Kako se ekonomski ubijaju male zemlje

http://skajvoker.wordpress.com/2011/12/06/ispovest-ekonomskog-ubice-kako-seekonomski-ubijaju-male-zemlje/

Ispovest ekonomskog ubice: Kako se ekonomski ubijaju male zemlje

Posted by skajvoker on 06/12/2011 OVO MORA DA PROITA SVAKO NA BALKANU: KAKO SE EKONOMSKI UBIJAJU MALE ZEMLJE I KAKO SE TOME SUPROTSTAVITI

Uterivanje zemalja u duniko ropstvo omoguavao je sistem koji funkcionie po sledeoj emi: Najpre nastupaju ekonomske plaene ubice; ukoliko ne uspemo da zavrbujemo efove vlada ili predsednike drava za nae ciljeve, na scenu stupaju ljudi zadueni za svrgavanja vlada ili ubijanje lidera. I, tek onda aljemo vojsku. Vojska je poslednje sredstvo. Don Perkins je tokom mnogo godina bio vodei svetski ekonomista, odnosno ekonomski ubica koji je na kreiranju globalne imperije radio direktno sa elnicima Svetske banke, MMF-a i drugim svetskim finansijskim institucijama. Njegov posao sastojao se u ubeivanju efova drava i vlada zemalja treeg sveta, da pozajme dovoljno novca od globalnih finansijskih institucija kako bi se njihove zemlje nale u dunikom ropstvu, posle ega bi se korumpirana elita u toj dravi strahovito obogatila a resursi tih zemalja, njihova privreda i ekonomija, izvori vode i mineralni izvori prepustili korporacijama i geopolitikim interesima SAD. Posle ruenja Svetskog trgovakog centra u Njujorku, u najveoj tajnosti, Don Perkins napisao je knjigu o svojim iskustvima: Ispovesti ekonomskog ubice (Confessions of an Economic Hit Men, 2004). Odmah posle objavljivanja i kratkog predstavljanja ovog dela u emisiji Democracy Now, u razgovoru sa Ejmi Gudman, knjiga je postala najprodavanija na internet portalu amazon.com. Usledila su dela: Tajna istorija amerike imperije: Ekonomske ubice, akali i istina o globalnoj korupciji (The Secret History of the American Empire: Economic Hit Men, Jackals and the Truth about Global corruption, 2007) i Hoodwinked (2009).

Vi ste ovek ije su knjige protresle svet. Jedan od vaih biografa opisuje vas kao oveka koji je iveo etiri ivota: kao ekonomski plaeni ubica, upravni direktor veoma uspene kompanije za proizvodnju alternativne energije, ekspert za uroenike kulture i amanizam, i kao uitelj i pisac koji promovie ekologiju. I, kada ovek pone da dublje istrauje va ivot, postavlja pitanje kako je uopte bilo mogue nainiti takav obrt. - Opis koji ste izloili sumira veoma dobro moj ivot. Mislim da je fer rei da sam iveo privilegovanim ivotom u mnogim njegovim aspektima, iako je poteno rei i to da sam kao ekonomski plaeni ubica sasvim sigurno radio stvari kojima se ne ponosim, i koje mi ne mogu sluiti na ast. Svoj ivot sam, posle tog perioda, posvetio stvaranju boljeg sveta, kako bi moj trogodinji unuk i svako dete u SAD mogli da ive u odrivom, pravednom i mirnom svetu, i da bi svako dete, bez obzira na to da li odrasta u Bocvani, Boliviji ili Srbiji, Izraelu, Palestini, imalo tu istu mogunost. Mi danas ivimo u visoko integrisanom svetu, svetu velike meusobne povezanosti, i svi se moramo ukljuiti u njegovo stvaranje. To je cilj kome sam posle 1981. godine, posvetio svoj ivot. U brojnim intervjuima koje ste dali nakon pojavljivanja knjige Ispovest ekonomskog ubice, tvrdite da su ljudi koji su radili kao ekonomske ubice stvorili prvu istinsku globalnu imperiju. - Da, upravo tako. Prvu globalnu imperiju koja je stvorena bez primarnog angaovanja vojske. Radili smo na mnogo razliitih naina. Najpre, kada bi bila identifikovana zemlja treeg sveta koja je posedovala resurse koji su krucijalni, kao to je to nafta, nastupili bi sa ambicijom da se zemlja sa takvim resursima zadui kod MMF-a i Svetske banke, sestrinske organizacije Fonda, pri emu novac nikada ne bi zapravo odlazio toj zemlji nego velikim korporacijama, realizatorima infrastrukturnih projekata kakvi su elektrane, saobraajnice, industrijska postrojenja. Novac kojim se zemlja zaduuje, po pravilu odlazi sa jedne strane nekolicini familija u toj zemlji (kojima donosi veliko bogatstvo) i ide korporacijama, a nikada ne donosi dobro veini ljudi koji tokom tog procesa osiromae u tolikoj meri da vie ne mogu ni da plaaju trokove za struju, ili da kupuju benzin kako bi vozili kola autoputevima koji se od tog novca naprave. A, industrijski parkovi, industrijska postrojenja, ne zapoljavaju mnogo ljudi. U isto vreme zemlja se optereti dugovima koje ne moe da vrati i to je na trenutak, onaj na koji smo ekali i raunali. Tada se mi vraamo u tu zemlju i kaemo: Poto ne moete da vratite dugove, vi ete po ceni koju mi odredimo (a to je veoma niska cena i nipoto ne odgovara trinoj), prodati naim kompanijama svoje izvore nafte, najprofitabilnija preduzea, izvore vode i mineralnih bogatstava. I mi emo ih onda eksploatisati, bez obaveze da potujemo bilo kakve zakone o zatiti prirodne sredine. Mi ne doputamo da rad tih kompanija uslovljavate bilo kakvim ekolokim zakonskim ogranienjima. Ili: dozvolite nam da napravimo vojnu bazu na vaem tlu. Kako ste vi postali ekonomski ubica? - Kada sam zavrio Poslovnu kolu na Bostonskom univerzitetu, bio sam regrutovan od strane National Security Agency, agencije za nacionalnu bezbednost, najvee nacionalne agencije tog tipa i, rekao bih, najtajnovitije pijunske organizacije. Premda ljudi misle da je CIA vea, NSA je mnogo, mnogo vea ili je barem bila u vreme kada sam ja radio za ovu agenciju. I to je tajna organizacija, o kojoj nema podataka, oni su skriveni od javnosti u smislu da znamo izuzetno mnogo injenica o organizaciji kakva je Centralna informaciona agencija ali, sa druge strane, saznanja o NSA poivaju na glasinama. Tvrdi se da NSA radi samo na kriptografiji: kodiranju i dekodiranju

poruka, ali, u stvari, svi znamo da su u ovoj agenciji ljudi koji sluaju nae telefonske razgovore. To je podatak koji se pre nekoliko godina zvanino pojavio. Ali, bez obzira na te podatke, NSA ostaje veoma tajanstvena organizacija. Proao sam kroz ogroman niz testova, veoma obimnih testova, testova detektora lai, psiholokih testova, tokom poslednje godine koju sam proveo na koledu. I poteno je rei da su me identifikovali kao izuzetno dobar potencijal za ekonomskog ubicu. Oni su takoe identifikovali brojne slabosti u mom karakteru, koje su im omoguile da me relativno lako zavrbuju, da me uvuku u taj posao. Mislim da su te slabosti univerzalne, ili barem dominantne i da predstavljaju tri najopasnije droge nae kulture: novac, mo i seks. Retki su oni koji nemaju slabost prema barem jednoj od njih, a ja sam u to vreme imao prema sve tri. Zatim sam se pridruio mirovnim snagama, za ta sam bio ohrabren od strane Agencije za nacionalnu bezbednost. Proveo sam tri godine u Ekvadoru ivei sa autohtonim narodima u Amazonu i Andima, sa ljudima koji su u to vreme poinjali da se bore sa naftnim kompanijama. U stvari, najvee ekoloke zakonske tube u istoriji sveta podneli su ovi narodi u borbi protiv naftnih kompanija kakve su Teksako, evron. Dok sam jo bio u mirovnim jedinicama, bio sam doveden i regrutovan u ameriku privatnu korporaciju as T. Mejn (Chas. T. Main), konsultantsku firmu iz Bostona koja je imala oko 2.000 zaposlenih. Radi se o veoma slabo profilisanoj firmi koja je u stvari obavljala ogroman broj poslova, koje sam ja definisao kao poslove plaenog ekonomskog ubice, i gde sam se uspeo na sam vrh svojim ne malim zaslugama i talentom za taj posao uspeo sam da postanem vodei ekonomista. Dakle, NSA me je regrutovala, intervjuisala i prepustila ovoj privatnoj korporaciji u iji se rad vie nije meala, to predstavlja, bez sumnje, veoma pametan sistem u kojem se privatna kompanija pojavljuje na sceni kako bi korumpirala zvaninike i visoke politiare u nekoj zemlji. Ukoliko bi bilo ta krenulo nepovoljno, u smislu razotkrivanja ovih poslova, sva krivica bi pala na privatnu industriju, a ne na vladu SAD. Uterivanje zemalja u ogromne dugove, u duniko ropstvo, omoguavao je sistem koji funkcionie po sledeoj emi: najpre nastupaju ekonomske plaene ubice; ukoliko mi ne uspemo da zavrbujemo efove vlada ili predsednike drava za nae ciljeve, na scenu stupaju oni koje nazivamoakali: ljudi zadueni za poslove svrgavanja vlada ili ljudi koji ubijaju lidere zemalja u koje elimo da prodremo sa ambicijom preuzimanja njihovih prirodnih resursa i bogatstava, preuzimanja privrede. akali takoe dolaze iz privatne industrije i nisu kadar CIA-e. Zahvaljujui filmovima i priama, kada se govori o ovakvim stvarima, svi imamo sliku Dejmsa Bonda, tajnog vladinog agenta 007, unajmljenog od strane vlade sa dozvolom da ubija, ali, po mojim saznanjima i iz iskustva mogu rei da stvari ne stoje tako. Ove poslove obavljaju privatni konsultanti koji su obueni da rade ovaj posao. Poznavao sam i jo uvek poznajem mnoge ljude koji se bave tim poslom. Ali u nekim sluajevima ni akali nisu mogli da obave svoj deo posla. Takav je bio sluaj sa Sadamom Huseinom u Iraku. I, tek onda aljemo vojsku. Vojska je, dakle, poslednje sredstvo. Putovali ste takorei svuda: u Afriku, Aziju, Evropu, Latinsku Ameriku i na Srednji Istok. Da li se posao ekonomskog ubice na svim ovim kontinentima, zemljama, gradovima odvijao po obrascu koji ste opisali? - Da. Moj posao je svuda bio isti: da pokuam da preuzmem prirodne i ljudske resurse u tim zemljama za potrebe amerikih korporacija i amerike imperijalne politike. U tu svrhu mehanizmi zaduivanja kod MMF-a i Svetske Banke, bili su po pravilu primenjivani. I tek u nekoliko sluajeva nisam uspeo da ubedim lidere zemalja da resurse svoje zemlje stave na raspolaganje. U svojim knjigama govorio sam o tome kako nisam bio u stanju da korumpiram demokratski izabranog predsednika Ekvadora, Haima Roldosa (Jaime Roldos) i panamskog predsednika Omara Torihosa (Omar Efran Torrijos). Njih nisam uspeo da ubedim da stave svoje zemlje u poziciju koju smo za njih predvideli. I Roldos i Torihos su bili ubijeni. CIA je

podrala akale da to urade zato to se ova dva predsednika nisu mogla korumpirati, podmititi i uceniti na bilo koji nain. Recite nam neto vie o oveku sa kojim ste uspostavili blizak odnos i postali prijatelj Omaru Torihosu. Da li vas je njegovo ubistvo motivisalo da iznesete svoja iskustva ekonomskog ubice? - Veoma se divim Omaru Torihosu, predsedniku Paname. Moj posao je bio da ga korumpiram. Da ga navedem da radi u skladu sa naim interesima: da promeni politiki kurs koji je zastupao i da radi protivno izbornim obeanjima koja je dao narodu Paname. Ono to u takvim situacijama kaete jeste: Vidite: ako igrate nau igru, ja u se pobrinuti da vi i vaa porodica budete veoma, veoma bogati. Ali Torihos se nije dao korumpirati. Rekao mi je: Nije mi potreban va novac, Huanito. Zvao me je Huanito i uvek smo razgovarali na panskom. Nije mi potreban va novac: imam dobru kuu, dobra kola, dovoljno srebra. Onda sam mu ja nagovestio da ga kurs ispunjavanja predizbornih obeanja vodi putem kojim su ili Aljende u ileu, Arbenz u Gvatemali i Lumumba u Kongu. I on je posle toga zavrio reenicu koju je bio zapoeo: Da, Huanito, ja imam sve to mi je potrebno ali ja moram da uradim ono to je veoma potrebno mom narodu: moram da ih oslobodim. A da bi bili slobodni, Panamski kanal mora biti u njihovim rukama. Ono to je meni potrebno i to je potrebno zemljama Latinske Amerike jeste to da SAD odu i da prestanu da nas eksploatiu. Ja sam bio iznenaen takvim odgovorom. Sa jedne strane osetio sam divljenje prema takvom moralnom integritetu, prema njegovoj nekorumpiranosti, a sa druge, osetio sam se neprijatno kao profesionalac iji je zadatak bio da ga ubedi da pristane. I najvanije: znao sam da e mu tim nepristajanjem ivot biti u opasnosti akali e ga ili zbaciti sa vlasti ili ubiti. I, bio sam veoma ganut tom brigom za interese naroda. Moja uznemirenost zbog sudbine Omara Torihosa pokazala se sasvim opravdanom. Torihos je navodno poginuo u avionskoj nesrei dok se vozio svojim privatnim avionom. Bio sam okiran i duboko uznemiren. Proveo sam mnogo vremena u razgovorima sa ovim ovekom kome sam se divio zbog njegove harizmatinosti, hrabrosti i nacionalizma. On je zaista bio veoma nacionalno orijentisan u smislu da je eleo najbolje za svoj narod. I nisam ga mogao korumpirati. Sve sam pokuao. Ba sve metode koje sam znao i nijedna nije dala rezultate. I predsednik Ekvadora, Roldos je stradao na isti nain: u navodnoj avionskoj nesrei u svom privatnom avionu. - Da, Roldos je ubijen u maju, 1981. godine. I kada je Roldos poginuo, Torihos je sakupio svoju porodicu i rekao im: Ja sam, verovatno, sledei, ali ja sam spreman da odem. Povratili smo kanal i moja misija je okonana. Bio je upravo potpisao ugovor sa Dimijem Karterom o vraanju Panamskog kanala u ruke Panamijaca. U to vreme mi je govorio o snu koji ga je proganjao, o tome da se nalazi u avionu koji udara u planinu. I dva meseca posle onoga to se dogodilo Roldosu, isto se dogodilo Torihosu. Naalost, Torihos je bio zamenjen Manuelom Noriegom, koji je bio suta suprotnost postao je simbol za korupciju i dekadenciju. Na kraju, 1989. godine, SAD su napale Panamu, posle ega je vlast bila vraena pre Torihoskoj oligarhiji lutkama na koncu u reiji SAD, od vremena kada se Panama odvojila od Kolumbije, pa sve do Torihosovog perioda. Ipak, sluajno sam postao veoma dobar prijatelj sa erkom Haima Roldosa, Martom, koja je sada istaknuti politiar u Ekvadoru. Kada je njen otac ubijen, imala je 17 godina, a sada je u etrdesetim. Veoma je draga i kao linost i kao osoba, i mogu rei da je to jedno od onih prijateljstava u kojima zaista uivate i zbog kojih vam je veoma drago.

Kako ste odluili da obelodanite svoja iskustva ekonomskog ubice? - Kada sam 1981. godine, posle deset godina, prestao da se bavim poslom ekonomskog ubice, poeo sam da piem o svojim iskustvima i pokuao sam da kontaktiram i sa drugim ekonomskim ubicama i akalima, kako bih prikljuio i njihove ivotne prie. Zauzvrat sam poeo da dobijam pretnje anonimnim telefonskim pozivima. Ove pretnje najee su se odnosile na ivot moje erke koja je bila jo uvek dete, tako da je njen ivot takoe bio ugroen. A tada me je na veeru pozvao predsednik kompanije Stone & Webster, i na tom prvom sastanku, pomenuo je neke od knjiga koje sam napisao o domorocima i rekao To je lepo, to je u redu, nastavite da se bavite svojim neprofitnim radom. Mi to odobravamo, ali nikada neete pisati o ovoj industriji, zar ne? Za uzvrat emo vam platiti pola miliona dolara. Bio mi je ponuen mito. Ja sam zapravo prihvatio mito od pola miliona dolara. To je ono to se naziva legalnim mitom, ali to je u stvari bio mito, i dat mi je pod uslovom da ne napiem knjigu. Pretnju sam primio veoma ozbiljno. Video sam ta akali mogu da urade. I veinu toga novca uloio sam da olakam svoju savest: formirao sam neprofitne organizacije: Paamama (Pachamama Alliance) i Clean Mounatains; knjigu nisam napisao. A onda se dogodio 11. septembar. Bio sam u Amazonu sa narodom uar (Shuar), kome sam pomagao u vezi sa jednim zajednikim projektom. A kada sam se ubrzo vratio u Njujork, otiao sam na mesto dogaaja i dugo gledao u stranu rupu, koja je jo uvek tinjala; oseao se miris izgorelog mesa. Tada sam shvatio da moram da napiem knjigu; da vie nema oklevanja, da moram da kaem ta sam sve radio kako bi ameriki narod shvatio zato tako mnogo ljudi u svetu gaji bes, mrnju i gnev prema nama, zato su itavi narodi toliko besni i frustrirani. Znao sam da moram da preuzmem odgovornost za ono to se dogodilo 11. septembra, da moram da pokaem amerikom narodu ta to SAD rade u svetu. Ali, ovoga puta nisam nikome rekao ta radim. Izolovao sam se od drugih, i tako, u prilino tekim uslovima uspeo da napiem knjigu. Na kraju je knjiga dospela u ruke veoma dobrog agenta u Njujorku koji ju je poslao izdavaima. I tada je moj rukopis postao najbolja sigurnosna polica, jer akali znaju da ako bi mi se bilo ta dogodilo, knjiga e se prodati u mnogo veem broju nego to je do sada prodata. A knjiga je prodata u vie od milion primeraka, prevedena je na preko 30 jezika. Ukoliko bih ja bio ubijen, prodaja knjiga bi porasla najmanje dva puta, a to je ono to akali najmanje ele. To je va odgovor onima koji se posle stanja oka izazvanog itanjem vae knjige, iznova i iznova pitaju kako to da ste preiveli objavljivanje? - Upravo tako. Knjiga je najbolje osiguranje. Napiite sve to ete rei i uraditi, predajte izdavaima i onda nastupite u javnosti. I stavite do znanja da e vaa smrt, ili vae ubistvo samo poveati prodaju. Potrebno je i neke informacije drati u rezervi, i staviti do znanja da bi i one, posle nekakvog nesrenog sluaja u kojem bi vi stradali, bile dostupne javnosti. Da, to je moj metod i ja sam jo uvek iv, to potvruje da ovaj metod deluje. U svojoj narednoj knjizi Tajna istorija amerike imperije (2007) i Hoodwinked (2009), iznosite iskustva drugih ekonomskih ubica i akala. ta moete rei o ovoj knjizi i koja od tih iskustava smatrate najvie otkrivalakim? - Knjigom Tajna istorija SAD eleo sam da poveem period u kojem sam ja radio kao ekonomski ubica, koji je trajao izmeu 1971. i 1981. godine, sa dananjim. Ova knjiga povezuje i objanjava dogaaje koji se trenutno odigravaju, a pokazuju pravo lice agresivne, koruptivne korporativne globalizacije koja je itave zemlje i narode odvela u propast. Uspostavljena je tiranija koja je dovela svet do take u kojoj e se ili neto promeniti, ili sve otii do avola. U tom smislu neka deavanja su veoma ohrabrujua; na primer ona u Latinskoj

Americi gde se odigrala zapanjujua revolucija koja je postala simbol otpora i njegove mogunosti. U svojoj knjizi Hoodwinked objanjavam zato su se uruila svetska finansijska trita i ta nam je potrebno da uradimo da bi se stanje sredilo. Vano je shvatiti uzroke zbog kojih je dolo do krize. U periodu od sedamdesetih godina prolog veka naovamo, a naroito od osamdesetih, napravili smo mutanta: virusni oblik kapitalizma. To je posebna vrsta kapitalizma, razvijena naroito u vreme Regana i Miltona Fridmana koji su uveli razarajuu formulu kao ekonomsku teorijsko-praktinu matricu: jedini cilj poslovanja je maksimizacija profita, i to bez obzira na socijalne i ekoloke trokove, deregulacija poslovanja i ukidanje propisa, imperativ sveopte privatizacije i pretvaranje drava u puke priveske privatnog korporativnog biznisa. Radi se o mutantnom obliku kapitalizma, za koji mislim da je zaista pljakaki oblik kapitalizma, jer je otvorena pandorina kutija iz koje su izala svakovrsna zla i stvorena neodriva, krajnje nestabilna, nepravedna situacija u vrlo opasnom svetu. Pljakaki kapitalizam je stvorio krajnje nestabilnu, neodrivu, nepravednu situaciju i opasan svet. Pljakai baroni sa Vol strita, iz Goldman Saksa, Sitigrup-a. Ljudi poput Deka Vela (Jack Welch) biveg izvrnog direktora General Electrica. Sistemska i institucionalna uvezanost omoguava da se dogaaji i dalje odvijaju u tom pravcu: budui da drim predavanja u poslovnim kolama i MBA programu, poznato mi je da je Dek Vel tamo slavljen kao idol uspenosti. I to nakon to je otpustio etvrtinu zaposlenih. Podrani medijsko-institucionalnom politikom i ekonomskom infrastrukturom, ovi pljakai baroni i dalje omoguavaju da se kancerogeni sistem iri. Ne radi se ni o kakvom ekonomskom sistemu, ve o jednom pljakakom pohodu kojim se oduzimaju prava i prirodna dobra, prirodna sredina i resursi od ljudi i drava irom sveta. I u knjizi Hoodwinked nastavio sam sa onim to sam zapoeo u The Secret History of the American Empire: Economic Hit Men, Jackals, and the Truth about Global Corruption traganjem za reenjima koja mogu da preokrenu ovu situaciju. Ovo mora da prestane i preokret je neizbean. SAD, multinacionalne korporacije, MMF i Svetska banka kreirale su ovaj monstruozan sistem. Nije ovde re ni o kakvom modelu. Vi imate situaciju u kojoj 5% svetskog stanovnitva koje ivi u SAD poseduje vie od 25% svetskih resursa, dok u isto vreme 60% svetske populacije ivi na ivici opstanka, gladuje ili umire od gladi. To, ponavljam, nije model nego straan poraz. I sada se taj i takav model natura Indiji, Srbiji, Africi, Latinskoj Americi gde je, usled toga, situacija postala neizdriva. To mora da se promeni. Hoodwinked i Tajna istorija amerike imperije govore o toj promeni. Ove knjige nastoje da inspiriu ljude na razumevanje injeninog stanja, a to je da ljudi u vaoj zemlji, da ljudi u mojoj zemlji, da svi ljudi na svetu treba da tee, i da zahtevaju mnogo bolji svet. Kako da uopte formiraju tenje i oekivanja u kontekstu sveopte mediokretenizacije? - Oni koji znaju kako itati izmeu redova treba da pomognu drugima da urade to isto. Vodei svetski mediji novine, asopisi, izdavake kue, televizije, radio stanice jesu u vlasnitvu velikih meunarodnih korporacija i ove korporacije se ne plae da manipuliu informacijama koje pruaju. Korporatokratija sprega politike moi i velikog biznisa ne bi mogla da opstane bez tih manipulacija ni nekoliko meseci. Pri delovanju treba imati punu svest da vlade nisu te koje imaju mo ve da su to korporacije. Ni predsednik SAD nema mnogo vlasti. Velike korporacije kontroliu medije i obezbeuju mnogo novca za izborne kampanje. Male zemlje poput Srbije, moraju da stanu na svoje noge. Moraju to vie da zavise od same sebe i ne smeju da ulaze u velike dugove. Ukoliko je zemlja mnogo zaduena to pokazuje da zemlju vode korumpirani lideri i u tom sluaju odbijte da vraate dugove kao to je to uinio Ekvador. Zaduene zemlje treba da odbiju da plaaju dugove koji su im sistemski nametnuti i generisani. I trebalo bi se povezati sa drugima kako ne bi dozvolili da naa planeta bude mesto dobro samo za nekolicinu

veoma bogatih, veoma monih ljudi, ve dom za sva bia. Potrebno je umreiti se i brinuti za planetu. Da li ste upoznati sa procesom razbijanja Jugoslavije i potonjim deavanjima u Srbiji? Da li imate informacije od ekonomskih ubica i akala koji su bili na Balkanu? - Znate, voleo bih da govorim samo o svojim iskustvima: mestima na kojima sam lino bio, a ja svakako nisam bio u vaem delu sveta niti imam neke informacije od ljudi koji su tamo bili lino angaovani. Svakako sam pratio dogaaje u medijima, ali ne bih da spekuliem, jer nisam akademski pisac ve neko ko iznosi neposredne injenice i dokaze. Da li mislite da su deavanja u istoriji SAD, kao to su ubistvo Dona Kenedija, Martina Lutera Kinga, Roberta Kenedija, ruenje Svetskog trgovakog centra 11. septembra, povezana na unutranji nain, da pokazuju da je to deo jedne iste matrice koja ne dozvoljava de se planovi i ciljevi moi, koja operie iza scene, ugroze? - Nijednog trenutka nisam verovao da nam je reena istina o bilo kom od dogaaja koje ste spomenuli i o tome sam pisao nedavno u testovima u Hafington postu (Huffington post) i drugim. Kenedi se konfrontirao sa velikim korporacijama kakva je US Steel, takoe i sa CIAom kada je odbio da podri akciju u Zalivu svinja i invaziju na Kubu. Korporativna Amerika, CIA i Pentagon, postali su veoma veliki protivnici Dona Kenedija i zato se njegovo ubistvo moglo predvideti, a posle toga i ubistvo njegovog brata Roberta koji je bio upoznat sa svim tim dogaajima, a potom i Martina Lutera Kinga. Izbegavate da govorite o postojanju meunarodne zavere i umesto toga govorite o ulozi korporatokratije. Da li mislite da moemo izbei zamke koje nam postavlja korporatokratija? - Cilj korporatokratije jeste maksimizacija profita bez obzira na konsekvence. Ta ideja da korporacije nisu nizata odgovorne, osim za postizanje maksimalnog profita je bolesna, ali to je ideja koja vodi korporacije. Mi, obini ljudi ipak imamo veliku mo, bilo da ivimo u Srbiji, Americi ili Kongu. Imamo mo, ali moramo da nauimo kako da je upotrebimo. Mi u SAD moramo biti svesni da je trite demokratsko, da velike korporacije imaju mo samo zato to mi kupujemo njihove proizvode. To je jedini razlog njihovog postojanja. Ako, na primer, odbijemo da kupimo Najk proizvode zato to ih proizvode robovi u Indoneziji, i poaljemo pismo Najk korporaciji u kojem im kaemo da je to razlog zbog koga ne elimo vie da kupujemo njihove proizvode, i to uradi veliki broj osveenih ljudi, ova korporacija e morati da promeni uslove poslovanja ili e ostati bez posla. Mi u Americi ustali smo svojevremeno protiv aparthejda u Junoj Africi: bojkotovali smo kompanije koje su ga podravale, i one su odustale od aparthejda. I ima mnogo, mnogo takvih primera. Zato se iskreno nadam da moemo stvari okrenuti, jer ova imperija, ova tajna imperija je i ekonomska imperija. Kao ekonomsku imperiju moemo je uvek poraziti, i to samo ukoliko smo svesni da kad god kupimo neki proizvod mi zapravo glasamo. Rekli ste da svako ima priliku da se izdigne na vii nivo svesti ali kako, ako smo okupirani medijskom propagandom kakvu imamo danas. - Pa pogledajte ta vi radite. Mislim da je veoma ohrabrujue da prvi put u ljudskoj istoriji svi na planeti mogu da razgovaraju sa svakim, sa malim izuzecima. ak i duboko u Amazonu i na visokim Himalajima ljudi koriste satelitske telefone i internet, tako da po prvi put mi zaista razgovaramo jedni sa drugima. Uprkos injenici da su mejnstrim mediji u vlasnitvu velikih

korporacija i pod njihovom kontrolom, postoje mnogi alternativni mediji: internet, mobilni telefoni, svi ti radio-programi, magazini, blogovi. Imamo mnogo prilika da se izrazimo kako nikad ranije nismo mogli. Kada je otkrivena Gutenbergova tampa, iznenada jedan takav medij nije bio vie samo u rukama katolike crkve koja je do tada sve kontrolisala, jer su samo katoliki svetenici do tada mogli da piu i kopiraju tekstove. Iznenada Gutenbergova presa je mnogima dala mogunost da mogu da piu i kopiraju tekstove. A pogledajte danas: internet, mobilne telefone, e-mejlove, blogove Zato sam ja optimista. Razgovor vodila: Biljana Djorovi Izvor: Peat.co.rs