NAPAD NA VLADIMIRA DIMITRIJEVIA ILI SAA ILI: KAKO SE KALILA NOVA, RTVENA ELITA etvrtak, 23 avgust 2012 10:51

Rezultat Artemijevog rada sa studentima bio je sve vei broj onih koji su odustajali od umetnike prakse, dok su istrajniji poeli da se ogledaju u tzv. pravoslavnoj umetnosti Bio sam tada student zavrne godine knjievnosti. Svratio sam kod kolega koji su takoe iveli u studentskom domu. Tog dana, meutim, njihova soba bila je ispunjena ljudima koje sam tada video prvi put. Ubrzo sam saznao da im je u gostima ovek koji o svemu zna dosta, posebno o religiji, kulturi, knjigama uopte. Kao na nekim freskama, on je sedeo na sredini jednog kreveta dok su se okolo, u koncentrinim krugovima na malom prostoru, rasporedili sluaoci njegovog neformalnog predavanja, uglavnom studentkinje i studenti beogradskog Filolokog fakulteta. ovek s bradom i naoarima je zastao za trenutak kada sam uao, saekao da sednem, a onda nastavio dalje. Tema je bila, kako sam ubrzo shvatio, la i opsena u literaturi. Onda se okrenuo prema meni i pitao me je ta studiram a kada sam mu odgovorio, samo se zadovoljno nasmeio i pogladio po bradi. Pa da, rekao je, ba tu se krije ta zmija o kojoj priam. U knjievnosti. Uzmimo samo primer one Grobnice za Borisa Davidovia. Ili Kafkin Preobraaj. To su mesta opsene i prelesti. Iako nisam znao ta znai re prelest, shvatio sam da sam zalutao na pogreno predavanje. Izdrao sam jo dvadesetak minuta a kada je predava poeo da govori o paklu, to se logino nadovezalo na njegovo vienje prirode literature, iskoristio sam priliku i pobegao iz te sobe zauvek. Zabludela deca Devedesetih godina u Srbiji su takvi sateliti crkve i njenog uenja postali sastavni deo studentskog drutvenog ivota. Posebno u Beogradu koji je, budui odseen od intelektualnih tokova u Evropi, postao pravo stecite samozvanih duhovnika i uitelja ivota. S jedne strane, studentska populacija je na neki nain ve bila pripremljena za takva uenja, mnogi od njih su ve proli kroz kurseve Vladete Jerotia koji je krajem osamdesetih bio nezaobilazan u programima beogradskog Doma omladine. U takvom drutvenom ambijentu, svoje mesto je pronaao i bajker i uitelj mnemotehnike, budui duhovnik, terapeut-batina i ubica otac Branislav Peranovi. Glas o njegovoj duhovnikoj izuzetnosti se brzo proirio po studentskim krugovima. Posebno je postao atraktivan studentima sa Fakulteta likovnih umetnosti koji su istraivali u polju modernih medija, performansa i konceptualne umetnosti, koja je u Beogradu, nakon Marine Abramovi, Rae Todosijevia i Ere Milivojevia, ostavila otvoreno pitanje kuda dalje. U skladu sa duhom novog vremena, studenti odgovore nisu potraili u tada aktualnom radu pomenutih umetnika ve upravo u predavanjima ljudi Peranovievog kalibra. Poznato je da su se u Beogradu razlikovali umetnici koji su odgovore potraili u duhovnom centru Kovilj, koji je vodio episkop jegarski otac Porfirije, dok su drugi, neto mlai i alternativniji u Peranoviu prepoznali svog gurua. Peranoviev odnos prema savremenoj tehnologiji, te zagovaranje radikalnog raskida sa institucijama sekularne drave (njegova deca nisu morala da pohaaju ni osnovnu kolu) i povratak prirodi i crkvi postali su kljuni u oblikovanju ivota njegove duhovne dece. On bi povremeno dolazio u Beograd i u stanu neke od svoje duhovne dece obavljao bi ispovesti u roku od jednog ili dva dana. Svako od zainteresovanih i eljnih nekog tvreg hleba, kako se tada govorilo, dobijao bi svoj termin (kao kod doktora) i dolazio u naznaeno vreme na vrata stana koji je u tom trenutku funkcionisao kao mobilni duhovni centar oca Peranovia. On je svoj duhovniki legitimitet crpio iz podrke episkopa Artemija, dok je ispovesti zabludele dece uredno snimao i arhivirao. Rezultat njegovog kontinuiranog rada sa studentskom populacijom bio je sve vei broj onih koji su odustajali od umetnike prakse (budui da se tamo nalazila zmija o kojoj je govorio njegov pretea), dok su oni istrajniji poeli da se ogledaju u tzv. pravoslavnoj umetnosti koja je pre svega raskinula sa konceptualnom umetnou i okrenula se biblijskim temama. Najradikalniji meu njima su naputali ovaj svet opsene i

odlazili u prirodu ili manastire, gde bi se volonterski, kao iskuenici, ukljuivali u proces obnavljanja manastira, uglavnom u Sandaku. Ne treba ni pominjati da roditelji ovih mladih ljudi nikada nisu uspeli da vrate svoju decu nazad. Paralelno sa koordiniranjem rada mladih umetnika, otac Peranovi je razvijao i projekat centra za leenje bolesti zavisnosti o ijem se fatalnom ishodu danas dosta govori. Svetosavski nacionalizam Drugi primer crkvenog delovanja u formiranju intelektualne klime Beograda tokom devedesetih godina i kasnije, prua uvid u rad duhovne dece koja su bila meu najboljim studentima na svojim fakultetima, da bi potom, nakon spoznavanja istine, postajali glavni promoteri crkvenog uenja u svojoj oblasti. Jedan od takvih intelektualaca je i Vladimir Dimitrijevi, profesor knjievnosti i publicista, koji se uglavnom bavio odnosom pravoslavlja i rimokatolicizma, da bi danas zapoeo proces redefinisanja ionako krhke intelektualne tradicije u Srbiji, pre svega leve orijentacije, koju je on oznaio kao elitu harmonikakog morala. Zbog toga se obraunao sa svima od Jovana Skerlia, preko Marka Ristia do Bogdana Bogdanovia i Radomira Konstantinovia. Glavna Dimitrijevieva teza pritom je ta da su pobrojani intelektualci bili poslunici reima te da su za veliki novac radili protiv Srbije i srpskog nacionalizma. Na kraju, Dimitrijevi se zalae, sasvim u skladu sa programskim naelima partija poput DSS-a i Dveri Pokreta za ivot Srbije, za kompletno redefinisanje prolosti, njenih aktera, proglaavanje svetosavskog nacionalizma (vladika Nikolaj Velimirovi) za glavnu ideologiju savremene Srbije i stvaranje nove, rtvene elite (Solenjicin) koja e taj posao obaviti. Takva elita bi morala, u skladu sa svojim ruskim uzorima, in batinanja i ubijanja pod ikonama Hrista i Bogorodice proglasiti vrhunskom pravoslavnom terapijom dok bi pevanje slobodarskih pesama pred istim tim ikonama (Pussy Riot) morala da proglasi antidravnim huliganstvom i zloinom. Kapaciteti za ovakvo ustrojstvo su danas u Srbiji zaista veliki. Izvor Novosti/E-novine, 20. 08. 2012.

VLADIMIR DIMITRIJEVI: ODGOVOR SAI ILIU ILI NISU LEVIARI, TO SU JAJARE petak, 24 avgust 2012 16:21 Pravi leviari nikad nisu bili Titovi izmeari, i oni su za vreme Broza robijali

ekst g. Sae Ilia Kako se kalila nova rtvena elita je veoma izazovan, a na ta izaziva, neka procene oni kojima je muka od vonji njegovim intelektualnim krivinama. Uznemiren mojim Ogledom o harmonikakom moralu, a u ime moralnih vrednota Druge Srbije, uvaeni g. Ili je pokuao da objasni svojim istomiljenicima (ili samo isto, poto njegov tekst ne zahteva proces opisan glagolom koji je u osnovi drugog dela ove sloenice) kako su se pojavile ovako mrane antileviarske figure poput Dimitrijevia, koji je studirajui spoznao hrianske istine, pa poeo da se bori protiv nae inae krhke leviarske intelektualne tradicije. (Uzgred, nisam spoznao Istinu tokom studija, nego pre njih, po dolasku iz vojske, a kao hrianski mislilac i pravoslavni publicista formirao sam se na sasvim drugim mestima od onih koje pominje Ili, pokuavajui da pravoslavno hrianstvo svede na ubijanje pod ikonama). Najizazovniji deo ovog osvrta je svakako onaj uvodni, u kome se pojavljuje bradati pravoslavni guru, borac protiv prelesti u knjievnosti i implicitno antisemita (govorio je svojim sluaocima protiv Kiove Grobnice za Borisa Davidovia i Kafkinog Preobraaja, pri emu ne treba zaboraviti da je Ki, na sablazan drugosrbijanaca, sahranjen po pravoslavnom obredu i da mu je slovo nad grobom drao mitropolit Amfilohije). U drugom delu,sve se svodi na aktuelni sluaj Peranovi. U treem eto potpisnika ovih redova kao glavnog junaka, sa sve DSSom, Dverima i vladikom Nikolajem, iji nacionalizam treba da postane osnova naeg drutva (da li ovi drugosrbijanci mogu da smisle neto originalnije ili e nastaviti da bezubo prevakavaju floskule svog polupismenog uitelja teologije Mirka orevia )? JA PROTIV LEVIARA? Ili se nije usudio da svojoj drugosrbijanskoj druini kae na ta se osvre u svom tekstu prepunom antikog pathosa, nastalom na osnovu injenice da je Ogled o harmonikakom moralu svojevrsno patosiranje nekih od Ilievih ivih uzora, nepomenutih po imenu, ali vrlo jasno nacrtanih. Nije dao nijedan link ka Ogledu o harmonikakom moralu, koji se uopte ne bavi leviarima, nego jajarama. Skerli je u uvodnom delu ogleda opisan ne kao jajara, nego kao ovek koji je bio u iskrenoj zabludi jugoslovenstva, pa ga nije ni trebalo pominjati. Ostali su, pak, iz ove druge, jajarske kategorije, i to nema veze sa levicom (recimo, Aleksandar Beli je pre rata bio desniar i monarhista, kao i paradigmatini Ariton Mihailovi, a o Mihailu Konstantinoviu, bliskom knezu Pavlu, da i ne govorimo). Pravi leviari nikad nisu bili Titovi izmeari, i oni su za vreme Broza robijali Dragoljub Jovanovi, voa Zemljoradnike stranke, ili ljudi poput onih crnogorskih komunista koji su sedamdesetih godina 20. veka spremali ilegalni kongres nove KPJ u Baru. Marko Risti nije bio leviar, nego jajara, koju je za vreme rata titio Milan Nedi i koju je njegov drug, nadrealista koji je postao socrealista i otiao u Kosmajski partizanski odred, poznati ore Jovanovi Jarac, iskreno prezirao. Da bi se pred Titom i njegovim delatskim aparatom iskupio za svoje banjanje u Vrnjakoj Banji, dok su ljudi, poput Jarca, ginuli u borbi, Risti je poeo da pie tekstove u kojima poziva na ubijanje svih Titovih protivnika, zbog ega je kasnije nagraen ambasadorskim mestom u Parizu. Takvi su i ostali opisani u mom Ogledu, izuzev Skerlia i Popovia. MORAL DRUGE SRBIJE Da ne zaboravim, g. Saa Ili moda ne zna, ali nisam se bavio samo odnosom pravoslavlja i rimokatolicizma nego i drugosrbijanstvom. Jo 2004. godine u specijalnom broju asopisa Dveri srpske, koji je od svog osnivanja 1998. jasno zauzeo Crnjanskovo srpsko stanovite, obradio mnoge drugosrbijanske likove od majke Druge Srbije, inae uesnice u ostraenom ostrakizmu koji je Mihaila uria kotao bukagija, preko ve pomenutog Konstantinovia, do lumena poput strunjaka za politiku simbola i bordele ratnika, jednog magistra knjievnosti maskiranog u eksperta za SPC, inae intelektualnog sankilota bez premca, kao i Panieve omorike naeg nezavisnog novinarstva (takav je to vrh, najlepi, najpametniji, najbolji, i sve je to sam otkrio. )

Da ponovim, nisam protiv leviara, nego protiv jajara. A jajara je inae seosko kue koje, onako potuljeno, dok ga niko ne vidi, krade jaja s kokoijih pologa (zato ga zovu i poloara). Kad ga uhvate, ono se pravi neveto i pokuava da se umiljava, da bi ve sutra nastavilo svoj posao. Ljudi spremni na sve da bi ostali u slasti i masti, potuljeni i podli, zli prema nemonima, a kukavni pred monicima to su jajare. Dragoljub Jovanovi svakako nije bio jajara. A bio je leviar. TA JE TO RTVENA ELITA? Davno sam, u Peatu, objavio brouru o Sorou, velikom metru sviju hulja, i pokazao da su, zahvaljujui njegovim parama, mnogi bivi saradnici etnikih Pogleda i nacoi postajali pretorijanci drugosrbijanstva. Jer ko hoe lepe prihode (koji se mogu troiti na svata, od egzotinih putovanja do istog kokaina) ne moe da se ovajdi od pisanja na sajtovima Dveri, Novog Standarda i slinim. Nova rtvena elita su oni koji ostaju uz svoj narod kad mu je teko, ne traei da se okoriste od tog ostajanja, oni koji su spremni da Bogu i rodu slue i kad su, kako ree Milo Lompar, svi anci prazni. To su ljudi moralni; jer re moral potie od latinskog mores (obiaji). Moral je zaviajna obiajnost, ono kad svi u selu znaju od kojih si i kakav si, i ko je meu njima ovek, a ko je jajara. Dok takvih ne bude vie nego to ih sad ima (a ima ih), Srbiji nee biti bolje. Ne moe joj biti bolje. POST SCRIPTUM Inae, Ogled o harmonikakom moralu je nastao posle itanja Duha samoporicanja Mila Lompara, knjige koja je u krleijanski reeno ropotarnicu povijesti poslala Filosofiju palanke Kostovia maskiranog u Konstantinovia, kao i pretenzije Majke Drugosrbijanke na dranje moralnih pouka zaostalim i mranim Srbima . Zato, za kraj: veliki pozdrav profesoru od biveg studenta.