MODERNIZAM Modernizam je heterogen pokret za razliku od prethodnih perioda (prvi pokret u kome se zapaa heterogenost), njegovi sastavni delovi

impresionizam, ekspresionizam, dadaizam, futurizam, simbolizam, nadrealizam. Panevropski pokret ujedinio je avangardne evropske stvaraoce. Trajao je prve tri decenije XX veka, mada su se rane modernistike ideje pojavile krajem XIX veka (estetizam), po nekim teorijama modernizam se produio i posle II svetskog rata. U odnosu na ranije pravce, koji su stvarani u pouzdanom socioistorijskom kontekstu, u svetu sa utvrenim sistemom vrednosti, modernizam je nastao u istorijskom vakuumu, u procepu izmeu dva sveta, kada je viktorijanska epoha bila okonana, a da jo uvek nije postojao jasan nagovetaj novog sveta. Epoha slutnje, neizvesnosti, straha (strahovalo se da bi novi svet mogao biti gori), strah pred onim to e doi, obeleio je modernizam kao pravac, taj strah obeleava delo svih stvaralaca. Jejts kae da je hrianska civilizacija doivela svoje, vreme je za Second Coming neku novu silu koja e urediti taj svet. T.S. Eliot u delu The Waste Land uvodi lik proroka kao glavnog junaka, on drhti izmeu dva ivota. Evropski modernizam: nije se formirao kao suta suprotnost viktorijanskoj knjievnosti, mada je po mnogim odlikama bio suprotan njoj. Ideja isticanja podsvesnog, subjektivnog, iracionalnog: opresivniji u negiranju racionalnog pojmanja sveta kao jednog, nema objektivnog sveta, modernizam polazi od ideje da postoji onoliko stvarnosti koliko i ljudi, da je ona subjektivna, ne moe se spoznati putem razuma, neobjanjivo treba nasluivati, slutnja istine dragocenija je od napadne istine. Viktorijanci su arogantno verovali da je svet mogue spoznati potpuno, iz ega je proisteklo uverenje da je mogue preslikati ga u umetnikom delu, modernisti smatraju da je svet nemogue do kraja spoznati, svet treba spoznati iracionalno, ali ni tako se on ne moe spoznati do kraja, to je nemogue iskazati u umetnikom delu, ono je nesvrena forma. Sebi su postavili zadatak: pojmiti nepojmljivo, iskazati neizrecivo. Modernistiki stav o odnosu izmeu imaginarnog i realnog istie da ono to smatramo objektivnom realnou nije neprikosnoveno i neunitivo, to je samo neko polazite za stvaranje subjektivne stvarnosti, koja nije ni po emu inferiorna objektivnoj, ovaj stav se kasnije radikalizuje, pa se smatra da je subjektivna stvarnost superiorna u odnosu na objektivnu, a kasnije se subjektivna i imaginarna stvarnost vidi kao jedina istinska stvarnost, zadatak umetnosti je da stvara novu stvarnost, ali ne kao ranije reporodukciju stvarnosti. Ove ideje imaju svoje filozofsko utemeljenje: *Nemaki filozof Fridrih Nie raistio je sa starim nainom miljenja, u svetu u kome se Bog zaturio kae Bog je mrtav ovek sam sebi treba da bude bog, najjai je jer je sam, iz te samoe on crpi snagu, postae ubermensch, subjektivni svet je istinski znaajan, ovu ideju o natoveku preuzima Dojs (Stiven Dedalus pokuava sebe da formira kao natoveka), Lorens, i td. Umetnost vie ne sme biti objektivna, treba da se vrati dionizijskim, antikim konceptima (pesimizam i starost kao pokretai umetnosti).

*Anri Bergson (Henry Bergson) suprotstavio se materijalistikom pozitivistikom pogledu na svet, isticao iracionalnost kao nain pojmanja sveta. Ideja seanja znaajna je za moderniste: to nije samo prizivanje u svest neega to se dogodilo, ve seanje kao kreativna sposobnost (subjektivnost seanja), na toj ideji modernisti grade seanja svojih junaka, seanje je kreativna sposobnost koja ini ivot prijatnijim. Ideja o subjetivnom i objektivnom vremenu: zavaravamo sebe mislei da se vreme moe meriti asovima, samo je subjektivno vreme znaajno, subjektivno vreme je kako doivljavamo odreeni iseak vremena (u Gospoi Dalovej objektivno vreme je jedan dan, a subjektivno je itav ivot). *Frojd je doprineo uobliavanju modernistikih stavova, insistirao je na predelima nesvesnog tamo lee koreni i objanjenja misli, postupaka, zabluda, svest je samo vrh ledenog brega: istorija o Edipovom kompleksu (Sons and Lovers), ideja o asocijaciji rei: one se ne niu po loginoj vezi (Uliks) *William James je bio psihijatar znaajan za knjievnost, skovao je termin stream of consciousness (tok svesti), razmiljao o tome kako funkcionie ljudski um, proces nizanja misli u umu nije logian, ve alogian, haotian, prava bujica, prava istina o delovanju ljudske svesti je cilj, zato modernisti nastoje da taj haos penesu verno u delu (to je jedino podraavanje u modernizmu) Interior monologue tok svesti je psiholoki termin, a unutranji monolog je knjievnoteorijski termin koji oznaava najee korien nain za izraavanje onoga to je oznaeno kao tok svesti *Henry James je znaajan po uvoenju jedne vrste pripovedanja koja ukida perspektivu sveznajueg pripovedaa (point of view), sveznajui propoveda je obmanjivanje itaoca, svet se moe gledati samo oima nekog junaka, ne postoji vie objektivna slika sveta, ve pisac treba da pokae kakav je svet za nekog od njegovih junaka, dotadanji tzv. Psiholoki roman zasnivao se na pievim razmiljanjima o svesti junaka, ali to su bila razmiljanja spolja, u novom, modernistikom psiholokom romanu, svet je sagledan oima jednog ili vie junaka. Iz novog shvatanja sveta proisteklo je shvatanje da forma umetnosti mora biti drugaija, nova umetnost suprotstavlja se mnogim konvencijama lepote, harmonije, proporcije, ona vie nema obavezu da bude dekorativna i lepa, ne sme da bude lepa ako tei isitini, ne prihvataju Kitsovu sentencu. Virdinija Vulf veruje da je ljudska svest lepa, suptilna, prefinjena, mada Dojs smatra da ona moe biti runa, vulgarna. Nova umetnost slui istini (i u likovnoj umetnosti nude pravu istinu, nije vie lepa kao ranije, i muzika je drugaija (Stravinski, enberg) Modernistika poezija uas mnogih istunaca. Koristi kolokvijalni i vulgarni jezik (mnogi su Eliotovu poeziju smatrali vulgarnom, mada je njegova poezija uspela da svakodnevni jezik postavi u visokopoetizovani kontekst). Hurry up, its time! upozorenje konobara iz The Waste Land, ne na kraju radnog vremena, nego na kraju itavog sveta ovde banalni uzvik porpima dramatinost i postaje visokopoetizovan. Eliot koristi mnoge citate i aluzije na prethodna dela, stavljajui ih u nove kontekste (kasnije e se to nazvati INTERTEKSTUALNOST), upoljavanje tih tekstova u

novom, drugaijem kontekstu (refren Spenserove pesme, idealizovana Temza, kontrast Temzi Eliotovog vremena, otuda je nakaznost savremenog prizora jo vea i time Eliot pokazuje lanost Spenserove idealizovane slike). Kontekstualizacija se odvija na dva naina: 1. postavljanje obinih, svakodnevnih reenica u poetizovane kontekste 2. korienje ve postojeih citata u novim i drugaijim kontekstima Eksperiment je kod modernista uvek sredstvo a ne cilj (nain da se dopre do istine o funkcionisanju ljudske svesti, ivot treba pokazati onakvim kakav jeste, svet treba videti iskljuivo kao subjektivan). Novi odnos prema tradiciji: nije radikalan i ne odbacuje svu knjievnu tradiciju, ve je selektivan i kreativan naspram tradicije: svaki umetnik ima obavezu da ima znanje o tradiciji, ali nema obavezu da tradiciju obavezno ugradi u svoje delo, pisac koji je svestan tradicije uzima samo ono to osea da je srodno njegovom senzibilitetu. Novo je posmatranje i sagledavanje sveta: svet se raspao na paramparad (Pikaso u slikarstvu, Moli Blum njegov pandan), odbacuje se tradicionalna logika. Novi stav prema umetnosti: Modern Fiction esej iz knjige A Common Reader gde Virdinija Vulf definie modernistiku umetnost kao suprotstavljenu viktorijanskoj, pominje Goldsvortija, Velsa i td. koji imaju dara, ali slue obmani, ivot je i svetlei oreol nematerijalno, neuhvatljivo, ne da se objasniti, mnogo vie nego to bi materijalistiki i realistiki pisci to eleli, spiritualna umetnost. Theres no such thing as paper stuff for fiction Nova ideja u umetnikoj samosvesti, paradoksalan, to je svest koja ne eli da veruje ni u ta, pa ni u samu sebe Nova svest o primaocu umetnikog dela: nije vie pasivan, ne nude mu se ve date istine, ve je on neko ko ima zadatak da dopre do svoje istine.