GLAVA 17

ABORTUS
Oduvek su ene koristile abortus kao sredstvo za kontrolu raanja. Ukoliko ne budemo same donosile odluku o tome da li elimo ili ne elimo raati decu, veoma teko emo uspostaviti kontrolu nad svojim ivotima i ravnopravno uestvovati u drutvu. Pravo na legalan i siguran abortus nam pomae da raspolaemo svojim ivotima. ene razliite dobi, rase, religije, ekonomskog i branog statusa, seksualnih preferencija, odluuju se na abortus iz mnogo razloga. ena moe da zatrudni zbog upotrebe neodgovarajuih kontraceptivnih sredstava ili zbog neobavetenosti i neznanja. Poto nijedan kontraceptivni metod nije 100% siguran, abortus je ivotni uslov u sluajevima kada kontraceptivno sredstvo zataji. Razlog za abortus mogu biti i ozbiljni genetski poremeaji fetusa. Trudnoa moe biti posledica silovanja, incesta ili drugih vrsta seksualnog nasilja koja su esta u drutvu. Mlade ene su naroito osetljive na seksualne pritiske zbog nedovoljnog seksualnog obrazovanja. Odluku o tome da li ete roditi ili abortirati je teko doneti. Trebalo bi takvu odluku doneti u saglasnosti sa svojim shvatanjima o odgovornosti, moralu, da biste odabrali najbolje za sebe i ljude koji su vam vani u ivotu, sve u zavisnosti od vaih potreba, sredstava, obaveza i oekivanja. Smatramo da je nedopustivo enu prisiljavati na trudnou i raanje dece ako ona to ne eli. enama koje mui uverenje da je abortus oduzimanja ljudskog ivota, donoenje odluke o abortusu moe olakati savet da ceo problem posmatraju tako to e izabrati reenje koje uzrokuje najmanje patnji onima koji su ukljueni. injenica da sam opravdano smela da izaberem abortus, veoma je promenila moj ivot od tada. Odluke koje sam kasnije donosila, gde da ivim, da se vratim u kolu, da otvoreno kaem da sam lezbejka, kojom vrstom posla da se bavim, bile bi drugaije da nije bilo iskustva sa abortusom. Sigurna sam da ta opcija treba da bude dostupna i drugim enama. Naravno, ne mislim samo na abortus, ve i na brigu o deci, pristojna primanja, pomo u kui, prilike za obrazovanje, borbu protiv rasizma i mnogo vie. Kroz svoje iskustvo sam shvatila ta sve za enu predstavlja odluka o abortusu i njena realizacija. Abortus je izazvao mnoga sloena oseanja. Uopte nije bilo jednostavno kao to sam oekivala. Jasno sam shvatila da niko nema prava da se uplie u ivot ene i donoenje tako vane odluke. Protivnici abortusa govore da nijedna ena nikada nije elela abortus, da je abortus uvek traumatino iskustvo ali ene su ponekad prinuene na abortus zbog ekonomskih ili linih problema. Kao mlada devojka imala sam iskustvo neeljene trudnoe i straha da neu na vreme uraditi ilegalni abortus, to je bio traumatian doivljaj. Sa oajanjem sam odbijala i pomisao da postanem majka. Ono to sam elela je da budem seksualno aktivna. Abortus je doneo veliko olakanje, kraj moje traume. inilo mi se kao da sam kanjena. Iako sam koristila kontracepciju, ostala sam u drugom stanju. Vie nisam verovala svojoj dijafragmi, svom ljubavniku, svom telu. Oseanje krivice zbog neeljene trudnoe pretvorilo se u bes kada sam shvatila da nijedan metod kontracepcije nije sto posto siguran! Preduzela sam sve mere opreza, a opet se zavrilo abortusom. U bolnici sam susrela mnogo ena sa istim iskustvom. Nije bilo naroito teko odluiti se za abortus, ali nakon reakcija onih kojima sam rekla svoju nameru, poela sam da se pitam da li neto nije u redu sa mnom zato to nisam bila izbezumljena. MEDICINSKE TEHNIKE ABORTUSA Kada razmiljate o abortusu i o tome gde da ga uradite, vae je pravo da se upoznate sa procedurama koje se koriste u odreenim fazama trudnoe, koji su rizici i mogue komplikacije abortusa i koliko kota. Na poetku trudnoe mala nakupina elija gnezdi se u zid materice jednu nedelju nakon zaea. Poinje da se razvija posteljica koja hrani embrion. Na kraju drugog meseca, embrion koji sada zovemo fetus, okruen je mekom ispunjenim tenou koji se zove amnionski meak. Oko 20.

nedelje ena poinje da osea pokrete ploda. Negde izmeu 24. i 28. nedelje fetus dolazi u stadijum kada moe da preivi izvan tela majke, makar za kratko, u uslovima intenzivne bolnike nege. KOLIKO DUGO SAM TRUDNA Starost trudnoe se obino rauna od prvog dana poslednje normalne menstruacije, a ne od dana zaea. To nije sasvim pouzdan nain i moe vas dovesti u zabludu da ste dve nedelje due trudne nego to zaista jeste. Ovaj metod se zasniva na pretpostavci da svaka ena ima ne samo pravilne cikluse od 28 dana, nego i da ovulacija nastupa tano dve nedelje nakon poetka menstrualnog ciklusa, a gotovo nijedna ena nema potpuno uredan menstrualni ciklus. Prvu treinu trudnoe predstavlja prvih 13 nedelja, druga treina je od 14. do 24. nedelje, a posle 25. nedelje pa nadalje poinje trea treina. Abortus treba uraditi u prvoj treini trudnoe. Mnogo je tee abortus uraditi u drugoj treini, dok je u treoj mogu samo onda kada je ugroen ivot majke. Uobiajeno je da se za odreivanje starosti trudnoe koristi prvi dan poslednjeg menstrualnog ciklusa, ali morate proceniti da li je taj ciklus bio uobiajen za vas. Ako je menstruacija poela u nepredvieno vreme ili je bila manje obilna nego inae, to moe biti znak da se zaee dogodilo u prethodnom ciklusu. Ukoliko pratite promene u svom telu raunanjem plodnih i neplodnih dana imaete evidenciju o periodu ovulacije, pa ete trudnou moi vrlo rano da prepoznate. Ukoliko umete sami da pregledate grli materice, primetiete da je promenio boju i postao plavoljubiast, to se deava u prvim nedeljama trudnoe. Mogu vam pomoi znaci trudnoe da biste odredili vreme zaea. Medicinski radnik/ca svojim iskustvom moe proceniti starost trudnoe opipavajui veliinu materice za vreme ginekolokog pregleda. I ovaj nain utvrivanja starosti trudnoe podrazumeva pogrenu procenu od 2 nedelje. Ultrazvuk, drugi metod kojim se moe utvrditi starost trudnoe, takoe ima raspon greke od dve nedelje. Lekar/ka koji/a izvodi abortus odreuje starost trudnoe. Prema statistikama rizinost abortusa raste kako trudnoa odmie i materica postaje vea i meka. Prilikom abortusa uklanja se sadraaj gravidne materice, embrion ili fetus, posteljica i novo izgradjeno tkivo materice. Koriste se razliite metode u zavisnosti od toga koliko je trudnoa stara, od obuenosti osobe koja izvodi abortus, prakse koja je uobiajena i raspoloive medicinske opreme. Neke od ovih procedura moda nisu dostupne u sredini u kojoj vi ivite ili se za njih koriste drugaiji nazivi. Kada se abortus vri metodom aspiracije (sukcije) sadraj materice se uklanja pomou cevi koja se kroz grli materice uvodi u samu matericu. Cev, koja se zove kanila, prikljuena je na vakuum aspirator, elektrini ili mehaniki, koji izvlai, usisava sadraj. Aspiracija je najee korien metod za izvoenje abortusa. Od svih metoda ima najmanje moguih komplikacija i manje je rizian od trudnoe i poroaja. U stvari, to je jedna od najbezbednijih operacija. Traje veoma kratko, 5-15 minuta. Ovaj metod je najbezbedniji i najbezbolniji za enu, fiziki i emocionalno. Mogue je primeniti ga samo u prva tri meseca trudnoe. 1. Ukoliko se aspiracija radi pre 5. ili 6. nedelje od prvog dan poslednje menstruacije, kada trudnou nije mogue tano dijagnostikovati pregledom, tada se postupak naziva endometrijalna aspiracijom ili menstrualna regulacija. Kanila je povezana sa pricem i na taj nain se izvlai sadraj materice zajedno sa malom koliinom fetalnog i placentalnog tkiva, ukoliko postoji trudnoa. pric je dovoljan da bi se stvorio vakuum, nije potreban aspirator na struju. Ne radi se ni dilatacija, irenje grlia materice da bi se uvela kanila (4-5 mm) koja je savitljiva i lako se uvodi u matericu. Retko se koristi lokalna anestezija, jer se ne radi dilatacija i cela procedura traje samo nekoliko minuta. Komplikacije su iste kao i kada se izvodi u kasnijim nedeljama trudnoe. Mogue je da osoba koja izvodi abortus ne uradi prekid trudnoe, jer je fetalni sadraj toliko mali da ga je lako promaiti. Neke ene ele to pre da uklone trudnou i ne ekaju da provere da li su zaista trudne. U svakom sluaju, ako uradite abortus pre nego to ste sigurno utvrdili da ste trudni, ne znai da ete tako izbei oseanja vezana za trudnou ili abortus, kad-tad moraete se sa njima suoiti. 2. Abortus, ranom evakuacijom materice se radi poto je ginekolokim pregledom potvrena trudnoa.Koristi se tehnika slina prethodno navedenoj, osim to se koristi kanila ija je irina 5-6 mm. 3. Za vreme abortusa pomou vakuumske aspiracije, otvor grlia materice se prethodno proiruje, jer se koristiti ira kanila. Sukcija se vri pomou elektrinog aspiratora.

Postoji nekoliko varijanti ove metode. Vie od jedne decenije se ene trude da obezbede najsigurnije, psihiki manje traumatinu aspiratorsku tehniku. Mnogi feministiki zdravstveni centri u svetu obuavali su medicinsko osoblje da rade to manju dilataciju tj. koriste male savitljive kanile da bi smanjili rizik od kidanja i perforacije grlia materice. Kiretaa, struganje zidova materice metalnim instrumentom koji se naziva kireta, obino nije potrebna. Iskustva pokazuju da je ovaj pristup za enu mnogo bolji od onih koje izvode tradicionalno obueni lekari koji koriste vee, vrste, plastine ili metalne kanile to zahteva veu dilataciju i korienje kirete posle sukcije. 4. Kiretaa je hirurka intervencija koja se vri kod obilnog krvavljenja i za dijagnostikovanje razliitih stanja materice. Najee se radi u bolnikim uslovima pod optom anestezijom. Kiretaa se zamenjuje brim, jednostavnijim i sigurnijim tehnikama aspiracije i taj se zahvat obino obavlja na klinikama sa lokalnom anestezijom ili bez nje. Neki lekari abortuse kiretaom rade kod trudnoe stare izmeu 12 i 15 nedelja. 5. Dilatacija i evakuacija su noviji metodi koji kombinuju dilataciju, kiretau i tehnike vakuumske aspiracije za abortuse koji se rade kod trudnoa starijih od 12 nedelja. Poto je fetus vei, materica meka i podlonija povredama nego u prvom tromeseju, dilatacija i evakuacija su komplikovanije i zahtevaju vie vetine od osobe koja izvodi abortus. Pre zahvata je potrebno uraditi ispitivanje ultrazvukom. Grli materice se mora vie proiriti kod starije trudnoe, jer su potrebni vei instrumenti da bi se ona mogla ukloniti. esto se dilatacija zapoinje tako to se dan pre abortusa stavi jedan ili vie laminarnih tapia od morske alge u otvor grlia materice. tapii su sterilizovani, apsorbuju tenost, pa posle nekoliko sati nabubre za 1,3-3 puta od svoje prvobitne zapremine i polako ire grli materice. Dilatacija koja se vri na ovaj nain je sigurnija i bolja od dilatacije koja se vri u isto vreme kada i abortus, pogotovo kod poodmaklih trudnoa. Rizik od infekcije je mali i obino sam tapi laminarije zapoinje pobaaj. tapi se uklanja u vreme abortusa. Ukoliko je potrebno koriste se dilatatori da se grli materice jo proiri, a zatim lekar koristi kiretu ili vakuumsku sukciju da bi otklonio sadraj materice. 6. Indukcioni abortus je postupak kada lekar injekcijom kroz trbuni zid ubrizgava tenost u amnionski meak koji okruuje fetus, da bi izazvao pobaaj. Nekoliko sati kasnije, kontrakcije izazivaju dilataciju grlia materice i fetus i placenta bivaju izbaeni. Koristi se u sluaju da je trudnoa starija od 16 sedmica. Neki put je posle ovog postupka potrebna kiretaa da bi se otklonio eventualno zaostali sadraj u materici. Ovaj metod zahteva boravak u bolnici najmanje 24 sata. 7. Prostaglandinske supozitorije stavljene u vaginu ponekad izazivaju jake kontrakcije materice to izaziva pobaaj. Ovo je najnoviji metod za izvoenje abortusa. 8. Histerotomijom, hirurg uklanja fetus i placentu, zahvatom koji je slian manjem carskom rezu. Ovaj metod nosi mnogo vee rizike od svih ostalih. RIZICI I KOMPLIKACIJE Svaki medicinski postupak, pa i abortus, nosi sa sobom rizik i mogunost komplikacija. Procenat rizika i moguih komplikacija kod abortusa u prvom tromeseju je 1%. to je trudnoa starija i procenat komplikacija koje se mogu javiti nakon abortusa je vei. Znaci komplikacija se javljaju u prvih nekoliko dana posle prekida trudnoe. Naveemo rizike i mogue komplikacije kod abortusa aspiracijom, njihove simptome i leenje. Infekcija Infekcija je jedna od najeih komplikacija. I pored korienja sterilnih instrumenata i antiseptika postoji mogunost da bakterije dospeju do materice. Znaci infekcije su visoka temperatura, bolovi u stomaku i/ili vaginalna sekrecija neugodnog mirisa. Lei se antibioticima. Posle leenja treba otii na kontrolni pregled da bi se utvrdlo da li je infekcija izleena i da nema zaostalog tkiva u materici. Ako se ne lei, infekcija moe prouzrokovati ozbiljna oboljenja, sterilitet, pa i smrt. Zaostalo tkivo Poto lekar koji izvodi abortus ne moe da vidi unutranjost materine duplje, moe se desiti da u materici ostane izvesna koliina tkiva ploda ili posteljice. Znaci zaostalog tkiva su jako krvavljenje, izbacivanje komada zgruane krvi, jaki grevi, krvavljenje koje traje vie od 3 nedelje ili ak znaci trudnoe (nabrekle grudi, munina, zamor), koji traju vie od jedne nedelje. Velika je verovatnoa da e se ostaci tkiva u materici inficirati. Ponekad se daju lekovi koji izazvju kontrakcije miia materice i izbacuju preostalo tkivo. Druga mogunost je uklanjanje tkiva postupkom aspiracije ili kiretaom.

Perforacija Do perforacije materice dolazi ukoliko instrument probije zid materice. Vei rizik za perforaciju materice postoji u poodmakloj trudnoi nego kod abortusa u prvom tromeseju. Ako je ena budna, verovatno e osetiti otar bol ili gr. Ukoliko do perforacije doe, medicinsko osoblje prati puls, krvni pritisak, greve i krvavljenje. Materica predstavlja veoma jak mii i esto zaraste sama u veoma kratkom vremenu. U svakom sluaju, ako postoji sumnja da je povreen neki vei krvni sud ili drugi organ, potrebna je hospitalizacija i najee operacija. Ako abortus nije zavren pre perforacije materice, bie zavren kasnije u bolnici. Krvavljenje Jako krvavljenje iz materice u toku abortusa i posle njegovog zavretka najee se deava kod abortusa koji se rade u treem tromeseju trudnoe. Ponekad prekomerno krvavljenje moe biti znak zaostalog tkiva, perforacije ili nemogunosti materice da se kontrahuje (skupi). Pomau lekovi za izazivanje kontrakcija materice ili se moe izvriti aspiracija da bi se smanjio odliv krvi. Pre odlaska sa klinike proverite jainu krvavljenja i obavestite osoblje o tome. Cepanje cerviksa Kod abortusa koji se rade u drugom tromeseju trudnoe vea je verovatnost da e doi do povrede, cepanja grlia materice nego kod abortusa koji se izvode ranije. Moda ena nee osetiti povredu koja se dogodila, ali lekar je mora obavestiti i uneti podatke o povredi u njen zdravstveni karton. Manji rascepi zarastaju i bez leenja. Ozbiljnije povrede zahtevaju ivanje. Neuspeo abortus - nastavljena trudnoa Veoma se retko deava da, iako je materina duplja oiena, ena i dalje bude trudna. Verovatnije je da se ovo dogodi u ranoj trudnoi manje od 4 nedelje nakon zaea, 6 nedelja od prvog dana poslednje menstruacije. Neophodno je da se tkivo iz materice ispita odmah nakon abortusa, da bi se utvrdilo da li je sve tkivo izvaeno. Delimino obavljen prekid trudnoe se deava u situacijama kada je plod kompletno promaen ili kada je u pitanju viestruka trudnoa pa jedna bude uklonjena, a druga ne. Rei su sluajevi kada postoji tzv. dupla trudnoa u drugom rogu materice. Ako se ovako neto dogodi, znaci trudnoe e biti i dalje prisutni, a abortus se mora ponoviti kroz nedelju dana. Postabortalni sindrom (krv u materici) Do ove komplikacije dolazi kada se materica ne kontrahuje normalno, pa se krv zadrava u materinoj duplji ili kad zgruana krv blokira izlaz. Nakupljena krv pojaava bol, greve i izaziva muninu. Ponekad je mogue istisnuti zgruanu krv jakom masaom direktno iznad materice (pritisnuti jako prstima tano iznad stidne kosti). Ako ovo ne uspe, ugruci se moraju ukloniti ponovnim izvoenjem aspiracije. ANESTEZIJA Ukoliko se pripremate za abortus koji se radi metodom sukcije, trebalo bi da odluite da li ete koristiti anesteziju. Ako su vas upoznali sa dejstvima anestezije i sa efektima tih dejstava, moi ete da donesete odluku koja vrsta anestezije vam vie odgovara i da li uopte elite anesteziju. Mogu se primeniti dve osnovne vrste anestezije: lokalna, koja samo deluje na grli materice i opta, koja izaziva potpuni gubitak svesti, uspavljivanje. Postoji i noviji tip anestezije, tzv. koktel, koji kombinuje lokalne anestetike sa lekovima koji izazivaju delimian gubitak svesti. Lokalna anestezija se injekcijom daje u grli materice. Ona oputa cervikalne miie, smanjuje bolove koji se javljaju unoenjem instrumenata poput dilatatora kroz grli materice. Ova vrsta anestezije ne utie na greve koji se javljaju kao posledica kontrakcije miia materice nakon uklanjanja tkiva. Opta anestezija se najee daje intravenski, injekcijom u venu ruke. Opta anestezija dovodi do gubitka svesti: neete videti ta se deava oko vas, niti ete oseati bolove, iako ete moda uti ta se govori. Koktel anestezija, narkotici ili lekovi za smirenje, takoe se daje intravenozno. Upotreba anestetika sobom nosi rizik od komlikacija pored moguih komplikacija samog abortusa. Lokalna anestezija moe prouzrokovati kratkotrajnu zvonjavu u uima, peckanje ili golicanje u rukama ili stopalima i oseaj praznine u glavi. Ozbiljne alergijske reakcije su retke. Posle

buenja, nakon opte anestezije, esto se javlja oseaj malaksalosti, munine i dezorijentacije. Neke osobe se ne oseaju dobro ni posle nekoliko dana. Mogue je da se probudite sa grevima slinim onima nakon abortusa pod lokalnom anestezijom, koji se tee podnose uz jo uvek jako dejstvo anestetika na vau svest. Veoma retko je mogua reakcija koja moe otetiti jetru ili druge organe. Takoe, opta anestezija poveava rizinost samog abortusa. Na primer, krvavljenje je jae, jer su miii materice oputeniji. Vei je i rizik od perforacije, zato to su lekari, na alost, manje neni i paljivi pri upotrebi instrumenata kada je ena uspavana i ne ali se na bolove. Za abortuse koji se rade u prvom tromeseju trudnoe, nije neophodna ni opta ni koktel anestezija. Za dilataciju i evakuaciju koje se rade u drugom tromeseju i due traju, pa mogu biti neugodne, uobiajena je upotreba anestezije. Neke ene biraju da ne budu budne tokom abortusa. Donela sam odluku da budem budna za vreme abortusa i drago mi je zbog toga. Otkrila sam da imam snage da se suoim sa svojim strahovima i bolom. Bolovi su bili jaki nekoliko minuta, ali sam se usredsredila na duboko disanje. Deset minuta kasnije oseala sam se dobro i bila sam spremna da idem kui. Kada se podvrgnete optoj ili koktel anesteziji gubite priliku da se suoite sa svojim reakcijama na iskustvo abortusa. Ponekad su lekari i medicinske sestre neprijatni u toku tih nekoliko minuta dok ne pone dejstvo anestezije, a tada ste emocionalno najosetljiviji. Za vreme mog poslednjeg abortusa, dok su me uspavljivali, nisam mogla da podnesem da budem budnapre nego to sam izgubila svest, doktor mi je rekao: Ovo ti je trei abortus, je li tako? Koristi li ti uopte neku kontracepciju? Naalost, teko je dokazati koliko esto su ene izloene emocionalnom zlostavljanju. ene su u nesvesnom stanju ili delimino svesne, a jedini svedok je medicinsko osoblje koje odobrava ovakvo ponaanje ili ne eli da rizikuje posao i profesionalni status otkrivajui svoje kolege. Iskustva vezana za abortus se razlikuju od ene do ene. Niko ne moe predvideti reakciju na abortus, da li e grevi biti bolni ili neprijatni, kako e na vas uticati anestezija. Sastavni deo pripreme za abortus bi trebalo da bude i davanje informacija o lekovima koji e biti upotrebljeni za vreme abortusa, kao i o rizicima vezanim za upotrebu tih lekova, da biste mogli proceniti ta je za vas najbolje. Postoje brojni primeri zloupotreba lekarske prakse npr. opta anestezija se daje enama i mladim devojkama, koje deluju uznemireno, da ne bi vritale i uznemiravale osoblje i ostale pacijente. Pored toga, kada je ena u besvesnom stanju, lekar moe grublje upotrebljavati instrumente, pa samim tim i bre raditi. ABORTUS VAKUUM ASPIRACIJOM Prethodne medicinske provere i savetovanje Po dolasku na kliniku je neophodno obaviti neke medicinske pretrage: analizu krvi radi provere Rh faktora, proveru pulsa, krvnog pritiska i temperature. Trebalo bi da pre abortusa budete upueni u tok postupka, kao i o svemu onome to vas posle intervencije oekuje. ABORTUS Nakon to ste se pripremili za pregled, lekar e izvriti bimanuelni pregled da bi utvrdio veliinu i poloaj materice i potvrdio starost trudnoe. Ovo je neophodno da bi se odredila veliina kanile kojom e se abortus obaviti i ugao pod kojim se instrument moe bezbedno uneti kroz grli materice. Ako nikad do tada niste bile na ginekolokom pregledu, recite to svom lekaru. Nakon toga, lekar unosi spekulum u vaginu i odvaja zidove vagine da bi video grli materice. Moda ete osetiti pritisak, ali to ne bi trebalo da boli. Zatraite od lekara da spekulum drugaije postavi, ako vas bode. Zatim, lekar brie vaginu antiseptikim sredstvom da bi spreio infekciju. Ukoliko ste se odluili za lokalnu anesteziju, dae vam je injekcijom u grli materice. Poto u grliu materice ima veoma malo nervnih zavretaka, verovatno neete nita osetiti, moda samo blagi ubod ili pritisak. Zatim se unosi tenakulum da bi se otvorio grli materice. Moda neete osetiti nita, a moda samo ubod ili gr. Zatim se veliina materice meri sondom, mada neki lekari smatraju da to nije neophodno.

Merenje moe izazvati kratak gr. Otvor grlia materice se postepeno iri unoenjem i uklanjanjem dilatatora razliitih veliina. Verovatno ete osetiti neku vrstu greva, verovatno slinu onima koje oseate pri menstruaciji. Obino se koristi od 2-8 dilatatora. Dilatacija traje obino manje od 2 minuta. Sterilna cev slina slamki unosi se u matericu kroz grli materice. Kanile su razliitih veliina, od veliine slamice za pijenje do deblje olovke (5-12mm). U kasnijim stadijumima trudnoe upotrebljavaju se vee kanile. Cevica povezuje kanilu sa bocom. Aspirator, elektrina maina za usisavanje stvara vakuum u boci. Kanila se pomera po zidovima materice blago usisavajui (sukcija) i izvlaei tkivo (plod i posteljicu) kroz cevicu u bocu. Usisavanje obino ne traje vie od nekoliko minuta, zavisno od toga koliko je nedelja stara trudnoa. Neki lekari koriste kiretu da bi sastrugali unutranjost materice i proverili da li je sav sadraj otklonjen dok drugi misle da je ovaj dodatni postupak nepotreban. On prouzrokuje dodatno krvavljenje, poveava rizik od perforacije, produava trajanje abortusa i stvara nelagodnost i bol. Nakon to je sadraj odstranjen materica poinje da se skuplja na svoju normalnu veliinu. Kontrakcije mogu biti neosetne ili ponekad praene bolnim grevima to se razlikuje od ene do ene. Da biste savladali greve duboko i ravnomerno diite, pomoie vam da se vae telo opusti. Vano je da, najvie to moete, opustite svoje stomane miie. Nakon to je izvaena kanila, trebalo bi da grevi popuste odmah ili posle nekoliko minuta.

POSLE ABORTUSA Lekar e obrisati vaginu i proveriti jainu krvavljenja, a zatim ukloniti spekulum. Posle toga se moete odmoriti. Jedno vreme moete oseati slabost, umor, greve ili muninu, ili ete moda odmah biti spremni da idete. Ali pre nego to odete, potrebno je da vam provere vitalne funkcije, intenzitet greva i krvavljenja, kao i da vas upute kako da se uvate posle abortusa. Sam abortus je bio veoma neprijatan, kao kada vam ugrauju spiralu, samo malo intenzivnije. Nije dugo trajao i lekar je bio dobar. Lekar me nije pripremio za ono to me oekuje. Sreom da je bila prisutna jedna divna, sredovena medicinska sestra koja me je upoznala sa celom procedurom i bila uz mene sve vreme. Mnogo mi je pomoglo njeno prisustvo, jer iako se nisam plaila samog abortusa, imala sam veliki strah od lekara i bolnica. Sam abortus je bio izuzetno brz i bezbolan u poreenju sa onim to se pria o tome. Ceo sat sam leala sve dok se nisam sasvim dobro oseala. Razmiljala sam eto, gotovo je i bilo je tako jednostavno. Strano je bolelo. Bilo je nepodnoljivo. Osoblje sa klinike je bilo jako ljubazno i dobro, ali trebalo je da mi kau da e tako mnogo boleti. Najvie me je bolelo to to sam mogla da osetim kako grebu iznutra. Priala sam sa mnogo devojaka kojima se desilo isto jer su suvie dugo ekale. Zato je bolje to pre uraditi abortus. Malo je bolelo u toku samog postupka, ali se to pre moe nazvati drugaijom vrstom oseaja. Nikada do tada nisam bila tako svesna svoje materice. Kada sam otkrila da sam trudna, prestala sam da oseam. To me je zbunilo i uplailo. Nikada do tada nisam blokirala svoja oseanja tako potpuno i nesvesno. Pitam se da li je zbog toga abortus bio fiziki tako bolan. ABORTUS U DRUGOM TROMESEJU TRUDNOE Veoma esto se ene odluuju za abortus u drugom tromeseju zato to nisu na vreme skupile novac. Postoje i drugi razlozi, npr. greka u utvrivanju trudnoe: lano negativni rezultati na testu za utvrivanje trudnoe ili ginekolokim pregledom neprecizno odreena veliina materice. ene koje su ve bile trudne kada su poele da koriste pilule za kontracepciju ili one koje nisu upozorene da mogu zatrudneti iako imaju ugraenu spiralu, esto ne sumnjaju na trudnou po nekoliko meseci. Moe se desiti da ena (esto tinejderka) ne eli da prizna da je trudna, nedostaje joj podrka,

novac, informacije, uplaena je i nespremna da se suoi sa trudnoom, pa zato i ne eli da prizna da je trudna, nadajui se da e to nekako, samo od sebe, nestati. Naveli smo uobiajene razloge zbog kojih se ena nae sa problemom zakasnelog abortusa u stanju potpune emocionalne iscrpljenosti. Meu onima koje odlaze na abortus u drugom tromeseju trudnoe veliki je procenat siromanih ena i mladih devojaka. U naoj zemlji je uobiajeno da odluku o abortusima koji se izvode u drugom tromeseju donosi komisija za prekid trudnoe, koja je sastavljena od dva lekara i jednog socijalnog radnika. Abortus u drugom tromeseju trudnoe se dozvoljava u sluajevima kada bi dalje odravanje trudnoe moglo direktno ugroziti ivot i zdravlje trudnice i u trudnoama koje su nastale kao posledica krivinog dela: silovanja, obljube nad maloletnim licem ili licem lienim poslovne sposobnosti, obljube zloupotrebom poloaja i rodoskrnavljenja. Prednosti dilatacije i evakuacije Dilatacija i evakuacija su kao metode u prednosti nad ostalim procedurama koje se obino koriste za abortuse u drugom tromeseju trudnoe. One su sigurne, psihiki i fiziki manje bolne, izvode se bre (10-40 minuta) i sa manje komplikacija. Ali najvei problem je to ove metode nisu dostupne irem krugu ena, jer samo mali broj lekara je obuen za njihovo izvoenje i skuplje su od abortusa koji se izvodi indukcijom. Abortus ubrizgavanjem u drugom tromeseju Abortus indukcijom koji se izvodi od 16-24 nedelje trudnoe je mnogo tee iskustvo od abortusa u prvom tromeseju ili u drugom tromeseju koji se vri metodom dilatacije i evakuacije. esto traje satima i praen je napornim kontrakcijama materice koja putem kontrakcija pokuava da izbaci plod. Za ovaj nain se vezuje vea stopa smrtnosti ena. ak i ako je vaa odluka da abortirate proizala iz vrste reenosti da ne rodite, pobaaj izveden induktivnom metodom je teko emocionalno iskustvo. Da bi isprovocirao pobaaj, lekar kroz abdomen u amnionski meak injekcijom ubrizgava slani rastvor koji izaziva kontrakcije materice i izbacivanje ploda. Najee se ubrizgavaju rastvor soli ili rastvor prostaglandina F2a koji izaziva poroajne kontrakcije. Na kontrakcije se ponekad eka 8-24 asa, nakon ega se izbacuje plod i posteljica. Ukoliko doe do zaostajanja posteljice u materici, vri se aspiracija ili dilatacija i evakuacija da bi se uklonilo zaostalo tkivo. POSLE ABORTUSA Zdravstvena nega Iskustva ena koja su vezana za vreme posle abortusa veoma se razlikuju. Veina ena se osea dobro i nema nikakvih problema, ali neke oseaju zamor i imaju greve sledeih nekoliko dana. Nekada uopte ne doe do krvavljenja, ali mogua su laka i srednje obilna krvavljenja koja se ponavljaju. Simptomi trudnoe traju ponekad i nedelju dana posle abortusa. Neke ene oseaju promene koje su posledica sniavanja nivoa hormona u tom periodu. Hormonska neravnotea moe da prouzrokuje krvavljenja, greve, bolove u grudima, kao i pojavu narastajue depresije. Posle abortusa treba voditi rauna o sledeem: - Sledite potrebe svoga tela - odmorite se nekoliko dana ako oseate umor. Ukoliko sebi ne moete priutiti odmor, jer nemate nikoga ko bi vam pomogao oko dece, ili morate na posao da ne biste dobili otkaz, verovatno ete se sporije oporavljati. Izbegavajte podizanje tereta i teke vebe jer mogu da izazovu pojaano krvavljenje. Uzdravajte se i od alkohola. Ponekad se propisuju lekovi koji stimuliu kontrakcije materice kako bi se smanjilo krvavljenje i pospeilo izbacivanje sluajno zaostalog tkiva u materici. - Da bi ste spreili infekciju, ne stavljajte nita u vaginu. Tako ete izbei unoenje klica koje mogu dospeti u matericu koja se jo nije potpuno oporavila. Ne koristite tampone, ne tuirajte se i nemojte imati polne odnose 2-3 nedelje. Mogue je da vam lekar prepie antibiotike. Miljenja su podeljena: neki lekari smatraju da antibiotike treba uzimati samo kada je neophodno i da oni mogu prikriti znake infekcije; drugi pak smatraju da antibiotici smanjuju rizik od infekcije. Ako ih uzimate, radite to prema uputstvu lekara. Dozvoljeno je kupanje ili plivanje, ako ne krvavite. - Motrite na znake komplikacija. Ako imate povienu temperaturu (preko 37,7 stepeni C ), jake greve ili bolove, vaginalnu sekreciju neprijatnog mirisa, ako povraate ili imate nesvesticu, jako krvavljenje ili simptome trudnoe koji traju due od jedne nedelje, odmah se javite lekaru. Ako ste sklone alkoholu ili drogi, verovatno neete biti u stanju da na vreme primetite ove signale. Zapamtite da su komplikacije retke, ali se ipak deavaju. Ako do njih doe to nije vaa krivica.

Neophodno je na vreme preduzeti mere da ne bi dolo do ozbiljnih problema i zato ne zanemarujte znakove upozorenja. Desilo se da je nakon abortusa bilo zaostalog tkiva u materici. Morali su da mi, aspiraciju (praktino drugi abortus) kako bi spreili infekciju i odstranili zaostalo tkivo. je procenat komplikacija nizak i nisam mogla da verujem da se to ba meni desilo. okonam trudnou, ali nisam oekivala jo jedan abortus kroz nedelju dana. Nisam izbora. ponovo urade Znala sam da Htela sam da imala drugog

-Obratite se ustanovi gde ste imali abortus, ili vaem ginekologu/ginekolokinji, ili organizaciji koja prua podrku enama posle abortusa. Klonite se bolnica, klinika i lekara koji smatraju da materinstvo ne treba da bude slobodan izbor svake ene, kao i protivnika abortusa. Verovatno e pokuati da vas ubede da su komplikacije koje vam se deavaju zasluena kazna posle abortusa, pa vam ne mogu ni pruiti valjane informacije. -Vano je otii na kontrolu nakon 2-3 nedelje. Ginekolokim pregledom se moe utvrditi postojanje zaostalog tkiva ili infekcija i pre pojave simptoma. To je dobar trenutak da sa ginekologom/ginekolokinjom porazgovarate o kontracepciji. Moete se obratiti i nekoj od enskih grupa da biste dobili informacije o kontraceptivnim sredstvima. To je i dobra prilika da nauite vie o svom telu i da podelite iskustvo sa drugim enama. -Vaa sledea menstruacija pojavie se 4-6 nedelja nakon abortusa. Ako ne dobijete menstruaciju kroz 6 nedelja, obratite se lekaru. Mogue je da zatrudnite odmah nakon abortusa, ak pre prve sledee menstruacije, pa je neophodno da koristite neko sigurno kontraceptivno sredstvo ako imate polne odnose, a ne elite trudnou. Moda ete se zarei da vie nikada neete imati seksualne odnose i da vam zato ne trebaju kontraceptivna sredstva i moda ete u tom trenutku zaista tako misliti. Postoji mnogo naina voenja ljubavi i bez polnog odnosa, ali je verovatno da ete se uskoro predomisliti. Sve ene posle abortusa imaju neto zajedniko - znaju da mogu da zatrudne. Moda ranije niste bile sigurne. Verovatno vam je sada jasno da su kontraceptivna sredstva neophodna zatita od neeljene trudnoe. Kontraceptivno sredstvo ete izabrati prema svojim sklonostima. Neki lekari e vam moda preporuiti pilule koje moete poeti da uzimate odmah nakon abortusa. Pilule vam u tom sluaju pruaju zatitu ve posle prvog ciklusa uzimanja, etiri nedelje kasnije. Meutim, hormonski sastojci pilula utiu na vae telo i prouzrokuju promene sline promenama u trudnoi, to moe stvoriti zabunu posle abortusa. Ne preporuuje se stavljanje spirale odmah nakon abortusa, zbog poveanog rizika od infekcija i perforacije materice. Pored toga, neki od efekata spirale kao to su grevi i krvavljenje mogu prikriti simptome moguih infekcija posle abortusa. Kada budete odlazile na kontrolne preglede posle abortusa, moete traiti dijafragmu ili cervikalnu kapu. Kondome i spermicidne pene moete kupiti i bez lekarskog recepta. Oseanja posle abortusa Svaka ena doivljava abortus na sebi svojstven nain. Sasvim je prirodno da vaa oseanja variraju od pozitivnih do negativnih. Mnogo ena se posle donoenja tako vane i ne uvek lake odluke, osea snanije i samostalnije. Neplanirana trudoa i abortus su mi pomogli da upoznam svoje telo i nauim da prepoznajem plodne i neplodne dane. To saznanje je uinilo da se oseam celovitije i potpunije. Uvek sam bila za pravo ene da slobodno odluuje o abortusu, ali posle svog iskustva sa vie snage se suoavam sa propagandom koja to pravo pokuava da ogranii. Drago mi je da svojim iskustvom mogu da pomognem i drugim enama, prijateljicama, sestrama - a moda jednog dana i svojoj erki. Imala sam veliku podrku prijatelja, priali smo o svemu, ak su sa mnom ili i na kliniku. Sledeeg dana sam bila umorna, ali to je bilo sve. Osetila sam veliko olakanje. Od trenutka kada sam otkrila da sam trudna znala sam da je abortus moja odluka. Posle abortusa nita se nije promenilo, bila sam spremna da nastavim dalje sa svojim ivotom. ene se esto oseaju krivima kada izaberu abortus jer drutvo jo uvek ne prihvata pravo na abortus kao slobodnu odluku svake ene. Majinstvu i pravu ploda na ivot pridaje se vie znaaja nego samoj eni. Protivnici abortusa, koristei se strahom koji postoji kod veine ena, abortus predstavljaju kao opasnu i traumatinu proceduru. Govori se o postabortalnom sindromu,

psiholokim posledicama i negativnom uticaju na plodnost ene. Ove tvrdnje nisu tane. Legalan i struno uraen abortus ne ugroava plodnost. Opasni su ilegalni abortusi, iji je porast zabeleen u svim dravama u kojima se zakonsko pravo ena na abortus ograniava ili ukida. Ozbiljna depresija posle abortusa je izuzetno retka. U stvari, veina ena osea olakanje. Razmenom iskustava emo jedna drugoj pomoi i uiniti da se postojei krug izolacije i utanja oko abortusa razbije. Razgovarajte o vaim oseanjima sa saoseajnim i objektivnim prijateljima/prijateljicama, roacima, u grupama za samopomo - to e vam pomoi da prevaziete tekoe i nastavite dalje. Kada sam skupila hrabrost da o svom iskustvu govorim u enskoj grupi, shvatila sam da je to za mene veliki korak u prevazilaenju konfliktne situacije posle abortusa. Spremnost i razumevanje ena da sa mnom podele svoja iskustva, pomogli su mi da izaem na kraj sa svojim oseanjima. Razgovor o iskustvima vezanim za abortus nije za sve ene podjednako dobar nain da bi prevazile teka oseanja vezana za taj doivaljaj. Ponekad pomae i ako viete, plaete, sluate muziku, meditirate, molite se ili se bavite nekom fizikom aktivnou. Neke ene ne izraavaju otvoreno svoja oseanja, ali zbijaju ale o njima. Radite bilo ta to vam daje oseaj snage i samostalnosti. Moda ete oseati ljutnju i goriinu zato to ste eleli dete, a niste imali uslova za to: pristojan posao, brigu o detetu, obrazovanje, hranu. Moda ste plaajui abortus ostale bez novca koji vam je bio poteban za hranu, odeu ili stanarinu. Ponekada se oseanja prenose u akciju: veliki broj ena bori se za legalni abortus, poboljanje uslova u kojima se izvodi, uvoenje seksualne edukacije u kolski program. POLITIKA ISTORIJA ABORTUSA Antropoloka istraivanja su pokazala da je abortus bio iroko rasprostranjen u drevnim i predindustrijskim drutvima u celom svetu i u svojim istorijskim periodima. U zapadnoj civilizaciji, pre pojave hrianstva, Grci i Rimljani su abortus smatrali prihvatljivim u ranim fazama trudnoe. U razliitim kulturama postoji nekoliko vekova bogata istorija ena koje su pomagale drugim enama da prekinu neeljenu trudnou. Sve do 1800. godine a i kasnije, ene isceliteljke iz Zapadne Evrope i Amerike obavljale su abortuse i tome obuavale druge ene, bez zakonskih zabrana. U drugim delovima sveta, ene obuene za izvravanje abortusa i dalje sprovode svoju praksu, uprkos irenju institucionalizovane medicine. Na Tajlandu, Maleziji i Filipinima abortus se po selima i dalje obavlja starom tehnikom masae. Od ranih poetaka, hrianstvo je abortus smatralo grehom, iako crkva ni tada nije imala jasno stanovite kada fetus postaje linost. U prvih nekoliko vekova, abortus je smatran grehom protiv crkvenih kanona, jer je bio povezan sa seksualnim odnosima - nije bio greh ubistva. Engleski zakoni su dozvoljavali abortus sve do 20. nedelje trudnoe, tj. do trenutka kada ena oseti pokrete ploda u stomaku. Drave nisu zabranjivale abortus sve do 19. veka. Kada je sredinom 19. veka papa Pie IV proglasio ekskomunikaciju za sve ene koje su imale abortus bez obzira na starost trudnoe, abortus postaje greh i zloin. Tome doprinose humanistike reforme sredinom 19. veka koje se zalau za krivino kanjavanje abortusa, jer u to vreme je abortus bio opasna procedura sa primitivnim metodama, malo antiseptika i visokom stopom smrtnosti. Ipak, to nije bio jedini razlog, jer drugi hirurki zahvati koji su bili podjednako rizini smatrani su neophodnima za ljudsko zdravlje i nisu zabranjivani. Gorka zatita ena od opasnih abortusa, bio je u stvari, samo jedan od naina da se nad enama uspostavi kontrola, da se one ogranie na ulogu majke koja se posveuje raanju dece. U isto vreme, mukarci lekari su sve vie zaposedali prostor lekarske profesije vrei kontrolu nad njom. Babice koje su poraale ene i pomagale im da se oslobode neeljene trudnoe, predstavljale su pretnju njihovoj ekonomskoj i socijalnoj moi. Takoe, u 19. veku mnoge drave su bile zainteresovane za porast populacije i razvoj industrije, kao i irenje teritorija, a za takve ciljeve je bila potrebna nova radna snaga. Tada, a i danas, zakonska zabrana abortusa nikada nije uticala na njegovo ilegalno izvoenje. ene koje bi donele odluku da prekinu trudnou uvek su nalazile naina da to i ostvare. Ponekad su im na raspolaganju bila veoma opasne i smrtonosna reenja, od upotrebe igala za pletenje ili vealica za odeu, do uzimanja jakih lekova i hemikalija. Do danas, pitanje abortusa i raanja dece ostalo je i pitanje dravnog interesa. Pravo ena da odluuju o abortusu i raanju dece mora se posmatrati kroz prizmu reproduktivnih sloboda, unutar problematike enskih ljudskih prava.

Situacija u naoj zemlji Sve do 1951. godine abortus nije bio regulisan posebnim zakonskim propisima. Vaila je samo primena Opteg krivinog zakonika kojim je abortus bio izriito zabranjen, a uiniocem krivinog dela smatralo se ne samo lice koje izvrava abortus nego i ena nad kojom je izvren. U periodu od 1951-1959 godine, Krivini zakon kao uinoca vie ne tretira enu nad kojom je abortus izvren. Prvi propisi kojima se regulie pravo na abortus pojavili su se 1952. godine kada je doneta Uredba za vrenje doputenog pobaaja. Razlozi zbog kojih se abortus moe izvriti, odnose se na zdravlje i ivot trudne ene, oekivano zdravstveno stanje deteta, kao i sluajeve kada je do trudnoe dolo izvrenjem krivinog dela i ako bi roenje deteta dovelo do naruavanja zdravlja ene zbog njenih posebno tekih materijalnih, linih i porodinih prilika. Uredbom koja je donesena 1960. godine, socijalni uslovi su formulisani na manje restriktivan nain. Danas, pravo na podnoenje zahteva za prekid trudnoe ima trudna, poslovno sposobna ena. Zahtev se podnosi odgovarajuoj zdravstvenoj organizaciji sa dokazima da trudnoa nije prela 10 nedelja i da prekid trudnoe nee neposredno ugroziti njeno zdravlje. To su lekarska uverenja koja se dobijaju u zdravstvenoj ustanovi, najdue za 2 dana. Lekar/ka, ginekolog/kinja, moe pristupiti izvrenju prekida trudnoe ili odbiti zahtev, a trudnicu uputiti komisiji za prekid trudnoe. Takoe, komisiji se obraa ena ija je trudnoa starija od 10 nedelja. Komisija se obrazuje u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi (ginekoloko-akuerska odeljenja i klinike) i sastavljena je od 2 lekara/ke i jednog socijalnog radnika/ce. Indikacije za prekid trudnoe koja je starija od 10 nedelja su sledee: 1. medicinske-postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i ivot ene, 2. etike ili pravno-kriminogenetrudnoa uzrokovana silovanjem ili obljubom nad nemonom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom slubenog poloaja i incest, 3. eugenike-bioloko-genetiki fakori koji oteuju plod, oboljenje majke u prvom tromeseju trudnoe od rubeole, upotreba tetraciklina, nepodudarnost krvnih grupa i 4. socijalne-loe materijalno stanje, vei broj dece, vanbrana trudnoa. Po Zakonu o prekidu trudnoe, abortus vri lekar/ka specijalista/kinja u zdravstvenoj ustanovi koja raspolae odgovarajuom medicinskom i drugom opremom. Ako je zapoet pobaaj, a ugroen je ivot ploda ili trudnice, ili njena reproduktivna sposobnost, prekid trudnoe se izuzetno moe izvriti i u zdravstvenim ustanovama koje ne ispunjavaju pomenute uslove i od strane lekara/ke koji nije specijalista/kinja ginekologije. ABORTUS POMOU RU-486 RU-486 je sintetski hormon koji zauzima mesto progesterona i spreava oploenu jajnu eliju da se odri u materici i time prouzrokuje pobaaj. RU-486 nije ni sredstvo za kontracepciju ni postkoitalna kontracepcija. To je metod za izazivanje pobaaja, poput aspiracije i na njega se takoe odnosi, Zakon o prekidu trudnoe. Postupak primene ove metode se sastoji u uzimanju 3 pilule RU486 i jedne intramuskularne injekcije prostaglandina to dovodi do pobaaja. U bolnici se ostaje 3 sata nakon to ste primenili injekcije prostaglandina, dok se pilule Ru-486 popiju dan pre toga. Do izbacivanja ploda najee dolazi u ta tri sata dok ste pod medicinskom kontrolom ili, eventualno, u toku naredna 24 sata. Mogue je, u malom broju sluajeva, da do izbacivanja ploda doe u narednih 2-3 dana. Ovaj metod se koristi u trudnoama starim do 10 nedelja. Efikasnost je oko 95% sa prostagladinom, a 80% ako se uzima samo RU-486. Kontraindikacije za uzimanje RU 486 su povien krvni pritisak, astma i oiljak na materici. Prednosti ove metode su da je efikasna koliko i abortus koji se izvodi metodom usisavanja, ne postoji skoro nikakav rizik od infekcije, perforacije ili stvaranja priraslica. Ako se abortus izvodi pomou RU-486, nisu potrebni ni hospitalizacija kao ni korienje anestezije. Jedan od najveih rizika u primeni ove metode je i postojanje mogunosti da ne doe do izbacivanja ploda, ve da se trudnoa nastavi. Samo je mali procenat ovakvih sluajeva. Takoe, postoji rizik da postaljica ostane u materici. Kod nas se ovaj metod ne primenjuje.

10