Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
5Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Djindjic i Kostunica Kao Makijaveli i Monteskje

Djindjic i Kostunica Kao Makijaveli i Monteskje

Ratings: (0)|Views: 84|Likes:
Published by coachenko

More info:

Published by: coachenko on Aug 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/15/2013

pdf

text

original

 
Koštunica i Đinđić kao antipodi - I deoAutor:Ivan Ivanović
Ivan Ivanović književnik, BeogradRezime: Autor, polemišući sa stavovima advokata Dragoljuba Todorovića, pokušava da definiše osnovne karakteristike dvojice glavnih aktera političke sceneu postmiloševićevskoj Srbiji — Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića i da pronikne u suštinske razloge njihovog međusobnog sukoba. I sam učesnik udogađajima vezanim za rušenje Brozovog i Miloševićevog totalitarnog režima,Ivanović analizira te događaje i učešće Koštunice i Đinđića u njima. Analizomnjihovog ponašanja i uspona na sam vrh srpske političke scene, on dolazi dozaključka da su njihova shvatanja u pogledu metoda ,,vladanja‘‘ nepomirljiva: prvise pridržava načela Monteskijea, a drugi načela Makijavelija. To je u praksi, kad jeu pitanju demokratizacija društva i stvaranje pravne države, što je osnovni uslov zastvarni raskid sa prošlošću i ulazak u Evropsku zajednicu, rezultiralokatastrofalnim ishodom.Ključne reči: totalitarizam, demokratija, vladavina prava, opozicija, revolucija, puč, tranzicija, komunizam, nacionalizam, levica, desnica, retrogradne ideologije,konzervatizam.
1.
Ovaj tekst pišem kao repliku na tekst advokata Dragoljuba Todorovića,Koštunica i Đinđić — jedna paralela, koji je napisan i objavljen februara 2003.godine. Budući da sam se sličnom problematikom bavio u tekstu Peti oktobar — velika nada ili velika prevara?, objavljenom u Kikindskim dijalozima 2002.godine, u svesci koja nosi naslov ,,Bilans promena‘‘, advokat je našao za shodnoda mi svoj tekst ponudi na repliku. Da bi bilo jasno o čemu je reč, Čitaoca moramnajpre da upoznam sa tekstom u Kikindskim dijalozima. Tu sam o događajuimenovanom kao 5. oktobar 2000. rekao otprilike ovo:
 
2.
Razume se da je o 5. oktobru teško suditi sa distance od samo jedne godine(Kikindski susreti su održani oktobra 2001.), kad je njegov konačni ishodneizvestan a posledice nejasne. Kad sam se prihvatio ovog posla, bilo mi je jasnoda za neki relevantni sud nemam dovoljno elemenata i da mi mnoge stvari zasadnisu dostupne i jasne. Stoga moja analiza ovog događaja mora da bude nužnosubjektivna, a viđenje posve lično. Alibi za to mogu da nađem u činjenici da sam jaumetnik, a ne naučnik. Na naučniku je da utvrđuje činjenice, formuliše sudove; naumetniku je da postavlja pitanja, da sumnja, da ne veruje, da osporava.To su pretpostavke umetničkog stvaranja. Tek posle ovog upozorenja usuđujem seda izađem sa svojim viđenjem 5. okotbra.Osnovno pitanje oko kojeg se vodila polemika na Kikindskim susretima svodilo sena dilemu šta se u stvari toga dana desilo: legalna promena vlasti, puč ilirevolucija? Ja sam zastupao tezu da je 5. oktobra izveden klasičan puč: opozicija jena ulici, uz pomoć naroda, preuzela vlast od dotadašnjeg režima SlobodanaMiloševića. Još preciznije, opozicija je naterala diktatorski režim da prizna realnerezultate izbora od 24. septembra, a ne fiktivne, koje su državni organi proglasili.Da razmotrimo najpre izbore za Saveznu narodnu skupštinu. U Srbiji je na njimaDemokratska opozicija Srbije (DOS) osvojila više poslaničkih mesta nego koalicijalevice (SPS, JUL) i radikali, ali to nije bila apsolutna pobeda. U Crnoj Gori, gdeveći deo stanovništva nije izašao na izbore, jer republička vlast nije priznavalanasilnu promenu saveznog ustava, pobedila je jedina strana koja je učestvovala naizborima, Socijalistička narodna partija. Ova partija je podržavala autokratskog predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, pa se može reći da je u celinilevica dobila većinu u oba doma saveznog parlamenta, što znači da je njoj pripalo pravo da formira saveznu vladu. Na predsedničkim izborima, na opšte iznenađenje, nije pobedio dotadašnji predsednik i kandidat levice, Slobodan Milošević, nego kandidat DOS-a, VojislavKoštunica! Kako je do toga došlo? Slobodan Milošević je raspisao izbore dvegodine pre isteka svog mandata a da na to uopšte nije bio primoran. Pre toga jenasilno promenio ustav, mada ga ni dotad nije poštovao. Novim ustavomMilošević je nametnuo neposredni izbor predsednika države, računajući da će nataj način steći apsolutnu vlast u obe republike. Inače, Crna Gora je jugoslovenskomdiktatoru bila glavni problem koji nije znao kako da reši. Većom republikom,Srbijom, od početka je apsolutno vladao, ali malu Crnu Goru nije uspeo da potčini.Pokušavao je da to uradi uz pomoć vojske, no nije se usuđivao da izvrši ustavniudar u toj republici i uspostavi apsolutnu vlast. S druge strane, Zapad je podržavaocrnogorskog predsednika Mila Đukanovića i omogućio opstanak njegovojrepublici. Zahvaljujući politič koj i ekonomskoj pomoći Zapada, Đukanović jeuspeo da izgradi paralelnu vlast u Crnoj Gori i uspostavi de facto samostalnudržavu. Tako je Slobodan Milošević bio predsednik dvodelne savezne države, čiji
 
 jedan deo ne kontroliše. Kad se uzme u obzir da je pre toga kapitulirao uKosovskom ratu i predao NATO paktu ovaj deo Srbije, verovatno na dugo vreme(zasad je neizvesno da li će Zapad da podari Kosovo kosovskim Albancima iomogući im nezavisnu državu, koja će se jednoga dana spojiti sa suverenomAlbanijom), Milošević je morao da se oseća kao gubitnik. Pošto je prethodnoizgubio sve čega se dotakao (Sloveniju, Makedoniju, Hrvatsku, Bosnu iHercegovinu, Kosovo), ostalo mu je da sređuje Crnu Goru, koja je jedina ostala uzajednici sa Srbijom u jugoslovenskoj federaciji. Stoga je, verovatno, planiraokonačan obračun sa Crnom Gorom, a za to je morao da učvrsti svoju apsolutnuvlast, da se prometne u predsednika koga je izabrao narod na neposrednimizborima.Razume se da diktator ni slučajno nije računao da može da izgubi te izbore i da je predviđao svoju pobedu već u prvom izbornom krugu.Spolja gledano, bilo je gotovo izvesno da je njegova računica dobra. On je i dalječvrsto držao u svojim rukama sve osnovne poluge vlasti na kojima počiva svakadiktatura: medije, vojsku, policiju i finansije.Međutim, pokazalo se da diktator u stvari nema stvarnu vlast iako faktičkikontroliše čitav život. Njemu je izmakao osnovni faktor bez kojeg nijednadiktatura ne može da opstane — podrška naroda. Onaj isti narod, koji ga je predesetak godina digao u zvezde i proglasio novim srpskim voždom, definitivno seokrenuo protiv njega: građanski deo ga je optuživao što je ušao u sve te gubitničkeratove i upropastio državu i narod; nacionalistički nije mogao da mu oprosti što jete ratove izgubio. Tako su se po prvi put stekli uslovi za antimiloševićevskukoaliciju, pa su predsednički izbori u stvari bili referendum za ili protiv diktatora. Na opoziciji je bilo da novonastalu situaciju umesno iskoristi.Za divno čudo, opozicija je po prvi put bila na visini istorijskog trenutka. Čak osamnaest opozicionih stranaka uspelo je da se ujedini i napravi čvrstuantimiloševićevsku koaliciju. Nesumnjivi lider te koalicije postao je predsednik najveće opozicione stranke u njoj, Demokratske stranke, Zoran Đinđić, koji je postao i glavni organizator i menadžer izborne kampanje. (Druga velika opozicionastranka, Srpski pokret obnove, nije ušao u koaliciju! Za to je direktni krivac lider testranke Vuk Drašković. Verovatno je u njemu progovorilo staro rivalstvo saĐinđićem iz 1996–97. godine, kad je predsednik Demokratske stranke sprečio pobedu Vuka u koaliciji Zajedno na predsedničkim izborima Srbije, a ovaj muuzvratio smenivši ga sa položaja gradonačelnika Beograda, gde je došao posleizborne pobede na lokalnim izborima 1996. godine.Draškovićev potez je bio kratkovid, kontraproduktivan, gubitnički. Birač ko telo jeznalo da kazni ovog verolomnika: na predsedničkim izborima njegov kandidatVojislav Mihailović (unuk Draže Mihailovića) prošao je izuzetno slabo, a njegova

Activity (5)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
nemonula liked this
sveovinu liked this
Ruža Butulija liked this
Ruža Butulija liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->