dr Don Kolman

HIJERARHIJA ZAVERENIKA:

KOMITET 300

dr Don Kolman HIJERARHIJA ZAVERENIKA: KOMITET 300

Naslov originala dr. John Coleman CONSPIRATORS' HIERARCHY: THE STORY OF THE COMMITEE 300

Copyright 1992 by Dr. John Coleman

SADRAJ

PREDGOVOR ...................................................................9 OSVRT I NEKI SLUAJEVI ........................................... 11 INSTITUCIJE POMOU KOJIH SE SPROVODI KONTROLA 52 BIVE I SADANJE INSTITUCIJE/ORGANIZACIJE KOMITETA 300 I ONE KOJE SU DIREKTNO POD7 NJEGOVOM KONTROLOM .................................... 207 SPECIJALNE FONDACIJE I INTERESNE GRUPE ........... 213 BANKE ....................................................................... 214 ___ 219 UDRUENJA ADVOKATA I ADVOKATSKE KUE INSTITUCIJE INSTITUTA TAVISTOKU SJEDINJENIM AMERIKIM DRAVAMA ....................................... 220 BIVI I SADANJI LANOVI KOMITETA 300 BIBLIOGRAFIJA, SAECI I BELEKE TABLICA KOMITETA 300 STRUKTURA MASONA ............. 232 .......................... 239

KNJIGOVODSTVO/REVIZIJA ......................................... 219

........................................... 253 ............................................... 254

Ovu knjigu posveujem svojoj supruzi Leni i naem sinu Donu, koji mi pruaju podrku ve dugi niz opasnih i napornih godina, te vrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine.

PREDGOVOR

Dok sam radio kao profesionalni oficir tajne slube esto sam imao pristup vrlo poverljivim dokumentima, ali sam tokom slube u Angoli u Zapadnoj Africi, gde sam bio zaduen za politika istraivanja, imao priliku da vidim niz strogo poverljivih dokumenata sa neuobiajeno oiglednim sadrajem. Ljut i ogoren onim to sam tamo video, krenuo sam na put s kojeg od tada nisam skretao, s namerom da otkrijem koja je to sila koja kontrolie britansku i ameriku vladu, te njima upravlja. Bio sam potpuno upoznat sa svim dobro znanim tajnim drutvima, kao to su Kraljevski institut za meunarodne poslove (Roval Institute for International Affairs, RIIA), Vee za spoljne poslove (Council on Foreign relations, CFR), Bilderberka grupa, Cionisti, Masonerija, Boljevizam, Rosenkrojceri i itav niz njihovih poddrutava. Kao oficir tajne slube, ak i pre toga kao student, u Britanskom muzeju (British Museum) u Londonu, sve sam ih temeljno prouio, kao i znatan broj drugih poddrutava za koja sam mislio da su Amerikancima dobro poznata. Ali kada sam se 1969. vratio u Sjedinjene Amerike Drave otkrio sam da su imena poput Reda sv. Jovana Jerusalimskog (The Order of St. John of Jerusalem), Rimskog kluba (Club of Rome), Nemakog fonda Maral (German Marshall Found), Fondacije ini (ini Foundation), Okruglog stola (Round Table), Fabijanista (Fabianists), Venecijanskog Crnog plemstva (Venetian Black Nobility), Klubova pakla (Hellfire Clubs), i mnoga druga, u Americi potpuno nepoznata, ili su, ako su i bila poznata, ljudi o njihovoj pravoj ulozi znali vrlo malo ili skoro nita. Godine 1969. i 1970. odluio sam da to stanje popravim uz pomo niza biltena i kaseta. Bio sam nemalo iznenaen kada sam, malo posle toga, ot-

krio koliki broj ljudi olako citira imena tih drutava, kao da su za njih znali od samog njihovog nastanka. Iako nisu ni najmanje bili upueni u tu temu, nisu bili spremni da navedu izvor tih tek otkrivenih podataka. U tom momentu uteila me je pomisao da je oponaanje najiskreniji oblik laskanja. Uporno sam nastavio svoje istraivanje, uprkos ozbiljnim rizicima, napadima na moju suprugu i mene, finansijskim gubicima, neprestanom uznemiravanju, pretnjama i klevetama - ukratko, dobro osmiljenom i usklaenom programu s namerom da me diskredituju, a sve pod patronatom dravnih agenata i dounika, upletenih u mreu hrianskog desnog krila", Pokreta za identitet" (Identity Movement) i desnih patriotskih" grupa. Ti agenti delovali su i jo uvek deluju pod maskom snanog i neustraivog otpora judaizmu kao svom najveem i glavnom neprijatelju, tj. oni ele da mi bar tako mislimo. Ti agenti-dounici deluju pod vodstvom i nadzorom jedne grupe homoseksualaca, koje religiozni i konzervativni ljudi irom Sjedinjenih Amerikih Drava cene i potuju. Njihov program kleveta, lai, mrnje i dezinformacija o mom radu nastavlja se nesmanjenom estinom i ide ak dotle da u poslednje vreme moj rad pripisuju drugim autorima. Ipak, svi njihovi napori ostali su bez eljenih rezultata. Ja u nastaviti da se bavim svojim poslom sve dok ne skinem masku ele tajne paralelne vlade iz visokih krugova, koja upravlja Velikom Britanijom i Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ova knjiga predstavlja deo tih mojih napora. dr Don Kolman, decembra 199.

OSVRT I NEKI SLUAJEVI

Meu nama sigurno postoji velika veina koja je svesna da ljudi koji stoje na elu naih vlada nisu isti oni ljudi koji zaista upravljaju politikim i dravnim pitanjima, kako unutranje tako i spoljne politike. Mnoge od nas to je navelo na traenje istine u alternativnoj literaturi, kod autora biltena koji su poput mene tragali, ali nisu uvek uspeli da otkriju ta je zapravo razlog zbog ega su Sjedinjene Amerike Drave smrtno bolesna zemlja. Trai pa e nai" nije uvek bilo naelo koje je vailo za tu grupu ljudi. Ali, otkrili smo injenicu da ljudi ive u potpunom mraku, da veini do toga nije stalo i da se ne trude da otkriju kuda se to njihova zemlja uputila, potpuno sigurni u to da e je uvek imati i da e ona uvek biti tu. Najvei deo stanovnitva je izmanipulisan da upravo tako reaguje i takav stav je upravo ono to tajna vlada eli da postigne. esto ujemo kako oni" ine ovo ili ono. Izgleda kao da oni", bukvalno, prolaze nekanjeno za ubistva. Oni" su ti koji poveavaju poreze, alju nae sinove i kerke da ginu u ratovima od kojih zemlja nema nikakve koristi. ini nam se da su oni", izvan naeg domaaja, daleko od oiju, frustrirajue nedostini kada je re o pokretanju bilo kakve akcije protiv njih". Takvo stanje traje ve decenijama. U ovoj knjizi emo identifikovati tu tajnu, njih", a onda samom narodu ostaje da svoje stanje popravi, ako se da popraviti. Dana 30. aprila 1981. godine napisao sam lanak u kome sam otkrio postojanje Rimskog kluba i identifikovao ga kao subverzivno telo Komiteta 300. Bilo je to prvo javno spominjanje obe ove organizacije u Sjedinjenim Amenckim Dravama. itaoce sam upozorio da ne dozvole da ih zavara oseaj kako taj lanak opisuje neto neverovatno i povukao sam paralelu izmeu

lanka i upozorenja koje je izdala nemaka Vlada kada se dokopala tajnih planova Iluminata. Rimskom klubu i ulozi Komiteta 300 u Sjedinjenim Amerikim Dravama vratiemo se kasnije. Mnoga predvianja iz mojeg lanka iz 1981. ve su se obistinila, poput injenice da je Felipe Gonzales postao predsednik panske Vlade, a Miteran vraen na vlast u Francuskoj, poput pada iskara d'Estena i Helmuta mita, povratka na vlast vedskog plemia i lana Komiteta 300 Ulofa Palmea, ponitenja Reganovog predsednitva i unitenja amerike eline i automobilske industrije i stambene izgradnje, u skladu s nalozima o nultoj postindustrijskoj stopi rasta, koje je izdao Komitet 300. Vanost Ulofa Palmea lei u tome to ga je Rimski klub iskoristio za isporuivanje Sovjetskom Savezu tehnologije koja je po zakonima amerike carine zabranjena za izvoz i u tome to je njegova svetska mrea komunikacije posluila za uvebavanje i medijsko isticanje lane iranske krize s taocima. Dok je jurio na relaciji izmeu Vaingtona i Teherana, radio je na podrivanju integriteta Sjedinjenih Amerikih Drava i lanu krizu nastalu zbog neljudskog odnosa prema irakim taocima stavio u ruke institucije zvane Komitet 300, itaj: Meunarodnog suda pravde u Hagu, u Holandiji. Otvorena zavera protiv Boga i oveka, koja ukljuuje porobljavanje veine ljudi koji opstanu na ovoj zemlji poto ih snau ratovi, kuga i masovna ubistva, nije ba dobro skrivena. U obavetajnim krugovima ljudi ue da se neto moe najbolje sakriti tako to to to eli da sakrije stavi svima pred oi. Evo jednog primera koji govori u prilog toj injenici: kada je 1938. godine Nemaka elela da sakrije svoj novi borbeni avion Messerschmidt, izloila ga je na tadanjoj parikoj izlobi vazduhoplovstva. Dok su tajni agenti i pijuni traili podatke po rupama u stablima i iza klimavih cigala u zidovima, informacija koju su traili cerila im se pravo u lice. Paralelna tajna vlada visokog sloja ne deluje iz vlanih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, u Belu kuu, u Kongres, u Dauning strit broj 10 i u Britanski Parlament. Slina je onim udnim i naizgled zastraujuim filmovima sa nemanima", u kojima se pojavljuje izoblieno udovite s dugom kosom i opasnim zubima. Prave nemani nose poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kepitol Hil. 9

Ti ljudi su svima pred oima. Ti ljudi su sluge svetske vlade - Novog svetskog poretka. Poput silovatelja koje se zaustavlja da bi rtvi ponudio prijateljsku vonju, oni ne izgledaju kao nemani, a upravo su to. Kada bi izgledali kao nemani, rtve bi od straha poele da vrite i da bee. Ovo se odnosi na sve nivoe vlasti. Predsednik Bu ne izgleda kao pokorni sluga paralelne vlade gornjeg sloja, ali, ne dajte se zavarati - on je ista neman kao one to ih viamo u filmovim strave i uasa. Na trenutak se zaustavite i podsetite na to da je predsednik Bu naredio brutalni pokolj 150.000 irakih vojnika koji su se vraali u Irak u konvoju vojnih kamiona sa belim zastavama, a na osnovu odredaba enevske konvencije o obustavi vatre i povlaenju. Zamislite uas irakih vojnika kada su ih, uprkos tome to su mahali belim zastavama, pokosili ameriki bombarderi. Na jednom drugom delu ratita 12.000 irakih vojnika je ivo zakopano u sopstvenim rovovima. Nije li i to monstruozan in u najdubljem smislu te reci? Od koga je predsednik Bu dobio nareenje da postupa na tako monstruozan nain? Dobio ga je od Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RIIA), koji je, opet, dobio nalog od Komiteta 300, poznatog i pod nazivom Olimpijci". Kao to emo videti, ak ni olimpijci" ne skrivaju svoja lica. esto prireuju izlobe, koje bi mogle da se porede sa ve pomenutom pariskomjzlobom vazuhoplovstva, dok entuzijasti u otkrivanju zavera trae svoje vreme na beskorisno traganje na pogrenim mestima i u pogrenom smeru. Da li ste ikada videli kraljicu Elizabetu II kako otvara sednicu Britanskog Parlamenta? Tada, u punom planu, vidite predsednicu Komiteta 300! Da li ste ikada gledali in preuzimanja dunosti predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava? Tada, u krupnom planu, vidite jo jednog lana Komiteta 300. Problem je samo u percepciji. Ko su zaverenici koji slue silnom i svemonom Komitetu 300? Nai bolje informisani graani svesni su da zavera postoji i da su njena imena razliita. Na primer: Iluminati, Masonerija (Slobodno zidarstvo), Okrugli sto, Milnerova grupa. Takvim graanima Vee za spoljne poslove (CFR) i pripadnici Trilaterale pretstavljaju vei deo onoga to im se ne svia kada su u pitanju pogledi na unutranju i spoljnu politiku. Neki ak znaju da Okrugli sto, preko britanskog ambasadora u Vaingtonu, ima veliki uticaj na politiku 10

Sjedinjenih Amerikih Drava. Problem je u tome to je veoma teko pronai prave, vrste dokaze o izdajnikim aktivnostima lanova nevidljive vlade. Citiram duboku misao proroka Ozeja iz hrianske Biblije: Izgibe narod moj, jer je bez znanja." Neki su moda ve uli moje izlaganje o skandalu vezanom za spoljnu pomo, u kojem sam izneo imena nekoliko zaverenikih organizacija, iji je konaan broj ogroman. Njihov krajnji cilj jeste da ukinu Ameriki Ustav i da samu Ameriku, koju je Bog izabrao za svoju zemlju, stave pod bezbonu svetsku vlast - vladu Novog svetskog poretka, koja ima nameru da svet vrati u stanje daleko gore od samog Srednjeg veka. Pogledajmo neke sluajeve iz pokuaja pretvaranja Italije u komunistiku zemlju i njenog pretvaranja u neindustrijsku zemlju. Komitet 300 je odavno doneo odluku da svet mora da bude manji, znatno manji i bolji, tj. doneo je svoju zamisao mnogo boljeg sveta. Beskonano mnogo beskorisnih izelica", koje troe prirodna bogatstva, koja nisu neiscrpna, treba eliminisati. Industrijski razvoj utie na porast broja stanovnitva. Zato je potrebno potkopati Boiju zapovest ljudima da se razmnoavaju i da naseljavaju zemlju. Za to su bili potrebni: napad na hrianstvo, lagani ali siguran raspad industrijskih drava-nacija, unitenje stotina miliona ljudi, koje Komitet 300 naziva vikom stanovnitva", i uklanjanje bilo kog dravnika koji bi se usudio da stane na put Komitetovog globalnog plana za postizanje navedenih ciljeva. Dva prva cilja Komiteta 300 bili su Italija i Pakistan. Pokojni italijanski predsednik Vlade Aldo Moro bio je dravnik koje se odupreo^nultoj stopi rasta" i planiranom smanjenju broja stanovnika njegove zemlje, ime je na sebe navukao gnev Rimskog kluba, koji je od Olimpijaca" dobio zadatak da sprovede pomenutu politiku. U jednoj rimskoj sudnici 10. Decembra 1982. godine jedan bliski Morov prijatelj je svedoio o tome kako je pokojnom predsedniku italijanske Vlade pretio jedan agent Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RIIA), koji je istovremeno lan Komiteta 300, a tada je jo uvek bio ameriki ministar spoljnih poslova. O meteorskom usponu oveka koga je taj svedok imenovao kao Kisindera govoriemo kasnije. Treba da se prisetimo da su predsednika Mora 1978. godine otele Crvene brigade i kasnije ga okrutno ubile. Na suenju lanovima Crvenih brigada nekoliko optuenih je potvrdilo da im je poznata injenica da je u Moro11

vo ubistvo bio upleten neko iz visokih amerikih politikih krugova. Kada je pretio Moru, Kisinder zasigurno nije sprovodio ameriku spoljnu politiku, nego je delovao prema nareenjima koje je dobio od Rimskog kluba - tela koje je podinjeno Komitetu 300 i koje se bavi spoljnom politikom. Svedok koje je u sudnici izneo taj podatak, koji je odjeknuo kao bomba, bio je Morov blizak saradnik Gorado Gerzoni. Njegovo eksplozivno svedoenje 10. septembra 1982. godine preneli su italijanska televizija i italijanski radio, a bilo je objavljeno i u nekoliko italijanskih novina. Uprkos tome, ta bitna informacija u SAD-u nije dobila medijsku panju. Poznate amerike tvrave slobode, koje sve uvek moraju da znaju, Vaington Post \_Njujork Tajms, nisu smatrale bitnim da objave ni jedan red o Gerzonijevom svedoenju. Tu vest nije preneo nijedan ameriki radio niti ijedna amerika televizijska stanica. injenica da je italijanski predsednik Vlade Aldo Moro desetinama godina bio vodei politiar, da je bio otet u sred bela dana, u prolee 1978. godine, da su mu svi telohranitelji hladnokrvno ubijeni, nije smatrana veu vrednom objavljivanja, ak ni uz podatak da je u tom zloinu uestvovao sam Kisinder! Ili je upravo tiina zavladala zbog Kisinderove umeanosti? 1982. godine, u svom izlaganju o ovom gnusnom zloinu pokazao sam da su Alda Mora, odanog lana Hriansko-demokratske stranke, ubile ubice Masonske loe P2 kako bi Italiju uinili podlonom nalozima Rimskog kluba o smanjenju njene industrije i znatnom smanjenju njenog broja stanovnika. Morov plan stabilizacije Italije kroz punu zaposlenost te dravni i politiki mir ojaao bi katoliki otpor komunizmu, ime bi i destabilizacija Bliskog istoka, to je zaverenicima bilo od primarne vanosti, bila znatno oteana. Iz do sada iznesenog postaje jasno koliko unapred zaverenici planiraju. Oni ne razmiljaju o petogodinjem planu". Treba da se podsetimo Vajshauptovih izjava o ranoj Katolikoj crkvi da bi mogli bolje da razumemo ta je sve bilo ukljueno u Morovo ubistvo. Njegovom smru je uklonjena prepreka destabilizaciji Italije, a istovremeno je, kao to i danas znamo, omogueno sprovoenje zaverenikih planova za Bliski istok - Zalivskog rata, koji se dogodio etrnaest godina posle tog ubistva. 12

Komitet 300 je odabrao Italiju kao pokusni cilj. Kao zapadnoevropska zemlja najblia Bliskom istoku i zemlja povezana sa ekonomijom i politikom Bliskog istoka, Italija je vana za planove zaverenika. Osim toga, ona je sedite Katolike crkve, a Vajshaupt je izdao nareenje da se Katolika crkva uniti. Italija je rodna zemlja nekih od najmonijih porodica iz vrha evropske oligarhije, iz drevnog crnog plemstva. Da je Italija oslabljena Morovom smru, to bi imalo posledice na Bliskom istoku, ime bi se oslabio ameriki uticaj na tom podruju. Italija je vana i zbog jo jednog razloga: ona predstavlja kapiju puta kojima droga iz Irana i Libana stie u Evropu, ali emo se toj temi vratiti kasnije. Od osnivanja Rimskog kluba, 1968. godine, razne grupe su se udruile pod imenom socijalistike" da bi sruile nekoliko italijanskih vlada. Meu njima su: crno plemstvo iz Venecije i enove, masonska loa P2 i Crvene brigade. Svi su radili na istim cilju. Rimska policija, koja je istraivala sluaj Crvenih brigada i Alda Mora, naila je na imena nekoliko vrlo istaknutih italijanskih porodica koje su tesno saraivale s tom teroristikom grupom. Takoe je pronala dokaze o tome kako su te mone i ugledne porodice u najmanje desetak sluajeva ustupale Crvenim brigadama svoje kue i/ili imovinu, kao sigurna skrovita za njihove jedinice. Svoj deo posla na ruenju Republike Italije ameriko plemstvo" odradilo je velikim doprinosom Riarda Gardnera dok je, u vreme predsednika Kartera, bio ameriki ambasador u Rimu. U to vreme Gardner je delovao pod direktnim nadzorom Betina Kraksija, vanog lana Rimskog kluba i kljunog oveka u NATO-u. Kraksi je bio glavni ovek u zaverenikom pokuaju unitavanja Republike Italije. Kao to emo videti, to mu je skoro i polo za rukom, jer je kao glavni igra hijerarhije zaverenika uspeo da kroz Italijanski parlament izdejstvuje razvod braka i pobaaj, to je rezultiralo najdalekosenijim i najrazornijim verskim i drutvenim promenama koje su ikada pogodile Katoliku crkvu, a posle toga i moral italijanskog naroda. Nakon to je Ronald Regan izabran za predsednika, u septembru 1980. godine u Vaingtonu je odran jedan vaan sastanak, pod pokroviteljstvom Rimskog kluba i Socijalistike internacionale. Te dve organizacije direktno su odgovorne Komitetu 300. Glavna taka dnevnog reda bilo je formulisanje metoda i poteza za neutralizaciju Regana kao predsednika. Prihvaen je zajed13

nicki plan i, gledajui unazad, savreno je jasno kako je plan koji su zaverenici tada skovali bio veoma uspean. Da bi razumeli kdliko je ova zavera rasprostranjena i svobuhvatna, potrebno je da navedemo ciljeve koje je Komitet 300 postavio za svoju pobedu i vlast nad svetom. Komitet 300 ima najmanje 40 poznatih ogranaka" i sve emo ih navesti, zajedno sa opisom njihovih funkcija. Kada se to proui, nee biti teko da se razume kako je jedno centralno zavereniko telo sposobno da deluje toliko uspeno i zato nikakva sila na svetu ne moe da izdri njihov napad na same temelje civilizovanog, naprednog sveta, sazudanog na slobodi pojedinca, posebno onakvoj kakva je formulisana u Ustavu Sjedinjenih Amerikih Drava. Zahvaljujui svedoenju koje je Gerzoni izneo pod zakletvom, Italija i ela Evropa su saznale da je Kisinder stajao iza ubistva Alda Mora. Ali Sjedinjene Amerike Drave to nisu saznale. Taj tragini dogaaj pokazuje sposobnost Komiteta 300 da bilo kojoj vladi, bez izuzetka, nametne svoju volju. Siguran u svoj poloaj, kao lan najmonijeg tajnog drutva na svetu, a time ne mislim na Masoneriju, Kisinder nije samo zastraio Mora, ve je sproveo u delo svoje pretnje da e ga eliminisati" ne odustane li od svog plana ekonomskog i industrijskog razvoja Italije. U junu i julu 1982. godine supruga Alda Mora je u svom svedoenju na otvorenom suenju iznela kako je ubistvo njenog supruga bio rezultat ozbiljnih pretnji njegovom ivotu, koje mu je uputila, kako je rekla, jedna visoko pozicionisana politika figura u Sjedinjenim Amerikim Dravama". Gospoa Eleonora Moro ponovila Kisinderovu reenicu upuenu Moru, koji je u svom svedoenju izneo i Gerzoni: Ili zaustavi svoju politiku struju, ili e za to skupo platiti." Sudije su u tom trenutku upitale Gerzoninija da li bi mogao da identifikuje osobu o kojoj je gospoa Moro govorila. Gerzoni je odgovorio da je to bio Henri Kisinder, kao to je i sam ranije rekao. Gerzoni je zatim nastavio i razjasnio sudu kako je Kisinder te pretnje izneo u Morovoj hotelskoj sobi za vreme slubene posete italijanskih politiara SAD-u. Moro, u to vreme predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Italije, zemlje lanice NATO saveza, je bio ovek visokog ugleda, koji nikada nije poputao pritiscima ni pretnjama mafijakog tipa. S Morom je tada u slubenu posetu Americi putovao i predsednik Italije. Kisinder je tada bio, a i 14

sada je, vaan agent u slubi engleskog Kraljevskog instituta za meunarodne odnose, lan Rimskog kluba i lan amerikog Vea za spoljne poslove. Kisinderova uloga u destabilizaciji Sjedinjenih Amerikih Drava kroz tri rata - Bliskoistonog, Korejskog i Vijetnamskog - dobro je poznata, kao i njegova uloga u Zalivskom ratu, u kome su ameriki vojnici delovali kao plaenici Komiteta 300 kako bi Kuvajt vratili pod nadzor Komiteta 300 i u isto vreme Irak pretvorili u primer svim malim zemljama, da ne bi dole u iskuenje da same odluuju o sopstvenoj sudbini. / Kisinder je pretio i pokojnom Ali Butu, predsedniku suverene drave Pakistan. Butov greh" bio je u tome to je zagovarao nabavku nuklearnog oruja za svoju zemlju. Pakistan je, kao muslimanska zemlja, oseao opasnost od stalne izraelske agresije na Bliskom istoku. Buta je 1979. godine pravno ubio predsednik Ministarstva za spoljne poslove u toj zemlji, general Zia ul Hak. U svom planiranom usponu na vlast, Zia ul Hak je potakao razjarenu gomilu da zapali ameriku ambasadu u Islamabadu, ime je Ministarstvu spoljnih poslova oigledno eleo da pokae kako je njihov ovek i u isto vreme da dobije vie spoljne pomoi. Kako se kasnije pokazalo, upravo je on imao nameru da ubije Riarda Helmsa. Nekoliko godina kasnije sam Zia uk Hak je platio svojim ivotom, poto se umeao u rat koji je besneo u Avganistanu. Njegov avion C-130 Herkul pogoen je niskofrekvencijskim elektrinim signalom (ELF) kratko po uzletanju, posle ega se naglo sunovratio i udario u zemlju. Sprovodei nareenje Komiteta 300 i eliminiui generala ul Haka, Rimski klub je bez imalo grize savesti rtvovao ivote brojnih amerikih slubenika koji su bili u istom avionu, ukljuujui i grupu Odbrambeno-obavetajne agencije (Defense Intelligence Agency, DIA) Amerike vojske, na elu sa komandantnom brigade Herberom Vasomom. Pre tog leta general Zia uk Hak je dobio upozorenje od Turske obavetajne slube da ne putuje avionom, tj. da postoji nareenje da bude ubijen ruenjem aviona. Imajui to na umu, general ul Hak je, kako je rekao svojim bliskim saradnicima, kao osiguranje" poveo ameriku ekipu sa sobom. U mom radu iz 1989. godine, pod naslovom Terror in the skies" (Terorizam u vazduhu), dao sam sledei prikaz tog dogaaja: Malo pre uzletanja ul Hakovog aviona C-130 iz jedne pakistanske vojne baze, blizu hanga15

ra u kojem se nalazio C-130, vien je sumnjiv kamion. Kontrolni toranj je upozorio obezbeenje, ali kada je preduzeta akcija, avion je ve bio u vazduhu a kamion JQ nestao. Nekoliko minuta kasnije avion se sunovratio i nije se zaustavio dok nije tresnuo o zemlju i pretvorio u plamenu loptu. Ne postoji nikakvo objanjenje za takvo ponaanje aviona C-130. Ta letelica se pokazala kao izuzetno pouzdana. Zajedniki pakistansko-ameriki istrani odbor utvrdio je da nije bilo greke pilota, kao ni mehanikog i konstrukcijskog kvara. Sunovrat je prepoznatljiv nain pada aviona pogoenog niskofrekvencijskim elektrinim signalom." injenica da je Sovjetski Savez uspeo da proizvede aparate sa visokom radiofrekvencijom na Zapadu je poznata zahvaljujui radu sovjetskih naunika iz Odelenja za intenzivne relativistike elektronske talase Instituta za atomsku energiju Kuratov". Dvojica njihovih specijalista bili su J. A. Vinogradov i A. A. Ruhadze. Oba naunika su radila u Institutu za fiziku Lebedev, ija su specijalnost eketronski i rendgenski laseri. Poto sam primio ovu informaciju, traio sam potvrdu i iz drugih izvora i otkrio da je engleski list International Journal of Electronics (Meunarodni asopis za elektroniku) ve objavio neke materijale koji su, izgleda, potvrivali moju informaciju o ruenju aviona generala ul Haka. Osim toga, tu informaciju su potvrdila i moja dva izvora iz obavetajnih krugova. Neke korisne informacije dobio sam i iz sovjetskog naunog asopisa o ovim temama, koji izlazi na engleskom, pod naslovom Soviet Radio Electronics and Communications System (Sovjetski sistem za radioelektroniku i komunikacije). U niojoj glavi nije bilo sumnje u to da je general Zia ul Hak ubijen. Na kamionu koji je vien u blizini hangara nesumnjivo je bio ureaj za niskofrekvencijski elektrini signal, kakav, kako se zna, poseduju vojne snage. Prema Butovom pisanom svedoenju, koje je, dok je bio u zatvoru, prokrijumario iz Pakistana, Kissinder mu je otro zapretio: Napraviu strahovit primer ako nastavi sa svojom politikom izgradnje zemlje." Buto je doao u sukob sa Kisinderom i Rimskim klubom zato to je zagovarao program nuklearne energije da bi Pakistan pretvorio u modernu industrijsku ze^ju, to je u oima Komiteta 300 bilo u direktnom sukobu sa nalozima koJe je Kisinder dao pakistanskoj Vladi. Kisinderova pretnja Butu nije bila slubena amerika politika, nego politika dananjih Iluminata. 16

ovek treba jasno da razume zato je nuklearna energija tako omraena u jednom delu sveta i zato je lani pokret za ouvanje okoline", iji je osniva i finansijer Rimski klub, krenuo u rat protiv nuklearne energije. Uz nuklearnu energiju, koja daje obilje jeftine elektrine energije, zemlje Treeg sveta postupno bi postale nezavisne od amerike pomoi i pretvorile bi se u suverene i nezavisne drave. Elektrina energija iz nuklearnih izvora je pravi klju pomou koga bi zemlje Treeg sveta izale iz zaostalosti, stanja u kome, po zapovesti Komiteta 300, moraju da ostanu. Manja pomo znai manji nadzor MMF-a nad prirodnim bogatstvima neke zemlje. Upravo je ova zamisao, tj. da bi zemlje u razvoju mogle da uzmu svoju sudbinu u svoje sopstvene ruke, nezamisliva Rimskom klubu i njegovom nalogodavcu, Komitetu 300. Bili smo svedoci kako je otpor protiv nuklearne energije u Sjedinjenim Amerikim Dravama uspeno primenjen za zaustavljanje industrijskog razvitka, u saglasnosti sa planom Rimskog kluba o nultom postindustrijskom rastu". Zavisnost od amerike pomoi dri zemlje u poslunosti pred Ministarstvom za spoljne poslove. Vrlo malo te pomoi dospe do ljudi u tim zemljama, budui da ona obino zavrava u depovima onih na vlasti, koji MMFu doputaju da divljaki pljaka prirodna bogatsva njihovih zemalja. Predsednik Zimbabvea, bive Rodezije, Mugabe, je dobar primer kako se pomou inostrane pomoi stie vlast nad sirovinama, u ovom sluaju nad hromom visokog kvaliteta. Divovski konglomerat pod nazivom LONRHO, kojim upravlja Angus Ogilvie, vaan lan Komiteta 300, u korist svoje roake, kraljice Elizabete II, danas ima potpunu vlast nad tim vrednim prirodnim bogatstvom, dok narod te zemlje sve dublje tone u siromatvo i bedu, uprkos pomoi Sjedinjenih Amerikih Drava u iznosu od 300 miliona dolara. LONRHO danas ima monopol nad rodezijskim hromom i prodaje ga po ceni koju sam odreuje, to za vreme Smitove vlasti nije bilo dozvoljeno. Do dolaska na vlast Mugabeovog reima dvadeset i pet godina odravana je umerene cena hroma. Tokom etrnaestogodinje vladavine Jana Smita bilo je raznih problema, ali od njegovog odlaska sa vlasti nezaposlenost se uetvorostruila, a Zimbabve je zapao u rasulo i bankrot. Mugabe je dobijao dovoljno inostrane pomoi od SAD-a (oko 300 miliona dolara godinje) da sebi izgradi tri hotela: na Aurnoj obali, Rtu Ferat i u Monte Karlu, dok mu narod 17

umire od bolesti, nezaposlenosti i neuhranjenosti, da ne spominjemo diktaturu eline ruke koja ne dozvoljava nikakve prigovore. Uporedite ovo sa Smitovom vladom, koja nikada nije traila niti dobila ni centa pomoi od Sjedinjenih Amerikih Drava. Dakle, jasno je da je inostrana pomo snano oruje za sticanje vlasti nad zemljama poput Zimbabvea i, zaista, svim afrikim zemljama. U isto vreme to amerike graane dri u stanju nametnute pokornosti koja im smanjuje sposobnost pokretanja znaajnijeg otpora svojoj vladi. Dejvid Rokfeler je znao ta radi kada je, 1946. godine, prihvaen njegov Predlog zakona o inostranoj pomoi, koji je danas, posle javnog razotkrivanja ta u stvari predstavlja - reket u rukama Vlade, koji plaamo mi, obian narod - postao jedan od najomraenijih zakona. Kako zaverenicima uspeva da dre svet u aci i preciznije da dre omu oko vrata SAD-a i Velike Britanije? Jedno od najee postavljenih pitanja jeste: Kako ijedno telo moe uvek da zna ta se dogaa i kako se sprovodi kontrola?" Ova knjiga e pokuati da odgovori na to i neka druga pitanja. Jedini nain na koji moemo da se uhvatimo u kotac sa stvarnou zaverenikog uspeha je taj da nabrojimo i opiemo tajna drutva, elne organizacije, vladine agencije, banke, osiguravajua drutva, multinacionalne kompanije, naftne kompanije i stotine hiljada tela, organizacija, udruenja iji su vodei ljudi lanovi Komiteta 300 - vrhovnog zapovednog tela koje vlada svetom ve najmanje sto godina, znai i dan danas. Budui da ve postoje na desetine knjiga o Veu za inostrane odnose (CFR-u) i o Trilaterali, prei emo direktno na Rimski klub i Nemaki fond Maral. Kada sam te organizacije prvi put opisao u Sjedinjenim Amerikim Dravama, pokazalo se da je malo ljudi, a moda i nimalo, ikad ulo za njih. Moja prva knjiga The Club of Rome (Rimsli klub), objavljena 1983. godine, nije privukla skoro nikakvu panju. Mnogi neupueni ljudi mislili su kako je Rimski klub neto povezano sa Katolikom crkvom, a Nemaki fond Maral sa Maralovim planom. Upravo zato je Komitet 300 i odabrao te nazive - da zbuni ljude i odvue im panju od onoga to se zapravo dogaa. Nije re o tome da amerika Vlada nije za njih znala, ve je to deo zavere koja pomae prikrivanju informacija da se be ni saznala istina. Nekoliko godina poto sam objavio tu
18

knjigu, nekoliko pisaca je u njoj nalo bogatstvo netaknutih informacija i poelo o njima da pie i govori kao da su o tome oduvek sve znali. Bila im je pravo otkrie injenica da su Rimski klub i njegovi finansijeri, pod nazivom Nemaki fond Maral, dva visokoorganizovana zaverenika tela, koja deluju pod okriljem Severnoatlantskog saveza (NATO-a) i da se veina izaslanika Rimskog kluba upravo regrutuje iz NATO-a. Rimski klub je tvorac globalne politike za koju NATo tvrdi da je njegova, a delovanjem lana Komiteta 300 lorda Karingtona uspeo je da podeli NATO na dva dela: politiku grupu moi (levo krilo) i bivi vojni savez. Rimski klub je jo uvek jedna od najvanijih ruku Komiteta 300 za spoljnu politiku, a druga takva grupa jesu Bilderbergeri. Osnovan je 1968. godine od okorelih lanova izvorne Morgenthauove grupe, na temelju jednog telefonskog poziva pokojnog Aurelija Pecija, kojim je izrazio hitnu potrebu da se ubrza plan za stvaranje svetske vlade, danas zvane Novi svetski poredak. Meni se vie sviao prvi naziv. On i te kako bolje opisuje zadati posao, budui da je ve bilo nekoliko novih svetskih poredaka", ali ne i svetske vlade. Na Pecijev poziv odazvali su se najvei subverzivni planeri budunosti", iz Sjedinjenih Amerikih Drava, Francuske, vedske, Velike Britanije, vajcarske i Japana, koje je bilo mogue pronai. U periodu od 1968. do 1972. godine Rimski klub je postao koheziono telo naunika nove nauke, globalista, planera budunosti i internacionalista svih vrsta. Kao to je rekao jedan izaslanik: Postali smo Josipov kaput s mnogo boja.".Pecijeva_knjiga Human Quality {Ljudski kvalitet) bila je temelj doktrine koju je prihvatilo politiko krilo NATO-a. Evo jednog kratkog odlomka iz te knjige:
Prvi put od kraja prvog milenijuma hrianstva velike mase ljudi su u stvarnom iekivanju mogueg dolaska neeg nepoznatog to bi im u potpunosti moglo promeniti sudbinu... Covek ne zna kako da bude istinski moderan ovek... Covek je izmislio priu o loem zmaju", ali ako je takav zmaj ikada postojao, onda je to sam ovek... Ovde imamo ljudski paradoks: oveka koji je uhvaen u zamku svojih izvanrednih mogunosti i dostignua kao u ivom pesku - to se vie koristi svojom moi, to mu je ta mo sve potrebnija. Nikada ne smemo da budemo umorni od ponavljanja koliko je, glupo dananje duboko patoloko stanje i neprilagoenost celog ljudskog roda izjednaavati sa bilo kojom ciklinom krizom ili prolaznim okolnostima. Otkako je ovek otvorio

19

Pandorinu kutiju nove tehnologije, ovek pati od nekontrolisanog razmnoavanja ljudskog roda, od manije napretka, energetskih kriza, stvarnih i potencijalnih nestaica prirodnih bogatstava, unitenja okoline, nuklearne gluposti i mnotva problema povezanih sa njima.

Ovo je identino sa programom koji je, mnogo kasnije, prihvatio pokret za ouvanje okoline" koji je stvorio isti taj Rimski klub da bi zamaglio i preokrenuo industrijski razvitak. Ukratko, zadaci kontraprograma Rimskog kluba su izmiljanje i irenje postindustrijskih" zamisli u Sjedinjenim Amerikim Dravama, u isto vreme sa irenjem raznih pokreta kontrakulture, poput droge, roka, slobodnog seksa, hedonizma, sotonizma, vradbina i ouvanja okoline". Institut Tavistok (Tavistock Institute), Institut za istraivanje Stenford (Stanford Research Institute) i Institut za drutvene odnose (Institute for Social Relations), u stvari, ela iroka lepeza naunih organizacija s podruja primenjene socijalne psihijatrije ili su imale predstavnike u Upravnom odboru Rimskog kluba ili su delovale kao savetnike kue i igrale vodeu ulogu u nastojanjima NATO-a da prihvati Zaveru Vodenjaka". Naziv novi svetski poredak" smatra se neim to je nastalo kao posledica Zalivskog rata iz 1991. godine, dok se za izraz svetska vlada" misli da je star vie vekova. Novi svetski poredak" nije nov. Prisutan je i razvija se pod ovim ili onim nazivom ve vrlo dugo, ali se shvata kao razvoj budunosti, to nije tano. Novi svetski poredak je prolost i sadanjost. Zato sam ranije rekao da je izraz svetska vlada" bolji ili bi trebalo da bude bolji. Aurelio Peci jednom je bliskom prijatelju Aleksandru Hejgu rekao u poverenju da se osea kao reinkarnirani Adam Vajshaupt". Peci je imao mnoge Vajshauptove sjajne sposobnosti organizovanja i kontrolisanja dananjih Ilumina-ta, to je vidljivo iz njegove kontrole nad NATO-om i iz formulisanja NA-TOove politike na svetskoj osnovi. Peci je trideset godina bio na elu Ekonomskog vea Atlantskog instituta (Atlantic Institute's Economic Council) dok je bio glavni direktor automobilske kompanije ovanija Anjelija - Fiata. Anjeli je lan drevne istoimene italijanske porodice crnog plemstva i jedan od najvanijih lanova Komiteta 300. Imao je vodeu ulogu u sprovoenju raznih projekata u Sovjetskom Savezu.

20

Rimski klub je vrhovna zaverenika organizacija, brak izmeu angloamerikih finansijera i starih evropskih porodica crnog plemstva, posebno takozvanog londonskog, venecijanskog i enovskog plemstva". Klju uspene kontrole sveta je njihova sposobnost stvaranja divljih ekonomskih recesija i kriza te upravljanja tim recesijama i krizama. Komitet 300 ima zadatak da podstakne socijalne nemire na svetskom nivou, posle kojih sledi recesija kao ublaavajua priprema za nadolazee ozbiljnije stanje. To mu je glavna metoda stvaranja masa irom sveta, koje e postati primaoci pomoi" u budunosti. ini se da Komitet veliki deo svojih vanih odluka koje se tiu ljudskog roda temelji na filozofiji poljskog aristokrate Feliksa Djerinskog, koji je smatrao da je ljudski rod tek malo iznad goveeg. Kao veoma blizak prijatelj britanskog tajnog agenta Sidnija Rajlija (Rajli je, zapravo, bio Djerinskijev kontrolor tokom prvih godina Boljevike revolucije) esto se poveravao Rajliju u pijanom stanju. Djerinski je, naravno, bio zver koja je upravljala aparatom crvenog terora". Tokom jedne pijanke rekao je Rajliju: ovek nema nikakvu vanost. Vidi ta se deava kada ga izgladni. Pone da jede svog mrtvog druga da bi preiveo. oveka zanima samo sopstveno preivljavanje. Samo to je vano. Sva ta Spinozina filozofija samo je jedno veliko smee." Rimski klub ima sopstvenu obavetajnu agenciju, a koristi i Rokfelerov Interpol. S njom vrlo tesno sarauje svaka amerika obavetajna sluba, kao i KGB i Mosad. Jedina obavetajna agencija koja je ostala izvan njenog domena bio je istononemaki STASSI. Rimski klub ima i sopstvene, visoko organizovanje, politike i ekonomske agencije. Upravo su one predsedniku Reganu naloile da zadri usluge Pola Vokera, takoe vanog lana Komiteta 300. Voker je ostao na poloaju predsednika Odbora Amerike narodne banke (Federal Reserve), uprkos tome to je Regan, jo dok je bio predsedniki kandidat, vrsto obeavao kako e ga otpustiti im on, Regan, bude izabran za predsednika. vAi Rimski klub je, nakon to je odigrao kljunu ulogu u Kubanskoj nuklearnoj krizi, svoj program upravljanja krizom" (preteu organizacije FEMA) pokuao da proda predsedniku Kenediju. Nekoliko naunika Instituta Tavistok posetilo je predsednika Kenedija s .namerom da mu objasne ta to zna21

i, ali je Kenedi odbio njihov savet. Iste godine u kojoj je Kenedi ubijen Institut Tavistok je opet bio u Vaingtonu na razgovoru sa NASA-om. Ovog puta razgovor je bio uspean. NASA je Tavistoku dala ugovor o proceni uticaja njenog budueg svemirskog programa na ameriko javno mnenje. Ugovor je poveren Institutu za istraivanje Stenford i Korporaciji Rand. Veina materijala koje su pripremili instituti Tavistok, Stenford i Rand nikada nije ugledala svetio dana i zapeaeno je do dananjeg dana. Nekoliko senatora, lanova odbora i pododbora za nadzopr tog projekta, kojima sam se obratio kako bih dobio informacije, rekli su mu da nisu nikada uli za to", a nisu imali pojma ni o tome gde bih mogao da pronaem to to traim. Toliku mo i ugled su imali kod Komiteta 300. 1966. godine moje kolege iz obavetajne slube su mi savetovali da se obratim dr Anatolu Rapaportu, koji je napisao izvetaj za koji je Vlada, kako se govorilo, bila zainteresovana. Cilj tog rada bio je da se obustavi NASA svemirski program, za koji je Rapaport rekao da odiveo svoju korisnost. Rapaport mi je dao primerak svog rada, u kome, bez ulaenja u detalje, uglavnom pie da NASA-in program treba da bude odbaen. NASA ima previe naunika koji imaju lo uticaj na Ameriku jer su uvek spremni da u kolama i univerzitetima dre predavanja o tome kako funkcioniu rakete, od izrade do pogona. Rapaport je tvrdio kako e to proizvesti narataj odraslih ljudi koji e hteti da postanu naunici za svemir, posle ega e samo da shvate da su nepotrebni", budui da 2000. godine njihove usluge nee biti nikome potrebne. im je Rimski klub izneo NATO-u Rapaportov izvetaj o profilisanju NASA-e, Komitet 300 je odmah zatraio akciju. Izaslanici Rimskog kluba u NATO-u zadueni za hitnu akciju NASA-e bili su Harland Klivlend, Dozef Slejter, Klajborn K. Pel, Volter J. Levi, Dord Mekgi, Viliam Vots, Robert Straus-Hjup (ameriki izaslanik pri NATO-u) i Donald Le. U maju 1967. godine Odbor za nauku i tehnologiju Severnoatlantske skuptine (Scientific and Technological Committee of the North Atlantic Assemblv) i Institut za istraivanje spoljne politike .(Foreign policz Research Institute) organizovali su sastanak. Nazvali su ga Konferencija o transatlantskoj neravnotei i saradnji" (Conference on Transantlantic Imbalance and Collaboration) i odran je na raskonom imanju engleske kraljice Elizabete u Duvilu, u Francuskoj. 22

Osnovna svrha i namera konferencije u Duvilu bila je da se zaustavi tehnoloki i industrijski razvoj Sjedinjenih Amerikih Drava. Konferencija je rezultirala dvema knjigama, od kojih se ovde spominje jedna, Beinskog, pod naslovom Technotronic Era {Tehnotronska era). Drugu knjigu je napisao predsedavajui Konferencije, Aurelio Peci, pod naslovom The Chasm Ahead {Put u ponor). Peci se uveliko slae sa Beinskim, ali je dodao da e u budunosti nastati rasulo na svetu ne bude li tim svetom upravljala svetska vlada. U tom smislu Peci je insistirao da se Sovjetskom Savezu ponudi spajanje sa NATO-om", po kojem bi Sovjetski Savez, u svetskoj vladi, bio jednakopravan partner Sjedinjenim Amerikim Dravama. Obe zemlje bi bile odgovorne za budue upravljanje krizama i globalno planiranje". Rimski klub je svoj prvi ugovor o globalnom planiranju" poverio Institutu za tehnologiju Masausets (Massachusetts Institut for Technologv, MIT), jednoj od najvanijih naunih institucija Komiteta 300. Za projekat su bili zadueni Dej Forestor i Denis Medous. 0 emu je bilo reci u njihovom izvetaju? U osnovnim postavkama se nije razlikovao od onoga to su propovedali Maltus i Fon Hajek. Naime, to se tie starog pitanja o tome da nema dovoljno prirodnih bogatstava, Forester-Medousov izvetaj je bio prava prevara. Ono to u izvetaju nije stajalo bila je injenica da e ovekov dokazani inventivni genij najverovatnije pronai nain da se prevlada" nestaica. Fuzijska energija, taj smrtni neprijatelj Komiteta 300, mogla bi da se primeni za stvaranje prirodnih bogatstava. Na primer, fuzijskom bakljom bi moglo da se iz jedne etvrtine milje obinog kamena dobije dovoljno aluminijuma za nae etvorogodinje potrebe. Peci je neumorno propovedao protiv drave-nacije i o tome koliko je ona pogubna za napredak oveanstva. Zagovarao je kolektivnu odgovornost". Nacionalizam je kao ovekov rak bio tema na nekoliko njegovih vanih govora. 1977. godine njegov blizak prijatelj Ervin Lazlo napisao je knjigu slinog sadraja, pod naslovom Goals of Mankind (Ciljevi oveanstva), koja je postala kljuno tivo Rimskog kluba. Ceo taj rad je jedan uljiv napad na industrijski razvoj i na urbani razvitak. Svih tih godina Kisinder je kao osoba za vezu bio u tesnom kontaktu s Moskvom, kao predstavnik Kraljevskog instituta za meunarodne odnose. Pisane radove o globalnom oblikovanju" sveta redovno je razrnenjivao sa svojim prijateljima u Kremlju. 23

to se tie zemalja Treeg sveta, jedan od lanova Rimskog kluba, Harland Klivlend, pripremio je izvetaj koji je dostigao vrhunac cinizma. U to vreme Klivlend je bio ameriki predstavnik u NATO-u. Ukratko, zemlje Treeg sveta, po tom izvetaju, trebalo bi same da odlue koji e narodi ili delovi naroda da budu eliminisani. Kao to je Peci kasnije napisao (na temelju Klivlendovog izvetaja): ,JVaruen sukobljenim politikama triju najveih zemalja i blokova, delimino grubo sklepan, postojei meunarodni ekonomski poredak vidno puca po rubovima... Mogunost potrebe pribegavanja odabiru - odluci ko mora da opstane - uistinu je vrlo surova. Ali ako dogaaji, naalost, dovedu do takvog kritinog stanja, pravo na odluivanje ne moe se prepustiti samo nekolicini drava, jer bi time one dobile zlokobnu mo nad ivotom gladnih na svetu." U ovome se sastoji politika Komiteta 300 o namernom izgladnjavanju afrikih naroda, do smrti, to se dokazalo u podsaharskim dravama. To je bio cinizam najgore vrste, jer je Komitet 300 ve ovlastio sebe za donoenje odluka o ivotu i smrti i Peci je to znao. To je pokazao u svojoj ranije izdatoj knjizi Limits oj Growth (Granice rasta). Odbacio je potpuno razvoj industrije i poljoprivrede i umesto toga izneo zahtev da ceo svet potpadne pod jedno koordinacijsko vee, i to pod Rimski klub i njegove institucije u NATO-u, tj. svetsku vladu. Prirodna bogatstva e se dodeljivati pod okriljem globalnog planiranja. Drave-nacije moraju ili da prihvate vlast Rimskog kluba ili da ive po zakonima dungle i da se bore za opstanak. Kao prvi ogled" Medous i Forester planirali su, za Kraljevski institut za meunarodne odnose, arapsko-izraelski rat iz 1973. godine, kako bi na jasan nain pokazali svetu da e prirodna bogatstva poput nafte u budunosti doi pod vlast globalnih planera, to naravno znai, u ruke Komiteta 300. Tavistok institut je zatraio savetovanje s Pecijem, na koje su bili pozvani i Mekdord Bundi, Homer Perimuter i dr Aleksander King. Peci je iz Londona otputovao u Belu kuu, gde se sastao sa Predsednikom i njegovim kabinetom, posle ega je usledila poseta Ministarstvu spoljnih poslova (State Department), gde je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova, sa Obavetajnom slubom tog Ministarstva i njegovim Veem za planiranje politike (Policy Planning Council). Tako je vlada Sjedinjenih Amerikih Drava, od sa24

mog poetka, bila potpuno svesna planova koje je Komitet 300 pripremio za Ameriku. Ovo bi trebalo da bude dovoljan odgovor na esto postavljeno pitanje, koje glasi: Zato bi naa Vlada dozvolila Rimskom klubu da u Sjedinjenim Amerikim Dravama deluje subverzivno?" Vokerova ekonomska i monetarna politka je bila preslikana politika Sir Defrija Houva, britanskog ministra finansija i lana Komiteta 300. Ovo ilustruje koliko Velika Britanija kontrolie Sjedinjene Amerike Drave, to je poelo nedugo posle rata iz 1812. godine i to ini bez prestanka preko politike Komiteta 300. Sta su ciljevi te tajne elitne zajednice, naslednika iluminizma (Morijskog pobedonosnog vetra, Moriah Conquering Wind), Dionizijevog kulta, Kulta Izisa, katarizma, bogumilistva? Ova elitna zajednica, koja sebe naziva i Olimpijcima (jer zaista veruju da su po moi i poloaju jednaki legendarnim bogovima Olimpa, koji su sebe, kao i njihov bog Lucifer, postavili iznad naeg pravog Boga), apsolutno veruje da su njima povereni zadaci sprovoenja sledeeg boanskog prava: 1. svetska vlada - Novi svetski poredak, sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlau; malo je ljudi svesno da su lanovi svetske vlade" jo 1920-tih godina poeli da osnivaju crkvu", svesni da je potreba za verom oveku uroena ka ko bi imao neki oduak", pa su stoga osnovali jedno crkveno" telo sa zadatkom da tu veru oblikuje po njihovoj elji; 2. potpuno unitenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa; 3. unitenje religije, posebno hrianske, sa izuzetkom samo njihove, go re spomenute tvorevine; 4. kontrola svake pojedine osobe pomou sredstava kontrole uma i ono ga to je Beinski nazvao tehnotronika", to ima za cilj da stvori ovekolike robote i sadraj terora u poredenju s kojim e crveni teror" Feliksa Djerinskog da izgleda kao deija igra; 5. potpuni prestanak industrijalizacije i proizvodnje nuklearne elektrine energije u tom, kako ga oni zovu, drutvu nultog postindustrijskog rasta"; postojei industrijski pogoni u Sjedinjenim Amerkim Drava ma e se preneti u zemlje poput Meksika, gdc ima robovkse radne 25

snage u izobilju; nezaposleni e posle unitenja industrije ili da postanu zavisnici o heroinu i/ili kokainu ili samo statistike brojke u procesu eliminacije, koji se, kako danas znamo, zove Global 2000; 6. legalizacija droge i pornografije; 7. depopulacija velikih gradova prema ogledu koji je reim Pola Pota sproveo u Kambodi; zanimljivo je napomenuti da je genocidni plan Pola Pota izradila jedna nauna grupa Rimskog kluba u Sjedinjenim Amerikim Dravama; takode je zanimljiva injenica da Komitet 300 sada nstoji da ponovo na vlast u Kambodi dovede koljae Pola Po ta; 8. obustavljanje svakog naunog razvitka, osim onog koji Komitet 300 bude smatrao korisnim; posebno unitenje nuklearne energije za mi rovne svrhe; posebno su omraeni eksperimenti fuzije koje Komitet 300 i njegove sluge u dananje vreme napadaju i ismevaju po tam pi; (usavravanje fuzijske baklje bi potpuno obezvredilo ideju Komi teta o ogranienim prirodnim bogatstvima"; fuzijska baklja bi, uz pra vilnu upotrebu mogla da prozvede neograniena prirodna bogatstva iz najobinijih stvari; njene primene su beskonane i oveanstvu bi donele napredak kakav ljudi danas ne mogu ni da zamisle; 9. ogranienim ratovima u razvijenim zemljama i izgladnjivanjem i ire njem bolesti u zemljama Treeg sveta prouzrokovati smrt tri milijar de ljudi do 2000. godine, ljudi koje oni nazivaju beskorisnim izjeli cama"; Komitet 300 je zaduio Sajrusa Vensa da napie rad o toj te mi, tj. o najboljem moguem nainu na koji bi mogao da se sprove de jedan takav genocid; taj rad je napisan, pod naslovom Izvetaj Global 2000" (Global 2000 Report), a predsednik Karter ga je za i u ime Vlade Sjedinjenih Amerikih Drava prihvatio i odobrio njegovo sprovoenje; prihvatio ga je i tadanji ameriki sekretar za spoljne po slova Edvin Maski; po tom izvetaju broj stanovnika Sjedinjenih Ame rikih Drava mora se do 2050. godine smanjiti za 100.000.000; 10. oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radnikog sloja stvaranjem stanja masovne nezaposlenosti; kako se broj radnih mesta kao rezultat nultog postindustrijskog razvoja koji je uveo Rim ski klub bude smanjivao, demoralisani i obeshrabreni radnici e pri26

11.

12.

13.

14.

bei alkoholu i drogi; amerika omladina e uz pomo rok muzike i droge biti poticana na pobunu protiv statusa quo, ime e se obezvrediti i u dogledno vreme unititi porodica; u tom smislu Komitet 300 je od Instituta Tavistok naruio projekat dostizanja tog cilja; Institut Tavistok je naloio Institutu za istraivanje Stenford da preuzme taj posao pod vodstvom profesora Vilisa Harmona; to istraivanje rezultiralo je izvetajem koji je kasnije postao poznat pod nazivom Zavera Vodenjak (The Aquarian Conspiracv); svim ljudima irom sveta onemoguiti da odluuju o sopstvenoj sud bini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom upravljati" tim kri zama; to e ljude da zbuni i demoralie do te mere da e suoeni sa previe mogunosti doi do masovne malodunosti; u sluaju Sjedi njenih Amerikih Drava ve postoji jedna agencija za upravljanje krizom; zove se Federal Emergencv Managment Agencv (Savezna agencija za upravljanje krizom), skraeno FEMA, ije sam postoja nje otkrio tek 1980. godine; o FEMA-i e biti jo reci kasnije; uvoenje novih kultova i naduvavanje postojeih, meu koje spada ju rok muzika", gangsteri poput prljavih i perverznih Rolling Stones-a" Mika Degera (gangsterske druine koju posebno podrava evropsko crno plemstvo) i svih rok" zajednica koje je stvorio Tavi stok institut, poevi od The Beatles-a"; nastaviti izgradnju kulta hrianskog fundamentalizma, koji je poeo da gradi slubenik Britankse istono-indijske kompanije (British East India Companv) Derbi, koji je potom iskorien u svrhu jaanja ci onistike drave Izraela identifikovanjem sa Zidovima kroz mit o Bojem izabranom narodu" i doniranjem velikih iznosa novca onim institucijama za koje e ljudi pogreno da misle da potpomau na predak hrianstva; iriti verske kultove poput muslimanskog bratstva, muslimanskog fun damentalizma, Sika, i vriti ubistva po uzoru na one Dima Donsa i Semovog sina" (Son of Sam); vredno je spomenuti da je pokoj nog ajatolaha Homeinija stvorila Britanska tajna sluba, tj. njeno Voj.no-obavetajno odelenje 6 (Militarv Intelligence Division 6), pozna27

15.

16. 17. 18.

19.

20.

tije kao MI6, to sam izneo 1985. godine u knjizi What Really Happened in Iran (ta se zaista dogodilo u Iranu); izvoz ideja verske slobode" u sve zemlje sveta kako bi se obezvredile sve postojee religije, a na kraju i hrianska; ovo je poelo Jsusovskom teologijom osloboenja", koja je dovela do pada porodice Somoza u Nikaragvi i koja danas razara El Salvador, u kome ve 25 godina traje graanski rat", kao i Kostariku i Honduras; jedno vrlo aktivno telo koje sprovodi teologiju osloboenja je komunistiki orijentisanja Misija Meri Knol (Mary Knoll Mission); to objanjava za to su mediji posvetili toliku panju ubistvu etiri takozvane asne sestre ove Misije u El Salvadoru pre nekoliko godina; te etiri asne sestre su bile koministiki subverzivni agenti ije je aktivnosti Vla da El Salvadora nairoko dokumentovala; velika koliina dokumenta cije salvadorske Vlade koja dokazuje ta su asne sestre Misije Me ri Knol radile u toj zemlji nije dobila nimalo prostora u amerikoj tampi niti u drugim medijima; organizacija Meri Knol deluje u mno gim zemljama, a igrala je vodeu ulogu u irenju i pobedi komuni zma u Rodeziji, Mozambiku, Angoli i Junoj Africi; prouzrokovati potpuni slom svetske ekonomije i tako stvoriti potpu no politiko rasulo; preuzeti vlast nad sveukupnom spoljnom i unutranjom politikom Sje dinjenih Amerikih Drava; dati puni podrku nadnacionalnim institucijama poput Ujedinjenih na cija (UN-a), Meunarodnog monetarnog fonda (MMF-a), Meunarod ne banke za obraune (Bank for International Settlement, BIS), Me unarodnog suda, i to je vie mogue smanjiti uticaj dravnih insti tucija, dok se ne ugase ili ne dovedu pod okrilje Ujedinjenih nacija; prodreti u vlade svih drava i u njima subverzivno delovati iznutra kako bi se unitio suverenitet i integritet zemalja koje te vlade pred stavljaju; organizovati svetski teroristiki aparat i pregovarati sa teroristima gde god se dogode teroristike aktivnosti; treba se prisetiti da je upravo Betino Kraksi pridobio italijansku i ameriku Vladu da pregovaraju sa Crvenim brigadama kada su kidnapovale italijanskog predsednika 28

Vlade Alda Mora i generala Doziera; usput spomenimo da general Dozier ima strogo nareenje da ne pria o onome ta mu se dogodilo; kada bi prekinuo svoje utanje, nesumljivo bi od njega napravili strahovit primer", onako kako je to Kisinder pokazao Aldu Moru, Ali Butu i generalu Zii ul Haku; 21. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u Americi u nameri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog unitenja. Mnogi od ovih ciljeva, koje sam prvi put nabrojao 1969. godine, od tada su ostvareni ili su veoma blizu ostvarenja. U programu Komiteta 300 od posebnog interesa je sr njihove ekonomske politike, uveliko utemeljene na uenju Maltusa, sina engleskog provincijskog sudije. Postao je potovan i ugledan uz pomo Britanske istono-indijske kompanije, a po uzoru na nju je osnovan Komitet 300. Maltus je smatrao da je ljudski napredak ogranien prirodnim mogunostima kojima zuemlja moe da izdrava odreeni broj stanovnika i da e prekoraenjem tog broja ograniena bogatstva zemlje ubrzo da nestanu. Kada se ta prirodna bogatstva potroe, nee ih biti mogue nadoknaditi. Zato je, po Maltusu, potrebno da se ogranii broj stanovnika uporedo sa smanjenjem prirodnih bogatstava. Nepotrebno je i spominjati kako elita nee sebi da dozvoli da je ugrozi brzo rastui broj stanovnika, beskorisnih izjelica", i zato se mora sprovesti odabir. Kao to sam ve rekao, odabir" se ve deava, metodama koje su zacrtane u Izvetaju Global 2000". Svi ekonomski projekti Komiteta 300 zavravaju se na raskrsnici izmeu Maltusa i Frederika fon Hajeka, drugog ekonomiste pesimizma pod pokroviteljstvom Rimskog kluba. Poreklom Austrijanac, Fon Hajek je ve dugo pod nadzorom Dejvida Rokfelera, a njegove zamisli su u Sjedinjenim Amerikim Dravama ve prilino iroko prihvaene. Prema Fon Hajeku, ekonomska platforma Sjedinjenih Amerikih Drava mora se temeljiti na: a) urbanim crnim tritima; b) malim proizvodnim pogonima hongkongkog tipa, sa fizikom radnom snagom; : >V, c) turistikim delatnostima; 29

d) zonama slobodnog preduzetnitva, u kojima smutljivci mogu nekontrolisano da deluju i u kojima trgovina drogom moe nesmetano da cveta; e) obustavljanju celokupne industrijske proizvodnje i f) zatvaranju svih nuklearnih elektrana. Fon Hajekove zamisli su u savrenom skladu sa zamislima Rimskog kluba. Verovatno zato ga tako dobro reklamiraju u amerikim desniarskim krugovima. Fon Hajekova dunost je predata novom, mlaem ekonomisti, Defriju Saksu, koga su poslali u Poljsku kako bi nastavio posao koji je Von Hajek tamo zapoeo. Podsetimo se da je Rimski klub organizovao poljsku ekonomsku krizu, koja je dovela do destabilizacije te zemlje. Potpuno identian ekonomski plan, ako ga tako moemo nazvati, bie nametnut i Rusiji. Ipak, naie li na otar otpor, brzo e se ponovo uvesti stari sistem donacija. Komitet 300 je naloio Rimskom klubu da iskoristi poljski nacionalizam kao sredstvo za ruenje Katolike crkve i stvaranje uslova za ponovni ulazak ruske vojske i okupacije Poljske. Pokret Solidarnost", je bio tvorevina lana Komiteta 300 Zbignjeva Beinskog, koji je sam odabrao ime tom radnikom sindikatu", njegove voe i organizatore. Solidarnost nije nikakav radniki" pokret, bez obzira na to to su za njegovo lansiranje iskorieni radnici brodogradilita Gdanjsk. To je bila visoko organizovana politika organizacija, stvorena radi nasilnog uvoenja promena kao priprema za nadolazeu svetsku krizu. Veina voa Solidarnosti su bili potomci boljevikih idova iz Odese, koji nisu bili ba poznati po tome to su mrzeli komunizam. Ovo objanjava veliku medijsku panju koju je taj pokret dobio od amerikih medija. Profesor Saks otiao je korak dalje u tom procesu, ime je osigurao ekonomsko ropstvo Poljske, koja se nedavno oslobodila dominacije SSSR-a. Poljska e sada da postane ekonomski rob Sjedinjenih Amerikih Drava. Dogodila se samo smena gospodara. Beinski je napisao jednu knjigu koju treba da proita svaki ameriki graanin koga zanima budunost Amerike. Knjiga nosi naslov The Technotronic Era (Tehnotronska era), a koju je naruio Rimski klub. Ova knjiga je otvorena najava naina i metoda koji e se primenjivati u kontroli Sjedinje30

nih Amerikih Drava u budunosti. Osvre se i na kloniranje i robotoide", tj. ljude koji se ponaaju i izgledaju kao ljudi, ali to nisu. Govorei za Komitet 300, Beinski je rekao kako Sjedinjene Amerike Drave ulaze ,,u doba koje je drugaije od svih prethodnih; idemo prema tehnotronskom dobu koje bi lako moglo da postane diktatura". 0 knjizi Tehnotronska era detaljno sam izvetavao 1981. godine i vie puta je spominjao u svojim biltenima. Beinski je takoe rekao kako je nae drutvo sada u informatikoj revoluciji koja je utemeljena na usmerenosti ka zabavi i spektaklima za gledaoce (neprekidni televizijski prenos sportskih dogaaja), kao opijum za sve vee besciljne mase". Da li je i on bio prorok? Da li je mogao da vidi budunost? Odgovor je: nije. Njegova knjiga je jednostavno plagijat projekta koji je Komitet 300 predao Rimskom klubu na odobrenje. Zar nije istina da ve 1991. godine postoji besciljna grupa graana? Mogli bi da kau da 30 miliona nezaposlenih i 4 miliona beskunika predstavljaju besciljnu masu" ili barem jezgro te mase. Osim religije kao opijuma za narod", za koju su i Lenjin i Marks priznali da je potrebna, sada imamo i opijume u vidu masovnih sportskih dogaaja, neobuzdanih seksualnih pobuda, rok muzike i celog novog narataja zavisnika o drogama. Nerazuman seks i epidemija upotrebe droge stvoreni su radi odvlaenja panje od onoga to se zaista oko njih dogaa. U knjizi Tehnotronska era Beinski pie o masama", kao da su ljudi nekakav mrtav predmet. Mogue je da nas Komitet 300 tako doivljava. Beinski neprestano spominje potrebu kontrole masa". Na jednom mestu mu je izletelo:
U isto vreme uveliko e se poveati mogunost drutvene i politike kontrole pojedinca. Uskoro e biti mogue uspostaviti kontrolu nad svim graanima, prikupljati i unositi najnovije podatke, koji e uz uobiajene podatke sadravati i najlinije pojedinosti o zdravlju i linom ponaanju svake osobe. Te baze podataka morae da budu trenutno dostupne vlastima. Mo e biti u rukama onih koji kontroliu informacije. Nae postojee institucije e biti zamenje-ne institucijama za upravljanje predkriznim stanjima, sa zadatkom da unapred identifikuju mogue drutvene krize i izrade program za njihovo reavanje. (Ovo objanjava strukturu institucije FEMA, koja je osnovana mnogo kasnije.) To e u toku sledeih nekoliko decenija podstai sklonost ka tehnotronskoj eri, diktaturi, to e ostaviti jo manje prostora za politiku proceduru kakvu danas poznajemo. Na kraju, gledajui prema kraju veka, mogunost biohemijske kon-

31

trole uma i genetskog popravljanja/poboljanja oveka, ukljuujui bia koja e da funkcioniu kao ljudi, da razmiljaju kao ljudi, mogla bi da dovede do nekih tekih pitanja" (naglasio D. K.).

Beinski nije sve ovo napisao kao obian graanin, ve kao savetnik za nacionalnu sigurnost predsednika Kartera, kao vodei lan Rimskog kluba i Komiteta 300, kao lan Vea za spoljne poslove (CFR-a) i lan starog poljskog crnog plemstva. Njegova knjiga govori o tome kako Amerika mora da se odrekne svoje industrijske baze i da ue u, kako on tvrdi, potpuno novo istorijsko doba". Beinski kae i ovo: Ono to Ameriku ini jedinstvenom je njena spremnost da okusi budunost, bilo da se radi o pop umetnosti, bilo o LSDu. Danas je Amerika zemlja kreativnog drutva, dok je druge zemlje, svesno ili nesvesno, oponaaju." Ono to je zaista trebalo da kae je to da je Amerika eksperimentalno tlo za politiku Komiteta 300, koja vodi direktno u raspad starog poretka i u ulazak u svetsku vladu - Novi svetski poredak. U jednom poglavlju knjige Tehnotronska era autor opisuje kako e ova tehnologija da dovede do snanih sukoba koji e da narue socijalni mir i uopte mir u svetu. udno, ali ve se nalazimo u velikoj napetosti zbog nadzora. Lurdes na Kubi je jedno od mesta gde se upravo to dogaa. Drugo takvo mesto je sedite NATO-a u Briselu, u Belgiji, gde se nalazi dinovski kompjuter, pod ifrom 666", koji moe da sauva sve vrste podataka koje Beinski spominje i ima tako veliki kapacitet da moe da sauva podatke o nekoliko milijardi ljudi vie nego to ih danas ima na planeti zemlji, ako se to ikada ostvari. Ali, u svetlu genocida izvetaja Global 2000, tako velika memorija nee nikada da bude potrebna. U Sjedinjenim Amerikim Dravama e biti lako doi do takvih podataka, jer e se broju 666 jednostavno dodati broj socijalnog osiguranja ili broj vozake dozvole, ime e se omoguiti nadzor nad svakom osobom, kako su to najavili Beinski i njegove kolege iz Komiteta 300. Ve 1981. godine Komitet je upozorio vlade, ukljuujui i vladu SSSR-a, da e nastati rasulo ako Komitet 300 ne preuzme kontrolu nad pripremama za Novi svetski poredak. Kontrola e se sprovoditi preko naeg Komiteta i preko globalnog planiranja i upravljanje krizama" (naglasio D. K.). O ovoj informaciji sam izvetavao 1981. godine, i to nekoliko meseci poto sam je dobio. Tada sam
32

izvestio i o tome kako je Rusija pozvana da se prikljui pripremama za nadolazeu svetsku vladu. Kada sam 1981 godine pisao o tome, globalni planovi zaverenika su ve bili u naprednoj fazi priprema. Gledajui unazad period od poslednjih deset godina, moe da se vidi kojom su brzinom planovi Komiteta napredovali. Ako je informacija koju sam 1981. godine objavio bila alarmantna, onda je ona jo alarmantnija danas, kada se pribliavamo konanoj fazi ruenja Sjedinjenih Amerikih Drava kakve danas poznajemo. Uz neograniena finansijska sredstva, uz nekoliko stotina trustova mozgova i 5.000 drutvenih inenjera, uz pomo medija, banki i injenicu da je veina vlada ve pod kontrolom, vidimo da smo suoeni sa problemom velikih razmera, toliko velikih da mu se ne moe odupreti nijedna zemlja pojedinano. Kao to sam ve mnogo puta rekao, namerno smo zavedeni da verujemo kako je problem o kome govorim potekao iz Moskve. Ispirali su nam mozgove da bi mislili da je komunizam najvea opasnost za nas Amerikance. To jednostavno nije bilo tano. Najvea opasnost je masa izdajnika u naoj okolini. Na Ustav nas upozorava da budno pratimo da li je neprijatelj medu nama. Nai neprijatelji su sluge Komiteta 300, koji zauzimaju visoke poloaje u strukturama nae vlasti. Svoju borbu moramo da ponemo u Sjedinjenim Amerikim Dravama da bi preokrenuli dogaaje koji nam prete guenjem i upravo se ovde moramo suoiti s tim unutranjim zaverenicima i poraziti ih. Rimski klub je direktno sudelovao i u stvaranju 25-godinjeg rata u El Salvadoru. To je bio deo ireg plana koji je napravio Eliot Abrams iz amerikog Ministarstva spoljnih poslova. Konanu ofanzivu" salvadorskih gerilaca, koja, na sreu, nije bila uspena, finansirao je lan Komiteta 300 Vili Brant, voda Socijalistike internacionale i bivi kancelar Zapadne Nemake. Komitet je izabrao El Salvador kako bi Srednju Ameriku pretvorio u zonu za novi Tridesetogodinji rat. Taj zadatak bio je poveren Kisinderu, pod bezazlenim imenom Ande Plan" (The Andes Plan). Radi ilustracije naina na koji zaverenici deluju izvan dravnih granica, akcija Konana ofanziva", koju je isplanirao Vili Brant, izvedena se kao rezultat posete Filipa Gonzalesa Kubi. U to vreme Gonzales se pripremao za preuzimanje uloge koju mu je zadao Rimski klub - da postane panski predsednik 33

Vlade. Osim mene i jednog ili dvojice kolega iz obavetajne zajednice, te bivih kolega, izgledalo je da niko nije uo za Gonzalesa do njegove posete Kubi. Gonzales je bio slubenik Rimskog kluba zaduen za El Salvador i prvi socijalista koji je doao na vlast u paniji od smrti generala Franka. Gonzales je u to vreme putovao u Vaington na sastanak Rimskog kluba na temu sreivanje Regana", odran u decembru 1980. godine. Sastanak Gonzalesa i Kastra na Kubi najavio je predstavnik leviarske gerile ilermo Ungo, koji je bio pod kontrolom Instituta za politike studije (Institute for Political Studies, skraeno IPS), najzloglasnijeg leviarskog trusta mozgova Komiteta 300, sa seditem u Vaingtonu. Ungom je upravljao jedan profesor iz IPS-a, koji je poginuo u misterioznoj avionskoj nesrei, dok je putovao iz Vaingtona u Havanu, u posetu Kastru. Kao to veina nas zna, i politikom levicom i politikom desnicom upravljaju isti ljudi, to objanjava injenicu da je Ungo bio doivotni prijatelj voe salvadorske desnice, pokojnog Napoleona Duartea. Upravo je posle tog sastanka na Kubi izvedena konana ofanziva" salvadorske gerile. Polarizaciju June Amerike i Sjedinjenih Amerikih Drava Komitet 300 je poverio Kisinderu, kao specijalni zadatak. Malvinski rat (poznat i pod nazivom Falklandski rat) i kasnije ruenje argentinske vlade, posle ega su usledili ekonomsko rasulo i politiki nemiri, isplanirali su Kisinderovi saradnici u saradnji s lordom Karingtonom, jednim od vrhovnih lanova Komiteta 300. Jedna od glavnih institucija Komiteta 300 u SAD-u, Institut Aspen u Koloradu (Aspen Institut of Colorado), takode je saraivao u planiranju dogaaja u Argentini, kao i u ruenju iranskog aha. Latinska Amerika je vana za Sjedinjene Amerike Drave ne samo zbog toga to SAD imaju veliki broj odbrambenih ugovora s tamonjim zemljama, ve i zbog velikog potencijalnog trita za izvoz amerike tehnologije i proizvoda teke industrije, to bi oivelo mnoge amerike kompanije koje jedva preivljavaju i osiguralo hiljade novih radnih mesta. Komitet 300 je to morao da sprei po svaku cenu, ak i po cenu tridesetogodinjeg rata. Umesto da taj veliki potencijal vidi u pozitivnom svetlu, Komitet 300 ga je video kao veliku opasnost za svoj plan nultog postindustrijskog razvoja SAD-a pa je odmah stupio u akciju kako bi primerom Argentine drugim la-tinoamerikim zemljama uputio upozorenje da zaborave svaku moguu po34

misao o nacionalizmu, nezavisnosti, suverenitetu i integritetu. To je upravo razlog zbog koga se tako veliki broj latino-amerikih zemalja okrenuo proizvodnji droge kao jedinom izvoznom proizvodu. Postoji velika mogunost da je upravo to bila namera zaverenika. Amerikanci uopteno omalovaavaju Meksiko. Komitet 300 ba to eli da narod Sjedinjenih Amerikih Drava tako doivljava Meksiko. Moramo da promenimo svoj nain razmiljanja o Meksiku i uopte o Junoj Americi. Meksiko je veliko potencijalno trite za sve vrste amerikih dobara i proizvoda, to moe da znai na hiljade radnih mesta i za Amerikance i za Meksikance. Preseljenje amerike industrije juno od amerike granice" i plaanje robovskih plata maquiladores-ima nije u interesu nijedne od tih dveju zemalja. Od toga imaju korist samo olimpijci". Meksiko je navei deo tehnologije za izgradnju nuklearnih elektrana dobio od Argentine, ali je Malvinskim ratom to zaustavljeno. Jo 1986. godine Rimski klub je izdao nareenje da se obustavi izvoz nuklearne tehnologije u zemlje u razvoju. Pomou nuklearnih elektrana, koje proizvode obilje jeftine elektrine energije, Meksiko bi postao Nemaka Latinske Amerike". Takvo stanje stvari bi bilo propast za zaverenike, koji su do 1991. godine zaustavili izvoz nuklearne tehnologije u sve zemlje osim u Izrael. Komitet 300 je za Meksiko namenio feudalno seljatvo - stanje koje doputa lako upravljanje i pljakanje meksike nafte. Meksiko kao stabilna i napredna zemlja moe samo biti plus za Sjedinjene Amerike Drave. Upravo to je ono to zaverenici ele da zaustave i zato ve decenijama ponavljaju klevete i vode ekonomski rat protiv Meksika. Pre nego to je bivi meksiki predsednik Lopes Portiljo preuzeo vlast i nacionalizovao banke, Meksiko je dnevno gubio po 200 miliona dolara, a taj odliv kapitala organizovali su i njime upravljali predstavnici Komiteta 300, iz banaka i brokerskih kua na Vol Strini. Kada bi na elu Sjedinjenih Amerikih Drava bili dravnici umesto politiara mogli bismo da udruimo snage i osujetimo planove svetske vlade Novog svetskog poretka o vraanju Meksika u beznadeno stanje. Kada bismo uspeli da porazimo planove Rimskog kluba za Meksiko, Komitet 300 bi dozi veo pravi ok i trebalo bi mu mnogo vremena da se od njega oporavi. Naslednici Iluminata su jednako velika opasnost za Sjedinjene Amerike Dr35

ave kao i za Meksiko. Kada bi sa meksikim patriotskim pokretima uspeli da pronaemo zajedniki jezik, mi - narod Sjedinjenih Amerikih Drava bi stvorili veliku silu s kojom ne bi bilo ale. Ali takva akcija zahteva vodstvo, a tu snr. manjkaviji nego na bilo kojem drugom podruju. Komitet 300 je preko svojih ispostava uspeo da poniti Reganove predsednike zamisli. Evo ta je o toj temi rekao Stjuart Butler iz fondacije Heritejd (Heritage Foundation): 1980. godine desnica je mislila da je pobedila, ali je u stvari izgubila." Time je mislio na stanje u kome se desnica nalazila kada je shvatila da na svim vanim poloajima u Reganovoj vladi sede predstavnici fabijanista koje je preporuila fondacija Heritejd. Butler je dalje rekao da e fondacija Heritejd primeniti desniarske ideje kako bi Sjedinjenim Amerikim Dravama nametnula radikalno leva naela, ista ona radikalna naela o kojima je ser Piter Vikers Hol, najvii fabijanista u SAD-u i prvi ovek Heritejd fondacije otvoreno govorio tokom izborne godine. Ser Piter Vikers Hol je i dalje bio aktivni fabijanista iako je bio na .elu jednog konzervativnog trusta mozgova". Kao pripadnik britanske oligarhijske porodice Vikers, proizvoaa oruja, imao je i poloaj i mo. Porodica Vikers je u Prvom svetskom ratu snabdevala orujem obe strane, kao i za vreme Hitlerovog dolaska na vlast. Kao pokrie sluio im je Institut za urbani i regionalni razvoj Univerziteta Kalifornija (Universitv of California Ur-ban and Regional Development Institute). Ser Piter je niz godina bio osoba od poverenja predsednika britanske Laburstike stranke i lana Komiteta 300, Entonija Vedvuda Bena. I Vikers i Ben su povezani sa Tavistokim Institutom za ljudske odnose (Tavistock Institute for Human Relations) - najveom institucijom za pranje mozga na svetu. U svojim govorima Vikers je dobro koristio obuku i iskustvo koje je stekao na Tavistok institutu. Pogledajte ovaj primer: Postoje dve Amerike. Jedna je drutvo iz devetnaestog veka, zasnovano na tekoj industriji. Druga je rastue postindustrijsko drutvo, u nekim sluajevim podignuto na olupinama stare Amerike. Upravo e kriza izmeu ta dva sveta da dovede do ekonomske i drutvene katastrofe u sledeem veku. Ta dva sveta su u osnovi suprotna. Ne mogu koegzistirati. Na kraju, postindustrijski svet mora da srui i izbrie onaj drugi svet.

36

Ne zaboravimo da je taj govor odran 1981. godine. Po stanju nae ekonomije i industrije se jasno vidi koliko je ser Piterova prognoza bila tana. Kada me zabrinuti ljudi pitaju koliko e trajati recesija iz 1991. godine, ja ih upuujem na taj ser Piterov govor i dodam svoje miljenje da e trajati sve do 1995/96. godine, a i ono to posle nje nastane nee biti Amerika kakvu smo poznavali ezdesetih i sedamdesetih godina. Ta Amerika je ve unitena. Ser Piterov govor sam preneo u svom biltenu ubrzo poto je odran. Koliko je samo taj govor bio proroanski! Uostalom, bilo je lako predvideti budunost koju su za Ameriku ve napisali Komitet 300 i njegovo izvrno telo - Rimski klub. ta je ser Piter, na jedan ublaen nain hteo da kae? Prevedeno na svakidanji jezik rekao je da e Novi svetski poredak skrsiti stari ameriki nalin ivota, na pravi republikanski oblik vlasti, kojem verujemo i koji je utemeljen na naem Ustavu. Amerika kakvu smo poznavali e morati da nestane ili e biti sruena. Kako sam rekao, lanovi Komiteta 300 esto su svima vidljive i veoma istaknute osobe. Ni ser Piter nije bio izuzetak. Kako bi svi razumeli odakle je, svoj govor je zaokruio recima:
Savreno sam zadovoljan saradnjim sa Fondacijom Heritejd i slinim zajednicama. Istinski fabijanisti oekuju od nove desnice da e da progura neke od njihovih radikalnih ideja. Ve vie od deset godina britanski narod je podvrgnut stalnoj propagandi o nekadanjem ivotu u industrijskim pogonima. Sve to je istina, ali je krajnji rezultat te propagande bio demoralisanje stanovnifta. (Upravo onaK

ko kako su to zamislili naunici nove nauke na Tavistok institutu). Kako se ekonomija bude pogoravala to e se dogoditi u Sjedinjenim Amerikim Dravama. To (proces demoralizacije)* je potrebno da bi ljudi prihvatili teka

';',' stanja. Ako nema planiranja budunosti i ako vlast ne zaustavi napredak, doi e do drutvenog rasula ije je razmere teko zamisliti. Izgledi za urbanu Ameriku su slabi. Postoji mogunost da se neto uradi sa gradskim centrima, ali ono to je najvanije, gradovi e se smanjivati, a proizvodna baza e slabiti. To e dovesti do socijalnih potresa. >;; .L " ,'

Da li je ser Piter bio vidovit, veliki mag ili moda arlatanski prorok sudbine koji je imao puno sree? Odgovor je: nijedno od toga. On je samo
Reci u zagradama dodao je dr D. Kolman. - nap. prev.

37

itao projekat Rimskog kluba, tela Komiteta 300 o laganoj smrti Sjedinjenih Amerikih Drava kao nekadanjeg industrijskog dina. Gledajui unazad ovih deset godina od njegovih predvianja, moe li iko sumnjati da je plan Komiteta 30Qro ruenju industrijalizovane Amerike postao stvarnost? Zar se nisu predvianja ser Pitera pokazala neverovatno istinita? Zaista jesu, skoro do poslednjeg slova. Vredno je spomenuti kako je ser Piter Vikers (tast ser Pitera Vikersa Hola) sudelovao u izradi dokumenta Stenfordskog instituta za istraivanje koji nosi naslov Promenljive slike oveka" (Changing Images of Man). Veliki deo savetodavnog materijala, od 3.000 strana, poslatog kabinetu predsednika Regana, bio je preuzet iz tog dokumenta. ta vie, ser Piter Vikers je kao visoki funkcioner britanske tajne slube MI6, bio u poziciji da Fondaciji Heritejd unapred da mnoge informacije. Kao lan Komiteta 300 i NATO-a, ser Piter Vikers je bio aktivan i kada je NATO Rimskom klubu naloio izradu drutvenog programa kojim e se u potpunosti eliminasti smer u kome Amerika eli da ide. Rimsko klub je, po nalogu Tavistok instituta, za izradu tog programa zaduio Stenfordski institut za istraivanje (SRI), ali ne samo za Ameriku, ve i za sve zemlje Atlantskog saveza i OECD-a. Spomenutih 3.000 preporuka" predsedniku Reganu je uruio ser Piterov tienik Stjuart Batler. Preporuke" su nedvosmisleno sadravale neka miljenja Entonija Vedvuda Bena, lana Britanskog parlamenta i visokokotiranog lana Komiteta 300. Ben je lanovima Socijalistike internacionale, koji su se sastali 8. decembra 1980. godine u Vaingtonu, rekao: Moete da cvetate pod Vokerovim kreditnim slomom ako profiliete Regana da taj kreditni slom pojaa." injenicu da je Reganova vlada prihvatila i primenila taj Batlerov savet potvruje slom banke Savings and Loan i bankarske privrede, koji su ubrzale Reganove ekonomske mere. Po izrazom profilisati", Ben je mislio kako Reganu treba oprati mozak. Vredno je napomenuti da se Von Hajek, jedan od osnivaa Fondacije Heritejd, posluio svojim studentom Miltonom Fridmanom tako to ga je postavio na mesto predsedavajueg na projektu Rimskog kluba za deindustrijalizaciju Amerike pomou Reganovog ubrzanja sloma, na primer, prvo eline a potom i automobilske industrije, pa na kraju i stambene izgradnje. 38

U tom smislu je za slom francuske eline industrije kao lan Komiteta 300 bio zaduen pripadnik francuskog crnog plemstva Etjen de Avinjon. Postoji velika mogunost da nijedan od stotina hiljada francuskih radnika eline industrije i brodogradnje koji su ve deset godina bez posla nije nikada uo za De Avinjona. 0 De Avinjonovom planu sam napisao detaljan izvetaj u asopisu World Economic Review 1981. godine. Tom sudbonosnom sastanku Rimskog kluba, odranom 10. decembra u Vaingtonu, prisustvovao je i jedan misteriozni ovek iz Irana. Ispostavilo se da je to bio Bani Sadr, posebni izaslanik ajatolaha Homeinija. Moju posebnu panju je privukao jedan govor sa te decembarske konklave iz 1980. godine, uglavnom zato to ga je odrao Fransoa Miteran, ovek koga je odbacila francuska politka jer je mislila da je ve potroen. Ali, moj izvor iz obavetajnih krugova mi je pre tog sastanka rekao kako se ve vodi postupak sa ciljem da se Miteran vrati na svoje noge i postavi na vlast. Zato mi je njegov govor bio posebno vaan. Evo ta je rekao: Industrijski kapitalistiki razvoj je suprotnost slobodi. Moramo da ga zaustavimo. Ekonomski sastav 20. i 21. veka e da razvije maine koje e smrviti ljude, prvo na podruju nuklearne energije, koja ve daje zapanjujue rezultate." Miteranov povratak u Jelisejsku palatu bio je veliki uspeh socijalizma. Time se pokazalo kako je Komitet 300 dovoljno moan da predvia dogaaje i da ih potom ostvaruje, silom ili bilo kojim potrebnim sredstvima, kako bi pokazao da moe da skri bilo koju opoziciju i onda kada je kandidata, kao u sluaju sa Miteranom, otroumna politika grupa iz Pariza pre toga odbacila. Na decembarskom sastanku u Vaingtonu 1980. godine bio je u ulozi posmatraa" predstavnik jo jedne zajednice, tj. direktor odbora za istraivanje istine, zvanog Antidefamacijska liga (Anti-Defamation League, ADL), Don Grem, poznat i kao Ervin Sual". Antidefamacijska liga je nita drugo do agencija britanske obavetajne slube, a njom upravljaju sva tri ogranka Britanske obavetajne slube, tj. MI6 i JIO. Sualova velika torba prljavih trikova napunjena je u kanalizaciji londonskog Ist Enda. Sual je jo uvek lan supertajnog SIS-a - elitnog ogranka tajne slube tima Dejmsa Bonda. Nije za potcenjivanje mo Antidefamacijske lige kao ni njen ogromni domen delovanja.
39

Sual tesno sarauje sa Holom i drugim fabijanistima. Kao veoma koristan za Britansku tajnu slubu odabran je jo kao student na Radnikom fakultetu Raskin (Ruskin Labour College) engleskog Univerziteta Oksford (Oxford Universitv), istog onog centra za komunistiko obrazovanje iz koga su ponikli Milner, Rods, Bardis, MekLin i Kim Filbi. Univerziteti Oksford i Kembrid su ve dugo vremena podruja nastanjena sinovima i kerkama elita, onih iji roditelji pripadaju gornjem sloju" britanskog visokog drutva. Dok je bio na Oksfordu, Sual se prikljuio organizaciji Young People's Socialist League (Socijalistika liga omladine), a Britanska tajna sluba ga je ubrzo potom unovila. Sual je zaposlen u Sjedinjenim Aemerikim Dravama, gde je bio pod zatitom i pokroviteljstvom jednog od najtvrdokornijih amerikih leviara, Voltera Lipmana. Lipman je osnovao i predvodio Ligu za industrijsku demokratiju (League for Industrial Democracv) i organizaciju Students for a Democratic Society (Studenti za demokratsko drutvo). Obe ove leviarske organizacije organizovale su operacije za stvaranje netrpeljivosti izmeu industrijskih radnika i, po njihovim recima, kapitalistikog sloja" i menadmenta. Oba Lipmanova projekta bila su integralni delovi aparata Komiteta 300, koji se protezao du ele Amerike i iji je najvaniji lan bio upravo Lipman. Sual ima jake veze sa amerikim Ministarstvom spoljnih poslova i moe da od FBI-a dobije dosije svake osobe na koju se okomi. To ministarstvo ima nalog da Sualu da sve to poeli i kada god to poeli. Sal se u veini sluajeva bavi analizom desnih grupacija i pojedinaca". Antidefamacijskoj ligi su otvorena vrata Ministarstva spoljnih poslova i ona se obilno koristi impresivnom tajnom slubom tog ministarstva. Ministarstvo spoljnih poslova ima u svom desnom krilu ceo niz agenata koji se prikazuju kao neustraivi pobornici antisemitizma". Ta grupacija dounika ima etvoricu voa, od kojih su trojica Jevreji i prikriveni homoseksualci. Ova pijunska grupacija deluje ve dvadeset godina. Izdaju zajedljive antiidovske novine" i prodaju veliki broj antisemitskih knjiga. Jedan od glavnih operau'vaca deluje u saveznoj dravi Luizijani. lan ove grupacije je i jedan pisac koji je vrlo omiljen u desnim hrianskim krugovima. Ova grupa i pojedinci koji joj pripadaju su pod zatitom Antidefamacijske lige. Sual je bio duboko upleten u ABSCAM i esto mu se obraaju agencije za spro40

voenje zakona, traei od njega pomo u raznim istragama i operacijama postavljanja klopki. Sual je bio zaduen i za praenje Regana, u smislu puta koji je Reganu kao novoizabranom predsediku zacrtala Fondacija Heritejd, i da, slikovito reeno, ispali nekoliko hitaca ako mu se uini da Regan skree s puta ili u bilo kom trenutku pone da skida tamne naoare. Sual je pripomagao u uklanjanju svakog nepoeljnog desniarskog savetnika i savetnice iji rad nije bio po volji Fondacije Heritejd. Jedan od takvih osoba bio je Reganov ministar za rad Rej Donovan, koji je ipak uklonjen sa te dunosti zahvaljujui odele-nju Antidefamacijske lige pod nazivom Prljavi trikovi (Dirty Tricks). Dejms Bejker III, ije je ime bilo na drugom popisu od 3.000 preporuka koje je napravila Fondacija Heritejd, bio je posrednik koji je predsedniku Reganu prenosio poruke mrnje o Donovanu. Drugi vaan zaverenik je bio Filip Ejd, takozvani odmetnik" od CIAe. Iako nije lan Komiteta 300, bio je zaduen za Meksiko, a radio je po nalozima Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RIIA) i Vea za spoljne poslove. Da ne ostane nazebeleeno: nita to se dogaa u Sjedinjenim Amerikim Dravama ne dogaa se bez odobrenja Kraljevskog instituta za meunarodne poslove. Re je o stalnom i neprekidnom sporazumu, koji su prvo otvoreno prihvatili (pre toga je bilo mnogo takvih tajnih sporazuma) eril i Ruzvelt 1938. godine i po ijim uslovima su amerike tajne slube dune da razmenjuju poverljive informacije sa Britanskom tajnom slubom. To je temelj takozvanih specijalnih odnosa" izmeu ove dve zemlje, kojima su se eril i lord Halifaks hvalili i koji su ("Specijalni odnosi") odgovorni za Zalivski rat, u kome su se SAD borile protiv Iraka za i u korist britanskih interesa, preciznije, interesa kompanije Briti Petroleum, jedne od najvanijih kompanija Komiteta 300, u kojoj kraljica Elizabeta II i njena ua porodica imaju znatan udeo. Od 1938. godine svaki zadatak tajnih slubi sprovodio se iskljuivo preko te specijalne zajednike zapovednike strukture. Filip Ejd se pridruio CIA-i nakon to je diplomirao na Univerzitetu Notr Dam, gde je uveden u jezuitski masonski lanac. Prvi put sam ga primetio 1968. godine kao obavetajca koji je stajao iza nemira na univerzitetu u Meksiku. Jedna od najvanijih stvari to se tie nemira meksikih studenata bila je injenica da su se 41

ti nemiri dogodili u isto vreme kada i oni u Njujorku, Bonu, Pragu i Zapadnom Berlinu. Sa strunjacima s podruja koordiniranja, sa svojom specijalnom obavetajnom mreom, iji je integralni deo i INTERPOL, Komitetu 300 nije bilo teko, kako bi na prvi pogled moglo da se uini, da pokrene brino pripremane akcije na globalnom nivou, bilo da je re o studentskim nemirima ili 0 ruenju predsednika toboe suverenih drava. Za Olimpijce" je to bilo oas posla. Ejd je iz Meksika poslat da se povee s teroristikim grupacijama u Portoriku. U tom razdoblju postao je osoba od poverenja kubanskog diktato ra Fidela Kastra. Ne treba mislidi da je Ejd dok je provodio te operacije bio nepokoran" agent. Naprotiv, tokom svih tih zaduenja saraivao je sa CIA-om. Problem je nastao kada je Kastrova DGI (kubanska tajna sluba) uspela da ga vrbuje. Nastavio je da radi kao lan CIA-e sve dok njegova dvostruka uloga nije otkrivena. U to je bila ukljuena najvea sovjetska prisluivaka stanica na Zapadu, smetena u mestu Lurdes na Kubi. Sa 3.000 sovjetskih specijalaca za praenje 1 deifrovanje signala, ta stanica moe da prati hiljade ekektronskih signala isto vremeno. Ta stanica je presrela mnoge privatne telefonske razgovore izmeu kongresmena i njihovih ljubavnica i dobro ih iskoristila. Danas, 1991. godine, priaju nam kako je komunizam mrtav", ali Sjedinjene Amerike Drave nisu uradile nita kako bi zatvorile tu veliku pijunsku stanicu pred sopstvenim vratima. Ta stanica je sposobna da uhvati i najslabije olujne" signale, kakve odailje telefaks ili elektrina pisaa maina, koji kada se deifruju otkrivaju sadraj svakog dokumenta koji se alje telefaksom ili radio telegrafom. Ne postoji apsolutno nijedan razlog za dalji opstanak te stanice. Ako izmeu SAD-a i SSSR-a uistinu vlada mir, emu potreba za tako velikom pijunskom stanicom? Jednostavna istina je injenica da je KGB umesto smanjenja osoblja, u ta bi eleli da verujemo, tokom 1990. i 1991. godine poveao broj zaposlenih na toj stanici. Ime Bernarda Levina verovatno nije dobro poznato u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Za razliku od pop zvezda" i najnovijih bednih holivudskih otkria", akademici retko, ako i ikada, izlaze pred oi javnosti. Od stotina akademika u SAD-u koji rade pod kontrolom Rimskog kluba, Levina je vredno posebno spomenuti, ako ni zbog ega drugog ono zbog njegove uloge u sla42

bljenju Irana, Filipina, June Afrike, Nikaragve i June Koreje. Ruenje iranskog aha sprovedeno je prema planu koji su osmislili Bernard Levin i Riard Falk, a nadgledao institut Aspen, na elu s Robertom Andersonom. Levin je bio autor dokumenta pod naslovom Vremenska perspektiva i moral - publikacije Rimskog kluba koja se bavi nainom slamanja morala drava i pojedinih dravnih poglavara. Evo jednog odlomka iz tog dokumenta:
Jedna od glavnih tehnika slamanja morala strategijom terora se sastoji tano od sledee taktike: drati osobu u neznanju to se tie njenog statusa i oekivanja. Osim toga, ako este promene, od strogih disciplinskih mera do obeanja dobrog odnosa, uz irenje protivrenih vesti, kognitivnu strukturu takvog stanja uine krajnje nejasnom, osoba vie nee ni znati da li je vodi odreeni plan ka eljenom cilju ili je od tog istog cilja udaljava. U tim uslovima ak i one osobe koje imaju jasno zacrtane ciljeve i koje su spremne da preduzmu rizike postaju paralizovane snanim unutranjim sukobom i ne mogu da donesu odluku o tome ta treba da uine.

Ovaj plan Rimskog kluba odnosi se na zemlje, jednako kao i na pojedince, a na kraju i na elnike tih zemalja. Mi u SAD-u ne trebamo da mislimo ovako: Pa dobro, ovo je Amerika i takve stvari se ovde jednostavno dogaaju." Dopustite mi da vas uverim kako se takve stvari dogaaju u SAD-u moda u veoj meri nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Plan Rimskog kluba koji je izradio Levin ima svrhu da demoralie sve nas tako da na kraju ponemo da mislimo kako treba da prihvatimo i sledimo bilo ta to nam je namenjeno. Da, slediemo Rimski klub kao ovde. Prema bilo kom snanom poglavaru koji se odjednom pojavljuje kako bi spasao" dravu moramo biti krajnje sumnjiavi. Imajte na umu da je Ho-meinija godinama uzgajala Britanska tajna sluba, posebno za vreme njegovog boravka u Parizu, a onda se odjednom pojavio kao spasitelj Irana. Boris Jeljcin je potekao iz istog tog tora obavetajne slube MI6. Rimski klub veruje kako je proveo zadatak Komiteta 300 u pogledu omekivanja" Sjedinjenih Amerikih Drava. Posle 45 godina ratovanja protiv ove nacije, ko e da posumnja da je zadatak zaista i obavio? Osvrnite se oko sebe pa ete i sami da vidite koliko smo demoralisani. Droga, pornografija, rok end rol muzika", seksualne slobode, porodica koja je skoro unite43

na, lezbejstvo, homoseksualizam i, na kraju, sablasna ubistva koja sopstvene majke ine nad milionima nevine dece. Da li je ikada postojao tako uasan zloin kao masovni pobaaj? Danas kada su Sjedinjene Amerike Drave duhovno i moralno propale, kada nam je industrijska baza unitena, a 30 miliona ostalo bez posla, kada nam veliki gradovi izgledaju kao sablasna stecita svih moguih zloina, kada je stopa ubistava skori tri puta vea nego u bilo kojoj drugoj zemlji, sa 4 miliona beskunika, kada korpucija vlasti dosee endemske mere, ko e da pobija tvrdnju da su Sjedinjene Amerike Drave spremne na unutranje ruenje, spremne da padnu u ruke svetske vlade novog Srednjeg veka? Rimski klub je uspeo da podeli Hriansku crkvu. Uspeo je da izgradi elu armiju harizmatika, fundamentalista i jevanelista koji e da se bore za cionistiku dravu Izrael. Za vreme genocidnog Zalivskog rata dobio sam na desetine pisama u kojima su me ljudi pitali zato se protivim pravednom hrianskom ratu protiv Iraka", zato mislim da podrka hrianskog fundamentalizma ratu protiv Iraka (koji je bio rat organizovan od strane Komiteta 300) nije biblijski in - na kraju krajeva zar se Bili Grem nije molio s predsednikom Buom neposredno pre poetka bombardovanja? Zar ne govori Biblija o ratovima i glasinama o ratovima"? Iz tih pisama se vidi kako je Tavistok institut dobro obavio svoj posao. Hrianski fundamentalisti e biti strana sila iza drave Izrael, upravo onako kako je planirano. Tako je tuno to ti dobri ljudi ne shvataju da ih je ^Rimski klub ogavno zloupotrebio i da njihova miljenja i stavovi u stvari nisu njihovi, ve su im to nametnule stotine trustova mozgova" Komiteta 300, naikanih du amerikih predela. Drugim recima, mozak je temeljno ispran hrianskim fundamentalistima i jevanelistima, kao i svim drugim segmentima amerike populacije. Mi smo kao nacija spremni da prihvatimo ruenje Sjedinjenih Amerikih Drava i amerikog naina ivota, na emu nam je nekada zavideo ceo svet. Nemojte da mislite da se to dogodilo samo od sebe, prema sidromu vremena se menjaju". Vreme ne menja nita, ljudi su ti koji menjaju. Pogreno je misliti da su Komitet 300 i Rimski klub evropske institucije. Rimski klub ima veliki uticaj i mo u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a u Vaingronu ima svoju soptsvenu kancelariju.
44

Njen predsednik je Klerborn Pel, a jedan od lanova, Frenk M. Poter, je nekadanji lini direktor Pododbora za energiju Predstavnikog doma amerikog Kongresa. Nije teko uvideti kako Rimski klub dri u aci ameriku energetsku politiku i odakle dolazi borba boraca za ouvanje okoline" protiv nuklearne energije. Moda je najvanija pria o uspehu Rimskog kluba ona koja govori o njegovom uticaju na Kongres kada je u pitanju nuklearna energija, to je Ameriku spreilo da u 21. vek ue kao snana industrijska zemlja. Rezultati antinuklearne politike Rimskog kluba mogu se meriti mrtvim fabrikama, zaputenim ranirnim stanicama, zaralim elianama, dugo zatvorenim brodogradilitima i vrednom kolovanom radnom snagom razbacanom du Sjedinjenih Amerikih Drava, koja se moda vie nikada nee okupiti. Drugi lanovi Rimskog kluba u SAD-u su Volter A. Han iz Kongresne slube za istraivanje (Congressional Research Service), En etam i Daglas Ros, oboje stariji ekonomisti. Ros je, prema sopstvenim recima, bio zaduen za prenoenje pogleda Rimskog kluba u zakonodavstvo, kako bi se pomoglo zemlji da se oslobodi iluzije o izobilju". En Ketam je bila direktorka organizacije zvane Congressional Clearing House for the Future (Kongresna obraunska kua za budunost). Njen zadatak je bilo profilisanje lanova Kongresa koji e biti podloni astrologiji i besmislicama novog doba" (New Age-a). U jednom trenutku na svojim predavanjima imala je i vie od 100 kongresmena. Odravane su svakodnevne seanse na kojima je pravljen ceo niz astrolokih prognoza", temeljenih na njenim okultnim opaanjima". Osim kongremena, od istaknutih osoba njene seanse su poseivali Majki Vol, Tornton Bredou, stariji predsednik Osiguravajueg drutva Olstejt (Allstate Insurance Companv). :f Neki od vanijih lanova Komiteta 300 su istovremeno i lanovi NATO-a, to treba zapamtiti. Takvi lanovi Komiteta 300 esto zauzimaju nekoliko dunosti. Meu lanovima Rimskog kluba su, izmeu ostalih, i bivi ameriki ambasador pri NATO-u Harland Klivlend, direktor Instituta Aspen, Do-zef Slejter, bivi lini direktor u amerikoj Agenciji za nacionalnu sigurnost Donald Le, Dord MekGi i Klerborn Pel. Vano je zapamtiti ova imena. Ako hoete napravite njihov popis kako bi se setili ko su i ta zastupaju kada im se imena pojave na televiziji i u drugim medijima. Sledei modus vivendi tajnih slubi, elnici Komiteta 300 45

se esto pojavljuju na televiziji, obino u vrlo bezazlenim ulogama. Moramo biti svesni da nita ime se oni bave nije bezazleno. Komitet 300 je postavio svoje agnet u sve pore Sjedinjenih Amerikih Drava: u Vladu, u Kongres, na savetodavne poloaje oko predsednika, kao ambasadore i ministre spoljnih poslova. S vremena na vreme Rimski klub odrava svoje skupove i konferencije, pod bezazlenim nazivom, ali se uvek podele na razne odbore za preduzimanje akcija, a svaki odbor dobija specijalni zadatak i utvren rok za sprovoenje tog zadatka. Komitet 300 radi po vrlo preciznom planu. Prvu konferenciju Rimskog kluba u Sjedinjenim Amerikim Dravama Komitet 300 je sazvao 1969. godine, pod nazivom Udruenje Rimskog kluba". Sledea je odrana 1970. godine, pod nazivom Riverdaleki centar za religijsko istraivanje" (Riverdale Center for Religious Research), a njome je koordinisao Tomas Barni. Potom je usledila Konferencija Vudlends (Woodlands Conference), odrana u Hjustonu, u Teksasu, 1971. godine. Od tada se konferencija redovno odrava u Vudlendu, svake godine. Takoe iste te 1971. godine, ali neto kasnije, Korporacija Miel za energiju i razvoj (Mitchell Energv and Development Corporation) je odrala sastanak za Rimski klub. Glavna tema je bila: Ograniavanje razvoja SAD-a. Zatim je, kao kruna svega, u julu 1980. godine odrana Prva svetska konferencija o budunosti (First Global Conference on the Future), na kojoj je prisustvovalo 4.000 drutvenih inenjera i lanova trustova mozgova, od kojih su svi bili lanovi ili saradnici raznih institucija koje deluju pod vrhovnih organizacijama Rimskog kluba. Ta konferencija je imala blagoslov Bele kue, koja je odrala sopstvenu konferenciju zasnovanu na zapisima sa te konferencije. Konferencija u Beloj kui nazvana je ,,White House Commission on the 1980's" (Komisija Bele kue o 1980-tim godinama) i slubeno je preporuila politiku Rimskog kluba kao putokaz za buduu politiku SAD-a", a ila je tako daleko da je ak utvrdila kako ekonomija SAD-a izlazi iz industrijske faze. Bio je to odjek tame sera Pitera Vikersa Hola i Zbignjeva Beinskog, to podkrepljuje dokaze o vlasti Komiteta 300 nad politikom SAD-a, kako unutranjom, tako i spoljnom. 46

Kao to sam rekao 1981. godine, mi smo politiki, drutveno i ekonomski ucenjeni kako bi postali taoci planova Rimskog kluba. Sve je postavljeno protiv nas. Ako elimo da opstanemo, moramo da prekinemo omu u kojoj Komitet 300 dri nau vladu. Na svim izborima od vremena kada je jedan od predsednikih kandidata bio Kelvin Kulid Komitet 300 je uspevao da svoje agente postavi na kljune poloaje u vladi, tako da nije bitno ko je predsednik. Na primer, svakog predsednikog kandidata od vremena Frenklina D. Ruzvelta odabralo je (neki vole da kau pomno izabralo", engl. handpicked") Vee za spoljne odnose, prema uputstvima Kraljevskog instituta za meunarodne poslove. Posebno na izborima 1980. godine svi kandidati za najvie poloaje u SAD-u su bili pod kontrolom Vea za spoljne odnose. Stoga zaverenicima nije bilo vano ko e da pobedi na predsednikim izborima. Uz pomo trojanskog konja" u liku Fondacija Heritejd i Vea za spoljne odnose, na sve kljune poloaje za odreivanje politike u novoj vladi postavljeni su kandidati Vea za spoljne odnose, a pre toga, od 1960-tih godina, poslunici NATO-a i Rimskog kluba, ime je osigurano da sve kljune odluke nose peat Rimskog kluba i Vea za spoljne odnose, kao izvrnih tela Komiteta 300. I izbori iz 1984. i oni iz 1988. godine sledili su taj dugo utvreni obrazac. Sekretar za spoljne poslove Dord ulc bio je savren izbor Komiteta 300 za taj poloaj. Oduvek je bio tvorevina Henrija Kisindera, nalogodavca Vea za spoljne odnose. tavie, njegov poloaj u Betelu, glavnoj kompaniji Komiteta 300 koja ima globalne dimenzije, omoguavao mu je pristup zemljama koje bi mogle da postanu sumnjiave u pogledu njegove povezanosti sa Kisinderom. Karterova vlada je ubrzala proces postavljanja kljunih kandidata iz redova zaverenika na kljune poloaje. Pre nego to je Karter bio izabran za predsednika, njegov kljuni strateg za voenje predsednike kampanje, Hamilton Dordan, rekao je kako su Sajrus Vens i Beinski dobili poloaje u Karterovoj vladi, a da e on, Dordan, da podnese ostavku. Prva dvojica su zaista dobila poloaje, ali Dordan nije dao ostavku. Karterovim izborom Pola Vokera (nalog da imenuje Vokera dobio je od Dejvida Rokfelera) zapoeto je ruenje amerike ekonomije, saglasno sa planom Rimskog kluba. Suoeni smo sa monim silama posveenim cilju stvaranje svetske vlade. Poslednjih 45 godina sudelujemo u strahovitom ratu osi47

romaenja, samo to ga jo uvek tako ne doivljavamo. Ispru nam mozak, metodino i sistematski, a da toga uopte nismo ni svesni. Tavistok institut je osmislio sistem za to, a potom ga pustio u pogon. Jedini nain da se tome odupremo je razotkrivanje zaverenika i svih njihovih organizacija. Potrebni su nam iskusni ljudi, koji mogu da osmisle strategiju za odbranu naeg neprocenjivog naslea, koje e kada jednom nestane biti nepovratno. Moramo da nauimo metode kojima se slue zaverenici, da ih nauimo i da osmislimo protivmere. Samo e udrueni program uspeti da zaustavi trule koji nam izjeda zemlju. Nekima je moda teko da prihvate pomisao o postojanju zavere, zato to su se mnogi na tome obogatili. Drugi misle da se aktivnost na globalnom nivou moe sprovesti uspeno. Kada vide veliku birokratiju nae Vlade, kau: Ali, kako emo da verujemo da ljudi kao individualne osobe mogu da uine vie nego Vlada?" Time se predvia injenica da je Vlada deo te zavere. Takvim ljudima su potrebni vrsti dokazi, a takve dokaze je teko prihvatiti. Drugi kau: Pa ta onda! Ba me briga za zaveru, ja i ne glasam na izborima." Ameriki narod je profilisan da upravo tako reaguje. Postao je obeshrabren i zbunjen, to je rezultat etrdesetpetogodinjeg rata protiv nas. Kako se to radi objanjeno je u knjizi Bernarda Levina, ali koliko se ljudi potrudilo da proita knjigu jednog akademika? Reagujemo upravo onako kako smo isprofilisani da reagujemo. Demoralisani i zbunjen narod daleko e spremnije da prihvati naglu pojavu velikog oveka koji obeava da e resiti sve probleme i najavljuje dobro ureeno drutvo, s punom zaposlenou i minimalnim unutranjim nemirima. Njihov diktator, a to e sigurno i biti, bie doekan rairenih ruku. Od ivotne je vanosti da se zna ko je neprijatelj. Niko ne moe da se bori protiv neidentifikovanog neprijatelja, niti ga moe pobediti. Ova knjiga bi se mogla primeniti kao vojni prirunik. Prouite njen sadraj i zapamtite sva imena. U ovom poglavlju esto sam spominjao tehnike profilisanja. Ali celokupno objanjenje profilisanja" sadrano je u sledeem poglavlju. Jedna od najdubljih informacija koja je dola iz nauke profilisanja je relativna lakoa kojom se postie kod pojedinca, stranakih grupa, politikih tela, i sve tako dalje. Kada postanemo svesni koliko je to lako, zavera vie nee biti neto to ne moemo da razumemo. Postalo je lako razumeti ubistvo predsednika Kenedija i pokuaj ubistva predsednika Regana.
48

INSTITUCIJE KOJIMA SE PROVODI KONTROLA

Profilisanje je tehnika koja je osmiljena 1922. godine po nalogu Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RJIA). Oficir Don Roulings Ris, strunjak za tehniku Britanske vojske, dobio je nareenje da u Institutu za ljudske odnose Tavistok, sastavnom delu Univerziteta Saseks, postavi najvec'i sistem za pranje mozgova na svetu. Taj sistem je postao sr britanskog Biroa za psiholoki rat (Psvchological Warfare Bureau). Kada sam 1970. godine prvi put u Americi spomenuo imena Risa i Tavistok instituta, to nije probudilo skoro nikakvo interesovanje. Ali tokom godina, kako sam otkrivao sve vie informacija o Institutu Tavistok i njegovoj kljunoj ulozi u ovoj zaveri, postalo je popularno da se oponaaju rezultati mog tadanjeg istraivanja. Britanski biro za psiholoki rat iskoristio je Risov rad u ogledu na 80.000 britanskih vojnika-pokusnih kunia koji su proli mnoge oblike testiranja. Upravo metodama koje je osmislio Tavistok institut Sjedinjene Amerike Drave su uvuene u Drugi svetski rat, a pod vodstvom dr Kurta Levina osnovan je OSS, pretea CIA-e. Levin je postao direktor Projekta stratekog bombardovanja (Strategic Bombing Survey) koji je postao plan britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (Royal Air Force), za tepih" bombardovanje nemakih radnikih etvrti, dok su nemaki vojni ciljevi, kao to su fabrike oruja, ostali netaknuti. Fabrike oruja i municije na obe strane bile su u vlasnitvu meunarodnih bankara, koji i nisu ba eleli da svoju imovinu vide unitenu. Kasnije, poto se rat zavrio, NATO je Saseks univerzitetu naloio da osnuje vrlo specijalizovani centar za pranje mozga, koji je postao deo britanskog Biroa za psiholoki rat, samo to je ovog puta istraivanje bilo usmereno na civilne, a ne na vojne ciljeve. U poglavlju o drogi vratiemo se na

49

tu strogo poverljivu instituciju nazvanu Science Policv Research Institute (Institut za istraivanje naune politike), skraeno SPRI. Cilj tepih" bombardovanja civilnih nemakih etvrti je bio da se skri moral nemakih radnika. -Taj plan nije bio osmiljen kao napad na menaki vojni sastav. Levin i njegov tim strunjaka doli su do sledeih ciljnih statistika: ako se bombardovanjem britanskog RAF-a razrui 65% stanova nemakih radnika, sruie se moral nemakih civila. Taj dokument je izradilo Osiguravajue drutvo Prudenal (Prudential Assurance Companv). RAF je, pod zapovednitvom bombardera" Harisa, proveo Levinov plan, iji je vrhunac bilo strahovito bombardovanje Drezdena, u kome je ubijeno vie od 125.000 civila, uglavnom staraca, ena i dece. Istina o uasnim bombakim pohodima bombardera" Harisa na nemake civile je bila dobro uvana tajna dugo posle zavretka Drugog svetskog rata. Tavistok institut je izradio i veinu detaljnih programa koji su doveli do osnivanja Kancelarije tajne slube Ratne mornarice (Office of Neval Intelligence, skraeno ONI) - tajne slube broj jedan u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koja veliinom i dosegom nadmauje CIA-u. Vlada Sjedinjenih Amerikih Drava sklopila je sa Institutom Tavistok ugovore vredne milijarde dolara, a planeri tog instituta izrauju veinu onoga ime se Pentagon koristi za odbranu naeg sistema, ak i dan danas. I ovo pokazuje koliko Komitet 300 dri u aci Sjedinjene Amerike Drave i veinu naih institucija. Tavistok ima vie od 30 naunih institucija u Sjedinjenim Amerikim Dravama, a sve emo da ih nabrojimo u grafikonu na kraju knjige. Mnoge od tih Tavistok amerikih institucija su prerasle u dinovska udovita, koja su prodrla u sve agencije nae Vlade i preuzela vlast u odluivanju. Jedan od glavnih Tavistokovih ruitelja naeg naina ivota je bio dr Aleksandar King, jedan od osnivaa NATO-a, miljenik Komiteta 300 i istaknuti lan Rimskog kluba. Rimski klub je zaduio dr Kinga da uniti ameriko obrazovanje, u saradnji s nekim lanovima zakonodavnih tela i sudija. Ako javnost nije znala koliko je uticaj Komiteta 300 sveobuhvatan, ova knjiga bi trebalo da razrei sve ostatke dvoumljenja. Proba za Saveznu agenciju za upravljanje krizama (FEMA), koju je stvorio Rimski klub, je bio ogledni pohod na nuklearnu elektranu Three - Mile Island u Hariburgu, u saveznoj dravi Pensilvaniji. Mediji su ga histerino 50

nazivali nesreni sluaj", iako se nije radilo o nesrenom sluaju ve o namemo izazvanoj krizi kao eksperimentu FEMA-e. Dodatna korist za tu instituciju bili su strah i histerija koje su stvorili mediji nateravi tamonje stanovnike na beg iako nije bilo nikakve opasnosti. FEMA je taj ogled ocenila kao veoma uspean i dobila je mnogo poena za svoje antinuklearne snage. Three - Mile Island je postao zborno mesto boraca za ouvanje okoline", visoko fmansirane i kontrolisane grupacije kojom upravlja Institut Aspen u korist Rimskog kluba. Besplatno medijsko praenje osigurao je bivi agent Britanske tajne slube Viljem Pejli iz televizijske kue CBS. FEMA je prirodni naslednik Projekta stratekog bombardovanja iz Drugog svetskog rata. Dr Kurt Levin, teoretiar onoga to su iz Instituta Tavistok nazvali upravljanjem i krizama, bio je jedan od vanijih autora tog projekta. Levin i institut Tavistok povezani su neprekinutim lancem, koji traje ve trideset i sedam godina. Program stratekog bombardovanja je u FEMAu ugradio uz neka prilagoavanja, a jedno od njih je meta - ne vie Nemaka, ve Sjedinjene Amerike Drave. etrdeset i pet godina po zavretku Drugog svetskog rata obara je jo uvek bio u rukama Tavistoka, a oruje je upereno protiv Sjedinjenih Amerikih Drava. Pokojna Margaret Mejd izgradila je, pod pokroviteljstvom Tavistok instituta, temeljnu studiju o nemakom i japanskom stanovnitvu, i o tome kako reaguju na stres prouzrokovan vazdunim bombardovanjem. Saradnik na tom projektu bio je profesor Ervin Dejnus. Projekat je nadzirao dr Don Rolins Riz, koji je u britanskoj vojski unapreen u brigadnog generala. Rezultati tog istraivanja predati su FEMA-i. Izvetaj Ervina Dejnusa je bio dragocen za formulisanje FEMA-ine politike. Dejnus je taj izvetaj kasnije iskoristio u knjizi kojoj je dao naslov Air War and Stress (Vazduno ratovanje i stres). Zamisli iz te knjige FEMA je tokom krize" Three - Mile Island primenila do zadnjeg slova. Dejnusova zamisao bila je dosta jednostavna: stimulisati niz uzastopnih kriza i manipulisati ljudima, sledei Levinove taktike terora, i ljudi e uraditi upravo ono to se od njih trai. Sprovodei taj eksperiment, Levin je otkrio neto novo: drutvena kontrola na irokom nivou moe se postii primenom isceliteljskih medija koji, putem televizije, ljudima tumae strahote nuklearnog rata. Otkriveno je da su
51

enski asopisi vrlo uticajni u dramatizovanju strahota nuklearnog rata. Dejnus je za probu angaovao Beti Bampers, suprugu senatora Dejla Bampersa iz Arkanzasa, da za asopis Mekkols pie" o toj temi. U izdanju asopisa Mekkols lanak se pojavio u januaru 1983. godine. Nije ga napisala gospoa Bampers, nego joj ga je podmetnula grupa autora iz Tavistok instituta, ija su specijalnost bile takve teme. Bila je to zbirka neistina, aluzija i nagaanja, u potpunosti zasnovanih na lanim pretpostavkama. lanak gospoe Bampers bio je tipina psiholoka manipulacija, to Tavistok radi sjajno. Nije se moglo dogoditi da ijedna gospoa koja je proitala taj lanak ostane ravnoduna prema strahotama nuklearnog rata. Komitet 300 ima na raspolaganju veliku birokratiju, sastavljenu od stotina trustova mozgova i organizacija koje upravljaju celim nizom privatnih kompanija, te elnih ljudi u krugovima vlasti. Naveu njihova imena, tj. onoliko koliko bude moglo da stane u ovu knjigu, poevi od Nemakog fonda Maral. Njegovi lanovi, a zapamtite da su oni u isto vreme i lanovi NATO-a i Rimskog kluba, su: Dejvid Rokfeler, vlasnik banke ejs Menhetn, Gabriel Hag iz prestine korporacije Manufecturers Hanover Trust and Finan-ce, Milton Kec iz Fondacije Ford (Ford Foundation), Vili Brant, predsednik Socijalistie internacionale, agent KGB-a i lan Komiteta 300, Irving Blustoun, predsednik izvrnog odbora Ujedinjenih radnika automobilske industrije (United Auto Workers), Rasel Trejn, ameriki predsednik Rimskog kluba i institucije World Wildlife Fund, koja je u vlasnitvu princa Filipa, Elizabeta Midli, producent programa televizije CBS, B. R. Gajford, direktor Fondacije Rasel Sejd (Russel Sage Foundation), Gvido Goldman iz Instituta Aspen, pokojni Averel Hariman, izvanredni lan Komiteta 300, Tomas L. Hjuz iz Fondacije Karnegi (Carnegie Endovvment Fund), Denis Medous i Dej Forester iz svetske dinamike" - Instituta za tehnologiju Univerziteta Masausets (Massachusetts Intstitute of Technologv, MIT). Iako Komitet 300 postoji ve 150 godina, svoj dananji oblik je poprimio tek 1897. godine. Oduvek je izdavao naloge preko drugih institucija, poput Kraljevskog instituta za meunarodne poslove. Kada je odlueno da Evropu treba da nadgleda jedno podtelo, Kraljevski institut za meunarodne poslove je osnovao Tavistok institut, koji je opet osnovao NATO. NATO se pet godina finansirao iz Nemakog fonda Maral. Moda je najvaniji lan
52

BiJderberke grupe - tela Komiteta 300 za spoljnu politiku - bio Dozef Retinger, za koga se veruje da je bio osniva i organizator Bilderbergera, ije godinje sednice ve vie desetina godina oduevljavaju lovce na zavere. Retinger je bio vrlo obrazovan isusovski svetenik i mason trideset i treeg nivoa. I godpoa Ketrin Mejer Grem, za koju se sumnja da je ubila svog supruga kako bi preuzela vlast nad Vaington Postom, bila je visoko kotiran lan Rimskog kluba, kao i Pol G. Hofman iz osiguravajueg drutva New York Life Insurance Companv koje je jedno od najveih u Sjedinjenim Amerikim Dravama, i iz kompanije Renk, koji je direktno povezan sa uom porodicom engleske kraljice Elizabete II. Osnivai Bilderbergera i Rimskog kluba bili su Don J. Mekloj, ovek koji je posle Drugog svetskog rata pokuao da Nemaku zbrie s lica zemlje, i poslednji, ali ne i manje vaan, Dejms A. Perkins iz Karnegi korporacije. Kakva sjajna skupina! A ipak, to je dosta udno, retki su ljudi izvan obavetajnih grupa, ako je uopte bilo takvih, koji su sve do nedavno uopte uli za tu organizaciju. Mo ovih vanih osoba i korporacija, televizijskih stanica, novina, osiguravajuih drutava i banaka koje oni predstavljaju jednaka je moi i uticaju najmanje dve evropske zemlje, a ovo je samo uski vrh ogromnih, razgranatih i ispretpletanih interesa Komiteta 300. U gore navedenom popisu spomenuli smo Riarda Gardnera, koji je, iako jedan od ranih lanova Komiteta 300, bio poslat u Rim zbog jednog specijalnog zadatka. Oenio se iz jedne od najstarijih porodica venecijanskog crnog plemstva, to je venecijanskoj aristokratiji omoguilo direktnu vezu sa Belom kuom. Pokojni Averel Hariman bio je jo jedna direktna veza Komiteta 300 sa Kremljom i Belom kuom. Posle njegove smrti, na tom poloaju ga je nasledio Kisinder. Rimski klub je zaista zastraujui ogranak Komiteta 300. Iako se prividno bavi amerikim pitanjima, ta grupacija se preklapa s drugim ograncima Komiteta 300 i njeni lanovi iz SAD-a se esto mogu videti kako reavaju probleme" u Japanu i Nemakoj. Evo nekih, ali ne i svih elnih organizacija kojima upravlja Komitet 300:

53

LEAGUE OF INDUSTRIAL DEMOCRACY (Liga industrijske demokratije) lanovi: Majki Novak, Din Kirkpatrik, Eugen Rostou, Ervin Sual, Lejn Kirklend, Albert enker. Ciljevi: naruavati i prekinuti normalne odnose izmeu radnika i poslodavaca ispiranjem mozga sindikatima kako bi postavljali nemogue zahteve svojim poslodavcima, posebno u elinoj i automobilskoj industriji i stambenoj izgradnji. FREEDOM HOUSE (Kua slobode) lanovi: Lio ern i Karl German Ciljevi: irenje socijalistikih dezinformacija meu amerikim industrijskim radnicima, irenje razdora i nezadovoljstva. Budui da su ovi ciljevi danas uveliko postignuti, Lorens Iglberger je premestio Germana u CEDC novoosnovanu organizaciju ija je svrha da sprei irenje trgovine ujedinjene Nemake na zamlje dunavskog bazena. COMMITTEE FOR A DEMOCRATIC MAJORITY (Odbor za demokratsku veinu) lanovi: Ben Vatenburg, Din Kirkpatrik, Elmo Zumvalt i Mid Dektor. Ciljevi: uspostaviti vezu izmeu obrazovanog socijalistikog sloja i manjinskih grupa, sa svrhom izgradnje vrstog bloka biraa na koje moe da se rauna da e glasati za leviarske kandidate. Ovo je, zaista, od glave do pete fabijanistika organizacija. FOREIGN POLICY RESEARCH INSTITUTE (Institut za istraivanje spoljne politike) lan: Robert traus Hjup Cilj: obezvreivanje i, s vremenom, zaustavljanje NASA-inog svemirskog programa.

54

SOCIAL DEMOCRATS USA. (Socijaldemokrate SAD-a) lanovi: Bajard Rastin, Lejn Kirklend, DejJLavston, Karl German, Hauard Semjuel i Sidni Huk. Ciljevi: irenje radikalnog socijalizma, posebno meu manjinskim grupacijama i stvaranje veza izmeu slinih organizacija u socijalistikim zemljama. Lovston je godinama bio vodei savetnik amerikog predsednika za pitanja Sovjetskog Saveza i jaka direktna veza s Moskvom. INSTITUTE FOR SOCIAL RELATIONS (Institu za drutvene odnose) lanovi: Harland Klivlend i Vilis Harmon. Cilj: promena naina razmiljanja u Americi. THE CITIZENS LEAGUE (Graanska liga) lanovi: Beri Komoner Ciljevi: pokretanje sudskih sporova za opte dobro" protiv raznih dravnih institucija, posebno onih u industriji odbrane. WAR RESISTERS LEAGUE (Liga protivnika rata) lan: Noam omski i Dejvid Mekrejnolds Cilj: organizovanje otpora vijetnamskom ratu meu leviarskim grupacijama, stidentima i unutar Holivuda. THE DEMOCRATIC SOCIALIST ORGANIZING COMMETTEE OF ThE INSTITUTE FOR DEMOCRATIC SOCIALISM (Demokratsko-socijalistiki organizacijski odbor Instituta za demokratski socijalizam) lanovi: Frenk Zajder, Artur Redijer i Dejvid Mekrejnolds. Cilj: koordinacija leviarskih socijalistikih ideja i aktivnosti u SAD-u i Evropi.

55

ANTI-DEFAMATION LEAGUE - FACT FINDING DIVISION (Antidefamacijska liga, Odelenje za utvrivanje injenica) lan: Ervin Sual, poznat i pod imenom Don Grem. Ciljevi: ovo je zajednika obavetajna agencija FBI-a i Britanske obave-tajne slube zaduena za izdvajanje grupacija i njihovih voa i unitavanje njihovih poslova i aktivnosti pre nego postanu preveliki i prejaki. INTERNATIONAL ASSOCIATION OF MACHINISTS (Meunarodno udruenje mainista) Ciljevi: front Socijalistike intemacionale usmeren ka radnikom sloju i inicijator organizovanih radnikih nemira sa svrhom polarizovanja radnika i upravljakih struktura. AMALGAMATED CLOTHING WORKERS (Udrueni radnici industrije ode e) lanovi: Marej Findli, Ervin Sual i Dejkob enkman. Ciljevi: skoro identini ciljevima Udruenja mainista - polarizovanje radnika u industriji odee. PHILIP RANDOLPH INSTITUTE (Institut A. Filip Rendolf) lan: Bajard Rastin. Ciljevi: osiguranje sredstava za koordinaciju organizacija koje imaju zajednike ciljeve; jedan primer je irenje socijalistikih ideja meu studentima i radnicima. CAMBRIDGE POLICY STUDIES INSTITUTE (Institut za prouavanje politike Kembrid) lan: Gar Apelrovic. Ciljevi: proirenje rada Instituta za politike studije (Institute for Policv Studies). Osnovao ga je 1969. godine meunarodni socijalista Gar Apelrovic, bivi pomonik senatora Gejlorda Nelsona. Apelrovic je za Rimski klub napisao kontroverznu knjigu Atomic Diplomacy (Atomska diplomatija), a njegov rad je finansirao Nemaki fond Maral. Tema knjige su projekti istraivanja

56

i delovanja sa jasno izraenim ciljem potpunog menjanja amerikog drutva, tj. stvaranja fabijanistikih Sjedinjenih Amerikih Drava kao pripreme za buduu svetsku vladu. ECONOMIC COMMITTEE OF THE NORTH ATLANTIC INSTITUTE (Ekonomski odbor Sevemoatlantskog instituta) lan: dr Aurelio Peci. Ciljevi: ovo je NATO-ov trust mozgova za globalna ekonomska pitanja. CENTER FOR THE STUDY OF DEMOCRATIC INSTITUTIONS (Centar za prouavanje demokratskih institucija) lanovi: osniva Robert Hains, lan Komiteta 300; Heri Emor, Frenk Keli i velika grupa profesora". Ciljevi: irenje ideja koje e da dovedu do socijalnih reformi liberalnog tipa, sa demokratijom kao ideologijom. Jedna od aktivnosti je izrada novog ustava za Sjedinjene Amerike Drave, koji e da bude strogo monarhistiki i socijalistiki, kakav ima Danska. Ovaj Centar je tvrava Olimpijaca". Smeten je u Santa Barbari, u zgradi koju ljudi vole da zovu Partenon (the Parthenon). Bivi kongresmen Don Rarik zgradu je nazvao zdanje krcato komunistima". 1973. godine napravljen je trideset i peti nacrt novog amerikog ustava, sa amandmanom kojim se trae prava na ouvanje okoline", iji je cilj da se smanji amerika industrijska baza na ostatke one iz 1969. godine. Drugim recima, ova institucija provodi politiku nultog postindustrijskog razvoja Rimskog kluba, koju je zacrtao Komitet 300. Medu ciljevima ovog Centra su i kontrola ekonomskih ciklusa, socijalna pomo, usmeravanje rada privatnih kompanija i javnih radova te kontrola zagaenja okoline. Govorei u ime Komiteta 300, Emor je rekao da je zadatak tog Centra da pronalazi naine i sredstva kojima bi se ameriki politiki sastav uinio delotvornijim. Moramo da promenimo obrazovanje i moramo da razmiljamo o novom amerikom ustavu i ustavu sveta", rekao je Emor. Ostali ciljevi koje je Emor naveo su: lanstvo u UN-u mora da bude univerzalno; UN se mora ojaati; 57 {(ti mtm^ntnai m.?

Jugozapadna Azija se mora neutralizovati (itaj komunizovati", tj. pretvoriti u komunistiki region); Hladni rat se mora zaustaviti; rasna diskriminacija se mora ukinuti: zemljama u razvoju se mora pruiti pomo (mislei na pomo u njihovom unitenju); nema vojnih reavanja problema (teta to to nisu rekli Dordu Buu pre Zalivskog rata); reenja na dravnom nivou nisu odgovarajua; koegzistencija je nuna; HARVARD PSYCHOLOGICAL CLINIC (Psiholoka klinika Harvard) lanovi: dr Kurt Levin i ekipa od 15 naunika nove nauke. Cilj: stvaranje klime u kojoj e Komitet 300 moi da preuzme neogranienu vlast nad SAD-om. '*' INSTITUTE FOR SOCIAL RESEARCH (Institut za drutvena istraivanja) 1 lanovi: dr Kurt Levin i ekipa od 20 naunika nove nauke. (" Cilj: osmiljavanje potpuno novog niza socijalnih programa kako bi se Amerika odvratila od industrije. SCIENCE POLICY RESEARCH UNIT (Odelenje za istraivanje naune politike) lanovi: Lilend Bredford, Kenet Dam, Ronald Lipert. Cilj: ovo je institucija za istraivanje buduih okova", odelenje Univerziteta Saseks u Engleskoj, deo mree Tavistok instituta. SYSTEMS DEVELOPMENT CORPORATION (SDC) (Korporacija za razvoj sistema) lanovi: eldon Arenberg i osoblje od vie stotina slubenika, koje je nemogue ovde nabrojati.

58

Ciljevi: koordinisanje svih slubenika obavetajnih slubi SAD-a i Velike Britanije. Ova institucija analizira kojim igraima" se mora dodeliti uloga nacionalnih, tj. dravnih entiteta; na primer, panija e da potpadne pod kontrolu trome, isprane Katolike crkve, UN pod kontrolu generalnog sekretara i tako dalje. Razvila je sistem ,,X RAY 2", kojim su osoblje trusta mozgova, vojni sistemi i centri za sprovoenje zakona povezani s Pentagonom nacionalnom mreom telesistema i kompjutera, radi primene tehnike obavetavanja na dravnom nivou. Arenberg kae da njegove ideje nisu vojne. Bio je zaduen za izradu Sistema identifikacije i praenja (Identification and Intelligence System) savezne drave Njujork - tipinog projekta iz knjige Dorda Orvela 1984, to je po Ustavu potpuno nezakonito. U toku je prihvaanje sistema NYSIS u celoj zemlji. Upravo je to Beinski imao na umu kada je govorio o mogunosti gotovo trenutnog dobijanja podataka o bilo kojoj osobi. NYSIS razmenjuje podatke sa svim agencijama za sprovoenje zakona i ostalim dravnim agencijama u zemlji. Osigurava unoenje i brzu dostupnost linih podataka, krivinih i ostalih vanih pojedinanih informacija. Ovo je tipian projekat Komiteta 300. Postoji ogromna potreba za sprovoenjem temeljne istrage o radu ove korporacije, ali je to izvan dosega ove knjige. Jedno je sigurno: SDC ne postoji radi ouvanja prava i sloboda koje garantuje Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava. Ova korporacija je prikladno smetena, u Santa Barbari, odakle joj je Partenon" Roberta Hainsa lako dostupan. Evo nekih publikacija koje izdaje Rimski klub: Center Magazine Counterspy Coventry Covert Action Information Bulletin Dissent Human Relations Industrial Research Inquiry Mother Jones One 59

Progressive Raconteur The New Republic Working Papers for a New Society Ovo ni u kom sluaju nisu svi asopisi koji se izdaju pod pokroviteljstvom Rimskog kluba. Ima ih jo nekoliko stotina. Zapravo, svaka institucija ima svoj sopstveni asopis. S obzirom na broj institucija kojima upravlja Tavistok institut i Rimski klub, ovde moemo da damo samo njihov delimian opis. U sledeem popisu su neke od vanijih fondacija i trustova mozgova, ukljuujui i vojne trustove mozgova. Amerika jvanost bi se zaprepastila kada bi znala koliko je vojska duboko upletena u istraivanje novih ratnih taktika" sa trustovima mozgova Komiteta 300. Amerikanci nisu svesni da je Komitet 300 1946. godine naloio Rimskom klubu da ubrza stvaranje trustova mozgova koji, kako su rekli, nude nova sredstva irenja filozofije Komiteta 300. Uticaj tih trustova mozgova na nau vojsku samo od 1959. godine, kada su se naglo namnoili, je uistinu zapanjujui. Nema nikakve sumnje da e oni igrati jo veu ulogu u svakodnevnim poslovima ove zemlje to se vie budemo pribliavali 2000toj godini. THE MONT PELERIN SOCIETY (Drutvo Mont Pelerin) Drutvo Mont Pelerin je ekonomska fondacija koja ima zadatak da osmiljava i izdaje obmanjujue ekonomske teorije i utie na ekonomiste u Zapadnom svetu da slede modele koje im ono s vremena na vreme isporui. Vodei strunjaci" ovog drutva su Von Hajek i Milton Fridman. THE HOOVER INSTITUTION (Institucija Huver) Izvorno osnovana za borbu protiv komunizma, ova institucija se polako ali sigurno okrenula socijalizmu. Ima godinji budet od dva miliona dolara, koje joj doniraju kompanije pod okriljem Kimiteta 300. Danas se usredsre60

uje na mirne promene", sa naglaskom na kontrolu oruja i unutranje amerike probleme. Mediji se esto koriste ovom institucijom kao konzervativnom" organizacijom i trae njena miljenja kada im trebaju konzervativni aspekti. Institucija Huver je daleko od toga i od 1953. godine, kada ju je preuzela grupacija povezana sa Rimskom klubom, postala je potparol svetske vlade - Novog svetskog poretka za poeljnu" politiku. HERITAGE FOUNDATION (Fondacija Heritejdz) Dozef Kors, tajkun proizvodnje piva je osnovao ovu fondaciju, sa svrhom da deluje kao konzervativni trust mozgova, ali su je ubrzo potom, a po nalogu Rimskog kluba, preuzeli fabijanisti ser Piter Vikers Hol, Stjuart Batler, Stiven Ajzler, Robert Mos i Frederik fon Hajek. Ova institucija je odigrala vanu ulogu u sprovoenju naloga britanske Laburistike stranke Entonija Vedvuda Bena o taerizaciji Regana". Fondacija Heritejdz nikako nije konzervativna institucija, iako tako ponekad izgleda i zvui. HUMAN RESOURCES RESEARCH OFFICE (HUMRRO) (Kancelarija za istraivanje ljudskih resursa) Ovo je vojna nauna institucija koja se bavi psihotehnologijom". Veina njenog osoblja je kolovano na Tavistok institutu. Psihotehnologija" pokriva vojniku motivaciju, moral i muziku kojom se koristi neprijatelj. U stvari, izgleda da veliki deo onoga to je Dord Orvel napisao u svojoj knjizi 1984 neverovatno podsea na ono to se izuava u ovoj instituciji. 1969. godine Komitet 300 je preuzeo ovu vanu instituciju i pretvorio je u privatnu neprofitnu organizaciju koja deluje pod pokroviteljstvom Rimskog kluba. Ovo je najvea bihevioristika nauna institucija u SAD-u. Jedna od njenih specijalnosti je prouavanje malih grupa pod stresom. Ona ui vojsku kako je vojnik samo produena ruka svog oruja. Napravila je veliki uticaj na sistem ovek/oruje" i njegovu kontrolu ljudskih resursa", tako iroko prihvaenu u Amerikoj vojsci. Ova institucija je oduvek imala veliki uticaj na ponaanje vojske. Njene tehnike oblikovanja uma direktno su preuzete od Tavistok instituta. Njeni kursevi iz primenjene psihologije navodno ue visoke vojne oficire kako da stave u pogon ljudsko oru61

je. Dobar primer je nain na koji su vojnici u ratu protiv Iraka bili spremni da prekre svoja pravila slube i zakopaju 12.000 ivih irakih vojnika. Ova vrsta ispiranja mozga je posebno opasna jer se danas primenjuje na vojsku, a vojska ga opet primenjuje na okrutno ubijanje hiljade neprijateljskih" vojnika, dok bi sutra ta ista vojska mogla da prihvati da je neka civilna grupacija koja se protivi vladinoj politici neprijatelj". Ve smo pretvoreni u bezglavo stado ovaca sa ispranim mozgovima, a ipak se ini da HU-MRRO moe da ide i korak dalje sa svojim tehnikama oblikovanja i kontrole uma. HUMRRO je vredan dodataka Tavistok instituta i mnoge lekcije koje su nauene upravo u HUMRRO-u primenjivane su u Zalivskom ratu. Zato je malo lake za razumeti kako se dogodilo da su se ameriki vojnici ponaali kao okrutne i bezdune ubice, to nema nikakve veze sa idejom tradicionalnog amerikog vojnika. RESEARCH ANALYSIS CORPORATION (Korporacija za naunu analizu) Ova HUMRRO-ova sestrinska organizacija tipa Orvelove 1984 smetena je u gradu Meklinu u saveznoj dravi Virdiniji. Osnovana je 1984. godine, a Komitet 300 ju je preuzeo 1961. godine, kada je postala delom bloka institucija Don Hopkins. Sudelovala je u izradi vie od 600 projekata, ukljuujui i integraciju crnaca u Ameriku vojsku, taktinu primenu nuklearnog oruja, programe psiholokog ratovanja i masovnu kontrolu stanovnitva. Jasno je da postoji veliki broj trustova mozgova. U ovoj knjizi emo spomenuti veinu. Jedno od najvanijih saradnje izmeu onoga to trustovi mozgova proizvode i onoga to postaje dravna i javna politika su ankete". Zadatak kompanija koje prave ankete je da se oblikuje i stvara javno miljenje koje odgovara zaverenicima. CBS, NBC, ABC, New York Times i Washington Post neprestano prave ankete. Veina tih projekata koordinie se u Centru za istraivanje nacionalnog miljenja (National Opinion Research Center), koji je, bez obzira na to to e ova vest zaprepastiti veinu italaca, napravio psiholoki profil za elu zemlju. Rezultati se unose u kompjutere institucija Gallup Poli" i ,,Yankelovitch, Skellev and White" radi komparativne procene. Veinu onoga to itamo u 62

novinama i gledamo na televiziji kompanije su ve proistile. Mi vidimo samo ono to anketari misle da bi trebalo da vidimo. To se zove stvaranje javnog mnenja". Ono to lei -iza-ovog delia drutvenog savetovanja jeste kako da se otkrije koliko je javnost podlona politikim smernicama Komiteta 300. Nazivaju nas ciljnom populacijom", a anketari mere koliko ima otpora onome to se objavi u emisiji Veernje vesti". Kasnije emo tano da saznamo kako je ova praksa poela i ko je za to odgovoran. Sve to je sastavni deo temeljno razraenog procesa stvaranja javnog mnenja, osmiljenog u Tavistok Institutu. Nai ljudi danas veruju kako su dobro informisani, a ne shvataju da su stavovi koje smatraju sopstvenim, zapravo, stvoreni u amerikim naunim institucijama i trustovima mozgova i da niko od nas nema slobodu da stvara sopstveno miljenje zbog informacija koje nam plasiraju mediji i anketari. Anketiranje je pretvoreno u finu umetnost neposredno pre ulaska Sjedinjenih Amerikih Drava u Drugi svetski rat. Amerikanci su, a da toga nisu ni svesni, bili uslovljeni da na Nemaku i Japan gledaju kao na opasne neprijatelje koje treba zaustaviti. To je, u izvesnom smislu, bilo tano, to ini uslovljenost javnog mnenja jo opasnijim, jer na temelju informacija kojima smo bili svakodnevno zasuti, uistinu se inilo da su neprijatelji Nema-ka i Japan. Tek nedavno smo videli koliko dobro funkcionie Tavistokov proces uslovljavanja - kada su Amerikanci bili uslovljeni da Irak doivljavaju kao opasnost, a Sadama Huseina kao linog neprijatelja Sjedinjenih Amerikih Drava. Takav proces uslovljavanja se tehniki opisuje kao poruka koja dopire do oseajnih organa osoba na koje treba da se izvri uticaj". Jedan od najcenjenijih od svih anketara je lan Komiteta 300 Daniel Jankelovi, iz kompanije Yankelovich, Skellez and White. Jankelovi pak s ponosom svojim studentima govori kako su ankete oruje za menjanje javnog miljenja, iako u tome nije originalan, jer je nadahnue preuzeo iz knjige Dejvida Najsbeta Trend Report, koju je naruio Rimski klub. U toj knjizi Najsbet opsiju sve tehnike kojima se slue stvaraoci javnog mnenja kako bi stvorili javno miljenje koje odgovara Komitetu 300. Stvaranje javnog miljenja je biser u kruni Olimpijaca, jer se, sa hiljadama novih drutvenih naunika nove nauke, koji sluaju svaki njihov treptaj, uz injeni63

cu da u rukama dre medije, o skoro svakoj temi moe stvoriti javno miljenje i u roku od dve nedelje proiriti po elom svetu. Upravo to se dogodilo kada je njihov sluga Dord Bu dobio nalog da krene u rat protiv Iraka. Za dve nedelje se javno miljenje, ne samo u SADu, ve i u skoro elom svetu, okrenulo protiv Iraka i njegovog predsednika Sadama Huseina. Ti medijski umetnici promena i manipulatori vesti su direktno odgovorni Rimskom klubu, koji je, opet odgovoran Komitetu 300, na ijem elu sedi engleska kraljica i vlada velikom mreom vrsto ispretpletenih korporacija koje nikada ne plaaju poreze i nisu nikome odgovorne, a koje opet finansiraju naune institucije preko fondacija koje zajednikim aktivnostima skoro potpuno upravljaju naim svakodnevnim ivotima. Zajedno sa svojim ispretpletenim kompanijama, osiguravajuim drutvima, bankama, finansijskim korporacijama, naftnim kompanijama, novinama, asopisima, radijima i televizisjkim stanicama, taj ogromni aparat je zajahao Ameriku i ceo svet. Nema nijednog politiara u Vaingtonu koji tom aparatu, na neki nain, ne pripada. Levica ga psuje, nazivajui ga imperijalistikim", to on zaista i jeste, ali tom levicom opet upravljaju oni isti ljudi koji upravljaju i svim ostalim, tako da vie nije nimalo slobodnija od drugih. Naunici koji rade na procesu uslovljavanja se zovu drutveni inenjeri" ili drutveni naunici nove nauke", i ine integralni deo onoga to vidimo, ujemo, i itamo. Drutveni inenjeri stare kole" bili su Kurt K. Levin, profesor Hedli Kantril, Margaret Mid, profesor Dervin Kartrajt i profesor Lipsit. Oni su, uz Don Rolings Riza, bili krem naunika nove nauke u Tavistok institutu. Tokom Drugog svetskog rata, pod vodstvom Kurta Levina radilo je vie od 100 naunika, koji su pokorno kopirali metode Rejnharta Hejdriha iz SSa. OSS organizacija je utemeljena na Hejdrihovoj metodologiji, a kao to znamo, OSS je bio pretea Centralne obavetajne agencije (CIA-e). Svim ovim elim da kaem da vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava ve imaju aparat pomou kojeg e nas dovoditi u red Novom svetskom poretku, u kojem e biti tek neznatnog otpora. Taj sistem postoji jo od 1946. godine, a svake sledee godine se sve vie usavravao. Komitet 300 je uspostavio mreu i mehanizme kontrole koji su daleko vie obavezujui od bilo ega to je ikada postojalo na svetu. Da bi nas po64

korili, nee im trebati lanci ni katanci. Na strah od budunosti je taj koji e obaviti posao daleko uspenije od bilo kakvih fizikih sredstava pokoravanja. Ve su nam isprali mozak da se odreknemo svog ustavnog prava na posedovanje oruja i samog Ustava, da Ujedinjenim nacijama dozvolimo da preuzmu vlast nad naom spoljnom politikom, a MMF-u nad naom fiskalnom i monetarnom politikom, da predsedniku dopustimo da nekanjeno kri zakone Sjedinjenih Amerikih Drava i da okupira stranu zemlju i kidnapuje njenog predsednika. Ukratko, mozak nam je ispran do nivoa na kojem emo, kao nacija, skoro bez pitanja prihvatiti svaki nezakonit in svoje vlade. Meni je jasno da emo ubrzo morati da se borimo za preuzimanje svoje zemlje iz ruku Komiteta 300, ili emo zauvek da ostanemo bez nje. Ali, kada do toga doe, koliko nas e zaista da uzme oruje? 1776. godine samo 3% stanovnitva je uzelo oruje protiv kralja Dorda III. Ovog puta e 3% biti daleko od dovoljnog. Ne smemo sebi da dopustimo da nas uvedu u lepu ulicu, jer upravo to su nam namenili nai kontrolori uma tako to su nas suoili sa tolikim mnotvom pitanja da jednostavno podleemo dalekosenom proimanju i o mnogim vitalnim pitanjima uopte ne odluujemo. Videemo imena onih koji ine Komitet 300, ali pre toga moramo da ispitamo ogromnu ispretpletenu mreu svih vanih institucija, kompanija i banaka u rukama Komiteta 300. Moramo ih dobro oznaiti, jer su to ljudi koji odluuju o tome ko e iveti, a ko e biti elimisan kao beskorisna izelica", gde emo da se molimo Bogu, kako moramo da se oblaimo i ak ta da jedemo. Prema Beinskom, biemo pod neprestanim nadzorom, danonono, 365 dana godinje. injenicu da smo prevareni iznutra svake godine spoznaje sve vie ljudi, to je dobro, jer emo samo znanjem a ta re se prevodi kao verovanje, uspeti da porazimo neprijatelje itavog oveanstva. Dok su nam odvraali panju vukodlakom iz Kremlja, u Vaington je na vlast doveden trojanski konj. Najvea opasnost sa kojom su slobodni ljudi danas suoeni ne dolazi iz Moskve, nego iz Vaingtona. Prvo moramo da pobedimo unutranjeg neprijatelja, a posle toga emo biti dovoljno snani za ofanzivu ka uklanjanju komunizma sa zemlje, zajedno sa njegovim propratnim izumima". Karterova vlada je ubrzala krah nae ekonomije i vojne moi. Ovo drugo su zapoeli Rimski klub i lan Trusta Lucis po imenu Roberta Strejnda 65

Meknamara. Regan je, uprkos obeanjima, nastavio sa slabljenjem nae industrijske baze. Nastavio je tamo gde je Karter stao. Potrebna nam je snana odbrana, ali je nemogue izgraditi sa slabom industrijskom bazom, jer bez dobro voenog vojno-industrijskog kompleksa ne moemo da imamo pouzdan odbrambeni sistem. Komitet 300 to zna i od 1953. godine planira svoju politiku nultog postindustrijskog razvoja, koja je danas u punom jeku. Zahvaljujui Rimskom klubu, na tehnoloki potencijal se smanjio na nivo ispod onog u Japanu i Nemakoj, dravama koje smo, navodno porazili u Drugom svetskom ratu. Kako se to dogodilo? Zbog ljudi poput dr Aleksandra Kinga i naeg zaslepljenog uma nismo uspeli da prepoznamo razaranje naih obrazovnih institucija i sistema obrazovanja. Kao rezultat naeg slepila vie ne kolujemo inenjere i naunike u dovoljnom broju da bi ostali meu industrijalizovanim zemljama sveta. Zahvaljujui dr Kingu, oveku za koga su vrlo retki ljudi u Americi uopte uli, obrazovanje u SAD-u je na najniem nivou od 1786. godine. Statistike koje je izradio Institut za vie obrazovanje (Institute for Higher Learning) pokazuju da su sposobnosti itanja i pisanja amerike omladine koja zavrava srednju koli ispod onih u poreenju sa omladinom 1786. godine. Danas nismo samo suoeni sa gubitkom slobode i same drave, ve i sa jo gorim gubitkom - same due. Stalno nagrizanje temelja na kojima poiva ova republika, ostavilo je prazninu koju satanisti i kultisti ubrzano popunjavaju svojim umetnikim duevnim materijalom. Ovu istinu je teko prihvatiti i shvatiti, jer u tom pogledu nije bilo nikakvih naglih dogaanja. Kada bi nas pogodio neki iznenadni ok, kulturni ili religijski, protresao bi nas i izvukao iz apatije u koju smo upali. 'LL# Ali, postupnost, a fabijanizam se upravo bazira na tome, ne ini nita to bi iniciralo uzbunu. Kako ogromna veina Amerikanaca ne vidi nikakvu motivaciju za ovim o emu piem, ne mogu to da prihvate, pa se na pomisao o zaveri samo mrte i ismejavaju je. Stvarajui rasulo koje nam svakog dana nude na stotine mogunosti, doli smo do stanja u kojem se, ako nema jasne motivacije, sve informacije odbijaju. Ovo je u isto vreme i slaba i jaka spona u zaverenikom lancu. Veina ljudi odbacuje sve to nema motiva pa se zaverenici oseaju sigurnim iza lavina ismejavanja onih koji ukazuju na nadlozau krizu u naoj zemlji i u na66

im linim ivotima. No, ako uspemo u nastojanju da dovoljan broj spozna istinu, onda e motivacijsko blokiranje da oslabi sve dotle dok ga potpuno ne istisnemo, budui da sve vie ljudi postaje prosvetljeno pa ideja to se ne moe desiti u Americi" postaje suvina. Komitet 300 rauna na nae sposobnosti slabog prilagoavanja i tako uspeva da upravlja naim rekacijama na namerno stvorene dogaaje i nee biti raz oaran sve dotle dok kao nacija budemo reagovali kao danas. Svoje reakcije na stvorene krize moramo da pretvorimo u rekacije prilagoavanja tako to emo identifikovati zaverenika i razotkriti planove koje su za nas pripremili, tako da te stvari postanu javno poznate. Rimski klub je ve napravio prelaz na varvastvo. Umesto da ekamo da nas opiju" moramo da zasutavimo Komitet 300 pre nego to uspe da postigne svoj cilj - pretvori nas u poniznike novog Srednjeg veka", koji su za nas spremili. To ne zavisi od Boga. To zavisi od nas. Mi moramo da preduzmemo potrebne akcije. . ;. - ^ j Sve informacije koje donosim u ovoj knjizi rezultat su dugogodinjeg istraivanja i potkrepljene su besprekornim obavetajnim izvorima. Nita nije preuveliano. Sve je temeljeno na preciznim injenicama, zato nemojte da upadnete u klopku koju postavlja neprijatelj tvrdei kako su ovo dezinformacije". Tokom poslednjih dvadeset godina iznosio sam podatke koji su se pokazali veoma preciznim i koji su objasnili mnoge dogaaje. Duboko se nadam da e, preko ove knjige, doi do boljeg, jasnijeg i ireg razumevanja zaverenikih sila uperenih protiv ove zemlje. Ta nada se ostvaruje, jer sve vie mladih ljudi poinje da postavlja pitanja i da trai informacije o tome ta se uistinu dogaa. Ljudima je teko da razumeju da ovi zaverenici stvarno postoje i da imaju mo koju smo im ja i mnogi drugi pripisali. Mnogi su mi pisali i pitali me kako to da naa Vlada ne ini nita u pogledu strahovite opasnosti po civilizaciju? Problem je u tome to je naa Vlada sastavni deo tog problema, te zavere, a to nigde i ni u koje vreme nije bilo tako jasno kao u vreme predsednika Bua. Naravno, predsednik Bu tano zna ta nam ini Komitet 300. On je njihov ovek. Neki su mi u pismima pisali: Mi smo mislili da se borimo protiv Vlade". Naravno da se borimo, ali iza te Vlade stoji sila koja je tako mona i tako sveobuhvatna da se obavetajne slube boje i da izgovore njeno ime - Olimpijci". 67

Dokaz o postojanju Komiteta 300 nalazimo u ogromnom broju monih institucija, koje taj Komitet poseduje i kojima upravlja. Evo popisa nekih vanijih, a sve su odgovorne majci svih trustova mozgova i naunih institucija - Tavistok institutu za ljudske odnose, s njegovom rasprostranjenom mreom koja se sastoji od stotina ogranaka". STANFORD RESEARCH CENTER (SRC) (Centar za istraivanja Stenford) SRC je 1946. godine osnovao Tavistok institut za ljudske odnose sa svrhom da pomae Robertu 0. Andersonu i njegovoj naftnoj kompaniji ARCO, koja je za Komitet 300 osigurala prava na naftu na Severnom obronku (North Slope) Aljaske. U osnovi, taj posao je za Andersonov institut Tavistok bio preveliki pa je trebalo da se osnuje i finansira novi centar. Taj novi centar je bio Centar za istraivanje Stenford. Aljaska je svoja prava na naftu prodala za 900 miliona dolara, to je za Komitet 300 bila relativno mala svota. Guverner Aljaske je upuen na Centar za istraivanje Stenford, radi dobijanja saveta i pomoi. To nije bilo sluajno, ve rezultat dobrog promiljanja i procesa dugoronog savetovanja. ' - ^' Poto je guverner zatraio pomo, trojica naunika iz Centra za istrai vanje Stenford su otputovala na Aljasku i odrala sastanke sa tamonjim mi nistrom spoljnih poslova i Dravnom kancelarijom za planiranje. Fransis Grihan, koji je bio na elu tima iz Centra za istraivanje Stenford, uverio je gu vernera Aljaske da e njegov problem voenja bogatog nalazita nafte biti na . sigurnom u rukama njihovog centra. Naravno, Grihan nije spomenuo Komi tet 300, kao ni Rimski klub. Za manje od mesec dana, Grihan je okupio tim ekonomista, strunjaka za naftu i naunika nove nauke. Tim je imao na sto tine lanova. Izvetaj koji je Centar za istraivanje Stenford dao guverneru imao je osamdeset i osam stranica.
;

Zakonodavno telo Aljaske je 1970. godine prihvatilo taj predlog, skoro bez izmena. Grihan je za Komitet 300 obavio izvanredan posao. Od tih poetaka \ taj Centar je prerastao u instituciju koja zapoljava 4.000 ljudi, sa godinjim i prometom od 160 miliona dolara. Njegov predsednik, arls A. Anderson, za * vreme svog mandata bio je svedok velikog dela tog rasta, kao i profesor Vi-1 68

Us Harman, direktor odelenja tog Centra koje se zove Istraivanje socijalne po-

69

litike (Study of Social Policies), i koje zapoljava na stotine naunika nove nauke, a mnogi od visoko pozicionisanih elnika su dovedeni iz sedita Tavistok instituta iz Londona. Jedan od njih je bio predsednik Odbora Centra za istraivanje Stenford, bivi obavetajac Dejvid Sarnov, koji je dvadeset i pet godina bio tesno povezan sa Harmonom i njegovim timom. Sarnov je bio neka vrsta psa uvara" za majinski institut iz Saseksa. Centar za istraivanje Stenford kae kako ne pravi nikakve moralne predrasude kada su u pitanju pogledi projekata koje prihvata, pa tako radi i za Izrael i za Arape, za Junu Afriku i za Libiju. Kako se moe i oekivati, takvim stavom sebi osigurava informacije iz prve ruke" u pogledu vlada stranih zemalja, koje CIA nalazi vrlo korisnim. U knjizi Dima Ridveja, pod naslovom The Closed Corporation (Zatvorena korporacija), portparol Centra za istraivanje Stenford gospodin Gibson blebee o nediskriminirajuem stavu ovog centra. Iako ovaj centar nije na pooi.su Saveznog centra za istraivanje ugovora (Federal Contract Research Center), danas je on najvei vojni trust mozgova, koji je zasenio i Hadson i Rend. Meu njegovim specijalizovanim odelenjima su eksperimentalni centri za hemijsko i bioloko ratovanje. Jedna od opasnijih delatnosti Stenford Centra su vojne operacije protiv pobunjenog naroda usmerene na civilno stanovnitvo - stvari poput Orvelove 1984", kakve Vlada ve primenjuje protiv svog naroda. Amerika vlada centru Stenford plaa milione dolara godinje za to vrlo kontravezno istraivanje". Posle studentskih demonstracija protiv pokuaja hemijskog rata koji se sprovodi u Stenford centru, taj centar je prodat" jednoj privatnoj kompaniji za samo 25 miliona dolara. Nita se naravno, nije promenilo. Centar za istraivanje Stenford je jo uvek projekat Tavistok instututa i jo uvek je u posedu Komiteta 300, a lakoverni su, ini se zadovoljeni tom beznaajnom kozmetikom promenom. 1958. godine se dogodilo neto zaista uznemirujue. Agencija za istraivanje novih tehnologija (Advanced Research Products Agencv, skraeno ARPA), ugovorna agencija Ministarstva prosvete, predloila je Centru za istraivanje Stenford jedan strogo poverljiv projekat. Don Foster iz Pentagona je rekao tom Centru kako im je potreban projekat kojim e se Sjedinjene Amerike Drave osigurati od tehnolokog iznenaenja". Foster je eleo da dovede do savrenstva stanje u kojem sama prirodna sredina postaje oruje, a
70

pomou specijalnih bombi koje e aktivirati vulkane i/ili zemljotrese. Ovaj projekat bi trebalo da se sastoji od bihevioristikog istraivanja o potencijalnim neprijateljima, i korienju minerala i metala kao potencijalnog oruja. Centar za istraivanje Stenford je taj projekat prihvatio i dao mu kodirano ime JHAKr (klimav). Ogromni elektronski mozak u Shaky-ju je sprovodio mnoga nareenja, jer je firma IBM napravila specijalne kompjutere za Stenford Centar. Na projektu Human Augmentation" radilo je preko dvadeset i osam naunika. IBMov kompjuter ima ak sposobnosti da reava probleme analogijom te prepoznaje i identifikuje naunike koji na njemu rade. Specijalne primene" ovog alata je mnogo lake zamisliti nego opisati. Brzezinski je definitvno znao o emu govori kada je pisao knjigu Tehnotronska era. Centar za istraivanje Stenofrd usko sarauje sa desetinama civilnih konsultantskih firmi, nastojei da primeni vojnu tehnologiju na domae situacije. To nije radio uvek uspeno, ali kako tehnologija napreduje, izgledi za masovni i sveproimajui nadzor, kako ga je Brzezinski opisao, postaju svakim danom sve realniji. Takav sistem ve postoji i primenjuje se, iako s vremena na vreme neke greke moraju da se ispeglaju. Jedna od tih civilnih konsultantskih firmi je Schriever McKee Associates iz Meklina, Savezne drave Virdinije, na ijem se elu nalazi general Bernard S. river, bivi direktor Zapovednog sastava Ratnog vazduhoplovstva (Air Force Svstems Command), institucije koja je proizvela i usavrila rakete Titan, Tor, Atlas i Minutmen. river je objedinio kompanije Lockheed, Emmerson Electric, Northrop, Control Data, Ravtheon i TRW, i osnovao konzorcijum pod nazivom Urban Svstems Associates, Inc. Koja je svrha tog konzorcijuma? Reavati socijalne i psiholoke urbane probleme" pomou svojih tehnika, uz upotrebu naprednih elektronskih sistema. Zanimljivo je navesti da je kompanija TRW, kao rezultat njenog rada u konzorcijumu Urban Sistems Associates Ine, postala najvea kompanija za prikupljanje informacija o kreditima na podruju kreditnog izvetavanja. Ovo neosporno dokazuje koliko je ova zemlja ve pod totalnim nadzorom, to je najvaniji zahtev Komiteta 300. Nijedna diktatura, posebno ne ona na svetskom nivou, ne moe da funkcionie bez totalne kontrole nad sva71

kom pojednim osobom. Centar za istraivanje Stenford je ve tada bio uveliko na putu da postanje kljuna zdravstvena organizacija Komiteta 300. Ve 80-tih godina 60% ugovora tog Centra bilo je posveeno ,,futurizmu", za vojne i za civilne primene. Najvei naruioci su mu bili Uprava za istraivanje odbrane i inenjerstvo (Directorate of Defense Research and Engineering) amerikog Ministarstva odbrane, Kancelarija za istraivanje vazdunog prostora (Office of Aerospace Research) koja se bavila primenama bihevioristikih nauka na upravljanje istraivanjem", Izvrna kancelarija amerikog predsednika (Executive Office of the President), Kancelarija za nauku i tehnologiju (Office of Science and Technologv), i ameriko Ministarstvo zdravlja. Centar za istraivanje Stenford je za Ministarstvo zdravlja izradio projekat koji je nazvan Obrasci za ispitivanje dostignua oitavanja u ESDEA Titla I" (Patterns in ESDEA Title I Reading Achievements Tests). Meu ostalim kupcima su ameriko Ministarstvo energije, ameriko Ministarstvo rada, ameriko Ministarstvo saobraaja i Nacionalna fondacija za nauku (National Science Foundation, skraeno NSF). Od velike vanosti je bio rad napravljen za NSF, pod naslovom Procena buduih i meunarodnih problema (Assessment of Future and International Problems). Centar za istraivanje Stenford je pod pokroviteljstvom Tavistok instituta iz Londona izradio jedan dalekoseniji i opasniji sistem, koji je nazvao Program poslovnog obavetavanja (Business Intelligence Program). Vie od 600 kompanija iz SAD-a i drugih zemalja su postale pretplatnici ovog programa. Taj program je pokrivao istraivanja na: Japanskim poslovnim odnosima (Japanese Foreing Business Relations), Potroakom marketingu u razdoblju promena (Consumer Marketing in a Period of a Change), Rastuoj opasnosti od meunarodnog terorizma (Mounting Challenge of International Terrorism), Senzornoj proceni proizvoda iroke potronje (Sensorj Evaluation in Consumer Products), Sistemu elektronskog prebacivanja novca (Electronic Funds Transfer System), Amerikoj ratnoj industriji (The U.S. Defense Industry) i Dostupnosti kapitala (Capital Avaliability). Medu vrhunskim kompanijama Komiteta 300 koje su postale naruioci ovog programa su: Bechtel Corporation, na ijem elu je bio Dord ulc, Hewlett Packard, Eastman Dillon, Saga Foods Corporation, McDonnell Douglas, Crown Zellerbach, Wells Fargo i Kaiser Industries. 72

Ali, jedan od najmranijih od svih programa Centra za istraivanje Stenford, sa mogunou nanoenja ogromne tete promenom smera u kojem e Sjedinjene Amerike Drave ii, drutveno, moralno i verski, je bio program Stenfordove Fondacije arls F. Ketering, nazvan i Promenljive slike oveka (Changing Images of the Man), pod Stenfordovom slubenom oznakom: Contract Number URH (486)-2150, Policv Report Number: 4/4/74, Prepared by SRI Center for Study of Social Policv, Director Willis Harmon" (Ugovor broj URH (489)-2150, broj izvetaja: 4/4/74, pripremio centar za prouavanje socijalne politike SRI-a, direktor: Willis Harmon). Ovo je verovatno jedno od najdalekosenijih istraivanja u istoriji o tome kako se ovek moe promeniti. Ovaj izvetaj, koji ima 319 strana, napisalo je 14 naunika nove nauke, pod nadzorom Instituta Tavistok i njegovih 23-oje najviih kontrolora, meu kojima su bili B. F. Skiner, Margaret Mid, Ervin Laslo i ser Defri Vikers, visoki oficir britanske obavetajne slube MI6. Podsetimo se da je njegov zet, ser Piter Vikers Hol, bio jedan od osnivaa takozvane konzervativne Fondacije Heritejd. Veliki deo od 3.000 stranica preporuka", koje su u januaru 1981. godine predate predsedniku Reganu, temeljio se na materijalu koji je uzet iz projekta Vilisa Harmona ,J*romenljive slike oveka". Bio sam povlaen da od kolega iz obavetajne slube dobijem jedan primerak tog projekta, pet dana poto ga je amerika Vlada prihvatila. Ono to sam tamo proitao me je okiralo, jer sam shvatio da gledam u projekat koji se odnosi na buduu Ameriku, neto drugaije od svega to sam do tada video. Po tom programu nacija e biti programirana na promene da nee biti mogue primetiti kada su se velike promene dogodile. Tako brzo smo se strmoglavljivali otkako je napisana knjiga The Aquarian Conspiracy (Zavera Vodolija) da danas razvod braka ne ostavlja nikakav peat, samoubistvo je na najviem nivou, a da se zbog toga retki uzbuuju, drutvena skretanja i seksualni poremeaji, koji se nekada u pristojnim krugovima nisu mogli ni spomenuti, danas su uobiajena pojava i ne pobuuju nikakav poseban protest. Kao nacija, nismo primetili kako su promenljive slike oveka" zauvek radikalno promenile na ameriki nain ivota. Nekako smo bili zaokupljeni Sindromom Votergejta". Neko vreme smo bili okirani i ojaeni, saznavi da je Nikson samo obian prevarant koji se druio sa mafijakim prijatelji-;

73

ma Erla Vorena u prekrasnoj kui koju su mu izgradili odmah pored Niksonovog imanja. U vreme kada je veliki broj buduih okova" i novinskih naslova zahtevao nau panju, izgubili smo se ili smo, pre bih rekao, velikim brojem mogunosti koje su nam svakodnevno plasirali i koje nam jo uvek plasiraju, bili do te mere zbunjeni da vie nismo bih' sposobni da napravimo izbor. to je jo gore, naa nacija, poto je bila izloena velikoj koliini zloina na visokim poloajima, nakon ega je dosta trauma Vijetnamskog rata, kao da vie nije elela da vidi istinu. Ta rekacija je detaljno opisana u tehnikom radu Vilisa Harmona. Ukratko, amerika nacija je reagovala tano onako kako je bila profilisana da reaguje. Kao jo gore, ne elei da prihvatimo istinu, stvari smo odveli korak dalje: oekivali smo da nas Vlada zatiti od istine. eleli smo da se korumpirani smrad Reganove i Busove vlade zakopa dva metra ispod zemlje. Nismo eleli da se otkriju zloini poinjeni pod nazivom afera (ili skandal) Iran/Kontra. Dozvolili smo svom predsedniku da nas lae u pogledu toga gde je bio od 20. do 23. Oktobra 1980. A ti zloini su bili daleko vei od bilo ega to je Nikson napravio dok je bio predsednik. Da li mi, kao nacija, shvatamo da vozimo nizbrdo bez konica? Ne, ne shvatamo. Umesto da nam kau istinu oni koji su imali dunost da amerikom narodu kau istinu o tome kako privatna, dobro organizovana mala vlada unutar Bele kue pravi jedan zloin za drugim, a svi ti zloini su napad na samu duu nae nacije i republikanskih institucija na kojima je ona sazdana, govoreno nam je da ne uznemiravamo javnost takvim stvarima. Reenica Zaista ne elimo da znamo za sva ta nagaanja" postala je standardna reakcija. Kada je najvii izabrani predstavnik ove zemlje, naoigled svih, stavio zakon Ujedinjenih nacija iznad Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava, to je prekraj za ostavku, veina ljudi je to prihvatila kao normalno". Kada je taj najvii izabrani predstavnik krenuo u rat, bez objave rata koju moe da donese samo ameriki Kongres, mediji su tu injenicu cenzurisali pa smo i to prihvatili, radije nego da se suoimo sa istinom. Kada je poeo Zalivski rat, koji je isplanirao i iskonstruisao na predsednik, ne samo da smo bili sreni zbog te najoiglcdnije cenzure, nego smo to
74

ak uzeli k srcu, verujui da je to dobro za rat". Na predsednik je lagao, Ejpril Glaspi je lagala, Ministarstvo spoljnih poslova je lagalo. Rekli su nam da je taj rat opravdan zato to je predsednik Sadam Husein upozoren da napusti Kuvajt. Kada su telefonski razgovori gospoe Glaspi sa Ministarstvom spoljnih poslova konano dospeli u javnost, ameriki senatori bi, jedan za drugim, poeli sa napadima kako bi odbranili gospodu Glaspi, tu razvratnicu. Nije bilo vano to su ti napadi dolazili i od demokrata i od republikanaca. Mi, narod, dozvolili smo im da i posle tih lai prou nekanjeno. Kod takvog javnog mnenja amerikog naroda i najvei snovi Vilisa Harmona i njegovog tima naunika postali su stvarnost. Tavistok institut je bio uzbuen svojim uspehom u razaranju samopotovanja i samopouzdanja ove, nekada velike nacije. Reeno nam je da smo pobedili u Zalivskom ratu. Ono to ogromna veina jo ne primeuje je to da je ta pobeda ovu naciju kotala njenog samopouzdanja i asti. To je ostalo zakopano i trune u pustinjskom pesku Kuvajta i Iraka, zajedno sa telima irakih vojnika koje smo izmasakrirali tokom dogovorenog povlaenja iz Kuvajta i Basre - nismo mogli da odrimo re da emo potovati enevsku konvenciju i da ih neemo napadati. ta hoete?", pitali su nas nai supervizori, pobedu ili samopotovanje? Ne moete imati oboje". Pre sto godina ovo ne bi moglo da se dogodi, a danas se dogodilo i ne pobuuje nikakve primedbe. Podlegli smo ratu dalekosenog proimanja koje protiv ove nacija vodi Tavistok institut. Poput nemake nacije, poraene po Projektu tepih" stratekog bombardovanja koje je izradila osiguravajua kompanija Prudential, toliko smo i mi podlegli uticaju da se ova nacija lako moe pretvoriti u reim kakav su totalitarni reimi u istoriji mogli samo da sanjaju. Evo", rei e, jedne od najveih nacija na svetu, koja ne eli istinu. Sve propagandne agencije su nam postale suvine. Ne moramo da se borimo kako bismo sakrili istinu od ove nacije, oni su je samo svojom voljom odbacili. Ova nacija ja postala lak plen". Naa nekada ponosna republika Sjedinjene Amerike Drave je postala samo niz zloinakih organizacija, to je, kako nam barem primeri iz istorije pokazuju, uvek poetak totalitarizma. Ovo je stanje stalnih promena u kojima se mi u Americi nalazimo kako se 1991. godina primie svom kraju. Ni ne trepnemo zbog 4 miliona beskunika, ni zbog 30 miliona nezaposle75

nih, ni zbog 15 miliona dece koja su do sada umrla. To je otpad" doba Vodolije, zavere koja je tako prokleta da e vec'ina ljudi, koja se sa njom suoi, zanemariti njeno postojanje, objanjavajui sebi te dogaaje kao vremena su se promenila". Na takvu rekaciju su nas programirali Tavistok institut i Vilis Harmon. Ruenje naih ideala se nastavlja bez presedana. Duhovna i intelektualna snaga naeg naroda je ve unitena. 27. Maja 1991, predsednik Bu je rekao jednu veoma duboku reenicu, iji je smisao, ini se, veina politikih komentatora potpuno pogreno upotrebila. Bu je rekao:
Moralna dimenzija amerike politike zahteva od nas da zacrtamo moralni put za svet sa manjim zlom. To je stvaran svet, ni crn ni beo. Svet sa vrlo malo moralnih naela.

ta drugo bi mogli da oekujemo od predsednika koji je najverovatnije najopakiji ovek koji je ikada doao u Belu kuu? Razmislite o tome u svetlu njegove komande vojsci da ive zakopa 12.000 irakih vojnika. Razmislite o tome u svetlu njegovog neprekidnog genocidnog rata protiv irakog naroda. Predsednik Bu je sa oduevljenjem okarakterisao predsednika Sadama Huseina kao Hitlera naih dana". Nije mu ni palo na pamet da ponudi jedan jedini dokaz za to. Nije bilo potrebno. Mi srni to prihvatili bez pitanja, jer je to rekao predsednik Bu. Razmislite o tome u svetlu istine, o injenici da je sve to radio u ime amerikog naroda, dok je tajno primao naloge od Komiteta 300. Ali, vie od svega drugog, razmislite o ovome: predsednik Bu i njegovi supervizori se oseaju tako sigurno da vie ni ne smatraju potrebnim da skrivaju svoja zla pred amerikim narodom niti da o njima lau. Iz spomenute izjave oigledno je to, da e on, kao na predsednik, da napravi svaki kompromis sa istinom, au i humanou, ako to budu smatrali potrebnim njegovi (i nai) kontrolori. 27. maja 1991. godine predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava je odbacio sva naela koja su ugraena u na Ustav i smelo izjavio kako ga taj Ustav vie ne obavezuje. Bila je to velika pobeda Tavistok instituta i Prudental kompanije, ija meta vie nisu bile stambene etvrti nemakih radnika iz 1945. godine, ve due amerikog naroda u ratu koji je poeo 1946. godine, i traje, evo, sve do ove 1992. godine. 76

Pojaan pritisak na ovu naciju u cilju njenih*promena, primenio je Institut za istraivanje Stenford poetkom 60-tih godina. Njegova ofanziva je od tada postala snanija i bra. Upalite televizor i sopstvenim oima ete vide-ti pobedu Stenforda: tok ou emisije sa tvrdim seksualnim detaljima, specijalni video kanali sa perverzijama, vladavina rock and roll-a i droge. Tamo gde je nekada kraljevao Don Vejn, danas imamo viekratne izgovore za o-veka (da li je on uopte ovek?) po imenu Majki Dekson, parodiju ljudskog bia koga prikazuju kao heroja, dok se vrti u krug, mrmlja i vriti po televizijskim ekranima u milionima amerikih domova. ena koja je prola kroz niz brakova dobija nacionalnu panju u medijima. Prljavi, napola oprani, drogirani i dekadentni rok dogaaji se jedan za drugim satima prikazuju na televizijama sa svojim ispraznim zvucima i poludelim pokretima, odeom i jezikom. Serije koje prikazuju pornografske scene od kojih vam doe da pobesnite ne pobuuju nikakve primedbe. Ono to se poetkom ezdesetih zaista ne bi tolerisalo, danas se prihvata kao krajnje normalno. Podvrgnuti smo i podlegli smo onome to Institut Tavistok naziva buduim okovima". Njegova budunost se deava upravo sada, a mi smo toliko zaglupljeni jednim za drugim kulturnim okom da prosto svaki na protest deluje uzaludno, pa stoga logino zakljuujemo kako od bunta nemamo nikakve koristi. 1980. godine Komitet 300 je izdao nareenje da se pritisak jo vie pojaa. Po njima, SAD se nisu dovoljno brzo strmoglavljivale. Sjedinjene Amerike Drave su tada poele proces priznavanja" koljaa iz Kambode, zloinakog reima Pola Pota, koji je, prema sopstvenom priznanju, ubio 2 miliona graana Kambode. 1991. godine toak je bio u punom zamahu. Sjedinjene Amerike Drave su krenule u rat protiv prijateljske drave koja je bila programirana da veruje vaingtonskim izdajnicima. Optuili smo Sadama Huseina, predsednika male drave Irak, za sva mogua zla, od kojih nijedno nije bilo ni izdaleka istinito. Ubijali smo i sakatili decu, ostavili ih da gladuju i umiru od svih moguih bolesti. U isto vreme poslali smo Busove misionare iz Komiteta 300 u Kambodu da priznaju zloinaka masovna ubistva 2 miliona Kambodanaca koje je Komitet 300 rtvovao u svom projektu depopulacije gradova, kakav e veliki gradovi Sjedinjenih Amerikih Drava iskusiti u ne tako dalekoj bu77

dunosti. Danas predsednik Bus, sa svojom vladom koja vrvi od ljudi iz Komiteta 300, moe da kae: Gledajte, ljudi, ta hoete od mene? Rekao sam vam da u praviti kompromise kada to budem smatrao potrebnim, ak i ako to znai da moram da spavam u istom krevetu sa ubicama Pola Pota. Pa ta onda - poljubite me u zadnjicu." Pritisak u cilju promena e doiveti svoju kulminaciju 1993. godine i postaemo svedoci scena kakve nismo mogli ni da zamislimo. Pijana Amerika e reagovati, ali vrlo slabo. Ne uznemiruje nas ni najnovija opasnost za nau slobodu - lini kompjuterski ipovi. Knjiga Promenljive slike oveka bila bi previe struna za veinu ljudi pa su unajmili usluge Merilina Fergusona kako bi sve mogli lake da objasne. Doba Vodolije" je najavilo predstave sa golim glumcima, a pesma koja je postala hit broj jedan na top listama, Svanue doba vodolije" (The Dawning od the Age of Acquarius), je u trenutku obila ceo svet. Lini kompjuterski ipovi e nas liiti naeg prirodnog okruenja kada se svima dodele, a okruenje, kao to emo moi da vidimo, znai mnogo vie od uobiajeno prihvaenog znaenja te reci. Sjedinjene Amerike Drave su prole razdoblje intenzivne traume koja nikada u istoriji ovog sveta nije obila nijednu zemlju niti ijednu naciju, a najgore tek dolazi. Sve se odvija prema zapovestima Tavistok instituta i s onim to su zacrtali sociolozi iz Stenford centra. Vremena se ne menjaju. Ljudi su ti koji uzrokuju promene. Sve te promene su unapred planirane i dogaaju se kao rezultat dobro osmiljenog delovanja. Nas su menjali, u poetku postepeno, ali se danas brzina promena poveava. Sjedinjene Amerike Drave se iz jedne nacije pod Bogom" pretvaraju u mnotvo nacija pod nekoliko bogova. SAD vie nisu jedna nacija pod Bogom". Tvorci Ustava definitivno su izgubili bitku. Nai preci su govorili istim jezikom, imali istu veru - hrianstvo, i iste ideje. U naoj sredini nije bilo stranaca. To se dogodilo kasnije, smiljeno isplaniranim inom razbijanja Sjedinjenih Amerikih Drava u niz razjedinjenih nacionalnosti, kultura i vera. Ako sumnjate u ovo, otiite na Istsajd u Njujorku, ili na Vestsajd u Los Anelesu, bilo koje subote, i osvrnite se oko sebe. Sjedinjene Amerike Drave su sastavljene od nekoliko nacija koje se bore za koegzistenciju pod zajednikim sistemom vlasti. Kada je Frenklin D. 78

Ruzvelt, roak predsednice Komiteta 300, irom otvorio branu za useljavanje, kulturni ok je izazvao veliku zbrku i iaenje te jednu naciju" pretvorio u neodriv koncept. Rimski klub i NATO su to stanje jo pojaali. Voli blinjeg svoga" e funkcionisati samo onda kada je tvoj blinji kao ti". Tvorci Ustava istine, koji su postavljeni za budue narataje, stvorili su istine koje su same po sebi oigledne". Kako nisu bili sigurni da e budui narataji te istine, na koje su ovu naciju obavezali, smatrati same po sebi oiglednim", odluili su da ih jasno iskau. Izgleda da su se bojali kako bi moglo da doe vreme u kome te istine vie nee biti same po sebi oigledne. Tavistokov institut za ljudske odnose pobrinuo se da zaista nestane ono za ta su se tvorci Ustava bojali da bi moglo da nestane. To vreme je dolo s predsednikom Buom, njegovim stavom da nema apsoluta" i njegovim Novim svetskim poretkom pod vlau Komiteta 300. Ovo je deo projekta drutvenih promena koje su nametnute Amerikancima, za koje su Harmon i Rimski klub rekli da e prouzrokovati snanu traumu i ogroman pritisak na ameriki narod. Drutveni sukobi i prevrati koji su se dogodili od pojave Tavistok instituta, Rimskog kluba i NATO-a nastavie se u SAD-u toliko dugo sve dok se bude ignorisala granica njihovog prihvaanja. Drave su sazdane od pojedinaca i kao i pojedinci imaju granicu absorbovanja promena, bez obzira na to koliko su otporne. Ovu psiholoku istinu je potpuno dokazao Projekat stratekog bombardovanja, koji je zagovarao snano bombardovanje stambenih etvrti nemakih radnika. Kao to sam ve spomenuo, taj projekat je napravljen od strane osiguravajueg drutva Prudential i danas niko ne sumnja da je Nemaka pretrpela poraz zahvaljujui toj operaciji. Mnogi naunici koji su radili na tom projektu danas rade na gustom bombardovanju Amerike, a oni koji su umrli svoja umea su ostavili u rukama drugih, onih koji su doli posle njih. Naslede koje su iza sebe ostavili moe se nai u injenici da kao nacija nismo tako mnogo izgubili, ve smo usmereni ka putu suprotnom od onoga na koji su nas, pre 200 godina, poveli tvorci Deklaracije o nezavisnosti. Ukratko, izgubili smo vezu sa svojim istorijskim genima, sa svojom verom, koja je nadahnula bezbroj narataja Amerikanaca, da kao nacija idu napred, koristei se batinom koju su nam ostavili tvorci Deklaracije o nezavisnosti
79

i Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava. Da smo izgubljeni jasno je svima onima koji tragaju za istinom, koliko god ona bila neprijatna. Sa predsednikom Buom i njegovim moralom bez apsoluta" kao vodiljom mi srljamo kao sve izgubljene nacije i pojedinci. Saraujemo sa Komitetom 300 na sopstvenoj propasti i sopstvenom porobljavanju. Neki, koju su postali toga svesni, oseaju snanu nelagodnost. Razne teorije zavere s kojima su upoznati kao da nisu sve rekle. To je zato to njihovi autori nemaju pojma o hijerarhiji zaverenika" - Komitetu 300. Due koje imaju dubok oseaj nelagodnosti i oseaju da neto zaista nije u redu lutaju u mraku, jer svoj kolektivni prst ne mogu da upere na odreeni problem. Brinu o budunosti za koju oseaju da im izmie pod nogama. Ameriki san je postao privienje. Okreu se veri, ali ne preduzimaju nita da akcijom pomognu svojoj veri. Amerikanci nikada nee doiveti povratak na isti put, kakav su doiveli Evropljani na vrhuncu Srednjeg veka. Odlinom akcijom Evropljani su u sebi probudili duh obnove koji je rezultirao slavnom renesansom. Neprijatelj koji je Amerikance doveo do ove take odluio je da napravi snaan pohod na Sjedinjene Amerike Drave kako bi renesansu Amerike uinio nemoguom. Ko je taj neprijatelj? Taj neprijatelj nisu bezlini oni". Neprijatelj se moe jasno definisati kao Komitet 300, Rimski klub, NATO i sve njihove kancelarije, trustovi mozgova i naune institucije koje kontrolie Tavistok institut. Nema potrebe da se koriste reci oni" ili neprijatelj", osim kao skraenice. Mi znamo ko su oni" ili neprijatelji". Komitet 300, sa svojom aristokratijom" - liberalnim poredkom amerikog istoka, sa svojim bankama, osiguravajuim drutvima, divovskim korporacijama, fondacijama, komunikacijskim mreama kojima predsedava hijerarhija zaverenika - to je neprijatelj. To je mo koja je stvorila vladavinu terora u Rusiji, Boljeviku revoluciju, Prvi i Drugi svetski rat, Korejski rat, Vijetnamski rat, pad Rodezije, June Afrike, Nikaragve i Filipina. To je tajna vlada gornjeg sloja koja je stvorila kontrolisani raspad amerike ekonomije i deindustrijalizovala najveu industrijsku zemlju u istoriji sveta, i to zauvek. Dananju Ameriku moemo da uporedimo sa vojnikom koji je zaspao usred bitke. Mi Amerikanci smo zaspali, prepustili se malodunosti kao po80

sledici stanja u kome su nas izloili tolikom mnotvu mogunosti da smo postali zbunjeni. To su promene koje menjaju nau okolinu i u isto vreme nam slamaju otpor na promene, tako da postajemo oamueni, maloduni i da na kraju usred bitke zaspemo. Za ovo stanje postoji tehniki izraz, koji glasi: napetost od dalekometnog proimanja". Umee podvrgavanja veoma velike grupe ljudi stalnom i dalekosenom proimanju osmislili su naunici iz Tavistok instituta za ljudske odnose i njihove kancelarije u SAD-u - centra za istraivanje Stenford i Korporacije Rand, te jo najmanje 150 naunih institucija u SAD-u. Dr Kurt Levin, naunik koji je osmislio ovo nehumano ratovanje, doveo je do toga da se proseni ameriki veteran izjeda zbog raznih teorija zavere i ima oseaj nesigurnosti i izolovanosti, a moda i straha, dok traga, ali ne razume trule koja je prouzrokovana promenljivim slikama oveka", nesposoban da identifikuje i da se bori protiv drutvenih, moralnih, ekonomskih i politikih promena koje smatra nepoeljnim i koje ne eli, a koje na svakom koraku postaju sve brojnije i snanije. Ime dr Levina neete pronai ni u jednoj od amerikih slubenih publikacija, koje, u svakom sluaju, sadre podatke uglavnom s take gledita vladajueg sloja, tj. pobednika u ratovima. Stoga vas sa ponosom upoznajem sa njegovim imenom. Kao to sam ve spomenuo, dr Levin je organizovao Psiholoku kliniku Harvard i Institut za drutvena istraivanja, pod okriljem Tavistok instituta. Iz imena tih institucija ne moe se ba naslutiti njihova prava svrha. To me podsea na zloglasni Zakon o reformi sistema kovanja novca i kovanica, koji je donet 1827. godine. Naziv tog zakona je bio sasvim bezazlen, ili je tako zvuao, to je i bila namera njegovih tvoraca. Preko tog Zakona senator Don Serman predao je zemlju u ruke meunarodnih bankara. erman je, navodno, podrao taj zakon a da ga nije ni proitao". Kao to znamo, prava svrha tog zakona bila je da se oduzme vrednost (da se povue is upotrebe) srebru i da se bankarskim prevarantima da neograniena mo nad kreditima ove drave, mo na koju oigledno nisu imali pravi po jasnim i nepogreivim odredbama amerikog Ustava. Kurt Levin je omoguio Tavistok institutu, Rimskom klubu i NATO-u neogranienu mo nad Amerikom, na koju nijedna oreganizacija, nijedno te81

lo niti ijedno drutvo nemaju pravo. Te institucije koriste se uzurpiranim ovlaenjima kako bi razorile volju nacije da se odupre planovima i namerama zaverenika - da nam oduzmu plodove Amerike- revolucije i usmere nas na put koji vodi direktno u novi Srednji vek", pod vlau svetske vlade. Levinove kolege na ovom projektu dalekosenog proimanja bili su Riard Krosman, Erik Trist, H. V. Diks, Vilis Harmom, arls Anderson, Garner Linsi, Riard Prajs, i V. R. Bion. Evo opet imena koja se nikada ne pojavljuju u veernjim vestima. U stvari, pojavljuju se samo u naunim asopisima. Ta imena su poznata veoma malom broju Amerikanaca, ali ni oni nemaju pojma ta su ljudi koji stoje iza tih imena uinili i ta ine Sjedinjenim Amerikim Dravama. Predsednik Deferson je jednom rekao kako ali one ljude koji misle da znaju ta se dogaa na osnovu onoga to proitaju iz novina. Britanski premijer Dizraeli rekao je neto vrlo slino. Zaista, otkako je sveta i veka, vladari su uivali u vladavini iza zavesa. ovek je oduvek imao potrebu da vlada i nigde i ni u kojem vremenu ta elja nije bila toliko snana kao danas. Da nije tako, kome bi bila potrebna sva ta tajna drutva? Ako nad nama vlada otvoren sistem, pod vodstvom demokrtski izabranih predstavnika, emu onda potreba za tajnim masonskim redovima u svakom selu, gradu, velegradu, irom Sjedinjenih Amerikih Drava? Kako to da masoni mogu da deluju tako otvoreno i u isto vreme da dre svoje tajne tako skrivene? To pitanje ne moemo da postavimo devetorici nepoznatih ljudi" iz loe Devet sestara u Parizu, ni devetorici njihovih kolega iz loe Kvarter Koronati iz Londona. A ipak, ta osamnaestorica mukaraca ine deo jedne jo tajnije vlade - Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RIIA) i jo dalje - Komiteta 300. Kako to da je organizacija kotski obred masona (Scottish Rite of Freemasonrv) uspela da ispere mozak Donu Hinkliju da ubije predsednika Regana? Zato imamo tajne organizacije kao to su Vitezovi Sv. Jovana Jerusalimskog (Knights of St. John of Jerusalem), Okruglog stola (the Round Table), Milnerova grupa (the Milner Group), i tako dalje i tako dalje, ceo niz tajnih drutava? Ona su sastavni deo svetskog lanca zapovedanja i kontrole, koja ide preko Rimskog kluba, NATO-a, Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, pa sve do vrha, do hijerarhije zaverenika" - Komiteta 300. Lju82

dima su potrebna ta tajna drutva zato to su im dela zla pa moraju da ih skrivaju. Zlo ne moe da opstane na svetlu istine. U ovoj knjizi nai emo skoro potpun popis zaverenika, njihovih institucija i publikacija. 1980. godine, zavera Vodolija" je bila u punom zamahu i njen uspeh je vidljiv na svim podrujima naeg linog i javnog ivota. Ve danas je vidljiv veliki porast bezumnog nasilja, serijskih ubistava, samoubistava medu tinejderima, nepogreivi zakoni letargije kao posledice dugosenog proimanja", te su ove pojave postale deo nae prirodne okoline, i jednako su opasne, ako ne i opasnije od recimo zagaenja vazduha koji udiemo. Dolazak doba Vodolije je zatekao Ameriku potpuno nespremnu. Kao nacija nismo bili spremni na to da e nam biti nametnute promene. Ko je ikada uo za Tavistok, Kurta Levina, Vilisa Harmona i Dona Rolingsa Risa? Nije ih bilo ni na amerikoj politikoj sceni. Ali, da smo se uopte potrudili da pogledamo, primetili bi kako smo sve manje sposobni da izdrimo futuristiki ok, jer smo postali sve umorniji, rastreeniji i na kraju smo uli u razdoblje psiholokog oka, posle koga je nastupila malodunost kao spoljno vidljiva posledica rata dugosenog proimanja. Doba Vodolije je najbolje opisao Tavistok institut kao sredstvo stvaranje nemira: Postoje tri razliite faze u reakciji na stres koje karakteriu velike skupine drutva. Prva je povrnost - ljudi koji su napadnuti branie se obeanjima koja nee da ispune; time se ne identifikuje uzrok krize niti se ini ita da bi se taj uzrok otklonio pa e kriza i dalje da traje. Druga faza je fragmentacija. Ona se pojavljuje u toku trajanja krize i paralelno sa slamanjem drutvenog poretka. Zatim dolazi trea faza, u kojoj ciljna grupa prelazi u samoostvarenje" i okree se od otpoete krize pa dolazi do reakdije loeg prilagodavanja, propraene aktivnim sinoptikim idealizmom i otuenjem od drutva. Ko moe da zanemari da je sa velikim porastom upotrebe droge (kada crack" svakog dana momentalno stvara hiljade novih zavisnika), sa okantnim porastom ubistava neroene dece svakog dana (aborticid), iji broj ve premauje broj stradalih Amerikanaca u dva svetska rata, u Korejskom i u Vijetnamskom ratu, s otvorenim prihvatanjem homoseksualizma i lezbejstva ija prava" svakog dana titi sve vei broj zakona, sa uasnom poasti side koja nam preplavljuje gradove, s potpunim krahom obrazovnog sistema, sa
83

zapanjujuim porastom razvoda brakova, sa brojem ubistava od koga ostatak sveta postaje toliko okiran da ne moe da veruje, sa sotonskim serijskim ubistvima, sa velikim talasnom pornografije propraene popustljivou" na naim televizijskim ekranima - ko moe da kae da ova nacija nije u krizi, u krizi koju ne reavamo i od koje okreemo glavu? Dobronamerni ljudi, specijalisti za ove stvari, za mnoge probleme okrivljuju obrazovanje, tj. ono to se u Sjedinjenim Amerikim Dravama smatra obrazovanjem. Danas je veliki boj zloinaca uzrasta od 9 do 15 godina. Silovatelji su prilino uobiajeni u uzrastu od 10 godina. Nai drutveni specijalisti, nai uiteljski sindikati i nae crkve kau da se sve to dogaa zbog pogrenog obrazovnog sistema. Pogledajte kako su rezultati u kolama sve slabiji. Strunjaci se ale na injenicu da Sjedinjene Amerike Drave danas zauzimaju 39. mesto na svetskoj lestvici obrazovanosti. Zato oplakujemo ono to je tako oigledno? Na obrazovni sistem programiran je za samounitenje. Upravo zato je NATO poslao u Ameriku dr Kinga. injenica je da Komitet 300, uz odobrenje nae Vlade, ne eli da naa omladima bude obrazovana. Obrazovanje koje su masoni, sudija Hugo Blek, Aleksandar King, Gunar Mirdal i njegova ena doli da podare deci Sjedinjenih Amerikih Drava je to da se zloin isplati, i da je vana pronicljivost. Uili su nau decu da se zakoni Sjedinjenih Amerikih Drava ne primenjuju jednako i da je to savreno u redu. Nau decu su deset godina odgajali korumpirani primeri. Upravo je pohlepa upravljala Ronaldom Reganom i Dordom Buom i potpuno ih je iskvarila. Na obrazovni sistem nije zakazao. Pod vodstvom Kinga, Bleka i branog para Mirdal, on je zapravo, veliki uspeh, ali sve zavisi s koje take gledita se posmatra. Komitet 300 je oduevljen naim sistemom obrazovanja i nee dozvoliti da se promeni ni jedan zarez. Nametnuta trauma dalekosenog proimanja prema Stenford centru i Vilisu Harmonu, a iji je sastavni deo i nae obrazovanje, traje ve 45. godina. Ali, koliko ljudi je svesno podmuklog pritiska na nae drutvo i stalnu izloenost ispiranju mozga, koje je svakodnevno na delu? Misteriozni ratovi bandi koji su 1950-tih izbili u Njujorku pokazuju kako zaverenici mogu da stvore svaku vrstu poremeaja koju poele i da njim upravljaju. Odakle su ti
84

ratovi bandi doli niko nije znao do 1980-tih, kada su otkriveni skriveni kontrolori koji upravljaju takozvanim drutvenim pojavama". Ratovi bandi bili su detaljno isplanirani na Stenfordu i osmiljeni su s namerom da okiraju drutvo i prouzrokuju talase uznemirenosti. Do 1958. godine bilo je vie od 200 takvih bandi. Postale su i popularne na osnovu mjuzikla i holivudskog filma Pria sa zapadne strane (West Side Story). Poto su deset godina bile glavna tema, 1966. godione su naglo nestale sa ulica Njujorka, Los Andelesa, Nevarka, Nju Dersija, Filadelfije i ikaga. Tokom skoro deset godina nasilnitva bandi, javnost je reagovala u skladu sa profiliranom reakcijom kakvu je Stenford upravo i oekivao. Drutvo kao celina nije moglo da razume ratove bandi, a javnost je reagovala na nain loeg prilagoavanja. Da je bilo pametnih koji bi u ratovima bandi mogli da prepoznaju Stenfordov ogled iz drutvenog inenjeringa i pranja mozga, ta zavera bi bila otkrivena. Ili nismo imali kolovane strunjake koji bi mogli da vide ta se deava (to je malo verovatno) ili im je neko zapretio pa su morali da ute. Saradnja Stenforda s medijima dovela je u prvi plan napad novog doba" (new age) na nau okolinu, upravo onako kako su predvideli drutveni inenjeri i naunici nove nauke is Tavistoka. 1989. godine ratovi bandi su ponovo uvedeni na ulice a sa ciljem drutvenog uslovljavanja promena. Samo nekoliko meseci posle prvog incidenta bande su poele da se mnoe, prvo u desetinama, a potom u stotinama po ulicama Ist Sajda u Los Anelesu. Namnoile su se jazbine droge i prostitucije. Ulicama su zavladali dileri drogom. Ko god bi im stao na put bio je upucan. Povici u tampi su bili vrlo glasni i trajali su dugo. Stenfordova velika ciljna populacijska zajednica poela je da se brani obeanjima koje nije elela da ispuni. To je upravo ono to Tavistok naziva novom fazom, u kojoj ciljna grupa ne uspeva da identifikuje uzroke krize. Druga faza u krizi ratova bandi bila je fragmentacija". Ljudi koji nisu iveli u etvrtima gde su vladale bande govorili su: Hvala Bogu to nisi u naoj etvrti". Time se zanemarivala injenica da se kriza nastavila sa ili bez njenog prepoznavanja i da je drutveni poredak Los Andelesa poeo da se slama. Ba kao to je Tavistok i isprofilisao, one zajednice koje nisu bile pogoene ratovima bandi su se odcepile kako bi se odbranile". Zato to izvor
85

krize nije bio definisan, nastao je takozvani proces slabog prilagoavanja", razdoblje odvajanja od drutva. Osim velikog poveanja prodaje droge, koja je svrha ratova bandi? Prvo, pokazati ciljnoj grupi da nisu sigurni, tj. stvoriti oseaj nesigurnosti. Drugo, pokazati im da je organizovano drutvo bespomono pred takvim nasiljem i, tree, dovesti do priznavanja injenice da se na drutveni poredak uruava. Dananji talas nasilnih bandi nestae onako brzo kako je i nastao, kada se zavre sve tri faze Stenfordovog programa. Odlian primer drutvenog uslovljavanja radi prihvatanja promena, ak i onda kada Centar za istraivanje Stenford priznaje da velika ciljna populacijska grupa ne prihvata te promene, bio je dolazak" Bitlsa". Bitlsi" su dovedeni u Sjedinjene Amerike Drave u sklopu drutvenog ogleda gde e velike populacijske grupe da budu podvrgnute ispiranju mozga koga nisu bili ni svesni. Kada je Tavistok doveo Bitlse" u SAD, niko nije mogao da zamisli kakva e kulturna katastrofa da nastane posle njih. Bitlsi" su bili integralni deo zavere Vodolija", ivog organizma koji je nastao iz programa The Changing Images of Man" (Promenljive slike oveka), URH (489)-2150-Policy Reserch Report (Izvetaj o istraivanju politike) No. 4/4/74. Policv Report prepared by SRI Center for the study of Social Policy, Director, Professor VVillis Harmon ( Pripremio Centar SRI za prouavanje drutvene politike, direktor Vilis Harmon). Fenomen Bitlsa" nije bio spontana pobuna omladine protiv starog dru tvenog sistema. Naprotiv, sve je to bila pomno osmiljena zavera kojom je neko zavereniko telo, koje nije bilo mogue identifikovati, uvelo visoko de struktivan uslov podele u jednu veliku populacijsku grupu, koja je, protiv svo je volje, podvrgnuta promenama. Zajedno sa Bitlsima" u Ameriku su uve dene nove reci i nove fraze, koje je pripremio Tavistok institut. Reci kao to su rock" u vezi sa tadanjom muzikom,, teenager", cool", discovered" (otkriven) i pop music" bile su upravo ifrirani leksikon koji je oznaavao prihvatanje droge. Stigao je sa Bitlsima" i pratio ih gde god bi krenuli, ka ko bi ih teenageri" otkrili". Zanimljivo je da re teenager" nije nikada pre upotrebljavana do pojave Bitlsa", koji su se pojavili zahvaljujui Tavistok institutu za ljudske odnose. ,.,,-(;:,-,,-,,. 86

Kao i u sluaju ratova bandi, nita se ne bi postiglo bez saradnje medija, posebno elektronskih, i posebno besramnog Eda Salivana, koga su zaverenici uvebali za ulogu koju je trebalo da odigra. Niko ne bi obratio veliku panju na budalastu grupu iz Liverpula i na njihov 12-atonalni sistem muzike" koja je usledila da nije bilo ogromnog publiciteta u tampi. Taj 12-atonalni sistem se sastojao od tekih, ponavljajuih zvukova, koje je Adorno, specijalni prijatelj kraljice Elizabete, pa time i Komiteta 300, uzeo iz muzike Dionizijskog kulta i svetenstva Bala i dodao im moderniji" timung. Tavistok institut i njegov Stenfordski centar za istraivanje osmislili su pokretake reci, koje su potom ule u optu upotrebu kada je re o rok muzici" i njenim oboavaocima. Reci koje su pokrenule elu priu stvorile su prepoznatljivu, novu otpadniku, uglavnom mladu populacijsku grupu, koja je drutvenim inenjeringom i uslovljavanjem bila prisiljena da veruje kako su joj Bitlsi" zaista omiljeni bend. Sve pokretake reci izmiljene u kontekstu rok muzike" imale su svrhu masovne kontrole nad novom ciljnom grupom - amerikom omladinom. Bitlsi" su obavili savren posao ili bi moda bilo tanije rei kako su Tavistok i Stenford obavili savren posao, dok su Bitlsi" samo reagovali kao trenirani roboti uz malo pomoi od svojih prijatelja" (with a little help of our friends" - ifrirane reci za upotrebu droge i za to da bude cool"). Bitlsi" su postali snano vidljiv novi tip" - i ovo je Tavistokov argon -i kao takvi ubrzo su promovisali nove stilove: masovne hirove u oblaenju (fads), frizure i jezik, to je nerviralo stariji narataj, a to je i bila svrha. Bio je to deo procesa fragmentacije (cepanja) i loeg prilagoavanja", koji je osmislio naunik Vilis Harman sa svojim timom drutvenih naunika i spletkaroa za genetski inenjering i pustio ga u pogon. Uloga tampe i elektronskih medija u naem drutvu presudna je za uspeh pranja mozga velikim populacijskim grupama. Ratovi bandi su prestali u Los Anelesu 1966. godine, kada su im mediji uskratili prostor. Isto e se dogoditi i sa dananjim talasom ratova bandi u Los Anelesu. Uline bande e da uvenu kao tune vrbe kada se zagluujua medijska buka stia i potom potpuno ugasi. Kao i 1966. godine, tema e da sagori". Uline bande e da poslue svojoj svrsi, a to je da stvore nemir i nesigurnost. Potpuno identian
87

obrazac bie primenjen i u sluaju rok muzike", i liena panje medija, s vremenom e da zauzme svoje mesto u istoriji. Posle Bitlsa", koje je sluajno okupio Tavistok institut, stigli su i drgi rok bendovi Made in England", za koje je, kao i za Bitlse", pisao kultne pesme i komponovao svu muziku Teo Adorno. Mrzim da troim ove divne reci u kontekstu bitlsomanije". Prisetio sam se kako je pogreno upotrebljena re lover" (Ijubavnik/ica). Ovde se mislilo na prljavu interakciju homoseksualaca koji se prevru u svinjskim splainama. Nazvati rok" muzikom je uvreda, kao i renik koji se koristi u rok pesmama". Tavistok institut i Stenford centar krenuli su potom u drugu fazu posla koji je od njih naruio Komitet 300. Ta nova faza pojaala je pritisak ka drutvenim promenama u Americi. im su se na amerikoj sceni pojavili Bitlsi", pojavila se i bit generacija" - opet pokretake reci smiljene kako bi razdvojile i pocepale drutvo. Mediji su sada svoju panju usredsredili na beat generaciju". Pojavile su se jo mnoge Tavistokove reci, naizgled kao iz vedra neba: beatniks", hippies", flovver children" (deca cvea), koje su postale deo amerikog renika. Postao je popularan drop out" (prestanak pohaanja kole). Postalo je popularno nositi prljave farmerke, hodati okolo s dugom neopranom kosom. Bit generacija" se odcepila od ostatka Amerike. Postali su jednako sramni kao i istiji Bitlsi" pre njih. Ta novoformirana zajednica i njen stil ivota" usisali su u svoj kult milione amerike omladine. Amerika omladina je pretrpela korenitu revoluciju a da toga nije bila ni svesna, dok su stariji narataji bspomono posmatrali, nesposobni da identifikuju izvor te krize, pa je zbog toga reagovao na nain loeg prilagoavanja na tu pojavu koja se sastojala od svih vrsta droge, marihuane, a kasnije lisergine kiseline, LSD-a", koji im je ba lepo osigurala vajcarska farmaceutska kompanija Sandoz, posto je jedan od njenih hemiara, Albert Hofman, otkrio kako da'napravi sintetike ergotamine - veoma monu drogu za menjanje uma. Komitet 300 je isfinansirao taj projekat preko jedne od svojih banaka - banke S. C. Warburg, a drogu je u Ameriku doneo filozof Oldos Haksli. Ta nova udotvorna droga" brzo je distribuirana u malim uzorcima" te besplatno deljena na univerzitetima irom Sjedinjenih Amerikih Drava i na rok" koncertima, koji su poslali vodee sredstvo irenja upotrebe droge. Pi88

tanje koje vapi za odgovorni je: ta je u to vreme radila Agencija za suzbijanje droge (Drug Enforcement Agencv, skraeno DEA)? Postoje snane indicije koje pokazuju da je DEA znala ta se deava, ali da joj je naloeno da ne preduzima nikakve akcije da to sprei. Sa znatnim brojem novih britanskih rok" bendova koji su stizali u SAD, datumi rok koncerata su postali vrsto oznaeni brojevma na kalendaru drutvenih dogaaja amerike omladine. Sotonska ludnica neusklaenih i tekih bit zvukova umrtvljavala je mozgove slualaca, tako da su lako mogli biti privoljeni da probaju novu drogu, uz pa, svi to rade". Pritisak vrnjaka je vrlo snano oruje. Nova kultura" je dobijala maksimalne koliine prostora od sluganskih medija, to zaverenika nije kotalo ni centa. Jedan broj graanskih elnika i crkvenih ljudi oseao je veliko ogorenje zbog tog novog kulta, ali su svoju energiju usmeravali u pogrenom smeru - protiv posledica tih dogaaja, a ne protiv uzroka. Kritiari rok kulta pravili su iste greke kao i kritiari iz perioda prohibicije. Kritikovali su agencije za sprovoenje zakona, profesore, roditelje - sve osim zaverenika. Zbog ljutnje i ogorenosti koju oseam prema tom velikom zlu od droge, ne elim da se izvinjavam zbog upotrebe renika koji nemam obiaj da koristim. Jedan od najgorih drogerakih dripaca koji je ikada hodao ulicama Amerike bio je Alen Ginsberg. Taj Ginsberg je progurao upotrebu LSD-a kroz televizijsku reklamu koja ga nije nita kotala, iako bi ga, u normalnim okolnostima kotala na milione dolara. Te besplatne reklame za drogu, na kraju LSD, dosegnule su svoj vrhunac 1960-tih, zahvaljujui medijima koju su uvek spremni na saradnju. Delotvornost Ginsbergove kampanje masovnog reklamiranja bio je razoran. Amerika javnost je bila podvrgnuta kulturnim okovima, koji su se sa velikom brzinom redali jedan za drugim. Postali smo previe izloeni i previe stimulirani, i dopustite mi da vas podsetim kako je i ovo Tavistokov argon, preuzet iz Tavistokovog prirunika. Postali smo preplavljeni novim dogaajima, a kada smo dostigli tu ta-ku, nai mozgovi su poeli da padaju u malodunost. Bilo je to jednostavno previe da bi mogli s tim da se nosimo, to jest, dalekoseno proimanje nas je ve zarobilo". Ginsberg je izjavljivao da je pesnik, ali vee smee nije napisao niko ko je ikada u istoriji pretendovao ka pesnitvu. Glavna funkcija
89

mu je bila da progura novu subkulturu i nametne njeno prihvatanje velikoj ciljnoj populacijskoj grupi. Kao pomagaa u tom zadatku, Ginsberg je dobio Normana Majlera, nekakvog pisca koji je neko vreme proveo u mentalnoj instituciji. Majler je bio miljenik holivudske leviarske druine pa je bez ikakvih problema dobijao maksimalno televizijsko vreme za Ginsberga. Naravno, Majler je morao da ima nekakav izgovor - ak ni on nije mogao da otvoreno kae ta je prava priroda Ginsbergovih pojavljivanja na televiziji, pa je izmiljena parada: Majler je pred kamerama ozbiljno" razgovarao sa Ginsbergom o pesnitvu i knjievnosti. Tu metodu dobijanja ogromnog televizijskog prostora bez ikakvog troka primenili su svi rok bendovi i promoteri koncerata, koji su samo sledili Ginsbergov primer. Magnati elektronskih medija su irokog srca davali besplatno vreme toj prljavoj gamadi i njihovim jo prljavijim proizvodima i idejama. Njihovo promicanje tog strahotnog smea govori vrlo mnogo, i bez obilate pomoi tampe i elektronskih medija, trgovina drogom ne bi mogla tako da se proiri krajem 1960-tih godina i poetkom 1970-tih, i verovatno bi ostala u granicama nekoliko malih lokalnih podruja. Ginsberg je uspeo da odri nekoliko predstava nacionalne gledanosti u kojima je veliao vrline LSD-a i marihuane pod izgovorom novih ideja" i nove kulture" koja nastaje u umetnikom i muzikom svetu. Kako ih elektronski mediji ne bi preiali, Ginsbergovi oboavaoci iz umetnikih i drutvenih kolumni svih vodeih amerikih novina i asopisa pisali su blistave lanke o tom ivopisnom oveku". Nikada u istoriji novina, radija i televizije nije bilo takve svemedijske besplatne reklamne kampanje, a da to promotere iz zavere Vodolija", NATO i Rimski klub nije kotalo ni centa. Sve su to bile apsolutno besplatne reklame za LSD, tek blago preruene u umetnost" i kulturu". Keni Lov je jedan od Ginsbergovih najveih prijatelja, koji je u Njujork Tajmsu objavio reportau od pet stranica, saglasno metodologiji koju primenjuje Tavistok institut i Stenford centar, a koja glasi: ako treba da promakne neto to javnost ne moe da prihvati zato to joj mozak jo uvek nije potpuno ispran, onda unajmi nekoga da napie lanak u kome e obraditi temu sa svih strana. Druga metoda su televizijski govorni programi uivo 90

(talk shovvs) u kojima grupa strunjaka promovie proizvod i/ili ideju, pod izgovorom da se o njemu/njoj raspravlja". Rasprava se sastoji od stavova i kontrastavova, a sudije za i sudije protiv iznose svoja miljenja. Kada se sve zavri, ta upravo raspravljana tema je ve usaena u glave gledaoca. To je poetkom 1970-tih godina bila novina, ali je danas ustaljena praksa od koje tokou cvetaju. Lovovu reportau od pet strana za LSD" i za Ginsberga" uredno je objavio NjujorkTajms. Da je Ginsberg pokuao da kupi toliko oglasnog prostora, to bi ga kotalo najmanje 50.000 dolara. No, nije bilo njegovo da o tome brine. Zahvaljujui svom prijatelju Keniju Lovu, dobio je ogromnu reklamu besplatno. Sa novinama poput Njujork Tajmsa i Voington Posta u rukama Komiteta 300 takvu vrstu besplatne reklame bi dobila svaka tema, a najvie ona koja promovie dekadenciju ivotnog stila - drogu i hedonizam - i bilo ta to bi jo vie zbunilo ameriki narod. Posle ogledne reportae sa Ginsbergom i LSD-om, standardna praksa Rimskog kluba bila je da se obrati velikim novinama u Americi i da kada oni to ele reklamiraju ljude i ideje koje oni zastupaju. to je jo gore, ili jo bolje, zavisno od take gledita, agencija Junajted Pres (UP) preuzela je besplatnu reklamu o Ginsbergu i LSD-u koju je napisao Keni Lov i poslala je teleksom stotinama novina i asopisa irom zemlje, pod naslovom nove" prie. ak su i visoko cenjeni asopisi poput Harpers Bazaara i TIME A uinile vrednim potovanja gospodina Ginsberga. Da je promiljenu kampanju tih razmera za Ginsbega i promotere LSD-a uradila neka marketinka agencija, cena za to iznosila bi najmanje milion dolara, onih iz ranih 1970-tih. Danas bi to iznosilo najmanje 15 do 16 miliona dolara. Nije udo da izvetake medije nazivam slugama". Predlaem da pokuamo da pronaemo bilo koji medij koji bi objavio izvetaj o Narodnoj banci SAD-a. Ja sam pokuao. Svoj lanak koji je bio dobar prikaz najvee prevare na zemaljskoj kugli odneo sam u sve vee novine, radija i televizijske stanice, asopise, i domainima-voditeljima vie urednikih emisija. Neki su mi dali obeanja da e me pozvati na raspravu, da im dam oko nedelju dana i da e mi se javiti. Nijedna od tih osoba mi se nikada nije javila niti je moj lanak ikada ugledao svetlost dana na stranica91

ma njihovih novina i asopisa. Kao da je baen prekriva na mene i na temu koju sam nastojao da objavim. Upravo tako je bilo. Bez masovne medijske reklame i bez skoro neprekidne medijske pokrivenosti, rok hipi-bitnika - kult droge se nikada ne bi odlepio od zemlje. Zavrio bi kao udna pojava na lokalnom nivou. Bitlsi", sa svojim ratimovanim gitarama, glupim izrazima, drogerakim slengom i nakaradnom odeom ne bi porasli ni kao gomila graka. Umesto toga, budui da su od medija dobili zagluujui prostor, Sjedinjene Amerike Drave bile su izuloene jednom za drugim okom. Osobe zakopane u trustovima mozgova i naunih instituta, ija su lica i imena jo uvek poznata samo malom broju ljudi, pobrinule su se da mediji odigraju svoju ulogu. Suprotno tome, vana je odluka medija da ne razotkriju mo koja je stajala iz buduih kulturnih okova, ime se pobrinula za to da izvori kriza ne budu identifikovani. Tako je nae drutvo psiholokim okovima i stresom dovedeno do ludila. Izraz dovedeno do ludila" (driven mad) uzet je iz Tavistok prirunika. Od svojih skromnih poetaka 1921. godine, Tavistok je 1966. godine postao spreman da lansira velike nepovratne kulturne revolucije u Americi, to jo uvek traje. Zavera Vodolija je deo toga. Tako smekana, naa zemlja je potom ocenjena da je zrela za uvoenje droge, koja e da nadmai doba prohibicije, razmerima i velikom zaradom. I ovo ini intergralni deo zavere Vodolija. Sirenje upotrebe droge je bila jedna od tema koje je istraivala jedinica za istraivanje naune politike (Science Policv Research Unit, SPRU), na Tavistokovom Univerzitetu Saseks. Bio je poznat pod nazivom centar za budue okove" (future shocks center), koji se daje takozvanoj psihologiji orijentisanoj na budunost, osmiljenoj radi manipulisanja celim populacijskim skupinama na koje treba da se primene budui okovi". Bila je to prva od nekoliko takvih institucija koje je osnovao Tavistok institut. Budui okovi" su opisani kao niz dogaaja koji se redaju tako brzo da ljudski mozak ne moe da absorbuje toliko informacija. Kao to sam ve rekao, nauka je pokazala kako postoje jasno oznaene granice do kojih ljudski mozak moe da absorbuje promene i njihovu prirodu. Posle neprestanih uzastopnih okova, velika ciljna populacijska grupa shvata da vie ne eli da bira niti da odluuje. Tada nastupa malodunost, pre kojeg esto dolazi do bez92

umnog nasilja, poput onoga koje se desilo tokom sukoba ulinih bandi u Los Anelesu, serijskih ubistava, silovatelja i otimaa dece. Takvu grupu je zatim lako kontrolisati, jer e posluno da slede naloge, bez pobune, to je sami cilj tog procesa. Metoda buduih okova", kae SPRU, definie se kao fizika i psihika rastrojenost zbog prevelike optereenosti mehanizma ljudskog uma za donoenje odluka". Ovo je Tavistokov argon, uzet direktno iz Tavistokovih prirunika, za koje ne znaju da su u mom posedu. Ba kao to e preoptereeni elektrini krug aktivirati napravu za iskljuivanje, tako e se i ljudi iskljuiti", a taj sindrom medicinska nauka tek poinje da razumeva, iako je Don Rolings Riz vrio eksperimente na tom podruju jo davnih 1920-tih godina. Kao to se moe videti, takva ciljna grupa je spremna da se iskljui" i pribegne drogi kao sredstvu bega od pritiska koji stvara velika mogunost izbora i odluka. Na taj nain se upotreba droge tako brzo proirila medu amerikom beat generacijom". Ono to je zapoeto sa Bitlsima" i uzorcima LSD-a preraslo je u lavinu upotrebe droge, koja guta Ameriku. Trgovinu drogom kontrolie Komitet 300, od vrha prema dnu. Trgovina drogom je poela sa Britanskom istono-indijskom kompanijom, a ubrzo je sledila i Holandska istono-indijska kompanija. Obe je kontrolisalo telo zvano Vee 300". Popis imena lanova i deoniara Britanske istono-indijske kompanije lii na knjigu s popisom engleskog plemstva. Britanska istonoindijska kompanije je osnovala Kinesku kopnenu misiju" (China Inland Mission), iji je zadatak bio da pretvori kineske seljake u, kako su ih zvali, ,,coolies", zavisnike o drogi. Tako je stvoreno trite opijuma, koje je popunila Britanska istono-indijska kompanija. Na vrlo slian nain Komitet 300 se posluio Bitlsima da bi popularizovao drutvenu drogu" medu amerikom omladinom i holivudskim drutvom". Ed Salivan je poslat u Englesku da bi se upoznao s prvim rok sastavom" Tavistok instituta koji e da doplovi do obala Sjedinjenih Amerikih Drava. Salivan se potom vratio u Sjedinjene Amerike Drave kako bi osmislio strategiju za elektronske medije, tj. kako e upakovati i prodati taj sastav. Bez potpune saradnje ekeltronskih medija, posebno Eda Salivana,
93

Bitlsi" i njihova muzika" bi se sasuili kao vrbe. Umesto toga, nain ivota i karakter Sjedinjenih Amerikih Drava se promenio zauvek. Sada kada sve znamo, potpuno nam je jasno koliko je uspena bila kampanja Bitlsa" za irenje upotrebe droge. injenica da je sve stihove i muziku za Bitlse" pisao i komponovao Teo Adorno bila je skrivena od javnosti. Najvanija funkcija Bitlsa" bila je ta da ih otkriju" tinejderi, koji su potom bili podvrgnuti neprestanoj paljbi bitls muzike", dok se nisu uverili da te zvuke vole i prihvataju, sa svim to uz njih ide. Liverpulski sastav je ispunio oekivanja i uz malo pomoi od svojih prijatelja", tj. ilegalnih supstanci koje nazivano drogom, stvorili su eli novi sloj mladih Amerikanaca, oblikovanih tano onako kako je to naruio Tavistok institut. Tavistok je pre toga stvorio visoko izraen novi tip", kao preteu droge. Hrianski misionari" iz Kineske kopnene misije se ne bi uklopili u 1960-te. Izraz novi tip" je deo argona naunika nove nauke, a onaavao je to da su Bitlsi stvorili novi drutveni obrazac, u prvom redu normalizovanje i popularisanje upotrebe droge, novih ukusa u oblaenju i novih frizura, koje su se zaista razlikovale od onih kod starijih generacija, to i jeste bila na-mera Tavistoka. Vano je napomenuti namerno uvedeni Tavistokov renik podele. Tinejderi" nisu ni u snu sanjali da su sve one drugaije" stvari kojima su teili bile proizvod starijih naunika iz engleskih trustvoa mozgova i Stenford centra. Kako bi bili posramljeni da su otkrili kako je njihove naj cool" navike i izraze namerno, za njihovu upotrebu, smislila i stvorila grupa starijih naunika drutvene nauke! Uloga medija u promovisanju upotrebe droge na nacionalnom nivou bila je i ostala veoma velika. Kada su mediji naglo prestali da se bave ulinim bandama, one su sagorele" kao drutvena pojava. Usledilo je novo doba" (new age) droge. Mediji su oduvek sluili kao katalizator i oduvek su gurali nove ideje", a ovog puta su panju usredsredili na upotrebu droge i njene pobornike, beat generaciju", to je takoe Tavistokov izraz, odluni da dovedu do drutvenih promena u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Upotreba droge je postala deo svakodnevnog ivota. Ovaj Tavistokov program je zahvatio milione amerike omladine, a starije generacije su poele da misle kako Amerika proivljava prirodnu drutvenu revoluciju, ne shva94

tajui svo to vreme da ono to se deava njihovoj deci nije spontani pokret, ve visoko kontrolisana tvorevina koja je smiljena radi nametanja promena u amerikom drutvenom i politikom ivotu. Potomci Britanske istono-indijske kompanije bili su oduevljeni uspehom svog programa proturanja droge u Americi. Njihovi uenici su postali upueni sa liserginu kiselinu (LSD), koju su im tako dobro osigurali gospodari trgovine drogom popult Oldosa Hakslija, uz pomo visoko potopvane firme Sandoz iz vajcarske, a finansirala bankarska dinastija Warburg. Nova udotvorna droga" je brzo distribuirana na rok koncertima i univerzitetima, u besplatnim primercima. Pitanje koje vapi da ga neko postavi jeste: Sta je radio FBI dok se to sve dogaalo?" Svrha Bitlsa" je postala i previe jasna. Potomci Britanske istono-indijske kompanije, pripadnici visokog londonskog sloja, mora da su se oseali zaista dobro kada su milioni dolara poeli da im pristiu. Sa nadolazeim rokom", koji e od tada da vai kao skraenica za Adornovu prevarantsku sotonsku muziku, dogodio se straan porast upotrebe droge, posebno marihuane. Trgovina drogom je u celini proirena pod nadzorom i po nalozima Naunog odelenja za istraivanje politike (SPRU-a). Na elu SPRU-a su bili Lilend Bredford, Kenet Dam i Ronald Lipert, pod ijim je strunim vodstvom kolovan veliki broj naunika nove nauke kako bi pripremali budue okove", a jedan od glavnih bilo je dramatino poveanje upotrebe droge medu amerikim tinejderima. SPRU je mnogim dravnim agencijama, ukljuujui i Agenciju za suzbijanje droge (DEA-u), podmetnuo sopstvene programe za suzbijanje droge i time odredio tok katastrofalnom ratu protiv droge", koji su, navodno, pokrenule Reganova i Busova vlada. *>>1 To je bila pretea dananjeg naina voenja vlasti u Americi, koja je u rukama razliitih odbora ili vea, tj. vlade u senci, koja deluje na osnovu dokumenata iz Tavistok instituta, za koje vrsto veruju da su njihovi sopstveni. Te praktino nepoznate osobe donose odluke koje e zauvek da promene oblik vlasti i kvalitet ivota u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Prilagoavanjem na krize" ve smo se toliko promenili da se ne moemo porediti sa drutvom koje smo bili 1950-tih godina. Promenila se i naa prirodna sredina. 95

Ovih dana se mnogo govori o okolini. Ali, dok se uglavnom misli na prirodno zelenilo, iste reke i sve vazduh, postoji i jedna druga, podjednako vana sredina - sredina droge. Sredina naeg naina ivota je postala zagaena. Na nain razmiljanja je postao zagaen. Naa sposobnost da vladamo sopstvenom sudbinom postala je zagaena. Suoeni smo sa promenama koje zagauju nae razmiljanje do te mere da ne znamo ta da mislimo. Sredina promena" unitava nau zemlju. Naa mogunost odluivanja je toliko mala da je to stanje dovelo do tekoa i zbunjenosti. Danas se okreemo prema grupnim reenjima svojih problema, umesto individualnim. Za reavanje problema ne koristimo se sopstvenim mogunostima. Glavnu ulogu u tome ima veliki porast upotrebe droge. Ta strategija se provodi namerno. Osmislili su je naunici nove nauke, drutveni inenjeri i eprtlje, a meta joj je najranjivije podruje - nae miljenje o nama samima, tj. nain na koji sami sebe doivaljavamo, to nas na kraju dovodi do toga da postajemo ovce koje vode na klanje. Postalo smo zbunjeni mnotvom izbora i odluka koje moramo da donesemo pa nas je ela ta sredina napravila malodunima. Nama manipuliu beskrupulozni ljudi, a da toga nismo ni svesni. Ovo se posebno odnosi na trgovinu drogom i sada se nalazimo na prelaznoj fazi u kojoj nam se moe podmetnuti promena naeg ustavnog oblika vlasti, koja je pod Buovom vlau napravila divovski korak napred. Iako uprkos svim dokazima koji govore suprotno jo ima onih koji tvrdokorno i dalje govore: To se ne moe dogoditi u Americi", istina je sledea: to se ve dogodilo. Naa volja da se odupremo dogaajima koji nam se ne sviaju je polako, ali sistematino, nagrizana i unitavana. Odupreemo se, rei e neki, ali nas nee biti mnogo koji smo spremni pa emo ostati manjima. Trgovina drogom je podmuklo promenila nau okolinu. Navodni rat protiv droge" je obina farsa. Nema ga u dovoljno kvalitetnoj meri da bi potomci Britanske istono-indijske kompanije uopte brinuli o njemu. Zajedno s kompjuterizacijom, mozgovi su nam skoro potpuno isprani, a sposobnost da se odupremo nametnutim promenama nam je oduzeta. To nas dovodi do jedne druge sredine - sredine u kojoj se vri kontrola ljudi, poznata i pod nazivom kontrola linih informacija, bez koje vlade ne mogu da igraju svoju igru brojki.
96

Kako stoje stvari, mi, narod, nemamo apsolutno nikakav nain da saznamo ta vlada o nama zna ili ne zna. Vladini kompjuterski dosijei nisu podvrgnuti kontroli ir javnosti. Da li smo tako glupi da verujemo kako su lini podaci svetinja? Zapamtite da u svakom drutvu postoje bogate i mone porodice koje imaju vlast nad agencijama za sprovoenje zakona. Dokazao sam postojanje takvih porodica. Ako te familije poele da neto saznaju o nama, nemojte da mislite kako im to nee poi za rukom. Te porodice veoma esto imaju po jednog lana u Komitetu 300. Uzmite na primer Kisindera, koji ima sopstvene dosijee preko stotinu hiljada ljudi, ne samo iz SAD-a, ve i iz celog sveta. Da li se i mi nalazimo na njegovom popisu neprijatelja? Da li preterujem? Ne, nimalo. Uzmite na primer, masonsku lou P2 i Komitet Monte Karlo, koji imaju takve popise sa desetinama hiljada imena. Kisinder je sluajno jedan od njih. Ima i drugih privatnih" obavetajnih agencija, kao to je INTEL, koje emo upoznati kasnije. Jedan od naina pristizanja heroina u Evropu je preko Kneevine Mona ko. Heroin stie sa Korzike, trajektima koji tokom leta redovno prolaze iz meu Korzike i Monte Karla. Niko ne proverava ta se u njih tovari, niti ta se istovara. Kako izmeu Francuske i Monte Karla nema granice, droga, i to uglavnom heroin (delimino obraeni opijum), tee preko te otvorene grani ce Monaka do laboratorija u Francuskoj ili, ako je ve preraen heroin, di rektno u distribuciju. * . < t> N? . , Porodica Grimaldi bavi se krijumarenjem droge ve vekovima. Budui da je princ Ranije postao pohlepan i poeo da ubire velike koliine ovako steenih prihoda, princeza Grejs je ubijena u automobilskoj nesrei". Ranije je potcenio mo Komiteta, iji je i sam lan. Ulje u konicama rovera" koji je princeza vozila bilo je tako podeeno da je posle svakog pritiska konice odreena koliina iscurela, tako da kada je dola do jedne od najopasnijih krivina vie nije bilo ulja u konicama, pa je automobil preleteo preko kamenog zida, pao u provaliju duboku pedeset metara i potpuno se raspao. Operativci Komiteta 300 su uinili sve to je mogue kako bi sakrili istinu o ubistvu princeze Grejs. Njen rover" i danas je u posedu francuske policije, pokriven prekri vaem, smeten u prikolicu kojoj niko ne sme da se priblii, a kamoli da je pregleda ili ispituje. Signal za smaknue princeze Grejs 97

snimila je prislukivaka stanica britanske vojske na Kipru, a dobro pozicionirani izvori veruju kako su nareenje izdali Komitet Monte Karlo i masonska loa P2. Trgovina drogom, koja je u rukama Komiteta 300 je zloin protiv oveanstva, ali uslovljeni i smekani dugogodinjim neprestanim bombardovanjem Tavistok instituta, svoju manje-vie promenjenu okolinu kada je u pitanju trgovina drogom prihvatili smo kao preveliki" problem da bi ga mogli resiti. To nije tano. Ako smo mogli da dignemo na noge elu naciju, da opremimo milione amerikih vojnika i poaljemo ih u rat u Evropu, u koji nismo smeli da se petljamo, ako smo mogli da pobedimo veliku silu, onda moemo da unitimo i trgovinu drogom, istim taktikama koje smo primenili u Drugom svetskom ratu. Logistiki problemi koje smo morali da resimo kada smo ulazili u Drugi svetski rat su nam i danas nepojmljivi. A ipak smo uspeli da sve probleme prebrodimo uspeno. Kako to onda da je nemogue da porazimo tako dobro odreenog neprijatelja, daleko manjeg i slabijeg od ondanje Nemake, i to sa daleko naprednijim orujem i opremom za prislukivanje, kakvu danas posedujemo? Pravi razlog zbog koga se problem droge ne iskorenjuje je taj to je trgovina u rukama najviih porodica celog sveta, kao deo koordinisanog divovskog aparata za zaradu novca. 1930. godine britanska kapitalna ulaganja u Junoj Americi bila su znatno vea od onih u britanskim dominionima". Grem, ovek koji je autoritet kada su u pitanju britanska ulaganja u inostranstvu, izjavio je da su britanska ulaganja u Junoj Americi premaila milion milijardi funti". Zapamtite, bilo je to 1930. godine, a u to vreme milion milijardi je bio ogroman novac. Koji je bio razlog tako velikim ulaganjima u Junoj Americi? Jednom reju - droga. Plutokratija koja kontrolie britanske banke imala je novac u svojim rukama, pa je i tada, kao i sada, izmislila vrlo cenjenu fasadu kao pokrie onoga to je zaista radila. Niko nikoga od njih nije nikada zatekao isprljanih ruku. Uvek su imali svoje plaenike, kao i danas, spremne da preuzmu odgovornost ako stvari krenu kako ne treba. I tada su, kao i danas, njihove veze sa trgovinom drogom bile u najbolju ruku tanke. Niko nikada nije uspeo da upre prstom u cenjene i plemenite" bankarske porodice Velike Britanije, iji su pripadnici lanovi Komiteta 300. 98

Od velike vanosti je injenica da su samo etrnaestorica predstavnika u Britanskom parlamentu bili kontrolori tog ogromnog carstva. Najistaknutiji medu njima su bili ser arls Beri i porodica emberlen. Ti gospodari novca imali su puno posla u zemljama kao to je Argentina, Jamajka i Trinidad, koje su postale velike praonice novca za njihovu trgovinu drogom. Ti britanski plutokrati su drali domae ljude" (locals, kako su ih s prezrenjem zvali), na nivou golog preivaljavanja, jedva iznad nivoa ropstva. Bogatstva izuvuena iz trgovine drogom na Karibima bila su ogromna. Te plutokrate skrivale su se iza kompanija kao to su Trinidad Leaseholds Limited, ali je prava lova, tada i sada, dolazila od droge. Tako se to i danas radi, jer saznajemo kako se bruto nacionalni proizvod (BNP) Jamajke skoro u celini sastoji od prodaje ganje - vrlo snane vrste marihuane. Mehanizam za obavljanje trgovine ganjom su osigurali Dejvid Rokfeler i Henri Kisinder, pod nazivom Caribbean Basin Initiative" (Inicijativa za Karipski bazen). ,4: Sve do nedavno prava istina 0 trgovini opijumom u Kini bila je praktino nepoznata, budui da je bila prikrivena na najbolji mogui nain. Dok sam bio profesor, mnogi studenti su mi dolazili i pitali me zato su Kinezi toliko voleli da pue opijum. Bili su zbunjeni, kao to su i danas mnogi zbunjeni protivrenim priama 0 tome ta se u stvari dogaalo u Kini. Veina ih je mislila kako su kineski radnici jednostavno kupovali opijum na nekoj pijaci i puili ga ili su odlazili u neku od hiljade opijumskih jazbina kako bi na trenutak zaboravili svoju bedu. J Istina je sledea: snabdevanje Kine opijumom je bio britanski monopol, slubeni monopol britanske Vlade i slubena britanska politika. Britanska prodaja indijskog opijuma u Kini bila je jedna od najbolje uvanih tajni oko koje su stvorene mnoge zavaravajue legende, kao to je ona 0 Klivu od Indije ("Clive of India") i pria 0 oajnikoj hrabrosti britanskih vojnika u Indiji za slavu Carstva", koje je tako dobro napisao Radjard Kipling, i pria 0 jedrenjacima za prevoz aja", koji prevaljuju okeane sa svojim tovarima kineskog aja za salone visokog drutva viktorijanske Engleske. Istina 0 britanskog okupaciji Indije i 0 britanskim Opijumskim ratovima jedna je od najpodlijih lai zapadne civilizacije. 99

Skoro 13 % indijskih prihoda u vreme britanske vlasti dolazilo je od prodaje bengalskog opijuma visokog kvaliteta distributerima droge u Kini, koji su bili pod britanskom upravom. Kineska kopnena misija - tadanji Bitlsi napravila je izvrstan posao irenja upotrebe opijuma medu siromanim kineskim radnicima (coolies, kako su ih zvali). Nisu se ti zavisnici odjednom pojavili iz vedra neba, kao ni tinejderski zavisnici u SAD-u. Moramo da zapamtimo da su u oba sluaja oni namerno stvoreni. U Kini je prvo stvoreno trite opijuma, a onda je to trite popunjeno opijumom iz Bengala. Na isti nain je u SAD-u prvo stvoreno trite marihuane i LSD-a, metodama koje sam ve opisao, a potom su ga britanske plutokrate i njihovi amerki roaci, uz pomo gospodara britanskog bankarskog aparata, popunili. Unosna trgovina drogom je jedan od najgorih primera zarade novca na ljudskoj bedi. Drugi je legalna trgovina drogom, koju vode farmaceutske kue u vlasnitvu Rokfelera. Najvie ih ima u SAD-u, ali ih ima i u vajcar-skoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, a imaju punu podrku Amerikog Medicinskog udruenja (American Medical Association, AMA). Prljave transakcije droge i tako steen novac teku preko londonskog Sitija, Hong Konga, Du-baija i u poslednje vreme Libana, zahvaljujui izraelskoj invaziji na tu zemlju. Postoje ljudi koji ne veruju u ove tvrdnje. Pogledajte poslovne kolumne u Fajnanl Tajmsu", rei e takvi. Nemojte mi govoriti kako je sve to povezano s novcem od droge?" Naravno da jeste, ali nemojte ni na trenutak da pomislite da e plemeniti engleski lordovi i dame o toj injenici otvoreno da razgovaraju. Seate li se Britanske istono-indijske kompanije? Zvani-no, njen posao je bio trgovina ajem. List The London Times nikada se nije usudio da svojim itaocima kae kako je nemogue imati tako ogromne zarade na aju, niti je taj prestini asopis ikada mogao i da nasluti kako trgovinu opijumom vode oni koji svoje slobodno vreme provode po mondenskim londonskim klubovima ili igraju polo u Kraljevskom klubu Vindzor (Royal Windsor Club), niti da su dentlmeni-slubenici koji su u Indiju odlazili u slubi Britanskog Carstva, svoje ogromne plate dobijali od novca steenog iskljuivo na bedama miliona kineskih coolija zavisnih od opijuma.
100

Trgovinom drogom je upravljala uzviena Britanska istono-indijska kompanija, ije uplitanje u politika, verska i ekonomska pitanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama ova zemlja veoma skupo plaa ve vie od 200 godina. Upravni odbor Britanske istono-indijske kompanije, njih 300, bili su stale iznad obinog stada. Bili su toliko moni da, kako je jednom rekao lord Bertrand Rasel, ,,i Bogu mogu dati savet kada bude imao problema na nebu". Ne smemo ni da pomislimo da se u meuvremenu neto promenilo. Meu lanovima Komiteta 300 i danas preovladava potpuno identian stav i upravo zato sebe nazivaju Olimpijcima". t Kasnije se Britanska Kruna, tj. kraljevska porodica, prikljuila trgovini Britanske istono-indijske kompanije i njome se koristila kao sredstvom za proizvodnju opijuma u Bengalu i drugde u Indiji, te takozvanim tranzitnim carinama" kontrolisala izvoz opijuma u Kinu. Drugim recima, Kruna je naplaivala porez svim proizvoaima opijuma koji su kao takvi bili uredno registrovani kod dravnih vlasti i svoj opijum slali u Kinu. Do 1896, kada je trgovina drogom jo uvek bila ilegalna" (ta re se koristila zbog izvlaenja to veih poreza od proizvoaa opijuma; nikada nije bilo ni najmanjeg pokuaja da se zaustavi trgovina opijumom), ogromne koliine opijuma su se izvozile iz Indije kineskim brodovima za prevoz aja" (China Tea Clippers"), istim onim jedrenjacima oko kojih su sazdane prie i legende, koji su toboe, prevozili bale aja iz Indije i Kine na londonske pijace. TI lordovi i dame iz Britanske istono-indijske kompanije bili su tako drski da su tu smrtonosnu stvar pokuali da prodavaju vojnicima na obe strane u Amerikom graanskom ratu, i to u obliku tableta protiv bolova". Da li je mogue zamisliti ta bi se dogodilo da im je plan uspeo? Svi vojnici, njih stotine hiljada, napustili bi ratite potpuno zavisni od opijuma. Bitlsi su, neto kasnije, bili daleko uspeniji u stvaranju miliona tinejderskih zavisnika. Bengalski trgovci i njihovi britanski kontrolori i bankari postali su debeli i gramzivi od velikih koliina novca koji se iz depova bednih kineskih coolija slivao u kovege Britanske istono-indijske kompanije. Zarada te kompanije, ak i u ono vreme, daleko je nadmaivala jednogodinju zaradu Deneral Motorsa, Forda i Krajslera zajedno, i to u njihovim najboljim godinama. Obiaj da se zarauju ogromne koliine novca na drogi do 1960-tih
101

godina su odravali legalni" trgovci smru, poput proizvoaa LSD-a, Sandoze, i proizvoaa valijuma Hofmana la Roea. Trokovi Hofmana La Roea za kupovinu sirovina i proizvodnju jednog kilograma valijuma iznose 3 dolara (2,2 funte). Distributerima se prodaje po ceni od 20.000 dolara po kilogramu. Dok stigne do potroaa, cena valijuma je porasla na 50.000 dolara po kilogramu. Valijum je ,,lek" koji se konzumira u ogromnim koliinama u Evropi i Americi. To je, verovatno, najee konzumirani lek te vrste na elom svetu. Hofman la Roe takoe radi i sa vitaminom C. Proizvodnja kota 1 cent po kilogramu. Taj proizvod im donosi zaradu od 10.000%. Kada je jedan moj prijatelj upozorio na tu zloinaku kompaniju, koja je sa ostalim proizvoaima istih proizvoda sklopila monopolske ugovore i time prekrila zakone Evropske ekonomske zajednice, uhapsili su ga na vajcarsko-italijanskoj granici i odveli u zatvor. vajcarska policija je pretila njegovoj supruzi sve dok ova njije poinila samoubistvo. Kao britanskog dravljanina, spasio ga je britanski konzul u Bernu im je saznao za njegovu nevolju. Izbavio ga je iz zatvora i avionom poslao iz vajcarske. Ostao je bez ene, bez posla i bez plate, jer se usudio da obelodani tajne kompanije Hofman la Roe. Svajcarci vrlo ozbiljno shvataju svoj Zakon o industrijskoj pijunai. Setite se ovoga kada sledei put vidite one prelepe reklame sa vajcarskim skijakim visoravnima, lepim satovima, ogromnim planinama i satovi-makukavicama. To nije vajcarska. vajcarska je zemlja pranja multimilion-skih iznosa prljavog novca, koje obavljaju najvee vajcarske bankarske kue. Ona je legalni" proizvoa droge za Komitet 300. vajcarska je postala sigurno utoite" za novac Komiteta 300 i za njihova tela u vreme globalne katastrofe. Ali, upozoravam vas, ovek moe da upadne u grdne probleme sa vajcarskim vlastima zbog odavanja bilo kakvih podataka o tim sramnim radnjama. Svajcarci to smatraju industrijskom piojunaom", za koju se obino dobija 5 godina zatvora. Lagodnije je praviti se kako je vajcarska lepa i ista zemlja, umesto da podiemo tepihe i prekopavamo po njenim kantama za otpatke. 1931. godine generalni direktori takozvanih pet velikih" britanskih kompanije za svoje delatnosti pranja novca od droge su dobili nagradu - plemi102

ku titulu Peer. Ko odluuje o takvim stvarima i dodeljuje takve poasti? Engleska kraljica, koja dodeljuje poasne titule ljudima na najviim poloajima u trgovini drogom. Britanskih banaka koje deluju u toj stranoj trgovini ima oliko da ih je nemogue nabrojati, ali evo nekoliko najveih: The British Bank of the Middle East Midland Bank National and Westminster Bank Bardays Bank Royal Bank of Canada Hong Kong and Shangai Bank Baring Brothers Bank. "L Mnoge komercijalne banke su do grla u splainama profita od trgovine drogom, poput recimo Hambros banke, na ijem je elu Sir Jocelvn Hambro. Za veoma zanimljivu veliku studiju o trgovini opijumom u Kini, oveku bi trebalo da bude dostupan India Office (Kancelarija za Indiju) u Londonu. Ja sam uspeo da odem tamo zahvaljujui tome to sam radio u obavetajnoj slubi i dobio sam veliku pomo od osobe kojoj su povereni dokumenti i radovi pokojnog profesora Frederika Velsa Viliamsona, u kojima sam naao veliki broj podataka o trgovini opijumom koju je u 18. i 19. veku u Indiji i Kini sprovodila Britanska istono-indijska kompanija. Kada bi se samo ti dokumenti mogli izneti u javnost, kakva oluja bi se nadigla nad glavama okrunjenih evropskih zmija otrovnica! Danas se trgovina drogom donekle premestila. Jeftiniji kokain je preuzeo dobar deo severnoamerikog trita. Tokom 1960-tih godina zapretila je opasnost da e poplava heorina iz Hong Konga, Libana i Dubaija progutati Sjedinjene Amerike Drave i Zapadnu Evropu. Kada je potranja premaila ponudu, prelo se na kokain. Ali danas, na kraju 1991, taj trend se preokrenuo. Danas je heroin opet u prednosti, iako je tano i to da je kokain jo uvek zastupljeniji medu siromanim slojevima. Heorin, kako kau, vie zadovoljava zavisnike. Delovanje je daleko snanije i due traje nego kod kokaina, a i meunarodna panja je manje usmerena na proizvoae heorina nego na kolumbijske dobavljae kokaina. Osim 103

toga, vrlo mali su izgledi da e SAD preuzeti bilo kakve ozbiljne mere za zaustavljanje proizvodnje opijuma u Zlatnom trouglu, koji je pod vlau Kineske vojske. Izbio bi ozbiljan rat kada bi bilo koja zemlja pokuala da presee tu trgovinu. Ozbiljan napad na trgovinu opijumom doveo bi do kineske vojne intervencije. Britanci to znaju. Oni nemaju nikakvih nesuglasica s Kinom, s izuzetkom povremenih prepirki o tome ko dobija vei deo kolaa. Velika Britanija je upletena u trgovinu opijumom u Kini ve vie od dvesta godina. Niko nee biti toliko glup da pone da ljulja taj brod, kada milioni miliona dolara pristiu na bankovne raune britanske oligarhije i kada trgovina zlatom na hongkongkom tritu zlata premauje trgovinu zlatom u Londonu i Njujor-ku zajedno. Pojedinci koji sebi lepo zamiljaju kako mogu da sklope neki posao sa nekim malim kineskim ili burmanskim gospodarom droge u brdima Zlatnog trougla nemaju pojma u ta se uputaju. Da znaju, ne bi nikada ni zucnuli o obustavi trgovine opijumom. im o tome govore jasno je da im nisu poznate razmere ni sloenosti kineske trgovine opijumom. Britanske plutokrate, ruski KGB, CIA, ameriki bankari - svi su u kolu s Kinom. Da li bi iko kao pojedinac mogao da zaustavi ili ak napravi i najmanje pomeranje u toj trgovini? Bilo bi apsurdno tako neto i zamisliti. ta je heroin i zato je on danas cenjeniji od kokaina? Po recima priznatog strunjaka za to podruje, profesora Galena, heroin je derivat opijuma - droge koja otupljuje oseanja i dovodi do dugog spavanja. Upravo to veina zavisni-ka i eli, a to stanje se zove biti u rukama Morfeja". Opijum je droga koja, medu svim oveanstvu poznatim drogama stvara najveu zavisnost. Mnogi farmaceutski lekovi sadre opijum u razliitim koliinama, a veruje se da se i papir koji se koristi za proizvodnju cigareta prvo impregnira opijumom i da zato puai postaju zavisni o puenju. Seme maka iz koga se dobija opijum bilo je dugo poznato indijskim vraevima, koji su to seme meali s ajem i napitak davali opasnim protivnicima. Koristi se i kao lek protiv bolova i u tom smislu je velikim delom zamenio hloroform i druge anestetike iz prolosti. Opijum je bio popularan u svim mondenskim klubovima viktorijanske Engleske i nije bilo nikakva tajna da ga ljudi poput brae Haksli obilno koriste. Svi pripadnici kulta Orfeja-Dionizija u he104

lenistikoj Grkoj i Ozirisa-Horusa u ptolomejskom Egiptu, koje je viktorijansko drutvo oberuke prihvatilo, puili su opijum. Bilo je to ,,in". Puili su ga i neki koji su se 1903. godine sastali u hotelu St. Ermins kako bi odluili u kakvom emo svetu iveti. Potomci uesnika na sastanku u hotelu St. Ermins danas se mogu nai u Komitetu 300. Upravo su ti takozvani svetski lideri doveli do svih promena u naoj okolini koje su omoguile irenje upotrebe droge do te mere da ju je nemogue zaustaviti postojeim zakonskim procedurama i politikom. Ovo posebno vredi za velike gradove, jer veliki broj ljudi moe da sakrije veliki deo onoga to se tamo dogaa. Mnogi pripadnici krugova kraljevskih porodica bili su redovni konzumenti opijuma. Jedan od njihovih omiljenih pisaca bio je Kodenhove-Kalergi, koji je 1932. godine napisao knjigu pod naslovom Revolution Through Techno-logy (Revolucija tehnologijom), koja je bila program za povratak sveta u srednjevekovno drutvo. Ta knjiga je postala radni dokument na temelju kojeg je Komitet 300 napravio planove za deindustrijalizaciju sveta, poevi od Sjedinjenih Amerikih Drava. Tvrdei kako su pritisci od prenapuenosti sveta ozbiljan problem, Kalergi je savetovao povratak na, kako je to nazvao, otvoreni prostor". Da li vam ovo zvui kao Crveni Kmeri i Pol Pot? Evo nekih odlomaka iz te knjige:
Po svojoj infrastrukturi, grad budunosti e biti slian gradu Srednjeg veka... a oni koji, zbog profesije i posla, ne budu osueni na ivot u gradu, ii na selo. Naa civilizacija je kultura velikih gradova pa je ona stoga fabrika movare, koju su stvorili degenerisani, bolesni i dekadentni ljudi, koji su, svojom ili tuom voljom, zavrili u toj slepoj ulici ivota. Zar nije ovo blizu onoga to je Ankar Vot" dao kao svoje" razloge za depopulaciju Pnom Pena.

Prve poiljke opijuma stigle su iz Bengala u Englesku 1683. godine, u jedrenjacima za prevoz aja" Britanske istono-indijske kompanije. U Englesku su ga dovezli kao test, ogled, da vide da li se obian engleski puk, sitni posednici i nii slojevi, moe navui na uzimanje droge. Bilo je to ono to bismo danas mogli da nazovemo eksperimentalnim marketingom" za novi proizvod. Ali, vrsti seljaci i uveliko izrugani nii slojevi" bili su sazdani od vrstog materijala pa je eksperimentalni marketing doiveo potpuni krah. Nii slojevi" britanskog drutva su odluno odbili da pue opijum. 105

Plutokrate i oligarsi iz londonskog visokog drutva poeli su da tragaju za tritem koje nee biti tako otporno, nesavitljivo. Takvo trite su pronali u Kini. U dokumentima koje sam prouio u Kancelariji za Indiju, pod oznakom Miscallaneous Old Records {Razni stari dokumenti), pronaao sam potpunu potvrdu kakvu sam samo mogao da poelim kao dokaz da je trgovina opijumom u Kini zaista procvetala posle osnivanja Kineske kopnene misije", koju je finansirala Britanska istono-indijska kompanija, kao navodno hriansko misionarsko drutvo, dok su njeni pripadnici u stvarnosti bili mukarci i ene za proturanje" novog proizvoda koji se uvodio na kinesko trite, a taj novi proizvod je bio opijum. Ovo sam potvrdio i kasnije, kada sam dobio pristup dokumentima Dir Dorda Birdvuda u pisarnici Kancelarije za Indiju. Ubrzo nakon to su misionari Kineske kopnene misije poeli da besplatno daju uzorke opijuma co-olijima i pokazuju im kako se pui, u Kinu su poele da pristiu ogromne koliine opijuma. Ni Bitlsi taj posao ne bi bolje obavili. (U oba sluaja trgovinu drogom odabrila je engleska kraljevska porodica, koja je otvoreno podravala Bitlse.) U onome u emu je Britanska istono-indijska kompanija doivela neuspeh u Engleskoj, dozi vela je uspeh mimo svih oekivanja u Kini, iji su milioni siromaha puenjem opijuma pokuavali da pobegnu iz svakidanje bede. irom Kine su poele da niu opijumske jazbine, a u velikim gradovima poput angaja i Kantona na stotine hiljada bledih Kineza je otkrilo kako lula opijuma naizgled ini ivot podnoljivim. Britanska istono-indijska kompanija je nesmetano delovala vie od 100 godina, dok se kineska Vlada nije probudila. Prvi zakoni protiv puenja opijuma doneti su tek 1729. godine. To se lanovima odbora Britansko istono-indijske kompanije, a bilo ih je 300, nije ni najmanje svidelo. Nije bilo nijednog koji bi popustio pa se Kompanija ubrzo nala u pravom ratu protiv kineske vlasti. Kompanija je ve uspela da uzgoji seme maka koje je davalo najkvalitetniji opijum iz makova sa podruja Benaresa i Bihara u dolini reke Gange u Indiji, koja su bila u celini u njihovim rukama. Taj opijum je dostizao najveu cenu, dok se opijum nieg kvaliteta, iz drugih delova Indije, prodavao po nioj ceni. Ne elei da izgubi svoje unosno trite Britanska Kruna se upustila u bitku s kineskom vojskom i porazila je. Na isti nain ame106

rika Vlada navodno danas bije bitku protiv trgovaca drogom i kao i Kina trpi ogromne poraze. Ipak, postoji jedna velika razlika: kineska vlast se borila kako bi pobedila, dok amerika Vlada nema nikakve elje da tu bitku dobije, to objanjava tako veliku fluktuaciju osoblja u Agenciji za suzbijanje narkotika (DEA-i). U poslednje vreme opijum visokog kvaliteta putuje iz Pakistana do Makre na pustoj pakistanskoj obali, odakle se brodovima prevozi u Dubai, gde se razmenjuje za zlato. Kau da je to delimino razlog zbog koga je danas heroin privlaniji od kokaina. Trgovina heroinom je diskretnija. Nema ubistava visokih dravnika, to je u Kolumbiji postalo gotovo svakodnevno. Pakistanski opijum ne postie cenu onoga iz Zlatnog trougla polumeseca (iranski opijum). To je uveliko podstaklo proizvodnju i prodaju heroina, koji bi ubrzo mogao da potue kokain i postane droga broj jedan. Ve godinama se u visokim krugovima engleskog drutva zloinaka trgovina opijumom pominje kao plen Britanskog Carstva". Uzvienim priama o hrabrosti na prevoju Harbar zamaskirana je ogromna trgovina opijumom. Britanska vojska bila je stacionirana na tom prevoju da bi titila karavan sirovog opijuma od pljaki pripadnika brdskih plemena. Da li je britanska kraljevska porodica znala za to? Morala je da zna. ta bi inae navelo britansku Krunu da dri vojsku na tom podruju, na kojem bije bilo niega vrednog osim unosne trgovine drogom? Bilo je veoma skupo izdravati ljude pod orujem u toj dalekoj zemlji. Mora da je Njeno Velianstvo pitalo zato su te vojne jedinice tamo prisutne. Sigurno ne zato da bi igrali polo u vojnikoj menzi. Britanska istono-indijska kompanija bila je ljubomorna na svoj monopol na opijum. Buduih konkurenata reavala se po kratkom postupku. U jednom zapaenom procesu iz 1791. godine neki Voren Hastings bio je optuen da je pomagao prijatelju da ue u trgovinu opijumom na tetu Britanske isto-noindijske kompanije. Formulacija koju sam naao u dosijeu tog sluaja, koji se nalazio u Kancelariji za Indiju, donekle daje uvid u razmere trgovine opijumom: Hastings je optuen da je sklopio ugovor o etvorogodinjoj nabavci opijuma za Stivena Salivena, bez oglaavanja iste, pod uslovima koji su veoma oigledni i bezrazlono preterani, a u svrhu sticanja trenutnog bogatstva za navedenog gospodina Viliama Salivena" (naglasio autor). 107

Kako je Britanska istono-indijska kompanija, tj. britanska Vlada, imala monopol na trgovinu opijumom, jedini kojima je bilo dozvoljeno da steknu trenutna bogatstva bilo plemstvo", aristokratija", engleske plutokratske i oligarhijske porodice, iji mnogi potomci danas sede u Komitet 300, ba kao i njihovi preci u Veu 300 koje je upravljalo Britanskom istono-indijskom kompanijom. Autsajderi kao to je gospodin Saliven brzo su upadali u nevolje sa Krunom, ako bi pokuali sebi da pomognu oko ulaska u taj opijumski biznis ije se zarade mere u milijardama. Ugledni ljudi iz Britanske istono-indijske kompanije, s njenim popisom od 300 lanova vea, bili su lanovi svih naunih dentlmenskih klubova u Londonu, a veina njih su bili i zastupnici u Parlamentu, dok su ostali, i u Indiji i u Engleskoj, bili sudije. Da bi brod pristao u neku od Kineskih luka bilo je potrebno imati paso kompanije. Kada je nekoliko njukala stiglo u Kinu da bi istrailo ulogu Krune u toj unosnoj trgovini, sudije Britanske istono-indijske kompanije su im oduzeli pasoe i tako im efikasno onemoguili ulazak u Kinu. Nesuglasice s kineskom vladom bile su uobiajene. Kina je donela zakon, Jung engov edikt iz 1729. godine, kojim je zabranila uvoz opijuma, ali je Britanska istono-indijska kompanija sve do 1753. godine uspevala da odrava opijum na popisu uvoznih artikala kineskih carina. Carinska tarifa je iznosila tri taela po bali opijuma. Specijalna engleska tajna sluba (tadanji 007) brinula se o potkupljivanju problematinih kineskih slubenika, a kada to nije bilo mogue, jednostavno su bili ubijeni. Od 1729. godine svaki britanski monarh je stekao ogroman novac od trgovine drogom, a to vai i za osobu koja danas sedi na engleskom prestolu. Njihovi ministri su se brinuli da se bogatstva slivaju u kovege kraljevske porodice. Jedan od takvih ministara bio je i ministar kraljice Viktorije, lord Palmerston. Tvrdoglavo je verovao da se ne srne dozvoliti nita to bi zaustavilo britansku trgovinu opijumom u Kini. Njegov plan je bio da se obezbede velike koliine opijuma za lanove kineske Vlade, kako bi neki od njih postali pohlepni. A onda bi im Britanci prekinuli dostavu i kada kineska vlada bude na kolenima, ponovo bi zapoeli s nabavkama, ali sada po znatno veoj ceni, i na taj nain bi zadrali monopol uz pomo same kineske Vlade. Ali plan nije uspeo. 108

Kineska vlada je reagovala tako to je unitila velike poiljke opijuma u skladitima, a od britanskih trgovaca zatraila da svaki potpie poseban sporazum kako vie nee uvoziti opijum u Kinu. Britanska istono-indijska kompanije je odgovorila slanjem desetine brodova natovarenih opijumom da se usidre na putevima za Makao. Potom taj opijum nisu prodavali pojedinci, ve kompanije povezane s Britanskom istono-indijskom kompanijom. Poverenik kineske vlae Lin je rekao: Na engleskim brodovima koji sada lee na putevima ove zemlje (Makao) ima toliko opijuma koji se nikada nee vratiti u zemlju iz koje je potekao i ne bih se iznenadio kada bih uo da je prokrijumaren u zemlju pod amerikom zastavom." Linovo proroanstvo se pokazalo neverovatno tano. Opijumski ratovi protiv Kine su imali svrhu, kako je rekao lord Palmerston, da se Kinezi stave tamo gde im je mesto". To je uradila britanska vojska. Jednostavno, nije bilo govora o zaustavljanju te ogromne, unosne trgovine koja je britanskim oligarhijskim feudalnim lordovima donosila neizrecive iznose novca, ostavljajui za sobom milione kineskih zavisnika. Kasnijih godina kineske vlasti su od Velike Britanije zatraile da im pomogne da rese taj ogromni problem. Pomo su i dobili. Od tada je svaka kineska vlada shvatala vrednost saradnje s Velikom Britanijom, umesto da se protiv nje bore (a to je vredelo i za vreme krvave vladavine Mao Ce Tunga). Ako danas i doe do nesuglasica izmeu te dve zemlje, re je, kao to sam i rekao, samo o tome ko ima pravo na koliki deo u toj trgovini. Da preemo na noviju istoriju: kinesko-britansko partnerstvo je uvreno Hongkongskim sporazumom, kojim je utvreno podjednako partnerstvo u trgovini opijumom. Taj sporazum se odvija glatko, uz tek povremene nesporazume. Dok je razvitak trgovine kolumbijskim kokainom okaljan nasiljem i smru, pljakama i ubistvima, takvim niskim ponudama nije se dozvolio da ometaju trgovinu opijumom, koja je, kako ve rekoh, dok se pribliavamo kraju 1991. godine, opet u usponu. Najvei problem koji je u kinesko-britanskim odnosima izbio tokom poslednjih 60 godina ticao se kineskog zahteva za veim komadom tog opijumsko-heroinskog kolaa. To je reeno kada je Velika Britanija pristala da preda Hong Kong potpuno u ruke kineskoj vladi, to e stupiti na snagu 1997. 109

godine. Ako izuzmemo to, ovi partneri i dalje imaju jednake udele u unosnoj trgovini opijumom, sa seditem u Hong Kongu. Britanske oligarhijske porodice iz Komiteta 300, koje su na vrhuncu trgovine opijumom bile do grla u Kini, predale su poloaje svojim naslednicima. Pogledajte popis istaknutih britanskih dravljana u Kini pa ete medu njima da naete lanove Komiteta 300. To vai i za Hong Kong. Te plutokrate feudalnog doba, u koje ele da vrate dananji svet, dre u rukama trgovinu zlatom i opijumom, ije je sedite u Hong Kongu. Uzgajivaima opijuma iz Burme i Kine plaa se u zlatu. Nemaju oni poverenja u amerike papirne novanice. To objanjava ogromni promet na berzi zlata u Hong Kongu. Zlatni trougao vie nije najvei proizvoa opijuma. Tu dvostruku titulu, od 1987. godine deli sa Zlatnim polumesecom (u Iranu), Pakistanom i Libanom. To su glavni proizvoai opijuma, iako opet stiu manje koliine iz Avganistana i iz Turske. Trgovina drogom, a posebno trgovina opijumom, ne bi mogla da funkcionie bez pomoi banaka, to emo pokazati u nastavku ove knjige. Kako se banke, sa svojim naizgled velikim ugledom, uklapaju u trgovinu drogom i sveukupno propratno smee te trgovine? To je vrlo duga i sloena pria, koja bi mogla da bude tema posebne knjige. Jedan od naina na koje banke sudeluju je taj to finansiraju isturene kompanije koje uvoze he-mikalije potrebne za preradu sirovog opijuma u heroin. Hongkongska i an-gajska banka (Hong Kong and Shanghai Bank) sa predstavnitvom u Londonu u samom je sreditu te trgovine preko kompanije zvane Tejapaibul, koja posluje sa Hongkongkom i angajskom bankom. ta ta kompanija radi? Ona uvozi u Hong Kong veinu hemikalija potrebnih za proces rafinisanja heroina. Ona je i najvei dobavlja anhidrida oktene kiselina za Zlatni polumesec i Zlatni trougao, za Pakistan, Tursku i Liban. Taj deo posla se finansira odvojeno, a finansira ga Bangkoka banka Metropoliten (Bangkok Metropolitan Bank). Ta sekundarna aktivnost, povezana sa preradom opijuma, nije u istoj kategoriji sa trgovinom opijuma, ali ipak bankama donosi znatne prihode. Ali izvor pravih prihoda Hongkongke i angajske banke, kao i svih banaka na tom podruju, je finansiranje trgovine opijumom. 110

Trebalo mi je mnogo istraivakog rada da bih cenu zlata povezao s cenom opijuma. Svima koji su eleli da sluaju govorio sam: Ako elite da saznate cenu zlata, saznajte cenu kilograma opijuma u Hong Kongu." Svojim kritiarima odgovarao sam ovako: Pogledajte ta se dogodilo 1977, te kritine godine za zlato." Kineska banka (Bank of China) je okirala strunjake za zlato i sve one pametne proroke, kojih je u Americi veliki broj, time to je iznenada i bez upozorenja na trite ubacila 80 tona zlata. To je naglo smanjilo cenu zlata. Strunjaci nisu imali nita da dodaju osim: Nismo imali pojma da Kina ima toliko zlata. Odakle je to zlato dolo?" Dolo je iz onih koliina koje se Kini isplauju na hongkongkom tritu zlata za ogromne koliine opijuma. Dananja kineske politika prema engleskoj istovetna je onoj iz XVIII i XIX veka. Kineska ekonomija koja je povezana sa ekonomijom Hong Konga - a pod tim ne mislim na televizore, tekstilne proizvode, radio prijemnike, satove, piratske kasete ni video igrice, ve mislim na opijum/heroin - grdno bi nastradala da nije trgovine opijumom koju deli sa Velikom Britanijom. Vie nema Britanske istono-indijske kompanije, ali su to potomci Vea 300, koji su danas lanovi Komiteta 300. Najstarije britanske oligarhijske porodice koje su na elu trgovine drogom ve 200 godina i danas se bave istim zanatom. Uzmite, na primer porodicu Metson. Ta aristokratska" porodica jedan je od stepenika trgovine opijumom. Kada je pre nekoliko godina situacija u Kini izgledala malo klimavo, Metsonovi su uskoili i dali Kini pozajmicu od 300 miliona dolara za ulaganje u nekretnine. To je prokazano kao zajedniko ulagane Narodne Republike Kine i Banke Metson". Kada sam u Kancelariji za Indiju u Londonu istraivao dokumenta iz XVIII veka, naiao sam na prezime Metson, a onda je poelo da se pojavljuje svuda - u Londonu, Pekingu, Dubaiu, Hong Kongu, tj. gde god su se spominjali heroin i opijum. Problem trgovine drogom je u tome to je ona postala opasna po nacionalnu bezbednost. Evo ta je o toj svetskoj opasnosti rekao venecuelanski poslanik pri Ujedinjenim Nacijama:
Problem droge je ve prestao da bude samo zdravstveni ili socijalni problem. Pretvorio se u neto daleko ozbiljnije i dalekosenije, to utie na nau nacionalnu bezbednost. Postao je problem nacionalne sigurnosti zato to udara na dravnu nezavisnost. Droga nas u svim svojim oblicima - od proizvodnje, preko pro-

111

daje i komercijalizacije do konzumacije - otuuje od prirode, jer nam razara nae etike, verske, politike, istorijske, ekonomske i republikanske vrednosti.

To je upravo nain na koji deluju Meunarodna obraunska banka i Meunarodni monetarni fond. Dozvolite mi da bez uvijanja kaem kako te dve banke nisu nita drugo nego nasilne obraunske institucije za trgovinu drogom. Meunarodna obraunska banka ima zadatak da prodre u svaku zemlju koju Meunarodni monetarni fond eli da potopi, tako to odreuje naine i sredstva za lagano oticanje kapitala iz te zemlje. Osim toga, ta banka ne pravi nikakvu razliku izmeu odliva kapitala i opranog novca od droge. Ona posluje po gangsterskim pravilima. Ako neka zemlja ne eli da se podvrgne MMF-ovoj pljaki njenog novca, onda ona kae neto to znai upravo ovo: Dobro, onda emo da vas ukrotimo pomou naih ogromnih zaliha narko dolara". Lako je shvatiti zato je zlato demonetizovano i zamenjeno papirnim dolarima", kao svetskom vrstom valutom. Nije lako ucenjivati zemlju koja ima zlatne zalihe kao onu koja te zalihe ima u papirnim dolarima. MMF je pre nekoliko godina odrao sastanak u Hong Kongu, na kojem je prisustvovao jedan moj kolega. Rekao mi je da je tema tog seminara bilo upravo ovo pitanje. Izvestio me da su agenti MMF-a na tom sastanku iznosili kako mogu doslovno da prouzrokuju navalu investitora na valutu bilo koje zemlje pomou narko dolara, to bi dovelo do odliva kapitala. Predstavnik banke Credit Suisse i lan Komiteta 300, Rainer-Gut, rekao je da moe da predvidi situaciju u kojoj e do kraja XX veka krediti i finansije neke drave biti pod istim kiobranom. Iako ovom izjavom nije sve rekao, svi uesnici tog seminara su znali tano o emu govori. Od Kolumbije do Majamija, od Zlatnog trougla do Zlatnih vrata, od Hong Konga do Njujorka, od Bogote do Frankfurta, trgovina drogom, a na kraju trgovina heroinom, je ogroman biznis, a njima upravljaju, od vrha prema nanie, neke od najnedodirljivijih" porodica na svetu, od kojih svaka ima najmanje po jednog lana u Komitetu 300. Nije to prodaja droge na ulici. Da bi taj posao tekao glatko, potrebno je mnogo novca i znanja. Za to se brine sistem kojim direktno upravlja Komitet 300 Takve talente je nemogue videti na njujorkim ulicama i na stanicama podzemne eleznice. Prodavci droge na takvim mestima su integralni deo te
112

trgovine, ali tek kao sitni, povremeno zaposleni. Kaem povremeno zato to samo oni bivaju uhapeni, a konkurencija neke od njih i pobije. Ali, kome je to vano? Ima toliko novih koji e da zauzmu njihova mesta. Nije to posao koji bi bio zanimljiv Ministarstvi za malo preduzetnitvo. To je veliki posao (big business), ogromno carstvo, taj prljavi posao droge. Za taj posao potrebno je da se njime upravlja od vrha prema dole, u apsolutno svakoj zemlji na svetu. Danas je to najvea preduzetnika grana na svetu, vea od svih drugih. Da je zatiena od vrha prema dnu dokazuje i injenica da je, kao ni meunarodni terorizam, nije mogue iskoreniti, to svakoj razumnoj osobi govori da njome upravljaju neka od najveih imena iz krugova kraljevskih porodica, oligarhije i plutokratije, bez obzira na to to se to upravljanje odvija preko posrednika. Glavne zemlje koje su uzgajivanice maka i koke su Burma, severna Kina, Avganistan, Iran, Pakistan, Tajland, Liban, Turska, Peru, Ekvador i Bolivija. Kolumbija ne uzgaja koku, ali kao sused Bolivije, vodea je za rafiniranje kokaina i finansijski je centar trgovine kokainom, mada joj je taj poloaj ugroen otkako je predsednik kidnapovao i zatovrio panamskog generala Norijegu, pa se Panama od tada pretvara u sredite pranja novca od droge i finansiranja trgovine kokainom. Trgovinu heroinom finansiraju Hongkongka banka, londonske banke i neke bliskoistone banke, kao to je Britanska blisko-istona banka (British Bank of the Middle East). Liban se ubrzano pretvara u vajcarsku Bliskog istoka". Zemlje koje sarauju u distribuciji i usmeravanju heroina su Hong Kong, Turska, Bugarska, Italija, Monako, Francuska (Korzika i Marselj), Liban i Pakistan. Sjedinjene Amerike Drave su najvei potroa narkotika, od kojih prvo mesto zauzima kokain, a primat mu preuzima heroin. Zemlje Zapadne Evrope i jugozapadne Azije su najvei potroai heroina. Iran ima ogromnu populaciju zavisnika o heroinu - vie od dva miliona (podatak iz 1991. godine). Ne postoji nijedna vlada koja ne zna tano ta se deava u pogledu trgovine drogom. 0 pojedinim monim lanovima tih vlada brine Komitet 300 preko svoje svetske mree kancelarija. Postane li neki lan vlade teak", uklanja se kao i u sluaju pakistanskog predsednika Ali Buta i italijanskog premijera Alda Mora. Niko nije izvan dosega svemonog Komiteta, iako je
113

Malezija uspela da izdri sve do danas. Malezija ima najstroije zakone pro tiv droge na svetu. Posedovanje i najmanje koliine droge kanjava se smrt nom presudom. " "i/ Poput bugarske kompanije Kinteks, veina malih zemalja je direktno upletena u ovu kriminalnu delatnost. Kamioni Kinteksa su redovno prevozili heroin u Zapadnu Evropu. Ta kompanija ima svoju flotu kamiona, sa znakom Evropske ekonomske zajednice, Trougli meunarodni prevoznik (Triangle International Routier), skraeno TIR. Postoji nalog da se kamioni s tom oznatkom i brojem za prepoznavanje EEZ-a ne zaustavljaju na graninim carinama. Kamionima TIR je zvanino dozvoljen prevoz samo kvarljive robe. Oni se, navodno, pregledaju u zemlji porekla, a svaki voza sa sobom mora da ima dokumentaciju s tog pregleda. Takva je procedura po meunarodnim sporazumima. Zato kamioni Kinteksa mogu da utovaruju heroin i dokumentuju ga kao svee voe ili povre", a potom da nastavljaju pit po Zapadnoj Evropi i ak ulaze u strogo osigurane baze NATO-a u Severnoj Italiji. Na taj nain Bugarska je postala jedna od glavnih zemalja za dopremanje heroina. Jedini nain na koji moe da se sprei dostavljanje tih ogromnih koliina herona i kokaina na evropska trita je ukidanje sistema TIR-a. Odredbe meunarodnog ugovora koje sam upravo spomenuo osmislio je Komitet 300 uz pomo svojih zapanjujuih mrea i kontrolnih mehanizama, radi olakavanje prolaza svih vrsta droge u Zapadnu Evropu. Zaboravite na kvarljivu robu! Jedan bivi agent DEA-e (amerike Agencije za suzbijanje droge), stacioniran u Italiji, mi je rekao: ,,TIR=DROGA". Setite se ovoga kada sledei put proitate u novinama kako je na aerodromu Kenedi pronaena velika koliina kokaina u dvostrukom dnu neijeg kofera. Opet je neka budala" koja nije imala sree platila cenu za svoju kriminalnu delatnost. To su samo male ribe", bacanje peska u oi javnosti, kako bismo mislili da naa vlada zaista neto radi po pitanju droge. Uzmite, na primer Francusku konekciju - program koji je Nikson preuzeo bez znanja i odobrenja Komiteta 300. Ukupna koliina opijuma i heroina zaplenjena u toj akciji iznosi neto manje od etvrtine jednog kamiona TIR-a. Komitet 300 se pobrinuo da Nikson plati veliku cenu za relativno malu koliinu zaplenjene droge. Nije tu bi114

la vana koliina zaplenjene droge, ve injenica da je neko kome su pomogli da doe u Belu kuu pomislio kako moe da radi bez njihove pomoi i odobrenja, ili ak suprotno nalozima koji stiu odozgo. Mehanizam trgovine heroinom izgleda ovako: primitivna plemena na brdovitim predelima Tajlanda i Burme uzgajaju mak od koga se pravi opijum. U vreme berbe, aice maka sa semenom se zarezuju iletom ili otrim noem. Kroz posekotinu iscuri smolasta masa koja poinje da se ukruuje. Ta masa je sirovi opijum. On se potom oblikuje u lepljive kuglice. Uzgajivaima se plaa u zlatnim polugama teine oko jednog kilograma, poznatim kao 4/10, koje se izlivaju u banci Credit Suisse. Te male ipke se koriste samo za tu svrhu - za plaanje uzgajivaima opijuma - spomenutim pripadnicima plemena. Velikim trgovcima sirovog opijuma ili polupreraenog heroina na hongkonkom tritu se plaa zlatnim polugama normalne veliine. Iste metode se koriste i za plaanje brdskih plemena u Indiji - Baluija - koji se ovim poslom bave jo od vremena mogula. U sezoni droge", kako se zove, na tritu Hong Konga nastaje poplava trgovine zlatom. Meksiko je poeo da proizvodi relativno male koliine heroina zvanog meksiki smei", za kojim postoji velika potranja u Holivudu. I u toj zemlji trgovinom narkoticima upravljaju najvei dravni funkcioneri, koji na svojoj strani imaju i vojsku. Neki proizvoai, meksikog smeeg" zarauju milione dolara meseno opskrbljavajui narkoticima svoje klijente u SAD-u. Kada se neki pripadnici meksike Savezne policije, s vremena na vreme, nahukaju na preduzimanje akcije protiv proizvoaa heroina, odjednom se, kao iz vedra bena, pojavi vojska i oisti" teren. Takav sluaj se dogodio u novembru 1991. na jednom izolovanom poljskom aerodromu na podruju uzgoja opijuma. Pripadnici Odelenja za borbu protiv narkotika meskike Savezne policije opkolili su taj aerodrom i spremali se da pohapse ljude koji su ve tovarili heroin u avion, kada ih je iznenadila jedna vojna jedinica. Vojnici su opkolili pripadnike Federalne policije za borbu protiv narkotika i sistematski ih poubijali. Ta akcija je postala ozbiljna opasnost za meksikog predsednika Goltarina, koji je kasnije suoen sa odlunim zahtevima da se sprovede detaljna istraga o tim ubistvima. Goltarin se naao u kripcu: nije mogao da se odupre zahtevima za istragom ni115

ti da sebi priuti da se zameri vojsci. To je prva pukotina takve vrste u meksikom lancu komandovanja, koji se protee sve do Komiteta 300. Sirovi opijum iz Zlatnog trougla se neprekidno dostavljao sicilijanskoj mafiji i na odredita u Francusku, gde se rafinira u laboratorijama koje su postavljene du Aurne obale, od Marselja do Monte Karla. Liban i Turska danas isporuuju sve vie rafiniranog heroina, jer je tokom poslednje etiri godine u tim dvema zemljama niklo mnotvo takvih laboratorija. Takve laboratorije postoje i u Pakistanu, ali ne toliko koliko ih ima, na primer, u Francuskoj. Marruta za prevoz opijuma iz Zlatnog polumeseca ide preko Irana, Turske i Libana. Kada je u Iranu na vlasti bio ah, odbio je da dozvoli dalju trgovinu heroinom pa je neko vreme bila obustavljena, dok se Komitet 300 nije pozabavio njime". Sirovi opijum iz Turske i Libana stie do Korzike, odakle se brodovima prevozi u Monte Karlo, uz preutno odobravanje porodice Grimaldi. Pakistanske laboratorije pod pseudonimom vojnih odbrambenih laboratorija", rafiniraju vie heroina nego pre dve godine, ali se rafiniranje najboljeg kvaliteta jo uvek obavlja du francuske sredozemne obale i u Turskoj. I u finansiranju ovih operacija kljunu ulogu imaju banke. Zaustavimo se na trenutak ovde. Da li treba da poverujemo da se, uz sve moderne i neverovatno napredne tehnike prislukivanja, ukljuujui i satelitska snimanja koja stoje na raspolaganju agencijama za sprovoenje zakona u svim navedenim zemljama, ova zla trgovina ne moe otkriti i zaustaviti? Kako to da agencije za sprovoenje zakona ne mogu da uu u te laboratorije i jednostavno ih unite? Ako je to tako, a mi jo uvek ne moemo da preseemo trgovinu heroinom, onda naa policijska odelenja za borbu protiv narkotika treba da zovemo gerijatrija", a ne agencije za suzbijanje droge. Naim suzbijaima" droge i malo dete bi moglo da kae ta treba da urade. Jednostavno treba pratiti sve fabrike u kojima se proizvodi anhidrid oktene kiseline, te najneophodnije hemijske supstance bez koje laboratorije ne bi mogle da rafiniraju heroin iz sirovog opijuma. Zatim treba pratiti taj trag! Eto, nita lake! Kada razmiljam o naporima koje policija za suzbijanje droge ulae u pronalaenju laboratorija za rafinisanje heroina uvek se setim Pitera Selersa iz serije Pink Panter. ak i neko tako nespretan kao taj
116

izmiljeni inspektor ne bi imao nikakvih problema da prati anhidrid oktene kiseline od njegovog stvaranja do krajnjeg korisnika. Vlade bi mogle da donesu zakone po kojima bi proizvoai anhidrida oktene kiseline nurali strogo da vode podatke o kupcima, iz kojih bi se jasno moglo videti ko kupuje tu hemikaliju i u koje svrhe je koristi. Ali, nemojte da se uzbuujete. Zapamtite da je DROGA=VELIKI BIZNIS, a na elu velikog biznisa stoje oligarhijske porodice Evrope i istonog liberalnog sistema Sjedinjenih Amerikih Drava. Biznis drogom nisu pojedinane operacije mafije niti njim upravljaju kolumbijski karteli drogom. Aristokratske porodice najmonijih ljudi Velike Britanije i Amerike nee ba svoju ulogu da stavljaju u izlog - pred oi javnosti. One uvek imaju vie slojeva isturenih ljudi koji za njih obavljaju prljave poslove. Seate li se kako britansko i ameriko plemstvo" nije nikada uprljalo ruke trgovinom opijumom u Kini. Ti lordovi i dame previe su pametni da bi im se to dogodilo, kao i amerika elita: porodice Delano, Forbs, Apleton, Bejkon, Bojlston, Perkins, Rasel, Kabot i Kodman, to ni u kom sluaju nije ceo popis porodica u Americi koje su se na trgovini opijumom u Kini neverovatno obogatili. Budui da ovo nije knjiga o trgovini drogom, nemogue je ovu temu ovde dublje obraivati. Ali mora da se naglasi njena vanost za Komitet 300. Amerikom ne vlada 60 porodica, ve 300 porodica, a Engleskom 100 porodica, i kao to emo videti, sve one su meusobno povezane brakovima, zajednikim kompanijama, bankama, da ne spominjemo veze sa crnom aristokratijom, masonerijom, Redom Sv. Jovana Jerusalimskog i tako dalje. Postoje ljudi koji, pomou svojih surogata, pronalaze naine za zatitu ogromnih poiljaka heroina iz Hong Konga, Turske, Irana i Pakistana i brinu se da te poiljke stiu na trite SAD-a i Zapadne Evrope, uz minimalne trokove poslovanja. Poiljke kokaina ponekada bivaju preseene i zaplenjene. To je naravno, samo minka. esto se deava da neka zaplenjena poiljka pripada nekoj novoj organizaciji koja nastoji da se probije na trite drogom. Takva konkurencija se istiskuje tako to se dravnim vlastima dostave tani podaci o tome gde e ta poiljka da ue u SAD i ko je njen vlasnik. Velike ribe niko nikada ne dira. Heroin je preskup. Vredno je napomenuti da operativama
117

amerike Agencije za suzbijanje droge nije dozvoljeno da uu u Hong Kong. Ne smeju da pregledaju nijedan brod pre nego to napusti luku. ovek se pita zato, ako postoji tolika meunarodna saradnja", kako mediji vole da kau, za unitavanje trgovine drogom". Putevi trgovine heroinom su oigledno pod zatitom viih organa vlasti". U Junoj Americi, osim Meksika, kokain je kralj. Za razliku od heroina, proizvodnja kokaina je vrlo jednostavna i svi oni koji su spremni da rizikuju za i u korist onih gore" stei e velika bogatstva. Kao i u trgovini heroinom, uljezi nisu dobrodoli pa esto zavravaju kao nesreni sluajevi ili rtve porodinih sukoba. Ali, napad gerilske grupe MI6 (privatne vojske kraljeva kokaina) na Palatu pravde u Bogoti i ubistvo Rodriga Lare Bonile, istaknutog javnog tuioca i sudi je, izazvali su takav negativni publicitet da su vise vlasti" morale da preurede stvari u toj zemlji. Po dogovoru, lanovi porodice Ooa, koji dre kartel droge Medelin, predali su se policiji poto su dobili garancije da im nee biti oduzeta nikakva imovina, da nee pretrpeti nikakvu tetu niti da e biti izrueni SAD-u. Sklopljen je dogovor da, pod uslovom da veliki deo svoje ogromne koliine narko dolara vrate u zemlju, u Kolumbijske banke, protiv njih nee biti preduzete nikakve kaznene mere. Da e brau Ooa, Jorga, Fabija i glavnog oveka tog kartela Pabla Eskobara drati pritvorene u sobama koje lie na one u ekskluzivnim hotelima i da e biti osueni najvie na dve godine zatvora, koje e odsluiti u istim takvim sobama. Taj dogovor upravo traje. Brai Ooa je takoe garantovano pravo da i dalje, iz svoga zatvora-hotela, upravljaju svojim biznisom". Ali, to ne znai da je trgovina kokainom naglo zaustavljena. Naprotiv, samo je preusmerena na drugi po redu kartel, Kali, i sve se nastavlja kao i do sada. Iz nekih udnih razloga agencija DEA je oduvek, bar do danas, uveliko zanemarivala kartel Kali koji je po svojoj veliini jednak kartelu Medelin. Kali kartel se razlikuje od Medelin kartela po tome to njime upravljaju biznismeni koji izbegavaju svaki oblik nasilja i nikada ne kre dogovore. Jo je vanija injenica da Kali praktino ne posluju na Floridi. Moj izvor im je rekao da Kali kartelom upravljaju biznismeni kakve je nemogue nai u kokainskom poslu. On misli da su specijalno postavljeni", ali ne zna ko ih je postavio. Nikada ne privlae panju na sebe", rekao je i nastavio: 118

ne upadaju u oi time to uvoze crvene Ferarije, to su radila braa Ooa i time odmah privukla panju na sebe, jer je uvoz takvih automobila u Kolumbiji zabranjen. Trite koje dri Kali kartel su gradovi Los Aneles, Njujork, i Hjuston, to je skoro paralelno tritu heroina. Kali kartel nije pokazivao nikakve znakove irenja ka Floridi. Jedan bivi operativac Agencije za suzbijanje droge, inae moj kolega, nedavno je rekao: Ti ljudi iz Kalija su vrlo pametni. To je drugaiji soj od brae Ooa. Ponaaju se kao profesionalni biznismeni. Danas je taj kartel vei od Medelina i mislim da emo ubrzo da vidimo kako u Sjedinjenim Amerikim Dravama pristiu vee koliine kokaina nego ikada do sada. Kidnapovanje Manuela Norijege e da olaka protok i kokaina i novca kroz Panamu, s obzirom na toliki broj banaka u toj zemlji. Toliko o 'Operaciji pravedna borba' predsednika Dorda Bua. Sve to je ta operacija uinila je to da je uveliko olakala ivot Nikolasu Arditu Barleti, koji je bio pod nadzorom brae Ooa, a sada se priprema da slui kao fasada Kali kartelu." Na temelju mojih iskustava s trgovinom kokainom, mislim da se umeao Komitet 300 i preuzeo potpunu kontrolu nad junoamerikim kokainskim biznisom. Nema drugogo objanjenja za uspon Kali kartela, koji je povezan sa kidnapovanjem generala Norijege. Da li je predsednik Bu kada je u pitanju kidnapovanje Norijege dobio nalog iz Londona? Sve indicije govore kako je bio gurnut u invaziju na Panamu i kidnapovanje Norijege, koji je ve postao ozbiljna prepreka trgovini" u Panami, najzad i na podruju bankarskog poslovanja. Nekoliko bivih obavetajaca mi je iznelo miljenja koja se podudaraju sa mojim. Poput Zalivskog rata, koji je doao posle Paname, Bu je tek nakon nekoliko poziva britanskog ambasadora u Vaingtonu skupio dovoljno hrabrosti za taj potpuno nezakonit potez prema generalu Norijegi. Dovoljno govori i injenica da je u tome imao podrku britanske tampe i Njujork Tajmsa, lista kojim upravlja britanska obavetajna sluba. Norijega je pre toga bio ljubimac vaingtonskog sistema. esto se druio sa Vilijamom Kesijem i Oliverom Nortom, a tokom poslednja dva vianja susreo se i sa predsednikom Dordom Buom. esto je vidan u Pentagonu, gde su ga primali kao nekog arapskog monika, a ispred sedita CIA119

e u Lengliju, u saveznoj dravi Virdiniji, uvek su mu prostirali crveni tepih. Postoji podatak da su mu Obavetajna sluba amerike vojske (U.S. Army Intelligence) i CI A platili iznos od 320.000 dolara. Onda su na horizontu poeli da se pojavljuju olujni oblaci, istovremeno kada je Kali kartel poeo da preuzima trgovinu kokainom od brae Ooa i Pabla Eskobara. Pod vodstvom senatora Desija Helmsa, koji se 1985. godine prodao Arielu aronu i izraelskoj stranci Histardut, odjednom je poelo agitovanje za uklanjanje Norijege. Desija Helmsa i njegove istomiljenike je podrao Sajmon Her, britanski obavetajac koji radi za Njujork Tajms, a taj list je britanski medij u SAD-u jo od vremena kada je ef obavetajne slube MI6, sir Viliam Stivenson, zauzeo zgradu RCA u Njujorku. Vrlo je znaajno da je Helms odluio da bude predvodnik optubi protiv Norijege. Helms je bio ljubimac aronove frakcije u Vaingtonu, a aron je bio glavni krijumar oruja u Srednjoj Americi i Kolumbiji. tavie, Helms uiva potovanje hrianskih fundamentalista, koji veruju u maksimu: Izrael, moja zemlja, prava ili kriva". Oigledno je da je Norijega mogao vrlo lako da bude prepreka meunarodnim trgovcima drogom i njihovim bankarima iz Komiteta 300 pa je morao da bude uklonjen pre nego je uspeo da nanese znaajnu tetu. Na Bua su njegovi britanski gospodari vrili pritisak da u Panami sprovede jednu ilegalnu operaciju pretresa i zaplene, koja je rezultirala smru najmanje 7.000 Panamaca i divljim bezrazlonim unitavanjem imovine. Nije pronaeno nita to bi ukazivali da je Norijega diler" droge pa je bio otet i doveden u SAD, to je bio jedan od najeklatantnijih primera meunarodne hajke u istoriji sveta. Ova ilegalna akcija se verovatno najbolje podudara s Buovom filozofijom, koja glasi: Moralne dimenzije amerike (itaj: britanske kraljevske porodice - Komiteta 300) spoljne politike zahtevaju od nas da stvaramo moralni put kroz svet manjih zala. To je stvaran svet, ni crn ni beo. To je svet sa vrlo malo apsoluta." Bilo je manje zlo" kidnapovati Norijegu, nego da Norijega naopake prevrne banke u Panami, koje rade za Komitet 300. Sluaj Norijege je prototip monstruoznih poteza svetske vlade", kakvi nas ekaju u stanju pripravnosti. Osokoljeni Bu je progovorio otvoreno, bez straha, zato to smo mi, narod, obukli duhovni ogrta koji dozvoljava lai i ne eli istinu. To je svet 120

koji smo odluili da prihvatimo. Da nije tako, bes oluje bi preplavio zemlju zbog invazije na Panamu i nebi prestao sve dok se Bus ne izbaci iz Bele kue. Niksonova afera Votergejt postaje bleda i beznaajna slika u poreenju sa brojnim grehovima koje je predsednik Bu poinio kada je naredio invaziju na Panamu i kidnapovanje generala Norijege. Za sve te grehe je zasluio smenu. Optunica protiv Norijege se temelji na lanom svedoenju jedne grupe gangsterskih finansijskih monika, od kojih je veina bila osuivana zbog krivokletstva pa su pojedinano i grupno kroz zube cedili lai kako bi im se smanjile kazne. Njihove predstave bi bile ogromno zadovoljstvo Gilbertu i Salivanu, da su ivi. Reenica: Pretvorili su ih u vladare DEA-e", mogla bi na primer da stoji umesto reenice: Pretvorili su ih u vladare Kraljiine ratne mornarice", iz predstave HMS Pinafor. Potpuno groteskno je gledati te robijae-umetnike kako igraju uloge ne ba dobro uvebanih delfina za ameriko Ministarstvo pravosua, ako elimo da te lepe i iste ivotinje uvredimo takvim poniavajuim poreenjem. Kljuni datumi se uveliko ne poklapaju u svedoenju, nedostatak kljunih pojedinosti je oigledan, a postoje i rupe u pamenju kljunih svedoka, to su sve argumenti koji zajedno potvruju injenicu da amerika vlada nema nikakvih osnova za optunicu protiv Norijege, ali to nije vano. Kraljevski institut za meunarodne poslove (RIIA) kae svejedno, osudite ga" i to je ono to jadni Norijega moe i da oekuje. Jedan od kljunih svedoka amerikog Ministarstva spoljnih poslova je neki Flojd Karlton Kakeres, bivi pilot koji je radio za brau Ooa. Uhapen je 1986. godine, a sada svoj poloaj pokuava da ublai na raun Norijege. Istraiteljima Agencije za suzbijanje droge je rekao kako su braa Ooa platila Norijegi 600.000 dolara za dozolu da tri aviona natovarena kokainom slete i uzmu gorivo u Panami. Ali, kada je doao na sud u Majami, ubrzo je postalo jasno da je osoba koja je proglaena za kljunog svedoka tuioca tek prazna puka. Tokom unakrsnog ispitivanja na videlo je izbila ela istinita pria. Nema ni govora da je bio plaen za dozvolu za sletanje aviona. Braa Ooa se nisu ni obratila Norijegi. to je jo gore, u decembru 1983. godine Norijega je zapovedio da se svim avionima koji lete iz Medelina za
121

Panamu odbije zahtev za sletanje u Panamu. Karlton nije jedini diskreditovani svedok. Jo bedniji laov od Karltona je Karlos Lehder, koji je bio jedan od glavnih efova u Medelin kartelu, dok ga nisu uhapsili u paniji i poslali u SAD. Ko je Agenciji za suzbijanje droge dao najvaniji podatak o tome da je Lehder u Madridu? DEA je nevoljno priznala da tu vanu informaciju duguje Norijegi. Ali, ameriko Ministarstvo pravosua je svejedno iskoristilo Lehdera kao svedoka protiv Norijege. Ako nita drugo, ovaj svedok predstavlja bedan izvor informacija u sluaju amerike Vlade protiv Manuela Norijege. Kao nadoknadu za pruene usluge, Lehderu su date garancije smanjenja kazne i daleko bolje zatvorsko prebivalite - sobu sa pogledom i televizorom - a njegova porodica je dobila stalni boravak u SAD-u. Bivi ameriki javni tuilac, Robert Merkel, koji je 1988. vodio sluaj protiv Lehdera, je u Vaington Postu izjavio: Ne mislim da bi Vlada trebala da ima posla sa Karlosom Lehderom, i taka. Taj tip je potpuni laov od glave do pete." Ministarstvo pravosua, a to je samo ime koje nema nikakvu slinost s onim to bi to ime trebalo da simbolizuje, do sada se posluilo svim svojim prljavim trikovima u suenju protiv Norijege, a to su: ilegalno prislukivanje njegovih razgovora s advokatom, imenovanje dravnog branioca koji je glumio da radi za Norijegu, ali je usred sluaja nestao, zamrzavanje njegovih bankovnih rauna tako da ne moe da plaa pravu odbranu, kidnapovanje, ilegalni pretres i zaplena njegovih stvari. Nema stvari koje nisu uradili. Amerika vlada je prekrila vie zakona nego Norijega tokom ele svoje vladavina - ako je uopte i krio bilo kakve zakone. Ovo je proces koji je deset puta vie vaniji za ameriko Ministarstvo pravosua nego za generala Norijegu. Norijegin sluaj detaljno pokazuje svo zlo sistema koji se u ovoj zemlji predstavlja pod nazivom pravosudni". Ovde se sudi amerikom ratu protiv droge", kao i takozvanoj politici prema drogi Busove vlade. Iako e Norijegino suenje da zavri kao flagrantno nasilje nad pravdom, svima koji nisu gluvi, slepi niti nemi e ipak da prui nek satisfakciju, jer jednom zauvek dokazuje kako Velika Britanija diriguje naom Vladom i otkriva krajnje pokvarenu ideologiju Busove vlade, koja bi trebala da ima sledei moto: ,,U svakom sluaju, cilj uvek opravdava sredstva. Nema moralnih apsoluta." Kao i za veinu politiara, i Buu bi standard mo122

ralnih apsoluta bio jednak samoubistvu. Samo u takvoj klimi mogli smo da dozvolimo predsedniku Buu da pokrene rat protiv Iraka i prekri najmanje est zakona Sjedinjenih Amerikih Drava i na desetine meunarodnih sporazuma. Danas smo svedoci potpune promene upravljanja trgovinom kokaina, i u Kolumbiji i u Vaingtonu. Nema vie divljanja. Nema vie oruja. Neka uglaena gospoda iz Kali kartela u prugastim gangsterskim odelima taj posao vode na gospodski nain. Ukratko, Komitet 300 je direktno preuzeo vlast nad trgovinom kokainom, koja e od sada da se odvija podjednako glatko kao i trgovina heroinom. Nova kolumbijska vlada je dobila naloge za promenu taktike i smera. Upozorena je da mora da se ponaa saglasno Komitetovom planu igre. Potrebno je spomenuti amerike sauesnike u trgovini opijumom u Kini, koja je zapoeta na jugu Sjedinjenih Amerikih Drava pre graanskog rata u Americi. Kako moemo da poveemo trgovinu opijumom s velikim plantaama pamuka na amerikom Jugu? Da bi to uinili, moramo da krenemo od Bengala u Indiji, tj. od tamonjih proizvoaa najfinijeg (ako tu prljavu materiju uopte moemo tako da nazovemo) opijuma, za kojim je postojala velika potranja. Pamuk je bio najvea trgovaka grana u Engleskoj, odmah iza prodaje opijuma preko Britanske istono-indijske komapnije. Veina pamuka sa junjakih plantaa preraivala se u robovskim predionicama Severne Engleske, u kojima su ene i deca radili po 16 sati dnevno za mizerne plate. Vlasnici tih predionica su bili bogati socijalisti iz Londona - Barinzi, Palmerstoni, Kesvicki, a najvei je bio Gardin Mejtson, koji je bio i vlasni brodarske kompanije Blue Star Shipping Line, kojom su gotovi proizvodi odvoeni u Indiju. Nisu ih ni najmanje zabrinjavali bedni uslo-vi u kojima su ivele podanice Njenog Visoanstva. Na kraju krajeva, za to su te ene i bile stvorene, dok su im muevi i sinovi bili iskorieni za ratovanja radi ouvanja ogromnog carstva Njenog Visoanstva (to su radili stotinama godina pre toga, kao i kasnije u krvavom Burskom ratu), one su trunule u memljivim predionicama radei za siu. Uostalom, zar to nije britanska tradicija? Gotovi pamuni proizvodi koji su se izvozili u Indiju unitili su vekovne indijske proizvoae finalnih pamunih proizvoda. Hiljade Indijaca je za123

palo u stranu bedu poto su ostali bez posla zato to su im jeftiniji britanski proizvodi zauzeli trite. Potom je Indija postala potpuno zavisna od Velike Britanije kako bi stvorila dovoljno novca za izgradnju eleznica i izvoz svojih gotovih proizvoda. Postojalo je samo jedno reenje indijskih ekonomskih nevolja - proizvoditi vie opijuma i prodavati ga po nioj ceni Britanskoj istono-indijskoj kompaniji. To je bila stena na kojoj je rasla i cvetala britanska trgovina. Bez trgovine opijumom, Velika Britanija bi isto tako bankrotirala kao i Indija. Da li su vlasnici junjakih plantaa znali za tu runu tajnu razmene pamuka za opijum? Teko je poverovati da neki od njih nisu znali ta se deava. Uzmite, na primer, porodicu Saterlend, vlasnike jedne od najveih plantaa na amerikom jugu. Porodica Saterlend je bila blisko povezana sa porodicom Mejtson, tj. porodicom Gardina Mejtsona, iji su poslovni partneri bila braa Baring (kompanija Baring Braders), osnivai uvene brodarske kompanije P&O (Peninsular and Orient Navigation Line), najvee meu brojnim britanskim brodskim kompanijama. Braa Baring su bili veliki investitori u junjake plantae, kao i u amerike jedrenjake koji su plovili morima izmeu kineskih luka i svih vanih luka duinom istone obale Sjedinjenih Amerikih Drava. Porodica Baring danas ima vie vrlo znaajnih finansijskih kua u SAD-u. Sva ve pomenuta imena bila su ono to su njihovi potomci danas, lanovi Komiteta 300. Veina porodica koje ine istonu liberalnu frakciju", a meu njima su i najbogatije porodice ove zemlje, svoja su bogatstva stekli ili trgovinom pamuka ili trgovinom opijuma, a neke i obema. Istaknuti primer meu takvima je porodica Lehman. Kada je re o bogatstvu koje je steeno iskljuivo putem trgovine opijumom u Kini, prva imena koja mi padaju na pamet su Astor i Delano. Setite se da je supruga predsednika Franklina D. Ruzvelta bila iz porodice Delano. Don Dejkob Astor je stekao ogromno bogatstvo na trgovini opijumom u Kini, a onda je stekao ugled tako to je svojim prljavim novcem kupio masivne nekretnine na Menhetnu. Tokom celog svog ivota igrao je veliku ulogu u raspravama Komiteta 300. U stvari, Komitet 300 je odluivao o tome kome e biti doputeno da sudeluje u basnoslovno unosnoj trgovini opijumom u Kini. inio je to uz pomo svoje monopolistike Britanske istono124

indijske kompanije, a oni koji su se okoristili njihovom velikodunou zauvek su ostali povezani s Komitetom 300. Upravo zato, kao to emo kasnije da otkrijemo, veina nekretnina na Menhetnu pripada raznim lanovima Komiteta 300, i to jo od vremena kada je Astor poeo da tamo kupuje nekretnine. Zahvaljujui tome to sam imao pristup bazi podataka koja nije dostupna nikome osim Britanskoj oba-vetajnoj slubi, otkrio sam da je Astor dugo bio ovek Britanske obavetaj-ne slube u SAD-u. Njegovo finansiranje Arona Bura, ubice Aleksandra Ha-miltona, nedvosmisleno dokazuje ovu tvrdnju. Sinu Dona Dejkoba Astora, Voldorfu Astoru dodeljena je jo jedna ast - bio je imenovan za lana Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, preko kojeg je Komitet 300 nadzirao sve sfere ivota u SAD-u. Veruje se da je porodica Astor izabrala Ovena Latimora kao oveka koji e da nastavi njihovu povezanost sa trgovinom opijumom, to je on i uinio preko Instituta za pacifike odnose (Institute for Pacific Relations, skraeno IPR) koji finansira Laura Spelman. Upravo taj institut je nadzirao ulazak Kine kao ravnopravnog partnera u trgovinu opijumom, a ne samo kao dobavljaa. Upravo taj institut je poploao put za japanski napad na Perl Harbur. Pokuaj pretvaranja Japanaca u zavisnike od opijuma dozi veo je strahovit neuspeh. Na prelazu iz XIX u XX vek britanske oligarhijske plutokrate postali su kao prederani leinari u Dolini Serengeti za vreme godinjeg pohoda na divlja. Njihovi prihodi od prodaje opijuma u Kini su premaivali prihode Dejvida Rokfelera za vie hiljada milijardi dolara godinje. Istorijski podaci koji su mi bili dostupni u Britanskom muzeju u Londonu, u Kancelariji za Indiju i iz drugih izvora (od bivih kolega na visokim pozicijama) u celini potvruju ove navode. 1905. godine kineska vlada, duboko zabrinuta porastom broja zavisnika u Kini, pokuala je da dobije pomo od meunarodne zajednice. Velika Britanija je glumila saradnju, ali se apsolutno nimalo nije pridravala protokola koji je te godine potpisala. Kasnije je Vlada Njenog visoanstva potpuno promenila stav, poto je Kini pokazala da joj je bolje da se prikljui u trgovini opijumom nego da pokuava da tu trgovinu zaustavi. Velika Britanija se narugala i Hakoj konvenciji. Uesnici te Konvencije su se ve bili dogovorili da Velika Britanija mora da potuje protokole ko125

je je potpisala, ime bi se drastino smanjila prodaja opijuma u Kini i u drugim zemljama. Britanci su samo lepo govorili, ali nisu imali nikakve namere da odustanu od svoje trgovine ljudskom bedom, koja je ukljuivala i takozvanu trgovinu svinjama" (,,pig trade").* Njihov sluga, predsednik Dord Bus, vodei okrutni genocidni rat protiv Iraka, iskljuivo za i u korist britanskih interesa, na jednak nain pokazao je prezir prema Hakom sporazumu o vazdunom bombardovanju i elom nizu meunarodnih konvencija koje su potpisale SAD, ukljuujui i sve enevske konvencije. Kada su posle dve godine otkriveni dokazi o tome kako prodaja opijuma raste "umesto da se smanjuje, a otkrili su ih Japanci koji su bili sve zabrinutiji zbog britanskog krijumarenja opijuma u njihovu zemlju, izaslanik Njenog Visoanstva je na Petoj hakoj konvenciji izaao sa statistikim podacima koji su se kosili s onima koji su bili predoeni Japancima. Potom je britanski izaslanik otvorio karte rekavi kako je to veoma snaan razlog za legalizaciju prodaje opijuma, ime bi se ukinulo takozvano crno trite". U ime Vlada Njenog visoanstva rekao je kako e u tom sluaju japanska Vlada imati monopol i potpunu kontrolu nad tom trgovinom. Ovo je tano isti argument koji u ime porodice Bronfam i drugih dilera drogom iz slavnih vremena otkrivaju razni istureni ljudi - legalizujte kokain, marihuanu i heroin, neka vlada SAD-a ima monopol, tako ete prestati da troite milijarde dolara na rat protiv droge i poreskim obveznicama ete utedeti milijarde dolara. U periodu od 1791. do 1894. broj registrovanih jazbina za puenje opijuma u angajskoj meunarodnoj etvrti porastao je sa 87 na 663. Ubrzan je i dotok opijuma u Sjedinjene Amerike Drave. Oseajui da bi mogli da imaju neke probleme u Kini i da bi svetska panja mogla da se usmeri na njih, plutokrate iz Vitezova Sv. Ivana i iz Reda Podvezice preusmerili su deo panje na Persiju (Iran). Lord Inkejp koji je na prelazu iz XVIII u XIX vek osnovao najveu kompaniju parobroda na svetu, legendarnu Peninsula and Orient Steam Navigation Company, bio je glavni pokreta i inicijator osnivanja Hongkongke i angajske banke, koja je i danas najvea i najmanje nadzirana praonica novTrgovina kineskim radnicima - nap. prev.

126

ca od trgovine opijumom, a finansirala je i trgovinu svinjama" sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Britanci su pre toga organizovali prevaru u kojoj su kineske coolije" poslali u SAD, kao takozvane industrijske radnike. Gramzivoj porodici Hariman cooliji" su bili potrebni kao radna snaga za izgradnju eleznice koja je trebalo da dovede do kalifornijske obale. Bar su tako rekli. udno je to to je vrlo malo crnaca dobilo te fizike poslove na koje su u to vreme bili naviknuti i koje su mogli da obave daleko kvalitetnije od iscrpljenih zavisnika od opijuma koje su doveli iz Kine. Problem je bio u tome to medu crncima nije bilo trita za opijum pa su lordu Inkejpu, sinu osnivaa brodarske kompanije P&O, trebali cooliji" kako bi u Sjedinjene Amerike Drave mogli da krijumare na hiljade kilograma sirovog opijuma, to crnci nisu mogli da urade. Bio je to onaj isti lord Inkejp koji je 1923. pripretio kako ne srne da bude smanjenja uzgoja opijuma u Bengalu. Ovaj najvaniji izvor prihoda mora da se sauva", rekao je komisiji koja je toboe istraivala proizvodnju opijumske smole u Indiji. Do 1846. godine u SAD je na izgradnju Harimanove eleznike pruge prema zapadu stiglo oko 120.000 coolija". Trgovina svinjama" bila je, u pogledu zarade, u punom zamahu, jer je od tog broja, po proceni amerike Vlade, bilo 115.000 zavisnika. Kada je izgradnja eleznice bila zavrena, Kinezi se nisu vratili tamo odakle su doli, ve su se skrasili u San Francisku, Los Anelesu, Vankuveru i Portlandu. Stvoren je ogroman kulturoloki problem, koji nikada nije prestao da postoji. Vano je napomenuti da je Sesil Don Rouds, lan Komiteta 300 koji je bio fasada porodice Rotild u Junoj Africi, sledio obrazac lorda Inkejpa i na plantaa eerne trske u pokrajini Natal doveo stotine hiljada indijskih coolija". Meu njima je bio i Mahatma Gandi, komunistiki agitator i podstreka. Kao ni kineski cooliji, ni indijski se nisu posle isticanja ugovora vratili u zemlju porekla. I oni su ostali i stvorili ogroman socijalni program, a potomci su im postali advokati koji su se meu prvima infiltrirali u vladu u ime Amerikog afrikog kongresa. Do 1875. kineski cooliji" su delujui iz San Franciska uspostavili lanac distribucije opijuma koji je rezultirao cifrom od 129.000 zavisnika u Americi. Kada tome dodamo 115.000 poznatih kineskih zavisnika, lord Inkejp i
127

njegova porodica su samo iz ovog izvora zgrtali na stotine hiljada dolara godinje, to pretvoreno u vrednost dananjih dolara, iznosi najmanje 100 miliona dolara svake godine. Iste te britanske i amerike porodice, koje su nekada udruile snage kako bi unitile indijsku tekstilnu industriju radi promovisanja trgovine opijuma i koje su u SAD dovozile robove iz Afrike, udruile su se i u pretvaranju trgovine svinjama" u jedan veoma unosan posao. Kasnije e zajednikim snagama prouzrokovati i promovisati strahoviti rat izmeu amerikog Severa i Juga, poznat i kao Ameriki graanski rat. Dekadentne amerike porodice iz tog bezbonog partnerstva, koje se, do sri pokvarene, valjaju u prljavom novcu, kasnije su postale ono to danas nazivamo istoni liberalni establiment" (Eastern Liberal Establishment), iji su pripadnici, pod pomnim vodstvom Engleske Krune, i kasnije njene izvrne ruke za spoljnu politiku - Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RIIA), vladali ovom zemljom i jo uvek njome vladaju, od vrha do dna, preko svoje tajne paralelne vlade na visokom nivou, koja je tesno povezana sa Komitetom 300 - vrhovnim tajnim drutvom. Do 1923. ljudi su dizali glas protiv te opasnosti kojoj je doputen ulaz u Sjedinjene Amerike Drave. Verujui kako su SAD slobodna i suverena zamlja, kongresmen Stiven Porter, predsednik Odbora za spoljne poslove Predstvanikog doma, predloio je zakon kojim se od Velike Britanije zahtevalo da svakoj zemlji ponaosob poloi raune za svoj uvoz i izvoz opijuma. U tom predlogu bile su utvrene kvote za svaku zemlju, koje bi, da su primenjene, smanjile trgovinu opijumom za 10%. Predlog je prihvatio Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava, pa je time postao zakon. Ali Kraljevski institut za meunarodne poslove imao je drugaije zamisli. Osnovan 1919, odmah posle Parike mirovne konferencije odrane u Versaju ovo telo je jedno od prvih izvritelja spoljne politike Komiteta 300. Istraivanje koje sam sproveo u arhivi Predstavnikog doma amerikog Konresa pokazuje kako kongresmen Porter nije uopte bio svestan monih sila kojima se usprotivio. ak nije bio svestan ni postojanja Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, a jo manje njegove specifine uloge - kontrole svih vidova ivota u Sjedinjenim Amerikim Dravama.
128

Kongresmen Porter je oigledno dobio neku vrstu upozorenja od Banke Morgan sa Vol Strita da odustane od ele te stvari. Umesto da odustane, Porter je objasnio i svoj sluaj odneo Odboru za opijum Lige naroda. injenicu da je bio potpuno nesvestan s kim se uhvatio u kotac pokazuju neka pisma upuena kolegama u Odboru za spoljne poslove amerikog Predstavnikog doma, u kojima reaguje na otvoreno britansko protivljenje njegovim predlozima. Predstavnik Njenog Visoanstva u SAD-u je prvo ukorio Portera, a potom je, ponaajui se kao otac prema zabludelom sinu, saglasno smernicama koje je dobio od Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, otkrio predlog Njenog Visoanstva za poveanje kvota opijuma da bi se zadovoljila poveana potranja u medicinske svrhe. Prema dokumentima koje sam uspeo da pronaem u Hagu, Porter je prvo bio zbunjen, zatim zapanjen i na kraju besan. Zajedno s kineskim izaslanikom je izjurio sa plenarne sednice Odbora i tako oslobodio prostor Britancima. U njegovoj odsutnosti britanski predstavnik je uspeo da Ligi naroda progura predlog Vlade Njenog Visoanstva o osnivanju Sredinjeg odbora za narkotike, tog pitomog tigra ije je glavna funkcija bila prikupljanje podataka u svrhe koje su namerno vrlo nejasno sroene. emu e podaci" sluiti nikada nije objanjeno. Porter se vratio u SAD, potresen i mnogo pametniji. Jo jedan ovek Britanske obavetajne slube bio je basnoslovno bogati Vilijam Bingham, iji se jedan lan porodice oenio iz porodice Baring. U papirima i dokumentima koje sam video stajalo je da su Braa Baring vlasnici hokejakog kluba Filadelfijski kvekeri (Philadelphia Quakers) kao i polovine nekretnina u tom gradu. To su im omoguila bogatstva nagomilana trgovinom drogom u Kini. Velikodunou Komiteta 300 okoristio se i Stiven Girard, iji su potomci nasledili njegovu banku Girard Bank and Trust. Imena tih porodica, ije su istorije ispretpletane sa istorijom Bostona i iji lanovi nas pripadnike obinog naroda nikada ne bi pozdravili, uivala je u toplom naruju Komiteta 300 i njegove beskrajno unosne trgovine opijumom u Kini, kojom je rukovodila Britanska istono-indijska kompanija. Mnoge od tih poznatih porodica su povezane sa zloglasnom Hongkongkom i angajskom bankom, koja je jo uvek praonica nebrojenih milijardi dolara koje pristiu od trgovine opijumom u Kini. 129

U dokumentima Britansko istono-indijske kompanije se pojavljuju uvena prezimena kao to su Forbs, Perkins i Hetvej. Te izvorne amerike porodice plave krvi" osnovale su firmu Russell and Companv, ija je glavna de-latnost bila trgovina opijumom, ali se bavila i drugim vrstama pomorske trgovine, na elom podruju od Kine do June Amerike. Kao nagradu za usluge pruene Britanskoj Kruni i Britanskoj istono-indijskoj kompaniji Komitet 300 im je 1833. godine da monopol na trgovinu robljem. Boston svoju slavnu prolost duguje trgovini pamukom, opijumom i robljem, koju mu je osigurao Komitet 300, a u podacima koje sam imao privilegiju da vidim u Londonu stoji kako su bostonske trgovake porodice bile glavna podrka Britanske Krune u SAD-u. U arhivi Indijske kue (India House) u Londonu i Honkongke banke u Hongkongu spominje se Don Marej Forbs kao majordomus bostonskih porodica plave krvi" (Boston Blue Bloods). Sin tog Forbsa bio je prvi Amerikanac kome je Komitet 300 dozvolio da sedne u Upravni odbor najuglednije drogerake banke na svetu - ak i danas - Hongkongke i angajske banke. Kada sam poetkom 1960-tih godina bio u Hong Kongu, kao istoriar koga zanima Britanska istono-indijska kompanija", pokazali, su mi neke stare dokumente, ukljuujui i bive lanove odbora te zloglasne drogerake banke i, bez brige, medu njima je bilo i prezime Forbs. Porodica Perkins, tako uzviena da joj se prezime jo uvek izgovara apatom, bila je duboko ogrezla u sramotnoj i prljavoj trgovini opijumom u Kini. Zapravo, stariji Perkins je bio prvi Amerikanac koji je izabran u Komitet 300. Njegov sin Tomas Nelson Perkins bio je Morganov ovek u Bostonu i kao takav istovremeno i agent Britanske obavetajne slube. Njegova nesvarljiva, rekao bih i ogavna prolost nije dovedena u pitanje kada je dao bogatu donaciju Univerzitetu Harvard. Na kraju krajeva, Kanton i Tjencin su daleko od Bostona, a koga bi ionako bilo briga za to? Perkinsonovima je uveliko pomogla injenica da je Morgan bio moni lan Komiteta 300, to je Tomasu Nelsonu Perkinsu omoguilo brz napredak u karijeri trgovca opijumom u Kini. Svi Morgani i Perkinsonovi bili su masoni, a to je bila jo jedna veza koja ih je spajala jer se samo masoni najvieg ranga mogu nadati da e ih Komitet 300 odabrati. Sir Robert Hart, ko130

ji je skoro trideset godina bio ef Imperijalne kineske carinske slube (Imperial Chinese Customs Service) - itaj: agent Britanske Krune broj jedan u trgovini opijumom u Kini - kasnije je bio imenovan za lana Upravnog odbora Dalekoistonog odelenja Morganove Garantne banke (Far Eastern Division of the Morgan Guarantee Bank). Uvidom u istorijske arhive u Londonu i Hong Kongu, uspeo sam da utvrdim da je ser Robert izgradio bliske odnose s Morganovim operacijama u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Vredno je spomenuti da Morganovi interesi u trgovini opijumom/heroinom traju bez prekida. Zapamtite injenicu da je Dejvid Njubiging lan Savetodavnog odbora Morganove Hongkonke banke, koja posluje u saradnji s kompanijom Daidin Mejtson. Onima koji poznaju Hong Kong poznato je i prezime Njubiging, kao najmonije prezime u Hong Kongu. Osim poloaja u Morganovoj elitnoj banci, Njubiging je i savetnik kineske Vlade. Opijum za raketnu tehnologiju, opijum za zlato, opijum za ureaje visoke tehnologije - Njubigingu je svejedno. Nain na koji su ispretpletane te banke, finansijske kue, trgovake kompanije i porodice koje njima upravljaju, zapanjio bi i erloka Holmsa, a opet nekako se moraju razmrsiti i pratiti ako elimo da shvatimo njihovu povezanost s trgovinom drogom i njihovo lanstvo u Komitetu 300. Ulaz alkohola i droge u Sjedinjene Amerike Drave, iz dva razliita smera, je proizvod istih punokrvnih ivotinja iz iste tale. Prvo je u SAD trebalo uvesti prohibiciju. To su uradili naslednici Britanske istono-indijske kompanije koji su, sledei iskustvo koje su stekli na temelju masivno dokumentovanog arhiva Kineske kopnene misije u Indijskoj kui, osnovali enski hrianski trezvenjaki savez (Women's Christian Temperance Union), toboe radi borbe protiv alkohola u Americi. ** Kaemo da se istorija ponavlja, i to je na neki nain tano, osim to se ponavlja u stalnoj uzlaznoj putanji. Danas nam je poznato da su neke od najveih kompanija koje, navodno, zagauju" nau prirodnu sredinu, u isto vreme i najvei donatori pokreta za ouvanje sredine. Velika imena" odailju svoje poruke. Princ Filip je jedan od njihovih junaka, dok istovremeno princ arls poseduje milione jutara poumljenog zemljita u Velsu, gde se redovno see drvo, a istovremeno je i jedan od najveih vlasnika nekretnina u sirotinjskim stambenim etvrtima u Londonu, u kojima cveta zagaenje.
131

0 onima koji su psovali protiv zala pijanstva" saznajemo da su ih finansirali Astori, Rokfeleri, Spelmani, Vanderbilti, i Varburzi, koji su imali interes od trgovine alkoholom. Po nalogu engleske Krune, lord Beverbruk je doputovao iz Engleske u Ameriku kako bi bogatim amerikim porodicama rekao da moraju da ulau u enski hrianski trezvenjaki savez. (Bio je to onaj isti lord Beverbruk koji je 1940. godine doao u Vaington i predsedniku Ruzveltu zapovedio da ue u rat na strani Velike Britanije.) Ruzvelt se pokorio tako to je jednu flotilu amerike ratne mornarice stacionirao na Grenlandu, gde je boravila 9 meseci pre odlaska u Perl Harbor i napada na nemake U-brodove. Kao i njegov naslednik Dord Bu, Ruzvelt je Kongres smatrao smetnjom pa se ponaao kao kralj - to je duboko i oseao budui da je bio u rodbinskoj vezi sa britanskom kraljevskom porodicom - i nikada nije zatraio odobrenje od Kongresa za to svoje nezakonito delovanje. Upravo je to ono to Britanci najvie vole kada govore o svojim specijalnim odnosima sa Amerikom". Trgovina drogom je povezana i sa ubistvom predsednika Dona F. Kenedija. To prljavo delo je ljaga na karakteru nacije, i ostae ljaga sve dok se njegovi izvrioci ne pronau i ne privedu pred lice pravde. Postoji dokaz da je u to, preko CIA-e, bila umeana mafija, to navodi na razmiljanje kako je sve poelo sa poznatom mreom Mejera Lenskija, koja je prerasla u teroristiku organizaciju Irgun, a pokazalo se da je Lenski jedan od najboljih sredstava za voenje kulturnog rata protiv Zapada. Pomou uglednijih isturenih osoba Lanski je bio povezan sa nekima na viim poloajima u Velikoj Britaniji u svrhu uvoenja kockanja i distribucije droge na Rajskom ostrvu na Bahamima, pod maskom Kompanije za proizvodnju boja Meri Karter (Mary arter Paint Companv), koja je bila u suvlasnitvu Lenskija i britanske obavetajne slube MI6. Lord Sason je kasnije ubijen zato to je ubirao kajmak i pretio da e progovoriti ako ga kazne. Rej Volf je bio uglaeniji i predstavljao je porodicu Bronfman iz Kanade. Bronfmanovi nisu bili upueni u Cerilov ogromni Projekat Nova kotska, ali su ipak bili i jo uvek su vana spona u distribuciji droge za britansku kraljevsku porodicu. Sem Rotberg je kao blizak saradnik Mejera Lenskija radio sa Tiborom Rozenbaumom i Pinasom Sapirom, efovima u Lenskijevom lancu droge.
132

Rozenbaum je iz vajcarske upravljao operacijom pranja novca od droge, preko banke koju je u tu svrhu osnovao - Banque de Credit Internacional (Meunarodna kreditna banka). Ta banka je brzo proirila svoje delatnosti i postala glavna banka Lenskija i njegovih mafijakih saradnika za pranje novca od prostitucije, droge i drugih mafijakih reketa. Vredno je spomenuti da je banku Tibora Rozenbauma koristio i ovek iz senke, ef britanske obavetajne slube ser Vilijam Stivenson, ija je desna ruka, oficir Don Mortimer Blumfild, dravljanin Kanade, tokom Drugog svetskog rata bio na elu Petog odelenja (Division Five) amerikog FBI-a. Stivenson je s poetka XX veka postao lan Komiteta 300, ali Blumfild nije nikada tako daleko dogurao. Kao to sam otkrio u nizu pamfleta o ubi-stvu predsednika Kenedija, upravo je Stivenson osmislio tu operaciju, koju je kao praktiar proveo Blumfild. Fasadu za Kenedijevo ubistvo je osigurala jedna druga fiktivna kompanija povezana sa trgovinom droge - Permanent Industrial Expositions, skraeno PERMINDEX (Stalne industrijske izlobe) osnovana 1957. godine, sa seditem u zgradi Svetskog trgovinskog centra (World Trade Center) u sreditu Nju Orleansa. - Blumfild je, kao sluajno, bio advokat porodice Bronfman. Svetski trgovinski centar su osnovali pukovnik Klej ouv i ef kancelarije Petog odelenja FBI-a iz Nju Orleansa Gaj Banister. ouv i Banister su bili bliski drugovi Lija Harvija Osvalda, koji je optuen za ubistvo Kenedija. Osvalda je ubio profesionalni agent CIA-e Dek Rubi, tako da Osvald nije mogao da dokae kako on nije ubica predsednika Kenedija. Uprkos Vorenovoj komisiji i brojnim slubenim izvetajima, nikada nije utvreno da je Osvald posedovao puku Mannlicher iz koje se tvrdi da je pucano u Kenedija (a nije), niti da je on pucao. Veza izmeu trgovine drogom, ouva, Banistera i Blumfilda je utvrena vie puta pa se ovde neemo baviti time. U periodu neposredno posle Drugog svetskog rata jedna od najeih metoda kojom su se, u svrhu pranja novca, koristile kompanije Risorts International i druge kompanije povezane sa drogom je bila sluba dostave novca u banku za pranje novca. Danas se sve to promenilo. Samo se male ribe jo uvek koriste tom riskantnom metodom. Velike ribe" svoj novac prebacuju preko CHIPS sistema, ro je skraenica za Clearing House International Pavments Svstem (Obraunska kua za sistem meunarodnog plaanja), ko133

jom upravlja kompjuterski sistem Burroughs, smeten u Njujorkoj obraunskoj kui (New York Clearing House). Tim sistemom se koristi dvanaest najveih banaka. Jedna od njih je Hongkonka i angajska banka. Druga je Credit Suisse, taj, ah, tako ugledni uzor bankarskog poslovanja - dok se malo ne zagrebe ispod povrine. Zajedno sa sistemom SWIFT smetenim u Virdiniji, prljavi novac od droge postaje nevidljiv. Samo se u sluaju krajnje napanje ponekad dogodi da FBI ima sree, ako i kada ima nalog da ne okree glavu. Samo dileri droge niskog ranga bivaju uhapeni sa drogerakim novcem u rukama. Elita - Dreksel Burnhem, vajcarska kreditna banka, Hongkonka i angajska banka - ne biva otkrivena. Ali, i to se menja sa propau Meunarodne kreditne i komercijalne banke (Bank of Credit and Commerce International, skraeno BCCI), to e verovatno razotkriti mnogo toga u pogledu trgovine drogom ako se ikada sprovede pravilna istraga. Jedna od najveih kompanija u portfelju Komiteta 300 je Ameriken Ekspres (AMEX). Njeni redovni predsednici su lanovi Komiteta 300. Prvi put sam se zainteresovao za Amex dok sam sprovodio jednu istragu na licu mesta, koja me je dovela do Banke za razvoj trgovine (Trade Development Bank) u enevi. To me je kasnije uvalilo u probleme. Otkrio sam da ta banka, na ijem je elu tada bio Edmund Safra, kljuni ovek u razmeni zlata za opijum, distribuira na hongkonko trite tone zlata. Pre odlaska u Svajcarsku otiao sam u Pretoriju u Junoj Africi, gde sam razgovarao sa dr Krisom Stalsom, tadanjim zamenikom guvernera Junoafrike banke za rezerve (South African Reserve Bank), koja nadzire sve velike transakcije zlata koje je proizvedeno u Junoj Africi. Posle nekoliko razgovora za nedelju dana mi je reeno da banka ne moe da mi proda deset tona zlata, koje sam, kako sam rekao, trebao da kupim kao predstavnik stranaka koje zastupam. Moji prijatelji na pravim mestima su znali kako da naprave dokumente koji su bili prihvatani bez pitanja. Banka za rezerve me je uputila na jednu svajcarsku kompaniju, ije ime ne mogu da spomenem, jer bih time otkrio izvor informacija. Dali su mi i adresu Trgovinske banke za razvoj (Trade Development Bank) u enevi. Svrha tih mojih nastojanja je bila da otkrijem mehanizme prebacivanja i prodaje zlata i testiranja lane dokumentacije koje su mi pripremili prijatelji, biv134

i obavetajci, specijalisti za takve stvari. Seate li se slova ,,M" iz serijala Dejms Bond"? Budite sigurno da taj ,,M" postoji, ali mu je pravi inicijal ,,C". Dokumenta koja sam imao su se sastojala od porudbenica za nabavku", iz lihtentajnskih kompanija, sa propratnim papirima istih kompanija. Doavi u Trgovinsku banku za razvoj, prvo sam bio srdano doekan, ali, kako su razgovori napredovali, sve se vie pojavljivala sumnja pa sam, osetivi da vie nije bezopasno da odlazim u tu banku, napustio enevu, a da nikome u banci nisam nita rekao. Ta banka je kasnije prodata Amerikan Ekspresu (American Express). Ovu kompaniju je nakratko istraivao bivi ameriki ministar unutranjih poslova Edvin Miz, posle ega je brzo uklonjen sa dunosti i oklevetan kao korumpiran". Otkrio sam da je kompanija Amerikan Ekspres bila, i da je jo uvek provodnik za pranje novca od droge i do danas niko nije uspeo da mi objasni zato jedna privatna kompanija ima pravo da tampa dolare - zar nisu putniki ekovi Amerikan Ekspresa upravo dolari? Kasnije sam razotkrio povezanost Safrina i Ameksa sa drogom i to je mnoge uznemirilo, to se i moglo oekivati. lan Komiteta 300 Jafet na elu je kompanije Charterhouse Japhet, koja opet nadzire kompaniju Jardine Matheson kao direktnu vezu sa hongkonkom trgovinom opijuma. Jafeti navodno pripadaju engleskim kvekerima. lanovi porodice Mejtson, takoe lanovi Komiteta 300, bili su efovi u trgovini opijumom u Kini barem do 1943. godine. Mejtsonovi se pojavljuju na popisu poasnih titula engleske kraljice od poetka XIX veka. Vrhovni kontrolori trgovine droge iz Komiteta 300 nemaju nimalo savesti u pogledu miliona ivota koji bivaju uniteni svake godine. Oni su gnostici, katari, lanovi kultova poput Dionizija, Ozirisa i jo gorih. Za njih obini" ljudi postoje samo zato da bi ih iskoriavali za sopstvene potrebe. Njihovi visoki svetenici, Bulver-Lejton i Oldos Haksli, propovedali su jevanelje droge kao veoma korisne stvari. Citirajmo Hakslija:
A za svakodnevnu linu upotrebu, oduvekje bilo hemijskih intoksikanata. Sve biljne sedative i narkotike, sve euforike koji rastu na drveu, halucinognene koji sazrevaju u bobicama, ljudi iskoritavaju od pamtiveka. Tim menjaima svesti je modena nauka dodala svoju dimenziju sintetike. Za neogranienu upotrebu Zapad je dozvolio samo alkohol i duvan. Sva druga sintetika Vrata u zidu" su proglaena drogom.

135

Oligarsima i plutokratama iz Komiteta 300 droga ima dvojaku namenu. Prvo, da im donese ogromne koliine novca, i, drugo, da sa vremenom veliki deo stanovnitva pretvore u bezumne zombije, kojima e biti lake da vladaju nego ljudima kojima ne treba droga, jer e kazna za pobunu biti uskraivanje heroina, kokaina, marihuane, itd. Radi toga je potrebno legalizovati drogu tako da monopolski sistem, koji je spreman za uvoenje u trenutku kada teki ekonomski uslovi, kojima je kriza iz 1991. godine pretea, dovedu do ogromnog poveanja upotrebe droge, jer e na stotine hiljada radnika koji su ili koji budu ostali bez posla, utehu traiti u drogi. U jednom od strogo poverljivih dokumenata Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, zacrtan je sledei scenario:
..poto ih izneveri hrianstvo, uz nezaposlenost na svakom koraku, oni koji su pet ili vie godina bez posla okrenue leda crkvi i potraie utehu u drogi. Tada treba preuzeti potpunu kontrolu nad drogom kako bi vlade svih zemalja koje su pod naom jurisdikcijom imale monopol koji emo mi kontrolisati preko distribucije.. .Barovi za drogu e se pobrinuti za neposlune i nezadovoljne, a budui revolucionari e biti pretvoreni u bezopasne zavisnike bez sopstvene volje...

Postoji obilje dokaza o tome da CIA i Britanska obavetajna sluba, na kraju krajeva MI6, ve deset godina rade na postizanju tog cilja. Kraljevski institut za meunarodne poslove je iskoristio ivotno delo 01dosa Hakslija i Bulver-Lejtona kao svoje projekte na uzrokovanju stanja u kome oveanstvo vie nee imati sopstvenu volju, pod svetskom vladomNovim svetskim poretkom brzo nadolazeeg Novog Srednjeg veka. Pogledajmo opet ta o tome ima da kae svetenik Oldos Haksli:
U mnogim drutvima, na mnogim nivoima civilizacije bilo je pokuaja spajanja zatrovanosti drogom sa zatrovanou bogom. Na primer, u staroj Grkoj elitni alkohol je imao svoje mesto u etabliranoj religiji. Dionis, esto zvan Bahus, bio je pravo boasntvo. Potpuna zabrana sintetikih promena moe da se uvede, ali ne i sprovede. (Ovo je govor prodrogerakog lobija sa Kapitol Hila.) Sada razmotrimo jedan drugi tip droge - jo uvek neotkriven ali je verovatno veoma blizu - droge koja ljude ini srenima u situacijama u kojima bi se u nor-

136

malnim ustavima oseali bedno. (Ima li neko bedniji od osobe koja dugo trai i ne nalazi posao?) Takva vrsta droge bi bila blagoslov, ali blagoslov prepun ozbiljnih socijalnih i politikih opasnosti. inei bezopasno sintetiko sredstvo besplatno dostupnim, diktator (itaj Komitet 300*) moe da dovede do toga da se ela jedna populacija pomiri sa stanjem sa kojim se ljudsko bie koje ima samopotovanja ne bi smelo pomiriti.

Pravo remek-delo dijalektike. Ono to je Haksli zagovarao i to je slubena politika Komiteta 300 i njegovog surogata - Kraljevskog instituta za meunarodne poslove - moe se vrlo jednostavno formulisati kao masovna kontrola uma. Do sada nam nije palo na pamet da je trgovina drogom specijalni rat niskog intenziteta protiv ele ljudske rase - slobodnih ljudi. Specijalni rat je najstraniji oblik ratovanja koji ima poetak, ali ne i kraj. Neki e dovoditi u pitanje umeanost pripadnika britanske kraljevske porodice, prolih i sadanjih, u trgovinu drogom. Vide ti te podatke u tampi na prvi pogled se ini apsurdnim, a danas to sve ee susreemo u tampi kako bi upravo tako izgledalo - apsurdno. Najstarija maksima obavetajnog rada je: Ako neto eli da sakrije, stavi to svima pred oi". Knjiga F. S. Tarnera, pod naslovom British Opium Policy (Britanska opijumska politika), objavljena 1876, pokazuje kako su lanovi britanske monarhije i njeni privesci - rodbina - bili duboko upleteni u trgovinu opijumom. Tamer je bio slubenik Anglo-orijentalnog drutva za suzbijanje trgovine opijumom (Anglo-Oriental Societv of the Suppression od the Opium Trade). Portparol engleske Krune ser R. Templ pokuao je da ga uutka, to je ovaj odbio. Utvrdio je kako je Vlada, a time i Kruna, morala da se odrekne monopola nad opijumom, uz savet: Ako budete uzimali ikakve prihode, uzimajte one od poreza poteno zamiljenih da budu restriktivna sila". Tarneru je odgovorio portparol monarhije lord Lorens, koji se borio protiv toga da Britanska istono-indijska komapnija izgubi svoj monopol. Bilo bi poeljno osloboditi se monopola, ali lino nisam sklon promenama. Ako je re o skromnom gubitku kakav sebi moemo da priutimo, ne bih oklevao da to sprovedeni". (Uzeto iz dokumenta Calcutta Papers 1870). 1874. godine se zahuktao rat protiv britanske monarhije i aristokratije zbog njihove duboke umeanosti u trgovinu opijumom u Kini. Drutvo za suzbijanje trgovine opijumom je snano napalo tamonju aristokratiju i svoje 137

napade potkrepilo na takav neustraiv nain da bi takav napad bilo dobro oponaati i u dananje vreme. Drutvo je tvrdilo kako je sporazum iz Tjencina, kojim je Kina prisiljena na uvoz ogromnih koliina opijuma, bio podmukao zloin protiv kineskog naroda. Pojavio se odvaan borac - Dozef Grandi Aleksander, po zanimanju advokat, koji je 1866. godine predvodio snaan napad na opijumsku politiku britanske Krune u Kini. U tom napadu je otvoreno spomenuo umeanost kraljevske porodice i aristokratije. Aleksander je tada prvi put sve to povezao sa Indijom - tim biserom u engleskoj kruni". Optubu je jasno uputio na pravo mesto - na monarhiju, na takozvanu aristokratiju i na njene sluge u britanskoj Vladi. Pod vodstvom Aleksandera Drutvo se posvetilo potpunom unitenju uzgoja opijumskog maka u Bengalu. Aleksander se pokazo kao veoma smeo protivnik. Aristokratija droge je poela da zamuckuje, i uprkos otvorenim optubama protiv kraljevske porodice i njihovih poslunika, nekoliko lanova Parlamenta je poelo da prelazi na njihovu stranu - predstavnici Konzervativne, Unionistike i Laburistike stranke. Aleksander je jasno dao do znanja da trgovina drogom nije pitanje stranake politike, ve pitanje oko koga se moraju udruiti sve stranke i iskoreniti ta opasnost. Lord Kimberli, portparol kraljevske porodice i okorelih oligarha, zapretio je da e svaki pokuaj meanja u, kako je rekao, trgovinu nacije naii na ozbiljno protivljenje kabineta". Aleksander i njegovo Drutvo su i dalje vrili pritisak, uprkos nebrojenim smetnjama, pa je Parlament konano pristao da imenuje Kraljevsku komisiju koja e da ispita trgovinu opijumom, na elu sa lordom Kimberlijem, tada ministrom za Indiju. Neprikladniju osobu za voenje te komisije nije bilo mogue nai. Bilo je to kao da imenujete Dalisa na elo Vorenove komisije. U svom prvom izvetaju lord Kimberli je jasno dao do znanja da e radije da podnese ostavku na svoj uzvieni poloaj nego da pristane na odluku kojom bi se Velika Britanija odrekla prihoda od indijskog opijuma. Vred-no ja napomenuti da je pojam prihod od indijskog opijuma" (Indian Opium Revenue) podrazumevao da taj novac ide u korist ele zemlje. To jednostavno nije bilo tano, kao ni ideja da narod June Afrike ima koristi od ogromnih prihoda od prodaje svog zlata i dijamanata. Prihod od indijskog opijuma
138

je odlazio direktno u kovege kraljevske porodice i u depove plemstva, oligarha, plutokrata koji su postali milijarderi. Rauntrijeva knjiga The Imperial Drug Trade (Imperijalistika trgovina drogom) je fascinatna pria o tome kako su engleski premijer Gledston i njegovi plutokrati lagali, varali, izvrtali i okretali istinu kako bi spreili razotkrivanje zapanjujue istine o umeanosti britanske monarhije u trgovinu opijumom. Ta knjiga je riznica podataka o dubokoj umeanosti britanske kraljevske porodice i engleskih lordova i dama u trgovinu opijumom, te nepreglednih bogatstava koje su nagomilali na bedi kineskih zavisnika. Lord Kimberli, slubenik istrane komisije, i sam je bio duboko umean u trgovinu drogom, pa je inio sve to je bilo u njegovoj moi kako bi sakrio podatke od svih koji su tragali za istinom. Na kraju je Kraljevska komisija, pod velikim pritiskom javnosti, bila prisiljena da otvori vrata te istrage, ali ih je samo odkrinula, pa je postalo jasno da trgovinom opijumom upravljaju najvii faktori te zemlje i na tome stiu ogromna bogatstva. Vrata su se zatim brzo zalupila, a Kraljevska komisija nije pozivala nikakve strunjake svedoke i ubrzo je prestala sa radom. Komisija je bila samo farsa za pokrie, poput onih kakve smo navikli da gledamo u Americi dvadesetog veka. Amerike porodice iz istonog liberalnog establimenta, bile su, i jo uvek su, jednako umeane u trgovinu opijumom u Kini kao i britanske porodice. Pogledajte nedavnu istoriju, kada je Dejms Eri Karter svrgnuo iranskog aha. Zato je amerika vlada svrgnula, a zatim i ubila iranskog aha? Jednom reju, zbog droge. ah je pritisnuo i praktino zaustavio neverovatno unosnu britansku trgovinu opijumom iz Irana. Kada je ah preuzeo vlast, u Iranu je ve bilo milion zavisnika od opijuma/heroina. Britanci to nisu bili spremni da toleriu pa su poslali Sjedinjene Amerike Drave da, u ime specijalnih odnosa" izmeu ovih zemalja, obave, u njihovu korist, njihov prljavi posao. Kada je Homeini zauzeo ameriku ambasadu u Teheranu, otkrio je da amerika prodaja oruja, zapoeta za vreme aha, jo uvek traje. Zato? Da je prestala, Homeini bi ukinuo britanski monopol na trgovinu opijumom u svojoj zemlji. Evo dokaza: zbog Homeinijevog liberalnog stava prema opijumu, broj zavisnika se, od 1984, poveao na 2 miliona, prema statistikim podacima Ujedinjenih Nacija i Svetske zdravstvene oreganizacije. 139

I predsednik Karter, i njegov naslednik Regan, svojevoljno i potpuno svesni svih posledica, nastavili su sa nabavkom oruja za Iran, i onda kada su u iranskom zatoenitvu amili ameriki taoci. 1980. godine napisao sam lanak pod naslovom ta se zaista dogodilo u Iranu", u kojem sam izneo injenice. Prodaja oruja Iranu je ugovorena na sastanku Sajrusa Vensa, sluge Komiteta 300, i dr Haemija, pole ega je, avionima amerikog ratnog vazduhoplovstva, odmah zapoeta dostava oruja Iranu, koja se nastavila i na vrhuncu talake krize. Oruje je dopremano iz amerikih vojnih zaliha u Nemakoj, a jedan deo direktno iz Sjedinjenih Amerikih Drava, sa sletanjima u Azorima, radi uzimanja goriva. Sa Homeinijevim dolaskom na vlast, a doveo ga je Komitet 300, proizvodnja opijuma je naglo procvetala. Godinja proizvodnja je 1984. godine iznosila vie od 650 metrikih tona. Karter i Regan su se zapravo pobrinuli da vie ne bude meanja u trgovinu opijumom - sproveli su nalog koji su im u pogledu trgovine opijuma u Iranu dale britanske oligarhijske porodice. Iran danas proizvodnjom opijuma konkurie Zlatnom trouglu. ah nije bio jedina rtva Komiteta 300. Vilijam Bakli, ef ispostave CIA-e u Bejrutu, bez ikakvog iskustva u pogledu toga ko stoji iza trgovine opijumom, poeo je da vodi istragu u Iranu i Libanu, a neko vreme je proveo i u Pakistanu. Iz Islamabada je, u sedite CIA-e u Lengliju, poeo da alje osuujuce izvetaje o cvetanju trgovine opijumom u pakistanskom Zlatnom polumesecu. Posle toga, amerika ambasada u Islamabadu je napadnuta zapaljivim bombama, ali je Bakli uspeo da umakne tom mafijakom napadu i da se vrati u Vaington. Nepoznate sile su otkrile njegovo skrovite. Onda se dogodilo neto veoma udno. Suprotno svim pravilima CIA-e u sluaju otkrivanja skrovita nekog agenta, Bakli je poslat nazad u Bejrut. Kako bi ga uutkala, CIA je tim potezom Baklija osudila na smrt, a u ovom sluaju presuda je i izvrena. Vilijama Baklija su kidnapovali agenti Komiteta 300. U toku okrutnog ispitivanja koje je sprovodio general Muhamed el Huili iz sirijske obavetajne slube, kako bi ga prisilio da otkrije imena svih pripadnika DEA-e u tim zemljama, okrutno je ubijen. Njegovi napori na razotkrivanju trgovine opijumom u Pakistanu, Libanu i Iranu kotali su ga ivota. 140

Ako preostali slobodni ljudi na ovom svetu misle da mogu samostalno ili u malim grupama da unite trgovinu drogom, grdno se varaju. Mogli bi ponegde da otkinu po neki list trgovini opijumom i kokainom, ali nikada i elo stablo. Okrutne evropske kobre i njihove porodice iz amerikog istonog liberalnog establimenta to nee dozvoliti. Rat protiv droge koji Busova vlada, toboe, vodi, a koji to nije, zapravo je rat za potpunu legalizaciju svih vrsta i klasa droge. Takva politika nije samo drutveno zastranjivanje, ve i pokuaj potpunog preuzimanja vlasti nad umovima ljudi ove planete, ili, kako su to sroili autori Zavere Vodilije", dovoenje do radikalnih promena u Sjedinjenim Amerikim Dravama". To je glavni zadatak Komiteta 300, vrhovnog tajnog drutva. U trgovini opijumom, heroinom i kokainom nita se nije promenilo. Njom jo uvek upravljaju amerike i britanske porodice iz visokog sloja. Ona je jo uvek basnoslovno unosna, ak toliko unosna da se ono to izgube u policijskim zaplenama otpise na, kako to kau ljudi koji uz porto i cigarete sede u drvetom obloenim prostorijama za sastanke upravnih odbora u Njujorku, Hong Kongu i Londonu, troak u poslovanju, stari moj". * Britanski kolonijalni kapitalizam je oduvek bio glavni oslonac oligarhijskog feudalnog sistema povlastica u Engleskoj, a to je i danas. Kada su siromani, neuki seoski ljudi u Junoj Africi, poznatiji kao Buri, 1899. godine pali u krvave ruke britanske aristokratije, nisu imali pojma da se taj gnusno okrutni rat, koji je nemilosrdno vodila kraljica Viktorija, fmansirao nepojmljivim koliinama novca koji se iz instant bogatstva" Britanske istono-indijske kompanije -trgovine opijumom u Kini - slivao u depove plutokrata. Taj rat su pokrenuli i organizovali lanovi Komiteta 300 Sesil Don Rods, Barni Barnato i Alfred Bejt. Rods je bio glavni agent porodice Rotild, ije su banke plivale u novcu koji je poticao od trgovine opijumom. Ti pljakai, lopovi i lazovi - Rods, Barnato, Openhajmer, Doel i Bejt - su oduzeli Burima June Afrike njihovo pravo po roenju - zlato i dijamante koji su leali ispod njihovog tla. Buri June Afrike nisu dobili nita od silnih milijardi milijarda dolara steenih prodajom njihovog zlata i njihovih dijamanata. Komitet 300 je hitno preuzeo potpunu vlast nad tim ogromnim bogatstvom, vlast koju, preko svog lana ser Harija Openhajmera, dri i dan danas. Junoafrikanci dobijaju 100 dolara po glavi stanovnika godinje od in141

dustrije zlata i dijamanata u svojoj zemlji, dok istovremeno, svake godine milijarde dolara odlaze bankarima iz Komiteta 300. To je jedna od najprljavijih i najpodlijih pria o pohlepi, krai i ubijanju jedne nacije, zabeleenih u analima istorije. Kako je britanskoj kruni uspelo da izvede tu zapanjujuu prevaru dinovskih razmera? Da bi se takav herkulski cilj postigao, potrebna je ogromna organizacija i odani agenti na pravim mestima koji e da sprovode dnevne smernice dobijene od hijerarhije zaverenika. Prvi korak je bila novinska propagandna kampanja u kojoj su Buri prikazivani kao necivilizovani varvari, jedva ljudska bia, koja su britanskim dravljanima u Burskoj republici uskratili pravo glasa. Zatim je Velika Britanija elniku te transvalske republike Paulu Krugeru, uputila niz zahteva kojima je, naravno bilo nemogue da se udovolji. Posle toga je isprovociran niz incidenata sa svrhom da se Buri pokrene na osvetu, ali ni to nije uspelo. Usledio je zloglasni Dejmsonov napad, u kome je neki Dejmson predvodio grupu od nekoliko stotina naoruanih ljudi u napadu na Transval. Odmah posle toga je usledio rat. Kraljica Viktorija je okupila do tada (1898.) najveu i najbolje opremljenu vojsku u istoriji sveta. Mislila je da e rat biti gotov za dve nedelje, budui da Buri nisu imali ni vojsku ni obuenu odbrambenu gardu, pa nee moi da se nose sa vojskom od 400.000 vojnika, iz redova britanske sirotinje. Bura nikada nije bilo vie od 80.000 - seljaka i njihovih sinova, od kojih su neki imali samo etrnaest godina. I Radjard Kipling je mislio da e se rat zavriti za dve nedelje. Umesto toga, sa pukom u jednoj i Biblijom u drugoj ruci, Buri su se drali tri godine. Otili smo u Junu Afriku mislei da e rat biti gotov za nedelju dana", rekao je Kipling i dodao: Umesto toga, Buri su nam odrali lekciju". Ta ista lekcija bi mogla danas da se odri Komitetu 300 kada bismo pronali samo 80.000 voa, dobrih ljudi, koji bi istinski poveli ovu naciju u bitku protiv dinovskog udovita koje je krenulo da proguta sve ono to zastupa na Ustav. Poto se rat zavrio, 1902. godine, britanska Kruna je morala da uvrsti svoju apu nad nezamislivim bogatstvom zlata i dijamanata koje je lealo ispod neplodne zemlje Burske Republike Transval i Slobodne Drave Orind. Taj zadatak je obavio Okrugli sto o legendi kralja Artura i njegovih vitezo142

va. Okrugli sto je u strogom smislu organizacija britanske obavetajne slube MI6, a osnovao ga je Komitet 300. Zajedno sa programom Rodsovih stipendija (Rhodes Scholarship), on je no u srcu Amerike. Okrugli sto je osnovan u Junoj Africi. Osnovao ga je Sesil Rods, a finansirala engleska porodica Rotild. Svrha mu je bila da koluje vodee poslovne ljude odane britanskoj Kruni, koji e za tu Krunu da prigrabe ogromno bogatstvo zlata i dijamanata. Junoafrikancima je oduzeto pravo po roenju, tako jakim i sveobuhvatnim udarom da je bilo oigledno kako je to moglo da izvede samo jedno centralno zapovedno telo. To zapovedno telo je bio Komitet 300. Nije sporno da je to i postignuto. Do poetka 30-tih godina britanska Kruna je vrsto drala u rukama najvee zalihe zlata i dijamanata koje su ikada otkrivene u istoriji sveta. Komitet 300 je time na raspolaganju imao i ogromna bogatstva od trgovine drogom i jednako velika bogatstva od minerala i metala iz June Afrike. Finansijska kontrola sveta je bila zavrena. Okrugli sto je odigrao kljunu ulogu u tom udaru. Poto je progutao Junu Afriku, dobio je hitan zadatak - da se ublae pozitivne tekovine rata za nezavisnost u Sjedinjenim Amerikim Dravama i da se ta zemlja ponovo dovede pod vlast Velike Britanije. Za takav poduhvat od kljune vanosti je bila organizacijska sposobnost, a nju je osigurao lord Alfred Milner, tienik londonske porodice Rotild. Primenjujui naela kotskog obreda masona (Scottish Rite of Freemasons) u odabiru lanova Okruglog stola, odabrani su prolazili intenzivnu obuku na Univerzitetu Kembrid ili Oksford, pod budnim oima Dona Raskina, po sopstvenom priznanju komuniste stare kole", i T. H. Grina, operativca tajne slube MI6. Upravo je Grin, sin hrianskog evangelistikog svetenika, iznedrio Rodsa, Milnera, Dona Vilera Beneta, A. S. Lindseja, Dorda Bernarda oa, i Hjalmara akta, Hitlerovog ministra fmansija. Ovde u da zastanem kako bih itaoce podsetio da je Okrugli sto samo jedan aspekt ogromnog i sveobuhvatnog Komiteta 300. A ipak, samo Okrugli sto se sastoji od celog lavirinta kompanija, institucija, banaka i obrazovnih ustanova. Samo za njihovo razvrstavanje kvalifikovanim osiguravajuim slubenicima bi trebala godina dana. Okruglostolai su se razgranali irom sveta kako bi preuzeli vlast nad fiskalnom i monetarnom politikom i nad politikim vodstvom svih zemalja u 143

kojima deluju. Junoafrikog generala Smitsa, koji se nekada, u Burskom ratu, borio protiv Velike Britanije, tamo su okrenuli" da je postao vodei britanski obavetajac, vojni i politiki agent za ciljeve i interese britanske Krune. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, kasnijih godina, zadatak podrivanja iznutra je pripao Vilijamu Jandelu Eliotu, oveku koji je stvorio Henrija Ki-sindera i bio zasluan za njegov meteorski uspon na vlast, kao glavnog sa-vetnika Komiteta 300 za SAD. Vilijam Jandel Eliot je bio Amerikanac sa Oksforda", koji je ve dobro posluio Komitetu 300, to je preduslov za sticanje vieg poloaja u slubi Komiteta. Poto je 1917. godine diplomirao i na Univerzitetu Vanderbilt, Eliota je angaovala bankarska mrea Rotild-Varburg. Radio je u Amerikoj centralnoj banci u San Francisku i dogurao do pozicije direktora. S tog poloaja je delovao kao tajni agent banke Varburg-Rotild, dostavljajui informacije o vanim podrujima Sjedinjenih Amerikih Drava koja je nadzirao. Eliotovi masonski lovci na talente dali su mu preporuku za Rods Stipendiju pa je, 1923. godine, otiao na Fakultet Baliol Univerziteta Oksford, iji su sneni tornjevi" skrivali mreu intriga i buduih izdajnika Zapada. Fakultet Baliol je bio i ostao regrutni centar za potrebe Okruglog stola. Posle temeljnog pranja mozga, koje je sprovodio predstavnik Tavistok Instituta za ljudske odnose A. D. Lindsi, naslednik dekana Baliola T. H. Grina, Eliot je primljen u Okrugli sto i poslat u Kraljevski institut za meunarodne poslove da preuzme svoj zadatak, a on je glasio: vratiti se u Sjedinjene Amerike Drave i postati predvodnik akademske zajednice. Pokretaka filozofija Okruglog stola je bila da se dovedu okruglostolai na pozicije sa kojih e moi da oblikuju i sprovode drutvenu politiku pomou drutvenih institucija kojima moe da se manipulie onim delom stanovnitva koji je Raskin nazvao masama". Po zavretku obuke u Tavistok institutut, lanovi Okruglog stola su se infiltrirali u najvie pozicije bankarskog sveta. Obuku je osmislio lord Lekonsfild, osoba bliska britanskoj kraljevskoj porodici, a kasnije ga je vodio Robert Brend, koji je sa te dunosti otiao na poloaj direktora banke Lazard-Freres. Kraljevski institut za meunarodne poslove je bio i ostao u celini povezan sa britanskom Krunom. Neki od ogranaka Okruglog stola su Bilderbergeri, koje je osnovao i vodio Dankan Sendis, istaknuti politiar i zet pokojnog Vinstona erila, zatim
144

Fondacija Dili (Ditchley Foundation), tajni bankarski klub koji sam razotkrio u knjizi iz 1983. pod naslovom International Bankers Conspracy: The Ditchley Foundatio" (Meunarodna bankarska zavera: Fondacija Dili), zatim Trilateralna komisija, Atlantsko vee Sjedinjenih Amerikih Drava i Institut Aspen za humanistike studije, iji je dobro skriveni osniva, ovek iza scene, bio lord Bulok iz Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, a fasada mu je bio Robert Anderson. Nain na koji je Henri Kisinder, glavni ovek Kraljevskog instituta za meunarodne poslove u Americi, doao na vlast, pria je o pobedi jedne institucije britanske monarhije nad republikom Sjedinjenih Amerikih Drava. To je strana pria, isuvie dugaka da bismo se njome ovde bavili. Ipak, napravio bih propust kada ne bih spomenuo samo nekoliko najsvetlijih taaka iz Kisinderovog uspona ka slavi, bogatstvu i moi. Posle kratkog vremena u amerikoj vojsci, gde je zapoeo da radi kao voza generala Frica Krejmera po ratom opustoenoj Nemakoj, zahvaljujui porodici Openhajmer, Kisinder je odabran za odlazak u Vilton Park na kolovanje i dalju obuku. U to vreme imao je in vodnika prve klase. 1952. godine je poslat u Tavistok institut, gde ga je u ruke uzeo R.V. Diks i potpuno ga preokrenuo. Od tada niko nije mogao da ga zaustavi. Kasnije je angaovan u slubi, pod vodstvom Dorda Frenklina i Hamiltona Fia, u njujorkoj kancelariji Vea za inostrane odnose. rf Veruje se da je zvanina nuklearna politika koju su prihvatile Sjedinjene Amerike Drave Kisinderu usaena za vreme njegovog boravka u Tavistok institutu i kasnije oblikovana njegovim sauestvovanjem na seminaru Okruglog stola pod radnim nazivom Nuklearno oruje i spoljna politika (Nuc-lear Wapons and Foreing Policy), koji je iznedrio doktrinu zvanu fleksibilna rekacija", koja nema veze sa razumom, a postala je poznata po skraenici MAD. Zahvaljujui Vilijamu Jandelu Eliotu i pod budnim okom Dona Vilera Bene ta, najvieg obavetajnog direktora Okruglog stola i glavnog terenskog operativca obavetajne slube MI6 u SAD-u, Kisinder je postao Eliotov omiljeni sin", kako je to sam opisao u svojoj knjizi The Pragmatic Revolt in Politics (Pragmatina pobuna u politici). Ubaen je u Okrugli sto kako bi 145

progurao monetarnu politiku koju je nauio na harvardskim meunarodnim seminarima. Kisinder je obilno upijao Eliotova uenja i vie nije bilo mogue da se prepozna ovek koga je genral Krejmer nekada opisao kao svog malog jevrejskog vozaa". Duh dekana Baliola je bio usaen u njemu te je postao gorui uenik dekadentne britanske aristokratije. Prihvatajui filozofiju Tojnbija, glavnog direktora obavetajne slube MI6 u Kraljevskom institutu za meunarodne poslove, koristio je dokumentaciju tog instituta za pisanje svoje diplomske disertacije". Do sredine 60-tih Kisinder je ve dokazao svoju vrednost Okruglom stolu i Kraljevskom institutu za meunarodne poslove, a time i britanskoj kraljevskoj porodici. Za nagradu i kao ispit onoga to je nauio zaduili su ga za jednu malu grupu, koja se sastojala od Dejsma lezingera, Aleksandera Hejga i Danijela Elsberga i kojom se Okrugli sto koristio za sprovodenje niza opita. S tom grupom je saraivao glavni teoretiar Instituta za politike studije Noam omski. I Hejg je, kao i Kisinder, radio za generala Krejmera, iako ne kao voza, pa je general za tog svog tienika pronaao vie razliitih zaposlenja u Ministarstvu odbrane. Kada je Kisinder postavljen za savetnika za nacionalnu bezbednost, Krejmer je Hejgu osigurao mesto njegovog zamenika. Zatim su Elsberg, Hejg i Kisinder pokrenuli Votergejt - plan Kraljevskog instituta za meunarodne poslove za ruenje predsednika Niksona zato to je odbio da se pokori direktnim nalozima. Hejg je imao vodeu ulogu u pranju mozga i zbunjivanju predsednika Niksona. Dok je on radio na smekavanju predsednika, Kisinder je vodio Belu kuu. Kao to sam spomenuo 1984. godine, Hejg je u Beloj kui bio posrednik, poznat kao duboko grlo" (Deep Throat), koji je dostavljao informacije dvema osobama iz Vaington Posta -Vudvordu i Berntajnu. Podmetanje Votergejta Niksonu je najvei dravni udar koji je Okrugli sto izveo, kao agencija i kao ispostava Kraljevskog instituta za meunarodne poslove. Svi zamreni konci su vodili do Okruglog stola, zatim do Kraljevskog instituta za meunarodne poslove i odatle direktno do engleske kraljice. Poniavanje Niksona je bila lekcija upozorenja buduim amerikim predsednicima da ne bi sebi umiljali kako mogu da se usprotive Komitetu 146

300 i da pobede. Kenedi je iz istih razloga okrutno ubijen pred oima amerikog naroda. Niksona nisu smatrali dovoljno vrednim da doivi sudbinu Dona Ficderalda Kenedija. Ali, bez obzira na metode, Komitet 300 se pobrinuo da svi budui pretedenti na Belu kuu dobiju ovu poruku: Niko nije izvan naeg domaaja". injenicu da ova poruka ima jednaku snagu kao i onda kada je Kenedi ubijen i Nikson isteran dokazuje karakter predsednika Dorda Bua, ija bi gorljiva spremnost da udovolji svojim gospodarima trebala da bude razlog ozbiljne zabrinutosti medu onima koji su zabrinuti za budunost Sjedinjenih Amerikih Drava. Svrha ele prie je postala jasna u epizodi o pentagonskim dokumentima i u zapoljavanju lezingera u Niksonovoj vladi sa svrhom da u odbrambenom sistemu deluje kao smetnja i kao protivnik razvoju atomske energije, a tu je ulogu sprovodio iz svog zatienog poloaja u Komisiji za atomsku energiju (Atomic Energv Commission), jednom od kljunih faktora deindustrijalizacije Sjedinjenih Amerikih Drava, i delu planirane strategije Rimskog kluba o nultom postindustrijskom rastu. Od tog poetka moemo da sledimo korene recesije/depresije iz 1991. godine, zbog koje je do te godine 30 miliona Amerikanaca ostalo bez posla. L Praktino je nemogue da se prodre u Komitet 300, i u oligarhijske porodice koje ga ine. Kamuflau koju na sebe navlae kao zatitni prekriva je vrlo teko strgnuti. Ovu injenicu treba da zapamte svi Amerikanci koji vole slobodu: Komitet 300 diktira ono to prolazi kao spoljna i unutranja politika SAD-a, i to ve punih 200 godina. Nikada to nije bilo tako upeatljivo izraeno kao kada je eril izbio dah umiljenom predsedniku Trumanu tako to je, tom oveuljku iz Indipendensa u Misuriju", niz grlo zabio njegovu sopstvenu Trumanovu doktrinu". Medu bivim lanovima Komiteta 300, ija su mesta posle njihove smrti popunili njihovi naslednici, i dananjim imenima jesu ser Mark Tarner, Derald Vilijers, Semjuel Montagju, porodica Inkejp, Kesvik, Piz, reder, Arli, eril, Frejzer, Lazard i Dardin Mejtson. Celokupni spisak lanova se nalazi pri kraju knjige. Ti lanovi Komiteta su u Prvom svetskom ratu, naredili predsedniku Vilsonu da krene u rat protiv Nemake. Taj Komitet je 147

predsedniku Ruzveltu zapovedio da iscenira japanski napad na Perl Harbur sa svrhom uvlaenja SAD-a u Drugi svetski rat. Ti ljudi, tj. Komitet, ovoj naciji su zapovedili da ide u rat u Koreju, Vijetnam i Persijski zaliv. Prava istina je da su Sjedinjene Amerike Drave u ovom veku ratovale u pet ratova u korist zloglasnog Komiteta 300. ini se da niko, osim vrlo retkih, nije zastao i zapitao se: Zato se mi borimo u ovim ratovima?" ini se da su velika halabuka oko patriotizma", vojna parada, te mahanje utim zastavama liili ovu naciju sopstvenog razuma. Na 50. godinjici od napada na Perl Harbur, pokrenuta je kampanja mrzim Japan", a nije je pokrenuo Institut za pacifike odnose, ve na najdirektniji i najsiroviji nain Vlada predsednika Bua i ameriki Kongres. Cilj je bio isti kao i onda kada je predsednik Ruzvelt nadahnuo napad na Perl Harbor: prikai Japance kao agresore i pokreni rat, a onda stavi u pripravnost nae vojne snage za sledeu fazu - oruanu agresiju na Japan. To se ve priprema. Samo je pitanje vremena kada e nai sinovi i erke da opet budu poslati na klanje u slubi feudalnih robova iz Komiteta 300. Moramo da viemo sa krovova kua: Ne alju nas u smrt zbog slobode i ljubavi prema domovini ve zbog sistema tiranije koji e ubrzo da zahvati ceo svet." Ta organizacija dri Veliku Britaniju tako vrsto u aci da je narod te zemlje, tj. 95% njenih dravljana, od 1700. godine prisiljen da ivi od ostataka 20% nacionalnog bogatstva svoje zemlje. To je ono to oligarhijski feudalni lordovi Engleske vole da nazivaju demokratijom". Ti uglaeni, pravi engleski dentlmeni su u sutini krajnje okrutni. Ono to su uradili u Indiji, Sudanu, Egiptu, Iraku, Iranu i Turskoj e da se ponovi u svakoj zemlji u Novom svetskom poretku, pod patronatom svetske vlade. Iskoristie svaku zamlju i njena bogatstva kako bi zatitili svoj povlaeni nain ivota. To je sloj britanske aristokratije ija su bogatstva neraskidivo povezana i ispretpletena sa trgovinom droge, zlata, dijamanata i oruja, sa bankama, trgovakim kuama, industrijom, naftom, medijima i zabavnom industrijom. Osim lanova Laburistike stranke iz obinog puka (ali ne i vodstva te stranke), veina britanskih politikih voa su potomci titularnih familija, a titule su nasledne i prenose se sa oca na najstarijeg sina. Taj sistem trai da
148

nikakav autsajder" ne moe da pretenduje na sticanje politike moi u Engleskoj. Neki su ipak uspeli da se proguraju. Uzmite lorda Halifaksa, biveg britanskog ambasadora u Vaingtonu i oveka koji je nioj Vladi tokom Drugog svetskog rata isporuivao nareenja Komiteta 300. Njegov sin arls Vud se oenio gospoicom Primrouz, koja je bila u krvnom srodstvu sa lordom Rotildom. Iza imena kao to je lord Svajtling je skriveno ime Montagju, direktora Engleske banke te savetnika i oveka od poverenja veinskog vlasnika naftne kompanije el - kraljice Elizabete II. Svi oni su lanovi Komiteta 300. Neke od starih zapreka su maknute. Titula nije jedini kriterijum za ulazak u Rimski klub. Potrebno je izneti kratak pregled onoga to Komitet 300 eli da postigne, tj. koji su mu ciljevi, pre nego to preemo na njegovu ogromnu mreu banaka, osiguravajuih drutava, korporacija itd. Za informaciju koja sledi bile su potrebne godine istraivakog rada kako bi se spojili konci iz stotina dokumenata i mojih izvora koji su mi omoguili pristup nekim od dokumenata u kojima su ti podaci skriveni. Komitet 300 se sastoji od specijalista za posebna podruja, ukljuujui strunjake za kult satane, za droge koje menjaju um, za ubistva trovanjem, za obavetajne poslove, bankarstvo i sve vrste poslovnih aktivnosti. Bie potrebno spomenuti bive lanove, ve pokojne, zbog njihovih nekadanjih uloga i zato to su njihova mesta data lanovima njihovih porodica ili novim lanovima za koje se smatralo da su vredni te poasti. Meu lanovima su i stare porodice evropskog crnog plemstva, porodice amerikog istonog liberalnog establimenta (lanovi vrha masona i Reda lobanje i kostiju), Iluminati (ili, kako ih sam Komitet zove, Pobedonosni vetar Morije), Muma grupa, Nacionalno vee crkava i Svetsko vee crkava, Krug inicijata, Devetorica nepoznatih ljudi, Fondacija Lukis, Isusovski teolozi osloboenja, Red sionskih mudraca, Prinevi Nasilja, Meunarodni monetarni fond (MMF), Centralni britanski Koronati Kvador, italijanska masonska loa P2 - na kraju krajeva oni iz vrha vatikanske hijerarhije - Centralna oba-vetajna agencija (CIA), probrano osoblje iz Tavistok instituta, razni lanovi iz vodeih fondacija i osiguravajuih drutava, ija su imena navedena u popisima u ovoj knjizi, Hongkonka i angajska banka, Milnerova grupa Okrugli sto, Fondacija ini, Nemaki fond Maral, Dili fondacija, NATO,
149

Rimski klub, elnici pokreta za ouvanje sredine, Red sv. Ivana Jerusalimskog, Crni red (Black Order), Drutvo Tule (Thule Societv), Anenherb-rozenkrojceri, Veliki nadmoni (The Great Superior Ones) i, doslovno, stotine drugih organizacija. Sta, dakle vidimo? Jednu labavo povezanu grupu ljudi sa udnim idejama? Ni govora. U Komitetu 300, ija je istorija stara 150 godina, imamo neke od najsjajnijih umova okupljenih radi osmiljavanja potpunog totalitarnog, apsolutno kontrolisanog novog" drutva - samo to nije novo, nego je veinu svojih ideja preuzelo od Kluba sotonskog kulta. To je organizacija koja ima za cilj stvaranje svetske vlade, koju je jedan njen pokojni lan, H. G. Vels, prilino dobro opisao u knjizi koju je od njega naruio Komitet 300 i kojoj je on dao smeo naslov: Open Conspiracj - Plans for a World Revolution (Otvorena zavera - planovi za svetsku revoluciju). Bio je to smeo iskaz namera, ali u isto vreme i ne tako smeo, s obzirom da mu niko nije verovao osim Velikih nadmonih, Anenherbea i onih koje bi danas mogli da nazovemo insajderi" (upueni). Evo odlomka iz Velsove knjige:
Otvorena zavera e, po mom miljenju, prvo da se pojavi kao svesna organizacija inteligentnih, i u nekim sluajevima, bogatih ljudi, kao pokret s jasnim drutvenim i politikim ciljevima koji e otvoreno da ignorie ceo postojei sistem politike vlasti ili e samo da se koristi njime kao sluajnim alatom u razliitim fazama, tek za pokretanje odreenog broja ljudi u odreenom smeru, koji e tada da otkriju, sa iznenaenjem, da imaju zajedniki cilj prema kome se svi kreu. Na sve naine e da utiu na tadanju vladu i da je kontroliu.

Kao i knjiga Dorda Orvela, 1984, i ova Velsova knjiga je masovni poziv na stvaranje svetske vlade. Ukratko, namera i svrha Komiteta 300 je da dovede do toga da ljudi prihvate: Svetsku vladu i jedinstven monetarni sistem pod vlau stalnih, neizabranih, naslednih oligarha, koji se biraju sami medu svojim redovima a u obliku feudalnog sistema, poput onog iz Srednjeg veka. U tom svetskom entitetu, broj stanovnika e se smanjivati ograniavanjem broja roene dece, bolestima, ratovima, glau, sve dok se broj stanovnika na 150

zemlji ne svede na samo jednu milijardu korisnih vladajuem sloju, i to na podrujima koja e da budu strogo i jasno definisana. Nee biti srednjeg sloja. Postojae samo vladari i potinjeni. Svi zako ni e biti jdnobrazni, pod pravnim sistemom svetskih sudova koji e primenjivati jednake zakonske odredbe i iza kojih e stajati policijske snage svetske vlade i jedinstvena svetska vojska, za sprovoenje zako na u svim bivim zemljama bez ikakvih dravnih granica. Sistem e biti utemeljen na dravnoj pomoi. Oni koji budu posluni i podloni svetskoj vladi bivae nagraivani sredstvima za ivot. Oni ko ji se budu bunili jednostavno e biti izgladnjeni do smrti ili proglae ni zloincima, posle ega e postati mete bilo koga ko eli da ih ubi je. Bie zabranjeno posedovanje bilo kakvog oruja. Bie dozvoljena samo jedna religija, i to u vidu Crkve svetske vlade, koja, kao to emo videti, postoji jo od 1920. Sotonizam, luciferizam i vetiarstvo e da budu priznati kao legalni kolski predmeti svetske vlade, bez privatnih i crkvenih kola. Sve hrianske crkve su ve pot kopane i hrianstvo e kao religija pod svetskom vladom postati sa mo istorijska injenica. Uvee se stanje u kome nee postojati nikakva sloboda pojedinca ni ti ikakav koncept slobode. Nee biti stvari kao to su republikanizam, suverenitet niti prava koja pripadaju narodu. Nacionalni ponos i rasni identitet e biti uniteni, a oni koji samo spomenu svoje rasno poreklo bie podvrgnuti najotrijim kaznama u periodu tranzicije. Svaka osoba e biti potpuno indoktrinirana, tako da veruje da je bie koje pripada svetskoj vladi, sa identifikacionim brojem koji e biti ja sno naznaen na samoj osobi kako bi bio lako dostupan, a ta informa cija e se nalaziti u glavnoj bazi podataka NATO-vog kompjuterskog sistema u Briselu, u Belgiji, iz koga e svaka agencija svetske vlade moi da svakog trenutka dobije podatke. Glavne memorije CIA-e, FBIa, dravnih i lokalnih policijskih agencija, IRS-a, FEMA-e i Socijalnog osiguranja e biti znatno poveane i inie bazu linih podataka svih osoba u Sjedinjenim Amerikim Dravama. 151

 Brak e postati zakonom zabranjen i nee biti porodinog ivota kakav poznajemo danas. Deca e u ranom periodu uzrasta bivati oduzeta roditeljima te e ih od gajati ustanove kao dravno vlasnitvo. Takav jedan ogled je sproveo Erih Honeker u Istonoj Nemakoj. Deca su oduzimana roditeljima za koje je drava smatrala da su nepodobni graani. ene e postati degradirane neprestanim delovanjem pokreta za oslo baanje ena". Slobodan seks e biti zakonska obaveza. Za krenje samo jednog pravila do 20-te godine ivota prekrioci e biti strogo kanjavani. ene e da naue proces spontanog pobaaja, koji e morati da upranjavaju nakon to rode dvoje dece, a informacije o tome e se skladititi u linom dosijeu svake ene u regionalnim kompjuterskim cen trima svetske vlade. Ako ena ostane trudna nakon to rodi dvoje de ce, bie nasilno odvedena u kliniku za pobaaj, gde e joj, osim po baaja, uraditi i sterilizaciju. Pornografija e da se promovie i obavezno prikazuje u svim pozoritima i bioskopima, ukljuujui i homoseksualnu i lezbijsj^u pornogra fiju. Upotreba rekreacijskih" narkotika postae obavezna i svaka osoba e dobiti meru droge koju e moi da kupi u prodavnicama svetske vla de irom sveta. Organizovae se irenje droge za kontrolu uma, a nje na upotreba e biti obavezna. Davae se u hrani i/ili vodi, bez ili sa znanjem ljudi. Otvorie se lokali za drogu, kojima e da upravljaju za posleni svetske vlade i gde e robovski sloj moi da provodi svoje slo bodno vreme. Na taj nain neelitistike mase e biti svedene na nivo i ponaanje kontrolisanih ivotinja, koje nee imati svoju sopstvenu vo lju i koje e moi lako da se dovedu u red i kontroli u. Ekonomski sistem e biti tako ureen da e vladajui oligarhijski sloj dozvoljavati samo onoliko proizvodnje i usluga koliko bude potrebno za puko funkcionisanje masovnih robovskih logora. Svo bogatstvo na i e se u rukama elite - lanova Komiteta 300. Svaka osoba e da bude indoktrinirana kako bi razumela da njen opstanak potpuno zavisi 152

od drave. Svetom e se upravljati na temelju izvrnih odredbi" Komiteta 300, koje e odmah po donoenju imati snagu zakona. Boris Jeljcinj primenjuje odredbe Komiteta 300 da bi, kao ogled, Rusiji nametnuo volju Komiteta 300. Postojae kazneni sudovi, a ne sudovi pravde. Industrija e biti potpuno unitena, zajedno sa sistemima nuklearne energije. Samo e lanovi Komiteta 300 i njihova elita da imaju pra vo na prirodna bogatstva zemlje. Poljoprivreda e biti iskljuivo u ru kama Komiteta 300, a proizvodnja hrane e biti strogo kontrolisana. Kako ove mere budu poele da se primenjuju, veliki broj stanovnika iz velikih gradova e biti preseljen u daleka podruja, a oni koji to od biju bie istrebnljeni u skladu sa pokusom koji je za svetsku vladu sproveo Pol Pot u Kambodi. Eutanazija za smrtno bolesne i stare e postati obavezna. Nijedan grad nee smete da ima vie od unapred utvrenog broja sta novnika, kao to je opisao Kalergi. Preko potrebni radnici e biti pre seljeni u druge gradove ako onaj u kome ive postane prenaseljen. Dru gi, nebitni radnici e biti nasumice birani i slati u nedovljno naseljene gradove zbog popunjavanja kvota". Najmanje 4 milijarde, beskorisnih izelica" e biti eliminisano sa lica zemlje do 2050. godine ogranienim ratovima, organizovanim epidemi jama smrtonosnih brzo prenosivih bolesti i izgladnjivanjem. Energija, hrana i voda za neelitu e biti odravana na nivou preivljavanja, po evi sa belim narodima Zapadne Evrope i Severne Amerike, posle ega e se prei na druge rase. Broj stanovnika Kanade, Zapdne Evrope i Sjedinjenih Amerikih Drava e da bude desetkovan bre nego na drugim kontinetnima, a taj proces e trajati sve dok se ukupan broj sta novnika zemlje ne svede na jednu milijardu, brojku koju je lako kontrolisati. Najvie e biti Kineza i Japanca, 500 miliona, zato to ti na rodi ve vekovima ive u reimima koji zahtevaju visok nivo discipli ne, pa su naviknuti na poslunost bez pitanja. '# ;,; S vremena na vreme stvarae se nestaice vode, hrane i lekova, kako bi se mase podsetile da su za golo preivljavanje zavisne od Komite ta 300.
153

 Poto bude unitene stambena izgradnja, automobilska industreija, te in dustrija elika i teka industrija, stambeni prostor e postati ogranien, a sve vrste industrije kojima bude dozvoljeno da opstanu bie pod kon trolom NATO-ovog Rimskog kluba, kao i sve institucije za nauna i svemirska istraivanja, kojima e se baviti samo elita, pod kontrolom Komiteta 300. Svemirsko i nuklearno oruje svih bivih drava e biti uniteno. Svi lekovi i ostali farmaceutski proizvodi, svi doktori, stomatolozi i ostali nauni radnici e biti registrovani u centralnoj kompjuterskoj ba zi podataka. Nikakvi lekovi niti medicinska nega nee se prepisivati bez izriitog odobrenja regionalnih vlasti, koje e da budu nadlene za svaki grad i svako selo. Sjedinjene Amerike Drave e biti preplavljene doseljenicima iz stra nih kultura, koji e s vremenom da potisnu belu Ameriku". Ti novi ljudi nee imati predstavu o istoriji i vanosti Sjedinjenih Amerikih Drava pa stoga nee initi nita u cilju odbrane te zemlje, jer je u nji hovim glavama koncept slobode i pravde tako slab da im nita nee znaiti. Hrana i krov nad glavom e im biti glavna briga. Svim centralnim bankama, osim Meunarodnoj banci za obraun i Svetskoj banci, e biti zabranjen rad. Privatne banke e postati zako nom zabranjene. Naknade za posao e biti isplaivane po unapred utvrenoj skali, je dinstvenoj za sve zemlje pod svetskom vladom. Nee biti dozvoljene nikakve pritube na plate, kao ni odstupanja od standardne isplatne ska le koju e da utvrdi svetska vlada. Ko prekri zakon bie ubijen na li cu mesta. Neelita u svojim rukama nee imati nikakav novac. Sve transakcije e se obavljati karticom, na kojoj e biti identifikacioni broj njenog vla snika. Svakoj osobi koja na bilo koji nain prekri pravila i odredbe Komiteta 300 upotreba kartice e biti obustavljena, a trajanje obustave zavisie od vrste i ozbiljnosti prekraja. Kada budu htele da obave ku povinu, takve osobe e otkriti da im je kartica na crnoj listi i sve vr ste usluga e im biti uskraene. 154

 Pokuaj prodaje starih" kovanica, tj. srebrnih kovanica bivih, ukinu tih drava smatrae se najteim zloinom koji e da se kanjava smr u. Svi ljudi e biti u obavezi da do odreenog roka predaju kovani ce, puke, pitolje, eksploziv i automobile. Samo elita i visoki funkcioneri svetske vlade e imati prava na privatna prevozna sredstva, oru je, novac i automobile. U sluaju ozbiljnog prekraja kartica e biti oduzeta kod prve sledee transakcije. Od tog trenutka osoba nee moi da dobija hranu, vodu, smetaj, zaposlenje ni zdravstvene usluge te e bili slubeno stavljena na spisak prekrioca zakona. Tako e se stvoriti velike grupe prekrioca zakona koji e da ive u predelima u kojima e da postoje uslovi za preivljavanje, ali e svako moi da ih lovi i ubija na licu mesta. Bie streljana i svaka osoba koja na bilo koji nain bude pomagala prekrioce zakona. Ako se prekrilac zakona do utvrenog roka ne preda policiji ili vojsci, nasumice e se odabrati jedan lan njegove/njene po rodice, koji e da slui zatvorsku kaznu umesto prekrioca. Radie se na jaanju problema i razmirica izmeu suprotstavljenih gru pa, kao to su Arapi i idovi, ili meu afrikim plemenima, a zatim e dopustiti da jedni protiv drugih vode ratove do istrebljenja, sve pod nadzorom posmatraa NATO-a i UN-a. Iste taktike e se primenjivati u Srednjoj i Junoj Americi. Ti ratovi do istrebljenja dogaae se pre nego to svetska vlada preuzme vlast, a bie izreirani na svim konti nentima na kojima ive velike grupe ljudi razliitih nacionalnosti i vera, poput Sika, pakistanskih muslimana i indijskih hindusa. Prvo e se poveavati i ubrzavati njihove etnike i verske razmirice, posle ega e se poticati krvavi sukobi radi reavanja" tih razmirica. Sve slube informisanja i svi novinski mediji bie u rukama svetske vlade. Redovno e se primenjivati kontrolne mere pranja mozga, ali u obliku zabave", to je u Sjedinjenim Amerikim Dravama ve pro vedeno do te mere da je pretvoreno u umetnost. Deca koju e da od uzimaju nepodobnim roditeljima", imae poseban razvoj, specijalno osmiljen da se pretvore u okrutne ljude. Mlade oba pola e da bude obuavana za profesionalne zatvorske uvare za sistem prisilnih radnih logora svetske vlade. 155

Iz navedenog je jasno da je potrebno uiniti jo mnogo posla do uspostavljanja svetske vlade. Komitet 300 je odavno zavrio planove za destabilizaciju civilizacije kakvu poznajemo. Neke od tih planova izneo je na svetlost dana Zbinjev Beinski u svom klasinom delu The Technotronic Era (Tehnotronska era), kao i Aurelio Peci, osniva Rimskog kluba, u vie knjiga a posebno u knjizi The Chasm Ahead (Put u ponor), u kojoj je jasno izneo planove Komiteta 300 o kroenju oveka, koga je nazvao pravim neprijateljem (The Enemy). Peci je citirao ono to je Feliks Djerinski jednom rekao Sidniju Rajliju, na vrhuncu crvenog terora, kada su u Rusiji ubijani mi-lioni ljudi: Zato bih se brinuo koliko ljudi biva ubijeno? ak i hrianska Biblija kae ta je ovek da bi Bog prema njemu imao obzira? Za mene je ovek samo mozak na jednom kraju i fabrika govana na drugom." Upravo je zbog ovakvog okrutnog stav Krist Emanuel doao da spase svet. Sidni Rajli je bio agent tajne slube MI6, koji je poslat da nadzire aktivnosti Djerinskog. Rajlija je navodno ubio njegov prijatelj Feliks dok je pokuavao da pobegne iz Rusije. Ta dobro osmiljena zavera smiljena kada su neki lanovi britanskog Parlamenta digli galamu i poeli glasno da zahtevaju izvetaje o Rajlijevim aktivnostima u Rusiji pa je postojala opasnost od razotkrivanja uloge Komiteta 300 u preuzimanju vlasti nad naftnim poljima u Bakuu i jo vee uloge u pomaganju Lenjinu i Trockom tokom Boljevike revolucije. Kako iz Rajlija ne bi izvukli istinu, MI6 je smatrao da je bolje iscenirati njegovu smrt. Rajli je svoj ivotni vek proiveo u krajnjoj raskoi, u jednoj ruskoj vili koja je obino bila rezervisana za boljeviku elitu. Tvrdei da e doi do rasula ako postindustrijskom Amerikom ne bude vladao Atlantski savez" (blai izraz za Komitet 300), Peci je predloio maltuzijansko trojstvo na svetskom nivou. Predviao je spoj nauno-tehnolokovojnog aparata Sovjetskog Saveza i Zapadnog Sveta. Zbog toga je, po njegovom miljenju, zemljama Varavskog pakta trebalo da se ponudi stapanje sa Zapadom i stvaranje svetske vlade koja e da vlada svetom na temelju upravljanja krizama i globalnog planiranja. Dogaaji koji su usledili na podruju biveg SSSR-a i pojava nekoliko nezavisnih drava u labavoj federaciji s Rusijom odvijali su se upravo onako kako su to zamislili Peci i Rimski klub, to je Peci jasno izneo u obema knjigama koje sam gore pomenuo. Sa tako podeljenim SSSR-om lake e da 156

izau na kraj nego sa snanom, ujedinjenom sovjetskom dravom. Planovi Komiteta 300 za stvaranje svetske vlade, u kojima je predviena podela Rusije, ostvaruju se velikom brzinom. Kada danas, na kraju 1991, dogaaje u Rusiji uporedimo sa dugoronim planom Komiteta 300 iz 1960-tih, oni postaju sve dramatiniji. Ljudi u Zapadnoj Evropi idu u smeru saveza drava unutar okvira jedne vlade, sa jedinstvenom valutom. Sistem Evropske Ekonomske Zajednice postupno e da se prenosi na SAD i Kanadu. Ujedinjeni narodi se polako ah' sigurno pretvaraju u telo koje aminuje svetsku vladu, a njihovu politiku odreuju Sjedinjene Amerike Drave, kao to smo videli u sluaju Zalivskog rata. Potpuno ista stvar dogaa se sa britanskim Parlamentom. Rasprava o sudelovanju Velika Britanije u Zalivskom ratu bila je smeno kratka, odrana je sa zakanjenjem i to samo tokom predloga za odgaanje sednice. Nikada se u jednovekovnoj istoriji tog parlamenta nije dogodilo da se morala done-ti tako vana odluka, a da je za raspravu bilo doputeno tako malo vremena. Jedan od dogaaja koji su u istoriji Parlamenta zahtevali najvie panje praktino je proao neopaeno. Pribliili smo se taki u kojoj e Sjedinjene Amerike Drave da alju svoju vojsku u reavanje svih razmirica koje se iznesu pred Ujedinjene nacije. Glavni potparol Ujedinjenih nacija Pere de Kueljar, koji je upravo na odlasku, natovaren novcem od mita, bio je najpopustljiviji elnik UN-a u istoriji. Sve zahteve Sjedinjenih Amerikih Drava odobravao je bez pogovora. Njegov naslednik e jo spremnije da odobrava sve to amerika Vlada stavi pred njega. Ovo je vaan korak na putu stvaranja svetske vlade. Meunarodni sud u Hagu e tokom sledee dve godine sve vie da slui za reavanje pravnih nesuglasica svih vrsta. Taj sud je, naravno, prototip pravnog sistema svetske vlade i zamenie sve ostale sudove. Kada su u pitanju centralne banke, esencijalne institucije za planiranje Novog svetskog poretka, to podruje je uglavnom fait-accompli - Meunarodna banka za obraun je ve (na kraju 1991) preuzela vlast. Privatne banke brzo nestaju, kao deo priprema za deset velikih banaka" koje e kontrolisati bankarstvo celog sveta, pod vodstvom BIS-a (Meunarodne banke za obraun) i MMF-a. U Evropi postoji veliki broj socijalnih drava, a Sjedinjene Amerike Drave se ubrzano pretvaraju u najveu socijalnu dravu na svetu. Kada ljudi
157

postanu zavisni od drave u smislu osnovnih sredstava za ivot, bie veoma teko da se od toga odviknu, to se jasno moglo videti po rezultatima poslednjih izbora u SAD-u, na kojima je 98% kandidata vraeno u Vaington kako bi mogli da uivaju u lagodnom ivotu, uprkos njihovim poraavajuim rezultatima. Zabrana posedovanja oruja ve je na snazi u tri etvrtine zemalja na svetu. SAD su jedina zemlja u kojoj ljudi jo uvek mogu da poseduju sve vrste pitolja i puaka, ali to zakonsko pravo velikom brzinom nagrizaju zakoni saveznih drava i lokalni zakoni, kojima se kri ustavno pravo svih graana na posedovanje oruja. Do 2010. posedovanje oruja e postati stvar prolosti u SAD-u. Na slian nain se uznemirujuom brzinom naruava i sistem obrazovanja. Postoji eli niz zakonskih strategija kojima se, uz nedostatak sredstava, prisilno zatvaraju privatne kole. Obrazovni standard u SAD-u je ve potonuo do tako bednog nivoa da se teko i moe nazvati obrazovanjem. Sve to je u planu. Kao to sam ve rekao, svetska vlada ne eli da vaa deca budu obrazovana. Razaranje nacionalnog identita odvija se ogromnom brzinom. Vie nije dobro biti patriota, osim ako to nije deo nekog projekta svetske vlade, poput genocidnog rata protiv Iraka ili mogueg unitenja Libije. Rasni ponos je danas neto od ega treba zazirati i u mnogim delovima sveta se smatra nezakonitim inom, ukljuujui i Sjedinjene Amerike Drave, Veliku Britaniju, Zapadnu Evropu i Kanadu, u kojima bela rasa ini najvei procenat stanovnitva. Pod vodstvom tajnih drutava u Americi, ruenje republikanskih oblika vlasti odvija se ogromnom brzinom jo od zavretka Drugog svetskog rata. Dugaak je popis vlada koje su sruene od strane Sjedinjenih Amerikih Drava i neupuenima je teko da prihvate mogunost da vlada neke zemlje, navodno odane republikanstvu pod jedinstvenim ustavom, moe tako da se ponaa, ali injenice govore same za sebe. To je cilj koji je Komitet 300 postavio jo pre vie od sto godina. Sjedinjene Amerike Drave su predvodile takve napade na strane vlade i jo uvek ih predvode, i to uz stalno obezvreivanje republikanske baze Sjedinjenih Amerikih Drava. Poevi od Lojda Katlera, pravnog savetnika Dejms 158

Eri Kartera, jedan odbor pravnika - strunjaka za ameriki Ustav, neprestano radi na tome da ameriki zastupniki sistem, Kongres, pretvori u nezastupniki parlamentarni sistem. Taj posao traje od 1979. godine, po unapred zacrtanom planu, a Katler je, zbog svoje predanosti tom poslu i cilju, postao lan Komiteta 300. konaan nacrt takvog parlamentarnog oblika vlasti bie predoen Komitetu 300 krajem 1993. U tom novom parlamentarnom sistemu lanovi parlamenta nee biti odgovorni svojim biraima, nego parlamentarnoj stezi i glasae onako kako im bude nareivano. Tako e Ustav, subverzivnim delovanjem sudstva i birokratije, da nestane, zajedno sa slobodom pojedinca. Ubrzae se unapred isplanirano degradiranje oveka razvratnim seksualnim praksama. Britanska Kruna - preko tajnih slubi SIS i MI6 - i danas uvodi nove perverzne seksualne kultove. Kao to ve znamo, kultovi koji danas deluju su prizvod delovanja Britanske tajne slube u korist oligarhijskih vladara. Moda mislimo kako je ta faza stvaranje jednog potpuno novog kulta ija je specijalnost perverzno seksualno ponaanje jo uvek daleka budunost, ali po mojim informacijama ona treba da se ubrza 1992. godine. Ve 1994. e biti sasvim uobiajeno u najprestinijim klubovima i ostalim mestima za zabavu da se organizuje predstava uivo". Ve je u toku proces ienja i ulepavanja te vrste zabave". Ubrzo e velika imena u Holivudu i svetu zabave predlagati te i te klubove kao obavezne" za seksualne predstave uivo. Lezbejstvo i homoseksualizam se nee prikazivati. Ta nova drutveno prihvatljiva zabava" sastojae se od heteroseksualnih predstava, i o njima e u novinama da se piu pozitivne kritike, kakve danas itamo o predstavama na Brodveju ili o najnovijim filmovima. Nezapamen napad na moralne vrednosti postie punu brzinu 1992. godine. Pornografija se vie nee nazivati pornografijom", ve seksualnom zabavom za odrasle. Sve to e biti propraeno krilaticama poput zato to skrivati kada to svi rade; uklonimo predrasude o tome da je seks u javnosti neto runo i prljavo". Oni koji vole tu vrstu razuzdane seksualne poude, nee vie morati da odlaze u ofucane porno salone. Umesto toga, super klubovi visokog sloja i omiljena mesta bogatih i slavnih e javne seksualne pri159

redbe da pretvori u visoko umetniki" oblik zabave. to je jo gore, neki crkveni elnici" e to i da preporuuju. Ogromni i sveobuhvatni sistem drutvene psihologije koji su izgradili Tavistok institut i njegova ogromna mrea institucija oduvek je u rukama jednog jedinog tela, a tako je i danas, na pragu 1992. To telo, ta hijerarhija zaverenika zove se Komitet 300. To je struktura moi i sredite moi koje deluje izvan dometa bilo kog pojedinog svetskog elnika ili vlade, ukljuujui i Sjedinjene Amerike Drave i njihovog predsednika, u ta se uverio pokojni Don F. Kenedi. Njegovo ubistvo je bila operacija Komiteta 300, o emu e jo biti reci. Komitet 300 je vrhovno tajno drutvo, sastavljeno od nedodirljivog vladajueg sloja, koji ukljuuje englesku kraljicu, nizozemsku kraljicu, dansku kraljicu i ostale evropske kraljevske porodice. Na samrti engleske kraljice Viktorije, matrijarha venecijanske porodice crne aristokratije, te aristokrate su odluile da se pripadnici svetske aristokratije, radi sticanja vlasti u elom svetu, moraju udruiti" sa nearistokratskim, ali neverovatno monim ljudima iz poslovnog sveta, na svetskom nivou, pa su tako vrata za sticanje vrhunske moi otvorena i, kako to engleska kraljica voli da kae, puanstvu". Iz svog iskustva u obavetajnom poslu znam da elnici stranih zemalja to svemono telo nazivaju maioniarima". Staljin je za njih skovao sopstveni izraz, mrane sile", a predsednik Ajzenhauer, koji nikada nije uspeo da doe dalje od hofjudena" (dvorskog idova), im je dao daleko blai naziv - vojno-industrijski kompleks". Staljin je SSSR naoruao do zuba konvencionalnim i nuklearnim orujem, jer nije verovao, kako ih je nazvao, porodici". Njegovo duboko ukorenjeno nepoverenje i strah od Komiteta 300 pokazali su se potpuno utemeljeni. Popularna zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmila se da diskredituje one koji su pokuavali da upozore na tu najveu opasnost po slobodu pojedinca i oveanstva. Sloboda je Boji zakon, koji je ovek oduvek nastojao da podrije i omalovai, a ipak, enja za slobodom je tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj oseaj istrgne iz ovekovog srca. Svi dosadanji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Velikoj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja ovekove enje za slobodom zavravali su bezuspeno.
160

Ali, sa dolaskom Novog svetskog poretka-svetske vlade, ubrzae se dalekoseni ogledi nad ljudima kako bi se ta ovekova Bogom dana enja za slobodom istisnula iz njegovog uma, tela i due. Ono to danas doivljavamo samo je sitnica u poredenju s onim to tek dolazi. Napad na duu je zadatak mnogih drutvenih ogleda koji se pripremaju i alim to moram da kaem da e institucije u Sjedinjenim Amerikim Dravama igrati glavnu ulogu u tim stranim eksperimentima koji se ve sprovode na lokalnom nivou, u mestima poput Bolnice ratne mornarice u Betesdi i zatvora Vejkvil u Kaliforniji. U filmove koje smo do sada videli ubrajaju se filmovi sa Dejmsom Bondom, Assassination Bureau, Matarese Circle, itd. Ti filmovi su bili bajke ija je svrha da se sakrije istina o tome da takve organizacije zaista postoje i to u daleko veim razmerama nego to i najplodniji holivudski tvorci ideja mogu da zamisle. Ipak, Assassination Bureau je potpuno istinit film. On postoji i u Evropi i u Sjedinjenim Amerikim Dravama, te iskljuivo po nalogu Komiteta 300 sprovode ubistva ljudi na visokim poloajima, poto sve druge metode propadnu. Kenedijevim ubistvom je rukovodio PERMINDEX, pod vodstvom Sir Vilijama Stivensona, koji je godinama bio prvi operativac engleske kraljice za kontrolu gamadi". Ugovorni agent CIA-e, Klej o, upravljao je PERMINDEX-om iz centra Trejd Mart u Nju Orleansu. Bivi dravni advokat u Nju Orleansu, Dim Garison, bio je vrlo blizu razotkrivanja zavere o Kenedijevom ubistvu - uspevi da doe do Kleja oa, a potom su ga resili" i oa proglasili nedunim u pogledu umeanosti u zaveru za Kenedijevo ubistvo. injenica da je So eliminisan na isti nain kao i Dek Rubi, koji je takoe bio ugovorni agent CIA-e (obojica su umrla od namerno prouzrokovanog brzo delujuceg raka), jasno govori da je Garison bio na pravom tragu. . * . Jedna druga kancelarija za ubistva nalazi se u vajcarskoj i donedavno je na njenom elu bila osoba iz senke ija se nijedna fotografija nije pojavila od 1941. Operacije te kancelarije finansirala je i verovatno ih jo uvek finansira porodica Oltramejr - vajcarska crna aristokratija, vlasnici enevske banke Lombard-Odier (Lombard-Odier Bank of Geneva), koja je takoe deo Komiteta 300. Prva osoba za kontakt bio je ak Sostel (prema podacima tajne slube G2 Amerike vojske). 161

Ova grupa bila je tesno povezana i sa Alenom Dulsom i an de Menilom, vanim lanom Komiteta 300 i vrlo vanim imenom u teksakoj naftnoj industriji. Baza podataka vojno-obavetajne slube G2 pokazuje da je ta grupa bila duboko umeana u trgovinu orujem na Bliskom istoku. Ta sluba je, uz ostalo, organizovala najmanje 30 pokuaja ubistva generala De Gola, u koje je ak Sostel bio direktno umean. Isti taj ak Sostel je bio osoba za vezu sa gerilskom grupom Sendero Luminoso (Blistava staza), koja je titila Komitetove proizvoae kokaina u Peruu. Kada su svi mogui pokuaji ubistva francuskog predsednika De Gola propali, zahvaljujui odlino obavljenom poslu francuske obavetajne slube DGSE (bive SDECE), taj posao je poveren tajnoj slubi MI6 (Militarv Intelligence Department Six = Vojno-obavetajna sluba, Odelenje est), poznatoj i pod nazivom Secret Intelligence Service (Tajna obavetajna sluba), skraeno SIS, pod ifrom Jackal" (akal). Francuska sluba SDECE je uposlila pametne mlade ljude koji su uglavnom bili diplomirani strunjaci, tako da nije bilo suvie infiltrirana agentima iz MI6 i KGB-a. Zbog svojih uspeha u pronalaenju stranih agenata, francuska obavetajna sluba je postala predmet zavisti tajnih slubi svih zemalja i upravo je ta grupa sledila akala" do krajnjeg odredita i ubila ga pre nego to je uspeo da ispali metak na sveanu automobilsku povorku generala De Gola. Tajna sluba SDECE otkrila je i sovjetsku krticu u De Golovoj Vladi, oveka koji je bio i veza CIA-e u Langliju. Da bi diskreditovao SDECE, Alen Dules, koji je mrzeo De Gola (oseanja su bila obostrana) smestio je agentu SDECE-a Roderu de Lutjeu da ga uhvate s koliinom heroina vrednom 12 miliona dolara. Posle dugotrajnog ispitivanja" De Lutje je priznao", ali nije mogao da objasni zato je krijumario drogu u SAD. Ceo sluaj je beskrajno smrdeo na nametaljku. Tada su saznali metode koje je SDECE primenjivao u zatiti De Gola, posebno sveane automobilske povorke, pa su FBI, Tajna sluba (Secret Ser vice) i CIA tano znali kako predsednika Kenedija da lie osiguranja i PEMINDEX-ovim strelcima olakaju njegovo ubistvo na Trgu Delej, u de cembru 1963. ' Jedan drugi primer istine prikazane u obliku izmiljene prie je roman Leona Urisa, Topaz, koji sadri istinitu priu o aktivnostima Tiro de Voo162

lija, istog onog agenta KGB-a koga je francuska tajna sluba SDECE otkrila kao agenta KGB-a i CIA-e. Postoje brojni romani o aktivnostima MOSSAD-a, a skoro svi se temelje na istinitim dogaajima. MOSSAD je poznat i pod nazivom Institut" (The Institute). Mnogi nazovi pisci navode besmislene reenice o toj slubi, posebno jedan pisac koji snano zagovara hriansko desno krilo, to se prihvata kao istina. ovek moe da oprosti nekome ko nema nikakvog obrazovanja iz podruja rada tajnih slubi. udno kako to neznanje ljude ne spreava da svuda izbacuju ,,Mosadova imena". Takva praksa dezinformisanja je uobiajena protiv amerikih desno orijentisanih patriotskih grupa. MOSSAD se u poetku sastojao iz tri grupe: Kancelarije za vojno-obavetajnu slubu, Politikog odelenja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za bezbednost (erut Habitakon). Dejvid Ben Gurion, lan Komiteta 300 dobio je znaajnu pomo od tajne slube MI6 u objedinjavanju te tri slube. Ali, taj posao nije ba bio uspean, pa ih je 1951. Ser Vilijem Stivenson iz tajne slube MI6 preusmerio u jedinstvenu tajnu slubu pod okriljem Politikog odelenja izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, s grupom za specijalne operacije pijunae i crnih poslova". Britanska obavetajna sluba je pomogla oko osposobljavanja i opremanja slube Sarajet Maktal, poznate i kao Jedinica Glavnog odelenja za prislukivanje, po uzoru na britanski SAS (Special Air Service = Specijalna sluba Ratnog vazduhoplovstva). Ovu slubu MOSSAD-a nikada niko ne pominje pravim imenom, nego ih jednostavno zovu The Guys" (Momci). The Guys" su samo kancelarija posebne britanske obavetajne jedinice SAS, koja ih redovno obuava i osavremenjuje u pogledu novih metoda rada. Pripadnici ove jedinice su ubili elnike PLO-a i kidmapovali Adolfa Ajhmana. Agenti ove jedinice, kao i eli MOSSAD, deluju po ratnim pravilima. MOSSAD ima ogromnu prednost u odnosu na obavetajne slube drugih zemalja zato to u svakoj zemlji postoji dominantna jevrejska zajednica. ** Prouavanjem drutvenih i kaznenih podataka MOSSAD moe da pronae agente meu jevrejskim lobijem svake zemlje, koje potom moe da dri u aci i da ih prisili da besplatno rade za MOSSAD. MOSSAD ima prednost i zato to ima pristup podacima svih amerikih agencija za sprovoenje 163

zakona i obavetajnih agencija. Ameriki obavetajni sektor ratne mornarice (Office of Naval Intelligence, skraeno ONI) ELINT daje besplatne usluge Mossadu. Graani SAD-a bi bili okirani, besni i ozlojeeni kada bi znali koliko MOSSAD zna o ivotima miliona Amerikanaca svih profesija, ak i onih koje ni na koji nain nisu povezane sa politikom. Prvi ef MOSSAD-a, Ruben iloa, bio je lan Komiteta 300, ali nije poznato da li njegov naslenik uiva u tom poloaju. Postoji mogunost da uiva. MOSSAD ima vrlo sposobnu slubu za dezinformisanje. Zapanjujue je koliko se dezinformacija ubacuje na ameriko trite", a jo vie kako se to sve proguta. Ono to moemo videti u mikrokosmosu MOSSAD-a je domen kontrole koju olimpijci" imaju nad obavetajnim slubama, zabavom, fondacijama, stvaranjem javnog miljenja (anketama) i televizijskim informativnim" medijima na svetskom nivou. Ted Tarner je nedavno dobio mesto u Komitetu 300 kao priznanje za svoje pravljenje vesti" na CNN-u. Komitet ima mo i sredstva da ljudima ovog sveta kae ta god eli i da ogromna veina u to poveruje. Kada god neki istraiva sluajno nabasa na ovu zastraujuu grupu, oni ga ili uspeno kupe ili ga podvrgnu nekoj vrsti spcijalne obuke", u Institutu Tavistok, posle ega i on sam poinje da doprinosi pisanju romana tipa Dejmsa Bonda, tj. biva skrenut sa puta i dobro nagraen. Ako osoba kao to je bio Don Kenedi sluajno naie na istinu o tome ko upravlja svetskim dogaajima, i ne bude podkupljen, onda biva ubijen. U sluaju Dona F. Kenedija ubistvo je poinjeno uz veliki publicitet i krajnje okrutno kako bi posluilo kao upozorenje svetskim voama da ne izmiu kontroli. Papa Ivan Pavle I je tiho ubijen zato to se, pomou masona u Vatikanu, pribliio Komitetu 300. Njegov naslenik Ivan Pavle II javno je ponien u znak upozorenja da prestane i odustane od svojih namera, to je i uinio. Kao to emo da vidimo, neki vatikanski elnici su danas lanovi Komiteta 300. Vrlo je lako skreenuti ozbiljne istraivae sa puta Komiteta 300. Britanski MI6 (u SAD-u) u tu svrhu proizvodi mnotvo gluposti, kao to je novo doba", jogizam, zen budizam, vetiarenje, delfsko svetenstvo u ast boga Apolona (iji je lan bio i Aristotel) i na stotine malih kultova", svih vrsta.. Jed164

na grupa penzionisanih" britanskih obavetajaca, koje nisu uspeli da skrenu s puta, hijerarhiju zaverenika nazvala je Force X" (Sila X). Ti penzionisani" obavetajci izjavili su kako ta sila poseduje supertajnu slubu koja je potkupila KGB, Vatikansku obavetajnu slubu, ClA-u, ONI, DGSE, Ameriku voj-noobavetajnu slubu, Obavetajnu slubu Ministarstva spoljnih poslova, pa ak i najosetljiviju od svih amerikih obavetajnih slubi - Nacionalnu kancelariju za izvianje (Nacional Reconnaissance Office, skraeno NRO). Postojanje NRO-a je bilo poznato samo malom broju ljudi van Komiteta 300 sve dok na njih, potpuno sluajno, nije naleteo Truman. eril je imao svog udela u osnivanju te kancelarije i navodno je pozeleneo od besa kada je saznao da ih je Truman otkrio. eril je, vie nego ijedan drugi sluga iz Komiteta 300, Trumana smatrao svojim oveuljkom" iz grada Indenpendensa (u prevodu: Nezavisnost, nap. pr.), oveka bez imalo nezavisnosti". To se odnosilo na injenicu da je masonerija kontrolisala svaki Trumanov potez. Ameriki Kongres ni danas ne zna koliki je godinji rauin NRO-a, organizacije koja je odgovorna samo nekolicini biranih kongresmena. To je tvorevina Komiteta 300, kojem redovno dostavljaju svoje izvetaje, ak i svakih nekoliko sati. Upravo zbog toga filmske i knjievne parodije o raznim ograncima i podkancelarijama Komiteta 300 imaju svrhu da odvuku panju od stvarnosti, ali nikada ne smemo da dovodimo u pitanje da li ta stvarnost zaista i postoji. Uzmimo jo jedan primer takvih knjievnih" dela - knjigu The Day of the Jackal (akalov dan), na osnovu koje je snimljen veoma dobar film. Dogaaji povezani sa radnjom te knjige su istiniti, iako su, iz oiglednih razloga, promenjena imena nekih likova i mesta, ali podatak - da je samo jedan operativac tajne slube MI6 bio zaduen za ubistvo arla de Gola apsolutno je taan. Generala De Gola je postalo nemogue kontrolisati jer je odbio saradnju Komitetu 300, za ije postojanje je dobro znao budui da je bio pozvan da se ulani. Stanje je dolo do usijanja kada je De Gol povukao Francusku iz NATO-a i odmah zapoeo sa izgradnjom sopstvenih nuklearnih snaga, takozvane force de frappe" (udarne sile). To je tako razljutilo Komitet da je naredio De Golovo ubistvo. Ali je francuska tajna sluba uspela da presee akalove" planove i da odbrani De Gola. U svetlu podataka slube MI6, za koju bih mogao da dodam kako je 165

to glavni izvor Komiteta 300 kada je re o obavetavanju, posao koji je obavila francuska obavetajna sluba granii se s udom. MI6 vue korene sve od ser Frensisa Volingema, glavnog stratega kraljice Elizabete I. za operaciju prljavih trikova. Tokom vekova MI6 je stvorila arhivu koju nijedna druga strana sluba ne moe ni priblino da stvori. Agenti slube MI6 su prikupljali podatke sa svih strana sveta i sprovodili tajne operacije koje bi, kada bi se obelodanile, zapanjile i najupuenije i upa-vo zbog toga vai za glavnu slubu" Komiteta 300. MI6 ne postoji zvanino. Novac dobija od kraljice i od privatnih fondova", a smatra se da je to iznos izmeu 300 i 500 miliona dolara godinje, ali niko ne zna tanu sumu. U dananjem obliku MI6 postoji od 1911, kada je na njegovom elu bio ser Mensfild Kaming, kapetan Kraljevske ratne mornarice, koga su uvek oznaavali slovom ,,C" pa odatle i slavni ,,M" u filmovima Dejmsa Bonda. Ne postoji nikakva zvanina arhiva o uspehu i neuspehu slube MI6, toliko je tajanstvena, iako je katastrofalna izdaja grupe Bardis, Meklin, Blejk i Blant nanela veliku tetu moralu njenih agenata. Za razliku od drugih tajnih slubi, budui lanovi se uzimaju sa univerziteta i drugih podruja obrazovanja, a angauju ih uvebani lovci na talente", kao to smo videli i u sluaju Rodsovih stipendista koji su uvueni u Okrugli sto. Jedini uslov je znanje stranih jezika. Kandidati prolaze kroz strogo privikavanje na krv" (blooding). Uz pomo takve strane sile Komitet 300 nije imao strah od svoga mogueg razotkrivanja i to stanje e trajati jo decenijama. Ono to postojanje Komiteta 300 ini neverovatnim jeste neverovatna diskrecija koja ga prekriva. Nijedan mediji nije nikada ni spomenuo tu zavereniku hijerarhiju. Zato ljudi, to je i za oekivati, sumnjaju u njegovo postojanje. Komitet 300 je pod veinskom vlau britanskog monarhizma, danas Elizabete II. Veruje se da je kraljica Viktorija bila prilino paranoina u pogledu tajnosti ovog drutva, te se veoma trudila da prikrije masonske poruke ispisane krvlju rtava Deka Trboseka", koje su aludirale na povezanost Komiteta 300 s tim ogledima", koje je sprovodio jedan lan kraljevske porodice koji je u isto vreme bio i visoki lan kotskog obreda masona (Scottish Rite of Freemasonrv), Komitet 300 ine pripadnici britanske aristokrati je ko166

ja ima poslovne interese i udruenja u svakoj zemlji na svetu, ukljuujui i SSSR. Struktura Komiteta 300 izgleda ovako: Tavistok institut na Univerzitetu Saseks i na vie mesta u Londonu je u vlasnitvu i pod kontrolom Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, iji je hofjuden" u Americi upravo Henri Kisinder. Grupa orlova zvezda, koja je po zavretku Drugog svetskog rata promenila ime u Grupa zvezda, sastoji se od grupe najveih meunarodnih kompanija ija se podruja poslovanja preklapaju i prepliu sa: 1) osiguranjem, 2) bankarstvom, 3) nekretninama, 4) zabavom, 5) visokom tehnologijom, ukljuujui kibernetiku, elektronske komunikacije, itd. Bankarstvo nije esencijelno, ali je od vitalne vanosti, posebno na podrujima na kojima banke deluju kao obraunske kue i perionice para od droge. Glavna velika britanska imena" su Engleska banka (Bank of England), amerike Centralne banke (Federal Reserve Banks), Meunarodna banka za obraune (Bank of International Settlement), Svetska banka (The World Bank) i Hongkongka i angajska banka (Hong Kong and Shanghai Bank). Banka American Express (American Express Bank) slui za recikliranje novca od droge. Svaka od ovih banaka je povezana i/ili kontrolie na stotine hiljada velikih i malih banaka irom sveta. Na hiljade banaka, velikih i malih ine bankarsku mreu Komiteta 300, ukljuujui i Italijansku komercijalnu banku (Banca Commerciale d'Italia), Privatnu banku (Banca Privata), Ambrosiano banku (Banco Ambrosiano), Holandsku banku (Netherlands bank), englesku banku Barkli (Barclavs Bank), Kolumbijsku banku (Banco del Colombia), Ibero-ameriku banku (Banco de Ibero-America). Od posebnog interesa je Italijanska vajcarska banka (Banca della Svizzera Italiana, BSI), zato to obavlja poslove odlivanja kapitala u SAD i iz SAD-a, u prvom redu u dolarima i amerikim dravnim obveznicama. Smetena je i izolovana u neutralnom" Luganu, centru za oticanje kapitala venecijanske crne aristokratije. Lugano nije ni u Italiji ni u vajcarskog, nego neka zona sumraka za prikrivene operacije odlivanja kapitala. Dord Bol je vlasnik velikog udela u toj banci, a u isto vreme je i istaknuti insajder" i predstavnik te banke za SAD. 167

BCCI, BNL, Banco Mercantil de Mexico (Meskika trgovaka banka), Banco Nacional de Panama (Panamska narodna banka), Banka Leumi, Banka Hapoalim, Standard banka, Bank of Geneva (enevska banka), Bank of Ireland (Irska banka), Bank od Scotland (kotska banka), Bank of Montreal (Montrealska banka), Bank of New Scotia (Banka Nove kotske), Banque de Pari et Pays Bas (Parika i holandska banka), British Bank od the Middle East (Britanska bliskoistona banka) i Royal Bank of Canada (Kraljevska kanadska banka) samo mali deo popisa specijalnih banaka" u slubi Komiteta 300. Openhajmeri iz June Afrike su daleko jai tekokategorai" od Rokfelera. Na primer, 1981. godine Hari Openhajmer, predsednik dinovske Angloamerike korporacije (Anglo American Corporation), koja kontrolie rudnike zlata i dijamanata, te i njihovu prodajau i distribuciju po svetu, izjavio je kako se sprema da se prikljui severnoamerikom bankarskom tritu. Ubrzo posle toga uloio je 10 milijardi doalra u posebnu agenciju, ija je svrha kupovina udela u velikim amerikim bankama, meu kojima je i banka Citicorp. Svoju agenciju za ulaganje je nazvao Minorco, a osnovana je i kancelarija na Bermudskim ostrvima, lovitu britanske kraljevske porodice. U odboru Citicorp-a bio je Volter Vriston, a glavni savetnik agencije je bio Robert Kler. Jedina kompanija koja je Openhajmeru bila konkurenicja na podruju dragocenih metala i minerala bila je kompanija Consolidated Gold Fields of South Africa, ali je Openhajmer preuzeo kontrolu nad njom tako to je kupio 28% deonica i postao najvei deoniar. Time su zlato, dijamanti, platina, titanijum, tantal, bakar, elezna ruda, uran i jo 52 metala i minerala, od kojih su mnogi od kljunog znaaja i za SAD, preli u ruke Komiteta 300. Time je potpuno ostvarena vizija jednog od prvih junoafrikih lanova Komiteta 300, Sesila Dona Rodsa, vizija koja je poela prolivanjem krvi na hiljade i hiljade belih farmera i njihovih porodica u Junoj Africi, koje istorija belei kao Bure". Dok su SAD stajale prekrtenih ruku, kao i ostatak sveta, taj mali narod bio je podvrgnut najstranijem genocidnom ratu u istoriji sveta. Komitet 300 e podvrgnuti SAD jednakim merama kada na nas doe red, to neemo dugo ekati. 168

Osiguravajue firme igraju kljunu ulogu u poslovanju Komiteta 300. meu njima su najvee takve kompanije, kao to su Assicurazioni Generali iz Venecije, i Riunione Adriatica di Sicurata, najvea i druga po redu osiguravajua kompanija na svetu, koja svoja sredstva dre u Meunarodnoj obraunskoj banci u vajcarskoj, u zlatnim vajcarskim francima. Oba ta osiguravajua drutva kontroliu veliki broj investicionih banaka, iji je promet deonica na Vol Stritu dvostruko vei od prometa deonica amerikih investitora. Istaknuti lanovi upravnih odbora te dve osiguravajue kompanije lanovi su Komiteta 300 iz porodice Giustiniani, pripadnika crnog rimskog i venecijanskog plemstva, koji vuku korene od cara Justinijana: sir Dojslin Hambro iz (trgovake) banke Hambros, Pjerpaolo Lucati Fuiz, iji koreni, stari preko 600 godina, dopiru do najstarije porodice Lucati ^pripadnika crne aristokratije, i Umberto Ortolani iz istoimene prastare porodice crne aristokratije. Drugi pripadnici crne venecijanske aristokratije koji su lanovi Komiteta 300 i lanovi upravnih odbora ASG-a i RAS-a su pripadnici familije Dona, finansijera panskih Habsburga, Eli de Rotild iz francuske porodice Rotild, baron Avgust fon Fink (Fink, drugi po redu najbogatiji ovek u Nemakoj, danas pokojni), Franko Orsini Bonakasi iz stare cmoplemike porodice Orsini, koja vue korene od istoimenog senatora starog Rima, porodica Alba, potomci drevnog velikog vojvode od Albe, i baron Pjer Lamber, roaka belgijske porodice Rotild. Engleske kompanije koje kontrolie britanska kraljevska porodica su: Eagle Star, Prudential Assurance Companv, u ijem su vlasnitvu i koje kontroliu veinu amerikih osiguravajuih kompanija, ukljuujui i Allstate Insurance. Kljuno mesto na ovom popisu zauzima Eagle Star, verovatno najmonija fasada" Vojno-obavetajne slube Odelenja est (MI6). Eagle Star kompanija, iako po veliini nije ni blizu kompaniji Assicurazioni Generali, je verovatno podjednako vana, prosto zbog toga to su joj vlasnici lanovi porodice engleske kraljice koja, kao poasna predsednica Komiteta 300, preko te kompanije sprovodi ogroman uticaj. Eagle Star kompanija je vie od velike fasade" za MI6. Ona je fasada i za mnoge britanske banke, ukljuujui i Hill-Samuels, N. M. Rothschild and Sons (jednog od odreivaa" cene zlata, koji se svakodnevno sastaju u Londonu) i Barclavs Bank (jednog od utemeljivaa Amerikog naionalnog kon169

gresa, ANC-a). Moe se s velikom sigurnou rei da su najmonije britanske oligarhijske porodice osnovale Eagle Star kao sredstvo za crne operacije" protiv onih koje se suprotstavljaju politici Komiteta 300. Za razliku od CIA-e, po britanskim zakonima je iznoenje imena lanova slube MI6 ozbiljno kanjivo delo, pa stoga sledei spisak ukljuuje samo sami vrh" te tajne slube, ljude koji su (ili su bili) lanovi Komteta 300: lord Hartli oukros ser Brajan Edvard Mauntin ser Kenet Kit ser Kenet Strong ser Vilijam Stivenson ser Vilijam Vajzmen

Svi navedeni su (ili su bili) duboko povezani sa kljunim kompanijama Komiteta 300, ispretpletanim doslovno s hiljadama kompanija iz svih ekonomskih grana, to emo videti u nastavku. Neke od tih kompaonija su Rank Organization, Xerox Corporation, ITT, IBM, RCA, CBS, NBC, BBC i CBC u komunikacijama, Ravtheon, Textron, Bendix, Atlantic Richfield, British Petroleum, Royal Dutch Shell, Marine Midland Bank, Lehman Brothers, Kuhn Loeb, General Electrics, Westinghouse Corporation, United Fruit Companv i mnoge druge. Tajna sluba MI6 upravljala je velikim brojem tih kompanija preko Britanske obavetajne slube smetene u zgradi RCA-a u Njujorku, gde je bilo sedite njenog glavnog funkcionera sir Vilijama Stivensona. RCA (Radio Corporation of America, Amerika radijska korporacija) je osnovana jo 1919. kao britansko obavetajno sredite kompanije G. E., Westinghouse, Morgan Gurantee and Trust (koje rade za britansku krunu) i United Fruit. Prvi predsednik RCA-a je bio ovek po imenu J. P. Morgan Oven Jung, po kome je Jungov plan i dobio ime. 1929. godine na elo RCA-a je imenovan Dejvid Sarnov, koji je bio Jungov pomonik na Parikoj mirovnoj konferenciji 1919, na kojoj su pobedniki saveznici" poraenoj Nemakoj zabili no u lea. Na Vol Stritu postoji ela mrea banaka i brokerskih kua koje se brinu o tritu deonicama za Komitet 300, a najistaknutije u toj mrei su kue
170

Blyth, Eastman Dillon, grupe Morgan, Lazard Freres i Kuhn Loeb Rhodes. Nita se ne deava na Vol Stritu to nije pod nadzorom Engleske banke (Bank of England), ije se smernice prenose preko Morganovih grupa i zatim provode kroz kljune brokerske kue, iji su glavni direktori na kraju odgovorni za sprovodenje naredbi Komiteta 300. Brokerska kua Drexel Burnham Lambert bila je omiljena kua Komiteta 300 dok nije prela granicu koju je postavila druga brokerska kua Morgan Guarantee. 1981. godine skoro sve brokerske kue na Vol Stritu su prodale veinske udele Komitetu 300, a kua Philbro se spojila s kuom Salo-mon Brothers. Kua Philbro je isturena ruka Openhajmera iz kompanije An-glo American Corporation. Tim kontrolnim mehanizmom Komitet 300 se brine o tome da njegovi lanovi i njihove razgranate korporacije svoja ulaganja na Vol Stritu obru dvostruko bre od ostalih stranih ulagaa - autsajdera". Ne zaboravite da neke od najbogatijih porodica sveta ive u Evropi pa je stoga prirodno da imaju prevagu u Komitetu 300. U poreenju s porodicom Fon Turn i Taksis, nekadanjim vlasnicima koncesije Nemake pote, Dejvid Rokfeler izgleda kao siromani roak. Dinastija Fon Turn iJTaksis je stara 300 godina i njeni lanovi iz generacije u generaciju imaju svoja mesta u Komitetu 300, koja zauzimaju i dan danas. Ve smo naveli imena mnogih lanova Komiteta 300 iz najbogatijih porodica venecijanske crne aristokratije, a druga imena emo da dodamo kako budemo na njih nailazili na raznim podrujima poslovnog ivota. Sada emo da navedemo imena nekih Amerikanaca koji su lanovi Komiteta 300 i da pokuamo da pratimo njihove porodine i druge veze s Britanskom Krunom. Kako se ove injenice mogu proveriti? Neke se, u stvari, i ne mogu proveriti zato to su podaci uzeti direktno iz baza podataka obavetajnih slubi, ali uz mnogo trkaranja i rada mogue je pronai mnoge izvore koji mogu potvrditi bar deo ovih injenica. Taj posao bi uskljuivao i konstantno pretraivanje poslovnih imenika Dun and Bradstreet Reference Book of Corporations, Standards and Poors, britanska i amerika izdanja Ko je ko (Who is Who), uz mnogo sati rada na povezivanju imena i njihovih veza sa poslovnim svetom. Korporacije, banke i osiguravajue kompanije Komiteta 300 deluju pod jedinstvenim zapovednim telom koje pokriva sva mogua pitanja strategije i 171

kohezionog delovanja. Komitet je jedini organizovani sistem moi na svetu koji stoji iznad svih vlada i svih pojedinaca, bez obzira na to koliko se oseaju monim i sigurnim. To se odnosi na finasije, pitanja odbrane i politike stranke svih boja i vrsta. Nema tela koje Komitet ne moe da dosegne i kontrolie, a to ukljuuje i organizovanje svetske religije. To je, dakle, svemona grupa olimpijaca iji je temelj moi u Londonu i u finansijskim centrima londonskog City-ja koji vrsto u svojim rukama dri minerale, metale i drago kamenje, kokain, opijum i farmaceutske proizvode, kreditno-finansijske banke, promotere raznih kultova i utemeljitelje rok muzike. Britanska Kruna je centar kontrole iz koga sve stvari izviru. Kao to izreka kae: ,,U svemu ima svoje prste". Jasno je da je podruje komunikacija pod strogom kontrolom. Ako se vratimo RCA-u, moemo videti da se njegova uprava sastoji od figura iz britansko-amerikog sistema koje imaju istaknuta mesta i u organizacijama kao to su CFR, NATO, Rimski klub, Trilateralna komisija, masonske organizacije, Bilderbergeri, Okrugli sto, Milnerova drutva i Isusovsko-aristotelovsko drutvo (Jesuit-Aristotle Societv). Medu njima je bio i Dejvid_Sarnov, koji se preselio u London istovremeno kada se sir Vilijam Stifvenson preselio u zgradu RCA-a u Njujorku. Sve te velike televizijske mree su nastale kao ispsotave RCA-a a posebno National Broadcasting Companv (NBC), koja je prva osnovana, a ubrzo posle nje, 1951, osnovan je i American Broadcasting Companv (ABC). Trea velika televizijska mrea bila je Columbia Broadcasting Svstem (CBS), kojom, kao i sestrinskim kompanijama, vlada Britanska obavetajna sluba. Vilijam Pejli je kolovan u Tavistok institutu za tehnike masovnog pranja mozga i tek onda je dobio prolaznu ocenu kao osoba kvalifikovana da bude na elu CBS-a. Tako su sve nae televizijske mree (da smo barem mi, narod SAD-a, to ztnali) pod nadzorom Velike Britanije i sve ingormacije koje nam plasiraju prvo idu u London na odobrenje. Zanimljivo je navesti da je tajni dokument Tavistoka, koji je napisao Institut za istraivanje Stanford i koji se obino naziva Zavera Vodolije, finansiran donacijama sve tri navedene televizijske mree. 172

Sve tri navedene mree imaju svoje predstavnike u Komitetu 300 i povezane su sa ogromnim masovnim komunikacijskim kompanijama - korporacijama Xerox iz Roestera u saveznoj dravi Njujork, iji je direktor Robert M. Bek upravo lan Komiteta 300. Bek je i direktor osiguravajueg drutva Prudential Life Insurance Companv, kancelarije londonskog drutva Prudential Assurance Companv Limited. - U Upravnom odboru Xeroxa su i Hauard Klark iz American Expressa, jednog od glavnih kanala za prebacivanje novca pomou putnikih ekova", bivi ameriki ministar finansija Vilijam Sajmon i Sol Linovic, koji je u ime Komiteta 300 vodio pregovore za potpisivanje Ugovora o Panamskom kanalu. Linovic je Komitetu 300 vaan zbog svog dugogodinjeg iskustva u pranju novca od droge preko banaka Marine Midlend i Hong Kong and Shangai Bank. lan Upravnog odbora Xeroxa su i Robert Sproul, koji je dosta zanimljiv zato to je kao rektor Univerziteta Roester u saradnji sa CIA-om dozvolio Tavistoku da koristi prostor i opremu Univerziteta za sprovoenje dvadesetogodinjeg ogleda na drogi MK-Ultra LSD. Takvu zloupotrebu svojih prostora i opreme dozvolilo je jo 85 amerikih univerziteta. Koliko god je Xerox divovska korporacija, zasenjuje je Organizacija Rank - konglomerat sa seditem u Londonu i pod potpunom vlau ue porodice kraljice Elizabete. jj Itaknuti lanovi Upravnog odbora Organizacije Rank, koji su istovremeno i lanovi Komiteta 300,'su: lord Helsbi, predsednik banke Midlend - obraunske kue za novac od droge. Helsbi je i jedan od direktora u ogromnoj kompaniji Imperial Group i u Industrial and Commercial Finance Corporation; ser Arnold Frank, direktor kopanije Tube Investments, koja upravlja londonskim sistemom podzemnih eleznica. Frank je i jedan od direk tora Engleske banke (Bank of England), koja uveliko nadzire Ameri ke Centralne banke (Federal Reserve Banks); ser Denis Mauntajn, predsednik mone kompanije Eagle Star i jedan od direktora korporacije English Propertv Corp, jedne od kreditno-finansijskih kompanije britanske kraljevske porodice; 173

,.'!- Jedan od lanova je i aristokrata Angus Ogilvije, tzv. princ kompanije", ija je supruga njeno kraljevsko visoanstvo princeza Aleksandria, sestra nadvojvode od Kenta i voe kotskog obreda masona, osobe koja preuzima mesto kraljice kada je ona van Velike Britanije. Ogilvie je i jedan od direktora Engleske banke i predsednik divovskog konglomerata LONRHO, koji je dokrajio vlast Jana Srni ta u Rodeziji da bi na njegovo mesto mogao da doe Robert Mugabe. U pitanju su bili rudnici hroma u Rodeziji, koji daju najfiniji hrom visokog kvaliteta na svetu; Siril Hamilton, predsednik banke Standard and Chartered (bive banke Lord Milner-Cecil Rhodes) i lan Odbora Engleske banke. Hamilton je i lan Odbora korporacije Xerox, banke Malta International Banking : Corporation (banke Maltekih vitezova), jedan od direktora banke Standard Bank of South Africa - najvee banke u toj zemlji, i jedan od direktora Belgijske afrike banke (Banque Belge d'Afrique); lord O'Brajan od Loterbija, bivi predsednik Udruenja britanskih ban kara (British Bankers Association), direktor mone banke Morgan Grenfell i direktor kompanije Prudential Assurance, direktor kompani je J. F. Morgan, direktor Engleske banke i lan Odbora Meunarodne obraunske banke, kao i jedan od direktora dinovskog konglomerata Unilever; ser Rej Geds, predsednik dinosvkih proizvoaa automobilskih guma - kompanija Dunlop i Pirelli, direktor banaka Midland i International, direktor Engleske banke. Obratite panju na injenicu da su toliki me u njima u isto vreme i direktori Engleske banke, ime se kontrola amerike fiskalne politike ini veoma jednostavnom. Mnoge od ovih organizacija i institucija, kompanija i banaka su tako povezane i ispretpletane da ih je skoro nemogue razvrstati. U odboru RCA-a sedi Tornton Bradou, predsednik kompanije Atlantic Richfield i lan NATO-a, World "VVildlife Fonda, Rimskog kluba, Aspen instituta za humanistike studije i Vea za inostrane odnose. Bredou je i predsednik NBC-a. Najvanija uloga RCA-a je i dalje sluenje Britanskoj obavetajnoj slubi. iroj javnosti nije poznato koliku monu ulogu je odigrao Komitet 300 u zasutavljanju istrage o CIA-i, koju je senator Mek Kartni skoro uspeo da 174

pokrene. Da je u svom naumu uspeo, predsednik Don F. Kenedi bi verovatno i danas bio iv. Kada je Mek Kartni rekao da e pred svoju istranu komisiju da pozove Vilijama Bandija, u Vaingtonu i Londonu je zavladala opta panika. Da je Bandi doao na sasluanje, verovatno bi pukao i razotkrio specijalne odnose" izmeu britanskih oligarhijskih krugova i njihovih roaka u Vladi SAD-a. Takva mogunost nije se smela dozvoliti. Pozvan je Kraljevski institut za meunarodne poslove da dokraji Mek Kratnija. Institut je odabrao Alena Dalsa, oveka koji je potpuno zaljubljen u dekadentno britansko drutvo, da svim sredstvima napadne Mek Kartnija. Dals je za sluaj Mek Kartni zaduio Patrika Lajmana i Riarda Helmsa. Helms je kasnije za usluge protiv Mek Kartnija nagraen poloajima direktora CIA-a. Generala Marka Klarka, lana CFR-a i jednog od omiljenih vojnih osoba u londonskim krugovima, general Ajzenhauer je zaduio da odbije snani Mek Kartnijev napad na CIA-u. Mek Kartnija su pridobili tako to je Klark najavio da e se osnovati posebna komisija za istraivanje CIA-e. Po uput-stvima Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, Klark je preporuio osnivanje kongresnog odbora za nadzor koji e povremeno ispitivati delova-nje vladinih obavetajnih agencija". Ceo taj sluaj je zavrio kao ogromna tragedija za Ameriku i pobeda za Veliku Britaniju, koja se bojala da bi Mek Kartni mogao da napadne Komitet 300 i njegovu vlast nad svim aspektima ivota u SAD-u. Bivi predsednik Odbora komapnije Lehman Brothers Kuhn Loeb, Piter G. Piterson, radio je za tajnu slubu MI6 u vreme njenog direktora ser Vilijama Vajzmana, pa kao takav nije bio nepoznat britanskoj kraljevskoj porodici. Piterson je povezan sa Aspen institutom, takoe produenom rukom Britanske obavetajne slube. Don R. Peti je predsednik banke Marine Midland, ije su veze sa trgovinom droge bile dokazane pre nego to je bila preuzeta od Hongkongke i angajske banke, koja je verovatno jo od 1914. godine banka broj jedan u trgovini opijumom. -v Ali, najvei dokaz o postojanju Komiteta 300 je Organizacija Rank koja, zajedno sa kompanijom Eagle Star, jeste sama Britanska Kruna. Ta or175

ganizacija je istovremeno i operacijski centar tajne slube MI6 (SIS-a). Te dve kompanije Komiteta 300 zajedniki kontroliu Dominion Njenog Visoanstva Kanadu, a za sprovoenje svojih zapovesti koriste se hofjudenskom" porodicom Bronfman. Kompanija Trizec Holding, koja je navodno u vlasnitvu porodice Bronfman, glavna je ispostava engleske kraljice u Kanadi. Celokupna trgovina opijumom iz Jugoistone Azije povezana je sa Bronfmanovim carstvom, kao jednim od sredstava za dostavljanje heroina u Ameriku. Kanada je, na neki nain, kao Svajcarska - netaknutim snegom pokriveno podruje, veliki gradovi, zemlja puna lepota, ali ispod svega toga lei debeli sloj prljavtine i smea od ogromne trgovine drogom. Porodica Bronfman je isturena crta", kakvu u tajnoj slubi MI6 zovu isturenim ljudima" - koje iz Londona kontroliu slubenici" tajne slube MI6, to je argon obavetajnih krugova za kontrolore u centrima slube. Glava porodice, Edgar Bronfman, je vie puta slat u Moskovski Centar" - kodni naziv za sedite KGB-a na Trgu Djerinski broj 2 u Moskvi. Bronfman je veorvatno bio vrlo koristan na niem nivou, kao osoba za vezu s Moskvom. Nikada nije bio slubeni agent tajne slube MI6 pa tako nije nikada ni imao titulu Paroles", a to je kljuna pijunska re za uzajamno prepoznavanje meu agentima, to je uveliko razoaralo tu ambicioznu glavu porodice Bronfman. U jednoj fazi, kada se mislilo da se neki lanovi porodice ponaaju sumnjivo, dodeljeni su im uvari" ("watchers", u obavetajnom argonu obavetajci koji nadziru neku osobu), koji su samo utvrdili da je jedan lan porodice, koji nije bio svestan uloge Edgara Bronfmana, neto izbrbljao nekom roaku" (izraz slube MI6 za pripadnika CIA-e) u Americi. Ipak, to je brzo ispravljeno. Dvojica direktora kompanije Eagle Star, koji su istovremeno bili i najvii operativci slube MI6, su preuzeli kontrolu nad porodicom Bronfman oko dva meseca posle zavretka rata. Ser Kenet Kejt i ser Kenet Strong, koje smo ve upoznali, legitimirali su porodicu Bronfman osnivanjem kompanije Trizec Holdings. Ne postoji niko na svetu ko moe bolje od tajne slube MI6, osnivanjem kompanija, da obavi posao fasadiranja". Ipak, kao i u sluaju vajcarske, i Kanada ima svoju prljavu stranu koju Komitet 300 dobro prikriva od javnosti, pod izgovorom Zakona o slube176

nim tajnama (Official Secrets Act), koji je u celosti kopija britanskog zakona donetog 1913. godine. Tim zloglasnim zakonom su pokriveni droga, pranje prljavog novca, kriminal i reketiranje. Mnogima nije poznata injenica da osobe optuene po Zakonu o slubenim tajnama, koji se moe tumaiti na bilo koji nain koji odaberu agenti Krune, mogu dobiti i smrtnu kaznu. Kao to sam mnogo puta od 1980. godine govorio, Kanada nije poput zemalja June Afrike ili Holandije ili Belgije. Oduvek je bila, a i danas je vezana za uzice koje vue kraljica Engleske. Zato je to zemlja koja uvek prva ispunjava elje kraljice Elizabete. Kanadski voujnici borili su se u svakom ratu Njenog Visoasntva, ukljuujui i Burmski rat (1899-1903). Slino svom amerikom bratu, Veu za spoljne poslove, i Kanadski institut za meunarodne poslove (Canadian Institute for International Affairs) je de-te Kraljevskog instituta za meunarodne poslove (RIIA) i upravlja kanadskom politikom. Njegovi lanovi zauzimaju poloaj ministra spoljnih poslova sve od njegovog osnivanja 1925. godine. Institut za pacifike odnose je telo koje je izazvalo napad na Perl Harbor i koje je oberuke doekano u Kanadi poto je, 1947. godine, otkriveno izdajniko delovanje Ovena Latimora i njegovih kolega, te su napustili SAD pre nego to su mogli da budu optueni. Kanadski institut za meunarodne poslove povezan je sa Organizacijom Rank preko ser Keneta Stronga, koji je bio drugi ovek tajne slube MI6 na kraju Drugog svetskog rata. Kao lan Reda Sv. Jovana Jerusalimskog, Strong je drugi ovek u Kanadi za Rank organizaciju i kada su u pitanju britanski komercijalni interesi. lan je odbora najveih drogerakih banaka - Hongkonke i angajske banke i Banke Nova kotska, preko koje se slivaju prihodi od prodaje heroina u Kanadi. Prvi je sir Brajan Evard Mauntin, visokopozicioniran lan Vitezova Reda Sv. Jovana Jerusalimskog. Dobro je zapamtiti da je Britanska Kruna, kada je elela da Sjedinjene Amerike Drave uu u Drugi svetski rat, poslala lorda Biverbruka i ser Brajana Mauntina da se sastanu sa predsednikom Ruzveltom i da mu u tom smislu isporue naloge Krune. Ruzvelt se pokorio tako to je ratnoj mornarici SAD-a naredio da dejstvuju iz baze na Grenlandu, odakle su preduzimani napadi na nemake podmornice devet meseci pre Perl Harbura. To je inio bez znanja i odobrenja amerikog Kongresa.
177

Drugo, veliko ime u kanadskoj mrei Ranka bio je sir Kenet Kejt, direktor kanadske dvojnice Hongkongke i angajske banke - Banke Nova kotska, koja pliva u opranom novcu od droge. Bio je i lan odbora najstarije i najcenjenije britanske novinske institucije - London Times-a i Sunday Times-a. Times je ve vie od stotinu gofina glas Engleske Krune za spoljnu politiku, finansijska pitanja i politiki ivot u Engleskoj. Kao i mnogi drugi lanovi Komiteta 300, Ser Kenet je cirkulisao izmeu tajne slube MI6 i zapovednog lanca trgovine drogom u Hong Kongu i Kini, toboe na slubenim putovanjima za Kanadski institut za meunarodne poslove, iji je i sam bio lan. Dalje, kao jedan od diorektora banke Hil Samjuel, njegovo prisustvo i u Indiji i u Hong Kongu moglo objasniti bez ikakvih problema. Jedan od njegovih najbliih saradnika van tajne slube MI6 bio je ser Filip de Zuleta, lan Komiteta 300 koji je direktno zaduen za kontrolu svih britanskih premijera, i konzervativaca i laburista. Ser Kenet Strong povezao je sve konce droge, ukljuujui i terorizam, proizvodnju opijuma, trite zlata, pranje prljavog novca i bankarstvo sa njihovom centralnom sutinom - Britanskom Krunom. Na vrhu sistema vlasti Britanske Krune nad Kanadom je bio Volter Gordon. Kao bivi lan kraljiinog praktinog odbora za nadzor, poznatog i kao Krunsko vee (Privy Council), Gordon je sponzorisao Institut za pacifike poslove preko Kanadskog instituta za meunarodne odnose. Kao bivi ministar finansija, Gordon je uspeo da birane ekonomiste i pravnike Komiteta 300 postavi u tri glavne ovlatene banke: New Scotia Bank, Canadian Imperial Bank i Toronto Dominion Bank. Preko te tri krunske banke" ela mrea agenata Komiteta 300, direktno odgovornih Gordonu nadzirala je drugu po veliini operaciju pranja prljavog novca na svetu, koja je imala direktno otvorena vrata u Kini. Pre svoje smrti Gordon je kontrolisao Dejsma Endikota, estera Roninga i Pola Lina, koje je tajna sluba MI6 identifikovala kao vrhunske kanadske specijaliste za Kinu". Sva trojica su tesno saradivala sa u En Lajom, koji je jednom Ab-dulu Naseru rekao da bi Velikoj Britaniji i SAD-u uradio isto ono to su one uradile Kini, tj. pretvorio ih u zemlje zavisnika od heroina. u En laj je ispunio svoje obeanje, poevi sa amerikim vojnicima u Vijetnamu. Drugi 178

bliski saradnici u kanadskom heroinskom lancu bili Don D. Gilmer i Don Robert Nikolson, obojica lanovi Reda vitezova Jovana Jerusalimskog. Lord Hartli oukros, za koga se veruje da je odgovarao direktno kraljici Elizabeti II, bio je lan Odbora Kraljevskog instituta za meunarodne odnose i poasni rektor Univerziteta Saseks, na kome je smeten zloglasni Tavistok institut za ljudske odnose, koji ima ogromne veze u Kanadi. Kao deo amerikih operacija Organizacije Rank, nijedna druga kompanija nije tako uspeno radila za Rank kao Corning grupa - vlasnika osiguravajuih drutava Metropolitan Life Insurance Companv i New York Life Insurance Companv. lanovi Komiteta 300 Amori Hoton i njegov brat Dejms Hoton ve dugo rade za Britansku Krunu preko tih osiguravajuih kompanija i preko kompanija Corning Glass, Dow Corning i Corning International. Obojica su lanovi Odbora kompanija IBM i Citicorp. Dejms Hoton je jedan od direktora Instituta za napredne studije Univerziteta Prinston (Princeton Institute for Advanced Studies), kao i biblioteke J. Pjerpon Morgan (J. Pieropont Morgan Librarv), koja je zadubina Kraljevskog instituta za meunarodne poslove i Vea za spoljne odnose, a takoe i jedan od direktora CBS-a. Upravo su braa Hoton darovala stotine hektara zemlje, poznate pod nazivom Wye Plantation (Plantaa Vaj), u saveznoj dravi Merilend, za izgradnju Aspen instituta - institucije Britanske Krune. lan odbora kompanije Corning Glass je i biskup Anglikanske biskupije (episkopalne) bostonske crkve. Sve to ovoj grupi daje neverovatan ugled, koji osiguravajua drutva moraju da imaju, i kao to emo da vidimo, uz Dejms Hotona, na elu osiguravajue kompanije Metropolitan Life Insurance su i Kit Fanston i Don Harper, obojica istovremeno i lanovi Odbora kompanije Corning. Velika ispretpletenost samo ove jedne grane Komiteta 300 je dobar pokazatelj ogromne moi koja stoji na raspolaganju tom sistemu zaverenika, pred kojima klecaju sva kolena, ukljuujui i kolena predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava, ko god on bio. Vano je prime titit kako je neka amerika kompanija, jedna od stotina takvih, povezana s Britanskom obavetajnom slubom, s Kanadom, s Dalekim Istokom i s Junom Afrikom, da ne spominjemo njenu mreu osnivaa i direktora koja dopire do svih aspekata poslovnog i politikog ivota SADa. 179

Iako se kompanija Metropolitan Life Insurance ne moe poreditit s dinovskom bankom Komiteta 300, Assicurazioni Generali, ipak je dobar pokazatelj naina na koji se mo brae Hoton protee irom poslovnog spektra SAD-a i Kanade. Poevi s kompanijom R. H. Macy (iji su nadglednici prestali da nose crvene karanfile kao znak odanosti svoje kompanije komunizmu), kao i kompanijama Royal Bank of Canada, National and Westminster Bank, Intertel (pakosnom i zlom privatnom obavetajnom agencijom), Canadian Pacific, The Reader's Digest, RCA, AT&T, te institucijama poput Harvardskog poslovnog fakulteta (Harvard Business Scholl), brodskom kompanijom W. R. Grace Shipping Companv, Ralston Purina Companv, U. S. Steel, Irving Trust, Consolidated Edison iz Njujorka i ABC-om, mona mrea brae Hoton se protee sve do Hongkongke i angajske banke. Uspena kompanija Organizacije Rank u SAD-u je i Reliance Insurance Group. Kao integralni deo Projekta stratekog bombardovanja (Strategic Bombing Survev), ta kompanija je uspostavila prvu bazu za pranje mozga, stvaranje javnog miljenja, anketiranje, istraivanje i sistem analize kojim se Tavistok institut koristi u SAD-u. Kompanija Reliance Insurance, sa seditem u Filadelfiji, je osnovala korporacijsku strukturu koja je omoguila da se Projekat stratekog bombardovanja usmeri protiv stanovnika SAD-a, koji su poslednjih 45 godina, iako toga nisu svesni, podvrgnuti snanom psiholokom ratu. Glavni operativac u tom napadu na SAD je bio Dejvid Bialkin, iz kancelarijske kue Komiteta 30 ,,Walkie, Farr and Gallagher", Bialkin je dugo godina bio na elu Antidifamacijske lige (ADL-a). ADL je institucija Britanske obavetajne slube koju je u SAD-u osnovala tajna sluba MI6, a na elu su joj bili Saul Stajnberg i Erik Trist iz Tavistok instituta. Saul Stajnberg je lan Predstavnikog doma amerikog Kongresa i poslovni partner porodice Dejkoba de Rotilda iz Londona. Na elu korporacije Reliance sedi Karl Lindner, koji je naslednik Elija Bleka, poto je ovaj pao" kroz prozor 44-tog sprata jednog od njujorkih oblakodera. Kompanija Reliance je povezana s monom kompanijom United Fruit iz Bostona i Nju Orleansa, na ijem je elu Maks Fier koji je ranije bio dobro poznata figura detroitskog podzemlja. Kompanija United Fruit je ve dugo vremena dobavlja heroina i kokaina u SAD, pod strunim vod180

stvom Mialma Rilisa iz Korporacije Rapid American, koji organizuje prevoz droge iz Kanade u SAD. Zapamtite, sve se to dogaa pod okriljem jedne jedine kompanije, koja je povezana i ispretpletena sa nizom manjih kompanija i institucija kako bi Komitetu 300 osigurala potpunu kontrolu nad velikim brojem operacija, od kojih su sve pomno povezane i umreene. Kompanija Reliance je izdanak kompanije ija je funkcija pranje mozga amerikom narodu pomou mree institucija za sprovoenje anketa - kreatora javnog miljenja, a za direktne veze sa Institutom Tavistok se oslanja na instituciju Operations Research (Istraivanje operacija). Povezana je i sa kompanijom Leasco, koja je opet u tesnoj saradnji sa kompanijama AT&T, Disclosure Incorporated, Western Union International, Imbucon Ltd i Yankelovich, Skellv and White. Danijel Jankelovi je kralj udruene mree anketara - proizuvoaa javnog mnenja u SAD-u, ogromnog aparata koji osigurava, da citiramo Edvarda Bernajsa, javno mnjenje o vanim drutvenim, ekonomskim i politikim pitanjima". Upravo ovaj ogromni aparat je Amerikance, koji nikada nisu uli za Sadama Huseina i koji su tek maglovito uli o Iraku kao zemlji koja se nalazi negde na Bliskom istoku, pretvorio u ljude koji trae Sadamovu krv i istrebljenje Iraana kao nacije. Jankelovi se do krajnosti koristio znanjem koje je stekao tokom Drugog svetskog rata. Kao ratniku druge generaciije, Jankeloviu nema ravnog i upra vo zato su ankete ABC-a koje sprovodi njegova kompanija uvek u prvim izvetajima o javnom mnenju". Graani SAD-a su napadnuti na isti nain kao i nemake radnike stambene etvrti - napadom na smisao za stvarnost. Ta tehnika je, naravno, deo standardne obuke obavetajnih grupa, ukljuujui i CIA-u. . Jankelovi je imao zadatak da razori tradicionalne amerike vrednosti i da na njihovo mesto uvede vrednosti novog doba - doba Vodolije". Kao najstariji tvorac javnog mnenja za Komitet 300, niko ne moe da posumnja da je svoj zadatak obavio izvrsno. Koje se metode primenjuju i kakvi se reztultati mogu oekivati moda se najbolje moe prikazati ako citiramo Dona Najsbita, tj. deo objanjenja iz njegovog izvetaja pod naslovom Trend Report. Nesbit je bio savetnik predsednika Lindona Donsona, kompanija Eastman Kodak, IBM, American 181

Express, Centra za politike studije (Center for Policy Study), banke Chase Manhattan, kompanije General Motors, kue Louis Harris Polis, Bele kue, Instituta za ivotno osiguranje (Institute of Life Insurance), Amerikog crvenog krsta (American Red Cross), kompanija Mobil Oil i British Petroleum, kao i brojnih drugih kompanija i institucija Komiteta 300. Njegova metodologija je, utemeljena na proceduri Tavistok instituta i tajne slube MI6, i naravno jedinstvena je:
Ukratko u da iznesem nau metodologiju. Kod izrade Trend Reporta za svoje poslovne partnere u veini sluajeva se oslanjamo na sistem posmatranja lokalnih dogaaja i ponaanja. Do krajnosti smo impresionirani dosegom do kojeg je ovo drutvo sazdano odozdo prema gore, tako da radije posmatramo ta se de-Jj, ava na lokalnom nivou nego ta se deava u Vaingtonu ili Njujorku, u lampi, Hartfordu, Viiti, Portlandu, San Dijegu i Denveru. Ovo drutvo je uveliko drutvo odozdo prema gore. Koncept praenja koji je primenjen kod odreivanja tih trendova vue svoje korene jo iz Drugog svetskog rata. Za vreme rata obavetajni strunjaci su nastojali da pronau metodu pribavljanja informacija o neprijateljskim zemljama koje bi u normalnim uslovima dobili preko anketa. Pod vodstvom Paula Lazarsfelda i Harolda Losvela osmiljena je metoda za praenje dogaaja u ovom drutvu, ukljuujui i analizu sadraja dnevnih novina. lako ovu metodu praenja javnog miljenja i dalje primenjuju obavetajne grupe, zemlja godinje troi milione dolara na analize novinskih sadraja sa svih strana sveta... Razlog zbog koga ovaj sistem praenja promena u drutvu tako dobro funkcionie jeste injenica da su rupe" u novinskim vestima postale zatvoren sistem. Iz ekonomskih razloga novine nikada ne poveavaju prostor koji je posveen vestima. Tako, kada se u taj prostor za vesti uvede neto novo (jedna ili vie vesti), neto drugo se mora izbaciti ili ispustiti. Naelo koje se ovde primenjuje zove se prisilni izbor unutar zatvorenog sistema U toj prisilnoj situaciji dodaju se nove brige, a zaboravljaju stare. Mi pratimo i one nove, dodate, i stare, odbaene. Drutva su oigledno kao ljudska bia. Ne znam taan broj, ali ovek istovremeno moe da u glavi dri odreeni broj problema. Ako se tom broju doda jedan

182

novi problem ili briga, neki stari mora da se izbaci. Mi pratimo ono to su Amerikanci odbacili i ono to su prihvatili. Sjedinjene Amerike Drave se ubrzano menjaju iz masovnog industrijskog drutva u informacijsko drutvo, a konaan uinak e biti dublji nego prelaz iz poljoprivrednog u industrijsko drutvo iz 19. veka. Poevi od 1979, kancelarijski posao je postao zanimanje broj jedan u SAD-u, a to mesto je nekada pripadalo radnicima i farmerima. U ovoj zadnjoj reenici je sadrana kratka istorija Sjedinjenih Amerikih Drava.

Nije sluajno Najsbit lan Rimskog kluba, i kao takav stariji lan" Komiteta 300. On je i jedan od starijih podpredsednika kompanije Yankelovich, Skellv and White. To to Nebit radi nije predvianje trendova, ve stvaranje trendova. Videli smo kako je unitena industrijska baza Sjedinjenih Amerikih Drava, to je zapoelo unitenjem industrije elika. Godine 1982. napisao sam knjigu pod naslovom Death of the Steel Industry (Smrt industrije elika), u kojoj sam izjavio da e se do sredine 1990-tih proizvodnja elika u SAD-u smanjiti do take sa koje nee biti povratka, te da e automobilska industrija i stambena izgradnja ii istim smerom. To vreme je dolo i ono ega smo danas svedoci nije ekonomska recesija prouzrokovana nezdravom ekonomskom politikom, ve namerno isplanirano unitenje nae industrijske baze, a s njom i unitenje jedinstvenog amerikog srednjeg sloja kao osnove drutva koja zavisi od progresivne industrijske ekspanzije u cilju industrijskog rasta i zaposlenosti. Ovo je jedan od razloga zbog kojeg se recesija koja je zapoela u julu 1991. pretvorila u krizu iz koje najverovatnije vie nikada nee niknuti Sjedinjene Amerike Drave kakve smo poznavali 1960-tih i 1970-tih godina. Ekonomija se nee izvui iz krize iz 1991. sve do, najranije, 1995. ili 1996, a do tada e Sjedinjene Amerike Drave postati drutvo koje e biti potpunmo drugaije od onog s poetka krize. Kreatori javnog mnenja odigrali su veliku ulogu u tom ratu protivi Sjedinjenih Amerikih Drava. Moramo da ispitamo ulogu Komiteta 300 u kreiranju tih dalekosenih promena i nain na koji su se drutveni inenjeri koristili centralnim analizama sistema kako bi javnom mnenju zabranili da iz183

rai bilo ta to nije bila politika nevidljive vlade. Kako i gde je sve to poelo? Iz dokumenata o Prvom svetskom ratu koje sam uspeo da prikupim i ispitam u britanskom Ministarstvu rata u Londonu, ini se da je Komitet 300 od Kraljevskog instituta za meunarodne poslove naruio studiju o manipulisanju ratnim informacijama. Taj zadatak je poveren lordu Nortklifu, lordu Ratmiru i Arnoldu Tojnbiju, agentu tajne slube MI6 u Kraljevskom institutu za meunarodne poslove. Porodica lorda Ratmiru je posedovala novinsku kuu, koja je bila koriena kao podrka raznih dravnih stavova pa se mislilo da bi te novine mogle da promene javno mnenje, posebno meu rastuim brojem protivnika rata. Projekat je smeten u Kuu Velington (Wellington House), nazvanu po vojvodi od Velslija. Meu amerikim specijalistima pozvanim u pomo lordovima Ratmiru i Nortklifu bili su Edvard Bernajs i Volter Lipman. Grupa je odravala nevezane" rasprave kako bi razradila tehnike za postizanje masovne podrke ratu, posebno meu radnicima, od ijih se sinova oekivalo da u rekordnom broju odlaze na polja za klanje u Flandriji. Koristei se novinama lorda Ratmira, isprobane su nove tehnike manipulisanja, i posle otprilike est meseci, jasno se videlo da su doivele uspeh. Ti istraivai su otkrili da samo mala grupa ljudi razume proces rasuivanja i ima sposobnost posmatranja problema te ne prihvata ponueno miljenje. Ponueno miljenje o ratu, kako je rekao lord Ratmir, prihvata 87% britanske javnosti, te je dodao kako se to isto naelB moe primeniti ne samo na rat, nego i na svaki mogui problem u drutvu u celini. Kampanjom u novinama lorda Ratmira neracionalnost je podignuta na visok nivo svetske javne svesti. Manipulatori su zatim delovali na tom nivou kako bi umanjili i omeli oseaj za stvarnost u bilo kojoj situaciji i to problem u modernom industrijskom drutvu postaje sloeniji to je lake unositi sve veu i veu pometnju, koja deluje tako da na kraju imamo stanje u kome apsolutno nevana miljenja masa, stvorena vetim manipulisanjem, postaju nauna injenica. Poto su bukvalno nabasali na taj duboki zakljuak, manipulatori su tokom rata sprovodili jedan ogled za drugim tako da, uprkos tome to su na frontovima Francuske poklane stotine hiljada britanskih omladinaca, nije bilo prak184

tino nikakvog protivljenja tom krvavom ratu. Podaci iz tog vremena pokazuju da do 1917, to jest neposredno pre ulaska Sjedinjenih Amerikih Drava u taj rat, 94% pripadnika britanskog radnikog sloja, koji je nosio glavni teret rata, nisu imali pojma za ta se bore, osim to su imali sliku koju su stvorili medijski manipulatori o tome kako su Nemci strana rasa, koja se namerila da uniti njihovog kralja i zemlju i koju treba zbrisati sa lica zemlje. Skoro nita se nije promenilo, jer smo 1991. imali skoro istu situaciju koju su stvorili mediji i koja je predsedniku Buu omoguila flagrantno krenje Ustava - genocidni rat protiv Iraka, uz punu podrku 87% Amerikanaca. Predsedniku Vudrou Vilsonu se mora proznati, ako je to pravi izraz, da je uskoio u vagon manipulatorske bande i iskoristio ga za ostvarenje ciljeva koje mu je na uho aputao njegov kontrolor, pukovnik Haus. Po nalozima predsednika Vilsona, ili radije pukovnika Hausa, osnovana je Kompanija Kril (Creel Companv), koja je, koliko je to uopte mogue utvrditi, bila prva organizacija u SAD-u koja se za pravljenje anketa i masovne propagande koristila tehnikama i metodologijom Kraljevskog instituta za meunarodne poslove. Ogledi psiholokog rata usavreni u Kui Velington sa jednakim uspehom su se primenjivali i u Drugom svetskom ratu i neprestano se primenjuju u masovnom psiholokom ratu protiv Sjedinjenih Amerikih Drava, koji je zapoeo 1946. odine. Metode se nisu promenile. Promenila se samo meta. Meta vie nisu bile nemake radnike etvrti, nego ameriki srednji sloj, koji je postao fokus napada. Kao to se esto dogaa, zaverenici nisu mogli da obuzdaju svoje veselje. Posle Prvog svetskog rata, tanije 1922, Lipman je obavljeni posao Kraljevskog instituta za meunarodne poslove u tanine izneo u knjizi pod naslovom Public Opinion (Javno miljenje), gde je napisao ovo:
Javno miljenje se bavi neverovatnim, nevidljivim i zbunjujuim injenicama o kojima nema nieg oiglednog. Situacije na koje se javno miljenje odnosi su poznate samo kao miljenja, slike unutar glava ljudskih bia, slike o njima samima, o druguma, o njihovim potrebama, svrhama i odnosima. To su njihova javna miljenja. Te slike, na koje deluju grupe ljudi ili pojedinci u ime grupa, su slubeno Javno miljenje". Slika u glavi neke osobe esto tu osobu navodi na pogrean put u njenom odnosu na svet izvan njene glave.

185

Nije ni udo da je Lipman odabran da narod Sjedinjenih Amerikih Drava napravi kao" Bitlse kada su ovi stigli do naih obala i bili nametnuti zemlji koja nije imala pojma o emu je re. Zajedno sa propagandom, danonono odailjanom putem radija i televizije, za kratko vreme Bitlsi su postali popularni". Tehnika po kojoj su radio stanice, toboe, dobijale na stotine zahteva za bitlsmuzikom od tobonjih slualaca je dovela do hijerarjije, najboljih deset", koja se postepeno irila sve dok nije, 1992. narasla do najboljih 40". 1928. godine Lipmanov zemljak Edvard Bernajs je napisao knjigu pod naslovom Crystalizing Public Opinion (Kristalisanje javnog miljenja), a iste godine je objavljena i njegova druga knjiga sa jednostavnim naslovom PROPAGANDA, u kojoj je Bernajs opisao svoja iskustva u kui Velington. Bernajs je bio blizak prijatelj majstora manipulacije H. G. Velsa, ijim se brojnim kvazi romanima Bernajs koristio za osmiljavanje metoda za kontrolu uma. Vels se nije stideo svoje uloge voe u menjanju drutvenih slojeva, uglavnom zato jer je bio blizak prijatelj nekih lanova britanske kraljevske porodice i to je mnogo vremena provodio sa nekim tadanjim politiarima na najviim poloajima, kao to su ser Evard Grej, lord Holdejn, Robert Sesil iz jevrejske porodice Sesil, koja je kontrolisala britansku monarhiju iz vremena kada je jedan lan te prorodice postao lini saradnik i ljubavnik kraljice Elizabete I, zatim Li Ameri, Holford Mekinder iz tajne slube MI6, a kasnije dekan Londonskog ekonomskog fakulteta (London School of Economics), iji je student Brus Lokhart za tajnu slubu MI6 postao kontrolor Lenjina i Trockog za vreme boljevike revolucije, ak i velikog oveka lorda Alfreda Milnera. Jedno od omiljenih mesta u koja je Vels zalazio bio je prestini hotel Sent Luis, sastajalite lanova Kluba Koeficijent, u koji se primala samo odabrana gospoda i sastajala jednom meseno. Svi gore pomenuti su bili lanovi Kluba dua (Souls Club). Vels je tvrdio kako je mogue da porazi svaku zemlju, ne direkntim sukobom, nego razumevanjem ljudskog uma, onoga to je nazvao zabaenim mentalnim predelima, skrivenim iza svake osobe". Uz tako snanog pobornika, Bernajs se oseao dovoljno sigurnim za lansiranje svoje Propagande, u kojoj kae:

186

Kako civilizacija postaje sloenija, i kako se sve vie pokazala potreba za nevidljivom vladom (podvukao D. K.), izmuena su i razvijena tehnika sredstva kojima se javno miljenje moe kontrolisati (podvukao D. K.). Sa monom tampom i novinama, telefonom, telegrafom, radijom i avionom, ideje se mogu brzo iriti, ak i trenutno, po cei oj Americi.

Bemajs tada nije znao koliko e televizija, koja e tek doi, bolje obaviti posao. Zatim nastavlja:
Svesno i inteligentno mcmipulisanje ustaljenim obiajima i miljenjima masa je vaan elemenat u demokratskom drutvu. Oni koji manipuliu tim nevidljivim mehanizmom drutva ine nevidljivu vladu koja je istinska vladajua sila u naoj zemlji.

Kako bi svoje stanovite potkrepio, Bernajs je citirao lanak H. G. Velsa, objavljen u New York Timesu, u kome je Vels zduno podravao ideju o modernim sredstvima komunikacije kao otvaranje novog sveta politikih procesa koji e omoguiti da se zajedniki plan dokumentuje i opstane u okolnostima izopaenosti i izdaje" (nevidljve vlade). Evo jo nekoliko otrkia iz knjige Propaganda:
Nad nama vladaju, nae umove oblikuju, nae ukuse sh'araju i nae ideje usauju uglavnom ljudi za koje nikada nismo uli. Kakvo god stajalite ovek da odlui da zauzme prema ovom stanju, ostaje injenica da u skoro svakom inu naeg svakodnevnog ivota, bilo u sferi politike ili posla, naeg drutvenog ponaanja i naeg etikog razmiljanja, nad nama vlada relativno mali broj osoba, neznatan deo naih stotinu i dvadeset miliona, koji razume ju mentalne procese i drutvene ohrazce masa. Te osobe povlae konce koji kontroliu javni um, koji obuzdavaju stare drutvene sile i smiljaju nove naine kojima e da veu i vode svet. (Podvukao D. K.)

Bernajs nije bio dovoljno smeo da svetu kae ko su oni" koji povlae konce koji kontroliu javni um...", ali emo u ovoj knjizi popuniti njegov namerni propust tako to emo otkriti postojanje tog relativno malog broja" - Komiteta 300. Bernajsu je otvoreno aplaudiralo Vee za inostrane 187

odnose, iji su ga lanovi glasanjem odabrali na elo CBS-a. Vilijam Pejli je postao njegov diplomac" i s vremenom je doao na Bernajsovo mesto, poto je osvojio sva znanja sa podruja novonastale nauke i pravljenja javnog miljenja, to je CBS pretvorilo u vodei medij na tom podruju, a tu ulogu televizija i radio CBS nisu nikada izgubili. Politika i finansijska kontrola, koju sprovodi, kako ih je Bernajs nazvao, relativno mali broj" ljudi, sprovodi se pomou tajnih drutava, od kojih je najvanije kotski red masona, i kao moda jo vanije, pomou asnog reda vitezova Sv. Jovana Jerusalimskog - drevnog reda ije lanove lino bira engleski monarh, kao izvrioce odabrane zbog svojih strunih znanja i sposobnosti na podrujima koja su vitalna za nastavak vlasti Komiteta 300. U knjizi The order of St. John of Jerusaletn (Red Sv. Jovana Jerusalimskog), koja je objavljena 1986, ovo tajno drutvo je opisano na sledei nain:
Stoga, to nije tajno drutvo, osim onde gde su njegove ciljeve izopaila unutranja vea poput Reda Podvezice, te prostituirane oligarhijske tvorevine britanske kraljevske porodice, ime se izruguje sve ono to suvereni Red Sv. Jovana Jerusalimskog zastupa. Kao primer, nalazimo ateistu lorda Pitera Karingtona, koji se pretvara da je anglikanski hrianin, a zapravo je lan Reda Ozirisa i drugih satanskih sekti, ukljuujui i masone. Imenovan je vitezom Reda Podvezice u kapeli Sv. Dorda u dvorcu Vindzor, a imenovala ga je kraljica Elizabeta II engleska, potomak porodice crnog plemstva Gelf, koja je istovremeno i poglavarica anglikanske crkve, koju u celosti prezire".

Komitet 300 je odabrao Karingtona za ruenje rodezijske vlade, kako bi mineralna bopgatstva Angole i June Afrike predao u ruke londonskom Sitiju, za slamanje Argentine i pretvaranje NATO-a u leviarsku organizaciju odanu Komitetu 300. Jo jedno nepoznato lice koja nalazimo u svetom hrianskom redu Sv. Jovana Jerusalimskog, a re nepoznato koristim u izvornom hebrejskom znaenju iz Starog Zaveta kada su eleli da objasne poreklo neke osobe, jeste vojnik Luis Mortimer Blumfild, ovek koji je pomogao u planiranju ubistva Dona F. Kenedija. Na fotografijama ovog nepoznatog" oveka vidimo ka188

ko sa ponosom nosi malteki krst, isti onaj kakav na rukavu nose vitezovi reda Podvezice. Tako su nam isprali mozgove da verujemo kao je britanska kraljevska porodica samo fina, bezopasna i slikovita institucija, da ne shvatamo koliko je pokvarena i stoga krajnje opasna ta institucija zvana britanska monarhija. Vitezovi reda Podvezice su najui krug najpokvarenijih sluga, koji su do krajnosti izdali poverenje koje im je ukazala njihova nacija, njihov narod. Vitezovi reda Podvezice su elnici Komiteta 300, najue krunsko vee" kraljice Elizabete II. Kada sam, pre nekoliko godina, istraivao Red Sv. Jovana Jerusalimskog, otiao sam na Univerzitet Oksford kako bih razgovarao sa jednim od dekana, specijalistom za stare i moderne britanske tradicije. Rekao mi je da su vitezovi Podvezice najui kabinet, elita elite Njenog Velianstva - Najasnijeg reda Sv. Jovana Jerusalimskog. Dozvolite mi da kaem da ovo nije izvorni red koji je osnovao istinski hrianski borac otac erar, ali je tipian primer mnogih dobrih institucija koje su preuzete i razorene iznutra, dok neupuenima jo uvek izgledaju kao izvorne. Iz Oksforda sam otiao u muzeje Viktorije i Alberta, gde sam dobio pristup dokumentima lorda Palmerstona, jednog od osnivaa opijumske dinastije u Kini. Kao i veina njegovog soja, Palmerston nije bio samo mason, ve i odani sluga gnosticizma...Kao i dananja kraljevska porodica", Palmerston je glumio da je hrianin, a zapravo je bio sluga Satane. Mnogi satanisti su postali kljuni ljudi britanske aristokratije, te uspeli da steknu ogromna bogatstva na trgovini opijuma u Kini. Iz dokumeata u muzeju koji je dobio ime po kraljici Viktoriji saznao sam da je ona 1885. godine promenila ime Redu Sv. Jovana Jerusalimskog, kako bi raskinula vezu sa katolikim osnivaem tog reda ocem erarom. Dala mu je naziv Protestantski najasniji jerusalimski red" (Protestant Most Venerable Order of Jerusalem). Ulanjenje je bilo dozvoljeno pripadnicima svih oligarhijskih porodica koje su se obogatile na trgovini opijumom u Kini, te je svaka do sri dekadentna porodica dobila mesto u tom novom redu". Mnogi od te asne gospode bili su zadueni za nadzor prohibicije u Sjedinjenim Amerikim Dravama, iz Kanade, gde je vie njihovih lanova nabavljalo viski koji se odvozio u SAD. Istaknuti sauesnik te grupe bio je lan Komiteta 300 grof Hejg, koji je svoju licencu za viski dao starom Dou Ke189

nediju. I prohibicija i destilerije kojima se pokrivala potranja za alkoholom u SAD-u bile su tvorevine britanske Krune, koja je delovala preko Komiteta 300. Bio je to ogled koji je postao pretea dananje trgovine drogom, a lekcije nauene u doba prohibicije primenjuju se na trgovinu drogom, koja e ubrzo da postane legalizovana. Kanada je najea ruta kojom se koriste nabavljai heroina sa Dalekog istoka. Britanska monarhija se brine da ova informacija ne dospe u javnost. Koristei se svojim ovlaenjima, kraljica Elizabeta vlada Kanadom preko glavnog guvernera (ovek se pita kako to da moderni Kanaani prihvataju ovakav arhaian sistem vlasti), koji je kraljiin lini predstavnik, pa preko Kruninog vea (evo jo jednog arhainog ostatkaiz kolonijalne prolosti) i vitezova Sv. Jovana Jerusalimskog, koji kontroliu sve delove kanadske privrede. Gui se svako odupiranje britanskoj vladavini. Kanada ima neke od najstroijih zakona na svetu, ukljuujui i takozvane zakone o zloinu mrnje", koje su toj zemlji nametnuli jevrejski lanovi Doma lordova engleskog Parlamenta. U Kanadi su upravo u toku etiri velika procesa, u razliitim fazama, protiv osoba optunih za zloin mrnje" i to: Finta, Kegstra, Zundela i Rosa. Ko god se usudi da pokua da pronae dokaze o jevrejskoj vladavini u Kanadi (koju sprovode Bronfmani) odmah biva uhapen i optuen za takozvani zloin mrnje". Iz ovoga moemo da shvatimo koliki je doseg vlasti Komiteta 300, koji doslovno sedi na vrhu svega na svetu. Istinitost ove tvrdnje dokazuje injenica da je Komitet 300 osnovao Meunarodni institut za strateke studije (International Institute for Strategic Studies, skraeno HSS), pod pokroviteljstvom Okruglog stola. Taj institut je sredstvo za irenje crne propagande tajne slube MI6 i Instituta Tavistok, za mokre" nuklearne i teroristike poslove (ifrovani obavetajni naziv za operacije u kojima se zahteva krvoprolie), a irenje takve propagande obavlja svetska tampa, ali i vlade i vojni sistemi. lanovi HSS-a su predstavnici 87 velikih telefonskih kompanija i novinskih udruenja, te 138 viih urednika i kolumnista iz novina i asopisa irom sveta. Sada znate odakle va omiljeni kolumnista dobija sve informacije i miljenja. Seate li se Deka Andersona, Toma Vikera, Sema Donaldsona, Dona enselora, Meri Mekgrori, Simura Hera, Flore Luis, Entonija Luisa, itd? 190

Informacije koje dostavlja HSS, posebno scenarije poput pripremljenih za ocrnjivanje predsednika Sadama Huseina i onih koje e da opravdaju budui napad na Libiju, te da osude PLO - sve su napravljene za specijalne prilike. Pria o pokolju u Mai Laiju, koji je objavio Simor Her je dola direktno iz HSS-a. Da ne bismo sluajno mislili kako ljudi poput Hera sami provode svoja istraivanja. Meunarodni institut za strateke studije nije nita drugo do vii sloj stvaraoca javnog miljenja, kako ih definiu Lipman i Bernajs. Oni ne piu te knjige. Oni imaju novine koje objavljuju miljenja koja im plasiraju izabrani kolumnisti, a HSS je osnovan kao koordinacijski centar ne samo za stvaranje miljenja, ve i za njihovo daleko bre dostavljanje veini italaca nego to bi moglo da se postigne na primer, knjigama. HSS je dobar primer sprege i ispretpletenosti institucija Komiteta 300. Ideja o osnivanju HSS-a se pojavila na sastanku Bilderbergera, 1957. godine. Podsetimo se da je Bilderberka konferencija tvorevina tajne slube MI6, po nalogu Kraljevskog instituta za meunarodne odnose. Ideju je dao Alister Buan, sin lorda Tvidsmjuira. Buan je tada bio predsedavajui Bilderberke konferencije i lan Odbora Kraljevskog instituta za meunarodne poslove i lan Okruglog stola, navodno osoba koja je bila vrlo bliska britanskoj kraljevskoj porodici. Bila je to ista ona Konferencija na kojoj je u njeno lanstvo primljen voa britanske Laburistike stranke Denis Hili. Konferenciji su prisustvovali i Fransoa Dian, iji je zatitnik, an Mone Dian, bio na eu Trilateralne komisije, pod pokroviteljstvom H.V. Diksa iz Centra Kolumbus (Columbus Center) Instituta Tavistok. U vladajuem veu ovog divovskog propagandnog sistema za stvaranje javnog miljenja, izmeu ostalih, sede: Frenk Kitson, nekadanji kontrolor privremenih lanova IRA-e, ovek koji je zapoeo ustanak pokreta Mau-Mau u Keniji; Banka hazard Freres, koju predstavlja Robert Elsvort; Banka N. M. Rotild, koju predstavlja Don Laudon; Hi: Paul Nie, predstavnik banke reder (Schroeder Bank), koji je odigrao veoma istaknutu i bitnu ulogu u pogledu Sporazuma o kontroli oruja, kojim oduvek upravlja Kraljevski institut za meunarodne poslove; 191

K. L. Sulcberger iz New York Times-a; Stensfild Tarner, bivi direktor CIA-e; Piter Kalvokoresi, predstavnik izdavake kue Penguin Books; Kraljevski institut za meunarodne poslove, koji predstavlja Endru enberg; Kolumnisti i novinari, koje predstavljaju Flora Luis, Dru Midlton, Entoni Luis i Maks Frankel; Danijel Elsberg; Henri Kisindzer; Robert Bovi, bivi direktor odelenja CIA-e zvanog National Intelligence Estimates (Nacionalne obavetajne procene).

Posle sastanka Bilderbergera iz 1957. godine Kisindzer je dobio nalog da otvori kancelariju Okruglog stola na Menhetnu, u ijem su najuem krugu bili Hejg, Elsberg, Halperin, lezinger, Meknamara i braa Mekbandi. Kisindzer je dobio nalog da sve visoke poloaje u Niksonovoj vladi popuni lanovima Okruglog stola, koji su odani Kraljevskom institutu za meunarodne poslove, a time i engleskoj kraljici. Kisindzer nije sluajno kao svoj centar operacija, izabrao hotel Pjer", mesto gde je Nikson dugo godina zalazio. Vanost te operacije Kisindzer - Okrugli sto bila je u sledeem: po nalozima predsednika Kraljevskog instituta za meunarodne poslove Endrua enberga, u svim obavetajnim agencijama trebalo je da budu postavljeni blokatori koji bi spreavali prenoenje informacija predsedniku Niksonu. To znai da su Kisindzer i njegovo osoblje dobijali sve tajne informacije, strane i domae, od svih tajnih slubi, ukljuujui i odelenje 5 FBI-a, pre nego je ijedna predata predsedniku. To je znailo da ni sluajno nije mogla da procuri nijedna informacija o teroristikim operacijama u SAD-u koje je kontrolisala tajna sluba MI6. Za to je bio zaduen Helperin. Uspostavljanjem te metodologije Kisindzer je odmah uspostavio vlast nad Niksonovim predsednitvom, a poto je Kisinderova grupa Niksona obeastila i isterala iz predsednikove kancelarije, Kidinser je dobio nezapamena ovlaenja, kakva nije imao niko ni pre ni posle afere Votergejt. Evo nekih od njegovih ovlaenja, koja se retko spominju: 192

1. Kisinder je naredio da Memorandum br.l odluke Vea za nacional nu sigurnost sastavi Helperin, koji je tekst tog memoranduma dobio direktno od Kraljevskog instituta za meunarodne poslove, preko kru gova iz Okruglog stola. Tim memorandumom Kisinder je dobio vr hovnu vlast u SAD-u i postao predsednik Verifikacionog vea (Verification Panel). Odatle su usmeravani svi pregovori u vezi sa SALTom, uz pomo Paula Nicea, Paula Varnkea i celog krda izdajnika u Misiji za kontrolu oruja u enevi. 2. Kisinder je bio imenovan u Specijalnu grupu za istraivanje Vijetna ma, koja je nadgledala i ocenjivala sve izvetaje, koji su stizali iz Vi jetnama, civilne i vojne, ak i obavetajne. 3. Zahtevao je i dobio nadzor nad telom Komitet 40" - supertajnom slu bom koja ima zadatak da odluuje kada i gde e se preduzeti oba vetajne aktivnosti, a zatim da prati ceo tok operacija koje je pokre nula. 4. U meuvremenu je FBI-u naredio da prislukuje veliki broj ljudi, ak i njegove najblie saradnike, kako bi dao do znanja da on upravlja svima. Veini ljudi iz njegovog okruenja je reeno da se prisluku ju. To mu se skoro obilo o glavu kada je izdato nareenje za prislu kivanje agenta tajne slube MI6 po imenu Henri Brendon, o emu ga Kisinder nije obavestio. Brendon je za javnost bio dopisnik London Times-a, pa su Kisindera zbog toga skoro zbacili sa vlasti, jer takve stvari se ne rade London Times-u. ela pria o Elsbergovoj provali i podmetanju afere Votergejt predsedniku Niksonu je predugaka da bismo je ovde opisali. Recimo samo to da je Kisinder kontrolisao Elsberga od trenutka kada je angaovan kao student na Kembridu. Elsberg je oduvek bio tvrdoglav u pogledu Vijetnamskog rata, ali su ga postepeno obradili" u radikalnog leviarskog aktivistu. Njegovo obraenje" samo je za nijansu manje udo od iskustva svetog Pavla na putu u Damask. Ceo spektar nove levice u Sjedinjenim Amerikim Dravama je rezultat delovanja britanske obavetajne slube MI6, preko lanova Okruglog stola i Instituta za politike studije (Institute for Political Studies, skraeno IPS). Kao
193

i u svim drugim zemljama sa republikanskim temeljima, iju su politiku promenili, IPS je odigrao vodeu ulogu, kakvu danas igra u Junoj Africi i Junoj Koreji. Mnoge aktivnosti IPS-a sam opisao u knjizi IPS Revisited (Opet o IPS-u), koja je objavljena 1990. Glavna uloga IPS-a bila je da iri neslogu i dezinformacije koje dovode do rasula. Jedan od tih programa, usmeren ka amerikoj omladini je bio usredsreden na drogu. Nizom isturenih akcija, kao to su kamenovanje Niksonove sveane automobilske povorke i velikog broja podmetanja bombi, uspeno je stvorena klima prevare, koja je veinu Amerikanaca navela da poveruje kako su SAD u opasnosti od KGB-a, GRU-a i kubanskog DGI-a. Putena je vest da veliki broj tih izmiljenih agenata ima bliske veze sa Demokratskom strankom preko Dorda Mekgoverna. To je bio pravi primer dezinformacijske kampanje po kakvima je MI6 sa razlogom poznat. Haldeman, Erlihman i Niksonovi najblii saradnici nisu imali predstavu ta se deava, u prilog emu ide i injenica o mnotvu izjava iz Bele kue o tome kako Istona Nemaka, Sovjetski Savez, Severna Koreja i Kuba uvebavaju teroriste i finansiraju njihove operacije u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Sumnjam da je Nikson znao za IPS, a o radnjama tog instituta u pogledu svog predsednikog mandata nije ni nasluivao. I mi smo pretrpeli istu vrstu dezinformacija za vreme Zalivskog rata, kada je putena vest kako se teroristi svih profila pripremaju da napadnu SAD i da sve raznesu bombama. Predsednik Nikson je doslovno dran u mraku. Nije znao ak ni to da Dejvid Jang, jedan od Kisinderovih uenika, radi u podrumu Bele kue nadzirui informacije koje cure". Jang je diplimirao na Oksfordu i godinama se druio sa Kisinderovim lanovima i organizacijama Okruglog stola, poput advokatske kancelarije Milbank Tweed. Predsednik Nikson nije bio dorastao silama koje su krenule na njega, pod vodstvom tajne slube MI6, u ime Kraljevskog instituta za meuanrodne poslove, to znai britanske kraljevske porodice. Jedino za ta je Nikson bio kriv, kada je re o Votergejtu, bilo je njegovo neznanje o tome ta se oko njega deava. Kada je Dejms Mekord sudiji Donu Sirici priznao", Nikson je odmah morao da shvati da Mekord igra dvostruku igru. Morao je odmah, na licu mesta, da pozove Kisindera i 194

da ispita njegov odnos sa Mekordom. Time bi stao u kraj celoj zaveri i unitio elu operaciju tajne slube MI6 - operaciju Votergejt. Nikson nije zloupotrebio svoja predsednika ovlaenja. Njegov zloin je bio taj to nije branio Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava i to gospou Ketrin Mejer Grejem i Bena Bredlija nije optuio za zaveru. Pedigre gospoe Grejem je vrlo sumnjiv, to bi Desika Fleer iz detektivske serije Murder, She Wrote" brzo otkrila. Ali i kada bi to znali, kontrolori gospoe Grejem bi se zduno trudili da zatakaju stvari. Washington Post je imao ulogu da zagreva aferu jednim otkriem" za drugim i da time u javnosti stvori klimu nepoverenja prema predsedniku Niksonu, iako nije bilo ni trunke dokaza o njegovim navodnim zlodelima. injenica da je gospoa Grejem, dugo godina osumnjiena za ubistvo supruga Filipa L. Grejema (koje je slubeno oznaeno kao samoubistvo"), uopte zadrala imalo verodostojnosti, dokazuje ogromnu mo novina, kao to su Lipman i Bernajs sa pravom predvideli. Drugi izdajnici koje je trebalo optuiti za veleizdaju bili su: Kisinder, Hejg, Halperin, Elsberg, Jang, Mekord, Dozef Kalifano i omski iz IPS-a, te agenti CIA-e koji su otili u Mekordovu kuu i spalili sve njegove papire. Jo jednom je vredno spomenuti da je Votergejt, kao i mnoge druge operacije koje ovde, zbog ogranienog prostora, nismo mogli uvrstiti, pokazao kako Komitet 300 ima potpunu vlast nad Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ako se Nikson druio sa ljudima poput Erla Vorena i nekih mafijakih efova koji su Vorenu izgradili kuu, to ne znai da je trebalo da bude osramoen aferom Votergejt. Moja odbojnost prema Niksonu je rezultat njegovog dobrovoljnog potpisivanja zloglasnog Ugovora o antibalistikim raketama (AMB Treatv) iz 1972. godine, i njegovog suvie bliskog odnosa sa Leonidom Brenjevim. Jedan od najalosnijih propusta Vea za manjine (Minoritv Council) bio je taj to su propustili da iznesu u javnost prljavu ulogu INTERTEL-a, privatne tajne slube kompanije Corning Group, koju smo ve upoznali, pomou koje je mnogo materijala u pogledu Votergejta procurelo" Edvardu Kenediju, i ova injenica je vredna prezira. Privatne tajne slube kao to je INTERTEL nemaju pravo da postoje u Sjedinjenim Amerikim Dravama. One su opasnost po nae pravo na privatnost i napad na sve slobodne ljude bilo gde na svetu. 195

Krivica mora da padne i na one ija je dunost bila da tite predsednika Niksona od eline mree kojom su ga opasali kako bi ga izolovali. Obavetajno osoblje oko njega je bila jedna bedna druina, koja nije imala pojma o temeljnosti britanskih obavetajnih operacija. Zaista nisu imali blage veze da je Votergejt u celini operacija Britanske obavetajne slube. Zavera Votergejt je bila dravni udar na Sjedinjene Amerike Drave, kao i ubistvo Dona F. Kenedija. Iako se ova injenica danas tako ne shvata, siguran sam da su se ta dva dravna udara, jedan protiv Kenedija, a drugi protiv Niksona, zaista dogodila, a posle njih je usledio najsnaniji mogui napad na institucije na kojima je sazdana republika Sjedinjene Amerike Drave. Osoba koja najvie zasluuje naziv izdajnika i koja je najodgovornija za izdaju je general Aleksander Hejg. Tog kancelarijskog pukovnika, koji je u svojoj vojnoj karijeri samo prebirao papire, koji nije nikada, ni u kakvoj bici, bio zapovednik nijednom vojniku, naglo je bacila na scenu nevidljiva paralelna vlada iz visokog sloja. Predsednik Nikson ga je jednom opisao kao oveka koji je od Kisindera morao da trai doputenje i kada ide u toalet. Hejg je bio proizvod Okruglog stola. Zapazio ga je okruglostola Dozef Kalifano, jedan od pripadnika Okruglog stolu u SAD-u u koga je Njeno Visoanstvo imalo najvie poverenja. Dozef Kalifano, pravni savetnik Demokratske nacionalne konvencije, intervjuisao je Alfreda Boldvina, jednog od vodoinstalera", mesec dana pre nego to se provala dogodila. Kalifano je bio toliko glup da je o tom intervjuu napisao memorandum u kome je izneo detaljne podatke o Mekordovoj prolosti i o tome zato je Mekord odabrao Boldvina u svoj tim. Kao jo tetnije, Kalifanov memorandum je sadrao sve pojedinosti transkripta prislukivanih razgovora izmeu Niksona i Odbora za ponovne izbo re, i to pre same provale. Kalifano je trebao da bude optuen za krenje de setak saveznih zakona. Umesto toga, za svoje zloinake radnje je proao ne kanjeno. Licemerni Sem Ervin nije dozvolio Fredu Tompsonu iz Vea za manjine da vrlo vaan dokazni materijal uvrsti u sasluanje o aferi Votergejt, lano navodei da je previe pitan". * Po nalogu Okruglog stola, Kisinder je Hejga unapredio iz pukovnika u generala sa etiri zvezdice. To je bilo najmeteorskije napredovanje koje je zabeleeno u analima vojne istorije Sjedinjenih Amerikih Drava, ko196

jim je Hejg preskoio 280 starijih generala i drugih visokih oficira Amerike vojske. Tokom Hejgovog unapreenja" i kao rezultat tog unapreenja, 25 starijih amerikih generala je prisilno sklonjeno sa dunosti. Kao nagradu za izdaju predsednika Niksona i Sjedinjenih Amerikih Drava, Hejg je dobio sjajan poloaj - postavljen je za glavnog zapovednika Oruanih snaga Severnoatlantskog saveza (NATO-a), iako je bio najmanje kvalifikovan zapovednik za taj poloaj u istoriji NATO-a. Tom prilikom je preskoio 400 starijih generala iz zemalja lanica NATO-a i SAD-a. Kada je vest doprla do Visokog zapovednika Sovjetskih oruanih snaga, maral Orgakov je pozvao trojicu svojih najviih generala Varavskog pakta, iz Poljske i Istone Nemake, na sastanak koji je proao veoma veselo - kucalo se aama i pio se ampanjac do kasno u no. Tokom celog Hejgovog mandata na mestu zapovednika NATO snaga, pripadnici elitnog profesionalnog osoblja Sovjetskih oruanih snaga, ljudi koji su ceo ivot proveli kao profesionalni vojnici, izraavali su krajnji prezir prema Hejgu i otvoreno ga nazivali kancelarijskim menaderom NATO-a". Znali su da Hejg svoje imenovanje treba da zahvali Kraljevskom institutu za meunarodne poslove, a ne vojnim snagama Sjedinjenih Amerikih Drava. No, pre nego ga je unapreenje odvelo iz Vaingtona, mora se znati da je Aleksandar Hejg, u sprezi sa Kisinderom, skoro potpuno razorio ulogu predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava i njegove Vlade. Koliko mi je poznato, niko nikada nije opisao rasulo koje su Kisinder i Hejg za sobom ostavili posle afere Votergejt. Po zahtevu Kraljevskog instituta za meunarodne poslove Hejg je, posle dravnog udara iz aprila 1973, praktino preuzeo vlast nad Vladom Sjedinjenih Amerikih Drava. Doveo je 100 izabranih agenata Okruglog stola iz Institucije Brukings (Brookings Institution), Instituta za politike studije (Institute for Policv Studies), i Vea za inostrane poslove i stotinu najviih poloaja u Vaingtonu popunio tim ljudima, koji su, kao i on, bili obavezni i odani stranoj sili. U krahu koji je posle toga nastao, Niksonova Vlada je rastragana na komadie, a sa njom i Sjedinjene Amerike Drave. Razmeui se otrcanim frazama i pozama o tobonjoj odbrani Ustava, senator Sem Irvin je prouzrokovao vie tete nego to bi prouzrokovalo bilo koje od navodnih zlodela za koje su optuivali predsednika Niksona. Sjedi197

njene Amerike Drave se jo nisu oporavile od skoro smrtonosnog udarca koji im je nanet tokom afere Votergejt - operacijom koju je sponzorisao Komitet 300, a sproveli Kraljevski institut za meunarodne poslove, Okrugli sto i priruni" agenti tajne slube MI6 sa seditem u SAD-u. Nain na koji je predsednik Nikson, prvo bio izolovan, okruen izdajnicima, a zatim zbunjen, doslovno se odvijao po metodi Tavistoka o preuzimanju potpune kontrole nad nekom osobom, prema metodologiji koju je razradio glavni teoretiar Tavistoka, dr Kurt Levin. Ve sam do detalja opisao Levinovu metodologiju; ali kada je re o kolskom primeru u sluaju predsednika Riarda Niksona, mislim da je vredno ponoviti: Jedna od glavnih tehnika slamanja morala strategijom terora se sastoji tano od sledee taktike: dri osobu u neznanju u pogledu njenog statusa i oekivanja. Osim toga, ako este promene, od strogih disciplinskih mera do obeanja dobrog odnosa, uz irenje protivrenih vesti, kognitivnu strukturu takvog stanja uine krajnje nejasnom, osoba vie nee znati vodi li je odreeni plan ka eljenom cilju ili je od tog cilja udaljava. U tim uslovima ak i one osobe koje imaju jasno zacrtane ciljeve i koje su spremne da preuzmu rizike postaju paralizovane snanim unutranjim sukobom i ne mogu doneti odluku o tome ta da se uini." Kisinder i Hejg su se doslovno drali prirunika Tavistoka. To je rezultiralo time da je predsednik Nikson bio smeten, zbunjen, uplaen i demoralisan, pa mu je jedini izlaz bio - kako mu je sam Hejg rekao - da podnese ostavku. 1983. godine napisao sam dve knjige: The Tavistock Institute: Sinister and Deadly" (Institut Tavistok: mraan i smrtonosan) i The Tavistock Institute: Britain's Control of U.S. Policy" (Institut Tavistok: britanska kontrola nad amerikom politikom), temeljene na tajnim prirunicima Tavistoka, koji su mi dopali u ruke. U tim dvema knjigama sadrane su sve metode i naini delovanja Tavistoka. Metode Tavistoka su tako uspeno primenjene na ruenje predsednika Niksona da je ameriki narod u celini poverovao gomilama lai, izvrtanja istine i svim izmiljenim situacijama koje su zaverenici prikazivali kao istinite, a prava istina je da je Votergejt bio satanska la od poetka do kraja. Ovo je vano da se naglasi zato to to zasigurno nije bila poslednja operacija takve vrste. 198

Koje je to navodne prestupe poinio predsednik Nikson, za koje je zasluio smenjivanje, i koji je to takozvani krunski" dokaz kojim su optube trebale da budu podkrepljene? Prvo o krunskom" dokazu. Tu izmiljotinu su osmislili Kisinder i Hejg oko magnetofomske trake od 23. maja, koju je Nikson, na Hejgov nagovor, predao Leonu Javorskom. Hejg je satima uveravao predsednika Niksona da e ga ta Traka pokopati, jer bez imalo dvoumljenja" dokazuje kako je Nikson poinio krivino delo time to je bio sauesnik u provali. Prva reakcija predsednika Niksona su bile sledee reci upuene Hejgu: Krajnja je besmislica od toga praviti tako veliko pitanje". Ali Hejg je bio uporan u svom uveravanju sve dok Nikson i sam nije poeo da veruje kako se nee moi odbraniti pred Senatom, i to iskljuivo zbog te trake od 23. maja. Kako je Hejg obavio svoju misiju? Sprovodei scenario koji su mu spremili njegovi kontrolori iz Okruglog stola, imao je jedan neredigovan snimak krunskog" dokaza, koji mu je snimio neko od njegovog osoblja. Na traci nije bilo niega to predsednik Nikson ne bi mogao da objasni. Oseajui to, Hejg je primerke tog neautorizovanog i neredigovanog snimka poslao najveim Niksonovim pobornicima u Predstavnikom domu i u Senatu, kao i samom vrhu Republikanske stranke. Zainjen izrazima kao to su krunski" i razoran", te s obzirom na injenicu da ga alje Niksonov ovek od poverenja, transkript je delovao kao jastreb kad se obrui na jato golubova - Niksonovi pobornici su se uspaniili i razbeali u zaklon. Posle te izdaje Hejg je u svoju kancelariju pozvao kongresmena arlsa Viginsa, tvrdog Niksonovog pobornika, koji je ve bio pristao da u Predstavnikom domu predvodi bitku protiv postupka ostavke. Laui ga u oi, Hejg mu je rekao: Bitka je izgubljena". Vigins je posle toga izgubio svaki interes da brani Niksona, verujui kako je Nikson ve pristao da odustane od dalje borbe. Hejg se zatim na isti nain pobrinuo i za senatora Grifina, vodeeg Predsednikovog pobornika u Senatu. Kao rezultat Hejgovih izdajnikih poteza, senator Grifin je odmah napisao pismo predsedniku Niksonu u kome ga je pozvao da podnese ostavku. Tri meseca pre toga, Institut za politike studije, kojim vlada Okrugli sto i koji je edo svog osnivaa Dejmsa Varburga, i njegovog kolege Markusa Raskina, izdao je potpuno jednak ultimatum - da predsednik Nikson
199

podnese ostavku - koristei se propagandnim medijem britanske obavetajne slube, The New York Timesom, od 25. juna u kome je taj ultimatum objavaljen. Tragedija Votergejt je bila korak na putu bez povratka u varvarstvo koje preplavljuje Sjedinjene Amerike Drave i vodi nas pod vlast svetske vlade - Novog svetskog poretka. Sjedinjene Amerike Drave su danas na istom mestu na kome se nala Italija kada je Aldo Moro pokuavao da je spasi od vetaki stvorene nestabilnosti. Za kakav prestup je optuen Nikson? Don Dor, iji je ivotinjski karakter bio veoma pogodan za objavljivanje takozvanih lanaka o opozivu predsednika Niksona, bio je autor i sauesnik u izvrenju jedne od najdalekosenijih nezakonitih domaih operacija kontraobavetajnog prislukivanja u istoriji Sjedinjenih Amerikih Drava. Kao direktor Meduministarskog obavetajnog odelenja (Interdepartmental Intelligence Unit, skraeno IDIU) prikupljao je podatke od svih moguih agencija savezne Vlade, ukljuujui i slubu za unutranje prihode (Internal Revenue Service). Taj program je bio povezan sa Institutom za politike studije. Jedan od svetskih trenutaka Dorove karijere je bio taj da je CIA-i, kojoj je po zakonu zabranjen obavetajni rad unutar zemlje, na dalju istragu dao 10.000 do 12.000 imena osoba, amerikih dravljana, koje je smatrao za mogue politike disidente. 18. Jula 1974. taj veliki branilac zakona, uz odmerenu pompeznost, izr neo je optube" protiv predsenika Niksona, to je prenosila televizija irom Amerike. Nije bilo apsolutno nijednog dokaza da je Nikson uradio ita to bi zasluilo smenjivanje. Zaista, patetina Dorova konstatacija Niksonovih navodnih zloina", bila je toliko beznaajna da je udo to je proces iao dalje od toga. Optube za utaju poreza, za bombardovanje Kambode bez odobrenja Kongresa i za nejasnu zloupotrebu moi", koje na sudu ne bi imale nikakvog temelja, bile su najbolje Dorove injenica. Kada je predsednik Nikson podneo ostavku, 8. setpembra 1974, Sjedinjene Amerike Drave su bile do kraja destabilizovane. Nigde se to nije tako primeivalo kao u ekonomskoj i fiskalnoj politici. 1983. godine meunarodni bankari su se sastali u Vilijemsburgu u saveznoj dravi Virdiniji kako bi razradili strategiju za pripremanje potpunog raspada bankarskog sistema Sjedinjenih Amerikih Drava. Taj unapred isplanira200

ni dogaaj trebalo je da natera amerike senatore da prihvate vlast Meunarodnog monetarnog fonda nad amerikom monetarnom i fiskalnom politikom. Denis Vederston iz banke Morgan Guarantee sa Vol Strita je izjavio kako je uveren da je to jedini mogui spas za Sjedinjene Amerike Drave. Taj predlog je odobrila Dili grupa, koja je nastala u maju 1982. u Parku Dili u Londonu. 10. i 11. januara 1983. ta strana grupa se sastala u Vaingtonu krei time Sermanov zakon protiv trustova (Sherman Antitrust Act) i Klejtonov zakon, i skovala zaveru za ruenje suvereniteta Sjedinjenih Amerikih Drava na podruju monetarne i finansijske slobode. Ameriki ministar unutranjih poslova je znao za taj sastanak i njegovu svrhu. Umesto da uesnike sastanka optui za zaveru, tj. planiranje zloina na saveznom nivou, jednostavno je okrenuo glavu na drugu stranu. Po gore navedenim zakonima, za dokazivanje zloina je potreban samo dokaz o postojanju zavere, a dokaza da se zavera zaista dogodila, bilo je u izobilju. Ali budui da su se lanovi Fondacije Dili sastali na zahtev Kraljevskog instituta za meunarodne poslove i budui da im je domain bio Okrugli sto, niko u Mininstarstvu pravosua nije imao hrabrosti da preuzme bilo kakve mere kakve su bili u obavezi da preduzmu oni koji su se zakleli da e da tite zakone Sjedinjenih Amerikih Drava. Dili plan o preuzimanju vlasti nad fiskalnom i monetarnom politikom Sjedinjenih Amerikih Drava je bio umotvorina ser Herolda Livera, snanog pobornika kraljevske porodice i lana Komiteta 300. Ser Herold Liver je bio direktor ogromnog konglomerata UNILEVER, vane kompanije Komiteta 300. Liverov plan je zahtevao proirenje uticaja MMF, kako bi MMF mogao da utie na centralne banke svih zemlja, ukljuujui i SAD, i da ih preda u ruke banke svetske vlade. To se smatralo vitalnim korakom na putu stvaranja stanja u kome e MMF da postane vrhovni sudija svetskog bankarskog sistema. Tom krajnje tajnom januarskom sastanku prethodio je sastanak iz oktobra 1982, kome su prisustvovali predstavnici 36 najveih svetskih banaka i koji se odrao u hotelu Vista" u Njujorku. Mere obezbeenja tog seminara, odranog 26. i 27. oktobra, bile su najsnanije u istoriji Velike jabuke".* I raniji sastanak Grupe Dili je odran u suprotnosti sa amerikim zakonima.
201

Obraajui se prisutnima, ser Herold Liver je rekao kako je od krucijelne vanosti, do 2000. godine, dokrajiti taj ostatak prolosti - nacionalni suverenitet. Sjedinjene Amerike Drave e ubrzo morati da shvate da nee biti nimalo bolje od bilo koje zemlje Treeg sveta, kada MMF preuzme vlast", rekao je ser Herold. Nekim lanovim Predstavnikog doma je kasnije reeno kako se pripremaju planovi o imenovanju MMF-a kontrolorom fiskalne politike Sjedinjenih Amerikih Drava, koji e se izneti pred Senat Sjedinjenih Amerikih Drava do 2000. godine. Govorei u ime banke Morgan Guarantee, Rimer de Vri je rekao kako je krajnje vreme da Sjedinjene Amerike Drave postanu lanice Meunarodnog monetarnog fonda. Mora se ponovo razmotriti oklevanje SAD-a iz proteklih 50 godina", izjavio je De Vri. Neki britanski i nemaki bankari, bojei se mogueg krenja amerikih zakona, rekli su kako je Grupa Dili samo odbor za ispravljanje tekuih problema. I Feliks Rohatin je govorio o velikoj potrebi menjanja amerikih zakona o bankarskom poslovanju kako bi MMF mogao da igra veu ulogu u toj zemlj. Rohatin je tada bio na elu banke Lazard Freres, koja pripada Rimskom klubu i sastavni je deo Grupe Eagle Star, koju smo ve upoznali. Okruglostolai Vilijam Ogden i Verner Stang su nadahnuto govorili u prilog predaje amerikog fisklanog suvereniteta Meunarodnom monetarnom fondu i Meunarodnoj banci za obraune. Predstavnici Bankarske grupe Alfa (Alpha Banking Group), koja pripada masonskoj loi P2, rekli su kako se Sjedinjene Amerike Drave moraju prisiliti na predaju vioj vlasti neke svetske banke", kao uslov za napredovanje prema Novom svetskom poretku. 8. januara 1983. godine, pre velikog sastanka od 10. i 11. januara iste godine, jedan od vodeih lanova Rimskog kluba, Hans Fogel, primljen je u Belu kuu. Predsednik Ronald Regan je na taj sastanak pozvao Dorda ulca, Kaspara Vajnerberga, Dorda Kenana i Lejna Kirklanda, koji su predsedniku Reganu objasnili ciljeve Dili grupe. Od tog dana predsednik Regan je potpuno promenio stanovite i saraivao je sa raznim agencijama Komiteta 300 na jaanju prevlasti Meunarodnog Monetarnog Fonda i Meunarodne banke za obraune nad unutranjom i spoljnom monetarnom politikom SAD-a. Nevidljiva vlada Komiteta 300 je napravila ogroman pritisak na Ameriku kako bi promeniia njen nain ivota - nagore. Amerika je poslednja tvr202

dava slobode, i ako nam tu slobodu uspeju da oduzmu, njihovo napredovanje prema stvaranju svetske vlade e biti skoro neminovno. Uspostavljanje svetske vlade je ogroman posao, za koji je potrebno ogromno umee, organizacijske sposobnosti, kontrola nad vladama svih zemalja i njihovom politkom. Jedina organizacija koja moe da obavi taj posao je Komitet 300, a upravo smo videli koliko su ve uznapredovali na putu ka tom uspehu. Najvanije od svega je duhovna bitka. Na alost, skoro sve hrianske crkve su se srozale na drutvene klubove, kojima upravlja beskrajno zlo Svetsko vee crkava (World Council of Churches, skraeno WCC), iji poeci ne lee u Moskvi ve u londonskom Sitiju, to moemo da vidimo na grafikonu na kraju ove knjige, u kome je prikazana struktura crkve svetske vlade. To telo je osnovano 20-tih godina 20. veka kao sredstvo za sprovoenje politike svetske vlade i spomenik je sposobnostima dugoronog planiranja Komiteta 300. Jo jedno pokvareno telo, po strukturi i svrsi slino Svetskom veu crkava, jeste Savez zabrinutih naunika (Union of Concerned Scientist) koji je osnovala Trilateralna komisija, a finansiraju ga Fondacija Karnegi (Carnegie Endowment Fund), Fondacija Ford (Ford Foundation) i Institut Aspen. Taj Savez je predvodio borbu protiv pokretanja amerike akcije odvraanja kao protivmere sovjetskom programu Kosmosfera - svemirskom laserskom oruju koje moe iz svemira da uniti ciljeve u SAD-u i u drugim delovima sveta i svemira. Ameriki program SDI je bio osmiljen kao protivtea opasnosti od sovjetske Kosmosfere, a ta opasnost jo uvek postoji, uprkos uveravanjima da je komunizam mrtav". Sovjetski portparol Georgije Arbatov je rekao na sastanku Saveza zabrinutih naunika kako je vano da se odupremo programu SDI, jer, ako taj program postane stvarnost, bie to vojna katastrofa". Iz godine u godinu Savez zabrinutih naunika se opirao svakom proraunu u kome su bila predviena i sredstva za vitalni program SDI; sve dok, 1991, vie nije bilo dovoljno novca ni za finansiranje daljeg istraivakog rada, a kamoli za putanje tog sistema u orbitu. Savezom zabrinutih naunika upravlja Kraljevski institut za meunarodne poslove i duboko je infiltriran agentima tajne slube MI6. 203

U Americi nema ni jednog jedinog aspekta ivota koji se ne nadzire, koje ne usmerava u pravom" smeru, kojim ne manipulie i ne vlada nevidljiva vlada - Komitet 300. Nema ni jednog na izborima izabranog predstavnika vlasti ni politikog elnika koji nije podvrgnut vladavini Komiteta 300. Niko do sada nije uspeo da otkae poslunost tajnim vladarima i da im umak-ne, ukljuujui i predsednike Sjedinjenih Amerikih Drava. Od 1776, kada je Deremaju Bentama i Vilijama Petija, grofa od elburna, odmah nakon pobede Francuske revolucije, koju su isplanirali i kojom su se rukovodili, Britanska Kruna unajmila da zajednikim iskustvom krenu na amerike doseljenike, preko 1812, kada su-Britanci opljakali i spalili Vaington i unitili tajna dokumenta koja bi razotkrili planiranu izdaju protiv mladih Sjedinjenih Amerikih Drava, do ubistva predsednika Kenedija, i podmetanja afere Votergejt predsedniku Niksonu, jasno je vidljiva ruka Komiteta 300. Ova knjiga je pokuaj da se otvore oi amerikom narodu kako bi video ovu stranu istinu: naa Amerika nije nezavisna zemlja niti to moe da bude dok njome i nama vlada nevidljva vlada - Komitet 300.

204

BIVE I SADANJE INSTITUCIJE/ORGANIZACIJE KOMITETA 300 I ONE KOJE SU DIREKTNO POD NJEGOVOM VLAU Academv for Contemporarv Problems (Akademija za savremene probleme) Africa Fund (Fond Afrike) Agencv of International Development (Agencija za meunarodni razvoj) Albert Pervin Foundation (Fondacija Alberta Pervina) Alliance Israelite Universalle (Svetski izraelski savez) American Civil Liberties Union (Ameriki savez graanskih sloboda) American Council of Race Relations (Ameriko vee za meurasne odnose) American Defense Societv (Ameriko odbrambeno drutvo) American Press Institute (Ameriki institut za novinarstvo) American Protective League (Amerika liga za zatitu) Anti-Defamation League (Antidifamacijska liga) Arab Bureau (Arapska kancelarija) Arab Higher Committee (Arapski vii odbor) ARCA Foundation (Fondacija ARCA) Armour Research Foundation (Fondacija za istraivanje naoruanja) Arms Control and Foreign Policv Caucus (Odbor za kontrolu oruja i spoljnu politiku) Arthur D. Little, Inc. Asian Research Institute (Institut za istraivanje Azije) Aspen Institute (Institut Aspen)

205

Association for Humanistic Psychology (Udruenje za humanistiku psihologiju) Agumentation Research Center (Centar za istraivanje prirasta) Baron De Hirsh Fund (Fond Baron de Hirsh) Batelle Memorial Institute (Memorijalni institut Batel) Berger National Foundation (Nacionalna fondacija Berger) Berlin Center for Future Research (Berlinski centar za istraivanje budunosti) Bilderbergers (Bilderberka grupa/Bilderbergeri) Black Order (Crni red) Bovcott Japanese Goods Conference (Konferencija za bojkot japanskih proizvoda) British Newfoundland Corporation (Korporacija Britanski Njufaundlend) Brotherhood of Cooperative Commonvvealth (Bratstvo saradnikih drava) Bureau of International Revolutionarv Propaganda (Kancelarija za meunarodnu revolucionarnu propagandu) Canadian Jewish Congress (Kanadski jevrejski kongres) Cathedral of St. John the Divine (Katedrala Sv. Jovana Blaenog), Njujork Center for Advanced Studies in the Behavioral Sciences (Centar za napredne studije bihevioristikih nauka) Center for Consitutional Rights (Centar za ustavna prava) Center for Cuban Studies (Centar za kubanske studije) Center for Democratic Institutions (Centar za demokratske institucije) Center for International Policv (Centar za meunarodnu politiku) Center for the Study od Responsive Law (Centar za prouavanje primenjenih zakona) Christian Socialist League (Hrianska socijalistika liga) ini Foundation (Fondacija ini) Club of Rome (Rimski klub) Cominform (Kominform) Committee for the Next Thirty Years (Odbor za sledeih trideset godina) 206

Committee of Fourteen (Odbor etrnaestorice) Committee of National Morale (Odbor za nacionalni moral) Committee to Frame A World Constitution (Odbor za izradu svetskog ustava) Communist League (Komunistika liga) Congress of Industrial Organizations (Kongres industrijskih organizacija) Council on Foreign Relations (Vee za inostrane odnose) David Sasson Companv (Kompanija Dejvid Sason) De Beers Consolidated Mines (Konsolidovani rudnici De Ber) Democratic League of Brussels (Demokratska liga Brisela) East India Committee of 300 (Istonoindijski Komitet 300) Economic and Social Control, ECOSOC (Ekonomska i drutvena kontrola) Environmental Fund (Fond za ouvanje okoline) Environmentrics Inc. (preduzee) Esalen Institute (Institut Esalen) Fabian Societv (Fabijansko drutvo) Federation of American Zionists (Savez amerikih cionista) Fellowship for a Christian Social Order (Udruenje za hrianski drutveni poredak) Fellowship of Reconciliation (Udruenje za pomirenje) Ford Foundation (Fondacija Ford) Fordham Universitv Institution Educational Research (Institut univerziteta Fordham za istraivanje obrazovanja) Foundation for National Progress (Fondacija za nacionalni napredak) Garland Fund (Fond Garland) German Marshall Fund (Nemaki fond Maral) Governing Body of the Israelite Religious Cornmunitv (Vladajue telo izraelske verske zajednice) Gulf South Research Institute (Institut za istraivanje Zalivskog juga) Haganah* Harvard Universitv (Univerzitet Harvard)
* Haganah je jevrejska vojna organizacija iz vremena pre stvaranja jevrejske drave. nap. prev.

207

Hells Fire'Club (Klub paklenog ognja) Horace Mann League (Liga Horacija Mana) Hudson Guild (Bratstvo Hadson) Hudson Institute (Institut Hadson) Hudson Bay Companv (Kompanija Hadson Bej) Imperial College University of London (Imperijalni fakultet Univerziteta u Londonu) Industrial Christian Fellovvship (Industrijsko hriansko udruenje) Institute for Bfain Research (Institut za istraivanje mozga) Institute for Pacific Relations (Institut za pacifike odnose) Institute for Policv Studies (Institut za politike studije) Institute for Social Research (Institut za drutvena istraivanja) Institute for the Future (Institut za budunost) Institute for World Order (Institut za svetski poredak) Institute on Drugs, Crime and Justice (Institut za drogu, kriminal i pravosue) Inter-Alpha Inter-American Social Development Institute (Institut za unutarameriki drutveni razvoj) International Institute for Strategic Studies (Meunarodni institut za strateke studije) Interreligious Peace Colloquium (Meuversko mirovno savetovanje) Irgun* Knights of Malta (Malteki vitezovi) League of Nations (Liga naroda) Logistics Management Institute (Institut za upravljanje logistikom) London Board of Deputies of British Jews (Londonski odbor zastupnika britanskih Jevreja) London School of Economics (Londonski ekonomski fakultet) Mary arter Paint Company (Preduzee za proizvodnju boja Meri Karter)
208

* Irgun je jevrejska/izraelska organizacija za proterivanje Arapa/Palestinaca iz Izraela, poznata po zloinu u selu Dejr Jasinu, kojim je postignut cilj zastraivanja Palestinaca i njihovog prisiljavanja na beg. - nap. prev.

209

Massachusetts Institute of Technology (Institut za tehnologiju Univerziteta Masausets) Mellon Institute (Institut Melon) Metaphvsical Societv (Metafiziko Druvo) Milner Group (Milnerova grupa) Mocatto Metals (preduzee) Mont Pelerin Societv (Drutvo Mont Pelerin) NAACP (National Association for the Advancement of Coloured People, (Nacionalno udruenje za unapreenje obojenih ljudi) National Action Research on Militarv/Industrial Complex (Nacionalna akcija za istraivanje vojno - industrijskog kompleksa) National Center for Productivitv Institute (Institut Nacionalnog centra za produktivnost) National Council of Churches (Nacionalno vee crkava) National Opinion Research Center (Centar za istraivanja nacionalnog miljenja) National Training Labaratories (Nacionalna laboratorija za vebanja) New Democratic Coalition (Nova demokratska koalicija) New World Foundation (Fondacija novi svet) New York Rand Institute (Njujorki Institut Rand) NORML NATO (North Atlantic Treatv Organization, tj. Severnoatlantski vojni savez) Odd Fellows (udaci) Order of St. John of Jerusalem (Red Sv. Jovana Jerusalimskog) Order of The Golden Dawn (Red zlatne zore) OXFAM Pacific Studies Center (Centar za pacifike studije) Palisades Foundation (Fondacija palisada) Peninsula and Orient Navigation Companv (Brodarska kompanija Poluostrva i Orijenta) PEMINDEX Princeton Universitv (Univerzitet Prinston) Rand Corporation (Korporacija Rand)
210

Rand School of Social Sciences (Fakultet za drutvene nauke Rand) Research Triangle Institution (Institucija za istraivanje Trougla) Rhodes Scholarship Committee (Odbor za Rodsove stipendije) Rio Tinto Zine Companv (Kompanija za proizvodnju cinka Rio Tinto) Riverside Church Disarmament Program (Program Crkve Riversajd za razoruanje) Round Table (Okrugli sto) Royal Institute for International Affairs (Kraljevski institut za meunarodne poslove) Russell Sage Foundation (Fondacija Rasel Sejd) San Francisco Foundation (Fondacija San Franciska) Sharps Pixley Ward (Zatvorsko odelenje arps Piksli) Social Sceince Research Council (Vee za istraivanje drutvenih nauka) Socialist International (Socijalistika internacionala) Socialist Party of the United States (Socijalistika stranka Sjedinjenih Amerikih Drava) Society for Promotion of Study of Religions (Drutvo za promovisanje prouavanja religija) ! Society of Heaven (Nebesko drutvo), TRIJADE ! ' ; > Soviet State Committee for Science and Technology (Sovjetski dravni odbor za nauku i tehnologiju) Stanford Research Institute (Institut za istraivanje Stenford) Stockholm International Peace Research Institute (tokholmski meunarodni institut za istraivanje mira) Sun Yat Sen Society (Drutvo Sun Jat Sen) Systems Development Corporation (Korporacija za razvoj sistema) Tavistock Institute of Human Relations (Institut Tavistok za ljudske odnose) Tempo Corporation (Korporacija Tempo) The High Twelve International (Internacionala visoke dvanaestorice) The Public Agenda Foundation (Fondacija za javna pitanja) The Quality of Life Institute (Institut za kvalitet ivota) Theosophist Society (Drutvo teozofa) Thule Society (Drutvo Tule) ....;.;*.p^x; j ,J%I^

211

Transantlantic Council (Transatlantsko vee) Trilateral Commission (Trilateralna komisija) U.S. Association of the Club of Rome (Ameriko udruenje Rimskog kluba) Union of Concerned Scientists (Savez zabrinutih naunika) UNITAR Universitv of Pennsvlvania Wharton School (Fakultet Vorton Univerziteta u Pensilvaniji) Warburg, James P. And Familv (Varburg, Dejms P. i porodica) Western Training Laboratories (Zapadna laboratorija za uvebavanje) Wilton Park Women's Christian Temperance Union (enski hrianski trezvenjaki savez) Wong Hong Hon Company (Kompanija Wong Hong Hon) Work in America Institute (Institut za zapoljavanje u Americi) World Council of Churches (Svetsko vee crkava)

SPECIJALNE FONDACIJE I INTERESNE GRUPE

Arab Bureau (Arapska kancelarija) Aristotelian Societv (Aristotelovsko drutvo) Asian Research Institute (Institut za istraivanje Azije) Bertrand Russell Peace Foundation (Fondacija za mir Bertran Rasel) British American Canadian Corporation Broterhood of Eternal Love (Bratstvo vene ljubavi) Cambridge Apostles (Kembridski apostoli) Canadian Histadrut* Campaign (Kanadska kompanija jevrejske radnike federacije) Canadian Pacific Ltd. (preduzee)
Histadrut je izraelska radnika federacija, osnovana 1920.

212

Caribbean-Central American Action Group (Karipsko-Srednjoamerika akcijska grupa) China Everbright Holdings Ltd. (preduzee) Chinese People's Institute of Foreign Affairs (Kineski narodni institut za inostrane poslove) Council of South America (Vee za Junu Ameriku) Endangered People's Societv (Drutvo ugroenih naroda) English Propertv Corporation Ltd. (preduzee) Hospice Inc. (preduzee) International Brothehood of Teamsters (Meunarodno bratstvo profesionalnih vozaa) International Red Cross (Meunarodni Crveni krst) Jerusalem Foundation, Canada (Fondacija Jerusalim, Kanada) Kissinger Associates (savetniko-konsultantska kua) Kowloon Chamber of Commerce (Trgovaka komora Kaulun) Organization of American States (Organizacija amerikih drava) Overseas Chinese Affairs Committee (Odbor za kineske poslove sa prekomorskim zemljama) Radio Corporation of America (RCA) Royal Police of Hong Kong (Kraljevska hongkonka policija) YMCA (puni naziv: Young Men's Christian Association, tj. Hriansko udruenje muke omladine)

BANKE

American Express Banca de la Svizzera d'Italia (Italijanska vajcarska banka) Banca Andioino Banca d'America d'Italia (Italijanska amerika banka) Banca Nazionale del Lavoro (Narodna radnika banka) Banca Pri vate (Privatna banka)

213

Banco Ambrosiano (Banka Ambrosiano) Banco Caribe (Karipske banke) Banco Commercial Mexicana (Meksika komercijalna banka) Banco Consolidato (Udruenje banaka) Banco d'Espana (panska banka) Banco de Columbia (Kolumbijska banka) Banco de Ibero-America (Ibero-amerika banka) Banco de la Nacion (Narodna banka) Banco Latino Banco Mercantile de Mexico (Meksika trgovinska banka) Banco Nacional de Cuba (Kubanska narodna banka) Banco Nacional de Panama (Panamska narodna banka) i jo 54 manje panamske banke Bangkok Commercial d'Italian (Bankoko-italijanska komercijalna banka) Bangkok Metropolitan Bank (Bankoka banka Metropoliten) Bank al Mershreq Bank America Bank for International Settlements (Meunarodna banka za obraune) Bank Hapoalim Bank Leu Bank Leumi Bank of Bangkok (Bankoka banka) Bank of Boston (Bostonska banka) Bank of Credit and Commerce International (Meunarodna kreditna i komercijalna banka) Bank of East Asia (Istonoazijska banka) Bank of England (Engleska banka) Bank of Escambia Bank of Geneva (enevska banka) Bank of Ireland (Irska banka) Bank of London and Mexico (Londonska i meksika banka) Bank of Montreal (Montrealska banka) Bank of Norfolk (Norfolka banka) Bank of Nova Scotia (Banka Nove kotske)
214

Bank Ohio (Banka savezne drave Ohajo) Banque Bruxelles-Lembert Banque Commerciale Arabe (Arapska komercijalna banka) Banque du Credit International (Meunarodna kreditna banka) Banque de Pari et Pays-Bas (Parika i holandska banka) Banque Francaise et Italienne pour l'Amerique du Sud (Francuska i italijanska banka za Junu Ameriku) Banque Louis Dreyfus de Pari (Parika banka Luj Drajfus) Banque Privee (Privatna banka) Banques Sud Americs (Junoamerike banke) Barclays Bank Baring Brothers Bank Barnett Banks Baseler Handelsbank (Baselska trgovaka banka) Basel Committee on Bank Supervision (Bazelski odbor za nadzor banaka) BCCI,* Bank of Credit and Commerce International (Meunarodn kreditna i komercijalna banka) Canadian Imperial Bank of Commerce (Kanadska imperijalna trgovaka banka) Centrust Bank Chartered Bank
* BCCI: Ovo je banka koja je nekoliko puta bila optuena za duboku umeanost u pranje novca irom sveta. Njena struktura obuhvata sve operacije Komiteta 300. Zanimljiva je njena vlasnika struktura: 35% deonica je u vlasnitvu nekoliko porodica sa Bliskog Istoka, i to: vladajue porodice Bahreina, vladajue porodice arde, vladajue porodice Dubaija, vladajue porodice Saudijske Arabije, vladajue porodice Irana i grupe bliskoistonih poslovnih ljudi; 41% deonica je u vlasnitvu banke BCCI Cavman Islands (Kajmanska ostrva) 24% deonica je u vlasnitvu Bank of America

215

Charterhouse Japher Bank Chase Manhattan Bank Chemical Bank Citibank Citizens and Southern Bank of Atlanta (Graanska i juna banka savezne drave Atlante) City National Bank of Miami (Gradska narodna banka savezne drave Majami) Cleveland National City Bank (Klivlendska narodna gradska banka) Corporate Bank and Trust Companv Credit and Commerce American Holdings (Kreditni i trgovaki ameriki holding) Credit and Commerce Holdings (Kreditni i trgovaki holding), Netherlands Antilles (Holanski Antili), Credit Suisse Crocker National Bank (Narodna banka Kroker) De Neuflize, Schulmberger, Mallet Bank Dresdner Bank (Drezdenska banka) Duseldorf Global Bank (Dizeldorfska svetska banka) First American bank of Georgia (Prva amerika banka savezne drave Dordije) First American Bank of New York (Prva amerika banka savezne drave Njujork) First American Bank of Pansacola (Prva amerika banka u Pensakoli) First American Bank of Virginia (Prva amerika banka savezne drave Virdinije) First American Banking Corp. (Prva amerika bankarska korporacija) First Empire Bank First Fidelitv Bank First National Bank of Boston (Prva narodna bostonska banka) First National City Bank (Prva narodna gradska banka) Florida National Bank (Floridska narodna banka) Foreign Trade Bank (Narodna banka Franklin) Hambros Bank
216

Hong Kong and Shanghai Banking Corporation (Hongkongka i angajska bankarska korporacija) Independence Bank od Encino (Nezavisna banka Encino) Israeli Discount Bank (Izraelska diskontna banka) Litex Bank Ljubljanska banka Llovds Bank Marina Midland Bank Midland Bank Morgan Bank Morgan Et Cie. Morgan Grenfell Bank Narodnv Bank National Bank of Cleveland (Klivlendska nacionalna banka) National Westminster Bank (Vestminsterska narodna banka) Orion Bank Paravicini Bank Ltd. Republic National Bank (Republika narodna banka) Royal Bank of Canada (Kanadska kraljevska banka) Shroeder Bank Seligman Bank Shanghai Commercial Bank (angajska komercijalna banka) Soong Bank Standard and Chartered Bank Standard Bank Swiss Bank Corporation (vajcarska bankarska korporacija) Swiss Israel Trade Bank (vajcarsko-izraelska trgovaka banka) Trade Development Bank (Banka za trgovinu i razvoj) Unibank Union Bank of Israel Union Bank of Switzerland Vanving Bank White Weld Bank World Bank (Svetska banka) - LL.-...,.....

217

VVorld Commerce Bank of Nassau (Svetska trgovaka banka Nasaua) World Trade Bank (Svetska trgovinska banka) Wozchod Handelsbank
Napomena: Osim Bazelskog odbora i& nadzor banaka (Basel Committee on Bank Supervision), sve gore navedene banke su bile, a moda su jo uvek, umeane u trgovinu drogom, dijamantima, zlatom i orujem.

BCCI Cavman Islands i BCCI Luxembourg su osnovale predstavnitva u Majamiju, Boka Ratonu, Tampi, Njujorku, San Francisku i Los Anelesu.

UDRUENJA ADVOKATA I ADVOKATSKE KUE American Bar Association (Ameriko udruenje pravnika) Clifford and Warnke Coudert Brothers Cravaith, Swain and Moore Wilkie, Farr and Gallagher

KNJIGOVODSTVO/REVIZIJA

Prie, Waterhouse Coopers

218

INSTITUCIJE TAVISTOK INSTITUTA U SJEDINJENIM AMERIKIM DRAVAMA

FLOW LABORATORIES Dobija ugovore od Nacionalnoga instituta za zdravstvo (Natinal Institute of Health) MERLE THOMAS CORPORATION Dobija ugovore od Amerike ratne mornarice; analizira podatke snimljene satelitom. WALDEN RESEARCH Obavlja poslove na podruju kontrole zagaenja. PLANNING RESEARCH CORPORATION, ARTHUR D. LJTTLE, G. E."TEMPO", OPERATIONS RESEARCH INC. (Korporacija za planiranje i istraivanje, Arthur D. Little, G. E. Tempo", Istraivanje operacija Inc.) Jedna od oko 350 firmi koje sprovode istraivanja i ispitivanja te daju predloge amerikoj Vladi. Sastavni su deo onoga to je predsednik Ejzenhauer nazvao moguom opasnou po dravnu politiku, a i sam bi mogle da postanu zatoenici na-unotehnoloke elite". BROOKINGS INSTTTUTION Svoj posao posveuju, kako to sami zovu, pitanjima od nacionalne vanosti". Napisali su program predsednika Huvera, projekat New Deal predsednika Ruzvelta, program Great Society (Izvrsno drutvo) predsednika Donsona. Institucija Brookings ve pedeset godina nalae amerikoj Vladi kako e obavljati svoj posao, a to radi i danas, u ime Komiteta 300.

219

HUDSON INSTITUTE (Institut Hadson) Pod vodstvom Hermana Kana ova institucija je uinila vie na oblikovanju naina na koji Amerikanci reaguju na politike i drutvene dogaaje, njihovog naina razmiljanja, glasanja i uopteno ponaanja, nego moda bilo koja druga, osim velike petorice. Specijalnosti Hadson Instituta su istraivanja odbrambene politike kao i odnosi sa SSSR-om. Najvei deo njegovog vojnog rada nosi oznaku tajno. (Jedna od zamisli za vreme Vijetnamskog rata je bila izgradnja kanala oko Sajgona). Neki od njegovih ranijih radova nose sledee naslove: Stabilnost i mir medu starijim dravama i Analitiki saetak pitanja politike amerike nacionalne bezbednosti. Hadson se ponosi svojom raznovrsnou. Pomogao je NASA-i oko svemirskih programa, te u promovisanju novih moda i ideja za mlade, pobuna i ouenost mladih, sve za Komitet 300, tvrdei kako sve to finansira KokaKola. Hadson institut moemo slobodno da svrstamo meu institucije Komiteta 300 za pranje mozga. Neki od njegovih scenarija nuklearnog rata su zanimljivo tivo i, kada bi se mogo do njih doi, preporuujem est osnovnih termonuklearnih opasnosti i Mogui ishodi termonuklearnog rata, a jedan od najstranijih nosi naslov Izraelso-arapski nuklearni rat. Hadson institut se bavi i poslovnim savetovanjem za kompanije Komiteta 300: Rank, Xerox, General Electric, IBM i General Motors, da spomenemo samo neke, no njegov istinski veliki kupac jeste ameriko Ministarstvo odbrane, koje ukljuuje pitanja civilne odbrane, nacionalne sigurnosti, vojne politike i kontrole naoruanja. Do danas nije uao u mokru NASA-u", tj. Nacionalnu oceanografsku agenciju (National Oceanographic Agencv). NATIONAL TRAINING LABORATORIES, NTL (Nacionalna laboratorija za uvebavanje) NTL je poznat i pod nazivom International Institute for Applied Behavioral Sciences (Nacionalni institut za primenjene bihevioristike nauke). Ovaj institut je definitivno centar za pranje mozga, utemeljen na naelima Kurta Levina, koji ukljuuju i takozvane T-grupe (training groups, tj. grupe za vebanje), uslovljeno vebanje stresa, u kome se subjekti iznenada nau u situaciji u kojoj moraju da se brane od zlobnih optubi. Deo NTL-a je i Na220

cionalno udruenje za obrazovanje (National Education Association), najvea grupa nastavnika i profesora u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Iako zvanino osuuje rasizam", zanimljivo je primetiti da je NTL u radu s Nacionalnim udruenjem za obrazovanje napravio dokument kojim je predloio obrazovne vauere, kojima bi se teka" deca odvojila od one bistrije, a sredstva bi se dodeljivala prema broju teke dece koja bi bila odvojena od onih koja prolaze kolovanje normalnom dinamikom. Taj predlog nije meutim prihvaen. UNIVERSnJ OF PENNSYLVANIA, WHARTON SCHOOL OF FINANCE & COMMERCE (Univerzitet Pennsilvania, Fakultet Varton za finansije i trgovinu) Osnovao ga je Eric Trist, lan trustova mozgova" Tavistok instituta. Varton fakultet je postao jedna od vanijih institucija Tavistoka u SAD-u kada je re o bihevioristikim istraivanjima". Varton privlai kupce poput amerikog Ministarstva rada, kome daje pouke o tome kako da se izrade gotove" statistike u odelenju Drutva za ekonomska predvianja Varton (VVharton Econometric Forecasting Associates Incorporated). Kako se pribliavamo kraju 1991, za ovom metodom postoji velika potranja, iako danas imamo milione nezaposlenih vie nego to ih ima u statistikim podacima ove institucije. Vartonovo ekonometrijsko oblikovanje primenjuje svaka velika kompanija Komiteta 300 u SAD-u, Zapadniv Evropi, kao i MMF, Ujedinjene Nacije i Svetska banka. Varton je stvorio veoma zapaene osobe poput Dorda ul-ca i Alana Grinspena. INSTITUTE FOR SOCIAL RESEARCH (Institut za drutvena istraivanja) Ovaj institut su osnovali sledei lanovi trustova mozgova" Tavistok instituta: Rensis Likert, Darvin Ketrajt i Ronald Lipert. Meu predmetima njegovog istraivanja su: Znaenje drutvenih promena za oveka, Omladina u tranziciji i Kako Amerikanci gledaju na svoje mentalno zdravlje. Meu njegovim kupcima su: Fondacija Ford, ameriko Ministarstvo odbrane, amerika Potanska sluba i ameriko Ministarstvo pravosua. 221

INSTITUTE FOR THE FUTURE (Institut za budunost) Ovo nije tipina institucija Tavistoka, zato to je finansira Fondacija Ford, ali je svoju metodologiju dugoronog prognoziranja preuzela od majke svih trustova mozgova. Institut za budunost prognozira mogue promene koje e se deavati u razdobljima od pedeset godina. Taj institut bi trebao da je sposoban da predvidi drutveno-ekonomska kretanja i da ukae na svako skretanje od onog to je zacrtao kao normalno. Ovaj institut veruje kako je mogue i normalno intervenisati danas i davati odluke za budunost. Takozvana Vea Delfi" odluuju o tome ta je normalno, a ta nije i pripremaju osnovne dokumente za usmeravanja" Vlade u pravom smeru kako bi osujetili grupe kao to su ljudi koji stvaraju graanski nered" (to bi mogle biti patriotske grupe koje trae, na primer, ukidanje stepenovanog poreza ili ouvanje svoga prava na posedovanje oruja). Ovaj institu predlae poteze kao to su liberalizacija zakona o pobaaju, o upotrebi droge i o naplati drumarine za automobile koji ulaze u urbana podruja, o poduavanju o kontroli zaea u dravnim kolama, potrebi prijavljivanja oruja, o tome da upotreba droge ne bude kanjivo delo, o legalizaciji homoseksualnosti, o plaanju uenicima i studentima za postignua tokom kolovanja, o pretvaranju graevinskog zemljita u nacionalna lovita, o davanju bonusa za planiranje porodice i, kao poslednje, ali nikako manje vano, predlog u maniru Pola Pota o osnivanju novih naselja u ruralnim podrujima. Kao to se vidi, mnogi od ciljeva Instituta za budunost su ve vie nego ostvareni. INSTITUTE FOR POLICY STUDIES - IPS (Institut za politike studije) Kao jedan od trojice velikih", ovaj institut oblikuje i reoblikuje politiku Sjedinjenih Amerikih Drava, spoljnu i unutranju, otkako su ga u Americi osnovale kompanije i banke Demsa P. Varburga i Rotilda, uz podrku Bertranda Rasela i britanskih socijalista, tj. njihovih mrea u Americi, meu kojima je i Liga za industrijsku demokratiju (League for Industrial Democracy) u kojoj je Leonard Vudkok igrao vodeu ulogu, iza kulisa. Meu do-

222

maim glavnim igraima u Ligi za industrijsku demokratiju bili su konzervativka" Din Kirpatrik, Irvin Sual (iz Antidifamacijske lige), Eugen Rostov (uesnik u pregovorima o kontroli naoruanja), Lejn Kirkland (radniki voa) i Albert anker. Informacije radi, ovaj institut su 1963. godine objedinili Markus Raskin i Riard Barnet, obojica veoma dobro potkovane diplomate Tavistoka. Veina finansijskih sredstava osigurali su Rotildovi saradnici iz Amerike, poput porodice Demsa Varburga, Fondacije porodice Stern i Fondacije Semjuela Rubina. Semjuel Rubin je bio registrovani lan Komunistike partije koji je ukrao prezime Faberge (Faberge je bio rizniar ruskog carskog dvora") i to prezime ga je obogatilo. Ciljeve Instituta za politike studije utvrdio je britanski Okrugli sto, nakon to ih je dobio od Tavistoka. Najvaniji medu njima je bilo stvaranje nove levice" kao pokreta najirih slojeva SAD-a. Zadatak ovog instituta je da podstie nezadovoljstvo i nemire te da iri rasulo kao poar koji izmie kontroli, da iri ideale" levog krila nihilistikog socijalizma, da podupire neogranienu upotrebu droge svih vrsta i da bude veliki" tap za ibanje politikog sistema Sjedinjenih Amerikih Drava. Barnet i Raskin su nadzirali ogromnu lepezu organizacija i grupa, od Crnih pantera, preko Daniela Elsberga, lana vea za nacionalnu sigurnost Helperina, organizacije The Weatehrmen Undergroung* (Podzemni meteorolozi) i revolucionarne grupe The Venceramos, do osoblja koje je vodilo kampanju Dorda Mekgaverna. Nije postojao zadatak koji IPS i njegovi kontrolori nisu mogli da preuzmu i obave.
* Poznata i kao Organizacija Weather Undergroun, amerika, kako su sami sebe nazivali, revolucionarna organizacija mukaraca i ena komunista", koju su osnovali lanovi organizacije Students for Democratic Societv (Studenti za demokratsko drutvo), skraeno SDS. Grupa se izvorno zvala Revolutionarv Youth Movement (Revolucionarni pokret mladih). Zagovarala je ruenje amerike Vlade i kapitalizma, a pred kraj svog postojanja (bila je aktivna od 1969. do 1976.) organizovala je bombake napade, begove iz zatvora i uline nerede. Ime je uzela iz pesme Boba Dilana Subterranean Homesick Blues", tj. iz reci te pesme, koje glase: Ne treba ti metereolog da bih saznao u kojem smeru duva vetar" (You don't need a weatherman to know which way the wind blows). 0 istoriji i delovanju ove organizacije snimljen je i istoimeni film. - nap. prev.

223

Uzmimo zaveru o kidnapovanju" Kisindera, koja je bila u rukama Ekbala Anmeda, agenta britanske tajne slube MI6, poreklom Pakistanca, koga je obradio TRpTS" .(trockistiki teroristi sa seditem u Londonu). FBI je otkrio" tu zaveru" tako da nije mogla da ode predaleko. Ahmed je unapreen u direktora jedne od najuticajnijih IPS-ovih slubi - Transnacionalnog instituta koji je, kao kameleon, promenio ime (ranije se zvao Institut za meunarodne odnose) kada su tajni agenti slube BOSS (Buerau of State Securitv - Kancelarija dravne bezbednosti) u Junoj Africi otkrili injenicu da je taj institut direktno povezan sa Rodsovim stipendijama, Harijem Openhajmerom i ameriko-britanskim rudarskim interesima u Junoj Africi. BOSS je istovremeno diskreditovao u Fondaciju Juna Afrika. Preko svojih brojnih monih grupa za lobiranje na Kapitol Hilu, IPS je neumorno koristio svoj veliki tap" i ibao Kongres. IPS ima mreu lobista, od kojih svi navodno deluju nezavinso, ali u stvarnosti rade zajedniki, tako da kongresmene sa svih strana napadaju naizgled razliiti lobisti. Na taj nain IPS je uspevao, i jo uvek uspeva, da smeni pojedine lanove Predstavnikog doma i da natera senatore da glasaju za trend, put kojim se stvari kreu". Koristei se kljunim predvodnicima na Kapitol Hilu, IPS je uspeo da se probije u samu infrastrukturu amerikog zakonodavnog sistema i njegovog naina rada. Evo samo jednog konkretnog primera: godine 1975. jedan elnik IPS-a je nagovorio lana Predstavnikog doma Dona Konjersa (iz Miigena) i jo etrdeset i sedam lanova istog doma da od IPS-a zatrae izradu studije o budetu kojom e se pobijati budet koji je pripremio predsednik Derald Ford. Taj zahtev nije prihvaen, ali je ponovo postavljen 1976, 1977. i 1978, prikupljajui svake godine sve vie pobornika. A onda je, 1978, pedeset i est kongresnika svojim potpisom podralo sponzorisanje IPS-ove studije o budetu. Studije je pripremio Markus Raskin. Predviala je smanjenje budeta za vojsku u iznosu od 55%, socijalistiki program stanogradnje koji e se naticati i postepeno istiskivati privatno preduzetnitvo u stambenoj izgradnji i trite stambenih kredita", zdravstveno osiguranje, radikalne promene u obrazovnom sistemu kojima e se prekinuti kapitalistiki nadzor nad raspodelom znanja" i jo nekoliko radikalnih zamisli. 224

Uticaj IPS-a na pregovore o kontroli naoruanja je bio glavni inilac kojim su Niksona 1972. privoleli da potpie izdajniki sporazum o antibalistikim raketama (ABM Treatv), posle kojeg su Sjedinjene Amerike Drave skoro deset godina praktino ostale bez mogunosti odbrane od napada meukontinentalnim balistikim raketama (Intercontinental Balistic Missiles, skraeno ISBM). IPS je postao, i do danas ostao, jedan od najvanijih trustova mozgova" za nadzor odluka na podruju spoljne politike, za koje mi, narod, naivno verujemo da ih donose naa zakonodavna tela. Finanseranjem militantnog delovanja u Americi, uz veze sa stranim revolucionarima, fabrikovanjem pobeda kao to su Pentagonski dokumenti", napadima na ekonomsku strukturu, stvaranjem jaza nepoverenja izmeu podzemnih pokreta i prihvatljivog politikog delovanja, prodiranjem u verske organizacije i koritenjem tih organizacija za sejanje nesloge u Americi, upotrebom medija za irenje, a potom i odravanje ideja IPS-a, IPS je opravdao i dalje opravdava ulogu zbog koje je osnovan. STANFORD RESEARCH INSTITUTE (Institut za istraivanje Stenford) Prvi predsednik ovog instituta, Desi Hobson, je u jednom govoru iz 1953. jasno stavio do znanja koji put e taj institut da sledi. Ovaj institut po njegovoj vladavini nad Sjedinjenim Amerikim Dravama moemo da opiemo kao jedan od dragulja" u kruni Tavistok instituta. Osnovan je 1946, odmah po zavretku Drugog svetskog rata, s naglaskom na istraivanju kontrole uma i nauke o budunosti". Jedan od predsednika je bio i arls A. An-derson. Pod okriljem ovog instituta bila je i Fondacija arls F. Ketering, koja je tvorac Promenljivih slika oveka, na kojima poiva zavera vodolije. L*' Neki od najveih naruilaca i ugovora ovog instituta u poetku su bili koncentrisani oko odbrambenog sistema. Kako je Stenford institut rastao, tako se i irila lepeza njegovih usluga. Evo nekih njegovih projekata i naruioca: Primene bihevioristikih nauka u istraivanju upravljanja, Kancelarija za nauku i tehnologiju, Program poslovne pijunae Instituta za istraivanje Stenford;,

225

 Ameriko Ministarstvo odbrane, Uprava za istraivanje odbrane i ine njering, Ameriko Ministarstvo odbrane, Kancelarija za istraivanje svemira. Meu korporacijama koje naruuju usluga Stenford instituta su: Banka Wells Fargo, Korporacija Bechtel, Hevvlett Packard, Bank of America, Korporacija McDonnell-Douglas, Blyth, Eastman Dillon i Kompanija TRW. Jedna od stroije poverljivih projekata ovog instituta je bio opsean rad na oruju za hemijsko i bakterioloko ratovanje (chemical and bacteriological war-fare, skraeno CAB). Stenford institut je povezan s najmanje 200 manjih trustova mozgova", koji istrauju sve vidove ivota u Americi. Takav sistem se zove umreavanje ARPA i verovatno je najdalekosenija institucija za sticanje kontrole nad okolinom svake pojedine osobe u zemlji. Kompjuteri Stenford instituta su danas povezana sa 2.500 sestrinskih" istraivakih kompjutera, ukljuujui i CIA-u, Bell Tellephone Laboratories, Ameriku vojnoobavetajnu slubu, Obavetajnu kancelariju Ratne mornarice (ONI), RAND, MIT, Univerzitet Harvard i Kalifornijski univerzitet Los Aneles (Universitv of California Los Angeles, skraeno UCLA). Glavna uloga Stenforda je u tome da ima ulogu biblioteke" koja pohranjuje svu dokumentaciju sistema ARPA. Drugim agencijama je" - ovde ovek moe slobodno da primeni matu - dozvoljeno da pretrauju biblioteku" Stenforda i da trae kljune reci i reenice, pretrauju podatke i da pronaenim podacima pohranjuju sopstvene baze podataka. Na primer, Pentagon obilno koristi glavnu bazu podataka" Stenforda, a to bez sumnje ine i druge amerike dravne agencije i ustanove. Stenford razrauje probleme zapovedanja i kontrole" za Pentagon. Dok se te baze podataka toboe odnose samo na oruje i vojnike, nema apsolutno nikakve sigurnosti da se takva istraivanja ne mogu primeniti i na civile. Stenford je poznat po svojoj spremnosti da za bilo koga uradi bilo ta i uveren sam, kada bi se potpuno otkrile radnje Stenforda, da bi se taj institut, zbog silne gorine naroda prema njegovim delatnostima, morao zatvoriti.

226

MASSACHUSETTS INSTITUTE OF TECHNOLOGY (MIT), ALFRED P. SLOAN SCHOOL OF MANAGEMENT (Tehnoloki institut Univerziteta Masausets, Fakultet za menazment Alfred P. Sloan) Veina ljudi ne zna da je ova velika institucija deo amerikog ogranka Tavistoka i smatra je potpuno amerikom institucijom, ali je to daleko od istine. Ovu instituciju moemo da podelimo na sledee podinstitucije: Savremena tehnologija, Indusrijski odnosi, Levinova grupa za psihologiju, Laboratorije za kompjuterska istraivanja NASA-ERC, Grupa Kancelarije za istraivanje ratne mornarice i psihologije, Dinamika sistema.

Forester i Medouz su napisali za Rimski klub studiju o nultom rastu pod naslovom Granice rasta. Evo nekih od naruioca usluga ove institucije: Ameriko udruenje menadera (American Management Association), Ameriki crveni krst (American Red Cross), Odbor za ekonomski razvoj (Committee for Economic Development), GTE, Institut za analizu odbrane (Institute for Defense Analvsis, IDA), NASA; Nacionalna akademija nauka (National Academv of Sciences), Nacionalno vee crkava (National Council of Chrusches), Svlvania, TOV, Amerika vojska, Ameriko Ministarstvo spoljnih poslova, l .'fe!(h!;i|,iM ar.-KSvt L Amerika ratna mornarica, Ameriko Ministarstvo finansija, Kompanija Volkswagen. 227

Podruje istraivanja instituta za istraivanje odbrane (IDA-e) je tako veliko da bi za opis njegovih aktivnosti trebalo na stotine stranica, a tememljno sam ga opisao u knjizi o ulozi koju institucije i fondacije imaju u zloinima izdaje protiv Sjedinjenih Amerikih Drava, koja e biti objavljena poetkom 1992. RAND RESEARCH AND DEVELOPMENT CORPORATION (RAND) (Korporacija za istraivanje i razvoj Rand) RAND je, bez sumnje, najodaniji trust mozgova Tavistoka i defmtivno najuglednije sredstvo za kontrolu politike Sjedinjenih Amerikih Drava na svim nivoima. U specifine projekte RAND-a, koji postaju izvrni, ubrajaju se program ICBM (Interkontinentalne balistike rakete), temeljne analize za donoenje odluka na podruju amerike spoljne politike, podsticanje svimirskih programa, amerika nuklearna politika, poslovne analize, stotine projekata za vojsku i za Centralnu obavetajnu slubu (CIA-u) povezanih sa upotrebom droga za menjanje uma, poput meskalina (pevote), LSD-a (tajna operacija MK-Ultra, koja je trajala 20 godina). Evo nekih naruioca RAND-ovih usluga: American Telephone and Telegraph Companv (AT&T), i > Banka Chase Manhattan, ...,..L o& International Business Machines (IBM) National Science Foundation (Nacionalna fondacija za nauku), Republikanska stranka, TRW, Ameriko ratno vazduhoplovstvo, Ameriko Ministarstvo energetike, Ameriko Ministarstvo zdravlja.

Postoji, doslovno, na hiljade neverovatno vanih kompanija, dravnih institucija i organizacija koje se koriste uslugama RAND-a i bilo bi nemogue da se sve nabroje. Meu RAND-ovim specijalnostima" je i nauna gurupa koja predvia vreme i smer kretanja termonuklearnog rata, te razrauje

228

mnoge scenarije koje temelje na svojim predvianjima. RAND je jednom bio optuen da je SSSR od njega naruio razradu termina predaje amerike Vlade. Optuba je dospela ak do amerikog Senata, gde ju je zastupao senator Sajmington, koji je kasnije postao rtva uvredljivih lanaka kojima ga je obasula tampa politikog sistema. Glavna uloga RAND-a je i dalje pranje mozga. Da skratimo, glavne institucije Tavistoka u SAD-u koje su zaduene za pranje mozga na svim nivoima, ukljuujui i Vladu, vojsku, poslovni svet, verske organizacije i obrazovanje, su: Institucija Brukings (Brookings Institution), Institut Hadson (Hudson Institut), Institut za politike studije (Institute for Political Studies), Tehnoloki institut univerziteta Masausets (Massachusetts Institute of Technologv), Korporacija za istraivanje i razvoj RAND, Institut za istraivanje - Stenford (Stanford Research Institute) Fakultet Vorton Univerziteta Pensilvanija (Universitv of Pennsvlvania Wharton School). Moji izvori procenjuju da se ukupan broj zaposlenih u tim institucijama kree oko 50.000, sa ukupnim finansijskim sredstvima od skoro 10 milijardi dolara. Evo nekih veih institucija i organizacija Komiteta 300 koje deluju na svetskom nivou: Amerikanci za Izrael bez rata (Americans for a Safe Israel), Biblijska arheoloka revija (Biblical Archeological Review), Bilderberka grupa, British Petroleum, Drutvo za istraivanje Egipta (Egvptian Exploration Societv), Fond za istraivanje Palestine (Palestine Exploration Fund), Hermetiki red Zlatne zore (The Hermetic Order of the Golden Dawn), Imperial Chemical Industries, 229

>,

 Tavistok institut za ljudske odnose (Tavistock Institue for Human Relations), Kanadski institut za meunarodne poslove (Canadian Institute for In ternational Affairs), Klub ateista (The Atheist Club), Klub etvrtog stanja svesti (The Fourth State of Consciousness Club), Kraljevski institut za meunardone poslove (The Royal Institute for In ternational Affairs, RIIA), Hrianski fundamentalizam (Christian Fundamentalism), Meunarodni institut za strateke studije (International Institute for Strategic Studies), Odbor Votergejt (Watergate Committee), Okrugli sto (The Round Table), Prinevi Nasija (The Nai Princes), Red boanskog nereda (The Order of Divine Disorder), Red lobanje i kostiju (Order of Skull and Bones), Red Magna Mater (The Order of Magna Mater), Royal Dutch Shell Companv, Siromani vitezovi templari (Poor Knights of the Templars), Grupa Milner (The Milner Group), Socijalistika internacionala, Svetsko vee crkava (World Council of Churches), Trilateralna komisija (Trilateral Commission), Univerzalno masonstvo (Universal Freemasonrv), Univerzalni cionizam (Universal Zionism), Vickers Armament Companv (Fabrika/kompanija oruja Vikers), Vee za inostrane odnose (Council on Foreign Affairs), Njujork, Vorenova komisija (VVarren Commission), Wilton Park, Fondacija Brdo Hrama (Mount Temple Foundation), Fondacija Juna Afrika (South Africa Foundation).

230

BIVI I SADANJI LANOVI KOMITETA 300

Abergravemy, grof Acheson, Dean Adeane, lord Michael Agnelli, Giovanni Alba, vojvoda od Aldingron, lord Aleman, Miguel Alibnone, profesor T. E. Alsop, predstavnik porodice Almorv, Houghton Anderson, Charles A. Anderson, Robert 0. Andreas, Dwayne Asquith, lord Astor, John Jacob i njegov naslednik Waldorf Aurangzeb, naslednici Austin, Paul Baco, sir Ranulph Balfour, Arthur Balogh, lord Bancroft, barun Stormont Baring Barnato, B Barran, sir John Baxendell, sir Peter Beatrice Savojska, princeza Beaverbrook, lord LL.*.L*"-. Beck, Robert Beeley, sir Harold Beit, Alfred .. , r Benn. Anthony Wedgewood

Bennet, John W. Benneton, Gilberto ili Carlo Bertie, Andrew Besant, sir Walter Bethal, lord Nicholas Bialkin, David Biao, Keng Bingham, William Binny, J. F. Blunt, Wilfred Bonacassi, Franco Orsini Bottcher, Fritz Bradshavv, Thornton Brandt, Willy Brewster, Kingman Buchan, Alastair Buffet, Warren nu Billitt, William C. ." Bulwer-Lytton, Edward Bundy, McGeorge Bundy, William Bush, George Cabot, John, predstavnik porodice Caccia, baron Harold Anthony Cadman, sir John Califano, Joseph Carrington, lord arter, Edvvard Catlin, Donat Catto, lord Cavendish, Victor C. W., vojvoda od Devonira

231

Chamberlain, Houston Stevvart Chang, V. F. Cherchirin (eirin), Georgi ili predstavnik porodice Churchill, Winston Cicireni, V. ili predstavnik porodice ini, grof Vittorio Clark, Howard Cleveland, Amory Cleveland, Harland Clifford, Clark Cobold, lord Coffin, veleasni William Sloane Constanti, kua Orange Cooper, John, predstavnik porodice Coudenhove-Kalergi, grof Cowdray, lord Cox, sir Percy Cromer, lord Evelyn Baring Crowther, sir Eric Cumming, sir Mansfield Curtis, Lionel d'Arcy, William K. d'Avignon, grof Etienne Danner, Jean Duroc Davi, John W. de Benneditti, Carlo de Bruyne, Dirk de Gunzberg, baron Alain de Lamater, general-vojni Walter de Menil, Jean de Vries, Rimmer de Zulueta, sir Philip

d'Aremberg, grod Charles Louis Delano, predstavnik porodice Dent, R. Deterding, sir Henry di Spadaforas, grof Guitierez (Savojska kua) Douglas-Home, sir Alec Drake, sir Eric Duchene, Francois Dupont Edward, grof od Kenta Eisenberg, Shaul Elliott, William Yandel Elsworthy, lord Farmer, Victor Forbes, John M. Foscaro, Pierre France, sir Arnold Fraser, sir Hugh Frederik IX, kralj Danske, predstavnik porodice Freres, Lazard Frescobaldi, Lamberto Fribourg, Michael Gabor, Dennis Gallatin, Albert, predstavnik porodice Gardner, Richard Geddes, sir Auckland Geddes, sir Reay George, Lloyd Giffen, James Gilmer^ohn D. Giustiniani, Justin
232

Gladstone, lord Gloucester, vojvoda od Gordon, Walter Lockhart Grace, Peter J. Greenhill, lord Dennis Arthur Greenhill, sir Dennis Grey, sir Edward Gyllenhammar, Pierres Haakon, norveki kralj Haig, sir Douglas Hailsham, lord Haldane, Richard Burdone Halifax, lord Hali, sir Peter Vickers Hambro, sir Hocelvn Hamilton, Cyril Haniman, Averill Hart, sir Robert Hartman, Arthur H. Healey, Dennis Helsby, lord Heseltine, Ser William Hesse, potomci velikog vojvode od, predstavnik porodice Hoffman, Paul G. Holland, William House, pukovnik Mandel Howe, sir Geoffrey Hughes, Thomas H. Hugo, Thieman Hutchins, Robert M. Huxley, Aldous Inchape, lord Jamieson, Ken

Japhet, Ernst Israel Jay, John, predstavnik porodice Keynes, John Maynard Jodry, J. J. Joseph, sir Keith Katz, Milton Kaufman, Asher Keith, sir Kenneth Kesvvich, sir William Johnston, ili Kesvvick, H. N. L. Keswich, Wiliam Johnston Kimberly, lord King, dr. Alexander Kirk, Grayson L. Kissinger, Henry Kitchener, lord Horatio Kohnstamm, Max Korsch, Karl Lambert, baron Pierre Lawrence, G. Lazar Lehrman, Lewis Lever, sir Harold Levvin, dr. Kurt Lippmann, Walter Livingstone, Robert R., predstavnik porodice Lockhart, Bruce Lockhart, Gordon Linowitz, S. Loudon, sir John Luzzato, Pierpaolo Mackay, lord od Clasferna Mackay-Tallack, Ser Hugh

233

Mackinder, Halford MacMillan, Harold Matheson, Jardine Mazzini, Giuseppe McClaughlin, W.E. McCloy, John J. McFadyean, Ser Andrew McGhee, George McMillan, Andrevv Mellon, Andrevv Mellon, William Larimer ili predstavnik porodice Meyer, Frank Michener, Roland Mikojan, Anastas Milner, lord Alfred Mitterand, Francois Monnet, Jean Montague, Samuel Montefiore, lord Sebag ili biskup Hugh Morgan, John P. Mott, Stewart Mountain, sir Brian Edvvard Mountain, sir Dennis Mountbatten, lord Louis Munthe, A. ili predstavnik porodice Naisbitt, John Neeman, Yuval Nevvbigging, David Nicols, lord Nicholas od Bethala Norman, Montague Njeno kraljevsko Visoanstvo, kraljica Margareta

Njeno kraljevsko Visoanstvo, princeza Beatrix Njeno Visoanstvo, kraljica Elizabeta II Njeno Visoanstvo, kraljica Juliana O'Brien od Lotherbvja, lord Ogilvie, Angus Okita, Saburo Oldfield, Ser Morris Oppenheimer, Ser Earnest i naslednik Harry Ormsby Gore, David (lord Harlech) Orsini, Franco Bonacassi Ortolani, Umberto Ostiguy, J. P. W. Paley, William S. Pallavacini Palme, Olaf Palmerston Palmstierna, Jacob Pao, Y. K. Pease, Richard T. Peccei, Aurellio Peek, sir Edmund Pellegrino, Michael, kardinal Perkins, Nelson Pestel, Eduard Peterson, Rudolph Petterson, Peter G. Petty, John R. Philip, princ, vojvoda od Edinburga Piercy, Goerge Pinchott, Gitad Pratt, Charles

234

Prie Waterhouse, predstavnik porodice Radzivvall Ranier, princ Raskob, John Jacob Recanati Rees, John Rovvlings Rees, John Rennie, sir John Rettiger, Joseph Rhodes, Cecil John Rockfeller, David Role, lord Eric od Ipsdena Rosentahl, Morton Rostow, Eugene Rothmere, lord Rothschild, Elie od, ili Edmund od, i/ili baron Rothschild Runcie, dr. Robert Russel, lord John Russel, sir Bertrand Saint Gouers, Jean Salisburv, grof of, Robert Gascoiugne Cecil, Shelburne, lord Salisburvja Samuel, sir Marcus Sandberg, M. G L,Awt?M Sarnoff, Robert Schmidheinv, Stephen ili naizmenino Braa Thomas i Alexander Shoenberg, Andrew Schroeder L L > <'>yi^

Shavvcorss, sir Hartlev Sheridan, Walter Shiloach, Rubin Silitoe, sir Percy Simon, William Sloan, Alfred P. Smuty, Jan Spelman Sproull, Robert Stals, dr. C. Stamp, lord, predstavnik porodice Steel, David Stiger, George Strathmore, lord Strong, sir Kenneth Strong, Maurice Sutherland Svvathling, lord Swire, J. K. Tesse, G. ili predstavnik porodice Temple, sir R. Thompstone, William Boyce Thompstone, lord Thyssen-Bornamisza, baron Hans Henrich Trevelyn, lord Humphrey Turener, sir Mark Turner, Ted L.- .w?kw Tyron, lord Urquidi, Victor Van Den Broek, H. Vanderbilt rt' ($mnwr
Vence, Cyrus Veritv, William C. "'>

Schultz, George Schwartzenberg, E.

235

Vesty, lord Amuel Vickers, sir Geoffrey Villers, Gerald Hyde, predstavnik porodice Volpi, grof Von Finck, baron August Von Habsburg, nadvojvoda Otto, Kua Habsburg-Lorraine Von Thurn and Taxis, Max Wallenberg, Peter ili predstavnik porodice Wang, Kwan Cheng, dr. Warburg, S. C. Ward Jackson, ladv Barbara Warner, Rawleigh Warnke, Paul Warren, grof

Watson, Thomas Webb, Sydney Weill, David Weill, dr. Andrevv Weinberger, sir Caspar Weizman, Chaim Wells, H. G. Weheetman, Pearson (lord Cowdray) White, sir Dick Goldsmith Whitney, Straight Wiseman, sir William Wittelsbach Wolfson, sir Isaac Wood, Charles Young, Owen

236

BIBLIOGRAFIJA, SAECI I BELESKE

198O'S PROJECT (Projekat za 1980-te): Vance, Cyrus i Yankelovich, Daniel 1984.": Owel, George AFTER TWENTY YEARS: THE DECLINE OF NATO AND THE SEARCH FOR A NEW POLICY IN EUROPE (Dvadeset godina posle: Slabljenje NATO-a i potraga za novom politikom u Evropi): Raskin, Marcus i Barnett, Richard AIR WAR AND STRESS (Vazduni rat i stres): Janus, Irving AN AMERICAN COMPANY: THE TRAGEDY OF UNITED FRUIT (Jedna amerika kompanija: tragedija kompanije United Fruit): Scammel, Henry i McCann, Thomas AN INTRODUCTION TO THE PRINCIPLES AND MORALS OF LEG1SLATION (Uvod u naela u moral zakonodavstva): Bentham, Jeremy. U ovoj knjizi iz 1780. Bentham tvrdi kako je priroda stavila oveanstvo pod vlast dveju suverenih gospodara - boli i zabave... Oni nad nama vladaju u svemu to inimo". Bentham dalje nastavlja u istom stilu, da bi opravdao jakobinske teroriste iz Francuske revolucije. ANNUAL REPORT OF BANK LEUMI, 1977 (Godinji izvetaj banke Leumi za 1977.)

237

AT THAT POINT OF TIME: THE INSIDE STORY OF THE SENATE WATERGATE COMMITTEE (U to vreme: Senatski odbor za Watergate, iznutra): Thompson, Fred. Bernard Baker, jedan od provalnika u aferi Watergate mi je rekao gde mogu da pronaem Tomsona, koji je bio savetnik za manjine u Ervinovom odboru. Sa Barkerom sam se sastao pored prodavnice A&P veoma blizu lokala Coral Gables Countrv Club" u mestu Coral Gables na Floridi. Rekao mi je da je Tomson onde sa svojim partnerom iz advokatske kue, koji je doao u kratku posetu majci u Coral Gables, a kua je bila samo pet minuta od prodavnic A&P. Otiao sam tamo i sreo se sa Tomsonom koji je izrazio razoarenje nainom na koji je Ervin nametnuo strogu zabranu uvida u dokaze, koje bi on, Tomson, dopustio da vidi. BAKU, AN EVENTFUL HISTORY (Baku, uzbudljiva istorija): Henry, 7, D. '**' BEASTS OF THE APOCALYPSE (Iveri apokalipse): O'Grady, Olivia Maria. Ova izvrsna knjiga donosi pojedinosti o velikom broju istorijskih osoba, ukljuujui i Vilijama C. Bulita, koji je sa Lojdom Dordom skovao zaveru kako bi onemoguio delovanje beloruskih generala Denikina i Ranglea u vreme kada su boljeviku Crvenu armiju doveli do ruba propasti. Knjiga iznosi i veliki broj podataka o kranje korumpiranoj naftnoj industriji. Posebno je zanimljiv podatak o ser Mojsiju Montefjoriju, lanu porodice starog venecijanskog plemstva Montefjori. L >V VRU NOVI SVET: Aldous Huxley BRITISH OPIUM POLICY IN CHINA (Britanska opijumska politka u Kini): Owen, David Edward BRITISH OPIUM POLICY (Britanska opijumska pditka): Turner, F.S. CECIL RHODES: Flint, John U.^VM'

238

CECIL RHODES, THE ANATOMY OF AN EMPIRE (Cecil Rhodes, anatomija jednog carstva): Marlowe, John CONFERENCE ON TRANSANTLANTIC IMBALANCE AND COLLABORATION (Konferencija o transatlantskoj neravnotei i saradnji): Rappaport, dr. Anatol CONVERSATIONS WITH DZERZHINSKY (Razgovori sa Djerinskom): Reilly, Sydney, u neobjavljenim dokumentima Britanske obavetajne slube. CREATING A PARTICULAR BEHAVIORAL STRUCTURE (Stvaranje posebne bihevioristike strukture): Cartwright, Donvin SRYSTALIZING PUBLIC OPINION (Kristalisanje javnog miljenja): Bernays, Edward. DEMOCRATIC IDEALS AND REALITT (Demokratski ideali i stvarnost): Mackinder, Halford. ERWIN, SENATOR SAM. Osim to je spreio iznoenje bitnih dokaza na sasluanju u aferi Votergejt, Ervin je, predstavljajui se kao autoritet za Ustav, sistematski izdao ameriku naciju time to se usprotivio davanju donacija crkvenim kolama, citirajui miljenja sudija iz sluaja Everson. Kao pripadniku kotskog obreda masona, zbog egajnu je, po mom miljenju i dodeljena uloga predsedavajueeg u Odboru za istraivanje afere Votergejt, Ervinu je kasnije ukazana posebna ast - kotski obred masona mu je dodelio prestinu Nagradu za podrku pravima pojedinca". Godine 1973. u senatskoj kancelariji priredio je veliku sveanu zabavu u ast suverenog velikog zapovednika kotskog obreda masona, Klauzena. EVERSON VS. BOARD OF EDUCATION, 330 U.S. I, 1974. (Sudski prores Everson protiv Odbora za obrazovanje, br. 330 U.S I, 1974)

239

FRANKFURTER PAPERS, Box 99 and Box 125, HUGO BLACK CORRESPONDENCE" (Frankfurstski dokumenti, delovi 99 i 125, Korespondencija Huga Blacka). GNOSTICISM, MANICHEANISM, CATHARISM (Gnosticizam, maniheizaam, katarizam): The New Columbia Encyclopedia. GOALS OF MANKIND (Ciljevi oveanstva): Lazlo, Ervin. GOD'S BANKER (Boji bankar): Cornwell, Rupert. Ova knjiga donekle daje uvid u masonsku lou P2 i ubistvo Roberta Kalvija. HUMAN QUALITY (Ljudski kvalitet): Peccei, A. INTERNATIONAL JOURNAL OF ELECTRONICS (Meunarodni asopis za elektroniku). INTRODUCTION TO THE SOCIOLOGY OF MUSIC (Uvod u sociologiju muzike): Adorno, Theo. Adoma je Hitler proterao iz Nemake zbog njegovih ogleda sa muzikom Dionizijskog kulta. Openhajemeri su ga odveli u Englesku, gde mu je britanska kraljevska porodica osigurala uslove za rad u koli Gordonstoun i materijalnu podrku. Tamo je Adorno usavrio Beatle-smusic Rock", Punk Rock", ,,Heavy Metal Rock" i sve dekadentno bljeta-vilo koje se danas prihvata kao muzika. Vredno je spomenuti da je naziv The Beatles" odabran kao spona izmeu modernog rocka, kulta Izisa i bu-be skarabeja,* verskog simbola drevnog Egipta. INVASION FROM MARS (Invazija s Marsa): Cantril. U ovoj knjizi Kantril analizira ponaanje ljudi koji su panino pobegli poto je Orson Wells, na temelju knjige H. G. Wellsa Rat svetova, napravio ogled masovne histerije. INVESTIGATION OF THE KENNEDY ASSASSINATION, THE UNCOMMISS10NED REPORT ON JIM GARRISON FINDINGS (Istraga o Kenedije240

vom ubistvu, nenarueni izvetaj o nalazima Jima Garisona): Pari, Flammonde. IPS REVISITED (Opet o IPS-u): Coleman, dr. John ISIS UNVEILED, A MASTER KEY TO THE ANCIENT AND MODERN SCIENCE AND THEOLOGY (Otkrie Izisa, glavnog kljua drevne i moderne nauke i teologije): Blavatsky, Helen. JOHN JACOB ASTOR, BUSINESSMAN (Don Dejkob Astor kao poslovan ovek): Porter, Kenneth Wiggins. JUSTICE BLACK'S PAPERS, Box 25, General Correspondence (Dokumenti sudije Bleka, poglavlje 25, opta korespondencije): Davies. * lat. scarabeus, rogati kukac, nazvan prema nazivu svetog" egipatskog balegara. Lik skarabeja na gornjoj konveksnoj skali ima urezan lik balegara, a na donjoj natpis razliitog sadraja. U irokoj primeni kao peat ili amulet, iz Egipta se proirio po Srednjoj Aziji, Grkoj i Etruriji. - nap. prev KING MAKERS, KING BREAKERS, THE STORY OF THE CECIL FAMILY (Stvaraoci kraljeva, ruitelji kraljeva: pria o porodici Sesil): Coleman, dr. John LIBERATION THEOLOGY (Teologija osloboenja). Podaci su uzeti iz knjige Huana Luisa Segunda koja se uveliko temelji na pisanju Karla Marksa. Segundo je divljaki napao smernice Katolike crkve protiv teologije osloboenja, navedene u dokumentu Smernice o nekim aspektima Teologije Osloboenja1", objavljenom 6. avgusta 1984. LIES CLEARER THAN TRUTH (Lai jasnije od istine), Barnett, Richard (jedan od osnivaa IPS-a). McCalls Magazine, januara 1983. 241

McGRAW HILL GROUP, ASSOCIATED PRESS. Delovi izvetaja iz 28 asopisa u vlasnitvu MekGro Hila i neki prikazi AP-a. MEM01RS OF A BRITISH AGENT (Memoari jednog britanskog agenta): Lockhart, Bruce. Ova knjiga nam govori kako je Boljevika revolucija vodena iz Londona. Lokart je bio predstavnik lorda Milnera. Otiao je u Rusiju kako bi nadzirao Milnerova ulaganja kod Lenjina i Trockog. Lenjin i Trocki su mu bili dostupni u svako doba, i onda kada su Lenjinove ekaonice bile pune visokih predstavnika i stranih izaslanika, od kojih su neki ekali po pet dana. Lokart nijednog od njih dvojice nije nikada morao da eka due od nekoliko sati. Sa sobom je nosio pismo s potpisom Trockog, u kome su svi boljeviki predstavnici mogli da proitaju da on ima poseban status i da mu se u svakom trenutku mora pruiti najvea saradnja. k MIND GAMES (Igre uma): Murphy, Michael. MISCELLAENOUS OLD RECORDS (Razni stari dokumenti): Dokumenti Indijske kue, London MK ULTRA LSD EXPERIMENT, CIA Files 1953-1957 (Ogled MK Ultra LSD, Datoteke CIA-e broj 1953 do 1957). MR. WILLIAM CECIL AND QUEEN ELIZABETH (Gospodin Viljem Sesil i kraljica Elizabeta): Read, Conyers. MURDER (Ubistvo): Anslinger, Henry. Anslinger je nekada bio agent broj jedan Agencije za suzbijanje droge (Drug Enforcement Agencv, DEA) i u ovoj knjizi vrlo kritiki obrauje takozvani rat droge koji amerika Vlada, toboe vodi. MY FATHER, A REMEMBRANCE (Moj otac, seanje): Black, Hugo L. ..,,,...

Jr.

242

NATIONAL COUNCIL OF CHURCHES (Nacionalno vee crkava): Josephson, Emmanuel, u svojoj knjizi ROCKFELER, INTERNATIONALIST". OIL IMPERIALISM, THE INTERNATIONAL STRUGGLE FOR PETROLEUM (Naftni imperijalizam, meunarodna borba za naftu): Fischer, Louis. PAPERS OF SER GEORGE BIRDWOOD (Dokumenta ser Dorda Birdvuda): Dokumenti Indijske kue u Londonu. PATTERNS IN EASDEA TTTLE I READING ACHIEVEMENT TESTS (Obrazci postignua oitavanja ogleda u EASDEA, Broj I): Institut za istraivanje Stenford. POPULATION BOMB (Populaciona bomba): Erlich, Paul. PROFESSOR FREDERICK WELLS WILLIAMSON, Dokumenti Indijske kue, London. PUBLIC AGENDA FOUNDATION (Fondacija za javna pitanja). Osnovali su je 1975. Sajrus Vens i Daniel Jankelovi. PUBLIC OPINION (Javno miljenje): Lippmann, Walter. REVOLUTION THROUGH TECHNOLOGY (Revolucija tehnologijom): Coudenhove Kalergi, grof. / ROCKFELLER, INTERNATIONALIST. U ovoj knjizi Dozefson daje temeljan prikaz naina na koji su se Rokfelerovi sluili svojim bogatstvom kako bi prodrli u Hriansku crkvu u Americi i kako su kasnije svog agenta broj 1, Dona Fostera Dalsa, s kojim su bili u srodstvu, koristili za kontrolisanje svih aspekata crkvenog ivota u ovoj zemlji. ROOM 3603 (Soba 3603): Hyde, Montgomerj. Ova knjiga razotkriva pojedinosti o operacijama britanske tajne slube MI6 kojom je upravljao ser Vi243

ljem Stivenson, iz zgrade RCA-a u Njujorku. Ali, kao i obino kada je re 0 priama tajnih slubi", pravi dogaaji su proputeni. SPECIAL RELATIONSHIPS: AMERICA IN PEACE AND WAR (Posebni odbosi: Amerika u miru i ratu): Wheeler-Bennet, sir John. STEPS TO THE ECOLOGY OF THE MIND (Koraci prema ekologiji uma): Bateson, Gregory. Batson je bio jedan od petorice vrhunskih naunika nove nauke Tavistok instituta, a kasnije je uveliko pridoneo osmiljavanju 1 voenju 46-godinjeg rata koji Tavistok institut vodi protiv Amerike. STERLING DRUG (Sterlinka droga). Viljem K. Bulit je nekada bio lan njenog Upravnog odbora, kao i lan Odbora I. G. Farbena. TECHNOTRONIC ERA (Tehnotronska era): Brzezinski, Z. TERRORISM IN THE UNITED STATES INCLUDING AJTACKS ON U.S. INTELLIGENCE AGENCIES: FBI Files #100-447935, #100-447735, #100446784 (Terorizam u Sjedinjenim Amerikim Dravama, ukljuujui i napade na amerike tajne slube: Datoteke FBI-a, pod gore navedenim brojevima). THE CAIRO DOCUMENTS (Kairski dokumenti): Haikal, Muhamed. Haikal je bio stari velikan egipatskog novinarstva i bio je uesnik razgovora izmeu u En Laja i Nasera u kojem se u En Laj zarekao da e se osvetiti" Velikoj Britaniji i SAD-u zbog njihove trgovine opijumom u Kini. THE CHASM AHEAD (Put u ponor): Peccei, A. THE DIARIES OF SER BRUCE LOCKHART (Dnevnici ser Brusa Lokarta): Lockhart, Bruce. THE ENGINEERING OF CONSENT (Proizvodnje saglasnosti): Bernays. U ovoj knjizi iz 1955. autor daje plan delovanja kojim se pripadnicima cilj-

244

ne grupe menja njihovo miljenje o vanim pitanjima u svrhu promene smera politike neke zemlje. Knjiga obrauje i stavljanje u pogon grupa za psihijatrijske okove, poput onih koje nam prireuju lezbejske i homoseksualistike organizacije, grupe za ouvanje prirodne sredine, grupe za borbu za pravo na pobaaj i njima sline. Koncept grupa za okove" je osmislio Don Rolings Riz, osniva Tavistok instituta za ljudske odnose. THE FEDERAL BUDGET AND SOCIAL RECONSTRUCTION (Savezni budet i rekonstrukcija drutva): profesori IPS-a Raskin i Barnett. Spisak lanova Kongresa koji su od IPS-a zatraili izradu studije o alternativnom budetu i/ili su tu studiju podrali je predugaak da bismo ga u celosti naveli, ali emo navesti neka istaknuta imena s tog spiska: Tom Harknes, Henri Rus, Patria reder, Les Aspin, Ted Vajs, Don Edvards, Barbara Mikulski, Meri Rouz Okar, Ronald Delums i Piter Rodino. THE HUXLEYS (Hakslijevi): Clark. THE IMPERIAL DRUG TRADE (Imperijalna trgovina drogom): Rowntree. THE JESUITS (Isusovci): Malachi, Martin. THE LATER CECILS (Kasniji lanovi porodice Sesil): Kenneth, Rose. THE LEGACY OF MALTHUS (Meltusova zaostavtina): Chase, Allan. THE MANAGEMENT OF SUSTAINABLE GROWTH (Upravljanje odrivim razvojem): Clevelend, Harland. Klivlenda je NATO zaduio da napravi izvetaj o tome u kojoj meri je projekat Rimskog kluba nazvan Postindustrijsko drutvo - nulti razvoj do tada uspeo da razotkrije industrijsku bazu Sjedinjenih Amerikih Drava. Ovaj okantni dokument je morao da proita svaki ameriki patriota koji osea silnu potrebu da mu neko objasni kako su SAD pred kraj 1991. godine dospele u duboku ekonomsku krizu.

245

THE MEN WHO RULED INDIA (Ljudi koji su vladali Indijom): Woodrujf, Philip. THE OPEN CONSPIRACY (Otvorena zavera): Wells, H. G. U ovoj knjizi se opisuje kako e se u Novom svetskom poretku (koji on naziva Novom Republikom) potamaniti beskorisne izelice", viak stanovnitva. Ljudi Nove Republike nee biti osetljivi na sueljavanje sa smru i na ubijanje...Imae ideal po kome e biti vredno ubijati; poput Abrahama, imae veru za ubijanje i nee imati nikakvih predrasuda u pogledu smrti... Smatrae se, predviam, da odreeni deo ljudi postoji samo zahvaljujui neijoj dobroj volji, saaljenju i strpljenju i to pod uslovom da se ne razmnoavaju, a ne vidim nikakav razlog koji bi bio suprotan predvianju da nee oklevati da ubijaju kada se ta dobra volja potroi... Sva ta ubijanja e se sprovodi ti pod jednim opijatom... Ako se u zakonima budunosti preventivna kazna bude uopte primenjivala, ona nee biti ubistvo ni nakaenje tela... nego dobra, nauno prouzrokovana bol." U Sjedinjenim Amerikim Dravama postoji veliki broj pristalica Velsove teorije koji ne bi oklevali da posluaju Velsove naloge kada Novi svetski poredak postane stvarnost. Volter Lipman je bio jedan od najvatrenijih Velsovih uenika. THE POLITICS OF EXPERIENCE (Politika iskustva): Laing, R. D. Laing je bio psiholog za osoblje u Tavistok institutu, a dok je na elu tog instituta, bio Andrew Schofield bio je lan Vladajueg vea. THE POLITICS OF HEROING IN SOUTHEAST ASIA (Politika heroina u Jugoistonoj Aziji): McCoy, Alfred W., Read, C. B. i Adams, Leonard P. THE PROBLEM OF CHINA (Kineski problem): Russell, Bertrand. THE PUGWASH CONFEREES (Uesnici rasprave u Pugwashu): Russell, Bertrand. Poetkom 1950-tih godina Rasel je predvodio pokret koji je zagovarao nuklearni napad na Rusiju. Kada je to otkriveno, Staljin je upozorio da nee oklevati da odgovori jednakom merom. To je dovelo do Raselove brze promene miljenja", pa je skoro preko noi postao pacifista. Tako je rode246

na Kampanja za nukelarno razoruanje (Campaign for Nuclear Disarmament) zvana Ban the Bomb" (Zabranite bombu), iz koje su nastali protivnuklearni naunici Pugvvasha. Prva grupa tih naunika se sastala 1957, u kui dugogodinjeg amerikog komuniste Sajrusa Itona u Novoj kotskoj (Nova Scotia). Uesnici te rasprave su se posvetili protivnuklearnim pitanjima i pitanjima ouvanja okoline te su bili trn u projektima izrade nuklearnog oruja u SAD-u. THE ROUND TABLE MOVEMENT AND IMPERIAL UNION (Pokret Okruglog stola i imperijalni savez): Kendle, John. THE STRUCTURE OF THE POPULAR MUSIC INDUSTRY; THE FILTERING PROCESS WHEREBY RECORDS ARE SELECTED FOR PUBLIC CONSUMPTION (Struktura popularne muzike industrije; Proces filtriranja kojim se bira muzika za javnu potronju): Institut za drutvena istraivanja. Ovaj rad opisuje kako su se stvarale Hit parade", i Deset najboljih" (danas proireni na etrdeset najboljih") i druge izmiljotine kako bi se sluaoci prevarili i kako bi se uverili da je ono to uju, ba ono to se njima" svia! THE WORKS OF JEREMY BENTHAM (Radovi Dleremija Benthama): Bowering, John. Bentam je bio liberal svog vremena i agent lorda Selburna, britanskog premijera na kraju amerikog rata za nezavisnost. Bentham je smatrao da ovek nije nimalo bolji od ivotinje, a njegove teorije je kasnije opisao i popularizovao njegov tienik, Dejvid Hjum. Piui o instinktu kod ivotinja, Hjum kae: ...kojima se tako spremno divimo kao izvanrednim i neobjanjivim. No, nae divljenje e prestati ili e se smanjiti kada shvatimo da i samo eksperimentalno rasuivanje, koje je nama ljudima i ivotinjama zajedniko i od koga zavisi celokupan tok ivota, nije nita drugo nego vrsta instinkta ili mehanike sposobnosti nama nepoznatog delovanja u nama samima... Koliko god su ti instinkti razliiti, ipak su samo instinkti." THE PERSPECTIVE AND MORALE (Perspektiva i moral): Levin, B.

247

TOWARD A HUMANISTIC PSYCHOLOGY (Prema humanistikoj psihologiji): Cantril. TREND REPORT: Naisbitt, John. U.S. CONGRESS, HOUSE COMMITTEE ON INTERNAL SECURITY, REPORTING ON THE INSTITUTE FOR POLICY STUDIES (IPS) AND THE PENTAGON PAPERS (Ameriki Kongres, Odbor za unutranju sigurnost Predstavnikog doma, izvetaj o Institutu za politike studije (IPS-u) i Dokumentima Pentagona). U prolee 1970. operativac FBI-a Viljem MekDermot je posetio Riarda Besta, koji je u to vreme bio najvii oficir za bezbednost u Randu, da bi ga upozorio na mogunost da je Elsberg izneo dokumente o istraivanju Vijetnama, koje je napravio Rand, i kopirao ih izvan prostorija Randa. Best je MekDermota odveo direktoru Randa dr. Hariju Roanu, koji je bio jedan od najboljih Elsbergovih prijatelja. Roan je FBI-ju rekao kako je u toku istraga Ministarstva odbrane pa je FBI, pod uticajem njegovih uveravanja, oiglendo odustao od istrage o Elsbergu. U stvari nikakve istrage nije bilo niti je Ministarstvo odbrane takvu istragu ikada sprovelo. Elsberg je i dalje ostao osoba od poverenja u Randu i kao takav nastavio sa odnoenjem i kopiranjem dokumenata o Vijetnamskom ratu, sve dok nije otkriven u aferi Pentagonski dokumenti, koja je do temelja uzdrmala Niksonovu vladu. UNDERSTANDING MAN'S SOCIAL BEHAVIOR (razumevanje ovekovog drutvenog ponaanja): Cantril. Glavna Kantrilova dunost bilo je osnivanje Udruenja za humanistiku psihologiju (Association for Humanistic Psychology), sa seditem u San Francisku, u kojem su se prouavale metode Tavistok instituta. Upravo je u institucijama ove vrste potpuno unitena veza izmeu iste nauke i drutvenog inenjeringa. Izraz drutveni inenjering" podrazumeva sve vidove metoda koje primenjuje Institut Tavistok u svrhu stvaranja ogromnih promena u pogledima na drutvene, ekonomske, verske i politike dogaaje, te pranje mozga ciljnih grupa koje potom veruju da su miljenja koja izgovaraju i gledita koja zauzimaju njihova soptsvena. Odabrani pojedinci podvrgavani su istim tim metodama Tavistok instituta, to je rezultiralo velikim promenama njihovih posebnosti i ponaanja. To je ima248

lo, i jo uvek ima, katastrofalan uinak na nacionalnom nivou. To je jedan od glavnih razloga dovoenja Sjedinjenih Amerikih Drava u stanje sumraka, slabljenja i uruavanja, u kakvom se ova zemlja danas nalazi, potkraj 1991. 0 tom stanju nacije napisao sam izvetaj pod naslovom ,,Twilight, Decline and Fali of the United States of America" (Sumrak, slabljenje i pad Sjedinjenih Amerikih Drava), objavljen 1987. Udruenje za humanistiku psihologiju osnovao je 1957. Ejbraham Maslov, kao projekat Rimskog kluba. Jo jedan istraivaki centar za stvaranje javnog miljenja, koji je naruio Tavistok Institut tj. njegov Rimski klub, osnovali su Rajzis Likhert i Ronald Lipert i nazvali ga Centar za istraivanje primene naunih spoznaja (The Center for Research in the Utilization of Scientific Knowledge). Tom institucijom je upravljao lan Rimskog kluba Donald Majki. Centar se uveliko koristio podacima Kancelarije za istraivanje javnog miljenja (Office of Public Opinion Research), osnovane 1940. na Univerzitetu Prinston. Tamo je Kantril prouavao mnoge metode koje primenjuju dananji istraivai anketa tvorci javnog miljenja. UNPUBLISHED LETTERS (Neobjavljena pisma): Kipling, Rudyard. Kipling je bio Velsov uenik pa je, kao i Vels, verovao u faizam kao sredstvo vladavine svetom. Kipling je uzeo krst sa iskrivljenim krakovima kao lini znak. Taj krst je kasnije uzeo Hitler, pa je uz male promene, postao poznat kao kukasti krst ili svastika". UNPUBLISHED LETTERS (Neobjavljena pisma): Wells, H. G. Sadre zanimljive pojedinosti o tome kako je Vels svoja prava na Rat svetova prodao Amerikoj radijskoj korporaciji (Radio Corporation of America, RCA). WH0 0WNS MONTREAL (Ko je vlasnik Montreala): Aubin, Henry. WHO'S WH0 IN CANADA (Ko je ko u Kanadi): nekoliko izdanja.

249

250