogle da iznude? Amerika je neminovno videla svako slabljenje svoje svetske dominacije kao izazov, i kao znak sovjetske ei za svetskom dominacijom. Revolucije sedamdesetih godina su dovele stoga do onoga to je nazvano Drugi hladni rat (Halliday, 1983), koji je, ko i obino, voen posredstvom zastupnika obe strane, uglavnom u Africi, a kasnije u Avganistanu, gde se sovjetska armija prvi put posle Drugog svetskog rata, umeala izvan svojih granica. Ipak ne moemo da odbacimo tvrdnju da je sam SSSR osetio da mu nove revolucije omoguavaju da malkice pomeri globalnu ravnoteu u svoju korist - ili tanije, da nadoknadi bar deo velikih diplomatskih gubitaka koje je pretrpeo sedamdesetih godina uzmicanjem u Kini i Egiptu, iju je orijentaciju Vaington uspeo da promeni. SSSR se drao podalje od Amerike, ali je intervenisao drugde, posebno u Africi, u daleko veoj meri nego pre, i to sa izvesnim uspehom. injenica da je SSSR dopustio ili ohrabrio Kastrovu Kubu da poalje trupe u pomo Etiopiji protiv novog amerikog tienika Somalije (1977) i Angolu protiv od Amerike podravanog pobunjenikog pokreta UNITA i junoafrike vojske, govori sama za sebe. Sovjetske izjave su sada govorile o socijalistiki orijentisanim dravama", uz one potpuno komunistike. Pod ovim naslovom su Angola, Mozambik, Etiopija, Nikaragva, Juni Jemen i Avganistan prisustvovali Brenjevljevoj sahrani 1982. godine. SSSR nije ni napravio ove revolucije niti ih je kontrolisao, ali ih je oevidno spremno i rado doekao kao saveznike. Uprkos tome, sledei niz reima koji e propasti ili biti zbaeni je pokazao da se ni sovjetska ambicija ni komunistika svetska zavera ne mogu uiniti odgovornim za ove prevrate, ako ni zbog ega drugog, ono zbog toga to je od 1980. godine nadalje sovjetski sistem sam bio taj koji je poeo da se destabilizuje, a do kraja te decenije se i raspao. Pad realnog socijalizma i pitanje koliko se taj pad moe smatrati revolucijom bie razmatrani u sledeem poglavlju. Ipak, ak i najvea revolucija koja je prethodila istonoj krizi, iako je bila najvei udarac Sjedinjenim Dravama od svih drugih promena reima tokom sedamdesetih godina, nije imala nikakve veze sa Hladnim ratom. To je bilo zbacivanje aha u Iranu 1979. godine, daleko najvea revolucija sedamdesetih godina, koja e ui u istoriju kao jedna od glavnih socijalnih revolucija dvadesetog veka. Ona je bila odgovor na program munjevite modernizacije i industri

jalizacije (da i ne pominjemo naoruavanje) koji je ah preduzeo na bazi solidne podrke SAD i bogatstva u nafti te zemlje, ija se vrednost umnogostruila posle OPEK-ove revolucije cena 1973. godine. Nema sumnje da se on, izuzev ostalih znakova megalomanije uobiajenih meu apsolutistikim vladarima sa monom tajnom policijom koja uliva strah, nadao da e Iran postati dominantna sila u zapadnoj Aziji. Modernizacja je podrazumevala agrarnu reformu, onakvu kako ju je ah video, koja je pretvorila veliki broj napoliara i kmetova u veliki broj nerentabilnih sitnih posednika koji su se selili u gradove. Teheran je porastao sa 1,8 miliona stanovnika (1960) na est miliona. Kapitalno intenzivni, visokotehnoloki agrobiznis, kome je reim davao prednost, stvarao je jo vei viak radne snage, ali nije pomogao da se poljoprivredna proizvodnja po stanovniku povea, nego je ona opadala u ezdesetim i sedamdesetim godinama. U kasnim sedamdesetim godinama Iran je uvozio veinu svoje hrane iz inostranstva. Stoga se ah sve vie uzdao u industrijalizaciju finansiranu od nafte, i koja je nesposobna da konkurie u svetu, bila podupirana i tiena kod kue. Ta kombinacija opadajue poljoprivrede, neefikasne industrije, ogromnog uvoza - naroito oruja - i naftnog buma je proizvela inflaciju. Mogue je da je ivotni standard veine Irana- ca koji nisu bili direktno ukljueni u moderan sektor privrede, i/ili sve brojnijih i prosperitetnijih urbanih poslovnih klasa, zapravo opao u godinama pred revoluciju. ahova energina kulturna modernizacija se takoe okrenula protiv njega. Nije bilo verovatno da e njegova (i cariina) istinska podrka poboljanju poloaja ena biti popularna u jednoj muslimanskoj zemlji, kao to e to takoe otkriti avganistan- ski komunisti. A njegov jednako istinski entuzijazam za obrazovanje je poveao pismenost masa (ali je oko polovine stanovnitva ostalo nepismeno) i proizveo veliki broj revolucionarnih studenata i intelektualaca. Industrijalizacija je pojaala strateki poloaj radnike klase, naroito u naftnoj industriji. Poto je ah vraen na presto 1953. godine pomou udara koji je CIA organizovala protiv jednog velikog narodnog pokreta, nije akumulirao mnogo kapitala u vidu lojalnosti i legitimiteta, da bi na njega raunao. Sama njegova dinastija Pahlavi, mogla je da se osvrne jedino na dravni udar njenog osnivaa, Reze aha, vojnika u kozakoj brigadi, koji je uzeo carsku titulu 1925. godine. Jo je i tajna policija ezdesetih i sedamdesetih godina ugnjetavala staru komunistiku i nacionalnu opoziciju, gueni su regionalni i etniki pokreti, kao i uobiajene leviarske gerilske grupe, bilo ortodoksno marksistike, bilo islamsko-marksistike. One nisu mogle da obezbede iskru za eksploziju, koja je - to je bio povratak na staru tradiciju revolucija od Pariza 1789. godine do Petrograda 1917. godine - u sutinni bila pokret urbanih masa. Selo je ostalo mirno. Iskra je dola od jednog posebnog specijaliteta iranske scene, od organizovnog i politiki aktivnog islamskog klera koji je zauzimao poloaj koji nije imao pravu paralelu nigde drugde u muslimanskom svetu, pa ak ni unutar iitskog sektora. Islamski svetenici su sa bazarskim trgovcima i zanatlijama, u prolosti sainjavali aktivistiki element u iranskoj politici. Svetenici su sada mobilisali novi urbani plebs, ogromnu masu sa vie nego dovoljno razloga za opoziciju. Njihov voa, Ajatolah Ruhola Homeini, star, ugledan i osvetoljubiv, bio je u izgnanstvu od sredine ezdesetih godina, kada je predvodio demonstracije protiv predloenog referenduma o zemljinoj reformi i protiv politike represije verskih aktivnosti u svetom gradu Komu. Otuda njegove optube protiv monarhije kao antiislamske. Od poetka sedamdesetih godina, poeo je da propoveda potpuno islamski oblik vladavine, dunost klera da se pobuni protiv despotskih vlasti i da u stvari preuzme vlast:

342 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 343

reju, islamsku revoluciju. Ovo je bila radikalna inovacija ak i za politiki aktivne iitske svetenike. Ova oseanja su saoptavana masama pomou postkoranske naprave kasetofona, a mase su sluale. Mladi studenti teologije su u svetom gradu 1978. godine demonstrirali protiv navodnog ubistva koje je izvrila tajna policija i na njih je pucano. Organizovane su demonstracije koje su oplakivale te muenike, i sve to se trebalo ponavljati svakih etrdeset dana. Demonstracije su narastale, sve dok do kraja godine milioni ljudi nisu izali na ulice da demonstriraju protiv reima. Gerilci su opet krenuli u akciju. Radnici u naftnoj industriji su zatvorili naftna polja u jednom trajku ije je dejstvo bilo kljuno, a bazari su zatvorili radnje. Zemlja je bila u blokadi a armija nije uspevala ili je odbijala da ugui ustanak. 16. januara 1979. godine, ah je krenuo u izgnanstvo, a iranska revolucija je pobedila. Novina u ovoj revoluciji je bila ideoloka. Praktino su svi fenomeni koji su opte priznati kao revolucionarni sve do tog trenutka sledili tradiciiju, ideologiju i uopte uzev, renik zapadne revolucije posle 1789. godine; preciznije reeno, neku vrstu svetovne levice, uglavnom socijalistike ili komunistike. Tradicionalna levica je zaista bila prisutna i aktivna u Iranu, a njen udeo u zbacivanju aha, to jest, pomou radnikih trajkova, bio je daleko od beznaajnog. Pa ipak ju je novi reim skoro odmah eliminisao. Iranska revolucija je bila prva koja je napravljena i dobijena pod barjacima verskog fundamentalizma i koja je stari reim zamenila populistikom teokratijom iji je program bio povratak u sedmi vek nae ere, ili bolje reeno, poto smo u islamskom miljeu, na situaciju posle hidre kada je sveti Koran bio napisan. Za revolucionare starog kova, ovo je bio isto onako bizaran razvoj kao kada bi papa Pije IX preuzeo vodstvo u rimskoj revoluciji 1848. godine. Ovo ne znai da e ubudue verski pokreti pokretati revolucije, ak iako su od sedamdesetih nadalje u islamskom svetu postali masovna politika snaga meu srednjim klasama i intelektualcima u okviru naraslog stanovnitva njihovih zemalja, i zauzeli su kurs pobune pod uticajem iranske revolucije. Islamski fundamentalisti su se pobunili i bili divljaki suzbijeni u baatistikoj Siriji, juriali su na najsvetiji od hramova u pobonoj Saudijskoj Arabiji, i ubili su predsednika Egipta (pod rukovodstvom jednog inenjera elektrotehnike), sve to od 1979. do 1982. godine.35 Nijedna jedinstvena revolucionarna doktrina nije zamenila staru revolucionarnu tradiciju 1789/1917. godine, niti ijedan jedinstven dominantan projekt za promenu sveta, to je razliito od njegovog ruenja. To jo uvek ne znai da je stara tradicija nestala sa politike scene, ili da je izgubila svu snagu da zbacuje reime, mada ju je pad sovjetskog komunizma praktino eliminisao kao takvu iz veeg dela sveta. Stare ideologije su zadrale znaajan uticaj u Latinskoj Americi, gde se najopasniji pobunjeniki pokret osamdesetih godina, peruanski Sendero Luminoso, ili Blistava staza razmetao svojim maoizmom. One su bile ive u Africi i Indiji. Osim toga, na iznenaenje onih koji su vaspitavani na optim mestima Hladnog rata, vladajue partije sovjetskog tipa su preivele pad SSSR-a, posebno u zaostalim zemljama i u Treem svetu. Dobijale su bona fide izbore na junom Balkanu, i pokazale su na Kubi i u Nikaragvi, u Angoli, a ak, posle povlaenja sovjet35 Ostalim prividno religijskim pokretima nasilne politike koji su osvajali teren u ovom periodu, nedostaje, u stvari iz njega je namerno iskljuen, univerzalistiki apel, i najbolje ih je posmatrati kao podvrste etnike mobilizacije, kao na primer, budizam Sinhalea u Sri Lanki, i ekstremizam Sika i Hindu u Indiji.

ske armije, i u Kabulu, da su bili od pukih tienika Moskve. Ipak, ak i tamo gde je stara tradicija erodirala, a esto faktiki unitena iznutra, kao u Srbiji, gde se komunistika partija transformisala u partiju velikosrpskog ovinizma, ili u palestinskom pokretu, gde je vodstvo svetovne levice sve vie bivalo potkopavano usponom islamskog fundamentalizma. V Tako su revolucije poznog dvadesetog veka imale dve karakteristike: atrofija etablirane revolucionarne tradicije je bila jedna; oivljavanje masa je bila druga. Kao to smo videli (poglavlje 2) malobrojne revolucije od 1917-1918. godine su nastale u bazi. Veinu njih su izvele aktivistike manjine posveenih i organizovanih, ili su nametnute odozgo, pomou vojnih udara ili vojnih osvajanja; to ne znai da revolucije, u pogodnim okolnostima, nisu bile istinski popularne. Retko su se mogle drugaije utvrditi, osim tamo gde su dole sa stranim osvajaima. Pa ipak su se u poznom dvadesetom veku ,,mase vratile na scenu u glavnim, pre nego li u sporednim ulogama. Manjinski aktivizam, u vidu urbane ili ruralne gerile i terorizma, se nastavio, i zapravo je postao endemski u razvijenom svetu, a i u znaajnim delovima june Azije i islamske zone. Broj meunarodnih teroristikih incidenata, po evidenciji Stejt departmenta SAD je rastao skoro neprekidno sa 125 sluajeva 1968. godine do 831 u 1987. godini, a broj njihovih rtava je porastao sa 241 na 2 905 (UN World Social Situation, 1989, str. 165). Produavao se spisak politikih ubistava - egipatski predsednik Anvar el Sadat (1981); Indira Gandi (1984) i Radiv Gandi (1991) u Indiji, da pomenemo samo neke. Aktivnosti IRA-e u Ujedinjenom Kraljevstvu i baskijske ETA u paniji su karakteristine za ovaj tip nasilja malih grupa, koje je imalo tu prednost da ga je moglo sprovodio par stotina, pa ak i par desetina aktivista, uz pomo izuzetno monog, jeftinog i prenosivog eksploziva i naoruanja koje je procvetala meunarodna trgovina orujem rasula po elom svetu. Ove grupe su bile simptom sve vee varvarizacije sva tri sveta, i doprinosile su zagaenju pomou opteg nasilja i nesigurnosti atmosfere koju je urbanizovano oveanstvo s kraja milenijuma nauilo da udie. Meutim, njihov doprinos politikoj revoluciji je bio mali. Nije tako bilo, kao to je pokazala iranska revolucija, sa spremnou masa da izau na ulice. Ili, kada su u Istonoj Nemakoj deset godina kasnije, graani DDR odluili neorganizovano, spontano, mada im je to olakala odluka Maarske da otvori svoje granice - da protiv svog reima glasaju tabanima i automobilima tako to su migrirali u Zapadnu Nemaku. Za dva meseca je tako uradilo oko 130 000 ljudi (Umbruch, 1990, str. 7-10) pre nego to je pao Berlinski zid. Ili kao u Rumuniji, gde je televizija prvi put uhvatila trenutak revolucije, na obeenom licu diktatora, kada je masa koju je reim sazvao na trg, poela da negoduje, a ne da klie. Ili u okupiranim delovima Palestine, kada je masovni pokret nekooperacije intifada, koji je poeo 1987. godine, pokazao da ubudue samo aktivna represija, ne pasivnost, pa ak ni preutno prihvatanje, moe odrati izraelsku okupaciju. ta god da je podstaklo dotada pasivna stanovnitva na akciju - moderne komunikacije kao televizija i kasetofoni su uinili da je teko ak i one najzabitije izolovati od svetskih zbivanja - spremnost masa da izau na ulice je bila ono to je odluivalo stvari. Ove masovne akcije nisu, a nisu ni mogle, da same po sebi zbacuju reime. One su ak i mogle da na kratko budu zaustavljene prisilom i orujem, kao to je

344 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 345

1989. godine na Tjenamen trgu u Pekingu bila zaustavljena masovna mobilizacija za demokratiju u Kini. (Ipak, mada je bio ogroman, studentski i urbani pokret je predstavljao samo skromnu manjinu u Kini, a ak i tako je bio dovoljno velik da prouzrokuje ozbiljno oklevanje reima). Ono to je takva mobilizacija masa postizala bilo je to da se pokae gubitak legitimiteta reima. U Iranu, kao u Petro- gradul917. godine, gubitak legitimiteta se pokazao u najklasinijem vidu tako to su armija i policija odbile da sluaju nareenja. U istonoj Evropi je mobilizacija masa ubedila stare reime, ve demoralisane odbijanjem sovjetske pomoi, da je njihovo vreme isteklo. To je bila udbenika demonstracija Lenjinove maksime da bi glasanje nogama graana moglo biti efektivnije od glasanja na izborima. Naravno, puka skupina nogu okupljenih graana sama ne bi mogla da napravi revoluciju. One nisu bile vojske, ve mase, ili statistiki agregati pojedinaca. Bile su im potrebne voe, politike strukture ili strategije da bi bile delotvorne. Ono to ih je mobilisalo u Iranu bila je kampanja politikog protesta protivnika reima; ali ono to je tu kampanju pretvorilo u revoluciju bila je spemnost miliona da joj se pridrue. Tano tako su raniji primeri ovakve direktne intervencije masa bili odgovor na politiki poziv odozgo od poziva indijskog Nacionalnog kongresa na uzdravanje od saradnje sa Britancima, tokom dvadesetih i tridesetih godina (videti poglavlje 7) ili od strane pristalica Perona da se trai oslobaanje njihovog uhapenog heroja, uvenog Dana lojalnosti" na Trgu de Majo u Buenos Airesu (1945). Osim toga, ono to se vrednovalo nisu bili samo veliki brojevi ljudi, ve brojni ljudi koji deluju u situaciji koja ih je uinila operativno efikasnim. Jo ne razumemo zato je glasanje nagomilanim nogama postalo mnogo znaajniji deo politike u poslednjim decenijama ovog veka. Mora da je jedan razlog u tome to se u ovom periodu skoro svugde proirio jaz izmeu vladara i onih nad kojima vladaju, mada u dravama koje obezbeuju politike mehanizme za otkrivanje onoga to njihovi graani misle, i naine da graani s vremena na vreme izraze svoje sklonosti, nije bilo verovatno da e to proizvesti revoluciju ili potpuni gubitak kontakta. Demonstracije skoro jednodunog nepoverenja se najverovatnije mogu desiti u reimima koji su ili izgubili legitimitet, ili ga (kao Izrael na okupiranim teritorijama) nikada nisu ni imali, posebno onda kada su to krili i od sebe samih.36 Pa ipak su masovne demonstracije u znak odbijanja postojeih politikih ili partijskih sistema postale prilino uobiajene ak i u utvrenim i stabilnim parlamentarno-demokratskim sistemima, kao to svedoi italijanska politika kriza iz 19921993. godine, a i uspon novih i velikih birakih snaga u nekoliko zemalja, kojima je zajedniki imenilac bio taj da se nisu identifikovale sa bilo kojom od starih partija. Meutim, postoji jo jedan razlog za oivljavanje masa: to je urbanizacija planete, a posebno Treeg sveta. U klasinoj eri revolucija, od 1789. do 1917. godine, stari reimi su zbacivani u velikim gradovima, a novi su uinjeni trajnim neartikulisanim plebiscitom sela. Novina u revolucionarnoj fazi posle 1930. godine je bila da su one izdvojene na selu, a kada bi pobedile, uvoene su u gradove. U poznom dvadesetom veku, izuzev nekolikoretrogradnih regiona, revolucija je jo jednom dolazila iz grada, ak i u Treem svetu. Morala je tako, jer je veina stanovnika bilo koje vee zemlje sada ivela tamo, i zato to veliki grad, sedite vlasti, moe da opstane i da se brani
36

etiri meseca pre kolapsa DDR-a vladajua partija je na lokalnim izborima dobila 98,85 odsto

glasova.

protiv ruralnog izazova, zahvaljui naroito modernoj tehnologiji, sve donde dok njegove vlasti ne izgube lojalnost njihovog stanovnitva. Rat u Avganistanu (1979-1988) je pokazao da reim sa bazom u gradu, moe da se odri u klasinoj gerilskoj zemlji, prepunoj ruralnih pobuna, za podrku, finansiranje i visokotehnoloko naoruanje, ak i posle povlaenja strane armije na koju se oslanjao. Vlada predsednika Nadibu- laha je na opte iznenaenje, preivela nekoliko godina nakon to je sovjetska armija otila; a kada je oborena, to nije bilo zbog toga to Kabul vie nije mogao da se opire ruralnim armijama, ve zbog toga to je deo njegovih sopstvenih vojnika odluio da promeni strane. Posle Zalivskog rata 1991. godine, Sadam Husein se odrao u Iraku protiv velike pobune na severu i jugu njegove zemlje, i u stanju vojnike slabosti, u biti zato to nije izgubio Bagdad. Revolucije su u poznom dvadesetom veku morale da budu urbane ako su elele da pobede. Da li e se i dalje deavati? Da li e za etiri velika dvadesetovekovna talasa 19171920, 1944-1962, 1974-1978 i 1989 - uslediti sledee runde slomova i zbacivanja? Niko ko gleda unazad na vek u kome nije vie od aice danas postojeih zemalja nastalo ili opstalo, a da nisu prole kroz revoluciju, oruanu kontrarevoluciju, vojne udare ili oruani graanski sukob,37 ne bi stavio veliku opkladu na univerzalni trijumf miroljubive i ustavne promene, kako su pedvideli 1989. godine neki euforini vernici u liberalnu demokratiju. Svet koji stupa u trei milenijum nije svet stabilnih drava ili stabilnih drutava. Ipak, ako je faktiki izvesno da e svet, ili bar njegov veliki deo, biti pun nasilnih promena, priroda tih promena je nejasna. Svet na kraju Kratkog dvadesetog veka je u stanju drutvenog sloma, pre nego revolucionarne krize, mada on naravno sadri zemlje u kojima su kao u Iranu sedamdesetih godna, prisutni uslovi za zbacivanje omrznutih reima koji su izgubili legitimnost, putem narodne pobune pod vodstvom snaga sposobnih da te reime zamene: na primer, u vreme pisanja knjige, u Aliru, a pre abdikacije aparthejda i u Junoj Africi. (Iz toga ne proizilazi da e potencijalni ili stvarni revolucionarni uslovi, proizvesti uspene revolucije.) Uprkos tome, ovakva vrsta fokusiranog nezadovoljstva status kvoom je danas manje uobiajena od jednog nefo- kusiranog odbacivanja sadanjosti, jednog odsustva politike organizacije, ili nepoverenja u njih, ili jednostavno jednog procesa dezintegracije na koji se domaa i meunarodna politika prilagoavaju, najbolje to znaju. Svet je takoe pun nasilja - vie je nasilja nego u prolosti - i, to je moda jednako vano, pun je oruja. U godinama pre nego to je Hitler doao na vlast u Nemakoj i Austriji, ma kako akutne bile rasne tenzije i mrnje, teko je zamisliti da bi one poprimile oblik neonacistikih skinhedsa koji su spalili kuu naseljenu imigrantima, ubivi est lanova jedne turske porodice. A ipak, 1993. godine jedan ovakav incident okira, ali vie ne uznenauje kada se dogodi u srcu mirne Nemake, sticajem okolnosti u gradu (Solingen) sa jednom od najstarijih tradicija radnikog socijalizma u toj zemlji. Povrh toga, pristupanost vrlo razornog oruja i eksploziva danas je tolika, da uobiajeni dravni monopol na naoruanje vie ne moe da se uzima zdravo za goto37 Zanemarujui mini-drave sa manje od pola miliona stanovnika, jedine konzistentno ustavne" drave su SAD, Australija, Kanada, Novi Zeland, Irska, vedska, vajcarska i Velika Britanija (iskljuujui Severnu Irsku). Drave koje su bile okupirane tokom Drugog svetskog rata nisu oznaene kao one koje uivaju neprekinutu ustavnost, ali bi se za nevolju, nekoliko bivih kolonija ili abokreina, koje nikada nisu znale za vojne udare ili domae oruane sukobe mogle smatrati nerevolucionarnim" zemljama - Gijana, Butan i Ujedinjeni Arapski Emirati.

346 ODRON

TREI SVET I REVOLUCIJA 347

vo. U anarhiji bede i pohlepe koja je zamenila sovjetski blok, vie nije bilo nezamislivo da nuklearno oruje, ili sredstva da se ono napravi, moe da doe u ruke organizacija koje nisu vlade. Stoga e svet treeg milenijuma skoro izvesno nastaviti da bude svet nasilnih politika i nasilnih politikih promena. Jedina stvar koja je oko toga neizvesna je kuda e odvesti te politike i promene.

Poglavlje esnaesto

Kraj socijalizma

Zdravlje (revolucionarne Rusije) je meutim, podlono jednom nunom uslovu: da se nikad (kako se jednog dana dogodilo ak i Crkvi) ne otvori crna berza trgovine vlau. Ako i evropski spoj vlasti i novca ue u Rusiju, onda e moda ne zemlja, a moda ni Partija, ve komunizam u Rusiji biti izgubljen. Valter Benjamin (1979, str. 195-196) Nije vie istina da je jedinstveno zvanino verovanje jedini operativni vodi za akciju. Ne samo u elom drutvu ve i unutar Partije i rukovodstva koegzistira vie od jedne ideologije, meavina naina miljenja i referentnih okvira... Rigidni i kodifikovani ,,marksizam-lenjinizam ne moe, osim u zvaninoj retorici, da odgovori na stvarne potrebe reima. M. Levvin u Kerblay (1983, str. xxvi) Klju za postizanje modernizacije je razvoj nauke i tehnologije... Prazne rei nikuda ne vode na program modernizacje; mora da posedujemo znanje i kvali- fikovano osoblje... Sada izgleda da je Kina punih dvadeset godina iza razvijenih zemalja u nauci, tehnologiji i obrazovanju... Jo je japanska Meii obnova u velikoj meri poela da se iri naporima u nauci, tehologiji i obrazovanju. Meii restauracija je bila vrsta modernizacije koju je predala japanska buroazija u nastajanju. Kao proleteri, trebalo bi, a to moemo, da to radimo bolje. Deng Sjaoping Potovati znanje, potovati kvalifikovano osoblje 1977. godine.

I Sedamdesetih godina je jedna socijalistika zemlja bila naroito zabrinuta zbog svoje relativne ekonomske zaostalosti, ako ni zbog ega drugog, ono zato to je njen sused, Japan, postigao najspektakularniji uspeh od kapitalistikih zemalja. Kineski komunizam se nije mogao smatrati samo podvrstom sovjetskog komunizma, a jo manje delom sovjetskog satelitskog sistema. Prvo, komunizam je tu pobedio u zemlji koja je imala znatno vee stanovnitvo od SSSR-a, ili uostalom, od bilo koje druge drave. ak i ako se uzme u obzir nesigurnost kineske demografije, otprilike je svako peto ljudsko bie bilo Kinez koji ivi u matici. (Postojala je znatna dijaspora u istonoj i jugoistonoj Aziji.) Povrh toga, Kina ne samo da je bila nacionalno daleko homogenija od veine drugih zemalja - oko 94 odsto njenih stanovnika su bili Han Kinezi - ve je tokom najmanje dva milenijuma predstavljala jedinstvenu politiku jedinicu, mada je taj kontinuitet na mahove bio prekidan. Jo vanije je to to su Kinesko carstvo, a verovatno i

KRAJ SOCIJALIZMA 349

veina onih njegovih stanovnika koji su imali svoje gledite o tome, smatrali da je Kina centar i model svetske civilizacije. Uz male izuzetke, sve druge zemlje u kojima je trijumfovao komunizam su sebe videle kao zaostale i marginalne zemlje u odnosu na neke naprednije zemlje, koje su bile paradigmatini centri civilizacije. Sama buka koju su Sovjeti podizali, insistirajui u Staljinovim godinama na tome da ne postoji intelektualna i tehnoloka zavisnost od Zapada, i na domaem poreklu svih vodeih pronalazaka, od telefona do aviona, reit je simptom ovog oseanja inferiornosti. 51 Tako nije bilo sa Kinom, koja je sasvim ispravno svoju klasinu civilizaciju, umetnost, pismo i sistem drutvenih vrednosti videla kao potvreno nadahnue i model za druge - naroito za sam Japan. Kinezi sigurno nisu imali oseaj ni intelektualne ni kulturne inferiornosti, bilo kolektivan bilo pojedinaan, u poreenju sa bilo kojim drugim narodom. Sama injenica da Kina nije imala susednih drava koje su mogli da joj makar slabano zaprete, a zahvaljujui tome to je usvojila vatreno oruje, vie nije imala nikakvih tekoa u otklanjanju varvara od svoje granice, oseanje superiornosti je bilo uvreno, ba na vreme da ovo carstvo uini nespremnim za imperijalistiku ekspanziju Zapada. Tehnoloka inferiornost Kine koja je postala oevidna tek u devetnaestom veku, nije bila posledica tehnike ili obrazovne nesposobnosti, ve samog tog oseanja samodovoljnosti i samopouzdanja klasine kineske civilizacije. Taj oseaj je uinio da Kina okleva da uradi ono to je Japan uradio posle Meii restauracije 1868. godine: da se baci na modernizaciju usvajanjem evropskih modela u potpunosti. Ovo se moglo uiniti samo na ruevinama drevnog Kineskog carstva, uvara stare civilizacije, pomou socijalne revolucije koja je istovremeno bila i kulturna revolucija protiv konfuijanskog sistema, a tako e i biti. Kineski komunizam je stoga bio i socijalni a i, ako se ta re ne uzme zdravo za gotovo, nacionalni. Socijalni eksploziv koji je potpaljivao komunistiku revoluciju sastojao se od neobine bede i ugnjetavanja kineskog naroda, u poetku su to bile radne mase velikih obalskih gradova centralne i june Kine koji su inili enklave strane imperijalistike kontrole a ponekad i moderne industrije - u angaju, Kantou, Hong Kongu - a kasnije seljatvo koje je sainjavalo 90 odsto ogromnog stanovnitva ove zemlje. Seljaki uslovi ivota su bili daleko gori ak i od uslova kineskog gradskog ivlja, ija je potronja po stanovniku bila oko dva i po puta via od seljake. Zapadnom itaocu je teka da zamisli ogromno siromatvo Kine. Tako je u vreme komunistikog preuzimanja vlasti (podaci su iz 1952. godine) prosean Kinez iveo od pola kilograma pirina ili ita dnevno, i troio dosta manje od 0,08 kilograma aja godinje. On ili ona su nabavljali novi par obue svakih pet godina (China Statistics, 1989, tabele, 3.1, 15.2, 15.5) Nacionalni element u kineskom komunizmu je delovao i preko intelektualaca poreklom iz gornjih i srednjih klasa, koji su davali najvei deo rukovodstva i preko u kineskim masama rairenog oseanja da varvarski stranci ne misle dobro onim Kinezima sa kojima imaju posla, niti Kini kao celini. Poto su od sredine devetnaestog veka Kinu napadale, pobeivale, delile i eksploatisale sve strane drave koje su mogle da do nje dosegnu, ova pretpostavka nije bila neuverljiva. Jo pre kraja Kineskog carstva

51 Intelektualna nauna dostignua Rusije izmeu 1830. i 1930. godine su bila zaista izvanredna, a obuhvatala su i neke upeatljive tehnoloke inovacije, kojima je zaostalost retko omoguavala da budu ekonomski iskorieni. Ipak je ta briljantnost i svetski znaaj nekolicine Rusa samo uinila da velika inferiornost Rusije prema Zapadu bude oevidnija.

javljaju se masovni anti-imperijalistiki pokreti sa tradicionalnom ideologijom, na primer 350 ODRON Bokserski ustanak 1900. godine. Nema sumnje da je otpor japanskom osvajanju Kine ono to je preobratilo kineske komuniste od poraene grupe socijalnh agitatora, to su bili sredinom tridesetih godina, u predvodnike i predstavnike itavog kineskog naroda. To to su oni takoe pozivali na socijalno osloboenje kineske sirotinje je inilo da njihov poziv na nacionalno osloboeje i preporod zvui ubedljivije za (uglavnom ruralne) mase. U tome je bila njihova prednost nad suparnicima, (starom) Kuomintang partijom koja je pokuavala da ponovno izgradi jedinstvenu, monu, kinesku republiku od rasutih fragmenata Kineskog carstva kojim su posle njegovog pada 1911. godine, vladali gospodari rata. Kratkoroni ciljevi ove dve partije nisu izgledali nekompatibilno, obe su imale politiku bazu u naprednijim gradovima june Kine (gde je Republika ustanovila svoju prestonicu), a njihova rukovodstva su se u velikoj meri sastojala od iste vrste obrazovane elite, pri emu treba imati u vidu izvesnu predrasudu prema poslovnim ljudima u jednoj, i prema seljacima i radnicima u drugoj partiji. Obe su na primer, sadravale isti procenat ljudi poreklom iz tradicionalnog zemljoposednikog i uenog, inovnikog plemstva, elite carske Kine, iako je kod komunista bilo vie voa sa viim obrazovanjem zapadnjakog tipa (North/Pool, 1966, str. 378-382). Oba pokreta su proistekla iz antiimperijalistikog pokreta s poetka veka, i bila su ojaana majskim pokretom" nacionalnom pobunom studenata i njihovih nastavnika u Pekingu posle 1919. godine. Sun Jat Sen, voa Kuomintanga je bio rodoljub, demokrata i socijalista koji se uzdao u savet i podrku Sovjetske Rusije - jedine revolucionarne i antiimperija- listike sile - i smatrao je da je za njegov zadatak podesniji boljeviki model jednopartijske drave, nego zapadni modeli. U stvari, komunisti su postali velika snaga samo zbog ove sovjetske veze, koja im je omoguila da se integriu u zvanini nacionalni pokret i da posle Sunove smrti 1925. godine, uestvuju u velikom napredovanju ka se veru kojim je Republika proirila svoj uticaj na onu polovinu Kine koju ranije nije kontrolisala. Sunov naslednik ang Kaj ek (1897-1975) nikad nije uspeo da ustanovi potpunu konrolu nad zemljom, iako je 1927. godine raskinuo sa Rusima i suzbio komuniste, ija je glavnina pristalica u to vreme bila iz redova malobrojne gradske radnike klase. Komunisti, prisiljeni da glavnu panju posvete selu, sada su vodili gerilski rat sa seljakom bazom protiv Kuomintanga, koji je u celini voen - posebno zahvaljujui njihovim sopstvenim podelama i konfuziji kao i udaljenosti Moskve od kineske stvarnosti sa malim uspehom. Njihove armije su bile prisiljene 1934. godine da se povuku u udaljeni ugao na dalekom severozapadu u herojskom dugom maru. Ovakav razvoj je od Mao Ce Tunga, koji je odavno zastupao ruralnu strategiju, nainio nespornog vou Komunistike partije u njegovom izgnanstvu u Jenanu, ali to nije pruilo ikakve neposredne izglede za komunistiko napredovanje. Naprotiv, Kuomintang je neumoljivo irio svoju kontrolu nad veim delom zemlje sve do japanske invazije 1937. godine. Ipak su nedostatak istinske privlanosti za mase kod Kuomintanga, kao i njegovo naputanje revolucionarnog projekta, koji je istovremeno bio projekat modernizacije i preporoda, uinili da Kuomintang ne moe da se ravna sa svojim komunistikim suparnicima. ang Kaj ek nikada nije postao Ataturk - jo jedan voa moderniza- torske, antiimperijalistike revolucije, koji je prijateljevao sa mladom Sovjetskom Republikom, koristio lokalne komuniste za svoje ciljeve i okrenuo se od njih, mada sa manje buke od anga. Kao i Ataturk, ang je imao vojsku: ali to nije bila vojska koja je imala odanost prema dravi, a kamoli revolucionarni moral komunistike armije, ve snaga

KRAJ SOCIJALIZMA 351

regrutovana meu ljudima za koje su puka i uniforma bili najbolji nain da pregura- ju kroz vremena tekoa i socijalnog kolapsa, a komandovali su im ljudi koji su znali, kao i sam Mao Ce Tung - da u takva vremena vlast izrasta iz bureta baruta kao i profit i imetak. ang je imao veliku podrku urbane srednje klase a moda jo veu podrku prekomorskih Kineza; ali 90 odsto Kineza i skoro celokupna teritorija zemlje je bilo izvan gradova. Njih su kontrolisali, ako su uopte bili u stanju za to, lokalni uglednici i monici, od gospodara rata sa svojim naoruanim ljudima do plemikih porodica i ostataka imperijalne strukture vlasti, sa kojima je Kuomintang naao zajedniki jezik. Kada su se Japanci ozbiljno latili osvajanja Kine, armije Koumintanga ih nisu mogle spreiti da skoro odmah osvoje primorske gradove, u kojima je bila prava snaga Kuomintanga. U ostatku Kine, postali su ono to su potencijalno oduvek i bili, jo jedan korumpirani reim gospodara rata, koji je pruao slab otpor Japancima, ako je uopte i mogao da ga prui. U meuvremenu, komunisti su efikasno mobilisali mase u okupiranim oblastima za otpor Japancima. Kada su preuzeli vlast u Kini 1949. godine, nakon to su skoro sa omalovaavanjem zbrisali snage Kuomintanga u kratkom graanskom ratu, bili su za svakog, osim za ostatke kuomintankog reima u bekstvu, legitimna vlada Kine, pravi naslednici carskih dinastija posle etrdeset godina intereg- numa. A bili su jo vie prihvaeni kao takvi, jer su kao marksistiko-lenjinistika partija bili kadri da iskuju optedravnu, disciplinovanu organizaciju sposobnu da prenese politiku vlade iz centra do najudaljenijih sela ove dinovske zemlje - kao to bi, po miljenju veine Kineza, pravo carstvo i trebalo da ini. Organizacija, a ne doktrina je bila glavni doprinos Lenjinovog boljevizma promeni sveta. Naravno, oni su bili neto vie od oivljenog carstva, iako su nesumnjivo imali koristi od ogromnog kontinuiteta kineske istorije, koja je odreivala i to kakav se odnos prema vladi koja uiva mandat nebaoekivao od obinog Kineza, i to ta su mislili oni koji upravljaju Kinom o svojim zadacima. Ne postoji druga zemlja u kojoj bi se debate unutar komunistikog sistema vodile pomou pozivanja na ono to je neki odani mandarin rekao caru ia-ingu iz dinastije Ming u esnaestom veku.52 To je ono to je zadrti posmatra Kine - dopisnik londonskog Tajmsa - mislio kada je okirao svojom tvrdnjom one koji su je u to vreme uli, poput vaeg pisca, tvrdnjom da u dvadeset prvom veku nee biti komunizma, sem u Kini, gde e preiveti kao nacionalna ideologija. Za veinu Kineza revolucija je prvenstveno bila obnova: obnova reda i mira; obnova blagostanja; vladajueg sistema za ije su slubenike uzor bili prethodnici iz Tang dinastije; veliine carstva i civilizacije. A prvih nekoliko godina, inilo se da je to ono to veina Kineza dobija. Seljaci su poveali svoju proizvodnju itarica za vie od 70 odsto izmeu 1949. i 1956. godine (China Statistics, 1989, str. 165), verovatno zato to jo uvek nisu bili isuvie ometani u tome, a iako je intervencija Kine u Korejskom ratu 1950-1952. godine stvorila ozbiljnu paniku, sposobnost kineske komunistike armije da prvo potue, a onda da dri monu Ameriku na odstojanju, teko je mogla a da ne bude impresivna. Planiranje industrijskog i obrazovnog razvoja je poelo ranih pedesetih godina. Ipak e vrlo brzo nova Narodna Republika, pod Maom koji je sada bio neosporiv, i koji se nije mogao osporavati, poeti da ulazi u dve decenije katastrofa u velikoj meri izazvanih

52 Na primer u lanku Hai Tui ukoreva Cara u listu People s Daily 1959. godine. Isti autor (Wu Han) je napisao libreto za klasinu pekinku operu Otputanje Hai Tuia, 1960, koja je nekoliko godina kasnije pruila povod za pokretanje kulturne revolucije" (Leys, 1977, str. 30, 34).

samovoljom velikog kormilara. Od 1956. godine naglo pogoranje odnosa sa SSSR- -om, 352 ODRON okonano bunim raskidom 1960. godine, dovelo je do povlaenja tehnike i druge pomoi iz Moskve. Meutim, ovo je pre iskomplikovalo nego to je uzrokova lo golgotu kineskog naroda, koju su obeleile tri glavne stanice na njegovom putu stradanja; ultrabrza kolektivizacija seljake zemljoradnje 1955-1957. godine; industrijski Veliki skok napred" iz 1958. godine, za kojim su Usledile velika glad 1959-1961. godine, verovatno najvea u dvadesetom veku3, a i deset godina kulturne revolucije" koja se zavrila Maovom smru 1976. godine. Do ovih kataklizminih vratolomija, svi se slau, dolo je je velikim delom zbog samog Maoa, iju je politiku partijsko rukovodstvo esto prihvatalo sa oklevanjem, a ponekad - najzapaenije u sluaju Velikog skoka napred" - sa otvorenim protivljenjem, koje je savladao tek pokretanjem kulturne revolucije". Ipak, njegova politika se ne moe razumeti bez oseaja za osobenosti kineskog komunizma, u ijeg se glasnogovornika Mao pretvorio. Za razliku od ruskog komunizma, kineski komunizam praktino nije imao direktne veze sa Marksom i marksizmom. On je bio postoktobarski pokret koji je do Marksa stizao via Lenjinovog, ili preciznije, Staljinovog marksizma- lenjinizma". Maovo sopstveno znanje marksistike teorije izgleda da je gotovo potpuno poticalo iz staljinistike Istorije SKP(b): kratkog kursa iz 1939. godine. A ipak, ispod tog marksistiko-lenjinistikog preliva, bilo je - to je vrlo oigledno u Maovom sluaju, koji nikada nije putovao izvan Kine sve dok nije postao glava drave, i ije je intelektualno formiranje bilo sasvim domae - sasvim kineskog utopizma. On je svakako imao dodirnih taaka sa marksizmom: sve socijalno-revolucionarne utopije imaju neto zajedniko, a Mao je, sumnje nema u njegovu potpunu iskrenost, posegnuo za onim aspektima Marksa i Lenjina koji su se uklapali u njegovu viziju i koristio ih je da tu svoju viziju opravda. Ipak, njegovo gledite o idealnom drutvu ujedinjenom pomou potpunog konsenzusa, a u kome su, tako je reeno, krajnji ciljevi potpuno poricanje individue i njeno potpuno utapanje u kolektivitet... to je svojevrstan kolek- tivistiki misticizam", koji je suprotan klasinom marksizmu, koji barem teoretski kao svoj krajnji cilj predvia potpuno osloboenje i samoostvarenje pojedinca (Schwartz, 1966). Karakteristino je naglaavanje duhovnog preobraaja pomou koga se sprovodi ovo preoblikovanje oveka, a iako je to sezalo do Lenjinovog, a kasnije i Staljinovog verovanja u svest i voluntarizam, ilo je znatno dalje. Uz svu svoju veru u ulogu politike akcije i politike odluke, Lenjin nije nikada igubio iz vida injenicu - a kako bi to i mogao? - da praktine okolnosti nameu otre stege delotvornosti akcije, a ak je i Staljin priznavao da njegova mo ima granica. Bez tog verovanja da su subjektivne snage" svemone, da ljudi mogu da pomeraju planine i da juriaju na nebo ako to ele, ludosti Velikog skoka napred su neshvatljive. Strunjaci su govorili ta moe a ta ne moe da se uini, ali je revolucionarni ar sam samcit mogao da prevlada sve materijalne prepreke, a um je mogao da transformie materiju. Iz tog razloga biti crven" nije bilo toliko vanije nego biti strunjak, ve je bilo alternativa tome. Jednoduna plima optimizma e 1958. godine industrijalizovati Kinu odmah, preskaui vekove do budunosti u kojoj bi odmah nastupio komunizam. Bezbrojne male, dvori

KRAJ SOCIJALIZMA 353

ne topionice niskog kvaliteta pomou kojih e Kina udvostruiti svoju proizvodnju elika u toku jedne godine - a do 1960. godine je zapravo utrostruila tu proizvodnju, pre nego to je ona 1962. opala na nivo manji od onog pre Velikog skoka - predstavljale su samo jednu stranu ovog preobraaja. 24 000 seljakih narodnih komuna osnovanih za samo dva meseca 1958. godine, predstavljalo je drugu stranu. One su bile potpuno komunistike, ne samo zato to su svi vidovi seljakog ivota bili kolek- tivizovani, ukljuujui porodini ivot - komunalnim jaslicama i trpezarijama ene su bile osloboene domaih obaveza i u stroju slate na polja - ve zato to je besplatno snabdevanje sa est vrsta osnovnih potreptina trebalo da zameni plate i novane prihode. Tih est potreptina su bile hrana, medicinska nega, obrazovanje, sahrane, ianje i filmovi. Oito, ovo nije funkcionisalo. Posle nekoliko meseci, u sukobu sa pasivnim otporom, naputeni su ekstremniji vidovi ovog sistema, mada ne pre nego to su te krajnosti (kao i Staljinova kolektivizacija) zajedno sa prirodom proizvele glad 1960-1961. godine. Na neki nain se ovo verovanje u mogunost preobraaja putem volje oslanjalo na specifinu maoistiku veru u ,,ljude, koji su spremni da se preobraze, a iz tog razloga i da uzmu uea, sa svom tradicionalnom kineskom mudrou i ingeniozno- u, u velikom maru napred. U sutini je to bilo romantino gledite jednog umetnika, mada po miljenju onih koji mogu da sude o tome, ne naroito dobrog u poeziji i kaligrafiji, koje je voleo da upranjava. (Ne tako loe kao Hitlerovo slikarstvo, ali ne tako dobro kao erilova umetnost", smatra britanski orijentalist, Artur Vejli (Waley), koji koristi slikarstvo kao analogiju za poeziju). To ga je dovelo do toga da, nasuprot realistikim i skeptinim savetima ostalih komunistikih voa, pozove intelektualce iz stare elite da slobodno doprinesu svojim talentima u kampanji Stotinu cvetova 1956-1957. godine, pod pretpostavkom da su ih revolucija, a moda i on sam, ve preobrazili. (Neka cveta stotinu cvetova, nek se nadmee stotinu kola miljenja.") Kada je, kako su predvideli manje nadahnuti partijski drugovi, ova provala slobodne misli pokazala nedostatak jednodunog entuzijazma za novi poredak, Maovo uroeno nepoverenje prema intelektualcima kao takvim se uvrstilo. Ono e za deset godina nai spektakularan izraz u Velikoj kulturnoj revoluciji, kada je visoko obrazovanje praktino sasvim zaustavljeno, i kada su intelektualci, onakvi kakvi su ve bili, masovno preporoivani prisilnim fizikim radom na selu.53 Meutim, Maova vera u seljake, koji su u vreme Velikog skoka gonjeni da reavaju sve probleme proizvodnje po principu putanja svih kola (tj. lokalnog iskustva) da se nadmeu", ostala je netaknuta. Jer - a to je bio jo jedan aspekt Maove misli za koji je naao podrku u onom to je itao od marksistike dijalektike - Mao je u osnovi bio ubeen u Vanost borbe, sukoba i napetosti kao neega to nije samo sutinsko za ivot, ve neega to spreava zapadanje u stanje slabosti starog kineskog drutva, u kome je samo insistiranje na nepromenljivoj stalnosti i harmoniji bilo njegova slabost. Revolucija i sam komunizam, su se mogli spasiti od degenerisanja na stanje nepokretnosti, samo borbom koja se stalno obnavlja. Revolucija se nije mogla zavriti.

53 Ukupan broj studenata na svim kineskim institucijama vieg obrazovanja" je 1970. godine bio 48 000; u tehnikim kolama ove zemlje je (1969) bilo 23 000 studenata; a u uiteljskim kolama 15 000. Odsustvo bilo kakvih podataka o postdiplomcima sugerie da o njima uopte nije voena briga. Te, 1970. godine je ukupno 4 260 mladih ljudi poelo da studira prirodne nauke, a devedeset je poelo studije drutvenih nauka. U zemlji koja je u to vreme imala 830 miliona ljudi (China Statistics, Tabele T 17.4, T 17.8, T 17.10).

Osobenost maoistike politike je bila ta to je ona bila istovremeno jedan 354 ODRON ekstremni oblik vesternizacije i deliminog povratka tradicionalnih obrazaca", na koje se zaista i oslanjala u velikoj meri, jer su za staro kinesko carstvo bili karakteristini, bar u periodima kada je carska vlast bila snana i sigurna, a stoga i legitimna, auto- kratija vladara i pokornost i poslunost podanika (Hu, 1966, str. 241). Sama injenica da je 84 odsto kineskih seljakih domainstava dopustilo da budu mirno kolektivi- zovana u toku jedne jedine godine (1956), po svemu sudei bez ijedne od posledica sovjetske kolektivizacije, govori za sebe. Industrijalizacija, po nametnutom sovjetskom modelu, bila je bezuslovni prioritet. Do ubistvenih apsurda Velikog skoka je dolo uglavnom zbog ubeenja, koje je bilo zajedniko kineskom i sovjetskom reimu, da poljoprivreda mora da snadbeva industriju i da odrava samu sebe bez skretanja sredstava od industrijskog u poljoprivredno investiranje. U sutini, to je znailo da su moralne" inicijative bile supstitut za materijalne", to je u praksi znailo da je skoro neograniena koliina raspoloive ljudske radne snage u Kini bila substitut za tehnologiju koja nije bila dostupna. U isto vreme selo je ostalo osnova Maovog sistema, to je bilo sve vreme od gerilske epohe, i za razliku od SSSR-a, model Velikog skoka je isto tako od sela nainio poeljno mesto za industrijalizaciju. Za razliku od SSSR-a, Kina pod Maom nije doivela masovnu urbanizaciju. Ruralno stanovnitvo nije opalo ispod 80 odsto sve do osamdesetih godina. Koliko god da smo moda okirani bilansom dvadeset Maovih godina, u kome se ogromna neljudskost i mranjatvo udruuju sa nadrealistikim apsurdima izjava injenim u ime boanskih voinih misli, ne bi trebalo sebi da dopustimo to da zaboravimo kako je, po standardima bedom pogoenog Treeg sveta, kineskom narodu ilo dobro. Na kraju Maovog perioda potronja hrane prosenog Kineza (u kalorijama) je zauzimala mesto koje je bilo tek neto iznad sredine, iznad etrnaest zemalja u obe Amerike, iznad trideset osam afrikih zemalja, i oko sredine onih u Aziji - daleko iznad zemalja june i jugoistone Azije, osim Malezije i Singapura (Taylor/Jodice, 1983, Tabela 4.4). Proseno oekivano trajanje ivota je poraslo od trideset pet godina za one roene 1949. godine, na ezdeset osam godina za one roene 1982. godine, to se uglavnom pripisuje dramatinom i - sem u gladnim godinama - stalnom opadanju stope smrtnosti (Liu, 1986, str. 323-324). Poto je stanovnitvo Kine, ak i kada se uzme u obzir velika glad, naraslo od 540 na 950 miliona ljudi, od 1949. godine do Maove smrti, oevidno je da je privreda uspevala da ih nahrani neto iznad nivoa iz ranih pedesetih - i da pomalo pobolja njihovo snadbevanje odeom (China Statistics, Tabela T 15.1). Obrazovanje, ak i na osnovnom nivou propatilo je i zbog gladi koja je skresala broj polaznika za dvadeset pet miliona, i od Kulturne revolucije, koja je smanjila taj broj za petnaest miliona. Meutim, time se ne porie da je u godini Maove smrti est puta vie dece ilo u osnovne kole nego onda kada je doao na vlast - to jest, procenat dece obuhvaene osnovnim kolovanjem je bio 96 odsto, u poreenju sa manje od 50 odsto 1952. godine. Dodue, jo 1987. godine je vie od etvrtine stanovnitva starijeg od dvanaest godina i dalje bilo nepismeno, ili polupismeno" - kod ena je taj procenat bio 38 odsto - ali ne bi trebalo da zaboravljamo da je opismenjavanje na kineskom neobino teko, i da je samo manji deo od onih 34 odsto roenih pre 1949. godine, moglo oekivati da bude potpuno pismeno (China Statistics, str. 69, 70-72, 695). Ukratko, iako postignua Maovog perioda moda nisu impresivna za skeptine zapadne posmatrae - bilo je mnogo onih kojima je nedostajao skepticizam - ona bi sigurno bila impresivna za recimo, indijskog ili indoneanskog posmatraa, a

KRAJ SOCIJALIZMA 355

moda ne bi izgledala naroito razoaravajua za 80 odsto ruralnih Kineza, izolova- nih od sveta, ija su oekivanja bila kao kod njihovih otaca. Ipak, nesporno je bilo da je u meunarodnoj politici Kina oslabila od revolucije, a naroito u odnosu na njene nekomunistike susede. Njena stopa privrednog rasta po stanovniku, mada impresivna u Maovim godinama (1960-1975), bila je manja od one u Japanu, Hong Kongu, Singapuru, Junoj Koreji i Tajvanu - da pomenemo one istonoazijske zemlje koje su Kinezi zasigurno drali na oku. Mada je bila tako ogromna, njen drutveni proizvod je bio upravo kao kanadski, manji od italijanskog, a samo etvrtina japanskog (Taylor/Jordice, tabele, 3.5, 3.6). Katastrofalni cik-cak kurs koji je zauzimao Veliki kormilar, nastavio se od sredine pedesetih samo zato to je Mao, uz podrku vojske, pokrenuo anarhini, u poetku studentski, pokret mladih crvenih gardista" protiv partijskog rukovodstva koje ga je tiho guralo u stranu, i protiv intelektualaca bilo koje vrste. To je bila Velika kulturna revolucija koja je pustoila Kinom neko vreme, sve dok Mao nije pozvao vojsku da uspostavi red, u svakom sluaju dok nije uvideo da je obavezan da obnovi neku vrstu partijske kontrole. Poto mu je oevidno kraj bio blizu, a maoizam bez njega je imao vrlo malo pristalica, maoizam nije prei- veo njegovu smrt 1976. godine i skoro neposredno hapenje etvorolane bande" ultramaoista, predvoene voinom udovicom, iang Cing (Jiang Quing). Pod pragmatinim Deng Ksiaopingom, odmah je zapoeo novi kurs. II Dengov novi kurs u Kini je bio najotvorenije javno priznanje da su bile neophodne dramatine promene u strukturi realno postojeeg socijalizma", ali dok su sedamdesete prelazile u osamdesete godine, bivalo je sve oitije da neto ozbiljno nije u redu sa svim socijalistikim sistemima koji su tvrdili da su utvreni. Usporavanje sovjetske privrede je bilo opipljivo: stopa rasta skoro u svemu to se merilo, i to se moglo njome meriti, stalno je padala od jednog do drugog petogodinjeg perioda posle 1970. godine; stopa rasta domaeg bruto proizvoda, industrijske proizvodnje, poljoprivredne proizvodnje, kapitalnih investicija, produktivnosti, stvarnog dohotka po stanovniku. Ako nije zaista zaostajala, privreda je napredovala korakom sve umornijeg vola. Povrh toga, tako daleko od toga da postane jedan od industrijskih dinova svetske trgovine, SSSR je izgleda zaostajao u meunarodnoj trgovini. Njegovi glavni izvozni proizvodi su 1960. godine bile maine, oprema, transportna sredstva i metali i metalni proizvodi, a 1985. godine se u izvozu prvenstveno oslanjao na energente (naftu i gas). Nasuprot tome, skoro 60 odsto njegovog uvoza se sastojalo od maina, metala, industrijskih proizvoda iroke potronje (SSSR, 1987, str. 15-17, 32-33). Postao je neto kao kolonija razvijenijih privreda za proizvodnju energije - praktino svojih sopstvenih zapadnih satelita, naroito Cehoslovake i Nemake Demokratske Republike, ije su industrije mogle da raunaju na neogranieno i nezahtevno trite SSSR-a a da nisu mnogo inile da poprave sopstvene nedostatke.54 U stvari, do sedamdesetih godina je bilo jasno ne samo to da ekonomski rast posustaje, ve i da su osnovni socijalni pokazatelji kakva je smrtnost, prestali da se

54 Tvorcima ekonomske politike u to vreme se inilo da je sovjetsko trite neiscrpno i da Sovjetski Savez moe da osigura neophodnu koliinu energije i sirovina za trajni ekstenzivan privredni rast (D. Rosati i K. Mizsei, 1989, str. 10).

poboljavaju. Ovo je moda vie od bilo ega drugog podrilo veru u socijalizam, poto 356 ODRON njegova sposobnost da pobolja ivot obinih ljudi pomou vee socijalne pravde nije u prvom redu zavisila od sposobnosti da se stvori vee bogatstvo. Proseno oekivano trajanje ivota pri roenju u SSSR-u, Poljskoj i Maarskoj je faktiki ostalo neprome- njeno tokom poslednjih dvadeset godina pre pada komunizma - u stvari, ono je s vremena na vreme opadalo - bilo je uzrok velikoj zabrinutosti, jer je oekivano trajanje ivota u veini zemalja nastavilo da se poveava (ukljuujui, to treba rei, i Kubu i azijske komunistike zemlje za koje imamo podatke). Austrijanci, Finci i Poljaci su 1969. godine mogli da oekuju kako e umreti u istom prosenom dobu (70,1 godinu) ali je 1989. godine oekivano trajanje ivota za Poljake bilo oko etiri godine krae nego kod Austrijanaca i Finaca. Ovo je moda inilo narod zdravijim, kako sugeriu neki demografi, ali samo zato to su u socijalistikim zemljama umirali oni ljudi koji su u kapitalistikim zemljama mogli da se odre u ivotu (Riley, 1991). Reformatori u SSSR-u i drugde nisu propustili da opaze ovaj trend sa sve veom uznemirenou (World Bank Atlas 1990, str. 6-9, i World Tables, 1991). Otprilike u to vreme se poeo prepoznavati jo jedan simptom opadanja u SSSR- u koji se ogledao u usponu pojma nomenklatura (izgleda da je taj pojam stigao na Zapad preko disidentskih spisa). Dotada je oficirski kor partijskih kadrova, koji je sainjavao komandni sistem lenjinistikih drava, u inostranstvu posmatran sa potovanjem i nevoljnim divljenjem, iako su poraeni opozicionari kod kue kao trockisti i - u Jugoslaviji Milovan ilas (1957), ukazivali na potencijalnu birokratsku degeneraciju i pojedinanu korupciju partijskog kadra. Zapravo su tokom pedesetih, ak i tokom ezdesetih godina, ton na Zapadu, posebno u SAD davali komentari da je tajna svetskog uspeha komunizma bila u organizacionom sistemu komunistikih partija - u masi monolitnih, samopregornih kadrova, u lojalnom (mada brutalnom) sprovoenju ,,linije (Fainsod, 1956; Brzezinski, 1962, Duverger, 1972). S druge strane, pojam nomenklatura, praktino nepoznat pre 1980. godine, osim u KPSS administrativnom argonu, tano sugerie slabosti partijske birokratije Brenjevljeve ere, koja je sluila sama sebi: kombinaciju nekompetencije i korupcije. I zaista, bivalo je sve jasnije da sam SSSR sve vie funkcionie pomou sistema patron- stva, nepotizma i potplaivanja. Uz izuzetak Maarske, ozbiljni pokuaji da se socijalistike privrede u Evropi reformiu, su posle Prakog prolea u oajanju naputani. Sto se tie povremenih pokuaja povratka na staru komandnu privredu, u staljinistikom obliku (kao u aueskovoj Rumuniji), ili u maoistikoj formi koja je ekonominost zamenila voluntarizmom i prividnim moralnim arom (kao kod Fidela Kastra), to se manje o njima govori, tim bolje. Brenjevljeve godine e reformatori nazvati erom stagnacije11, u osnovi zbog toga to je taj reim prestao da bilo ta ozbiljno pokuava da uradi oko privrede koja je vidljivo opadala. Lake je bilo kupovati ito na svetskom tritu, nego pokuati leenje oito sve vee nesposobnosti sovjetske poljoprivrede da prehrani narod SSSR-a. Lake je bilo podmazivati zarali motor privrede pomou sistema optih i sveprisutnih podmiivanja i korupcije, nego oistiti ga i podesiti, a kamoli zameniti. Ko je znao ta e se deavati na dui rok? Na kratki rok se inilo da je vanije odrati potroae srenim, ili u svakom sluaju, drati njihovo nezadovoljstvo u granicama. Iz tog razloga verovatno je veini stanovnika Sovjetskog Saveza bolje ilo i bolje su se oseali ranih sedamdesetih godina, nego u bilo koje vreme koje su pamti li za svoga ivota.

KRAJ SOCIJALIZMA 357

Nevolja sa realno postojeim socijalizmom" u Evropi je bila u tome to je, za razliku od meuratnog Sovjetskog Saveza, koji je faktiki bio izvan svetske privrede i stoga imun na Veliku recesiju, socijalizam sada bio sve vie ukljuen u nju, a stoga nije bio imun na okove sedamdesetih godina. Ironija istorije je u tome to su realno socijalistike" privrede Evrope i SSSR-a, kao i delovi Treeg sveta, postale prave rtve krize globalne kapitalistike privrede koja je nastupila posle Zlatnog doba, dok su se glavne razvijene trine privrede" mada uzdrmane, probile kroz teke godine bez velikih nevolja, bar sve do poetka devedesetih godina. U stvari, neke od njih su do tada, kao Nemaka i Japan, jedva zastale u njihovom napredovanju. Meutim, realni socijalizam" se sada suoavao ne samo sa sistemskim problemima koji su se sve tee mogli reavati, ve i sa problemima problematine svetske privrede koja se menjala, u koju je sve vie bio integrisan. Ilustracija za to moe biti dvosmislen primer meunarodne naftne krize koja je preobrazila svetsko trite energije posle 1973. godine: to je dvosmislen primer, jer su efekti te krize bili i negativni i pozitivni. Pod pritiskom svetskog kartela proizvoaa nafte, OPEK-a (OPEC), cena nafte, koja je bila niska, i koja je realno opadala od rata naovamo, vie manje se uetvorostruila 1973. godine i vie nego utrostruila krajem sedamdesetih godina, to je bila posledica Iranske revolucije. Stvarni opseg fluktuacija je zapravo bio jo dramatiniji: nafta se 1970. godine prodavala po prosenoj ceni od 2,53 dolara po barelu, a krajem 1980. godine po ceni od 41 dolar po barelu. Naftna kriza je imala dve prividno srene posledice. Ona je za proizvoae nafte, to je bio i SSSR, ovu crnu tenost pretvorila u zlato. Ona je bila kao tiket na lutriji koji dobija svake nedelje. Sada je SSSR naprosto plivao na parama, to je odloilo potrebu za ekonomskom reformom, i uzgred omoguilo SSSR-u da plati svoj sve vei uvoz sa kapitalistikog Zapada, izvozom energije. Izmeu 1970. i 1980. godine, sovjetski izvoz u razvijene trine privrede" je porastao sa neto ispod 19 na 32 odsto ukupnog izvoza (SSSR, 1987, str. 32). Postojale su sugestije da je ova ogromna i nepredviena bonanca dovela Brenjevljev reim u iskuenje da sredinom sedamdesetih godina povede aktivniju meunarodnu politiku nadmetanja sa SAD, kada se revolucionarni nemir opet irio Treim svetom (videti poglavlje 15), i da zauzme samoubilaki kurs pokuavanja da se dostigne amerika nadmo u naoruanju (Maksimenko, 1991). Druga prividno srena posledica ovih naftnih kriza je bila da je bujicu dolara koja je ikljala iz multimilijarderskih OPEK drava, esto sa majunim stanovnitvom, meunarodni bankarski sistem distribuirao u vidu zajmova bilo kome ko je hteo da pozajmljuje. Malo je zemalja u razvoju odolelo iskuenju da uzme milione koji su se na taj nain zgrtali u njihovim depovima, i koji e i poetkom osamdesetih godina izazvati duniku krizu. Za socijalistike zemlje koje su podlegle tom iskuenju - naroito Poljska i Maarska - zajmovi su izgledali kao od provienja poslat nain da se istovremeno plate investicije u ubrzani rast i da se podigne ivotni standard njihovih ljudi. Ovo je samo uinilo jo akutnijom krizu osamdesetih godina, jer su socijalistike privrede - a naroito rasipna poljska - bile suvie nefleksibilne da bi produktivno iskoristile ovaj priliv sredstava. Sama injenica da je potronja nafte u zapadnoj Evropi (1973-1985) opala za 40 odsto, to je bio odgovor na porast cena, a za neto malo vie od 20 odsto u SSSR-u i istonoj Evropi tokom istog perioda, govori za sebe (Koelle, 1990, str. 39). To to su sovjetski trokovi proizvodnje nafte naglo porasli, dok su rumunska naftonosna polja presuila, uinilo je da ovaj neuspeh ekonomisa- nju energijom bude jo upadljiviji. Do poetka osamdesetih godina, istona Evropa je

bila u akutnoj energetskoj krizi. Kriza je zauzvrat proizvela nestaice hrane i industrijskih 358 ODRON proizvoda (osim tamo gde je, kao u Maarskoj, zemlja uranjala u sve vei dug, to je ubrzavalo inflaciju i smanjivalo realne zarade). Ovakva je bila situacija kada je realno postojei socijalizam" u Evropi stupio u, kako e se pokazati, svoju poslednju deceniju. Jedini nain borbe sa ovakvom krizom koji je neposredno bio delotvoran, bio je tradicionalno staljinistiko pribegavanje strogim centralistikim naredbama i restrikcijama, bar tamo gde je centralno planiranje jo bilo operativno (to vie nije bilo u Maarskoj i Poljskoj). To je funkcionisalo izmeu 1981. i 1984. godine. Dug je pao za 35 do 70 odsto (osim u ove dve zemlje). Ovo je ak podstaklo iluzorne nade u povratak dinaminog privrednog rasta bez temeljnih reformi, to je dovelo do Velikog skoka unazad na krizu dugova i dalje pogoravanje ekonomskih izgleda" (Koel- loe, str. 41). U tom trenutku je Mihail Sergejevi Gorbaov postao voa SSSR-a. III Na ovom mestu se moramo okrenuti od privrede prema politici Realno postojeeg socijalizma", poto e politika, i visoka i niska, izazvati evro-sovjetski kolaps 1989-1991. godine. Politiki je istona Evropa bila Ahilova peta sovjetskog sistema, a Poljska (i u manjoj meri Maarska) njegova najranjivija taka. Posle Prakog prolea je postalo jasno, kao to smo videli, da su satelitski komunistiki reimi kao takvi, izgubili legitimitet u veem delu ovog regiona.55 Odravali su se dravnom prisilom, koju je podravala pretnja sovjetske intervencije, ili u najboljem sluaju - kao u Maarskoj - davanjem materijalnih uslova i relativnih sloboda graanstvu, daleko iznad istonoevropskog proeka, ali je ekonomska kriza uinila da je to bilo nemogue odrati. Ipak, uz jedan izuzetak, nije bila mogua ozbiljna politika ili kakva druga javna opozicija. U Poljskoj je spoj tri faktora proizveo tu mogunost. Javno mnjenje ove zemlje je bilo u velikoj meri ujedinjeno, ne samo u odbojnosti prema reimu, ve i u antiruskom (i anti- jevrejskom) i svesno rimskokatolikom poljskom nacionalizmu; Crkva je zadrala nezavisnu organizaciju rairenu po celoj dravi; a u intervalima je poljska radnika klasa od sredine pedesetih godina pokazivala svoju politiku snagu u masovnim trajkovima. Reim se dugo mirio sa preutnom tolerancijom pa ak i povlaenjem - kao onda kada su trajkovi 1970. godine tadanjeg komunistikog vou prisilili na abdikaciju - sve dok je opozicija bila neorganizovana, mada se manevarski prostor reima opasno smanjivao. Ali od sredine sedamdesetih godina, morao je da se suoi i sa politiki organizovanim radnikim pokretom podravanim od trusta mozgova koji su sainjavali vrhunski disidentski intelektualci, mahom bivi marksisti, ali i sa sve agresivnijom Crkvom, ohrabrenom izborom prvog poljskog pape u istoriji Karola Vojtile (Jovana Pavla Drugog) 1978. godine. Trijumf sindikalnog pokreta Solidarnost" 1980. godine, kao praktino optenarodnog opozicionog pokreta naoruanog orujem masovnog trajka, pokazao dve stvari: to da je komunistiki reim u Poljskoj na kraju svojih snaga; ali i to da ne moe biti zbaen masovnom agitacijom. Crkva i drava su se 1981. godine u tiini sporazu-

55 Moda je izuzetak manje razvijeni deo Balkana - Albanija, juna Jugoslavija, Bugarska - gde su komunisti ipak dobili prve viepartijske izbore posle 1989. godine. Meutim, ak i tamo su slabosti sistema ubrzo postale oite.

KRAJ SOCIJALIZMA 359

mele da spree opasnost od oruane sovjetske intervencije (koja je bila ozbiljno razmatrana), uvoenjem nekoliko godina vanrednog stanja pod zapovednikom oruanih snaga, koji bi sa verodostojnou mogao da polae pravo i na komunistiki i na nacionalni legitimitet. Red je ponovo uspostavljen sa malo problema, pre uz pomo policije nego armije, ali reim koji je u stvari bio bespomoan kao i uvek da izae na kraj sa ekonomskim problemima, nije imao nita ime bi se suprotstavio opoziciji, koja je opstala kao organizovani izraz nacionalnog javnog mnjenja. Ili bi Rusi odluili da inter- veniu, ili da je reim, pre ili kasnije, morao da napusti kljuan poloaj za komunistike reime, jednopartijski sistem sa vodeom ulogom" dravne partije, to jest, da abdicira. A, iako su ostale satelitske vlade nervozno osmatrale kako se odvija ovaj scena- rio dok su u veini sluajeva uzalud pokuavale da zaustave svoj narod da ne uradi to isto, postajalo je sve jasnije da Sovjeti vie nisu spremni da interveniu. Pasionirani reformist, Mihail Gorbaov, doao je na vlast 1985. godine kao generalni sekretar sovjetske Komunistike partije. To nije bilo sluajno. U stvari, da nije bilo smrti beznadeno bolesnog generalnog sekretara i biveg efa slube bezbed- nosti, Jurija Andropova (1914-1984), koji je zapravo nainio odluan raskid sa Brenje- vljevom erom 1983. godine, era promene bi poela godinu dve ranije. Bilo je potpuno jasno svim drugim komunistikim vladama, u sovjetskoj orbiti i izvan nje, da su velike mene na pragu, mada je bilo sasvim nejasno, ak i samom generalnom sekretaru, ta e doneti. Era stagnacije" (zastoi) koju je Gorbaov osudio, zapravo je bila era akutnog politikog i kulturnog vrenja meu sovjetskom elitom. Ta elita je ukljuivala ne samo relativno malobrojnu grupu kooptiranih glaveina Komunistike partije na vrhu sovjetske hijerarhije, jedinog mesta na kome su stvarne politike odluke donosile, i na kome su se mogle donositi, ve i relativno veliku grupu obrazovane i tehniki kvalifikovane srednje klase, kao i privredne menadere koji su stvarno odravali u pokretu: naunika, tehnike inteligencije, strunjaka i rukovodilaca raznih vrsta. Na neki nain je sam Gorbaov predstavljao ovu novu generaciju obrazovanih kadrova - studirao je pravo, dok je klasian put uvis za stare staljinistike kadrove vodio (a iznenaujue esto je i dalje bio) iz fabrike preko ininjerske ili agronomske diplome prema aparatu. Dubina ovog vrenja se ne meri veliinom postojeih grupa javnih disidenata koje su se sada pojavljivale - najvie nekoliko stotina. Zabranjena ili poludozvoljena (posredstvom uticaja hrabrih izdavaa kao onih u uvenom debelom asopisu" Novi mir) kritika i samokritika proimala je kulturni milje metropola Sovjetskog Saveza, obuhvatajui i vane sektore partije i drave, posebno u obavetajnim i diplomatskim slubama. Ogroman i brz odziv na Gorbaovljevo pozivanje na glasnost (otvorenost") teko se moe drugaije objasniti. Ipak odziv tog politikog i intelektualnog sloja se ne sme uzeti kao odgovor veine sovjetskih naroda. Njima je, za razliku od naroda veine evropskih komunistikih drava, sovjetski reim bio legitiman i sasvom prihvatljiv, ako ni zbog ega drugog, ono zbog toga to oni nisu poznavali, niti su mogli poznavati, drugi reim (osim pod nemakom okupacijom 1941-1944. godine, koji teko da je bio privlaan). Svaki Maar preko ezdeset godina je 1990. godine imao neka iskustva kao adolescent ili kao odrasla osoba u prekomunistikoj eri, ali nijedan stanovnik prvobitnog SSSR-a ispod osamdeset osam godina nije mogao da ima takva iskustva iz prve ruke. A ako je vlada sovjetske drave imala neprekinuti kontinuitet koji se pruao do kraja Graanskog rata, sama zemlja je imala neprekinuti kontinuitet koji se pruao jo dalje, osim

u pogledu teritorija du zapadnih granica steenih ili povraenih 1939-1940. godine. To je 360 staro Rusko carstvo pod novom upravom. To je, uzgred budi reeno, bio razlog zato bilo ODRON pre kasnih osamdesetih godina nigde nije bilo ozbiljnog politikog separatizma osim u baltikim zemljama (koje su bile nezavisne drave od 1918. do 1940. godine), i u zapadnoj Ukrajini (koja je bila deo Habzburkog a ne Ruskog carstva pre 1918. godine), i moda u Besarabiji (Moldaviji, koja je bila deo Rumunije od 1918. do 1940. godine). ak je i u baltikim dravama bilo malo vie otvorenog disidentstva nego u Rusiji (Lieven, 1993). Osim toga, sovjetski reim ne samo to je bio domaeg porekla i ukorenjen u zemlji - kako je vreme protkalo ak je i Partija, prvobitno mnogo jaa meu Veliko- rusima nego meu drugim narodnostima, regrutovala uglavnom isti procenat stanovnika u evropskim i u transkavkaskim republikama - ve su se i ljudi, na naine koje je teko odrediti, uklapali u njega, kao to se i reim prilagoavao ljudima. Kako je istakao disidentski satiriar Zinovjev, stvarno je postojao novi sovjetski ovek ak iako on (ili to se nje tie, to teko da je bio sluaj, ona) nije odgovarao zvaninoj javnoj predstavi od bilo ega drugog u SSSRu. On/ona je bio oputen u tom sistemu (Zinovjev, 1979). Sistem je pruao zagarantovana sredstva za ivot, u sveobuhvatnu socijalnu sigurnost na skromnom ali postojeem nivou, jedno socijalno i ekonomski egali- tamo drutvo i bar jednu od tradicionalnih aspiracija socijalizma, pravo na dokoli- cu Pola Lafarga (Lafargue, 1883). Osim toga, za veinu sovjetskih graana Brenjevljeva era nije znaila stagnaciju" ve najbolja vremena koja su oni i njihovi roditelji, pa ak i dede i babe, ikad poznavali. Nije veliko udo to su se radikalni reformisti nali protiv sovjetskog ljudstva isto kao i protiv sovjetske birokratije. Karakteristinim tonom i iziritiranog antiplebej- skog elitizma, jedan reformista je zapisao: Na sistem je stvorio kategoriju pojedinaca koje izdrava drutvo, vie zainteresovanih da uzimaju nego da daju. To je posledica politike takozvanog egalitarizma koji je potpuno obuzeo sovjetsko drutvo... To drutvo je podeljeno na dva dela, na one koji odluuju i rasporeuju i na one kojima se zapoveda i koji primaju, to predstavlja jednu od glavnih konica za razvoj naeg drutva. Hommo sovieticus... je i balast i konica. S jedne strane, on se suprotstavlja reformi, a s druge ini bazu koja podrava postojei sistem" (Afanasijev, 1991, str. 13-14). Socijalno i politiki, SSSR je uglavnom bio stabilno drutvo, nesumnjivo delom neznanja o drugim zemljama koje je vlast odravala cenzurom, ali nikako samo iz tog razloga. Da li je sluajnost to to nije bilo ekvivalenta ezdesetosmakoj pobuni studenata u SSSR-u, za razliku od Poljske, ehoslovake i Maarske? Da ak i pod Gorbao- vom reformski pokret nije mobilisao mlade u veoj meri (izvan nekih nacionalistikih regiona na zapadu)? Da je taj pokret bio, kako kae izreka pobuna tridesetogodinja- ka i etrdesetogodinjaka", tj. generacije roene posle rata ali pre mrtvila Brenjevljevih godina? Odakle god da je dolazio pritisak za promene u SSSR-u, nije stizao iz baze. U stvari, doao je, i morao je da doe, sa vrha. I dalje je nejasno kako je tano dolo do toga da jedan oigledno ostraeni i iskreni reformator doe dotle da bude Staljinov naslednik na elu sovjetske komunistike partije 15. marta 1985. godine, i ostae tako sve dok sovjetska istorija poslednjih decenija ne postane predmet istorijske

KRAJ SOCIJALIZMA 361

nauke, a ne optubi i samoopravdanja. U svakom sluaju, ono to je bitno nisu politike kombinatorike u Kremlju, ve dva uslova koja su omoguila nekom kao to je Gorba- ov da doe na vlast. Prvi je taj da rastua i sve manje skrivena korupcija partijskog rukovodstva u Brenjevljevo vreme, nije mogla a da ne povredi onaj deo partije koji je jo uvek verovao u partijsku ideologiju, makar i neiskreno. A nita vie nije verovatna Komunistika partija, koliko god degenefisana, koja nema rukovodioce socijaliste, od katolike crkve bez biskupa i kardinala koji su katolici, jer se obe zasnivaju na istinskim sistemima verovanja. Drugi je da je onaj obrazovan i struan sloj koji je odravao funkcionisanje sovjetske privrede bio bolno svestan da e ona, bez drastinih zaista temeljnih promena pre ili kasnije propasti, ne samo zbog ugraene neefikasnosti i nefleksibilnosti sistema, ve zbog toga to su sistemske slabosti pogorane zahtevima koje je postavljao status vojne supersile, koje privreda u opadanju jednostavno nije mogla da izdri. Vojno naprezanje se u stvari opasno povealo posle 1980. godine, kada su se prvi put nakon mnogo godina, sovjetske oruane snage nale direktno umeane u neki rat. Sovjeti su poslali vojsku u Avganistan da uspostavi neku vrstu stabilnosti u toj zemlji, kojom je od 1978. godine upravljala lokalna komunistika Narodno-demokratska partija, pocepana na sukobljene frakcije, od kojih su se obe sukobljavale sa lokalnim zemljo- posednicima, muslimanskim klerom i drugim vernicima u status kvo, koji su bili protiv takvih bezbonih aktivnosti kao to su zemljina reforma i davanje prava enama. Ova zemlja je tiho ula u sovjetsku sferu uticaja u ranim pedesetim godinama, a da to nije primetno podiglo pritisak Zapadu. Meutim, SAD su odluile ili su toboe to uinile, da sovjetski potez smatraju velikom vojnom ofanzivom protiv slobodnog sveta. Stoga su (preko Pakistana) bezgranino obasipali novcem i naprednim naoruanjem fundamentalistike muslimanske planinske ratnike. Kao to se moglo oekivati, avga- nistanska vlada nije imala mnogo problema da, uz teku sovjetsku podrku, dri glavne gradove u zemlji, ali je cena za SSSR bila preterano visoka. Avganistan je postao - kao to su neki ljudi u Vaingtonu nesumnjivo nameravali da bude - sovjetski Vijetnam. A ta je novi sovjetski lider mogao uiniti da izmeni stanje u SSSR-u, sem da okona, to je pre mogue, Drugi hladni rat sa SAD u kojem je privreda krvarila? Ovo je, naravno, bio neposredni cilj Gorbaova i njegov najvei uspeh, jer je on, za iznenaujue kratko vreme ubedio ak i skeptine zapadne vlade da je to zaista namera Sovjeta. Time je stekao ogromnu i trajnu popularnost na Zapadu, koja je bila u upadljivoj suprotnosti sa sve veim nedostatkom entuzijazma za njega u SSSR-u, ija je rtva konano postao 1991. godine. Ako je bilo koji pojedinac okonao nekih etrdeset godina globalnog hladnog rata, to je bio on. Ciljevi komunistikih privrednih reformatora su od pedesetih godina bili da centralno upravljane komandne privrede uine racionalnijim i fleksibilnijim uvoenjem trinih cena i izraunavanja profita i gubitaka u preduzea. Maarski reformisti su odmakli u ovom pravcu, a da nije bilo sovjetske okupacije 1968. godine, eki reformisti bi otili jo dalje: i jedni i drugi su se nadali da e to takoe olakati liberalizaciju i demokratizaciju politikog sistema. To je bilo i stanovite Gorbaova, 56 koji je prirodno, reformu smatrao nainom da se obnovi, ili uspostavi bolji socijalizam od realno postojeeg". Mogue je ali vrlo neverovatno, da je bilo ko od uticajnih reformista u SSSR-u predvideo naputanje socijalizma, ako ni zbog ega drugog, zato to

56

On se javno identifikovao sa krajnje irokom" i praktino socijal-demokratskom pozicijom italijanske komunistike partije ak i pre njegovog zvaninog izbora (Montagni, 1989, str. 85).

je to izgledalo krajnje politiki neizvodljivo, mada su ekonomisti kolovani na drugim 362 ODRON mestima, koji su bili povezani sa reformom, poeli da zakljuuju da taj sistem, iji su nedostaci prvi put sistematski javno iznutra analizirani tokom osamdesetih godina, ne moe da iznutra reformie.57 IV Gorbaov je pokrenuo svoju kampanju za preobraaj sovjetskog socijalizma korisei dva slogana, perestrojku, ili prestrojavanje i privrede i politikih struktura i glasnost, ili slobodu informacija.58 Pokazalo se da izmeu ta dva slogana postoji nereiv sukob. Jedino to je inilo da sovjetski sistem funkcionie i jedino to se moglo zamisliti da ga preobrazi, bila je komandna struktura partije/drave nasleena iz staljinistikih dana. Ova situacija je bila poznata u ruskoj istoriji jo u carska vremena. Reforma je dolazila s vrha. Ali partijsko/dravna struktura je istovremeno bila glavna prepreka za transformaciju sistema koji je stvorila, kome se prilagodila, u kome je imala steene interese, a za koji je smatrala da je teko zamisliti alternativu.59 Ovo je bilo daleko od toga da bude jedina prepreka, a reformisti su, ne samo u Rusiji, uvek bili u iskuenju da okrive ,,birokratiju za neuspeh svoje zemlje i naroda da odgovore na njihove inicijative, ali je nesumnjivo da su veliki delovi partijskog/dravnog aparata doekivali svaku veliku reformu inercijom koja je prikrivala neprijateljstvo. Namera glasnosti je bila da protiv takvog otpora mobilie podrku unutar i izvan aparata. Ali je njena logina posledica bila to da podrije tu jedinu snagu koja je mogla da deluje. Kao to je napred sugerisano, sovjetski sistem i njegov modus operandi su u sutini bili vojniki. Demokratizacija armija ne poboljava njihovu efikasnost. S druge strane, ako je vojniki sistem nepoeljan, mora se voditi rauna o tome da postoji raspoloiva civilna alternativa pre nego to se uniti vojniki sistem, inae reforma proizvodi ne obnovu, ve kolaps. SSSR pod Gorbaovom je upao u tu sve iru provaliju izmeu glasnosti i perestrojke. Ono to je pogoralo stanje bilo je to da je u glavama reformista glasnost bila daleko odreeniji program nego perestrojka. To znai da je uvoenje ili ponovno uvoenje ustavne i demokratske drave zasnovane na vladavini zakona i uivanju graanskih sloboda bilo neto to su svi razumeli. Ovo je podrazumevalo odvajanje partije od drave, i (suprotno celokupnom razvoju od vremena Staljinovog uspona) pomeranje loku- sa efektivne vlasti od partije ka dravi. To je zauzvrat podrazumevalo kraj jednopartijskog sistema i vodee uloge" partije. Oigledno je to znailo i oivljavanje sovjeta na svim nivoima, u vidu istinski reprezentativnih skuptina, na elu sa Vrhovnim sovjetom, koji bi u tom sluaju bio prava suverena zakonodavna vlast, koja dodeljuje vlast vladi, ali koja je u stanju da kontrolie izvrnu vlast. Tako je bar bilo u teoriji.

ofShortage (Amsterdam, 1980).

57 Kljune

tekstove za ovo je napisao Maar Jano Kornai, posebno u knjizi The Economics

58 Ovo je interesantan znak proimanja zvaninih reformista i disidentske misli u vreme Brenjeva, jer je glasnost bila ono na ta je pisac Aleksandar Solenjicin pozvao u svom otvorenom pismu Kongresu Saveza sovjetskih pisaca 1967. godine, pre njegovog progonstva iz SSSR-a. 59 Kako je jedan kineski birokrata rekao ovom piscu 1984. godine u sred slinog prestrojavanja": Uvodimo elemente kapitalizma u na sistem, ali kako moemo znati u ta se uputamo? Od 1949. godine, niko u Kini, osim moda nekih starijih ljudi u Sangaju, nije imao nikakvog iskustva o tome ta je kapitalizam.

KRAJ SOCIJALIZMA 363

U stvarnosti, na kraju je uveden novi ustavni sistem. Novi ekonomski sistem perestrojke jedva da je skiciran 1987-1988. godine, kada su bez oduevljenja legali- zovana mala privatna preduzea (,,kooperative) - to jest, vei deo druge ekonomije" - i odlukom da se u naelu dozvoli da dravna preduzea koja stalno prave gubitke bankrotiraju. U stvari, jaz izmeu retorike privredne reforme i stvarnosti jedne privrede koja je stalno propadala, proirivao se iz dana u dan. Ovo je bilo strano opasno. Jer je ustavna reforma samo razgradila jedan set politikih mehanizama i zamenila ga drugim. Ona je pitanje o tome ta bi trebalo da rade nove ustanove, ostavila otvorenim, mada je pretpostavka bila da e proces odluivanja u demokratiji biti nezgrapniji nego u vojnikom komandnom sistemu. Za veinu ljudi ta razlika e biti samo to u jednom sluaju svaki as imaju istinsku mogunost da biraju na izborima, a izmeu izbora mogu da sluaju kako opozicioni politiari kritikuju vladu. Na drugoj strani, kriterijum za perestrojku je bio i morao da bude ne to kako se privreda vodi u principu, ve kakav je njen uinak svakog dana, kriterijum koji se odreivao nainima koji su se lako mogli odrediti i izmeriti. Perestrojka se mogla ocenjivati samo prema rezultatima. Za veinu sovjetskih graana to je znailo ocenjivati je prema njihovim realnim zaradama, prema naporu potrebnom da se one steknu, prema koliini i dijapazonu robe i usluga koje su im bile dostine, i lakoi kojom su se mogle dobiti. Ali dok je bilo vrlo jasno protiv ega su ekonomski reformisti, njihova pozitivna alternativa, socijalistika trina privreda" autonomnih i ekonomski vitalnih preduzea, dravnih, privatnih i zadrunih, kojom na makroekonomskom nivou upravlja centar za donoenje ekonomskih odluka", bila je tek neto vie od fraze. To je naprosto znailo da su reformisti eleli da imaju prednosti kapitalizma, a da ne izgube prednosti socijalizma. Niko nije imao ni priblinu ideju kako u praksi nainiti taj prelaz od centralizovane, dravne komandne privrede na novi sistem i to je jednako vano - kako e ono to e neminovno biti dualna dravna i nedravna privreda funkcionisati u predvidljivoj budunosti. Privlanost ultraradikalne taerov- ske ili reganovske ideologije slobodnog trita za mlade reformistike intelektualce je bila u tome to je ta ideologija obeavala da obezbedi drastino, ali takoe i automatsko reenje ovih problema. (Kako se i moglo predvideti, ona to nije uradila.) Verovatno je ono to je bilo najblie modelu tranzicije za Gorbaovljeve reformiste bilo nejasno istorijsko seanje na Novu ekonomsku politiku 1921-1928. godine. Ona je, na kraju krajeva, dala spektakularne rezultate u oivljavanju poljoprivrede, trgovine, industrije, finansija, tokom nekoliko godina posle 1921" i ozdravila je propalu privredu jer se oslanjala na snage trita" (Vernikov, 1989, str. 13). Osim toga, vrlo slina politika liberalizacije trita i decentralizacije je od kraja maoizma proizvela dramatine rezultate u Kini, iju je stopu rasta drutvenog proizvoda, koja je tokom osamdesetih godina u proeku bila skoro 10 odsto godinje, nadmaivala jedino Juna Koreja (World Bank Atlas, 1990). Ipak, nisu se mogle porediti oajno siromana, tehnoloki zaostala i preteno ruralna Rusija iz dvadesetih godina i visoko urbanizovani i idustrijalizovani SSSR iz osamdesetih godina, iji je najnaprediji industrijski sektor, vojni industrijsko-nauni kompleks (koji je obuhvatao i svemirski program) u svakom sluaju zavisio od trita koje se sastojalo od jednog jedinog potroaa. Sigurno se moe rei da bi perestrojka funkcionisala prilino bolje da je Rusija 1980. godine bila (kao Kina u tom trenutku) zemlja sa 80 odsto seljaka, za koje je televizor predstavljao neslueno bogatstvo. (Jo poetkom sedamdesetih godina je nekih 70 odsto sovjetskog stanovnitva u proeku gledalo televiziju sat i po dnevno.) (Kerblay, str. 140141)

Meutim, kontrast izmeu sovjetske i kineske perestrojke ne moe se u potpunosti 364 ODRON objasniti ovakvim vremenskim zaostajanjem, pa ak ni oiglednom injenicom da su Kinezi bili oprezni pa su ouvali svoj centralistiki komandni sistem netaknut. U kojoj meri su imali koristi od kulturnih tradicija Dalekog istoka, za koje se ispostavilo da pogoduju ekonomskom rastu bez obzira na drutveni sistem, mora biti preputeno istoriarima dvadeset i prvog veka da istrae. Da li je bilo ko 1985. godine ozbiljno pretpostavljao da e est godina kasnije, SSSR i njegova Komunistika partija prestati da postoje, i da e zapravo nestati i svi drugi komunistiki sistemi u Evropi? Ako sudimo po potpunom nedostatku spremnosti zapadnih vlada za iznenadni kolaps 1989-1991. godine, predvianja o predstojeem kraju ideolokog neprijatelja Zapada nisu bila vie od male promene javne retorike. Ono to je teralo Sovjetski Savez prema provaliji, bila je kombinacija glasnosti koja je zapravo bila dezintegracija autoriteta, sa perestrojkom koja je znaila unitavanje starih mehanizama koji su inili da privreda funkcionie, a da nisu pruale bilo kakvu alternativu; i sve dramatinije propadanje ivotnog standarda koje je bilo posledica toga. Zemlja se kretala prema pluralistikoj izbornoj politici ba u trenutku kada je tonula u privrednu anarhiju: prvi put od poetka planiranja, Rusija 1989. godine nije imala petogodinji plan (Di Leo, 1992, str. 100). Ovo je bila jedna eksplozivna kombinacija, jer je potkopavala plitke temelje politikog i ekonomskog jedinstva SSSR-a. SSSR je sve vie evoluirao prema strukturalnoj decentralizaciji, a njegovi elementi su drani na okupu prvenstveno svesaveznim institucijama, partije, armije snaga bezbednosti i centralnog plana, i to nikada bre nego u dugim Brenjevljevim godinama. De facto je Sovjetski Savez najveim delom bio sistem autonomnih feudalnih gospodarstava. Njegovi lokalni velikai - partijski sekretari saveznih republika sa svojim potinjenim teritorijalnim komandantima i direktorima veih ili manjih proizvodnih jedinica, koji su odravali privredu u pogonu - bili su povezani malo ime sem svojom zavisnou od centralnog partijskog aparata u Moskvi, koji je imenovao, preme- tao, svrgavao i kooptirao, kao i nunou da se ispuni plan razraen u Moskvi. Unutar ovih vrlo irokih granica teritorijalne glaveine su imale znatnu nezavisnost. U stvari privreda ne bi uopte funkcionisala a nije bilo ovakvog razvoja, pomou koga su oni koji su morali da rukovode institucijama sa pravim funkcijama, stvorili mreu pobonih odnosa nezavisnu od centra. Ovaj sistem pogodbi, trampe, usluga za usluge, sa drugim kadrovima na slinim poloajima bio je jo jedna druga ekonomija" unutar nominalno planske celine. Moglo bi se dodati to da kako je SSSR postajao sloenije industrijsko i urbano drutvo, kadrovi odgovorni za stvarnu proizvodnju, distribuciju, optu brigu za graanstvo su imali sve manje simpatija za ministre i isto partijske figure koji su bili njihovi pretpostavljeni, ali ije konkretne funkcije vie nisu bile jasne, na stranu to to su kitili svoja gnezda, kao to su mnogi od njih inili u Brenje- vljevom periodu, esto na najspektakularniji nain. Odvratnost prema ogromnoj, sveproimajuoj korupciji nomenklature bila je prvobitno gorivo za proces reformi, i Gorbaov je imao prilino solidnu podrku za perestrojku meu privrednim kadrovima, posebno onima iz vojno-industrijskog kompleksa, koji su istinski eleli da poprave upravljanje stagnantnom, i na naunom i tehnolokom polju, paralizovanom privredom. Niko nije bolje znao od njih koliko su stvari stvarno postale loe. Osim toga, njima nije trebala partija da bi sprovodili svoje aktivnosti. Ako bi partijska birokrati- ja nestala, oni bi jo uvek bili tu. Oni su bili neophodni, partijska birokratija nije. Zapravo, oni su jo uvek bili tu posle kolapsa SSSR-a, sada organizovani kao grupa

KRAJ SOCIJALIZMA 365

za pritisak u novi (1990) Nauno-proizvodni savez (NPS), i kao njegovi naslednici nakon kraja komunizma, kao (potencijalni) zakoniti vlasnici preduzea kojima su ranije upravljali bez svojinskih prava. Meutim, onako korumpiran, neefikasan i uglavnom parazitski partijski sistem kakav je bio, i dalje je bio sutinski vaan za jednu privredu zasnovanu na koman- dovanju. Alternativa partijskom autoritetu nije bio ustavni i demokratski autoritet, ve na krai rok, nikakav autoritet. To je bilo ono to se zaista desilo. Gorbaov, kao i njegov naslednik Jeljcin, pomerio je osnovu svoje vlasti od partije prema dravi, i kao ustavni predsednik, zakonski je akumulirao mo da vlada dekretima, po nekim nadlenostima veu od one koju je formalno uivao bilo koji raniji sovjetski voa, ak ni Staljin (Di Leo, 1992, str. 111). Niko na to nije obratio ni najmanju panju, izvan odskora ustanovljenih demokratskih, ili pre ustavotvornih skuptina, Narodnog kongresa i Vrhovnog sovjeta (1989). Niko vie nije vladao, ili bolje reeno, niko se vie nije pokoravao u Sovjetskom Savezu. Kao oteeni dinovski tanker koji se kree prema sprudovima, tako je i Sovjetski Savez bez kormila bio noen ka dezintegraciji. Linije po kojima e se prelomiti su ve bile povuene: na jednoj strani je bio sistem teritorijalne autonomne vlasti otelo- tvoren u federalnoj strukturi drave, na drugoj su bile samostalne ekonomske celine. Poto je zvanina teorija na kojoj je Sovjetski Savez izgraen bila teorija teritorijalne autonomije za nacionalne grupe, nacionalistiko cepanje je bilo potencijalno ugraeno u sistem i svih petnaest federalnih republika i u autonomne regione i oblasti unutar svake od njih, 60 mada se, uz izuzetak tri male baltike drave, o separatizmu nije ni razmiljalo pre 1988. godine, kada su, kao odgovor na glasnost osnovani prvi nacionalistiki ,,frontovi ili organizacije za politike kampanje (u Estoniji, Latviji, Litva- niji i Jermeniji). Meutim, u ovoj fazi, ak i u baltikim dravama, oni su bili usmereni ne toliko protiv centra koliko protiv nedovoljno gorbaovljevskih lokalnih komunistikih partija, ili kao u Jermeniji, protiv susednog Azerbejdana. Cilj jo uvek nije bila nezavisnost, mada se nacionalizam naglo radikalizovao 1989-1990. godine pod uticajem izborne groznice i borbe izmeu radikalnih reformista i organizovanog otpora starog partijskog establimenta u novim skuptinama, kao i trvenja izmeu Gorbaova i njegove ogorene rtve, suparnika i konanog naslednika, Borisa Jeljcina. U sutini su radikalni reformisti po republikama protiv uanenih partijskih hijerarhija traili podrku nacionalista, pa su ih inei tako, ojaali. U samoj Rusiji, pozivanje na ruske interese naspram perifernih republika koje je Rusija dotirala, za koje se sve vie mislilo da im ide bolje nego Rusiji, bilo je mono oruje u borbi radi- kala sa partijskom birokratijom, ukopanom u centralnom partijskom aparatu. Za Borisa Jeljcina, starog partijskog efa iz vremena komandnog drutva, koji je kombi- novao talenat za napredovanje u staroj politici (tvrdou i lukavost) sa talentom za napredovanje u novoj politici (demagogiju, ovijalnost, oseaj za medije), put na vrh je vodio preko osvajanja Ruske Federacije, ime je sebi omoguio da zaobie institucije Gorbaovljevog Saveza (misli se na savezne ustanove, prim. prev.). Zapravo, do tada Savez i njegova glavna lanica RSFSR, nisu bili jasno odeljeni. Transformiui Rusiju u republiku kao to su druge, Jeljcin je de facto iao u prilog dezintegraciji

60 Uz Rusku Federaciju koja je daleko teritorijalno i demografski najvea, tu su bile i Jermenija, Azerbejdan, Belorusija, Estonija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Litvanija, Moldavi- ja, Tadikistan, Turkmenistan, Ukrajina i Uzbekistan.

Sovjetskog Saveza, koji bi Rusija pod njegovom kontrolom praktino istisnula. Ovo se 366 ODRON zaista i desilo 1991. godine. Ekonomska dezintegracija je pomogla napredovanju politike dezintegracije, a politika dezintegracija je pothranjivala ekonomsku. Krajem Plana, i partijskih nareenja iz centra, vie nije postojala delotvorna nacionalna ekonomija, ve jurnjava svake zajednice, teritorije, ili kakve druge jedinice koja je to mogla da izvede, ka samodovoljnosti i samozatiti, ili bilateralnoj razmeni. Komandanti velikih provincijskih fabrikih gradova, oduvek sviklih na takve aranmane, razmenjivali su industrijske proizvode za hranu sa glaveinama regionalnih kolhoza, kao to je - to je dramatian primer - lenjingradski partijski ef Gidaspov, izaao na kraj sa akutnom nestaicom ita u njegovom gradu pomou telefonskog poziva Nazarbajevu, kazahtanskom partijskom efu, koji je udesio trampu itarica za obuu i elik (Yu Boldyrev, 1990). Ali ak se i ova vrsta transakcija izmeu dve vrhunske linosti u staroj partijskoj hijerarhiji u sutini odnosila prema optedravnom sistemu distribucije kao prema neemu irelevantnom. Izgleda da su partikularizmi, autarhije, spadanja na primitivne metode, bili pravi rezultati zakona koji su liberalizovali lokalne ekonomske snage. (Di Leo, str. 101.) Do take bez povratka se stiglo u drugoj polovini 1989. godine, dvestogodi- njeg jubileja izbijanja Francuske revolucije, ije su nepostojanje ili beznaajnost za politiku dvadesetog veka u to vreme marljivo pokuali da pokau fracuski revizioni- stiki istoriari. Politiki slom je usledio za sazivanjem (kao i u Francuskoj osamnaestog veka) novih demokratskih, ili veim delom demokratskih skuptina u leto te godine. Ekonomski slom je postao nepopravljiv u kljunim mesecima izmeu oktobra 1989. i maja 1990. godine. Meutim, pogledi sveta su u to vreme bili prikovani za jedan sa tim povezan, ali sekundaran fenomen: iznenadni raspad satelitskih komunistikih reima u Evropi koji je isto tako bio nepredvien. Izmeu avgusta i kraja 1989. godine komunistike vlasti su abdicirale ili prestale da postoje u Poljskoj, ehoslovakoj, Maarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Demokratskoj Republici Nemakoj - bez ispaljenog metka osim u Rumuniji. Ukratko potom, dve balkanske zemlje koje nisu bili sovjetski sateliti, Jugoslavija i Albanija, takoe su prestale da budu komunistiki reimi. Demokratsku Republiku Nemaku e uskoro anektirati Zapadna Nemaka, a Jugoslavija e se ubrzo raspasti u graanskom ratu. Ovaj proces je bio posmatran ne samo na televizijskim ekranima zapadnog sveta, ve su ga sa veom panjom posmatrali i komunistiki reimi na drugim kontinentima. Mada su se u njih ubrajali reimi od radikalno reformistikog (bar u ekonomskim stvarima), kao u Kini, do nepomirljivo centralistikog reima starog stila, kao na Kubi (videti poglavlje 15), po svoj prilici su svi bili sumnjiavi prema sovjetskom uputanju u neogranienu glasnost, i slabljenju autoriteta. Kada se pokret za liberalizaciju proirio iz SSSR-a u Kinu, vlada u Pekingu je odluila, sredinom 1989. godine, oito posle izvesnog oklevanja i unutranjeg neslaganja, da ponovo uspostavi svoj autoritet na najnedvosmisleniji nain, pomou onoga to je Napoleon, koji je takoe koristio vojsku da suzbije javnu agitaciju tokom Francuske revolucije, zvao fijuk rapnela. Trupe su poistile masovne studentske demonstracije sa glavnog prestonikog trga, uz visoku cenu u ivotima, koja se verovatno merila - mada u vreme pisanja nisu bili dostupni pouzdani podaci - stotinama palih. Masakr na trgu Tjenanmen je uasnuo zapadno javno mnjenje, a verovatno je kineska Komunistika partija izgubila ono malo legitimiteta koji je moda jo imala meu mlaim generacijama kineskih intelektualaca, ukljuujui i lanove partije, ali je on ostavio kineskom reimu slobodne ruke da nastavi politiku uspene ekonomske liberalizacije

KRAJ SOCIJALIZMA 367

bez neposrednih politikih problema. Kolaps komunizma posle 1989. godine je bio ogranien na SSSR i drave u njegovoj orbiti (ukljuujui i Spoljnu Mongoliju, koja je izabrala sovjetsku zatitu umesto kineske izmeu dva svetska rata). Tri preivela azijska komunistika reima (Kina, Severna Koreja i Vijetnam) kao i udaljena i izolovana Kuba, nisu bili odmah pogoeni. V Izgledalo je prirodno, posebno na dvestagodinjicu 1789. godine, da se promene 1989-1990. godine opiu kao istonoevropske revolucije, a u onoj meri u kojoj su dogaaji koji vode ka potpunom zbacivanju reima revolucionarni, ova re je umesna, ali zavodi na pogrean trag. Jer nijedan od reima u istonoj Evropi nije bio zbaen. Nijedna zemlja osim Poljske, nije imala bilo kakvu unutranju snagu, organizovanu ili ne, koja bi bila ozbiljna pretnja za reim, a injenica da je Poljska imala monu politiku opoziciju je zapravo garantovala da reim tamo ne bude naglo uniten, ve je on zamenjen pregovarakim procesom kompromisa i reforme, to nije neslino nainu na koji se panija probijala ka demokratiji nakon smrti generala Franka 1975. godine. Najozbiljnija pretnja za reime u sovjetskoj orbiti je dolazila iz Moskve, koja je jasno stavila do znanja da ih vie nee spasavati vojnom intervencijom, kao 1956. i 1968. godine, ako ni zbog ega drugog ono zato to je kraj Hladnog rata uinio te reime strateki manje neophodnim za SSSR. Po miljenju Moskve, ako su eleli da preive, dobar savet za njih bi bio da slede liniju liberalizacije, reforme i fleksibilnosti poljskih i maarskih komunista, ali isto tako Moskva nee prisiljavati vrstorukae u Berlinu i Pragu. Oni su bili sami. Samo povlaenje SSSR-a podvuklo je crtu u bankrotstvu ovih reima. Ostajali su na vlasti samo zato to su stvorili prazninu oko sebe, u kojoj nije ostalo alternative status kvou osim da se emigrira (gde je to bilo mogue) ili (za nekolicinu) da se formiraju marginalne disidentske grupe intelektualaca. Glavnina graana je prihvatala stvari onakve kakve jesu, jer nije imala alternativu. Energini, talentovani i ambiciozni ljudi su delovali unutar sistema, poto su bilo kakav poloaj za koji su se zahtevale ovakve osobine, a u stvari bilo kakvo javno ispoljavanje talenta, postojali unutar sistema, ili uz njegovu dozvolu. ak i u potpuno nepolitikim oblastima, kao to su skokovi motkom i ah. To je vailo i za doputenu opoziciju, uglavnom u umetnosti, kojoj je u vreme opadanja sistema bilo dozvoljeno da se razvije, to su disidentski pisci koji su odluili da ne emigriraju, otkrili na svoju tetu nakon pada komunizma kada su tretirani kao kolaboracionisti.12 Nije udo to se veina ljudi opredelila za miran ivot, to je ukljuivalo i formalne gestove podrke sistemu, u kome se ni od koga, osim od aka osnovne kole, nije moglo oekivati da u njega veruje, gestove, kakvi su glasanje ili demonstriranje, ak i onda kada kazne za disidentstvo vie nisu bile zastraujue. Jedan od razloga zato je stari reim osuivan sa takvom estinom nakon svog pada, posebno u tvrdokornim zemljama kao to su ehoslovaka i biva DDR bio je taj to je velika veina glasala na krivotvorenim izborima da bi izbegla neprijatne posledice, mada ne veoma ozbiljne; ljudi su uestvovali na obaveznim marevima... Lako su se regru12 ak je i takav posveeni protivnik komunizma kao Aleksandar Solenjicin imao karijeru kao pisac etabliran u sistemu, koji je dozvolio/ohrabrio tampanje njegovih prvih romana u reform- ske svrhe.

tovali policijski dounici, pridobijani bednim privilegijama, esto je pristanak na sluenje 368 ODRON bio posledica vrlo blagog pritiska" (Kolakowski, 1992, str. 55-56). Ipak, jedva da je iko verovao u sistem ili oseao bilo kakvu lojalnost prema njemu, ak i oni koji su njime upravljali. Ti su se nesumnjivo iznenadili kada su mase napustile svoju pasivnost i pokazale svoje disidentstvo - trenutak zapanjenosti je zauvek uhvaen na video snimku predsednika aueskog decembra 1989. godine, kada se suoio sa masom koja je negodovala umesto da lojalno aplaudira - ali njih nije iznenadilo disidentstvo, ve jedino akcija. U tom trenutku istine, nijedna istonoevropska vlada nije naredila svojim snagama da pucaju. Sve su mirno abdicirale, osim u Rumu- niji, a ak i tamo je otpor bio kratak. Moda su mogli da ponovo zadobiju kontrolu, ali niko to nije ak ni pokuao. Nigde nije bilo grupa ultrakomunista spremnih da u bunkeru poginu za svoju veru, ili ak za daleko od beznaajnih, postignua etrdesetogodinje komunistike vladavine u velikom broju ovih drava. A ta bi trebalo da brane? Ekonomske sisteme ija je inferiornost u odnosu na njihove zapadne susede bola oi, koji su propadali, i za koje se pokazalo da se ne mogu reformisati, ak i tamo gde su nainjeni ozbiljni i pametni reformski napori? Sisteme koji su oito izgubili svoje opravdanje koje je odravalo njihove komunistike kadrove u prolosti, naime ubee- nje u to da je socijalizam superioran nad kapitalizmom i da je predodreen da ga zameni? Ko je vie mogao da veruje u to, mada to etrdesetih, pa ak ni pedesetih godina nije izgledalo neubedljivo? Poto socijalistike drave vie nisu bile ak ni ujedinjene, a zapravo su se ponekad borile meusobno sa orujem (na primer, Kina i Vijetnam ranih osamdesetih godina), nije se vie moglo govoriti ni o jedinstvenom socijalistikom taboru". Sve to je preostalo od starih nada bila je injenica da je SSSR, zemlja Oktobarske revolucije, bio jedna od dve globalne supersile. Izuzev moda Kine, sve komunistike vlade i mnoge komunistike partije i drave ili pokreti u Treem svetu, sasvim su dobro znali koliko mnogo duguju postojanju ove kontratee ekonomskoj i stratekoj premoi one druge strane. Ali je SSSR oigledno odbacivao ovaj politiko- -vojni teret koji vie nije mogao da nosi, a ak i one komunistike drave koje ni u kom sluaju nisu bile zavisne od Moskve (Jugoslavija, Albanija) nisu mogle a da ne shvate koliko e ih teko oslabiti nestanak Sovjetskog Saveza. U svakom sluaju, u Evropi, kao i u SSSR-u, komunisti koje su nekad odravala stara ubeenja, sada su bili generacija prolosti. Malobrojni su 1989. bili oni ispod ezdeset godina starosti koji su sa starijim generacijama mogli da podele iskustvo o vezi komunizma i patriotizma u nekoliko zemalja, naime iskustvo Drugog svetskog rata i Otpora, a malobrojni su oni ispod pedeset godina koji su uopte mogli da imaju seanja iz prve ruke na to vreme. Za veinu ljudi, princip koji je davao legitimnost dravama, bio je zvanina retorika ili prie izlapelih staraca.13 ak ni lanovi partije, sem onih najstarijih, verovatno nisu bili komunisti u starom smislu te rei, ve ljudi i ene (avaj, isuvie malobrojne ene) koji su pravili karijere u zemljama koje su se zadesile pod komunistikom vladavinom. Dok su sistemi delovali, oni su njima upravljali. Kada je postalo jasno da ih je sam SSSR prepustio sudbini, reformisti su (kao u Poljskoj i Maarskoj) pokuavali da ugovore miran prelaz, vrstorukai (kao u ehoslovakoj i DDR-u) su pokuavali da odre pat poziciju sve dok nije postalo jasno da se graani vie ne pokoravaju, ak iako su armi13 Ovo oigledno nije bio sluaj u komunistikim dravama Treeg sveta, kao to je Vijetnam, gde se oslobodilaka borba nastavila do sredine sedamdesetih godina, ali gde je podela naroda koju je izvrio oslobodilaki rat verovatno isto tako bila ivlja u glavama ljudi.

KRAJ SOCIJALIZMA 369

ja i policija jo bile pokorne. U oba sluaja su otili mirno kada su otkrili da im je vreme isteklo, tako se nesvesno svetei propagandistima Zapada koji su tvrdili da je ba to ono to totalitarni reimi nikada ne bi mogli da uine. Njih su nakratko zamenili mukarci i ene (opet premalo ena) koji su predstavljali disidente ili opoziciju, koji su organizovali, ili je moda bolje rei koji su uspeno pozvali na masovne demonstracije koje su starim reimima dali signal za mirnu abdikaciju. Osim u Poljskoj, gde su kimu opozicije inili Crkva i sindikati, opozicija se sastojala od nekolicine, esto vrlo hrabrih intelektualaca, slikovite armije voa koji su se na kratko nali na elu svojih naroda: kao u revolucijama 1848. godine koje padaju istoriaru na pamet, to su esto bili naunici ili ljudi iz sveta umetnosti. Na trenutak su filozof-disident (Maarska) ili srednjovekovni istoriar (Poljska) bili razmatrani kao predsednici ili premijeri, a dramaturg, Vaclav Havel je zaista postao predsednik Ceho- slovake, okruen ekscentrinom masom savetnika, od amerikog rokera ljubitelja skandala, do lana habzburke visoke aristrokratije (kneza Svarcenberga). Nastala je plima rei o civilnom drutvu", tj. o skupu dobrovoljnih graanskih organizacija ili privatnih aktivnosti, koje treba da zauzmu mesto totalitarnih drava, kao i o povratku na principe revolucije pre nego to ih je boljevizam izobliio.14 Avaj, kao i 1848. godine, trenutak slobode i istine nije potrajao. Politika, i oni koji su rukovodili dravnim poslovima, okrenuli su se onima koji obino zauzimaju takve funkcije. Ad hoc ,,frontovi i graanski pokreti11 su se ruili isto onako naglo kako su se i uzdizali. Pokazalo se da je to sluaj i u SSSR-u gde se kolaps partije i drave sporije odvijao sve do avgusta 1991. godine. Neuspeh perestrojke i iz toga proisteklo narodno odbacivanje Gorbaova, bili su sve vie oigledni, iako ih Zapad nije opazio, gde je popularnost Gorbaova opravdano i dalje bila visoka. To je ograniilo vou SSSR-a na niz pozadinskih manevara i promenljivih saveznitava sa politikim grupama i centrima moi koji su se pojavljivali iz parlamentarizacije sovjetske politike, to je uinilo da mu ne veruju reformisti koji su se u poetku okupili oko njega - od kojih je on zaista napravio sagu za menjanje drave - isto onako kao ni da rascepka delove partije iju je mo slomio. Bio je, i u istoriju e ui kao tragina figura, komunistiki car oslobodilac11 poput Aleksandra II (1855-1881) koji je unitio ono to je hteo da reformie i sam bio uniten u tom procesu. 15 armantan, iskren, inteligentan, istinski pokretan idealima komunizma za koje je smatrao da ih je pokvario uspon Staljina, Gorbaov je paradoksalno, isuvie bio ovek organizacije za mete demokratske politike koju je stvorio; isuvie komitetski ovek za odlune akcije; suvie udaljen od iskustava urbane i industrijske Rusije kojom nikad nije upravljao, da bi imao oseaj za bazu starog partijskog efa. Njegov problem nije bio toliko u tome to nije imao efikasnu strategiju za reformisanje privrede - ak ni posle njegovog pada niko to nije imao - koliko u tome to je bio daleko od svakodnevnog iskustva svoje zemlje.
14 Autor se prisea jedne od ovih diskusija na konferenciji u Vaingtonu 1991. koju je pan- ski ambasador u SAD spustio na zemlju svojim seanjem na to da su mladi studenti i bivi studenti (u to vreme uglavnom liberalni komunisti) uglavnom isto to oseali posle smrti generala Franka 1975. godine. Po njegovom miljenju civilno drutvo je znailo samo to da su mladi ideolozi, koji su se za trenutak nali u situaciji da govore u ime celog naroda, eleli da to vide kao trajno stanje. 15 Aleksandar II (1855-1881) oslobodio je kmetove i preduzeo niz drugih reformi, a ubili su ga pripadnici revolucionarnog pokreta, koji je prvi put postao politika snaga u vreme njegove vladavine.

Kontrast sa jo jednim od vodeih sovjetskih komunista posleratne generacije, je 370 ODRON pouan. Nursultan Nazarbajev, koji je preuzeo vlast u azijskoj republici Kazah- stanu 1984. godine, kao pripadnik reformskog pokreta, stupio je (kao mnogi drugi sovjetski politiari, za razliku od Gorbaova i skoro svih politiara u nesocijalistikim zemljama) u javni ivot iz fabrike hale. Premestio se iz Partije u dravu, postajui predsednik republike, odluno je nastavio sa potrebnim reformama, koje su obuhvatale i decentralizaciju i uvoenje trita, i preiveo je i pad Gorbaova i raspad savezne partije, a nijedan od ta dva dogaaja nije rado primio. Posle raspada i dalje je bio jedan od najmonijih ljudi u nejasnoj Zajednici nezavisnih drava. Ali se uvek pragmatini Nazarbajev, sistematski drao politike optimalizacije poloaja svog feuda (i stanovnitva na njemu), i posveivao je najveu panju tome da trine reforme ne budu socijalno tetne. Trite da, nekontrolisani rast cena odluno ne. Strategija kojoj je lino davao prednost bila je bilateralna trgovina sa drugim sovjetskim (ili bivim sovjetskim) republikama - naroito je podravao centralnoazijsko sovjetsko zajedniko trite - i zajednika ulaganja sa stranim kapitalom. Nije imao primedbi na radikale ekonomiste, jer je neke unajmio iz Rusije, pa ak i nekomuniste, poto je doveo jednog od mozgova junokorejskog ekonomskog uda, koji je trebalo da prui pravi uvid u to kako je zaista uspena posleratna kapitalistika privreda zapravo funkcionisala. Put ka preivljavanju, a moda i uspehu je bio poploan manje dobrim namerama nego tvrdom kaldrmom realizma. Poslednje godine Sovjetskog Saveza bile su usporeni snimak katastrofe. Pad evropskih satelita 1989. godine i nevoljni pristanak Moskve na ponovno ujedinjenje Nemake, pokazali su kolaps Sovjetskog Saveza kao velike sile, a kamoli kao supersi- le. Njegova krajnja nesposobnost da odigra bilo kakvu ulogu u Zalivskoj krizi 1990-1991. godine je to podvukla. Govorei reima meunarodne politike, SSSR je bio poput potpuno poraene zemlje, kao posle nekog velikog rata - samo bez rata. Ipak, on je zadrao oruane snage i vojno-industrijski kompleks bive supersile, to je situacija koja je nametnula ozbiljna ogranienja negovoj politici. Ipak, mada je njegov meunarodni debakl ohrabrio secesionizam u republikama gde su nacionalistika oseanja bila jaka, posebno u baltikim dravama i Gruziji - Litvanija je ispitala teren provokativnom deklaracijom o potpunoj nezavisnosti od Moskve u martu 1990. godine16 - do dezintegracije Sovjetskog Saveza nije dolo zbog nacionalistikih snaga. Do nje je u sutini dolo zbog dezintegracije centralne vlasti, koja je prisilila svaki region ili manju jedinicu u zemlji da vode sopstvenu brigu, da spaavaju ta se spasti moe iz ruevina privrede koja je klizila u haos. Glad i nestaica nalaze se iza svega onoga to se deavalo u poslednje dve godine SSSR-a. Oajni reformisti, uglavnom iz redova intelektualaca kojima je glasnost tako oigledno koristila, zapadali su u apokaliptini ekstremizam: nita se ne moe uiniti sve dok se stari sistem i sve u njemu potpuno ne unite. Na polju privrede, sistem se mora kompletno razmrviti totalnom privatizacijom i uvoenjem stopostotnog slobodnog trita odmah, po bilo kojoj ceni. Predlagani su dramatini planovi da se to uini u toku nekoliko nedelja, ili meseci (postojao je program pet stotina dana). Ova politika se nije zasnivala na bilo kakvom znanju o slobodnom tritu ili kapitalistikoj privredi, iako su je odluno
16 Jermenski nacionalizam, mada je izazivao raspad Saveza potraivanjem regiona Nagor- no Karabah od Azerbejdana, nije bio toliko lud da prieljkuje nestanak SSSR-a, jer da nije postojao SSSR ne bi postojala Jermenija.

KRAJ SOCIJALIZMA 371

preporuivali gostujui ameriki i britanski ekonomisti i finansijski strunjaci, ija se miljenja, nisu zasnivala na bilo kakvom znanju o tome ta se sve stvarno deava u sovjetskoj privredi. I jedni i drugi su imali pravo pretpostavljajui da je postojei sistem, ili bolje reeno, komandna privreda, dok je postojala, bila daleko inferiorna u odnosu na privrede zasnovane prvenstveno na privatnoj svojini i prvatnom preduzetnitvu, i da je stari sistem, ak i u izmenjenom obliku, osuen na propast. Ipak, i jedni i drugi nisu uspeli da se suoe sa pravim problemom kako u praksi, pretvoriti central- no-plansku privredu u jednu ili drugu verziju dinamine trine privrede. Umesto toga apstraktno su ponavljali demonstracije o vrlinama trita sa prve godine ekonomskih studija. Dokazivali su kako e trite automatski po pristupanim cenama popuniti rafove u radnjama onim proizvodima koje proizvoai zadravaju, onda kada se ponudi i potranji omogui sloboda manevra. Veina napaenih graana SSSR-a znali su da se to nee desiti, i kada je nakon to je SSSR prestao da postoji, i kada je nakratko primenjena liberalna ok terapija, to se nije desilo. Osim toga, nijedan ozbiljan posmatra ove zemlje nije verovao da godine 2000. dravni i javni sektor sovjetske privrede jo uvek nee biti znatni. Uenici Fridriha Hajeka i Miltona Fridmana su osuivali samu ideju o ovakvoj meovitoj privredi. Nisu mogli da ponude savet o tome kako da se tom privredom upravlja, ili da se ona preobrazi. Pa ipak, kada je dola konana kriza, nije bila ekonomska, ve politika. Praktino je za celokupan establiment SSSR-a od partije, preko planera i naunika, drave, oruanih snaga, snaga bezbednosti, do sportskih autoriteta, ideja o totalnom raspadu SSSR-a bila neprihvatljiva. Ne moe se rei da je raspad bio prieljkivan, ili ak zamiljan, u bilo kojoj veoj grupi sovjetskih graana izvan baltikih drava pre 1989. godine, ali to nije verovatno: kakve god rezerve da imamo prema ovim brojevima, 76 odsto biraa je na referendumu u martu 1991. godine glasalo za ouvanje SSSR-a kao obnovljene federacije suverenih i jednakih republika, u kojoj su prava i slobode svake osobe i svake nacionalnosti potpuno zatiene" (Pravda, 25. I 1991). Raspad sigurno nije zvanino bio deo politike bilo kog od vanih saveznih politiara. Ipak se ini da je raspadanje centra neminovno ojaalo centrifugalne snage, i raspad uinilo neizbenim, posebno zbog politike Borisa Jeljcina, ija se zvezda uspevala, kako je Gorbaov slabio. Do tada je Savez bio senka, a republike jedina stvarnost. Krajem aprila, Gorbaov je, uz podrku devet glavnih republika, 17 ugovorio Sporazum o Savezu" ija je namera bila, pomalo na nain austro-ugarskog kompromisa iz 1867. godine, da ouva postojanje centralne federalne vlasti (sa direktno biranim saveznim predsednikom), koji upravlja oruanim snagama, spoljnom politikom, koordinacijom finansijske politike i ekonomskih odnosa sa ostatkom sveta. Sporazum je trebalo da stupi na snagu 20. avgusta. Za najvei deo starog partijskog i sovjetskog establimenta, ovaj sporazum je bio jo jedna od Gorbaovljevih formula na papiru, osuen na propast kao i sve ostale. Iz tog razloga smatrali su ga pogrebnim spomenikom Sovjetskog Saveza. Dva dana pre nego to je sporazum trebalo da stupi na snagu, praktino najvaniji ljudi u federaciji, ministri odbrane, ef KGB-a, potpredsednik, premijer SSSR-a i stubovi partije, proglasili su da e u odsustvu predsednika i generalnog sekretara jedan Komitet za vanredno stanje preuzeti vlast (predsednik je bio na odmoru u kunom pritvoru). To nije bio toliko udar - niko nije uhapen u Moskvi, ak nisu zauzete ni radio-stanice - koliko proglas da je mainerija stvarne vlasti ponovo u pogonu, u samopouzdanoj nadi
17

Tj. svih osim tri baltike drave, Moldavije, Gruzije kao i, iz nejasnih razloga, Kirgizije.

da e graanstvo pozdraviti, ili bar mirno prihvatiti povratak reda i poretka. Ovaj udar nije 372 ODRON bio poraen revolucijom, niti ustankom naroda, jer je stanovnitvo Moskve ostalo mirno, a poziv na trajk protiv udara je proao nezapaeno. Kao toliko puta u sovjetskoj istoriji, to je bila drama koju je odigrala mala grupa glumaca iznad glava napaenog naroda. Ali ne sasvim. Trideset, ak deset godina ranije, sama proklamacija o tome gde se nalazi stvarna vlast bila bi dovoljna. ak i ovako, veina graana SSSR-a je drala pognute glave: 48 odsto naroda (prema jednoj anketi) i - to manje iznenauje - 70 odsto partijskih komiteta, podravalo je ,,udar (Di Leo, 1992, str. 141, 143). Sto je podjednako vano, u inostranstvu je vie vlada nego to je bilo spremno da prizna, oekivalo da udar uspe. 18 Ipak, potvrivanje moi partije/drave u starom stilu zasnivalo se na optem i automatskom pristanku a ne na prebrojavanju. Do 1991. godine vie nije bilo niti centralne vlasti niti opte pokornosti. Pravi udar bi mogao da uspe na veem delu teritorije SSSR-a, a kakve god da su bile podele u oruanim snagama i aparatu bezbednosti, verovatno bi se mogle nai dovoljno pouzdane trupe za uspean pu u prestonici. Ali simbolino potvrivanje autoriteta vie nije bilo dovoljno. Gorbaov je bio u pravu: perestrojka je promenivi drutvo, porazila zaverenike. Porazila je i njega. Jedan simbolian dravni udar se mogao pobediti simbolinim otporom, jer je poslednja stvar koju su zaverenici hteli, ili za koju su bili spremni bila graanski rat. U stvari, njihov gest je nameravao da sprei ono ega se veina ljudi plaila: klizanje u jedan takav sukob. Tako, dok su se nejasne institucije SSSR-a svrstale uz zaverenike, nita manje nejasne institucije Ruske republike pod Borisom Jeljcinom, tek izabranim za predsednika znatnom veinom glasova, nisu. Zaverenici nisu mogli nita drugo da urade nego da se predaju, nakon to je Jeljcin, okruen hiljadama pristalica, doao da brani svoje sedite, prkosei zbunjenim tenkovima ulogorenim ispred, na uivanje gledalaca TV ekrana u svetu. Hrabro, ali takoe bez rizika, Jeljcin, iji su politiki darovi i odlunost bili u dramatinom kontrastu sa Gorbaovljevim stilom, odmah je prigrabio svoju ansu da raspusti i razvlasti Komunistiku partiju i da preuzme u korist Republike Rusije ono to je preostalo od imovine SSSR-a, koji je konano prestao da postoji nekoliko meseci kasnije. Sam Gorbaov je gurnut u zaborav. Svet, koji je bio spreman da prihvati udar, sada je prihvatio mnogo efikasniji Jeljcinov protivudar, i Rusiju je smatrao prirodnim naslednikom SSSR-a u Ujedinjenim nacijama i svugde drugde. Pokuaj da se spase stara struktura Sovjetskog Saveza ga je unitila bre i neopozivije nego to je iko oekivao. Meutim, to nije reilo nijedan od problema privrede drave i drutva. U jednom pogledu su ih nainili gorim, jer su se druge republike sada plaile svoga velikog brata Rusije, to nije bilo u vienacionalnom SSSR-u, posebno zato jer je ruski nacionalizam bio najbolja karta na koju je Jeljcin mogao da igra kako bi umirio oruane snage, ije je jezgro uvek bilo meu Velikorusima. Poto je veina republika sadravala velike manjine etnikih Rusa, Jeljcinov nagovetaj da se moe ponovo pregovarati o granicama izmeu republika, ubrzalo je juri u potpuno otcepljenje: Ukrajina je odmah proglasila svoju nezavisnost. Prvi put su narodi naviknuti na nepristrasno ugnjetavanje svih (ukljuujui Velikoruse) koju su sprovodile centralne vlasti, imale razlo18 Prvog dana ,,udara slubene novine finske vlade su ukratko izvestile o hapenju predsednika Gorbaova bez komentara na donjoj polovini tree strane u biltenu od etiri strane. Ove novine su poele da izraavaju miljenje tek kada je ovaj pokuaj oito propao.

KRAJ SOCIJALIZMA 373

ga da strahuju od potinjavanja Moskvi u interesu jedne nacije. U stvari, to je stavilo taku na nade u odranje makar i privida Saveza, jer je maglovita Zajednica Nezavisnih Drava" koja je nasledila SSSR ubrzo izgubila svaku realnost, a izgledalo je da ak ni poslednjem ostatku Saveza, (ekstremno uspenom) Ujedinjenom timu, koji se takmiio na Olimpijskim igrama 1992. godine, pobeujui Sjedinjene Drave, nije suen dug ivot. Tako je unitenjem SSSR-a postignut preokret u skoro etiri stotine godina dugoj ruskoj istoriji, i vraanje zemlje otprilike na veliinu i meunarodni poloaj koji je imala u vreme pre Petra Velikog (1672-1725). Poto je Rusija, bilo pod carevima, bilo kao SSSR, bila velika sila od sredine osamnaestog veka, njena dezintegracija je ostavila meunarodnu prazninu izmeu Trsta i Vladivostoka, koja nije ranije postojala u modernoj svetskoj istoriji, osim na kratko tokom Graanskog rata 19171920. godine: ogromna zona nereda, sukoba i potencijalne katastrofe. To je bio zadatak za svetske diplomate i vojnike na kraju ovog milenijuma. VI Dva zapaanja mogu biti zakljuak ovog pregleda. Prvi je koliko se povrnim pokazao uticaj komunizma u ogromnoj oblasti koju je osvojio bre od bilo koje druge ideologije, jo od islama u njegovom prvom veku. Mada je uproena verzija marksi- zmalenjinizma postala dogmatska (svetovna) vera svih graana izmeu Elbe i Kineskog mora, odjednom je nestala zajedno sa politikim reimima koji su je nametnuli. Dva razloga se mogu sugerisati za ovaj prilino zapanjujui istorijski fenomen. Komunizam nije bio zasnovan na masovnom preobraanju, ve je bio vera kadrova, avangarde" (lenjinistiki reeno). ak i Maova uvena izreka da se uspena gerila kree kroz seljatvo kao riba kroz vodu, podrazumeva razliku izmeu aktivnog elementa (ribe) i pasivnog (vode). Opozicioni radniki i socijalistiki pokreti (ukljuujui i neke masovne komunistike partije) mogu se poklapati sa svojom zajednicom ili birakim telom, kao u rudarskim selima. Na drugoj strani, sve vladajue komunistike partije su po svom izboru i po definiciji, manjinske elite. Pristanak ,,masa na komunizam nije zavisio od njihovih ideolokih ili drugih ubeenja ve od toga kako su procenjivali ono to je ivot pod komunistikim reimima uinio za njih, i kako su procenjivali svoje stanje poredei ga sa stanjem drugih. Jednom kada vie nije bilo mogue izolovati narod od kontakta, pa ak ni od saznanja o drugim zemljama, ove procene su postale skeptine. I opet, komunizam je u sutini bio instrumentalna vera: sadanjost ima vrednost samo kao sredstvo da se dostigne neodreena budunost. Osim u retkim sluajevima - na primer u patriotskim ratovima, gde pobeda opravdava sadanje rtve - takav skup verovanja bolje odgovara sektama ili elitama nego univerzalnim crkvama, iji delokrug, kakvo god da je njihovo obeanje konanog spasenja, jeste i mora biti podruje svakodnevnog ovekovog ivota. ak su i kadrovi komunistiih partija poeli da se koncentriu na obina ivotna zadovoljstva, onda kada je milenijumski cilj zemaljskog spasenja, kome su posvetili svoje ivote, pomeren u neodreenu budunost. A - vrlo tipino - kada se to desilo, partija nije obezbedila uputstvo za njihovo ponaanje. Ukratko, po prirodi svoje ideologije od komunizma se zahtevalo da bude procenjivan po svojim uspesima, i on nije imao rezerve za sluaj neuspeha. Ali zato nije uspeo, ili bolje reeno, zato se raspao? Paradoks SSSR-a je bio da je svojom smru, obezbedio jedan od najsnanijih argumenata za analize Karla Marksa, za koje je SSSR tvrdio da slui kao primer. Marks je pisao 1859. godine:

,,U drutvenoj proizvodnji svoga ivota ljudi stupaju u odreene, nune

374 ODRON odnose, nezavisne od njihove volje, odnose proizvodnje, koji odgovaraju

odreenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga... Na izvesnom stupnju svoga razvitka dolaze materijalne proizvodne snage drutva u protivreje sa postojeim odnosima proizvodnje, ili to je samo pravni izraz za to, sa odnosima svojine u ijem su se okviru dotle kretale. Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije. (Preuzet prevod iz K. Marks, Predgovor za Prilog kritici politike ekonomije, Izabrana dela I, str. 337-339.) Retki su bili jasniji primeri Marksovih proizvodnih snaga koje dolaze u sukob sa drutvenom, institucionalnom i ideolokom nadgradnjom, koja je preobrazila zaostale agrarne privrede u napredne idustrijske - sve do take gde su se od snaga pretvorile u okove proizvodnje. Prvi rezultat ere socijalne revolucije" koja je ovako zapoela bio je dezintegracija starog sistema. Ali ta e ga zameniti? Ovde ne moemo da sledimo devetnaestovekovni Marksov optimizam, koji je dokazivao da zbacivanje starog sistema mora voditi boljem sistemu, jer oveastvo uvek sebi postavlja samo onakve probleme, kakve moe da rei". Problemi koje je oveanstvo" ili bolje reeno koje su boljevici postavili sebi 1917. godine, nisu bili reivi u okolnostima njihovog vremena i mesta, ili su tek mogli biti samo nepotpuno reeni. A danas bi trebalo imati vrlo veliko samopouzdanje pa tvrditi da se u predvidljivoj budunosti vidi reenje za probleme koji nastaju iz kolapsa sovjetskog komunizma, ili da e bilo koje reenje koje se moe promoliti za ivota sledee generacije biti oigledno poboljanje za itelje biveg SSSR-a i komunistikog Balkana. Kolapsom SSSR-a je zavren eksperiment realno postojeeg socijalizma". Jer, ak i tamo gde su komunistiki reimi preiveli i uspeli, kao u Kini, napustili su prvobitni ideal jedinstvene, iz centra kontrolisane dravno-planske privrede, zasnovane na potpuno kolektivizovanoj dravi - ili privredi zadrunog vlasnitva gde praktino nema trita. Hoe li se taj eksperiment ikada obnoviti? Jasno ne u obliku razvijenom u SSSR-u, pa verovatno ni u kom obliku, osim u uslovima neega kao to je privreda totalnog rata, ili nekog analognog vanrednog stanja. To je zato to sovjetski eksperiment nije bio planiran kao globalna alternativa kapitalizmu, ve kao odreeni skup odgovora na osobenu situaciju u jednoj ogromnoj i spektakularno zaostaloj zemlji, uz poseban i neponovljiv sticaj istorijskih okolnosti. Neuspeh revolucije u drugim zemljama je ostavio sam SSSR da se posveti izgradnji socijalizma, u zemlji u kojoj, po optem konsenzusu marksista 1917. godine, ukljuujui i ruske, jednostavno nisu bili prisutni uslovi da se to uini. Pokuaj da se to uradi je stvorio izuzetna postignua - naroito sposobnost da se porazi Nemaka u Drugom svetskom ratu - ali po ogromnoj i nedopustivoj ljudskoj ceni, po cenu onoga to se konano pokazalo kao privreda u orsokaku i kao politiki sistem o kome se nita dobro ne moe rei. (Nije li G. Plehanov, otac ruskog marksizma" prorekao da bi Oktobarska revolucija mogla u najboljem sluaju da vodi ka kineskom" Carstvu obojenom u crveno?") Ostali realno postojei" socijalizam, koji je nastao pod okriljem Sovjetskog Saveza, delovao je sa istim slabostima, mada u manjoj meri, i - u poreenju sa SSSR-om sa daleko manje ljudske patnje. Oivljavanje ili vaskrs ovog mode

KRAJ SOCIJALIZMA 375

la socijalizma niti je mogue, niti je poeljno, niti je - ak i pod pretpostavkom da mu okolnosti pogoduju - nuno. Drugo je pitanje u kojoj meri neuspeh sovjetskog eksperimenta baca sumnju na itav projekt tradicionalnog socijalizma, privrede u sutini zasnovane na drutvenom vlasnitvu i planskom upravljanju nad sredstvima za proizvodnju, raspodelu i razmenu. To da je takav projekt ekonomski racionalan su ekonomisti u teoriji prihvatili pre Prvog svetskog rata, mada, to je prilino zanimljivo, tu teoriju nisu izradili socijalisti, ve nesocijalistiki isti ekonomisti. Bilo je oito da e doi do praktinih smetnji, ako ni zbog ega drugog ono zbog birokratizacije. Isto tako je bilo jasno da e socijalizam morati da deluje, bar delimino, pomou cena, i trinih, i realistinih obraunskih cena ako treba da vodi rauna o eljama potroaa, a ne da im govori ta je za njih dobro. U stvari, socijalistiki ekonomisti na Zapadu koji su razmiljali o ovim stvarima tokom tridesetih godina, kada se prirodno, mnogo raspravljalo o ovoj temi, pretpostavljali su jednu kombinaciju planiranja, po mogustvu decentralizova- nog, sa cenama. Pokazivati izvodljivost ovakve socijalistike privrede, naravno ne znai pokazivati da je ona nuno superiorna u odnosu na recimo, neke drutveno pravednije verzije meovite privrede Zlatnog doba, jo manje da bi ljudi vie voleli takvu privredu. Neuspeh sovjetskog socijalizma ne odraava se na mogunost drugih vrsta socijalizma. U stvari, sama nemo privrede u orsokaku sa sovjetskim tipom centralnog- -komandnog planiranja da reformie samu sebe, kao to je elela, pokazuje jaz izmeu ove dve vrste razvoja. Upravo je tragedija Oktobarske revolucije bila u tome to je ona jedino i mogla da stvori svoju vrstu nemilosrdnog, brutalnog, komandnog socijalizma. Jedan od vrhunskih socijalistikih ekonomista u tridesetim godinama ovog veka, Oskar Lange, vratio se iz SAD u svoju rodnu Poljsku da gradi socijalizam, sve dok nije dospeo do londonske bolnice da tamo umre. Na samrtnoj postelji je razgovarao sa prijateljima i poto- vaocima koji su dolazili da ga posete ukljuujui i mene. Ovo je, kako se ja seam, ono to je on rekao: Da sam ja bio u Rusiji dvadesetih godina, bio bih buharinovski gradualist. Da sam bio savetnik za sovjetsku idustrijalizaciju, preporuio bih fleksibilnije i ogranienije ciljeve, kao to su zaista inili sposobni ruski planeri. Pa ipak, kada razmiljam o tome, stalno se iznova pitam: da li je bilo alternative tom nekritinom, brutalnom, u osnovi neplaniranom juriu u Prvi petogodinji plan? eleo bih da kaem da je bilo, ali ne mogu. Ne mogu da naem odgovor.

Poglavlje sedamnaesto 1950. godine

Avangarda umire - Umetnosti posle

Koncepcija o umetnikom delu kao investiciji, jedva da je starija od poetka pedesetih godina ovog veka. G. Reitlinger, The Economics of Taste, vol. 2, (1982, str. 14) Veliki beli proizvodi, stvari koje odravaju privredu u pokretu - friideri, penice, sve stvari koje su obino bile porcelanske i bele - sada su obojene. To je novo. Tu se pop art slae sa njima. Vrlo lepo. Mandrak maioniar izlazi iz zida pred vas dok otvarate va friider da uzmete sok od pomorande. Studs Terkel, Division Street: America (1967, str. 217)

I Deo je prakse jednog istoriara - ukljuujui i ovog pisca - da razmatra razvoj umetnosti, koliko god njihovi koreni oigledno i duboko bili u drutvu, odvojeno od njihovog savremenog konteksta, kao granu ili tip ljudske aktivnosti podlone sopstvenim pravilima, o kojoj se moe suditi u skladu sa tim pravilima. Ipak, u eri najrevolucionarnijeg preobraaja ljudskog ivota do sada zabeleenog, ak i ovaj drevni i podesan princip istorijskog razmatranja sve vie postaje nerealan. Ne samo zbog toga to je granica izmeu onoga to se moe odrediti kao umetnost'1, kreacija11, i onog to to nije postajala sve nejasnija, pa je ak sasvim nestajala, ili zato to je jedna uticajna kola knjievnih kritiara na kraju veka mislila da je nemogue, irelevantno i nedemokratski odluivati da li je ekspirov Makbet bio bolji ili gori od Betmena. On postaje nerealan i zbog toga to su sile koje odreuju ono to se deava u umetnostima, ili u onome to bi staromodni posmatrai nazvali tim imenom, preteno bile egzogene. Kao i to se moglo oekivati u eri izvanredne nauno-tehnoloke revolucije, one su bile preteno tehnoloke. Tehnologija je najoiglednije revolucionisala umetnosti time to ih je uinila sveprisutnim. Ve je radio doneo zvukove - rei i muziku - u veinu domainstava razvijenog sveta, i nastavio je da prodire u zaostali svet. Ali ono to ga je nainilo univerzalnim, bio je tranzistor, koji je bio i mali i prenosiv, i bila je dugotrajna elektrina baterija koja je prijem programa uinila nezavisnim od zvaninih (preteno urbanih) elektrinih mrea. Gramofon je ve bio star, a pored toga to je mehaniki poboljavan, i dalje je bio relativno glomazan. LP ploa (1948), koja se naglo afirmisala pedesetih godina (Guiness, 1984, str. 193), bila je blagodat za ljubitelje klasine muzike, ije su kompozicije, za razliku od popularne muzike, retko pokuavale da se dre ogranie-

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 377

nja od tri do pet minuta, koje je nametala ploa od 78 obrtaja, ali ono to je muziku po linom izboru uinilo prenosivom, bila je magnetna kaseta, koja je mogla da svira na sve manjim i lakim za noenje ureajima za reprodukciju i snimanje zvuka koji su preplavili svet sedamdesetih godina, a dodatna prednost kaseta je bila to su se lako kopirale. Do osamdesetih godina, muzika je mogla biti svugde: mogla je da privatno prati svaku moguu aktivnost pomou slualica prikaenih za depne naprave koje su izumeli (kao toliko mnogo puta) Japanci, ili da bude preterano javno putana sa velikih prenosivih ,,geto-blastera, jer zvunici jo nisu bili uspeno minijaturizovani). Ova tehnoloka revolucija je imala politike kao i kulturne posledice. Predsednik je 1961. godine uspeno apelovao na francuske regrute protiv pokuaja vojnog udara njihovih komandanata, jer su ga vojnici mogli uti na prenosivim radio-prijemnicima. Sedamdesetih godina su govori ajatolaha Homeinija, budueg voe iranske revolucije u izgnanstvu, bili lako transportovani u Iran, presnimavani i ireni. Televizija nikada nije postala tako lako prenosiva kao radio - ili je barem daleko vie gubila umanjivanjem od zvuka - ali je odomaila poketne slike. Povrh toga, iako je televizor i dalje bio daleko skuplja i nezgrapnija naprava od radio prijemnika, ubrzo je postao skoro opte pristupaan ak i sirotinji u nekim zaostalim zemljama, svugde gde je postojala neka urbana infrastruktura. Osamdesetih godina je nekih 80 odsto stanovnitva u zemlji kao to je Brazil, imalo pristup televiziji. Ovo je vee iznenaenje od toga da je u SAD ovaj novi medij zamenio i radio i filmove kao standardan oblik popularne zabave tokom pedesetih godina, a u Britaniji tokom ezdesetih godina. Masovna potranja za televizijom je bila neodoljiva. U razvijenim zemljama (preko video-rekordera, koji su jo uvek ostali prilino skupe sprave) televizija je poela da na kune male ekrane donosi itav niz filmskih slika. Iako je repertoar koji je stvaran za veliki ekran u principu trpeo od minijaturizacije, video-rekorderi su imali tu prednost da su gledaocu davali skoro neogranien izbor u tome ta i kada da gleda. irenjem domaih kompjutera, izgleda da je mali ekran pred tim da postane glavna vizuelna veza pojedinca sa spoljnim svetom. Tehnologija ne samo to je umetnosti uinila sveprisutnim, ve je i preobrazila njihovu percepciju. Za nekoga ko je odgajen u vreme kada je elektronski i mehaniki stvorena muzika standardni zvuk koji se uje u uivo izvoenoj i snimljenoj pop muzici, u vreme kada bilo koje dete moe da zaustavlja kadrove i ponavlja zvuni ili vizuelni odlomak onako kako su nekad mogli da se ponovo itaju samo tekstualni odlomci, kada pozorina iluzija nije nita u odnosu na ono to tehnologija moe da uini u televizijskim reklamama, ukljuujui pripovedanje dramatine prie za trideset sekundi, za takvog je jedva mogue da se vrati na jednostavnu linearnost ili sekven- cijalnost percepcije iz dana pre nego to je visoka tehnologija omoguila da se za nekoliko sekundi izmenjaju svi dostupni televizijski kanali. Tehnologija je preobrazila svet umetnosti, mada ranije i potpunije svet popularnih umetnosti i zabave nego svet visokih umetnosti" posebno onih tradicionalnijih. II A ta se sa njima dogodilo? Na prvi pogled, ono to najvie upada u oi u vezi sa razvojem visokih umetnosti u svetu nakon Doba katastrofa je izrazito geografsko pomeranje iz tradicionalnih (evropskih) centara elitne kulture, i - obzirom na eru nezapamenog global-

378 ODRON

nog prosperiteta - ogromnog porasta finansijskih sredstava na raspolaganju za podrku umetnosti. Poblie ispitivanje je, kao to emo videti, pokazalo manje ohrabrujue rezultate. To da Evropa" (pod im je veina ljudi na Zapadu izmeu 1947. i 1989. godine podrazumevala zapadnu Evropu) vie nije bila glavni dom visokih umetnosti postalo je opte mesto svih posmatranja. Njujork se diio time da je kao centar vizuelnih umetnosti zamenio Pariz, pod im se podrazumevalo da je postao mesto gde su ivi umetnici postali najskuplja roba. Jo znaajnije je da je iri za Nobelovu nagradu za knjievnost, telo iji je oseaj za politiku obino zanimljiviji od njegovog literarnog suda, poeo da od ezdesetih godina naovamo ozbiljno uzima vanevropsku literaturu, koju je prethodno skoro savim zanemarivao, sa izuzetkom Severne Amerike (koja je redovno dobijala nagrade od 1930. godine, kada je Sinkler Luis postao prvi severno- ameriki laureat.). Nijedan ozbiljan italac romana nije mogao da od sedamdesetih godina propusti da doe u kontakt sa briljantnom kolom latinoamerikih pisaca. Nijedan ozbiljan ljubitelj filma nije proputao da se divi, ili bar da pria kao da se divi, velikim japanskim reiserima koji su, poevi od Akira Kurosave (1910-) osvojili filmske festivale tokom pedesetih godina, ili Bengalcu Satjaitu Reju (Satyadjit Ray, 1921-1992). Niko se nije iznenadio, kada je 1986. godine prvi Afrikanac ispod Saha- re, Nigerijac Vole Sojinka (Wole Soyinka, 1934-) dobio Nobelovu nagradu. Odmicanje od Evrope je bilo jo vidljivije u vizuelno najupadljivijoj umetnosti, naime u arhitekturi. Kao to smo ve videli, moderni pokret u arhitekturi je zapravo vrlo malo gradio izmeu ratova. Posle rata, kada je arhitektura zauzela mesto koje joj pripada, internacionalni stil je izveo i svoje najvee i najbrojnije spomenike u SAD koje su ga dalje razvile i konano ga, uglavnom posredstvom amerikih hotelskih mrea koje su kao paukove mree od sedamdesetih godina nadalje naselile svet, izvezle kao osobenu formu palate iz snova za putujue poslovne ljude i imune turiste. Bilo ih je lako prepoznati u njihovoj najkarakteristinijoj verziji po nekoj vrsti centralnog hola ili dinovskog staklenika, uglavnom sa drveem, biljkama i fontanama; tran- sparentni liftovi vidljivo klize po zidovima; svugde je staklo i pozorino osvetljenje. Ovi hoteli su za buroasko drutvo kasnog dvadesetog veka bili ono to su operske kue bile za njegovog devetnaestovekovnog prethodnika. Ali moderni pokret je isto tako stvorio jednako istaknute spomenike drugde: Le Korbizije (Le Corbusier 1887-1965) je konstruisao itavu prestonicu u Indiji (andigar); Oskar Nimejer (Niemeyer, 1907-) je sagradio vei deo jedne druge prestonice u Brazilu (Brazilija); dok se moda najlepi od velikih proizvoda modernog pokreta - takoe ga je digla javna ustanova, a ne pod privatnim pokroviteljstvom ili radi profita - nalazi u Meksiko Sitiju, a to je Nacionalni muzej antropologije (1964). Jednako je oevidno da su stari umetniki centri Evrope pokazivali znakove borbenog zamora, uz mogui izuzetak Italije, gde je raspoloenje antifaistikog samoosloboenja, uglavnom pod vodstvom komunista, nadahnulo deceniju kulturne renesanse iji je glavni meunarodni uticaj vren preko italijanskog neorealistikog" filma. Francuske vizuelne umetnosti nisu sauvale reputaciju meuratne parike kole, koja je i sama bila tek neto vie no odblesak epohe pre 1914. godine. Reputacija francuskih pisaca je pre bila intelektualna, nego knjievna: sticali su je kao pronalazai trikova (poput nouveau roman iz pedesetih i ezdesetih godina) ili nebeletristiki pisci (poput . P. Sartra), a ne zbog njihovog kreativnog rada. Da li je bilo koji ozbiljni" francuski romanopisac kao takav, stekao bilo kakvu meunarodnu reputaciju do sedamdesetih

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 379

godina? Verovatno ne. Britanska scena je bila znatno ivlja naroito zbog toga to se London posle 1950. godine pretvorio u jedan od glavnih svetskih centara za muzika i pozorina izvoenja, a takoe je proizveo i aku avangardnih arhitekata, iji su avanturistiki projekti doneli svojim autorima veu slavu u inostranstvu - u Parizu ili tut- gartu - nego kod kue. Ipak, iako je Britanija zauzimala manje marginalno mesto u zapadnoevropskoj umetnosti nego izmeu ratova, njen uspeh na onom polju gde je ta zemlja oduvek bila jaka, u knjievnosti, nije bio posebno impresivan. U poeziji, posleratni pisci malene Irske su se ravnopravno nosili sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Sto se tie Zapadne Nemake, upadljiv je bio kontrast izmeu sredstava i postignua te zemlje, u stvari izmeu slavne vajmarske prolosti i njene bonske sadanjosti. To se nije objanjavalo samo katastrofalnim uinkom i naknadnim delovanjem dvanaest Hitlerovih godina. Znaajan podatak je da za pedeset posleratnih godina nekoliko najboljih talenata nisu bili domai ve useljenici sa istoka (Celan, Gras, razni doljaci iz DDR). Nemaka je naravno, bila podeljena od 1945. do 1990. godine. Kontrast izmeu dva dela - jednog militantno demokratsko-liberalnog, trino orijentisanog i zapadnog, i drugog, koji je bio udbeniki primer komunistike centralizacije - ilustruje jedan zanimljiv aspekt migracije visoke kulture: njen relativni procvat pod komunizmom, barem u izvesnim periodima. To oito ne vai za sve umetnosti, niti naravno, za drave pod gvozdenom petom istinski ubilakih diktatura kakva je Staljinova, ili Maova, ili kakve su manje megalomanske diktature poput aueskuove u Rumuniji (1961-1989, ovo je greka, auesku je doao na vlast posle Deove smrti 1964. godine, prim. prev.) ili Kim II Sungove u Severnoj Koreji (1945-1994). Povrh toga, u onoj meri u kojoj su umetnosti zavisile od dravnog, tj. od pokroviteljstva centralne vlasti, standardna sklonost diktatora prema pompeznom giganti- zmu je umanjivala umetniki izbor, kao i zvanino insistiranje na jednoj vrsti optimistike, sentimentalne mitologije poznatoj kao socijalistiki realizam". Mogue je da iroki otvoreni prostori oivieni neoviktorijanskim kulama tako karakteristini za pedesete godine, mogu jednog dana da nau svoje oboavaoce - misli se na Smolenski trg u Moskvi - ali se otkrie njihovih arhitektonskih vrlina mora ostaviti budunosti. S druge strane, mora se priznati da tamo gde komunistike vlasti nisu insistirale na tome da govore umetnicima ta tano da urade, njihova velikodunost u dotiranju kulturnih aktivnosti (ili, kako bi neko drugi rekao, njihov defektan oseaj za raunovodstvo) bila je korisna. Po svoj prilici, nije sluajnost to to je Zapad uvezao tipinu avangardnu opersku produkciju iz istonog Berlina osamdesetih godina. SSSR je u kulturi ostao nedovoljno obraen, barem u poreenju sa svojom slavom pre 1917. godine pa ak i sa vrenjem dvadesetih godina, izuzev u poeziji, umetnosti koja je najpogodnija da se praktikuje u privatnosti, jedinoj gde je velika dvadese- tovekovna ruska tradicija najbolje odrala kontinuitet posle 1917. godine - Ahmatova (1889-1966), Cvetajeva (1892-1960), Pasternak (1890-1960), Blok (1890-1921), Majakovski (1893. 1930), Brodski (1930-), Voznesenski (1933-), Ahmadulina (1937-). Sovjetske vizuelne umetnosti su naroito stradale od rigidne ortodoksije, i ideoloke, i estetske i institucionalne, u kombinaciji sa potpunom izolacijom od ostatka sveta. Tokom Brenjevljevog perioda je poeo da se pojavljuje ostraeni kulturni nacionalizam - pravoslavni i slavjanofilski u Rusiji (Solenjicin, 1918), mitsko-srednjovekovni u Jermeniji (na primer u filmovima Sergeja Paradanova, 1924-) - vodio je uglavnom poreklo iz injenice da oni koji su odbacivali sve to su sistem i partija preporuivali, kao to je inilo toliko intelektualaca, nisu imali drugu tradiciju da se na nju oslone, osim one

konzervativne. Pored toga, intelektualci u SSSR-u su bili spektakularno izolovani ne samo 380 ODRON od vladajueg sistema, ve i od mase obinih sovjetskih graana, koji su na neki nejasan nain prihvatali legitimitet sistema i prilagoavali se jedinom ivotu koji su poznavali, i koji se ezdesetih i sedamdesetih godina, zapravo vrlo primetno poboljavao. Intelektualci su mrzeli vladaoce i prezirali one kojima se vladalo, ak i onda kada su (kao neoslavjanofili) idealizovali rusku duu u obliku ruskog seljaka koji vie nije postojao. To nije bila dobra atmosfera za kreativnog umetnika, a raspad aparata za intelektualnu prinudu je paradoksalno, okrenuo talente od stvaranja prema agitaciji. Sole- njicin koji e verovatno opstati kao veliki pisac dvadesetog veka je onaj koji je jo uvek morao da propoveda piui romane (Jedan dan u ivotu Ivana Densovia, Odeljenje za rak) jer mu je jo uvek nedostajala sloboda da pie propovedi i istorijske osude. Situacijom u komunistikoj Kini je sve do kasnih sedamdesetih godina, dominirala nemilosrdna represija, koja je bila podvuena retkim poputanjima (neka cveta stotinu cvetova) koja su sluila tome da se identifikuju rtve sledee istke. Reim Mao Ce Tunga je doiveo svoj vrhunac u kulturnoj revoluciji" 1966-1976. godine, kampanji protiv kulture, obrazovanja i inteligencije, bez paralele u istoriji dvadesetog veka. Ova kampanja je faktiki obustavila rad srednjeg i univerzitetskog obrazovanja na deset godina, zaustavila je izvoenje (zapadne) klasine i druge muzike, i unitenjem instrumenata tamo gde je bilo neophodno. A nacionalni pozorini i filmski repertoar je svela na po tuceta politiki korektnih komada (onako kako ih je ocenjivala ena Velikog kormilara, nekada drugorazredna angajska filmska glumica), koji su se ponavljani u beskraj. Obzirom i na ovo iskustvo i na drevnu kinesku tradiciju nametanja dogme, koja je modifikovana ali ne i naputena u vreme posle Maoa, svetio koje isijava iz komunistike Kine je ostalo zamueno. Na drugoj strani, kreativnost je cvetala pod komunistikim reimima istone Evrope, im je ortodoksija makar blago popustila, kao to se deavalo u vreme destaljinizacije. Filmska industrija u Poljskoj, ehoslovakoj i Maarskoj, za koju se do tada ak ni na lokalnom nivou nije mnogo ulo, neoekivano je procvetala od kasnih pedesetih godina nadalje, i na kratko je postala jedan od najistaknutijih izvora zanimljivih filmova. Sve do kolapsa komunizma, koji je imao za posledicu i kolaps mehanizama za kulturnu produkciju, taj procvat nije bio zaustavljen ni oivljavanjem represije (posle 1968. godine u ehoslovakoj, posle 1980. godine u Poljskoj), mada je politiki autoritet zakoio prilino obeavajui start istononemakog filma ranih pedesetih godina. To da je jedna umetnost toliko zavisna od velikih dravnih investicija mogla da cveta pod komunistikim reimima vee je iznenaenje nego to je to mogla stvaralaka knjievnost, jer na kraju krajeva, ak i pod netrpeljivom vlau, knjige se mogu pisati za ,,fioku ili za krugove prijatelja.19 Koliko god da je bila mala publika za koju su prvobitno pisali, neki od ovih pisaca su stekli meunarodnu slavu - istoni Nemci, iz zemlje koja je proizvodila znatno zanimljivije talente od prosperitetne Savezne republike, i esi u ezdesetim godinama ije je pisanje tek stiglo na Zapad posredstvom unutranje i spoljanje emigracije posle 1968. godine. Ono to je bilo zajedniko svim ovim talentima bilo je neto u emu je uivalo nekoliko pisaca i filmskih stvaralaca u razvijenim trinim privredama, i o emu su
19 Meutim, proces umnoavanja je i dalje bio neverovatno tegoban, poto nije bilo novije tehnologije od pisae maine i indiga. I politikih razloga, u komunistikom svetu pre perestrojke nisu bili dostupni fotokopir-aparati.

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 381

zapadni pozorini ljudi (grupa predana nekarakteristinom politikom radikalizmu koja datira, u SAD i u Britaniji, do tridesetih godina) sanjali: to je bio oseaj da su potrebni svojoj publici. U stvari, u odsustvu prave politike i slobodne tampe, umetnici su bili jedini koji su govorili ono to je njihov narod, barem onaj obrazovan, mislio i oseao. Ova oseanja nisu bila ograniena na umetnike u komunistikim reimima, ve su umetnici i u drugim reimima, gde su intelektualci bili u sukobu sa preovlaujuim politikim sistemom, i gde su, mada ne potpuno neogranieno, bili dovoljno slobodni da se javno izraze. Aparthejd u Junoj Africi je pruio inspiraciju svojim protivnicima za vie dobre literature nego to je ranije izalo sa tog potkontinenta. To to su veina latinoamerikih intelektualaca juno od Meksika u nekom trenutku svog ivota izmeu pedesetih i devedesetih godina ovog veka bili politike izbeglice, nije bez znaaja za kulturna dostignua ovog dela zapadne hemisfere. Isto vai i za turske intelektualce. Uprkos tome, u ovom dvosmislenom cvetanju nekih umetnosti u istonoj Evropi bilo je neeg vie nego to je njihova funkcija tolerisane opozicije. Veina mladih umetnika je bila nadahnuta nadom da e njihove zemlje, ak i pod nezadovoljavajuim reimima, na neki nain ui u novu eru posle uasa rata: neki od njih su, vie nego to vole da ih na to podseaju, zaista oseali vetar utopije u jedrima mladosti, bar u prvim posleratnim godinama. Nekolicina je i dalje bila nadahnuta svojim vremenom: Ismail Kadare (1930-), moda prvi albanski romanopisac koji se istakao u svetu, postao je glasnogovornik ne toliko Ever Hodinog vrstorukakog reima, koliko ove male planinske zemlje, koja je prvi put pod komunizmom zadobila neko mesto u svetu (emigrirao je 1990. godine). Veina drugih je pre ili kasnije krenula do opozicije odreenog stepena - ipak prilino esto odbacujui jedinu alternativu koja im se nudila (bilo preko granice u Zapadnoj Nemakoj, ili od Radija Slobodna Evropa), u svetu binarnih i meusobno iskljuivih suprotnosti. ak i tamo gde je, kao u Poljskoj, odbacivanje postojeeg reima postalo totalno, svi sem najmlaih su dovoljno znali o istoriji njihove zemlje pre 1945. godine da bi birali nijanse sivog, isto onako kao i propagandistikog crno-belog. To je ono to daje traginu dimenziju filmovima Andeja Vajde (1926-), dvosmislenost ekim filmovima ezdesetih godina, onda u njihovim tridesetim godinama, i piscima DDR-a - Kristi Volf (1929-), Hajneru Mileru (1929-) - koji su uzgubili iluzije ali nisu zaboravili svoje snove. Paradoksalno, umetnici i intelektualci u (socijalistikom) Drugom svetu i u raznim delovima Treeg sveta su uivali i presti i relativno blagostanje i privilegije, makar izmeu ciklusa progona. U socijalistikom svetu oni su mogli biti meu najbogatijim graanima i uivali su u najreoj od svih sloboda u ovim kolektivnim apsana- ma, pravo da putuju u inostranstvo, pa ak i da imaju pristup stranoj literaturi. Pod socijalizmom je njihov politiki uticaj bio nula, ali je u raznim treim svetovima (a nakon pada komunizma, na kratko je tako bilo u bivem svetu realno postojeeg soci- jalizma) biti intelektualac, pa ak i umetnik, je bilo imetak. U Latinskoj Americi su vodei pisci, skoro bez obzira na njihove politike poglede, mogli da oekuju diplomatske poloaje, po mogustvu u Parizu, gde je lokacija UNESCO-a pruala svakoj zemlji koja je to htela, ansu da smeta svoje graane u susedstvo kafea na Levoj obali. Profesore, pre svega ekonomiste je uvek oekivao ministarski rok, ali je moda iz kasnih osamdesetih godina da se linosti povezane sa umetnostima postavljaju za pred- sednike kandidate (kao jedan dobar romanopisac u Peruu) ili ak da zaista postaju predsednici (kao u postkomunistikim ehoslovakoj i Litvaniji) inila kao neto novo, mada je u tome bilo prethodnika u ranijim vremenima meu novim dravama, i evrap-

skim i afrikim, koje su bile sklone da daju istaknuto mesto onoj nekolicini njihovih 382 ODRON graana koji su bili poznati u inostranstvu, na primer, koncertnom pijanisti kao u Poljskoj 1918. godine, francuskom pesniku kao u Senegalu, ili igrau kao u Gvineji. Ipak, romanopisci, dramatiari, poete i muziari ni pod kakvim okolnostima nisu bili politiki pokretai, ak ni u intelektualno nastrojenim, osim moda kao potencijalni ministri kulture (Andre Malro u Francuskoj, ili Horhe Semprun u paniji). Javni i privatni resursi posveeni umetnostima neminovno su bili u jednoj eri nezapamenog blagostanja, daleko vei nego ranije. Tako je ak i britanska vlada, nikada u prvim redovima kulturnih pokrovitelja, tokom osamdesetih godina troila daleko iznad jedne milijarde funti godinje na umetnosti, dok je 1939. godine ta cifra bila 900 000 funti (Britain: An Official Handbook, 1961, str. 222; 1990, str. 426). Privatno pokroviteljstvo je bilo manje vano, osim u SAD, gde su milijarderi, ohrabreni pogodnim poreskim olakicama, podravali obrazovanje, uenost i kulturu dareljivije nego igde drugde, delom zbog istinskog uvaavanja viih stvari u ivotu, posebno meu tajkunima prve generacije; delom zbog toga, to je u odsustvu formalne drutvene hijerarhije, ono to bi se moglo nazvati Medii status, bila najbolja mogua zamena. Veliki darodavci nisu samo darovali svoje zbirke dravnim i gradskim galerijama (kao u prolosti), ve su sve vie insistirali na osnivanju svojih muzeja nazvanih po njima samima, ili bar na osnivanju sopstvenih krila ili delova muzeja u kojima su njihove zbirke izlagane u obliku u kome su ih donatori i sopstvenici postavili. to se tie trita umetnina, ono je od 1950. godine otkrilo da je pola veka depresije zavreno. Cene, posebno francuskih impresionista, postimpresionista, i najistaknutijih parikih ranih modernista, su sve do sedamdesetih godina rasle do neba, na meunarodnom umetnikom tritu ija se lokacija premestila prvo u London, zatim u Njujork, izjednaile su se (u realnoj vrednosti) sa rekordima svih vremena iz Doba carstva (druga polovina XIX veka, prim. prev.) a na poludelom tritu osamdesetih godina su se vinule iznad njih. Cena impresionista i postimpresionista se uveala dvadeset i tri puta izmeu 1975. i 1989. godine (Sotheby, 1992). Ipak, poreenja sa drugim periodima e ubudue biti nemogua. Istina, bogati su jo uvek sakupljali - stari bogatai su po pravilu prednost davali starim majstorima, novi bogatai novitetima - ali su sve vie kupci kupovali umetnika dela kao investiciju, kao to su nekad ljudi kupovali pekulacijske deonice za vaenje zlata. O britanskom eleznikom penzionom fondu, koji je (po najboljem savetu) napravio mnogo novca od umetnosti, ne moe se misliti kao o ljubitelju umetnosti, a idealtipska umetnika transakcija kasnih osamdesetih godina je bila ona u kojoj je jedan novopeeni zapadnoaustralijski tajkun kupio Van Goga za 31 milion funti, od kojih je vei deo pozajmio od aukcionara, koji su se kao i on nadali da e dalji porast cena uiniti ovu sliku jo dragocenijom garancijom za bankarske kredite i da e podii budue profite ovog dilera. Kao to to biva, svi su bili razoarani: Gospodin Bond iz Perta je otiao pod steaj a pekulativno umetniko trite je kolabiralo poetkom devedesetih godina. Odnos novca i umetnosti je uvek dvosmislen. Nikako nije jasno da li velika umetnika dostignua u drugoj polovini veka duguju neto tome, osim u arhitekturi, gde je u celini gledano, ono to je veliko lepo, ili je u svakom sluaju vea verovatnoa da tako neto ue u vodie. S druge strane, jedna druga vrsta ekonomskog razvoja je nesumnjivo veoma duboko uticala na umetnosti; njihova integracija u akademski ivot, u institucije visokog obrazovanja o ijoj smo neobinoj ekspanziji pisali na drugom mestu (poglavlje 10). Ovaj razvoj je bio istovremeno i opti i specifian. Uopte-

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 383

no govorei, odluujui razvoj u dvadesetovekovnoj kulturi, revolucionarni uspon popularne zabave, prilagoene masovnom tritu, sveo je tradicionalne forme visoke umetnosti na elitna geta, a od sredine veka u njima stanuju ljudi koji su uivali visoko obrazovanje. Pozorina i operska publika, itaoci knjievnih klasika, i onih pesnika i prozaista koje je kritika uzimala ozbiljno, posetioci muzeja i umetnikih galerija, svi su preteno pripadali onima koji su zavrili makar srednju kolu - osim u socijalistikom svetu gde je industrija zabave koja maksimizuje profit drana pod kontrolom - sve dok, nakon pada socijalizma, ta industrija vie nije bila pod kontrolom. Opta kultura bilo koje urbanizovane zemlje kasnog dvadesetog veka zasnivala se na masovnoj industriji zabave filmu, radiju, televiziji, pop muzici - u kojoj je uestvovala elita, od trijumfa rokenrola na ovamo, a intelektualci su bez sumnje dali industriji zabave jednu intelektualnu crtu, da bi je uinili pogodnom za elitni ukus. Izvan toga, segregacija je bivala sve potpunija, jer se glavnina publike kojoj se obraala masovna trina industrija tek povremenim sluajem susretala sa anrovima kojima su se oduevljavali ljubitelji visoke kulture, kao kada se Puinijeva arija koju je pevao Pavaroti nala u vezi sa Svetskim fudbalskim prvenstvom 1990. godine, ili kada su se kratke Hendlo- ve i Bahove kompozicije inkognito pojavljivale u televizijskim reklamama. Ako neko nije hteo da se pridrui srednoj klasi, nije se optereivao time da gleda Sekspirove komade. Nasuprot tome, ako je neko hteo da ue u srednju klasu, za ta je najoiglednije sredstvo bilo polaganje ispita u srednjoj koli, nije mogao izbei da ih gleda: Sekspiro- vi komadi su bili ispitni predmet. U ekstremnim sluajevima, za ta je naroiti primer klasno podeljena Britanija, novine koje se obraaju obrazovanima i one koje se obraaju neobrazovanima, praktino nastanjuju druge svetove. Na jedan vrlo odreeni nain, neobina ekspanzija vieg obrazovanja je sve vie obezbeivala posao i stvarala trite za one ljude i ene ija komercijalna privlanost nije bila odgovarajua. Najdramatiniji primer za to je knjievnost. Pesnici su predavali, ili su bar stanovali u koledima. U nekim zemljama su se zanimanja profesora i romanopisaca do te mere preklopila, da se ezdesetih godina pojavio jedan sasvim novi anr, koji je, poto je ogroman broj potencijalnih italaca bio upoznat sa temom, procvetao: to je roman iz kampusa, koji se osim uobiajenim temama knjievnosti kao to su odnosi izmeu polova, bavio predmetima od ezoterinijeg interesa, kakve su akademska razmena, meunarodni kolokvijumi, univerzitetski traevi i studentske osobenosti. Ono to je bilo opasnije je da je akademska tranja podsticala proizvodnju kreativnih spisa upotrebljivih za seminarsko seciranje, koji su stoga bili sloeni, ako ne i nerazumljivi, sledei primer velikog Demsa Dojsa, iji poslednji radovi imaju isto onoliko komentatora kao i pravih italaca. Pesnici su pisali za druge pesnike, ili za studente od kojih se oekivalo da diskutuju o pesnikim radovima. Zatiene akademskim platama, stipendijama i spiskovima obavezne literature, nekomercijalne umetnosti su se mogle nadati, ako ne procvatu, onda bar tome da udobno preive. Avaj, jedan drugi nusproizvod porasta akademskih ustanova je potkopao njihov poloaj, jer su tumai i sholastiari uinili sebe nezavisnim od svog predmeta, tvrdei da je tekst samo ono to italac napravi od njega. Dokazivali su da je kritiar koji tumai Flobera, isto tako tvorac gospoe Bovari kao i sam autor. Ovu teoriju su sa radou doekali avangardni teatarski producenti (ija su pretea bili stari glumaki menaderi i filmski moguli) za koje su odavno ekspir ili Verdi u sutini bili sirovina za njihove sopstvene avanturistike po mogustvu provokativne interpretacije. Mada su ponekad bile trijumfalne, one su podvlaile sve vei ezoterizam intelektualnih umetnosti,

jer su same bile komentari i kritike ranijih interpretacija, ne ba shvatljive sem za posve384 ODRON ene. Ova moda se rairila na film, gde su se istanani reiseri hvalisali svojim filmskim obrazovanjem pred elitom koja je razumela njihove aluzije, dok su mase (a nadajmo se i kase) usreivali prolivanjem krvi i sperme.20 Da li je mogue nagaati o tome kako e kulturne istorije dvadeset i prvog veka procenjivati umetnika dostignua visoke umetnosti druge polovine dvadesetog veka? Oito ne, ali teko da e propustiti da opaze opadanje, makar regionalno, karakteristinih anrova koji su u devetnaestom veku doiveli veliki procvat i koji su opstali u prvoj polovini dvadesetog veka. Primer koji pada na um je skulptura, ako ni zbog ega drugog, ono zato jer je glavni izraz ove umetnosti, javni spomenik, praktino izumro nakon Prvog svetskog rata, osim u diktatorskim zemljama, gde kvalitet, tu se svi slau, nije odgovarao kvantitetu. Nemogue je izbei utisku da slikarstvo nije ono to je bilo izmeu dva svetska rata. U svakom sluaju bilo bi teko sastaviti listu slikara iz perioda 1950-1990. godine, koji bi bili prihvaeni kao velikani (to jest, kao vredni toga da budu ukljueni u muzeje drugih zemalja sem svoje sopstvene) koja bi se mogla pore- diti sa jednom takvom listom za meuratni period. Ta bi, moemo se podsetiti, obuhvatila u najmanju ruku Pikasa (18881973), Matisa (1869-1954), Sutina (1894-1943), agala (1889-1985) i Ruoa (1871-1955) iz parike kole; Klea (Klee, 1879-1940), moda dva ili tri Rusa i Nemca, jednog ili dvojicu panaca i Meksikanaca. Kako bi se lista poznog dvadesetog veka mogla uporediti sa ovom, ak iako ukljuimo nekoliko voa njujorke kole apstraktnog ekspresionizma", Frensisa Bejkona i par Nemaca? U klasinoj muzici je opet, opadanje starih anrova bilo prikriveno ogromnim poveanjem izvoenja, ali uglavnom u vidu repertoara mrtvih klasika. Koliko se novih opera, napisanih posle 1950. godine, utvrdilo na meunarodnom, pa ak i na nacionalnom repertoaru, gde su bez kraja reciklirani proizvodi kompozitora od kojih je najmlai bio roen 1860. godine? Osim u Nemakoj i Britaniji (Hence (Henze), Britn (Britten) i u najboljem sluaju jo dva-tri druga) ak su vrlo malobrojni oni kompozitori koji su stvarali opere. Amerikanci (na primer Leonard Berntajn (Bernstein), 1918-1990) dali su prednost manje formalnom anru mjuzikla. Koliko je bilo kompozitora, sem Rusa, koji su pisali simfonije, u devetnaestom veku smatrane krunom instrumentalnog dostignua?21 Muziki talenti, koji su i dalje bili brojni i raznovrsni, jednostavno su teili tome da napuste tradicionalne forme izraavanja, ak i pored toga to su preteno one dominirale na tritu visoke umetnosti. Slino odstupanje od devetnaestovekovnog anra je vidljivo u romanu. Naravno, roman se i dalje pisao, prodavao i kupovao u ogromnim koliinama. Ipak ako traimo velike romane i velike romanopisce u drugoj plovini ovog veka, one koji su za svoj predmet uzeli itavo drutvo i itavu istorijsku epohu, nalazimo ih izvan centralnog regiona zapadne kulture - pet sa izuzetkom Rusije, gde je roman ponovo isplivao na povrinu, sa ranim Solenjicinom, kao glavni stvaralaki nain suoavanja sa staljinizmom. Moemo nai romane u velikoj tradiciji na Siciliji (Lampeduzin Leopard), u Jugoslaviji (Ivo Andri, Miroslav Krlea) i Turskoj. Svakako ih nalazimo u Latinskoj
20 Tako film Nesalomljivi Brajana de Palme (1987), naoko uzbudljiv gangsterski film o A1 Kaponeovom Cikagu (mada je zapravo pasti originalnog anra), sadri bukvalni citat iz Ejzentaj- nove Oklopnjae Potemkin nerazumljiv za sve one koji nisu videli uvenu scenu kolica koja jure niz odeske stepenice. 21 Prokofjev ih je napisao sedam, a Sostakovi petnaest, a ak i Stravinski tri: ali sve su one pripadale, ili su bile uobliene, u prvoj polovini veka.

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 385

Americi, ija je knjievnost, dotada nepoznata izvan zemalja kojih se ticala, obuzela svetsku literaturu od pedesetih godina nadalje. Roman koji je odmah i sa najmanjim oklevanjem irom sveta prepoznat kao remek-delo doao je iz Kolumbije, zemlje koju je veina ak i najobrazovanijih ljudi u razvijenom svetu sa tekoama znala da pokae na mapi, pre nego to je poela da se identifikuje sa kokainom: Sto godina samoe Gabrijela Garsije Markesa. Moda izuzetan uspon jevrejskog romana u nekoliko zemalja, posebno u SAD i Izraelu, odraava osobenu traumu iskustva njihovog naroda pod Hitlerom, za koje su direktno ili indirektno, jevrejski autori oseali da moraju da mu pogledaju u oi. Opadanje u klasinim anrovima visoke umetnosti i knjievnosti sigurno nije nastalo usled nestaice talenata. Jer iako malo znamo o distribuciji izuzetne nadarenosti meu ljudskim biima i njenim varijacijama, sigurno se moe pretpostaviti da postoje nagle promene u inicijativama da se talenti izraze, ili u vidovima kroz koje se izraavaju, ili u podsticaju da se to uradi na neki odreeni nain, a ne u koliini dostupnih talenata. Nema dobrog razloga za pretpostavku da su danas Toskanci manje talentovani, pa ak ni da imaju manje razvijen estetski oseaj nego u veku firentinske renesanse. Umetniki talenti su naputali stare naine izraavanja, jer su drugi naini izraavanja bili na raspolaganju, ili su bili atraktivni, ili isplativi, kao kada su, ak i izmeu ratova, mladi avangardni kompozitori kao Orik (Auric) i Britn mogli da budu u iskuenju da piu muziku za film, a ne gudake kvartete. Veliki deo rutinskog slikanja i crtanja je zamenila trijumfalna kamera koja je, da uzmemo jedan primer, potpuno preuzela predstavljanje mode. Serijski roman, koji je ve umirao izmeu dva svetska rata, u doba televizije je ustupio mesto serijama na ekranu. Film, koji je nakon kolapsa holivudskog studijskog sistema fabrike proizvodnje omoguavao daleko vei delokrug individualnim kreativnim talentima, u vreme dok se masovna bioskopska publika topila gledajui televiziju, a kasnije i video po kuama, preuzeo je mesto koje su nekad zauzimali i roman i drama. Na svakog ljubitelja kulture koji bi mogao da stavi po dva pozorina komada uz imena pet ivih pozorinih pisaca, bilo je pedeset onih koji su mogli da glatko izredaju vodee filmove dvanaestorice ili vie filmskih reisera. Nita nije bilo prirodnije od toga. Jedino je drutveni status koji je bio povezan sa staromodnom visokom kulturom spreavao jo bre opadanje tradicionalnih anrova te kulture. 22 Meutim, postojala su jo dva vana faktora koja su sada potkopala klasinu visoku kulturu. Prvi je bio univerzalni trijumf drutva masovne potronje. Od ezdesetih godina naovamo predstave koje su od roenja do smrti pratile ljude u zapadnom svetu - a sve vie u urbanizovanom Treem svetu - bile su one koje su reklamirale ili otelovljivale potronju ili koje su bile posveene komercijalnoj masovnoj zabavi. Zvuci koji su pratili urbani ivot, u kui i napolju, bili su zvuci komercijalne pop muzike. U poreenju sa tim uticaj visokih umetnosti44 ak i na najkulturnije u najboljem sluaju je bio povremen, posebno otkako je trijumf slike i zvuka zasnovanih na tehnologiji izloio estokom pritisku ono to je nekad bio glavni medijum za suvislo iskustvo visoke kulture, a to je tampana re. Kada se izuzme laka zabava - ugavnom ljubavnih pria za ene, trilera raznih vrsta za mukarce, a moda u eri liberalizacije neto erotike ili pornografije - ljudi koji su ozbiljno itali knjige u druge svrhe sem profesi22 Briljantni francuski sociolog je analizirao upotrebu kulture kao klasne oznake u knjizi naslovljenoj La Distinction (Bourdieu, 1979).

onalnih, obrazovnih i pounih su bili izrazita manjina. Iako je obrazovna revolucija 386 ODRON poveala broj pismenih u apsolutnim iznosima, lakoa itanja je opadala u zemljama gde je teoretski pismenost bila opta, kada je pisana re prestala da bude glavna kapija ka svetu izvan neposredne usmene komunikacije. Posle pedesetih godina ak ni deca obrazovanih klasa u bogatom zapadnom svetu nisu onako spontano ovladavali itanjem kao to su to inili njihovi roditelji. Rei koje su dominirale zapadnim potroakim drutvima vie nisu bile rei svetih knjiga a kamoli svetovnih pisaca, ve marke proizvoda ili svega onog to se moglo kupovati. Ona su bila odtampana na majicama, prikaena na druge delove odee poput arobnih amajlija, pomou kojih onaj ko ih nosi stie duhovnu vrlinu (uglavnom mladalakog) ivotnog stila koji ova imena smbolizuju i obeavaju. Ti likovi koji su postali ikone ovakvih drutava bili su likovi masovne zabave i masovne potronje: zvezde i konzerve. Ne iznenauje to je u sredinjoj zemlji potroake demokratije, vodea slikarska kola abdicirala pred tvorcima imida toliko monijim od staromodne umetnosti. Pop art umetnici (Vorhol, Lihtentan, Rauenberg, Oldenburg) provodili su svoje vreme reprodukujui, to su briljivije i nepristrasnije mogli, vizuel- ne ukrase amerikog komercijalizma: konzerve supe, flae koka-kole, Merilin Monro. Zanemarljiva kao umetnost (u devetnaestovekovnom smislu te rei) ova moda je ipak priznavala da je trijumf masovnog trita, na izvestan dubinski nain bio zasnovan na zadovoljavanju duhovnih kao i materijalnih potreba potroaa, to je injenica koje su reklamne agencije odavno bile nejasno svesne kada su podeavale svoje kampanje tako da ne prodaju odrezak ve cvranje", ne sapun ve san o lepoti, ne konzerve supe, ve porodinu sreu. Ono to je pedesetih godina postajalo sve jasnije, bilo je to da ovo ima neto to se moe nazvati estetskom dimenzijom, da postoji kreativnost najirih slojeva, povremeno aktivna, ali uglavnom pasivna, oko ijeg zadovoljavanja proizvoai moraju da se nadmeu. Tano su to na umu imala barokna preterivanja automobilskog dizajna u Detroitu pedesetih godina; a tokom ezdesetih godina je nekoliko inteligentnih kritiara poelo da istrauje ono to je ranije odbacivano kao komer- cijalno ili samo kao estetski nitavno, naime poeli su da istrauju ta to stvarno privlai ljude na ulici (Banham, 1971). Stariji intelektualci, koji su sada sve vie opisivani kao elitisti (re koju je sa entuzijazmom prihvatio novi radikalizam ezdesetih godina), s visoka su gledali na mase koje su videli kao pasivne primaoce onoga to im je veliki biznis hteo da proda. Ipak su pedesete godine drastino pokazale posredstvom roken- rola, jednog adolescentskog idioma koji je potekao iz samoniklog urbanog bluza amerikih crnih geta, da su same mase znale, ili barem prepoznavale, ono ta im se svia. Industrija ploa, koja je na rok muzici stekla bogatstvo, nije stvorila, a kamoli planirala tu muziku, ve ju je preuzela od amatera i budakih radio-stanica koji su je otkrili. Nema sumnje da je rok muzika u tom procesu bila iskvarena. Smatralo se da umetnost" (ako je to prava re) dolazi iz tla a ne iz izuzetnih cvetova koji iz tog tla rastu. Povrh toga, kako je smatrao populizam zajedniki trinom i antielitistikom radikalizmu, ono to je s tim u vezi vano bilo je praviti razliku ne izmeu dobrog i loeg, prefinjenog i prostog, ve u najboljem sluaju izmeu onoga to privlai vie i manje ljudi. To nije ostavilo mnogo prostora za staromodni elitistiki koncept umetnosti. Jo jedna monija sila je potkopala visoke umetnosti: smrt modernizma" koji je od kasnog devetnaestog veka davao legitimitet neutilitarnom umetnikom stvaranju i svakako je pruao opravdanje umetnikom zahtevu za slobodom od svih stega. Modernost" je preutno pretpostavljala da je umetnost progresivna i da je stoga dana

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 387

nja umetnost superiorna u odnosu na jueranju. Moderna umetnost je po definiciji bila umetnost avangarde, koja je kao pojam ula u renik kritiara posle 1880. godine, to jest manjine koja u teoriji oekuje da jednog dana osvoji veinu, ali je u praksi srena to to jo nije uinila. Kakve god da su njegove pojedine forme, modernizam" se zasnivao na odbacivanju devetnaestovekovnih buroasko-liberalnih konvencija i u drutvu i u umetnosti, i na uoavanju potrebe da se stvori umetnost koja na neki nain pristaje tehnoloki i drutveno revolucionarnom dvadesetom veku, kome tako oito nisu odgovarali umetniki i ivotni stilovi kraljice Viktorije, kajzera Vilhelma i predsednika Teodora Ruzvelta (pogledati Doba carstva, poglavlje 9). U idealnom sluaju, ova dva cilja su ila zajedno: kubizam je istovremeno odbacivanje i kritika viktorijan- skog reprezentativnog slikarstva i njegova alternativa, kao i zbirka umetnikih tvorevina" sa sopstvenom vrednou. U praksi, odbacivanje konvencija nije moralo da se poklapa sa umetnikom vrednou, kako je odavno pokazao umetniki (svesni) nihilizam dade i Dianovih pisoara. Njima nije bila namera da budu bilo kakva umetnost, ve da budu antiumetnost. A opet, u idealnom sluaju su se pretapale drutvene vrednosti za kojima su tragali modernistiki" umetnici dvadesetog veka i naini njihovog izraavanja reima, zvukom i slikom, kako je uglavnom bilo u modernistikoj arhitekturi, koja je po svojoj sutini bila stil gradnje drutvenih utopija, u formama koje navodno odgovaraju tim utopijama. I opet, u praksi forma i sadrina nisu bile logino povezane. Zato bi se na primer, radijalni grad" (cite radieuse) Le Korbizijea sastojao od visokih zgrada sa ravnim, a ne sa kosim krovovima? Uprkos tome, kao to smo ve videli, modernizam" je funkcionisao u prvoj polovini dvadesetog veka, slabost njegovog teorijskog utemeljenja je bila nezapaena, kratko rastojanje do granica koje su omoguavale njegove formule (na primer u dvanaestotonskoj muzici ili apstraktnoj umetnosti) jo nije bilo preeno, njegova struktura nije bila naprsla zbog unutranjih protivurenosti i potencijalnih rascepa. Formalne avangardne inovacije i drutvena nada su jo bile sjedinjene iskustvom Prvog svetskog rata, svetske krize i potencijalne svetske revolucije. Era antifaizma je odloila refleksiju. Modernizam je jo uvek pripadao avangardi i opoziciji, osim meu industrijskim dizajnerima i reklamnim agencijama. Jo nije pobedio. Sudelovao je u pobedi nad Hitlerom, osim u socijalistikim zemljama. U umetnosti i arhitekturi je osvojio SAD, ispunjavajui galerije i prestine kancelarije delima apstraktnih ekspresionista", a poslovne delove amerikih gradova simbolima internacionalnog stila" u arhitekturi - izduenim pravougaonim kutijama, koje nisu toliko derale nebo, koliko su poravnavale svoje krovove naspram njega: neke zgrade su imale veliku eleganciju kao Sigram (Seagram) zgrada Mies van der Roe-a (van der Rohe) ili su samo bile vrlo visoke kao Svetski trgovinski centar (i jedno i drugo u Njujor- ku). Na starom kontinentu je do odreene mere praen ameriki trend, koji je sada teio tome da povee modernizam sa zapadnim vrednostima", apstrakcija (nefigu- rativna umetnost") u vizuelnim umetnostima i modernizam u arhitekturi su postali deo, ponekad dominantan deo, etablirane kulturne scene, koja je ak oivela u zemljama poput Britanije, gde se pre toga inilo da stagnira. Ipak je od kraja ezdesetih godina dolo do sve izraenije reakcije protiv modernizma, koja je u osamdesetim godinama postala moderna pod takvim nazivima kao to je postmodernizam". To nije bio toliko pokret, koliko negiranje bilo kakvih prethodno utvrenih kriterijuma za sud i vrednovanje u umetnostima, u stvari negiranje same mogunosti za takvo ocenjivanje. U arhitekturi, gde se ova reakcija najpre i najvi

dljivije osetila, neboderi su okrueni ipendejl (Chippendale) zabatima, tim provoka388 ODRON tivnijih to ih je gradio sam koizumitelj internacionalnog stila, Filip Donson (Johnson, 1906-). Kritiari za koje je spontano oblikovana silueta Menhetna nekada bila model moderne gradske siluete, otkrili su vrline potpuno nestruktuiranog Los Ane- lesa, bezobline pustinje pune detalja, raja (ili pakla) za one koji rade po svome. Ma koliko iracionalna, ranije su estetsko moralna pravila upravljala modernom arhitekturom, a od sada je prolazilo svata. Dostignua modernog pokreta u arhitekturi su bila impresivna. On je od 1945. godine izgradio aerodrome koji su povezali svet, fabrike, upravne zgrade, i one javne zgrade koje je jo uvek trebalo podizati - prestonice u Treem svetu, muzeje, i univerzitete u Prvom svetu. Moderni pokret je predsedav'ao ogromnom i globalnom obnovom gradova ezdesetih godina, jer su ak i u socijalistikom svetu njegove tehnike inovacije, koje su sluile jeftinoj i brzoj masovnoj stambenoj izgradnji, ostavile svoj trag. On je u to nema ozbiljne sumnje, proizveo znaajan broj divnih zgrada, ak i remek-dela, a takoe i veliki broj runih zgrada a jo vie bezlinih i nehumanih kutija za mrave. Dostignua modernistikog slikarstva i vajarstva su neuporedivo manja i inferiornija u odnosu na njihove meuratne prethodnike, to neposredno pokazuje poreenje parike umetnosti iz pedesetih sa onom iz dvadesetih godina. Ta dostignua su se uglavnom sastojala iz niza sve oajnijih trikova, pomou kojih su umetnici nastojali da svom radu daju lako prepoznatljivu individualnu oznaku, i iz manifesta koji su se redali jedan za drugim u kojima se obnarodovao oaj ili abdikacija pred poplavom neumetnosti koja je potopila umetnike starog stila (pop-arta, Dibifeovog (Dubuffet) art brut, i slinih) asimilacije vrljotina ili kakvih drugih mrva i komada, ili gestova koji svode ab absurdum onu vrstu umetnosti i one kolekcionare koji je prvenstveno kupuju kao investiciju, kao onda kada se ime pojedinca dodaje gomilama cigle ili zemlje (minimal art), ili kada se spreava da umetnost postane roba za prodaju tako to se ini isuvie kratkovenom da bi mogla da potraje (performance art). Zadah predstojee smrti se podizao iz ovih avangardi. Budunost vie nije bila njihova, mada niko nije znao ija je. Vie nego ikad, sami avangardisti su znali da su na margini. U poreenju sa pravom revolucijom u percepciji i predstavljanju koju su pomou tehnologije postigli oni koji prave novac, formalne inovacije boema po ateljeima su oduvek bile deja igra. ta su bile futuristike imitacije brzine na platnu, u poreenju sa pravom brzinom, ili ak sa penjanjem filmske kamere na lokomotivu, to svako moe da uini? ta su bili koncertni eksperimenti sa elektronskim zvukom u modernistikim kompozicijama, za koje je svaki impresario znao da su smrt za blagajnu, u poreenju sa rok muzikom koja je od elektronskog zvuka napravila muziku miliona? Ako je visoka umetnost" izdvojena u geto, da li su avangardni umetnici mogli a da ne primete kako je njihov sopstveni deo tog geta majuan i sve manji, kao to potvruje bilo kakvo poreenje prodaje opena i Senberga? Usponom pop arta, ak je i glavni bedem modernizma u vizuelnim umetnostima, apstrakcija, izgubila svoju hegemoniju. Predstavljanje je opet postalo legitimno. ,,Postmodernizam je zato napadao i na samopouzdane i iscrpene stilove, ili bolje reeno naine na koji su sprovoene i one aktivnosti koje su se morali nastavljati, u jednom ili drugom stilu, kao izgradnja i javni radovi, i one koje same po sebi nisu bile neophodne, kao to je tafelajno sikarstvo. Iz tog razlog bi bilo pogreno analizirati postmodernizam prvenstveno kao trend unutar umetnosti, poput ranijih avangardnih pokreta. U stvari, znamo da se pojam postmodernizam" rairio na najraznovr

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 389

snija polja koja nemaju nita sa umetnou. Do devedesetih godina nastali su postmodernistiki filozofi, drutveni naunici, antropolozi, istoriari i ostali koji su upranjavali discipline koje ranije nisu bile sklone tome da pozajmljuju svoju terminologiju od umetnike avangarde, ak i kada su sa njom bile povezane. Naravno, knjievna kritika je sa entuzijazmom prihvatila postmodernizam. U stvari je postmodernisti- ka moda koja se prvo pojavila pod raznim imenima (,,dekonstrukcija, post-struk- turalizam, itd.) meu francuskim intelektualcima se u SAD prvo probila preko odse- ka za knjievnost, a odatle u ostale humanistike i drutvene nauke. Svim ,,postmodernizmima je zajedniki jedan sutinski skepticizam oko postojanja objektivne stvarnosti i/ili mogunosti da se racionalnim putem stigne do njenog razumevanja. Svi su stoga osporavali sutinu sveta koji je poivao na suprotnim pretpostavkama, naime svet koji je bio preobraen naukom i na nauci zasnovanom tehnologijom, i ideologijom progresa koja je odraavala taj preobraaj. U sledeem poglavlju emo razmotriti razvoj ove udne, ipak ne i neoekivane protivrenosti. Unutar ogranienije oblasti visoke umetnosti, ova protivrenost nije bila toliko preterana, jer je, kao to smo ve videli (Doba carstva, poglavlje 9), modernistika avangarda ve proirila granice onoga za ta se moe tvrditi da je umetnost" (ili, u najmanju ruku, onih proizvoda koji se mogu prodati ili iznajmiti, ili nekako drugaije unosno otuiti od svojih tvoraca kao umetnost") gotovo u beskraj. Ono to je postmodernizam proizveo bio je pre jedan jaz (uglavnom generacijski) izmeu onih za koje je bilo mrsko neto to su videli kao nihilistiku frivolnost nove mode i onih koji su mislili da je ozbiljan" stav prema umetnosti samo jo jedan ostatak izumrle prolosti. ta nije u redu, dokazivali su oni, sa smetlitem civilizacije... kamufliranom plastikom", oko ega je toliko besneo drutveni filozof Jirgen Habermas, poslednji borac uvene Frankfurtske kole? (Hughes, 1988, str. 146) Postmodernizam" stoga nije bio ogranien na umetnosti. Uprkos tome, verovatno su postojali dobri razlozi zato se taj pojam prvo pojavio na umetnikoj sceni. Jer sama je sutina avangardne umetnosti u traganju za nainima da se izrazi ono to nije bilo mogue izraziti pojmovima prolosti, a to je stvarnost dvadesetog veka. Ovo je bila jedna od dve grane velikog sna toga veka, a druga je bila potraga za radikalnim preobraajem te stvarnosti. Obe su bile revolucionarne u razliitim znaenjima te rei, ali su se ticale istog sveta. Obe grane su se u izvesnoj meri poklopile osamdesetih i devedesetih godina devetnaestog veka, pa opet od 1914. godine do poraza faizma, kada su kreativni talenti toliko esto bili revolucionarni, ili makar radikalni, u oba ta smisla - obino, ali nikako ne i uvek na strani levice. Nijedna nee uspeti, iako su zapravo obe grane tako duboko promenile svet 2000. godine da se ne moe zamisliti da njihovi tragovi budu izbrisani. Gledano unazad je jasno da je projekt avangarde bio osuen na neuspeh od poetka, i zbog svoje intelektualne samovolje i zbog prirode stvaralakog naina na koji se kreativna umetnost predstavljala u liberalnom buroaskom drutvu. Skoro svaki od brojnih manifesta pomou kojih su avangardni umetnici tokom poslednjih stotinu godina objavljivali svoje namere, pokazuje nedostatak koherencije izmeu ciljeva i sredstava, svrhe i metoda za njeno postizanje. Jedna odreena verzija novine nije nuna posledica izbora da se odbaci staro. Muzika koja svesno izbegava tonalitet, nije nuno enbergova serijalna muzika zasnovana na permutacijama dvanaest nota hromatske skale; niti je to jedina osnova za serijalnu muziku; niti je serijalna muzika nuno atonal- na. Kubizam, kako god bio privlaan, nije imao nikakvo teorijsko opravdanje. U stva

ri, sama odluka da se napuste tradicionalni postupci i pravila u korist novih, moe biti isto 390 svojevoljna kao i izbor odreenih novina. Ekvivalent modernizma" u ahu, takoODRON takozvana hipermoderna" kola igranja iz dvadesetih godina (Reti, Gruenefeld, Nimzovvitsch, i drugi) nije predlagala izmenu pravila igre, kao to su neke druge kole inile. Ovi igrai su jednostavno delovali protiv konvencije (klasine" Taraove kole) tako to su koristili paradoks - izbor nekonvencionalnih otvaranja (Posle 1, P-K4, igra Belog je u velikoj nevolji") i osmatranje a ne zauzimanje centra. Veina pisaca, a sigurno veina pesnika je u praksi inila isto to. Nastavljali su da prihvataju tradicionalne postupke, to jest rimu i metar onde gde se to inilo umesnim, a raskidali su sa konvencijom na druge naine. Kafka nije bio manje moderan" nego Dojs zato to je njegova proza bila manje avanturistika. Osim toga, tamo gde su modernisti tvrdili da poseduju intelektualno opravdanje, na primer da izraavaju eru maina ili (kasnije) kompjutera, ta veza je bila isto metaforina. U svakom sluaju, pokuaj da se Benjamin prlagodi starom modelu individualnog kreativnog umetnika koji priznaje samo svoju linu inspiraciju, morao je da propadne. Stvaranje je sada u sutini bilo pre kooperativno nego individualno, tehnoloko pre nego li manuelno. Francuski filmski kritiari koji su pedesetih godina razvili teoriju o filmu kao delu jednog kreativnog autora reisera, posebno na osnovu njihove strasti za holivudskim B filmovima tridesetih i etrdesetih godina su bili apsurdni, jer su usklaena saradnja i podela rada bile i jo su sr rada onih iji je posao da ispunjavaju veeri na velikim i malim ekranima, ili da proizvode neki drugi redovan niz radova za mentalnu potronju, kao to su novine i asopisi. Talenti koji su ili u te karakteristine forme dvadesetovekovnog stvaranja, forme koje su uglavnom bile proizvodi, ili nusproizvodi masovnog trita, nisu bili inferiorni u odnosu na talente klasinog devetnaestovekovnog buroaskog modela, ali vie nisu mogli sebi priutiti klasinu umetniku ulogu usamljenika. Njihova jedina direktna veza sa klasinim prethodnicima ila je kroz ogranieni sektor one klasine visoke umetnosti" koja je uvek delovala preko kolektiva: preko scene. Da su Akiro Kurosava (1910-1997), Lukino Viskonti (1906-1976), ili Sergej Ejzentajn (1898-1948) - da pomenemo samo trojicu nesumnjivo velikih umetnika ovoga veka, koji su svi imali pozorino zalee - eleli da stvaraju u maniru Flobera, Kurbea, pa ak i Dikensa, niko od njih ne bi daleko stigao. Ipak, kako je primetio Valter Benjamin, era tehnike reproduktivnosi" je preobrazila ne samo nain na koji se odigrava stvaranje - time inei od filma, i svega onoga to iz filma potie (televizije, videa) centralnu umetnost veka - ve i nain na koji su ljudska bia opaala stvarnost i doivljavala stvaralaki rad. Vie se to nije radilo pomou onih inova svetovne mise i molitve, za ta su hramovi bili muzeji, galerije, koncert- ne sale i pozorita, tako tipina za devetnaestovekovnu buroasku civilizaciju. Turizam, koji je sada te ustanove punio strancima, pre nego li domaima, i obrazovanje su bili poslednja uporita ove vrste umetnike potronje. Naravno, broj onih koji su prolazili kroz ta iskustva je bio ogromno vei nego ikada pre, ali je ak veina onih koji su, nakon laktanja da bi videli Prolee u firentinskoj galeriji Ufici, sa strahopotovanjem stajali pred tom slikom, ili koji su bili dirnuti dok su itali Sekspira kao deo ispitnog programa, obino ivela u jednom razliitom, arenom i raznovrsnom svetu percepcije. ulni utisci, pa ak ideje, su lako sa svih strana istovremeno dosezali do njih - kroz kombinaciju naslova i slika, teksta i reklame na novinskoj stranici, zvuka iz slualice dok oko ita tu stranicu, pomou reanja slike, glasa, teksta i zvuka jednih uz druge - to je sve vrlo verovatno, periferno prihvatano, sve dok za trenutak, neto od toga

AVANGARDA UMIRE - UMETNOSTI POSLE 1950. GODINE 391

ne privue panju. Ovo je odavno bio nain na koji su gradski ljudi doivljavali ulicu, na kojoj su delovale vaarske i cirkuske zabave, bliske umetnicima i kritiarima jo od dana romantizma. Novina je bila u tome da je tehnologija preplavila umetnou svakodnevni ivot, kako privatni, tako i javni. Nikada nije bilo tee izbei estetsko iskustvo. Umetniko delo" se gubilo u poplavi rei, zvukova, slika u univerzalnoj okolini neega to bi se nekada zvalo umetnou. Da li se to jo uvek moe nazvati umetnou? Oni koji jo uvek mare za takve stvari, jo uvek mogu da prepoznaju velika i trajna dela, mada su u razvijenom svetu ona dela koja stvara iskljuivo pojedinac, i koja pristaju samo uz tog pojedinca, sve vie postajala marginalna. A tako je bilo, sa izuzetkom graevina, i sa pojedinim stvaralakim delima koja nisu predviena za umnoavanje. Moe li se umetnost jo uvek procenjivati i razvrstavati po standardima koji su vladali u proceni ovih stvari u velikim danima buroaske civilizacije? Da i ne. Merenje vrsnosti hronologijom, nikada nije odgovaralo umetnostima: stvaralaka dela nikada nisu bila bolja samo zato to su bila starija, kao to se mislilo u Renesansi, ili zato to su skorija od drugih, kao to su smatrali avangardisti. Ovaj poslednji kriterijum je postao apsurdan u dvadesetom veku, kada se spojio sa ekonomskim interesima potroake industrije, koje su pravile profit od kratkog modnog ciklusa, i trenutne masovne prodaje artikala za intenzivnu ali kratkotrajnu upotrebu. S druge strane, jo uvek je bilo mogue i neophodno primeivati razliku izmeu onoga to je bilo ozbiljno, i onoga to je trivijalno, izmeu dobrog i loeg, profesionalnog i amaterskog u umetnostima, to je bilo tim neophodnije to je veliki broj zainteresovanih uesnika poricao takve razlike, na osnovu toga da su brojke o prodaji jedina mera vrednosti, ili da su te razlike elitistike, ili, kako su dokazivali post- modernisti, da se uopte ne moe napraviti objektivna razlika. U stvari, jedino su ideolozi i prodavci javno branili ovakva apsurdna gledita, a u svom privatnom prostoru je ak i veina njih znala da razlikuje dobro od loeg. Vrlo uspeni britanski juvelir sa masovnog trita je 1991. godine napravio skandal kada je na skupu poslovnih ljudi ispriao da su njegovi profiti doli od prodaje ubreta ljudima koji nemaju ukus za bilo ta bolje. On je, za razliku od postmodernih teoretiara, znao da su vrednosni sudovi deo ivota. Ali da li su takvi sudovi jo uvek bili mogui, da li su jo uvek bili od znaaja u svetu u kome su se sfere ivota i umetnosti, sfere emocija stvorenih iznutra i emoi- ja stvorenih spolja, ili sfere rada i dokolice, sve manje mogle razlikovati? Ili bolje reeno, da li su jo uvek relevantni izvan specijalizovanih zabrana kola i akademija u kojima je toliko mnogo tradicionalna umetnost traila pribeite? To je teko rei, jer moda sam pokuaj da se odgovori na to pitanje, ili da se ono formulie, zaobilazi sutinu tog pitanja. Prilino je lako pisati istoriju deza ili raspravljati o njegovim dostignuima pomou pojmova koji su prilino slini pojmovima primenljivim na klasinu muziku, uzimajui u obzir znaajnu razliku u drutvenom miljeu, publici i ekonomskoj strani ovog oblika umetnosti. Nikako nije jasno da li takav postupak ima smisla za rok muziku, i pored toga to je ona takoe potekla iz amerike crnake muzike. Koja su dostignua, i u emu je prednost Luja Armstronga ili Carlija Parke- ra u odnosu na njihove savremenike, jasno je, ili se moe razjasniti. S druge strane, izgleda daleko tee nekome iji ivot nije srastao sa odreenim zvukom da razazna ovu ili onu rok grupu u ogromnoj bujici zvuka koja se tokom poslednjih etrdeset godina slivala niz dolinu ove muzike. Bili Holidej (bar do vremena u kome je pisana

ova knjiga) je bila u stanju da komunicira sa sluaocima koji su roeni mnogo godina posle 392 ODRON njene smrti. Moe li iko ko nije bio savremenik Rolingstounsa razviti ita to lii na strastveni entuzijazam koji je ta grupa pobudila sredinom ezdesetih godina? U kojoj meri je strast prema nekom zvuku ili slici danas zasnovana na asocijaciji: ne zato to je pesma dostojna divljenja, ve zato to je to na zvuk? To ne moemo rei. Sve to moemo rei je da je uloga, pa ak i opstanak ivih umetnosti u dvadeset i prvom veku nejasna. To nije sluaj sa ulogom nauke.

Poglavlje osamnaesto

arobnjaci i egrti - Prirodne nauke

Da li mislite da ima mesta za filozofiju u dananjem svetu? Naravno, ali samo ako je zasnovana na tekuem stanju naunih znanja i dostignua... Filozofi se ne smeju izolovati prema nauci. Nauka nije samo proirila i preobrazila nau viziju ivota u ogromnoj meri: ona je i revolucionisala pravila po kojima deluje um. Klod Levi Stros (Levi-Strauss, 1988) Za formu svog standardnog teksta o dinamici gasova napisanog dok je bio na Gugenhajmovoj stipendiji, autor je rekao da su je diktirale potrebe industrije. Unutar tog okvira, dolo se do toga da se potvrivanje Ajntajnove opte teorije relativnosi posmatra kao kljuni korak ka poboljavanju tanosti balistikih projektila objanjavanjem gravitacionog efekta." Posleratna fizika je svoju panju sve vie suavala na one oblasti za koje se mislilo da imaju vojnu primenu. Margaret Jacob (1993, str. 66-67) I U nijedan istorijski period prirodne nauke nisu vie prodrle, nijedan period nije vie od njih zavisio od dvadesetog veka. Pa ipak nijednom periodu, od Galilejevog odricanja od svojih nazora nije bilo nelagodnije sa njima. Ovo je paradoks sa kojim mora da se nosi istoriar ovog veka. Ali pre nego to pokuam da to uradim, moraju se razabrati dimenzije toga fenomena. Svih britanskih i nemakih fiziara i hemiara zajedno je 1910. godine bilo moda osam hiljada ljudi. Kasnih osamdesetih godina broj naunika i inenjera stvarno angaovanih u istraivanju i eksperimentima na elom svetu je iznosio oko pet miliona, od kojih je skoro milion bilo u SAD, vodeoj naunoj sili, a neto vie u Evropi.23 Iako su naunici sainjavali mali deo stanovnitva, ak i u razvijenim zemljama, njihov broj je nastavio da se dramatino poveava, manje-vie se udvostruavajui za dvadeset godina posle 1970, ak i u najrazvijenijim privredama. Do kraja osamdesetih godina su inili vrh mnogo veeg ledenog brega onoga to se moe nazvati potencijalnom naunom i tehnolokom ljudskom radnom snagom, u kome se ogledala obrazovna revolucija druge polovine veka (videti poglavlje 10). Taj ledeni breg predstavlja
23 Jo vei broj u SSSR-u (oko 1,5 milion) verovatno nije bio u potpunosti uporediv (UNESCO, 1991, Tabele 5.2, 5.4, 5.16).

394 ODRON moda 2 odsto svetskog i moda 5 odsto severnoamerikog stanovnitva (UNESCO, 1991, Tabela 5.1). Oni koji su se stvarno bavili naukom su sve vie selektovani pomou doktorskih teza koje su postale karta za ulazak u struku. Osamdesetih godina je tipina zapadna razvijena zemlja stvarala oko 130-140 ovakvih naunih doktorata godinje na svaki milion svojih stanovnika (Observatoire, 1991). Ovakve zemlje su takoe troile astronomske sume, uglavnom dravnih sredstava - ak i u najkapitali- stikijim zemljama - na ovakve aktivnosti. U stvari, najskuplji vidovi velike nauke, su bili izvan domaaja bilo koje pojedine zemlje osim (do devedesetih godina) SAD. Postojala je meutim, jedna velika novina. Uprkos injenici da se 90 odsto naunih radova (iji se broj udvostruavao svakih deset godina) pojavljivao na etiri jezika (engleskom, ruskom, francuskom i nemakom) u dvadesetom veku je bilo svreno sa evropocentrinom naukom. Doba katastrofa, posebno privremeni trijumf faizma, premestili su centar naune gravitacije u SAD, gde je i ostao. Izmeu 1900. i 1933. godine, samo je sedam Nobelovih nagrada iz nauke dodeljeno SAD, a izmeu 1933. i 1970. godine sedamdeset i sedam. Druge zemje evropskih naseljenika takoe su se utvrdile kao nezavisni istraivaki centri - Kanada, Australija, esto potcenjivana Argentina24 - mada su neke naseljenike zemlje, iz razloga vezanih za veliinu i politiku, izvozile veinu svojih velikih naunika (Nju Zeland, Juna Afrika). U isto vreme, uspon neevropskih naunika, posebno onih iz istone Azije i indijskog potkontinenta, je bio upeatljiv. Pre kraja Drugog svetskog rata samo je jedan Azijac dobio Nobelovu nagradu za nauku (. Raman u fizici, 1930); od 1946. godine ovakve nagrade su dodeljene desetorici i vie naunih radnika sa oigledno japanskim, kineskim, indijskim i pakistanskim imenima, a time sigurno nije dovoljno ocenjen uspon azijske nauke kao to su nagrade pre 1933. godine potcenjivale uspon amerike nauke. Meutim, na kraju ovog veka jo postoje delovi sveta koji stvaraju primetno manji broj naunika u apsolutnim iznosima a u relativnim iznosima je taj manjak jo izrazitiji, na primer u veem delu Afrike i Latinske Amerike. Ipak u oi upada injenica da se (barem) treina azijskih laureata ne pojavljuje pod imenom svoje zemlje porekla, ve kao ameriki naunici. (U stvari, od amerikih laureata dvadeset i sedam su emigranti prve generacije.) Jer je, u svetu koji je sve vie globalizovan, sama injenica da prirodne nauke govore istim univerzalnim jezikom i da deluju u okviru iste metodologije paradoksalno je pomogla u tome da se te nauke koncentriu u relativno malom broju centara sa odgovarajuim resursima za njihov razvoj, to jest, u nekoliko vrlo razvijenih bogatih drava, a iznad svega u SAD. Svetski mozgovi, koji su u Doba katastrofa izbegli iz Evrope iz politikih razloga, od 1945. godine su se odlivali iz siromanijih u bogate zemlje uglavnom iz ekonomskih razloga.25 To je prirodno, poto su sedamdesetih i osamdesetih godina razvijene kapitalistike zemlje troile skoro tri etvrtine svih svetskih izdataka na istraivanje i razvoj, dok siromane zemlje (u razvoju) nisu troile vie od 2-3 procenta (U World Social Situa- tion, 1989, str. 103). Ipak je i u razvijenom svetu nauka postepeno bila sve manje rasuta, delom zbog koncentracije ljudi i sredstava - iz razloga efikasnosti - delom zbog ogromnog rasta
Tri Nobelove nagrade, sve posle 1947. godine Moe se primetiti malo privremeno odlivanje iz SAD tokom makartijevskih godina, i vei povremeni politiki begovi iz sovjetske zone (Maarska 1956, Poljska i ehoslovaka 1968, Kina i SSSR krajem osamdesetih godina), kao i stalno odlivanje iz istone u zapadnu Nemaku.
24 25

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 395

visokog obrazovanja koji je neizbeno stvarao hijerarhiju, ili bolje reeno, oligarhiju meu obrazovnim ustanovama. U pedesetim i ezdesetim godinama, polovina doktorata u Sjedinjenim Dravama je dolazila sa petnaest najprestinijih fakulteta, to je dovelo do toga da se na njih sjate najsposobniji mladi naunici. U jednom demokratskom i populistikom svetu, naunici su bili elita koncentrisana u relativno malobrojnim centrima. Grupisali su se kao vrsta, jer je komunikacija (imati nekog za razgovor") bila centralna taka njihove aktivnosti. Kako je vreme prolazilo, njihove aktivnosti su bile sve nerazumljivije nenaunicima, iako su ih laici oajniki pokuavali da razumeju, uz pomo brojne literature za popularizaciju, koju su esto pisali sami najbolji naunici. U stvari, kako je rasla specijalizacija, ak su i naunicima sve vie bili potrebni asopisi da bi jedni drugima objasnili ta se deava izvan njihovog sopstvenog polja. To da dvadeseti vek zavisi od nauke jedva da je potrebno dokazivati. Napredna" nauka, to e rei ona vrsta znanja koja se ne moe stei u svakodnevnom iskustvu, niti se moe upranjavati ili ak razumeti bez mnogo godina kolovanja, koje kulminira u ezoterinoj postdiplomskoj obuci, sve do kraja devetnaestog veka je imala, relativno posmatrano, tek usko podruje praktine upotrebe. Ininjeri su se upravljali po fizici i matematici sedamnaestog veka, dok su do sredine Viktorijine vladavine, hemij- ska i elektrina otkria s kraja osamnaestog i s poetka devetnaestog veka ve bila bitna za industriju i komunikacije, a istraivanja profesionalnih naunih istraivaa su bila pozdravljena kao neophodni predvodnik ravnomernog tehnolokog napretka. Ukratko, tehnologija zasnovana na nauci ve je bila u jezgru devetnaesto vekovnog buroa- skog sveta, ak i pored toga to praktini ljudi nisu ba znali ta da rade sa pobedama naune teorije, osim da je, u pogodnim sluajevima, pretvore u ideologiju: kao to je osamnaesti vek uradio sa Njutnom i kasni devetnaesti vek sa Darvinom. Uprkos tome, ogromnim oblastima ljudskog ivota i dalje nije upravljalo mnogo vie od iskustva, eksperimenta, vetine, uvebanog zdravog razuma, i u najboljem sluaju, sistematska difuzija znanja o najboljim dostupnim postupcima i tehnikama. Ovo je oito bio sluaj sa poljoprivredom, gradnjom i medicinom, a zapravo i u ogromnom nizu delatnosti koje su ljudska bia snadbevale onim to im je neophodno i onim to je luksuzno. U izvesnom trenutku poslednje treine devetnaestog veka ovo je poelo da se menja. Ne samo da su obrisi moderne visoke tehnologije poinjali da bivaju vidljivi u Doba carstva - treba samo pomisliti na automobile, avijaciju, radio i film - ve su se ocrtavali i obrisi moderne naune teorije: relativnost, kvant, genetika. Osim toga sada se uvidelo da najezoterinija i najrevolucionarnija nauna otkria imaju neposredan tehnoloki potencijal, od beine telegrafije do medicinske upotrebe rentgenskog zraenja, a obe su se zasnivale na otkriima iz devedesetih godina devetnaestog veka. Uprkos tome, iako je visoka nauka Kratkog dvadesetog veka ve bila vidljiva pre 1914. godine, a iako je visoka tehnologija potonjeg veka ve bila prisutna u njoj, visoka nauka jo uvek nije bila neto bez ega bi ivot bilo gde na zemlji bio nezamisliv. To je bio sluaj u vreme u kojem se milenijum privodi svom kraju. Kao to smo videli (poglavlje 9), tehnologija zasnovana na naprednoj naunoj teoriji i istraivanju, dominirala je ekonomskim bumom druge polovine dvadesetog veka, ne vie samo u razvijenom svetu. Bez vrhunske genetike Indija i Indonezija ne bi mogle da proizvode dovoljno hrane za njihovo nabujalo stanovnitvo, a do kraja veka je biotehnologija postala znaajan element i u poljoprivredi i u medicini. Ono to je bitno u vezi sa ovim tehnologijama je da su one bile zasnovane na otkriima i teorijama tako dalekim od sveta obinih ljudi ak i najrazvijenijih zemalja, da je jedva nekoliko, ili u najboljem

396 ODRON sluaju, nekoliko stotina ljudi na svetu moglo u poetku da shvati da su ove tehnologije imale praktine posledice. Kada je poetkom 1939. godine, nemaki fiziar Oto Han otkrio nuklearnu fisiju ak su i neki od najaktivnijih naunika na ovom polju, kakav je veliki Nils Bor (1885-1962), sumnjali da to ima praktinu primenu, mirnodopsku ili ratnu, u svakom sluaju bar u predvidljivoj budunosti. A da fiziari koji su razumevali potencijal fisije nisu to ispriali svojim generalima i politiarima, ovi bi sigurno ostali u neznanju, osim ako sami nisu bili postdiplomci na fizici, to je sasvim malo verovatno. I opet, uveni lanak Alana Turinga iz 1935. godine, koji e pruiti temelj za modernu kompjutersku teoriju, prvobitno je napisan kao spekulativno istraivanje za matematike logiare. Rat je njemu i drugima dao priliku da ponu sa prevoenjem teorije u praksu, tako to su deifrovali kodove, ali onda kada se taj rad pojavio, niko nije ni itaoTuringov rad sem aice matematiara, a kamoli da ga je prime- tio. ak ni na njegovom sopstvenom koledu, ovaj nespretni genije bledog lica, tada mladi saradnik sklon tranju, koji e posmrtno postati neka vrsta ikone za homoseksualce; barem ga ja ne pamtim kao takvog.26 ak i onda kada su naunici oito bili angaovani na reavanju problema od priznatog kapitalnog znaaja, samo je mala grupa mozgova u nekom izolovanom intelektualnom uglu shvatala ta oni namerava- ju. Tako je ovaj autor bio stipendista u Kembridu ba u vreme kada su Krik i Votson spremali svoje trijumfalno otkrie DNK (dvosruke spirale), koje je odmah priznato kao jedan od kljunih prodora ovog veka. Ipak, ak iako se priseam da sam u to vreme sretao Krika u drutvu, veina nas jednostavno nije bila svesna da se ovo neobino otkrie izlee nekoliko desetina metara od kapije mog koleda, u laboratorijama pored kojih smo redovno prolazili, i u pabovima gde smo pili. Nije da se nismo zanimali za takve stvari. Oni koji su se njima bavili prosto nisu videli svrhu da nam o tome govore, poto nismo mogli da doprinesemo njihovom radu, pa verovatno ni da tano razumemo koje su bile njihove tekoe. Uprkos tome, koliko god da su ezoterine i nerazumljive bile naune inovacije, jednom kada su napravljene skoro odmah su prenoene u praktine tehnologije. Tako su se tranzistori pojavili 1948. godine kao nusproizvod istraivanja u fizici vrstih stanja, to jest istraivanja svojstava neznatno nesavrenih kristala (njihovi pronalazai su dobili Nobelovu nagradu za osam godina), kao i laseri (1960), koji nisu doli iz optikih izuavanja ve iz rada na tome da se uini da molekuli vibriraju u rezonanci sa elektrinim poljem (Bernal, 1967, str. 563). Njihovi pronalazai su takoe ubrzo dobili priznanje u vidu Nobelove nagrade, isto kao i - zakasnelo - kembridki i sovjetski fiziar Pjotr Kapica (1978) za rad u fizici niskih temperatura koji je proizveo polu- provodnike. Istraivako iskustvo u vreme rata 1939-1946. godine, koje je pokazalo - bar Anglo-Amerikancima - da jedna mona koncentracija resursa moe da rei najte26 Turing je izvrio samoubistvo 1954. godine, nakon to je bio uhapen zbog homoseksualnog ponaanja, to je tada zvanino bio zloin, za koji se verovalo da je patoloko stanje koje se moe medicinski i psihijatrijski leiti. Nije mogao da izdri prisilno ,,leenje koje mu je nametnuto. On nije bio toliko rtva kriminalizacije (muke) homoseksualnosti, u Britaniji pre ezdesetih godina, koliko svog propusta da uoi tu kriminalizaciju. Njegove seksualne sklonosti nisu stvarale nikakve probleme u miljeu internatske kole, Kings koleda u Kembridu, i meu ozloglaenim skupom anomalinih i ekcentrinih ljudi u ratnoj ustanovi za deifrovanje kodova u Bleliju, gde je provodio svoj ivot pre nego to je otiao u Manester posle rata. Samo bi ovek koji nije sasvim shvatao svet u kome veina ljudi ivi otiao u policiju da se ali kako mu je (privremeni) deko opljakao stan, dajui time policiji mogunost da istovremeno uhvati dva prekrioca zakona.

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 397

e tehnoloke probleme za neverovatno kratko vreme,27 ohrabrilo je tehnoloko novatorstvo koje se nije obaziralo na cenu, u svrhe ratovanja ili nacionalnog prestia (na primer, istraivanje kosmosa). To je zauzvrat, ubrzalo preobraaj laboratorijske nauke u tehnologiju, a za neto od toga se pokazalo da ima iroki potencijal za svakodnevnu upotrebu. Laseri su primer ove brzine. Prvi put vieni u laboratoriji 1960. godine, do poetka osamdesetih godina su stigli do potroaa u vidu kompakt diska. Bioteh- nologija je bila ak i bre na tom cilju. Za tehnike rekombinovanja DNK, to jest tehnike kombinovanja gena jedne vrste s genima druge vrste, prvi put se priznalo da su adekvatno izvodljive 1973. godine. Manje od dvadeset godina kasnije, biotehnologi- ja je bila glavni proizvod za investiranje u medicini i poljoprivredi. Osim toga, zahvaljui u velikoj meri zadivljujuoj eksploziji informatike teorije i prakse, novi nauni prodori su bili prenoeni uz sve manje vremensko zaostajanje u tehnologiji koja nije iziskivala bilo kakvo razumevanje od svojih krajnjih korisnika. Idealni rezultat je bio na idiote potpuno otporan skup dugmia na tastaturi koju je samo trebalo pritiskati na pravim mestima, da bi se aktivirala procedura koja sama deluje, samu sebe ispravlja, i koja, onoliko koliko je mogue, ne iziskuje dodatne inpu- te od nepouzdanih i ogranienih inteligencija i vetine prosenih ljudskih bia. U stvari, u idealnom sluaju se ta procedura mogla programirati da u potpunosti radi bez ljudske intervencije, osim ako neto poe naopako. Devedesetih godina je pri plaanju rauna u samouslugama tipizirano ovo eliminisanje ljudskog elementa. Ono ne zahteva nita vie od ljudskog operatera nego da prepozna novanice i novie lokalne valute i da stavi u kasu iznos koji mu ponudi muterija. Pri kupovini automatski skener prevodi pruge na proizvodu u cenu, sabira cene svih proizvoda, oduzima ukupan iznos od iznosa koji daje muterija, i kazuje operateru koliki kusur da vrati. Procedura kojom se osigurava izvoenje svih ovih radnji je neobino sloena, zasniva se, kako sada stvari stoje, na kombinaciji strano prefinjene opreme i vrlo razraenog programiranja. Pa ipak, barem sve donde dok neto ne poe naopako, ovakva uda tehnologije poznog dvadesetog veka ne zahtevaju od operatera nita vie od toga nego da prepoznaju glavne brojeve, minimalnu panju i prilino veliku sposobnost da koncentrisano istrpe dosadu. Tu se ak ne zahteva ni pismenost. to se tie veine operatera, sile koje im govore da obaveste muteriju da mora da plati 2,15 funti i koje im daju uputstva da daju 7,85 funti, kao kusur za novanicu od 10 funti, bile su isto onako irelevantne koliko i nerazumljive. Nita o njima nisu morali da znaju, da bi njima rukovali. arobnjakov egrt vie nije morao da brine oko svog nedostatka znanja. Iz praktinih razloga situacija u kojoj je operater na kasi u samousluzi predstavlja ljudsku normu kasnog dvadesetog veka; delovanje uda avangardne naune tehnologije koju ne moramo da razumemo ili da prilagoavamo, ak iako znamo, ili mislimo da znamo, ta se deava. Neko drugi e to uraditi ili je ve uradio za nas. Jer, ak iako za sebe pretpostavljamo da smo strunjaci u jednom ili drugom posebnom podruju - to jest, da smo ona vrsta osobe koja moe da popravi spravu koja se pokvarila, ili koja moe da je dizajnira ili konstruie - mi smo u suoavanju sa veinom ostalih svako27 U sutini je sada jasno da nacistika Nemaka nije uspela da napravi nuklearnu bombu ne zbog toga to nemaki naunici nisu znali kako se ona moe napraviti, ili to nisu pokuavali da je naprave, uz razliit stepen oklevanja, ve zbog toga to je nemaka ratna maina bila nevoljna ili nije mogla da tome posveti neophodne resurse. Oni su napustili taj trud i prebacili se na ono to je izgledalo kao efikasnije, na rakete koje su obeavale bri dobitak.

398 ODRON dnevnih proizvoda nauke i tehnologije, neznalice i laici koji nita ne shvataju. A ak i ako to nismo, nae razumevanje toga ta ini da stvari koje koristimo rade, i koji su principi iza toga, je u velikoj meri irelevantno znanje, isto kao to je za (potenog) poke- raa irelevantan tehnoloki proces izrade karata za igru. Faks maine su namenjene ljudima koji nemaju pojma zato maina u Londonu reprodukuje tekst koji je stavljen u mainu u Los Anelesu. One ne bi bolje radile ako bi njima rukovali profesori elektronike. Na taj nain nauka je, posredstvom tehnologijom proetog tkiva ljudskog ivota, svakodnevno pokazivala svoja uda u svetu kasnog dvadesetog veka. Ona je isto onako neizbena i sveprisutna - jer ak i udaljeni budaci oveanstva znaju za tranzi- storski radio i elektronski digitron - kao Alah za pobonog muslimana. Moemo raspravljati o tome kada je ovaj kapacitet izvesnih ljudskih delatnosti za stvaranje nadljudskih rezultata postao deo opte svesti, bar u urbanim delovima razvijenih'-'' industrijskih drutava. To je svakako bilo posle eksplozije prve nuklearne bombe 1945. godine. Meutim, ne moe biti sumnje u to da je dvadeseti vek bio onaj u kome je nauka preobrazila i svet i nae anje o njemu. Trebalo je da oekujemo da ideologije dvadesetog veka uivaju u trijumfima nauke, koji su trijumfi ljudskig uma, kao to su to inile ideologije devetnaestog veka. U stvari, trebalo je da oekujemo ak i to da otpor tradicionalnih verskih ideologija, tih velikih tvrava otpora nauci u devetnaestom veku, oslabi. Jer ne samo da je uticaj tradicionalnih religija poputao tokom veeg dela ovog veka, kao to emo videti, ve je i sama religija postala isto onako zavisna od na nauci zasnovane tehnologije kao bilo koja ljudska aktivnost u razvijenom svetu. Za nudu, biskup ili imam ili sveti ovek su oko 1900. godine mogli da sprovode svoje aktivnosti kao da Galilej, Njutn, Fara- dej, ili Lavoazje nisu postojali, to jest na tehnolokoj osnovi petnaestog veka, kao i na onoj devetnaestovekovnoj tehnologiji koja nije postavljala problem uklapanja sa teologijom ili svetim tekstovima. Postalo je daleko tee prevideti sukob izmeu nauke i svetih spisa u vreme kada je Vatikan morao da komunicira pomou satelita i da testom sa radioaktivnim ugljenikom proverava autentinost Torinskog pokrova; kada je ajato- laj Homeini iz inostranstva irio svoje rei u Iranu pomou kaseta, i kada su drave posveene zakonima Korana isto tako bile angaovane u pokuaju da se opreme nuklearnim orujem. De facto prihvatanje najprefinjenije moderne nauke, posredstvom tehnologije koja je zavisila od te nauke, bilo je takvo da je u fin de siecle Njujorku prodaja visokotehnolokih i fotografskih proizvoda u velikoj meri postala specijalnost hasida, grane istonog mesijanskog judaizma koja je uglavnom poznata po tome to, osim svog ekstremnog ritualizma i insistiranja na osamnaestovekovnoj poljskoj nonji, daje prednost ekstatikim emocijama nad intelektualnim istraivanjem. Na neki nain je nadmo ,,nauke ak zvanino prihvatana. Protestantski fundamentalisti u SAD, koji su odbacivali teoriju evolucije kao nebiblijsku (po kojoj je svet u sadanjoj verziji stvoren za est dana) zahtevali su da se Darvinovo uenje zameni, ili makar da mu se suprotstavi, uenje koje su opisivali kao nauku o stvaranju. Pa ipak, dvadesetom veku nije bilo lako sa naukom koja je bila njegovo najizvanrednije dostignue i od koje je zavisio. Progres prirodnih nauka se odigrao naspram pozadine na kojoj se ar straha i sumnje povremeno rasplamsavao u plamen mrnje i odbacivanja razuma i svih njegovih proizvoda. A u neodreenom prostoru izmeu nauke i antinauke, meu tragaima koji tragaju za konanom istinom pomou apsurda i prorocima sveta koji se sastoji iskljuivo od fantazije, sve vie nalazimo onaj karakteristini i uglavnom anglo-ameriki proizvod toga veka, posebno njegove druge polo

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 399

vine, naunu fantastiku41. Ovaj anr, ija je pretea bio il Vern (1828-1905), osnovao je H. D. Vels (1866-1946) na samom kraju devetnaestog veka. Dok su mladala- kije forme ovog anra kakvi su porodini televizijski i bioskopski svemirski vesterni sa svemirskim kapsulama kao konjima i zracima smrti kao koltovima, nastavili staru tradiciju fantastinih avantura uz pomo visokotehnolokih sprava, u drugoj polovini dvadesetog veka su se ozbiljniji doprinosi tom anru okrenuli ka mranom ili bar dvosmislenom pogledu na stanje oveanstva i njegove izglede. Sumnju i strah prema nauci su hranila etiri oseanja: da je nauka neshvatljiva; da su i njene praktine i moralne konsekvence nepredvidljive i verovatno katastrofalne; i da ona podvlai bespomonost pojedinca i podriva autoritet. Ne treba ni da previdimo ono oseanje da je nauka, u onoj meri u kojoj se kosi sa prirodnim poretkom stvari, inherentno opasna. Prva dva oseanja su delili i naunici i laici, druga dva su uglavnom pripadala onima sa strane. Laici su jedino mogli da reaguju protiv svog oseanja nemoi tenjom ka stvarima koje nauka nije mogla da objasni11, u stilu Hamletovih stihova Ima mnogo stvari na nebu i zemlji / o kojima vaa mudrost i ne sanja 11 (prev. S. Pan- durovi) odbijanjem da poveruju da bi te stvari ikada mogla da objasni zvanina nauka 11, enjom za tim da veruju u nerazjanjivo ;er se ini apsurdnim. Barem bi u nepoznatom i nesaznatljivom svetu svako bio jednako nemoan. to su vei bili opipljivi trijumfi nauke, vea je bila glad za neobjanjivim. Kratko nakon Drugog svetskog rata, koji je kulminirao atomskom bombom, Amerikanci su se (1947), a njih su kasnije, kao i obino sledili njihovi sledbenici u kulturi, Britanci, dali na posmatranje masovnog dolaska neiden- tifikovanih leteih objekata11, oito isnpirisani naunom fantastikom. NLO-i su, u to se vrsto verovalo, dolazili iz vanzemaljskih civilizacija, drugaijih i superiornijih od nae. Posmatrai sa vie entuzijazma su zapravo tvrdili da su videli njihove udno oblikovane stanovnike kako se pojavljuju iz ovih leteih kobasica11, a jedan ili dvojica su ak tvrdili kako su ih vanzemaljci provozali. Ovaj fenomen je postao svetski, iako bi mapa distribucije iskrcavanja ovih vanzemaljaca pokazala veliku njihovu sklonost da se iskrcavaju na anglosaksonske teritorije, ili da krue iznad njih. Bilo kakav skepticizam oko NLO je nipodatavan kao ljubomora uskogrudih naunika nemonih da objasne fenomen koji je izvan njihovih uskih horizonata, moda ak i kao zavera onih koji obinog oveka dre u intelektualnom ropstvu, zavera kojim se od njega skriva vrhovna mudrost. Ovo nisu bila verovanja u magiju i uda tradicionalnih drutava, za koja su ovakve intervencije u stvarnost bile deo ivota koji se vrlo nepotpuno mogao kontrolisati, i za koja su te pojave bile daleko manje udo od recimo, prizora aviona ili iskustva razgovora telefonom. Niti su ta verovanja bila deo univerzalne i trajne fascinaci- je ljudskih bia, udovinim, nakaznim i udesnim ije tragove nosi popularna literatura od otkria tampe, od drvoreza do amerikih asopisa sa kase u supermarketu. Ona su bila odbacivaje vladavine nauke i njenih tvrdnji, ponekad svesno, kao u neobinoj (opet sa centrom u SAD) pobuni marginalnih grupa protiv prakse da se u vodu za pie stavlja fluor, nakon to je otkriveno da bi unoenje tog elementa drastino smanji lo kvarenje zuba kod modernog urbanog stanovnitva. Otpor fluoru je bio estok, ne samo u ime slobode da se odabere karijes, ve su mu se (njegovi ekstremniji protivnici) suprotstavljali kao zaveri hulja radi slabljenja ljudskih bia pomou prisilnog trovanja. A u reakciji koju je slikovito opisao Kjubrikov film Dr Strejndlav (1963), sumnja prema nauci se spojila sa strahom od njenih praktinih posledica. U severnoameriku kulturu ugraena hipohondrija je takoe irila takve strahove, budui da je ivot sve vie bivao potinjen modernoj tehnologiji, ukljuujui

400 ODRON medicinsku tehnologiju, sa svim rizikom koji uz to ide. Neobina sklonost SAD da putem parnice odgovaraju na ljudske sporove o svim stvarima, omoguava nam da osmotrimo ove strahove (Huber, 1990, str. 97-118). Da li spermicidi dovode do oteenja ploda? Da li dalekovodi nanose zdravstvena oteenja ljudima koji ive blizu njih? Jaz izmeu strunjaka koji imaju nekakav kriterijum za prosuivanje i laika, koji imaju jedino strah ili nadu, bio je proiren razlikom izmeu nepristrasne procene, koja bi sasvim mogla da oceni kako je mali stepen rizika cena koje vredi platiti za veliki stepen koristi, i pojedinaca, koji su razumljivo, prieljkivali nulti rizik (bar u teoriji).61 Zapravo, takvi strahovi su strahovi ljudi koji su znali da ive pod dominacijom nauke, od neznane pretnje koju ona nosi; strahovi iji se intenzitet i fokus razlikuju u skladu sa prirodom njihovih pogleda, i sa strahovima o savremenom drutvu (Fischhof et al., 1978, str. 127-152).62 Meutim, u prvoj polovini dvadesetog veka, glavne opasnosti za nauku nisu dolazile od onih koji su se oseali ponieni njenim neogranienim moima koje se nisu mogle kontrolisati, ve od onih koji su mislili da mogu da ih konroliu. Jedina dva tipa reima (osim retkih okretanja verskom fundamentalizmu) koja su se sukobljavala sa naukom su u principu oba bila snano opredeljena za tehnoloki progres bez granica, a u jednom od ta dva sluaja, za ideologiju koja je tehnoloki progres poistoveivala sa ,,naukom i koja je pozdravljala osvajanje sveta putem razuma i eksperimenta. Pa ipak su na razliite naine i staljinizam i nemaki nacionalsocijalizam odbacivali nauku iako su je koristili u tehnoloke svrhe. Ono na ta su oni imali primedbe bilo je nauno osporavanje svetonazora i vrednosti izraenih u apriornim istinama. Tako se nijedan od ova dva reima nije oseao spokojno sa postajntajnov- skom fizikom. Nacisti su je odbacivali kao ,,jevrejsku a sovjetski ideolozi kao nedovoljno materijalistiku11 u Lenjinovom smislu te rei, mada su je i jedan i drugi tolerisali u praksi, poto moderne drave ne bi mogle bez postajntanovskih fiziara. Naci- onalsocijalisti su se ipak liili cveta fiziara u kontinentalnoj Evropi time to su proterali Jevreje i politike protivnke u izgnanstvo, pritom unitavajui nemaku naunu nad- mo iz prve polovine dvadesetog veka. Izmeu 1900. i 1933. godine dvadeset pet od ezdeset i est Nobelovih nagrada za fiziku i herniju je otilo u Nemaku, a od 1933. godie, samo jedna od deset. Nijedan od ova dva reima nije bio u saglasnosti ni sa biolokim naukama. Rasna politika nacistike Nemake je uasavala ozbiljne genetiare, koji su - uglavnom zbog rasistikog oduevljavanja eugenikom - poeli posle Prvog svetskog rata da zauzimaju odreenu distancu prema politici genetske selekcije i odgoja ljudi (koja je ukljuivala i ubijanje nepodesnih"), iako se sa tugom mora priznati da je nacionalsocijalistiki rasizam imao veliku podrku meu nemakim biolozima i medicinarima (Proctor, 1988). Sovjetski reim pod Staljinom se naao u sporu

61 Razlika izmeu teorije i prakse u ovoj oblasti je ogromna, poto su ljudi koji su spremni da se izloe prilino znaajnom riziku u praksi (na primer da budu u kolima na autoputu, ili da koriste metro u Njujorku) mogu da insistiraju na tome da odbiju aspirin na osnovu toga to ima neke propratne efekte u prilino retkim sluajevima. 62 Uesnici ankete su rangirali opasnosti i koristi od dvadeset pet tehnologija: friidera, foto- kopir aparata, kontracepcijskih sredstava, viseih mostova, nuklearne energije, elektronskih igara, medicinskih rendgenskih zrakova, nuklearnog oruja, kompjutera, vakcinacije, fluorizacije vode, solarnih kolektora na krovovima, lasera, sredstava za smirenje, polaroid fotografija, elektrine energije iz fosilnih goriva, motornih vozila, specijalnih filmskih efekata, pesticida, opijata, konzervansa u hrani, hirurgije otvorenog srca, komercijalne avijacije, genetskog ininjeringa i vetrenjaa (takoe Wildawsky, 1990, str. 41-60).

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 401

sa genetikom i iz ideolokih razloga i zato to je dravna politika bila opredeljena za princip po kome je, uz dovoljan napor, bilo kakva promena dostina, dok je nauka ukazivala na to, da u oblasti evolucije uopte, a posebno poljoprivrede, to nije bio sluaj. U drugim okolnostima, polemika izmeu sledbenika Darvina (za koje je nasle- e genetika) i onih koji su sledili Lamarka (koji su verovali u naslee karakteristika steenih i uvebanih tokom ivota jedinke) bi bila ostavljena laboratorijama i seminarima da je ree. U stvari, veina naunika je smatrala da je ti pitanje reio Darvin, ako ni zbog ega drugog ono zato to nikada nisu naeni zadovoljavajui dokazi za nasle- ivanje steenih osobina. Pod Staljinom je marginalni biolog Trofim Denisovi Lisen- ko (1898-1975) zadobio podrku politikih autoriteta argumentom da se poljoprivredna proizvodnja moe umnogostruiti lamarkovskom metodom koja je skraivala relativno spore procese u odgoju biljaka i ivotinja. U tim danima nije bilo mudro izraziti neslaganje sa autoritetima. Akademik Nikolaj Ivanovi Vavilov (1885-1943), najuveniji od sovjetskih genetiara, umro je u radnom logoru zbog neslaganja sa Lisenkom (sa njim se slagala veina ostalih ozbiljnih sovjetskih genetiara), mada se tek posle Drugog svetskog rata sovjetska biologija zvanino opredelila za obavezno odbacivanje genetike, kako je to shvaeno u ostatku sveta, bar sve do diktatorove smrti. Uinak takve politike na sovjetsku nauku je predvidljivo, bio katastrofalan. Reimima nacionalsocijalistikog i sovjetskog komunistikog tipa, reklo bi se potpuno razliitim u mnogim pogledima, bilo je zajedniko verovanje da njihovi graani treba da se privole istinitoj doktrini, ali onoj koju su formulisali i nametnuli sekularni politiko-ideoloki autoriteti. Stoga je ona nejasnost i nelagodnost u odnosu na nauku, koja se oseala u tolikim drutvima, nala svoj oficijelni izraz u ovakvim dravama, za razliku od politikih reima koji se nisu meali u individualna verovanja svojih graana, to su svetovni reimi nauili tokom dugog devetnaestog veka. U stvari, uspon reima svetovne ortodoksije je bio, kao to smo videli (videti poglavlja 4 i 13) nusproizvod Doba katastrofa, i oni nisu dugo potrajali. U svakom sluaju, pokuaj da se nauci navue ideoloka luaka koulja je oito bio kontraproduktivan, tamo gde je ozbiljno injen (kao u sovjetskoj biologiji), ili smean, tamo gde je nauka ostavljena da ide svojim putem, dok su samo davane izjave o superiornosti ideologije (kao u nemakoj i sovjetskoj fizici). 30 Reimsko nametanje kriterijuma naunoj teoriji je u kasnom dvadesetom veku jo jednom preputeno reimima zasnovanim na naverskom fundamentalizmu. Meutim, nelagodnost prema nauci je i dalje trajala, posebno zbog toga to je sama nauka postajala sve neverovatnija i neizvesnija. Ali sve do druge polovine veka ta nelagodnost nije bila posledica straha od praktinih rezultata nauke. Istina, sami naunici su znali bolje i ranije od bilo koga kakve mogu biti potencijalne posledice njihovih otkria. Jo pre nego to je prva atomska bomba postala delotvorna (1945) neki od njih su upozoravali svoje gazde u vladi na razorne snage koje je svet sada imao na raspolaganju. Ipak ideja o tome da je nauka jednako to i potencijalna katastrofa u sutini pripada drugoj polovini ovog veka: u svojoj prvoj fazi - komaru atomskog rata - pripada eri konfrontacije supersila posle 1945 godine; u svojoj kasnijoj i univerzalnijoj fazi, pripada eri krize koja se otvorila sedamdesetih godina. Meutim, Doba katastrofa, moda zbog toga to je veoma usporila svetski ekonomski rast, jo uvek je bila vreme naunike spokojnosti u vezi ljudske sposobnosti za
30 Tako je u nacistikoj Nemakoj Verneru Hajzebergu doputeno da predaje teoriju relativnosti, ali pod uslovom da se ne spominje Ajntajnovo ime (Peierls, 1992, str. 44).

402 ODRON konrolu nad silama prirode, ili u najgorem sluaju, sposobnosti prirode da se prilagodi onom najgorem to ovek moe da uini.63 S druge strane, ono to je naunike tada inilo nespokojnim bila je njihova sopstvena nesigurnost oko toga ta da urade sa svojim teorijama i otkriima.

II U jednom trenutku tokom Doba carstva su popucale veze izmeu otkria naunika i stvarnosti koja se zasnivala, ili koja se mogla zamisliti pomou ulnog iskustva; a isto tako su pukle veze izmeu nauke i one vrste logike, ija je osnova bio zdrav razum, ili koja se mogla zamisliti zdravim razumom. Ova dva prekida su jedan drugog jaala, poto je progres prirodnih nauka sve vie zavisio od ljudi koji piu jednaine (tj. matematike iskaze) na blokovima papira, a ne eksperimentiu u laboratori- jama. Dvadeseti vek e biti vek teoretiara koji kazuju praktiarima za im da tragaju i ta bi trebalo da pronau u svetlu njihovih teorija; drugim reima, vek matematiara. Dobar znalac me je obavestio da je molekularna biologija, u kojoj je jo uvek vrlo malo teorije, jedan izuzetak. To ne znai da su posmatranje i eksperiment bili sekundarni. Naprotiv, eksperimentalna tehnologija je revolucionisana dublje nego u bilo koje vreme od sedamnaestog veka pomou novih naprava i novih tehnika, od kojih e neke biti nagraene najveom naunom poau, Nobelovom nagradom.64 Evo samo jednog primera: ogranienja optikog uveliavanja su prevladana pomou elektronskog mikroskopa (1937) i radio teleskopa (1957), iji je rezultat bio da je posta lo mogue daleko dublje prodiranje u kraljevstvo molekula, ak i atoma, kao i u kosmike daljine. U nedavnim decenijama je automatizacija rutinskih operacija, kao i sve sloeniji vidovi laboratorijskih delatnosti i proraunavanja, uz pomo kompjutera, su dodatno ogromno poveali moi ekperimentatora, posmatraa i teoretiara koji prave modele. U nekim oblastima, naroito u astronomiji, to je dovelo do daljih otkria, ponekad sluajnih, koja su kasnije iznudila teorijske inovacije. Moderna kosmolo- gija je u osnovi rezultat dva takva otkria: Hablovog (Hubble) zapaanja da mora biti da se svemir iri, koje se zasivalo na analizi galaktikog spektra (1929); i Pencijasovog (Penzias) i Vilsonovog otkria pozadinske kosmike radijacije (radio buke) 1965. godine. Uprkos tome iako nauka jeste i mora biti saradnja izmeu teoretiara i praktiara, u kratkom Dvadesetom veku teoretiari su bili na mestu vozaa. Za same naunike raskid sa ulnim iskustvom i zdravim razumom je podrazumevao i raskid sa tradicionalnim izvesnostima njihove oblasti i metodologije. Posledice tog raskida se najivlje mogu ilustrovati ako se prati neosporna kraljica nauka fizika. U stvari, budui da se ona kao disciplina jo uvek bavi i najmanjim elementima svih stvari, ivih i mrtvih, i graom i strukturom najveeg skupa materijalnih predmeta, naime samog svemira, fizika je ostala centralni stub prirodnih nauka ak i na kraju veka, iako je u njegovoj drugoj polovini bila sve vea konkurencija nauka o ivoj materiji, koje su od pedesetih godina preobraene revolucijom u molekularnoj biologiji.

63 Moe mirno da se spava sa sveu da je Tvorac stavio neke na ludost otporne elemente u svojih ruku delo, i da je ovek nemoan da poini bilo kakvu titansku tetu. pisao je Robert Miliken sa Kalteka (dobitnik Nobelove nagrade za 1923. godinu) 1930. godine. 64 Vie od dvadeset Nobelovih nagrada u fizici i herniji je posle Prvog svetskog rata u celini ili delimino dodeljeno za nove istraivake metode, naprave i tehnike.

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 403

Nijedna oblast nauke nije izgledala solidnije, koherentnije i metodoloki sigurnije od njutnovske fizike iji su temelji potkopani teorijama Planka i Ajntajna i transformacijom atomske teorije koja je usledila za otkriem radioaktivnosti u poslednjoj deceniji devetnaestog veka. Bila je objektivna, tj. njen predmet se mogao posmatrati na odgovarajui nain, bila je podlona tehnikim ogranienjima posmatrake aparature (na primer, mikroskopa i teleskopa). Bila je nedvosmislena: jedan objekt ili fenomen su bili jedna ili druga stvar, a razlika izmeu njih je bila jasna. Njeni zakoni su bili univerzalni, jednako su vaili na kosmikom i na mikrokosmikom nivou. Mehanizam koji je povezivao fenomene je bio razumljiv (to jest, mogao se izraziti kao uzrok i posledica"). Shodno tome, itav sistem je u principu bio deterministiki, a svrha laboratorijskog eksperimenta je bila u tome da eliminie, koliko god je mogue, sloenu zbrku obinog ivota koja je prikrivala taj determinizam. Samo bi budala ili dete tvrdili da let ptica ili leptira negira zakone gravitacije. Naunici su sasvim dobro znali da postoje ,,nenaune tvrdnje, ali one se njih kao naunika nisu ticale. Sve ove karakteristike su dovedene u pitanje izmeu 1895. i 1914. godine. Da li je svetio neprekidno talasno kretanje ili emisija posebnih estica (fotona) kako je smatrao Ajntajn, delei Plankovo miljenje? Nekad je bolje tretirati kao jedno, nekad kao drugo, ali kako su te dve stvari povezane, ako uopte jesu? Da li je svetlost bila ,,stvarna? Kako je sam veliki Ajntajn ustanovio dvadeset godina nakon to je stvorio ovu zagonetku: Sada imamo dve teorije o svetlosti, obe veoma potrebne, ali, to se mora priznati, bez ikakve logine veze izmeu njih, uprkos dvadeset godina kolosalnih napora teorijskih fiziara" (Holton, 1970, str. 1017). ta se deavalo unutar atoma, za koji se sada videlo da nije (onako kako je njegovo prvobitno grko ime podrazumevalo) najmanja mogua, a stoga i nedeljiva jedinica materije, ve sloeni sistem koji se sastoji od niza jo elementarnijih estica? Prva pretpostavka, nakon Raderfordovog (Rutherford) velikog otkria nuklearnog jezgra 1911. godine u Manesteru - koje je bilo trijumf eksperimentalne imaginacije i osnova moderne nuklearne fizike i onoga to je konano postalo velika nauka" - bila je da elektroni krue u orbitama oko jezgra kao u minijaturnom solarnom sistemu. Pa ipak, kada je istraena struktura pojedinih atoma, posebno kada je atom vodonika 1912-1913. godine istraio Nils Bor, koji je znao o kvantu" Maksa Planka, rezultati su opet pokazali duboko neslaganje izmeu onog to su elektroni radili i - po njegovim sopstvenim reima - zadivljujue koherentne grupe koncepcija koje su ispravno bile nazvane klasinom teorijom elektrodinamike" (Holton, 1970, str. 1028). Borov model je funkcionisao, to jest imao je briljantnu snagu objanjenja i predvianja, ali je sa take gledita klasine njutnovske mehanike bio sasvim iracionalan i apsurdan", a u svakom sluaju odricao se toga da ima pojma ta se stvarno deavalo unutar atoma dok je elektron preskakao" ili nekako drugaije prelazio iz jedne u drugu orbitu, ili ta se deavalo izmeu trenutka kada je otkriven u jednoj orbiti i trenutka kada se pojavljivao u drugoj orbiti. ta se u stvari, desilo sa izvesnou same nauke, budui da je postalo jasno da sam proces posmatranja fenomena na subatomskom nivou menja te fenomene: iz tog razloga to tanije elimo da znamo poloaj subatomske estice, tim neodreenija mora biti njena brzina. Reeno je za bilo koji nain detaljnog posmatranja u cilju pronalaenja gde se stvarno" nalazi elektron: Gledati ga znai poremetiti ga" (Weisskopf, 1980, str. 37). Ovo je bio paradoks koji je briljantni mladi nemaki fiziar uoptio 1927. godine u uvenom principu neodreenosti" koji nosi njegovo ime. Znaajna je sama injenica da se ime usredsreuje na neodreenost, poto to ukazuje na ono to

404 ODRON je brinulo istraivae novog naunog univerzuma otkako su iza sebe ostavili odreenost starog. To nije znailo da su sami naunici bili neodreeni ili da su proizvodili sumnjive rezultate. Naprotiv, njihova teorijska predvianja, ma koliko neuverljiva i bizarna, bila su stalno overavana posmatranjem i eksperimentima, od vremena kada je izgledalo da je Ajntajnovu optu teoriju relativnosti (1915) verifikovala jedna britanska ekspedicija koja se bavila pomraenjem Sunca 1919. godine, koja je pronala da Sunce skree svetlost sa nekih dalekih zvezda, kao to je predvidela teorija. Za praktine svrhe je fizika estica bila podlona pravilnosti i isto onoliko predvidljiva kao njutnovska fizika, mada na razliit nain; u svakom sluaju na nadatomskom nivou Njutn i Galilej su i dalje ostali sasvim valjani. Ono to je naunike inilo nervoznim bilo je to to nisu znali kako da uklope staro i novo. Izmeu 1924. i 1927. godine je udvojenost koja je zadala tolike nevolje fiziarima u prvoj etvrtini veka bila uklonjena, ili bolje reeno, izbegnut je odgovor, pomou briljantnog udara matematike fizike, stvaranjem kvantne mehanike, koja je skoro istovremeno izumljena u vie zemalja. Prava stvarnost11 unutar atoma nije bila talas ili estica, ve nedeljiva kvantna stanja11 koja su se potencijalno manifestovala kao jedno i drugo, ili kao oba. Nije imalo smisla smatrati to kretanje neprekidnim ili isprekidanim, jer ne moemo, sada ili bilo kada, slediti put elektrona korak po korak. Klasini koncepti fizike kakvi su poloaj, brzina i ubrzanje, jednostavno se ne primenjuju iza odreenih taaka, oznaenih Hajzenbergovim principom neodreenosti 11. A naravno, iza tih taaka se primenjuju drugi koncepti, iji su rezultati daleko od neodreenih. Ti koncepti nastaju iz odreenih pravilnosti pri stvaranju talasa11 ili vibracija (negativno naelektrisanih) elektrona, koji se dre unutar ogranienog prostora atoma blizu (pozitivnog) jezgra. Kvantna stanja11 unutar ovog ogranienog prostora stvaraju vrsto definisane sheme razliitih frekvencija, koje se, kao to je pokazao redinger 1926. godine, mogu izraunati, isto onako kao i energija koja odgovara svakoj frekvenciji (talasna mehanika11). Ove elektronske sheme su se pokazale kao mono sredstvo za predskazi- vanje i objanjavanje. Tako su mnogo godina kasnije, kada je pri nuklearnoj reakciji u Los Alamosu prvi put proizveden plutonijum na putu stvaranja prve atomske bombe, njegove koliine bile tako male, da se nisu mogla osmotriti njegova svojstva. Meutim, iz broja elektrona u atomu ovog elementa, i iz slike rasejanja ova devedeset i etiri elektrona koji vibriraju oko jezgra, a ni iz ega drugog, naunici su (tano) predvideli da e se pokazati da je plutonijum braonkasti metal sa specifinom teinom od oko dvadeset grama po kubnom centimetru, i da poseduje izvesnu elektrinu i termiku provodljivost kao i elastinost. Kvantna mehanika je takoe objasnila zato atomi (i molekuli, kao i sloenije kombinacije koje se na njima zasnivaju) ostaju stabilni, ili bolje reeo koliki je spoljni unos energije neophodan da se promene. Zaista je reeno da je ak i fenomen ive materije - oblik DNK i injenica da su razni nukleotidi otporni na termalna kretanja u okviru sobne temperature - zasnovan na ovim primarnim strukturama. injenica da se svakog prolea pojavljuju isti cvetovi zasniva se na stabilnosti struktura razliitih nukleotida (Weisskopf, 1980, str. 35-38). Ipak je ovaj veliki i zadivljujue plodotvoran napredak u istraivanju prirode postignut na ruevinama svega onoga to se smatralo sigurnim i adekvatnim u naunoj teoriji, pomou prisilne suspenzije neverovanja, koje nisu samo stariji naunici smatrali problematinim. Razmotrimo antimateriju11, pojam koji je predloio Pol Dirak (Dirac) iz Kembrida, nakon to je otkrio da njegove jednaine imaju reenja koja odgovaraju stanjima elektrona ija je energija manja od nulte energije praznog

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 405

prostora. Sa konceptom ,,antimaterije besmislenim u svakodnevnom ivotu, su nakon toga sreno manipulisali fiziari (Steven Weinberg, 1977, str. 23-24). Sama re podrazumeva namerno odbacivanje mogunosti da bilo kakvim unapred stvorenim shvata- njem stvarnosti ometa napredak teorijskog prorauna: kakvom god se bude pokazala stvarnost, jednaine e je obuhvatiti. Pa ipak, to nije bilo lako prihvatiti, ak ni onim naunicima koji su odavno napustili gledite velikog Raderforda da nijedna fizika ne moe da bude dobra ukoliko ne moe da se objasni konobarici. Neki pioniri nove nauke su jednostavno smatrali da je nemogue prihvatiti kraj starih izvesnosti, posebno njeni osnivai Maks Plank i sam Albert Ajntajn, koji je izrazio sumnju u to da su prirodni zakoni probabilistiki, a ne deterministiki kauzalni, svojom poznatom izrekom: Bog se ne kocka. Nije imao valjanih dokaza, ve mu je unutranji glas govorio da kvantna mehanika nije prava istina 11 (navedeno prema M. Jammer, 1966, str. 358). Nije samo jedan kvantni revolucionar sanjao da ukloni protiv- renost tako to e u okviru jedne strane biti obuhvaena druga: redinger se nadao da njegova talasna mehanika11 razlae pretpostavljene skokove11 elektrona iz jedne u drugu atomsku orbitu, u trajni proces razmene energije, i da su na taj nain sauvani klasini prostor, vreme i uzronost. Kvantnoj mehanici neskloni pioniri revolucije, Plank i Ajntajn, odahnuli su sa olakanjem, ali uzalud. Igra lopti je bila nova. Stara pravila vie nisu vaila. Da li su fiziari mogli da naue da ive sa stalnom protivrenou? Nils Bor je mislio da mogu i moraju. Nije bilo naina da se izrazi celina prirode u jednom opisu, obzirom na prirodu ljudskog jezika. Ne moe postojati jedinstven, neposredno razumljiv model. Jedini put da se dosegne stvarnost bio je da se o njoj izvetava na razliite naine i da ti naini dopunjuju jedan drugi tako to se jedno na drugo slau razliita objanjenja koja unose prividno protivrene ideje11 (Holton, 1970, str. 1018). Ovo je bio Borov princip komplementarnosti11, jedan metafiziki koncept srodan relativnosti, koji je izveo iz dela pisaca veoma udaljenih od fiziara, i za koji se smatralo da je univerzalno primenljiv. Nije namera Borove komplementarnosti11 bila da unapre- di istraivanje atomista, ve pre da ih utei opravdavajui njihovu zbunjenost. Njena privlanost lei izvan sfere razuma. Jer iako svi mi, naroito pametni naunici, znamo da postoje razliiti naini opaanja iste stvarnosti, ponekad uporedivi ili ak protiv- reni, a svi oni su potrebni da bi se stvarnost shvatila u svojoj celokupnosti, jo uvek nemamo pojma kako da poveemo te naine. Dejstvo jedne Betovenove sonate se moe analizirati fiziki, fizioloki i psiholoki, a ona se moe absorbovati i sluanjem: ali kako su povezani ti naini za razumevanje? Niko ne zna. Ipak, nelagodnost je ostala. S jedne strane, sinteza nove fizike je bila ono to je sredinom dvadesetih godina obezbedila neobino efikasan put za proboj u riznice prirode. Osnovni koncepti kvantne revolucije jo su se primenjivali krajem dvadesetog veka. Ukoliko ne sledimo one koji nelinearnu analizu, omoguenu kompjuterima, vide kao radikalno novu metodu, od perioda 1900-1927. nije bilo revolucije u fizici, ve samo ogromnog evolutivnog napretka unutar istog koceptualnog okvira. S druge strane, postojala je generalizovana nekoherentnost. Ona se 1931. godine proirila na poslednje utvrenje izvesnosti, matematiku. Jedan austrijski matematiki logiar Kurt Gedel (Goedel), je dokazao da se sistem aksioma nikada ne moe zasnivati na samom sebi. Ako se eli pokazati da je taj sistem konzistentan, moraju se koristiti iskazi izvan sistema. U svetu Gedelove teoreme11 ne bi se moglo ni misliti o neprotivrenom unutar sebe konzistentnom svetu.

406 ODRON Takva je bila kriza u fizici da navedemo naslov knjige mladog britanskog

marksiste, intelektualca-samouka koji je ubijen u paniji, Kristofera Kodvela (Caud- well, 1907-1937). To nije bila samo kriza temelja'1 kako je period 1900-1930 nazvan u matematici (vidi Doba carstva, poglavlje 10) ve i kriza opte slike sveta kod naunika. U stvari, kao to su fiziari nauili da sleu ramenima o filozofskim problemima, dok su uranjali u novu teritoriju koja se pred njima otvarala, sve vie se nametao drugi aspekt te krize. Jer je iz godine u godinu tokom tridesetih i etrdesetih godina ovog veka, struktura atoma postajala sve sloenija. Proli su dani jednostavne dvojnosti pozitivnog jezgra i negativnih elektrona. Sada su atomi bili nastanjeni sve brojnijom florom i faunom elementarnih estica, od kojih su neke zaista bile vrlo udne. edvik (Chadvvick) sa Kembrida je otkrio prve od njih 1932. godine, neutralno naelek- trisan neutron - mada su pomou teorije bile otkrivene neke druge estice kakva je neutralno naelektrisani neutrino, koji nema masu. Ove subatomske estice, su skoro sve bile kratkog veka i nepostojane, umnoavale su se, posebno pod bombardovanjem visokoenergetskim akceleratorima velike nauke" koji su postali dostupni posle Drugog svetskog rata. Do kraja pedesetih je bilo vie od stotinu ovih estica, a na vidiku se nije ukazivao kraj otkrivanju novih. Ova slika se jo vie zakomplikovala poetkom tridesetih godina, otkriem dve nove i nejasne sile koje su delovale unutar atoma, uz one elektromagnetne sile koje su drale na okupu jezgro i elektrone. Takozvane jake sile su povezivale neutron i pozitivno naelektrisani proton u atomskom jezgru, a takozvane slabe sile su bile odgovorne za neke vrste raspadanja estica. U ovim ruevinama na kojima je sada izgraena dvadesetovekovna nauka, jedna osnovna i u sutini estetska pretpostavka nije osporena. U stvari, poto je nesigurnost zamaglila sve druge, ona je postajala sve vanija za naunike. Kao pesnik Kits (Keats), oni su verovali da je Lepota istina, istina je lepota", mada njihovi kriterijumi lepote nisu bili njegovi. Divna teorija, koja je sama po sebi pretpostavka istine, mora biti elegantna, ekonomina i opta. Ona mora da ujedinjuje i pojednostavljuje, kao to su pobedonosne naune teorije do sada inile. Nauna revolucija u vreme Galileja i Njutna je pokazala da isti zakoni upravljaju nebom i zemljom. Hemijska revolucija je svela beskrajnu raznolikost oblika u kojima se materija javlja na devedeset i dva sistematino povezana elementa. Trijumf devetnaestovekovne fizike je bio u tome to je pokazala da elektricitet, magnetizam i optiki fenomeni imaju iste korene. Ipak, nova revolucija u nauci nije proizvela uprotavanje ve uslonjavanje. Ajntajnova udesna teorija relativnosti, koja je opisala gravitaciju kao manifestaciju zakrivljenosti prostor- -vremena, je zapravo uvela problematinu dvojnost u prirodu. ,,S jedne strane je bila scena - zakrivljeni prostor-vreme, gravitacija; s druge su bili glumci - elektroni, protoni, elektromagnetna polja - a nije bilo veze izmeu njih" (Steven Weinberg, 1979, str. 43). Poslednjih etrdeset godina svog ivota se Ajntajn, Njutn dvadesetog veka, trudio da stvori jedinstvenu teoriju polja" koja bi ujedinila elektromagnetizam sa gravitacijom, ali nije uspeo - a sada su postojale i dve jo vidljivije nepovezane klase sila u prirodi bez jasnih veza sa elektromagnetizmom i gravitacijom. Umnoavanje subatom- skih estica, koliko god bilo uzbudljivo, moglo je da bude samo privremena, preliminarna istina, jer koliko god novi atom bio zgodan u detalju, u njemu nije bilo one lepote koje je nekad bilo u onom starom. ak i isti pragmatiari u ovoj eri u kojoj je jedini kriterijum za neku hipotezu bio da li ona funkcionie, bar su ponekad sanjali o otmenoj, divnoj i optoj teoriji svega" (da upotrebimo izraz jednog kembridskog fiziara Stivena Hokinga (Havvking). A inilo se da se takva teorija gubi u daljini, mada

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 407

su od ezdesetih godina fiziari opet poeli da razabiru mogunost ovakve sinteze. U stvari u poslednjoj deceniji veka postojalo je raireno verovanje meu fiziarima da su se pribliili jednom zaista osnovnom nivou i da bi se mnogostrukost elementarnih estica mogla svesti na relativno jednostavno i koherentno grupisanje. U isto vreme na neodreenim granicama izmeu takvih sasvim razliitih disciplina kao to su meteorologija, ekologija, nenuklearna fizika, astronomija, mehanika fluida, i razne grane matematike koje su nezavisno razvijene u Sovjetskom Savezu i (neto kasnije) na Zapadu, kojima je pomogao izvanredni razvoj kompjutera kao analitike alatke i vizuelne inspiracije, pojavila se nova grana sinteze - ili se ponovo pojavila - pod pomalo varljivim imenom teorija haosa. Jer ono to je ona otkrila nisu bili nepredvidljivi rezultati savreno deterministike naune procedure, ve neobina univerzalnost oblika i struktura prirode u njenim najrazliitijim i prividno nepovezanim pojavnim oblicima.33 Teorija haosa je pomogla da se, takorei, baci novo svetio na staru uzronost. Ona je raskinula vezu izmeu uzronosti i predvidljivosti, jer njena sutina nije bila u tome da su dogaaji sluajni, ve da se efekti koji slede iz odredljivih uzroka, ne mogu predvideti. Ona je ojaala jedan drugi razvoj, iji su pioniri bili paleontolozi, i koji je od znatnog interesa za istoriare. Ona sugerie da su lanci istorijskog ili evolutivnog razvoja savreno koherentni i da se mogu objasniti nakon injenja, ali da se konani rezultati ne mogu predvideti od poetka, jer ako bi stvari krenule istim tokom, bilo kakva rana promena, koliko god neznatna i bez oite vano- sti u to vreme, dovodi do toga da se evolucija prelije u radikalno drugaiji kanal (Gould, 1989, str. 51). Politike, ekonomske i socijalne posledice ovog pristupa mogu biti dalekosene. tavie, u velikom delu novog sveta fiziara vladao je apsurd. Sve dok je apsurd bio zarobljen unutar atoma, nije direktno uticao na obian ivot, kojim ive ak i naunici, ali bar jedno i neasimilovano otkrie nije moglo biti stavljeno u takav karantin. To je bila neobina injenica, koju su neki predvideli na osnovu teorije relativnosti, a koju je ameriki astronom Habl (Hubble) osmotrio 1929. godine, da se ceo svemir izgleda vrtoglavo iri. Ovo irenje, koje su mnogi naunici teko mogli da progutaju, koje je bilo nekakva domiljata alternativa teoriji o postojanom stanju kosmosa, bilo je dokazano drugim astronomskim podacima tokom ezdesetih godina. Bilo je nemogue ne pekulisati o tome kuda ovo irenje vodi kosmos (i nas), kada je i kako poelo, a stoga i o istoriji svemira, koja je zapoela sa velikim praskom11 (Big Bang). Ove pekulacije su dovele do procvata kosmologije, dela dvadesetovekovne nauke koji se najspremnije pretvara u best-selere. One su isto tako veoma poveale istorijski elemenat u prirodnim naukama koje su dotada (osim geologije i njoj srodnih nauka) bile oholo nezainteresovane za istoriju, a pritom je smanjeno poistoveivanje teke11 nauke sa eksperimentom, to jest sa ponavljanjem prirodne pojave. Jer kako bi dogaaji, po definiciji neponovljivi, mogli da se ponove? Tako je svemir koji se iri, doprineo konfuziji kako naunika tako i laika.
33 Razvoj teorije haosa 11 sedamdesetih i osamdesetih godina ima neto zajedniko sa javljanjem romantine" naune kole poetkom devetnaestog veka, sa centrom uglavnom u Nemakoj, (Naturphilosophie") kao reakcije na klasicistiku" glavnu struju, sa centrima u Francuskoj i Britaniji. Zanimljivo je da su dva istaknuta pionira novog istaivanja (Feigenbaum, Libchaber - videti u Gleick, str. 163,197) zapravo bili inspirisani itanjem Geteove strastvene antinjutnovske teorije boja, i njegove rasprave Transformacija biljaka, koja se moe smatrati buduom antidarvinovskom/anti- evolucionom teorijom (o Naturphilosophie, videti Doba revolcije, glava 15)

408 ODRON konfuzija je utvrdila one koji su iveli u Doba katastrofa i znali ili mislili o Ova

takvim stvarima u njihovom ubeenju da se stari svet okonao, ili makar da je u svojim poslednjim trzajima, ali da se konture novog sveta jo uvek ne mogu jasno razaznati. Veliki Maks Plank nije sumnjao u postojanje veze izmeu krize u nauci i krize u spoljanjem ivotu: ivimo u sasvim jedinstvenom istorijskom trenutku. To je trenutak krize u bukvalnom smislu te rei. Izgleda da smo u svakoj grani nae duhovne i materijalne civilizacije stigli do kritine prekretnice. Ovaj duh se pokazuje ne samo u javnim poslovima, ve i u optem stavu prema temeljnim vrednostima u linom i drutvenom ivotu... Sada su ikonoborci zauzeli hram nauke. Jedva da danas postoji nauni aksiom koga neko nije osporio. A u isto vreme skoro je sigurno da e bilo kakva besmislena teorija negde nai vernike i uenike (Planck, 1933, str. 64). Nita nije bilo prirodnije od toga da jedan Nemac iz srednje klase, vaspitan u sigurnosti devetnaestog veka, izrazi ovakva oseanja u danima Velike recesije i Hitlerovog uspona na vlast. Meutim, sumornost je bila suprotnost onoga to je veina naunika oseala. Veina se slagala s Raderfordom (Rutherford) koji je Britanskoj asocijaciji (1923) rekao da mi ivimo u herojsko doba fizike11 (Hovvarth, 1978, str. 92). Svaki broj naunog asopisa, svaki simpozijum - jer je veina naunika volela, vie nego ikad, da kombi- nuje saradnju i nadmetanje - donosili su nove, uzbudljive i dubinske promene. Nauna zajednica je jo uvek bila dovoljno mala, makar u vodeim disciplinama kakve su nuklearna fizika i kristalografija, da je skoro svakom mladom istraivau pruala mogunost da postane zvezda. Biti naunik bilo je biti predmet zavisti. Sigurno su oni od nas koji su bili studenti Kembrida, koji je proizveo veinu od trideset britanskih nobelovaca u prvoj polovini veka - i koji je iz praktinih razloga, predstavljao britansku nauku u to vreme - znali ta su eleli da studiraju, ako nam je matematika ila dovoljno dobro. Zaista, prirodne nauke su mogle da oekuju nita drugo do dalji trijumfi intelektualni napredak, to je inilo da arenilo, nesavrenosti i improvizacije teorije budu snoljivi, poto mora biti da su ti problemi samo privremeni. Zato bi ljudima koji su dobili Nobelove nagrade za rad u svojim dvadesetim godinama nedostajala vera u budunost?34 Pa ipak, kako su mogli ak i ti ljudi (povremeno i retko ene) koji su nastavili da dokazuju realnost uzdrmane ideje progresa11 u svom polju ljudske delatnosti, mogli da ostanu imuni na epohe krize i katastrofe u kojoj su iveli? Nisu mogli. Doba katastrofe bilo je i jedno od srazmerno retkih doba politizovanih naunika, i to ne samo zbog toga to je masovna migracija rasno i ideoloki neprihvatljivih naunika iz velikih oblasti Evrope pokazala da naunici nisu mogli da svoju linu sigurnost smatraju za normalnu stvar. U svakom sluaju, tipian britanski naunik u tridesetim godinama dvadesetog veka je bio pripadnik (leviarske) Antirat- ne grupe kembridkih naunika, utvren u svom radik ilizmu neskrivenim radikalnim simpatijama svojih pretpostavljenih, ija su priznanja dosezala od lanstva u kraljev34 Revoluciju u fizici 1924-1928. godine izveli su ljudi roeni 1900-1902. godine (Hajzenberg, Pauli, Dirak, Fermi Zolio) Sredingerm, De Broj i Maks Born su bili u svojim tridesetim godinama.

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 409

skom uenom drutvu do Nobelove nagrade. Bernal (kristalografija), Haldejn (Halda- ne) (genetika), Nidhem (Needham) (hemijska embriologija), 35 Bleket (Blackett) (fizika) i matematiar G. H. Hardi (Hardy) koji je smatrao da se samo dva oveka u dvadesetom veku mogu meriti sa njegovim herojem igraem kriketa iz Australije Donom Bradmanom: to su Lenjin i Ajntajn. Bilo je vie nego verovatno da e tipini mladi ameriki fiziar iz tridesetih godina biti u politikim nevoljama u posleratnim godinama Hladnog rata zbog svojih predratnih radikalnih simpatija, poput Roberta Open- hajmera (1904-1967), glavnog graditelja atomske bombe i Liusa Paulinga (1901-1994) hemiara koji je dobio dve Nobelove nagrade, ukljuujui i jednu za mir, i Lenjinovu nagradu. Tipini francuski naunik bio je simpatizer Narodnog fronta iz tridesetih godina i aktivni pristalica pokreta otpora tokom rata; ovo poslednje nisu bili mnogi Francuzi. Tipini naunik izbeglica iz srednje Evrope teko je mogao a da ne bude neprijatelj faizma, koliko god nezainteresovan za javne poslove. Naunici koji su ostali, ili koji su spreeni da napuste faistike zemlje ili SSSR nisu mogli da izbegnu politici svojih vlada, bilo da su ih podravali ili ne, ako ni zbog ega drugog ono zato to su im nametana javna ispoljavanja kao to je hitlerovski pozdrav u Nemakoj, koji je veliki fiziar Maks fon Laue (1897-1960) izbegavao tako to je izlazei iz kue, uvek nosio neto u obe ruke. Za razliku od drutvenih ili humanistikih nauka, ovakva politiza- cija je bila neuobiajena u prirodnim naukama, iji predmet ne zahteva, pa ak ni ne sugerie (osim u delu biolokih nauka) poglede na ljudske probleme, mada esto suge- rie poglede o Bogu. Meutim, naunici su bili direktnije politizovani putem svog dobro utemeljenog uverenja da laici, ukljuujui i politiare, nemaju pojma o izvanrednim potencijalima koje moderna nauka, upotrebljena na pravi nain, stavlja na raspolaganje ljudskom drutvu. inilo se da i kolaps svetske privrede i uspon Hitlera potvruju to uverenje na razne naine. (Nasuprot tome, zvanina odanost Sovjetskog Saveza i njegove ideologije prirodnim naukama, zavela je mnoge zapadne naunike toga vremena da ga posmatraju kao reim podesan za ostvarivanje tog potencijala nauke.) Tehnokratija i radikalizam su se stekli u jednoj taki, jer je ta taka bila politika levica, sa svojom ideolokom opredeljenou za nauku, racionalizam i progres (emu su se konzervativ- ci rugali novim pojmom ,,scijentizam)36 to je prirodno predstavljalo odgovarajuu podrku Socijalnoj funkciji nauke da citiramo naslov vrlo uticajne knjige-manifesta tog vremena (Bernal, 1939) za koju je karakteristino da ju je napisao jedan briljantni fiziar, militantni marksist. Jednako je karakteristino i to da je vlada francuskog Narodnog fronta 1936-1939. godine uspostavila mesto podsekretara za nauna istraivanja (koje je zauzela nobelovka Irena Zolio-Kiri), i da je razvila ono to je jo uvek glavni mehanizam za finansiranje istraivanja u Francuskoj, CNRS (Centre National de la Recherche Scientifique). U stvari, postajalo je sve jasnije, bar naunicima, da je neophodno ne samo javno finansiranje nauke ve i drutveno organizovano istraivanje. Britanske vladine slube za nauku koje su 1930. godine zapoljavale 743 naunika, nisu mogle da budu adekvatne - trideset godina kasnije su zapoljavale preko sedam hiljada ljudi (Beral, 1967, str. 931). Era politizovane nauke je dostigla svoj vrhunac u Drugom svetskom ratu, prvom sukobu od jakobinske etape Francuske revolucije u kome su naunici sistemat35 36

On je kasnije postao istaknuti istoriar nauke u Kini. Ova re se pojavila prvi put 1936. godine u Francuskoj (Guerlac, 1951, str. 93-94).

410 centralistiki mobilisani u ratne svrhe; verovatno efikasije na strani Saveznika nego na ski iODRON strani Nemake, Italije i Japana, jer Saveznici nikada nisu oekivali da brzo pobede sa trenutno dostupnim sredstvim i metodama (videti poglavlje 1). Tragino je to da je nuklearno oruje edo antifaizma. Puki rat izmeu nacionalnih drava sigurno ne bi pokrenuo vodee nuklearne fiziare, uglavnom izbegle pred faizmom, da tera- ju britansku i ameriku vladu na izgradnju atomske bombe. Sama uasnutost ovih naunika njihovim postignuem, njihova oajnika borba u poslednjem trenutku da spree politiare i generale u tome da stvarno upotrebe bombu, a kasnije otpor stvaranju hidrogenske bombe, svedoi o snazi politikih strasti. U stvari, ona podrka anti- nuklearnim kampanjama posle Drugog svetskog rata koja je imala teinu u naunoj zajednici, dolazila je od pripadnika politizovane antifaistike generacije. U isto vreme rat je konano ubedio vlade da je posveivanje dotada nezamislivih sredstava naunom istraivanju i izvodljivo i bitno za budunost. Nijedna privreda sem one u SAD nije mogla da nae dve milijarde dolara (ondanje vrednosti) da u toku rata izgradi atomsku bombu; ali je takoe tano da nijedna vlada pre 1940. godine, ne bi ni sanjala o tome da potroi ak i mali deo ovog novca na spekulativni projekt zasnovan na nerazumljivim proraunima razbaruenih naunika. Posle rata je nebo, ili bolje reeno, veliina same privrede, postala granica dravnih izdataka i radnih mesta u nauci. Sedamdesetih godina je vlada SAD finansirala dve treine osnovnih trokova istraivanja u toj zemlji, koji su tada bili pet milijardi dolara godinje, i upoljavala je oko milion naunika i inenjera (Holton, 1977, str. 227-228).

III Politika temperatura nauke je opala posle Drugog svetskog rata. Radikalizam u laboratorij ama je naglo uzmakao 1947-1949. godine kada su pogledi koji su drugde smatrani isto onoliko bizarnim koliko i neosnovanom u SSSR-u postali obavezni. ak su i dotada najverniji komunisti uvideli da je nemogue progutati Lisenkove teorije. Osim toga, bilo je sve jasnije da reimi modelovani po sovjetskom sistemu nisu bili ni materijalno ni moralno atraktivni, bar za veinu naunika. S druge strane, uprkos velikoj propagandi, Hladni rat izmeu Zapada i sovjetskog bloka nikad nije stvorio nita slino politikim strastima koje je nekada meu naunicima pobudio faizam. Moda zbog tradicionalnog afiniteta izmeu liberalnog marksistikog racionalizma, moda zato to se za SSSR, za razliku od nacistike Nemake, nikada nije inilo da je u stanju da osvoji Zapad, ak i da je to eleo, u ta je moglo da se sumnja s dobrim razlozima. Za veinu zapadnih naunika SSSR, njegovi sateliti i komunistika Kina su bili loe drave ije je naunike trebalo aliti, a ne carstva zla koja pozivaju na krstaki rat. itava jedna generacija priridnjaka na razvijenom Zapadu, ostala je mirna, uivajui u svojim intelektualnim pobedama i sve veim sredstvima koja su sada bila na raspolaganju za njihova istraivanja. U stvari, dareljivo pokroviteljstvo drava i velikih korporacija podsticalo je onu vrstu istraivaa koji su bez rezerve uzimali politiku svojih poslodavaca, i koji su vie voleli da ne razmiljaju o irim posledicama svog rada, posebno ako su radili za vojsku. U najboljem sluaju, naunici u takvim sektorima su protestovali to im nije bilo dozvoljeno da objavljuju rezultate svojih istraivanja. Zaista, veina pripadnika one sada ogromne armije doktora nauka zaposlene u u Nacionalnoj aeronautikoj i Svemirskoj Administraciji (NASA), koja je ustanovljena 1958. godine, da bi se suprotstvila sovjetskom izazovu, nije se pitala o opravdano

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 411

sti svojih aktivnosti vie od pripadnika bilo koje druge armije. U kasnim etrdesetim godinama veka ljudi su se jo uvek muili pitanjem da li da stupe u vladine ustanove specijalizovane za istraivanja hemijskog i biolokog oruja.37 Nema dokaza da su kasnije takve ustanove imale tekoa u regrutovanju svog osoblja. Pomalo neoekivano, u sovjetskom delu planete je nauka postala, moglo bi se rei, politizovanija tokom druge polovine veka. Nije sluajnost to je glavni nacionalni (i internacionalni) predstavnik disidenata u SSSR-u bio jedan naunik, Andrej Saha- rov (1921-1989), fiziar koji je krajem etrdesetih godina bio odgovoran za izgradnju sovjetske hidrogenske bombe. Naunici su bili par exellence pripadnici nove, obrazovane i tehniki obuene srednje klase, koja je bila glavno postignue sovjetskog sistema, ali istovremeno klasa najneposrednije svesna slabosti i ogranienja tog sistema. Oni su bili bitniji za taj sistem od svojih parnjaka na Zapadu, jer su samo oni omoguavali jednoj inae zaostaloj privredi da se kao supersila suoi sa SAD. U stvari, naunici su pokazali svoju nezamenljivost omoguivi Sovjetskom Savezu da za kratko vreme prestigne Zapad u najvioj tehnologiji, onoj svemirskoj. Prvi vetaki satelit (Sputnjik, 1957), prvi let sa ljudskom posadom (1961) i sa enom-astronautom (1963) i prve etnje u otvorenom svemiru, sve to je bilo rusko. Naunici su bili koncentrisani u istraivakim institutima ili specijalnim naunim gradovima", bio im je omoguen neki stepen slobode od strane poststaljinistikog reima, pa ne iznenauje to su kritika miljenja nastajala u istraivakom miljeu, iji je drutveni presti u svakom sluaju bio vei od bilo kog drugog sovjetskog zanimanja. IV Moe li se rei da su ove fluktuacije u politikoj i ideolokoj temperaturi uticale na progres prirodnih nauka? Oito daleko manje nego to je to bio sluaj u socijalnim i humanistikim naukama, a kamoli ideologijama i filozofiji. Prirodne nauke su odraavale taj vek u kome su naunici iveli samo unutar granica empiricistike metodologije koja je nuno postala standard u jednoj eri epistemoloke nesigurnosti: po kojoj se neka hipoteza moe proveriti - ili - kazano reima Karla Popera (1902-1994), koje su mnogi naunici prisvojili, krivotvoriti - pomou praktinih testova. To je nametnulo ogranienja ideolo- gizaciji. Ekonomija, mada podlona zahtevima logike i konzistecije, procvetala je kao vid teologije verovatno u zapadnom svetu kao najuticajnija grana sekularne teologije - jer se moe, a obino se tako i radi, formulisati tako da nema ove kontrole. Fizika to ne moe. Tako, dok je lako pokazati da sukobljene kole i promenljive mode u ekonomskoj misli direktno odraavaju Savremeno iskustvo i ideoloku debatu, u kosmologiji to nije tako. Ipak u nauci ima odjeka njenog vremena, ak iako je nesporno da su neka vana kretanja u nauci endogena. Tako je bilo skoro neizbeno da nesreeno umnoavanje subatomskih estica, posebno nakon toga to se ubrzalo tokom pedesetih godina, navede naunike da tee simplifikaciji. Na arbitrarnu (u poetku) prirodu nove i hipotetike poslednje" estice, za koju se sada prialo da se od nje sastoje protoni, elektroni, neutroni i ostali, ukazuje samo njeno ime, uzeto iz Dojsovog Fineganovog bdenja: to je kvark. Ona je uskoro podeljena na tri ili etiri podvrste (sa njihovim antikvarko- vima) opisane kao ,,up, ,,down, ,,sideways ili ,,strange i kvarkovi sa armom"
37 Priseam se zbunjenosti u to vreme jednog prijatelja (koji je prvo bio pacifist, onda komunist) biohemiara, koji je zauzeo takvo jedno radno mesto u odgovarajuoj britanskoj ustanovi.

412 ODRON od kojih je svaki obdaren osobinom koja je nazvana ,,boja. Nijedna od ovih rei nema nieg od svog uobiajenog znaenja. Kao i obino, pravljena su uspena predvianja na osnovu ove teorije, ime se prikrila injenica da sve do devedesetih godina nisu pronaeni eksperimentalni dokazi za postojanje kvarkova bilo koje vrste.38 Da li je ovaj novi razvoj predstavljao uproavanje subatomskog lavirinta ili jo jedan sloj sloenosti, mora biti ostavljeno fiziarima odgovarajue strunosti da procene. Ipak, skeptian, mada zadivljen laiki posmatra moe da se ponekad priseti titanskog intelektualnog rada i ingenioznosti utroenog krajem devetnaestog veka na to da se odri nauna vera u ,,etar pre no to je rad Planka i Ajntajna prognao u muzej pseudote- orija zajedno sa ,,flogistoom (videti Doba carstva, poglavlje 10). Sam nedostatak kontakta ovakvih teorijskih konstrukcija sa stvarnou ijeg su se objanjavanja laale (osim kao hipoteza koje su se mogle krivotvoriti) otvorio ih je za uticaje iz spoljanjeg sveta. Zar nije bilo prirodno to da u je veku kojim je toliko dominirala tehnologija, trebalo da mehanike analogije pomognu u preoblikovanju tih konstrukcija, mada u vidu tehnika za komunikaciju i kontrolu i u ivotinjama i u mainama, to je od 1940. godine nadalje proizvelo masu teorija poznatih pod razliitim imenima (kibernetika, opta teorija sistema, informatika teorija, itd.)? Elektronski kompjuteri koji su se razvijali vrtoglavom brzinom posle Drugog svetskog rata, posebno posle otkria tranzistora, imali su ogroman kapacitet za simulaciju, to je uinilo razvoj mehanikih modela onoga to je dotada smatrano fizikim i mentalnim operacijama organizma, ukljuujui i ljudski, daleko lakim nego pre. Naunici kasnog dvadesetog veka govore o mozgu kao da je to u sutini jedan usavreni informatiki procesni sistem, a jedna od poznatih filozofskih debata druge polovine tog veka vodila se oko toga da li se ljudska inteligencija moe razlikovati od vetake" i ako moe, kako, to jest, ta se u ljudskom mozgu teorijski ne moe programirati u kompjuteru, ako tako neeg ima. Nije u pitanju to da su takvi tehnoloki modeli unapredili istraivanje. Gde bi bilo prouavanje nervnog sistema (tj. prouavanje elektrinih nervnih impulsa) bez te elektronike? Ipak tu su u osnovi redukcionistike analogije, koje bi i te kako mogle jednoga dana da izgledaju isto onako zastarelo kao osamnaestovekov- ni opis ljudskih pokreta pojmovima vezanim za sistem poluga. Ovakve analogije su bile korisne u formulaciji posebnih modela. Ipak, iza njih, ivotno iskustvo naunika nije moglo a da ne utie na njihov nain gledanja na prirodu. U naem veku je, da citiramo jednog naunika, konflikt gradualista i katastrofista proeo ljudsko iskustvo" (Steve Jones, 1992, str. 12). A tako je, to ne iznenauje, proeo i nauku. U devetnaestom veku buroaskog poboljavanja i progresa, kontinuitet i gradualizam su dominirali naunim paradigmama. Kakva god da je priroda naina kretanja, skokovi nisu bili doputeni. Geoloke promene i evolucija ive materije na zemlji su se odvijali bez katastrofa, pomou malog porasta. ak e i predvidljivi kraj postojanja svemira u nekoj dalekoj budunosti biti postepen, pomou neprimetne ali neizbene transformacije energije u toplotu, u skladu sa drugim zakonom termodinamike (toplotna smrt svemira"). Dvadesetovekovna nauka je razvila sasvim razliitu sliku sveta. Prema kosmolokim spekulacijama u trenutku pisanja ove knjige, na svemir je roen pre petnaest milijardi godina u jednoj ogromnoj supereksploziji i moe okon38 Don Medoks komentarie da zavisi ta neko podrazumeva pod reju pronaeno". Prepoznati su osobeni efekti kvarkova, ali izgleda da ih nisu nali ,,gole ve u parovima ili trojkama. Ono to zbunjuje fiziare nije da li kvarkovi postoje, ve zato nikada nisu sami.

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 413

ati na jednako dramatian nain. U njemu su istorije ivota zvezda, a stoga i njihovih planeta, kao i svemir, pune kataklizmi: nove, supernove, crveni dinovi, beli patuljci, crne rupe i ostalo - nita od toga nije bilo poznato ili smatrano neim veim od periferijskog astronomskog fenomena pre 1920. godine. Veina geologa se dugo opirala ideji velikih bonih pomicanja, kao to je ona da se kontinenti irom globusa pomeraju tokom istorije zemlje, mada su dokazi za te ideje bili stvarno prilino jaki. Opirali su se iz u velikoj meri, ideolokih razloga, sudei po neobinoj gorini te kontroverze prema glavnom poborniku plovljenja kontinenata" Alfredu Vegeneru. U svakom sluaju, argument da to ne moe biti istina jer nije poznat nijedan geofiziki mehanizam koji dovodi do takvih pokretanja, nije vie bio a priori ubedljiv s obzirom na argument lorda Kelvina iz devetnaestog veka da vremenska skala koju pretpostavljaju geolozi mora da je pogrena, jer je fizika, kako je onda razumevana, inila zemlju mnogo mlaom nego to je geologija zahtevala. Ipak od ezdesetih godina je prethodno nezamisliva stvar postala svakodnevna dogma geologije: planeta od dinovskih ploa koje se pomeraju, ponekad naglo (tektonika ploa"). 39 Moda je znaajniji povratak direktnog katastrofizma i u geologiju i u teoriju evolucije preko paleontologije od 1960. godine. I tu su prima facie dokazi odavno bili poznati: svako dete zna za istrebljivanje dinosaurusa na kraju perioda krede. Tolika je bila snaga darvinovske vere u to da evolucija nije bila rezultat katastrofa (ili stvaranja) ve laganih i malenih promena koje su delovale tokom geoloke istorije, da je ova oevidna bioloka kataklizma privukla malo panje. Geoloko vreme se jednostavno smatralo dovoljno dugakim da daje mogunost za bilo kakve opaene evolutivne promene. Da li iznenauje to su u jednoj epohi kada je ljudska istorija tako oito bila kataklizmina, evolutivni diskontinuiteti opet privukli panju? Moglo bi se ii jo dalje. Mehanizam kome su i geoloki i paleontoloki katastrofiari bili skloni u vreme pisanja ove knjige je bombardovanje iz spoljnog svemira, to jest sudar Zemlje sa jednim ili vie velikih meteora. Prema nekim proraunima jedan asteroid dovoljno veliki da uniti civilizaciju, to jest ekvivalent osam miliona Hiroima, stie po verovatnoi svakih trista hiljada godina. Ovakva scenarija su uvek bila deo marginalne preistorije, ali da li bi ijedan ozbiljan naunik pre epohe nuklearnog rata razmiljao u takvim pojmovima? Ovakve teorije evolucije kao polagane promene koja je povremeno isprekidana iznenadnom promenom (isprekidani ekvilibrijum") i dalje su bile protivrene devedesetih godina, ali su sada one bile deo rasprave unutar naune zajednice. I opet, laiki posmatra ne moe a da ne primeti pojavu unutar oblasti misli koja je najudaljenija od obinog ljudskog ivota, dve matematike podoblasti koje su poznate kao teorija katastrofe" (od ezdesetih godina) i teorija haosa" (od osamdesetih godina). Prva, nastala iz razvoja topologije u Francuskoj tokom ezdesetih godina, ima pretenziju da prouava situacije kada postepena promena proizvodi iznenadne prekide, tj. meusobnu povezanost izmeu kontinuirane i diskontinuirane promene; druga teorija (amerikog porekla) modelovala je nesigurnost i nepredvidljivost situacija u kojima se za naoko male dogaaje (lepet leptirovih krila) moe pokazati do ogromnih posledica na dru39 Prima faciae dokaz sastoji se uglavnom od a) prianjanja 11 obalskih linija udaljenih kontinenata - posebno zapadnih obala Afrike i istonih obala June Amerike; b) slinosti geolokih slojeva u takvim sluajevima i c) geografske distribucije odreenih tipova kopnenih ivotinja i biljaka. Mogu da se setim svog iznenaenja totalnim odbijanjem kolega geofiziara tokom pedesetih godina - kratko vreme pred prodor tektonike ploa - ak i da razmotre potrebu da se ovo objasni.

414 mestu gomODRON (uragana). Oni koji su iveli poslednjih decenija dvadesetog veka nisu imali tekoa da razumeju zato su takve predstave kao haos i katastrofa mogle da dou u umove i naunika i matematiara.

V Ipak, od sedamdesetih godina je spoljni svet poeo da deluje na laboratorije i seminarske prostorije na jedan vie posredan, ali takoe i snaniji nain, putem otkria da tehnologija zasnovana na nauci, i njena snaga umnogostruena globalnom ekonomskom eksplozijom, izgleda kao da stvara temeljne i moda nepovratne promene na planeti Zemlji, ili bar na Zemlji kao habitatu ivih organizama. To je ak vie uznemiravalo duhove od izgleda za katastrofu nuklearnog rata koji je opsedao matu i svest ljudi tokom dugog Hladnog rata; jer se sovjetsko-ameriki rat mogao izbei, i kako se ispostavilo, on je izbegnut. Nije bilo tako lako izbei nusproizvodima ekonomskog rasta povezanog sa naukom. Tako su 1973. godine dva hemiara Rouland (Row- land) i Molina, prvi primetili da fluorokarbonati (iroko upotrebljavani u friiderima i od skora popularnim aerosolnim preparatima) iscrpljuju ozon u atmosferi Zemlje. Teko da je to moglo biti opaeno mnogo ranije, poto oslobaanje takvih hemikalija (CFC 11 i CFC 12) nije iznosilo ni etrdeset hiljada tona pre poetka pedesetih godina. (A izmeu 1960. i 1972. godine preko 3,6 miliona tona toga je isputeno u atmosferu).40 Do poetka devedesetih godina je postojanje velikih ozonskih rupa bilo poznato laicima, a jedino pitanje je bilo kojom brzinom e se nastaviti unitavanje ozonskog sloja, i kada e prevazii moi Zemlje za prirodno oporavljanje. Ako bi se otresli CFC (hloro-fluoro-ugljenika), niko ne sumnja da bi se opet pojavio. Efekat staklene bate, to jest nekontrolisano zagrevanje globalne temperature putem isputanja gasova koje je proizveo ovek, o emu je poelo da se ozbiljno raspravlja oko 1970. godine, postao je velika preokupacija i specijalista i politiara tokom osamdesetih godina (Smil, 1990); opasnost je bila stvarna, mada se ponekad o tome dosta preterivalo. Otprilike u isto vreme re ekologija" skovana 1873. godine za granu biologije koja se bavila meusobnom povezanou organizama i njihove sredine, sada je dobio svoje poznato kvazipolitiko znaenje (E. M. Nicholson, 1970).41 Ovo su bile prirodne posledice vekovnog ekonomskog superbuma (videti poglavlje 9). Ove brige bi bile dovoljne da objasne zato su politika i ideologija iznova poele da okruuju prirodne nauke tokom sedamdesetih godina. Meutim, poele su da prodiru ak i u same delove nauka u vidu rasprave o potrebi za praktinim i moralnim ogranienjima naunog istraivanja. Nikad jo od kraja teoloke hegemonije nisu ovakva pitanja ozbiljno postavljana. Ne udi to su se pojavila iz onoga dela prirodnih nauka koje su uvek imale, ili se inilo da imaju, direktne implikacije za ljudske delatnosti: genetike i evolutive biologije. Jer, za deset godina od Drugog svetskog rata, nauke o ivotu su bile revolucioni- sane zadivljujuim napretkom molekularne biologije, koja je otkrila univerzalni mehanizam nasleivanja, genetski kod.
UN World Resources, 1986, Tabela 11. 1, str. 319. Ekologija... je takoe glavna intelektualna disciplina i orue koje nam omoguava da se nadamo da ljudska evolucija moe da bude promenjena, pomerena u novom pravcu, tako da e ovek prestati da dere okolinu od koje zavisi njegova sopstvena budunost.
40 41

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 415

Revolucija u molekularnoj biologiji nije bila neoekivana. Posle 1914. godine, smatrano je moralnim da ivot mora i moe da bude objanjen pojmovima fizike i hernije, a ne pojmovima neke sutine osobene za iva bia. 42 U stvari, biohemijski modeli o moguem poreklu ivota na Zemlji, koji poetak vide u sunevoj svetlosti, metanu, amonijaku i vodi, prvi put su sugerisali dvadesetih godina (uglavom sa antireligijskim namerama) u Sovjetskoj Rusiji i Britaniji, i taj predmet su stavili na dnevni red ozbiljne nauke. Uzgred budi reeno, neprijateljstvo prema religiji je nastavilo da podstie istraivae u ovoj oblasti: dobri primeri za to su i Krik i Linus Pauling (01by, 1970, str. 943). Decenijama je glavnina biolokih istraivanja bila biohemijska, a sve vie i fizika, od otkria da se proteinski molekuli mogu kristalizovati, a stoga i kristalografski analizirati. Bilo je poznato da je jedna supstanca, dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) igrala centralnu ulogu u naslednosti: inilo se da je ona osnovni sastojak gena, jedinice nasleivanja. Problem kako gen uzrokuje sintezu jo jedne strukture nalik na sebe, u kojoj su ak i mutacije prvobitnog gena kopirane" (Muller, 1951, str. 95), to jest kako nasled- nost funkcionie, ve je kasnih tridesetih godina bio ozbiljno istraivan. Posle rata je bilo jasno, kako je Krik rekao da su velike stvari tu iza ugla. Sjaj otkria Krika i Votso- na da DNK ima strukturu dvostruke spirale i naina na koji je objanjeno kopiranje gena" pomou elegantnog hemijsko-mehanikog modela nije umanjen injenicom da je nekoliko naunih radnika dolo ranih pedesetih godina do istog rezultata. DNK revolucija, najvee pojedinano otkrie u biologiji" (J. D. Bernal) koja je dominirala naukama o ivotu druge polovine veka, u sutini se ticala genetike, i poto je dvadesetovekovni darvinizam iskljuivo genetski, evolucije.43 I jedno i drugo su bile ozloglaeno osetljive teme, zato to su sami nauni modeli u ovakvim oblastima esto ideoloki - seamo se Darvinovog duga Maltusu (Desmond/Moore, glava 18) - i zato to esto povratno utiu na politiku (socijalni darvinizam"). Koncept rase" ilustru- je ovo meusobno delovanje. Uspomena na nacistiku rasnu politiku uinila je da taj koncept faktiki bude nezamislivo za liberalne intelektualce (to je ukljuivalo i veinu naunika) da sa njim rade. Zaista, mnogi su ak sumnjali u to da je opravdano sistematski ispitivati genetski uslovljene razlike izmeu ljudskih grupa, iz straha da bi rezultati mogli da ohrabre rasistike stavove. U optijem smislu, u zapadnim zemljama je postfaistika ideologija demokratije i jednakosti oivela rapravu o uroenom i odga- jenom" ili o, nasleu i sredini. Oito ljudsku jedinku oblikuju i naslee i sredina, geni i kultura. Pa ipak, konzervativci su bili isuvie spremni da prihvate drutvo nepomer- ljivih, to jest genetski odreenih nejednakosti, dok je levica, opredeljena za jednakost, prirodno drala da sve nejednakosti mogu biti uklonjene drutvenom akcijom: one su bile u osnovi odreene sredinom. Kontroverza se rasplamsala oko pitanja ljudske inteligencije, koje je (zbog svojih implikacija na selektivno ili opte kolovanje) bilo veoma politiko pitanje. Ta kontroverza je postavila daleko ira pitanja od pitanja rase, mada se muila i oko toga. Koliko su ta pitanja bila obuhvatna ukazalo se kada je oiveo feministiki pokret (videti poglavlje 10), u kome se nekoliko ideologa pribliilo tome da tvrde da su sve mentalne razlike izmeu mukaraca i ena u sutini odreene kultu42 Kako se dogaaji u prostoru i vremenu unutar prostornih granica ivog organizma mogu objasniti pomou fizike i hernije? (E. Schroediger, 1944, str. 2). 43 Ona je imala veze i sa u sutini matematiko-mehanikom varijantom eksperimentalne nauke, to je moda razlog to nije doekana sa stopostotnim entuzijazmom u nekim naukama manje podesnim za kvantifikaciju ili eksperiment, kakve su zoologija i paleontologija (R. C. Levvontin, The Genetic Basis of Evolutionarj Change).

416 to jest rom,ODRONsredinom. U stvari pomodna zamena pojma ,,pol (,,sex, prim. prev.) pojmom ,,rod (gender) implicira verovanje da ena nije toliko bioloka kategorija koliko drutvena uloga. Naunik koji je pokuavao da istrauje ovakve osetljive teme i sam je znao da je u politikom minskom polju. ak i oni koji su namerno stupili u njega, kao E. O. Wilson sa Harvarda (roen 1929. godine), pobornik socio-biologi- je klonili su se jasnog govora.44 Ono to je atmosferu uinilo eksplozivnijom, bilo je to to su sami naunici, posebno na onom oigledno socijalnom krilu nauke - u teoriji evolucije, ekologiji, etnologiji, ili prouavanju ivotinjskog drutvenog ponaanja i slinim granama - bili isuvie skloni da primene antropomorfne metafore ili da izvuku ljudske zakljuke. Sociobiolozi, ili oni koji su popularisali njihove nalaze, sugerisali su da su (muke) crte koje su nasleene iz milenijuma tokom kojih se primitivan ovek prilagoavao kao lovac, egzistenciji grabljivca u otvorenom stanitu (Wilson, ibid.), jo uvek dominantne u naoj drutvenoj egzistenciji. Ne samo ene, ve su i istoriari bili iziritira- ni. Teoretiari evolucije su analizirali prirodnu selekciju u svetlu velike bioloke revolucije, kao borbu za opstanak sebinog gena (Davvkins, 1976). ak su se i oni koji su simpatisali tvrdu verziju darvinizma pitali kakva je stvarna veza gena sa raspravama o ljudskom egoizmu, nadmetanju i saradnji. Kritiari su opet opseli nauku, iako ona - to je vano - nije vie bila pod ozbiljnom vatrom tradicionalne religije, izuzev intelektualno zanemarljivih fundamentalistikih grupa. Kler je sada prihva- tao hegemoniju laboratorije, izvlaei ono teoloke utehe koliko je mogao iz naune kosmologije, ije se teorije velikog praska (Big Bang) mogu u oima vernika predstaviti kao dokaz da je Bog stvorio svet. Na drugoj strani je zapadna kulturna revolucija ezdesetih i sedamdesetih godina proizvela snaan neoromantiarski i iracionalistiki napad na nauni pogled na svet, napad koji se lako mogao prebaciti iz radikalnog u reakcionarni duh. Za razliku od spoljnih rovova u naukama o ivotu, glavna tvrava istog istraivanja u tvrdoj nauci je bila malo uznemirena ovakvim napadima sve dok sedamdesetih godina nije postalo jasno da se istraivanje ne moe odvojiti od socijalnih posledica tehnologija stvorenim tim istraivanjima. Perspektive genetskog ininjeringa - logino i ljudskih bia, kao i ostalih oblika ivota - su bile ono to je stvarno postavilo direktno pitanje o tome da li treba predvideti ogranienja za nauno istraivanje. Prvi put su se ovakva miljenja ula meu samim naunicima, posebno na polju biologije, jer sada ne samo da se neki elementi franketajnovskih tehnologija nisu mogli izdvojiti iz istog istraivanja i da su proizilazili iz njega, ve su - kao u projektu geoma, planu da se napravi mapa svih gena u ljudskom nasleu - oni bili bazino istraivanje. Ovakva kritika je podrila ono to su dotada svi naunici smatrali, to je veina nau44 Moj ukupan utisak o dostupnim informacijama je da je Homo Sapiens tipina ivotinjska vrsta u odnosu na kvalitet i veliinu genetske raznolikosti koja utie na ponaanje. Ako je to poreenje tano, fiziko jedinstvo oveanstva je svedeno sa dogme na proverljivu hipotezu. To nije lako rei u sadanjem politikom ambijentu Sjedinjenih Drava, i smatra se kanjivom jeresi u nekim delovima akademske zajednice. Ali ova ideja zahteva da joj se otvoreno pogleda u lice ako drutvene nauke treba da budu sasvim potene... Bie bolje po naunike da prouavaju temu genetske bihejvi- oralne raznolikosti nego da odravaju zaveru utanja zbog dobrih namera 11) Wilson, 1977, ,,Biology and the Social Sciences", str. 133). Jasno znaenje ovog uvijenog pasusa je: rase postoje i iz genetskih razloga su trajno nejednake u izvesnim pogledima koji se mogu odrediti.

AROBNJACI I EGRTI - PRIRODNE NAUKE 417

nika i dalje smatrala osnovnim principom nauke, naime to da nauka, uz najmarginal- nije ustupke moralnim ubeenjima jednog drutva45, treba da sledi istinu kud god je ta potraga odvede. Nisu imali odgovornost za ono to nenaunici urade sa njihovim rezultatima. To to nema, kako je primetio jedan ameriki naunik 1992. godine, nijednog istaknutog molekularnog biologa koga poznajem koji nema finansijski ulog u biotehnolokom biznisu (Lewontin, 1992, str. 37; str. 31-40); to da je, citiramo drugi odeljak - pitanje vlasnitva u sreditu svega to radimo (ibid, str. 38), ini tvrdnju o istoti jo sumnjivijom. Ono to je sada bilo u pitanju nije bila potraga za istinom, ve nemogunost da se ona odvoji od svojih uslova i posledica. U isto vreme u sutini je voena rasprava o oveanstvu izmeu optimista i pesimista. Jer je osnovna pretpostavka onih koji su predviali ogranienja ili samoogranienja za naune opite bila ta da oveanstvo, kako je danas organizovano, nije u stanju da barata moima za promenu sveta koje ima, ili ak da shvati opasnosti kojima se izlae. Jer ak i oni arobnjaci koji su se opirali bilo kakvim ogranienjima za njihove opite nisu verovali svojim egrtima. Argumenti u korist neogranienog istraivanja odnose se na bazina nauna istraivanja, ne na tehnoloku primenu nauke, koju bi trebalo ograniiti" (Baltimoe, 1978), Pa ipak, takvi argumenti promauju cilj. Jer kao to su svi naunici znali, nauno istraivanje nije bilo neogranieno i slobodno, ako ni zbog ega drugog, onda zato to je potrebnih sredstava bilo u ogranienoj koliini. Pitanje nije bilo to da li bi iko trebalo da govori istraivaima ta da rade ili ne rade, ve ko namee takva ogranienja i uputstva i po kom kriterijumu. Za veinu naunika, ije su ustanove direktno ili indirektno bile plaane iz dravnih sredstava, ovi kontrolori istraivanja su bile vlade, iji kriterijumi, koliko god iskrena bila njihova odanost vrednostima slobodne nauke, nisu bili kriterijumi Planka, ili Raderforda, ili Ajntajna. Njihovi prioriteti, po definiciji, nisu bili kao oni ,,istih istraivanja, posebno ako je to istraivanje bilo skupo; a nakon kraja velikog globalnog buma, ak i najbogatije vlade su morale da ekonomiu, budui da njihovi prihodi vie nisu sustizali rashode, niti su bili, nisu ni mogli biti, isti kao prioriteti ,,primenjenih istraivanja, koja su zapoljavala veliku veinu naunika, jer oni nisu postavljani radi unapreenja znanja" uopte (mada je i to mogao da bude rezultat) ve iz potrebe da se postignu neki praktini rezultati - na primer lek za rak ili sidu. Istraivai u ovim oblastima nisu se nuno bavili onim to je njih same zanimalo, ve za onim to je bilo drutveno korisno, ili ekonomski unosno, ili bar onim za ta su sredstva bila na raspolaganju, ak i onda kada su se nadali da e ih to dovesti natrag na stazu fundamentalnog istraivanja. Pod tim uslovima predstavlja nadmenu retoriku tvrdnja da su stege nad istraivanjem nesno- ljive jer je ovek po prirodi vrsta kojoj je potrebno da zadovoji svoju radoznalost, sklonost ka istraivanju i isprobavanju. (Levvis Thomas u Baltimore, str. 44) ili da se mora peti na vrhove nauke, jer postoje11 kako kae klasina planinarska izreka. Istina je u tome da je nauka11 (pod kojom veina ljudi podrazumeva tvrde11 prirodne nauke) bila suvie velika, suvie mona, suvie neophodna drutvu uopte, a posebno njenim poslodavcima, da bi bila preputena sama sebi. Paradoks ove situacije bio je u tome, da su u krajnjem sluaju, ogroman pogonski motor dvadesetovekov- ne tehnologije, i privreda koja ga je omoguila, sve vie zavisili od relativno majune zajednice ljudi za koje su ove titanske posledice njihovih aktivnosti bile sekundarne, a
45

Kakvo je posebno ogranienje eksperimenata na ljudskim biima.

418 ODRON esto i trivijalne. Za njih je mogunost oveka da putuje na Mesec ili da slike fudbal- ske utakmice u Brazilu dobaci do satelita tako da se mogu posmatrati u Diseldorfu, bila daleko manje zanimljiva od otkria nekakve kosmike pozadinske buke, koja je prepoznata dok se tragalo za fenomenom koji je pravio problem komunikacijama, a koja je potvrdila neku teoriju o poreklu svemira. Ipak, kao drevni grki matematiar Arhimed, oni su znali da ive u jednom svetu u ijem su oblikovanju pripomogli, koji nije mogao da shvati i nije mario za ono ta oni rade. Njihov poziv na slobodu istraivanja bio je kao Arhimedov cri-de-coeur upuen vojnicima, protiv kojih je izumeo vojne maine, a koje nije primetio, koji je uzviknuo dok su ga ubijali: ,,U ime bogova ne kvari mi moje krugove. To je bilo razumljivo, ali nije nuno bilo realno. Jedino su ih titile sile koje su menjale svet, iji su klju oni imali, jer je izgleda lo da te sile zavise od toga da se ovoj inae neshvatljivoj i privilegovanoj eliti - koja je bila neshvatljiva, sve do pred kraj veka i po tome to je pokazivala relativni nedostatak interesa za spoljne znakove bogatstva moi - omogui da ide svojim putem. Sve dvade- setovekovne drave koje su drugaije uinile su imale razloga da se zato pokaju. Stoga su sve drave podravale nauku, koja za razliku od umetnosti i veine humanistikih disciplina ne bi mogla da efikasno funkcionie bez takve podrke, iako je izbegavala uplitanje drave onoliko koliko je mogla. A vlade se nisu zanimale za konanu istinu (osim one ideoloke i religijske) ve za instrumentalnu istinu. U najboljem sluaju mogle su da neguju ,,isto (to jest u trenutku nekorisno) istraivanje jer bi ono jednog dana moglo doneti neto korisno, ili zbog nacionalnog prestia, za koji je potera za Nobelo- vim nagradama prednjaila pred onom za olimpijskim medaljama pri emu su jo uvek Nobelove nagrade bile vie vrednovane. Takvi su bili temelji na kojima su podignute trijumfalne graevine naunog istraivanja i teorije, po kojima e dvadeseti vek biti zapamen kao vek ljudskog progresa a ne prvenstveno kao vek ljudske tragedije.

Poglavlje devetnaesto

Prema Milenijumu

Na poetku smo jedne nove ere, koju karakteriu velika nesigurnost, trajna kriza i odsustvo bilo kakvog status kvoa... Moramo da shvatimo, da se nalazimo u jednoj od onih kriza svetske istorije koje je opisao Jakob Burkhard. Ne manje znaajnoj od one posle 1945. godine, ak iako poetni uslovi da se ona nadvlada, danas izgledaju bolji. Danas nema pobednikih i poraenih sila, ak ni u istonoj Evropi. M. tirmer (M. Stiirmer) u Bergedorf-u (1993, str. 59) Iako je zemni ideal socijalizma-komunizma propao, problemi koje je trebalo da rei su ostali: besramno korienje socijalne prednosti i preterana mo novca to esto usmerava sam tok dogaaja. A ako globalna lekcija dvadesetog veka ne poslui kao lekovita vakcina, onda ogromni crveni vihor moe da se u potpunosti ponovi. Aleksandar Solenjicin, Neiv York Times, 28. novembar 1993. Za pisca je privilegija da iskusi kraj tri drave: Vajmarske republike, faistike drave i DDR. Pretpostavljam da neu iveti dovoljno dugo da vidim kraj Savezne republike. Hajner Miler (1992, str. 361)

I Kratki Dvadeseti vek okonao se u problemima, za koje niko nije imao, pa ak ni tvrdio da ima, reenja. Dok su itelji fin de siecle-a tapkali kroz globalnu maglu koja ih je okruivala, prema treem milenijumu, jedino to su znali da je izvesno je da se jedna istorijska era zavrila. Malo ta drugo su znali. Tako, prvi put za dva veka, svetu posle 1990. godine je potpuno nedostajao bilo kakav meunarodni sistem ili struktura. Sama injenica da su se posle 1989. godine, pojavila tuceta novih teritorijalnih drava bez ikakvog nezavisnog mehanizma za odreivanje njihovih granica - ak i bez treih strana koje bi bile prihvaene kao dovoljno nepristrasne da deluju kao opti posrednici - govori sama za sebe. Gde je bio konzor- cijum velikih sila koji je nekada uspostavljao, ili bar formalno ratifikovao sporne granice? Gde su bili pobednici Prvog svetskog rata koji su nadgledali preureivanje mape Evrope i sveta, utvrujui granicu ovde, insistirajui na plebiscitu tamo? (Gde su zaista bile one delotvorne meunarodne konferencije tako poznate diplomatama u prolo-

sti, tako razliite od kratkih samita za obraanje publici i fotografisanje koji su sada zauzeli 420 ODRON njihovo mesto?) ta su zaista bile meunarodne sile na kraju milenijuma? Jedina preostala drava koja bi bila priznata kao velika sila u smislu u kom je ta re upotrebljavana 1914. godine bile su SAD. ta je to znailo u praksi, bilo je sasvim nejasno. Rusija je bila svedena na veliinu kakvu je imala sredinom sedamnaestog veka. Nikada od vremena Petra Velikog ona nije bila tako zanemarljiva. Britanija i Francuska su bile svedene na isto regionalni status, to nije bilo prikriveno posedovanjem nuklearnog oruja. Nemaka i Japan su izvesno bile ekonomski velike sile, ali nijedna od njih nije imala potrebu da podri svoje ogromne ekonomske resurse vojnom snagom, na tradicionalni nain, iako niko nije znao ta bi one mogle da poele u nepoznatoj budunosti. Koji je bio meunarodni status nove Evropske unije, koja je teila zajednikoj politici, ali se pokazala spektakularno nesposobnom ak i da glumi da ima tu politiku, za razliku od ekonomskih pitanja. ak nije bilo jasno ni to da li e sve drave, sem nekoliko njih, velike ili male, stare ili mlade, postojati u svom sadanjem obliku u vreme kada dvadeset i prvi vek stigne do svoje prve etvrtine. Ako je priroda igraa na meunarodnoj sceni bila nejasna, takva je bila i priroda opasnosti sa kojima se svet suoavao. Kratki dvadeseti vek je bio vek svetskih ratova, toplih ili hladnih, koje su vodile velike sile i njihovi saveznici po sve apokaliptini- jim scenarijima za masovno unitavanje, scenarija ija je kulminacija bila, u na sreu izbegnutom, nuklearnom holokaustu supersila. Ova opasnost je oigledno nestala. ta god budunost da donese, sam nestanak ili preobraaj svih sem jednog od starih glumaca u toj svetskoj drami, znaio je to da su izgledi za Trei svetski rat stare vrste bili meu onim najmanje verovatnim. Ovo oito nije znailo da je doba ratova bilo na kraju. Ve su osamdesete godine pokazale britansko-argentinskim ratom 1983. godine i iransko-irakim ratom 1980-1988. godine, da su ratovi koji nemaju nikakve veze se globalnom konfrontacijom supersila trajna mogunost. Godine posle 1989. su videle vie vojnih operacija u brojnim delovima Evrope, Azije i Afrike nego to je iko mogao da pamti, mada sve one nisu zvanino klasifikovane kao ratovi: u Iberiji, Angoli, Sudanu i na Rogu Afrike, u eks-Jugoslaviji, Moldaviji, u nekoliko zemalja Kavkaza i Zakavkazja, na uvek eksplozivnom Srednjem istoku, u bivoj sovjetskoj centralnoj Aziji i u Avganistanu. Poto esto nije bilo jasno ko se s kim i zato bori u sve eim situacijama raspadanja i dezintegracije drava, ove aktivnosti se nisu Iako uklapale pod klasian naziv ,,rat, meunarodni ili graanski. Pa ipak itelji regiona o kojima je re teko da su mogli da se oseaju kao da ive u mirnodopsko vreme, posebno onda kada su, kao u Bosni, Tadi- kistanu ili Liberiji, ne tako davno iveli u nesporno mirno vreme. Osim toga, kao to je pokazao Balkan devedesetih godina, nije bilo jasne linije razdvajanja izmeu regionalnih istrebljujuih borbi i prepoznatljivijih ratova starog tipa, u koje su se te borbe sasvim lako mogle da pretvore. Ukratko, globalna opasnost od rata nije nestala. Ona se samo izmenila. Nema sumnje da itelji stabilnih, jakih i povlaenih drava (Evropske unije, za razliku od susedne zone nevolja; Skandinavije, za razliku od bivih sovjetskih obala Baltikog mora) mogu da misle da su oni sami imuni na takvu nesigurnost i klanicu po nesrenim delovima Treeg sveta i biveg socijalistikog sveta, ali ako tako misle, gree. Kriza u delovanju tradicionalne nacionalne drave bila je dovoljna da ih uini ranjivim. Sasvim na stranu od mogunosti da bi se neke drave mogle pocepati ili raspa

PREMA MILENIJUMU 421

sti, jedna velika, a esto nezapaena inovacija druge polovine dvadesetog veka je slabila drave, ako ni zbog ega drugog, ono zato to ih je liavala monopola na efikasnu primenu sile, koji je bio kriterijum za mo drave u svim regionima trajne naseljenosti. Ova inovacija je bila demokratizacija ili privatizacija sredstava za unitavanje, to je preobrazilo perspektive nasilja i razaranja svugde po svetu. Sada je bilo mogue sasvim malim grupama politikih ili kakvih drugih otpadnika da prave poremeaje i da razaraju bilo gde, kako se pokazalo aktivnostima IRA-e u Britaniji i pokuajem da se digne u vazduh Svetski trgovinski centar u Njujorku (1993). Sve do kraja Drugog svetskog rata, cena ovakvih aktivnosti je bila umerena, sem za osiguravajua drutva, poto je nedravni terorizam, nasuprot optoj pretpostavci, bio mnogo selektivniji od bombardovanja u zvaninom ratovanju, ako ne iz drugog razloga onda zato to je njegov cilj (tamo gde ga je imao) bio uglavnom politiki, a ne vojni. Osim toga, uz izuzetak eksplozivnih punjenja, on je obino operisao runim orujem pogodnijim za ubijanje u malim razmerama nego sa masovno ubistvo. Meutim, nema razloga zato ak ni nuklearna oruja, materijal i uputstva za njihovu izradu, to je sve dostuno na svetskom tritu, ne bi mogla biti adaptirana za upotrebu malih grupa. Osim toga, demokratizacija sredstava za razaranje je prilino dramatino poveala trokove dranja neslubenog nasilja pod kontrolom. Tako se britanska vlada, suoena sa oruanim paravojnim snagama katolika i protestanata u Severnoj Irskoj, koje ne broje vie od nekoliko stotina boraca, odrava u toj provinciji uz pomo stalnog prisustva hiljada uvebanih vojnika, osam hiljada naoruanih policajaca i tri milijarde funti godinje. Ono to je vailo za male pobune ili druge oblike domaeg nasilja vailo je jo vie za male sukobe izvan granica jedne zemlje. Nije bilo puno meunarodnih situacija u kojima bi ak i prilino bogate zemlje bile spremne da se bez granica izloe ovakvim trokovima. Nekoliko situacija neposredno nakon Hladnog rata su dramatizovale ova nesluena ogranienja dravne sile, posebno Bosna i Somalija. Ove situacije su takoe bacile svetio na ono to je izgleda postajalo glavni razlog meunarodne napetosti u novom milenijumu, naime ono to se promolilo iz provalije koja se sve bre irila, izmeu bogatih i siromanih delova sveta. Svaki deo je bio ogoren onim drugim. Uspon islamskog fundamentalizma je oito bio pokret ne samo protiv ideologije modernizacije pomou pozapadnjaenja, ve protiv ,,Zapada samog. Nisu sluajno aktivisti takvih pokreta sprovodili svoje ciljeve ometajui posete zapadnih turista, kao u Egiptu, ili ubijajui lokalno zapadnjako stanovnitvo u znaajnom broju, kao u Aliru. I obratno, najvea otrica narodne ksenofobije u bogatim zemljama je bila usmerena prema strancima iz Treeg sveta, a Evropska unija je podigla branu na svojim granicama protiv bujice sirotinje iz Treeg sveta u potrazi za poslom. ak su se i u SAD poeli da pojavljuju znaci ozbiljnog protivljenja de facto tolerisanja neogranienog useljavanja u tu zemlju. Pa ipak, u politikom i vojnom smislu, svaka strana bila je van domaaja druge. U skoro svakom zamislivom otvorenom sukobu izmeu drava Severa i Juga, premona tehnika superiornost i bogatstvo Severa su morali da pobede, kako je uver- ljivo pokazao Zalivski rat 1991. godine. ak ni posedovanje nekoliko nuklearnih projektila od strane neke zemlje Treeg sveta - pod pretpostavkom da ima i sredstva da ih odrava i trasportuje do cilja - po svoj prilici ne bi bilo efikasno sredstvo zastraivanja, poto su zapadne drave, kao to su pokazali Izrael i koalicija u Zalivskom ratu, bile i spremne i kadre da preduzmu preventivne udare protiv neprijatelja koji su

bili suvie slabi da bi bili stvarna pretnja, barem do sada. Sa vojne take gledita, Prvi svet 422 ODRON moe bezbedno da Trei svet smatra onim to je Mao nazivao papirnatim tigrom 65. Pa ipak je tokom poslednje polovine Kratkog dvadesetog veka postajalo sve jasnije da Prvi svet moe da dobija bitke ali ne ratove protiv Treeg sveta, ili bolje reeno, da dobijanje ratova, ak iako je mogue, ne moe da garantuje kontrolu nad takvim teritorijama. Nestala je glavna prednost kolonijalizma, naime to je bila spremnost kolonijalnog stanovnitva da kada je jednom osvojeno, mirno prepusti tome da njim upravlja aica okupatora. Vladanje Bosnom i Hercegovinom nije bio problem za Habzburko carstvo, ali su poetkom devedesetih godina vojni savetnici saveto- vali sve vlade da bi pacifikacija te nesrene ratom raskomadane zemlje iziskivala prisustvo, na neogranieni period, stotina hiljada vojnika, to jest mobilizaciju koja se moe porediti sa mobilizacijom za veliki rat. Somalija je oduvek bila teka kolonija, a jednom je ak bilo potrebno da britanske snage na kratko interveniu pod komandom jednog general-majora, pa ipak Londonu i Rimu nikada nije padalo na pamet da ak i Muhmed ben Abdulah, slavni besni mula predstavlja trajni problem kojim britanske i italijanske kolonijalne vlasti ne mogu da upravljaju. Poetkom devedesetih godina se nekoliko desetina hiljada vojnika SAD i drugih snaga UN posramljeno povuklo kada su se suoili sa mogunou okupacije neodreene duine bez jasnih ciljeva. ak je i amerika sila uzmakla kada se na susednom Haitiju - tradicionalnom satelitu i zavisniku Vaingtona - nala pred jednim lokalnim generalom, voom lokalne armije, koju su Amerikanci naoruali i oblikovali, koji je odbio da dopusti povratak izabranom predsedniku (nevoljno) podravanom od Amerikanaca, i uputio je izazov Amerikancima da okupiraju Haiti. SAD su odbile da jo jednom okupiraju Haiti, kao to su uradile od 1915. do 1934. godine, ne zato to je otprilike hiljadu uniformisanih siledija haianske armije predstavljalo ozbiljan vojni problem, ve zato to jednostavno nisu znale kako da spoljnom silom ree haianski problem. Ukratko, vek se zavrio globalnim neredom ija je priroda bila nejasna, i bez vidljivog mehanizma bilo za okonavanje tog nereda bilo za to da se on dri pod kontrolom.

65 Razlog za ovu nemo nije bio samo u istinskoj dubini i sloenosti svetske krize, ve i u jasnom neuspehu svih programa, starih i novih, da upravljaju poslovima ljudske vrste, ili da u njih unesu poboljanje. Kratki dvadeseti vek je bio era verskih ratova, mada su najmilitantnije i najkrvoednije od njegovih ideologija bile sekularne ideologije iz devetnaestovekovnih godita, kakve su socijalizam i nacionalizam, kojima su zamena za boga bile ili apstrakcije ili politiari oboavani kao boanstva. Verovatno su krajnosti takve verske gorljivosti ve bile u opadanju ak i pre kraja Hladnog rata, ukljuujui i razne kultove linosti, ili bolje reeno, te svetovne vere su od univerzalnih crkava svedene na rasprene rivalske sekte. Uprkos tome, njihova snaga nije se toliko krila u njihovoj sposobnosti da mobiliu emocije srodne onima kod tradicionalnih religija - to ideoloki liberalizam jedva da je ikada i pokuao - ve u njihovom obeanju da e obezbediti trajna reenja za probleme sveta kriza. A ba to je bilo ono to nisu uspele da obezbede kada se vek zavravao.

PREMA MILENIJUMU 423

Kolaps SSSR - a je prirodno prvo privukao panju na neuspeh sovjetskog komunizma, to e rei, na pokuaj da se itava privreda zasnuje na optem dravnom vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju i sveobuhvatno centralno planiranje, bez ikakvog efikasnog pribegavanja tritu ili mehanizmu cena. Svi drugi istorijski oblici socijalistikog ideala su pretpostavljali jednu privredu zasnovanu na drutvenom vlasnitvu nad svim sredstvima za proizvodnju, distribuciju i razmenu (mada ne nuno i na vlasnitvu centralistike drave), i na ukidanju privatnog preduzetnitva i alokacije resursa pomou trine konkurencije. Stoga je ovaj neuspeh takoe podrio i aspiracije nekomunistikog socijalizma, marksistikog ili drugaijeg, ak i pored toga to nijedan od takvih reima nije zapravo tvrdio da je uspostavio socijalistiku privredu. Da li e, ili u kom e obliku, marksizam, to intelektualno opravdanje i nadahnue komunizma nastaviti da postoji pitanje je za raspravu. Meutim jasno je da ako e Marks trajati kao veliki mislilac, u ta se teko moe sumnjati, nije verovatno da e ijedna od verzija marksizma koje su sve formulisane od 1890-ih godina kao doktrine za politiku akciju socijalistikih pokreta opstati u svojoj prvobitnoj formi. Na drugoj strani kontrautopija onoj sovjetskoj je takoe demonstrativno bankrotirala. To je bila teoloka vera u privredu u kojoj alokaciju resursa vri iskljuivo potpuno nesputano trite, u uslovima neograniene konkurencije, to je stanje stvari za koje se verovalo da ne samo to proizvodi maksimum dobara i usluga, ve i maksimum sree, i jedino drutvo koje zasluuje ime sloboda11. Nijedno takvo isto laissez-faire drutvo nikada nije postojalo. Za razliku od sovjetske utopije, na sreu nijedan pokuaj da se uspostavi ultraliberalna utopija nije nainjen pre osamdesetih godina dvadesetog veka. Ultraliberalna utopija je preivela najvei deo Kratkog dvadesetog veka kao princip za kritikovanje i neefikasnosti postojeih privreda i porasta dravne moi birokratije. Najkonzistentniji pokuaj da se to uvede na Zapadu, reim gospoe Taer u Britaniji, iji je ekonomski neuspeh bio opte prihvaena injenica u vreme njenog zbacivanja, morao je da deluje uz izvesni gradualizam. Ipak, kada su injeni pokuaji da se uspostave ovakve laissez-faire privrede koje bi zamenile bive socijalistike privrede sovjetskog tipa za kratko vreme, uz pomo ok terapije koju su preporuivali zapadni savetnici rezultati su bili ekonomski uasni a i drutveno i politiki katastrofalni. Teorije na kojima se zasnivala neoliberalna teologija, iako elegantne imale su malo veze sa stvarnou. Neuspeh sovjetskog modela utvrdio je pristalice kapitalizma u njihovom ubeenju da nijedna privreda ne moe da funkcionie bez berze; neuspeh ultra-liberalnog modela je utvrdio socijaliste u opravdanijem verovanju da su ljudski poslovi, ukljuujui i privredu, bili isuvie vani da bi se prepustili tritu. Neuspeh ovog potonjeg je takoe potvrdio pretpostavku skeptinih ekonomista da nema vidljive povezanosti izmeu ekonomskih uspeha ili neuspeha jedne zemlje i vrsnosti njenih ekonomskih teoretiara.46 Ipak, moe biti da e raspravu u kojoj se kapitalizam i socijalizam
46 Ako se ita moe o tome rei, mogla bi se ak sugerisati i obrnuta povezanost. Austrija nije bila primer ekonomskog uspeha u danima (pre 1938. godine) kada je imala jednu od najistaknutijih kola ekonomskih teoretiara; ona je postala primer uspeha posle Drugog svetskog rata kada je bilo teko setiti se ijednog ekonomiste koji ivi u njoj, a koji ima reputaciju izvan te zemlje. Nemaka, koja je ak odbila da na svojim univerzitetima prizna meunarodnu priznatu vrstu ekonomske teorije, ne izgleda kao da trpi zbog toga. Koliko je korejskih ili japanskih ekonomista citirano u prosenom izdanju American Economic Reviewf Ipak, Skandinavija, socijal-demokratska, prosperitetna i puna meunarodno najuvaenijih ekonomskih teoretiara od kraja devetnaestog veka, moe se navesti kao argument druge strane.

konfrontiraju kao uzajamno iskljuive polarne suprotnosti, budue generacije videti kao 424 ODRON ostatak dvadesetovekovnog Hladnog rata izmeu religija. Moe se ispostaviti da e za trei milenijum ona biti isto onako irelevantna kao to se rasprava izmeu katolika i raznih reformatora iz esnaestog i sedamnaestog veka o tome iz ega se sastoji pravo hrianstvo, pokazala irelevantnom u osamnaestom i devetnaestom veku. Ozbiljnije od ovog oiglednog sloma ta dva polarna ekstrema je dezorijentacija onoga to bi se moglo nazvati srednjim ili meovitim programima i politikama, koji su rukovodili najimpresivnijim ekonomskim udima ovog veka. Oni su pragmatino kombinovali javno i privatno, trite i planiranje, dravu i biznis, onako kako su nala- gale prilike i lokalna ideologija. Problem se tu ne nalazi u primeni neke intelektualno primamljive ili upeatljive teorije, bilo da je ona u teoriji odbranjiva ili ne, jer je snaga ovih programa bio praktian uspeh a ne intelektualna koherentnost. Problem je nastao erozijom tog praktinog uspeha. Decenije krize su pokazale ogranienja razliitih politika Zlatnog doba, a da nisu - do sada - stvorile ubedljive alternative. One su takoe razotkrile nepredviene, a dramatine drutvene i kulturne posledice ere svetske ekonomske revolucije posle 1945. godine, kao i njihove potencijalno katastrofalne ekoloke posledice. Ukratko, decenije krize su otkrile da su ljudske kolektivne institucije izgubile kontrolu nad kolektivnim posledicama ljudskog delovanja. U stvari, intelektualna privlanost koju je imala kratkotrajna moda neoliberalne utopije se moe delom objasniti ba time to je ta utopija upravo imala svrhu da zaobie kolektivne ljudske odluke. Pustimo svakog pojedinca da sledi svoja zadovoljstva bez stega i kakav god da je rezultat, to e biti najbolje to moe da se postigne. Svaki alternativni kurs, neuverljivo je dokazivano, bio je gori. Ako su se programatske ideologije roene u Doba revolucije i devetnaestom veku nale u nedoumici na kraju dvadesetog veka, najdrevniji vodii za zbunjene ovoga sveta, tradicionalne religije, nisu se pokazale kao ubedljiva alternativa. Zapadne religije su bile u meteu, ak i u ono nekoliko zemalja - koje su udnom anomalijom predvodile SAD - gde je pripadnitvo crkvama i esto pohaanje verskih rituala jo uvek bilo uobiajeno (Kosmin/Lachmann, 1993). Ubrzalo se opadanje raznih protestantskih denominacija. Crkve i kapele, izgraene na poetku veka, na njegovom kraju su stajale prazne, ili su prodavane da budu upotrebljene u druge svrhe, ak i u zemljama kao to je Vels, gde su pomogle u oblikovanju nacionalnog identiteta. Kao to smo videli, od ezdesetih godina je opadanje rimskog katolicizma ubrzano. ak i u eks- komunistikim zemljama gde je Crkva uivala tu prednost to je bila simbol opozicije duboko nepopularnim reimima, postkomunistike katolike ovce su pokazivale istu tendenciju da odlutaju od pastira kao i drugde. Posmatrai religije su katkad vero- vali da mogu da opaze povratak veri u postsovjetskom regionu pravoslavnog hrian- stva, ali na kraju veka nema verodostojnih dokaza za to, mada taj pokret nije bio nemogu, on nije bio jak. Sve manje ljudi je slualo razne hrianske doktrine, kakve god da su vrline tih doktrina. Opadanje i propast tradicionalnih religija nisu bili nadoknaeni, barem ne u urbanim drutvima razvijenog sveta, rastom militantno sektakih religija, ili usponom novih kultova i kultnih zajednica, a jo manje oevidnom eljom mnogih ljudi da izbegnu iz sveta koji nisu mogli ni razumeti ni kontrolisati, u razna verovanja iju je glavnu snagu inila ba njihova iracionalnost. Javna vidljivost ovakvih sekti, kultova i verovanja ne bi trebalo da odvrati panju od relativno slabe podrke koju su uivali. Nije vie od 3-4 procenta britanskih Jevreja pripadalo bilo kakvoj ultra ortodoksnoj sekti

PREMA MILENIJUMU 425

ili grupi. Ne vie od 5 odsto amerikog odraslog stanovnitva je pripadalo militantnim i misionarskim sektama (Kosmin, Lachmann, 1993, str. 15-16).47 U Treem svetu i na njegovim marginama situacija je bila stvarno drugaija, uvek uz izuzetak ogromnog stanovnitva Dalekog istoka, koje je konfuijanska tradicija uinila imunim na zvaninu religiju tokom vie milenijuma, mada ne i na nezva- nine kultove. U Treem svetu se zaista moglo oekivati da religijske tradicije, iz kojih se sastojao nain na koji je narod mislio o svetu, postanu istaknute na javnoj sceni, onda kada je obian narod postao akter na toj sceni. To je ono to se deavalo u poslednjim decenijama veka, dok su sekularizovane modernizatorske manjinske elite, koje su vodile svoje zemlje u moderni svet, bivale marginalizovane (videti poglavlje 12). Privlanost politizovane religije bila je tim vea zbog toga to su stare religije bile, skoro po definiciji, neprijatelji zapadne civilizacije, koja je bila uzronik socijalnih poremeaja, i neprijatelji bogatih i bezbonih zemalja, na koje su gledali vie nego ikada, kao na eksploatatore bede u siromanom svetu. To to su lokalne mete ovakvih pokreta bili pozapadnjaeni bogatai sa njihovim mercedesima i emancipovanim enama, davalo je ovakvim pokretima primesu klasne borbe. Oni su na Zapadu postali poznati (pogreno) pod imenom fundamentalizam 44. Kako god da im je pomodno ime, gledali su unazad, prema jednostavnijem i stabilnijem i shvatljivijem dobu izmiljene prolosti. Poto nije bilo naina za povratak na takvu jednu eru, i poto ove ideologije nisu mogle nita relevantno da kau o stvarnim problemima drutava potpuno razliitim od, recimo, pastirskih nomada drevnog Srednjeg istoka, one nisu mogle da prue uputstva za ove probleme. One su bile simptomi onoga to je dovitljivi Belija Karl Kraus govorio za psihoanalizu: Bolest koja je trebalo da bude lek 44. Ovo je takoe bio sluaj i sa amalgamom slogana emocija - koji se teko moe nazvati ideologijom - koji je cvetao na ruevinama starih institucija i ideologija, umnogome na nain na koji je korov kolonizovao ruevine evropskih gradova nakon padanja bombi u Drugom svetskom ratu. Taj amalgam je bio ksenofobija i politika identiteta. Odbacivati neprihvatljivu stvarnost ne znai nuno formulisati, a kamoli obezbediti reenje za probleme te stvarnosti (videti poglavlje 14/vi). U stvari, ono to je bilo najblie politikom programu u kome se ogleda takav pristup, vilsonovsko-lenjinov- ski pravo na samoopredejenje44 za po pretpostavci homogene etniko-lingvistiko- -kulturne nacije44 se oito svelo na divljatvo i tragini apsurd kako se pribliavao novi milenij um. Ranih devedesetih, moda pri put, racionalni posmatrai, nezavisni od politike (osim onih iz specifinih grupa nacionalnih aktivista), su poeli javno da predlau naputanje prava na samoopredeljenje.48 Nije prvi put, kombinacija intelektualne nitavnosti i snanih, ak oajnikih emocija bila politiki mona u vremenima krize, nesigurnosti i - irom velikih delova
47 Uraunao sam u ove sekte one koji sebe opisuju kao pentakostalce, Hristovu crkvu, Jehovine svedoke, Adventiste sedmoga dana, Boije skuptine, Crkvu svetosti, Ponovo roene i Harizmatine". 48 Up. predvianje iz 1949. godine jednog prognanog ruskog antikomuniste, Ivana Iljina (18821954), koji je predvideo posledice nemogueg pokuaja rigorozne etnike i teritorijalne podele" postboljevike Rusije. Po najumerenijoj pretpostavci imaemo niz odvojenih drava od kojih nijedna nema nespornu teritoriju, niti vladu sa autoritetom, niti zakone, niti sudove, niti vojsku, niti etniki definisano stanovnitvo. Prazne nazive. Nove drave e se lagano uobliavati tokom narednih decenija, separacijom ili dezintegracijom. Svaka od njih vodie dugu borbu oko teritorije i stanovnitva sa svojim susedima, u onome to e zapravo biti beskrajna serija graansih ratova unutar Rusije" (citirano u Chiesa, 1993, str. 34, 36-37).

planete - drava i institucija koje se raspadaju. Kao meduratni pokreti nezadovoljnika koji 426 ODRON su stvorili faizam, versko-politiki protesti Treeg sveta i glad za sigurnim identitetom i drutvenim redom u svetu koji se dezintegrie (pozivu na zajednitvo" se obino pridruuje poziv na zakon i red) obezbedili su plodno tlo na kome su mogle da rastu efikasne politike snage. One su zauzvrat mogle da svrgavaju stare reime i da postaju novi reimi. Ipak, verovatnoa da e stvoriti reenja za novi milenijum nije bila vea nego verovatnoa da je faizam mogao da proizvede reenja za Doba katastrofa. Na kraju Kratkog dvadesetog veka ak nije bilo jasno jesu li ti pokreti u stanju da stvore organizovane nacionalne masovne pokrete one vrste koja su neke faizme uinila politiki monim jo i pre nego to su stekli odluujue oruje dravne prisile. Njihova glavna prednost je verovatno bio imunitet na akademsku ekonomiju i na anti- dravnu retoriku liberalizma poistoveenog sa slobodnim tritem. Ako bi takvi politiari diktirali renacionalizaciju neke industrije, ne bi bili odvraani argumentima suprotne strane, posebno onda kada ih ne bi razumeli. Pa ipak, iako su oni bili spremni da uine bilo ta, nisu znali vie od bilo koga drugog ta treba da se radi. III Naravno, to ne zna ni autor ove knjige. Pa ipak neke dugorone tendencije razvoja su tako jasne, da nam omoguavaju da skiciramo i plan za neke od velikih problema sveta, i bar neke od uslova za njihovo reavanje. Dva centralna, a na dugi rok odluujua problema su demografski i ekoloki. Uglavnom se oekuje da se svetsko stanovnitvo koje esplozivno raste od sredine dvadesetog veka, stabilizuje na oko deset milijardi ljudskih bia, ili na petostrukom broju u odnosu na 1950. godinu, u nekom trenutku oko 2030. godine, zbog opadanja stope raanja u Treem svetu. Ako se ova prognoza pokae netanom, sve opklade o budunosti e propasti. ak iako se pokae priblino realistina, postavie problem, koji dosada nikada nije postojao u globalnim srazmerama, toga kako odrati stabilnu svetsku populaciju, ili, to je verovatnije, populaciju koja varira oko uravnoteenog, ili blago rastueg (ili opadajueg) trenda. (Dramatian pad u broju svetskih stanovnika, koji nije verovatan, ali se moe zamisliti, proizveo bi dodatne komplikacije.) Meutim, stabilni ili ne, predvidljivi pokreti svetskog stanovnitva e sigurno uveati neravnoteu izmeu razliitih regiona sveta. U celini, kao u Kratkom dvadesetom veku, bogate i razvijene zemlje e biti one ije e se stanovnito prvo stabilizovati, ili se ak nee obnavljati, kao to se nekoliko takvih zemalja nije obnavljalo tokom devedesetih godina. Okruene siromanim zemljama sa ogromnim armijama mladih, koji vape za skromnim poslovima u bogatom svetu, poslovima koji oveka ine bogatim po standardima El Salvadora ili Maroka, ove zemlje mnogobojnih starih graana i malobrojne dece suoie se sa izborom izmeu toga da dopuste masovnu imigraciju (to je stvaralo politike nevolje kod kue), toga da podignu barikade protiv imigranata koji su im potrebni (to moe na dui rok biti nesprovodivo), ili da pronau neku drugu formulu. Najverovatnija formula je bila odobravanje privremenog i uslovnog useljavanja, ime se strancima nisu davala socijalna i politika prava graana, to jest, stvaranje u sutini drutva neravnopravnih. To se moe kretati od drutava otvorenog aparthejda poput onih u Junoj Africi i Izraelu (koja opadaju u nekim delovima sveta, ali nikako nisu iskljuena u drugim), do neformalne tolerancije imigranata koji nemaju zahteve

PREMA MILENIJUMU 427

prema zemlji koja ih je primila, jer je jednostavno vide kao mesto gde s vremena na vreme zarauju novac dok u osnovi ostaju ukorenjeni u svojoj domovini. Transport i komunikacije kasnog dvadesetog veka, kao i ogroman jaz u prihodima koji se mogu zaraditi u bogatim i siromanim zemljama, uinili su da ova vrsta dvojne egzistencije bude vie mogua nego ranije. Da li to ini razdore domaih i stranaca manje zapaljivim, i dalje je predmet spora izmeu veitih optimista i skeptika bez iluzija. Ne moe biti mnogo sumnje u to da e ovi razdori biti vaan inilac nacionalne i globalne politike u sledeim decenijama. Ekoloki problemi, iako su na dugi rok odluujui, nisu bili tako neposredno eksplozivni. Ovim se oni ne potcenjuju, ak iako je od vremena kada su uli i u drutvenu svest i javnu raspravu tokom sedamdesetih godina, postojala tendencija da se o njima pogreno raspravlja kao o predstojeoj apokalipsi. Pa ipak, injenica da efekat staklene bate moda nee do 2000. godine prouzrokovati poveanje prosenog nivoa mora dovoljno veliko da podavi sav Banglade i Holandiju, ili da svakodnevni gubitak nepoznatog broja ivotinjskih i biljnih vrsta nije bez presedana, nije razlog za spokojstvo. Stopa ekonomskog rasta poput one u drugoj polovini Kratkog dvadesetog veka, ako beskrajno potraje (pod pretpostavkom da je to mogue), mora da ima nepovratne i katastrofalne posledice za ivotnu sredinu ove planete, ukljuujui i ljudsku vrstu, koja je deo te sredine. Ona nee unititi planetu ili je uiniti apsolutno nepodobnom za ivot, ali e sigurno promeniti strukturu ivota u biosferi, i uiniti biosferu nenastanjivom za ljudsku vrstu kakvu poznajemo, u bilo kom broju nalik na dananje brojno stanje. Osim toga, stopa po kojoj je moderna tehnologija poveala kapacitet nae vrste da menja okolinu je takva, da ak i ako pretpostavimo da se ne ubrzava, vreme koje je na raspolaganju za bavljenje tim problemom se mora meriti decenijama, a ne vekovima. U vezi sa odgovorom na ovu ekoloku krizu koja se pribliava, samo se tri stvari mogu rei sa razumnom izvesnou. Prvo, odgovor mora biti globalan, a ne lokalan, ak iako je jasno da bi se dobilo vie vremena ako bi se najvei pojedinani izvor svetskog zagaenja, onih 4 odsto svetskog stanovnitva koje naseljava SAD, opteretilo realnijom cenom benzina koje troi. Drugo, to da cilj ekoloke politike mora da bude i radikalan i realan. Trina reenja, tj. ukljuivanje trokova ekoloke zatite u cenu koju potroai plaaju za robe i usluge, nije ni jedno od toga dvoga. Kao to pokazuje primer SAD, ak i skroman pokuaj da se povea porez na energiju u toj zemlji moe da stvori nesavladive politike tekoe. Iskustvo sa cenama nafte posle 1973. godine dokazuje to, da u drutvu slobodnog trita, efekat dvana- estostrukog ili petnaestostrukog poveanja cene energije nije smanjenje korienja energije, ve njeno efikasnije korienje, dok ohrabruje ogromno investiranje u nove ekoloki sumnjive izvore neobnovljivog fosilnog goriva. To bi zauzvrat opet smanji lo cene i ohrabrilo rasipniju upotrebu. S druge strane, predloi kao onaj o svetu nultog rasta, a kamoli fantazije kao to je povratak na tobonju primitivnu simbiozu oveka i prirode, bili su sasvim neizvodljivi. Nulti rast bi pod sadanjim uslovima zamrzao sadanje nejednakosti meu zemljama sveta, to je situacija snoljivija za prosenog stanovnika vajcarske nego za prosenog stanovnika Indije. Nije sluajno to glavna podrka ekolokoj politici dolazi iz bogatih zemalja i od bogatih i srednjih klasa u svim zemljama (sa izuzetkom biznismena koji se nadaju da naprave novac zagaujuim aktivnostima). Siromani, koji se mnoe i koji su nezaposleni, eleli su vie, a ne manje razvoja".

Pa 428 ODRONipak, bogati ili ne, pristalice ekoloke politike su bile u pravu. Razvojna stopa mora biti svedena na neto to je odrivo" na srednji rok - ovaj pojam je bio zgodno besmislen - a na dugi rok e se morati uspostaviti ravnotea izmeu oveanstva, (obnovljivih) resursa koje troi i efekta njegovih aktivnosti na okolinu. Niko nije znao, a malobrojni su bili oni koji su se usuivali da spekuliu o tome kako to da se uradi, i na kom nivou stanovnitva, tehnologije i potronje bi takva jedna trajna ravnotea bila mogua. Nauna ekspertiza nesumnjivo moe da ustanovi ta je potrebno da se uini da bi se izbegla jedna nepovratna kriza, ali problem uspostavljanja takve ravnotee nije bio problem nauke i tehnologije, ve politiki i drutveni problem. Ipak je jedna stvar bila nesumnjiva. Ta ravnotea bi bila nespojiva sa svetskom privredom zasnovanom na neogranienoj jurnjavi za profitom, sa preduzeima koja su po definiciji posveena tom cilju i koja se nadmeu jedno s drugim na globalnom svetskom tritu. Sa ekoloke take gledita, ako oveanstvo ima nekakvu budunost, kapitalizam iz Decenija krize ne bi mogao da ima nikakvu. IV Ako se posmatraju izolovano, problemi svetske privrede su, uz jedan izuzetak, manje ozbiljni. ak i preputena sama sebi, privreda e nastaviti da raste. Ako ieg ima u Kondratijevoj periodizaciji (videti poglavlje 3), svetska privreda bi trebalo da stupi u jo jednu eru prosperitetne ekspanzije pre kraja milenijuma, mada bi to moglo biti ometeno na neko vreme propratnim efektima dezintegracije sovjetskog socijalizma, padanjem delova sveta u anarhiju i rat, a moda i preteranim predavanjem slobodnoj trgovini, kojom su ekonomisti skloniji da se zanesu nego ekonomski istoriari. Uprkos tome, polje za ekspanziju je bilo ogromno. Zlatno doba, kao to smo videli, bilo je prvenstveno veliki skok razvijenih trinih privreda" napred, moda nekih dvadeset zemalja naseljenih sa oko est stotina miliona stanovnika (1960). Globalizacija i meunarodna preraspodela proizvodnje e nastaviti da uvode u svetsku privredu vei deo preostalih est hiljada milijardi ljudi. ak su i uroeni pesimisti morali da priznaju da je to bila ohrabrujua perspektiva za poslovanje. Glavni izuzetak je, naoko nepovratno, irenje ponora izmeu bogatih i siromanih zemalja sveta, proces koji je neto ubrzan katastrofalnim uticajem osamdesetih godina na vei deo Treeg sveta, pauperizacija mnogih ekssocijalistikih zemalja. Poto nema spektakularnog pada u stopi rasta stanovnitva Treeg sveta, taj jaz izgleda kao da e da nastavi da se iri. Verovanje, koje slede neoklasini ekonomisti, da e nesputana meunarodna trgovina omoguiti siromanijim zemljama da se primaknu bogatijim, u potpunom je neskladu sa istorijskim iskustvom kao i sa zdravim razumom.49 Svetska privreda u kojoj se za ivot cele jedne generacije razvija takva sve vea nejednakost, skoro je neizbeno akumulirala budue nevolje. Meutim, ekonomske aktivnosti u svakom sluaju ne mogu da postoje izolovano od svog konteksta i posledica. Kao to smo videli, tri aspekta svetske privrede u kasnom dvadesetom veku daju razloga za uzbunu. Prvo, tehnologija nastavlja da istiskuje ljudski rad iz proizvodnje dobara i usluga, a da ne obezbeuje niti dovoljno posla
49 Primeri uspenih izvozno orijentisanih industrijalizacija Treeg sveta koji se obino navode Hong Kong, Singapur, Tajvan i Juna Koreja - predstavljaju manje od 2 odsto stanovnika Treeg sveta.

PREMA MILENIJUMU 429

iste vrste za one koje je odbacila, niti garantuje stopu ekonomskog rasta dovoljnu da ih absorbuje. Vrlo su malobrojni posmatrai koji na Zapadu ozbiljno oekuju ak i privremeni povratak na punu zaposlenost Zlatnog doba. Drugo, iako je radna snaga ostala glavni proizvodni faktor, globalizacija privrede pomera industriju iz njenih starih centara u bogatim zemljama sa visokim cenama rada u zemlje ija su glavna prednost, pod uslovom da su druge stvari iste, bile jeftine ruke i glave. Iz toga moraju uslediti jedna ili dve posledice: transfer poslova iz regiona visokih, u regione niskih nadnica i (po principu sobodnog trita) opadanje nadnica u regionima visokih nadnica pod pritiskom svetske konkurencije. Stare industrijske zemlje poput Britanije bi stoga mogle krenuti u pravcu toga da same postanu privrede sa jeftinom radnom snagom, mada uz socijalne eksplozivne rezultate i uz malu verovatnou da bi mogla da se na toj osnovi nadmee sa novoindustrijalizovanim zemljama (NIC). U istoriji se takvim pritiscima suprotstavljalo dravnom akcijom - na primer, protekcionizmom. Meutim, a to je bio trei zabrinjavajui aspekt fin de-siecle svetske privrede, njen sopstveni trijumf, a i trijumf ideologije istog slobodnog trita, su oslabili, pa ak i uklonili veinu instrumenata za upravljanje socijalnim efektima ekonomskih potresa. Svetska privreda je bila sve monija nekontrolisana maina. Da li se mogla kontrolisati, a ako jeste, ko je to mogao da radi? Ovo je postavljalo i ekonomske i socijalne probleme, mada oigledno mnogo direktnije u nekim zemljama (na primer, Velikoj Britaniji) nego u drugim (na primer Junoj Koreji). Ekonomska uda Zlatnog doba su poivala na realnim dohocima koji su rasli u razvijenim trinim privredama" jer su privredama masovne potronje bile potrebne mase potroaa sa dovoljnim prihodima za kupovinu trajnih potronih dobara. 50 Veina ovih prihoda bila je zaraena kao nadnice na tritu radne snage sa visokim nadnicama. Sada su te nadnice bile u opasnosti, mada je masovna potronja bila vanija nego ikad za privredu. Naravno, u bogatim zemljama je masovno trite stabilizo- vano pomeranjem radne snage iz industrije u tercijarna zanimanja, gde je zaposlenost u celini bila stabilnija, i pomou ogromnog porasta u transferima plaanja (uglavnom socijalnoj i zdravstvenoj zatiti). Ovi su predstavljali oko 30 odsto zdruenog drutvenog proizvoda zapadnih razvijenih zemalja krajem osamdesetih godina. Dvadesetih godina su verovatno stajali na manje od 4 odsto drutvenog proizvoda (Bairoch, 1993, str. 174). Ovo moe da objasni zato slom njujorke berze 1987. godine, najvei od 1929. godine, nije vodio do svetske recesije poput one iz tridesetih godina. Meutim, ba su ta dva stabilizatora sada bila uzdrmana. Dok se Kratki dvadeseti vek zavravao, zapadne vlade i ekonomska ortodoksija su se sloili da je cena drutvene socijalne zatite i brige bila previsoka i da se mora smanjiti, a masovno smanjenje zaposlenosti u dotada najstabilnijem sektoru tercijarnih zanimanja - dravnoj slubi, bankarstvu i finansijama, tehnoloki suvinom masovnom kancelarijskom radu - je postalo uobiajeno. To nisu bile neposredne opasnosti za svetsku privredu, sve dok je relativno opadanje na starim tritima bilo nadoknaivao ekspanzijom u ostatku sveta, ili sve dotle dok je globalni broj onih sa rastuim realnih dohocima rasta bri od broja ostalih. Brutalno reeno, ako je svetska privreda mogla da odbaci manji50 Nije bilo dovolno shvaeno da su sve razvijene zemlje sem SAD slale manji deo svog izvoza Treem svetu 1990. nego 1938. godine. Zapadne zemlje (ukljuujui SAD) su tamo slale manje od petine svog izvoza 1990. godine (Bairoch, 1993, Tabela 6. 1, str. 75)

nu siromanih zemalja kao ekonomski neinteresantne i beznaajne, ona je to isto mogla da 430 ODRON uradi i sa vrlo siromanima unutar bilo koje zemlje, sve dok je broj potencijalno zanimljivih potroaa bio dovoljno velik. Posmatrano sa bezlinih vrhova sa kojih poslovni ekonomisti i korporacijske knjigovoe nadgledaju scenu, kome je potrebno onih 10 odsto amerikih stanovnika ija su realna primanja po satu od 1979. godine opala i do 16 odsto? Opet, u globalnoj perspektivi koja je implicitna u modelu ekonomskog liberalizma, nejednakosti u razvoju su irelevantne sve dok se ne moe pokazati da one globalno proizvode vie negativnih od pozitivnih rezultata.51 S te take gledita nema ekonomskog razloga, zato Francuska ne bi, ako poreenje cena tako kae, obustavila svoju celokupnu poljoprivrednu proizvodnju i uvozila svu svoju hranu, ili zato ne bi, ako bi to bilo tehniki mogue, kao i isplativo, svi svetski televizijski programi bili proizvoeni u Meksiko Sitiju. Meutim ovo gledite ne bi bez rezervi prihvatili oni koji ive u nacionalnoj privredi, kao ni oni koji ive u globalnoj privredi; to e rei, sve nacionalne vlade i veina stanovnika njihovih zemalja. Posebno zato to ne moemo da izbegnemo socijalne i politike posledice svetskih potresa. Kakva god da je priroda ovih problema, jedna neograniena i nekontrolisana globalna privreda slobodnog trita nije mogla da obezbedi njihovo reenje. Ako ni zbog ega drugog, takva privreda je verovatno pogoravala takve procese kao to je porast trajne nezaposlenosti ili nedovoljne zapolenosti, jer je racionalni izbor biznisa usmere- nog na profit bio pod a) sasei broj zaposlenih to je mogue vie, poto su ljudska bia skuplja od kompjutera i pod b) sasei poreze za socijalnu zatitu (ili bilo koje druge poreze) to je mogue vie. Niti je bilo ijednog dobrog razloga za pretpostavku da bi globalna privreda slobodnog trita reila takve probleme. Sve do sedamdesetih godina dvadesetog veka nacionalni i svetski kapitalizam nikada nije delovao pod takvim uslovima, ili ako jeste, nije nuno od toga imao koristi. Za devetnaesti vek se barem moe dokazivati da se nasuprot klasinom modelu, slobodna trgovina poklopila a verovatno je bila glavni uzrok depresije, a da je protekcionizam verovatno bio glavni uzrok razvoja veine dananjih razvijenih zemalja11 (Bairoch, 1993, str. 164). Sto se tie dvadesetog veka, njegova ekonomska uda nisu postizana pomou laissez-faire ve protiv njega. Stoga je bilo verovatno da moda ekonomske liberalizacije i marketizacije 11 koja je dominirala osamdesetim godinama i koja je dostigla vrhunac ideolokog samozadovoljstva nakon kolapsa sovjetskog sistema, nee dugo trajati. Kombinacija svetske krize poetkom devedesetih godina i spektakularan neuspeh ovakve politike kada je primenjena kao okterapija11 u ekssocijalistikim zemljama, ve je prouzroila zadnje misli kod nekih bivih entuzijasta - ko bi oekivao da ekonomski konsultanti 1993. godine objave moda je na kraju krajeva, Marks bio u pravu?11 Ipak, dve velike prepreke su stajale na putu povratka ka realizmu. Prva je bila odsustvo uverljive pretnje za sistem, kakvima su se nekada inili komunizam i postojanje SSSR-a ili - na drugaiji nain - nacistiko osvajanje Nemake. Oni su, kao to je ova knjiga pokuala da dokae, pruili inicijativu kapitalizmu da se sam reformie. Kolaps SSSR-a, opadanje i fragen- tacija radnike klase i njenih pokreta, vojna beznaajnost Treeg sveta u konvencionalnom ratu, svoenje stvarno siromanih u razvijenim zemljama na manjinsku potklasu11 - sve to je umanjilo inicijativu za reformu. Uprkos tome, uspon pokreta krajnje desnice i neoekivano oivljavanje podrke naslednicima starog reima u
51

U stvari, to se esto moe pokazati.

PREMA MILENIJUMU 431

ekskomunistikim zemljama, bili su signali upozorenja, i do poetka devedesetih godina su jo jednom posmatrani kao takvi. Druga prepreka je bio sam proces globaliza- cije koji je bio pojaan razgradnjom nacionalnih mehanizama za zatitu rtava globalne svetske slobodne privrede od socijalne cene onoga to je sa ponosom opisivano kao sistem za stvaranje bogatstva... koji se sada svugde smatra najefikasnijim sistemom koje je oveanstvo izumelo. Jer, u istom uvodniku u Financial Times-u (24/12/93) se priznaje On je meutim nesavrena sila... Oko dve treine svetskog stanovnitva dobija male ili nikakve koristi od brzog ekonomskog rasta. U razvijenom svetu, najnia etvrtina ljudi koji zarauju je pre doivela pogoranje nego poboljanje." Kako se milenijum pribliavao, bilo je sve jasnije da centralni zadatak ovog vremena nije da likuje nad leom sovjetskog komunizma, ve da jo jednom razmotri ugraene nedostatke kapitalizma... Kakve promene u sistemu e iziskivati uklanjanje tih nedostataka? Da li e nakon njihovog uklanjanja to jo uvek biti isti sistem? Jer, kao to je Jozef Sumpeter zapazio, apropo ciklinih fluktuacija kapitalistike privrede, one nisu kao krajnici, odvojene stvari koje se mogu zasebno tretirati, ve su kao udarac srca, od sutinske vanosti za ceo organizam koji ih ispoljava" (Schumpter, 1939,1, v). V Neposredna reakcija zapadnih komentatora na kolaps sovjetskog sitema bila je da je on ratifikovao trajni trijumf i kapitalizma i liberalne demokratije, dva koncepta ijem su meanju bili skloni manje prefinjeni severnoameriki posmatrai sveta. Mada kapitalizam sigurno nije bio u najboljoj formi na kraju Kratkog dvadesetog veka, komunizam sovjetskog tipa je nesumnjivo bio mrtav, a bilo je sasvim neverovatno da oivi. S druge strane, nijedan ozbiljan posmatra poetkom devedesetih godina nije mogao da bude onoliko samopouzdan u vezi sa liberalnom demokratijom, kao u vezi sa kapitalizmom. Najvie to se moglo predvideti sa nekakvom pouzdanou (moda sa izuzetkom boanski nadahnutih fundamentalistikih reima) bilo je to da e praktino sve drave i dalje proglaavati svoju duboku privrenost demokratiji, da e orga- nizovati izbore neke vrste, uz nekakvo tolerisanje ponekad samo nominalne opozicije, dok e pojmu demokratije davati svoja sopstvena znaenja.52 Zaista, najoigledija stvar u vezi sa politikom situacijom drava u svetu je bila nestabilnost. U veini drava anse za preivljavanje postojeih reima u toku sledeih deset ili petnaest godina, po najoptimistikijim proraunima, nisu bile dobre. ak i tamo gde su zemlje imale relativno predvidljiv vladajui sistem, kao na primer, Kanada, Belgija ili panija, njihovo postojanje kao jedinstvenih drava u sledeih deset - petnaest godina moe biti neizvesno, pa e dakle, takva biti i priroda moguih nasleenih reima u njima, ako ih bude bilo. Ukratko, politika nije bila polje koje je ohrabrivalo futurologiju.
52 Tako je jedan singapurski diplomata dokazivao da zemlje u razvoju mogu imati koristi od odgaanja" demokratije, ali da e ona kada stigne, biti manje permisivna nego ona zapadnog tipa; vie autoritarna, sa naglaskom na optem dobru a ne na individualnim pravima; esto sa jednom dominantnom partijom; i skoro uvek sa centralizovanom birokratijom i jakom dravom".

Uprkos tome, izdvajaju se neke crte globalnog politikog pejzaa. Prva je, kao to 432 ODRON je ve reeno, slabljenje nacionalne drave, centralne politike ustanove od Doba revolucije, i zbog svog monopola na drutvenu silu i zakon, i zbog toga to je drava predstavljala delatno polje za najvei deo politike akcije. Nacionalna drava je nagrizana iz dva pravca, odozgo i odozdo. Ona je naglo gubila mo i funkciju pred raznim nadnacionalnim tvorevinama, i to zaista u apsolutnom pogledu, budui da je raspad velikih drava i carstava proizveo mnotvo manjih drava, isuvie slabih da se same brane u eri meunarodne anarhije. Ona je takoe, kao to smo videli, gubila svoj monopol na efikasnu silu i svoje istorijske privilegije unutar svojih granica, o emu svedoi uspon privatnog obezbeenja i zatite i uspon privatnih kurirskih servisa koji konkuriu poti, kojom su do tada faktiki svugde upravljala dravna ministarstva. Ovaj razvoj nije uinio dravu ni suvinom ni neefikasnom. Zaista, u nekim pogledima je kapacitet drave da motri i kontrolie aktivnosti svojih graana bio ojaan tehnologijom, poto su sada praktino sve njihove finansijske i administrativne transaskcije (uz izuzetak nekih malih gotovinskih plaanja) sada verovatno bile zabeleene u nekom kompjuteru a sva njihova komunikacija (osim komunikacije licem u lice u otvorenom prostoru) je sada mogla da bude prislukivana i snimana. Pa ipak, njeno dranje se promenilo. Od osamnaestog, pa sve do druge polovine dvadesetog veka, nacionalna drava je skoro neprestano proirivala svoj delokrug, svoje moi i funkcije. To je bio sutinski aspekt modernizacije11. Bilo da su vlade bile liberalne, konzervativne, socijaldemokratske, faistike ili komunistike, na vrhuncu ovog trenda su aktivnosti modernedrave skoro iskljuivo odreivale (osim za vreme meudravnih sukoba) parametre ivota svojih graana. ak je i uticaj globalnih sila, kakve su svetske ekonomske recesije i bumovi, do graana stizao filtriran kroz politiku i institucije njihove drave.53 Na kraju veka nacionalna drava je bila u defanzivi pred svetskom privredom koju nije mogla da kontrolie; pred institucijama koje je konstruisa- la da bi izleila sopstvene meunarodne slabosti, kao to je Evropska unija; pred oitom finansijskom nesposobnou da odri pruanje usluga svojim graanima na ta se tako samopouzdano obavezala pre nekoliko decenija; protiv nesposobnosti da odri ono to je po njenim sopstvenim kriterijumima, bila njena glavna funkcija: odravanje javnog zakona i reda. Sama injenica da je tokom ere rasta, drava preuzela i centra- lizovala tolike funkcije, i da je sebi postavila tako ambiciozne standarde javnog reda i kontrole, uinila je njenu nesposobnost da ih odri, dvostruko bolnijom. Pa ipak, drava, ili neki drugi oblik drutvenog autoriteta koji predstavlja drutveni interes, bila je neophodnija nego ikada ako se elelo suprotstaviti socijalnim nepravdama trine privrede, pa ak - kao to su pokazale reforme kapitalizma ezdesetih godina - ako je ekonomski sistem trebalo da zadovoljavajue dejstvuje. Bez nekakve dravne alokacije i preraspodele nacionalnog dohotka, ta bi se na primer desilo narodima u starim razvijenim zemljama, ija privreda poiva na relativno sve manjoj osnovi onih koji zarauju dohodak, stisnutih izmeu sve vie onih iji rad nije potreban visokotehnolokoj privredi i sve veeg udela starih koji ne privreuju? Bilo je apsurdno dokazivati da graani Evropske zajednice iji je udeo po stanovniku u ukup53 Tako Bajroh sugerie da se razlog zato je vajcarski drutveni proizvod po stanovniku opao tokom tridesetih godina dok je vedski rastao - uprkos injenici da je velika recesija bila mnogo manje otra u Svajcarskoj - uglavnom objanjava irokim opsegom socijalno-ekonomskih mera koje je preduzela vedska vlada i nedostatkom intervencije vajcarskih federalnih vlasti" (Bairoch, 1993, str. 9)

PREMA MILENIJUMU 433

nom nacionalnom dohotku porastao za 80 odsto od 1970. do 1990. godine, nisu mogli sebi da ,,priute 1990. godine onaj nivo prihoda i blagostanja koji je smatran normalnim 1970. godine (World Tables, 1991, str. 8-9). Ali to ne bi postojalo bez drave. Pretpostavimo - taj scenario nije sasvim fantastian - da se sadanji trendovi nastave, i da dovedu do privrede u kojoj jedna etvrtina stanovnika privreuje, a tri etvrtine ne, ali je posle dvadeset godina privreda stvarala nacionalni dohodak po stanovniku dvostrko vei nego pre. Ko bi, osim drutvenog autoriteta, trebalo i mogao da osigura minimum prihoda i blagostanja za sve? Ko bi se mogao suprotstaviti tendencijama prema nejednakosti tako upadljivim u Decenijama krize? Sudei po iskustvima sedamdesetih i osamdesetih godina, to ne bi moglo slobodno trite. Ako su ove decenije ita pokazale, to je da glavni politiki problem sveta, a sigurno razvijenog sveta, nije kako da se uvea bogatstvo nacija, ve kako da se ono raspodeli na korist njihovih itelja. Tako je bilo ak i u siromanim zemljama u razvoju, kojima je bio potreban ekonomski rast. Brazil, spomenik drutvenoj nebrizi, imao je 1939. godine skoro dva i po puta vei drutveni proizvod po stanovniku od ri Lanke, a preko est puta vei krajem osamdesetih godina. Na ri Lanki, koja je dotirala osnovne namirnice i davala sve do kasnih sedamdesetih godina besplatno kolovanje i zdravstvenu zatitu, je proseno novoroene moglo oekivati da ivi nekoliko godina due nego proseno brazilsko novoroene, i stopa smrtnosti odojadi je bila oko polovine brazilske 1969. godine i treina brazilske 1989. godine (World Tables, str. 144-147, 524-527). Procenat nepismenih je bio skoro dva puta vei u Brazilu nego na ovom azijskom ostrvu. Socijalna raspodela a ne rast, dominirae politikom novog milenijuma. Netrina alokacija resursa, ili barem nemilosrdno ograniavanje trine alokacije, bili su sutinski vani za spreavanje predstojee ekoloke krize. Na ovaj ili onaj nain, sudbina oveanstva u ovom milenijumu zavisie od obnove drutvenih autoriteta. VI Ovo nas ostavlja pred dvostrukim problemom. Kakve e biti priroda i delokrug autoriteta koji odluuju - nadnacionalnih, nacionalnih, subnacionalnih i globalnih, pojedinanih ili u kombinaciji? Kakvi e biti njihovi odnosi sa ljudima o kojima donose odluke? Prvi problem je u izvesnom smislu, tehniko pitanje, poto su ti autoriteti ve postojali, a u principu - mada nikako ne i u praksi - isto tako su postojali i modeli odnosa meu njima. Evropska unija koja se iri pruala je obilje relevantnog materijala, ak iako je svakom odreenom predlogu podele rada izmeu globalnih, nadnacionalnih, nacionalnih i subnacionalnih autoriteta ovaj ili onaj ogoreno zamerao. Postojei globalni autoriteti su nema sumnje, bili suvie specijalizovani po svojim funkcijama, mada su pokuavali da proire svoj delokrug nametanjem politikih i ekolokih mera zemljama kojima su bile potrebne pozajmice novca. Evropska unija je bila usamljena, a budui da je bila edo posebnog i verovatno neponovljivog sticaja okolnosti, verovatno e ostati usamljena, ukoliko se neto slino ne rekonstituie od fragmenata biveg Sovjetskog Saveza. Ne moe se predvideti brzina kojom e napredovati nadnacionalno odluivanje. Uprkos tome, ono e sigurno napredovati, i moglo se videti kako e funkcionisati. Ono ve funkcionie, preko globalnih bankarskih menadera u velikim meunarodnim agencijama za davanje kredita, koje zastupaju udruena sredstva oligarhije najbogatijih zemalja, koja obuhvata i najmonije zemlje. Kako je rastao jaz izme-

u bogatih i siromanih, izgledalo je da se polje rada za upotrebu ovakve globalne moi poveava. Nevolja je bila u tome, to su od sedamdesetih godina, Svetska banka i Meunarodni monetarni fond, politiki podravani od SAD, sprovodili politiku sistematskog favorizovanja ortodoksije slobodnog trita, privatnog preduzetnitva i globalne slobodne trgovine, to je pogodovalo amerikoj privredi kasnog dvadesetog veka isto onako kao to je pogodovalo britanskoj privredi sredine devetnaestog veka, ali ne nuno i privredi sveta. Ako globalno odluivanje ostvari svoj potencijal, ovakva politika e morati da se menja. To nije izgledalo kao neposredna perspektiva. Drugi problem uopte nije bio tehniki. Proizilazio je iz dileme jednog sveta koji je na kraju veka bio opredeljen za jednu posebnu vrstu politike demokratije, ali koja se takoe suoavala sa politikim problemima, za koje su izbori predsednika i viestranakih skuptina bili irelevantni, ak onda kada nisu komplikovali njihova reenja. U optijem smislu, to je bila dilema o ulozi obinih ljudi u tom to je ispravno nazvano, makar po prefeministikim standardima, vekom obinog mukarca". To je bila dilema jednog doba u kome je vladavina mogla - neki bi rekli: morala - da bude iz naroda" i za narod", ali koja nije mogla u bilo kakvom operativnom smislu da bude narodna" pa ak ni vladavina predstavnikih skuptina izabranih od onih koji su se nadmetali za narodne glasove. Dilema nije bila nova. Tekoe demokratske politike (razmatrane za meuratne godine u jednom ranijem poglavlju) bile su poznate politikim naunicima i satiriarima od onda kada je politika opteg birakog prava postala neto vie od osobenosti SAD. kripac demokratije je sada bio akutniji, i zbog toga to se javno mnjenje, posmatrano putem ispitivanja, uveliano sveprisutnim medijima, sada nije moglo trajno izbei i zbog toga to su dravne vlasti sada morale da preduzimaju daleko vie odluka za koje javno mnjenje nije nikakav vodi. To su esto bile odluke koje su mogle biti suprotsavljene veini birakog tela, u vezi sa kojima se nijednom glasau nisu svia li njihovi oekivani efekti na njegove ili njene privatne poslove, mada je moda verovao da su te odluke poeljne za opti interes. Tako su do kraja veka politiari u nekim demokratskim dravama doli do zakljuka da bilo kakav predlog za podizanje poreza u bilo kakve svrhe znai izborno samoubistvo. Stoga su izbori postali nadmetanja u fiskalnom krivokletstvu. U isto vreme glasai i parlamenti su se stalno suoavali sa odlukama o stvarima za koje nestrunjaci - to e rei, ogromna veina i biraa i izabranih nije imala kvalifikacija da bi o njima izraavala miljenje, na primer o buduo- sti nuklearne industrije. Bilo je trenutaka, ak i u demokratskim dravama, kada je glavnina graana bila tako poistoveena sa ciljevima vlade koja uiva legitimitet i poverenje javnosti da je preovladavao oseaj za opti interes, kao u Britaniji tokom Drugog svetskog rata. Bilo je drugih situacija koje su inile moguim bazini konsenzus meu glavnim politikim rivalima, kada se opet preputalo vladi da sledi opte ciljeve svoje politike, oko kojih nije bilo velikog neslaganja. Kao to smo videli ovo je bio sluaj u velikom broju zapadnih zemalja tokom Zlatnog doba. Vlade su takoe, dovoljno esto mogle da se oslanjaju na strune sudove svojih tehnikih i naunih savetnika, preko potrebnih laikoj administraciji. Kada su vlade govorile jednoglasno, ili u svakom sluaju kada se njihov konsenzus nije obazirao na disidente, politika rasprava se ograniavala. Kada nisu tako inili, donosioci odluka - laici su tapkali kroz mrak, kao porotnici suoeni sa suparnikim psiholozima koje su pozvale odbrana i optuba, a nemaju jakih razloga da veruju nijednom.

434 ODRON

PREMA MILENIJUMU 435

Ali, kao to smo videli, Decenije krize su podrile politiki konsenzus i opte prihvaene istine u intelektualnim stvarima, posebno u oblastima vezanim za politiku. to se tie nepodeljenih naroda vrsto poistoveenih sa njihovim vladama (i obrnuto), to je bilo retko tokom devedesetih godina. Istina, jo uvek je bilo mnogo zemalja iji su graani prihvatali ideju jake, aktivne i socijalno odgovorne drave, koja zasluuje odreeni stepen slobode akcije, jer to slui optem dobru. Na nesreu, stvarne vlade fin-de-siecle vremena retko su liile na ovaj ideal. to se tie zemalja u kojima je vlada kao takva bila sumnjiva, to su bile one koje su se oblikovale po amerikom obrascu individualistikog anarhizma, prekaljenog u politici parnienja i iznuivanja dotacija, mnogo je vie bilo onih gde je drava bila tako slaba ili tako korumpirana da graani nisu od nje oekivali nikakvo dobro za drutvo. Ovo je bilo uobiajeno u delovima Treeg sveta, ali, kao to je Italija pokazala osamdesetih godina, nije bilo nepoznato ni u Prvom svetu. Stoga su najmanje uznemiravani bili oni donosioci odluka koji su sasvim izbegli demokratskoj politici: privatne korporacije, nadnacionalni autoriteti, i naravno, nedemokratski reimi. U demokratskim sistemima nije bilo tako lako zatiti odluivanje od politiara, iako su centralne banke bile u nekim zemljama uklonjene izvan domaaja politiara, a konvencionalna mudrost je elela da ovaj primer slede i druge zemlje. Meutim, sve vie su se vlade laale toga da zaobiu i birae i skuptine njihovih predstavnika, ako je mogue, ili makar da prvo donesu odluku a onda da upute izazov i biraima i skuptinama da obore fait accompli, uzdajui se u nestalnost, podeljenost i inertnost javnog mnjenja. Politika je sve vie postajala veba u izbegavanju, budui da su se politiari plaili da kau glasaima ono to ovi nisu eleli da uju. Posle zavretka Hladnog rata, skrivene akcije se vie nisu mogle tako lako kriti iza gvozdene zave- se nacionalne bezbednosti. Skoro sigurno e ova strategija izbegavanja nastaviti da osvaja teren. ak e i u demokratskim zemljama sve vie tela koja donose odluke biti izvlaena ispod birake kontrole, osim u vrlo posrednom smislu, da je vlada koja je postavila takva tela, sama bila izabrana u jednom trenutku. Pri centralizovanju vlasti, kakvo je bilo ono u Britaniji osamdesetih i poetkom devedesetih godina, posebno se naginjalo umnoavanju takvih ad hoc organa koji ne odgovaraju biraima i koji su dobili nadimak ,,kvangos. ak su i zemlje koje nisu imale efikasnu podelu vlasti, uvidele da je ovo preutno raalovanje demokratije zgodno. U zemljama kao to su SAD to je bilo neophodno, poto je usaeni sukob izvrne i zakonodavne vlasti uinio da je bilo skoro nemogue donositi odluke u normalnim okolnostima, osim iza cene. Do kraja veka, veliki broj graana se povukao iz politike, ostavljajui dravne poslove politikoj klasi" - izraz koji je izgleda potekao iz Italije - ljudima koji su jedni drugima itali govore i uvodnike, specijalizovanoj interesnoj grupi profesionalnih politiara, novinara, lobista i drugih ija su zanimanja na skali sociolokih ispitivanja o pouzdanosti bila rangirana pri dnu. S jedne strane, bogatstvo, privatizacija ivota i zabave, i potroaki egoizam uinili su politiku manje vanom i manje privlanom. S druge strane, oni koji su ocenili da malo dobijaju od izbora, okrenuli su izborima lea. Od 1960. do 1988. godine udeo radnika koji su glasali na amerikim pred- sednikim izborima je opao za jednu treinu (Leighy, Naylor, 1992, str. 731). Opadanje organizovanih masovnih partija klasno organizovanih, ili ideolokih, uklonilo je glavni mehanizam za pretvaranje ljudi u politiki aktivne graane. Sada se ak veina ljudi lake kolektivno identifikovala sa svojom zemljom preko nacionalnih sportova, timova i ostalih nepolitikih simbola, nego preko institucija drave.

Moglo se pretpostavljati da e ta depolitizacija dovesti do toga da vlasti slobodnije 436 ODRON donose odluke. U stvari, ona je imala suprotan efekat. Manjine koje su uestvovale u kampanjama, ponekad oko specifinih pitanja od opteg interesa, ee oko nekog fragmentarnog interesa, mogli su da se upliu u procese vladanja isto onako efikasno, a moda i efikasnije od partija sa irim ciljevima, poto je za razliku od njih, svaka grupa za pritisak mogla da koncentrie svoju energiju na sprovoenje jednog jedinog cilja. Osim toga, sve sistematinija tendencija vlada da izmiu izbornom procesu, uveliala je politiku funkciju masovnih medija, koji su sada stizali u svako domainstvo, pruajui daleko najbre sredstvo za komunikaciju izmeu javne sfere i privatnog ivota ljudi, ena i dece. Njihova mo da pronau i razglase ono o emu je vlast elela da uti, i da daju izraz drutvenim oseanjima koja se nisu vie mogla artikuli- sati pomou formalnih mehanizama demokratije, nainila je medije velikim akterima na javnoj sceni. Politiari su ih koristili i plaili ih se. Tehniki progres je sve vie oteavao kontrolu nad njima, ak i u vrlo autoritarnim zemljama. Opadanje moi drave je uinilo da ih je bilo teko monopolisati u neautoritarnim reimima. Dok se vek zavravao, postalo je jasno da su mediji bili vanija komponenta politikog procesa od partija i izbornih sistema i da e verovatno, tako i ostati - ukoliko politika ne naini otar zaokret od demokratije. Ipak, iako su mediji bili veoma snani kao protivtea tajnovitosti vlade, oni nikako nisu bili sredstva demokratske vladavine. Niti mediji, niti skuptine koje su izabrane na izborima sa optim pravom glasa, niti sam ,,narod nisu mogli da stvarno vladaju u bilo kakvom realnom smislu te rei. S druge strane, vlada ili kakva bilo analogna forma drutvenog odluivanja, nije vie mogla da vlada protiv naroda ili ak bez njega, nita vie no to ,,narod nije mogao da ivi bez, ili protiv vlade. Na dobro ili na zlo, u dvadesetom veku su obini ljudi uli u istoriju kao akteri svog sopstvenog kolektivnog prava. Svaki reim osim teokratije je sada izvodio svoj autoritet iz njih, ak i oni koji su terorisali i ubijali svoje graane naveliko. Sam koncept onoga to se nekad pomodno zvalo totalitarizam podrazumevao je populizam, jer da nije bilo vano ta ,,narod misli o onima koji vladaju u njegovo ime, zato bi se neko gnjavio time da tera narod da misli onako kako su njihovi vladari procenili da je pravilno? Reimi koji su svoj autoritet izvodili iz bezpogovorne poslunosti nekom boanstvu, tradiciji, ili iz pokornosti niih stalea viim u hijerarhijskom drutvu su bili u odlasku. ak i islamski fundamentalizam" najuspenija vrsta teokratije, nije napredovao voljom Alaha, ve pomou masovne mobilizacije obinih ljudi protiv nepopularnih reima. Odluujue je bilo to, da li je narod" imao pravo da izglasava svoju vladu ili ne, da li je aktivno ili pasivno intervenisao u javnim poslovima. Zaista, ba zbog toga to je u dvadesetom veku bilo puno primera surovih reima bez premca, i onih koji tee nametanju vlasti manjine nad veinom - kao u junoafrikom aparthejdu - pokazala su se ogranienja grube sile. ak su i najsuroviji i najokrutniji vladari i te kako bili svesni da neograniena vlast ne moe da nadomesti veti- ne vladanja: oseanje javnosti za legitimitet reima, izvestan stepen aktivne podrke, sposobnost da se zavadi pa vlada, a - posebo u vremena krize - dobrovoljnu pokornost graana. Kada je kao 1989. godine ova pokornost oigledno otkazana istonoevropskim reimima, ovi reimi su abdicirali, ak iako su imali punu podrku svojih funkcionera, oruanih i policijskih snaga. Ukratko, nasuprot prividu, dvadeseti vek je pokazao da neko moe da vlada celim narodom neko vreme, nekim ljudima sve vreme, ali ne svim ljudima sve vreme. Dodue, ovo nije bila uteha za stalno ugnjetavane manjine ili za narode koji su pokolenjima trpeli faktiki opte tlaenje.

PREMA MILENIJUMU 437

Ipak, sve ovo nije odgovor na pitanje kakvi bi trebalo da budu odnosi izmeu naroda i onih koji donose odluke. Time je samo podvuena tekoa tog odgovora. Vladajue politike su morale da uzimaju u obzir to ta narod, ili bar veina graana, eli ili ne eli, ak iako njihova namera nije bila da odraavaju popularne elje. U isto vreme, nisu mogle vladati naprosto na osnovu toga to bi pitali ljude. Osim toga, tee je bilo nametnuti nepopularne odluke masama nego centrima moi. Bilo je daleko lake nametnuti obavezne standarde za isputanje gasova nekolicini dinovskih proizvoaa automobila nego ubediti milione vozaa da prepolove svoju potronju benzina. Svaka evropska vlada je otkrila da su rezultati preputanja odluke o budunosti Evropske zajednice glasaima nepovoljni, ili u najboljem sluaju nepredvidljivi. Svaki ozbiljni posmatra je znao da e mnoge od politikih odluka koje e se morati doneti u dvadeset prvom veku biti nepopularne. Moda bi jo jedna epoha poputanja napetosti, opteg blagostanja i napretka, kao to je bilo Zlatno doba, ublaila raspoloenje graana, ali se ne mogu oekivati ni povratak na ezdesete ni poputanje druvenih i kulturnih nesigurnosti i tenzija iz Decenija krize. Ako glasanje na izborima sa optim pravom glasa ostane kao opte pravilo - to je bilo verovatno - ini se da postoje dve opcije. Tamo gde odluivanje nije ve izvan politike, ono e sve vie zaobilaziti izborni proces, ili bolje reeno stalno posmatranje vlade koje je nerazdvojno od tog procesa. Vlasti koje i same moraju biti izabrane, e se takoe sve vie skrivati, poput hobotnice, iza oblaka zamuenosti da bi zbunili svoje birae. Druga opcija je bila ponovo stvoriti onu vrstu konsenzusa koji bi omoguio vlastima znatnu slobodu akcije, bar onoliko dugo dok glavnina graana nije oseala suvie razloga za nezadovoljstvo. Odavno ustanovljen model za ovo je bio na raspolaganju od vremena Napoleona III sredinom devetnaestog veka: demokratski izbor narodnog spasioca, ili reim nacionalnog spasa - to jest plebiscitarna demokratija11. Ovakav jedan reim bi mogao ili ne da doe na vlast ustavnim putem, ali ako su ga ratifikovali prihvatljivo poteni izbori, sa mogunou biranja drugih suparnikih kandidata, on je zadovoljavao fin-de-siecle kriterijume demokratskog legitimiteta. Ali to ne prua ohrabrujue izglede za budunost parlamentarne demokratije liberalne vrste.

Ovo to sam napisao nam ne moe rei da li oveanstvo moe, i kako moe reiti probleme sa kojima se suoava na kraju milenijuma. Moda nam to moe pomoi da razumemo kakvi su to problemi, i kakvi moraju biti uslovi za njihovo reavanje, ali ne i to koliko su ti uslovi ve prisutni, ili koliko su u procesu stvaranja. To nam moe rei koliko malo znamo, i koliko je oskudno bilo razumevanje onih ljudi i ena koji su u ovom veku donosili glavne odluke: koliko su malo od onog to se desilo, posebno u drugoj polovni veka, ti ljudi oekivali, a jo manje predvideli. Ova knjiga moe da potvrdi ono to su mnogi sumnjali, da je istorija - izmeu mnogih drugih i vanijih stvari - beleenje zloina i gluposti ljudske vrste. Prorokovanje tu ne pomae. Tako bi bilo nerazumno zavriti ovu knjigu proroanstvom o tome kako e izgledati pejza sveta koji su tektonski poremeaji Kratkog dvadesetog veka ve uini li neprepoznatljivim, a koji e jo neprepoznatljivijim uiniti oni procesi koji se sada odigravaju. Manje je razloga za optimizam u vezi sa budunou, nego to je bilo sredinom osamdesetih godina kada je ovaj pisac zakljuio svoju trilogiju o istoriji dugog devetnaestog veka11 (1789-1914) reima:

Dokazi o tome da e svet u dvadeset prvom veku biti bolji, nisu zane438 ODRON marljivi. Ako svet uspe u tome da se ne uniti (npr. nuklearnim ratom), verovatnoa za to je prilino jaka.

Meutim, ak i jedan istoriar koga starost spreava da oekuje dramatine promene nabolje za njegova ivota, ne moe da porie mogunost da u sledeih etvrt veka stvari mogu da izgledaju kao da vie obeavaju. U svakom sluaju vrlo je verovatno da e sadanja faza sloma posle Hladnog rata biti privremena, ak iako se sada ini da ona traje due od lomova i poremeaja koji su usledili nakon dva ,,vrua rata. Meutim, nade i strahovi nisu predvianja. Znamo da iza neprozirnog oblaka naeg neznanja i nesigurnosti oko preciznih rezultata, one istorijske snage koje su oblikovale ovaj vek, nastavljaju da deluju. ivimo u svetu opsednutom, iskorenjenom i preobraenom titan- skim ekonomskim i nauno-tehnikim procesom razvoja kapitalizma, koji je dominirao tokom protekla dva ili tri veka. Znamo, ili je bar razumno da pretpostavljamo, da se taj proces ne moe nastaviti ad infinitum. Budunost ne moe biti nastavak prolosti, i postoje znakovi i spoljni i unutranji, da smo stigli do take istorijske krize. Snage koje je stvorila naunotehnoloka privreda su sada dovoljno velike da unite okolinu, to e rei, materijalnu osnovu ljudskog ivota. Strukture samih ljudskih drutava, ukljuujui ak i neke drutvene osnove kapitalistike privrede, dole su do take na kojoj ih razara erozija onoga to smo nasledili iz prolosti oveanstva. Na svet se izlae opasnosti i eksplozije i implozije. On se mora menjati. Ne znamo kuda idemo. Samo znamo da nas je do ove take dovela istorija i - ako italac deli stav ove knjige - zato je do toga dolo. Ipak, jedna stvar je jasna. Ako oveanstvo ima budunost koja se moe spoznati, ona ne moe biti produavanje prolosti ili sadanjosti. Neemo uspeti ako pokuamo da izgradimo trei milenijum na toj osnovi. A cena ovog neuspeha, to e rei, alternativa promeni drutva, je tama.

Biografija
Erik D. Hobsbaum roen je 1917. godine u Aleksandriji, u porodici bekih Jevreja. kolovao se u Beu, Berlinu, Londonu i Kembridu. lan je britanske i amerike akademije nauka, poasni doktor mnogih svetskih univerziteta. Predavao je na Birkbek koledu u Londonu i Novoj koli za socijalna istraivanja u Njujorku. Najvie je pisao o drutvenoj i privrednoj istoriji. Knjiga Doba ekstrema predstavlja etvrti deo njegove istorije sveta koja obuhvata period od 1789. godine. Prva tri dela su Doba revolucija, Doba kapitala, i Doba carstva. Prve dve knjige su objavljene osamdesetih godina u Zagrebu. Ovo je prvo izdanje Doba ekstrema na jezicima bive Jugoslavije. Osim toga 2002. godine su na srpskom izali i njegovi eseji O istoriji. Erik Hobsbaum je, slobodno se moe rei, jedan od najuticajnijih ivih istoriara na svetu. Gotovo da nema ambicioznije istorijske sinteze iz opte istorije koja ne razmatra njegove stavove, bilo prihvatajui ih, bilo kritikujui ih. Naroito je veliki uspeh doivela upravo ova knjiga Doba ekstrema koja od svog pojavljivanja 1994. doivljava nova izdanja svake godine.

Preporuka za dalje itanje

Evo nekih sugestija za one koji nisu istoriari a ele da jo itaju. Osnovne injenice o svetskoj istoriji dvadesetog veka mogu se nai u dobrim univerzitetskim udbenicima kao to su R. R. Palmer i J. Colton, A History of the Modern World (6. izdanje 1983) koji ima odlinu bibliografiju. O nekim regionima i kontinentima postoje dobri pregledi, ali ne i o drugima. Korisni su I. Lapidus A History oflslamic Societes (1988), J. Gray, Rebellions and Revolutions: China from 1800s to the 1980s (1990), R. Oliver i A. Atmore, Afri- ca since 1800 (1981), J. Joll, Europe since 1870. Za period posle 1945. godine je odlian P. Cal- vocoressi World Politics since 194S (6. izd. 1991), Ovu knjigu treba itati naporedo sa P. Ke- nedi, Uspon i pad velikih sila (srpski prevod 1998), i C. Tilly, Corecion, Capital and European States (1990). Od pojedinanih knjiga tu je i W. W. Rostow, The World Economy: History and Pro- spects (1978), koja iako je podlona diskusiji, i nikako nije tivo za pred spavanje, obezbeuje ogromnu zalihu podataka. Jo preciznija je P. Bairoch, The Economic Development ofthe Third World since 1900 {1975) kao to je D. LandesThe Unbound Prometheus (1969) nezamenljiva za razvoj tehnologije i industrije. Meu statistikim zbirkama, obratite panju na: Historical Statistics ofthe United States: Colonial Times to 1970 (3 toma, 1975), B. R. Mitchells, European Historical Statistics (1980), International Historical Statistics (1986)od istog autora i P. Flora, State, Economy and Society in Western Europe 1815-1975 (2 toma 1983). Od biografskih leksikona, Chambers, Biographical Dictionary je veoma obuhvatan i pogodan. Za one koji vole mape, na raspolaganju je imaginativni Times Atlas of World History (1978), briljantno smiljen atlas autora M. Kidron-a i R. Segal-a The New State ofthe World Atlas (1991) i (za privredu i drutvo) World Bank Atlas, koji izlazi svake godine od 1968. Od brojnih ostalih zbirki karata, istie se A. Wheat- croft, The World Atlas of Revolution (1983), C. McEvedy & R. Jones An Atlas of World Po- pulation History (1982) i M. Gilbert, Atlas ofthe Holocaust (1972). Atlasi pojedinih regiona su moda jo korisniji, meu njima su G. Blake, J. Dewdney, J. Mitchell, The Cambridge Atlas of the Middle East and North Africa (198 7), J. E. Scwarczberg, A Historical Atlas of South Asia (1978), J. F. Adeadjayi i M. Crowder Historical Atlas of Africa (1985) i M. Gilbert Russian Historj Atlas (1993). Postoje dobre istorije nekoliko svetskih regiona i kontinenta u vie tomova, ali zaudo, ne i sveta (na engleskom) - osim u ekonomskoj istoriji. Pingvinova History ofthe World Economy in the Tiventieth Century u pet tomova je izvanredno visokog kvaliteta. Tu su i G. Hardach, The First World War 1914-1918, D. Aldcroft, From Versailles to Wall Street 1919-1929, C. Kindleberger, The World in Depression 1929-1939, vrhunska knjiga A. Milward-a, War, Economy and Society 1939-1945, a i H. Van der Wee, Prosperitj and Upheaval: The World Economy 1945-1980. Za istoriju regiona, Cambridge History of Africa (tomovi 7 i 8), of China (tomovi 10-13), i (uredio L. Bethell) Latin America (tomovi 6-9) vrhunska istoriografska dela, mada pre za itanje pojedinih delova nego za itanje u kontinuitetu. New Cambridge History ofln- dia jo uvek nije dovoljno razraena. U Prvi svetski rat itaoca mogu da povedu M. Ferro, The Great War (1973) i J. Winter The Experience of World War I (1989). Za Drugi svetski rat vodii su P. Calvocoresssi, To- talni rat (srpsko izdanje 1990), G. L. Weinberg, A World at Arms: a Global History of World WarII (1994) i pomenuta Milward-ova knjiga. G. Kolko svojom knjigom Century of War: Po-

442 DOBA EKSTREMA

litics, Conflict and Society since 1914 (1994), pokriva i ratove i njihove revolucionarne epiloge Svetske revolucije obrauju J. Dunn, Modem Revolution (2. izd. 1989) i E. Wolf, Peasant Wars of the Tiventieth Centurj (1969). Pogledati i W. Rosenberg-M. Young, Transforming Rus- sia and China: Revolutionary Struggle in the Tiventieth Centurj (1982. ) i E. J. Hobsbavvm Re- volutionaries (1971), posebno glave 1-8, koje daju istoriju revolucionarnih pokreta. Ruska revolucija se utopila u monografijama, a paiipka nedostaju sinteze iz ptije perspektive kakve postoje o Francuskoj revoluciji. Istorija ruske revolucije se i dalje iznova pie. Istorija ruske revolucije od Trockog je iz perspektive marksistikog revolucionarnog vrha;W. H. Chamberlin, The Russian Revolution je pogled savremenika. Dobar uvod su knjige M. Fer- ro-a, The Russian Revolution of Februarj 1917 (1972) i October 1917 (1979). Brojni tomovi monumentalne History of Soviet Russia iz pera E. H. Carr-a su najbolji za reference. Ali oni dopiru samo do 1929. godine. Za realni socijalizam dobar uvod su A. Nove An Economic His- tory ofthe USSR (1972) i The Economics of easible Socialism (1983) istog autora. B. Kerblay, Modem Soviet Society (1983) je najblie nepristrasnom pregledu dostignua SSSR-a od svega to smo do tada dobili. F. Fejto je napisao istorije narodnih demokratija. O Kini su pisali S. Schram, Mao Tse tung (1967) J. K. Fairbank, The Great Chinese Revolution 1800-1985, (1986). pogledati i ve navedenog Gray-a. Ekonomskom istorijom se bave ve pomenuta Pingvinova istorija, P. Armstrong A. Glyn-J. Harrison, Capitalism since 1945 (1991) i S. Marglin - J. Schor (izdavai) The Golden Age of Capitalism (1990). Publikacije Drutva naroda su neizbene za period pre 1945. godine a za onaj posle 1960. godine to su izdanja Svetske banke OECD-a i MMF-a. Za meuratni period bi se mogli sugerisati C. S. Maier, Recasting Bourgeois Europe (1975), F. L. Carsten The Rise ofFascism (1967), H. Rogger-E. Weber, The European Right: a Historical Profile (1965), i I. Kershavv, The Nazi Dictatorship: Problems and Perspectives (1985). O antifaizmu videti P. Stamsky-W. Abrahams, ]ourney to the Frontier: Julian Bell and John Cornford (1966). Izbijanje rata je obradio D. Cameron Watt, How War ame (1989). Najbolji rezime hladnog rata dao je M. Walker, The Cold War and the Making of Modern World (1993). Za kasniju fazu Hladnog rata pogledati F. Haliday, The Making ofthe Second Cold War (1986), a i J. L. Gaddis, The Long Peace: lnquires into the History ofthe Cold War (1987). O preureenju Evrope videti u A. Milvvard, The Reconstruction of Western Europe 1945-1951 (1984) . O dravi drutvene brige i konsenzusa pisali su P. Flora - A. J. Heidenheimer, Development of Welfare States in America and Europe (1981), D. W. Urwin, Western Europe since 1945: a Short Political History (1989). Ali pogledati i J. Goldthorpe, Order and Conflict in Contemporarj Capitalism (1984). O drutvu SAD pisao je W. Leuchtenberg, A Troubled Feast: American Society since 1945 (1973). Kraj carstava obradili su R. von Albertini, Decolonization: the Administration and Future of Colonies 1919-1960 (1961), i R. F. Holland, European Decolonization 1918-1991 (1985) . Najbolji nain da se itaoci upute u istoriju Treeg sveta je nabrojati nekoliko knjiga o njemu. Fundamentalna takva knjiga je E. Wolf, Europe and the People ivithout History (1983), mada se samo ovla bavi dvadesetim vekom. R. Blackburn mi je skrenuo panju na knjigu P. C. C. Huang-a The Peasant Family and Rural Development in the Yangzi Delta 1350-1988 (1990). Ona se moe porediti sa klasikom C. Geertz-a, Agricultural Involution (1963) o Indoneziji. Za urbanizaciju Treeg sveta sutinska je knjiga P. Bairoch-a Cities and Economic Development (1988). Za politiku, J. S. Migdal, Strong Societes and Weak States (1988) koja je puna primera i ideja, od kojih su neki vrlo ubedljivi. Jo nema prave istorijske obrade drutvenih i kulturnih revolucija druge polovine

dvadesetog veka, iako je masa komentara i dokumenata ogromna, a dovoljno pristupana da bi svako od nas mogao da stvori sopstveni stav. itaoce ne treba da zavede ubedljiv ton te literature (ukljuujui moje sopstvene stavove) da pobrka miljenje i ustanovljenu istinu.

444 DOBA EKSTREMA

Literatura koja se navodi u knjizi

Abrams, 1945: Mark Abrams, The Condition of the British People, 1911-1945 (London, 1945) Acheson, 1970: Dean Acheson, Present at the Creation: My Years in the State Department (New York, 1970) Afanassiev, 1991: Juri Afanassiev, in M. Paquet ed. Le court vingtieme siecle, preface dAlexan- dre Adler (La Tour dAigues, 1991) Agosti/Borgese, 1992: Paola Agosti, Giovanna Borgese, Mi pare un secolo: Ritratti e parole di centosei protagonisti del Novecento (Turin, 1992) Albers/Goldschmidt/Oehlke, 1971: Klassenkampfe in Westeuropa (Hamburg, 1971) Alexeev, 1990: M. Alexeev, book review in Journal of Comparative Economics vol. 14, pp. 171-73(1990) Allen, 1968: D. Elliston Allen, British Tastes: An enquiry into the likes and dislikes of the regional consumer (London, 1968) Amnesty, 1975: Amnesty International, Report on Torture (New York, 1975) Andri, 1990: Ivo Andri, Conversation with Goya: Bridges, Signs (London, 1990) Andrew, 1985: Christopher Andrew, Secret Service: The Making of the British Intelligence Community (London, 1985) Andrew/Gordievsky, 1991: Christopher Andrew and Oleg Gordievsky, KGB: The Inside Story of its Foreign Operations from Lenin to Gorbachev (London, 1991) Anuario, 1989: Comision Economica para America Latina y el Caribe, Anuario Estadistico de America Latina y el Caribe: Edicion 1989 (Santiago de Chile, 1990) Arlacchi, 1983: Pino Arlacchi, Mafia Business (London, 1983) Armstrong, Glyn, Harrison: Philip Armstrong, Andrew Glyn, John Harrison, Capitalism Since 1945

(Oxford, 1991 edn)

Arndt, 1944: H. W. Arndt, The Economic Lessons of the 1930s (London, 1944) Asbeck, 1939: Baron F.M. van Asbeck, The Netherlands Indies Foreign Relations (Amsterdam, 1939) Atlas, 1992: A. Freron, R.Herin, J. July eds, Atlas de la France Universitaire (Paris, 1992) Auden: W. H. Auden, Spain (London, 1937) Babel, 1923: Isaac Babel, Konarmiya (Moscow, 1923); Red Cavalry (London, 1929) Bairoch, 1985: Paul Bairoch, De Jericho a Mexico: villes et economic dans Ihistoire (Paris, 1985) Bairoch, 1988: Paul Bairoch, Two major shifts in Western European Labour Force: the Decline of the Manufacturing Industries and of the Working Class (mimeo) (Geneva, 1988) Bairoch, 1993: Paul Bairoch, Economics and World History: Myths and Paradoxes (Hemel Hempstead, 1993) Ball, 1992: George W. Ball, JFKs Big Moment in New York Review of Books, pp. 16-20 (13 February 1992) Ball 1993: George W. Ball, The Rationalist in Power in New York Review of Books 22 April 1993, pp. 30-36 Baltimore, 1978: David Baltimore, Limiting Science: A Biologists Perspective in Daedalus 107/2 spring 1978, pp. 37^6 Banham, 1971: Reyner Banham, Los Angeles (Harmondsworth, 1973) Banham, 1975: Reyner Banham, in C. W. E. Bigsby ed. Superculture: American Popular Culture and Europe, pp. 69-82 (London, 1975)

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 445

Banks, 1971: A. S. Banks, Cross-Polity Time Series Data (Cambridge MA and London, 1971) Barghava/Singh Gill, 1988: Motilal Barghava and Americk Singh Gill, Indian National Army Secret Service (New Delhi, 1988) Barnet, 1981: Richard Barnet, Real Security (New York, 1981) Becker, 1985: J. J. Becker, The Great War and the Trench People (Leamington Spa, 1985) Bedarida, 1992: Francois Bedarida, Le genocide et la nazisme: Histoire et temoignages (Paris, 1992) Beinart, 1984: William Beinart, Soil erosion, conservationism and ideas about development: A Southern African exploration, 1900-1960 in Journal of Southern African Studies 11, 1984,pp. 52-83 Bell, 1960: Daniel Bell, The End of Ideology (Glencoe, 1960) Bell, 1976: Daniel Bell, The Cultural Contradictions of Capitalism (New York, 1976) Benjamin, 1961: Walter Benjamin, Das Kunstwerk im Zeitalter seiner Reproduzierbarkeit in Illuminationen: Ausgewahlte Schriften, pp. 148-184 (Frankfurt, 1961) Benjamin, 1971: Walter Benjamin, Zur Kritik der Gewalt und andere Aufsatze, pp. 84-85 (Frankfurt 1971) Benjamin, 1979: Walter Benjamin, One-Way Street, and Other Writings (London, 1979) Bergson/Levine, 1983: A. Bergson and H. S. Levine eds. The Soviet Economy: Towards the Year 2000(London, 1983) Berman: Paul Berman, The Face of Downtown in Dissent autumn 1987, pp. 569-73 Bernal, 1939: J.D. Bernal, The Social Function of Science (London, 1939) Bernal, 1967: J.D. Bernal, Science in History (London, 1967) Bernier/Boily: Gerard Bernier, Robert Boily et al., Le Quebec en chiffres de 1850 a nos jours, p. 228 (Montreal, 1986) Bernstorff, 1970: Dagmar Bernstorff, Candidates for the 1967 General Election in Hyderabad in E. Leach and S. N. Mukhejee eds, Elites in South Asia (Cambridge, 1970) Beschloss, 1991: Michael R. Beschloss, The Crisis Years: Kennedy and Khrushchev 1960-1963 (New York, 1991) Beyer, 1981: Gunther Beyer, The Political Refugee: 35 Years Later in International Migration Review vol. XV, pp. 1-219 Block, 1977: Fred L. Block, The Origins of International Economic Disorder: A Study of United States International Monetary Policy from World War II to the Present (Berkeley, 1977) Bobinska/Pilch 1975: Celina Bobinska, Andrzej Pilch, Employment-seeking Emigrations of the Poles World-Wide XIX and XX C. (Cracow, 1975) Bocca, 1966: Giorgio Bocca, Storia deli Italia Partigiana Settembre 1943 - Maggio 1945 (Bari, 1966) Bokhari, 1993: Farhan Bokhari, Afghan border focus of regions woes in Financial Times, 12 August 1993 Boldyrev, 1990: Yu Boldyrev in Literaturnaya Gazeta, 19 December 1990, cited in Di Leo, 1992 Bolotin, 1987: B. Bolotin in World Economy and International Relations No. 11, 1987, pp. 148-52 (in Russian) Bourdieu, 1979: Pierre Bourdieu, La Distinction: Critique Sociale du Jugement (Paris, 1979), English trs: Distinction: A Social Critique of the Judgment of Taste (Cambridge MA, 1984) Bourdieu, 1994: Pierre Bourdieu, Hans Haacke, Libre-Echange (Paris, 1994) Britain: Britain: An Official Handbook 1961, 1990 eds. (London, Central Office for Information) Briggs, 1961: Asa Briggs, The History of Broadcasting in the United Kingdom vol. 1 (London, 1961); vol. 2 (1965); vol. 3 (1970); vol. 4 (1979) Brown, 1963: Michael Barratt Brown, After Imperialism (London, Melbourne, Toronto, 1963)

446 DOBA EKSTREMA

Brecht, 1964: Bertolt Brecht, Uber Lyrik (Frankfurt, 1964) Brecht, 1976: Bertolt Brecht, Gesammelte Gedichte, 4 vols (Frankfurt, 1976) Brzezinski 1962: Z. Brzezinski, Ideology and Power in Soviet Politics (New York, 1962) Brzezinski, 1993: Z. Brzezinski, Out of Control: Global Turmoil on the Eve of the Twenty-first Century (New York, 1993) Burks, 1961: R. V. Burks, The Dynamics of Communism in Eastern Europe (Princeton, 1961) Burlatsky, 1992: Fedor Burlatsky, The Lessons of Personal Diplomacy in Problems of Communism, vol. XVI (41), 1992 Burloiu, 1983: Petre Burloiu, Higher Education and Economic Development in Europe 1975-80 (UNESCO, Bucharest, 1983) Butterfield 1991: Fox Butterfield, Experts Explore Rise in Mass Murder in New York Times 19 October 1991, p. 6 Calvocoressi, 1987: Peter Calvocoressi, A Time for Peace: Pacifism, Internationalism and Protest Forces in the Reduction of'War (London, 1987) Calvocoressi, 1989: Peter Calvocoressi, World Politics Since 1945 (London, 1989 edn) Carritt, 1985: Michael Carritt, A Mole in the Crown (Hove, 1980) Carr-Saunders, 1958: A. M. Carr-Saunders, D. Caradog Jones, C. A. Moser, A Survey of Social Conditions in England and Wales (Oxford, 1958) Catholic: The Official Catholic Directory (New York, annual) Chamberlin, 1933: W. Chamberlin, The Theory of Monopolistic Competition (Cambridge MA, 1933) Chamberlin, 1965: W. H. Chamberlin, The Russian Revolution, 1917-1921, 2 vols (New York, 1965 edn). Chandler, 1977: Alfred D. Chandler Jr, The Visible Hand: The Managerial Revolution in American Business (Cambridge MA, 1977) Chapple/Garofalo, 1977: S. Chappie and R. Garofalo, Rockn Roll Is Here to Pay (Chicago, 1977) Chiesa, 1993: Giulietta Chiesa, Era una fine inevitabile? in II Passagio: rivista di dibattito politico e culturale, VI, July-October, pp. 27-37 Childers, 1983: Thomas Childers, The Nazi Voter: The Social Foundations of Fascism in Germany, 1919-1933 (Chapel Hill, 1983) Childers, 1991: The Sonderweg controversy and the Rise of German Fascism in (unpublished conference papers) Germany and Russia in the 20th Century in Comparative Perspective, pp. 8,14-15 (Philadelphia 1991) China Statistics, 1989: State Statistical Bureau of the Peoples Republic of China, China Statistical Yearbook 1989 (New York, 1990) Ciconte, 1992: Enzo Ciconte. Ndrangheta dall Unita a oggi (Barri, 1992) Cmd 1586,1992: British Parliamentary Papers cmd 1586: East India (Non-Cooperation), XVI, p. 579, 1922. (Telegraphic Correspondence regarding the situation in India.) Considine, 1982: Douglas M. Considine and Glenn Considine, Food and Food Production Encyclopedia (New York, Cincinnati etc., 1982). Article in meat, section, Formed, Fabricated and Restructured Meat Products. Crosland, 1957: Anthony Crosland, The Future of Socialism (London, 1957) Dawkins, 1976: Richard Dawkins, The Selfish Gene (Oxford, 1976) Deakin/Storry, 1966: F. W. Deakin and G. R. Storry, The Case of Richard Sorge (London, 1966) Debray, 1965: Regis Debray, La revolution dans la revolution (Paris, 1965) Debray, 1994: Regis Debray, Charles de Gaulle: Futurist of the Nation (London, 1994) Degler, 1987: Carl N. Degler, On re-reading The Woman in America11 in Daedalus, autumn 1987 Delgado, 1992: Manuel Delgado, La Ira Sagrada: Anticlericalismo, iconoclastia y antiritual- ismo en la Espaha contemporanea (Barcelona, 1992)

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 447

Delzell, 1970: Charles F. Delzell ed., Mediterranean Fascism, 1919-1945 (New York, 1970) Deng, 1984 Deng Xiaoping, Selected Works of Deng Xiaoping (1975-1984) (Beijing, 1984) Desmond/Moore: Adrian Desmond and James Moore, Darwin (London, 1991) Destabilization, 1989: United Nations Inter-Agency Task Force, Africa Recovery Programme/Economic Commission for Africa, South African Destabilization The Economic Cost of Frontline Resistance to Apartheid (New York, 1989) Deux Ans, 1990: Ministere de IEducation Nationale: Enseignement Superieur, Deux Ans dAc- tion, 19881990 (Paris, 1990) Di Leo, 1992: Rita di Leo, Vecchi quadri e nuovi politici: Chi commanda davvero nellex-Urssf (Bologna, 1992) Din, 1989: Kadir Din, Islam and Tourism in Annals of Tourism Research, vol. 16/4,1989, pp. 542 ff. Djilas, 1957: Milovan Djilas, The New Class (London, 1957) Djilas, 1962: Milovan Djilas, Conversations with Stalin (London, 1962) Djilas, 1977: Milovan Djilas, Wartime (New York, 1977) Drell, 1977: Sidney D. Drell, Elementary Particle Physics in Daedalus 106/3, summer 1977, pp.15-32 Duberman et al, 1989: M. Duberman, M. Vicinus and G. Chauncey, Hidden From History: Reclaiming the Gay and Lesbian Past, New York, 1989 Dutt, 1945: Kalpana Dutt, Chittagong Armoury Raiders: Reminiscences (Bombay, 1945) Duverger, 1972: Maurice Duverger, Party Politics and Pressure Groups: A Comparative Introduction (New York, 1972) Dyker, 1985: D. A. Dyker, The Future of the Soviet Economic Planning System (London, 1985) Echenberg, 1992: Myron Echenberg, Colonial Conscripts: The Tirailleurs Senegalais in French West Africa, 1857-1960 (London, 1992) EIB Papers, 1992: European Investment Bank, Cahiers BEI/EIB Papers, J. Girard, De la recession a la reprise en Europe Centrale et Orientale, pp. 9-22, (Luxemburg, 1992) Encyclopedia Britannica, article war (11th edn, 1911). Ercoli, 1936: Ercoli, On the Peculiarity of the Spanish Revolution (New York, 1936); reprinted in Palmiro Togliatti, Opere IV/i, pp. 139-54 (Rome, 1979) Esman, 1990: Aaron H. Esman, Adolescence and Culture (New York, 1990) Estrin/Holmes, 1990: Saul Estrin and Peter Holmes, Indicative Planning in Developed Economies in Journal of Comparative Economics 14/4 December 1990, pp. 531-54 Eurostat: Eurostat. Basic Statistics of the Community (Office for the Official Publications of the European Community, Luxemburg, annual since 1957) Evans, 1989: Richard Evans, In Hitlers Shadow: West German Historians and the Attempt to Escape from the Nazi Past (New York, 1989) Fainsod, 1956: Merle Fainsod, How Russia Is Ruled (Cambridge MA, 1956) FAO, 1989: FAO (UN Food and Agriculture Organization), The State of Food and Agriculture: world and regional reviews, sustainable development and natural resource management (Rome, 1989) FAO Production: FAO Production Yearbook, 1986 FAO Trade: FAO Trade Yearbook vol. 40, 1986 Fitzpatrick, 1994: Sheila Fitzpatrick, Stalins Peasants (Oxford, 1994) Firth, 1954: Raymond Firth, Money, Work and Social Change in Indo-Pacific Economic Systems in International Social Science Bulletin, vol. 6, 1954, pp. 400-10 Fischhof et al., 1978: B. Fischhof, P. Slovic, Sarah Lichtenstein, S. Read, Barbara Coombs, How Safe is Safe Enough? A Psychometric Study of Attitudes towards Technological Risks and Benefits in Policy Sciences 9, 1978, pp. 127-152 Flora, 1983: Peter Flora et.al., State, Economy and Society in Western Europe 1815-1975: A

448 DOBA EKSTREMA

Data Handbook in Two Volumes (Frankfurt, London, Chicago, 1983) Floud et al., 1990: Roderick Floud, Annabel Gregory, Kenneth Wachter, Height, Health and History: Nutritional Status in the United Kingdom 1750-1980 (Cambridge, 1990) Fontana, 1977: Alan Bullock and Oliver Stallybrass eds., The Fontana Dictionary of Modern Ideas (London, 1977 edn) Foot, 1976: M. R. D. Foot, Resistance: An Analysis of European Resistance to Nazism 1940-1945 (London, 1976) Francia, Muzzioli, 1984: Mauro Francia, Giuliano Muzzioli, Centanni di cooperazione: La cooperazione di consumo modenese aderente alia Lega dalle origini all unificazione (Bologna, 1984) Frazier, 1957: Franklin Frazier, The Negro in the United States (New York, 1957 edn) Freedman, 1959: Maurice Freedman, The Handling of Money: A Note on the Background to the Economic Sophistication of the Overseas Chinese in Man, vol. 59, 1959, pp. 64-65 Friedan, 1963: Betty Friedan, The Feminine Mystique (New York, 1963) Friedman 1968: Milton Friedman, The Role of Monetary Policy in American Economic Review, vol. LVIII, no. 1, March 1968, pp. 1-17 Frobel, Heinrichs, Kreye, 1986: Folker Frobel, Jiirgen Heinrichs, Otto Kreye, Umbruch in der Weltwirtschaft (Hamburg, 1986) Galbraith, 1974: J. K. Galbraith, The New Industrial State (2nd edn, Harmondsworth, 1974) Gallagher, 1971: M. D. Gallagher, Leon Bium and the Spanish Civil War in Journal of Contemporary History, vol. 6, no. 3, 1971, pp. 56-64 Garton Ash, 1990: Timothy Garton Ash, The Uses of Adversity: Essays on the Fate of Central Europe (New York, 1990) Gatrell/Harrison, 1993: Peter Gatrell and Mark Harrison, The Russian and Soviet Economies in Two World Wars: A Comparative View in Economic History Review XLVI, 3,1993, pp. 424-52 Giedion, 1948: S. Giedion, Mechanisation Takes Command (New York, 1948) Gillis, 1974: John R. Gillis, Youth and History (New York, 1974) Gillis, 1985: John Gillis, For Better, For Worse: British Marriages 1600 to the Present (New York, 1985) Gillois, 1973: Andre Gillois, Histoire Secrete des Frangais a Londres de 1940 r 1944 (Paris, 1973) Gimpel, 1992: Prediction or Forecast? Jean Gimpel interviewed by Sanda Miller in The New European, vol. 5/2, 1992, pp. 7-12 Ginneken/Heuven, 1989: Wouter van Ginneken and Rolph van der Heuven, Industrialisation, employment and earnings (1950-87): An international survey in International Labour Review, vol. 128,1989/5, pp. 571-99 Gleick, 1988: James Gleick, Chaos: Making a New Science (London, 1988) Glenny 1992: Misha Glenny, The Fall of Yugoslavia: The Third Balkan War (London, 1992) Glyn, Hughes, Lipietz, Singh, 1990: Andrew Glyn, Alan Hughes, Alan Lipietz, Ajit Singh, The Rise and Fall of the Golden Age in Marglin and Schor, 1990, pp. 39-125 Gomez Rodriguez, 1977: Juan de la Cruz Gomez Rodriguez, Comunidades de pastores y reforma agraria en la sierra sur peruana? in Jorge A. Flores Ochoa, Pastores de puna (Tima, 1977) Gonzalez Casanova 1975: Pablo Gonzalez Casanova, coord. Cronologia de la violencia politica en America Latina ('1945-1970), 2 vols ('Mexico DF, 1975) Goody, 1968: Jack Goody, Kinship: descent groups in International Encyclopedia of Social Sciences, vol. 8, pp. 402-3 (New York, 1968) Goody, 1990: Jack Goody, The Oriental, the Ancient and the Primitive: Systems of Marriage and the Family in the Pre-Industrial Societies of Eurasia (Cambridge, 1990) Gopal, 1979: Sarvepalli Gopal, Jawaharlal Nehru: A Biography, vol, II, 1947-1956 (London,

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 449

1979) Gould, 1989: Stephen Jay Gould, Wonderful Life: The Burgess Shale and the Nature of History (London, 1990) Graves/Hodge, 1941: Robert Graves, and Alan Hodge, The Long Week-End: A Social History of Great Britain 1918-1939 (London, 1941) Gray, 1970: Hugh Gray, The landed gentry of Telengana in E. Leach and S. N. Mukherjee eds. Elites in South Asia (Cambridge, 1970) Guerlac, 1951: Henry E. Guerlac, Science and French National Strength in Edward Meade Earle ed., Modern France: Problems of the Third and Fourth Republics (Princeton, 1951) Guidetti/Stahl, 1977: M. Guidetti and Paul M. Stahl eds., II sangue e la terra: Comunita di vil- lagio e comunita familiari nell Europea deli 800 (Milano, 1977) Guinness, 1984: Robert and Celia Dearling, The Guinness Book of Recorded Sound (Enfield, 1984) Haimson, 1964/5: Leopold Haimson, The Problem of Social Stability in Urban Russia 1905-1917 in Slavic Review, December 1964, pp. 619-64; March 1965, pp. 1-22 Halliday, 1983: Fred Halliday, The Making of the Second Cold War (London, 1983) Halliday/Cumings, 1988: Jon Halliday and Bruce Cumings, Korea: The Unknown War (London, 1988) Halliwell, 1988: Leslie Halliwells Filmgoers Guide Companion 9th edn, 1988, p. 321 Hanak, 1970: Peter Hanak, Die Volksmeinung wahrend des letzten Kriegsjahres in Osterre- ich-Ungarn in Die Auflosung des

Habsburgerreiches, Xusammenbruch und Neuori- entierung im Donauraum, Schriftenreihe de osterreichischen Ost- und Siidosteu- ropainstituts vol. Ill, Vienna, 1970, pp. 58-66 Harden, 1990: Blaine Harden, Africa, Despatches from a Fragile Continent (New York, 1990) Harff/Gurr, 1988: Barbara Harff and Ted Robert Gurr, Victims of the State: Genocides, Politi- cides and Group Repression since 1945 in International Review of Victimology, 1, 1989, pp. 23-41
Harff/Gurr, 1989: Barbara Harff and Ted Robert Gurr, Toward Empirical Theory of Genocides and Politicides: Identification and Measurement of Cases since 1945, International Studies Quarterly, 32,1988, pp. 359-71 Harris, 1987: Nigel Harris, The End of the Third World (Harmondsworth, 1987) Hayek, 1944: Friedrich von Hayek, The Road to Serfdom (London, 1944) Heilbroner, 1993: Robert Heilbroner, Twenty-first Century Capitalism (New York, 1993) Hilberg 1985: Raul Hilberg, The Destruction of the European Jews (New York, 1985) Hill, 1988: Kim Quaile Hill, Democracies in Crisis: Public policy responses to the Great Depression (Boulder and London, 1988) Hilgerdt: See League of Nations, 1945 Hirschfeld, 1986: G. Hirschfeld ed., The Policies of Genocide: Jews and Soviet Prisoners of War in Nazi Germany (Boston, 1986) Historical Statistics of the United States: Colonial Times to 1970, part lc, 89-101, p. 105 (Washington DC, 1975) Hobbes: Thomas Hobbes, Leviathan (London, 1651) Hobsbawm 1974: E. J. Hobsbawm, Peasant Land Occupations in Past & Present, 62, February 1974, pp. 120-52 Hobsbawm, 1986: E. J. Hobsbawm, The Moscow Line and international Communist policy 1933-47 in Chris Wrigley ed. Warfare, Diplomacy and Politics: Essays in Honour of A.J.P. Taylor, pp. 163-88 (London, 1986) Hobsbawm, 1987: E. J. Hobsbawm, The Age of Empire 1870-1914 (London, 1987) Hobsbawm, 1990: E. J. Hobsbawm, Nations and Nationalism Since 1780: Programme, Myth,

450 DOBA EKSTREMA

Reality (Cambridge, 1990) Hobsbawm, 1993: E. J. Hobsbawm, The Jazz Scene (New York, 1993) Hodgkin, 1961: Thomas Hodgkin, African Political Parties: An introductory guide (Har- mondsworth, 1961) Hoggart, 1958: Richard Hoggart, The Uses of Literacy (Harmondsworth, 1958) Holborn, 1968: Louise W. Holborn, Refugees I: World Problems in International Encyclopedia of the Social Sciences vol. XIII, p. 363 Holland, R.F., 1985: R. F. Holland, European Decolonization 1918-1981: An introductory survey (Basingstoke, 1985) Holman, 1993: Michael Holman, New Group Targets the Roots of Corruption in Financial Times, 5 May 1993 Holton, 1970: G. Holton, The Roots of Complementarity in Daedalus, autumn 1978, p. 1017 Holton, 1972: Gerald Holton ed., The Twentieth-Century Sciences: Studies in the Biography of Ideas (New York, 1972) Horme, 1989: Alistair Horme, Macmillan, 2 vols (London, 1989) Housman, 1988: A.E. Housman, Collected Poems and Selected Prose edited and with an introduction and notes by Christopher Ricks (London, 1988) Howarth, 1978: T.E.B. Howarth, Cambridge Between Two Wars (London, 1978) Hu, 1966: C.T. Hu, Communist Education: Theory and Practice in R. MacFarquhar ed., China Under Mao: Politics Takes Command (Cambridge MA, 1966) Huber, 1990: Peter W. Huber, Pathological Science in Court in Daedalus, vol. 119, no. 4, autumn 1990, pp. 97-118 Hughes, 1969: H. Stuart Hughes, The second year of the Cold War: A Memoir and an Anticipation in Commentary, August 1969 Hughes 1983: H. Stuart Hughes, Prisoners of Hope: The Silver Age of the Italian Jews 1924-1947 (Cambridge MA, 1983) Hughes, 1988: H. Stuart Hughes, Sophisticated Rebels (Cambridge and London, 1988) Human Development: United Nations Development Programme (UNDP) Human Development Report, (New York, 1990, 1991, 1992) Hutt, 1935: Alien Hutt, This Final Crisis (London, 1935) Ignatieff, 1993: Michael Ignatieff, Blood and Belonging: Journeys into the New Nationalism (London, 1993) ILO, 1990: ILO Yearbook of Labour Statistics: Retrospective edition on Population Censuses 1945-1989 (Geneva, 1990) IMF, 1990: International Monetary Fund, Washington: World Economic Outlook: A Survey by the Staff of the International Monetary Fund, Table 18: Selected Macro-economic Indicators 1950-1988 (IMF, Washington, May 1990) Investing: Investing in Europes Future ed. Arnold Heertje for the European Investment Bank (Oxford, 1983) Isola, 1990: Gianni Isola, Abbassa la tua radio, per favore. Storia deli ascolto radiofonico nell Italia fascista (Firenze, 1990) Jacobmeyer, 1985: Wolfgang Jacobmeyer, Vom Zwangsarbeiter zum heimatlosen Auslander: Die Displaced Persons in Westdeutschland, 1945-1951 (Gottingen, 1985) Jacob, 1993: Margaret C. Jacob, Hubris about Science in Contention, vol. 2, no. 3 (Spring 1993) Jammer, 1966: M. Jammer, The Conceptual Development of Quantum Mechanics (New York, 1966) Jayawardena, 1993: Lai Jayawardena The Potential of Development Contracts and Towards sustainable Development Contracts, UNU/WIDER: Research for Action (Helsinki, 1993) Jensen, 1991: K. M. Jensen ed., Origins of the Cold War: The Novikov, Kennan and Roberts

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 451

Long Telegrams of 1946, United States Institute of Peace (Washington 1991) Johansson/Percy 1990: Warren Johansson and William A. Percy ed., Encyclopedia of Homosexuality, 2 vols (New York and
London, 1990) Johnson, 1972: Harry G. Johnson, Inflation and the Monetarist Controvery ('Amsterdam, 1972) Jon, 1993: Jon Byong-Je, Culture and Development: South Korean experience, International Inter-Agency Forum on Culture and Development, September 20-22 1993, Seoul Jones, 1992: Steve Jones, review of David Raup, Extinction: Bad Genes or Bad Luck? in London Review of Books, 23 April 1992 Jowitt, 1991: Ken Jowitt, The Leninist Extinction in Daniel Chirot ed., The Crisis of Leninism and the Decline of the Left (Seattle, 1991) Julca, 1993: Alex Julca, From the highlands to the city (unpublished paper, 1993) Kakwani, 1980: Nanak Kakwani, Income Inequality and Poverty ('Cambridge, 1980) Kapuscinski 1983: Ryszard Kapuscinski, The Emperor (London, 1983) Kapuscinski, 1990: Ryszard Kapuscinski, The Soccer War (London, 1990) Kater, 1985: Michael Kater, Professoren und Studenten im dritten Reich in Archiv f. Kul- turgeschichte 67/1985, no. 2, p. 467 Katsiaficas, 1987: George Katsiaficas, The Imagination of the New Left: A global analysis of 1968 (Boston, 1987) Kedward, 1971: R. H. Kedward, Fascism in Western Europe 1900-1945 (New York, 1971) Keene, 1984: Donald Keene, Japanese Literature of the Modern Era (New York, 1984) Kelley, 1988: Alien C. Kelley, Economic Consequences of Population Change in the Third World in Journal of Economic Literature, XXVI, December 1988, pp.1685-1728 Kennedy, 1987: Paul Kennedy, The Rise and Fall of the Great Powers (New York, 1987) Kerblay, 1983: Basile Kerblay, Modern Soviet Society (New York, 1983) Kershaw, 1983: Ian Kershaw, Popular Opinion and Political Dissent in the Third Reich: Bavaria 1933-1945 (Oxford, 1983) Kershaw, 1993: Ian Kershaw, The Nazi Dictatorship: Perspectives of Interpretation, 3rd edn (London, 1993) Khrushchev, 1990: Sergei Khrushchev, Khrushchev on Khrushchev: An Inside Account of the Man and His Era (Boston, 1990) Kidron/Segal, 1991: Michael Kidron and Ronald Segal, The New State of the World Atlas, 4th ed (London, 1991) Kindleberger, 1973: Charles P. Kindleberger, The World in Depression 1919-1939 (London and New York, 1973) Kivisto, 1983: Peter Kivisto, The Decline of the Finnish - American Left 1925-1945 in International Migration Review, XVII, 1, 1983 Kolakowski, 1992: Leszek Kolakowski, Amidst Moving Ruins in Daedalus 121/2, spring 1992 Kolko, 1969: Gabriel Kolko, The Politics of War: Allied diplomacy and the world crisis of 1943-45 (London, 1969) Kollo, 1990: Janos Kollo, After a dark golden age - Eastern Europe in WIDER Working Papers (duplicated), Helsinki, 1990 Kornai: Janos Kornai, The Economics of Shortage (Amsterdam, 1980) Kosinski, 1987: L. A. Kosinski, review of Robert Conquest, The Harvest of Sorrow: Soviet Collectivisation and the Terror Famine in Population and Development Review, vol. 13, no. 1, 1987 Kosmin/Lachman, 1993: Barry A. Kosmin and Seymour P. Lachman, One Nation Under God: Religion in Contemporary American Society (New York, 1993) Kraus, 1922: Karl Kraus, Die letzten Tage der Menschheit: Tragodie in ftinf Akten mit Vorspiel und Epilog (Wien-Leipzig, 1922) Kulischer, 1948: Eugene M. Kulischer Europe on the Move: War and Population Changes

452 DOBA EKSTREMA

1917-1947 (New York, 1948) Kuttner, 1991: Robert Kuttner, The End of Laissez-Faire: National Purpose and the Global Economy after the Cold War (New York, 1991) Kuznets, 1956: Simon Kuznets, Quantitative Aspects of the Economic Growth of Nations in Economic Development and Culture Change, vol. 5, no. 1, 1956, pp. 5-94 Kyle, 1990: Keith Kyle, Suez (London, 1990) Ladurie, 1982: Emmanuel Le Roy Ladurie, Paris-Montpellier: PC-PSU 1945-1963 (Paris, 1982) Lafargue: Paul Lafargue, Le droit a la paresse (Paris, 1883); The Right to Be Lazy and Other Studies (Chicago, 1907) Land Reform: Philip M. Raup, Land Reform in art. Land Tenure, International Encyclopedia of Social Sciences, vol. 8, pp. 571-75 (New York, 1968) Lapidus, 1988: Ira Lapidus, A History of Islamic Societies (Cambridge, 1988) Laqueur, 1977: Walter Laqueur, Guerrilla: A historical and critical study (London, 1977) Larkin, 1988: Philip Larkin, Collected Poems ed. and with an introduction by Anthony Thwaite (London, 1988) Larsen E., 1978: Egon Larsen, A Flame in Barbed Wire: The Story of Amnesty International (London, 1978) Larsen S. et al., 1980: Stein Ugevik Larsen, Bernt Hagtvet, Jan Petter, My Klebost et. al., Who Were the Fascists? (Bergen-Oslo-Tromso, 1980) Lary, 1943: Hal B. Lary and Associates, The United States in the World Economy: The International Transactions of the United States during the Interwar Period, US Dept of Commerce (Washington, 1943) Las Cifras, 1988: Asamblea Permanente para los Derechos Humanos, La Cifras de la Guerra Sucia (Buenos Aires, 1988) Latham, 1981: A. J. H. Latham, The Depression and the Developing World, 1914-1939 (London and Totowa NJ, 1981) League of Nations, 1931: The Course and Phases of the World Depression (Geneva, 1931; reprinted 1972) League of Nations, 1945: Industrialisation and Foreign Trade (Geneva, 1945) Leaman, 1988: Jeremy Leaman, The Political Economy of West Germany 1945-1985 (London, 1988) Leighly, Naylor, 1992: J. E. Leighly and J. Naylor, Socioeconomic Class Bias in Turnout 1964-1988: the voters remain the same in American Political Science Review, 86/3 September, 1992, pp. 725-36 Lenin, 1970: V. I. Lenin, Selected Works in 3 Volumes (Moscow, 1970: Letter to the Central Committee, the Moscow and Petrograd Committees and the Bolshevik Members of the Petrograd and Moscow Soviets, October 1/14 1917, V. I. Lenin op. cit, vol. 2, p. 435; Draft Resolution for the Extraordinary All-Russia Congress of Soviets of Peasant Deputies, November 14/27, 1917, V. I. Lenin, loc. cit, p. 496; Report on the activities of the Council of Peoples Commissars, January 12/24 1918, loc. cit., p. 546 Leontiev, 1977: Wassily Leontiev, The Significance of Marxian Economics for Present-Day Economic Theory in Amer. Econ. Rev. Supplement vol. XXVIII, 1 March 1938, republished in Essays in Economics: Theories and Theorizing, vol. 1, p. 78 (White Plains, 1977) Lettere: P. Malvezzi and G. Pirelli eds Lettere di Condannati a morte della Resistenza europea, p. 306 (Turin, 1954) Levi-Strauss: Claude Levi-Strauss, Didier Eribon, De Pres et de Loin (Paris, 1988) Lewin, 1991: Moshe Lewin, Bureaucracy and the Stalinist State unpublished paper in Germany and Russia in the 20th Century in Comparative Perspective (Philadelphia, 1991) Lewis, 1981: Arthur Lewis, The Rate of Growth of World Trade 1830-1973 in Sven Grassman

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 453

and Erik Lundberg eds, The World Economic Order: Past and Prospects (London, 1981) Lewis, 1938: Cleona Lewis, Americas Stake in International Investments (Brookings Institution, Washington, 1938) Lewis, 1935: Sinclair Lewis, It Cant Happen Here (New York, 1935) Lewontin, 1973: R. C. Lewontin, The Genetic Basis of Evolutionary Change (New York, 1973) Lewontin, 1992: R. C. Lewontin, The Dream of the Human Genome in New York Review of Books, 28 May 1992, pp. 32-40 Leys,1977: Simon Leys, The Chairmans New Clothes: Mao and the Cultural Revolution (New York, 1977) Lieberson, Waters, 1988: Stanley Lieberson and Mary C. Waters, Erom many strands: Ethnic and Racial Groups in Contemporary America (New York, 1988) Liebman/Walker/Glazer: Arthur Liebman, Kenneth Walker, Myron Glazer, Latin American University Students: A six-nation study (Cambridge MA, 1972) Lieven, 1993: Anatol Lieven, The Baltic Revolution: Estonia, Latvia, Lithuania and the Path to Independence (New Haven and London, 1993) Linz, 1975: Juan J. Linz, Totalitarian and Authoritarian Regimes in Fred J. Greenstein and Nelson W. Polsby eds, Handbook of Political Science, vol. 3, Macropolitical Theory (Reading MA, 1975) Liu, 1986: Alan P. L. Liu, How China Is Ruled (Englewood Cliffs, 1986) Loth, 1988: Wilfried Loth, The Division of the World 1941-1955 (London, 1988) Lu Hsiin: as cited in Victor Nee and James Peck eds, Chinas Uninterrupted Revolution: From 1840 to the Present, p. 23 (New York, 1975) Lynch, 1990: Nicolas Lynch Gamero, Los jovenes rojos de San Marcos: El radicalismo univer- sitario de los ahos setenta (Lima, 1990) McCracken, 1977: Paul McCracken et al., Towards Full Employment and Price Stability (Paris, OECD 1977) Macluhan, 1962: Marshall Macluhan, The Gutenberg Galaxy (New York, 1962) Macluhan, 1967: Marshall Macluhan and Quentin Fiore, The Medium is the Massage (New York, 1967) McNeill, 1982: William H. McNeill, The Pursuit of Power technology, Armed Force and Society since AD 1000 (Chicago, 1982) Maddison, 1969: Angus Maddison, Economic Growth in Japan and the USSR (London, 1969) Maddison, 1982: Angus Maddison, Phases of Capitalist Economic Development (Oxford, 1982) Maddison, 1987: Angus Maddison, Growth and Slowdown in Advanced Capital ist Economies: Techniques of Quantitative Assessment in Journal of Economic Literature, vol. XXV, June 1987 Maier, 1987: Charles S. Maier, In Search of Stability: Explorations in Historical Political Economy ('Cambridge, 1987) Maksimenko, 1991: V. I. Maksimenko, Stalinism without Stalin: the mechanism of zastoi unpublished paper in Germany and Russia in the 20th Century in Comparative Perspective (Philadelphia 1991) Mangin, 1970: William Mangin ed., Peasants in Cities: Readings in the Anthropology of Urbanization (Boston, 1970) Manuel, 1988: Peter Manuel, Popular Musics of the Non-Western World: An Introductory Survey (Oxford, 1988) Marglin and Schor, 1990: S. Marglin and J. Schor eds, The Golden Age of Capitalism (Oxford, 1990) Marrus, 1985: Michael R. Marrus, European Refugees in the Twentieth Century (Oxford, 1985) Martins Rodrigues, 1984: O PCB: os dirigentes e a organizagao in O Brasil Republicano, vol. X, tomo III of Sergio Buarque de Holanda ed., Historia Geral da Civilizacao Brasile-

454 DOBA EKSTREMA

sira pp. 390-97 (Sao Paulo, 1960-84) Mencken, 1959: Alistair Cooke ed. The Viking Mencken (New York, 1959) Jean A. Meyer, La Cristiada, 3 vols (Mexico D. F., 1973-79); English: The Cristero Rebellion: The Mexican People between Church and State 1926-1929 (Cambridge, 1976) Meyer-Levine, 1973: Rosa Meyer-Levine, Levine: The Life of a Revolutionary (London, 1973) Miles et al., 1991: M. Miles, E. Malizia, Marc A. Weiss, G. Behrens, G. Travis, Real Estate Development: Principles and Process (Washington DC, 1991) Miller, 1989: James Edward Miller, Roughhouse diplomacy: the United States confronts Italian Communism 1945-1958 in Storia delle relazioni internazionali,V/1989/2, pp. 279-312 Millikan, 1930: R. A. Millikan, Alleged Sins of Science, in Scribners Magazine 87 (2), 1930, pp.119-30 Milward, 1979: Alan Milward, War, Economy and Society 1939^5 (London, 1979) Milward, 1984: Alan Milward, The Reconstruction of Western Europe 1945-51 (London, 1984) Minault, 1982: Gail Minault, The Khilafat Movement: Religious Symbolism and Political Mobilization in India (New York, 1982) Misra, 1961: B. B. Misra, The Indian Middle Classes: Their Growth in Modern Times (London, 1961) Mitchell/Jones: B.R. Mitchell and H. G. Jones Second Abstract of British Historical Statistics (Cambridge, 1971) Mitchell, 1975: B.R. Mitchell, European Historical Statistics (London, 1975) Moisi, 1981: D. Moisx ed., Crises et guerres au XXe siecle (Paris, 1981) Molano, 1988: Alfredo Molano, Violencia y colonization in Revista Foro: Fundacion Foro Nacional por Colombia, 6 June 1988 pp. 25-37 Montagni, 1989: Gianni Montagni, Effetto Gorbaciov: La politica internazionale degli anni ottanta. Storia di quattro vertici da Ginevra a Mosca (Bari, 1989) Morawetz, 1977: David Morawetz, Twenty-five Years of Economic Development 1950-1975 (Johns Hopkins, for the World Bank, 1977) Mortimer, 1925: Raymond Mortimer, Les Matelots in New Statesman, 4 July 1925, p. 338 Muller, 1951: H. J. Muller in L. G. Dunn ed. Genetics in the 20th Century: Essays on the Progress of Genetics During the First Fifty Years (New York, 1951) Muller, 1992: Heiner Muller, Krieg ohne Schlacht: Leben in zwei Diktaturen (Cologne, 1992) Muzzioli, 1993: Giuliano Muzzioli, Modena (Bari, 1993) Nehru, 1936: Jawaharlal Nehru, An Autobiography, with musings on recent events in India (London, 1936) Nicholson, 1970: E. M. Nicholson cited in Fontana Dictionary of Modern Thought: Ecology (London, 1977) Noelle/Neumann, 1967: Elisabeth Noelle and Erich Peter Neumann eds, The Germans: Public Opinion Polls 1947-1966 p. 196 (Allensbach and Bonn, 1967) Nolte, 1987: Ernst Nolte, Der europdische Biirgerkrieg, 1917-1945: Nationalsozialismus und Bolschewismus (Stuttgart, 1987) North/Pool, 1966: Robert North and Ithiel de Sola Pool, Kuomintang and Chinese Communist Elites in Harold D. Lasswell and Daniel Lerner eds, World Revolutionary Elites: Studies in Coercive Ideological Movements (Cambridge MA, 1966) Nove, 1969: Alec Nove, An Economic History of the USSR (London, 1969) Nwoga, 1970: Donatus I. Nwoga, Onitsha Market Literature in Mangin, 1970 Observatoire, 1991: Comite Scientifique aupres du Ministere de IEducation Nationale, unpublished paper, Observatoire des Theses (Paris, 1991) OECD Impact: OECD: The Impact of the Newly Industrializing Countries on Production and Trade in Manufactures: Report by the Secretary-General (Paris, 1979)

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 455

OECD National Accounts: OECD National Accounts 1960-1991, vol. 1 (Paris, 1993) Ofer, 1987: Gur Ofer, Soviet Economic Growth, 1928-1985 in Journal of Economic Literature, XXV/4, December 1987, p. 1778 Ohlin, 1931: Bertil Ohlin, for the League of Nations, The Course and Phases of the World Depression (1931; reprinted Arno Press, New York, 1972) Olby, 1970: Robert Olby, Francis Crick, DNA, and the Central Dogma in Holton 1972, pp. 227-80 Orbach, 1978: Susie Orbach, Fat is a Feminist Issue: the anti-diet guide to permanent weight loss (New York and London, 1978) Ory, 1976: Pascal Ory, Les Collaborateurs: 1940-1945 (Paris, 1976) Paucker, 1991: Arnold Paucker, Jewish Resistance in Germany: The Facts and the Problems (Gedenkstaette Deutscher Widerstand, Berlin, 1991) Pavone, 1991: Claudio Pavone, Una guerra civile: Saggio storico sulla moralita nella Resistenza (Milan, 1991) Peierls, 1992: Peierls, Review of D. C. Cassidy, Uncertainty: The Life of Werner Heisenberg in New York Review of Books, 23 April 1992, p. 44 Peoples Daily, 1959: Hai Jui reprimands the Emperor in Peoples Daily Beijing, 1959, cited in Leys, 1977 Perrault, 1987: Gilles Perrault, A Man Apart: The Life of Henri Curiel (London, 1987) Peters, 1985: Edward Peters, Torture (New York, 1985) Petersen, 1986: W. and R. Petersen, Dictionary of Demography, vol. 2, art: War (New York-WestportLondon, 1986) Piel, 1992: Gerard Piel, Only One World: Our Own To Make And To Keep (New York, 1992) Planck, 1933: Max Planck, Where Is Science Going? with a preface by Albert Einstein; translated and edited by James Murphy (New York, 1933) Polanyi, 1945: Karl Polanyi, The Great Transformation (London, 1945) Pons Prades, 1975: E. Pons Prades, Republicans Espaholes en la 2a Guerra Mundial (Barcelona, 1975) Population, 1984: UN Dept of International Economic and Social Affairs: Population Distribution,

Migration and Development. Proceedings of the Expert Group, Hammamet (Tunisia) 21-25 March 1983 (New York, 1984) Potts, 1990: Lydia Potts, The World Labour Market: A History of Migration (London and New Jersey, 1990) Pravda, 25 January 1991. Proctor, 1988. Robert N. Proctor, Racial Hygiene: Medicine Under the Nazis (Cambridge MA, 1988) Programma 2000: PSOE (Spanish Socialist Party), Manifesto of Programme: Draft for Discussion, January
1990 (Madrid, 1990) Prost: A Prost, Frontieres et espaces du prive in Histoire de la Vie Privee de la Premiere Guerre Mondiale a nos Jours vol. 5, pp.13-153 Paris, 1987 Rado, 1962: A. Rado ed., Welthandbuch: internationaler politischer und wirtschaftlicher Almanach 1962 (Budapest, 1962) Ranki, 1971: George Ranki in Peter F. Sugar ed., Native Fascism in the Successor States: 1918-1945 (Santa Barbara, 1971) Ransome, 1919: Arthur Ransome, Six Weeks in Russia in 1919 (London, 1919) Rate-China, 1973: Manfred Hinz ed., Rate-China: Dokumente der chinesischen Revolution (1927-31) (Berlin, 1973) Raw, Page, Hodgson 1972: Charles Raw, Bruce Page, Godfrey Hodgson, Do You Sincerely Want To Be Rich? (London, 1972) Reale, 1954: Eugenio Reale, Avec Jacques Duclos au Banc des Accuses a la Reunion Constitutive du Cominform (Paris, 1958)

456 DOBA EKSTREMA

Reed, 1919: John Reed Ten Days That Shook The World (New York, 1919 and numerous editions) Reinhard et al, 1968: M. Reinhard, A. Armengaud, J. Dupaquier, Histoire Generale de la population mondiale, 3rd edn (Paris, 1968) Reitlinger, 1982: Gerald Reitlinger, The Economics of Taste: The Rise and Fall of Picture Prices 1760-1960 3 vols (New York, 1982) Riley, 1991: C. Riley, The Prevalence of Chronic Disease During Mortality Increase: Hungary in the 1980s in Population Studies, 45/3 November 1991, pp. 489-97 Riordan, 1991: J. Riordan, Life After Communism, inaugural lecture, University of Surrey (Guildford, 1991) Ripken/Wellmer, 1978: Peter Ripken and Gottfried Wellmer, Bantustans und ihre Funktion fiir das siidafrikanische Herrschaftssystem in Peter Ripken, Siidliches Afrika: Geschichte, Wirtschaft, politische Zukunft, pp. 194-203, Berlin, 1978 Roberts, 1991: Frank Roberts, Dealing with the Dictators: The Destruction and Revival of Europe 1930-1970 (London, 1991) Rozsati/Mizsei, 1989: D. Rosati and K. Mizsei, Adjustment through opening of socialist economies in UNU/WIDER, Working Paper 52 (Helsinki, 1989) Rostow, 1978: W. W. Rostow, The World Economy: History and Prospect (Austin, 1978) Russell Pasha 1949: Sir Thomas Russell Pasha, Egyptian Service, 1902-1946 (London, 1949) Samuelson, 1943: Paul Samuelson, Full employment after the war in S. Harris ed., Post-war Economic Problems, pp. 27-53 (New York, 1943) Sareen, 1988: T. R. Sareen, Select Documents on Indian National Army (New Delhi, 1988) Sassoon, 1947: Siegfried Sassoon, Collected Poems (London, 1947) Schatz, 1983: Ronald W. Schatz, The Electrical Workers. A History of Labor at General Electric and Westinghouse (University of Illinois Press, 1983) Schell, 1993: Jonathan Schell A Foreign Policy of Buy and Sell (New York Newsday, 21 November 1993) Schram, 1966: Stuart Schram, Mao Tse Tung (Baltimore, 1966) Schrodinger, 1944: Erwin Schrodinger, What Is Life: The Physical Aspects of the Living Cell (Cambridge, 1944) Schumpeter, 1939: Joseph A. Schumpeter, Business Cycles (New York and London, 1939) Schumpeter, 1954: Joseph A. Schumpeter, History of Economic Analysis (New York, 1954) Schwartz, 1966: Benjamin Schwartz, Modernisation and the Maoist Vision in Roderick Mac- Farquhar ed., China Under Mao: Politics Takes Command (Cambridge MA, 1966) Scott, 1985. James C. Scott, Weapons of the Weak: Everyday Forms of Peasant Resistance (New Haven and London 1985) Seal, 1968: Anil Seal, The Emergence of Indian Nationalism: Competition and Collaboration in the later Nineteenth Century (Cambridge, 1968) Sinclair, 1982: Stuart Sinclair, The World Economic Handbook (London, 1982) Singer, 1972: J. David Singer, The Wages of War 1816-1965: A Statistical Handbook (New York, London, Sydney, Toronto, 1972) Smil, 1990: Vaclav Smil, Planetary Warming: Realities and Responses in Population and Development Review, vol. 16, no. 1, March 1990 Smith, 1989: Gavin Alderson Smith, Livelihood and Resistance: Peasants and the Politics of the Land in Peru (Berkeley, 1989) Snyder, 1940: R. C. Snyder, Commercial policy as reflected in Treaties from 1931 to 1939 in American Economic Review, 30, 1940, pp. 782-802 Social Trends: UK Central Statistical Office, Social Trends 1980 (London, annual) Solzhenitsyn, 1993: Alexander Solzhenitsyn in New York Times 28 November 1993 Somary, 1929: Felix Somary, Wandlungen der Weltwirtschaft seit dem Kriege (Tubingen, 1929)

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 457

Sotheby: Art Market Bulletin, A Sothebys Research Department Publication, End of season review, 1992 Spencer, 1990: Jonathan Spencer, A Sinhala Village in Time of Trouble: Politics and Change in Rural Sri Lanka (New Delhi, 1990) Spero, 1977: Joan Edelman Spero, The Politics of International Economic Relations (New York, 1977) Spriano, 1969: Paolo Spriano, Storia del Partita Comunista Italiano Vol. II (Turin, 1969) Spriano, 1983: Paolo Spriano, I comunisti europei e Stalin (Turin, 1983) SSSR, 1987: SSSR v Tsifrakh v 1987, pp. 15-17, 32-33 Staley, 1939: Eugene Staley, The World Economy in Transition (New York, 1939) Stalin, 1952: J. V. Stalin, Economic Problems of Socialism in the USSR (Moscow, 1952) Starobin, 1972: Joseph Starobin, American Communism in Crisis (Cambridge MA, 1972) Starr, 1983: Frederick Starr, Red and Hot: The Fate of Jazz in the Soviet Union 1917-1980 (New York, 1983) Stat. Jahrbuch: Federal Republic Germany, Bundesamt fiir Statistik, Statistisches Jahrbuch fiir das Ausland (Bonn, 1990) Steinberg, 1990: Jonathan Steinberg, All or Nothing: The Axis and the Holocaust 1941-43 (London, 1990) Stevenson, 1984: John Stevenson, British Society 1914-1945 (Harmondsworth, 1984) Stoll, 1990: David Stoll, Is Latin America Turning Protestant: The Politics of Evangelical Growth (Berkeley, Los Angeles, Oxford, 1992) Stouffer/Lazarsfeld, 1937: S. Stouffer and P. Lazarsfeld, Research Memorandum on the Family in the Depression, Social Science Research Council (New York, 1937) Sturmer, 1993: Michael Sturmer in Orientierungskrise in Politik und Gesellschaftf Perspek- tiven der

Demokratie an der Schwelle zum 21. Jahrhundert in (Bergedorfer Gesprach- skreis, Protokoli Nr 98
Hamburg-Bergedorf, 1993) Sturmer, 1993: Michael Sturmer, 99 Bergedorfer Gesprachskreis (22-23 May, Ditchley Park): Wird der Westen

den Zerfall des Ostens iiberleben? Politische und okonomiscke Her- ausforderungen fiir Amerika und Europa (Hamburg, 1993) Tanner, 1962: J. M. Tanner, Growth at Adolescence, 2nd edn (Oxford, 1962) Taylor/Jodice, 1983: C. L. Taylor and D. A. Jodice, World Handbook of Political and Social Indicators, 3rd edn
(New Haven and London, 1983) Taylor, 1990: Trevor Taylor, Defence industries in international relations in Rev. Internat. Studies 16,1990,pp.59-73 Technology, 1986: US Congress, Office of Technology Assessment, Technology and Structural Unemployment: Reemploying Displaced Adults (Washington DC, 1986) Temin, 1993: Peter Temin, Transmission of the Great Depression in Journal of Economic Perspectives, vol. 7/2, spring 1993, pp. 87-102) Terkel, 1967: Studs Terkel, Division Street: America (New York, 1967) Terkel, 1970: Studs Terkel, Hard Times: An Oral History of the Great Depression (New York, 1970) Therborn, 1984: Goran Therborn, Classes and States, Welfare State Developments 1881-1981 in Studies in Political Economy: A Socialist Review, no. 13, spring 1984, pp. 7-41 Therborn, 1985: Goran Therborn, Leaving the Post Office Behind in M. Nikolic ed. Socialism in the Twenty-first Century pp. 225-51 (London, 1985) Thomas 1971: Hugh Thomas, Cuba or the Pursuit of Freedom (London 1971) Thomas, 1977: Hugh Thomas, The Spanish Civil War (Harmondsworth, 1977 edition) Tiempos, 1990: Carlos Ivan Degregori, Marfil Francke, Jose Lopez Ricci, Nelson Manrique, Gonzalo Portocarrero, Patricia Ruiz Bravo, Abelardo Sanchez Leon, Antonio Zapata, Tiempos de Ira y Amor: Nuevos Adores para viejos problemas, DESCO (Lima, 1990) Tilly/Scott, 1987: Louise Tilly and Joan W. Scott, Women, Work and Family (second edition, London, 1987)

458 DOBA EKSTREMA

Titmuss: Richard Titmuss, The Gift Relationship: From Human Blood to Social Policy (London, 1970) Tomlinson, 1976: B. R.Tomlinson, The Indian National Congress and the Raj 1929-1942: The Penultimate Phase (London, 1976) Touchard, 1977: Jean Touchard, La gauche en France (Paris, 1977) Townshend, 1986: Charles Townshend, Civilization and Frightfulness: Air Control in the Middle East Between the Wars in C. Wrigley ed. (see Hobsbawm, 1986) Trofimov/Djangava, 1993: Dmitry Trofimov and Gia Djangava, Some reflections on current geopolitical situation in the North Caucasus (London, 1993, mimeo) Tuma, 1965: Elias H. Tuma, Twenty-six Centuries of Agrarian Reform: A comparative analysis (Berkeley and Los Angeles, 1965) Umbruch: See Frobel, Heinrichs, Kreye, 1986 Umbruch, 1990: Federal Republic of Germany: Umbruch in Europa: Die Ereignisse im 2. Hal- bjahr 1989. Eine Dokumentation, herausgegeben vom Auswartigen Amt (Bonn, 1990) UN Africa, 1989: UN Economic Commission for Africa, Inter-Agency Task Force, Africa Recovery Programme, South African Destabilization: The Economic Cost of Frontline Resistance to Apartheid (New York, 1989) UN Dept of International Economic and Social Affairs, 1984: See Population, 1984 UN International Trade: UN International Trade Statistics Yearbook, 1983 UN Statistical Yearbook (annual) UN Transnational, 1988: United Nations Centre on Transnational Corporations, Transnational Corporations in World Development: Trends and Prospects (New York, 1988) UN World Social Situation, 1970: UN, Department of Economic and Social Affairs, 1970 Report on the World Social Situation (New York, 1971) UN World Social Situation 1985: UN Dept of International Economic and Social Affair: 19SS Report on the World Social Situation (New York, 1985) UN World Social Situation 1989: UN Dept of International Economic and Social Affairs: 1989 Report on the World Social Situation (New York, 1989) UN Worlds Women: UN Social Statistics and Indicators Series K no. 8: The Worlds Women 1970-1990: Trends and Statistics (New York, 1991) UNCTAD: UNCTAD (UN Commission for Trade and Development) Statistical Pocket Book 1989 (New York, 1989) UNESCO: UNESCO Statistical Yearbook, for the years concerned. US Historical Statistics: US Dept of Commerce. Bureau of the Census, Historical Statistics of the United States: Colonial Times to 1970, 3 vols (Washington, 1975) Van der Linden, 1993: Forced labour and non-capitalist industrialization: the case of Stalinism in Tom Brass, Marcel van der Linden, Jan Lucassen, Free and Unfree Labour (IISH, Amsterdam, 1993) Van der Wee: Herman Van der Wee, Prosperity and Upheaval: The World Economy 1945-1980 (Harmondsworth, 1987) Veillon 1992: Dominique Veillon, Le quotidien in Ecrire Ihistoire du temps present. En hommage a Francois Bedarida: Actes de la joumee d etudes de VIHTP, pp. 315-28 (Paris CNRS, 1993) Vernikov, 1989: Andrei Vernikov, Reforming Process and Consolidation in the Soviet Economy, WIDER Working Papers WP 53 (Helsinki, 1989) Walker, 1988: Martin Walker, Russian Diary in the Guardian,21 March 1988, p. 19 Walker, 1991: Martin Walker, Sentencing system blights land of the free in the Guardian, 19 June 1991, p. 11 Walker, 1993: Martin Walker, The Cold War: And the Making of the Modern World (London, 1993) Ward, 1976: Benjamin Ward, National Economic Planning and Polities in Carlo Cipolla ed.,

LITERATURA KOJA SE NAVODI U KNJIZI 459

Fontana Economic History of Europe: The Twentieth Century, vol. 6/1 (London, 1976) Watt, 1989: D. C. Watt, How War Came (London, 1989) Weber, 1969: Hermann Weber, Die Wandlung des deutschen Kommunismus: Die Stalinisierung der KPD in der Weimarer Republik 2 vols (Frankfurt, 1969)
Weinberg, 1977: Steven Weinberg, The Search for Unity: Notes for a History of Quantum Field Theory in Daedalus, autumn 1977 Weinberg, 1979: Steven Weinberg, Einstein and Spacetime Then and Now in Bulletin, American Academy of Arts and Sciences, xxxiii. 2 November 1979 Weisskopf, 1980: V. Weisskopf, What Is Quantum Mechanics? in Bulletin, American Academy of Arts & Sciences, vol. xxxiii, April 1980 Wiener, 1984: Jon Wiener, Come Together: John Lennon in his Time (New York, 1984) Wildavsky, 1990: Aaron Wildavsky and Karl Dake, Theories of Risk Perception: Who Fears What and Why? in Daedalus, vol. 119, no. 4, autumn 1990, pp. 41-60 Willett, 1978: John Willett, The New Sobriety: Art and Politics in the Weimar Period (London, 1978) Wilson, 1977: E. G. Wilson, Biology and the Social Sciences in Daedalus 106/4, autumn 1977, pp. 127-40 Winter, 1986: Jay Winter, War and the British People (London, 1986) Woman, 1964: The Woman in America in Daedalus 1964 The World Almanack (New York, 1964, 1993) World Bank Atlas: The World Bank Atlas 1990 (Washington, 1990) World Development: World Bank: World Development Report (New York, annual) World Economic Survey, 1989: UN Dept of International Economic and Social Affairs, World Economic Survey 1989: Current Trends and Policies in the World Economy (New York, 1989) World Labour, 1989: International Labour Office (ILO), World Labour Report 1989 (Geneva, 1989) World Resources, 1986: A Report by the World Resources Institute and the International Institute for Environment and Development (New York, 1986) World Tables, 1991: The World Bank: World Tables 1991 (Baltimore and Washington, 1991) Worlds Women: see UN Worlds Women Zetkin, 1968: Clara Zetkin, Reminiscences of Lenin in They Knew Lenin: Reminiscences of Foreign Contemporaries (Moscow, 1968) Ziebura, 1990: Gilbert Ziebura, World Economy and World Politics 1924-1931: From Reconstruction to Collapse (Oxford, New York, Munich, 1990) Zinoviev, 1979: Aleksandr Zinoviev, The Yawning Heights (Harmondsworth, 1979)

Predmetni i imenski registar

Abd-el-Krim 163 Abduh, Muhamed 161 abortus 237, 239f, 246, 256 Adenauer, Konrad 216, 248 Adler, Fridrih 50 Afrika - crnaki nacionalizam 165-166 - kolonijalizam 165-167 - gerilski pokreti 339-340 - nezavisne drave 262 - seljatvo 222 takoe pogledati pojedine zemlje Ahmadulina, Bela 379 Ahmatova, Ana 138, 379 Ajntajn (Einstein), Albert 403-406, 409, 412, 417 Ajzenhauer (Eisehower), Dvajt 181, 216 Ajzentajn, (Eisenstein), Sergej 52, 141, 146, 348f, 390 Ajzler (Eisler), Hans 139, 188 Al Afgani, Damala al Din 161 Albanija 34, 66, 115, 129, 133, 192f, 193, 358f, 368, 381 Aleksandar, kralj Jugoslavije 90 Ali, Raid 37 Aljende, Salvador 333 Alzas-Lorena 31 Alir 64, 135, 161, 165, 169, 216, 222, 264, 276, 280, 329, 330 Amerika narodno reovlucionarna alijansa (APRA) 84, 106, 254f anarhizam 61, 62, 99, 123, 143 Andri, Ivo 23, 358, 384 Andropov, Jurij 359 Angola 194, 329, 338, 339 antimaterija 404 antisemitizam 92, 95-96, 104, 105, 117-118 aparthejd 339, 340, 381, 426 Apoliner, Gijom 140 arhitektura 138, 142-145, 378, 387 Aragon, Luj 140 Argentina 55, 84, 105, 106, 152, 238, 272F, 274, 319, 333, 336, 394 Armstrong, Luj 391 Aron, Rejmon 227, 337 astronomija 402 Ataturk (Mustafa Kemal) 58, 89, 161, 350 atomistika 403-404, 406, 411 Australija 13,19, 55, 89, 161, 216, 271, 277, 308 Austrija 34, 84, 91, 107,108,115, 136,174, 216, 319 austro-marksizam 293 Austro-Ugarska 10, 24, 27 automobili, proizvodnja 81, 200-201, 213 Avganistan 88,182, 188, 194-195, 273, 341, 346 Azerbejdan 31, 364f, 370 Azikive, Namdi 166 BAAS (Baath), partija 135, 264, 338 Babelj, Isak 58, 139f, 146 balet 140-141 baltike drave 73f, 360, 365, 371 Banda, dr Hastings 327 Bandaranaike, Sirimavo 238-240 Bandunki pokret 272 Banglade 198, 222, 264f, 273 Banka za meunarodna poravnanja 79 Bare, Siad 137, 339 Baroha, Hulio Karo 9 Batista, Fulgensio 331 Bauhaus 140, 144 , 145 Be 143 Bejkon, Frensis 384 Bel, Danijel 217 Belgija 26, 35, 75, 91, 107, 129, 183, 215, 216, 221, 230, 245, 308f, 321 Belgijski Kongo 170, 277, 279, 329, 337 Belize 273 Belorusija 58, 365f Benario, Olga 61 Ben Badis, Abdul Hamid 161 Benjamin, Valter 138, 146, 348 Berg, Alban 146 Berlin, Isaija 9 Berlinski zid 181 Bernal, J. D. 396, 409 Berntajn, Eduard 293 Berntajn, Leonard 384 Beverid, izvetaj 126 Big Beng teorije (Veliki prasak) 407, 416 biotehnologije 397 Bleket (Blackett) P.M.S. 409 Blok, Aleksandar Aleksandrovi 138, 379 Blum, Leon 116 Bocvana 308 Bogart, Hemfri 145 Bolivija 68, 74, 106, 270, 330, 334 Bolonja 231 Bond, Alan 383 Bor, Nils 396, 403, 405 Borhes, Horhe Luis 147f Born, Maks 408f

PREDMETNI IIMENSKI REGISTAR 461

Bose, Subhas andra 134, 166 Bosna 109, 132, 422 brak 244-246 Brak, or 141 Braun, Oto 61 Brazil 61, 65, 74, 84, 106, 152, 153, 157, 203, 221, 246, 259, 267, 274, 281, 308, 319, 320, 333, 377, 433 Breht, Bertold 47, 61, 145-146 Brest Litovsk 28, 31, 53 Breton Vud sporazum 209 Brenjev, Leonid 62, 189, 190, 318, 358-359, 362-363 Britanija 24-31, 33, 35-37, 40-42, 50, 72, 73, 75, 76, 78, 83, 88, 90, 98, 111, 117, 118, 119, 120, 121, 126, 134, 141, 144, 149, 153,156,158, 161,163, 168-169, 197-199, 205-210, 215, 216, 221, 225, 230-232, 239, 245-246, 248250, 259, 260, 307f, 308f, 310f, 312, 316, 321, 379, 382, 409-410 Britansko Carstvo 37 118-120, poglavlje 7 passim Britn, Bendamin 147 Brodvej, mjuzikli 252 Brodski, Josif 379 Brojer (Breuer) Marsel 143 Brolji de, L.V. 408f. Bugarska 17, 44, 50, 59, 132, 199, 222, 237, 240, 264f, 283, 338, 358f Buharin, Nikolaj 286, 287 292f, Buhen (Buchan), Don 98 Bunjuel, Luis 140 Burdije, Pjer 244, 385f Burma 134,167,168,264f Cejlon, vid. ri Lanka CENTO pakt 272 Centralnoafrika Republika 269f, 277 cionizam 31, 92, 103, 134, 162 civilno drutvo 110, 369 Crkve, vid. takoe Rimokatolika crkva Crna Gora 31, 132f Crvene brigade 333, 336 Cvetajeva, Marina 379 ad 277, 319 ang, Kaj ek 58, 65, 350 aplin, arli 141 auesku, Nikolae 302, 368, 379 edvik, Dejms 406 ehoslovaka 31, 34, 35, 110, 115, 132, 193, 216, 227, 283, 285, 299, 301, 321, 338, 380, 381, 394f ehov, Anton 148 emberlen (Chamberlain) Nevil 117, 120-121 eril, Vinston 13, 34, 35, 38, 90, 114, 116, 121,122,129,132,162, 174 ile 84, 109, 193, 227, 269, 309, 329, 331, 333 dadaizam 139-140, 144 Dahomej (Benin) 339 Dali, Salvador 139, 140 Danska 35, 73, 75, 130, 1830, 233, 245, 308f, 321 DDR 137,175, 193, 195,198, 285, 300, 344, 355, 367 Deblin (Doblin), Alfred 146 Debre (Debray), Rei 219 Degrel (Degrelle), Leon 91 Deng, Ksiaoping 348, 355 Dimitrov, Georgi 116 Dimon (Dumont), Rene 9 Dirak (Dirac), Pol 404, 408f Dian (Duchamp), Marsel 139, 387 Djagiljev, Sergej 140-141 DNK 396, 415 Dominikanska republika 222 Dos Pasos, Don 148 Dozov (Dawes) plan 79 Drajzer, Teodor 148 drava drutvene brige i sistemi socijalne zatite (welfare state and welfare systems) 77, 190, 203, 215, 216, 217, 226, 235, 258, 260, 308,314 Drugi svetski rat 25, 33-46, 66, 113-115, 128-133, 166, 176, 178 Drutvo naroda 32, 34, 44, 74, 118 Dubek, Aleksandar 301 Dinah (Jinnah), Muhamed Ali 156, 168 Dojs (Joyce), Dejms 138f, 142, 148, 383, 411 Donson (Johnson), Lindon 335 Donson, Filip 385 entile (Gentile), ovani 93 ilas, Milovan 67, 356 Egipat 36, 64, 85, 135, 153, 161, 169, 187, 213, 239, 262, 270, 300f, ekoloki problemi 199-200, 317, 325, 414, 427-428 ekonomija 69-85, 196-217, 305-325 Ekvador 15, 213, 225 Elijar (Eluard), Pol 140 El Salvador 340 Eliot, T.S. 17, 138, 142, 144 energija, potronja 200, 427 Engels, Fridrih 18 Ernst, Maks 140 Estonija 31, 53 ETA (baskijski teroristi) 228, 333, 337, 344 Etiopija 34, 115, 137, 264, 327, 339, 341 eugenika 94, 400 evolucione teorije 413, 416 evrodolari 211 Evropska zajednica 19,107,183-184,198, 210, 317f, 323f, 325, 420^21, 433

faks maine 398 Fajninger, Lajonel 144 farmaceutska industrija 203, 263 faizam poglavlja 4 i 5 passim - antifaistiki pokreti 91, 107, poglavlje 5 462 DOBA EKSTREMA karakter faizma 94 - anti liberalni - drutvene klase i faizam 96-98 - elementi faizma 93-95 - elementi revolucionarnosti u faizmu - izvan Evrope 103-106, 133 - kao globalni pokret 92-93, 103-104 - kao inspiracija za anti-liberalne snage 89-90 - kapitalistiko-komunistiki savez protiv faizma 13-14, 126,131 - opadanje faizma 136-137 - privlanost faizma 136 - Rimokatolika crkva i faizam 91 - teza o monopolskom kapitalu 102 - uslovi za pojavu faizma 100 - Velika recesija i faizam 86, 102-103 feminizam 237-238, 240-241, 243 Fermi, Enriko 408f Ficderald (Fitzgerald), Skot 141 Filipini 122, 198, 222, 225, 238, 308 film 80, 82, 140-142, 145, 146, 149, 150-152, 249, 251, 377, 378, 380, 381, 384, 385, 390 Finska 31, 32, 57, 59, 68, 182, 192f, 199, 221, 237, 284, 308f, 317 Firt (Firth), Rejmond 10 Fier, Rut 253 fizika 403-408 Ford, Henri, 80 fordizam 201 Forestal, Dejms 180 Francuska 10, 24-32, 35, 39-42, 58, 59, 64-66, 68, 79, 84, 104, 114, 119, 121, 128-131, 139-142, 149, 162, 169, 181, 183, 184, 192, 205, 207, 208, 215, 216, 219, 225, 227, 229, 237, 239, 245, 247, 248, 311, 322, 378, 409 Francuska revolucija 39, 48, 91, 94, 281, 338, 366, 367 Franko, Francisko 89-93, 98, 105, 108 Franja Ferdinand 10 Frojnd (Freund), Karl 142 Fridman (Friedman), Milton 309, 317 fudbal 153 fundamentalizam 156, 161, 277, 343, 361, 421, 425, 436 futurizam 139, 143, 145, 148, 388 Gabon 272, 277 Gaitan, Horhe Eliezer 105, 106 Galbrajt (Galbraith), Dord 77, 196, 217 Galupovo ispitanje javnog mnenja 112 Gana 222, 267, 268, 277, 280, 329 Gandi, Indira 156, 344 Gandi, Mohandas Karamad 93, 156, 159, 162, 248,281 Gandi, Radiv 344 Gardel, Karlos 152 GATT (Sporazum o carinama i trgovini) 209 Gedel (Goedel), Kurt 405 genetski ininjering 205, 416-417 genetika 400-401, 415-416 genocid 39, 44, 117 genom 416 geologija 413 gerilsko ratovanje 64-67, 125, 131-133, 152-153, 330335 Gevara, e 330, 332, 334, 337 Gladio 129f globalna revolucija 220 Gol, (Gaulle) ari de 64, 114, 118, 169, 185, 216,227, 248,335,377 Golding, Vilijam 9 Gombri, Ernst 9

101-102

Gorbaov, Mihail 191, 286, 359-367, 369-371 gradovi 158,164, 200, 223-225, 235, 277-279, 323, 342, 344-346 gradovi-drave 214 Grami, Antonio 23 lf Gras, Ginter 379 Grka 27, 38, 44, 66, 226, 237, 266, 273, 339 Grej (Grey), Edvard, 23 Grenada 189, 340 Gris, Huan 141 Gropijus, Valter 138f, 144 Gros (Grosz), Georg 145 gulazi 288, 297 Gvajana 264f, 273, 346f Gvatemala 88, 193, 308, 331 Gvineja 170, 269, 329 Gvineja-Bisao 339 Habermas, Jirgen 289 Habl (Hubble), Edvin 402, 407 Habzburzi 56 Haiti 222, 422 Haja (Haya) del Tore, Viktor Raul 106 Hajdeger, Martin 93 Hajek (Hayek), Fridrih fon, 137, 206, 208, 309, 317 Hajzenberg, (Heisenberg), Verner 401, 404, 408f Haldan (Haldane), J.B.S. 409 Hamsun, Knut 144 Han (Hahn), Oto 396 haos, teorija haosa 407, 413 Hardi, (Hardy), G.H. 409 Hariman, Averel 207 Haek, Jaroslav 55, 146 Hausman (Hausman), A. E. 146 Havel, Vaclav 369

PREDMETNI IIMENSKI REGISTAR 463

Hence (Henze), Hans Verner 384 Hemet (Hammett), Deiel 150f Hemingvej, Ernest 27, 139f, 148 Hindemit (Hindemith), Paul 141 Hiroima 27, 38 Hitler, Adolf 11,14, 27, 33, 35-38, 59, 61, 65, 68, 69, 83f, 84, 89, 91-93, 98-104,106-108 poglavlje 5 passim 145,149, 295, 346 Hladni rat 11, 15 173-195 - detant 185-186, 188 - Drugi hladni rat 188-190 - ekonomske posledice 209-211 politike posledice 182-184 - trgovina orujem 194-195 - ugovori o smanjenu naoruanja 186 Hobs, Tomas 173, 259 Hoda, Enver 381 Holandija 24, 35, 37, 55, 104, 107, 166, 168, 183,216, 233, 246, 308f Holidej, Bili 391 Homeini, ajatolah Ruhola 342 homoseksualnost 246, 2252, 323 Hong Kong 205, 214 Horti, Miklo 90, 97 Ho i Min 135, 167, 248, 334 Hrist, Isus 95 hrianska demokratija 91, 183, 215, 239f Hruov, Nikita 60, 176f, 186, 187, 248, 285, 289, 300, 328, 329 Hrvatska 31, 97, 104-105, 114, 129, 132f Huarez, Benito 92 Hufe-Boinji (Houphouet-Boigny), F 327 Husein, Sadam 346 Huver (Hoover), Edgar 180 Huver (Hoover), Herbert 83 Ibanjez (Ibanez) Karlos 84 Idn (Eden), Entoni 169 Iljin, Ivan 425f imperijalizam videti kolonijalizam Indija - antiimperijalna borba 134, 136 - britanski Rad 166 - dekolonizacija 44, 165-168 - demokratsko ureenje 264 - indijsko-pakistanski ratovi 273 - Indijski nacionalni kongresl34, 168, 250, 279 - industrijalizacija 159 - izbori 269, 279 - Kilafat agitacija 155 -Muslimanska liga 168-169 - pismenost 156 - podela 168-169 - seljatvo 222 Indokina 37, 163, 165, 299.(vid.Vijetnam) Indonezija 55, 59, 74,164,166,168, 222, 320, 329 industrijalizacija 78, 81, 158-159, 197-198,' 199, 201-206, 214-215, 230-233, 267, 285, 289, 291, 292, 306, 311-312, 342, 352-353, 428 inflacija 70-72, 144, 216 informacione tehnologije 205 internacionalne brigade 125 intifada 344 Irak 37, 64, 88, 135, 169, 189, 193, 222, 270, 273, 300f, 325, 346 Iran 88,160,161,169,179, 188, 222, 272, 273, iransko-iraki rat 28, 273, 328 Irska 85, 88, 162, 168, 183, 226, 237 Islam 85, 92, 135, 153, 155-157, 161, 164-165, 168-170, 222, 239, 280, 342343, 436 Island 226, 239 Istona Nemaka vid. DDR Italija 24, 31-35, 39, 42, 66, 86, 92-95 Izrael 45, 169, 187, 239, 273, 318, 345 izbeglice 44-45, 277, 394 Jabotinski, Vladimir 92, 103 Jalta, konferencija 38, 179 Jamajka 165, 222, 308 Janaek, Leo 140 Jangov (Young) plan 79 Japan - ameriki uticaj 174, 183-184, 212 - bliskost sa faizmom 104 - Drugi svetski rat 34-35, 36-39, 133, 136, - ekonomski rast 205, 210 - industrija 159 -kolonijalizam 34, 114-115, 133-135, 159, 166 - lino bogatstvo 256, 310 - meuratna ekonomija 74, 81 - modernizacija 157 - nacionalistiko-militaristiki reimi 83, 89 - poljoprivreda 74, 221 - Prvi svetski rat 32, 34 - umetnosti 148, 177-178, 390 -zemljotres (1923) 69 Jejts (Yeats), Vilijam Batler 144 Jemen 88, 264f 341, Jeljcin, Boris 364, 371, 372 Jevreji 95, 96,117,125f, 132, 134, 162, 235, 257,318,385, 398,400, 424 Jermenija 44, 379, 365, 370f Jinger(Juenger), Ernst 26 Jom Kipur, rat 187 Jordan 276 Jugoslavija 31, 32, 39, 59, 66, 90, 129, 131, 132, 176, 178, 183, 213, 222, 227, 250, 264f, 299, 300, 302, 321, 338, 358, 384 Juna Afrika 40, 60, 89, 104, 161, 170, 190, 213,251,278,339,381 Juna Koreja 11, 66, 205, 222, 226, 246, 275-276,319

Kabral (Cabral), Amilkar 339 Kadar, Jano 301 Kadare, Ismail 381 Kafka, Franc 146 Kandinski, Vasilij 144 Kamboda 264f, 272, 283, 340 Kanada 25, 74, 84, 88, 161, 205, 213, 237, 277, 308f, 321,431 464 DOBAPetar 396 Kapica, EKSTREMA kapitalizam 13-15, 69-71, 78, 82-83, 85, 95, 101, 102, 177-179, 195-197, 203-207, 260-261, 306-312, 318, 335, 337, 423, 427, 431 kapitalizam protiv socijalizma 13-15, 4849, 77,130, 155f, 174, 178, 190-191 Kardenas, (Cardenas)Lazaro 84, 133 Karibi 85, 153, 159, 165, 170, 189, 201 Karne, Marsel 142 Karero (Carerro), Blanko, admiral 333 Kartije (Cartier), Breson Anri 140 Kastro (Castro), Fidel 190, 248, 330-332 katastrofa, teorija katastrofe 413 Kavafi, C. P. 147f Kavkaz 279 Kazahstan 268f, 366, 370 Kejnz (Keynes), Don Majnard 30, 41, 77, 80, 82, 208, 326 Kenan (Kennan), Dord 179 Kenedi (Kennedy), Don F. 38, 177, 181, 186 Kenija 170, 203, 223 Kenijata (Kenyatta)Jomo 166 Kero (Kershaw), lan 87 Kim II Sung 135, 379 Kina 25, 34, 39, 47, 51, 55, 58, 59, 61, 65, 66, 70, 104,135,148,164,174-177,181, 186,188,189, 193,198, 221, 226, 227-230, 283, 299-301, 307, 320, 337, 338, 345, 348-355, 362f, 367, 380 kinesko-indijski rat 273 Kipar 273, 330 Kisinder (Kissinger), Henri 187, 188 Ki, Egon Ervin 148 Kle (Klee), Pol 148 Klemperer, Oto 145 Kler(Clair), Rene 142 knjievnost 142, 146, 149-150, 379, 381, 383-385 kokain 254 Kokto (Cocteau), an 140 kolektivizacija 270, 271, 290, 353 kolonijalizam 154-170 - dekolonizacija 167-170, 262, 265 - dominioni 161 -imperijalistike sile 133 - kolonijalizam i Velika kriza 161-162 - mandati 32 - ogranien industrijalizacija kolonija 158-159 - poklapanje antifaizma i antiimperijalizma 134-135, 166 - pokreti za osloboenje u kolonijama 85, 134-135, 158,160-162, - politiki i drutveni nemiri u kolonijama 85, 165-166 - postojanost imperijalnih granica 159-160 - protektorati 159 - sistem podmiivanja 154 - uticaji svetskih ratova na kolonijalizam 162, 166-167 - vesternizatorske elite 156-157 Kolumbija 85, 88,106, 109, 221, 278, 281, 332 kompjuterska nauka 412 kompjuterska kontrola zaliha 306 komunikacije 17, 18, 19, 201, 213, 229, 250, 320, 321, 377, 398, 399 komunizam komunisti, komunistike partije, poglavlja 2, 5, 13, 15, 16 passim 13, 83-86, 89, 91, 92, 98, 99, 102, 107, 145, 148,155,157,166,168, 173-184, 186, 192,193, 207, 215, 220, 221, 228, 238, 240-241, 264, 271-273, 279, 281, 317-319,379-381, koncentracioni logori

117 Kondratijev, N.D. 70, 428 Kondratijevi dugi talasi 70 Konfuije 312 Kongo 264, 277, 319, 329, 339 konstitucionalne drave, poglavlje 4 passim Kodvel (Caudwell), Kristofer 406 konstruktivizam 139, 143 Korda, Aleksander 57f. Koreja 39, 66, 135, 159, 226, 299 Korejski rat 45, 175, 176, 182, 210, 328, 351 Kornai, Jano 317 Kosanovi, Boana 77 Kostov, Trajo 299 korporativna drava 90 kosmologija 407, 416 Kostarika 88 Kraus, Karl, 23,146 Krik, Frensis 396, 397, 415 krimii 149-150 Kristi, Agata 149 kriza, decenije krize (1970-e i 1990-e) - beda 307 - depresija u Treem svetu 306, 319-320 - dezintegracija sovjetske ekonomije 307, 316-317 - dezorijentacija i nesigurnost 308, 315 - drutvena i ekonomska nejednakost 308, 310f - ekonomski argumenti 309-312 - masovna nezaposlenost 307 - neoliberalni argumenti 309-312

PREDMETNI IIMENSKI REGISTAR 465

- nove politike snage 315, 316 - odbacivanjestarih politika 315, 316 - politika kupovine vremena 309 - poreenje krize na Istoku i Zapadu 317-319 - promene na tritu rada 312-314 - reakcije protiv vlada 315 - strukturalna previranja 312-314 - zagovornici slobodnog trita 309 Krlea, Miroslav 384 Krosland, Entoni 204, 206, 217 ksenofobija 94, 96, 277 Kuba 55, 85, 122, 186, 190, 247, 273, 283, 299, 300, 330-332, 337 kubanska raketna kriza 175, 177 kubizam 138,141, 387, 389 kultura mrnje 315 Kue (Coue), Emil 80f Kulid (Coolidge), Kelvin 69 Kurdi 273 Kurosava, Akiro 378, 390 Kuvajt 193, 214 kvantna mehanika 404-407 Kvebek 256, 324 kvisling 114 Ladiri (Ladurie), Le Roj 65 Lang, Fric 142 Lange, Oskar 375 Laos 264f, 283, 340 laseri 397 Latinska Amerika 39, 57, 63, 70, 84-86, 105-106,110, 133,140,152-153, 159, 198, 221223, 225-226, 228, 269-270, 274, 299, 306, 319, 331335, 340, 381 Latvija 31 Laue, Maks fon 409 Le Korbizje 139f, 143, 145, 378, 387 Lemle (Laemle), Karl 142 laissez-faire privreda 206, 312, 363, 370, 423 Lenjin, Vladimir Ilji 31, 33, 47, 48, 50, 51-55, 58, 61, 99,139,147,155, 239, 285-287, 292-293, 295-296, 328, 339, 352, 409 Lenjingrad 35 Lensberi (Lansbury), Dord 119 Leonkavalo (Leoncavallo), Rueriol40 Lesoto 319 Letonija 31 Levi, Primo 9 Liban 164, 239 liberalizam - izazov socijalizma 87-88 - katolika crkva i liberalizam 92-94 - kolaps 87-91,107-108 - liberalne institucije 97-89 - uskrsnue libralizma 108 - liberalne vrednosti 87 Liberija 211, 222, 277, 10 Libija 64, 189, 276 Libkneht, Karl 57, 99 Lisenko, Trofim Denisovi 401 Lisicki (Lissitsky), El 144 Litvanija 31, 56, 58, 107, 193, 239, 370, 381 Litvinov, Maksim 118 Livis (Leavis), F.R. 142 Lombardijska liga 323 Long, Hjui 105 Lorens, Dejvid H.1,42, 144 Lorka (Lorca), Federico Garsija 139f, 140 Lou (Low), Dejvid 289 Lubi (Lubitsch), Ernst 142 Lugoi, Bela 57f. Lu, Sin 148 Luis (Lewis), Sinkler 73, 111, 148 Luksemburg (Luxemburg), Roza 57, 99, 293 Lumumba, Patris 329 Lunaarski, Anatolij 145 Luter, Martin 123 Madagaskar 264 Maarska 30, 39, 57, 90, 96, 100, 110, 132, 175, 193, 226, 290f, 298, 299, 301, 358-360, 366368, 380, 394f, Magrit (Magritte), Rene 140 Majakovski, Vladimir 379 Makarti (McCarthy), Dozef 180, 332 Makartur (MacArthur), Daglas 176 Makluan (McLuhan), Maral 337 Makmilan (Macmillan), Harold 77, 177, 197, 206,216 Malaparte, Kurio 265 Malavi 327 Mali 269f, 329 Malezija 164, 167-168, 222, 276, 308, 320 Malro (Malraux), Andre 382 Maljevi, Kazimir 144 Mandela, Nelson 251 Man (Mann), Tomas 138f Manerhajm (Mannerheim), finski maral 90 Mandurija 34, 45, 159 Mao Ce Tung, maoizam 65, 66, 176f, 226, 228, 248, 296, 300, 316, 330, 332, 335, 343, 350-355 Mark (Marc), Franc 141 Marks, marksizam 20, 49-50, 55, 58, 61, 62, 70, 83, 88,131,159, 166, 221, 240, 285, 290f, 293-294, 297, 298, 328, 335, 339, 352, 373-374, 423 Markuze, Herbert 334, 337 Maroko, 162-163, 165,169, 222 Maralov plan 184, 209 Maskanji (Mascagni), Pjetro 140 masovni mediji 82, 150152, 437 masovna zabava 82, 376-377, 383-385 Mateoti (Matteoti), akomo 98 Matis (Matisse), Anri 138f, 384

Mau Mau, pokret 170, 330 Mauricijus 236 Meunarodni mometarni fond 209, 326, 434 Meksiko 24, 66, 68, 70, 84,133,146, 213, 221, 225, 227, 246263, 265, 267, 270, 275, 308, 319, 335, 378 466 DOBA EKSTREMA H.L. 138 Menjuhin, Jehudi Menken (Mencken), 9 migracija 71, 94, 210, 235, 276-277, 526-527 Miler (Mueller), Hajnrih 381 Milo (Milhaud), Darijus 141 Miliken (Millikan), Robert 402f Minhenski sporazum 35 Mirdal (Myrdal), Gunar 86, 217 Miro, Huan 140 Mis van der Roe (Mies van der Rohe), Ludvig Miteran (Miterrand), Fransoa 10, 3111 mladi, kultura mladih - adolescenti 247 - antinomijanizam 253-255 - demotski stil 251-253 - droge 253-254 - generacijski jaz 251-252 - heroji mladih 247 - internacionalizam 249, 337 - istorijska novina kulture mladih 247-249 - kupovna mo 247, 249-250 - lino i socijalno osloboenje 253-254 - politiki radikalizam 228, 247 - rok muzika 247, 252 - seksualno ponaanje 253 oda 138, 252 Modibo, Keita 329 Moholji-Na (Moholy-Nagy), Laslo 144 Moldavija 360, 371f molekularna biologija 415 Molotov, Vjaeslav 179 Mone (Monnet), Jean 208 Mongolija 88, 264f, Montalini (Montalcini), Rita Levi 9 Moro, Aldo 333 Mozli(Mosley), Osvald 98 Mur (Moore), Henri 147 Musadik, Muhamed 169 Musolini, Benito 39, 60, 84, 92-93, 98-100, 102,103,106 Muzika 142, 143, 146, 152, 153, 377, 379, 383-385, 391 - dez 142-143, 152, 252, 392 - rok 152, 217, 247, 250-252, 315, 334, 386,388,391 nacionalna drava 17, 18, 20, 321-325, 420, 431433 nacionalizam 30-31, 83, 90, 92, 94-97, 99-101, 104,107-109,136,157, 260, 314-315, 321-325, 366, 370, 371, 425-426 nacionalsocijalizam 87, 98, 101, 117, 134, 137 nadrealizam 139, 140, 144 Nad, Imre 300 Nagasaki 27, 44 Nansenov paso 44 Napokon 39, 40, 47, 65 Narodni frontovi 116, 123, 333 NASA 410 Naser, Gamal Abdel 169, 272 nauna fantastika 399 Na Zapadu nita novo (Remark) 147f Nazarbajev, Nursultan 366, 370 nejednakost 19, 271, 274, 276, 307-308, 310 Nemaka 11, 23-39, 5658, 73-74, 75, 84, 87-106,112, 138, 143-145,174,192,

401 Nepal 88, 222, 308f Neruda, Pablo 140 Neru, Davaharlal 134, 161, 248, 272, 280 nezaposlenost - meuratna 75-77 - masovna 75-77, 203, 233, 307, 312-313,429 Nidem (Needham), Dozef 409 Nigerija 166, 203, 213, 277, 278f Nikaragva 65,106, 340 Nikson, Riard 187, 188 Nimejer (Niemeyer), Oskar 378 Nkrumah, Kvarne 170, 267, 329 NLO (UFO) 399 Nobelove nagrade 177, 309, 377-379, poglavlje 18 passim Nolde, Emil 141 Norveka 35, 58, 73, 95, 207, 239, 245, 307f, 308f Novi Zeland 19, 88,161,199, 308f novine, tirai 150 novoindustrijalizovane zemlje (NIC) 230, 275, 281,306,312-313,429 nuklearna energija 42, 201 nuklearna oruja 27, 42, 175-176, 179-182, 186,187,188,189, 397f, 401 nuklearno razoruanje, pokreti 182, 183, 189,410 Obala Slonovae 165, 267, 277, 319, 328 obrazovanje 17, 154, 216, 225-230, 269, 280, 354, 359, 383, 394-395 takoe videti pismenost, studenti Ooa (Ochoa), Severo 9 Odn (Audn), W.H. 112, 124, 147 OECD 197, 218, 230, 262, 274 ofor

poslovanje 211 OKejsi (OCasey), on 146 Oklopnjaa Potemkin 141, 146, 384 Oktobarska revolucija 11, poglavlje 2 passim, 98,144,157, 282,
345, 368 Olanska ostrva 32

PREDMETNI IIMENSKI REGISTAR 467

OPEK (OPEC) 187, 189, 200, 212, 217, 267, 274, 341, 357 opera 140f, 383-384 Openhajmer (Oppenheimer), Robert 409 organsko dravotvorstvo 90 Orik (Auric), or (Georges)142 Orvel (Orwell), Dord 297 Osovina, sile Osovine 114-115, 118, 128, 132-133 Ostin (Austin) Dejn 39 ozonske rupe 414 Pabst, G. V 145 pacifizam 119 Pakistan 45, 135, 168, 169, 182, 203, 222, 238, 272, 275 Palermo 220 Palestina 30, 103, 134, 162, 167, 333f, 345 Palma, Brajan de 384f Panama 189, 211, 340 Papua-Nova Gvineja 272, 275 Paradanov, Sergej 379 Paragvaj 25, 88 Pariz 66, 227 Pasternak, Boris 379 Patel, Valahbaj 156 patrijarhat 244-245 Pauli, Volfgang408f Pauling, Linus 409, 417 Paund (Pound), Ezra 138f, 142 Paveli, Ante 92 Pencias (Penzias), A.402 Perl Harbur 37 Peron, Huan 105, 106, 333, 345 Peru 84, 140, 163, 213, 228, 266, 271, 274, 277-278, 308, 319, 332, 381 Pesoa, Fernando 147f Peten, maral 98 Petrograd 55 Pijade, Moa 20 Pikaso, Pablol38f, 140, 384 Pilsudski, maral 90 Pinoe (Pinochet), Augusto 227, 334 planiranje 77-78, 85-87, 207-208, 285, 286, 289, 290, 302, 356, 361, 364, 366, 374, 376 Plank (Planck), Maks 403, 405, 408, 417 plastika 203 ploe, industrija 249 pismenost 19, 150, 156, 225, 268, 289, 342, 354 Plehanov, G, V.374 podklasa 234, 258-259, 316, 432 pogromi 20, 96 pokreti otpora 65-67, 132-135, 207 Polanji (Polanyi), Karl 260-261 Pol Pot 340 Poljoprivreda - agrarna reforma 269-270 - poljoprivredna hernija 202 - kapitalno intezivna proizvodnja 202 - kolektivna zemljoradnja 271 - proizvodnja hrane, globalna 198, 202, 270 - smrt seljatva 220 - substencijalna proizvodnja 74 - vikovi hrane i glad 198 - Velika recesijaa i poljoprivreda 74, 76 - zajednika agrarna politika (CAP) 76 - zelena revolucija 202, 223, 278 Poljska 27, 31, 35, 36, 39, 45, 56 58, 129, 132, 227, 282, 290f, 299-301, 318-319, 320, 358-359 poljski koridor 30 pop-art 387, 388 Poper (Popper), Karl 411 poreklo svemira 412 porodice i domainstva 19-20, 67, 151, 156, 244246, 256-258, 260, 280 Portugalija 25, 64, 91, 107, 170, 183, 187, 188, 210, 221, 239f, 275, 339 postfordizam 231 postmodernizam3 88-389 prako prolee 302 Prestes, Luis Karlos 61, 65 Prever (Prevert), ak 140, 142 prirodna selekcija 416 prirodne nauke 393-398 - broj naunika 393-394 - ,,ista i ,,primenjena istraivanja 416-418 - dominacija teoretiara 402-403 - dravno finansiranje 408-409 - politika i ideoloka pitanja 400-402, 414 - politizovani naunici 408-410 - poveana specijalizacija 395-396 - strah i sumnja od nauke 399-401 - tehnologija zasnovana na nauci 395-397 takoe videti pojedinane nauke Prokofjev, Sergej 384f proletarijat videti radnika klasa Prust (Proust), Marsel 138f Prvi svetski rat 11-12, 23-28, 3941 - izbeglice 44 - reparacije 79 Puini (Puccini), akomo 140 Pulenk (Poulenc), Frensis 141 Raderford (Rutherford), Ernest 403, 408, 417 radio 151-153, 377 radnika klasa 48, 97, 164, 203, 214-215, 230-236, 252,315, 343

- etniko i rasno podvajanje 235-236, 426 - industrijska radnika klasa 214-215, 230-233,312-314 468 DOBA EKSTREMA 232-233 - klasna svest - meunarodna pomeranja 312-314 - opadanje 230, 312-314 - radniki pokreti i partije 48, 50, 99, 164, 207,214,216,236,281 - radnice 236-240 raanje, kontrola 206, 240, 246, 263 Rajan (Ryan), Frenk 107 Rajt (Wright), Frenk Lojd 145 Raman, C 394 rasizam 92, 93, 95-97, 157, 235, 400-401 ratovanje - bezlinost modernog rata 44 - brutalizacija 43 - demokratizacija rata 42-44 - dvadesetovekovno 23-24, 40 - efekat na privredni rast 42 - finansiranje 41 - hemijsko ratovanje 28, 325 - izbeglice 44-45 - masovna mobilizacija 40 - masovni ratovi 40-41 - naoruanje i ratni materijal 40-41 - nuklearni rat 409 - podmornice 28 - pacifizam 119 - planiranje rata i alokacija resursa 41-42 - prljavi ratovi" 228, 337 - ratne ekonomije 41-42 - seanje na rat 26, 44 - tehnoloki razvoj i rat 42 - tenkovi 28 - uticaj ljudi i cena u ivotima 43 - varvarstvo 18 - vazduni rat 28 - vojnoindustrijski kompleks 41 - enevska konvencija 28 - rtve 24-26, 37-39 razvod 237, 240-241, 244-245 Regan(Reagan), Ronald 189-191, 311 Rej (Ray), Satjadit 378 relativitet, teorija 404, 406 religija 156-157, 256-257, 343, 398, 415, 416, 424 Renoar (Renoir), an 144 Rensam(Rasome), Artur 47, 55 reportaa 148 revolucija 30, 46, poglavlje2 passim 70, 98-101, 106,110,123,126-128, 144-147,174, 177-178, 188, 227, poglavlje 15 passim 350-352, 367 videti i posebne revolucije, kulturnu i politiku Rilke, Rajner Maria 146 Rim-Berlin, osovina 114 rimokatolika crkva - faizam i katolianstvo 90-92 - izazov za liberalizam 90-92 - izazov moralnim doktrinama 237, 257 - marksistiko-katoliki svetenici 340 - opadanje autoriteta 256, 424 - socijalna politika crkve 91 Rivera, Diego 147 Robins, Lajonel 208 Roberts, Frenk 173

Robinson, Meri 237 Romel, Ervin 36 Roj, (Roy) M. N. 55 Rot (Roth) Jozef 67, 146 Rouland(Rowland) F. S. 414 Ruanda 269f Rumunija 27, 31, 56, 92, 95, 96,132,193,199, 299, 302, 368 Ruo (Rouault), or 384 Rusija (postsovjetska) 370-375 videti SSSR rusko-poljski rat 58 Ruzvelt (Roosewelt), Frenklin, D. 37, 69, 81, 84, 85, 106 Sadat, Anvar 344 Saharov, Andrej 411 Salazar, Oliviera 91, 93 Salter, sir Artur 77 Sandino, Cezsr Avgusto, 65 Sarajevo 10, 23, 45 Sarekat Islam 55 Sartr (Sartre), an Pol 139f, 378 Sasun (Sasoon, Zigfrid 23 Sati (Satie), Erik 140 Saudi Arabija 88, 194, 275 Savezna Republika Nemaka 45, 108, 110, 183-185,192,193,197,198, 205, 207, 208, 210, 215, 216, 221, 225, 248, 308f, 315,379 SSSR - birokratizacija 289, 291 - decentralizacija 366-367 - dezintegracija 300, 302, 365-367 - Drugi svetski rat 15, poglavlje 2 passim 128, 133 - dravni kapitalizam" 286 - ekonomski kolaps 305, 314-316, 345-347 - ekonomski rast 197-198, 285-286, 289, 291-292, 302 -glasnost, prestrojka 297, 359, 362-365, 372 - granice 283 - industrijalizacija 285, 286-287, 291, 292 - meuratna privreda 72, 27 - izolacija 33, 89, 284

PREDMETNI IIMENSKI REGISTAR 469

- kolaps SSSR-a 190, 283 - kolektivizacija 289-291 - komandna politika 292 - komandna privreda 288, 299, 364 - naunici 400, 401, 411 - naoruavanje 188-189, 361 NEP 286-289, 363 - nomenklatura 289, 356, 357, 364 - planska privreda 285-286, 288, 289, - podrka revolucionarnim pokretima 60 - policijska drava 296 - politiki sistem 292-293 - poljoprivredna politika 289-290 - pritisak za promene 360-361 - pokuaji reforme 302, 356, 360-364, 370, 375 - ratni komunizam 286 - i revolucije poglavlje 2 passim 127, 130-131,174, 264-266, 272-273 - satelitski reimi 178, 191 - seljatvo 290 - siva ekonomija 290-291 - stagnacija, epoha stagnacije 187, 359-361 - strategija u Treem svetu 328-330, 337-338 - umetnosti 379, 381 - Veliki Teror 290, 296-298 - ene, uloga 238-240 SEATO pakt 272 seksualna revolucija 205, 245, 246 Selan (Celan), Pol 379 Selin(Celine) Luj Ferdinand 144 seljatvo220-225, 268.-271, 289-291, 314 Semprun, Horhe 382 Sendero Luminoso 228, 327, 332, 343 Senegal 277 Severna Irska 109, 235f, 259, 333f, 336, 421 Severna Koreja 137 Sida (AIDS) 206, 309f, 417 Simenon, or 150f sindikati 72, 233, 234, 314 Singapur 168, 214, 308 Sirija 64,135, 167,187, 222, 273, 338 siva ekonomija 279, 291, 313, 314 Sjedinjene Amerike Drave (SAD) - ameriki Graanski rat 39 - antikomunizam 179, 180 - centralno mesto u svetskoj kapitalistikoj privredi 43, 78, 79, 185, 210, 211 - desniarska i rasistika mobilizacija 105 - Drugi svetski rat poglavlje 2 passim 118, 128 - ekonomski rast 197, 200-200, 209 - ekonomska pomo 209-210 - kreditni bum 80, 82 - meuratna ekonomija poglavlje 3 - useljavanje 71, 94, 277 - vodea nauna sila 394, 395 - ene kao radna snaga 241 videti Hladni rat slikarstvo 142, 384, 386, 388 Slovaka 114, 132, 301 Smit (Smith , Adam 261 Snevlit (Sneevliet), Henk 55 socijalisti, socijaldemokratija 49, 50, 57, 68, 83, 84, 86, 88, 89, 99-101, poglavlje 5 passim, 183, 192, 206-207, 215-217, 310, 311, 315-316, 338, 374-375 Socijalistika internacionala 338 Solidarnost( polj ska )301 Solenjicin, Aleksandar 362f, 367f, 380, 384 Soma 26 Somalija 109, 137, 194, 264, 269f, 277, 319, 339, 341,422 Sojinka (Soyinka), Vole 378 sovjetskoturski ugovor 31 sport 153, 224, 248, 371, 373, 435 Srbija 24, 25, 27, 50, 90, 344 Srednji istok 30, 32, 36, 64, 162, 169, 187, 272-273, 319, 420, 425 staklena bata, efekat 414 stanovnitvo, porast 198, 263, 426 St. Petersburg 55, 68 Staljin, Josif Visarionovi 35, 36, 55, 59, 61, 89, 118,121,128,131,145, 147,178-180, 288-296, 400-401 Staljin-Ribentrop pakt 118 Stravinski, Igor 138f, 141, 384 studenti 26, 97, 217-218, 225-230, 237, 247, 331, 335-338, 342, 343, 353f, 383, 394 Suecka kriza 169, 170, 176,185, 216 Sudan 169, 267, 269f, Sukarno 248, 272 Sun Jat Sen 350 svemirski letovi 410-411 Svetska Banka (World Bank) 209, 319, 326, 434 svetska privreda - eksplozivan rast 199-201 - globalizacija 15, 20, 71, 200, 205, 275, 276, 324-326 - izgledi 428-431 - meuratne godine 70-86 - meuratni kolaps 73-85 - i socijalistike drave 192, 283, 357-359 - stagnacija 70-72, 181-183

passim

- mirovni ugovori posle Prvog svetskog rata i SAD 31 nastavak prosperiteta 20-21 Nju dil 81, 84, 206 politike identiteta 324 potklasa 258-259 Prvi svetski rat 25, 28, 30 - sistemi drutvene brige 77, 216, 227

PREDMETNI IIMENSKI REGISTAR 470

- i Trei svet 157-159, 205, 213, 274-276 - transnacionalna 211-213, 321 - zlatne godine 196-198 Svetski trgovinski centar 421 agal, Mark 384 ah 390 ah, iranski 341, 342 amir, Jichak 134 enberg (Schoenberg), Arnold 138f,, 388, 389 redinger (Schroedinger), Ervin 404, 408f, 415 ostakovi, Dmitrij 384f panija 24, 25, 34, 55, 61, 63, 90-91, 116, 122-128,131, 132,141, 184,188, 199, 205, 210, 220, 221, 239, 265, 307f, 323, 382 panski graanski rat 34, 61, 63, 90, 122-128, 132 per (Speer), Albert 145 pijunaa 114, 150, 175, 192, 308, 336 Sri Lanka 167, 238, 264f, 280, 433 tirgk (Stuergkh), grof 50 tirmer (Stuermer), Mihael 16 traus (Strauss), Rihard 140 ufan (Schuffan), Eugen 142 vajcarska 24, 25, 68 , 88, 225, 237, 308, 321, 432f vedska 11, 25, 32, 68, 83, 86, 88, 216, 226, 245, 308f, 310, 311 Taer (Thatcher), Margaret 190, 256, 305 Tajland 74, 88, 264, 272, 320 Tanenberg 27 Tanzanija (Tanganjika) 270, 277, 319 Tatlin, Vladimir 139 Tajvan 133,159, 222, 271 tehnoloka revolucija - dug nauci 395-397, 412 - istraivanje i razvojv 204 - kapitalno intezivna 202 - kulturni efekti 205 - meuratne godine 82 - potroaka svest 202 - preobraaj svakodnevnog ivota 202-204 - ratovanje i tehnoloka revolucija 42-43, - tehnoloka revolucija i privredni rast 201-203, 205 - transport i komunikacije 17, 18 - uticaj na radnu snagu 203-204 tektonske ploe 413 televizija 219, 376-377 Terborn (Therborn), Goran 282 terorizam 344-345, 419421 Tilak, Bal Ganghadar 160 Tito, maral Josip Broz 55, 126, 130, 132f, 248, 272, 302 Tjenanmen 228, 345, 366 Tolstoj, Lav 148 Toljati (Togliatti), Palmiro 83f, 126, 176f Tores (Torres), Kamilo 332 tortura 18, 43, 169, 336 totalitarizam 89, 183, 279, 281 Transilvanija 30 Traven, B.145 Trei svet - demografska tranzicija 263 - drutvena i politika nestabilnost 328 - drutveni preobraaj 279-281 - dravna preduzea 266 - dunika kriza 319 - ekonomska globalizacija 275 - ekonomski razvoj 274 - ekonomska vrednost za Zapad 157 - fundamentalistiki pokreti 277 - gerilsko ratovanje 330-335 - gradovi 223-224, 277 - i Hladni rat 273-274 industrijalizacija 157, 266-267, 275 - izbeglice 277 -jaz izmeu siromanih i bogatih zemalja 274-275, 320, 321 - konflikt sa tradicijom i starim vrednos tima 277, 279 - krizne decenije 306, 307, 319-320 - medicinski uticaji 263 - migracije radne snage 276, 277, 279 - novoindustrijalizovane zemlje (NIC) 199, 265, 275, 281, 306 - obrazovanje i dravna politika 268-269 - ogranienja zaostalosti 267 - opadanje smrtnosti 263 - pismenost 267-269 - pojam Treeg sveta 272 - politika radikalizacija 164 - politizacija religije 425 - politiki sistemi 264, 279-281 - poljoprivreda 224, 268, 278 - ratne zone 327-329 - regionalni konflikti 271-274 - revolucionarni potencijal 327-329, 337, 341 - seljatvo 223, 224, 269-271 - svest o modernosti 277-280 - turizam 276 - udeo u izvozu 157-158, 213 - vie nije jedinstven entitet 274 - vojni reimi 264-266 - zapadnjake elite 155-157 - zemlje sa niskim dohotkom 276 - elja za obrazovanjem 268-269 - ene 239-242 Trinidad 165 Trocki, Lav 49-50, 61, 144, 286, 291, 332, 356 Truman, Hari 175, 180

201

Tunis 163, 165, 69, 274 Ture (Toure), Seko 170, 329 Turing, Alan 396 turizam 201, 276, 283 Turska 25, 26, 30, 31, 34, 44, 50, 51, 54, 56, 58, 87, 88,156,160,162, 222, 237, 272, 273, 274f, 280, 282, 308f, 381, 384 Uganda 269 Ukrajina 58, 107, 372 Ujedinjeni Arapski Emirati 274, 346f Umetnosti - anti-umetnost 387 - Art Deko 143 - art noveau 143 - avangarda 138,140-142, 376, 387-389 - masovne umetnosti 148-150 modernizam 102, 138-139, 141-143, 386-387 - padanje tradicionalnih anrova 385 - otklon od centara elitne kulture 378-379 - patronat vlade 379-381 - pokret umetnost i zanati 144 - postmodernizam 388 - talenat 385 - umetnost kao posledica apokalipse i tragedije 145-148 - umetnost revolucionisan tehnologijom 376, 377 videti takoe arhitektura, film, itd. urbanizacija 199-200, 223-224, 277-278 Urugvaj 88, 274, 333, 334 Vagner, Rihard 38 vajarstvo 384 Vajda, Anej 381 Vajl (Weil), Kurt 145,146 Vajlder(Wilder), Bilie 142 Vajmarska republika 102,108 Vajt (White), Hari Dekster 209, 326 Valensija 220 Valiani, Leo 10 Vargas, etulio 84,105,106, 333 Vaingtonski pomorski sporazum(1922) 34 Vavilov, Nikolaj Ivanovi 401 Veber, Maks 94 Vegener, Alfred 413 Velika recesija 13, 59, poglavlje 3 passim, 102, 103, 108,110,145,151, 157,163-164, 177, 204, 208, 306-307, Vels (Wells), H. D. 399 Venecuela 222 Venturi, Franko 10 Verden 26 Vern (Vernes), il 399 Versajski ugovor 11, 30-32 Vertov, Diga 148 Vijetnam 39, 66, 167, .170 , 264f, 283, 340, 367,368 Vijetnamski ratovi 167, 182, 184, 187-188, 210,283, 328,330, 340 Viktorija, kraljica 13 Vilson (Wislon), E.O.416 Vilson(Wilson), Tomas Vudrou 28, 30, 32, 56 Viskonti, Lukino 390 Vo (Vaugh), Ivlin 147 vojni udari i vojni reimi 64, 83, 123, 124, 194, 264-266, 333-335, 346f Volf (Wolf), Krista 381 Vol strit, krah 73, 283, 429 Votson-Siton(WatsonSeaton) 106 Voznesenski, A. A. 379 Zaglul (Zaghlul), Said 162 Zaliv svinja 334 Zalivski rat 185, 190, 341, 346, 421 Zambija 277, 319

Zapadna Afrika 85 Zapata, Emiliano 55, 147 ZimbabvefJuna Rodezija) 170, 339 Zinovjev, Aleksandar 360 Zlatna obala (Gana) 75,165, 170 zlatni standard 72,185, 209 zloin 194, 254, 255, 259, 297, 315, 318, 432 ene - emancipacija 238-240 - feminizam 240-242 - javna uloga ena 238-239 - u komunistikim zemljama 239, 240 - plata za domaice 256 - pobuna protiv nepopularnih moralnih doktrina 237 - u politici 238-240 - radnika klasa 233, 238 - seksualno osloboenje 245, 246 - iz srednje klase 241, 242 - u Treem svetu 152, 239, 278 - na tritu rada 237, 239, 242 - u visokom obrazovanju 327 enevska konvencija 28 olio Kiri (Joliot-Curie) F. i I. 408f, 409 ores, an 88 urnalizam 118, 146-150

472 DOBA EKSTREMA

Sadraj

PREDGOVOR .................................................................................................................................. 5 VEK: pogled iz ptije perspektive ................................................................................................. 9 PRVI DEO: DOBA KATASTROFA Doba Totalnog rata ........................................................................................................................ 23 Svetska revolucija ......................................................................................................................... 47 Ka ekonomskom ambisu .............................................................................................................. 69 Pad liberalizma ............................................................................................................................. 87 Protiv zajednikog neprijatelja .................................................................................................. 112 Umetnosti 1914-1945 ................................................................................................................. 138 Kraj carstava ................................................................................................................................ 154 DRUGI DEO: ZLATNO DOBA Hladni rat ...................................................................................................................................... 173 Zlatne godine................................................................................................................................ 196 Socijalna revolucija 1945-1990 ................................................................................................... 219 Kulturna revolucija ..................................................................................................................... 244 Trei svet ...................................................................................................................................... 262 Realni socijalizam" .................................................................................................................... 282 TREI DEO: ODRON Decenije krize .............................................................................................................................. 305 Trei svet i Revolucija ................................................................................................................. 327 Kraj socijalizma ........................................................................................................................... 348 Avangarda umire - Umetnosti posle 1950. godine ................................................................. 376 arobnjaci i egrti - Prirodne nauke .................................................................. ...................... 393 Prema Milenijumu ...................................................................................................................... 419

Biografija ........................................................................................................................................ 439 Preporuka za dalje itanje ............................................................................................................. 441 Literatura koja se nalazi u knjizi .................................................................................................. 443 Predmetni i imenski registar ........................................................................................................ 459

Erik Hobsbaum DOBA EKSTREMA Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991 Z izdavaa Miroslav Dereta

Glavni urednik Dijana Dereta Urednik / Recenzent Dragan Mojovi Lektura / Korektura Vladimir Jankovi Tanja Taubner Likovno-grafika oprema Nenad Risti Korice Dijana Dereta Nenad Risti
Prvo DERETINO izdanje ISBN B6-7346-239-8 Tira 500 primeraka

Beograd 2002. Izdava / tampa / Plasman Grafiki atelje DERETA Vladimira Rolovia 30, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 512-221; 512-461 Internet prezentacija: wAvw.dereta.co.yu email: office@dereta.co.yu Knjiara DERETA, Knez Mihailova 46 tel: 011/ 627-934, 630-040

SVET KOJI SE MENJA

Obrazac starog: terasasta zemljoradnja u dolini Liping, Gujdzon, Kina Obrazac novog: elektronski mikrograf jedne OD STAROG KA NOVOM

intestinalne bakterije kako izbacuj svoje hromozome (uveliane 55 000 puta).

Svet koji se okonao posle 8 000 godina: Kineski seljak pri oranju.

Drevni svet susree novi svet: turski imigrantski par u Zapadnom Berlinu.

Emigranti: stanovnici Kariba stiu puni nade u London pedesetih godina.

Izbeglice: Afrika na kraju veka.

Gradski ivot: staro - Ahmedabad (Indija).

Gradski ivot: novo - ikago.

Saobraaj: eleznica, devetnaestovekovno naslee, Augsburg, Nemaka.

Saobraaj: motori sa unutranjim sagorevanjem pobedili su u dvadesetom veku-auto-putevi, automobili i zagaenost u Hjustonu, Teksas.

Gradski ivot - podzemlje: pica u inuku, Tokijo.

Saobraaj izvan Zemlje: Prvo iskrcavanje na Mesec, 1969. godine.

OD LJUDI DO MAINA

Ljudi u proizvodnji: fabrika konzervi iz tridesetih godina - Amarillo, Teksas.

Proizvodnja bez ljudi: nuklearna elektrana.

Onde gde su ljudi nekada proizvodili: deindustrijalizacija u severnoj Engleskoj (Midlsboro). PREOBRAENA SVAKODNEVICA

Revolucija u kuhinji: friider.

Revolucija u dnevnoj sobi: televizor. Preobraeno slobodno vreme: minijaturi- zacija i slobodno kretanje - vokmen.

Preobraena kupovina: supermarket.

PROMENA VLADARA

Stari reim - civilna verzija: Nevil embrlen (1869-1940), britanski premijer od 1937. do 1940. godine na pecanju.

Stari reim - vojna verzija: Luis (Frensis Albert Viktor Nikolas, 1900-1979), prvi eri Mauntbaten od Burme, poslednji vicekralj Indije.

Novi reim - voa kao revolucionar: Lenjin govori sa kamiona, 1917. godine.

Novi reim - voa kao revolucionar: Gandi izlazi iz jedne zgrade u 1st Endu 1931. godine i odlazi na pregovore sa britanskom vladom.

KULT LINOSTI - VLADAR KAO IKONA

Staljin (Tosif Visarionovi Dugavili, 1879-1953).

Hitlerova roendanska parada, 1939. godine.

Kineski predsednik Mao (1893-1976) kako ga je video Endi Vorhol.

Ajatolah Homeini (1900-1989).

BUNTOVNICI SE MENJAJU

Posle 1917. godine - Umetnik kao buntovnik. Georg Gros (1893-1959) otro kritikuje nemaku vladajuu klasu.

Tridesete godine - proletarijat: britanski brodograditelji mariraju na London.

ezdesete godine - studenti: Demonstracije protiv Vijetnamskog rata, Berkli (Berkeley) Kalifornija. Obratiti panju na istaknuto mesto ena POGLED UNAPRED

Kraj veka: pretenzije za osvajanje sveta.

Posle Zalivskog rata, 1991. godine.

Posle slobodnog trita: beskunik.

Pred slobodom: ekanje na glasakom mestu, Juna Afrika 1994. godine.

Sarajevo, osamdeset godina posle 1914. godine.

Velianstveno

Independent

Snaga Hobsbaumovog istraivanja ovog doba ladnilm i toplih ratova lei u briljantnoj sintezi poznatih, mada ponekad zaboravljenih, injenica i ideja. \ Njih povezuje jedna olimpska viejezina M L erudicija i stil koji primorava na itanje
Ben Pimlot, m , INDEPENDENT ON SUNDAY, Knjige godine J *

Sasvim jednostavno ovo je najbolja knjiga godine

Riard Got, THE GUARDIAN

Zadivljujue

Financial Times

Najbolji prikaz naeg burnog veka... udesno imaginativan skup eseja o periodu od 1914. godine do pada komunizma. Ovaj period je za Hobsbauma faktiki period njegovog vlastitog ivota i vlastitih ideja; on spaja niti tog vremena pomou suptilnosti, saosaenja i otmenog, sarkastinog humora
Don Simpson, SPECTACTOR, Knjige godine

Jedna briljantna i stimulativna knjiga

Remek-delo
Guardian

Lord Blejk, THE FINANCIAL TIMES

Velianstven primer istorijske ekspozicije... neophodno tivo... Hobsbaum je majstor pisanja istorije, a njegova verzija dogaaja je uzbudljiva. Gorka je pomisao da je sama ova knjiga, sa svojom zapanjujuom erudicijom, lucidnim stilom i zdravorazumskom vizijom, svedoanstvo o jednom svetu koga postomoderna kultura ve sahranjuje
I To je bila posledica zapanjujue demografske eksplozije u zavisnom svetu posle Drugog svetskog rata, koja je promenila i nastavila da i dalje menja, ravnoteu svetskog stanovnitva. Od prve industrijske revolucije, moda i od esnaestog veka, ona se pomerala u korist razvijenog11 sveta, tj. stanovnitva Evrope ili poreklom iz nje. Sa manje od 20 odsto globalne populacije 1750. godine, ovo stanovnitvo se uzdiglo dotle da je inilo oko treine oveanstva do 1900. godine. Doba katastrofa je zamrzio stanje, ali od sredine ovog veka, svetsko stanovnitvo raste po stopi iznad svih prethodnih, a do najveeg dela ovog porasta

Teri Iglton, SUNDAY TIMES

dolazi u zemljama kojima je nekada vladala, ili koje je osvojila, aica carstava. Ako uzmemo da lanstvo razvijenih zemalja u OECD-u predstavlja razvijeni svet11, njihova zajednika populacija je na kraju osamdesetih godina predstavljala punih 15 odsto oveanstva; taj udeo se neizbeno smanjuje (sa izuzetIV Nije iznenaenje to su se desetine postkolonijalnih drava koje su se pojavile posle Drugog svetskog rata, sa veim delom Latinske Amerike, koja je takoe oito pripadala regionima zavisnim od starog imperijalnog i industrijskog sveta, nale u I II Komunistike drave koje su nastale posle Drugog svetskog rata, dakle sve osim SSSR-a, kontrolisale su komunistike partije oblikovane ili stvorene po sovjetskom, tj.