Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Umberto Eco - Fukoovo Klatno

Umberto Eco - Fukoovo Klatno

Ratings: (0)|Views: 250 |Likes:
Published by Vlado Kalinić
Umberto Eco fukoovo klatno

A tada ugledah Klatno. Na kraju duge niti pričvršćene za svod hora kugla je ispisivala svoje široke lukove sa veličanstvenom ravnomernošću. Znao sam — a svako bi to morao da primeti, očaran tim tihim šumom — daje period njihanja uslovljen odnosom između kvadratnog korena dužine niti i onog broja koji, besmisleno za sublunarne umove, božanskim promislom na pravi način vezuje oblik i prečnik svih mogućih krugova — tako daje vreme njihanja kugle od jednog do drugog pola
Umberto Eco fukoovo klatno

A tada ugledah Klatno. Na kraju duge niti pričvršćene za svod hora kugla je ispisivala svoje široke lukove sa veličanstvenom ravnomernošću. Znao sam — a svako bi to morao da primeti, očaran tim tihim šumom — daje period njihanja uslovljen odnosom između kvadratnog korena dužine niti i onog broja koji, besmisleno za sublunarne umove, božanskim promislom na pravi način vezuje oblik i prečnik svih mogućih krugova — tako daje vreme njihanja kugle od jednog do drugog pola

More info:

Published by: Vlado Kalinić on Sep 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/31/2013

pdf

text

original

 
Umberto Ecofukoovo klatnoA tada ugledah Klatno.Na kraju duge niti pričvršćene za svod hora kugla je ispisivala svoješiroke lukove sa veličanstvenom ravnomernošću.Znao sam — a svako bi to morao da primeti, očaran tim tihim šumom — dajeperiod njihanja uslovljen odnosom između kvadratnog korena dužine niti ionog broja koji, besmisleno za sublunarne umove, božanskim promislom napravi način vezuje oblik i prečnik svih mogućih krugova — tako daje vremenjihanja kugle od jednog do drugog pola bilo rezultat tajnovite zaveremeđu najbezvremenijim od svih činilaca: jedinstva tačke o kojoj visiKlatno, dvostrukosti njegove apstraktne dimenzije, trostruke prirodebroja , tajnog četvo-rougla korena, savršenosti kruga.I još sam znao daje u osnovi vertikale koja prolazi kroz centar Klatna, apreko poziva cilindru sakrivenom u srcu kugle, jedan magnetni uređajobezbeđivao stalnost pokreta; naprava sposobna da prevlada otpormaterije, ali nije se suprotstavljala zakonu Klatna, čak mu jedozvoljavala da se razotkrije, jer u praznom prostoru bilo kakvamaterijalna tačka koja ima težinu, obešena o nerastegljivu nit beztežine, ne trpeći nikakav otpor vazduha, a bez trenja o centar klatna,ujednačeno bi se njihala kroz čitavu večnost.Bledi odsjaji odbijali su se od bakarne kugle baš kao da su je udaraliposlednji zraci sunca prodirući kroz prozor. Kada bi, kao nekada, svojimvrhom dodirnula sloj vlažnog peska na podu hora, ispisala bi pri svakojoscilaciji laganu brazdu, koja bi se — infinitezimalno menjajući pravacsvakog trenutka — postepeno širila u oblik procepa, rupe, dopuštajući dase nasluti jedna zračeća simetrija, kao skelet neke mandale, nevidljivastruktura petokrake, zvezde, mistične ruže.TSTe, čak pre jedna mrežatragova zapisana na prostranstvu pustinje, koju su ostavili beskrajnilutajući karavani. Isto-rija laganih, hiljadugodišnjih seoba; možda su setako selili Atlantidi jani prakontinenta Mu u svom upornom inezajažljivom skitanju od Tasmanije do Grenlandije, od Jarca do Raka, odOstrva Princa Kd varda do Svalbarda. Vrh je ponavljao, iznova kazivao, uveoma krat. om vrotnenu, Sta su svo radili od jodnog do drugog ledenoj:dobu, u9Imožda i posle toga, sada već glasnici Gospodara — možda je na putui/.modu Samoe i Zemlje, vrh — u tački ravnoteže — doticao Agartu,Srodifite Sveta. Naslućivao sam da jedan zajednički plan određujeAvtilon, hiperboreju, sa južnom pustinjom koja čuva tajnu Ajers Ro-kn.U tom trenutku, u četiri sata popodne 23. juna, Klatno je smninjivalobrzinu približavajući se jednoj od krajnjih tačaka ravni oscilacije, dabi zatim opet nehajno padalo prema centru, zadobilo brzinu na poloviniputa, nepogrešivo sekući po tajnom kvadratu sila čiju je sudbinuoznačavalo.Da sam ostao duže, ne osećajući kako vreme prolazi, zagledan u tu ptičijuglavicu, taj vršak koplja, taj izvrnuti šlem koji je ispisivao sopslvenedijagonale u praznini, jedva dodirujući suprotne tačke svojeastigmatizovane kružnice, postao bih žrtva jedne pripovedačke iluziji!
 
jer bi me Klatno uverilo u to daje ravan oscilacije napravila pun krugvrativši se na početnu tačku za trideset dva časa, opisujući jodnuspljoštenu elipsu koja se okretala oko svog centra jednakom ugaonombrzinom, srazmerno sinusu lučne širine. A kako bi se okretala ako bicentar klatna bio na vrhu kupole Solomonovog Hrama? Možda su Vitezovi itamo već pokušali. Možda se proračun, krajnji smisao, ne bi izmenio.Možda je manastirska crkva Sen-Marten-de San bila pravi Hram. U svakomslučaju eksperiment bi bio savršen samo na Polu, jedinom mestu na komecentar Klatna leži na pro-dužetku ose oko koje se okreće Zemlja, i gde biKlatno ispunilo svoj ciklus prividno za dvadeset četiri časa.Ali to nije bilo odstupanje od Zakona, koje je uostalom Zakon ipredviđao, niti pak narušavanje zlatnog merila a što bi čudo činilo manjedostojnim divljenja. Bio sam svestan da se Zemlja okreće, i ja sa njom, iSen-Marten-de-Šan i ceo Pariz sa mnom i zajedno smo se vrteli ispodKlatna koje u stvarnosti nikada nije promenilo svoju ravan oscilovanja,jer tamo, gore, odakle je ono visilo, na beskonačnom, idealnom produžetkuniti, u vis prema najudaljenijim glaksi-jama nalazila se, u večnostinepokretna, Čvrsta Tačka.Zemlja se okretala, ali mesto gde je nit bila ukotvljena, bilo je jedinanepokretna tačka univerzuma.I tako, dakle, moj pogled nije bio okrenut toliko zemlji, već tamo gore,gde se proslavljala tajna apsolutne nepomičnosti. Klatno t:ii ji!govorilo da čak usled sveopšteg kretanja globusa, sunčevog si-sloiiiii,crnih rupa i svekolike dece velike kosmičke emanacije, od prvih oiiiiiido najlepršavije materije, jedna jedina tačka je ostajala lofciSto,kućište, idealna kuka, i puštala univerzum da se kreće okose-!)(!, A jasam sada učestvovao u tom vrhunskom iskustvu, ja koji sam no ipak kntl.nosasvim i sa svinu;, ali mogao sam da vidim Ono, Nepomično, Tvrđiivu,Sigurnost, svetlosl. izmaglice koja nije telo, nema nbllk tuđinu količinuili kakvoću, i no vidi, ne čuje, niti se upušta u imtićimjn, ulju nanokoin mostu, u nokom vremenu ili nekom pro utoru, nlj« riuAit,iMloligmicJju, /.nini'.io, miftljonjo, broj, poredak, 10 'U>:mera, supstanca, večnost, nije ni tama ni svetlost, nije laž i nije isti-na.Trže me jedan razgovor, pedantan i hladan, između jednog momka sanaočarima ijedne devojke, koja ih, nažalost, nije imala.»To je Fukoovo klatno,« rekao je on. »Prvi eksperiment u podrumu 1851.,potom u Opservatoriji, a zatim pod kupolom Panteona, sa niti dugomšezdesetsedam metara i kuglom od dvadeset osam kilograma. Najzad od1855., evojeovde u manjem formatu kako visi iz one rupe gde se ukrštajurebra svoda.«»I šta radi, klati se i samo to?«»Pokazuje nam rotaciju zemlje. Budući da tačka oslonca ostajenepomična...«»A zašto ostaje nepomična?«»Zato jer tačka... kako da kažem... u svojoj centralnoj tački, pazidobro, svaka tačka koja bi stajala,tačno u sred tačaka koje vidiš, dobro,ona tačka — geometrijska tačka — ti je ne vidiš, nema dimenzije, a onošto nema dimenzije ne može da se kreće ni levo ni desno, ni dole ni gore.Dakle ne rotira. Razumeš? Ako tačka nema dimenzije ne može čak ni okosebe same da se okreće. Štaviše ni ne poseduje sebe samu...«»Čak ni ako se zemlja okreće?«
 
»Zemlja se okreće ali tačka ne. Ako ti se sviđa, tako je, ako ne tvojproblem. U redu?«»Ma njena stvar.«Žalosno. Nad glavom je imala jedino stabilno mesto u kos-mosu, jedinispas od prokletstva j3ajata_rei, a smatrala je daje to Njena stvar, a nenjezina. A zatim, odmah zatim par se udaljio — on, obrazovan na nekompriručniku koji mu je uništio sposobnost da se začudi, ona inertna,neosetljiva za podrhtavanje beskonačnosti, oboje ni ne primetivši usopstvenom sećanju ovaj strašan susret — prvi i poslednji — sa Jednim En-sofom, Neizrecivim. Kako ne pasti na kolena pred samim oltarom izvesnog?Posmatrao sam sa poštovanjem i strahom. U tom trenutku bio sam ubeđen daje Jakopo Belbo bio u pravu. Kada mi je pričao o Klatnu pripisivao samnjegove emocije estetičkom buncanju, tom raku koji se bezobličan, polakonazirao u njegovoj duši, preobražavajući korak po korak, i da on to nijeprimećivao, njegovu igru u stvarnosti. Ali ako je bio u pravu što se tičeKlatna, možda je i sve ostalo bilo istina, Plan, Univerzalna Zavera imožda je bilo dobro što sam došao tamo, pred sam letnji solsticijum.Jakopo Belbo nije bio lud, jednostavno je u igri, pomoću Igre otkrioistinu.A međutim, doživljaj Čudesnog ne može da potraje duže a da se razum nepomuti.Pokušao sam tada da odvojim pogled, idući za krivuljom koja je počev odkapitela polukružno poredanih stubova, klizila mrežom svoda sve dotemenog kamena, ponavljajući tajnu gotskog luka, koji no dtv.i i.' stvarina odsustvu, uzvišenog li licemerja statike, i uverava11Klubove; da guraju na gore rebra svoda, a ovđ pak potiskivana od te-monog kamena, da pričvršćuju stubove za zemlju, a sam luk ostajući,modulim, sve i ništa, posledica i uzrok u isto vreme. Ali bilo mije jasnoda zanemariti Klatno, koje se sa svoda klatilo i diviti se svodu, jttisto Sto i ne piti od izvorske vode, a opijati se izvorom.Hor crkve Sen-Marten-de-Šan postojao je samo zato da bi, na tnmeljuZakona, postojalo Klatno, a ono je postojalo zato stoje postojalo i ovodrugo. Ne beži se od beskonačnosti, rekoh sebi, bežeći ka drugojbeskonačnosti, ne beži se od otkrivanja beskonačnog, zavaravaj ući semogućnošću susreta sa nečim što se razlikuje.rJoš uvek ne mogu da odvojim oči od temenog kamena luka krenuh natraške,korak po korak —jer za kratko vreme od kako sam usno, naučio sam napametput, i velike metalne kornjače koje su promicale pored mene bile sudovoljno uočljive da svoje prisustvo naznači! krajičku moga oka. Odmicaosam duž naosa prema ulaznim vratima i opet, nadamnom su se nadnosile onepreteče praistorijske ptico od oveštalog platna i žice, oni zloćudnivilinski konjici, koje je nuka sakrivena volja postavila da vise satavanice glavnog broda. Doživljavao sam ih kao metafore mudrosti, mnogoznačajnijih i alu-zivnijih nego što se poučni natpis pretvarao da želi dabudu. Let me-zozojskih insekata i reptila, alegorija dugih seoba koje jeKlatno rezimiralo na zemlji, arhonti, perverzne emanacije, evo spuštalisu se prama meni, sa svojim dugim kljunovima arheopteriksa, Bregeovavion, Blerioov, Enoov i Difoov helikopter.To je u stvari ulaz u pariški* Muzej nauke i tehnike, pošto se prođepredvorje iz osamnaestog veka, zakoračujući u staru manastirsku crkvu,uključenu u kasniji kompleks, onako kako je nekad bila u sastavuprvobitnog manastirskog konaka. Ulazi se i prolazi zaslepljen ovomzaverom koja spaja viši univerzum nebeskih šiljatih lukova i htonski svetžderača mineralnih ulja. Po podu se prostire jodna povorka automobilskih

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
Toni Dzartov liked this
Toni Dzartov liked this
Tijana Iloski liked this
Toni Dzartov liked this
oktobar12 liked this
Amina Hrustić liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->