UVOD

Incest je pojava o kojoj retko govorimo, delom zbog toga to je tretirana kao izopaenost i neprijatna tema, a delom i zbog injenice da smatramo da je izuzetno retka u civilizovanom drutvu. Povremena spominjanja incesta od strane medija i naunika prvenstveno su fokusirana na retke i okantne sluajeve zlostavljanja koji isplivaju u javnost, pa se tada tretiraju kao ekskluzivna vest, etiketirana ne kao tamna strana ljudskog drutva ve kao nehumana pojava koja drutvu ni ne pripada. Usled toga, jaa utisak da incest nije deo svakodnevnice i da samim tim ni ne zavreuje dugotrajno i iscrpno razmatranje. Teinu teme dodatno obezvreuje injenica da pod pojmom incest najee govorimo o rodoskrvnuu kao seksualnom odnosu izmeu bliskih srodnika. Time se uglavnom misli na odnos, sa ravnopravno podeljenom odgovornou, izmeu brata i sestre, oca i erke, majke i sina, ali iz nekog razloga pod tim preutno podrazumevamo odnos izmeu odraslih i zrelih linosti. Iz takvih zakljuaka sledi i da je incest dobrovoljna, svesna, obostrana odluka onih koji u njemu uestvuju i koji imaju mogunost izbora. Ovako predstavljen, incest i ne bi bio toliko straan ukoliko zanemarimo mogunost raanja nezdravog potomstva ili ruenje porodine strukture i remeenje uloga u porodici. Meutim, istinski strana, potresna i opasna strana incesta ovakvim definisanjem ostaje zanemarena. Upravo tom stranom prie o incestu u se ovde baviti.

1. Definicija incesta
U ovom radu vodiu se definicijom Zorice Mrevi, zasnovanom na ukazima samih rtvi incesta, po kojoj se incestom oznaava svaki vid seksualne zloupotrebe deteta od strane osoba od poverenja. Tradicionalna definicija incesta ovim je proirena van kruga bliskih srodnika, jer ono to je zapravo strano i pogubno po samo dete u sluaju seksualne zloupotrebe nije toliko nasilje nad telom i svest o mogunosti raanja nezdravog potomstva, koju, naravno, dete ni nema. Trajne emotivne posledice i najvei bol ostavlja silovanje poverenja i ljubavi koje je dete gajilo prema odreenoj osobi, bila ta osoba krvni srodnik ili ne, a koji su prokockani onog trena kada ta osoba postane neko ko nanosi patnju i bol. Ova definicija orijentisana je iskljuivo na decu kao rtve, jer su deca ta koja su najugroenija, nemona da se odbrane jer njihova egzistencija zavisi od incestnika, nemona da ikome kau jer se njihov glas u drutvu niti uje niti mu se veruje, a pri tom esto ni nemaju dovoljno znanja, seksualnog ni verbalnog, da obrazloe situaciju u kojoj se nalaze. Iz navedenog se moe uvideti i da su deca, za razliku od odraslih osoba izloenih seksualnom zlostavljanju, ak i bez upotrebe sile od strane incestnika primorana da istinu potiskuju, gutaju i da i dalje nemo trpe zlostavljanje. Kada uzmemo u obzir i injenicu da je dete bie koje tek treba da se formira kao linost i da tokom procesa odrastanja treba da bude zatieno i bezbrino, jasno je da incest ostavlja neizbrisive negativne posledice na ceo kasniji razvoj linosti, a samim tim i na ivot osobe koja ga je u detinjstvu trpela. Takoe, ova definicija uzima u obzir svaki vid seksualnog zlostavljanja, ne samo penetraciju, jer za dete i milovanje po grudima moe biti jednako traumatino kao i seksualni in, ukoliko ga je poinila osoba kojoj se verovalo, a koja je trebalo da bude zatitnik i pouzdan oslonac.

2. Postojanje i skrivanje incesta

2.1 Dominacija mukaraca
Iako nisam imala priliku da se dublje bavim psiholokim motivima incestnika, pretpostaviu da je za vrenje seksualne zloupotrebe deteta potreban oseaj dominacije nad njim, odnosno, potrebno je oseati se monije od deteta, oseati se da dete posedujemo, i to s pravom. Taj oseaj opravdane nadmoi incestniku dodeljuje upravo drutvo. Po statistikim podacima Incest trauma centra iz Beograda, od 4 deteta koja su seksualno zlostavljana, 3 su devojice i 1 deak, dok su od 5 incestnika 4 mukarca i 1 ena.1 Podaci iz drugih drava verovatno bi nam dali priblinu sliku sa istom porukom. Ovi podaci nam jasno ukazuju da rodna podeljenost igra bitnu ulogu u razumevanju incesta. Kako je veina incestnika mukog roda, moemo izvesti zakljuak da su pre mukarci ti koji sebi daju za pravo da tretiraju dete kao sopstveno vlasnitvo. Poto je veina rtvi enskog pola, oigledno je da su ene te koje se ee i lake doivljavaju kao objekat koji treba posedovati. Mada nam ovo moe delovati kao zastarelo shvatanje odnosa meu polovima, ukoliko se udubimo u razmatranje savremenog drutva uvideemo da patrijarhalna shvatanja i dalje ine osnov organizovanja porodice, pa i drutva i da odnos meu polovima nije toliko drugaiji koliko je, moda, istina o njemu bolje uvana. ene se i dalje doivljavaju kao bia podreena mukarcima, mlai kao duni da se potinjavaju starijima. U celoj toj slici, odrastao mukarac je taj koji izbija u prvi plan, kome se sve klanja i oko kog se svet vrti. U konkretnom sluaju incesta, jasnije emo uvideti tu drutvenu zatitu mukaraca ukoliko obratimo panju na injenice da se, kada dete obelodani da je zlostavljano od strane nekog bliskog mukog lica, dete primorava na utanje kako bi se ouvao ugled porodice(ovde staviti...koji je zapravo laan) i , a ukoliko sluaj dospe do javnosti, rtva je ta na koju se svaljuje krivica. Tako dolazimo do onih teorija o erkama zavodnicama i nesrenim oevima, dedama, strievima koji nisu mogli da se odbrane od bludne Evine naslednice. Pa ak i u onim sluajevima u kojima je dete poteeno bezdune optube od strane socijalne sredine, retko kad je otac-incestnik taj koji biva optuen. Titulu glavnog krivca tada preuzima majka, kao neko ko je morao da zna ta se deava, da zatiti svoje dete i, na kraju krajeva, neko ko nije smeo da se uda za takvog napasnika i zlotvora. Meutim, ak i da moemo inferiornost ena da pripiemo svim kulturama i svim epohama, vrenje seksualne zloupotrebe dece ipak je neto to odlikuje patrijarhalnu kulturu. Ovo se vidi iz injenice da u mnogim drutvima koja se smatraju primitivnim postoji ritual inicijacije koji jasno razdvaja doba detinjstva od ulaska u odraslo doba, kao i jasna i stroga zabrana vrenja seksualnih odnosa sa bilo kojom osobom koja taj ritual jo uvek nije prola. Iz ovog primera vidimo ne samo da su deca u ovim kulturama zatiena od mogunosti seksualne zloupotrebe od strane srodnika, ve da se tite i od mogunosti seksualne zloupotrebe od strane bilo koga. Izvela bih iz ovoga zakljuak da su primitivne kulture otile korak dalje od mnogih savremenih normi time to se, pri zabrani seksualne zloupotrebe dece, nisu vodile iskljuivo strahom od raanja nezdravog potomstva, ve mnogo svetijim motivom odbranom detinjstva.

2.2 Dominacija veine

Problem uticaja neravnopravne drutvene podele moi na incest vidimo i iz primera onih grupa dece koje su najosetljivije dece sa hendikepom, dece u domovima bez roditeljskog staranja i Romske dece.
1

Bogavac Lj., Moja tajna kao strah, kao sramota, kao bol, Incest trauma centar, Beograd, 2006, str. 7.

Sva deca su zavisna od odraslih, usled nemoi da se brinu sama o sebi, ali je kod dece-invalida ta zavisnost jo izraenija, jer je toj deci pomo neophodna i u onim svakodnevnim radnjama koje zdrava deca izvravaju sa lakoom. Osim toga, zbog svog hendikepa deca-invalidi su esto izolovana od drutva to samo pojaava veru incestnika da e njegov zloin ostati tajna. Nije retkost ni da se fiziki invalidi neosnovano doivljavaju i kao mentalno hendikepirani, to incestnika navodi da pomisli da rtva nee ni shvatiti ta joj se deava, a i ako shvati, drutvo joj nee verovati jer je i drutvo tretira kao mentalno zaostalu. Kao i u sluaju inferiornosti ena, za inferiornost invalida drutvo je krivo, jer osobe sa hendikepom posmatra kao drutvene parazite i time zlonamernim starateljima daje pravo da hendikepiranim osobama naplate to moraju da se staraju o njima. Bitno je spomenuti i da u podacima o zlostavljanju invalida nalazimo dokaz uticaja neravnopravne podele moi meu polovima. Naime, muki invalidi skoro uopte nisu poznati kao rtve seksualne zloupotrebe, dok su invalidne devojke i ene, u odnosu na fiziki zdrave osobe, dva puta ee pod rizikom od seksualnog zlostavljanja, odnosno etiri puta ee pod rizikom od zlostavljanja u institucijama.2 U literaturi koju sam koristila nisam uspela da pronaem vei broj podataka koji bi se odnosili na domove za nezbrinutu decu, osim informacije da od ukupnog broja sluajeva prijavljenih Incest trauma centru u Beogradu u periodu od 2004. do 2006. godine 11% ine sluajevi zlostavljanja u spomenutim institucijama.3 Na osnovu ovog podatka i prethodno iznetih injenica o neravnopravnoj raspodeli drutvene moi, pretpostaviu da se deca bez roditelja nalaze na margini drutvene brige, ime se njihovim starateljima u domu i hraniteljima kojima se ta deca dodeljuju ostavlja previe prostora za zloupotrebu. Osim toga, deca koja izau iz ovih domova esto se tretiraju kao problematina. Pretpostavljam da odreen deo njih zaista iskazuje sklonost ka delinkventnim ponaanjima, to ponovo veim delom moemo pripisati drutvu na savest. Meutim, kada je dete obeleeno kao problematino, smanjena je spremnost drutvene sredine da ga saslua i da mu poveruje, zbog ega ak i da deca iz domova obelodane zlostavljanja koja su prola, naila bi na jo gori doek nego u sluaju obinog deteta. Po pitanju Romske populacije, iz svakodnevnih primera moemo da uvidimo nedostatak svesti da je Romima potrebna naa pomo i zatita. Stekla sam utisak da nam je lake da poverujemo u zlostavljanje Romske dece nego u sluajeve zlostavljanja belog deteta, ali ni tada ne pruamo pomo ve sluaj pripisujemo Romskoj tradiciji i time bezobzirno peremo ruke od svake odgovornosti. Pri traenju osnove za ovu optubu ne moram da idem dalje od morbidnih viceva. Onaj o devetogodinjoj Romkinji koja sebe smatra neprivlanom jer njen otac jo uvek nije seksualno optio sa njom, samo je jedan u nizu. Pa ipak, u Romskim porodicama skoro da ne dolazi do uutkivanja i skrivanja zloina, ak incest nailazi na neku vrstu preutnog odobravanja. Nisam sigurna da li to treba posmatrati kao dokaz da je incest sastavni deo Romske kulture ili kao dokaz da su Romi zapostavljeni od strane drutva i da zato, ne plaei se javnog mnjenja i drutvenih sankcija, govore otvoreno o onome to postoji, kako u njihovoj, tako i u beloj kulturi. Iz navedenih objanjenja moemo zakljuiti da drutvo prikriva incest jer time titi samo sebe, temelj vlastitog ureenja na kom poiva ve vekovima i na kom planira da ostane. Savremeno drutvo kao muko drutvo, drutvo fiziki zdravih, drutvo belih odbacuje sve optube koje bi mogle da ga uzdrmaju, ali ne tako to radi na otklanjanju uzroka tih optubi, ve tako to uporno negira, ignorie i uutkuje.

2 3

Ibid., str. 8. Ibid.

3. rtve i posledice incesta

3.1 Dete kao meta
Poto smo istakli podelu moi na osnovu pola kao jedan od osnovnih drutvenih uzroka incesta, postavlja se pitanje zato se ta neravnopravna raspodela moi ne zaustavlja na surovosti prema enama, ve se odraava na decu koju drutvo posmatra kao aseksualna bia? Zorica Mrevi istie vetaku deju aseksualnost upravo kao podsticaj za vrenje seksualnih delikata nad decom, jer predstavlja decu kao zabranjeno voe, objekat nedozvoljene udnje, sladak samim tim to je nedozvoljen.4 Meutim, meni se ini da je doivljaj deteta kao aseksualnog pre opravdanje nego uzrok za incest. Naime, kao to se u sluajevima incestuiranih invalitkinji incestnici pravdaju time da rtva ima mentalni hendikep usled kog nee ni shvatiti ta joj se deava, moda je i deja aseksualnost zapravo doivljena kao hendikep usled kog dete nee nedozvoljene dodire i rei razumeti kao seksualno uznemiravanje, pa oni nee prouzrokovati traume ili pritube. Priznajem da incestuozne odrasle privlai upravo deja bespomonost i nezatienost, ali smatram da bismo jednako uvideli detetovu bespomonost i zavisnost od drugih, tretirali ga kao aseksualno bie ili ne. I sama Zorica Mrevi na vie mesta navodi besmislenost optuivanja deteta za dobrovoljno uee u incestu ili ak optuivanje deteta za iniciranje incestuoznih odnosa, od strane drutva koje detetovu re niti uje niti priznaje pozivajui se na nezrelost deteta. Koliko god da se slaem da je to protivno logici, drutvo koje decu posmatra kao bespomona bia, nesposobna da sama odluuju o svom ivotu, tereti im istovremeno na lea dobrovoljne seksualne aktivnosti i skida sa dece etiketu aseksualnosti. Ostaviu po strani dilemu da li je dete seksualno ili aseksualno bie i pozabaviu se injenicom da dete nema nikakva znanja o seksu i polnim organima, kojima esto ak ni ime ne zna. Ova injenica ini dete lakom metom, jer je potrebna odreena zrelost da bismo shvatili ta se deava u incestuoznom odnosu i iz kojih pobuda. Dete nee moi da iz naizgled bezopasnih milovanja i slatkih rei predvidi incest. ak i kada se pree na zloupotebu u vidu nepristojnih dodira i pokazivanja polnog organa detetu, dete i dalje nee moi da prepozna neadekvatno seksualno ponaanje, niti e mu biti jasno iz kog razloga se ono odigrava. Zato e, najverovatnije, za neshvatljive postupke odraslog okriviti sebe, jer je naueno da su odrasli uvek u pravu. Kada se uzmu u obzir nauenost deteta da slua starije, pretnje kojima incestnici obavezuju decu na utanje, kao i ljubav i poverenje deteta prema incestniku kao specifinost incesta, ne moe nas uditi to deca nisu u stanju da izbegnu ovaj vid seksualne zloupotrebe. Ono to mnoge odrasle buni jeste zato deca, kada su ve doivela incest, ne govore o tome. Jedan od razloga jeste ono to sam u prethodnom pasusu spomenula nedostatak rei kojima bi se opisala seksualna zloupotreba. Dete ne ume da izrazi ta i gde mu je uraeno. Dalje, spomenula sam i pretnje kojima incestnici kupuju sebi sigurnost. Posebno malu decu je lako zaplaiti, ali i za one starije, pretnja od strane bliske osobe, naroito oca, strana je sama po sebi jer predstavlja osnovanu egzistencijalnu pretnju mnoge od tih pretnji fokusiraju se na razaranje porodice, gubitak ljubavi, gubitak sigurnosti. Dolazimo do momenta u kom je utanje deteta prouzrokovano time to dete poinje samo sebe da percipira kao krivca. Razlog zlostavljanja nije mu jasan, pa u njemu vidi neku svoju krivicu, kaje se to nije progovorilo pre i osea da je samim tim postalo sauesnik. Pored toga, deje genitalije su izuzetno osetljive za nadraaje zbog ega su detetu seksualni kontakti u izvesnom smislu prijatni. Dete postaje svesno toga i doivljava uitak kao neto prljavo i sramno, kao svoju krivicu i dokaz svog sauestvovanja. Kao jo jedan od razloga, naveu
4

Mrevi Z., Incest izmeu mita i stvarnosti, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja i Jugoslovenski Centar za prava deteta, Beograd, 1997. str. 36.

detetovu svest o neverici odraslih. Deca se esto susreu sa nevericom i nipodatavanjem kada izjave neto to odraslima zvui udno ili nepristojno, pa se da pretpostaviti da e tako reagovati i na detetove pokuaje objanjenja zloupotrebe. Odraslima je, naravno, lake da odbace nego da prihvate pomisao da je njihovo dete bilo zlostavljano, pa pokuavaju da zamure pred dokazima, uutkuju svoje dete i ak ga optuuju da lae. Zato Zorica Mrevi istie da ukoliko elimo da prepoznamo seksualnu zloupotrebu, moramo prvo priznati da ona postoji i da je mogue da se odigrava upravo u naem bliskom okruenju. Prepoznavanje seksualne zloupotebe od strane odraslih kljuni je korak u reavanju problema, jer je to jedini nain da prozremo sve maske incesta. Ve sam izloila neke razloge iz kojih ne moemo oekivati da e nam se same rtve javiti, zato ukoliko elimo da pomognemo rtvi, moramo umeti da je prepoznamo. Dete koje trpi seksualno zlostavljanje moemo prepoznati na osnovu razliitih fizikih simptoma, od modrica ili bolova u stomaku pa do polnih bolesti, zatim na osnovu psihikih tegoba kao to su depresija, inkontinencija, poremeaji u ishrani, pokuaji suicida, itd. Meutim, problem je to se ovi psihiki simptomi mogu nai kod svakog deteta koje prolazi kroz neku krizu, a opet, ne moraju se nai kod svakog deteta koje prolazi kroz seksualno zlostavljanje.

3.2 Posledice incesta

Incest je izuzetno snana trauma koja utie na razvoj deteta i na njegovu kasniju sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim ljudima. Incestno iskustvo razorie detetovu sliku o sebi, samopouzdanje, verovanja i vrednosti. Detetov self-koncept remeti se, u sluaju incesta, pre nego to je dete imalo priliku da ga izgradi. Naime, incestnik ne doputa detetu da izgradi granice svog sigurnog prostora, granice svesti o svojim potrebama i potrebama drugih, kao ni granice do kojih se dete osea lagodno razgovarajui o sopstvenim oseanjima. Nasilnim putem, incestnik probija ove jo nestabilne granice i time dovodi dete do zakljuka da nije sposobno da samo definie svoje potrebe i elje, svoj prostor, svoju spremnost da drugima izae u susret. Zato rtva stie nejasan oseaj same sebe kao neodvojive od incestnika, njegovih planova, elja i potreba. Interesantan je podatak da seksualno zlostavljana deca, ak i ona koja su nadarena za crtanje, esto ne umeju da nacrtaju sebe ve crtaju samo obrise ili vrljotine. Kao primer, prilaem prvi crte iz faze leenja devojice koja je seksualno zlostavljana od strane dede sa oeve strane kada je imala pet godina.5

Slika 1. Odgovor incestuirane petogodinjakinje na zadatak da nacrta sebe

Bogavac Lj., Moja tajna kao strah, kao sramota, kao bol, op.cit., str. 19.

Iz te nemogunosti uspostavljanja kontrole nad sopstvenim telom i ivotom javlja se i nedostatak samopouzdanja. rtva se konstantno osea kao neko ko je potinjen, neko ko ne moe da se odbrani, kao bie bez prava glasa, koje niko ne eli da uje. Osim toga, dete koje je zlostavljano prolazi kroz konstantnu konfuziju celokupnim incestnim zbivanjem i ulogom incestnika kao i vlastitom ulogom u njemu. Dete ne moe da proceni da li je ono neim izazvalo incest ili ne, da li ga svojim utanjem podrava, da li je sauesnik, da li e biti kanjeno od strane incestnika ako se usprotivi, ako nekom kae... Taj skup tekih, po dete razarajuih pitanja dovodi do sve veeg povlaenja u sebe i sve izraenije detetove netrpeljivosti prema sebi samom, naroito prema sopstvenom telu. Seksualno zlostavljano dete najee mrzi svoje telo, doivljavajui ga kao sauesnika u incestu jer je telo uivalo, te ga dete tretira kao neto prljavo i nepristojno, esto i kao uzrok zbog kog se incest i odigrao. Male devojice, kod kojih se jo uvek nisu razvile obline, a koje su pretrpele seksualno zlostavljanje esto sebe crtaju sa izraenim enskim atributima, pretpostavljam zbog koncentracije dodira incestnika na tim odreenim mestima ili zbog njegovih komentara koji se odnose na te delove. Jedan od primera je crte osmogodinje devojice, seksualno zlsotavljane od strane ouha, koji joj je stalno upuivao pohvalne komentare na raun grudi, butina i zadnjice.6

Slika 2. Odgovor incestuirane osmogidnjakinje na zadatak da nacrta sebe Moda zbog toga ene koje su bile seksualno zlostavljane u detinjstvu ispoljavaju sklonost ka noenju vreaste odee i ka poremeajima u ishrani ne bi li svoje telo nainile to slinijim mukom i time negirale enstvene obline koje se doivljavaju kao prljave i sramne i uzrok svega loeg to se u detinjstvu odigralo. Razumljivo je i da incestno iksustvo rui detetova verovanja, unitavajui na prvom mestu veru u ljude jer je dete iznevereno od strane osobe od koje bi se to najmanje oekivalo, a odmah potom i veru u samog sebe, to je donekle prikazano u prethodnim pasusima. Vrednosti koje su ugroene incestnim zbivanjima jesu, zapravo, bazine ljudske vrednosti: porodine, ljubavne i prijateljske. Kako ovaj vid zloupotrebe, bez obzira na to da li je incestnik lan porodice ili ne, obuhvata celu porodicu i na sve lanove vri razarajue dejstvo, ugroene su sve uloge u porodici, od uloge deteta kao bespomonog i nevinog bia, pa do uloge oca i majke kao zatitnika i vaspitaa, ugroeni su svi meusobni odnosi, od odnosa deteta
6

Ibid., str. 37

prema roditeljima i roditelja prema detetu, pa do odnosa roditelja meu sobom. Pa ipak, porodine vrednosti su najugroenije ukoliko je incestnik lan porodice. Tada dete stie pogrenu predstavu o pravilnom vaspitanju, normalnoj roditeljskoj/rodbinskoj ljubavi i normalnom ispoljavanju te ljubavi, o roditeljskoj ulozi, to e se sve negativno odraziti u sekundarnoj porodici koju dete bude zasnovalo. Jedan od pokazatelja istinitosti ove tvrdnje jeste i injenica da je veliki deo incestnika i sam bio incestuiran u detinjstvu. Ljubavne vrednosti su ugroene usled navedenog sticanja pogrene predstave o ljubavi i ispoljavanju te ljubavi. Osoba koja je u detinjstvu prola incest esto ima predrasudu da se ljubav svodi iskljuivo na seksualni odnos i da e se nuno zavriti naputanjem, povreivanjem ili nekim slinim negativnim ishodom. Zbog toga mnoge ene koje su bile incestuirane srljaju iz veze u vezu, ne zadravajui se ni u jednoj, dok druge bee u suprotnost i izbegavaju bilo kakav vid prisnih kontakta, raunajui i seksualne. Prijateljske vrednosti dovode se u pitanje prvenstveno zbog tendencije seksualno zlostavljane osobe da se povue u sebe i da, ak i kada stupa u odnose sa drugima, ostaje u svojoj ljuturi i ne iskazuje poverenje ni prema kome. Prijateljstva sa suprotnim polom naroito su osetljiva kategorija jer incestuirane osobe ili tee da izbegnu svaki kontakt sa suprotnim polom, ili pak svakog pripadnika suprotnog pola doivljavaju kao budueg seksualnog partnera, sledeeg zlostavljaa kom, kao i do sad, one nee moi da kau Ne. Lista posledica incesta je prilino dugaka, sa tendencijom proirenja i iako su neke od navedenih stavki meusobno kontradiktorne i dobar deo navedenog moe se, u nekim izolovanim ili blaim oblicima, nai i kod normalnih osoba, poznavanje tih simptoma moe dosta olakati u utvrivanju rtve seksualnog zlostavljanja. Meutim, koliko jake i negativne posledice e iskustvo proivljenog incesta ostaviti na osobu, ne zavisi samo od ina incesta ve i od drugih okolnosti. Jedan od faktora je bliskost odnosa izmeu incestnika i rtve to je odnos bio prisniji, trauma je vea zbog ve spominjane pogubnosti silovanja ljubavi i poverenja. Drugi faktor bio bi uzrast rtve u trenutku zloupotebe to je osoba bila mlaa, verovatnije je da je trauma ostavila ozbiljne posledice i da e u budunosti razlog tih posledica ostati bolje skriven. Takoe su znaajni podaci o vrsti radnji seksualne zloupotrebe koje su vrene, broju uinioca, trajanju zlostavljanja, o traenju podrke i izvorima utehe kojima je dete pribegavalo, kao i neke line karakteristike same rtve njena sposobnost racionalnog sagledavanja problema, optimizam, smisao za humor.

3.3 Proces aljenja

Jednom kada je rtve utvrena i kada postane svesna da je u detinjstvu preivela incest, njeni problemi nisu okonani ve naprotiv tek poinju. rtve incesta moraju da se suoe sa traumom koja je neminovno ostavila nekog traga na njima i da prou kroz proces aljenja koji odlikuje svako veliko suoavanje sa gubitkom, pa tako i sa gubitkom detinjstva i nevinosti, ili sa gubitkom iluzije da su imale detinjstvo i nevinost. Proces aljenja predstavlja prolazak kroz vie od 10 faza koje su bogate konfliktnim, zbunjujuim emocijama i sam po sebi je konfuzan za osobu koja kroz njega prolazi kao i za njeno okruenje jer na mahove deluje kao da je priveden kraju, a na mahove kao da se vratio na poetak. Teina prolaska kroz taj proces kao i nerazumevanje sredine dodatno oteavaju razreavanje post-incestnog sindroma i teraju rtvu da ostane zaglavljena u traumi koju je jo kao dete preivela. Faze post-incestnog sindroma su (sledeim redom) : neverica, potreba za ritualom, ljutnja, utuenost, oseaj krivice, razumevanje i rastereenje od krivice, strah i anksioznost, tuga, osloboenje od tuge, oajanje, zbunjenost, napori ka objanjenju i redefinisanju.7
7

Mrevi Z., Incest izmeu mita i stvarnosti, op.cit., str. 104.

4. Incestnici i preutni saveznici

4.1 Incestnik - ovek ili zver?
Svako ko se barem jednom ozbiljno zamislio nad temom seksualne zloupotrebe dece sigurno je zapitao sebe kakav ovek je potrebno biti da bi mogao na takav nain da nanese detetu bol i ponienje. Prvi odgovori koji su se meni javili bili su Psihopata, monstrum, iskompleksirani perverznjak. Meutim, iskustvo ljudi koji su radili sa incestnicima pokazuje drugaije. Poinioci incesta su mukarci koji jednostavno imaju mo da uzmu ono to ele i to uzimaju. To su mukarci previe slini bilo kom drugom mukarcu. Ova reenica Ria Snoudouna8 predstavlja upravo injenice sa kojima ne elimo da se suoimo. Prva injenica odnosi se na temu koja je u ovom radu ve dotaknuta, temu preterane moi koju drutvo daje mukarcu. Druga injenica odnosi se na linost samih incestnika potpuno prosenu, svakodnevnu, muku. Verovatno bi nam lake bilo da verujemo da su incestnici zveri koje nemaju nita slino sa nama, ali ukoliko ne prihvatimo dokaze obinosti i ljudskosti incestnika, traiemo krivce na pogrenoj strani i neemo moi da prihvatimo incest kao svakodnevnu pojavu sa kojom se svakodnevno treba i boriti. Upravo ta obinost i prosenost pomau incestniku da izbegne kaznu za svoja nedela. Naime, kada ga drutvo jednom oznai kao primernog oveka, drutvo e tolerisati i sve njegove mane, pa i zloine koje on poini, pronalazie za njega olakice i druge anse ak i tamo gde ne bi smelo da ih bude. Meutim, oigledno postoji neto u prosenom mukarcu to dovodi do incesta i to bi trebalo razmotriti. Te faktore moemo pronai upravo u drutvenom tretmanu mukarca od samog njegovog roenja: doivljaj roenja mukog deteta kao nagrade za roditelje, isticanje agresivnosti i nedostatka emocija kao karakteristika muke prirode, akcentovanje snanih seksualnih nagona kao bitne odrednice mukog pola, itd. Veina prosenih mukaraca otisnula se u ivot na osnovama takvih uenja, a dobar deo njih jo uvek plovi na tom talasu. Neki su se, oigledno, previe indoktrinirali u ovakva uenja i umesto realne slike o sebi prihvatili predstavu o alfa mujaku, prihvatajui i sve negativno to ona nosi bezobzirnost, bezoseajnost, grubost. Pretpostaviu da do unutranjeg konflikta dolazi kada se slika ledene mukarine sudari sa bespomonim, nevinim detetom, koje pobuuje ljubav i topla, oinska oseanja. U tom sluaju, najjednostavniji nain razreenja konflikta, da se ne rtvuje ni idealna slika o sebi kao mukarcu, niti da se zanemare oseanja prema detetu, jeste da se pronae model ljubavi i oseajnosti koji e u sebi sauvati svu dominantnost, bezobzirnost i grubost alfa mujaka. Ta hibridna tvorevina ispoljava se kao izopaena ljubav i poremeena oseajnost kao incest. U sluajevima seksualne zloupotrebe deteta u kojoj su poinilac i rtva u srodstvu, incestnik najee zaista voli svoje dete i brine o njemu, ali nain na koji izraava svoju ljubav preao je granice drutveno i moralno prihvatljivog. Poto su, na odreenom nivou svesti, verovatno toga svesni, incestnici kreiraju prie kojima e se opravdati, pomou kojih e zavarati drutvo, a i sebe same. Te prie se mogu svrstati u tri tipa: Lolita, Zla vetica i Deda Mraz.9 Lolita je tipina strategija svaljivanja krivice na dete, optuivanje devojice da je ona inicirala seksualni odnos i da se ponaala zavodniki. Zla vetica je obmana koja suprugu predstavlja kao krivca za incest, optuuje je to je zapostavila svoje brane obaveze i, u krajnjem sluaju, to nije zaustavila zlostavljanje. Deda Mraz je pria koja, vie nego prethodne dve, ima za cilj da samog incestnika predstavi kao pitomog, dobronamernog i nedunog. U najkraim crtama, svodi se na la da je ceo incest zapravo bio pokuaj da se detetu pomogne na
8

Snowdon R., Working with incest offenders: Excuses, Excuses, Excuses, Prevod Autonomnog enskog centra, Beograd, 1994. 9 Ibid.

bilo koji nain, bilo da se oslobodi ili da se u sigurnoj atmosferi naui ljubavnim i seksualnim odnosima kako bi bilo spremno za ivot. Meutim, treba napomenuti da postoje i oni mukarci koji u potpunosti odbacuju masku Deda Mraza, zablude o Zloj vetici i Loliti i koji otvoreno priznaju, ak sa prenaglaenom arogancijom i bezobzirnou, svu strahotu dela koje su poinili.

4.2 Majka saveznica ili rtva?

Kada se incest obelodani, najee se za za krivca proglasi majka. Ne samo da je drutvo optuuje, jer je doivljava kao stub porodice, kao nekoga ko je morao da zna ta se deava i ko je morao da zatiti svoje dete. Majku esto optuuje i sama rtva, iz uverenja da se nekako na njoj moralo primetiti da je zlostavljana, da prolazi kroz pakao i da joj je potrebna pomo, a majka to nije uspela da primeti i da joj pomogne. Sve navedeno odraava se u ranije spomenutoj prii o Zloj vetici koja predstavlja svojevrsnu obmanu za skretanje panje sa pravog krivca. Razumljivo je da se majka ne moe smatrati saveznicom ukoliko nije bila svesna postojanja zlostavljanja u svojoj kui. Meutim, postoje sluajevi u kojima se dete poali majci, ili ak majka vidi dokaze incesta, pa opet ne ini nita kako bi zlostavljanje zaustavila. Postoji vie moguih razloga za to. Mogue je da je i majka, ba kao i erka, rtva u sopstvenoj kui. Ukoliko nije sposobna da se suprotstavi muu nasilniku i da odbrani sebe, moda e biti spremna da se suprotstavi zbog deteta, ali njena spremnost ne moe se porediti sa njenom nesposobnou da ikakvo suprotstavljanje efikasno sprovede u delo. Mogue je da je majka, takoe, bila rtva incesta i da se jo uvek bori sa nemogunou da to sebi prizna, tako da odbija da vidi i uje dokaze o incestu nad detetom kako bi spreila otvaranje Pandorine kutije i buenje sopstvene traume. Kada majka otkrije incest, ona mora da se opredeli na iju e stranu stati mua ili deteta. esto majke biraju da podre mua zbog finansijske sigurnosti, emocionalne sigurnosti, ili zbog iluzije da e time spasiti porodicu od razaranja. Neke se okreu protiv keri ne toliko iz privrenosti muu koliko iz pokuaja da speru oseaj krivice, izneverenosti i bespomonosti. Tako se reavaju frustracija optuujui svoju ker da je ona ta koja rui dom, da je laljivica, kurva i slino. U svakom sluaju, poricanje incesta je tipina reakcija svih majki rtava u prvom trenutku kada saznaju za incest. Mnoge majke odlue da ostanu u poricanju, svesne da e, ukoliko se incest obelodani, one biti optuene. Ovakva odluka moe biti jako tetna po samu rtvu incesta, jer je uloga majke u prevazilaenju traume esto kljuna. Zato bi bilo dobro da drutvo promeni stav prema majkama rtvi seksualne zloupotebe i da prui i njima pomo i podrku jer i one, bilo da su zatitile svoje dete, optuivale ga ili skrivale incest, prolaze kroz odreenu vrstu traume.

ZAKLJUAK
Teko je zakljuiti temu koja estito nije ni zapoeta. Ne moe se ovako ogranienim brojem stranica uhvatiti realan odraz tolikih vekova ignorisanja incesta, tolikih nemih i neotkrivenih, unitenih ivota. Pa ipak, probala sam da se pribliim temi to sam vie mogla, bavei se akterima prie o incestu, smatrajui da u tako uhvatiti sutinu. Pri tom sam nastojala da kroz sam rad iznosim neke svoje zakljuke, slaganja i neslaganja o navedenim temama. Kroz sve obraene teme, kao kljuna se provlai lana i licemerna nesvest drutva, koje se pod pompeznim parolama bori protiv seksualne zlupotebe deteta, dok je na internetu banalno lako pronai forume posveene strasnim oboavaocima incesta, snabdevene raznim fotografijama i video materijalima, kao i temema na kojima se lanovi podstiu da iskau sopstvene incestuozne seksualne fantazije (Primeri nekih od tih foruma su: actualincest, exxxtreme, ins-dream...). Nakon to sam se blie upoznala sa temom incesta, shvatila sam koliko je zatita dece od seksualne zloupotrebe kljuna 9

tema za budunost svih nas, a koliko joj se malo panje pridaje. Neobina je i nezainteresovanost ljudi, uprkos sve eim sluajevima incesta koji isplivavaju u javnost. Pretpostavljam da su takve teme samo jo jedna podgrupa kategorije Svako udo za tri dana dosta i koliko naglo izazovu burnu reakciju, toliko se naglo ista reakcija i slegne. Polazei od same sebe kao primera, smatram da bi detaljno informisanje ljudi, mladih prvenstveno, o incestu i njegovom stvarnom znaenju i statistici, obogatilo redove boraca za zatitu fundamentalnih prava deteta, a moda ak i umanjilo broj onih sa incestuoznim porivima, jer ukoliko rasvetlimo uzroke koji poivaju iza incesta i ukoliko ih ljudi postanu svesni, barem kod nekih javie se potreba da ih u svom ivotu kontroliu (ili potrae profesionalnu pomo) maak,hehe). Moda time ne bismo uinili primetnu promenu, ali barem nekoliko dejih ivota bie spaeno to je, kad se bolje razmisli, velika nagrada. Istina je da postoje programi koji su namenjeni upravo informisanju o datoj temi, ali takvi programi moraju postati masovniji. Informacije postoje, ali ne postoji interesovanje za njih. Malo je onih koji e, bez obaveze ili potajnih mranih fantazija, ukucati incest na internet pretraiva ili namenski traiti u biblioteci knjigu sa reju incest u naslovu. Smatram da bi u svakoj srednjoj koli, u svakom odeljenju, moralo biti odrano barem jedno predavanje, ili jo bolje radionica, na temu incesta (u okviru nastave sociologije, ili kao vannastavno predavanje). Na takvim radionicama trebalo bi prei teme kojih sam se i ja dotakla u ovom radu, ukljuiti u njih potresne prie rtvi incesta, prie o incestnicima, a pri tom podstai uenike da iskazuju svoje miljenje i kroz razne specijalno osmiljene zadatke navesti ih da iskau sve svoje predrasude i da uvide koliko su greili i u emu. Trebalo bi osmisliti interesantne, privlane programe, kako bi se naveli mladi da dou i uju o emu je re. Dalje e tema i informacije sami obavljati posao. Problem i jeste u privlaenju ljudi, jer nas je drutvo toliko uljuljkalo u svoje lai, da ne vidimo ozbiljnost niti uestalost incesta, koliko god nam on bljeskao pred oima. Takoe je jako vana i, na sreu, mnogo prijatnija dunost, informisati ljude o znaaju deteta za budunost sveta, upoznati se sa specifinostima detinjstva i sa mogunostima da deci pomognemo, ne samo branei ih ve i podstiui ih na njihovom putu. Da bi se shvatila teina incesta, mora se popraviti i stabilizovati slika deteta u drutvu. Zavriu ovde pokuaj skraenog izlaganja mojih razmiljanja o prevenciji seksualne zloupotebe dece. Ideja kojom sam se vodila piui prethodna tri pasusa jeste ona koja se kroz ovaj rad konstantno provlaila, ukazujui na opasnosti ignorisanja, utanja i pravdanja. Ta ideja je da se o incestu mora to vie govoriti, ali onako kako jeste i kako injenice pokazuju, a ne na nain koji e asopisima doneti ekskluzivnost i novinarima priliku da napiu horor priu. Sa incesta se mora skinuti oznaka tabu, ali i oznake zversko i neprirodno, u protivnom drutvo nee osetiti njegovu svakodnevnu, realnu pretnju, a samim tim ni pravu teinu.

10