Terminologija hadisa - Sami Deko

Terminologija hadisa - Sami Deko

TERMINOLOGIJA HADISA

Sami Deko

Prijepolje 2012. 2

Terminologija hadisa - Sami Deko

Uvod
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog Od prvih dana islama ulema se bavila definisanjem i podjelom hadisa u cilju njegovog to boljeg shvatanja i njegove bolje upotrebe. Na tu temu su napisana i mnoga djela sa manjim razilaenjima meu njima u definisanju odreenih stvari. Kako bismo poetnicima olakali bavljenje hadisom i hadiskim naukama odluili smo napisati ovu skromnu brouricu molei Allaha, d.., da nam je upie kao sevap i uini je korisnom za sve one koji se bave hadisom. U pisanju ove broure najvie smo koristili djela El Idah fi ulumil hadisi vel istilah prof. dr. Mustafe Seid El Hanna i dr. Bedi Es Sejjid El Lehhama, Nuzhetun nezari fi tevdihi nuhbetil fikri fi mustalehi ehlil eseri Hafiza Ibn Hader El Askalanija, kao i djelo Kavaidu fi ulumil hadis Zafer Ahmed El Usmani Et Tehanevija, Allah, d.., ih sve obilato nagradio.

Terminologija hadisa - Sami Deko

Razvoj hadiske nauke

Hadis kao rije, djelo, preutno odobravanje i psihofiziki opis Poslanika a.s., na svom putu do nas proao je kroz nekoliko faza koje su pomogle njegovom ienju od primjesa. Prva faza: Pamenje Ovo je prva faza kroz koju je hadis proao i potrajala je od vremena Poslanika a.s., perioda hilafeta prve etvorice halifa pa sve do poetka Emevijske dinastije. Razlozi uvanja hadisa Boijeg Poslanika, a.s., na ovaj nain uglavnom se mogu svesti na sljedee: - Arapski ummet u kojem se Muhammed, a.s., rodio bio je nepismen, nisu znali itanje i pisanje, osim jedan mali broj njih. Allah, Uzvieni, ih je opisao tim svojstvom i rekao: On je onaj koji je nepismenima poslao Poslanika od njih.1 Sa druge strane, ovaj ummet bio je primjer inteligencije i jaine pamenja a dokaz tome bilo je njihovo pamenje rodoslova, historije, praznika i poezije sa izuzetnom preciznou. - Nedostatak sredstava pisanja i sposobnih pisara. Zbog nepostojanja papira za pisanje je koriteno ploasto kamenje, palmino lie, utavljena koa i sl. - Njihova briga za ouvanjem Kur'ana i ulaganje svih sredstava u zapisivanje Allahove rijei.

El Dumua, 20.

Terminologija hadisa - Sami Deko

- Poslanikove zabrane pisanja bilo ega mimo Kur'ana iz straha da se ne pomijea sa Kur'anom. Od Poslanika, a.s., se prenosi da je rekao: Nemojte pisati od mene, ko je napisao neto mimo Kur'ana neka to izbrie!2 Meutim, i pored opte zabrane, Poslasnik, a.s., bi nekada pojedincima i dozvoljavao pisanje hadisa pa se tako prenosi da je dozvolio pisanje hadisa Abdullah b. Amr b. El Asu od koga se prenosi da je rekao: Zapisivao sam sve to sam uo od Poslanika, a.s., pa su mi iz plemena Kurej to poeli zabranjivati govorei: Zar zapisuje sve to uje od Poslanika, a.s., a on je ovjek, govori kada je ljut i kada je zadovoljan? pa sam prestao sa pisanjem te spomenuo to Poslaniku a.s., pa mi je on pokazao svojim prstima na usta i rekao: Pii, tako mi onoga u ijoj je vlasti moja dua iz njih ne izlazi osim istina.3 Druga faza: Zapisivanje Ovo je period poetka zapisivanja sunneta Poslanika, a.s., kako bi se on zatitio od zaborava i podvala. Prva osoba koja je naredila zapisivanje hadisa bila je halifa Omer b. AbdulAziz ( umro 101.H.g.) koji je napisao svom namjesniku Medine Ebu Bekr b. Muhammed b. Amr b. Hazmu ( umro 120.H.g.): Pogledaj ta je hadis od Poslanika i zapii ga, ja se plaim gubitka znanja i nestajanja uleme. I nemoj prihvatati osim hadis Poslanika, a.s.4 isto tako je napisao i svojim ostalim namjesnicima kako to spominje Hafiz Ibn Hader u Fethul Bariju ( 1/195). Namjesnici i uenjaci su posluali ovu naredbu pa su ljudi poeli zapisivati hadis. Meu zapisivaima najpoznatiji su bili Imam Muhammed b. Muslim b. ihab Ez Zuhri ( umro 124.H.g.) uenjak Hidaza i ama, Ebu Bekr b. Hazm i dr. Smrt je,

2
3

Muslim, Knjiga o Zuhdu, poglavlje: O potvrdi hadisa, br. 3004 Ebu Davud, Knjiga o znanju, Poglavlje o pisarima znanja, br. 3646 4 Takjidul Ilmi, Hatib El Bagdadi, 105.

Terminologija hadisa - Sami Deko

naalost, pretkla Omer b. Abdulaziza pa on nije uspio vidjeti plodove svoje ideje. Jo i ranije, prije njega, ova ideja javljala se kod Omera, r.a., s tim to je on nakon promiljanja i konsultovanja odustao od njene realizacije plaei se da ljudi ne zaborave Allahovu knjigu. O tome nam govori Hafiz Sujuti pa kae: Od Ez Zuhrija se prenosi da je rekao: Obavijestio me Urve b. Zubejr i rekao: Omer, r.a. je eleo da zapie sunnet pa se posavjetovao sa ashabima Poslanika, a.s., pa mu je veina to preporuila. Zatim je ostao mjesec dana traei uputu od Allaha sve dok jednog jutra nije osvanuo a Allah mu dao vrstu odluku pa je rekao: Ja sam vam spomenuo zapisivanje sunneta a zatim sam se sjetio da su ljudi od sljedbenika knjige koji su bili prije vas zapisali pored Allahove knjige i druge knjige pa su se oslonili na njih a zapostavili Boiju rije. Ja tako mi Allaha neu mijeati Allahovu objavu ni sa ime. Pa je ostavio ideju zapisivanja sunneta.5 Nakon Omer b. Abdulaziza i halife abasijske dinastije zabavile su se akcijom zapisivanja sunneta te je tako na primjer halifa Ebu Da'fer El Mensur zatraio od Imama Malika da mu zapie knjigu hadisa pa je Imam Malik napisao Muvettu. Ovaj period odlikuje se i po tome to su pored predaja od Poslanika, a.s., sakupljane i zapisivane i predaje od ashaba, r.a., fetve tabi'ina i dr. Najpoznatije zbirke hadisa iz ovog perioda, pored Muvette Imama Malika su i Musannef od Ibn Ebi ejbe i El Musannef Ebu Bekr Abdurrezzak b. Hemmam b. Nafi' El Humejri Es San'ani.
5

Tenvirul Havaliki alel Muvettail Imami Malik, Delaluddin Es Sujuti, 1/5

Terminologija hadisa - Sami Deko

Trea faza: Izdvajanje hadisa Boijeg Poslanika U ovom periodu hafizi hadisa su poeli zapisivati hadis Poslnaika, a.s, odvajajui ga od svega to je bilo pomijeano sa njim od govora ashaba i fetvi tabi'ina. Ova faza deavala se u periodu treeg i etvrtog hidretskog vijeka. U ovom periodu je bilo pojaano pisanje hadiskih zbirki u obliku musneda a najpoznatiji musnedi iz ovog perioda su Musned Imama Ahmed b. Hanbela, Musned Imama Ebu Davud Et Tajalisija ( umro 203.H.g.), Musned Ibn Rahivejha i dr. Pored musneda,ovo je period pojave est velikih opte prihvaenih hadiskih zbirki a to su: Sahih Buharije, Sahih Muslima, Sunen Ebu Davuda, El Dami' od Tirmizija, Sunen Nesaija i Sunen Ibn Made. etvrta faza: Klasifikacija Ovaj period zapoeo je krajem etvrtog vijeka i traje do dananjih dana. U ovom periodu su uenjaci izdvajali hadise shodno razliitim oblicima slaganja meu njima. Od knjiga iz ovog perioda su knjiga Dami'ul Usul Ebul Se'adat El Mubarek b. Muhammed b. El Esir El Dezeri ( umro 606.H.g.) koji je sastavio est najpoznatijih knjiga u jednu veliku. Od, takoe znaajnih i poznatih knjiga ovog perioda su i knjiga Tuhfetul Eraf fi Ma'rifetil Atraf Hafiza Ebul Haddad El Mizzija kao i knjiga Medme'u Zevaid od imama El Hejsemija.

Terminologija hadisa - Sami Deko

Mjesto hadisa u islamu

Poznato je kod veine muslimana da je sunnet drugi izvor islamskog prava i da je on objanjenje Kur'ana kako to Allah, d.., spominje: A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono to im se objavljuje, i da bi oni razmislili. ( An Nahl, 44.) On je, isto kao i Kur'an objava od Allaha, d.., sa tom razlikom da je Kur'an objava po ideji i rijei a sunnet objava po ideji. Uzvieni kae: On ne govori po hiru svome to je samo Objava koja mu se obznanjuje. ( An Nadm, 3-4. ) Ja slijedim samo ono to mi se objavljuje. ( Junus, 15.) Tebi Allah objavljuje Knjigu i mudrost[1] i ui te onome to nisi znao; velika je Allahova blagodat prema tebi! ( An Nisa, 113.) Odnos Sunneta i Kur'ana mi moemo svesti na sljedee: Sunnet koji dolazi kao potvrda onoga to je dolo u Kur'anu Primjer toga je hadis od Ibn Omera da je Poslanik, a.s., rekao: Islam je izgraen na pet stvari: Svjedoenju da nema drugog Boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, hadd i post mjeseca ramazana.[2]

Terminologija hadisa - Sami Deko

Ovim hadisom se potvruje svaki ajet u Kur'anu koji ukazuje na obaveznost ovih ruknova. Sunnet koji dolazi kao pojanjenje nejasnoa u Kur'anu, saetak njegove uoptenosti Primjer za ovo su objanjenja naina obavljanja namaza, vremena njihovog obavljanja, vrste imetka na koji se daje zekat, visina zekata i sl. Sunnet koji utvruje propis o kojem Kur'an ne govori Primjer ovoga su hadisi o zabrani po mlijeku svega oboga to je zabranjeno po krvi, hadisi o pravu komije da prvi da ponudu za kupovinu i sl. Dokazi utemeljenosti sunneta kao drugog izvora erijata: Dokaze o utemeljenosti sunneta kao drugog izvora erijata nalazimo u prvom izvoru Kur'anu i to kroz nekoliko vrsta ajeta: Ajeti koji nareuju vjerovanje u Poslanika: O vjernici, vjerujte u Allaha, i Poslanika Njegova, i u Knjigu koju On Svome Poslaniku objavljuje, i u Knjigu koju je objavio prije. A onaj ko ne bude vjerovao u Allaha, i u meleke Njegove, i u knjige Njegove, i u poslanike Njegove, i u onaj svijet daleko je zalutao. ( An Nisa, 136.) Pravi vjernici su samo oni koji u Allaha i Njegova Poslanika vjeruju, a koji se, kad su s njim na kakvom odgovornom sastanku, ne udaljuju dok od njega doputenje ne dobiju. Oni koji od tebe trae doputenje, u Allaha i Poslanika Njegova, doista, vjeruju. I kad oni zatrae doputenje od tebe zbog kakva posla svoga, 9

Terminologija hadisa - Sami Deko

dopusti kome hoe od njih, i zamoli Allaha da im oprosti jer Allah prata i On je milostiv. ( An Nur, 62.) Ajeti koji nareuju pokornost Poslaniku uporedo sa pokornou Allahu: Reci: "Pokoravajte se Allahu i Poslaniku!" A ako oni glave okrenu pa, Allah, zaista, ne voli nevjernike. ( Ali Imran, 32.) Reci: "Pokoravajte se Allahu i Poslaniku!" A ako ne htjednete, on je duan da radi ono to se njemu nareuje, a vi ste duni da radite ono to se vama nareuje, pa ako mu budete posluni, bit ete na pravom putu; - a Poslanik je jedino duan da jasno obznani. ( An Nur, 54.) Ajeti u kojima se nareuje pokoravanje Poslaniku, a.s.: I tako Mi Gospodara tvoga, oni nee biti vjernici dok za sudiju u sporovima meusobnim tebe ne prihvate i da onda zbog presude tvoje u duama svojim nimalo tegobe ne osjete i dok se sasvim ne pokore. ( An Nisa, 65.) Vi u Allahovom poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milosti i nagradi na onom svijetu, i koji esto Allaha spominje. (Al Ahzab, 21.)

10

Terminologija hadisa - Sami Deko

Definicija hadiske nauke i podjela

Hadiska nauka je nauka kojom se spoznaje stanje puta predaje i same predaje sa stanovita njenog prihvatanja ili odbacivanja, pravila njenog prenoenja i naina njenog ispravnog razumijevanja. Ona se dijeli na dva dijela: Ilmu Rivajetil hadis: To je ogranak hadiske nauke koji se bavi prouavanjem naina na koji je odreena predaja povezana sa Poslanikom, a.s., kroz prouavanje stanja njenih prenosilaca, njihove bogobojaznosti i preciznosti i sl. Ilmu Dirajetil hadis: To je ogranak hadiske nauke koji se bavi hadisima Boijeg Poslanika u smislu njihovih znaenja pojanjavajui ih kroz retoriku arapskog jezika, pravila erijata i stanja u kojima su izreeni.

11

Terminologija hadisa - Sami Deko

Osnovna hadiska terminologija

Hadis: To je sve ono to je pripisano Boijem Poslaniku, a.s., od govora, djela, preutnih odobravanja i psihofizikih osobina kao i ono to je pripisano ashabima i tabi'inima. Neki hadiski strunjaci termine hadis, sunnet, haber i eser poistovjeuju ali odabranije miljenje je da svaki od ovih termina ima posebno znaenje pa je tako: Sunnet: ono to je pripisano Poslaniku, a.s., Haber: ono to je pripisano nekome drugom mimo Boijeg Poslanika, a.s. Eser: ono to je pripisano nekome od ashaba. Sened: To je put koji nas dovodi do metna tj. to je lanac prenosilaca kojim nam je metn prenijet. Metn: To je zavretak seneda koji se manifestuje u tekstu hadisa koji upuuje na neko znaenje, tj. to je ono to se prenosi. Ravija i musnid: To je onaj koji prenosi predaju. Isnad: To je prenoenje predaje lancem prenosilaca do njenog izvora. Muhaddis: To je osoba koja se bavi prouavanjem hadisa kroz rivajet i dirajet i poznaje veliki broj hadsa i prenosilaca i njihov stepen pouzdanosti. Hafiz: To je osoba ije je poznavanje rivajeta i dirajeta hadisa vee od onoga to ne poznaje. 12

Terminologija hadisa - Sami Deko

Hudde: To je onaj koji poznaje sve hadise ali mu ponekad, rijetko, naidje neki hadis i neka stvar koja mu je nepoznata. Hakim: To je onaj koji ovlada hadisom u potpunosti kroz rivajet i dirajet. Emirul Mu'minin u hadisu: To je osoba koja poznaje apsolutno sve hadise, njihova znacenja, rivajet i dirajet i postala je poznata po tome. Rijetki su ljudi koji su dostigli ovaj stepen u hadisu. Od takvih su: - u'be b. El Haddad b. Verd Ebu Bistam el Itki ( umro 170.H.g.) - Sufjan b. Seid b. Mesruk Es Sevri El Kufi ( umro 161.h.g.) - Sufjan b. Ujejne b. Mejmun El Hilali El Mekki ( umro 198.H.g.) - Abdullah b. Mubarek b. Vadih El Mervezi ( umro 182.H.g.) - Muhammed b. Ismail el Buhari ( umro 256.H.g.) - Muslim b. El Haddad En Nejsaburi ( umro 261.H.g.) - Ali b. Omer b. Ahmed Ebul Hasen Ed Darekutni ( umro 583.H.g.) - Ibn Hader El Askalani ( umro 852.H.g.) - Delaluddin Es Sujuti ( umro 911.h.g.)

13

Terminologija hadisa - Sami Deko

Podjela hadisa na osnovu broja prenosilaca

Mnogo je kriterijuma na osnovu kojih je hadis podijeljen na razliite vrste. Jedan od kriterijuma je i broj prenosilaca hadisa. Prema broju prenosilaca odreene predaje hadis se dijeli na: - Mutevatir - Ahad

Mutevatir:
Mutevatir predaja je predaja koju prenosi velika skupina prenosilaca u svakoj generaciji, obino je nemogue da se takva skupina dogovori na lai ili zaboravi, i njihov oslonac u prenoenju je ulo. Na osnovu definicije moemo rei da su osnovni uslovi mutevatir hadisa: - Da u svakoj generaciji bude veliki broj prenosilaca. Ulema se razila po pitanju broja prenosilaca koji hadis uzdiu na stepen mutevatira i taj broj varira od etiri pa ak do tri stotine prenosilaca. Ispravno po ovom pitanju je miljenje Hafiza Ibn Hader el Askalanija koji smatra da je ispravno miljenje da broj nije ogranien ve se rauna svaki broj koji daje sigurnost bez sumnje. - Nemogunost dogovora ravija nemogunost lai bez dogovora. na lai kao i

14

Terminologija hadisa - Sami Deko

- Konstantnost mutevatir broja prenosilaca od poetka do kraja seneda. - Da oslonac u predaji bude ulo tj. gledanje ili sluanje.

Mutevatir se dijeli na dvije vrste: - Mutevatir lafzijj: A to je mutevatir po izrazu tj. predaja ciji tekst je od strane svakog od prenosilaca prenijet u istoj formi. Primjer ovakvog mutevatira je hadis: Ko na mene namjerno slae neka pripremi sebi mjesto u vatri. - Mutevatir ma'nevijj: A to je mutevatir po znaenju tj. predaja ije je znaenje mutevatir a fraze koje su prenosioci koristili su razliite. Primjer za ovu vrstu mutevatira su hadisi o podizanju ruku prilikom uenja dove.

Ahad:
To je svaka predaja koja nije dostigla stepen mutevatira. Dijeli se na: - Mehur - Aziz - Ferd - Garib

Mehur: To je predaja koju prenose trojica ili vie u jednoj generaciji ali ne dostie stepen mutevatira.

15

Terminologija hadisa - Sami Deko

Nazvan je ovim imenom zbog njegove rasprostranjenosti. Kod erijatskih pravnika ova vrsta hadisa se naziva i mustefid. U zavisnosti od ispunjavanja ili neispunjavanja uslova ispravnosti mehur moe biti sahih, hasen i daif. Aziz: To je predaja u ijem se lancu prenosilaca u jednog generaciji nalaze samo dvojica prenosilaca. Ferd: To je hadis ijim se rivajetom osamio jedan ravija na neki od naina osamljivanja. Ferd se dijeli na dvije vrste: - El Ferdu - l - Mutlak: To je hadis u ijem se rivajetu osamio jedan ravija od svih prenosilaca iy generacije ashaba pa ga niko osim njega od njih ne prenosi. - El Ferdu - n- Nisbijj: To je hadis kod koga je osamljivanje dolo u odnosu na odreenu stranu. Ova vrsta Ferda se dijeli na etiri podvrste: Osamljivanje osobe od osobe Osamljivanje stanovnika jednog mjesta od osobe Osamljivanje osobe od stanovnika jednog mjesta Osamljivanje stanovnika jednog mjesta od stanovnika jednog mjesta Garib: To je hadis ijim rivajetom se osamio jedan prenosilac u kojem god mjestu u senedu dolo to osamljivanje. Dijeli se na: - Garib po metnu i senedu: To je hadis iji metn se zna samo putem jednog prenosioca. ( Ovo je isto to i El Ferdul Mutlak) - Garib po senedu: To je hadis iji se metn zna brojnim putevima od vie ashaba a zatim se u rivajetu od jednog ashaba osamio jedan prenosilac. 16

Terminologija hadisa - Sami Deko

Podjela hadisa prema stepenu pouzdanosti

Prema stepenu pouzdanosti i preciznosti njegovih prenosilaca hadis se dijeli na: -Sahih -Hasen -Daif

Sahih
To je hadis iji je sened spojen pravednim i preciznim prenosiocima od istih takvih, od poetka do kraja seneda, i nema u sebi odstupanja niti manjkavosti. Dakle, sahih hadis je hadis: spojenog seneda - a to znai da je svaki ravija preuzeo taj hadis na neki od ispravnih naina preuzimanja od svog ejha; iji su prenosioci pravedni - a to znai da su punoljetni muslimani, razumni i isti od velikih grijeha i ustrajnosti na malim; precizni - to znai da uva ono to je primio od vremena primanja pa do vremena prenoenja a uvanje moe biti pamenjem napamet i zapisivanjem i uvanjem te knjige od mijenjanja; nema u sebi odstupanja ( az ) a odstupanje je da ispravan prenosilac prenosi neto to se suprotstavlja onome to je prenio ispravniji prenosilac od njega ili vei broj prenosilaca; niti manjkavosti ( 'illeh ) manjkavost je skrivena mahana u hadisu koju primjeuju samo vrhunski experti. 17

Terminologija hadisa - Sami Deko

S obzirom na razliite stepene pouzdanosti i preciznosti ravija nisu svi sahih hadisi na istom stepenu. Ulema je od davnina prouavala koji je to najbolji sened u hadisu pa tako: Ahmed b. Hanbel kae: Ez Zuhri od Salima a on od Ibn Omera Jahja b. Me'in kae: El A'me od Ibrahim En Nehaija od Alkame od Ibn Mes'uda Buhari kae: Malik od Nafi'a od Ibn Omera

Podjela Sahih hadisa:

Sahih hadis se dijeli na dvije vrste: - Sahih li zatihi a to je hadis koji obuhvata sve uslove navedene u definiciji sahih hadisa. - Sahih li gajrihi a to je hadis kome nedostaje jedan od uslova sahiha, kao npr. da neki od ravija ne bude potpuno precizan, ali je isti hadis prenesen i drugim putem pa ga taj drugi put podupire.

Izvori Sahih hadisa:

Mnogi muhaddisi biljeili su sahih hadise u svojim zbirkama a najpoznatije zbirke koje sadre sahih hadise su: - El Dami'us Sahihil musnidil muhtesari min umuri Resulillahi ve sunenihi ve ejjamihi od Imama Muhammed b. Ismail El Du'fi El Buharija ( 194.-256.H.g. ) - Sahihu Muslim Imama Muslim b El Haddada En Nejsaburi El Kuejrija ( 204.-261. ) 18

Terminologija hadisa - Sami Deko

- El Mustedrek 'ala Sahihajn Imama Ebu Abdullah Muhammed b. Abdullah El Hakim En Nejsaburija ( umro 405.H.g. ) - Sahihu Ibn Huzejme Imama Muhammed b. Ishak b. Huzejme En Nejsaburija ( 311.H.g. ) - Sahihu Ibn Hiban Imama Hafiza Ebu Hatim Muhammed b. Hiban Et Temimi El Bustija ( 354.H.g. ) - El Muhtara Imama Ed Dijauddin Muhammed b. Abdulvahid El Makdisi Ed Dimekija ( 643.H.g. )

Hasen
Hasen hadis je hadis seneda spojenog pravednim manje preciznim ravijama od poetka do kraja a u sebi nema odstupanja niti manjkavosti. Hasen hadis je, dakle, hadis ije su ravije poznate po iskrenosti i povjerljivosti ali ne dostie stepen sahiha jer su njegovi ravije slabijeg pamenja i slabije preciznosti od ravija sahiha a uz to je ist od skrivenih mahana i odstupanja. Primjer hasen hadisa je hadis kojeg biljei Imam Ahmed u Musnedu: Priali su nam Junus i Ebu Seleme El Huzai, rekli su: Priao nam je Lejs od Jezid b. El Hada od Amr b. uajba od njegovog baba od njegovog deda da je on uo Boijeg Poslanika, a.s., da kae: Hoete li da vas obavijestim o meni najdraima i najbliima na Sudnjem Danu? Pa su ljudi zautali pa on to ponovi dva ili tri puta, te rekoe: Da, o Boiji Poslanie. Oni koji su najljepeg ponaanja odgovori Poslanik, a.s.[1] 19

Terminologija hadisa - Sami Deko

Podjela Hasen hadisa:

Hasen hadis se dijeli na dvije vrste: - Hasen li zatihi a to je hadis koji ispunjava uslove hasena navedene u definiciji - Hasen li gajrihi a to je hadis koji je u osnovi daif ali ne zbog grijeenja ili optube za la ve zbog slabijeg pamenja, koji je poduprijet drugim senedom ili hadisom istog znaenja

Izvori hasen hadisa:

Najvei izvori hasen hadisa su: - El Dami' Imama Muhammed b. Isa b. Sevre Ebu Isa Et Tirmizija ( 279.H.g. ) - Es Sunen Imama Ebu Davud Sulejman b. El E'as El Ezdi Es Sidistanija ( 275.h.g. ) - Es Sunen Imama Ahmed b. u'ajb b. Ali Ebu Abdurrahman En Nesaija ( 303.H.g. ) - Sunenul Mustafa Imama Muhammed b. Jezid b. Abdullah ibn Made El Kazvinija ( 273.H.g. ) - El Musned Imama Ahmed b. Muhammed b. Hanbela ( 241.H.g. )

20

Terminologija hadisa - Sami Deko

Daif
Daif hadis je hadis koji ne ispunjava uslove prihvatanja Uslovi prihvatanja hadisa, kao to smo naveli u poglavljima o sahihu i hasenu su: - Spojenost seneda - Pravednost prenosilaca - Preciznost prenosilaca - Podupiranje hadisa drugim rivajetima ako je steepen preciznosti ili pravednosti manji - Nepostojanje odstupanja u njemu - Nepostojanje manjkavosti Prema svojstvu koje nedostaje ili prema broju svojstava koja mu nedostaju daif hadis se dijeli na mnogo vrsta. Kod Ibn Salaha taj broj dostie 42 vriste, kod Ibn Hibana 49, a ejh Muhammed Es Semahi je naveo ak 510 vrsta daif hadisa. Ovakve prevelike podjele su, meutim, zamaranje iza kojeg nema nikakve koristi.

Rad po daif hadisu:

Ulema se razila po pitanju rada po daif hadisu na tri miljenja: Ne radi se po daif hadisu bez obzira na steepen njegove slabosti. Ovo je miljenje Jahja b. Meina, Ibnul Arebija, Ibn Hazma i dr. Radi se po daif hadisu ako steepen njegove slabosti nije veliki i u dotinom pitanju nema drugih hadisa osim njega. Ovo je miljenje Ahmed b. Hanbela, Ebu Davuda, Ebu Hanife i Malika, r.a. Radi se po daifu u dobroinstvu, pohvalama, podsticajima i upozorenjima a ne radi se po njemu u halalu i haramu niti u akaidu. Ovo je miljenje 21

Terminologija hadisa - Sami Deko

veine. Pristalice ovog miljenja su meutim postavili uslove rada po daifu: * da slabost ne bude velika, pa se time ograuju od predaja u kojima su se osamili laovi ili oni koji su optueni ili oni koji puno grijee * Da potpada pod opte osnove pa se time ograuju od novena bez osnove * Da se kod rada po njemu ne vjeruje u njegovu ispravnost kako se Poslaniku, a.s., ne bi pripisalo neto to on nije rekao ili radio.

Muttesil
To je hadis iji je sened spojen od poetka do kraja. Svaki od ravija je preuzeo hadis od svoga prethodnika na neki od ispravnih naina preuzimanja i tako je sve do kraja seneda a taj kraj moe biti Poslanik, a.s., ashab, r.a., ili tabiin s tim to ako je sened spojen do tabiina neka ulema ga ne naziva uopteno muttesilom ve ga ograniava pa kae npr.: Ovaj hadis je muttesil do Seid b. El Musejjeba.

Merfu
To je ono to je pripisano Poslaniku, a.s., od rijei, djela, preutnih odobravanja i osobina bez obzira bilo spojenog ili prekinutog seneda.

22

Terminologija hadisa - Sami Deko

Musned
To je hadis spojenog seneda pripisan Poslaniku, a.s. Drugim rijeima to je muttesil merfu.

Veza izmeu musneda i muttesila

Musned i muttesil su slini u tome da se kod obje vrste hadisa uslovljava da su ravije preuzele hadis od svog prethodnika na neki od ispravnih naina preuzimanja i da je taj sened spojen od poetka do kraja. A razlikuju se po tome to se kod musneda uslovljava da se predaja pripie Poslaniku, a.s., dok kod muttesila to nije uslov.

Veza izmeu merfua i musneda

Slini su po tome to oba uslovljavaju pripisivanje Poslaniku, a.s., a razlikuju se po tome to se kod musneda uslovljava spojenost seneda a kod merfua ne.

Veza izmeu merfua i muttesila

Merfu i muttesil se slau u musnedu a merfu se razlikuje od muttesila u munkatiu, murselu i mudalu dok se muttesil razlikuje od merfua u hadisima koji se pripisuju ashabu ili tabiinu ako su spojenog seneda.

23

Terminologija hadisa - Sami Deko

Mevkuf
To je ono to se prenosi od ashaba od njihovih govora,djela i preutnih odobravanja bez obzira bilo spojenog ili prekinutog seneda.

Maktu'
To je ono to se pripisuje tabi'inu od rijei i djela bez obzira bilo spojenog ili prekinutog seneda.

Hadisi kudsijj
To je hadis koji prenosi Poslanik, a.s., od Allaha, d.. Naziva se jo i hadis rabbanijj Razlika izmeu hadisi kudsijja i Kur'ana: - Kur'an je objava od Allaha, d., i po rijei i po znaenju dok je hadisi kudsijj od Allaha, d.., samo po znaenju dok izraz bira Poslanik, a.s. - Kur'an je mu'diza a hadisi kudsijj nije - Kur'an se ui u namazu a hadisi kudsijj ne - Kur'an je do nas doao mutevatir predajom a hadisi kudsijj nije Dodatak: Ako ashab kae: Govorili smo... ili Radili smo... i spomene da je to bilo u vrijeme Poslanika, a.s., onda se to smatra merfu'om po miljenju svih, a ako ne spomene onda postoje dva miljenja: Jedno je, a to je miljenje veine na elu sa El Hakimom, En Nevevijem, El Irakijem, Ibn Haderom i Es Sujutijem da se ubraja u merfu' 24

Terminologija hadisa - Sami Deko

A drugo je da je to od mevkufa i taj stav zastupaju Ibnus Salah i Hatib El Bagdadi.

Munkati'
To je hadis u ijem senedu nakon ashaba nedostaje jedan prenosilac na jednom ili na vie mjesta.

Mu'dal
To je hadis u ijem senedu nedostaju dvojica prenosilaca ili vie zaredom u kojem se god mjestu u senedu taj prekid nalazio.

Mu'allek
To je hadis u ijem senedu na poetku nedostaje jedan prenosilac ili vie njih za redom pa makar nedostajao i itav sened.

Mudelles
To je hadis koji prenosi neko ko je poznat po tedlisu ( dvosmislenosti ) i u njemu postoji sumnja u prekinutost ili obmanu u imenu ravije. Postoje dvije vrste tedlisa:

1.) Tedlis isnada:

25

Terminologija hadisa - Sami Deko

A to je da ravija prenosi od ravije kojeg je sreo i od kojeg je sluao hadise ono to nije uo od njega na nain da se pomisli da ga je on uo od njega. Ova vrsta tedlisa ima svoje podvrste a to su: - Tedlisul kat'i ( tedlis prekida ): A to je da prenosi od onoga od koga je sluao ono to od njega nije uo bez spominjanja izraza prenoenja. - Tedlisul 'atfi ( tedlis vezanja ): A to je da se izjasni da je uo neto od nekog njegovog ejha i da njemu doda nekoga od koga nije uo. - Tedlisut tesvijeti ( tedlis spajanja ): A to je da prenosi hadis putem u kome izmeu dvojice pouzdanih koji su se sreli stoji nepouzdani pa ispusti nepouzdanog i prenosi ga od pouzdanih Ova vrsta tedlisa smatra se pokuenom kod hadiske uleme osim u sluaju da se tim tedlisom ispituje uenik. u'be je govorio: Tedlis je brat lai. 2.) Tedlis ejhova: A to je da svog ejha nazove nadimkom po kojem nije poznat kako bi prikrio njegovo stanje. Tedlis se ne smatra laganjem niti utie na pravednost ravije ali se od osobe koja ga ini trai da se izjasni da li je tu predaju ula od onoga od koga prenosi.

Murselul Hafijj
To je da ravija prenosi od ravije sa kojim je ivio u istom vremenu ali se sa njim nije sreo ili se sreo ali nije sluao od njega. 26

Terminologija hadisa - Sami Deko

Nain spoznaje murselul hafijja: 1.) Da se spozna da se ravija i onaj od koga se prenosi nisu sreli iako su ivjeli u istom vremenu a to biva poznavanjem biografija ili tekstom nekog od velikana. Primjer za to su hadisi koji se prenose od Hasan El Basrija od Ebu Hurejre. Njih dvojica su ivjeli u isto vrijeme ali se nisu sreli, kada je Ebu Hurejre doao u Basru Hasan je bio u Medini. 2.) Da se spozna da ravija nije sluao od onoga od koga prenosi njegovim linim priznanjem ili potvrdom nekoga od uenjaka. Primjer za to je hadis kojeg biljei Tirmizi od Ebu Ubejde b. Abdullah b. Mes'uda od njegovog oca Abdullah b. Mes'uda: Priali su nam Hennad i Kutejba, rekli su: Priao nam je Veki' od Israila od Ebu Ishaka od Ebu Ubejde od Ibn Mes'uda: Poslanik, a.s., je izaao da obavi nudu pa je rekao: Nai mi tri kamena. Pa sam mu naao dva kamena i sasuenu balegu, pa je uzeo dva kamena a bacio balegu i rekao: Ona je prljava. Tirmizi kae: Ebu Ubejde nije sluao od njegovog oca. Ebu Ubejde je sam to i priznao. Od Amr b. Murre: Pitao sam Ebu Ubejdu da li se sjea neega od Abdullah b. Mes'uda pa je rekao: Ne! 3.) Da ravija spomene hadis od ovjeka a zatim u drugom rivajetu kae: Obavijeten sam od njega.

27

Terminologija hadisa - Sami Deko

az
To je hadis koji prenosi pouzdan prenosilac ali se on suprotstavlja onome to prenosi pouzdaniji od njega u pamenju, preciznosti ili broju. Suprotno od aza je mahfuz a to je hadis koji prenosi pouzdan prenosilac a kome se suprostavlja ono to se prenosi od nekog manje pouzdanog. Vrste aza: - az u senedu: A to je da se pouzdan suprotstavi u isnadu pouzdanijim od njega. Primjer za to je: Sufjan b. Ujejne Amr b. Dinar Avsedeh Ibn Abbas : Da je ovjek umro u vrijeme Poslanika, a.s., i nije ostavio nasljednika osim roba koga je oslobodio pa mu je Poslanik, a.s., dao njegovo nasljedstvo. Ibn Durejd Amr b. Dinar Avsedeh Ibn Abbas: Da je ovjek umro u vrijeme Poslanika... Sufjan b. Ujejne i Ibn Durejd se slau u prenoenju ovog hadisa kao muttessil merfu'a Ali se njima suprotstavlja Hammad b. Zejd, koji je takoe pouzdan, koji ovaj hadis prenosi kao mursel: Hammad b. Zejd Amr b. Dinar Avsedeh: Da je ovjek umro u vrijeme Poslanika, a.s.... - az u metnu: A to je da se pouzdan prenosilac u metnu suprotstavi pouzdanijim od njega. Primjer za to je: Od Mugire b. u'be: Da je Poslanik, a.s., uzeo abdest i potrao po mestvama. Ovaj hadis se sa ovim metnom prenosi i preko: Abbad b. Zijad Urve b. Mugire Mugire b. u'be Ismail b. Muhammed b. Sa'd Hamza b. Mugire Mugire Ma'mer Ibn ihab Ez Zuhri Mugire Reda b. Hajve Ruvvad Mugire Sa svima njima se raziao Abdurrahman b. Servan kada je ovaj hadis prenio preko Huzejl b. urahbila od Mugire: 28

Terminologija hadisa - Sami Deko

Da je Poslanik, a.s., uinio mesh po arapama i papuama.

Munker
To je hadis koji prenosi nepouzdan prenosilac a koji se suprotstavlja onome to prenose pouzdani. Nasuprot munkera stoji ma'ruf a to je hadis koji prenosi pouzdan prenosilac a kome se suprotstavlja neki koji prenosi nepouzdan. Ukoliko u knjigama hadisa naiemo na frazu prenosi munkere onda to nije manjkavost prenosioca jer se radi o malom broju munkera a kada se za nekoga kae da je munkerul hadis munker u hadisu onda je to manjkavost za tog prenosioca i znai da on prenosi mnogo munkera te se stoga njegovi hadisi odbacuju.

Mudtarib
To je hadis koji se prenosi razliitim putevima istog pouzdanog stepena na razliit nain a nemogue je prevagivanje meu njima. Na osnovu ove definicije uslovi mudtariba su: - Da su razliite verzije na istom stepenu tako da se ne moe prevagnuti jedna u odnosu na druge jer ako bi se prevagnula jedna onda bi ona bila mahfuz a ona koja je prevagnuta az. - Da je nemogue spajanje tih verzija Mudtarib se dijeli na: - Mudtarib u senedu - Mudtarib u metnu 29

Terminologija hadisa - Sami Deko

Propis mudtarib hadisa je da je to daif hadis zbog nepreciznosti njegovih ravija ali se nekad moe desiti i da se mudtarib hadis ocijeni kao sahih u sluaju da se radi o razilaenju oko imena jednog ili vie ravija koji su pouzdani.

Mu'all ili Mu'allel

To je hadis ija spoljanjost ukazuje na ispravnost ali u sebi sadri neku skrivenu mahanu.

Mevdu'
To je izmiljen hadis pripisan Poslaniku, a.s. Ljudi su izmiljali hadise iz razliitih povoda: - Neki su eleli da podvale islamu kako bi iskrivili ispravnu vjeru - Neki su izmiljali hadise da bi dali prednost nekom miljenju ili nekom pravcu - Neki su izmiljali hadise zbog oholosti od prihvatanja istine nakon to su bili pobijeeni u raspravi. - Da bi zaradili priajui ljudima zanimljive prie koje su pripisivali Poslaniku, a.s. - Da bi se dodvorili sultanima i upraviteljima - Da bi podsticali ili upozoravali La na Boijeg Poslanika, a.s., smatra se jednim od najveih grijeha. Poslanik, a.s., je rekao: Ko na mene namjerno slae neka pripremi sebi mjesto u vatri. Mevdu' hadise nije dozvoljeno navoditi osim ukoliko se navode da bi se ukazalo na njihovu izmiljenost. 30

Terminologija hadisa - Sami Deko

Mudred
To je hadis kome je pridodato neto to nije od njega na nain da se pomisli da je od njega. To dodavanje se dijeli na dvije vrste: - Dodavanje u metnu a to je da uz hadis Boijeg Poslanika, a.s., doda rijei nekoga od ravije pa se pomisli da su to rijei Poslanika, a.s. - Dodavanje u senedu a to je da spoji vie seneda jednog hadisa ili da dva metna koja su prenijeta sa dva razliita seneda spoji i prenese ih jednim metnom isl. Ukoliko se dodavanje desilo da bi se pojasnila neka teka rije u hadisu onda se tu poputa s tim to je pree da ravija objasni da je odreena rije pojanjenje hadisa a ne sam hadis. Ukoliko se dodavanje desi grekom, ako se greka ponavlja onda to utie na preciznost ravije a ukoliko se ne ponavlja onda ne utie. A ukoliko je dodavanje namjerno onda se ravija ocjenjuje kao laov. Nain spoznaje dodataka: Postoji nekoliko naina da se spozna da u hadisu postoji neki dodatak: Da se hadis prenese drugim putem bez dodatka Da sam ravija kae da je on ubacio neto Da neko od ekspreata otkrije dodatak Da ubaeni govor bude neto to ne prilii Poslaniku, a.s.

31

Terminologija hadisa - Sami Deko

Maklub
To ja hadis u kome se desila promjena u metnu ili senedu preko zamjene, poranjivanja ili odgaanja. Promjena moe biti: u metnu, na nain da se ono to stoji naprijed stavi pozadi a ono to stoji pozadi stavi naprijed u senedu, a promjena u njemu biva na tri naina: da se ravija zamijeni ravijom iz iste generacije da promijeni ime ravije pa da umjesto npr. Muhammed b. Ismail kae Ismail b. Muhammed da uzme sened nekog metna pa da ga stavi uz drugi metn

Zijadetus Sikkah ( dodatak pouzdanog )

To je da dva pouzdana prenosioca prenose isti hadis s tim to se kod jednog od njih dvojice nalazi dodatak koji se ne nalazi kod drugog ili ga dva puta prenosi isti pouzdan prenosilac s tim to u jednom rivajetu postoji dodatak. Po pitanju prihvatanja dodatka pouzdanog ulema ima etiri miljenja: Dodatak pouzdanog se apsolutno prihvata svejedno doao dodatak od istog prenosioca ili od nekog drugog i bez obzira bio dodatak samo u izrazu ili i u izrazu i u znaenju. Ovog miljenja je veina muhaddisa i pravnika. Ne prihvata se nikako Prihvata se ukoliko je dodatak od drugog ravije, ne od onog koji hadis prenosi bez dodatka. Miljenje Ibn Salaha koji je dodatke podijelio na tri dijela: 32

Terminologija hadisa - Sami Deko

Dodatak koji se ne suprotstavlja osnovi hadisa i takav hadis se prihvata bez obzira uveo novi propis ili ne. Npr. Od Ummu Seleme se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Onaj koji pije iz srebrne posude u njegovom stomaku vri dehennemska vatra. U rivajetu ovog hadisa od Ali b. Mushira stoji: Onaj koji jede i pije iz zlatnih i srebrnih posuda u njegovom stomaku vri dehennemska vatra. Dodatak koji se suprotstavlja onome to se prenosi od pouzdanih. Takav dodatak ima stepen aza. Dodatak izraza kojeg ostali ravije ne spominju. Ovakav dodatak nije ocijenjen od strane Ibn Salaha ni prihvatanjem ni odbacivanjem jer se ocjena o njemu vraa na miljenje mudtehida pa ako on misli da se suprotstavlja osnovi hadisa odbacuje se a ako misli da se ne suprotstavlja prihvata se. Ovakvi dodaci su jedan od uzroka mezhebskih razilaenja.

Mu'an'an i Muenen
Mu'an'an: To je hadis kojeg ravija prenosi izrazom
'an( od ) ne spominjui pritom razgovor, obavetavanje ili sluanje hadisa od onoga od koga prenosi.

Muenen: To je hadis kojeg ravija prenosi izrazom

enne .... kale( da je .... rekao ) ne spominjui pritom razgovor, obavjetavanje ili sluanje od onoga od koga prenosi.

Propis mu'an'ana i muenena:

33

Terminologija hadisa - Sami Deko

Jedna grupa uleme govori da je propis ove dvije vrste hadisa propis munkati'a Druga grupa uleme, na elu sa Ali b. El Medinijem kae da je propis ovog hadisa propis muttesila ukoliko ispuni sljedee uslove: istoa od tedlisa Utvrenost susretanja izmeu ravije i onoga od koga prenosi izrazom 'an ili enne. Imam Muslim i grupa muhaddisa kae da su oni muttesil ukoliko ispune sljedee uslove: istoa od tedlisa ivljenje u istom vremenu sa onim od koga prenosi izrazom 'an ili enne sa mogunou susretanja.

Muselsel
To je hadis kojeg ravije od prvog do posljednjeg prenose u istom stanju. Muselsel je vrsta koja se tie svojstava seneda i nema nikakve veze sa metnom. Primjer: Kae Ebu Bekr ibn Ebi Ed Dunja: Priao mi je El Hasen b. Abdulaziz El Derevi, kae: Priao mi je Amr' b. Muslim Et Tunejsi. Kae: Priao mi je El Hakem b. Abdeh, kae: Obavijestio me je Hajveh b. urejh, kae: Obavijestio me je Ukbeh b. Muslim od Ebu Abdurrahman El Hablija od Es Sanabihija od Mu'az b. Debela da je rekao: Rekao je Poslanik, a.s.,: O Mu'aze, ja te volim, reci: Allahumme e'inni 'ala zikrike ve ukrike ve husni 'ibadetike. 34

Terminologija hadisa - Sami Deko

Kae Es Sanabihi: Rekao mi je Mu'az: Ja te volim, reci: ... Kae Ebu Abdurrahman: Rekao mi je Es Sanabihi: Ja te volim, reci: ... Kae Ukbeh b. Muslim: Rekao mi je Ebu Abdurrahman: Ja te volim, reci: ... Kae Hajveh b. urejh: Rekao mi je Ukbeh: Ja te volim, reci: ... Kae El Hakem b. Abdeh: Rekao mi je Hajveh: Ja te volim, reci: ... Kae Et Tunejsi: Rekao mi je El Hakem: Ja te volim, reci: ... Kae El Derevi: Rekao mi je Et Tunejsi: Ja te volim, reci: ... ( El Fadlul Mubin fil muselseli min hadisn nebijjil emin. ah Velijjullah Ed Dehlevi, str. 40-42. )

El 'Ali i En Nazil
El 'Ali to je hadis iji je broj prenosilaca mali En Nazil: To je hadis iji je broj prenosilaca veliki Postoje etiri vrste 'uluvva: -

El Uluvvul Mutlak: To je blizina Poslaniku

muttesil sahih senedom.

El Uluvvun Nisbijj: On se dijeli na etiri

vrste:

Blizina nekome od imama u hadisu Blizina nekoj od poznatih hadiskih zbirki. Iz ove vrste uluvva grana se etiri podvrste: 1.) El Muvafeka: To je da ravija prenosi hadis koji se nalazi kod Buharije posebnim senedom od 35

Terminologija hadisa - Sami Deko

Buharijinog ejha putem koji ne ide preko Buharije i broj prenosilaca tog seneda do Buharijinog ejha je manji nego kada bi taj hadis prenosio preko Buharije. 2.) El Bedel: To je da doe do ejha npr. Buharijinog ejha manjim brojem prenosilaca nego da ga je prenosio preko Buharije. 3.) El Musavat: To je da broj prenosilaca u nekom senedu do kraja seneda bude isti kao broj prenosilaca tog hadisa kada ga prenosi Buhari npr. 4.) El Musafeha: To je da izmeu ejha ravije 'ali seneda i Poslanika, a.s., bude kao izmeu npr. Buharije i Poslanika, a.s. -

Uluvv ranijim preseljenjem ravije ak i ako je broj prenosilaca isti. Primjer za to:
Ono to En Nevevi preko tri prenosioca prenosi preko El Bejhekija od El Hakima je 'ali u odnosu na ono to En Nevevi posredstvom trojice prenosilaca prenosi preko Ebu Bekr b. Halefa od El Hakima jer je El Bejheki preselio 458.H.g. a Ebu Bekr b. Halef 487.H.g.

Uluvv ranijim sluanjem od nekog ejha. Onaj sened u kome je onaj koji je od
nekoga uo neto ranije je 'ali u odnosu na onaj u kome je neko ko je od toga tu istu stvar uo kasnije.

El I'tibar, El Mutabe'a i E ahid

El I'tibar
To je prouavanje hadisa da bi se utvrdilo da li se ravija osamio sa rivajetom tog hadisa ili ne. To je istraivanje 36

Terminologija hadisa - Sami Deko

lanaca prenosioca i metnova kroz zbirke hadisa kako bi se utvrdilo da li taj isti hadis prenosi jo neko pored njega ili se prenosi neki drugi hadis istog znaenja.

El Mutabe'a
To je sastajanje ravije sa drugim ravijom u rivajetu poevi od njegovog ejha ili nekoga nakon njega. El Mutabe'a se dijeli na: Potpuna mutabe'a, a to je da se dvojica sastave u rivajetu istog hadisa poevi od njihovog zajednikog ejha. Primjer: Prenosi u'be od Katade od Salim b. Ebil Da'da od Ma'dana od Ebu Derdeaa da je Poslanik, a.s., rekao: Moe li neko od vas da proui treinu Kur'ana za jednu no? Rekoe: a kako da proui treinu Kur'ana? Pa on ree: Kulhuvallahu je jednako treini Kur'ana, ovaj hadis ima potpunu mutabe'u jer ga prenosi i Ebul Attar od Katade od Salima od Ma'dana od Ebu Derdaa. Nepotpuna mutabe'a, a to je da se sastave u rivajetu istog hadisa poevi od ejhovog ejha ili nekog daljeg. Primjer: Prenosi Malik od Salih b. Kejsana od Urve b. Zubejra od Aie da je rekla: Namaz je propisan dva po dva, kod kue i na putu, pa je potvren namaz na putu a dodano na namaz kod kue. Ovaj hadis ima nepotpunu mutabe'u jer ga prenosi i Sufjan b. Ujejne od Ibn ihab Ez Zuhrija od Urve b. Zubejra od Aie, r.a. -

E ahid
To je hadis koji prenosi jedan ashab a koji se po izrazu ili znaenju poklapa sa onim to se prenosi od drugog ashaba. 37

Terminologija hadisa - Sami Deko

Primjer: Od Ebu Hurejre se prenosi da je Poslanik, a.s., rekao: Ko uje ovjeka da trai izgubljenu devu u damiji neka mu kae: Da Bog da ti je Allah ne vratio! Damije nisu izgraene za to. Ovaj hadis ima ahid u hadisu od Burejde: Doao je neki ovjek u damiju i poeo pitati: Ko je pronaao moju crvenu devu? Pa mu Poslanik, a.s., ree: Da Bog da je ne naao, damije su izgraene za ono za ta su izgraene.

Garibul Hadis
To je nejasna rije rijetke upotrebe koja se nae u hadisu.

Fikhul Hadis
To je ono od propisa i pouka hadisa to je izvedeno iz njegovog metna.

Muhteliful Hadis
To su dva prihvatljiva oprena hadisa gledajui na njihovu spoljanjost ali je mogue spojiti izmeu onoga na ta ukazuju bez problema.

Mukilul hadis
To je hadis ija spoljanjost izaziva neispravnu tvrdnju koja se suprotstavlja jasnom Kur'anskom tekstu, dokazanoj naunoj stvarnosti ili uzrokuje manjkavost ili poreenje u odnosu na Allaha, d..

38

Terminologija hadisa - Sami Deko

Nasih
To je svaki hadis koji ukazuje na ponitavanje prethodnog erijatskog propisa

Mensuh
To je svaki hadis iji je propis poniten kasnijim erijatskim propisom.

Musahhaf
To je promjena u takama rijei hadisa bez promjena oblika rijei

Muharref
To je promjena u obliku rijei.

39

Terminologija hadisa - Sami Deko

Ovo djelo posveujem svojim roditeljima i brai koji su me uvijek podravali na putu traenja znanja i bili moj oslonac u potekoama molei Boga dragog da nam oprosti i da nas sve sastavi u Dennetu... Sami Deko Prijepolje, 10.09.2012.

40

Terminologija hadisa - Sami Deko

Sadraj

Uvod................................................................................. 3 Razvoj hadiske nauke ...................................................... 4 Mjesto hadisa u islamu..................................................... 8 Definicija hadiske nauke i podjela................................. 11 Osnovna hadiska terminologija...................................... 12 Podjela hadisa na osnovu broja prenosilaca................... 14 Mutevatir.................................................................... 14 Ahad........................................................................... 15 Podjela hadisa prema stepenu pouzdanosti.................... 17 Sahih .......................................................................... 17 Podjela Sahih hadisa .............................................. 18 Izvori Sahih hadisa................................................. 18 Hasen.......................................................................... 19 Podjela Hasen hadisa ............................................. 20 Izvori hasen hadisa................................................. 20 Daif ............................................................................ 21 Rad po daif hadisu ................................................. 21 Muttesil ...................................................................... 22 Merfu ........................................................................ 22 Musned....................................................................... 23 Veza izmeu musneda i muttesila.......................... 23 Veza izmeu merfua i musneda............................ 23 Veza izmeu merfua i muttesila ........................... 23 Mevkuf....................................................................... 24 Maktu' ........................................................................ 24 Hadisi kudsijj ............................................................. 24 Munkati' ..................................................................... 25 Mu'dal ........................................................................ 25 Mu'allek ..................................................................... 25 Mudelles..................................................................... 25 Murselul Hafijj........................................................... 26 41

Terminologija hadisa - Sami Deko

az.............................................................................. 28 Munker....................................................................... 29 Mudtarib..................................................................... 29 Mu'all ili Mu'allel....................................................... 30 Mevdu' ....................................................................... 30 Mudred ..................................................................... 31 Maklub ....................................................................... 32 Zijadetus Sikkah......................................................... 32 Mu'an'an i Muenen..................................................... 33 Mu'an'an ................................................................. 33 Muenen .................................................................. 33 Propis mu'an'ana i muenena................................... 33 Muselsel ..................................................................... 34 El 'Ali i En Nazil ........................................................ 35 El Uluvvul Mutlak ......................................... 35 El Uluvvun Nisbijj ......................................... 35 Uluvv ranijim preseljenjem ravije ak i ako je broj prenosilaca isti. ............................................... 36 Uluvv ranijim sluanjem od nekog ejha ....... 36 El I'tibar, El Mutabe'a i E ahid ............................... 36 El I'tibar.................................................................. 36 El Mutabe'a ............................................................ 37 E ahid ................................................................. 37 Garibul Hadis ............................................................. 38 Fikhul Hadis............................................................... 38 Muhteliful Hadis ........................................................ 38 Mukilul hadis............................................................ 38 Nasih .......................................................................... 39 Mensuh....................................................................... 39 Musahhaf.................................................................... 39 Muharref .................................................................... 39

42

Terminologija hadisa - Sami Deko

43