Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mineral i

Mineral i

Ratings: (0)|Views: 15 |Likes:
Published by Emilija Anastasovic

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Emilija Anastasovic on Aug 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/26/2012

pdf

text

original

 
Minerali
 Minerali su neophodni za apsorpciju vitamina. Da bi se povećala apsorpcija minerala oni se vezuju zaamino kiseline i ovaj proces se naziva helacija (heliranje minerala). Minerali su podeljeni premaznačaju i količini u telu na: esencijalne, esencijalne u tragovima, verovatno esencijalni u tragovima ineesencijalni u tragovima. Isključivo prema količini dele se na: makroelemente i mikroelemente. Jedna trećina enzima za svoj rad treba metale, a najveći broj oligoelemenata su metali. Jednomenzimu odgovara jedan određeni oligoelement. Ponekada taj oligoelement može biti zamenjen sadrugim oligoelementom, pod uslovom da ima ista svojstva u odnosu na valenciju i atomsku težinu.Svi esencijalni elementi u tragovima postaju otrovni ukoliko ih uzimamo u suvišku. Međutim osim uhrani oligoelementi mogu da se nalaze i u vazduhu. Na primer na morskoj obali, u isparenju morskevode ima puno joda i magnezijuma. Kobalt, magnezijum, bakar, cink, hrom i selen nalaze se presvega u klicama zrna i njihovim opnama. Upotreba isključivo belog brašna i rafiniranih proizvodavodi njihovom hroničnom nedostatku. Deficit verovatno esencijalnih elemenata (svih: nikl, silicijum,kalaj i vanadijum) uslovljava sporiji rast u dece.Oligoelementi osim što aktiviraju enzime mogu i da koče njihovu funkciju, što zavisi odkoncentracije i sredine u kojoj deluju. Ukoliko se srce obliva (Ringer) sa 0,75% NaCl ono prestaje daradi. Ukoliko se potome oblije sa 0,0125% CaCl2 srce ponovo počinje da radi, mada ne normalnimritmom. Dodavanjem 0,01% KCl i male količine Na- bikarbonata (da bi se podesio pH) srce ponovo počinje da kuca sasvim normalnim ritmom.Sličan efekat ogleda se i na mikroorganizmima. Za uzgoj mikroorganizama najbolji je 0,00145 MCaCl2 pri pH 6,0, a 0,725 M NaCl i 0,435 M CaCl2 i više molarnosti su izrazito toksične za E. colli pri svim pH vrednostima. Rastvori koji sadrže mešavinu tih rastvora u različitim količinama pokazujuantagonističko dejstvo i teže da zaštite bakterije od toksičnog dejstva koja pokazuju svaka za sebe. Nikl, kobalt, cink, kadmijum i mangan su toksični za E. colli, a veća količina magnezijuma ublažila jetu toksičnost. Ukoliko nema magnezijuma pomenuti elementi su toksični u vrlo niskimkoncentracijama. Kobalt podstiče rast Clostridium perfringens.
 
Минерал
Минерали
су природна једињења настала природним (геолошким) процесима која сукарактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску структуру и различите физичке карактеристике. Термин „минерал“ обухвата не самохемијски састав материјала, већ и структуру минерала (кристална решетка). Тако нпр. два минерала могу бити иста похемијском саставу али онда имају различиту кристалну решетку. Минерали се по саставукрећу од чистихелемената (попут самородног злата, самородног сребра...) и једноставних солидо веома сложенихсиликатаса хиљадама познатих облика (органска једињења се обично искључују).Тренутна број познатих минерала у природи је преко 4.000. Од њих преко 120 су чести уприроди. Минерали се налазе у стенама у природи и изучавање минерала је битно заизучавање стена јер се на основу њихових карактеристика може закључити каква је билагенеза стена, дакле, у којим условима су настале.Проучавањем минерала се бавиминералогија.
 Дефиниција и класификација
Да би била сврстана у минерале, супстанца мора бити чврста и мора иматикристалнуструктуру. Такође, мора се јављати у природи, као хомогена супстанца и имати одређенихемијски састав. Традиционалне дефиниције не укључују
органске
материје. Ипак,Интернационална Минералошка Асоцијација 1995. године усвојила је нову дефиницију:
 минерал је елемент или хемијско једињење које је обично кристаласто и које јенастало као резултат геолошких процеса.
Нове класификације укључују
органску класу
- нова Дана и Струнц класификациона схема.
Хемијски састав може варирати код коначних чланова минералног система. На примерплагиоклас фелдспатисастоје се од дуге серије натријумом-богатих албита(NaAlSi
3
O
8
) докалцијумом-богатиханортита(CaAl
2
Si
2
O
8
) и четири препознатљива хемијска састава између.Минералике супстанце које не одговарају у потпуности дефиницији понекад се називајуминералоидима. Остале супстанце у природи нису минерали.
 
 Хемијски састав
Минерали могу бити простијег или сложенијег хемијског састава. Ако у хемијском саставунеког минерала неки елемент има учешће од преко 1% он се назива
макроелемент
минералаа уколико је његово учешће мање од 1% тада се назива
микроелемент
или
елемент примесе
.Због веома малог садржаја у хемијском саставу количина микроелемената се изражава упосебним јединицама:1 ppm = 10
-6
грама1 ppb = 10
-9
грамаХемијски састав минерала је од великог значаја при систематизацији и класификацијиминералних врста (самородни елементи, сулфиди, оксиди, карбонати, силикати и др.).
Структура минерала
Кристална структура представља геометријску просторну уређеност атома у унутрашњојграђи минерала. Постоји 14 основних тродимензионалних кристалних решетки по којима суатоми уређени. Свака од њих припада неком од шесткристалних системи.
Особине минерала
У особине минерала спадају параметри који служе за описивање минерала и идентификацијуа то су: боја минерала, боја огреба, сјајност, цепљивост, прелом. Поред овога битанпараметар за идентификацију минерала је тврдинаи магнетичност минерала. За идентификацију минерала испитује се хабитус (облик), кристална система, тест на укус,мирис, тест хлороводоничном киселином.
Боја минерала
Боја минерала може бити:
идиохроматска
,
алохроматска
и
псеудохроматска
.Идиохроматска боја је она која потиче од минерала, односно његова сопствена боја којазависи од хемијског састава и од структуре минерала. Алохроматска боја се јавља каопоследица уклапања других минералних врста у процесу настанка минерала.Псеудохроматска боја настаје од промена по површини минерала које су у виду скраме.Боја минерала је један од параметара за идентификацију минерала при чему један минералможе имати неку боју (нпр. сумпор је жуте боје) али уколико у себи садржи примесу(микроелемент-мала количина неког елемента) зависно од врсте примесе боја може бити изначајно промењена.
Боја огреба

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->