UVOD

Ne bih elela da ponem ovaj diplomski rad sa nekim izlizanim definicijama koje moete nai u svakoj knjizi o modi ili umetnosti. elela bih da sve bude predstavljeno onako kako ja kao individua sve to vidim i oseam. Svi koji me poznaju, pa i profesori u toku ove 4 godine, znaju da volim visoku modu, militeri stil, junky-fashion, haotini red... sve ono to odudara od veine. E pa ovog puta sam razmiljala i opredelila se za neto drugaiji pristup. Umesto ludog eirdije priu sam pretvorila o Divi na crvenom tepihu. Svaka prava diva zna kako da uini da se svi okreu za njom. Glamur je obavezan asesoar. Kad ona ue u prostoriju sve staje, ona je centar svega i svi ele da budu ona. Neko koga ljubomorni enski rod ne voli, a muki s druge strane misle da je nisu dovoljno dostojni. Sve u vezi nje je nedodirljivo. Pomalo kao bogovi starog Olimpa. Tu su, ali ih ne moemo videti, niti uti, ve samo zamiljati i klesati ih na pedestalu u svom njihovom savrenstvu.

POJAM DIVE
1

Divu ne ini samo izgled. Ona sebe oboava. Voli sebe da razmazi, kupa se u medu i mleku. Spava u svili, ogleda se u dijamantima, a obitava perfekcijom. Dananja definicija glamura umnogome je isklesana zahvaljujui Holivudu i njegovim heroima i heroinama '40-ih '50-ih godina. Crno-bela fotografija, divna svilenkasta kosa, diskretna minka, besprekorna lepota i pomalo mistine glumice, na slikama koje i danas deluju perfektno. To je ideal koji su tada servirali kao dokaz njihove superiornosti i lepote a sve u cilju to vee horde ljudi koji bi bivali opinjeni njima. I uspelo im je. Toliko godina kasnije, i dalje vidimo iste ablone i principe kojih se dre i istog oblaka glamura i prefinjenosti koji ih sve obavija. U ono vreme ak su toliko daleko ili da su potpuno preureivali sobe u kojima je Diva trebalo da se fotografie. Zid sobe bio bi obojen u boju koja bi se slagala sa tonom koe osobe koju slikaju. Odgovarajue osvetljenje, vrhunska minka i naravno specijalno dizajnirani komadi odee najboljih kreatora. A na divi je ostajalo samo da joj pogled odluta u daljini, i pokae svoju boanstvenost u punom svetlu pokazujui svoju samouverenost i sve to naravno i pozi koja najbolje istie njenu figuru. I danas ih se seamo i dalje divimo tragu koji su ostavili za sobom.

(svima poznata cura sa plavom uvojcima i zanosnim oblinama)

A izdvoila bih jo neke: ..... (neke od slika diva tog doba)...

2

Od svih njih posebno se izdvaja jedna, a to je g-ica Merilin Monro. Na mene je ostavila veliki utisak, kao pojam enstvenosti i seksipila sa naravno uvek prisutnim glamurom i oseaja nedorirljivosti.

"I used to say to myself, 'What the devil have you got to be proud about, Marilyn Monroe?' And I'd answer, 'Everything, everything,' and I'd walk slowly and turn my head slowly as if I were a queen."
Veliki deo dive ini njena seksualnost. A niko se time nije vladao bolje od Merlinke (kako sam joj nadenula srpski nadimak). Bez odgovarajueg stava i dranja sam izgled nije dovoljan. Da je to istina dokaz je i broj dananjih kvazidiva, a onih pravih, poluboginja, moemo na prste nabrojati. Ne bih puno duila o istim injenicama iz ivota ali u spomenuti ono osnovno. Roena je 1.juna 1926. godine u Los Anelesu kao Norma Jeane Baker. Iako danas pop ikona i jo uvek sex simbol irom sveta, ivot joj nije bio oduvek lep. Majka joj je imala tekih psihikih problema, te je Norma bila primorana da svoje detinjstvo provodi po hraniteljskim porodicama gde je opet nailazila na svakojake prepreke. Najee je to bio neki vid sexualnog zlostavljanja, jer ve tad izgledala je prelepo i zanosno za svoje godine. Pri mu, o kom se ne pria tako puno, bio je James Dougherty. Uzeli su se 1942. gde je Norma imala tek
3

16 godina. I taj brak bio je u cilju prestanka seljakanja Norme iz jedne u drugu starateljsku porodicu. Kao i veina tadanjih ena Norma je radila u fabrici municije dok je tadanji mu sluio u drugom svetskom ratu. Verovali ili ne ovde je njena lepota prvi put nala svoj put do objektiva. Jedan reporter tadanjih novina, etajui kroz postrojenje radi obinog lanka o radu u fabrici, primetio je lepu devojku koja je ubrzo postala jedna od traenijih fotomodela Blu Book's agencije za modele. Ovde je prvi put spazio producent agencije 20th Century Fox i odluio da e vie uspeha imati uz ime koje i danas znamo vrlo dobro Marilyn Monroe. Odavde pa nadalje uloge su se reale. Kao i poznata slikanja za Playboy magazin koji je samo jo vie ustoliio njen seksipil i zapeatio joj sudbinu kao seks simbola Htela sam odati malu poast ovoj heroini, koja je pored svega uvek imala osmeh na licu i zanosan pogled koji kao da je govorio: prati me, imam neto da ti pokaem! Bitna odlika svake dive i ene koja zavodi jeste njeno samopouzdanje. Ne bih rekla da ga treba imati rpevie, ali definitvno ga treba odravati na visokom nivou. Biti zadovoljna sa onim to ima i sa tim se igrati. A ta u tome bolje pomae nego odgovarajua odea.

"Beneath the makeup and behind the smile I am just a girl who wishes for the world."

UZORI
Koliko je bitan pravi izbor odee, toliko je bitno i znati to i iznositi. Na crvenom tepihu to je ono to se najvie gleda i ocenjuje izgled. Kad je enski svet u pitanju jedno je sigurno, a to je da je haljina skoro uvek pravi izbor. Od mnogo dananjih dizajnera izdvojila bih par veih imena koji su po mom miljenju neprikosnoveni u dizajnu haljina. Na prvom mestu je Ellie Saab. Ovaj dizajner roen je u Libanu 1964. godine i ve sa 18 godina poeo da stvara i to samouko. Vrlo brzo imao je rukovodei posao koji je uspeno obavljao. Nakon ovog uspeha u karijeri, njegove kreacije nale su put do srca ena ak izvan granica Bejruta.

Danas je priznati modni kreator irom sveta. Njegove revije su dogaaji koji se ne proputaju i koje poseuju sve dame iz Holivuda pa i mnoge druge irom sveta, mada dizajnira i ije i dalje iz Bejruta. Osim mnogih poznatih imena ena sa filma, njegov krug klijentele takoe podrazumeva i enu libanskog kralja Raniju Al-Abdula, kao i princezu od vedske Viktoriju. Njegove haljine osim to oduzimaju dah na modnoj pisti, takoe izgledaju neprikosnoveno pod svetlima reflektora. Jer esto u realnosti lepe stvari gube sjaj pod svetlima objektiva. Pa tako i haljine ne izgledaju podjednako lepo ppred objektivom i u realnosti, to se za kreacije g-dina Saab-a ipak ne moe rei.

On je jedan od retkih koji je uspeo da prenese glamur i nedodirljivost Diva na njihovu odoru, odnosno haljine koje ovaj dizajner stvara. Pre svega koristei se ifonom, svilom, muslinom, organdinom, tilom, ipkom... Njegove kreacije pre
5

svega istiu ensku figuru i njene obline. Uvek naglaavajui njenu enstvenost i prefinjenost. Sa dobrim oseajem za jednostavnost, on uspeva da svetlucavim detaljima doara oseaj glamura i da haljinama pravi sjaj.

(prikaz detljalja)

Sledei na listi uzora jeste jedan jedini John Galliano. Mag koji je u stanju da stvara visoku tre modu podjednako perfektno kao i prefinjene i skladne komade za poznatu modnu kuu Dior. Neto malo i o njemu. Roen je na Gibraltaru 28.11.1960. Sa samo 6 godina preselio se u London gde je doiveo ogroman kulturalni ok s obzirom na to da je iveo do tad na Mediteranu
6

okruen plaama, laganim materijala i ringipilom boja i tekstura. Dok je London bio potpuno drugaiji. Poto je oduvek imao drugaiji i vrlo istanan smisao za modu i oblaenje tek u srednjoj dizajnerskoj koli naiao je na razumevanje i ljude njemu slinim. kolovanje se odvijalo i dalje u pravcu modnog dizajna te je na koledu diplomirao sa svojom prvom pravom modnom kolekcijom. Javnosti se svidela i Galliano je doiveo svoj prvi modni uspeh. Kritiari su ga oboavali, pa je ve 1984.godine imao svoju prvu robnu marku pod njegovim imenom, jer je ve 1983.godine zavrio koled kao jedan od najuspenijih u svojoj klasi. Kao to to obino biva, problemi se kad tad jave i oni su najee u obliki novca. Pa i danas velikom Johnu Gallianu je bilo veoma teko da sastavi kraj s krajem. Bio je primoran da pauzira par sezona, a ak i 3 puta da prijavljuje bankrotstvo. Tako odluuje da 1990. godine ode za Pariz gde je ubrzo postao prvi Britanac u istroriji da je vodio modnu re u Parizu. A est godina kasnije poinje da radi modnu kuu Dior. Meutim usled problema koji su se zadnjih godina javili od nedavno Galliano vie ne radi za Dior.

TREND KAO POJAVA

Sve ove kreatore spaja jedna stvar. U svakoj njihovoj kolekciji postoji jedna nota klasike i vanvremenske lepote. Odea u slubi lepote enskog tela i slavi njene gracioznosti kao i prihvatanju oblina kao deo nje. Sve ostalo su samo finese koje se menjaju iz sezone u sezonu, od trenda do trenda. Mnogi se danas koriste tim izrazom, a da ne razumeju prethodno ta on znai. Pojava u kojoj svi tee jednoj stvari trenutno priznatoj kao "ona prava" i ova pojava ima tendenciju menjanja odnosno smenjivanja pojmova i vrednosti uzete kao trend. Ali kao globalna pojava ipak je modni trend neto preveliko da bi nastajalo samo od sebe. Danas postoje gradovi koji vae za modne prestonice. To su Pariz, Milano, Nju Jork i London. Svi smo makar uli za pojam "fashion week" ili po naem: nedelja mode. U to vreme u ovim gradovim odigravaju modne revije najuticajnijih kreatora i postavljaju novi trendovi sa sve novim "must have" komadima. Mesta ima i za one koji jo uvek nisu poznati i priznati, ali imaju potencijala. Pa je tako za mladog umetnika, koji se tek probija na modnom sceni, nastup na jednoj od ovih nedelja mode neverovatan uspeh. Mada sve vie viamo i druge gradove kako dolaze polako do rei u modnom svetu: Los Aneles, Berlin, Tokio, Rim, Majami, Hong Kong, Dubai, Madrid itd. Poznato je, jo otkad je ovek prvi put stao na noge, da je odea i drugi vidovi ukrasa za telo bila koritena kao oblik neverbalne komunikacije. A kasnije i kao oblik indirektnog objavljivanja pripradnosti nekoj odreenoj grupi ljudi. (ranga, pola, lokaliteta, seksualne dostupnosti...). Moda je oblik slobodnog govora. U to ne spada samo odea, ve i nakit, kosa, frizura, asesoari, body art. S druge strane postoji neto vanremensko, neka opta lepota prepoznatljiva u svakom razdoblju modnog vremena. To je ono nazivamo klasinim komadom odee. Da nas ne bi bunilo, moram da napomenem da klasika moe postojati u svakoj oblasti ivota. No, mene zanima klasika u domenu mode. Po nekom linom shvatanju klasika je neto isto. Mora sadrati odreena pravila i norme i da ne sadri u sebi elemente avangarde niti revolucionarizma. Nije lako postati neto to je klasino, jer njeni standardi su vrlo visoki s obzirom da govorimo o neemu to opstaje kroz vreme i prostor i uvek nalazi svoj put do pojedinca bez obzira na vreme i okolnosti u kojima se on nalazi. Odavde je malo jasnije koliko vrednost jedan kreator mora sadrati kad se njegova dela mogu prozvati klasinim. Jo jedna bitna odlika majstora svog zanata jeste spoj klasike sa trendom. Naizgled dve suprotnosti, ali ukoliko se nau u pravim rukama moe nastati neto nesvakidanje.

INSPIRACIJA
Zbog ove jedinstvene karateristike izabrala sam ba ove dizajnere, iako naravno tu postoji jo njih koji su pomalo uticali na moj. Kao i kod dizajnera Elli Saab-a podlogu ine haljine. Jednostavne, duge, veernje haljine ija lepota lei u detaljima. Verujem da je lepa ena je sama po sebi dovoljan ukras na haljini. To najbolje ilustruje jo jedna diva crvenog tepiha, glumica Anelina Doli koja je i sama esta muterija Saaba. Vai za enu od stila, uvek besprekorna na crvenom tepihu. Kao obavezan dress-code na tim dogaajima jesu haljine, ali zanimljiva stvar kod nje je to je svaka haljina jednostavna i elegantna, bez dodatnih ukrasa. A kao pravi dragulj celog izgleda jeste sama glumica, koja ima savrenu lepotu.

Sa druge strane tu je i pevaica i glumica Denifer Lopez koja ima istanan ukus prefinjenosti, glamura i luksuza i najbolje opisuje pojam dive.

KOLA INSPIRACIJA I PALETA BOJA

Paletu boja koju sam koristila najbolje opisuju dugine boje, s obzirom da su zastupljene sve boje, vrlo jakog intenziteta i sve jednakog valera.

koriena paleta boja

Kao to sam ve spomenula, veliki deo inspiracije crpela sam sa crvenog tepiha, gde najee moemo i videti ove dive u njihovom punom sjaju. Ali ono bitnije, a to je sama haljina i materijal od kog su napravljene trebalo je predstaviti na papiru to realnije i lepe. U tome mi je pomogla priroda. Neto to je ona sama stvorila i postoji
10

kao isto savrentsvo, koje ljudska ruka teko moe indentino reprodukovati. U najveoj meri je to cvet hibiskusa, poznatiji kao Havajsko cvee. Jo par cvtova sam koristila kao motiv, ljiljan, havajsku plumeriju i krecavu orhideju.

cvee kao inspiracija pokreta tkanine

Ne postoji nita savrenije od onoga to dolazi iz prirode. Meutim sa druge strane, imamo neto potpuno vetako. U potpunosti nametnuto od strane odreenog sloja ljudi. Ideal koji smatramo sadanjim boanstvom i i sto tako ima stvaram oltare i oboavamo njihove boginje i bogove. Radi se o famoznom crvenom tepihu i personama koje previe idealizujemo, oboavamo i trudimo se da

11

budemo bar slini njima. To je mesto gde moja dolazi do punom sjaja i slavi svoju nedodirljivost.

kola inspiracija Red Carpet

KOLEKCIJA
12

to se tie materijala prevashodno mi je na umu bio ifon, mada neke od haljina jednostavnijeg kroja zamiljene su za krojeve od pamuka razliite teine i gustine i zavisnoti od pada tkanine, ili pak til na nekim haljinama zbog svog specifinog izgleda. Haljinu koja je zamiljena da se odradi za praktini deo raena je od laganog pamuka, nena i tanka tkanina ali sa specifinom teinom koja ini da ima lep pad. Za razliite efekte na haljinama najvie je zasluan sam mateirjal, ali i ivenje i nain na koji se tkanina privrava za ostatak materijala. Skoro svaka haljina ima neke elemente draperje ili/i karnere u raznim veliinama. Neke haljine zamiljene su sa korsetom ispod koga se naiva donji deo haljine. Najvei deo ovakvih haljina je vieslojan. Ovaj tip haljina zamiljen je vie kao raskoan deo kolekcije, neto kao haljine ranije predstavlja u ovom tekstu, tipa haljine koje bi nosile dive poput Denifer Lopez. One odiu luksuzom i nimalo skromne. Za ene sigurne u sebe i svesne svoje velike vrednosti. Za one koje ne tede ni u emu pa ni u odei u kojoj se predstavljaju spoljnem svetu. Otprilike druga polovina skica zamiljena je dosta jednostavnije. Jednostavni krojevi, malo detalja, bez puno dodatnih elemanata. Tkanina je u jednom sloju sa eventualnom podsuknjom tako da su kreacije vie elegantnije i svedenije. Svaka od njih naglaava struk i ima odreen pad koji definie siluetu same haljine. Ovaj tip haljina zamieljen je u stilu Aneline Doli. Haljine su zamiljene tako da je sama osoba po sebi najlepi ukras celoj kombinaciji.

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

Literatura:

1.

http://www.wikipedia.org/ web enciklopedija

2.

www.fashionbooks.info

3.

Clothing and Dress History encyclopedia , I. Steele, Valerie II series

4.

Encyclopedia of clothing and fashion, Valerie Steele, editor in Chleff

5.

Fashion illustrator, Bathan Morris , Laurence King publicing

32

SADRAJ
Uvod ...................................................................................................................2 Pojam dive ..........................................................................................................3 Uzori ...................................................................................................................6 Trend kao pojava .................................................................................................9 Inspiracija ..........................................................................................................10 Kola inspiracija i paleta boja .............................................................................11 Kolekcija ............................................................................................................14 Crtei .................................................................................................................15 Literatura ...........................................................................................................34 Sadraj ...............................................................................................................35

33