S

obzirom na injenicu da se krajem dvadestog i poetkom dvadeset prvog veka engleski jezik uspostavio kao lingua franca modernog sveta u mnogim zemljama danas preovlauje trend da deca ponu sa usvajanjem engleskog jezika u to mlaem uzrastu. Iako metodiari, pedagozi i psiholozi jo uvek nisu doli do jedinstvenog odgovora na pitanje koje bi bilo optimalno uzrasno doba za poetak uenja stranog jezika, injenica je da potranja za nastavnicima engleskog jezika na mlaem uzrastu raste, ne samo u privatnim vrtiima ve i dravnim

Osnovni problem sa kojim se dana sreemo

jeste kako obezbediti adekvatno nastavno osoblje. Vaspitai koji rade sa decom uglavnom ne poseduju dovoljno znanje engleskog jezika, dok veina nastavnika engleskog jezika koji su obueni za rad sa tinejderima ili odraslima nije dovoljno upoznata sa metodikom rada sa ovom uzrasnom grupom.

Deca na ovom uzrastu jo uvek ne znaju da

itaju i piu i stoga zahtevaju poseban nain rada. Naglasak bi takoe trebalo da bude na ukupnom razvoju deteta, ne samo u poznavanju jezikih kategorija, to bi se u ovom sluaju moglo shvatiti kao dodatna prednost.

Govor

je osnovno sredstvo za uspostavljanje komunikacije, samoizraavanja i razvoja. Stimulisanje i podravanje svih oblika govornog stvaralatva utie na razvijanje odnosa i izgraivanje saznanja o drugima. Govor je socijalna kategorija i najbolje se ui upotrebom, tj. komuniciranjem. Prilkom razmatranja mogunosti usvajanja stranog jezika u ranom uzrastu neohodno je uzeti obzir da je komunikacija kljuni deo procesa uenja. Kada je re o usvajanju stranog jezika u vrtiu treba organizovati specifine aktivnosti koje se realizuju posebno ili u kombinaciji s drugim tipovima aktivnosti. Ovim aktivnostima podstie se komunikativna, obavetajna, informativna i simbolika funkcija

Pored osnovnih fizikih potreba deca imaju i

potrebe koje su kljune za njihov mentalni i emocionalni razvoj potrebu za ljubavlju i nenou, potrebu da se oseaju sigurno i bezbedno i potrebu da komuniciraju sa drugima. Govor je osnovno sredstvo za uspostavljanje komunikacije, samoizraavanja i razvoja. Jedan od najvanijih ciljeva u radu sa decom je prevoenje deteta sa situacionog (implicitan) govor na govor prilagoen sagovorniku (eksplicitan govor). Veoma je vano da dete u ovom periodu razvije sopstvene mogunosti izraavanja i komuniciranja, tj da bude u stanju da izrazi svoje elje i potrebe raznovrsnom upotrebom govora, da uspostavi kontakt sa drugima, obrazloi svoje postupke i ideje i upravlja sopstvenim ponaanjem.

Govor se ne moe usvajati i razvijati bez

aktivne jezike prakse. Svakodnevni boravak deteta u vrtiu treba koristiti za aktiviranje njegovog govora. Najpogodnije za to su ivotno-praktine situacije u kojima je dete u aktivnoj komunikaciji i interakciji sa drugom decom i odraslima, to je od posebnog znaaja da dete spontano ovlada govorom. Govor je socijalna kategorija i najbolje se ui upotrebom, tj. komuniciranjem. Dete je socijalno bie i kao takvo govor razvija u aktivnoj komunikaciji i interakciji i pri tome koristi razna verbalna i neverbalna sredstva.

Stimulisanje

i podravanje svih oblika govornog stvaralatva treba da utie na razvijanje odnosa i izgraivanje saznanja o drugima. Potrebno je, stoga, insisirati da dete prilikom uspostavljanja odnosa sa drugima koristi raznovrsne oblike komunikacije. Veoma je vano koristiti igru za bogaenje govorne komunikativnosti, potencirati traenje objanjenja i tumaenja, ali i podsticati decu da neguju sposobnost da sasluaju sagovornika.

Proces

usvajanja stranog jezika bi stoga trebalo da ume u obzir da je komunikacija kljuni deo procesa uenja. Kada je re o usvajanju stranog jezika u vrtiu treba organizovati specifine aktivnosti koje se realizuju posebno ili u kombinaciji s drugim tipovima aktivnost. Ovim aktivnostima podstie se komunikativna, obavetajna, informativna i simbolika funkcija govora. Potrebno je koristiti svakodnevne ivotnopraktine situacije kao prirodni okvir za razvoj komunikacije, a realizacija planiranih aktivnosti treba da bude sastavni deo ostalih

Uloga vaspitaa je da: obezbedi prijatnu podsticajnu atmosferu u kojoj deca

rado komuniciraju, posmatra, prati, uporeuje i tumai reakcije dece podstie decu time to postavlja pitanja i usmerava ih utvrdi stepen komunikacijskih sposobnosti dece i u skladu sa njima planira grupne i indivudalne aktivnosti bira sadrajna sredstva koja su bliska deci i njihovim interesovanjima i mogunostima uvaava individualne govorne mogunosti svakog deteta i ima razumevanja za razvojne tekoe na putu ovladavanja govorom posebno bude strpljiv u radu sa decom koja zaostaju u govornom razvoju.

Ciljevi nastave engleskog jezika u

predkolskom periodu su: zainteresovati decu za uenje stranog jezika kroz igru i zabavu; razvijati sposobnost pamenja i kreativnosti kod djece; usvajanje fonetskog sistema engleskog jezika i ovladavanje vetinom artikulisanja engleskih glasova; upoznavanje sa engleskom poezijom za decu stvaranje osnove za dalje izuavanje jezika

Deca

predkolskog uzrasta (4-6 godina) pokazuju izuzetno interesovanje i sposobnost usvajanja stranog jezika. Na ovom uzrastu ona razvijaju svoj maternji jezik, oponaajui govor iz svog neposrednog okruenja. Taj uroeni mehanizam za usvajanje maternjeg jezika treba aktivirati i u procesu usvajanja stranog jezika tako to ete decu animirati da u tom procesu uestvuju aktivno i kreativno. Zabava, pesma, igra, pokret predstavljaju naine da se podstakne interesovanje dece na ovom uzrastu za uenje stranog jezika. Pri tome se moraju imati u vidu njihove

Kada je re o uenju stranog jezika deca mlaeg uzrasta

se razlikuju od odraslih jer imaju mnogo fizike energije i oseaju potrebu da budu fiziki aktivna. Deca imaju itav niz emotivnih potreba, lako je pobuditi im oseanja, sporije ue i bre zaboravljaju, usmerena su ka zadovoljenju sopstvenih potreba, brzo im postaje dosadno, ali sa druge strane mogu iznenaujue dugo da ostanu koncentrisani ako su za neto zainteresovani. Ono to vaspita mora imati u vidu je i injenica da uzrasno doba ne mora uvek da odgovara razvojnom. Neka deca su ve upoznata sa engleskim jezikom, dok su druga apsolutni poetnici. Roditeljska podrka je takoe kljuan faktor u uenju dece. Uz podrku roditelja deca mogu da pokau zavidnu koncentraciju i sposobnost pamenja kada je re o pesmicama, brojalicama, priama, kompjuterskim igricama itd.

Vaspita pre svega treba da pomogne detetu

da se prilagodi radu u uionici. Deci je potrebno vreme da se naviknu na injenicu da rade u grupi i komuniciraju sa drugom decom. U prvih nekoliko dana morate im jasno staviti do znanja ta oekujete od njih. Veoma je vano je da budete pozitivni, da ih ohrabrite, a ne da ih kritikujete. Potrebno je da vodite rauna najpre o tome kako se deca ponaaju, ta im se svia, ta ele da urade sa jezikom koji su usvojili, kako razmiljaju, ta moete od njih da oekujete.

Deca

pokazuju skolonost da prikupljaju informacije koje odraslima mogu delovati sasvim nevano, ali su za njih od ogromne vanosti. Mnoge stvari koje vam deca kau moete da iskoristite kao polaznu taku u radu na proirenju njihovog renika, da otkrijete ta je ono to ih zanima i probudite njihovo interesovanje. Ono to dete kae moe biti vaan pokazatelj toga kako se dete osea u vrtiu ili kod kue. Pristup zasnovan na potrebama deteta nastoji da dete postavi na prvo mesto prilikom izrade nastavnog

Ako elimo da proces uenja bude usmeren

prema linosti deteta, moramo poznavati fizike, emocionalne i obrazovne karakteristike svakog deteta. Potrebno je da planiramo aktivnosti zasnovane na detetovom linom iskustvu, ukljuujui iskustvo iz knjiga, filmova, video igrica.

Od velikog je znaaja da dete spontano pria

o svojim doivljajima i deavanjima u vrtiu i van njega, razgovara sa vaspitaem o tome ta ga interesuje i iznosi svoja miljenja, zapoinje razgovor na nove teme, dogovara o toku igre, samo postavlja pitanja o svakodnevnim situacijama u komunikaciji sa odraslima i decom.

ta je to to decu zanima? Oni sami! Deca vole da

priaju o stvarima kao to su omiljene igrake, hrana, garderoba koju nose, ili ta imaju u torbi. Potrebno je stoga da se koncentriete na konkretne objekte koji ih okruuju, koje mogu videti i dodirnuti. Deca su zainteresovana za svoju porodicu i prijatelje. Vole da priaju o brai i sestrama, (o bebama naroito) roacima, roditeljima, tetkama i teama, bakama i dedama. Potrebno je stoga da se fokusiramo na poznato okruenje i likove koji mu pripadaju. Deca vole da priaju o svakodnevnoj rutini, ustajanju, dolasku u vrti, doruku, uini, igri, kupovini, odlasku u park, putovanjima, iznenaenjima, roendanima, godinjim odmorima, praznicima itd.

Shodno tome, nastava engleskog jezika u

ovom periodu bi trebalo da obuhvati osnovne jezike pojmove vezane za sopstvenu linost i likove i dogaaje iz poznatog okruenja. Deca u ovom periodu mogu da imenuju lanove svoje porodice, predmete, ivotinje, stvari i prostorije u kui, boje, delove tela, godinja doba, izraavaju prostorne odnose (u, na,ispod, iza),izraavaju dopadanje i nedopadanje i uestvuju u dramatizacijama, igrovnim aktivnostima i dijalogu sa vaspitaem ili drugim detetom.

Deca u velikoj meri reaguju na okruenje u

kome se nalaze, te je stoga potrebno da ih to vie stimuliemo vizuelno i sluno i stvorimo pozitivnu radnu atmosferu. Sve to se ui treba demonstrirati konkretnim situacijama i ilustrovati predmetima, slikama, posterima, slikovnicama, lutkama, gestovima, pevanjem, mimikom, igrama, glumom. Veoma je vano uvek obnoviti prethodno gradivo pre prezentiranja novog. Izgovor nastavnika/ce je takoe vaan, a neophodna je i upotreba snimljenog materijala. Nakon sluanja nastavnik/ca motivie decu na izgovor horski

Prepoznavanje i usvajanje rei najefikasnije je

kroz igrovne aktivnosti i dijaloge. Poeljno je smenjivati aktivnosti na svakih pet do sedam minuta da ne bi dolo do gubljenja interesovanja. Uloga lutaka u simuliranju komunikativnih situacija je od izuzetnog znaaja. Lutke razgovaraju meusobno i sa decom i mogu se koristiti i u prezentaciji novih rei i struktura, pri postavljanju pitanja, u dijalozima.

Veoma je vano organizovati aktivnosti u

kojima su verbalne aktivnosti povezane sa motorikim. Uenje pesme ili recitacije je mnogo jednostavnije uz pokret koji deci pribliava znaenje pojedinih rei u pesmi. Gestikulacija i pokret su od velikog znaaja kada je upitanju rad sa malom decom, jer se oni u znatnoj meri oslanjaju na govor tela i izraze lica. Moete stoga uputstva, prie, pesmice propratiti slikama, mimikom, pantomimom, da biste objasnili znaenje. Deca takoe veoma brzo usvajaju glasove kojih nema u maternjem jeziki i imitiraju

Korelacija

izmeu jezikih, logikomatematikih, socijalnih, fizikih aktivnosti kao i aktivnosti upoznavanja i ovladavanja okolinom je od velikog znaaja. Na ovaj nain deca ne samo da vremenom stiu sposobnost da razumeju pitanja, tekst pesmice, izvravaju kratka uputstva, ve i da verbalno i neverbalno reaguju u komunikativnim situacijama.

Literatura: Gower, Roger and Diana Fillips, Teaching Practice,

Oxford, Macmillan Education, 2006. Moon, Jayne, Children Learning English, Oxford, Macmillan Education, 2006. Phillips, S., Drama with Children, Oxford, Oxford university Press 2006. Reilly Vanessa and Sheila M. Ward, Very Young Learners, Oxford, Oxford University Press, 1997. Scrivener, Jim, Learning Teaching, Oxford, Macmillan Education, 2005. Wright, A., Creating Stories with Children, Oxford, Oxford university Press 2002