UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIOIH NAUKA LABORATORIJA ZA ELEKTRONSKO POSLOVANJE

JOOMLA CMS Skripta iz predmeta Elektronsko poslovanje

Sadraj
1. 2. Portali ........................................................................................................................................ 4 CMS ........................................................................................................................................... 5 2.1. JOOMLA CMS ................................................................................................................... 10 Instalacija Wamp Server i Joomla CMS...................................................................... 13 Instalacija Joomla CMS ............................................................................................. 18

2.1.1. 2.1.2. 3.

Administracija Joomla CMS portala .......................................................................................... 21 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. Globalna podeavanja ...................................................................................................... 23 Administracija korisnika ................................................................................................... 24 Administracija jezika ........................................................................................................ 25 Upravljanje templejtima .................................................................................................. 27 Administracija sadraja .................................................................................................... 32 Sekcije ...................................................................................................................... 33 Kategorije ................................................................................................................. 34 lanci ....................................................................................................................... 36 Administracija naslovne strane ................................................................................. 40

3.5.1. 3.5.2. 3.5.3. 3.5.4. 3.6.

Moduli ............................................................................................................................. 41 Archived content ...................................................................................................... 42 Banner ..................................................................................................................... 43 Breadcrumbs ............................................................................................................ 43 Custom HTML ........................................................................................................... 44 Feed Display ............................................................................................................. 44 Footer ...................................................................................................................... 44 Latest News .............................................................................................................. 45 Login ........................................................................................................................ 45 Menu ....................................................................................................................... 46 Most Read Content................................................................................................... 47 NewsFlash ................................................................................................................ 47 2

3.6.1. 3.6.2. 3.6.3. 3.6.4. 3.6.5. 3.6.6. 3.6.7. 3.6.8. 3.6.9. 3.6.10. 3.6.11.

3.6.12. 3.6.13. 3.6.14. 3.6.15. 3.6.16. 3.6.17. 3.6.18. 3.6.19. 3.6.20. 3.7.

Poll ........................................................................................................................... 47 Random Image ......................................................................................................... 48 Related articles ......................................................................................................... 48 Search ...................................................................................................................... 48 Sections .................................................................................................................... 49 Statistics ................................................................................................................... 49 Syndicate.................................................................................................................. 49 Who's Online ............................................................................................................ 49 Wrapper ................................................................................................................... 50

Komponente .................................................................................................................... 50 Baneri....................................................................................................................... 51 Kontakti .................................................................................................................... 52 Komponenta za ankete ............................................................................................. 53 Komponenta Web links............................................................................................. 54

3.7.1. 3.7.2. 3.7.3. 3.7.4. 3.8. 3.9.

Instalacija dodatnih komponenti ...................................................................................... 56 Upravljanje menijima ....................................................................................................... 64 Detaljna objanjenja svih tipova stavki menija .......................................................... 70 Primer menija........................................................................................................... 81 Joomla Tools ................................................................................................................ 92

3.9.1. 3.9.2. 3.10.

4. Backup baze i prebacivanje Joomla sajta na drugu lokaciju .......................................................... 93 4.1. Importovanje baze ................................................................................................................ 94

1. Portali
Najua definicija portala je da su portali jedinstvena taka pristupa mnogobrojnim izvorima podataka. Portali objedinjuju razliite informacije iz vedeg broja izvora, pruajudi tako dosledne podatke i pristup brojnim aplikacijama, koje bi u suprotnom predstavljale zasebne jedinice. Personalizovani portal je stranica na Webu koja uglavnom prua mogudnosti posebno prilagoene svakom korisniku, uz mogudnost poseta i prelaska na stranice sa drugaijim sadrajem. Dizajnirana je za koritenje distrubuiranih aplikacija, kao i razliitog broja softvera koji deluju izmeu aplikacije i mree kako bi omogudili razne usluge sa brojnih drugih izvora. Bez obzira na to gde se informacije nalaze ili kog su formata, portal prikuplja sve informacije na nain koji je odgovarajudi za krajnjeg korisnika. Svrha portala je, dakle, da krajnjem korisniku obezbedi pogodan nain pristupa i interakciju sa poslovnim aplikacijama, ljudima, sadrajima i procesima. Korisnici mogu da personalizuju i organizuju izgled portala prema sopstvenim kriterijumima, upravljaju sopstvenim profilima, kao i da objavljuju i dele dokumenta. Ovo znai da je portal zasnovan na principu dinaminog web sajta, samim tim web programeri susredu se sa problemima koji nastaju sa sve vedom kompleksnodu web aplikacija. Sutina problema je u zahtevima za integracijom mnogobrojnih razliitih korisnikih interfejsa i skladita podataka. Osnovna podela portala je na horinzotalne i vertikalne portale. Horinzotalni portali posetiocu pruaju informacije iz vie razliitih oblasti (http://www.nadlanu.com) dok vertikalni portali ("vortali") su sajtovi ija je svrha objedinjavanje svih aktivnosti iz jedne oblasti (http://www.internet.com) Neki od osnovnih elemenata aplikacija na portalu, gledano sa aspekta klijenta, su: Portal kombinuje nekoliko osnovnih sistema i aplikacija na jednoj stranici u vreme upita; Obezbeuje jedinstvenu sign-on formu; Sadraji su dinamini i mogu se filtrirati, personalizovati i osigurati; i Portal je dizajniran da uslui hiljade konkurentnih sesija.

Kao prednosti Web portala mogu se navesti sledede: Inteligentna integracija i pristup sadrajima, aplikacijama i raznim informacijama; Poboljana komunikacija i saradnja izmeu korisnika; Objedinjen, trenutni pristup svim sasvim razliitim informacijama; Personalizovana interakcija korisnika; i Brza, jednostavna modifikacija i odravanje sadraja na stranici.

2. CMS
Prvi korak ka izlasku kompanije na Internet, je svakako postavljanje Web prezentacije koja de svim zainteresovanim stranama pruiti neophodne informacije o poslovanju same kompanije. U poetnoj fazi poslovanja na Internetu, sajt kompanije se uglavnom sastoji od nekoliko statikih stranica sa osnovnim informacijama. Meutim, globalni trendovi, dinamino okruenje pred kompanije stavljaju sve kompleksnije zahteve za projektovanjem i implementacijom poslovanja na globalnoj mrei. Vremenom, uporedo sa rastom poslovanja kompanije na Interentu, javlja se potreba za proirivanjem sajta i dodavanjem vedeg broja novih funkcionalnosti. Dodatno, kako organizacije orijentisane na rast tee da proire kompleksne poslovne procese na web, oni esto nalaze da njihovi jednostavni flat-file web sajtovi, osnovni autorski alati, ili ak sistemi sadraja izraeni po narudbini nisu dovoljni da podre njihove poslovne ciljeve. Tipino, ovo se deava zato to: IT osoblje nije opremljeno alatima potrebnim za brzo i trokovno-efektivno graenje naprednih funkcionalnosti, posebno za odgovore na hitne konkurentske prilike i pretnje Postojeda struktura web sajtova ne omogudava iroku upotrebu ili deljenje web sadraja Postojeda arhitektura web sajtova nije proiriva ili interoperatibilna dovoljno da sa manjim trokovima napravi reenja za jedinstvene poslovne probleme ili da se integrie sa postojedim back-end sistemima, poslovnim aplikacijama i intranet portalima

Dimenzija problema se povedava ukoliko se pokua sagledati koji sve sadraji mogu da se menjaju vremenom i koji samim tim zahtevaju auriranje. Na primer: Specifikacije i cene proizvoda Ilustracije proizvoda Informacije o proizvodima Kategorije proizvoda Specijalne marketinke akcije koje se s vremena na vreme obavljaju Uslovi koridenja Linkovi za navigaciju kroz sajt Informacije o podrci i servisu Obavetenja za tampu Ponude za posao Kontakt telefoni, adrese, mapa lokacije 5

Logoi, fotografije i dijagrami ...

Iz gore navedenih problema, se moe izvudi zakljuak da je napraviti jedan Web sajt jednokratni zahtev koji se sa lakodom reava, dok odravati taj isti sajt otvara potpuno novu oblast problema za ije reenje je neophodno postojanje ozbiljnog softvera koji radi u pozadini i ini put od ideje do realizacije transparentnim za sve osobe koje su ukljuenje u odravanje jednog Web sajta. Bitno je napomenuti, da odravanje jednog sajta ne bi trebalo da se oslanja na prisustvo tehnikog osoblja niti bi to trebao da bude stalni zadatak informacionog odeljenja kompanije. Odravanje mora da sprovodi netehniko osoblje koje je specijalizovano za sadraj koji treba da se na tom sajtu pojavi, a ne za nain na koji taj sadraj dospeva na sajt. Tradicionalni alati i metodi pravljenja Web stranica ne samo da zahtevaju intenzivan ljudski rad ved su ujedno i neefikasni i izuzetno skupi. Na primer, neto tako trivijalno poput promene samo jedne rei u delu teksta na Web stranici bi uz koridenje tradicionalnih metoda zahtevalo da to uradi neko ko razume HTML kod. Pod sadrajem se podrazumeva bilo kakva jedinica digitalne informacije: ona moe biti tekst, slika, Flash animacija, e-mail poruka, video/audio zapis i slino. Upravljanje sadrajima se odnosi na efektivno upravljanje digitalnim informacijiama kombinujudi pravila, procese i tokove rada na nain na koji centralizovana tehnika lica i decentralizovani autori/editori digitalnih informacija mogu te informacije da kreiraju, menjaju i publikuju na jednostavan nain. CM sistem je alat koji omogudava razliitom tehnikom i netehnikom osoblju da kreira, menja i na kraju publikuje razliite sadraje poput teksta, grafike, video zapisa i slino, pri emu je manipulacija tim sadrajima ograniena centralizovanim setom pravila, procesa i tokova rada koji obezbeuju koherentan i validan izgled krajnjeg produkta kao to je na primer Web sajt. Kljune prednosti CMS su: CM sistem omogudava da informacije budu svee aurirane, konzistentne i visoko kvalitetne. Sa CM sistemom je posebno izraeno ponovno iskoridenje (engl. reuse) informacija Sistemi za upravljanje sadrajima omoguduju decentralizovano kreiranje sadraja CM sistem prikazuje centralizovani tok rada (engl. workflow), proces odobravanja i pravila po kojima se kontrolie ivotni ciklus sadraja od trenutka kreiranja do trenutka publikovanja na spoljni medijum Zamisao CMS-a je da na to loginiji nain napravi hijerarhiju izmeu informacija (sadraja) i uspostavi meusobne veze. U pitanju je struktura informacija i njihovo mesto u sistemu u odnosu na ostale informacije, dok je sam nain na koji se prikazuju podaci sekundaran. Moe se redi da je prvenstveni cilj dobrog CMS-a uspostaviti hijerarhiju i omoguditi jednostavno dodavanje, brisanje, izmenu i arhiviranje sadraja, kao i povezivanje "odvojenih" delova sadraja linkovima (Hypertext). 6

Model CMS-a se, moe podeliti na tri (pod)sistema: (Pod)sistem kolekcije (Pod)sistem upravljanja (Pod)sistem prikazivanja

Na slici je prikazano kako informacije prolaze kroz sistem kolekcije i vradaju se u komponente sadraja. Sistem publikacije prikazuje komponente iz upravljakog sistema i pretvara ih u publikacije. Ova slika je pogled na CMS sa najvieg nivoa.

Tri dela sistema koja su logiki izdvojena (sistem kolekcije, sistem za upravljanje i sistem za publikacije) mogu imati nekoliko preklapanja, kao to su: Sistem za upravljanje slui kao deo sistema kolekcije. Sadraj se uva u skladitu sadraja pre nego to se procesira i pre nego to on postane deo sistema kolekcija. Sistem za upravljanje moe sluiti kao deo sistema publikacije. Skladite se obino nalazi na istom mestu gde i sajt, i ne moe se jasno izdvojiti od samog sistema koji publikuje sajt. Sistem publikacije moe sluiti kao deo sistema kolekcije. U sistemima kolekcije koji su bazirani na web formama, autor unosi sadraj na samoj formi. Taj sadraj uva se u skladitu. U pozadini, sistem publikacije kreira web formu koju koristi sistem kolekcije.

Tipovi CMS su: Web CMS za web publikaciju Transactional CMS (T-CMS) za upravljanje e - commerce transakcijama Integrated CMS (I-CMS) pomod u radu sa dokumentima i sadrajima Publications CMS (P-CMS) za izdavatvo Learning CMS (L-CMS) za web baziran e-learning 7

Enterprise CMS (E-CMS) kombinacija razliitih CMS-a

Danas se termin CMS uglavnom poistoveduje sa terminom WebCMS. Pored sistema za upravljanje web sadrajem, postoje i ostale tehnologije zasnovane na konceptima CMS. Ove tehnologije ne treba razmatrati kao odvojen, ved kao niz povezanih i meusobno komplementarnih tehnologija. Svaki WebCMS program, uopteno gledano, mora da ima bar 3 stvari da bi bio upotrebljiv: Da na neki nain komunicira sa klijentskim raunarima i korisnikom (client/server) Da uva unete podatke na nekom mestu (baza podataka) Da ima svoju "inteligenciju" i alate kojima se korisnici koriste (sam program).

Ove tri osnovne funkcije mogu da budu "spakovane" u jedinstvenu aplikaciju (to ima svoje nedostatke), ili mogu da se koriste proverena i testirana iroko prihvadena reenja - odvojene aplikacije za svaku funkciju. WCM sistemi pokrivaju kompletan ciklus upravljanja web stranicama na sajtu, od obezbeivanja jednostavnih alata za kreiranje sadraja (tzv.WYSIWYG editori What You See Is What You Get), preko publikovanja, do krajnjeg arhiviranja . Na adresi http://www.cmsreview.com/CMSListing.html se nalazi spisak svih znaajnih WCMS platformi, kao i njihovih karakteristika.

Osnovne funkcionalnosti WCMS sistema se mogu razdvojiti na nekoliko glavnih kategorija:

Kreiranje sadraja WCMS obezbeuje okruenje za kreiranje sadraja koje je jednostavno za upotrebu. Menadment sadraja - jednom kada se stranica kreira, ona se uva u bazi podataka (skladitu CMS-a). Na ovaj nain se skladiti sav sadraj, zajedno sa ostalim detaljima (verzije, dozvole nad sadrajem, status i sl.) Objavljivanje - kada je kreiranje sadraja gotovo, on moe biti objavljen. Sistemi za upravljanje sadrajem poseduju jake mehanizme (engine) za objavljivanje, koji omogudavaju da izgled i raspored strana na sajtu budu primenjeni automatski tokom objavljivanja. Prezentacija Putem template-a, WCMS prikazuje sadraj krajnjim korisnicima. abloni omogudavaju da se na lak i brz nain promeni izgled (prezentacija) sadraja. Neki WCMS sistemi mogu samostalno da izgrade navigaciju za sadraje tako to provere strukturu sadraja direktno iz skladita.

Pored navedenih mogu se izdvojiti sledede karakteristike WCMS platformi: Web interfejs za administraciju Sistem ablona Modularan sistem - velika je prednost ako je CMS modularan, tj. sastoji se iz niza manjih celina Online ureivanje sadraja Online ureivanje teksta pomodu WYSIWYG (What You See Is What You Get) editora, tj. editora realnog prikaza Upravljanje slikama i fajlovima ostalih formata 9

Ugraena podrka za pretragu Upravljanje korisnicima Podrka za viejezinost Sigurnost

Tehnologija CMS: U bazi podataka skladite se svi podaci i sadraji Aplikaciona logika realizuje se u programskom jeziku pogodnom za Web aplikacije. Najede korideni jezici su: PHP, Java, C#, Python, Ruby Template sistem definie raspored i izgled elemenata na stranici. Obino su to HTML ili XHTML templejti, sa umetnutim dinamikim elementima

Sistem za upravljanjem sadrajem se u organizaciju moe implementirati kao centralizovan ili decentralizovan sistem. Centralizovano stvaranje podrazumeva postavljanje specijalizovanog tima (pisce, urednike, novinare i dr.) kako bi kreirali novi sadraj i upravljali procesom objavljivanja. Decentralizovan sistem podrazumeva da je sadraj na intranetu ili korporativnom web site-u u vlasnitvu vie razliitih poslovnih grupa u okviru organizacije. Po definiciji centralizovani sistem se koristi za web-sajtove, dok se decentralizovan koristi za upravljanje intranetom.

2.1.

JOOMLA! CMS

Joomla! je slobodan sistem za upravljanje sadrajem, re joomla potie od Svahili jezika i znai "svi zajedno". Osnovne karakteristike Joomla CMS: To je open source softver za menadment sadraja (CMS) koji slui za pravljenje i odravanje websajtova. Pisana programskim jezikom PHP i kao bazu koristi MySql, a kao web server Apache 10

MVC (Model-view-controller) okruenje za razvoj web aplikacija

Web sajt uraen u Joomla!-i sadri nekoliko elemenata koji zajedno proizvode stranicu onakvom kakva je vidljiva u pretraivau. Pored osnovnih elemenata koji su u okviru instalacije postoje i dodatni elementi kojima moete proiriti i dodati nove alate za upravljenje sadrajem. To su Joomla ekstenzije. Postoji pet tipova ekstenzija: Komponente (Components) Moduli (Modules) Dodaci (Plugins) abloni (Templates) Jezici (Languages)

11

Komponente su najveda i najkompleksnija ekstenzija. Svaka komponenta ima administratorski i javni deo. Prilikom svakog uitavanja stranice poziva se komponenta koja generie glavni sadraj stranice "main page body" (com_content). Iz ovoga sledi da je na jednoj stranici, odnosno njenom centralnom delu, mogude prikazati jednu i samo jednu komponentu. Pored standardnih joomla komponenti postoje i dodatne koje se mogu instalirati u zavisnosti od potreba vaeg sajta, npr. VirtueMart prodavnica, sh404SEF komponenta koja kreira "Search Engine Friendly" URL-ove Moduli su jednostavne i fleksibilne ekstenzije koje se koriste za renderovanje strane i mnogo su jednostavniji od komponenti. Oni su delovi koda koji su integrisani ili interpretirani od nekog drugog dela programa. Moduli mogu biti najobiniji statiki HTML, mogu "prikupljati" podatke sa naeg ili nekog drugog sajta, mogu biti povezani na komponentu Dodaci su osnova za upravljanje dogaajima. Oni predstavljaju dodatne programe tj. dodatne ekstenzije. U izvravanju bilo kog dela Joomle (bio on u modulu ili komponenti) moe se pokrenuti neki dogaaj, kada se on pokrene dodatak upravlja izvrenjem akcije nad tim dogaajem. Glavna osobina dodataka je prikazivanje i proirenje opcija u centralnom delu sadraja. abloni su u osnovi dizajn Joomla sajta. Svaki ablon sadri definisane pozicije na kojima se u okviru stranice mogu prikazati moduli dok je centralni deo ablona uvek rezervisan za aktivnu komponentu. abloni su relativno jednostavni za prilagoavanje i omoguduju maksimalnu fleksibilnost izgleda sajta. Jezici su u osnovi fajlovi sastavljeni iz parova klju/vrednost i oni omogudavaju prevod statikog teksta koji je u vezi sa joomla izvornim kodom. Jezici mogu biti u okviru osnovnog paketa ili kao dodatna ekstenzija. Oni utiu kako na javni tako i na administratorski deo sajta. ovi paketi sadre XML meta fajl koji opisuje jezik i font informacije za PDF generisanje sadraja.

12

Neki od primera gde se koristi JOOMLA su: Korporativni web sajtovi ili portali Korporativni ekstranet i intranet Online magazini, novine i puiblikacije E-commerce i online rezervaicije Vladine aplikacije Web sajtovi manjih poslovnih organizacija Portali zajednica Sajtovi fakulteta, kola i sl. Lini sajtovi

Primeri sajtova poznatih organizacija razvijenih u JOOMLA CMS: United Nations (Governmental organization) - http://www.unric.org Dnevni list Borba (http://www.borba.rs) IHOP (Restaurant chain) - http://www.ihop.com Harvard University (Educational) - http://gsas.harvard.edu The Green Maven (Eco-resources) - http://www.greenmaven.com Outdoor Photographer (Magazine) http://www.outdoorphotographer.com PlayShakespeare.com (Cultural) - http://www.playshakespeare.com

2.1.1. Instalacija Wamp Server i Joomla CMS

Ukoliko elimo da "postavimo" na sajt "na Internet" neophodno je prvo da zakupimo hosting i domen kod nekog provajdera (napomena: postoje i druge besplatne mogudnosti) iliti web adresu po kojoj de biti prepoznatljiv na sajt. U okviru hosting paketa dobija se i Control Panel koji omogudava jednostavno odravanje nae prezentacije kao i njen upload na server. Kad je prezentacija postavljena na server a hosting i domen pladeni onda korisnik iz bilo kojeg kraja sveta moe pomodu web browsera pristupiti naoj prezentaciji. Svaki web sajt bi trebalo da je dostupan korisnicima 24h dnevno 365 dana u godini. Naravno da nam nije u interesu da prilikom izmene dizajna sajta ili obogadivanja sadraja on ne bude u funkciji, iz tog 13

razloga se postavlja pitanje kako izvriti bilo kakvu promenu na postojedem sajtu ili kako uopte proveriti da li je naa novonapravljena web prezentacija funkcionalna a ne "obarati" staru verziju koja radi. Najpraktinije reenje bi bilo kada bi se nekako ove promene mogle vriti i testirati na lokalnom raunaru a samo finalne verzije upload-ovati na server. Reenje ovog problema je neki od slededih programski paketa: WAMP, XAMPP, EasyPHP. Oni objedinjuju sve to nam je potrebno da na naem kompjuteru "simuliramo" rad servera odnosno da na istom raunaru imamo i klijenta i server. Pre same instalacije Joomla-e neophodno je proveriti da li va raunar ispunjava osnovne sistemske zahteve za uspenu instalaciju. Minimalni uslovi su instaliran MySQL 3.23.x (http://www.mysql.com), Apache 1.13.19 (http://www.apache.org) i PHP 4.2.x (http://www.php.net). MySQL je server baze podataka, Apache je web server a PHP je skriptni jezik serverske strane. Ovi zahtevi su prisutni samo kad se vri instalacija Joomla-e u lokalu (na lokalnom raunaru). Jedna od mnogobrojnih solucija koja reava ove zahteve je programski paket WampServer 2.0. Predstavlja integrisano reenje za sve gore navedene tehnologije (Apache 2.2.8, PHP 5, MySQL 5). WAMP radi iskljuivo na windows operativnom sistemu, za korisnike Linux operativnog sistema koristi se programski paket LAMP (Linux Apache MySQL PHP). Nakon pokretanja instalacionog fajla WampServer 2.0, celokupan proces instalacije se odvija automatski. WampServer 2.0 se pokrede kao i bilo koji drugi program. Ukoliko je WampServer pravilno pokrenut, u Taskbaru se pojavljuje identifikator WampServer panela: . Levim klikom na ikonicu u Taskbaru dobija se prikaz

Prilikom instalacije i kreiranja bilo kog dinamikog sajta, neophodno je da se njegov sadraj postavi (prekopira) u okviru www foldera servera, odnosno u root direktorijum lokalnog servera. Lokalni server ima pristup samo ovom direktorijumu i svim njegovim poddirektorijumima tako da je iz tog razloga neophodno da se kompletan sadraj sajta nalazi u okviru root direktorijuma. Ukoliko to nije sluaj vrlo je verovatno da sajt nede biti potpuno funkcionalan nakon postavljanja na udaljeni server. Kada je u pitanju Joomla CMS, preporuivo je za poetak u okviru root direktorijuma kreirati folder,

14

npr. joomlaportal i u njega iskopirati sve fajlove i foldere dobijene raspakivanjem instalacione verzije Joomla.

Izborom opcije localhost iz WampServer panela, u web browser-u se prikazuje poetna strana WampServera, sa podacima o verziji Apache servera, PHP, instaliranim dodacima, kao i projektima koji se nalaze u root-u servera (joomlaportal u ovom sluaju).

Izborom opcije phpmyadmin iz WampServer panela u browser-u se otvara stranica preko koje se upravlja bazama podataka skladitenim na Apache serveru. Potrebno je kreirati bazu nad kojom de biti instaliran Joomla sajt. U primeru, kreirana je baza joomlabaza. Prilikom unosa naziva baze potrebno je voditi rauna o malim i velikim slovima! S desne strane polja za unos naziva baze umesto Collation neohodno je iz list box-a izabrati opciju ut8_unicode_ci.

15

Nakon kreiranja baze, iz sigurnosnih razloga, neophodno je kreirati korisnika koji de imati privilegije da upravlja tom bazom. Odabrati opciju privileges.

Odabrati opciju Add a new user

16

Potrebno je popuniti prazna polja: User name - u ovo polje potrebno je uneti naziv korisnika baze Host - u ovo polje potrebno je uneti "localhost" Password - u ovo polje potrebno je uneti ifru

i selektovati opciju Check All da bi korisniku bile dodeljene odgovarajude privilegije. Konano, kliknuti dugme go na dnu ekrana

17

2.1.2. Instalacija Joomla CMS

Prvi korak je pokretanje projekta preko poetne strane WampServera. Alternativan nain je uneti adresu projekta u browser (u ovom primeru http://localhost/joomlaportal).

U levom delu prozora su prikazani koraci tokom instalacije. Ovaj jezik nema veze sa jezikom na sajtu koji se kreira. Odnosi se samo na jezik tokom instalacije. Da bi se prelo na slededi korak, treba kliknuti dugme next u gornjem desnom uglu. Provera parametara na serveru slui za proveru da li su zadovoljeni svi preduslovi za uspenu instalaciju.

18

U slededem koraku su definisani uslovi koridenja softvera i GNU licence.

U etvrtom koraku se definiu parametri vezani za bazu i korisnika definisanog na serveru. Na slici su vrednosti parametara, koji su ranije definisani.

19

Peti korak u instalaciji je definisanje parametara vezanih za ftp pristup. Poto se instalacija radi u lokalu, ova podeavanja treba preskoiti.

U pretposlednjem koraku su prikazana kljuna podeavanja vezana za sajt: Ime sajta ifra administratora

Konano, kliknuti digme next u gornjem desnom uglu Ako su uputstva ispotovana na pravi nain, instalacija je uspeno zavrena.

20

Na kraju, obavezno obrisati folder installation u www direktorijumu servera!!! U levom gornjem uglu ekrana se nalaze opcije za pristup administratorskom i javnom delu portala a moe im se pristupiti i na slededi nain localhost/joomlaportal/administrator - administratorski deo localhost/joomlaportal - javni deo

Ukoliko se Joomla CMS instalira online, postupak je analogan ovom, samo se fajlovi i folderi kopiraju u unapred definisanom folderu na serveru.

3. Administracija Joomla CMS portala

Joomla CMS ima dva dela: Administrativni deo pristup dozvoljen samo administratorima i korisnicima sa odreenim privilegijama Javni deo pristup omoguden svim posetiocima

21

Javni deo portala Nakon logovanja pomodu ifre administratora definisane tokom instalacije, pristupa se administratorskom panelu

Logovanje na administratorski deo

22

Poetna stranica admin dela Administrativni panel predstavlja jedinstvenu taku upravljanja funkcionisanjem portala. Administrator ima na raspolaganju velik broj opcija za upravljanje razliitim segmentima portala. Svaka od opcija de biti objanjena u nastavku teksta. Opcija preview u gornjem desnom uglu omogudava prikaz izgleda javnog dela portala. Na ovoj stranici administrator je u mogudnosti da ima evidenciju o prisutnim korisnicima, najpopularnijim vestima i lancima, podacima o menijima.

3.1.

Globalna podeavanja

Delu za globalna podeavanja se pristupa preko opcije SiteGlobal Configuration. Postoje tri dela: Sajt Sistem Server

Globalna podeavanja se mogu definisati kao osnovne preference kojima se sistem postavlja u rad. U okviru globalnih opcija navedeneni su parametri prema kojima sistem funkcionie, podeavanja vezana za konekciju ka bazi, podaci o serveru, i mnoge druge opcije. Ukoliko se kursor zadri na nekoj od opcija na stranici, dobija se dodatno objanjenje za tu opciju.

23

3.2.

Administracija korisnika

Panelu za administraciju korisnika u Joomla CMS-u pristupa se iz menija Site, izborom opcije User manager. Po instalaciji Joomla CMS-a, kreiran je samo jedan korisnik, administrator koji pripada grupi super administratora. U zavisnoti od tipa portala, esto je potrebno kreirati nove korisnike na sistemu, koji imaju razliite nivoe privilegija. Korisnici u Joomla sistemu podeljeni su na sledede tipove: 1. Front-end korisnici a. Registered korisnik sa najniim nivoom pristupa sajtu, ovaj tip korisnika najede se dodeljuje korisnicima koji se mogu samostalno registrovati preko front end dela portala i nemaju nikakvu mogudnost kreiranja sadraja b. Author korisnik koji putem forme sa front end dela portala moe kreirati sadraj c. Editor korisnik koji putem front end forme moe kreirati i editovati sadraj d. Publisher korisnik koji ima pravo da odlui koji de se sadraj objavljivati na portalu 2. Back-end korisnici a. Manager korisnik koji ima potpuni pristup front end delu, dok mu je pristup u back end delu sistema ogranien uglavnom na sadraje b. Administrator korisnik koji ima potpuni pristup front end delu, i skoro potpunu pristup back end delu sistema (administracija templejta, korisnika, i sl.) c. Superadministrator korisnik koji ima potpuni pristup sistemu, iz back end ili front end dela.

24

3.3.

Administracija jezika

Prevodi Joomla sistema na srpski jezik su dostupni i za korisniki i za administratorski deo. Da bi se ubacio odreen jezik, potrebno je u administratorskom panelu u okviru menija odabrati opciju extension--> install. Na ovaj nain se ubacuju i ostali dodaci u sistemu. Klikom na browse se bira odgovarajudi fajl sa jezikom. U primeru se ubacuje srpski jezik latinica u javni deo portala. Potrebno je kliknuti dugme Upload & Install. Nakon toga se dobija poruka o uspenosti instalacije.

25

Konano, potrebno je odabrati opciju extension--> language manager i oznaiti srpski jezik kao default(opcija u gornjem desnom uglu).

Ako se ode na javni deo, vidi se da je dolo do promena!

26

Treba napomenuti da su oni delovi koji pripadaju Joomla sistemu sada na srpskom jeziku, ali ostatak sadraja, modula i sl. je na engleskom i njime se upravlja preko administrativnog dela.

3.4.

Upravljanje templejtima

Templejt kontrolie kompletan izgled sajta. Predstavlja okvir koji integrie elemente, module, komponente kao i CSS. I administratorski i javni deo se zasnivaju na templejtu. Kada se instalira Joomla, u default verziji ved postoji nekoliko templejta. Templejti se mogu pronadi na Internetu neki od njih su besplatni, a neki se pladaju. Istovremeno, mogude je razviti sopstveni templejt. Preko templejta se definie raspored, dostupnost, pozicija razliitih elemenata. Posmatra se kao jedna default stranica na kojoj je dat raspored elemenata na strani, i jednog css fajla u kome je dat dodatni opis samog dizajna. Templejtima se upravlja iz Template Manager, koji se nalazi u okviru Extension menija. Na slededoj slici je prikazano kako se upravlja postojedim templejtima. Da bi templejt postao aktivan, mora da se oznai kao default u opciji Template Manager. Naravno, nakon toga dolazi do promena u javnom delu. Pojedini elementi sajta menaju izgled, poziciju, a neki nisu vie dostupni.

27

Ubacivanje novog templejta se odvija preko opcije Extensions-->Install/Uninstall. U ovom primeru bide ubaen template businnes_simple.

Ako je templejt instaliran na odgovarajudi nain, dobija se poruka o uspenosti. Konano, templejt se aktivira na prethodno opisan nain. Na slededoj slici je prikazan novi izgled sajta. 28

Fajlovi koji odreuju template se nalaze na adresi ../www/joomlaportal/templates

Templejtom se moe upravljati, runom izmenom fajlova, koji se nalaze u okviru foldera sa nazivom templejta, ili u administrativnom delu Joomla CMS. U meniju se odabere Extensions-->template manager, a zatim opcija edit u gornjem desnom uglu. Na ekranu se pored opisa modula pojavljuju opcije za editovanje HTML, CSS, kao i opcije preview i apply

29

Templejt sadri definisane pozicije na kojima se na stranici prikazuju moduli. Preko opcije preview se moe pogledati raspored pozicija u templejtu.

Ukoliko se odabere opcija edit CSS, dobija se slededi ekran (konkretno za ovaj templejt).

Kada se odabere opcija edit u desnom gornjem uglu ekrana, mogude je u kodu izvriti promene. Neophodno je osnovno znanje HTML-a i CSS-a

30

Kada se podese eljeni parametri, neophodno je kliknuti na opciju save u desnom gornjem uglu.

31

3.5. Administracija sadraja

U okviru Joomla CMS-a sadraj je organizovan hijerarhijski. Na vrhu hijerarhije nalaze se sekcije, svaka sekcija sadri kategorije, u okviru svake kategorije nalaze se lanci.

U osnovi postoje sekcije, gde se svaka dalje deli na kategorije u okviru kojih se smeta sadraj. Postoji i mogudnost da neki unos (lanak, vest, informacija) ostane bez kategorije, linkom de kasnije modi da se doe do nje, ali nede biti prikazana ni u jednom listingu unosa iz odreene kategorije. Sekcije, kategorije i lanci administriraju se koridenjem odgovarajudih opcija iz menija Content ili preica iz kontrolnog panela.

32

3.5.1. Sekcije

Za administraciju sekcija koristi se Section manager. U okviru Section manager-a mogude je dodavati nove, ureivati ili brisati postojede sekcije, zatim podeavati redosled sekcija i odreivati koje su sekcije objavljene na sajtu a koje nisu.

Dodavanje nove sekcije vri se izborom opcije New u gornjem desnom uglu ekrana.

33

Za svaku sekciju mogude je uneti sledede: Naziv sekcije Alias naziva sekcije Podeavanje da li je sekcija objavljena ili ne Tip korisnika kojima je sekcija dostupna Sliku sekcije Opis sekcije

Po unosu sekcije, potrebno je sauvati unos (dugme Save u gornjem desnom uglu ekrana). Nova sekcija uvek se dodaje na kraj liste sekcija a redosled sekcija moe se menjati u okviru Section manager-a.

3.5.2. Kategorije

Kada se iz menija Content izabere opcija Category manager, dobija se forma za administraciju kategorija u Joomla CMS-u. Prikazuju se sve postojede kategorije, status njihovog objavljivanja, redosled, nivo pristupa, sekcija kojoj pripadaju i broj lanaka iz kategorije.

34

Dodavanje nove kategorije vri pomodu opcije New.

Prilikom dodavanja kategorija potrebno je podesiti sledede: Naziv kategorije Alias naziva kategorije Podeavanje da li je kategorija objavljena ili ne Sekciju kojoj kategorija pripada Sliku kategorije i poziciju slike Opis kategorije

Po unosu, kategoriju je neophodno sauvati.

35

3.5.3. lanci

Izborom opcije Article manager iz Content menija dobija se mogudnost ureivanja lanaka na sajtu. Za dodavanje novog lanka izabrati opciju New.

U okviru administracije lanaka mogude je podeavati sledede: Naziv lanaka Alias lanka Podeavanje da li je lanak objavljen ili ne Podeavanje da li se lanak nalazi na poetnoj strani Sekciju i kategoriju kojoj lanak pripada Uvodni tekst lanka, kao i opciju Opirnije (read more), za dobijanje kompletnog sadraja lanka Parametre lanka

Svaki od lanaka se moe arhivirati ime prelazi u jednu posebnu sekciju u sistemu, odnosno u arhivu. lanak time nije obrisan ved mu je definisana posebna kategorija. Sa javne strane portala se moe kreirati i poseban odeljak u kome de se prikazivati samo arhivirani lanci. Ukoliko je podeeno da se novi lanak nalazi na poetnoj strani sajta (Front page), on de se pojaviti u najnovijim vestima.

36

Klikom na opciju Opirnije, korisnik de videti kompletan sadraj lanka.

Skup parametara lanka koje je mogude podeavati prilikom kreiranja lanka, i kasnije, prilikom editovanja prikazani su na slici:

37

Parametri lanka obuhvataju podeavanja imena autora, nivoa pristupa, datuma kreiranja, poetka i prestanka objavljivanja. Ovi parametri specifini su za svaki lanak, pa se moraju podeavati za svaki lanak pojedinano. Za svaki lanak mogude je podesiti i metapodatke, u vidu opisa i kljunih rei. Ovi metapodaci koriste se za klasifikaciju lanaka od strane pretraivaa ili drugih sistema, to autoru lanka omogudava bolju kontrolu nad analizom sadraja koju pretraivai vre. Unos podataka je opcion i obuhvata slededa polja. Metadata Description opis lanka Metadata Keywords kljune rei, moraju se uneti razdvojene zarezima. Koriste se za sledede: o Utiu na klasifikaciju lanaka kod pretraivaa o Kombinuju se sa tagovima banera, za prikaz odreenog banera koji je u vezi sa lankom. Potrebno je uraditi sledede: Dodati kljune rei za lanak Dodati tagove za baner u delu Banner manager Postaviti parametar Search by Tags na vrednost Yes o Kombinuju se sa modulom Related Articles za prikaz lanaka koji imaju najmanje jednu zajedniku kljunu re. Robots opciona kljuna re koju koriste roboti. Robot je softver koji automatski surfuje vebom i vri katalogizaciju veb sadraja. Ako roboti treba da pregledaju specifine kljune rei, one se unose u ovom polju. Author ime autora kao metapodatak.

Preporuuje sa navoenje 5-10 kljunih rei i opisa u duini 3-5 reenica. U opisu treba koristiti kljune rei. Napredni parametri tiu se opcija kao to su prikaz naziva lanka, intro teksta, naziva kategorija i sekcija, i slino. Ovi parametri mogu se podeavati za svaki lanak pojedinano, ili je mogude primeniti globalna podeavanja koja se odnose na sve lanke. Globalna podeavanja lanaka realizuju se izborom opcije Parameters iz Article manager-a.

38

Ono to je bitno naglasiti je da kompletan posao administraranja sadraja ne mora da radi jedna osoba, odnosno, ukoliko je u pitanju portal ili sajt manjeg obima dovoljan je jedan administrator koji odrava kompletan sajt. Ukoliko to nije sluaj onda je posao administriranja i organizacije sadraja najede u rukama content managera iliti nekog ko ne vlada tehnikim detaljima Joomla!-e ved je strunjak u oblastima koje sajt "obrauje". Za tehnike detalje odgovoran je web administrator a pored ovih radnih mesta ozbiljniji Joomla! sajtovi stvaraju potrebu i za stalno zaposlenim web dizajnerima, piscima tj. autorima tekstova, lektorima, itd... Jedan od zadataka web administratora jeste da sajt bude dobro pozicioniran na internet pretraivaima. Istraivanja su pokazala da ukoliko je va sajt prvi na nekom pretraivau 80% svih pretraivanja se zavrava klikom na ba va sajt. Prvi korak u optimizaciji sajta za pretraivae jeste ukljuivanje SEF (Search Engine Friendly) opcije koja se nalazi u okviru site->Global Configuration. Ovom opcijom postie se i veda itljivost URL-a za korisnike. Pre ukljuivanja SEF opcije treba preimenovati fajl htaccess.txt u .htaccess.

Pre ukljuivanja ove opcije izgled linka je slededi:

39

Nakon ukljuivanja navedene opcije izgled istog linka je slededi:

Za dalja podeavanja izgleda linka moe se koristiti opcija Use Apache mod_rewrite. Pre koridenja ove opcije neophodno je izvriti podeavanje veb servera (u fajlu httpd.conf uitati odgovarajudi modul) kao i preimenovati fajl htaccess.txt u .htaccess. Ovaj fajl nalazi se u root folderu Joomla portala. Nakon ukluivanja ove navedene opcije, link dobija slededi izgled (index.php kao deo linka vie ne postoji):

Treda opcija u SEO podeavanjima omogudava dodavanje html ekstezije na linkove.

3.5.4. Administracija naslovne strane

Administracija naslovne strane sajta kreiranog u Joomla CMS-u vri se izborom opcije Front page manager iz menija Content. Front page manager prikazuje samo one lanke koji su objavljeni na naslovnoj strani i omogudava editovanje ovih lanaka, kao i izmenu redosleda lanaka na naslovnoj strani.

40

3.6.

Moduli

Moduli predstavljaju elemente Joomla CMS-a koji sajtu obezbeuju osnovne (npr. navigacija putem sisitema menija) i napredne (npr. ankete, RSS i dr.) funkcionalnosti. Administraciji modula u Joomla CMS-u pristupa se iz menija Extensions, izborom opcije Module manager. Moduli su podeljeni u grupe site i administrator prema delu sistema na koji se odnose.

Za svaki modul mogude je podesiti: Enabled opcija koja oznaava da li je modul ukljuen ili ne Order redosled modula na stranici Access level nivo pristupa modula, neki moduli bide dostupni svim posetiocima sajta, a neki samo registrovanim korisnicima Position pozicija modula u okviru sajta (left, rigth, footer, header i sl.). Tana pozicija zaviside od rasporeda elemenata u okviru templejta Type tip modula

Svaki Joomla veb sajt mora imati najmanje jedan meni modul, svi drugi moduli su opcioni. Svaki meni u Joomla sistemu (levi, gornji, korisniki i dr.) mora biti povezan sa odgovarajudim modulom. Dodavanje modula vri se opcijom New, a zatim izborom tipa modula koji se eli dodati. Standardna instalacija Joomla sistema sadri 20 modula. Dodatni moduli se mogu instalirati koridenjem Extensions managera, slino kao templejti.

41

Prilikom dodavanja novog modula, u zavisnosti od tipa modula prikazade se razliite opcije. Neke od njih su opisane u daljem tekstu.

3.6.1. Archived content

Modul archived content omogudava prikaz lanaka koji su oznaeni kao arhivirani. lanci su dostupni u listi po godini i mesecu u kome su objavljeni. Artikli su sortirani prema datumu objavljivanja i arhiviranja. Ovaj modul nije povezan ni sa jednom komponentom.

Parametri modula: Count broj prikazanih lanaka Module Class Suffix sufiks za CSS koji omogudava primenu odgovarajudeg stila Caching ukljuivanje/iskljuivanje mogudnosti keiranja sadraja ovog modula

42

3.6.2. Banner

Ovaj modul omogudava aktiviranje banera iz komponente kreirane pomodu Banner manager-a. Parametri modula: Target podeavanja naina otvaranja linka (tekudi ili novi prozor, sa ili bez navigacije) Count broj banera koji de se prikazati Banner client klijent iji je baner Category kategorija banera Search by tags mogudmost povezivanja tagova banera sa kljunim reima lanka na stranici Randomise definisanje redosleda pojavljivanja banera. Header Text tekst koji se pojavljuje pre banera Footer text tekst koji se pojavljuje nakon banera Module Class Suffix sufiks za CSS Caching - ukljuivanje/iskljuivanje mogudnosti keiranja sadraja ovog modula Cashe time vreme keiranja modula u minutima

3.6.3. Breadcrumbs

Ovaj modul prikazuje skup navigacionih linkova koji prikazuju trenutnu poziciju posetioca na sajtu. Ovaj modul nije povezan ni sa jednom komponentom. Parametri modula: Show Home prikazivanje home stranice u putanji Text for Home entry tekst koji se prikazuje za poetnu stranicu Text Separator znak za razdvajanje navigacionih elemenata Module Class Suffix sufiks za CSS Caching jedina dozvoljena vrednost je "Never" Cache Time vreme keiranja modula u minutima

43

3.6.4. Custom HTML

Ova opcija omogudava kreiranje modula koji sadri bilo koji validni HTML kod. Na ovaj nain moe se kreirati sopstveni statiki deo veb stranice i staviti na bilo koju poziciju na stranici. Za vreme editovanja HTML koda otvara se editor koda. Za ovaj modul najbolje je ne koristiti TinyMCE editor, jer ne podrava odreene HTML tagove. Vrsta editora podeava se u globalnoj konfiguraciji sajta. Parametri modula: Module Class Suffix sufiks za CSS

3.6.5. Feed Display

Ovaj modul omogudava prikazivanje RSS vesti sa drugih sajtova na Joomla sajtu. Parametri modula: Module Class Suffix sufiks za CSS Feed URL URL sa kojeg se primaju RSS vesti RTL Feed - korisit se ukoliko je feed na jeziku koji se ita sa desna na levo Feed Title prikazivanje/sakrivanje naziva feed-a Feed Description - prikazivanje/sakrivanje opisa feed-a Feed Image - prikazivanje/sakrivanje slike feed-a Items broj vest koje de se prikazati Item Description - prikazivanje/sakrivanje opisa ili uvodnog teksta vesti Caching - ukljuivanje/iskljuivanje mogudnosti keiranja sadraja ovog modula Cashe time vreme keiranja modula u minutima

Word Count maksimalni broj rei jedne vesti

3.6.6. Footer

Ovaj modul najede prikazuje kopirajt informacije.

44

3.6.7. Latest News

Ovaj modul omogudava prikazivanje najskorije objavljenih lanaka.

Parametri modula: Count broj lanaka koji se prikazuje Order redosled na osnovu datuma izmena ili datuma kreiranja lanaka Authors autori iji se lanci prikazuju Front Page Articles prikaz ili sakrivanje lanaka objavljenih na naslovnoj strani Section ID opcioni filter za izbor lanaka jedne ili vie sekcija Category ID opcioni filter za izbor lanaka iz jedne ili vie kategorija Module Class Suffix sufiks za CSS

3.6.8. Login

Login modul prikazuje formu za logovanje korisnika na sajt, kao i link u sluaju zaboravljene lozinke.

Parametri modula: Caching keiranje nije dozvoljeno Module Class Suffix sufiks za CSS Pre-text opcioni tekst ili HTML kod koji se prikazuje iznad login forme Post-text opcioni tekst ili HTML kod koji se prikazuje ispod login forme Login Redirection Page stranica koja se prikazuje nakon uspenog logovanja Logout Redirection Page stranica koja se prikazuje nakon odjavljivanja sa sistema Greeting pozdravna poruka za ulogovanog korisnika 45

Name/Username koridenje imena ili korisnikog imena u pozdravnoj poruci samo ako je omoguden https prefiks

Encrypt Login Form koridenje SSL-a za kriptovanje podtaka pri logovanju. Koristi se

3.6.9. Menu

Ovaj modul omogudava kreiranje standardnih menija na stranicama. Svaki Joomla veb sajt mora imati najmanje jedan meni kreiran pomodu Menu manager-a. Ovaj modul omogudava pozicioniranje menija na odgovarajudem mestu na stranici. Parametri modula: Menu Name naziv menija kreiranog u Menu manager-u. Default-na vrednost je "mainmenu". Moe postojati vie meni modula sa istim imenom. Menu Style stil menija Opcije su: o List o Legacy Vertical o Legacy Horizontal o Legacy Flat List

Start i End nivoi koriste se prikazivanje razliitih delova jednog menija na razliitim lokacijama unutar sajta. Na primer, neka postoji meni sa tri nivoa: Menu Item 1 Menu Item 2 Menu Item 2.1 Menu Item 2.1.1 Menu Item 2.1.2 Menu Item 2.2 Menu Item 3 Koristedi opcije Start Level i End Level, ovaj meni se moe prikazati kao tri razliita menija. Razliiti podmeniji se mogu prikazivati na razliitim stranicama. Robusni, meniji sa vie nivoa se mogu predstaviti pomodu vie modula. Potrebno je na adekvatan nain podesiti opcije.

Start Level - Oznaava poetni nivo menija. Default vrednost je 0 za najvii nivo End Level - Nivo koji oznaava kraj prikaza menija. Default vrednost je 0, to znai da de biti prikazani svi nivoi u meniju. Always show sub-menu Items - Da li da se prikau stavke podmenija, kada roditelj meni nije aktivan. Spacer - Uneti karaktere koji de biti predstavljeni kao razmaci izmeu stavki u horizontalnim menijima End Spacer - Zavrni razmak za horizontalni nivo 46

3.6.10. Most Read Content

Prikazuje listu lanaka sa najvedim brojem pregleda:

3.6.11. NewsFlash

Prikazuje jednu ili vie vesti iz odreene kategorije, prilikom svakog refresh-ovanja stranice.

.
Parametri modula

Category - Odabrati kategoriju Layout - Podeavanje nalina prikaza (horizontalno, vertikalno) Show Images - Da li prikazivati slike uz lanak Title Linkable - Da li de naslov biti link ka kompletnoj vesti ...

3.6.12. Poll

Modul prikazuje anketu i radi sa Poll komponentom kreiranom preko Parametri modula Poll. Odabrati anketu

47

3.6.13. Random Image

Modul prikazuje proizvoljnu sliku iz unapred definisanog direktorijuma. Parametri modula

Image Type - Tip slike (.jpg, .gif, ...) Image Folder - Folder na serveru u koji je smetena slika Link - Web sajt ka kojem slika vodi

3.6.14. Related articles

Modul prikazuje listu lanak (vesti) koje su povezane sa onim to korisnik trenutno ita. Povezanost se proverava preko kljunih rei (Keyword) u Meta podacima lanka. Neophodno je da se preklapaju u bar jednoj rei.

3.6.15. Search

Modul prikazuje polje u koje korisnik moe da unese re za pretragu sajta.

Parametri modula:

Box Width - irina teksta (u karakterima) Text - Default tekst u polju za pretragu Search button - Da li je dugme search vidljivo. Ukoliko dugme nije vidljivo pretraga se aktivira pristiskom na dugme Enter 48

3.6.16. Sections
Modul prikazuje listu svih sekcija u bazi web sajta. Parametri modula Count - Broj sekcija koje de biti prikazane Show Unauthorized Links - Da li se prikazuju i sekcije kojima trenutni korisnik ne moe (nema dozvolu) da pristupi.

3.6.17. Statistics

Modul prikazuje statistiku web sajta.

3.6.18. Syndicate

Modul kreira RSS feed link za stranicu. Na taj nain se omogudava korisniku da kreira newsfeed za trenutnu stranicu. Parametri modula

Caching - Podeeno na never Text - Tekst koji de biti prikazan pored RSS link dugmeta Format. Format newsfeed-a. Opcije su RSS 2.0 ili Atom 1.0.

3.6.19. Who's Online

Modul prikazuje korisnike koji su trenutno na sajtu Parametri modula

Caching - Podeeno na never 49

Display - Podeava se da li da prikazuje i broji samo ulogovane korisnike, ili i goste

3.6.20. Wrapper

Ovaj modul omogudava ubacivanje spolj sajta u IFrame na poziciji modula. Ako je web stranica veda od veliine modula, scrool bar de biti prikazan.

Parametri modula

URL - URL web stranice koja je ubaena Scroll Bars - Da li prikazati scroll bar ili ne Width - irina IFrame u pikselima Height - Visina IFrame u pikselima Auto Height - Podesiti visinu automatski prema veliini spoljne stranice

3.7.

Komponente

Administracija komponenti Joomla sistema vri se koridenjem opcija iz menija Components. Komponente se u Joomla sistemu prikazuju u centralnom delu stranice. Na jednoj stranici moe biti prikazana samo jedna komponenta.

Prilikom instalacije Joomla CMS-a, instaliraju se sledede komponente: Banners komponenta za administraciju banera na sajtu 50

Contacts komponenta za administraciju kontakata News feeds komponenta koja omogudava dodavanje vesti sa drugih sajtova u Joomla sajt Polls komponenta za administraciju anketa Search komponenta za pretraivanje sajta Web links komponenta za linkove

3.7.1. Baneri

Komponenta za administraciju banera na sajtu omogudava postavljanje i odravanje banera na sajtu, zatim podataka o klijentima iji baneri sa na sajtu objavljuju, kao i upravljanje kategorijama u koje su baneri svrstani.

Pre dodavanja banera potrebno je definisati kategorije banera, kao i uneti podatke o klijentu iji se baner objavljuje. Zatim se kreira i sam baner, izborom opcije New.

51

Prilikom postavljanja banera, potrebno je definisati naziv banera, podesiti opciju da li se baner prikazuje ili ne, definisati da li je baner sticky (sticky baneri imaju prvenstvno u objavljivanju), zatim redosled banera, sliku, URL i druge parametre. Ukoliko koristimo tagove mogude je "uparivanje" tagova odnosno Joomla! povezuje odgovarajude banere sa odgovarajudim lancima a sve to preko kljunih rei. To znai da de pri pregledu lanaka prioritet imati oni baneri koji imaju iste kljune rei kao taj lanak.

3.7.2. Kontakti

Administracija kontakata vri se izborom komponente Contacts iz menija Components. Pod kontaktom se ovde podrazumeva zapravo forma u kojoj de kontakt biti prikazan. Forma za prikaz kontakta prikazade se na ekranu izborom iz odgovarajude opcije menija.

Kontakti se mogu grupisati u razliite kategorije. Dodavanje novog kontakta vri se izborom opcije New, a zatim se podeavaju razliiti parametri kontakt forme.

52

3.7.3. Komponenta za ankete

Administracija anketa na sajtu vri se izborom opcije Polls u meniju Components.

Dodavanje ankete vri se izborom opcije New, a zatim popunjavanjem dobijene forme.

53

Pitanje ankete prikazuje se u okviru modula Polls, a rezultati se prikazuju u okviru odgovarajude komponente.

3.7.4. Komponenta Web links

Komponenta Web links omogudava kreiranje stranice sa linkovima. Linkovi se mogu grupisati u kategorije.

54

Kada se dodaje novi link, potrebno je podesiti parametre kao to su naziv, kategorija linka, opis, URL i prozor u kome de link biti otvoren.

Ukoliko je stranica sa linkovima povezana sa odgovarajudom opcijom menija, korisnik joj moe pristupiti.

55

3.8.

Instalacija dodatnih komponenti

Instalacija dodatnih komponenti Joomla sistema, koje se u velikom broju mogu nadi na Internetu vri se na isti nain kao instalacija templejta ili jezika, koridenjem Extensions manager-a. Kao primer uzedemo instalaciju komponente CCNewsletter koja omogudava slanje elektronske pote u vidu obavetenja svim registrovanim posetiocima sajta. Prednosti ovakvog obavetavanja su mnogobrojne. Pre svega u pitanju je jedna vrsta direktnog marketinga i to e-mail marketing te je prednost direktan kontakt sa zainteresovanom stranom. Nedostatak je pre svega odsustvo personalizovanih obavetenja. Komponenta CCNewsletter ima i svoj modul istog naziva. Pomodu modula mogude je odrediti poziciju na stranici na kojoj ce se forma za registrovanje nalaziti, pozicija zavisi i od ablona tj. od predefinisanih mesta na koje je mogude postaviti modul. Bitno je naglasiti da se modul ne moe nalaziti na centralnom delu stranice poto je to prostor koji je odvojen za komponentu. Instalacija zapoinje instalacijom komponente a zatim instalacijom modula.

Da bi modul CCNewsletter bio vidljiv u front-end delu potrebno ga je u Module Manageru aktivirati.

56

Editovanjem je mogude podesiti da se modul nalazi sa leve ili sa desne strane ili ved na nekoj drugoj poziciji koju nam ablon dozvoljava. U ovom primeru podesili smo da se modul nalazi sa leve strane na poziciji 8 (u okviru Details okvira) i da je vidljiv na svim stranicama (u okviru Menu Assignment). Dodatna podeavanja modula su u Parameters okviru.

Prelaskom u front-end deo vidimo da je modul aktiviran i da se nalazi sa leve strane. Popunjavanjem forme odnosno unosom imena i validne e-mail adrese korisnik izraava elju da dobija obavetenja sa sajta.

57

U ovom sluaju ovaj modul slui za renderovanje strane i integrisan je od strane istoimene komponente. Instalirana komponenta se pojavljuje u padajudem meniju Components i u okviru njenog back-end dela se nalaze sva tehnika podeavanja vezana za realizaciju.

58

Zadatak ove komponente jeste da prikuplja mail-ove od zainteresovanih posetilaca i da ukoliko je potrebno da ih o neemu obavestimo taj postupak komponenta automatski uradi i to tako to napisano obavetenje od strane administratora poalje na sve ili na neke od prikupljenih mail-ova. Prvo to je neophodno podesiti jeste sa kog mail-a se alju ta obavetenja. Sa desne strane se nalazi ikonica Parameters i u okviru te opcije se vre globalna podeavanja za sva obavetenja tj. sa kog mail-a se alje obavetenje, ko alje obavetenje kao i podeavanja probnog mail-a pomodu kojeg se vri provera svih podeavanja.

Slededi korak jeste definisanje obavetenja. U okviru komponente CCNewsletter postoji opcija Newsletters, pravljenje novog obavetenja zapoinje opcijom new.

59

Nakon toga neophodno je da administrator aktivira korisnike kojima eli da prosledi obavetenje. Ta opcija se nalazi u okviru Subscribers dela CCNewsletter komponente.

Pre samog slanja mail-a neophodno je uraditi jo par stvari. Potrebno je pravilno popuniti podatake o smtp serveru u okviru Site->Global Configuration->Server odeljka. Smtp je internet standard za prenos e-mail-ova. Kao to je http protokol koji omogudava preuzimanje jednog fajla sa udaljenog raunara, kao to je ftp protokol koji omogudava rad sa udaljenim datotekama tako je i smtp protokol koji omogudava slanje mail-ova. Veoma je lako pomodu pretraivaa pronadi podeavanja za smtp server. 60

Ukoliko koristite gmail, podeavanja su slededa: SMTP Security: TLS SMTP Port: 465 SMTP Username: vae korisniko ime na gmail-u SMTP Password: vaa ifra za pristup gmail-u SMTP Host: smtp.gmail.com

Ukoliko koristite hotmail, podeavanja su slededa: SMTP Security: TLS SMTP Port: 25 SMTP Username: vae korisniko ime na hotmail-u SMTP Password: vaa ifra za pristup hotmail-u SMTP Host: smtp.live.com

Ukoliko koristite yahoo, podeavanja su slededa: SMTP Security: TLS SMTP Port: 25 SMTP Username: vae korisniko ime na yahoo-u SMTP Password: vaa ifra za pristup yahoo-u SMTP Host: smtp.mail.yahoo.com

61

Nakon ovoga neophodno je izvriti podeavanja u okviru wamp servera. Potrebno je pristupiti wamp panelu (klikom levim tasterom misa na ikonicu u taskbar-u) i izabrati opciju PHP i u okviru nje php.ini dokument. U ovom fajlu je potrebno pronadi opcije koje su vezane za mail funkciju i podesiti ih. U zavisnosti od toga koji mail nalog koristite potrebno je uneti odgovarajudi smtp host i port.

62

Nakon ovoga preostalo je da restartujemo wamp server i da poaljemo mail obavetenja. U okviru ccNewsletter komponente klikom na ikonu Send newsletter potvruje se slanje mail-a i kao krajnji rezultat dobijamo uspeno poslato obavetenje.

63

3.9.

Upravljanje menijima

Administracija menija u Joomla CMS vri se koridenjem opcije Menu manager iz menija Menus.

Pored rednog broja, naziva menija, njegovog tipa u okviru menu manager-a postoji i opcija Menu item(s) koja nam omogudava da edit-ujemo postojedu strukturu tog menija ili da pravimo novu 64

ukoliko je re na primer o potpuno novom meniju. Dodavanje novog menija vri se pomodu opcije New, popunjavanjem forme prikazane na slici.

Unique Name identifikator menija u sistemu Joomla Title naziv menija koji de se prikazivati u front end-u Description opcioni opis menija Module Title naziv koji de biti dodeljen odgovarajudem modulu u Module manager-u. Ako ova opcija nije popunjena, modul nede biti kreiran i meni se nede prikazati na sajtu.

Nakon to je meni napravljen odnosno nakon to smo definisali ime menija i naziv modula kojim de taj meni biti predstavljen u Module manager-u potrebno je dodati stavke tog menija. Bitno je napomenuti da se novonapravljeni meni sada nalazi u listi svih menija koji postoje u okviru menu manager-a. Modul manager je mesto na kojem moemo dodavati i menjati sve Joomla! module. Neophodno je i ovde podsetiti da moduli slue za prezentovanje informacija koje su ved prisutne na sajtu i da su moduli pozicionirani oko centralnog dela koji je rezervisan za prikaz komponente. Njihova pozicija zavisi samo od ablona. Bitno je naglasiti da svi Joomla! web sajtovi zahtevaju postojanje bar jednog Menu Module-a dok je postojanje ostalih modula opciono. Joomla! podrava rad vie od jednog menija to nam omogadava da definiemo menije koji se prikazuju samo registrovane korisnike. Prilikom instalacije sample data Joomla! podrava rad 6 razliitih vrsta menija (main menu, top menu, other menu, user menu, example pages i key concepts). Top Menu je horizontalni meni dok su svi ostali meniji vertikalni. Svaki meni je uparen sa odgovarajudim istoimenim modulom koje je mogude administrirati iz module manager-a. Za dodavanje elemenata novnaprevljenom meniju potrebno je izabrati opciju Menu Items koja se nalazi u okviru menu manager-a a odnosi se na novonapravljeni meni pod nazivom novimeni.

65

Novokreirani meni nema nijednu stavku, nove stavke se dodaju koridenjem opcije New. Prvo je potrebno izabrati tip stavke menija. Prikazani tipovi menija mogu se menjati u zavisnosti od dodatnih instaliranih ekstenizija.

Elementi menija su organizovani u etiri tipa: Internal links ovo je najede korideni tip menija koji omogudava prikaz stranice koja je deo veb sajta. External links koristi se za prikaz linka ka eksternim sajtovima Separators koristi se za prikaz elementa koji razdvaja opcije unutar menija. To je najede slika u obliku vertikalne ili horizontalne linije Alias ovaj tip elementa menija koristi se kao pokaziva na ved postojedi element menija.

Izborom recimo opcije Article Layout, dobija se slededa forma za unos elementa menija. 66

Za svaki element menija treba uneti naziv, alias, zatim izabrati u okviru kog menija de se element prikazivati, podesiti da li je element objavljen ili ne, dodeliti nivo pristupa, kao i nain otvaranja linka. Sa desne strane stranice, nalaze se parametri elementa menija koji treba podesiti. Vano je izabrati lanak na koji de link u elementu menija pokazivati. Izbor lanka se vri u okviru osnovnih parametara (Parameters (Basic)). Klikom na opciju Select pojavljuje se prozor koji sadri sve lanke, izborom odreenog lanka povezali smo stavku menija sa ba tim lankom. Postupak unoenja stavki menija moemo ponoviti onoliko puta koliko smatramo da je potrebno. Po unosu elementa menija, lista Menu items izabranog menija popunjena je unetim elementima. Konkretno znaenje parametara je sledede: Title - ime stavke. Alias - interno ime stavke Link - Joomla sistem automatski popunjava. Display in - meni u kojem de stavka biti prikazana. Po defaultu je to postojedi meni Parent Item - definie se nivo stavke u okviru menija Published -da li je stavka objavljena ili ne Order - definie redosled stavki menija. Po default stavka se dodaje na kraj menija. Access Level - definie ko ima pristup stavki On Click, Open in - kontrolie da li se selektovanjem stavke menija otvara novi prozor u browser ili ne.

67

Da bi se meni prikazao na sajtu, potrebno je jo pokrenuti Module manager, i objaviti novi, automatski kreirani modul za meni.

Modul je objavljen kada je opcija enabled tiklirana. Po objavljivanju ovog modula, meni de se prikazati na front-end delu sajta, i to na onoj poziciji koja je odreena u modulu.

68

Ukoliko se izabere neka druga vrste stavke menija, parametri koji se mogu podeavati de biti drugaiji. Ipak, detalji koji se unose za svaku stavku su, kao i sistemski parametri, isti za sve tipove stavki menija.

Sistemski parametri stavki menija su slededi:

Page Title - definisanje naslova stranice Show Page Title - sakrij ili prikai naslov stranice Page Class Suffix - povezana je sa CSS podeavanjima Menu Image - slika koja se prikazuje u okviru menija, levo ili desno od stavke. Slika se mora nalaziti u folderu"images/stories". SSL Enabled - da li bi stranica trebalo da koristi SSL (Secure Sockets Layer)

69

3.9.1. Detaljna objanjenja svih tipova stavki menija

1.

Internal Link - Articles

Kada se klikne na link Articles, pojavljuju se nove opcije.

2.

Archived Article List

Koristi se da bi predstavila listu lanaka koji su arhivirani i mogu da se pretrauju po datumu. Arhivirani lanci vie nisu na javnom delu, ali se i dalje nalaze na sajtu. Parametri: Order - omogudava sortiranje arhiviranih artikala prema razliitim kriterijumima.

3.

Article Layout

Koristi se za prikaz jednog lanka na stranici (Ovaj oblik je jedna vrsta zamene za statiki sadraj iz ranijih verzija Joomla) Parametri: Izbor lanka koji de biti prikazan

70

4.

Article Submission Layout

Doputa korisnicima da postave lanak. Ovo vai samo za one koji imaju uloge autora, publisher-a, ili editora.
5. Category Blog Layout

Koristi se za prikaz lanaka koji pripadaju odreenim kategorijama, u blog dizajnu.

Parametri:
Category - izbor kategorije Description - da li de biti prikazan opis kategorije ili ne Description Image - da li de biti prikazana slika kao opis kategorije ili sekcije # Leading - broj lanaka koji de biti prikazan u glavnom delu # Intro - broj lanaka koji de se prikazivati posle vodedeg lanka Columns - broj kolona u Intro tekst oblasti # Links - broj linkova koji de biti prikazan u delu Links

71

6.

Category List Layout

Koristi se za prikaz lanaka koji pripadaju jednoj kategoriji u obiku liste.

7.

Front Page Blog Layout

Koristi se za prikaz svih lanak objavljenih na Front Page, u blog dizajnu. Parametri su analogni sa Category Blog Layout parametrima. 8. Section Blog Layout

Koristi se za prikaz lanaka koji pripadaju odreenim sekcijama, u blog dizajnu. Parametri su analogni sa Category Blog Layout parametrima. 9. Section Layout

Koristi se za prikaz lanaka u jednoj sekciji po kategorijama. Ovakav prikaz pokazuje listu kategorija u jednoj sekciji.

72

Parametri: 10. Svi izgledi lanaka imaju iste opcije u delu Parametri Component. Internal Link - Contacts

11.

Contact Category Layout

Koristi se za prikaz svih objavljenih kontakata u odreenoj kategoriji. Parametri: Category - izbor kategorije Contact Image - slika za ovu stranicu. Mora biti skladitena u "images/stories". Image Align - podeavanje poravnanja slike Limit Box - prikai ili sakrij ogranienje, koje omogudava korisnicima da odrede maksimalan broj prikaza na strani Show a Feed Link - prikai ili sakrij RSS.

12.

Standard Contact Layout

Koristi se za prikaz podataka o pojedinanim kontaktima. Parametri: Contact - izbor kontakta Drop Down - prikai ili sakrij drop-down listu koja omogudava korisniku da odabere razlilite kontakte iz iste kategorije. 73

Show the Category in Breadcrumbs - prikai ili sakrij kategoriju kontakta u Breadcrumbs prikazu Internal Link - News Feeds

13.

News Feed Categories se razlikuju od Article Categories. News Feeds i News Feed Categories se ubacuju selektovanjem Components News Feeds.

14.

Category List Layout

Koristi se za prikaz svih News Feed kategorija. Parametri su analogni sa Contact Category Layout. 15. Category Layout

Koriste se za prikaz News Feed u okviru odreene kategorije. Parametri su analogni sa Contact Category Layout. 16. Single Feed Layout

Prikaz jednog News Feed. 17. Internal Link Polls

Koristi se za prikaz rezultata ankete.

74

18.

Internal Link - Search

Koristi se za prikaz forme za pretraivanje i rezultata pretraivanja.

Parametri:

Use Search Areas - prikai ili sakrij polja sa checkbox-ovima, za definisanje oblasti pretraivanja Show Created Date - prikai ili sakrij datum kreiranja lanka Internal Link - User

19.

75

20.

Default Login Layout

Omogudava korisniku logovanje na sajt.

Parametri:

76

21.

Default Registration Layout

Omogudava korisnicima registraciju na sajt.

22.

Default Remind Layout

Omogudava korisniku da prima mail poruke na naznaenu adresu

23.

Default Reset Layout

Omogudava korisniku da ponovo dobije ifru.

24.

Default User Layout

Prikazuje poruku dobrodolice korisnicima, kada se registruju. 25. User Form Layout

Omogudava korisnicima da upravljaju detaljima vezanim za svoje naloge.

77

26.

Internal Link - Web Links

27.

Web Link Category List Layout

Prikazuje listu svih Web Link kategorija. Korisnik moe kliknuti na kategoriju da bi video sve linkove koji se nalaze u njoj. Parametri su analogni sa Contact Category Layout. 28. Category List Layout

Prikazuje listu svih web linkova u kategoriji. Parametri su analogni sa Web link Category Layout. 29. Web Link Submission Layout

Prikazuje formu, koja omoguduje korisnicima da postave web link.

78

Ovo funkcionie samo za korisnike koji poseduju odgovarajude privilegije. Parametri:

30.

Internal Link - Wrapper

Koristi se za prikaz spoljanjeg sajta u okviru stranice na postojedem sajtu, koristedi HTML IFrame. Spoljanji sajt se nalazi u okviru Wrapper. Korisnik moe da prelazi sa stranice na stranicu spoljanjeg sajta, a i dalje ostaje na postojedem, matinom sajtu. Primer na slici ilustruje Joomla web sajt unutar Wrapper.

79

Parametri:
31. Wrapper URL - URL sajta koji se otvara u okviru Wrapper IFrame. Scroll Bars - Da li postoje scrollbar, ako je to neophodno Width - irina IFrame prozora (u pikselima ili procentualno) Visina - Visina IFrame prozora (u pikselima ili procentualno) External Link

Ovaj tip elementa menija se koristi za postavljanje linkova ka spoljanjem web sajtu ili stranici. 32. Separator

Kreira Menu Placeholder ili Separator u okviru Menija. Moe biti veoma koristan u sluaju dugakih menija, kad je potrebno razdvojiti delove. 33. Alias

Kreira link ka postojedoj stavki menija. Na taj nain se omogudava postojanje identinih stvaki menija u razliitim menijima na sajtu, bez potrebe za viestrukim podeavanjima stavki. Ukoliko se izvri promena na nekoj stavki menija, a ved postoji Alias ka njoj, promene de se automatski preneti na Alias.

80

Evidentno je da upravljanje menijima u stvari gradivno tkivo rada sa Joomla!-om. Pomodu menija objedinjujemo dizajn, sadraj, module, komponente...

3.9.2. Primer menija

U slededem primeru, kao jednostavnu demonstraciju svega gore navedenog, napravidemo jedan novi meni a njegove stavke demo povezati sa objavljenim lancima, sekcijama i nekim eksternim linkovima. Napomena: za izradu ovog primera prilikom instalacije Joomla!-e sample podaci (korak broj 6) nisu instalirani!!

Poetni izgled frontend dela naeg primera je veoma siromaan i kao to se moe primetiti aktivan je jedan Menu Module i to Main Menu.

81

Poto trenutno nemamo niti jedan lanak neophodno je napraviti nekoliko i kategorisati ih. Ovaj postupak je detaljno objanjen u delu skripte koji je posveden upravljanju sadrajem. Nakon ubacivanja odreenog broja lanaka i njihove kategorizacije article manager ima slededi izgled.

Ukoliko pogledamo frontend deo moemo primetiti da se u centralnom delu naeg portala nalaze lanci koji su objavljeni na front page-u.

82

Ukoliko elimo da u okviru Main Menu-a prikaemo linkove ka sekcijama koje smo napravili za kategorizaciju ovih lanaka neophodno je da u administratorskom panelu u okviru Menus menija kliknemo na Main Menu i tako pristupimo Menu Item Manager-u.

Klikom na opciju New dobijamo mogudnost da izaberemo tip stavke menija. Poto smo odluili da napravimo stavku menija koja de biti link ka sekcijama potrebno ja da u tipu menija internal links izaberemo opciju Articles i u okviru Section dela odaberemo section layout.

83

Section Layout opcija u okviru Menu Item Manager-a je skoro identina Article layout opciji koja je ranije objanjena. Osnovna i jedina razlika je u podeavanju parametara. U Parameters (Basic) delu se vri odabir sekcije koju elimo prikazati kao i jo neka osnovna podeavanja. Odabirom opcije Save prihvatamo promene koje smo napravili.

Isti postupak ponavljamo za sve sekcije koje elimo da prikaemo u okviru glavnog menija. Nakon to smo sauvali sve promene moemo pogledati do kakvih je promena dolo na naem portalu. 84

Odabirom nekog od ovako napravljenih linkova imamo pregled ne samo svih kategorija u okviru izabrane sekcije nego imamo i uvid u ukupan broj lanaka u okviru svake kategorije.

Ovo je postupak kojim se omogudava povezivanje sekcija i glavnog menija. Meutim ukoliko bi sad eleli da kao podlink nekog postojedeg linka postavimo lanak, recimo da sekcija Vesti dana ima podlink sa nekom vedu morali bi da uradimo sledede. Prvo je potrebno dodati novu stavku menija, iji de naziv recimo biti Poslednja vest. Nakon toga potrebno je opet pristupiti Menu Item Manager delu i izabrati opciju New. Ovoga puta se ne bira opcija Section Layout ved opcija Article Layout. Bitno je napomenuti da je u okviru Menu Item Details-a kod opcije Parent Item promenjen link odnosno napravljen podlink u odnosu na sekciju Vesti dana.

Sa desne strane u delu Parameters (Basic) vri se odabir lanka klikom na opciju select.

85

Izbor lanka koji de biti povezan sa linkom, pod nazivom poslednja vest, potvruje se klikom na Save dugme. Izgled backend i frontend dela nakon ovog postupka dat je u naredne dve slike.

86

Evidentno je da se naziv glavnog menija ne uklapa u koncepciju sajta. Naime naziv Main Menu je pogodan ukoliko je sajt namenjem engleskom govornom podruju, meutim ukoliko je orjentisan samo na domade trite potrebno je taj naziv promeniti. Izmena naziva se vri u okviru Module Manager-a izborom menija iji se naziv menja i klikom na opciju Edit. Pored opcije koja omogudava promenu naziva menija u Details okviru postoji mogudnost promene pozicije samog modula, odnosno da se sa predefinisane leve strane premesti na desnu. Ovde treba naglasiti da pozicija na koje je mogude postaviti modul zavise od ablona.

87

U odeljku Module Parameters mogude je podesiti i stil prikaza menija u frontend-u, postoje tri moguda stila prikaza menija: Vertical, Horinzotal i Flat List. Izbor prikaza zavisi od pozicije menija kao i od ablona koji se koristi. Kako portal raste tako je evidentno da jedan meni nije dovoljan. Postavlja se logino pitanje kako postaviti novi meni i kako ga pozicionirati. Ukoliko bi u ovom momentu eleli da na na portal postavimo korisne linkove koji su nam pomogli da savladamo osnove Joomla!-e morali bi da napravimo novi meni koji bi nazvali linkovi i u okviru njega stavke koje bi referencirale na neke sajtove. Novi meni pravimo u okviru Menu Manager-a izborom opcije New.

Potvrujemo unete podatke odabirom opcije Save. Nakon toga novodefinisani meni povezujemo sa modulom i pozicioniramo ga na stranici. Ova podeavanja se vre u okviru Module managera. Potrebno je prvo aktivirati modul klikom na Enabled opciju.

Zatim se pristupa podeavanju opcija koje su vezane za taj modul i to izborom opcije Edit.

88

Ovde je bitno naglasiti da ukoliko ne elimo da nam novonapravljeni meni ima slededi izgled

ved elimo da izgleda identino kao i Moj meni odnosno da je ukviren plavom bojom onda je neophodno u okviru Module Class Suffix opcije upisati _menu. Na taj nain koristimo predefinisan CSS za menije.

89

Izgled menija nakon ovog upisa dat je na slici

Ostalo je jos samo da u novonapravljeni meni postavimo link ka nekom sajtu. Prvo je potrebno da izaberemo opciju Linkovi koja se nalazi u okviru Menus menija.

90

Nakon toga se meni povezuje sa eksternim linkom i to tako to se edituje meni i meu ponuenim opcijama bira External Link.

Ostalo je jo samo da se popuni naziv linka, alijas, na koju veb adresu link ukazuje i podeavanje koje definie ta se dogaa kad kliknemo na taj link odnosno da li se link otvara u istom prozoru ili u poptuno novom prozoru. Naravno da nam je cilj da posetioci naeg sajta klikom na neki od linkova ne napuste na portal tako da je logian izbor opcija New Window with Browser Navigation.

Konaan izgled naslovne strane naeg portala sada izgleda ovako.

91

3.10. Joomla Tools

U okviru menija Tools, nalaze se sledede opcije:

Read messages opcija za itanje privatnih poruka koje back end korisnici mogu razmenjivati Write messages opcija za pisanje privatnih poruka Mass mail opcija koja omogudava administratoru da poalje mejl grupi korisnika Global Check-in opcija za pradenje zakljuanih elemenata. Kada neki korisnik edituje lanak, lanak se zakljuava za druge korisnike sve do zavretka sesije. Ukoliko korisnik ne klikne na neku od opcija za zavretak sesije (save, cancel i sl.) lanak moe dugo vremena biti zakljuan za druge korisnike. Clean cache omogudava brisanje keiranih fajlova sa servera.

92

4. Backup baze i prebacivanje Joomla sajta na drugu lokaciju

Jedno od kljunih pitanja prilikom projektovanja i implementacije bilo kog sajta jeste definisanje postupka uvanja podataka. Kada su u pitanju Joomla sajtovi, potrebno je redovno obavljati procese backup-a baze podataka. Baza je skladitena na serveru i da bi se izvrio backup (kreirala rezervna kopija baze), neophodno je otidi u phpMyAdmin deo.

Selektovanjem baze u kojoj se nalaze podaci sa Joomla sajta, dobija se slededi prikaz. Da bi smo eksportovali bazu, kao to je prikazano na slici, potrebno je odabrati opciju export.

Kada se pojavi ekran sa podeavanjima vezanim za eksport baze, potrebno je odabrati da se baza sauva kao fajl (save as file) i tip fajla sql. Na kraju kliknuti dugme GO.

93

Otvara se novi prozor, u kom treba odabrati lokaciju na kojoj de fajl (backup baze) biti sauvan.

4.1. Importovanje baze

U sluaju prebacivanja Joomla sajta na drugu lokaciju, postupak je slededi: 1) Kopirati celokupan sadraj sajta (ceo folder, u ovom sluaju joomlaportal) na odgovarajude mesto na serveru (ako se prebacuje na drugi (lokalni) raunar, adresa je najede ../www/) 2) Kreirati novu bazu (istog imena tj. u nasem slucaju joomlabaza) i importovati fajl dobijen eksportovanjem originalne baze Odabrati bazu u koju se ubacuju podaci i kliknuti opciju import ka na slici

94

Konano, odabrati fajl u kojem se nalaze podaci i kliknuti dugme Go

Na kraju se dobija poruka o uspenosti i podaci su ubaeni u bazu! 3) Kreirati korisnika i dodeliti mu odgovarajude privilegije nad bazom. Odabrati opciju privileges.

Odabrati opciju Add a new user

95

Potrebno je popuniti prazna polja. Podaci moraju biti identini podacima sa prethodne lokacije!!!

User name: korisnik Host: localhost Password: sifra

I selektovati opciju Check All da bi korisniku bile dodeljene odgovarajude privilegije. Konano, kliknuti dugme go na dnu ekrana

96

97