Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Prepiska Sase Ilica i Vladimira Dimitrijevica povodom Ogleda o harmonikaskom moralu

Prepiska Sase Ilica i Vladimira Dimitrijevica povodom Ogleda o harmonikaskom moralu

Ratings: (0)|Views: 420|Likes:
Published by Durlanski

More info:

Published by: Durlanski on Aug 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/15/2013

pdf

text

original

 
NAPAD NA VLADIMIRA DIMITRIJEVIĆA ILI SAŠA ILIĆ: KAKO SE KALILA NOVA, ŽRTVENA ELITAčetvrtak, 23 avgust 2012 10:51Rezultat Artemijevog rada sa studentima bio je sve veći broj onih koji su odustajali odumetničke prakse, dok su istrajniji počeli da se ogledaju u tzv. pravoslavnoj umetnostiBio sam tada student završne godine književnosti. Svratio sam kod kolega koji su takođeživeli u studentskom domu. Tog dana, međutim, njihova soba bila je ispunjena ljudima kojesam tada video prvi put. Ubrzo sam saznao da im je u gostima čovek koji o svemu znadosta, posebno o religiji, kulturi, knjigama uopšte. Kao na nekim freskama, on je sedeo nasredini jednog kreveta dok su se okolo, u koncentričnim krugovima na malom prostoru,rasporedili slušaoci njegovog neformalnog predavanja, uglavnom studentkinje i studentibeogradskog Filološkog fakulteta. Čovek s bradom i naočarima je zastao za trenutak kadasam ušao, sačekao da sednem, a onda nastavio dalje. Tema je bila, kako sam ubrzoshvatio, laž i opsena u literaturi. Onda se okrenuo prema meni i pitao me je šta studiram akada sam mu odgovorio, samo se zadovoljno nasmešio i pogladio po bradi. Pa da, rekao je,baš tu se krije ta zmija o kojoj pričam. U književnosti. Uzmimo samo primer one Grobniceza Borisa Davidoviča. Ili Kafkin Preobražaj. To su mesta opsene i prelesti. Iako nisam znaošta znači reč prelest, shvatio sam da sam zalutao na pogrešno predavanje. Izdržao sam jošdvadesetak minuta a kada je predavač počeo da govori o paklu, što se logično nadovezalona njegovo viđenje prirode literature, iskoristio sam priliku i pobegao iz te sobe zauvek.Zabludela decaDevedesetih godina u Srbiji su takvi sateliti crkve i njenog učenja postali sastavni deostudentskog drtvenog života. Posebno u Beogradu koji je, budući odsečen odintelektualnih tokova u Evropi, postao pravo stecište samozvanih duhovnika i učiteljaživota. S jedne strane, studentska populacija je na neki način već bila pripremljena zatakva učenja, mnogi od njih su već prošli kroz kurseve Vladete Jerotića koji je krajemosamdesetih bio nezaobilazan u programima beogradskog Doma omladine. U takvomdruštvenom ambijentu, svoje mesto je pronašao i bajker i učitelj mnemotehnike, budućiduhovnik, terapeut-batinaš i ubica – otac Branislav Peranović. Glas o njegovoj duhovničkojizuzetnosti se brzo proširio po studentskim krugovima. Posebno je postao atraktivanstudentima sa Fakulteta likovnih umetnosti koji su istraživali u polju modernih medija,performansa i konceptualne umetnosti, koja je u Beogradu, nakon Marine Abramović, Raše Todosijevića i Ere Milivojevića, ostavila otvoreno pitanje kuda dalje. U skladu sa duhomnovog vremena, studenti odgovore nisu potražili u tada aktualnom radu pomenutihumetnika već upravo u predavanjima ljudi Peranovićevog kalibra.Poznato je da su se u Beogradu razlikovali umetnici koji su odgovore potražili u duhovnomcentru Kovilj, koji je vodio episkop jegarski – otac Porfirije, dok su drugi, nešto mlađi ialternativniji u Peranoviću prepoznali svog gurua. Peranovićev odnos prema savremenojtehnologiji, te zagovaranje radikalnog raskida sa institucijama sekularne države (njegovadeca nisu morala da pohađaju ni osnovnu školu) i povratak prirodi i crkvi postali su ključniu oblikovanju života njegove “duhovne dece”. On bi povremeno dolazio u Beograd i ustanu neke od svoje “duhovne dece” obavljao bi ispovesti u roku od jednog ili dva dana.Svako od zainteresovanih i željnih nekog “tvrđeg hleba”, kako se tada govorilo, dobijao bisvoj termin (kao kod doktora) i dolazio u naznačeno vreme na vrata stana koji je u tomtrenutku funkcionisao kao mobilni duhovni centar oca Peranovića. On je svoj duhovničkilegitimitet crpio iz podrške episkopa Artemija, dok je ispovesti zabludele dece urednosnimao i arhivirao. Rezultat njegovog kontinuiranog rada sa studentskom populacijom bio je sve veći broj onih koji su odustajali od umetničke prakse (budući da se tamo nalazilazmija o kojoj je govorio njegov preteča), dok su oni istrajniji počeli da se ogledaju u tzv.pravoslavnoj umetnosti koja je pre svega raskinula sa konceptualnom umetnću iokrenula se biblijskim temama. Najradikalniji među njima su “napuštali ovaj svet opsene” i
 
odlazili u prirodu ili manastire, gde bi se volonterski, kao iskušenici, uključivali u procesobnavljanja manastira, uglavnom u Sandžaku. Ne treba ni pominjati da roditelji ovihmladih ljudi nikada nisu uspeli da vrate svoju decu nazad. Paralelno sa koordiniranjemrada mladih umetnika, otac Peranović je razvijao i projekat centra za lečenje bolestizavisnosti o čijem se fatalnom ishodu danas dosta govori.Svetosavski nacionalizamDrugi primer crkvenog delovanja u formiranju intelektualne klime Beograda tokomdevedesetih godina i kasnije, pruža uvid u rad “duhovne dece” koja su bila među najboljimstudentima na svojim fakultetima, da bi potom, nakon spoznavanja istine, postajali glavnipromoteri crkvenog učenja u svojoj oblasti. Jedan od takvih intelektualaca je i VladimirDimitrijev, profesor književnosti i publicista, koji se uglavnom bavio odnosompravoslavlja i rimokatolicizma, da bi danas započeo proces redefinisanja ionako krhkeintelektualne tradicije u Srbiji, pre svega leve orijentacije, koju je on označio kao elitu“harmonikaškog morala”. Zbog toga se obračunao sa svima od Jovana Skerlića, prekoMarka Ristića do Bogdana Bogdanova i Radomira Konstantinovića. GlavnaDimitrijevićeva teza pritom je ta da su pobrojani intelektualci bili poslušnici režima te da suza veliki novac radili protiv Srbije i srpskog nacionalizma. Na kraju, Dimitrijević se zalaže,sasvim u skladu sa programskim načelima partija poput DSS-a i Dveri – Pokreta za životSrbije, za kompletno redefinisanje prošlosti, njenih aktera, proglašavanje svetosavskognacionalizma (vladika Nikolaj Velimirović) za glavnu ideologiju savremene Srbije i stvaranjenove, “žrtvene elite” (Solženjicin) koja će taj posao obaviti. Takva elita bi morala, u skladu sa svojim ruskim uzorima, čin batinanja i ubijanja podikonama Hrista i Bogorodice proglasiti vrhunskom pravoslavnom terapijom dok bi pevanjeslobodarskih pesama pred istim tim ikonama (Pussy Riot) morala da proglasi antidržavnimhuliganstvom i zločinom. Kapaciteti za ovakvo ustrojstvo su danas u Srbiji zaista veliki.Izvor Novosti/E-novine, 20. 08. 2012.VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ: ODGOVOR SAŠI ILIĆU ILI NISU LEVIČARI, TO SU JAJAREpetak, 24 avgust 2012 16:21Pravi levičari nikad nisu bili Titovi izmećari, i oni su za vreme Broza robijali  T
 
ekst g. Saše Ilića „Kako se kalila nova žrtvena elita“ je veoma izazovan, a na šta izaziva,neka procene oni kojima je muka od vožnji njegovim intelektualnim krivinama. Uznemirenmojim „Ogledom o harmonikaškom moralu“, a u ime „moralnih vrednota“ Druge Srbije,uvaženi g. Ilić je pokušao da objasni svojim istomišljenicima (ili samo „isto“, pošto njegovtekst ne zahteva proces opisan glagolom koji je u osnovi drugog dela ove složenice) kakosu se pojavile ovako mračne antilevičarske figure poput Dimitrijevića, koji je studirajućispoznao hrišćanske istine, pa počeo da se bori protiv naše inače krhke levičarskeintelektualne tradicije. (Uzgred, nisam spoznao Istinu tokom studija, nego pre njih, podolasku iz vojske, a kao hrišćanski mislilac i pravoslavni publicista formirao sam se nasasvim drugim mestima od onih koje pominje Ilić, pokušavajući da pravoslavno hrišćanstvosvede na „ ubijanje pod ikonama“).Najizazovniji deo ovog osvrta je svakako onaj uvodni, u kome se pojavljuje bradati„pravoslavni guru“, borac protiv prelesti u književnosti i implicitno antisemita (govorio jesvojim slušaocima protiv Kišove „Grobnice za Borisa Davidoviča“ i Kafkinog „Preobražaja“,pri čemu ne treba zaboraviti da je Kiš, na sablazan drugosrbijanaca, sahranjen popravoslavnom obredu i da mu je slovo nad grobom držao mitropolit Amfilohije). U drugomdelu,sve se svodi na aktuelni „slučaj Peranović“. U trećem eto potpisnika ovih redova kaoglavnog junaka, sa sve DSSom, Dverima i vladikom Nikolajem, čiji nacionalizam treba dapostane osnova našeg društva (da li ovi drugosrbijanci mogu da smisle nešto originalnije iliće nastaviti da bezubo prežvakavaju floskule svog polupismenog učitelja teologije Mirkaorđevića )?
Đ
 JA PROTIV LEVIČARA? Ilić se nije usudio da svojoj drugosrbijanskoj družini kaže na šta seosvrće u svom tekstu prepunom antičkog pathosa, nastalom na osnovu činjenice da je„Ogled o harmonikaškom moralu“ svojevrsno „patosiranje“ nekih od Ilićevih živih uzora,nepomenutih po imenu, ali vrlo jasno nacrtanih. Nije dao nijedan link ka „Ogledu oharmonikaškom moralu“, koji se uopšte ne bavi levičarima, nego jajarama. Skerlić je uuvodnom delu ogleda opisan ne kao jajara, nego kao čovek koji je bio u iskrenoj zabludi jugoslovenstva, pa ga nije ni trebalo pominjati. Ostali su, pak, iz ove druge, jajarskekategorije, i to nema veze sa levicom (recimo, Aleksandar Belić je pre rata bio „desničar“ i„monarhista“, kao i paradigmatični Ariton Mihailović, a o Mihailu Konstantinoviću, bliskomknezu Pavlu, da i ne govorimo). Pravi levičari nikad nisu bili Titovi izmećari, i oni su zavreme Broza robijali – Dragoljub Jovanović, vođa Zemljoradničke stranke, ili ljudi poputonih crnogorskih komunista koji su sedamdesetih godina 20. veka spremali ilegalnikongres nove KPJ u Baru.Marko Ristić nije bio levičar, nego jajara, koju je za vreme rata štitio Milan Nedić i koju jenjegov drug, nadrealista koji je postao socrealista i otišao u Kosmajski partizanski odred,poznati orđe Jovanović Jarac, iskreno prezirao. Da bi se pred Titom i njegovim dželatskim
Đ
 aparatom iskupio za svoje banjanje u Vrnjačkoj Banji, dok su ljudi, poput Jarca, ginuli uborbi, Ristić je počeo da piše tekstove u kojima poziva na ubijanje svih Titovih protivnika,zbog čega je kasnije nagrađen ambasadorskim mestom u Parizu. Takvi su i ostali opisani umom „Ogledu“, izuzev Skerlića i Popovića.MORAL DRUGE SRBIJE Da ne zaboravim, g. Saša Ilić možda ne zna, ali nisam se baviosamo odnosom pravoslavlja i rimokatolicizma nego i drugosrbijanstvom. Još 2004. godineu specijalnom broju časopisa „Dveri srpske“, koji je od svog osnivanja 1998. jasno zauzeoCrnjanskovo „srpsko stanovište“, obradio mnoge drugosrbijanske likove – od „majke DrugeSrbije“, inače učesnice u ostrašćenom ostrakizmu koji je Mihaila urića koštao bukagija,
Đ
 preko već pomenutog Konstantinovića, do lumena poput stručnjaka za „politiku simbola“ i„bordele ratnika“, jednog magistra književnosti maskiranog u eksperta za SPC, inačeintelektualnog sankilota bez premca, kao i „Paeve omorike“ našeg „nezavisnognovinarstva“ (takav je to vrh, najlepši, najpametniji, najbolji, i sve je to sam otkrio. )

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->