Ralf Vudrou

VAVILONSKA MISTERIJSKA RELIGIJA

Ideologija otpalog hrianstva
Naslov originala:

BABYLON MYSTERY RELIGION by Ralph Woodrow

SADRAJ
1. Vavilon, izvor lane religije .............................................................................................................. 2. Oboavanje majke i deteta ............................................................................................................... 3. Oboavanje Marije ............................................................................................................................... 4. Sveci, praznici i simboli ..................................................................................................................... 5. Obelisci, hramovi i tornjevi .............................................................................................................. 6. Da li je krst hrianski simbol? ...................................................................................................... 7. Konstantin i krst ................................................................................................................................... 8. Relikvije rimske crkve ........................................................................................................................ 9. Religijska prevara ................................................................................................................................ 10. Da li je Petar bio prvi papa? ............................................................................................................. 11. Mnogoboako poreklo papske slube ....................................................................................... 12. Nemoralnost nekih papa ................................................................................................................... 13. Da li su pape nepogreive? ............................................................................................................... 14. Neljudska inkvizicija ........................................................................................................................... 15. Gospodari nad Bojom batinom ............................................................................................... 16. Neoenjeno svetenstvo .................................................................................................................... 17. Misa ............................................................................................................................................................ 18. Riba, petak i proleni praznik ......................................................................................................... 19. Zimski praznik ....................................................................................................................................... 20. Tajna meavine ..................................................................................................................................... Literatura ....................................................................................................................................................... 2 5 9 14 20 24 28 31 34 39 42 48 53 56 59 62 66 72 76 80 83

1. poglavlje

VAVILON - IZVOR LANE RELIGIJE

Vavilonska misterijska religija je simboliki opisana u poslednjoj biblijskoj knjizi, Otkrivenju, kao ena obuena u purpur i skerlet i nakiena zlatom, dragim kamenjem i biserima. U ruci je imala zlatnu au punu gadosti i prljavtine svoga bluda, a na elu joj je napisano ime: Tajna, Veliki Vavilon, majka bludnica i zemaljskih gadosti.1 Kada Biblija upotrebljava simboliki izraz ena, to esto predstavlja crkvu. Tako se, na primer, prava Crkva uporeuje sa istom devicom, enom bez ljage i neistote.2 Meutim, u upadljivoj suprotnosti prema pravoj Crkvi, o eni iz naeg teksta govori se kao o neistoj i okaljanoj eni - bludnici. Ako tu simboliku primenimo na religijski sistem, jasno je da taj opis moe da predstavlja samo okaljanu i palu crkvu. Biblija je naziva TAJNA - VELIKI VAVILON. U vreme kada je Jovan pisao knjigu Otkrivenje, grad Vavilon je ve odavno bio uniten. Od njega su ostale samo ruevine, kao to su to starozavetni poroci i prorekli.3 Ipak, iako je grad Vavilon bio uniten, religijski pojmovi i obiaji koji su nastali u njemu nastavili su da postoje i snano se ukorenili meu mnogim narodima. ta je bila religija drevnog Vavilona? Kako je izgledao njen poetak? Koje znaenje ona ima u moderno vreme? Kakve veze ima s onim to Jovan pie u Otkrivenju? Ako okrenemo stranice istorije zapisane u Bibliji, u vreme neposredno nakon Potopa, kada su ljudi poeli da se sele s istoka, ...naoe ravnicu u zemlji Senar i naselie se onde.4 Ba tu, u zemlji Senar, bio je sagraen grad Vavilon, pa je ta zemlja postala poznata kao Vavilonija ili kasnije Mesopotamija. Tamo su velike reke Eufrat i Tigar naplavile ogromne koliine plodne zemlje, koja je darovala obilne letine. Meutim, izgleda da je ta plodna dolina vrvela od divljih zveri koje su bile neprekidna pretnja sigurnosti njenim stanovnicima.5 Oigledno je da bi u takvoj situaciji svako sposoban da osigura zatitu od divljih zveri bio veoma cenjen od ljudi. Tada se na sceni pojavio verovatno snaan i inteligentan ovek po imenu Nimrod (tj. Nevrod), i postao uspean lovac divljih ivotinja. Biblija o tome govori: Hus rodi Nevroda; a on prvi bi silan na Zemlji. Bee dobar lovac pred Gospodom; zato se kae: Dobar lovac pred Gospodom kao Nevrod.6 Oigledno je Nimrodov uspeh u lovu bio razlog njegovog ugleda meu njegovim savremenicima. Postao je monik, prvi vladar. Zadobivi uticaj i autoritet, smislio je bolji sistem zatite: Zato gradove ne organizovati u carstvo? Oigledno je da je to bilo Nimrodovo razmiljanje, jer nam Biblija govori da je on i organizovao takvo carstvo. Poetak njegovom carstvu bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani, u zemlji Senaru.7 Prvo carstvo spomenuto u Bibliji je upravo Nimrodovo carstvo. Koliko god da je napredak koji je uveo Nimrod bio dobar za njegove podanike, ipak stoji injenica da je on bio bezboni vladar. Ime Nimrod dolazi od rei marad i znai on se pobunio.8 Jevrejska enciklopedija (The Jewish Encyclopedia) kae da je Nimrod bio onaj koji je naveo ljude da se pobune protiv Boga.9 Poznati istoriar Josif Flavije pie: Nimrod je bio taj koji ih je podstakao na vreanje Boga i neposlunost prema Njemu... on je takoe postepeno promenio vladavinu u tiraniju, ne nalazei drugi nain da odvrati ljude od strahopotovanja prema Bogu... Narod je bio spreman da postupa po Nimrodovom nalogu i sagradili su kulu ne tedei trud, ne pokazavi ni trunku nemara u poslu: i zbog mnotva ruku
Stranica 2 od 92

zaposlenih na izgradnji kule, ona je izrasla vrlo visoko... Mesto na kom su gradili kulu sada se naziva Vavilon.10 Zasnivajui svoje zakljuke na podacima koji su doli do nas kroz istoriju, legende i mitologiju, autor Aleksandar Hislop je detaljno opisao kako se vavilonska religija razvila oko tradicija povezanim s Nimrodom, njegovom enom Semiramidom i njenim sinom Tamuzom.11 Kada je Nimrod umro, prema starim zapisima, njegovo telo je bilo raseeno na komade i razaslato u razne krajeve zemlje. Slian obiaj se spominje i u Bibliji.12 Nakon Nimrodove smrti, koja je bila oplakana u celom Vavilonu, njegova ena Semiramida proglasila ga je bogom sunca. Kasnije, kada je rodila sina Tamuza, proglasila je da je to dete Nimrod koji se ponovo rodio (crte pokazuje kako je Tamuz bio prikazivan u klasinoj umetnosti). Tamuzova majka je verovatno ula proroanstvo o Mesiji koji treba da se rodi od ene, jer je to ve od davnina bilo poznato.13 Tvrdila je da je njen sin zaet na natprirodan nain i da je upravo on to obeano potomstvo, Spasitelj. U religiji koja je iz toga nastala, dete i njegova majka postali su predmet oboavanja! Velikim delom vavilonska religija se praktikovala putem tajanstvenih simbola, pa se zbog toga i naziva misterijska religija. Na primer, zlatno tele je bilo simbol Tamuza, sina boga sunca. S Tamuz obzirom da se verovalo da je Nimrod bog sunca, ili Val (Baal), vatru su smatrali njegovim zemaljskim predstavnikom. Zbog toga su, kao to emo kasnije opisati, u njegovu ast bile paljene svee i ritualne vatre. Nimrod je bio simboliki prikazivan i na druge naine: likovima sunca, ribama, drveem, stubovima i ivotinjama. Vekovima kasnije, apostol Pavle daje opis koji savreno prikazuje put kojim su krenuli Vavilonci: ...iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se mudri, postali su ludi, pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca i gmizavaca. Zato ih je Bog u poudama njihovih srca prepustio neistoti, da meusobno obeauju svoja tela. Oni su laju zamenili Boju istinu, pa su slavili i sluili onome to je stvoreno, a ne Stvoritelju...14 Taj sistem idolatrije proirio se iz Vavilona na sve narode, jer su upravo iz Vavilona ljudi bili raseljeni po svojoj Zemlji (o tome postoji izvetaj u Bibliji, 1. Mojsijeva 11:9). Kada su otili iz Vavilona, sa sobom su poneli i ideju oboavanja majke i deteta, i razne misterijske simbole. Svetski putnik, analitiki istoriar Herodot, svedoi o prisutnosti te mistine religije i njenih obreda u brojnim zemljama tadanjeg sveta, pa spominje kako je Vavilon bio prvobitni izvor iz kog su potekli svi sistemi idolatrije. Bunsen tvrdi da egipatski religijski sistem takoe potie iz Azije i drevnog carstva u Babelu (Vavilonu). U svom poznatom delu Nineveh and its Remains (Niniva i njeni ostaci), Lejard navodi da posedujemo zajedniko svedoanstvo religijske i svetovne istorije, da je idolatrija koja je nastala na podruju Vavilonije najstariji od svih religijskih sistema. Ove istoriare je Hislop citirao u svom delu.15 Poznato je da je Rim, kada je postao svetsko carstvo, u svoj sistem asimilovao boanstva i religije iz raznih paganskih zemalja nad kojima je vladao.16 Kako je Vavilon bio izvor mnogoboake religije u tim zemljama, jasno nam je da je rana religija paganskog Rima bila zapravo vavilonska religija koja se, u zemljama koje je zahvatila, razvila u razliite oblike sa
Stranica 3 od 92

razliitim imenima. Imajui to na umu, zapazimo da je upravo u vreme kada je Rim vladao svetom bio roen, umro i vaskrsao Isus Hristos - po Bibliji istinski Spasitelj. Vaznevi se na nebo, poslao je Svetog Duha i osnovao novozavetnu Crkvu na zemlji. itajui biblijsku knjigu Dela apostolska moemo da vidimo kako je u to vreme Bog obilno blagoslovio svoj narod. Mnotvo ljudi je pristupilo Crkvi - pravoj Crkvi. Bog je svojoj rei dao potvrdu velikim znacima i udima. Istinsko hrianstvo, voeno Svetim Duhom, proirilo se svetom poput prerijskog poara. Zaposelo je planine i prebrodilo mora, uinilo je da zadrhte carevi i tirani. Za prve hriane je reeno da su preokrenuli svet naglavake - tolika je bila snaga njihove poruke i duha. Meutim, ubrzo su se pojavili pojedinci koji su sebe uzdizali za gospodare nad Bojim narodom, umesto da to prepuste Svetome Duhu. Umesto da pobeuju duhom i istinom, kao u poetku, ljudi su poeli da unose u Crkvu svoje vlastite ideje i metode. ak i u rano doba Crkve, kada se tek pisao Novi zavet, postojali su pokuaji da se paganski obiaji pripoje hrianstvu. Apostol Pavle pominje da je tajna bezakonja u njegovo vreme ve bila na delu, da e doi otpad i da e neki otpasti od vere i pristati uz prevarne duhove i avolske nauke - lana mnogoboaka uenja.17 U isto vreme Juda pie poslanicu u kojoj opominje ljude da se bore za veru koja je jedanput zauvek predana svetima jer su se uvukli neki ljudi koji su pokuavali da unesu elemente koji nisu bili deo prave vere.18 Hrianstvo se nalo licem k licu s vavilonskom mnogoboakom religijom, koja je bila u razliitim oblicima ukorenjena irom Rimskog carstva. Rani hriani su odbijali da imaju bilo ta zajedniko s njenim obiajima i verovanjima. To je bio jedan od razloga zbog kog su postali predmet okrutnih progonstava. Mnogi su, na temelju lanih optubi, bacani lavovima, spaljivani na lomaama, i bili mueni i ubijani na razne druge naine. Meutim, u 4. veku su zapoele velike promene - rimski car je postao pristalica hrianstva. Carstvom je pronesena imperatorova naredba o prekidu progona hriana. Biskupima je ukazana velika ast, a Crkva je poela da prihvata svetovno priznanje i vlast. Meutim, za sve to je trebalo platiti visoku cenu. S mnogoboakom religijom je napravljen niz kompromisa. Umesto da Crkva bude odvojena od sveta, ona je postala deo ovog svetskog politikog sistema. Ukazavi joj naklonost, car je zahtevao vodeu ulogu u Crkvi, budui da je u paganstvu vladalo uverenje da su vladari boiji namesnici ili ak i sama boanstva. Od tog trenutka, posebno u Rimu, u hrianstvo ulaze razni mnogoboaki obiaji. Verujemo da e stranice koje slede pokazati da je upravo ta meavina proizvela sistem koji je danas poznat kao Rimokatolika crkva. Ne sumnjamo da postoje mnogi plemeniti, iskreni i poboni katolici, niti je naa namera da potcenjujemo ili ismevamo bilo koga sa ijim se uverenjima ne slaemo. Umesto toga, nadamo se da e ova knjiga inspirisati ljude, bez obzira kojoj crkvi pripadali, da odbace vavilonske doktrine i obiaje, i da potrae veru koja je jednom zauvek bila predana svetima.

Stranica 4 od 92

2. poglavlje

OBOAVANJE MAJKE I DETETA

Jedan od najizrazitijih primera koji pokazuje kako vavilonska mnogoboaka religija traje do naeg vremena, moe se videti u nainu na koji je Rimska crkva uvela potovanje Marije po ugledu na drevno oboavanje boginje Majke. Pria o majci i detetu je bila veoma poznata u drevnom Vavilonu. Brojni vavilonski spomenici prikazuju boginju Majku, Semiramidu, s detetom Tamuzom na rukama.19 Kad su se Vavilonci rairili po raznim delovima sveta, sa sobom su poneli i obiaj oboavanja boanske majke i njenog deteta. To objanjava zato su mnogi narodi praktikovali neki oblik oboavanja majke i deteta, vekovima pre nego to se rodio pravi Spasitelj, Isus Hristos. U razliitim zemljama gde se to oboavanje proirilo, majka i dete su bili nazivani razliitim imenima jer, setimo se, u Babelu (Vavilonu) su nastali razliiti jezici. Tako Kinezi imaju boginju majku koju zovu ingmu ili Sveta Majka. Prikazivana je s detetom na rukama i zracima slave oko glave. Stari Germani su oboavali devicu Hertu, koja je takoe bila prikazivana s detetom na rukama. Skadinavci su je nazivali Disa, Etrurci Nutria, a meu druidima je bila oboavana pod imenom Virgo Patitura ili Majka Boja. U Indiji je bila poznata kao Indrani, i takoe je, poput ranije spomenutih, bila prikazivana s detetom na rukama, kao to to vidimo na priloenoj ilustraciji. Grcima je boginja Majka bila poznata pod imenom Afrodita ili Ceres, Sumercima Nana, a svojim oboavateljima u starom Rimu kao Venera ili Fortuna, a njeno dete kao Jupiter.20 Priloena ilustracija Indrani s detetom prikazuje majku Devaki i dete Krinu. Vekovima su Isi, Velika boginja i njeno dete Isvara bili oboavani u Indiji gde su im podizani hramovi.21 U Aziji je majka bila poznata kao Kibela, a dete kao Deious. Ali bez obzira na njeno ime ili mesto, govori jedan pisac, ona je bila Vaalova ena, devianska kraljica neba, koja je rodila plod, iako nikada nije zaela.22 Kada su se Izraelci odmetnuli od Boga, takoe su se okaljali oboavanjem boginje Majke. O tome itamo u Knjizi o sudijama 2:13: Ostavie Gospoda i sluie Valu i Astaroti. Astarota ili Atoret je ime pod kojim je boginja Majka bila poznata izraelskom narodu. alosno je i pomisliti da su oni koji su poznavali pravoga Boga otili od njega i oboavali neznaboaku majku. Ipak, upravo to je ono to su uvek iznova inili.23 Jedan od naziva pod Devaki i Krina kojim je ova boginja bila poznata meu njima bio je carica
Stranica 5 od 92

neba.24 Prorok Jeremija ih je ukorio zbog toga to je oboavaju, ali su se oni pobunili protiv njegovog upozorenja. U gradu Efesu je velika majka bila poznata kao Dijana. Njen hram u tom gradu je bio jedno od sedam velikih uda antikog sveta. Meutim, ona nije bila oboavana samo u Efesu, ve i u celoj Aziji i tadanjem poznatom svetu.25 U Egiptu su je nazivali Izida, a njeno dete Horus. Egipatski religijski spomenici esto je prikazuju s detetom Horusom koje sedi u njenom krilu. To lano bogosluenje koje se proirilo iz Vavilona meu ostale narode pod razliitim imenima i oblicima, konano se uvrstilo u Rimu i irom Rimskog carstva. Jedan poznati pisac na sledei nain govori o tom razdoblju: Oboavanje Velike Majke... bilo je vrlo popularno u Rimskom carstvu. Natpisi pokazuju da su njih dvoje (majka i dete) primali boanske poasti... ne samo u Italiji (posebno u Rimu) ve takoe i u provincijama, naroito u Africi, paniji, Portugaliji, Francuskoj, Nemakoj i Bugarskoj.26 Isus Hristos je utemeljio pravu novozavetnu Crkvu ba u to doba kad je oboavanje boanske majke bilo posebno izraeno. Naalost, u treem i etvrtom veku poelo je udaljavanje od prvobitne vere. Crkva je poela da tone u apostaziju, na koju su apostoli pravovremeno upozoravali. U tom periodu je mnogo paganskih Izida i Horus elemenata bilo pridodato hrianstvu. U tu takozvanu crkvu bili su primani neobraeni pagani i u brojnim sluajevima im je bilo doputeno da nastave s praktikovanjem mnogih svojih mnogoboakih obreda i obiaja, uglavnom s malo izmena i ogranienja, da bi njihova uverenja izgledala to slinija hrianskoj nauci. Jedan od najboljih primera takvog preuzimanja elemenata iz paganske religije je dozvoljavanje zvanine crkve da se nastavi oboavanje boginje Majke - s nekim manjim izmenama i uz novo ime. Kao to smo rekli, mnogi pagani su bili privueni hrianstvu, ali je njihovo oboavanje boginje Majke bilo toliko ukorenjeno da nipoto nisu hteli da ga napuste. Crkvene voe su uvidele da bi ako u hrianstvu pronau slinosti sa oboavanjem boginje Majke uveliko mogli da uveaju broj vernika. A ko bi mogao da nadomesti veliku majku iz paganske religije? Naravno, najloginiji izbor je predstavljala Marija, Isusova majka. Zato ne dopustiti ljudima da nastave s klanjanjem i molitvama boginji Majci, ako je nazivaju Marijom umesto imena pod kojima je do tada bila poznata. Oigledno je da su tako razmiljali, jer je upravo to ono to se dogodilo. Postepeno, bogosluenje koje je bilo povezano s paganskom majkom bilo je preneseno na Mariju. Meutim, oboavanje Marije nije bilo deo izvorne hrianske vere. Oigledno je da je Isusova majka Marija bila posveena i pobona ena, posebno izabrana da ponese telo Spasitelja, ali ipak, nijedan od apostola, a ni sam Isus, nisu ni nagovestili ideju da Mariju treba na poseban nain potovati ili oboavati. Kako to Enciklopedija Britanika navodi, na Mariju nije stavljan nikakav naglasak tokom prvih vekova postojanja Crkve.27 Ta injenica je priznata i od strane Katolike enciklopedije (The Catholic Encyclopedia): Sluba Naoj Blaenoj Gospi... treba se posmatrati kao praktina primena doktrine Zajednitva Svetih. Oigledno je da ta doktrina, barem eksplicitno, nije sadrana u ranijim formama Apostolskog Verovanja (Kreda), pa nas ne treba iznenaditi to u prvim vekovima
Stranica 6 od 92

hrianstva ne susreemo nikakve jasne tragove kulta Blaene Device - potovanje Marije deo je kasnijeg razvoja.28 Tek u Konstantinovo doba, u poetku etvrtog veka, Mariju su poeli da smatraju nekom vrstom boanstva. ak i crkva je u tom razdoblju sa negodovanjem gledala na takav oblik oboavanja, to je evidentno prema Epifaniju (403. god.), koji je optuio neke osobe iz Trakije, Arabije i mnogih drugih mesta da oboavaju Mariju kao boanstvo i prinose joj kolae u njenom hramu. Njoj treba iskazati ast, rekao je Epifanije, ali neka se niko ne klanja Mariji.29 Meutim, ne samo da se u instituciji koja je danas poznata kao Rimokatolika crkva tolerie to oboavanje, ve je postalo deo slubene nauke na koncilu u Efesu 431. godine. U Efesu!? Upravo u tom gradu je od pamtiveka Dijana oboavana kao boginja devianstva i majinstva!30 Ona je predstavljala prirodne sile plodnosti, pa je zbog toga bila prikazivana s mnotvom grudi. Glava joj je bila ukraena krunom u obliku kule, simbolom Vavilonske kule. Kad ljudi vekovima praktikuju neku veru, onda im je teko da je se odreknu. Tako su razmiljale i crkvene voe u Efesu u vreme kada je crkva poela da zalazi u krivoverje. Mislili su da bi mogli pridobiti vie obraenika ako im dozvole da zadre svoja verovanja u vezi s boginjom Majkom, ako se nae mogunost da se ona stope s hrianstvom i ako se koristi Marijino ime. Meutim, to nije bio Boji nain. U vreme kad je Pavle boravio u Efesu, s mnogoboakom religijom nisu bili pravljeni nikakvi kompromisi. Ljudi su se obraali Bogu i nakon toga unitavali kipove boginje koji su bili u njihovom vlasnitvu.31 Tragino je da je efeska crkva u kasnijim vekovima napravila kompromis i prihvatila jedan oblik oboavanja boginje Majke, koji je na kraju i koncil u Efesu uinio delom slubene nauke crkve! Koliko je samo u toj odluci oigledan paganski uticaj. Sledei pokazatelj da se potovanje Marije razvilo iz nekadanjeg oboavanja boginje Majke, nalazimo u nazivima koji su joj dati. Marija se esto naziva Madona. Prema autoru Dijana Efeka Hislopu, taj izraz je prevod jednog od imena pod kojim je bila poznata vavilonska boginja. Kada je proglaen boanstvom, Nimrod je postao poznat kao Val (Baal); tada je ime njegove ene, enskog boanstva, ekvivalent od Baalti, enskog oblika imena Baal. Taj naziv ne znai nita drugo nego Moja Gospa! U latinskom jeziku ima oblik Mea Domina, to je u italijanskom izoblieno u poznati naziv Madonna!32 Meu Fenianima je boginja Majka bila poznata kao Morska Gospa33 pa se ak i to ime daje Mariji, iako ona nema nikakve veze s morem. Sveto pismo jasno govori da postoji samo jedan posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos.34 Ipak, rimokatolicizam ui da je Marija takoe posrednik. Molitve Mariji igraju vrlo vanu ulogu u katolikom bogosluenju. U Svetom pismu svakako ne postoji osnova za tu praksu, a vrlo dobro je poznato da taj koncept nije stran verovanjima povezanim s boginjom Majkom. Jedno od njenih imena je bilo i Mylitta, to znai posrednica. Marija se esto naziva i Kraljicom neba, iako Isusova majka Marija nije kraljica neba. Nebeska carica je bilo ime boginje Majke koja je oboavana vekovima pre Marijinog roenja. U vreme proroka Jeremije
Stranica 7 od 92

ljudi su oboavali nebesku caricu i praktikovali rituale koji su bili njoj posveeni. U knjizi proroka Jeremije 7:18-20, pie sledee: Sinovi kupe drva, a oevi loe oganj, i ene mese testo da peku kolae carici nebeskoj... Jedno od imena pod kojim je bila poznata Izida bilo je Majka Boja. Kasnije su aleksandrijski teolozi to ime dali Mariji. Ona je, svakako, bila Isusova Majka, ali samo u smislu njegove ljudske prirode. Originalno znaenje imena Majka Boja je neto vie od toga. To ime implicira uzvien, glorifikovan poloaj Majke u odnosu na Isusa, a rimokatolici su poduavani da Mariju smatraju upravo takvom. Lik boginje Majke s detetom na rukama bio je toliko snano urezan u pagansku misao da je u vreme otpada od biblijske vere, prema navodu jednog autora, drevni portret boginje Izide i deteta Horusa napokon bio prihvaen, ne samo u shvatanju naroda, ve i putem formalnog biskupskog odobrenja - kao portret Device i njenog deteta.35 Izida i njeno dete esto su bili prikazivani u okviru od cvea, a to je, takoe, i praksa vezana uz Mariju, to je dobro znano onima koji su prouavali srednjovekovnu umetnost. Astarota, fenianska boginja plodnosti, povezivana je s polumesecom, kao to to vidimo na ovoj staroj medalji. Izida, egipatska boginja plodnosti, prikazivana je kako stoji na polumesecu sa zvezdama koje joj okruuju glavu.36 U rimokatolikim crkvama irom Evrope postoje Marijine slike na kojima je prikazana na potpuno identian nain. Priloena ilustracija dolje (kakva se nalazi u katolikim katehizmima) prikazuje Mariju sa dvanaest Astarota zvezda koje joj okruuju glavu, i sa polumesecom pod nogama! Na brojne naine voe pale crkve su pokuavale da Mariju uine nalik na pagansku boginju i uzdignu je na nivo boanstva. Kao to su pagani imali kipove boginje, tako se poelo sa izraivanjem Marijinih kipova. Ne samo to, u nekim sluajevima su ba ti isti kipovi koji su bili oboavani kao Izida s detetom, jednostavno bili preimenovani u Mariju i dete Hrista. Kada je hrianstvo trijumfovaloi, govori jedan autor, te slike i kipovi su postali prikazi Madone i deteta, bez ikakvog prekida u kontinuitetu: u stvari, nema arheologa koji bi nam danas mogao rei da li neki od tih objekata oboavanja predstavlja jedno ili drugo.37 Mnogi od tih preimenovanih kipova nosili su krune i bili nakieni draguljima, na potpuno isti nain kao i kipovi hinduskih ili egipatskih devica. Meutim, Isusova majka Marija nije bila bogata.38 Odakle onda dolaze ti dragulji i krune koje moemo videti na kipovima koji navodno nju predstavljaju? Putem nekih vrlo oiglednih i nekih drugih manje ili vie prikrivenih kompromisa, oboavanje drevne majke produilo se pod okriljem pale crkve, pri emu su dotadanja imena samo zamenjena Marijinim imenom.
Pobedom hrianstva, Izidin kult je bio pri kraju ...a ipak su njegovi duboki tragovi preiveli u hrianskim obiajima. Izidine kipove trebalo je samo izmeniti u imenu da bi postali kipovi device Marije. Stewart Perowne, Rimska mitologija u izdanju Otokar Kerovani 1986. godine. (prim. prev.)
i

Stranica 8 od 92

3. poglavlje

OBOAVANJE MARIJE
Moda najvei dokaz da se oboavanje Marije razvilo iz nekadanjeg kulta paganske boginje Majke, nalazimo u injenici da je u paganskoj religiji majka bila oboavana u jednakoj meri kako i njen sin, pa i vie od njega. Ta injenica je glavni klju za reavanje zagonetke tajna Vavilon! Istinsko hrianstvo ui da je Gospod Isus, i samo On - put, istina i ivot; da samo On moe da oprosti grehe; da je samo On iveo ivotom koji nikad nije bio zamrljan grehom i da je On taj koga trebamo oboavati, a nipoto njegova majka. Meutim, rimokatolicizam na mnoge naine uzvisuje i Majku, pokazujui tako da je paganstvo izvrilo uticaj na njega. Moemo putovati irom sveta, i ako navratimo u masivnu katedralu ili seosku kapelicu videemo da Marijin kip zauzima istaknuti poloaj u njoj. U moljenju krunice, molitva Zdravo Marijo moli se devet puta vie nego molitva Oe na. Katolici su naueni da je razlog za molitvu Mariji taj da ona moe preneti molbu svome sinu Isusu, pa e On, budui da mu je ona majka, zbog nje usliiti traenje. Zakljuak koji proizilazi iz toga je da Marija poseduje vie razumevanja i saaljenja, i da je milostivija od svog sina Isusa. Savreno je jasno da je ta misao upravo suprotna uenju Svetoga pisma, pa ipak se esto ponavlja u katolikim spisima. Poznati rimokatoliki pisac Alfons Liguori opirno pie o tome da su uspenije molitve upuene Mariji nego Hristu. Usput reeno, Liguori je 1839. godine od strane pape Gregorija XIV kanonizovan, proglaen svecem, a papa Pije IX ga je proglasio doktorom Katolike crkve. Na jednom mestu u svojim spisima on opisuje zamiljenu scenu u kojoj grenik vidi dvoje stepenica kako vise sa neba. Isus je na vrhu jednih stepenica, dok je Marija na vrhu drugih. Kada je grenik pokuao da se popne na prve stepenice ugledao je Hristovo gnevno lice pa je poraen pao sa njih. Kada je nakon toga poeo da se penje na Marijine stepenice, popeo se vrlo lako, a ona ga je srdano doekala, uvela u nebo i predstavila Hristu! Tada je sve bilo u redu. Svrha ove prie je da pokae kako je mnogo lake i uspenije doi Hristu uz Marijino posredovanje.39 Isti pisac je rekao kako grenik koji se osmeli da doe direktno Hristu moe to da uini samo s oseanjem uasa pred njegovim prokletstvom. Ali, ako uputi molitvu Devici, ona samo treba svome sinu da pokae grudi koje je sisao i njega e Jakopone da Todi pred blaenom Devicom, prema trenutno napustiti gnev!40 Takvo rezonovanje je u direktnoj drvorezu iz 1490. godine suprotnosti sa primerom iz Svetog pisma. Blaena je utroba koja te je nosila, rekla je jedna ena Isusu, i dojke koje si sisao! Ipak su vie blaeni oni koji sluaju Boju re i dre je, odgovorio je Isus!41 Sa druge strane, takve ideje o grudima nisu bile strane oboavateljima paganske boginje Majke. U arheolokim istraivanjima su iskopani njeni kipovi na kojima su grudi esto ekstremno velike u odnosu na telo, a u sluaju Dijane, da bi se simbolizovala njena plodnost prikazivana je sa, ni vie ni manje nego - stotinu grudi! Sledei primer uspostavljanja prakse glorifikovanja Marije, moemo videti u doktrini bezgrenog zaea. Tu doktrinu je 1854. godine definisao i uspostavio papa Pije IX, a u njoj
Stranica 9 od 92

se tvrdi da je blaena Devica Marija u trenutku svog zaea... ouvana imunom od sve ljage prvobitnog greha.42 Izgleda da je to uenje samo jo jedan pokuaj da se Marija predstavi to vie nalik paganskoj boginji, jer se u starim mitovima takoe verovalo da je boginja bila natprirodno zaeta! Prie se razlikuju od naroda do naroda, ali sve govore o natprirodnim dogaajima u vezi njenog dolaska na svet, te da je bila superiornija u odnosu na obine smrtnike, da je bila boanskog porekla. Postepeno, da uenje o Mariji ne bi bilo inferiorno u odnosu na ono o boginji Majci, bilo je nuno uiti da je Marijin dolazak na svet takoe ukljuivao natprirodni element. Da li je uenje da je Marija roena bez ljage prvobitnog greha, zasnovano na Bibliji? Odgovoriemo na to pitanje reima Katolike enciklopedije. Direktan ili kategoriki i uverljivi dokaz te dogme ne moe se pronai u Svetome pismu. Na istom mestu je istaknuto da su te ideje doivele postepeni razvoj unutar crkve.43 Treba istai da je ovo osnovna i moda najvanija razlika izmeu rimokatolikog i biblijskog pogleda. Rimokatolika crkva je, kao to i sama priznaje, vekovima rasla i razvijala se na mnotvu tradicija i ideja primanih kroz sve te vekove od crkvenih otaca i iz Svetog pisma, pa ak i na verovanjima prihvaenim iz paganstva (ako su mogla biti hristijanizovana). Koncepti iz svih tih razliitih izvora bili su meani i razvijani na crkvenim koncilima, da bi konano postali dogme. Sa druge strane, gledite koje su biblijski religiozni ljudi pokuali da obnove je povratak Bibliji kao najispravnijoj osnovi za doktrine, i prihvatanje ideja koje su se razvile u kasijim vekovima u onoj meri u kojoj su u skladu sa Biblijom. Ako se vratimo Bibliji, moemo da zakljuimo da ne samo da u njoj ne postoji bilo kakav dokaz da je Marija zaeta bez greha, ve ona tvrdi upravo suprotno. Iako je Marija bila od Boga izabrana kao pobona i moralna ena, devica, ona je bila ljudsko bie kao i bilo koji lan Adamovog roda. Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje,44 a jedini izuzetak je bio Isus Hristos. Mariji je trebao Spasitelj kao i svim ostalim ljudima i to je otvoreno priznala kada je rekla: ...obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju.45 Ako je Mariji trebao Spasitelj, onda je jasno da ona sama nije bila Spasitelj. Ako joj je trebao Spasitelj trebalo joj je i spasenje, oprotenje i otkupljenje, kao i svim ljudima. Da bi Hristos bio osoba sa boanskom prirodom, nije bilo nuno da njegova majka bude neka vrsta uzviene boanske osobe. Po Bibliji, Isus Hristos je bio boanskog porekla jer je bio jedinorodni Boji Sin - njegova boanska priroda potie od njegovog boanskog Oca. Tvrdnja da je Marija bila superiornija u odnosu na druga ljudska bia nije bila deo Isusove nauke. Jednom prilikom, kada je neko spomenuo njegovu majku i brau, Isus je upitao: Ko je moja majka, i ko su moja braa?, i tada je, ispruivi ruku prema svojim uenicima, odgovorio: Evo moje majke i moje brae! Jer ko god ini volju Oca moga koji je na nebesima, on je brat moj i sestra i majka.46 Ove rei potpuno jasno pokazuju da je svako ko ivi u skladu sa Bojom voljom nedvosmisleno na istom nivou s Marijom. Svakodnevno, po celom svetu, katolici mole Zdravo Marijo, krunicu Anele uvaru, Litanije blaenoj Devici Mariji i druge molitve. Pomnoivi broj tih molitava sa brojem katolika koji ih svakodnevno izgovaraju, neko je izraunao da Marija treba da saslua oko 46.000 molitava u sekundi! Iako je oigledno da osim Boga to niko drugi ne moe, mnogi ipak veruju da Marija uje sve te molitve, pa je i to jedan od razloga zbog ega je bilo nuno uzdii je na nivo boanstva, bilo to biblijski zasnovano ili ne. U pokuaju da opravdaju miljenje da je Marija toliko uzviena, neki navode rei koje joj je uputio aneo Gavrilo: Blaena si meu enama. Meutim, to ne moe da bude razlog da se
Stranica 10 od 92

Marija smatra boanskom osobom. Vekovima pre nego je Marija bila blagoslovljena tim reima, slinim blagoslovom je bila pozdravljena i Jailja, ena Evera Kenijina. Za nju je bilo reeno: Blagoslovena meu enama Jailja, ena Evera Kenijina.47 Pre Pedesetnice, dana kada se Sveti Duh izlio na apostole, Marija se sastajala sa ostalim uenicima oekujui sa njima obeanog Svetog Duha. itamo da su se apostoli istrajno i jednoduno molili Bogu zajedno sa enama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovom braom.48 Za katoliku misao u vezi Marije karakteristini su pokuaji da joj se da centralno mesto, kao to to pokazuje i gornja ilustracija iz Official Baltimore Catechism (Slubeni baltimorski katehizam).49 Kao to vrlo dobro znaju svi koji itaju i prouavaju Bibliju, uenici tom prilikom nisu ekali Mariju, oni su oekivali svog vaskrslog i vaznesenog Gospoda Isusa Hrista da na njih izlije dar Svetoga Duha. Na crteu takoe primeujemo Duha Svetoga (u liku goluba) kako leti iznad Marije. Meutim, po izvetaju Svetog pisma, jedina osoba na koju je ikada sleteo golub bio je Isus, a ne njegova majka. Ali, dobro je poznato da je paganska devianska boginja Junona esto bila prikazivana sa golubom na glavi, kao to je to bio sluaj i sa Astarotom, Kibelom i Izidom!50 Sledee pokuaje da se Marija glorifikuje nalazimo u rimokatolikoj doktrini o trajnom devianstvu. To je uenje da je Marija ostala devica celog svog ivota, ali kao to to Enciklopedija Britanika objanjava, doktrina o trajnom devianstvu device Marije nije postojala u prvih trista godina nakon Hristovog vaznesenja. Sve do koncila u Kalcedonu 451. godine, ta izmiljotina nije bila zvanino priznata od strane Rima.51 Prema Svetom pismu Isusovo roenje je bilo rezultat natprirodnog zaea bez uea zemaljskog oca.52 Nakon Isusovog roenja Marija je rodila jo dece koja su bila prirodno potomstvo iz njenog braka sa Josifom. Isus je bio Marijin sin prvenac,53 to ne znai da je bio i njeno jedino dete, ve se namee zakljuak da je kasnije imala i drugoroeno dete, a verovatno i tree itd. Sveto pismo spominje etiri Isusova brata: Jakova, Josiju, Simona i Judu.54 Kada su se stanovnici Nazareta udili otkuda Isusu tolika premudrost i mo, oni spominju i njegove sestre govorei: Nisu li i njegove sestre sve kod nas?. Re sestre je u mnoini, pa tako znamo da je Isus imao najmanje dve, a moda i vie sestara, poto ovaj tekst govori o svim njegovim sestrama. Uobiajeno je da, ako govorimo o dve osobe upotrebljavamo re obe, a ne sve. Moe se zakljuiti da Sveto pismo govori o najmanje tri sestre. Dakle, ako je Isus imao etiri brata i tri sestre, polubrau i polusestre, tada je mogue da je Marija rodila osmoro dece. Pismo kae da je Josif ...ne pozna dok ne rodi sina, kome nadenu ime Isus.55 Josif je nije poznao do Isusovog roenja, no nakon to je Isus bio roen, Marija i Josif su poeli da ive kao mu i ena, pa im se rodilo jo dece. Tvrdnja da je Josif sauvao Mariju tako da je ostala devica celog ivota, u potpunoj je suprotnosti sa Biblijom. Kroz vreme otpadanja od istinite vere, a da bi se Marija to vie poistovetila sa paganskom boginjom Majkom, izmiljeno je da se Marijino telo nije raspalo, ve da je u telu uznesena u nebo i da je sada kraljica neba. Sve do 20. veka doktrina o Marijinom vaznesenju nije bila
Stranica 11 od 92

zvanino uspostavljena od strane Rimokatolike crkve. Tek je 1951. godine papa Pije XII proglasio da se Marijino telo nije raspalo, ve da je preneeno u nebo.56 Rei svetog Bernarda ovako sumiraju taj stav Rimokatolike crkve: Trei dan nakon Marijine smrti, kada je sveto telo bilo uzneseno u nebeski raj... grob nije imao mo nad onom koja je bila bezgrena... Ali, nije bilo dovoljno da Marija bude samo prihvaena u nebo. Ona nije mogla biti samo obian stanovnik neba... ona je posedovala dostojanstvo nedostino ak i najviim arhanelima. Marija je bila krunisana od strane venog Oca: postavljena je na presto s desne strane svome sinu... Sada, iz dana u dan, iz sata u sat, moli za nas, postie milost za nas, uva nas od opasnosti, titi nas od iskuenja, izliva na nas blagoslove. Sve takve ideje u vezi Marije povezane su sa verovanjem da je ona bila telesno vaznesena na nebo. Naravno, Biblija ne govori apsolutno nita u vezi Marijinog vaznesenja. Upravo suprotno tome, Jovan pie: Niko se ne pope na nebo, osim onog koji sie s neba, Sin oveiji...57 Samo je Isus Hristos taj koji sedi Bogu s desne strane. On je taj koji izliva blagoslove na ljude, a ne njegova majka. U uskoj vezi sa molitvama Mariji je i predmet nazvan krunica, lani sastavljen od petnaest sekcija sitnih kuglica od kojih je svaka sekcija oznaena jednom debljom kuglicom. Krajevi lania spojeni su medaljicom s utisnutim Marijinim likom, za koju je spojen kratak lani na ijem se kraju nalazi raspelo. Kuglice na krunici slue za brojanje molitvi, molitvi koje se neprekidno ponavljaju. Iako je taj predmet u irokoj upotrebi u Rimokatolikoj crkvi, poznato je da ne potie iz hrianstva, ve je i ranije bio poznat u mnogim zemljama. Katolika enciklopedija navodi: U skoro svim zemljama susreemo se sa neim to predstavlja brojanice molitava ili krunice. Dalje nastavlja s nabrajanjem brojnih primera, ukljuujui tu i kipove iz drevne Ninive: dve krilate ene s krunicama u rukama, koje se mole pred svetim drvetom. Vekovima se meu muslimanima za nabrajanje Alahovih imena upotrebljava ogrilica sa 33, 66 ili 99 kuglica. Marko Polo je bio vrlo iznenaen kad je u 13. veku video kako malabarski kralj koristi brojanicu od dragog kamenja za brojanje svojih molitvi. Franjo Ksaverski i njegovi pratioci takoe su bili zapanjeni kada su videli da su krunice poznate i bliske japanskim budistima.58 Oko 800 godina pre Hrista meu Fenianima je niz kuglica, koji je predstavljao krunicu, korien u oboavanju Astarote ili Atarte, boginje Majke.59 Krunica se moe videti i na starom fenianskom kovanom novcu. Bramani jo od davnina koriste brojanice sa vie desetina ili stotina kuglica. Potovaoci indijskog boga Vine daju svojoj deci brojanice sa 108 kuglica. Slinu brojanicu koriste i milioni budista u Indiji i Tibetu. ivini oboavatelji koriste brojanicu uz pomo koje ponavljaju, ako je mogue, svih 1008 imena svog boanstva.60 Nizovi kuglica za nabrajanje molitava su bili poznati i u maloazijskoj Grkoj. Po miljenju autora Hislopa, takva je bila namena ogrlice koja se moe videti na Dijaninom kipu. On takoe istie da su posebne ogrlice koje su u starom Rimu nosile ene, takoe sluile za nabrajanje i pamenje molitava, a nazivale su se monile, to je znailo podsetnik.61 Najvanija i najuestalija molitva krunice je Zdravo Marijo, koja glasi: Zdravo Marijo, milosti puna, Gospod s tobom, blagoslovena ti meu enama i blagosloven plod utrobe tvoje Isus. Sveta Marijo, majko Boja, moli za nas grenike sada i na as smrti nae, amen. Katolika enciklopedija istie da postoji slabaan ili nikakav trag molitve Zdravo Marijo kao prihvaene formule pobonosti pre 1050. godine.62 Kompletna krunica ukljuuje 53 molitve Zdravo Marijo, 6 molitvi Oe na, 5 Otajstava, 5 meditacija o otajstvima, 5 Slava Ocu i
Stranica 12 od 92

Apostolsko verovanje. Moe se zapaziti da se Zdravo Marijo ponavlja skoro devet puta ee nego Oe na. Moe li molitva koju su sastavili ljudi, a upuena je Mariji, da bude devet puta vanija i delotvornija od molitve upuene Bogu, koju nas je nauio Isus? Oboavatelji boginje Dijane stalno su ponavljali religijsku frazu, kao na primer u Efesu kada su povikali svi u glas, i vikahu oko dva sata: velika je Dijana Efeka!63 Isus je govorio da je takvo ponavljanje molitve paganski obiaj. Kad se molite, rekao je on, ne umnoavajte prazne rei kao pagani, koji misle da e zbog mnotva svojih rei biti uslieni. Ne budite kao oni, jer zna Otac va ta vama treba i pre vae molitve.64 U tom odeljku Svetog pisma Isus jasno upuuje svoje sledbenike da ne mole jednu molitvu ponavljajui je u nedogled. Znaajno je da zapazimo da im je upravo nakon toga upozorenja rekao: Ovako se dakle molite: Oe na, koji si na nebesima..., pa je predao svojim uenicima primer molitve, koju mi nazivamo molitvom Oe na. Isus je ovu molitvu istakao kao suprotnost paganskim molitvama, pa ipak su rimokatolici kasnije bili naueni da mole tu molitvu ponavljajui je. Ali, ako je to molitva koja se ne treba uzastopce ponavljati, koliko to onda tek vai za molitvu Mariji, molitvu koju je izmislio ovek. Uenje molitvi napamet i njihovo ponavljanje u nedogled uz pomo krunice, vie lii na proveru pamenja, nego na spontano obraanje Bogu iz srca.

Stranica 13 od 92

4. poglavlje

SVECI, PRAZNICI I SIMBOLI

Kao dodatak molitvama upuenim Mariji, rimokatolici takoe potuju i razne svece, kojima se i mole. Prema katolikom shvatanju to su muenici ili drugi znaajniji ljudi iz crkve, koje su pape nakon njihove smrti proglasile svecima. U mnogim umovima re svetac oznaava osobu koja je postigla neki poseban stepen pobonosti, Hristovog sledbenika kome nema premca. Meutim, prema Bibliji, svi istinski religiozni su sveci, ak i oni kojima, na alost, nedostaje duhovna zrelost i saznanja. Tako su Pavlova pisma religioznim ljudima u Efesu, Filibi, Korintu ili Rimu, bila upuena svetima.65 Sveti su, kao to se moe videti, bili ivi ljudi, a ne oni koji su umrli. Ako elimo da se svetac moli za nas, on mora biti iva osoba. Ako pokuavamo da komuniciramo s ljudima koji su mrtvi, to je to nego jedan oblik spiritizma? Biblija osuuje i izrie prokletstvo nad svim pokuajima komunikacije s mrtvima.66 Ipak mnogi izgovaraju Apostolsko verovanje koje kae: Verujemo... u zajednitvo svetih, sa pretpostavkom da to ukljuuje i ideju o molitvama mrtvima i za mrtve. U vezi s tim, Katolika enciklopedija istie: Katoliko uenje u pogledu molitvi za mrtve, neodvojivo je povezano s doktrinom... zajednitva svetih, koja je deo Apostolskog verovanja. Zato se posebno preporuuju molitve svim svecima i muenicima ili nekom odreenom izmeu njih.67 Doslovni zakljuak koncila u Trentu je da sveti koji vladaju s Hristom prinose Bogu svoje molitve za ljude. Dobro je i korisno prizivati ih, oslanjati se na njihove molitve, potporu i pomo za postizanje blagodati od Boga.68 Koje su zamerke takvim verovanjima? Pustiemo da sama Katolika enciklopedija odgovori na to pitanje: Glavne zamerke protiv prizivanja svetaca i njihovog posredovanja su da su te doktrine protivne veri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga... i da se one ne mogu dokazati iz Biblije.69 S tom tvrdnjom moemo da se sloimo. Nigde u Svetom pismu ne pie da ivi mogu biti blagoslovljeni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih, ili zbog njihovih molitvi. Umesto toga, katolike doktrine u vezi svetaca vrlo su sline starim paganskim shvatanjima u vezi bogova. Ako se ponovo vratimo Vavilonu, majci mnogoboake religije, pronaiemo da su se tamo ljudi molili mnotvu boanstava i sluili im. Vavilonski sistem se razvijao sve dok nije imao oko 5000 bogova i boginja.70 Na isti nain kao to katolici veruju u vezi sa svojim svecima, i Vavilonci su verovali da su njihovi bogovi nekada bili ivi heroji na Zemlji koji su sada na viem poloaju.71 Svaki mesec i svaki dan u mesecu bili su pod zatitom odreenog boanstva. Postojao je bog za svaki problem, bog za svako zanimanje, bog za ovo i bog za ono... Poput oboavanja velike Majke, ti koncepti u vezi bogova proirili su se iz Vavilona meu sve narode. ak su i kineski budisti potovali razna boanstva, poput boginje mornara, boga rata, bogove dobrosusedstva ili razliitih profesija.72 Sirijci su verovali da je mo boanstava ograniena na odreena podruja. O tom verovanju moemo da itamo u jednom tekstu zapisanom u Bibliji: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjaae; nego da se bijemo s njima u polju, zasigurno emo ih nadjaati.73
Stranica 14 od 92

Kada je Rim osvojio svet, te ideje su bile vrlo rairene, kao to emo videti iz sledeeg prikaza. Brigit je bila boginja kovaa i poezije, a Junona Regina enstvenosti i braka. Minerva je bila boginja mudrosti, zanata i muziara, dok je Venera bila boginja seksualne ljubavi i raanja. Vesta je bila boginja pekara i svete vatre, a Ops bogastva i obilja. Ceres je bila boginja ita, penice i vegetacije (od njenog imena potie engleska re cereal - itarice). Bahus je bio bog vina i veselja, Merkur je bio bog govornika, a prema starim priama i sam je bio govornik, to nam objanjava zato su ljudi u Listri mislili da je apostol Pavle bog Merkur.74 Boanstva Kastor i Poluks su bili zatitnici Rima i putnika na moru. Kronos je bio uvar zakletve, a Janus bog vrata i kapija. Postojali su bogovi koji su nadzirali svaki trenutak ljudskog ivota, bogovi kue i vrata, hrane i pia, zdravlja i bolesti.75 Samo je jo korak nedostajao da se te ideje o bogovima i boginjama, povezane s razliitim aspektima svakodnevnog ivota, toliko ukorenjene u paganskom Rimu, konano fuzioniu sa Rimskom crkvom. Budui da su se obraenici iz neznabotva nerado odvajali od svojih boanstava osim ako bi pronali zadovoljavajuu zamenu u hrianstvu, svojim bogovima i boginjama su jednostavno izmenili imena i nazvali ih svecima. Stara ideja o bogovima povezanim s odreenim preokupacijama i danima, nastavila je svoje postojanje u rimokatolikom verovanju u svece i njihove dane (blagdane). U Rimokatolikoj crkvi postoje sveci za sledee: Atlete Pekari Bankari Prosjaci Knjiari Zidari Graevinari Sveari Komedijai Kuvari Zubari Lekari Izdavai Ribari Cveari eirdije Domari Lovci Radnici Advokati Muziari Belenici Babice Soboslikari Farmaceuti Malterdije Sv. Sebastijan Sv. Elizabeta Sv. Matej Sv. Aleksije Sv. Ivan od Boga Sv. Stjepan Sv. Vinko Sv. Bernard Sv. Vid Sv. Marta Sv. Apolonija Sv. Luka Sv. Ivan Bosko Sv. Andrija Sv. Doroteja Sv. Jakov Sv. Ana Sv. Hubert Sv. Jakov Veliki Sv. Ivon Sv. Cecilija Sv. Marko evanelista Sv. Katarina Sv. Luka Sv. Gema Sv. Bartolomej
Stranica 15 od 92

20. januar 19. novembar 21. septembar 17. juli 8. mart 26. decembar 5. april 20. avgust 15. juni 29. juli 9. februar 18. oktobar 31. januar 30. novembar 6. februar 11. maj 26. juli 3. novembar 25. juli 19. maj 22. novembar 25. april 30. april 18. oktobar 11. april 24. avgust

Mornari Naunici Pevai Metalci Studenti Hirurzi Krojai

Sv. Ivan Nepomuk Sv. Albert Sv. Grgur Sv. Eligije Sv. Toma Akvinski Sv. Kuzma i Damjan Sv. Bonifacije

16. maj 15. novembar 12. april 1. decembar 7. april 27. septembar 5. juni

U rimokatolicizmu postoje i sveci za : Neplodne ene Stare cure Pivopije Siromahe Decu Trudnice Domae ivotinje Televiziju Iseljenike Sv. Antun Sv. Andrija Sv. Nikola Sv. Lovro Sv. Dominik Sv. erar Sv. Antun Sv. Klara Sv. Franjo Iskuenje Porodine probleme Hvatanje lopova Vatru Dobijanje dece Sticanje mua Sticanje ene Poplave Oluje i gromove Sv. Siracije Sv. Eustahije Sv. Gervazije Sv. Lovro Sv. Felicija Sv. Josip Sv. Ana Sv. Kolumban Sv. Barbara

Katolici su poduavani da se mole za pomo pojedinim svecima kada se nalaze u sledeim problemima: Artritis Epilepsija, ivci Pasji ugriz Groznica Ugriz zmije Bolesti stopala Slepilo Kamen u ui Rak Bolesti grla Sv. Jakov Sv. Vid Sv. Hubert Sv. Juraj Sv. Hilarije Sv. Viktor Sv. Rafael Sv. Liberije Sv. Peregrina Sv. Bla (Vlaho) Kostobolja Grevi Glavobolja Gluvoa Srani problemi Bolesti grudi Ludilo One bolesti Kone bolesti Neplodnost Sv. Andrija Sv. Moris Sv. Denis Sv. Kadok Sv. Ivan Sv. Agata Sv. Dimpna Sv. Lucija Sv. Rok Sv. il

Sveti Hubert je roen oko 656. godine, a na ovoj listi se pojavljuje kao zatitnik lovaca i iscelitelj hidrofobije. Pre svog obraanja skoro svo vreme je provodio u lovu. Prema legendi, ujutro na Veliki petak, dok je progonio jelena, ovaj se naglo okrenuo i Hubert je ugledao raspelo izmeu jelenovih rogova i uo glas koji mu je rekao da se obrati Bogu... Postavlja se pitanje zato se moliti svecima kada religiozni ljudi imaju direktan pristup Bogu u molitvi? Katolike uveravaju da kroz molitve svecima mogu da dobiju pomo koju im Bog inae ne bi pruio! Reeno im je da mole, prvo svetu Mariju i svete apostole muenike, sve Boje svece, da ih uine svojim prijateljima i zatitnicima, i usrdno ih mole za pomo u zlu, s nadom da e Bog dati zatitniku ono to bi inae odbio molitelju.76 Prema svemu to smo do sada razmatrali, izgleda oigledno da se rimokatoliki sistem svetaca - zatitnika razvio iz ranijih verovanja u bogove posveene danima, zanimanjima i raznim potrebama ljudskog
Stranica 16 od 92

ivota. Mnoge stare legende koje su bile povezane s paganskim bogovima, jednostavno su bile prenesene na svece. Katolika enciklopedija ak otvoreno kae da te legende ponavljaju koncepcije koje se nalaze u predhrianskim religijskim priama... Te legende nisu hrianske, ve samo hristijanizovane... Bilo je lako preneti koncepcije koje su ljudi antike imali o svojim herojima, na hrianske muenike. Taj transfer je bio sproveden u brojnim sluajevima gde su onda hrianski sveci postali naslednici lokalnih boanstava, a hriansko bogosluenje potisulo staro lokalno bogosluenje. To nam objanjava veliki broj slinosti izmeu bogova i svetaca.77 Kako su vremenom paganizam i hrianstvo bili meani u jednu religiju, ponekad je nekome svecu davano ime slino imenu paganskog boga koga zamenjuje. Boginji Viktoriji Alpskoj ime je bilo promenjeno u sveta Viktorija; eronu u sveti Ceranije; Artemidi u sveta Artemidija; Dionizu u sveti Dionizije itd. Boginja Brigit (smatrana je kerkom boga sunca, i prikazivana s detetom na rukama) bila je lako preimenovana u svetu Brigitu. U pagansko doba njen glavni hram na Kildaru je bio nastanjen devicama vestalkama koje su uvale svetu vatru. Kasnije je taj hram postao samostan, a njene vestalke opatice. One su nastavile da odravaju ritualnu vatru, koja je nazvana vatrom svete Brigite.78 Najouvaniji antiki hram u dananjem Rimu je Panteon, koji je u davnim vremenima bio posveen (prema natpisu nad portalom) Jovu i svim bogovima. Taj isti hram je papa Bonifacije IV ponovo posvetio Devici Mariji i svim svetima. Sveti Hubert, zatitnik lovaca, sa Takva praksa nije bila neuobiajena. Na mestima gde su se Svetom Elizabetom prvobitno nalazile paganske bogomolje i hramovi, esto su bile pronalaene crkve ili ruevine crkvi...ii Takoe je do izvesne mere istina da je ponekad svetac, ija je pomo bila prizivana u hrianskoj bogomolji, imao neke spoljne slinosti s boanstvom koje se pre slavilo na tom mestu. Tako je u Atini hram iscelitelja Asklepija... kad je postao crkva, posveen dvojici svetaca koje su atinski hriani prizivali kao udotvorne iscelitelje, Kuzmi i Damjanu.79 Peina u Vitlejemu koju pokazuju kao mesto na kom se rodio Isus, prema Jeronimu je zapravo bila kamena bogomolja u kojoj je oboavan vavilonski bog Tamuz. irom rimske imperije paganizam je umro u jednom obliku, da bi ponovo oiveo u Rimokatolikoj crkvi. Zato ne samo da je nastavila da postoji odanost starim boanstvima (u novom obliku), ve se nastavilo i korienje njihovih kipova. U nekim sluajevima istim kipovima koji su bili potovani kao paganski bogovi, data su imena hrianskih svetaca. Kroz vekove je pravljeno sve vie kipova, tako da danas u Evropi postoje crkve koje poseduju ak po dve, tri pa i etiri hiljade kipova.80 U ogromnim impresivnim katedralama, malim kapelicama, kapelicama uz ulice, pa i na vetrobranima automobila, moe se videti obilje katolikih kipova. Korienje takvih kipova u Rimo-katolikoj crkvi daje nam jo jedan klju za reenje misterije modernog Vavilona. Kao to Herodot navodi, Vavilon je bio izvor iz kog su potkli svi sistemi idolatrije i rairili se meu
ii

Tako je, npr. Crkva sv. Donata u Zadru sagraena na temeljima Posejdonovog hrama. (prim. prev.) Stranica 17 od 92

narode. Povezivati re idol s kipovima Marije i svetaca moe nekome da zvui vrlo neugodno, ali zar ne postoje indicije za tako neto? U katolikim spisima je priznato da su nebrojeno puta meu razliitim narodima kipovi svetaca oboavani na praznoverne naine. Ipak, takve zloupotrebe se obino smetaju u prolost. Objanjava se da u ovo prosvetljeno doba ne postoji obrazovana osoba koja bi stvarno oboavala sam predmet, ve ono to taj predmet predstavlja. U osnovi, to je i istina, ali nije li takoe istina da paganska plemena koja koriste idole (bez sumnje idole za oboavanje bogova - demona), u veini sluajeva i ne veruju da je sam idol bog, ve da samo predstavlja boga (tj. demona) koga oboavaju? Neki tekstovi u Katolikoj enciklopediji pokuavaju da objasne da je korienje kipova ispravno, jer oni samo predstavljaju Hrista ili svece. Poast koja im se odaje prenosi se na osobe koje oni predstavljaju, tako kroz kipove koje ljubimo i pred kojima kleimo i otkrivamo glave, mi uzvisujemo Hrista i potujemo svece ije su oni slike.81 Svejedno, nisu svi hriani uvereni da je ovo objanjenje dovoljno ubedljivo da se mogu zanemariti biblijski stihovi poput ovih iz 2. Mojsijeve 20:4,5: Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku od onog to je gore na nebu, ili dole na Zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti. U Starom zavetu, kada su Izraelci osvojili paganski grad ili zemlju, nije im bilo doputeno da prihvate idole tih ljudi u svoju religiji. Te idole je trebalo da unite, ak i ako su bili prekriveni srebrom ili zlatom. Rezane bogove njihove spali ognjem, nemoj da se polakomi na srebro ili zlato to je na njima i da ga uzme, da ti ne bude zamka, jer je gadno pred Gospodom Bogom tvojim.82 Reeno im je da unite sve njihove slike - slike paganskih boanstava.83 Do koje mere je trebalo da ta uputstva budu sprovedena u Novom zavetu, vekovima je bilo predmet debate. Katolika enciklopedija nam daje istorijski okvir, pokazujui kako su se ljudi borili pa ak i umirali zbog tog pitanja, posebno u 8. veku. Premda podrava upotrebu kipova i slika, ipak kae: Izgleda da je kroz mnoge vekove meu nekim hrianima postojala nesklonost prema svetim slikama, sumnja da je njihova upotreba idolatrija ili bi mogla to da postane, pa se navodi nekoliko katolikih biskupa koji su delili to miljenje.84 Svakako, borbe i ubijanja zbog ovog pitanja, bez obzira na kojoj bili strani, protivno je Hristovom uenju. Oko glava svojih bogova mnogoboci su crtali krug ili oreol, pa se ta praksa nastavila i u umetnosti Rimske crkve. Na priloenoj ilustraciji vidimo svetog Avgustina s okruglim diskom oko Sveti Avgustin glave, kako ga prikazuju u katolikim knjigama. Svi katoliki sveci se prikazuju na taj nain, ali da bi se uverili da je taj obiaj samo pozajmljen iz paganstva, dovoljno nam je da pogledamo crte Bude koji takoe nosi taj okrugli simbol oko glave! Umetnici i kipari drevnog Vavilona stavljali su disk ili oreol oko svakog bia koje su hteli da prikau kao boga ili boginju.85 Pagansku boginju sunca Kirku, Buda s oreolom Rimljani su prikazivali s krugom oko glave. Od svoje primene u paganskom Rimu, taj isti simbolizam je preao u papski Rim, gde je nastavio da postoji sve do dananjeg dana, to se vidi na hiljadama slika Marije i svetaca. Na slikama koje prikazuju
Stranica 18 od 92

Hrista, on je naslikan sa zlatnim zrakama oko glave, to je potpuno identino nainu na koji su pagani vekovima prikazivali boga sunca. Crkva u prva etiri veka nije koristila Hristove slike. Sveto pismo nam ne daje nikakav Isusov fiziki opis na osnovu kojeg bi mogao da bude napravljen verodostojan portret. Oigledno je da su slike Hrista, a takoe i Marije i svetaca, proizale iz mate umetnika. Trebalo bi napraviti samo kratku studiju religijske umetnosti i videlo bi se da se u raznim periodima istorije meu razliitim nacijama mogu pronai Hristove slike koje se veoma razlikuju jedna od druge. Oigledno je da ne mogu sve one da prikazuju njegov fiziki izgled. S obzirom da se On, po Bibliji, vazneo na nebo, mi ga vie ne poznajemo po telu.86 Zato to je proslavljen (Jovan 7:39), On poseduje Kirka proslavljeno telo.87

Stranica 19 od 92

5. poglavlje

OBELISCI, HRAMOVI I TORNJEVI

Stari narodi o kojima govorimo, nisu samo izraivali kipove bogova i boginja u ljudskom obliku, ve i mnoge predmete koji su imali skriveno, tajanstveno znaenje, a bili su deo paganskog bogosluenja. Nezaobilazan primer za to nalazimo u upotrebi antikih obeliska. Diodor govori o obelisku visokom oko 40 metara koji je u Vavilonu izgradila carica Semiramida.88 Biblija takoe spominje kip u Vavilonu koji je bio irok oko 2,7 metara i visok 27 metara: Popadae i poklonie se zlatnom kipu koji podie car Navuhodonosor.89 Ipak, upotreba obeliska je bila najrairenija u Egiptu, najranijem uporitu misterijske religije. Mnogi obelisci se jo uvek nalaze u Egiptu, iako su neki preneseni u druge zemlje. Jedan se nalazi u njujorkom Central parku, drugi u Londonu, dok su neki preneseni u Rim. Obelisk je izvorno povezan s oboavanjem sunca, simbolom Vala ili Baala, to je bilo Nimrodovo ime. Kada su odbacili spoznaju istinskog Boga, stari narodi su, uvidevi da daje ivot oveku i biljkama, smatrali sunce bogom, velikim darodavcem ivota. Obelisk je za njih imao i seksualno znaenje. Shvatajui da ivot nastaje kroz seksualno sjedinjenje, falus (muki polni organ) bio je zajedno sa suncem smatran simbolom ivota. Zato su ta verovanja bila predstavljena obeliskom.90 Rei kipovi ili likovi u Bibliji, prevod su nekoliko razliitih jevrejskih rei. Jedna od njih je re matzebah, to znai stubovi ili obelisci.91 Druga re je hammanim, to znai sunani stubovi, kipovi ili obelisci posveeni suncu.92 Da bi obelisci imali njima pripisan simbolizam, postavljani su u uspravan poloaj. Pokazivali su gore prema suncu, a kao simbol falusa, uspravan poloaj je takoe imao oigledno znaenje. Imajui to na umu, zanimljivo je primetiti da je prilikom izricanja Boje osude tog pogrenog bogosluenja, reeno da se ti likovi nee vie podizati (doslovno - nee se ostaviti da stoje uspravno), ve e biti srueni.93 Postavljanje obeliska na ulazima paganskih hramova oigledno nije bila neobina praksa u to doba. Jedan je, npr. stajao na ulazu hrama u Tumu, a drugi ispred hrama u Hatoru, Horusovom (Tamuzovom) prebivalitu.94 Veoma je interesantno da postoji obelisk na ulazu u Crkvu svetog Petra u Rimu, kao to pokazuje slika na sledeoj strani. To nije kopija egipatskog obeliska, ve upravo jedan od onih koji su stajali u Egiptu u antiko doba! Kada je misterijska religija stigla u Rim, ne samo da su se tamo po naredbi careva gradili obelisci, ve su se uz velike trokove transportovali iz Egipta. Od 37. do 41. godine nakon Hrista Kaligula je iz Heliopolisa u Egiptu preneo obelisk koji sada stoji u Vatikanu. Postavio ga je u svom cirkusu na vatikanskom brdu, na mestu gde danas stoji Crkva svetog Petra.95 Heliopolis je grki naziv za Beteme (kua sunca, prim. prev.), koji je bio centar egipatskog oboavanja sunca u to vreme. U Starom zavetu se spominju obelisci koji su tamo bili postavljeni kao stubovi u domu
Stranica 20 od 92

sunanom (tj. u Heliopolisu)!96 Upravo taj isti obelisk koji je nekada stajao pred drevnim hramom koji je bio centar egipatske religije, sada stoji pred rimskom Majkom crkvom! Izgleda da je to neto vie od puke koincidencije. Vatikanski obelisk od crvenog granita je visok 25 metara (40 metara s postoljem) i teak je 320 tona. Na sadanju lokaciju ispred crkve na Trgu svetog Petra premeten je 1586. godine po naredbi pape Siksta V. Naravno, premetanje ovog obeliska je bio veoma teak zadatak u to doba. Mnogi preduzetnici su odbili da prihvate taj izazov, posebno zato to je papa odredio smrtnu kaznu za izvoae posla ako obelisk padne i razbije se!97 Konano se ovek po imenu Domeniko Fontana prihvatio odgovornosti. Sa 45 dizalica, 160 konja i ekipom od 800 radnika, zapoeo je premetanje. Bilo je to 10. septembra 1586. godine. Mase ljudi su ispunile prostrani trg. Od posmatraa se, pod pretnjom smrtne kazne, zahtevalo da ute dok se obelisk premeta. Konano, nakon to su bili blizu neuspeha, obelisk je bio podignut, uz zvonjavu stotinu zvona, grmljavinu topova i glasno klicanje mnotva. Egipatski idol je Obelisk ispred Crkve svetog Petra u Rimu bio posveen krstu (na vrhu obeliska se nalazi krst koji navodno sadri komad krsta na kome je bio razapet Hristos), odsluena je misa i papa je blagoslovio radnike i njihove konje.98 Crte na sledeoj strani prikazuje oblik Crkve svetog Petra i kruno dvorite ispred nje. U centru tog dvorita nalazi se obelisk. Dvorite je omeeno sa 248 dorskih stubova koji kotaju oko milion dolara. Ti stubovi su izraeni po uzoru na stubove u paganskim hramovima. Poput obeliska, paganski stubovi su esto bili oboavani kao misterijske forme falusa. U predvorju paganskog hrama boginje Majke u Heliopolisu postoji natpis koji se odnosi na stubove: Ja, Dionizije, posveujem ove faluse Heri, svojoj pomajci.99 Iz paganstva su pozajmljene mnoge ideje, pa i obiaj graenja raskonih i skupih hramova, koji su trebali da sjajem zasene hramove stare rimske religije. Znamo da je Bog za vreme Solomunove vladavine uputio ljude da mu sagrade hram da bi u njemu nastanio svoje ime. Meutim, u Novom zavetu je jasno da Sveti Duh vie ne boravi u raskonim hramovima nainjenim Podizanje vatikanskog obeliska ljudskom rukom.100 Bog sada boravi u svojim ljudima, (prema starom crteu) svojoj istinskoj Crkvi, putem Duha. Pavle kae: Vi ste crkva
Stranica 21 od 92

Boja i Duh Boiji ivi u vama.101 Shvatajui ovo prvi hriani, ispunjeni Svetim Duhom, nisu nikada eznuli za time da grade velelepne hramove. Radije su se bavili propovedanjem Jevanelja. Nisu gubili vreme na bavljenje finansijama i sticanje novca da bi mogli da sagrade lepu zgradu nego to je bio hram sa druge strane ulice. Prema Halleys Bible Handbook ne postoji zapis da je pre 222-235. godine nakon Hrista bila graena bilo kakva crkvena zgrada! To ne znai da je loe imati crkvene zgrade. Verovatno je razlog zbog ega crkvene zgrade nisu bile graene ranije bio taj to zbog progona hriani nisu imali pravo vlasnitva. Meutim, da im je to bilo dozvoljeno, sigurno bi takve graevine bile krajnje jednostavne, a ne za spoljanje pokazivanje. Oni ne bi pokuavali da se nadmeu sa skupo ukraenim paganskim hramovima, kao to su na primer bili Dijanin hram u Efesu ili rimski Panteon. Kad se za vreme Konstantina Crkva domogla politike vlasti i bogatstva, stvoren je uzor za gradnju raskonih i skupih crkvenih graevina koji postoji do naih dana. Ta ideja se toliko ukorenila u ljudskom shvatanju da re crkva za veinu ljudi oznaava graevinu. Ono to ta re oznaava u Bibliji je grupa ljudi koji su hram Duha Svetoga! Koliko god to moda zvui neobino, crkvena zgrada moe da bude potpuno unitena, a da stvarna Crkva (ljudi) nastavi da postoji. Veina skupih crkvenih Plan Crkve svetog Petra graevina koje su vekovima bile graene, obino su imale oblik tornja. Svaka generacija graditelja crkvi mahom je kopirala stil prethodne generacije, verovatno i ne razmiljajui o poreklu ideje. Neki tornjevi su kotali itavo bogatstvo, a da nisu ni malo doprineli duhovnim vrednostima. Isus, naravno, nikada nije gradio takve graevine dok je bio na zemlji, niti je dao bilo kakva upustva da se one grade nakon Njegovog odlaska. Kako je onda u crkvenoj arhitekturi zapoela ta tradicija graenja tornjeva? Biemo slobodni da predloimo objanjenje koje nas upuuje nazad na Vavilon, na poznatu priu o Vavilonskoj kuli. Ljudi su rekli hajde da pravimo opeke... hajde da sazidamo grad i kulu, iji e vrh stii do neba...102 Izraz do neba je bez sumnje jezika figura koja oznaava veliku visinu, kao to je to sluaj kod opisa gradova iji zidovi dopiru do neba.103 Postoji dovoljno indicija da je toranj (obino nazivan zigurat) bio u uskoj vezi s njihovom religijom oboavanjem sunca. U odnosu na druge vavilonske spomenike, zigurat, koji se isticao visinom, svakako je bio jedna od najspektakularnijih graevina svog vremena, uzdiui se nadmono iznad ogromnog zida s hiljadu tornjeva... Oko nepreglednog trga bile su sagraene sobe za hodoasnike, kao i za svetenike koji su odravali zigurat. Koldvej tu kolekciju graevina naziva vavilonski Vatikan.104 Navodi se da je jedno od znaenja imena boginje Astarote (Semiramide), ena koja pravi tornjeve a pie se Ashttart.105 Boginja Kibela (koja se takoe, poistoveuje sa Semiramidom) bila je poznata kao boginja koja nosi toranj. Prva koja je podizala tornjeve u gradovima i bila prikazivana sa krunom u obliku tornja na glavi (kako kae Ovidije) bila je Dijana (slika na strani 15). U simbolizmu katolike crkve toranj je znak device Marije!106
Stranica 22 od 92

Koliko je poznato, neki antiki tornjevi su bili graeni u vojne svrhe kao osmatranice, ali mnogi tornjevi sagraeni u Vavilonskom carstvu imali su iskljuivo religijsku namenu i kao takvi bili su povezani sa hramom. U to doba, kada je stranac ulazio u neki vavilonski grad, nije imao potekoe da pronae hram jer je njegov toranj mogao da se vidi107 kako se uzdie visoko iznad ravnih krovova gradskih kua. Katolika enciklopedija navodi: Upadljiva je injenica da je veina vavilonskih gradova posedovala... hram-toranj.108 Da li je mogue da je Vavilon, uz ostalo to smo ve spomenuli, zaetnik gradnje tornjeva sa religijskom namenom? Setimo se da je prilikom gradnje ogromne vavilonske kule poelo raseljavanje ljudi u sve krajeve sveta. Postoji verovatnoa da su prilikom tih migracija poneli i ideju o tornjevima. Iako su se ti tornjevi u raznim zemljama razvili u razne oblike, ipak su to ostali tornjevi, bez obzira na oblik! Tornjevi su nezaobilazni deo kineske religije. Njihov naziv za toranj, pagoda, povezan je sa reju boginja. U hindu religiji se pagode ili tornjevi, ratrkane po velikim hramskim imanjima... uzdiu iznad okolnog zemljita svuda gde ljudi mogu da ih vide, pa se na taj nain uzdie predanost idolatrijskom bogosluenju. Mnoge od tih pagoda su visoke vie desetina metara i ukraene skulpturama koje prikazuju scene iz ivota bogova tog hrama ili znaajnih svetaca.109 Meu muslimanima, takoe, postoje tornjevi vezani za njihovu religiju, koji su neto drugaijeg oblika. Ilustracija prikazuje brojne tornjeve zvane minareti u Meki. Tornjevi ove vrste korieni su i u gradnji poznate Crkve svete Sofije u Konstantinopolju. Toranj velike katedrale u Kelnu uzdie se 157 metara iznad ulice, dok je toranj ulmske katedrale visok 161 m. ak i male kapele esto imaju toranj, to je tradicija koja se retko preispituje. S vrhova mnogih crkvenih tornjeva prema nebu je uperen iljati zvonik. Neki pisci povezuju, verovatno Brojni tornjevi u Meki opravdano, zvonike i iljate tornjeve s drevnim obeliskom. Postoje dokazi, kae jedan od njih, koji pokazuju da iljati tornjevi naih crkava duguju svoje postojanje uspravljenim stubovima ili obeliscima koji su stajali pored hramova u prolosti.110 Jedan drugi autor kae: Danas jo uvek postoje znaajni primerci originalnih falusnih simbola... iljati tornjevi na crkvama... i obelisci... svi pokazuju uticaj naih predaka, potovaoca falusa.111

Stranica 23 od 92

6. poglavlje

DA LI JE KRST HRIANSKI SIMBOL?

Krst se smatra jednim od najvanijih simbola Rimokatolike crkve. Postavlja se na vrhove krovova i tornjeva, na oltarima, nametaju i svetenikoj obrednoj odei. Temelji veine katolikih crkvi izgraeni su u obliku krsta. Zidovi svih katolikih domova, bolnica i kola ukraeni su krstovima. Svuda se krst potuje na stotine naina. Kada svetenik kropi, krsti malo dete, on pravi znak krsta iznad njegovog ela govorei: Primi ovaj znak krsta na elo. U toku svete potvrde firme, firmanik se takoe obeleava znakom krsta. Kada katolici ulaze u crkvenu zgradu, umau prste desne ruke u svetu vodu, dotiu elo, grudi, levo i desno rame pravei znak krsta. Isti znak se ponavlja i pre jela. U toku mise, svetenik 16 puta pravi znak krsta, a oltar blagosilja 30 puta istim znakom. Protestantske crkve uglavnom ne praktikuju pravljenje znaka krsta prstima, ne krste se, niti se klanjaju pred krstovima, a ne koriste ih ni kao objekte potovanja, smatrajui da je taj obiaj nebiblijski i praznoveran. Meutim, kod njih se krst jo uvek zadrao na tornjevima, propovedaonicama i koristi se kao ukras. Prvi hriani nisu prihvatali krst kao simbol od vrednosti, ve kao prokleto drvo, sredstvo smrti i sramote.112 Njihova vera je bila skoncentrisana na ono to se dogodilo na krstu i kroz tu veru spoznavali su potpuno oprotenje greha. To je bio smisao propovedanja apostola o krstu i njegovoj slavi.113 Apostoli nikada nisu smatrali krst komadom drveta koji se moe okaiti na lani, staviti oko vrata i nositi kao zatita ili ukras. Takva upotreba krsta pojavila se kasnije, tek poetkom paganizacije hrianstva (ili kao to neki kau hristijanizacije paganizma), kada se poelo uiti da je raspelo hrianski simbol. Tako su 431. godine uvedeni krstovi u crkve i crkvene prostorije, a na zvonicima se nisu koristili sve do 586. godine.114 U estom veku raspelo je proglaeno svetim od strane Rimske crkve,115 ali tek nakon drugog koncila u Amon Efesu zahtevalo se da i privatne kue poseduju krst.116 Iako se krst smatra hrianskim simbolom, nije tano da potie iz hrianstva, jer je u nekom od oblika bio sakralni simbol davno pre hrianske ere, i to meu mnogim nehrianskim narodima. Prema An Expository Dictionary of New Testaments Words, krst je nastao meu Vaviloncima, stanovnicima drevne Haldeje. Crkveni oblik krsta, sastavljen od dve grede... poreklom je iz drevne Haldeje, a bio je korien kao simbol boga Tamuza (poto je u obliku mistinog slova Tau, inicijala njegovog imena) u toj i u susednim zemljama, ukljuujui i Egipat... Da bi se uveao uticaj crkvenog sistema, pagani su primani u crkve, a da nisu bili
Stranica 24 od 92

obnovljeni putem vere, i uveliko im je doputano da zadre svoje paganske oznake i simbole. Od tada je Tau ili T, u svom najeem obliku sa sputenom prekom, bio prihvaen kao simbol Hristovog krsta.117 U bilo kojoj knjizi o Egiptu koja prikazuje stare spomenike i zidove drevnih hramova, mogue je videti upotrebu Tau krsta. Priloena ilustracija prikazuje egipatskog boga Amona kako dri Tau krst u ruci, dok donja ilustracija (iz palate Amenofisa IV iz Tebe, u Egiptu) prikazuje cara u molitvi. Iznad njegove glave nalazi se lik sunca s kog vise misterijski simboli boga sunca. Jedan istoriar ovako govori o Egiptu: Nepromenjenog hiljadama godina, meu najsakralnijim hijeroglifima pronalazimo krst u razliitim oblicima... Ali jedan, koji je posebno poznat kao egipatski krst, ili Tau krst, u obliku slova T, esto se prikazuje s krugom ili omom iznad preke. Ipak, taj mistini simbol nije bio tipian samo za tu zemlju ve je bio duboko oboavan... meu Haldejcima, Fenianima, Meksikancima i u svakom drevnom narodu na obe hemisfere.118 Kako se simbol krsta proirio meu mnoge narode, tako se i njegova upotreba razvila na razliite naine. Meu Kinezima krst je poznat iz najranijih vremena... naslikan je na zidovima pagoda, na svetiljkama koje su koriene za osvetljavanje najsvetijih odaja njihovih hramova.119 Krst je vekovima bio sveti simbol u Indiji. Bio je korien za oznaavanje vreva sa svetom vodom uzetom iz reke Gang i kao simbol Jaina svetaca (lieni tela). U centralnoj Indiji su pronaena dva nedovrena kamena krsta koji datiraju iz vremena davno pre hrianske ere - jedan visok 3 metra, a drugi 2,5. Budisti i brojne druge indijske verske grupe, oznaavali su glave svojih sledbenika znakom krsta.120 Na afrikom kontinentu, u Susi, domoroci uranjaju krst u reku Gii. ene plemena Kabili, iako muslimanke, nose utetoviran znak krsta izmeu oiju. Jariksi koji su uvrstili kraljevsku lozu od Nigera do Nila, na svojim titovima su imali nacrtan znak krsta.121 Kad su se panci prvi put iskrcali u Meksiku nisu mogli da prikriju uenje, kae Preskot, kada su ugledali krst, sveto znamenje njihove vere, uzdignut kao objekat oboavanja na hramovima u Anahuaku. panci nisu ni bili svesni da je krst bio simbol oboavanja od drevnih vremena... meu paganskim narodima kojima nikad nije zasjala svetlost hrianstva.122 U meksikom gradu Palenkeu postoji hram koji je osnovao Votan u devetom veku pre nae ere, poznat kao hram krsta. Tamo je u centru kamenog oltara urezan krst veliine 2 puta 3,5 metra. Katolika enciklopedija objavljuje fotografiju tog krsta, kraj koje su rei:predhrianski krst iz grada Palenke.123 U staro doba Meksikanci su oboavali krst kao tota (na otac). Taj obiaj da se komad drveta naziva ocem takoe je spomenut u Bibliji. Kada su Izraelci meali idolatriju sa svojom religijom, govorili su drvetu: Ti si otac moj.124 U dalekoj prolosti Italije, pre nego to su ljudi znali bilo ta o umetnostima civilizacije,
Stranica 25 od 92

verovali su u krst kao religijski simbol. Bio je smatran zatitnikom i postavljan na grobove. Rimski kovani novac iz 46. godine pre nove ere, prikazuje Jupitera koji dri dugaku vladalaku palicu na ijem kraju je krst.125 Device Vestalke iz paganskog Rima, nosile su krstove na ogrlicama kao to to danas ine rimokatolike asne sestre.126 Grci su crtali krstove na traci, koju je njihovo boanstvo, verzija vavilonskog Tamuza, nosilo oko glave. Porceli spominje da je i Izida bila prikazivana s krstom na elu, a da su njeni svetenici nosili krstove u procesijama. Krst je nadvisivao Serapisov hram u Aleksandriji. Kad je iskopan hram Sfinge, utvreno je da je graen u obliku krsta. Tokom bitaka protiv Aleksandra Velikog (335. p.n.e.), Persijanci su nosili znakove u obliku krsta. U drevno doba krst su kao religijski simbol koristili i stanovnici June Amerike. Stanovnici Patagonije su tetovirali krstove na ela. U Peruu je pronaena drevna keramika sa znakovima krsta. Spomenici pokazuju da su asirski kraljevi nosili krstove na ogrlicama, kao to su to inili i neki od stranaca koji su se borili protiv Egipana.127 Krstovi su bili naslikani i na odei drevnog naroda iz petnaestog veka pre nae ere.128 Katolika enciklopedija kae da znak krsta, predstavljen u svom najjednostavnijem obliku s dve linije prekrtene pod pravim uglom, uveliko prethodi dolasku hrianstva na Istok i Zapad. On see u najranije razdoblje ljudske civilizacije.129 Ali, kada je Isus umro na krstu, pitaju neki, zar nije to krst uinilo hrianskim simbolom? Istina je da je za veinu ljudi krst postao usko povezan s Hristom. Meutim, oni koji poznaju istoriju i praznoverne naine na koje je krst bio upotrebljavan, posebno poslednjih vekova, mogu da vide i drugu stranu medal-je. Iako ne zvui ba lepo, neko je upitao: Predpostavimo da je Isus bio ubijen pukom. Da li bi to bio dovoljan razlog da oko vrata nosimo puku ili da je stavimo na krov crkve? To pitanje se svodi na sledee: nije vano ta, ve ko. Vano je ko je umro, a ne ta je bilo instrument smrti. Sveti Ambrozije je izneo jedan vaan zakljuak rekavi: Uzvisimo Hrista, naega Cara, koji je visio na drvetu, a ne drvo. Razapinjanje, kao nain egzekucije zbog najveih zloina, sprovodilo se u antiko doba u Egiptu, Asiriji, Persiji, Palestini, Kartagini, Grkoj i Rimu... Tradicija pripisuje poetak praktikovanja pogubljenja na krstu jednoj eni, carici Semiramidi!130 Danas su u Rimokatolikoj crkvi u upotrebi mnoge vrste krstova. Nekoliko razliitih tipova prikazano je na priloenoj ilustraciji. Katolika enciklopedija na svojim stranicama prikazuje etrdeset razliitih. Namee se pitanje: Ako je rimokatolika upotreba krsta zapoela s Hristovim krstom, a ne pod uplivom paganstva, zbog ega se onda koristi toliko razliitih vrsta krstova? Jedan poznati autor napisao je sledee: Od vie vrsta krstova, koji su jo uvek popularni kao nacionalni i crkveni simboli, a koji se razlikuju po nazivima kao na primer krst svetog ora, Andrijin, malteki, grki, atinski, itd, ne postoji nijedan ije se postojanje ne bi moglo datirati u najdavnije antiko doba!131 Krst
Stranica 26 od 92

poznat kao tau bio je u irokoj upotrebi u Egiptu. Kasnije su ga egipatski hriani (Kopti), privueni njegovim oblikom i verovatno simbolizmom, prihvatili kao simbol krsta.132 Na egipatskim spomenicima je pronaen grki krst. Taj oblik krsta je bio korien u Frigiji gde je ukraavao grob kralja Mide. Meu ruevinama Ninive prikazan je car s maltekim krstom na grudima. Krst koji je danas poznat kao latinski koristili su jo Etrurci, kao to se vidi na crteu groba iz antikog doba ukraenog krilatim anelima. U junoamerikom plemenu Kuma takozvani krst svetog Andrije bio je potovan kao zatita od zlih duhova.133 Taj krst se pojavljuje i na kovanom novcu Aleksandra Bale u Siriji 146. godine pre Hrista, i na novcu baktrijskih kraljeva oko 140-120 godine pre Hrista, davno pre nego to je sveti Andrija uopte roen. Krst, prikazan ovde, danas se naziva kalvarijskim krstom, ali taj crte je s antikog natpisa u Tesaliji, koji datira iz razdoblja koje prethodi hrianskoj eri. Konano, ostaje nam pitanje: Isus je umro na jednom krstu. Kojeg je oblika bio taj krst? Neki veruju da je to jednostavno bio mueniki stub bez ikakve preke. Re krst automatski asocira na dva komada drveta koji se ukrtaju u jednoj taki pod odreenim uglom. Grka re u Novom zavetu stauros, iz koje je prevedena re krst, ne zahteva kategoriki to znaenje. Sama re znai i uspravni stub ili kolac.134 to ako je sredstvo na kojem je Isus umro bilo stub, a ne krst u dananjem znaenju te rei? Mi ne insistiramo da je to tako, ali u tom sluaju bi se pokazala povrnost hristijaniziranja mnogih vrsta krstova. Izjava apostola Tome u vezi sa ranama od klinova (mnoina) na Isusovim rukama,135 upuuje na to da je postojala preka na krstu. Da je bio u pitanju samo stub, Isusove ruke bi verovatno bile probijene samo jednim klinom. Ostavljanje prostora za natpis iznad njegove glave,136 upuuje nas na to da krstove oblika T ili X moemo da eliminiemo, jer na njima nije postojalo dovoljno prostora za natpis. Vano je da razumemo da ne treba da budemo previe zabrinuti kakvog je tano oblika bio Hristov krst. Sve ovo postaje beznaajno u poreenju sa stvarnim znaenjem krsta - ne sa znaenjem komada drveta, ve sa znaenjem Hristovog dela venog otkupljenja...

Stranica 27 od 92

7. poglavlje

KONSTANTIN I KRST
Znaajan argument u korist potovanja krsta u Rimskoj crkvi bila je i poznata Konstantinova vizija krsta i njegovo kasnije obraenje. Kada se Konstantin sa svojim vojnicima pribliio Rimu, oekivala ga je bitka, u istoriji poznata kao bitka kod Milvijskog mosta. U skladu s obiajima tog vremena, bili su pozvani haruspici da daju savet (vraari koji su pogaali budunost promatranjem utrobe zaklanih ivotinja). Uzgred, gatanje pre bitaka praktikovali su i vavilonski carevi: Car vavilonski e stati na raskrsnici, gde poinju dva puta, te e vraati, gledae strele, pitae likove, gledae u jetru.137 U Konstantinovom sluaju, bilo mu je reeno da mu bogovi nee pritei u pomo i da e pretrpeti poraz u toj bici. Meutim, kao to je kasnije ispriao, tada mu se u viziji prikazao krst i uo je rei: U ovom znaku je pobednik. Sledeeg dana, 28. oktobra 312. godine, napredovao je iza standardnog lika krsta na zastavama i opremi svoje vojske. Pobedio je u bici, porazio rivala i proglasio svoje obraenje u hrianstvo. Svakako, ova prividna pobeda hrianstva uinila je mnogo za promovisanje krsta u Rimskoj crkvi. Postoji slaganje sa mnogih strana da Konstantinova vizija krsta nije istorijski tana. Jedini autoritet meu istoriarima koji prenosi tu priu je Euzebije koji je, prema vlastitom priznanju, naginjao moralnoj pouci i bio optuivan kao falsifikator istorije. Meutim, ako je Konstantin i imao takvu viziju, moemo li da pretpostavimo da je ona dola od Isusa Hrista? Da li bi Knez mira uputio paganskog imperatora da naini ratnu zastavu sa znakom krsta i da ide da pobeuje i ubija u tom znaku? Rimsko carstvo, na ijem je elu u to vreme bio Konstantin, opisano je u Svetom pismu kao zver. Prorok Danilo je video etiri velike zveri koje su predstavljale etiri svetska carstva - Vavilon (lav), Medo-Persiju (medved), Grku (ris) i Rim. etvrta zver, Rimsko carstvo, bila je tako strana da je za nju dat simbol zveri koja nije bila nalik nijednoj drugoj.138 Dakle, sasvim je nelogino da je Hristos rekao Konstantinu da pobeuje sa znakom krsta i tako jaa zverski sistem Rima! Ali, ako vizija nije bila od Boga, kako onda moemo da objasnimo Konstantinovo obraenje? U stvari, njegovo obraenje bi trebalo ozbiljno preispitati. Iako je on mnogo uinio za afirmaciju odreenih doktrina i obiaja unutar crkve, injenice jasno pokazuju da on nije bio istinski obraen, u biblijskom smislu te rei. Istoriari se slau da je njegovo obraenje bilo nominalno, ak i 139 prema savremenim standardima. Verovatno najoigledniji pokazatelj da on nije bio istinski obraen je injenica da je posle svog obraenja poinio vie ubistava nevinih ljudi, ukljuujui tu i ubistvo vlastite ene i sina! Prema Bibliji nijedan ubica nema u sebi trajnog, venog ivota.140 Konstantin se prvo oenio sa Minervom i dobio sina Krispa. Druga ena, Fausta, rodila mu je tri keri i tri sina. Krisp je
Stranica 28 od 92

postao istaknuti vojnik, pa je pomagao svom ocu. Ipak, 326. godine, vrlo kratko nakon to je vodio koncil u Nikeji, Konstantin je naredio da se ubije njegov vlastiti sin. Naime, Fausta je optuila Krispa da ju je silovao, ali je to najverovatnije bio samo njen nain da ga skloni s puta kako bi se jedan od njenih sinova mogao popeti na presto. Ipak, Konstantinova majka je uspela da ga uveri da se Fausta sama podala njegovom sinu. Zato je Konstantin naredio da Faustu udave u kadi s vrelom vodom. Otprilike u isto vreme naredio je da se na smrt izbiuje sin njegove sestre, a da se njen mu zadavi, iako mu je ranije obeao da e mu potedeti ivot.141 Ovi dogaaji su u Katolikoj enciklopediji sumirani sledeim reima: ak i nakon obraenja prouzrokovao je egzekuciju svog uraka Licinija i njegovog sina, kao i Krispa, vlastitog sina iz prvog braka i druge ene Fauste... Nakon itanja o tim okrutnostima, teko je verovati da je taj isti imperator u jednom dobu svoga ivota imao blage i nene porive; ali ljudska priroda je puna suprotnosti.142 Konstantin je donosio odluke u korist hriana: ukinuo je smrtnu kaznu razapinjanjem, a prestala su i progonstva koja su u Rimu postala krajnje okrutna. Meutim, da li je on doneo te odluke iz hrianskih uverenja ili je to uinio iz politikih motiva? Katolika enciklopedija kae da su neki biskupi, zaslepljeni sjajem dvora, otili tako daleko da su slavili cara kao Bojeg anela, kao sveto bie, i proricali da e on, poput Sina Bojeg, vladati na nebu. U skladu sa tim, utvreno je da je Konstantin bio naklonjen hrianstvu uglavnom zbog politikih motiva i da je bio potovan kao prosveeni despot koji je koristio religiju da bi ojaao svoju vladavinu.143 Ovo je bio zakljuak poznatog istoriara Djuranta u vezi sa Konstantinovim obraenjem: Da li je njegovo obraenje bilo iskreno, da li je to bio in religiozne vere ili savreni potez politike mudrosti? Verovatnije ovo drugo... On se retko pokoravao ceremonijalnim zahtevima hrianskog bogosluenja. Njegova pisma hrianskim biskupima jasno pokazuju da je on malo mario za teoloka razmimoilaenja koja su potresala hrianstvo, iako je bio voljan da sprei neslaganja u interesu jedinstva imperije. Tokom svoje vladavine biskupe je tretirao kao politike pomonike; sazivao ih je, predsedavao na njihovim koncilima i pristajao da sprovodi bilo koje miljenje veine. Pravi vernik bi prvo trebalo da bude hrianin, pa tek onda dravnik; s Konstantinom je bilo obrnuto - hrianstvo je za njega bilo sredstvo, a ne cilj.144 Progonstva nisu unitila hriansku veru, a Konstantin je to dobro znao. Umesto da carstvo neprekidno bude podeljeno zbog sukoba pagana i hriana, zato ne preduzeti takve korake, razmiljao je, da izgleda kao da je nuno pomeati paganstvo i hrianstvo i tako carstvu dati ujedinjenu snagu. Postojale su slinosti izmeu dva religijska sistema, pa ak ni simbol krsta nije bio faktor koji bi razdvajao. U to vreme krst je ve bio upotrebljavan meu hrianima, a oboavaocima Mitre u Konstantinovoj vojsci krst nije bio uvredljiv jer su se ve dugo borili pod zastavom s mitraistikim krstom svetla.145 Konstantinovo hrianstvo je bilo puno kompromisa. Iako je uklonio svoj kip iz paganskih hramova i odrekao se rtava koje su mu se prinosile, ipak su ljudi nastavili da ga smatraju boanstvom. Kao Pontifex Maximus nastavio je nadzor nad neznaboakim bogosluenjem i zatiti njegovih prava. U posveivanju Konstantinopolja 330. godine, korien je ceremonijal koji je bio meavina hrianstva i paganstva. Na trgu je bila postavljena koija boga sunca, a iznad nje Hristov krst. Kovani novac, koji je Konstantin naloio da se izradi, prikazivao je krst, ali i likove Marsa i Apolona. Iako je sebe smatrao hrianinom, nastavio je da veruje u paganske magine rituale za zatitu etve i isceljenje od bolesti. Svi ovi podaci su navedeni u Katolikoj enciklopediji.146 Ipak, koncept po kojem je Rimokatolika crkva rasla i razvijala se, koncept meanja paganstva i hrianstva kao ujedinjene sile, oigledno je povezan s
Stranica 29 od 92

Konstantinom i godinama koje su sledile, tokom kojih se crkva obogatila i uveala svoja dobra. Pria koja je u Rimokatolikoj crkvi najvie uticala na potovanje krsta, ak vie nego ona o Konstantinovoj viziji, odnosi se na njegovu majku Helenu. Kad je starica imala ve skoro osamdeset godina, ila je na hodoae u Jerusalim. Legenda kae da je tamo pronala tri zakopana krsta - Hristov krst i krstove na kojima su bila razapeta dvojica razbojnika. Hristov krst je bio prepoznat po tome to je, na podsticaj jerusalimskog biskupa Makariosa, udesno isceljivao, dok druga dva nisu. lanak u Katolikoj enciklopediji kae: Deo pravog krsta ostao je u Jerusalimu stavljen u srebreni relikvijar; ostatak sa klinovima je morao da bude poslat Konstantinu... jedan od klinova je bio privren za carev lem, a drugi na uzde njegovog konja, da bi se desilo, prema navodu mnogih crkvenih otaca, ono to je pisao prorok Zaharija: U taj dan e na konjskim zvoncima biti napisano: Gospodu posveeno (Zaharija 14:20).147 Ovaj tekst, iako pokuava da ustraje na osnovnim uenjima crkve u vezi s krstom, doputa da se prie o otkriu krsta razlikuju i da tradicija (koja se, u stvari, razvila godinama kasnije) moe uveliko da bude zasnovana na legendi. ini se da je istorijski tano to da je Helena posetila Jerusalim 326. godine, ali pria o njenom otkriu krsta nije postojala do 440. godine, to je 114 godina kasnije!148 Ideja da je orginalni krst jo uvek bio u Jerusalimu, skoro 300 godina nakon raspea, vrlo je neuverljiva. Jevrejski zakoni su zahtevali da se krstovi spale nakon to su bili upotrebljeni za razapinjanje.149 ta bi bilo ako bi neko i pronaao pravi Hristov krst? To bi, svakako, izazvalo veliko interesovanje, ali ima li ikakve vrednosti u tom komadu drveta? Ne, jer je krst ve posluio svojoj nameni, kao i Mojsijeva bronzana zmija. Zapisano je da je Mojsije napravio zmiju od bronze i metnuo je na motku, i koga je god ujela zmija, on je pogledao u zmiju od bronze i ozdravio.150 Podizanje zmije u pustinji bila je slika naina na koji e Isus biti usmren.151 Meutim, i nakon to je figura zmije odsluila odreenoj nameni, Izraelci su je zadrali i od nje napravili idola! Tek vekovima kasnije car Jezekija je uinio to je pravo pred Gospodom... on obori visine i izlomi likove i isee lugove i razbi zmiju od bronze koju bee nainio Mojsije, jer joj do tada kaahu sinovi Izrailjevi.152 Jezekija je uinio ono to je pravo - ne samo unitavanjem paganskih idola, ve ak i onog to je Bog naredio da se naini (jer je odsluilo onome za ta je bilo namenjeno i na kraju bilo upotrebljavano na praznoveran nain). Na toj istoj osnovi, ako bi orginalni krst jo uvek postojao, ne bi bilo razloga da se koristi kao objekat oboavanja. Takoe, ako znamo da ne postoji nikakva sila u orginalnom krstu, onda sa sigurnou moemo da zakljuimo da je nema ni u obinom komadu drveta u obliku krsta. Isto kao to su stari Egipani postavljali obeliske (ne samo kao simbol njihovog boanstva, ve su u nekim sluajevima verovali da i sam lik poseduje natprirodnu silu), isto tako su neki uinili s krstom. Nije li pomogao Konstantinu u bici kod Milvijskog mosta? Nije li krst koji je Helena nala inio uda? Postao je potovan kao lik koji moe oterati zle duhove. Noen je kao amajlija, postavljan je na vrhove crkvenih zvonika da rasteruje munje, a ipak ih je upravo zbog svog visokog poloaja privlaio... Prisustvo krsta u privatnim domovima navodno titi od problema i bolesti. esto su u istoriji komadi drveta, navodno delovi orginalnog krsta, bili menjani i prodavani kao zatitnici, amajlije i ukrasi.

Stranica 30 od 92

8. poglavlje

RELIKVIJE RIMSKE CRKVE

Upotreba relikvija, moda najvee praznoverje, otkriva nam svu obmanu i nedoslednost kojima je rimokatoliki narod bio podvrgnut vekovima. Delovi istinskog krsta spadali su meu najoboavanije relikvije. Po Evropi u i drugim delovima sveta bilo ih je rasejano toliko da je Kalvin jednom rekao da bi, kad bi se svi komadi sakupili, formirali jedan dobar brodski tovar. Ipak, Hristov krst je bio tolikih dimenzija da je mogla da ga nosi samo jedna osoba. Da li treba da verujemo da su se ti komadi drveta udesno umnoavali, kao kad je Isus blagoslovio hlebove i ribe? Oigledno da je to bilo uverenje svetog Paulina koji je govorio o reintegraciji krsta, drugim reima, da se krst nikada nije smanjivao, bez obzira koliko je komada bilo odlomljeno od njega!153 an Kalvin (1509-1564) pisao je o neloginostima u vezi sa relikvijama iz njegovog doba. Neke crkve su tvrdile da poseduju trnovu krunu, druge da imaju posude koje je Isus koristio u Kani prilikom pretvaranja vode u vino. Neto od tog vina nalazilo se u Orleansu. Za komad peene ribe koju je Petar ponudio Isusu, Kalvin kae: Mora da je bio zauujue dobro osoljen, kad se odrao tokom tako dugog vremenskog razdoblja. Uoi svakog Boia, u Crkvi svete Marije Velike u Rimu, u svrhu bogosluenja, bile su izloene jasle u koje je Hristos bio poloen nakon roenja. Nekoliko crkava je tvrdilo da poseduju Isusovu deiju odeu. U Crkvi svetog Jakova u Rimu pokazivali su oltar na koji je bio stavljen Isus prilikom prikazivanja u hramu. Monasi iz arua su ak pokazivali i koicu od Isusovog obrezivanja i kao dokaz originalnosti tvrdili da isputa kapi krvi.154 Nekoliko crkava je tvrdilo da poseduje svetu posteljicu, ukljuujui tu crkvu iz Kolombsa u Francuskoj, Crkvu svetog Jovana u Rimu i crkvu iz Puja u Velaju!155 Relikvije su takoe bile: Josipov tesarski alat, kosti magarca na kojem je Isus ujahao u Jerusalim, aa koriena na poslednjoj veeri, prazan Judin novanik, Pilatov lavor, purpurni ogrta kojim je Isus bio ogrnut kad su mu se vojnici rugali, suner kojim su mu ponudili sire, klinovi kojima je bio pribijen na krst, uzorke kose device Marije (neke smee, druge plave, crvene i crne boje), njene suknje, venani prsten, papue i ogrta, pa ak i flaicu za mleko iz koje je Isus sisao.156 Prema katolikoj veri, Marijino telo je bilo odneseno na nebo, ali nekoliko razliitih crkava u Evropi tvrdilo je da ima telo njene majke, iako nije poznato nita u vezi s njom, pa ak ni ime sveta Ana koje joj je dato pre nekoliko vekova. Jo je problematinija pria u vezi sa Marijinom kuom. Katolici veruju da se kua u Nazaretu u kojoj je Marija ivela sada nalazi u gradiu Loreto u Italiji, jer su je tamo preneli aneli! Katolika enciklopedija kae: Ve od 15. veka, a moda ak i ranije, Sveta Kua iz Loreta je bila ubrajana meu najpoznatija hodoastilita u Italiji... Unutranjost joj meri samo deset puta etiri metra. Na jednom kraju nalazi se oltar, a na njemu kip device Marije i njenog boanskog deteta, potamneo od starosti... kua je potovana irom sveta na raun boanskih tajni koje sadri... tu je bila roena najsvetija Marija, Majka Boja, ovde ju je pozdravio aneo i tu je vena Re postala telo. Aneli su preneli tu kuu iz Palestine u grad Tersato (Trsat kod Rijeke, prim. prev.) u Iliriji, godine spasenja 1291, pod pontifikatom Nikole IV. Tri godine kasnije, pod pontifikatom Bonifacija VIII, ponovo je bila prenesena posredstvom anela i
Stranica 31 od 92

postavljena u umu... gde je tri puta tokom godine promenila mesto sve dok nije voljom Bojom zauzela stalnu poziciju na tome mestu... to to je tradicija tako hrabro proglaava svetom, bilo je potpuno potvreno od strane Svete stolice i o tome se ne treba dvoumiti ni trenutka. Vie od 47 papa iskazalo je poast hodoastilitu, a nebrojene bule i pisma proglasile su, bez ogranienja, istovetnost Santa casa di Loreto sa svetom kuom iz Nazareta!157 Odredbom koncila u Trentu bilo je zapoveeno da se potuju tela mrtvih muenika i na istom koncilu je izreeno proklestvo nad onima koji nisu verovali u te relikvije: Sveta tela svetih muenika... vernici treba da potuju jer je kroz ta tela Bog iskazao ljudima mnoge blagodeti, tako da oni koji tvrde da nismo duni potovati i klanjati se posmrtnim ostacima svetaca... treba da budu prokleti, kao to ih je Crkva ve davno proklela, a i sada ih proklinje.158 S obzirom da se verovalo da kroz kosti mrtvih ljudi mogu da dou mnoge blagodati, prodaja tela i kostiju prerasla je u ogroman posao! Oko 750. godine u Rim su neprekidno stizale dugake povorke koija dovozei neizmerne koliine lobanja i kostura, koje su tamo bile sortirane i oznaavane, pa su ih pape prodavale.159 Nou su bili pljakani grobovi, a grobnice u crkvama uvali su naoruani ljudi. Rim je, rekao je Gregorovije, bio poput plesnivog groblja u kojem su se zavijale i tukle hijene lakomo iskopavajui mrtva tela. U Crkvi svete Prasede postoji mramorna ploa koja navodi da je 817. godine papa Paskal naloio da se s raznih grobalja prenesu u tu crkvu tela 2300 muenika.160 Kada je oko 609. papa Bonifacije IV pretvorio Panteon u hriansku crkvu, reeno je da je tom prilikom 28 kola punih kostiju bilo prebaeno iz katakombi, pa su kosti smetene u bazen ispod velikog oltara.161 Zakopavanje kostiju i drugih ostataka ispod crkava je usledilo kao odgovor na zahtev da se tako posvete tlo i zgrada.162 Dvorska crkva u Vitenbergu, na ija vrata je Luter prikucao svoji poznatih 95 teza, posedovala je 19.000 svetih ostataka, relikvija.163 Odlukom drugog koncila u Nikeji, godine 787, biskupima je zabranjeno da posvete graevinu ako u njoj nisu postojale relikvije. Kazna za to je bila ekskomunikacija! Da li su ta shvatanja bila uzeta iz Biblije ili iz paganstva? Prema starim legendama, kada je umro Nimrod, vavilonski spasitelj, njegovo je telo bilo raskomadano i njegovi udovi ukopani na raznim mestima. Kada je vaskrsao i postao bog sunca, poelo je da se veruje da je on sada u drugom telu i da su delovi starog tela ostali naputeni. To je u suprotnosti sa smru Isusa Hrista, za koga Biblija kae da je pravi Spasitelj i za koga je bilo proreeno: Nijedna kost mu nee biti polomljena.164 Isus je vaskrsao u pravom smislu te rei, i iza njega je ostao prazan grob, tako da nijedan deo njegovog tela nije bio ostavljen za relikvije! U staroj misterijskoj religiji se za mnoga mesta, za koja se verovalo da je u njima zakopana kost boanstva, smatralo da su sveta, da su posveena prisustvom te kosti. Egipat je bio prekriven grobnicama svog boga muenika, pa su mnoge kosti nogu, ruku i lobanje, za koje se tvrdilo da su autentine, bile izloene da bi im se klanjali egipatski vernici.165 Egipatski uticaj na narod Izraela vidljiv je u njihovom postavljanju zlatnog teleta kao boanstva. S obzirom da je Egipat bio mesto sa mnotvom relikvija i da su Izraelci u velikoj meri usvojili takva verovanja, oigledna je Boja mudrost u tajnoj sahrani Mojsija.166 Niko nije znao mesto njegovog ukopa, pa tako nije bilo mogue ii u hodoae na njegov grob. Godinama kasnije, Izraelci su poeli da potuju kao svetu relikviju bronzanu zmiju koju je napravio Mojsije, nazvavi je Neustan.167 Ako je takva idolatrija praktikovana sa neim to je Mojsije napravio, koliko bi dublje zali u idolatriju da su posedovali bar jednu od njegovih
Stranica 32 od 92

kostiju! Poznato je da je upotreba relikvija drevnog porekla i da nije nastala s hrianstvom. Katolika enciklopedija je potpuno u pravu kada kae da je upotreba nekog predmeta, najee dela tela ili odee, koji je ostao kao spomen na pokojnog sveca, postojala pre irenja hrianstva i da je potovanje relikvija, ustvari, na neki nain primitivan nagon povezan, osim hrianskog, sa mnogim drugim religijskim sistemima.168 Ako Hristos i apostoli nisu koristili relikvije, ve je njihova upotreba postojala u drugim religijama pre hrianstva, zar to nije jo jedan primer hristijanizacije paganske ideje? Ne nalazimo da relikvije imaju bilo kakvu ulogu u istinskom bogosluenju, jer Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.169 Ekstremizam do kojeg je dovela upotreba relikvija sigurno ne moemo nazvati istina. Jednom prilikom je pronaeno da su neke kosti koje su bile smatrane kostima svetaca, zapravo kosti ivotinja! U jednoj panskoj katedrali bilo je izloeno, kako je reeno, pero anela Gavrila koje je on izgubio dok je pohodio Mariju. Meutim, sprovedeno je istraivanje i pronaeno je da je to samo lepo nojevo pero!170 Katolika enciklopedija i sama otkiva da su mnoge relikvije sumnjive. Mnoge od starijih relikvija, koje su po pravilu izloene za klanjanje u velikim hrianskim svetinjama, ili ak u Rimu, trebalo bi proglasiti falsifikatima ili ih podvrgnuti ozbiljnoj sumnji... Optuba bi se mogla podii i protiv navodnog stuba za bievanje koji se potuje u rimskoj Crkvi svete Prasede i protiv mnogih drugih poznatih relikvija.171 Kako se objanjavaju ta razmimoilaenja? Katolika enciklopedija nastavlja: ...Bogu nije uinjena nikakva sramota ustrajnou na pogreci, koja je vekovima bila odravana u savreno dobroj veri... Zato je opravdana praksa Svete stolice u doputanju da se nastavi kult izvesnih sumnjivih relikvija.172 Meutim, ponovo naglaavamo da je istinsko bogosluenje u duhu i istini, a ne u ustrajnosti na pogreci. ak ako bismo zaista posedovali neke od Marijinih vlasi, kost apostola Pavla ili Isusovu odeu, da li bi Bog bio zadovoljan kada bi te stvari uinili predmetom potovanja ili oboavanja? Na osnovu biblijskog izvetaja o bronzanoj zmiji, moemo da zakljuimo da ne bi bio zadovoljan. A ako ne postoji nikakva stvarna vrednost u pravim vlasima, kostima ili odei, koliko e manje vrednosti biti u relikvijama za koje se zna da su lane?

Stranica 33 od 92

9. poglavlje

RELIGIJSKA PREVARA
Prodaja relikvija, crkvenih slubi i oprotajnica (indulgencija) postala je unosan posao u srednjovekovnoj crkvi. Papa Bonifacije VIII je proglasio godinu 1300. jubilarnom i ponudio oprotenje greha svakom ko doe na hodoae u Crkvu svetog Petra u Rimu. Te godine je dolo otprilike 2.000.000 ljudi i ostavilo toliko blaga pred navodnim grobom svetog Petra, da su dva svetenika s grabuljama u rukama dan i no sakupljali novac.173 Veliki deo tog novca iskoristio je papa da obogati svoje roake, koji su kupili dvorce i sjajne posede u Laciji, to je jako uvredilo stanovnike Rima. Od Konstantinovih dana, Rimska crkva je rapidno uveavala svoje bogatstvo. U srednjem veku je posedovala i cele gradove, kao i ogromne delove zemlje. Od stanovnika katolikih zemalja zahtevalo se da plaaju poreze crkvi. To nije bilo davanje od srca, ve prisilno davanje, princip kojem se protivio apostol Pavle.174 U to doba je vrlo malo ljudi bilo pismeno, tako da su svetenici esto pisali testamente. Papa Aleksandar III je 1170. godine odredio da niko ne moe da naini verodostojan testament bez prisustva svetenika! Bilo koji svetovni belenik koji bi na drugi nain napisao testament, bio bi ekskomuniciran!175 esto je svetenik bio poslednja osoba pored umirueg, jer je trebalo da obavi zadnje obrede, tzv. poslednje pomazanje. Moemo biti sigurni da uz takve aranmane Rimska crkva uglavnom nije bila zaboravljana u testamentu. Jedan drugi izvor novca bio je prodavanje oprotajnica (indulgencija). Katolika enciklopedija objanjava da gresi poinjeni nakon krtenja (koje se kod katolika obino obavlja u ranom detinjstvu) mogu da budu oproteni kroz sakrament pokore, ali jo uvek preostaje vremenska kazna koju zahteva boanska pravda, a taj zahtev mora biti ispunjen ili u sadanjem ivotu ili u buduem svetu - u istilitu. Indulgencija nudi skruenom greniku nain osloboenja od tog duga jo tokom ivota na zemlji.176 Mnogi ljudi imaju samo povrnu predstavu o tome ta podrazumeva re indulgencija. U vezi sa indulgencijama je dobro poznato po kojoj osnovi se one dodeljuju, prema rimokatolikom uverenju. Prema Katolikoj enciklopediji osnova ili poreklo za oprotajnice je blago. Ovo podrazumeva neizmerno otkupiteljsko Hristovo delo, rtvu pomirnicu za nae grehe177 i, zapazite, pored zadovoljavajuih dela Blaene Device Marije, neoslabljenih posledicama greha, i vrline, istotu i trpljenje svetaca koji silno nadmauju bilo kakvu vremensku kaznu kojoj Boje sluge mogu biti izvrgnute. Postoji poseban izvor ili riznica zasluga, koji omoguuje da se oprotajnice dele ostalim lanovima crkve koji nisu bili toliko sveti! Takva je bila doktrina koja je dogmatski ustanovljena u buli Unigenitus Klementa VI 1343. godine. Prema katolikoj doktrini izvor oprotajnica je ustanovljen zaslugama Hrista i svetaca.178 Postavlja se pitanje, ako je Hristos rtva pomirnica za nae grehe i njegova krv nas isti od svakog greha,179 na koji nain bi zasluge Marije i ostalih svetaca mogle tome neto da dodaju? Ono to su uinili Marija i ostali sveci ne moe nita da doda dovrenom Hristvom delu na Golgoti. Sve ovo ukazuje na to da je nauka o oprotajnicama ljudska tvorevina. Nije udno da je bez pravilnog biblijskog temelja ideja o indulgencijama dovela do mnogih zloupotreba. S obzirom da je izdavanje oprotajnica najee bilo povezano s novcem,
Stranica 34 od 92

Prodavanje oprotajnica (drvorez iz 16. veka, Jorg Breu Stariji)

Katolika enciklopedija navodi da je ta praksa bila povezana sa smrtnom opasnou i ubrzo je postala plodonosni izvor zla... zbog sakupljanja novca... Oprotajnice su koristili koristoljubivi svetenici kao nain sticanja novca... zloupotrebe su bile iroko rasprostranjene.180 Poznato je da su esto neki od prodavaca oprotajnica i sami bili jo vei grenici od onih kojima su ih prodavali! Oko 1450. godine rektor na Oksfordskom univerzitetu alio se to se pismo oprosta ponekad prodaje za platu od dva penija,

ponekad za au piva, za najam bludnice ili za telesnu ljubav.181 U vreme Martina Lutera papa je posebno podsticao sakupljanje novca putem oprotajnica radi popravki na Crkvi svetog Petra. Johan Tecel, poznat kao ovek loeg ponaanja, ali manipulant vet u prikupljanju novca, bio je odreen da prodaje oprotajnice u Nemakoj. Jedan oevidac ovako je opisao Tecelov ulazak u neki nemaki grad: Kada se prodavac oprotajnica pribliio gradu, ispred njega je noena bula (papin zvanian dokument) na tkanini od svile i zlata. Svi svetenici i kalueri, gradski odbornici, profesori i njihovi uenici, kao i svi mukarci i ene izali su mu u susret sa zastavama, sveama i pesmama, formirajui veliku povorku. Tada su mu se uz zvonjavu zvona i sviranje orgulja pridruili do glavne crkve, usred koje je bio postavljen krst i istaknuta papina zastava. Ukratko, izgledalo je kao da primaju samog Boijeg izaslanika. Ispred krsta postavljen je veliki metalni sanduk, da primi novac. Tada su ljudi na razne naine bili podsticani na kupovinu oprotajnica. Reeno je da je Tecel sa sobom nosio sliku avola koji mui due u istilitu i uestalo ponavljao rei koje su se nalazile na kutiji za novac: Sobald der Pfenning im Kasten klingt, kie seel aus dem Fegfeuer springt, to u slobodnom prevodu znai: im novi u krinjici zazvei, uboga dua iz istilita iskoi. Bogatiji ljudi su davali velike priloge, dok su siromatvom pogoeni seljaci rtvovali koliko su mogli da bi pomogli svojim dragima u istilitu ili da bi pribavili oprotenje za svoje grehe. Po obiaju koji je vladao u srednjem veku, oni koji su eleli da zastupaju odreena uverenja javno su izlagali teze, prikaz svog miljenja, pa su na osnovu toga pozivali na diskusiju. Sledei taj obiaj, Martin Luter je prikucao svojih poznatih 95 teza na vrata dvorske crkve u Vitenbergu u Nemakoj (27 taaka bilo je upereno protiv ideje da due izlaze iz istilita im novac ue u kutiju za sakupljanje). Tecel nije ni propovedao u dvorskoj crkvi, jer propovedanje o oprotajnicama nije bilo dozvoljeno u Vitenbergu. Svejedno, mnogi stanovnici Vitenberga su otili u susedni grad da sasluaju Tecela. Luter je poeo da govori protiv oprotajnica, a posebno protiv njihovog prodavanja. U buli pape Lava X bio je optuen zato to je rekao da su oprotajnice religijska prevara... da
Stranica 35 od 92

oprotajnice ne koriste u oima Boje pravde onima koji ih dobijaju za oprotenje od kazne zbog uinjenog greha. Delo reformacije uinilo je dobar posao u razotkrivanju zloupotrebe davanja novca u korist dua u istilitu. Danas se ljudima ne govori da se novcem moe platiti za oslobaanje tih muenih dua. Uprkos tome, davanje novca i molitve za mrtve idu ruku pod ruku. Kako svetenici moraju da priznaju da ne poseduju nikakav nain da saznaju kada due naputaju istilite i odlaze u nebo, uvek postoji mogunost da treba dati vie novca u korist dragih pokojnika. Poigravanje sa ljubavlju i osetljivim uspomenama ucveljenih ljudi, uzimanje novca za mise i duge molitve, doziva u seanje one jevrejske svetenike Isusovog vremena koji jedu kue udovike i lano se mole Bogu dugo.182 Velika (pevana) misa moe da bude vrlo skupa, u zavisnosti od cvea, svea i broja svetenika koji u njoj uestvuju. Peva se vrlo glasno. Sa druge strane, mala (tiha) misa kota mnogo manje, u njoj se koristi samo est svea, a rei se ponavljaju tiho. Irci imaju izreku: Mnogo novaca - velika misa, malo novaca - mala misa, bez novaca - nema mise! (High money, high mass, low money, low mass, no money, no mass!) Oni koji umru, a da niko nije platio mise za njih, dre se za zaboravljene due u istilitu. Ipak, njima su posveene posebne molitve 2. novembra, na Dan svih dua. Ako se katolik boji da bi mogao postati jedna od zaboravljenih dua, moe da se ukljui u istilino udruenje koje je ustanovljeno 1856. godine. Godinja lanarina drutvu je garancija da e posle njegove smrti biti prinoene molitve za njega. Tokom Drugog svetskog rata vinipeki nadbiskup je 1. aprila 1944. u pismu pozivao majke rimokatolika da osiguraju spasenje svojih sinova iz istilita plaajui mu 40 dolara za molitve i mise u njihovu korist. elim da naglasim da nijedan papa, svetenik ili propovednik ne moe da garantuje spasenje bilo kog oveka, ivog ili mrtvog, bez obzira na sumu novca datu za njegove molitve. Biblija kae da je bogatau teko da ue u carstvo nebesko.183 Ako bi plaanje novcem moglo da pomogne nekoj osobi da izbegne istilite i ode u nebo, onda bi istina bila upravo suprotna - umesto da bogatau bude teko da ue u nebo, bogatstvo bi mu bilo od pomoi. Biblija kae da oni koji se uzdaju u silu svoju i hvale se velikim bogatstvom svojim ne mogu brata osloboditi niti dati Bogu otkup za njega. Veliki je otkup za duu, i nikada nee biti, da ko doveka ivi i ne vidi groba.184 Ako novac ne moe otkupiti brata koji je iv, kako bi ga mogao otkupiti ako je mrtav? Ne moe biti nesporazuma ta apostol Petar misli o tome. On otvoreno kae da mi nismo otkupljeni neim raspadljivim, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista, Jagnjeta bez mane i Nemaki crte tipian za umetnost i ideje iz ljage.185 Kada je samarijski vraar Simon ponudio srednjeg veka. Marija je prikazana kao novac da dobije dar od Boga, Petar mu je odgovorio: krunisana kraljica neba, a ispod su aneli i demoni na ulazu u istilite Tvoj novac neka ide s tobom zajedno u propast, zato to si mislio da novcem stekne sebi dar Boji.186
Stranica 36 od 92

Rimokatolike ideje u vezi sa istilitem (i molitvama za pomo onima u istilitu) nisu bile uenje Hrista i apostola. Te ideje se nisu previe promovisale u Rimskoj crkvi sve do oko 600. godine kada je papa Grigorije iznio postavke u vezi sa treim stanjem - istilitem - i nisu postale slubena dogma do koncila u Firenci 1459. godine. Tokom dvanaestog veka proirena je legenda po kojoj je sveti Patrik pronaao pravi ulaz u istilite. Da bi uverio neke koji su sumnjali, on je u Irskoj imao vrlo dubok rudnik u koji se spustilo nekoliko monaha. Nakon to su se vratili, govori pria, ivopisno su opisali istilite i pakao. Godine 1153. irski vitez Oven je tvrdio da se i on spustio kroz jamu do podzemnog sveta. Posetioci iz bliza i daleka dolazili su da posete to mesto. Tada su se pojavile novane zloupotrebe, pa je 1497. papa Aleksandar VI naredio da se rudnik zatvori, i sve to proglasio za prevaru.187 Svejedno, tri godine kasnije papa Benedikt XIV je u Rimu propovedao u prilog Patrikovog istilita i to publikovao.188 Verovanja u vezi sa istilitem postojala su dugo vremena. Platon, koji je iveo od 427. do 347. pre Hrista, govorio je o orfikim uiteljima svoga doba koji su se sjatili na vrata bogatog oveka, nastojei da ga uvere da u svojoj vlasti poseduju silu koju dobijaju s neba, a koja im omoguuje da putem rtvi, arolija... daju iskupljenje za bilo koji zloin poinjen od strane pojedinca ili njegovih predaka... Njihove misterije nas oslobaaju od muenja na drugom svetu, dok se odbijanje i negiranje kanjava stranom propau.189 I u svetim budistikim spisima postoji opiran opis muka u istilitu. Postojala su razdoblja u kojima su mnogi kineski budisti kupovali molitve za oslobaanje svojih dragih iz istilita u posebnim prodavnicama koje su bile osnovane za tu namenu (slika na prethodnoj strani). U religiji zoroasterijanaca trebalo je da due prou kroz dvanaest stanja pre nego to bi bile dovoljno proiene za ulazak u nebo. Stoici su verovali da postoji sredinje mesto prosvetljenja, koje su nazivali Kineski budisti kupuju oprotajnice Empurosis, to znai mesto vatre.190 Prema muslimanskom uenju, aneli Munker i Nekir ispituju one koji su umrli, koja je njihova religija i ko je njihov prorok. Mnogi od tih ispitanika odlaze u istilite, ali im se kroz novac dat sveteniku moe omoguiti da to izbegnu. Koncept davanja novca u korist mrtvih je vrlo star, a o njemu govori i Biblija. Oigledno je da su i Izraelci bili pod uticajem tog verovanja, jer su bili upozoreni da ne daju novac za mrtve.191 Nakon iznoenja detaljnog uvida, autor Hislop iznosi sledei zakljuak: U svakom religijskom sistemu, osim biblijskog, doktrina o istilitu nakon smrti i molitvama za mrtve, uvek je zauzimala istaknuto mesto.192 Vrlo je mogue da koncepti u vezi sa istilitem i odreene ideje povezane sa oboavanjem Moloha potiu iz istog izvora. U starim narodima je bila prisutna ideja da je vatra, na neki nain, nuna za ienje od greha. Izraelcima je esto bilo ponavljano da svoju decu ne prinose kroz vatru bogu Molohu.193 Moloh (koga neki poistoveuju sa Valom ili Nimrodom) je bio oboavan ljudskim rtvama, proienjem... osakaivanjem, zakletvama na celibat i devianstvo, i posveivanjem prvenaca.194 Ponekad je bio prikazivan groznim kipom u ijoj je upljoj unutranjosti gorela
Stranica 37 od 92

vatra, tako da je izgorelo sve to bi se stavilo u njegove ruke. Na slici vidimo paganskog svetenika kako Molohu prinosi na rtvu dete uzeto od njegove majke. Da bi roditelji manje oseali strahotu ovog ina, bubnjevima je stvarana velika buka koja je nadjaavala detetovo vritanje. Re koja se koristila za bubnjeve je tofim i od nje potie naziv Tofet,195 mesto spomenuto u nekim biblijskim stihovima, poput Jeremije 7:31: Visine u Tofetu, u dolini Ben-Enomu, podigoe da sinove i keri svoje plamenom saiu. Dok su udarali bubnjevi i dok je svirala muzika, a svetenici jednolino pevali, plamen je prodirao ljudske rtve. alosno je i pomisliti da su ljudi smatrali da mogu da plate za svoje grehe takvim okrutnim ritualima ili davanjem novca. Po Bibliji, radosna vest je rtvovanje deteta Molohu da je cena ve plaena, rtvom Isusa Hrista! Spasenje je po milosti, milosti koja nikada ne moe da bude zasluena novcem, ljudskim delima ili rtvama. Milou ste spaseni, kroz veru - i to nije od vas, nego je Boji dar - a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio.196

Stranica 38 od 92

10. poglavlje

DA LI JE PETAR BIO PRVI PAPA?

Poglavar Rimokatolike crkve je rimski papa. Prema katolikoj doktrini taj ovek je zemaljska glava crkve i naslednik apostola Petra. Po tom verovanju, Hristos je odredio da Petar bude prvi papa, koji je, otiavi u Rim, bio u toj ulozi dvadeset i pet godina. Poevi od Petra, Rimokatolika crkva prisvaja pravo nasleivanja papske vlasti, koje se nastavilo do danas. Ovo je vrlo vaan deo rimokatolike nauke. Da li Biblija ui da je Hristos odredio da jedan ovek bude Njegov zamenik na zemlji? Moemo li u Bibliji da pronaemo potvrdu za takav poloaj pape? Da li su prvi hriani Petra smatrali takvim? Upravo suprotno, Sveto pismo jasno pokazuje da je Hristos glava crkve,197 a ne papa! Jednom su Jakov i Jovan prili Hristu s molbom da u Bojem carstvu jedan od njih sedne s njegove desne, a drugi s leve strane. (U istonjakim carstvima su te poloaje zauzimala dva najvia dravna ministra, koji su po autoritetu bili odmah iza cara.) Ako je rimokatoliko uenje istinito, tada izgleda da je Isus Petru dao mesto sa svoje desne strane i da nije nikog imenovao da mu bude s leve strane. Isusovo uenje je drugaije: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. Ali meu vama da ne bude tako, nego ko hoe da bude vei meu vama, da vam slui.198 Isus ui konceptu slube upozoravajui uenike da nikom ne daju titule kao to su: otac, (uzgred, re papa znai otac), Gospod ili voa. Nikoga na Zemlji ne zovite ocem, jer imate samo jednog Oca - onog na nebu. Niti se zovite voe, jer imate samo jednog vou - Hrista.199 Ideja da jedan od apostola treba da bude uzdignut na poloaj pape (oca) u krajnjoj je suprotnosti s ovim odlomkom iz Svetog pisma. Ipak, rimokatolike poduavaju da je Petru bio dat taj uzvieni poloaj i da je celokupna crkva sagraena na njemu! Biblijski stih koji se koristi da potvrdi taj stav nalazi se u Mateju 16:18: Ja tebi kaem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidau crkvu svoju i vrata paklena nee je nadvladati. Ako ovaj tekst sagledamo u kontekstu, moemo da vidimo da Crkva nije bila sagraena na Petru, ve na Hristu. U prethodnim stihovima Isus je upitao uenike ta ljudi govore o Njegovom identitetu. Uenici su odgovorili da su miljenja podeljena. Neki su govorili da je on Jovan Krstitelj, neki da je Ilija, dok su drugi mislili da je on Jeremija ili jedan od proroka. Tada je Isus upitao: A vi ta mislite, ko sam ja? Na to je Petar odvratio: Ti si Hristos, Sin Boga ivoga! Potom mu je Isus rekao: Ti si Petar (petros - kamen, komad stene) i na toj steni (petra - stena, gromada - velika, temeljna stena istine koju je Petar upravo identifikovao) sagradiu svoju Crkvu. Stena na kojoj je trebalo da bude sagraena istinska Crkva povezana je s Petrovom izjavom ti si Hristos. Tako je istinski temelj na kojem je sagraena Crkva sam Hristos, a ne Petar. Petar je i sam naglasio da je Hristos ugaoni kamen, temeljna stena.200 On je rekao za Hrista da je kamen koji odbacie zidari... i nema ni u jednom drugom spasenja (Dela 4:11,12). Crkva je sagraena na Hristu i ne postoji drugi temelj jer temelja drugog niko ne moe postaviti osim onog koji je ve posavljen, koji je Isus Hristos.201 Kada je Isus govorio o graenju svoje crkve na steni, uenici nisu iz toga shvatili da on uzvisuje Petra tako da on postaje njihov papa, jer dva poglavlja kasnije pitaju Isusa ko je najvei.202 Da je Isus uio da je Petar taj na
Stranica 39 od 92

kome treba da se sagradi Crkva i da taj stih zaista dokazuje da bi Petar trebalo da bude papa, uenici bi sigurno znali ko je najvei meu njima. Do vremena Kaliksta, koji je bio rimski biskup od 218-223. godine, tekst iz Mateja 16:18 nije bio korien za dokazivanje da je Crkva sagraena na Petru i da je rimski biskup njegov naslednik. Ako bolje prouimo u Bibliji ko je bio Petar, postaje jasno da Petar uopte nije bio papa. 1. Petar je bio oenjen. injenica da je Petar bio oenjen ovek nije u skladu sa katolikim stavom da papa mora da bude neoenjen. Biblija govori da je majka Petrove ene bila izleena od groznice.203 Svakako da Petar ne bi imao tatu da nije imao enu. Godinama kasnije Pavle izjavljuje da su apostoli imali ene - ukljuujui tu i Kifu.204 Kifa je bilo Petrovo ime na aramejskom jeziku.205 2. Petar ne bi dopustio da se ljudi klanjaju pred njim. Kada je Petar doao u Kornelijevu kuu ovaj mu poe u susret, pade mu pred noge i pokloni mu se. Ali Petar ga podie i ree: Ustani! I ja sam samo ovek!206 To se veoma razlikuje od onoga to bi rekao papa, jer je uobiajeno da se ljudi klanjaju pred njim. 3. Petar nije pridavao tradiciji jednaku vanost kao i Bojoj Rei. Njegova propoved na dan Pedesetnice bila je ispunjena Bojom Reju, a ne tradicijom ljudi. Kad su ga ljudi upitali ta da uine kako bi se pomirili sa Bogom, Petar im nije rekao da se poliju ili pokrope s malo vode. Umesto toga im je rekao: Pokajte se, i da se krstiiii svako od vas u ime Isusa Hrista za oprotenje greha, i primiete dar Svetoga Duha.207 4. Petar nije bio papa, jer nije nosio krunu. On je sam objanjavao da emo tek kad doe vrhovni pastir, Hristos, primiti venac slave koji ne vene.208 S obzirom da Hristos jo nije doao, kruna koju nosi papa nije ona koju daje Hristos. Ukratko, Petar se nikada nije ponaao kao papa, a ni oblaio kao on, nikada nije govorio ni pisao kao papa, niti su mu ljudi pristupali kao papi. Verovatno je u tim ranim danima crkve Petar imao jedan od najvanijih poloaja meu apostolima. On je bio taj koji je propovedao prvu propoved na dan Pedesetnice, kada je 3000 ljudi prilo Hristu. Petar je kasnije bio taj koji je prenosio Jevanelje mnogobocima.209 Ali nita od toga ne dokazuje da je Petar bio papa ili sveopti biskup nad biskupima. Dok je Petar oigledno imao najvaniju ulogu meu apostolima u samom poetku, izgleda da je kasnije Pavle imao najvaniju slubu. Kao jedan od pisaca Novog zaveta, Pavle je napisao 100 poglavlja sa 2325 stihova, dok je Petar napisao samo 8 poglavlja sa 166 stihova. Pavle je govorio o Petru, Jakovu i Jovanu kao o stubovima hrianske crkve,210 ali je uprkos tome rekao: ...ni u emu nisam manji od prevelikih apostola...211 Ako je Petar bio vrhovni nadsvetenik, papa, tada bi Pavle sigurno bio negde iza njega. U Galatima 2:11 itamo kako je Pavle ukorio Petra jer je zasluio osudu, i to reima koje bi udno zvuale kad bi Petar bio smatran nepogreivim papom! Pavle je bio nazvan apostolom mnogoboaca,212 dok je Petrova primarna sluba bila meu Jevrejima.213 Ta injenica je sama po sebi dovoljna da pokae kako Petar nije bio rimski biskup, budui da je Rim bio grad mnogoboaca.214 Sve je to vrlo znaajno kada znamo da je celokupni sistem rimokatolicizma zasnovan na tvrdnji da je Petar bio prvi rimski biskup! S biblijskog stanovita ne postoji nikakav dokaz da je Petar ikada bio u Rimu. Novi zavet nam govori kako je on posetio Antiohiju, Samariju, Jopu, Cezareju i neka druga mesta, ali ne i Rim! To je udan propust, s obzirom da je Rim u ono vreme bio smatran najvanijim gradom
iii

Re krtenje, grki baptisma, znai uranjenje ili potapanje (prim. prev.) Stranica 40 od 92

na svetu! Katolika enciklopedija (pod nazivom Petar) objanjava da se najranije u 3. veku pojavila tradicija po kojoj je Petar bio rimski biskup 25 godina, i to (kako veruje Jeronim) od 42. do 60. godine posle Hrista. Meutim, to stanovite nije bez odreenih problema. Oko 44. godine Petar je bio na saboru u Jerusalimu,215 a oko 53. godine Pavle mu se pridruio u Antiohiji.216 Oko 58. godine Pavle je pisao pismo hrianima u Rimu, u kojem alje pozdrave za 27 osoba, ne spomenuvi Petra. Zamislite misionara koji pie crkvi, pozdravljajui po imenu dvadeset sedam lanova, ne spominjui stareinu!

Fotografija prikazuje kip, navodno Petrov, koji se nalazi u Crkvi svetog Petra u Rimu. Kraj njega sam video dugake redove ljudi kako ekaju da prou pored njega i poljube mu stopalo.

Stranica 41 od 92

11. poglavlje

MNOGOBOAKO POREKLO PAPSKE SLUBE

Nimrod, car i osniva Vavilona, nije bio samo njegov politiki, ve i religijski voa. On je bio svetenik-car. Od njega potie linija svetenika-careva, od kojih je svaki stajao na elu okultne, vavilonske misterijske religije. Ta linija se nastavila sve do vremena cara Valtazara, o kome itamo u Bibliji. Mnogima je poznata pria o gozbi koju je on priredio u Vavilonu, kada su se na zidu pojavile tajanstvene rei pisane rukom. Neki su propustili da prepoznaju u ovoj gozbi neto vie od puke drutvene zabave! To je bio religijski skup, slavljenje vavilonskih misterija kojima je u to doba na elu bio Valtazar. Oni pie vino i hvalie bogove od zlata i od srebra, od bakra, od drveta i od kamena.217 Da bi uveali svetogre, pili su vino iz Boijih svetih sudova koje je bilo oteto iz jerusalimskog hrama. Taj pokuaj meanja onog to je sveto s paganstvom, navukao je Boji sud na njih - Vavilon je bio odreen za unitenje. Taj stari grad je sada u ruevinama,218 nenastanjen, pust. eleznika pruga koja povezuje Bagdad i Basru prolazi blizu ovih ruevina. Na putokazu koji se tamo nalazi, na engleskom i arapskom jeziku pie: Stanica Vavilon, ovde staju vozovi da prime putnike. Meutim, jedini putnici su turisti koji dolaze da razgledaju ruevine. Ali, iako je grad uniten, pojmovi koji su bili deo stare vavilonske religije su preiveli! Kada je Rim osvojio svet, mnogobotvo, koje se proirilo iz Vavilona i razvilo u razliitim narodima, je bilo ukljueno u rimski religijski sistem. To ukljuuje i pojam vrhovnog nadsvetenika, pontifa (Pontifex Maximus). Tako je vavilonski mnogoboaki verski sistem, koji je izvorno sprovoen pod Nimrodovom vladavinom, bio ujedinjen pod vlau jednog oveka u Rimu - Julija Cezara. Godine 63. pre Hrista Cezar je slubeno proglaen za Pontifex Maximusa misterijske religije, koja se tada uvrstila u Rimu. Do danas su sauvani primerci rimskih novia sa likom Cezara Avgusta (27. godina pre Hrista do 14. godine posle Hrista) i s njegovom titulom Pont-Max - poglavar misterija. Rimski carevi (ukljuujui i Konstantina) nastavili su da dre titulu Pontifex Maximusa sve dok je 376. godine Gracijan nije odbio iz hrianskih pobuda. On je u toj tituli i slubi uoio idolatriju i svetogre. Ali ipak se do tog vremena rimski biskup domogao politike vlasti i prestia, pa je dosledno tome 378. godine Dema, rimski biskup, izabran da bude Pontifex Maximus, slubeni veliki svetenik misterijske religije. Budui da je Rim bio smatran najvanijim svetskim gradom, neki od hriana smatrali su rimskog biskupa biskupom nad biskupima i glavom Crkve. To je stvorilo jedinstvenu situaciju - sada je jedan ovek bio smatran glavom, kako od strane hriana tako i od strane mnogoboaca. Od tada su reke mnogobotva i hrianstva potekle zajedno sainjavajui ono to danas poznajemo kao Rimokatolika crkva pod vostvom Pontifex Maximusa - pape. Titula Pontifex Maximus moe da se pronae na natpisima irom Vatikana: iznad ulaza u Crkvu svetog Petra, na kupoli, nad Vratima svete godine koja se otvaraju samo tokom jubilarne godine, itd. Medalja koja je iskovana po nalogu pape Lava X, neposredno pred Reformaciju, prikazuje jedan od naina korienja titule Pontifeks Maximus (ilustracija na sledeoj strani). Postavlja se pitanje kako jedan ovek moe u isto vreme da bude poglavar Crkve i Pontifex Maximus, poglavar mnogoboakih misterija. U pokuaju da prikriju tu nesaglasnost, crkvene
Stranica 42 od 92

voe su traile slinosti izmeu dve religije. Znali su da bi, ako im uspe da pronau bar samo nekoliko taaka koje su zajednike za obe strane, bilo mogue da obe stope u jedno, s obzirom da u to doba veina nije obraala panju na detalje. Bila je bitna brojnost i politiku vlast istina je bila sekundarna. Jedna od velikih slinosti bila je u tome da je vrhovni svetenik mnogoboake religije nosio haldejski naziv peter ili tuma - tuma misterija.219 To je otvorilo mogunost da se hristijanizira paganska sluba Pontifex Maximusa, tako to e se peter ili veliki tuma povezati s apostolom Petrom. Meutim, nije bilo jednostavno uiniti apostola Petra rimskim peterom. Da bi se to moglo uiniti bilo je neophodno uenje da je Petar bio u Rimu. To je, u stvari, razlog zbog kog su od 4. veka (a ne pre) poele da krue brojne prie o tome da je Petar bio prvi rimski biskup.220 I tako je zaslepljenim hrianima papa bio predstavnik apostola Petra, dok je iniciranim mnogobocima bio predstavnik petera, tumaa njima dobro poznatih misterija.221 Prema staroj tradiciji, Nimrod je bio onaj koji otvara, razotkriva tajne ili misterije, prvoroeni od deificiranih (oboavanih) ljudskih bia. Re koja je prevedena sa otvori u stihovima poput 2. Mojsijeva 13:2 (u jevrejskom orginalu: Posveti mi svakog prvenca, ta god otvara matericu...) je, kao to to Strongs Concordance pokazuje, jevrejska re peter.222 Ne moemo da kaemo do koje mere su stvari poput ove uticale na tradicije o Petru i Rimu, koje su se zatim prenosile dalje. S obzirom da je apostol Petar bio poznat kao Simon Petar, interesantno je primetiti da Rim ne samo da je imao petera, razotkrivaa ili tumaa misterija ve i religijskog vou koji se zvao Simon, koji je doao tamo u 1. veku. Izgleda da je Simon, koji se bavio vraanjem u Samariji,223 kasnije otiao u Rim i osnovao tamo krivotvorenu hriansku religiju! Da ovo ne bi zvualo bizarno, pogledajmo sledei citat iz Katolike enciklopedije u vezi sa tim Simonom: Justin Muenik i ostali rani pisci saoptavaju nam da je na kraju otiao u Rim, inio tamo uda pomou demonskih sila i primio boanske poasti, kako u Rimu tako i u svojoj zemlji. Iako se kasnije oko tog Simona nakupila preterana legenda... usprkos tome izgleda mogue da postoji nekakva osnova za tu injenicu o kojoj je izvestio Justin, a Euzebije je prihvatio. Istorijski Simon vraar je, bez sumnje, osnovao neku vrstu religije kao falsifikat hrianstva, u kojoj je njegova uloga analogna ulozi Hrista, kako je to sam tvrdio.224 Znamo da je Rimska crkva postala pravi ekspert u preuzimanju raznih ideja ili tradicija, koje je potom meala u svoj ujedinjeni religijski sistem. Ako je Simon imao sledbenike u Rimu, ako je primao boanske poasti, ako je osnovao lanu hriansku religiju u kojoj je imao ulogu analognu Hristovoj, da li je mogue da su takve ideje uticale na kasnije tradicije? Moda je taj Simon koji je bio u Rimu kasnije zamenjen sa Simonom Petrom? Pape su tvrdile da su vritelji Hristove slube na zemlji. Oigledno je da je i Simon vraar tvrdio to isto u Rimu, dok nigde ne pie da je Simon Petar, apostol, tvrdio tako neto. Jedna druga meavina mnogobotva i hrianstva u Rimu odnosi se na kljueve. Skoro hiljadu godina Rimljani su verovali u mistine kljueve boga Janusa i boginje Kibele.225 U mitraizmu, jednom od glavnih ogranaka misterija koje su dole u Rim, bog sunca je nosio dva kljua.226 Kada je imperator proglasio sebe naslednikom bogova i vrhovnim svetenikom misterija, kljuevi su postali simbol njegovog autoriteta. Kasnije, oko 378. godine, kada je rimski biskup postao Pontifex Maximus, on je automatski postao i vlasnik mistinih kljueva.
Stranica 43 od 92

To je rezultiralo time da papa bude prihvaen i od strane mnogoboaca i ponovo otvorilo mogunost da se Petar umea u priu. Zar nije Hristos rekao Petru: Dau ti kljueve od carstva nebeskog...?227 Meutim, sve do 431. godine papa nije javno proglasio da poseduje kljueve autoriteta date apostolu Petru. To je bilo oko pedeset godina nakon to je papa postao Pontifex Maximus, vlasnik kljueva. Po Bibliji, klju dat Petru (i ostalim uenicima) predstavlja poruku Jevanelja pomou koje ljudi mogu da uu u Boje carstvo. Neki nisu razumeli tu istinu na ispravan nain, pa nije neobino da se Petar prikazuje kao vratar koji odluuje koga e da pusti u nebo, a koga nee! To je veoma slino idejama koje se vezuju za boga Janusa. U mnogoboakoj mitologiji Rima on je bio uvar vrata i kapija, onaj koji otvara i zatvara vrata. Janus je prikazan na slici s kljuem u rukama i sa dva lica jednim starijim i drugim mlaim (kasnija verzija Nimroda utelovljenog u Tamuzu). Zanimljivo je primetiti da nije samo klju bio simbol boga Janusa, ve i petao. Povezati petla sa Petrom takoe nije bilo teko. Zar nije petao zakukurikao one noi kada se on odrekao Isusa?228 Sasvim je sigurno da ime Vrhovni pontif ili Pontifex Maximus koje nosi papa nije hrianskog porekla, jer su taj naziv koristili rimski carevi pre hrianske ere. Re pontif potie od rei pons (most) i facio (praviti), tako da u prevodu znai graditelj mostova. Svetenici-carevi i carevi iz doba mnogobotva bili su smatrani graditeljima i uvarima rimskih mostova. Svako od njih sluio je kao veliki svetenik i tvrdio da je most ili karika koja povezuje ovaj ivot sa buduim. Taj ogranak misterijske religije, poznat kao mitraizam, irio se u Rimu sve dok nije postao skoro jedina religija u carstvu.229 Glavni svetenik je bio nazivan Pater Patrum - otac otaca.230 Direktno povezan sa tim nazivom je i status vrhovnog poglavara Rimokatolike crkve: papa - otac otaca. U to doba otac mitraizma imao je svoje sedite u Rimu, kao i katoliki otac sada. Skupa i bogato ukraena odea koju nose pape nije preuzeta iz hrianstva, ve je bila oblikovana po uzoru na odeu rimskih careva. Istoriari nisu propustili da zapaze tu injenicu, pa istiu da je odea svetenstva... naslee iz paganskog Rima.231 Tiara, kruna koju nose pape, iako je u razliitim vremenima bila ukraavana na razliite naine, ima isti oblik kao krune koje nose boanstva ili aneli prikazani na drevnim mnogoboakim asirskim crteima.232 Slina je i kruni koju nosi Dagon, bog-riba. Dagon je bio misterijski oblik vavilonskog spasitelja. Ime Dagon dolazi od rei dag (u Bibliji obino prevedene kao riba), a znai riblji bog.233 Iako je poteklo iz Vavilona,234 oboavanje Dagona postalo je posebno popularno meu Filistejima.235 Na donjoj slici moe se videti nain na koji se Dagon prikazivao na mesopotamskim skulpturama (drugi lik s leva).236 Lejard (Layard) u knjizi Babylon and Nineveh objanjava da je glava ribe formirala mitru iznad ovekove glave, dok je ljuskavi, lepezasti rep padao pozadi poput plata, ostavljajui otkrivene udove i stopala.237
Stranica 44 od 92

Kasnije, kada su se stvari razvile, preostao je samo gornji deo - mitra sa malo otvorenim ribljim ustima. Na nekoliko maltekih kovanica prikazano je boanstvo (ije su osobine istovetne sa Ozirisom, egipatskim Nimrodom) bez ribljeg tela, kome je ostala samo riblja glava, mitra.238 Poznata Moretova slika prikazuje svetog Ambrozija s mitrom u obliku riblje glave. Istu vrstu mitre nose i pape, kao to moe da se vidi na slici pape Pavla VI (koji je propovedao o miru u toku svoje istorijske posete Sjedinjenim Amerikim Dravama 1965. godine). H. A. Ajronsajd kae da je papa direktan naslednik velikog svetenika vavilonskih misterija i sluga ribljeg boga Dagona, zbog kog i nosi ribarski prsten, poput svojih idolopoklonikih prethodnika. Ponovo su u meanju mnogobotva i hrianstva slinosti uinile meavinu manje oiglednom. U ovom sluaju, s obzirom da je Petar bio ribar, s njim je bio povezan prsten boga ribe s upisanom titulom Pontifex Maximus. Meutim, apostol Petar nikada nije nosio takav prsten. Niko mu se nikada nije klanjao niti ljubio njegov prsten. On verovatno nije ni imao prsten, jer pie da nije imao ni srebra ni zlata!239 Sledei klju koji nam pomae da reimo misteriju modernog Vavilona moemo da pronaemo u upotrebi paliuma koji papa nosi oko ramena. Renici ga definiu kao komad odee koji je pre hrianske ere nosilo mnogoboako svetenstvo Grke i Rima. U modernim vremenima palium se izrauje od bele vune skinute sa dva jagnjeta koja su prethodno primila blagoslov u bazilici Svete Agneze u Rimu. Kao znak da i nadbiskupi takoe imaju udela u obilju papske slube, papa im alje palium. Ali pre nego se poalje, mora celu no da ostane na navodnom grobu svetog Petra. Ova praksa lii na mnogoboake obiaje starih Grka! Rimska crkva vekovima tvrdi da poseduje stolicu na kojoj je sedeo i slubovao Petar za vreme svog boravka u Rimu. Katolika enciklopedija objanjava da oslikane ploe na prednjoj strani stolice prikazuju izmiljene mitske ivotinje, kao i izmiljena Herkulova dela.240 U narednom tomu Katolike enciklopedije pronalazimo ove rei: Gilgame, kojeg je mitologija transformisala u vavilonskog Herkula... bio bi tada osoba koju oznaava biblijski Nimrod.241 udno je da se Nimrod poistoveuje s Herkulom, a da se rezbarije sa likom Herkula pojavljuju na tzv. Stolici svetog Petra. Nijedna od tih stvari ne moe da nas uveri da je ta stolica hrianskog porekla. Nauna komisija koju je u julu 1968. ustanovio tadanji papa, izjavila je da nijedan deo stolice nije dovoljno star da bi poticao iz Petrovih dana. Slubenim ispitivanjem utvreno je da starost stolice moe sezati samo do 9. veka. Jasno, stare ideje u vezi s Petrovom stolicom bile su zanimljive, ali netane.
Stranica 45 od 92

Blizu velikog oltara Crkve svetog Petra nalazi se veliki bronzani kip, navodno Petrov. Taj kip se uva s najdubljim potova njem, a njegova stopala su bila poljubljena toliko puta da su mu se od toga skoro istroili prsti! Fotografija prikazuje papu Jovana XXIII kako se sprema da poljubi kip koji je za tu priliku obuen u papsko odelo, a na glavu mu je stavljena troredna kruna. Obiaj ljubljenja kipa ili idola pozajmljen je iz mnogobotva. Kao to smo videli, oboavanje Vala je bilo povezano s drevnim oboavanjem Nimroda, u deificiranom obliku (kao boga sunca). U Ilijino doba narod se klanjao Valu i ljubio ga. Ali sam, rekao je Bog, ostavio u Izrailju sedam hiljada ljudi, koji ne savie kolena pred Valom niti ga ustima svojim celivae.242 U jednom od svojih misterijskih oblika Nimrod (utelovljen u mladog Tamuza) je bio prikazivan kao tele. Papa Jovan XXIII se priprema da poljubi stopalo kipu svetog Petra. Kipove teladi su pravili, oboavali i ljubili! ...Srebrom svojim kipove svoje liju, idole po volji svojoj. Svi su delo umetniko. O njima se kae: koji rtve prinose, nek teoce ljube! Ljubljenje, celivanje idola bilo je deo oboavanja boga Vala! U Rimskoj crkvi je prihvaen i obiaj religijskih procesija, sveanih verskih povorki u kojima se nose idoli. Takve procesije su uobiajeni deo rimokatolike prakse koja, svakako, ne potie iz Biblije. U 15. veku pre Hrista kip vavilonske boginje Itar bio je uz veliku pompu i ceremonije prenet iz Vavilona u Egipat.243 U staro doba procesije s kipovima bile su odravane u Grkoj, Egiptu, Etiopiji, Meksiku i mnogim drugim zeljama. Biblija pokazuje ludost onih koji misle da im idol moe pomoi - idoli su tako bespomoni da ih treba nositi! Isaija u direktnom osvrtu na vavilonske bogove Papu Pavla VI nose u procesiji kae: Zlato iz kese svoje vade, na merilima srebro mere; plaaju zlatara da im boga pravi i pred njim padaju i klanjaju se. Nose ga, na rame ga meu, stavljaju ga na mesto njegovo i on stoji, ne mie se s mesta svoga.244 Ne samo da su se takve procesije, prilikom kojih se nose idoli nastavile u Rimokatolikoj crkvi, ve se tokom samih procesija nosi i papa. U Isaijino vreme ljudi su troili zlato i srebro da bi nainili svoja boanstva. Danas se na papu stavljaju dragulji i skupa odea. Kada je nekada boanstvo bilo noeno u procesiji, ljudi su padali na kolena pred njime i klanjali mu se;
Stranica 46 od 92

tako se u nekim prilikama klanjaju i pred papom. Isto kao to je bog bio noen na ramenima, tako i danas ljudi na ramenima, tokom religijskih procesija, nose papu, boga katolicizma! Pre oko tri hiljade godina potpuno isti obiaj bio je poznat u Egiptu, gde su takve procesije bile deo tadanje mnogoboake religije. Ilustracija na sledeoj strani prikazuje kako dvanaest ljudi nose staroegipatskog svetenika-cara kroz masu koja ga oboava.245 Kada se uporede savremena papska i stara egipatska verska procesija, vidi se da je prva kopija druge! Na crteu na kom je prikazan egipatski svetenik-car, zapaamo upotrebu fabelluma, velike lepeze od perja. Ona je ranije bila poznata kao Bahusova mistina lepeza. Kao to je takva lepeza bila koriena u procesiji s mnogoboakim svetenikom-carem, tako se i danas koristi u toku sveanih procesija s papom. (Uporediti crte i fotografiju.) Kao to Enciklopedija Britanika kae, papa se, kada odlazi na sveane ceremonije, nosi na sediji, prenosivoj stolici s crvenom svilom, visokog naslona, praen lepezama od perja.246 Da te lepeze koje se koriste u procesijama potiu iz egipatskog mnogoboakog sistema znaju i priznaju Egipatskog svetenika-cara nose u procesiji ak i katoliki pisci.247 etiri snana metalna prstena na nogama Petrove stolice slue da se u njih utaknu poluge za noenje. Meutim, moemo da budemo potpuno sigurni da apostol Petar nikada nije bio noen kroz masu ljudi koja mu se klanja!248 Nema sumnje da je papina sluba proizala iz meavine mnogobotva i hrianstva. Mitra u obliku riblje glave, vavilonska odea, mistini kljuevi i titula Pontifex Maximus pozajmljeni su iz mnogoboake religije. Sve to, kao i injenica da Hristos nikada nije ustanovio sluzbu pape u svojoj Crkvi, jasno pokazuje da papa nije zamenik Sina Bojeg niti naslednik apostola Petra.

Stranica 47 od 92

12. poglavlje

NEMORALNOST NEKIH PAPA

Osim uverljivih dokaza koje smo naveli, i sam karakter i moral mnogih papa pre ih prikazuje kao naslednike mnogoboakih svetenika nego kao Hristove ili Petrove predstavnike. Neke pape su bile toliko pokvarene da su ih se stideli i ljudi koji nisu imali nikakve veze sa religijom. Meu gresima koje su poinili nalaze se: blud, sodomija, novane prevare, silovanje, ubistvo i pijanstvo. Povezati takve grehe s ljudima koji su nosili titulu Sveti otac, Hristov namesnik i Biskup nad biskupima, moe da zvui okantno, ali oni koji su dobro upoznati s istorijom papstva znaju da mnoge pape nisu bili moralni ljudi. Papa Sergije III (904-911) se dokopao papske slube pomou ubistva. Anali Rimske crkve govore o njegovom ivotu sa Marozijom, s kojom je iveo u javnom grehu, a koja mu je rodila nekoliko nezakonite dece.249 Baronius ga je opisao kao monstruma, a Gregorovije ga je nazvao zastraujuim zloincem. Jedan istoriar je napisao: Sedam godina je taj ovek zaposedao stolicu svetog Petra, dok je njegova konkubina sa svojom semiramidolikom majkom vladala dvorem u raskoi i razbludnosti koja je podseala na najgore dane starog carstva.250 Ta ena, Teodora, zbog svog iskvarenog morala Papa Sergije III poistoveivana sa Semiramidom, zajedno sa Marozijom, papinom ljubavnicom, napunila je papsku stolicu ljubavnicima i kopiladi, pa je od papske palate napravila razbojniku peinu.251 Vladavinom pape Sergija III zapoelo je razdoblje nazveno vladavina bludnica (904-963). Papa Jovan X (914-928) je prvo bio poslat kao nadbiskup u Ravenu, ali ga je Teodora vratila u Rim i postavila na mesto pape. Prema biskupu Liutprandu iz Kremone, koji je pisao istoriju oko pedeset godina nakon tog doba, Teodora je potpomagala Jovanov izbor da bi lake mogla da prikrije svoje nedoputene odnose s njim.252 Njegova vladavina se neoekivano zavrila tako to ga je Marozija zadavila! Htela je da ga ukloni sa svoga puta, da bi Lav VI (928-929) mogao da postane papa. Vladavina Lava VI je ipak bila vrlo kratka, jer ga je Marozija potajno ubila kada je saznala da je dao svoje srce eni besramnijoj od nje same!253 Nedugo nakon toga, pod imenom Jovan XI, papa je postao maloletni Marozijin sin. Katolika enciklopedija navodi: Neki, uzimajui kao izvor podataka Liutpranda i Liber pontifacalis, tvrde da je on bio nezakoniti sin Sergija III (ranijeg pape). Putem intriga svoje majke, koja je u to vreme vladala u Rimu, bio je postavljen na stolicu svetog Petra.254 Meutim, u svaama s nekim majinim neprijateljima bio je pretuen i baen u zatvor u kome su ga otrovali. Godine 955. Marozijin unuk je u svojoj 18. godini postao papa pod imenom Jovan XII. Katolika enciklopedija ga opisuje kao nepristojnog, nemoralnog oveka iji je ivot bio takav da se o Lateranu govorilo kao o javnoj kui, a njegova moralna izopaenost je postala predmet opte omraenosti u Rimu... 6. novembra je sazvan crkveni zbor u Crkvi svetog Petra, sastavljen od pedeset italijanskih i nemakih biskupa; Jovan je bio optuen za svetogre, novane prevare, krivokletstvo, ubistvo, blud i incest, i pismeno pozvan da se odbrani.
Stranica 48 od 92

Odbijajui da prizna sinod, Jovan je izrekao kaznu ekskomunikacije za sve uesnike zbora ako izaberu drugog papu umesto njega... Jovan XII se krvavo osvetio voama protivnike stranke: kardinalu- akonu Jovanu odseena je desna ruka, biskup Otgar fon Spejer je izbievan, visoki dvorski slubenik izgubio je nos i ui... Jovan je umro 14. maja 964. godine, osam dana nakon to je bio, prema glasinama, pogoen paralizom u inu bludnitva.255 Poznati katoliki biskup iz Kremone, Liutprand, koji je iveo u to doba, pisao je: Nijedna asna gospoa nije smela da se javno pokae, jer papa Jovan nije imao potovanje ni prema devojkama, Papa Jovan XII udatim enama ili udovicama; bile su sigurne da bi ih obeastio ak i na grobovima svetih apostola Petra i Pavla. Katolika zbirka o ivotima papa, Liber pontificalis, govori: On je ceo svoj ivot proveo u bludu.256 Papa Bonifacije VII (984-985) je stekao svoj poloaj obilnim deljenjem ukradenog novca. Orleanski biskup je za njega rekao da je (kao i Jovan XII i Lav VIII) monstrum koji zaudara u krvi i prljavtini i antihrist koji je zaseo u hram Boji. Katolika enciklopedija kae da je on nadvladao Jovana XIV (aprila 984.), bacio ga u tamnicu Sant Angelo, gde je nesreni ovek i umro nakon etiri meseca... Vie od godinu dana Rim je trpeo tog monstruma ogrezlog u krvi svojih prethodnika. Ali osveta je bila strana. Nakon njegove neoekvane smrti, jula 985. godine... Bonifacijevo telo je bilo izloeno pogrdama svetine, vueno po ulicama grada i konano golo i prekriveno ranama baeno u podnoje kipa Marka Aurelija... Sledeeg jutra samilosni svetenici su odneli le i na hrianski nain ga ukopali.257 Sledei papa bio je Jovan XV (985-996). On je razdeljivao crkveni novac svojim roacima i bio poznat kao ovek gramziv za novcem i iskvaren u svim svojim postupcima. Benedikt VIII (1012-1024) je kupio slubu pape pomou javnog mita. Sledei papa Jovan XIX takoe je kupio papsku slubu. S obzirom da je bio laik, bilo je potrebno da proe kroz sva svetenika zareenja u jednome danu! Nakon njega je Benedikt IX (1023-1045) postavljen za papu kao deak od 12 godina (neki izveataji kau 20), i to uz pomo cenkanja s monim porodicama koje su vladale Rimom! On je poinio ubistva i bludnitva usred belog dana, pljakao hodoasnike na grobovima muenika... odvratni zloinac, narod ga je isterao iz Rima.258 Katolika enciklopedija kae: On je bio sramota Stolici svetog Petra. Simonija (kupovanje i prodavanje papske slube) je postala tako uobiajena, a korupcija toliko izraena, da su se i svetovni vladari ukljuivali u nju. Kralj Henri III postavio je za papu Klementa II (1046-1047), jer se nije naao nijedan rimski svetenik koji nije bio okaljan simonijom i bludnitvom!259 Brojne pape su poinile ubistva, ali je Inoentije III (u prevodu Nevini - prim. prev.) u ubijanju nadmaio sve svoje prethodnike. Iako nije lino ubijao, on je uveo najavolskiju ustanovu u istoriji oveanstva - Inkviziciju. Ova institucija je odgovorna za ubistva, sakaenja i progonstva vie stotina hiljada i miliona ljudi. U toku od oko 500 godina, pape su koristile Inkviziciju protiv onih koji se nisu slagali s uenjima Rimske crkve, te tako nastojale da ouvaju svoju vlast. Papa Inoentije III U sukobima s kardinalima i kraljevima, protiv pape Bonifacija VIII
Stranica 49 od 92

su bile iznoene brojne optube. Katolika enciklopedija pie: Teko da je izostavio bilo koji mogui zloin - neveru, herezu, simoniju, odvratnu i neprirodnu nemoralnost, idolatriju, magiju, gubitak svete zemlje, smrt Celestina V itd... Istoriari, pa ak i moderni katoliki pisci... svrstavaju ga meu pokvarene, zle pape, prikazuju kao astoljubivog, arogantnog, nemilosrdnog oveka i podmuklog spletkara, a sav njegov pontifikat kao zapis o zlu.260 Nije nuno insistirati da su sve optube protiv njega bile istinite, ali ne mogu ni sve da budu netane. Tokom njegove vladavine pesnik Dante je posetio Rim i opisao Vatikan kao kanalizaciju korupcije. Papu Bonifacija je (zajedno s papama Nikolom III i Klementom V) smestio u najnie delove pakla. Iako pokuavaju da stave naglasak na neke Bonifacijeve dobre osobine, katoliki istoriari... ipak priznaju eksplozivnu brutalnost i uvredljivu frazeologiju nekih njegovih javnih dokumenata.261 Za primer te uvredljive frazeologije moe da poslui tvrdnja da zabavljati se i fiziki lei sa enama ili mladiima ne predstavlja vei Papa Bonifacije VIII greh od trljanja ruku.262 U drugim prilikama, oigledno u takvim eksplozivnim trenucima, nazvao je Hrista licemerom i govorio za sebe da je ateista. Iako to zvui skoro neverovatno, upravo je taj papa 1302. godine izdao dobro poznatu bulu Unam sanctum, koja slubeno proglaava da je Rimokatolika crkva jedina prava crkva izvan koje niko ne moe da bude spaen, i govori: Zato tvrdimo, odreujemo i proglaavamo da je nuno za spasenje verovati da se svako ljudsko bie mora podloiti rimskom Pontifu. S obzirom da su postojale i moralno iskvarene pape, zahtev da se svaki ovek mora podloiti papi namee jedno pitanje: Da li se treba podloiti i grenom papi? Katoliki odgovor je sledei: Greni papa... ostaje lan (vidljive) crkve i treba ga smatrati grenim, nepravednim vladarem za koga moramo da se molimo, ali kog ne smemo da liimo nae pokornosti.263 Od 1305. do 1377. godine papin dvor je bio u Avinjonu, u Francuskoj. U to doba je Petrarka optuio papinu gardu za silovanja, preljubnitvo i sve vrste bluda. U mnogim upama mukarci su zbog zatite svojih porodica264 zahtevali da svetenici dre konkubine! Tokom koncila u Konstanci, trojica papa, a ponekad i etvorica, svakog jutra su proklinjali jedan drugog i svaki od njih je govorio za svoje protivnike da su antihristi, demoni, preljubnici, sodomisti, neprijatelji Boga i ljudi. Jedan od tih papa, Jovan XXIII (1410-1415), bio je optuen od strane trideset sedam svedoka (veinom biskupa i svetenika) za blud, preljubu, incest, sodomiju, simoniju, krau i ubistvo. Uz pomo ogromnog broja svedoka bilo je dokazano da je zaveo i silovao tri stotine asnih sestara. Njegov sekretar Niem je rekao da je ovaj drao harem u Bolonji, gde su ak dve stotine devojaka bile rtve njegove raskalanosti.265 Koncil ga je optuio za pedeset etiri zloina najgore vrste.266 Vatikanski zapis donosi ovu informaciju u vezi sa njegovom nemoralnom vladavinom: Njegovo gospodstvo, papa Jovan, poinio je perverznost sa enama svog brata, incest sa svetim opaticama, preljubu sa udatim enama, polno optio sa devicama i poinio sve vrste seksualnih zloina... Potpuno se prepustio spavanju sa drugim osobama i ostalim telesnim eljama, u potpunosti suprotnim Hristovom ivotu i uenju... javno je bio nazvan Utelovljenim avolom.267 Da bi poveao svoje bogastvo, papa Jovan je oporezovao skoro sve, ukljuujui prostituciju, kockanje i lihvarstvo. Bio je i proglaen za najpokvarenijeg zloinca koji je ikada sedeo na papskom prestolu.268 Za papu Pija II (1458-1464) je reeno da je bio otac mnoge
Stranica 50 od 92

nezakonite dece. On je otvoreno govorio o metodama koje je koristio da zavede ene, ohrabrujui mladie da ine to isto. ak se nudio da ih poduava u metodama samougaanja.269 Pijev sledbenik je bio Pavle II (1464-1471), koji je imao punu kuu ljubavnica. Njegova papska kruna svojom vrednou je nadmaivala vrednost palate. Sledei papa Sikst IV (1471-1484) svoje ratove je finansirao prodajom crkvenih slubi onima koji su ponudili najvie novca.270 Papstvo je koristio da obogati sebe i svoju rodbinu. Osmoricu svojih sestria je postavio za kardinale, iako su neki od njih jo bili deaci. Luksuznim i raskonim zabavama nadmaio je rimske careve. Bogastvom i raskoi, on i njegovi roaci su nadmaili i stare rimske porodice.271 Papa Inoentije VIII (1484-1492) je bio otac esnaestoro dece, koju mu je rodilo vie ena. Neka od njegove dece slavila su svoje venanje u Vatikanu.272 Katolika enciklopedija spominje samo dvoje nezakonite dece, Franesketa i Teodorinu, iz doba razuzdane mladosti.273 Poput brojnih drugih papa, i on je umnoio crkvene slube i prodavao ih za ogromne sume novca. Dozvolio je i borbe bikova na Trgu svetog Petra. Sledei je bio Bordija koji je uzeo ime Aleksandar VI (1492-1503), a u izboru za papu pobedio je podmitivi kardinale. Pre nego to je postao papa, jo dok je bio kardinal i nadbiskup, iveo je u grehu s jednom rimskom gospoom, a kasnije s njenom kerkom s kojom je imao petoro dece. Na dan svog krunisanja postavio je svog sina, mladia loe prirode i loih navika, za nadbiskupa Valensije.274 Mnogi smatraju da je Aleksandar VI bio iskvareniji od svih papa iz doba renesanse. Javno je iveo u incestu sa svoje dve sestre i kerkom Lukrecijom, s kojom je, kako je reeno, imao dete.275 Predvodio je seksualnu orgiju u Vatikanu 31. oktobra 1501. godine, koja zbog ogromne grozote nikada nije bila ponovljena u analima ljudske Papa Aleksandar VI istorije.276 Prema Life magazinu, papi Pavlu III (1534-1549) rodila su se tri sina i ker. Na dan kada je bio krunisan, slavio je krtenje dvojice svojih praunuka. Dvojicu mladih neaka proglasio je kardinalima, finansirao sveanosti s pevaima, plesaima i lakrdijaima i traio savete od astrologa. Papa Lav X (1513-1521) rodio se 11. decembra 1475. godine. Tonzuru je primio u 7. godini; sa 8 je postao opat, a kardinal sa 13 godina! Ilustracija prikazuje bulu pape Lava X. Na jednoj strani olovnog peata su likovi apostola Petra i Pavla, a na drugoj papino ime i titula. Re bula (izvedena iz latinske rei ije znaenje je povezano s okruglim oblikom) prvo se koristila za peate koji su davali verodostojnost papskim dokumentima, a kasnije i ostalim ispravama. Katolika enciklopedija govori kako se papa Lav X neobuzdano predao zabavama koje je Bula Lava X obilno prireivao. Bio je opsednut nezasitnom ljubavlju prema nasladi... oboavao je da
Stranica 51 od 92

prireuje gozbe i skupe zabave propraene razuzdanou i pijanenjem.278 Upravo tih dana je Martin Luter, svetenik Katolike crkve, putovao u Rim. Kada je ugledao prve obrise grada na sedam breuljaka, spustio se na zemlju i rekao: Sveti Rime, pozdravljam te. Za kratko vreme je uvideo da je Rim sve drugo, samo ne sveti grad. Meu svim slojevima klera vladala je nemoralnost. Svetenici su priali bestidne ale i grozne prostote, ak i u toku mise. Na papskom dvoru veeru je sluilo dvanaest golih devojaka.279 Niko ne moe da zamisli kakvi gresi i sramna dela se ine u Rimu, rekao je Luter, to treba videti i uti da bi se verovalo. Tako postoji uzreica: Ako postoji pakao, Rim je sagraen iznad njega. Jednog dana, u toku te svoje posete Rimu, zapazio je kip u jednoj od ulica koje vode do Crkve svetog Petra, kip enskog pape. S obzirom da je taj kip papama bio predmet zgraavanja, nijedan od njih nikada nije hteo da prolazi tom ulicom. udim se, rekao je Luter, kako pape doputaju da taj kip ostane tamo.280 etrdeset godina nakon Luterove smrti, papa Sikst V naloio je da se taj kip ukloni . Iako Katolika enciklopedija smatra da je pria o papi Jovani izmiljena, ipak donosi sledee objanjenje: Nakon Lava IV (847-855), Englez Don od Majnca zaposeo je papsku stolicu na dve godine, sedam meseci i etiri dana. On je, navodno, bio ena. Kao devojku, njen ljubavnik ju je odveo u Atinu odevenu u muku odeu, i tamo je toliko napredovala u uenju da joj niko nije bio jednak u znanju. Dola je u Rim gde je poduavala nauku i zbog toga privukla panju uenih ljudi... i konano je bila izabrana za papu, ali je zatrudnevi sa jednim od svojih poverljivih slubenika rodila dete tokom procesije od Crkve svetog Petra do Laterana... Tamo je skoro istog momenta umrla, a reeno je da je na tom istom mestu bila i sahranjena.281 Da li je zaista postojala ena-papa? U Srednjem veku u tu priu su verovali hroniari, biskupi, pa i same pape. Katolika enciklopedija iznosi: U etrnaestom i petnaestom veku je ta papinica smatrana istorijskom osobom u ije postojanje niko nije sumnjao. Imala je svoje mesto meu isklesanim bistama koje su stajale u sienskoj katedrali. Pod Klementom VII (1592-1595), i na njegov zahtev, ona je bila transformisana u papu Zaharija. U odbranu svoje lane doktrine pred koncilom u Konstanci, jeretik Jan Hus spominje papinju i niko ne stavlja pod znak pitanja injenicu njenog postojanja.282 Kako je papa Klement mogao enskog papu, Jovanu, transformisati u mukog papu, Zaharija, vekovima nakon njene smrti? Iznosei injenice o nemoralnosti koja je postojala u ivotu nekih papa, mi ne elimo da ostavimo utisak da su sve pape imale lo karakter kao ove spomenute. Meutim, verujemo da taj izvetaj ozbiljno dovodi u pitanje doktrinu o apostolskom nasleu, u kojoj se tvrdi da je Rimokatolika crkva jedina prava crkva budui da moe datirati liniju papa sve do apostola Petra. Da li je to zaista vano? Ako je tako, svaki od tih papa, ak i oni koji su bili poznati kao nemoralni i okrutni, treba da budu ukljueni u tu liniju.

Stranica 52 od 92

13. poglavlje

DA LI SU PAPE NEPOGREIVE?
Kao dodatak mnogim kontradikcijama kojima je rimski sistem ve bio zaraen, pojavile su se pape koje su poele da tvrde da su nepogreive (poput boga Janusa iz antikog doba). Zato je prirodno da su ljudi poeli da ispituju kako se nepogreivost moe povezati s papskom slubom, kada su neke pape bile vrlo lo primer u moralu i potenju. Ako se nepogreivost moe primeniti samo na doktrine koje su proglasili, kako onda moe biti da se neke pape nisu slagale sa drugim papama? Neki od papa, ukljuujui Virilinija, Inoentija III, Klementa IV, Grgura XI, Hadrijana VI i Pavla IV, odacili su doktrinu o nepogreivosti papa. Kako je sve to moglo biti objanjeno na prihvatljiv nain i uoblieno u dogmu? To je bio zadatak vatikanskog koncila iz 1870. godine. Koncil je pokuao da suzi znaenje nepogreivosti na upotrebljivu definiciju, koristei je kao takvu samo za papske proglase koji su nainjeni eks katedra. iv Definicija koja je prihvaena glasi: Rimski pontif, kada govori eks katedra, a to je kada vri svoju slubu kao pastir i uitelj svih hriana, odreuje... doktrinu vere ili morala koju cela crkva treba da odrava - to mu je zbog razloga boanskog uestvovanja obeano u blagoslovljenom Petru, koji je posedovao tu nepogreivost... i shodno tome takve definicije rimskog pontifa su nepromenljive.283 Tom definicijom nisu bili prevladani svi problemi, ali ipak je nepogreivost pape postala slubena dogma Rimokatolike crkve na vatikanskom koncilu 1870. godine. Poznavajui istoriju papa, nekoliko katolikih biskupa se na tom koncilu suprotstavilo proglaavanju dogme o nepogreivosti papa. Jedan od njih, biskup Josip Juraj trosmajer (1815-1905), opisan je u Katolikoj enciklopediji kao jedan od najistaknutijih protivnika nepogreivosti papa.284 On je istakao da su se neke pape suprotstavljale drugim papama. Posebno je spomenuo kako je papa Stefan VI (896-897) doveo na sud ranijeg papu Formozija (891-896). Poznata pria o tome kako je jedan papa doveo drugog na sud je krajnje stravina, budui da je papa Formozije bio mrtav ve osam meseci! Ipak je telo izvaeno iz grobnice i smeteno na presto. Tamo je postavljen da sedi pred grupom biskupa i kardinala, obuen u bogatu papsku odeu, s krunom na klimavom skalpu i skiptar svete slube u ukoenim prstima trule ruke! S obzirom da se suenje oduilo, smrad mrtvog tela je ispunio skuptinsku dvoranu. Papa Stefan je istupio pred ceo zbor i vrio ispitivanje. Naravno, pokojnik nije davao nikakve odgovore na optube, pa je proglaen krivim za sve take optunice. Nakon toga je sjajno odelo potrgano s njegovog tela, kruna s lobanje, a zatim su mu otseeni prsti koje je koristio za deljenje pontifikalnih blagoslova. Njegovo telo je baeno na ulicu, vezano za kola i vueno rimskim ulicama, da bi na kraju bilo baeno u Tibar.285 Tako je jedan papa prokleo drugog. Nedugo zatim, istie Katolika enciklopedija, drugi Stefanov naslednik ponovo je sahranio sa svim poastima Formozijevo telo koje je neki monah
Ex cathedra - sa katedre: izjave i tvrdnje date bez obrazloenja, zasnovane samo na autoritetu onoga koji ih daje (prim. prev.)
iv

Stranica 53 od 92

izvukao iz Tibra, i to u Crkvi svetog Petra. Zatim je na sinodu ponitio odluke suda Stefana VI i proglasio vaeim sve odluke koje je doneo Formozije. Jovan IX je potvrdio te akte na dva sinoda... S druge strane je Sergije III (904-911) odobrio u rimskom sinodu odluke Stefanovog sinoda protiv Formozija... Sergije i njegova stranka su podvrgli otrom postupku biskupe koje je Formozije posvetio, a koji su u meuvremenu podelili slube mnogim drugim svetenicima, tako da je ta politika prerasla u najveu konfuziju.286 Tako otro neslaganje meu nekim papama sasvim sigurno pobija ideju o nepogreivosti papa. Na estom koncilu odranom 680. godine Papa Honorije I je nakon smrti proglaen jeretikom. Papa Lav II je potvrdio takvu osudu. Ako su pape nepogreive, postavlja se pitanje kako su onda mogli da osuuju jedan drugog? Papa Vigilije je, nakon to je osudio neke knjige, povukao svoju osudu; kasnije ih je ponovo osudio i opet opozvao svoju osudu, pa ih ponovo osudio. Pitamo se gde je tu nepogreivost? Papa Eugen III (1145-1153) je dozvolio dvoboje. Kasniji papa Julije II (1503-1513) i Pije IV (1559-1565) su ih zabranili. U jedanaestom veku postojalo je trojica suparnikih papa, sve dok nisu bili razvlaeni na koncilu koji je vodio car Henrik III. Kasnije, u istom veku, Klementu III se suprotstavljao Viktor III, a nakon njega i Urban II. Kako su pape mogle da budu nepogreive kada su se suprotstavljali jedan drugome? Godine 1378. je nastala poznata velika izma, koja je potrajala pedeset godina. Italijani su za papu izabrali Urbana VI, dok su francuski kardinali izabrali Klementa VII. Njih dvojica su godinama proklinjali jedan drugog sve dok koncil nije obojicu razvlastio i izabrao treeg! Papa Sikst V je posedovao prepravljenu verziju Biblije, za koju je tvrdio da je autentina. Dve godine kasnije je papa Klement VIII proglasio da je puna greaka i odredio da se napie druga. Papa Grgur I je odbio titulu Sveopteg biskupa kao svetovnu, praznovernu, arogantnu i uvedenu od strane prvih otpadnika. Ipak su kroz vekove druge pape prihvatale tu titulu. Papa Hadrijan II (867-872) je proglasio vaeim civilne brakove, ali ih je papa Pije VII (1800-1823) osudio kao nevaee. Papa Eugen IV (1431-1447) je osudio Jovanku Orleanku da bude iva spaljena kao vetica. Kasnije ju je papa Benedikt IV (1919. godine) proglasio sveticom. Kada zapazimo kako su kroz vekove stotinama puta i na stotine naina pape protivreile jedan drugome, lako nam je da razumemo kako je mnogim ljudima neprihvatljiva ideja o nepogreivosti pape. Iako je istina da veina papskih izjava nije data eks katedra (definicija nepogreivosti iz 1870. godine), kako moemo da verujemo, kada su greili na toliko naina, da im je zagarantovana boanska nepogreivost za vreme onih nekoliko trenutaka kada govore eks katedra? Pape su sebi davale titule kao Najsvetiji Gospodin, Poglavar Crkve u svetu, Vrhovni nadbiskup, Veliki svetenik, Usta Isusa Hrista, Namesnik Hristov i dr. Papa Lav XIII je 20. juna 1894. za sebe izjavio sledee: Mi vladamo nad zemljom umesto svemogueg Boga. Tokom vatikanskog koncila 9. januara 1870. godine proglaeno je: Papa je Hristos u slubi, Hristos u vlasti i sili... Klanjamo se pred tvojim glasom, o Pije, kao pred glasom Hrista, Boga istine; drei se tebe, mi se drimo Hrista. Istorijski prikaz koji smo videli jasno pokazuje da papa nije Hristos u slubi ili Hristos na neki drugi nain. Kontrast je oigledan. Skupe krune koje nose pape kotale su itavo bogatstvo. Tokom svog zemaljskog ivota Isus nije nosio krunu, osim onu od trnja. Papu posluuju sluge. Koliko je to u suprotnosti sa Nazareaninom koji nije doao da mu slue, ve
Stranica 54 od 92

da slui. Pape se oblae u odeu koja je majstorski izraena i vrlo skupa - nainjena po ugledu na odeu rimskih careva iz paganskog doba. To je u kontrastu sa Spasiteljem koji je nosio obino odelo. Nemoralnost mnogih papa, posebno iz prolih vekova, stoji u otroj suprotnosti s Hristovom savrenom svetou i istotom. Imajui sve ovo u vidu, zakljuujemo da je tvrdnja da je papa Hristov namesnik bez ikakve osnove. Ve 1612. godine bilo je isticano, kao to je to uinio Andreas Helvig u svojoj knjizi Rimski antihrist, da naziv Hristov namesnik ima brojnu vrednost 666. Neka slova u latinskom jeziku imaju brojnu brednost. Kada se iz papine titule Vicarius filii dei (Namesnik sina Bojeg) izdvoje takva slova, njihova numerika vrednost je sledea: I je 1, L je 50, V je 5, C je 100 i D je 500. Kada se sve to sabere dobijamo zbir 666. Taj broj nas, svakako, podsea na Otkrivenje 13:18: Ovde je mudrost. Ko ima um neka izrauna broj zveri: jer je broj ovekov i broj njen est stotina ezdeset est. Treba otvoreno istai da brojna imena i titule, zavisno od toga kako su pisane i na kom jeziku, mogu dati taj broj. Primeri koje emo ovde navesti od posebnog su interesa, budui da su povezni s Rimom i rimokatolicizmom. Prema Hislopu, izvorno ime Rima je bilo Saturnia, to znai Saturnov grad. Saturn je bilo tajno ime otkriveno samo lanovima haldejskih misterija, koje se u Haldeji izgovaralo sa etiri slova: STUR. U tom jeziku je S imalo numeriku vrednost 60, T 400, U - 6, a R - 200, to zajedno daje zbir 666. Grka slova iz rei lateinos (latinski), koji je istorijski jezik Rima u svim D 500 njegovim slubenim spisima, daju takoe zbir 666. U grkom L je 30, A je 1, T C 100 je 300, E je 5, I je 10, N je 50, O je 70 i S je 200 - zbir je 666. Ovo je isticao L 50 Jernej jo u 3. veku. Ta ista re znai latinac, i ona je samo grki oblik imena X 10 Romul po kome je grad Rim dobio ime. To ime na jevrejskom glasi Romiith, i V 5 takoe daje 666. I 1 Za razliku od Grka i Jevreja, Rimljani nisu koristili sva slova svoje abecede Zbir: 666 za oznaivanje brojeva; koristili su samo est slova: D, C, L, X, V i I (Svi ostali brojevi bili su kombinacije ovih est). Vrlo je interesantno, a verovatno i znaajno, da tih est slova koja sainjavaju rimski brojni sistem sabiranjem daju 666. Ako se okrenemo samoj Bibliji, u Starom zavetu moemo da proitamo kako je car Solomun svake godine primao 666 talanata zlata.287 To bogatstvo je igralo vanu ulogu u njegovom ivotu, skreui ga na pogrean put. Slova grke rei euporia (koristi se u Novom zavetu, a prevedena na na jezik znai bogatstvo), daju broj 666. Izmeu svih 2000 grkih imenica iz Novog zaveta postoji jo samo jedna re koja ima tu brojnu vrednost, re paradosis, to znai tradicija. Bogatstvo i tradicija su, to je vrlo zaniljivo, uveliko prisutni u Rimskoj crkvi. Bogatstvo je iskvarilo praksu i potenje, dok je tradicija iskvarila nauku...

Stranica 55 od 92

14. poglavlje

NELJUDSKA INKVIZICIJA
U srednjem veku pala crkva je javno prikazivala svoju iskvarenost i zato nije teko razumeti zato su na mnogim mestima ljudi protestvovali. Mnogi su odbacivali lane papine tvrdnje, traei umesto toga spasenje i istinu u Bibliji. Oni su bili nazivani jereticima i Rimokatolika crkva ih je estoko progonila. Jedan od dokumenata u kojima su nareivana takva progonstva bila je neljudska Ad extirpanda, izdata 1252. godine od strane pape Inoentija IV. Po tom dokumentu jeretike treba zgaziti kao otrovne zmije, to je i formalno dozvolilo upotrebu torture. Civilnim vlastima je bilo nareivano da spaljuju jeretike. Bula Ad extirpanda ostaje temeljni dokument Inkvizicije, obnavljan ili pojaavan od strane nekoliko papa: Aleksandra IV (1254-1261), Klementa IV (1265-1268), Nikole IV (1288-1292), Bonifacija VII (1294-1303) i drugih. Od strane papa civilnim vlastima je, pod pretnjom ekskomunikacije, naloeno da izriu zakonske kazne koje su nepopustljive jeretike osuivale na lomau. Treba zapaziti da je, ako se sama nije reila ekskomunikacije u roku od godinu dana, ekskomunicirana osoba sve to vreme bila obeleena kao jeretik i podvrgnuta svim kaznama koje su se odnosile na herezu.288 U to vreme su izmiljani mnogi naini da se ljudima nanese to vie muka i bolova. Jedna od najpoznatijih metoda bila je upotreba sprave za rastezanje, dugakog stola na kome su optueniku bile privezane ruke i noge, pa je zatim bio rastezan pomou ueta i vitla. Na taj nain su se iaivali zglobovi i nanosio uasan bol. Gvozdena devica je bila uplja sprava u obliku ene. Unutra su bili postavljeni noevi na takav nain i pod takvim uglom da je optuenica bivala razderana u smrtonosnom zagrljaju. To sredstvo za muenje prskali su svetom vodom, a na njemu su bile napisane rei na latinskom: Nek je slava Bogu jedinom.289
Stranica 56 od 92

Kletima su upali nokte ili su uareno gvoe stavljali na osetljive delove tela. Koristili su se i valjci s otrim noevima i iljcima preko kojih su naprednazad valjali jeretike. Uz to je postojao i krip, sprava za muenje stezanjem i iaivanje prstiju, kao i panske izme, koje su koristili za drobljenje nogu i stopala. Nakon to su sa rtava skinuli odeu, vezali bi im ruke na leima vrstim uetom. Na stopala bi im privrstili tegove. Uz pomo ekrka odravali bi ih u vazduhu ili bi ih trzanjem sputali i dizali, iaujui im tako udove tela. U toku takvog muenja, svetenici su drei uzdignute krstove pokuavali da navedu jeretike na odricanje od Gvozdena devica njihovog uverenja. Ridpaths History of World (Ridpatova istorija sveta) iznosi ilustraciju o delovanju Inkvizicije u Holandiji, u kojoj dvadeset i jedan protestant visi na drvetu. ovek na merdevinama upravo treba da bude obeen, dok se ispod njega nalazi svetenik koji dri krst.290 Godine 1554. Lombardijac Fransis Gamba bio je uhapen i osuen na smrt u milanskom sudu. Na mestu izvrenja kazne, kada mu je svetenik prineo krst, Gamba je rekao: Moje su misli toliko ispunjene stvarnim vrednostima i Hristovom dobrotom, da ne elim da me na njega podsea komad bezoseajnog drveta. Zbog te izjave probuili su mu jezik i nakon toga ga spalili.291 Nekima koji nisu prihvatili uenja Rimske crkve ulili su rastopljeno olovo u ui i usta. Drugima su kopali oi i okrutno ih bievali. Bilo je i takvih koje su prisiljavali da skoe s litice na pobodene dugake iljke, na kojima su sporo umirali u bolnim grevima. Neke su guili delovima vlastitog tela ili urinom i izmetom. Nou su rtve Inkvizicije bile vezivane lancima za pod ili zidove, pa su postajali plen pacova i gamadi, koji su naseljavali takve krvave sobe za muenje. Religijska netolerancija koja je pokretala Inkviziciju prouzrokovala je ratove u koje su se ukljuivali itavi gradovi. Godine 1209. grad Beziers su zauzeli ljudi kojima je papa obeao da e prilikom smrti istovremeno zaobii istilite i ui u nebo, ako se ukljue u krstaki pohod protiv jeretika. Postoje izvetaji da je 60.000 ljudi u tom gradu bilo poklano maem. Krv je tekla ulicama. U Lavauru, 1211. godine, guverner je obeen na veala, dok je njegova ena bila baena u bunar i zatrpana kamenjem. etiri stotine ljudi iz tog grada su ivi spaljeni. Sledeeg
Stranica 57 od 92

jutra krstai su prisustvovali velikoj misi, a nakon nje su nastavili da zauzimaju ostale gradove u tom kraju. Pretpostavlja se da je prilikom te opsade u jednom danu poginulo 100.000 albigenza. Njihova tela su bila sakupljena na jedno mesto i spaljena. Prilikom masakra u Merindolu pet stotina ena je bilo zakljuano i zapaljeno. Kada bi koja iskoila kroz prozor, bila bi doekana iljcima koplja. Nad enama se javno vrilo nasilje. Deca su bila ubijana pred svojim bespomonim roditeljima. Neki ljudi su bili bacani s litica ili razgolieni i vueni kroz ulice. Sline metode su bile koriene i u masakru kod Orana, 1562. godine. Papa Pije IV je poslao italijansku vojsku i zapovedio joj da pokolje mukarce, ene i decu. Nareenje je izvreno s uasnom okrutnou. Ljudi su bili izloeni sramoti i neopisivim muenjima. Deset hiljada hugenota bilo je ubijeno u Parizu tokom krvavog masakra na Dan svetog Vartolomeja 1572. godine. Francuski car je otiao na misu da bi sveano zahvalio to je poklano tako mnogo jeretika. Papski dvor je primio tu vest s velikom radou, pa je papa Grgur XIII na elu ogromne procesije otiao u Crkvu svetog Luja da oda zahvalnost Bogu! Papskoj kovnici je naredio da izradi novi u seanje na taj dogaaj. Na tom noviu je prikazan aneo s maem u jednoj i krstom u drugoj ruci; pred njim bei gomila hugenota sa strahom na licima. Na kovanici su rei Ugonottorum stranges 1572, koje znae pokolj hugenota 1572. Ilustracija iz Ridpaths History of World (na prethodnoj strani) prikazuje delovanje Inkvizicije u Holandiji. ovek visi naglavce, sa stopalima uvrenim u klade. Na vatri se greje ara, kojim e ga priti i oslepeti mu oi.292 Neki od papa koji se danas od strane Rimske crkve proglaavaju velikim, iveli su i delovali upravo u to vreme. Zato oni nisu otvorili vrata tamnica i pogasili vatre koje su vekovima zamraivale nebo Evrope? Ako se prodaja oprotajnica, potovanje kipova kao idola i nemoralni ivot papa moe objasniti kao zloupotreba ili opravdati kao in protivan slubenim zakonima crkve, ta moemo rei o Inkviziciji? Iako je ponekad muenje ilo mnogo dalje od onoga to je bilo odobreno, ostaje injenica da je Inkvizicija bila uvedena papskom odlukom i dugo postojala zahvaljujui podrci potonjih papa. Moe li neko da veruje da su takvi postupci zastupali Hrista koji je rekao da budemo krotki, da oprostimo svojim neprijateljima i inimo dobro onima koji nas mrze?

Stranica 58 od 92

15. poglavlje

GOSPODARI NAD BOJOM BATINOM

Najvaniji ljudi Rimokatolike crkve, prvi do pape, su kardinali. Biblija kae da je Hristos u svojoj Crkvi postavio apostole, proroke i evaneliste, pastire i uitelje,293 ali nigde ne nalazimo indicije da je ustanovio grupu kardinala. Upravo suprotno, kardinali su, izvorno, bili grupa vodeih svetenika u mnogoboakoj religiji starog Rima, davno pre dolaska hrianstva. Broura This is the Catholic Church (Ovo je Katolika crkva) koju su izdali Vitezovi Kolumba (jedna od katolikih organizacija), objanjava: U staro doba kardinali su bili vodei rimski svetenici. Njihovo ime je izvedeno od latinske rei cardo - arka (na vratima), i odnosio se na kljune lanove klera.294 Odakle potie povezanost svetenika starog Rima i rei arka? Oigledno je da su bili svetenici Janusa, paganskog boga vrata i arki! Janus je bio smatran bogom poetaka, zato je i januar, poetni mesec rimskog kalendara, nazvan njegovim imenom. Kao bog vrata, on je bio njihov zatitnik i odravatelj. ak i danas se na engleskom vratar naziva janitor, to je izvedeno iz imena Janus! Janus je bio poznat kao otvara i zatvara.295 Budui da je kao takav bio oboavan u Maloj Aziji, moemo da razumemo Isusove rei crkvi u maloazijskom gradu Filadefija: Ovo govori Sveti i Istiniti, Onaj koji ima klju Davidov - ono to On otvori, niko ne moe da zatvori, i to On zatvori, niko ne moe da otvori... Evo postavio sam pred tebe otvorena vrata.296 Paganski bog Janus bio je laan, a Isus pravi otvara i zatvara! Drutvo kardinala s papom na elu, pie Hislop, samo je kopija paganskog svetenikog skupa s Pontifex Maximusom ili vrhovnim svetenikom, za koji se zna da je bio oblikovan prema modelu izvornog velikosvetenikog skupa u Vavilonu!297 Kada su mnogobotvo i hrianstvo bili pomeani, kardinali, svetenici arki na vratima koji su vrili slubu u paganskom Rimu, najverovatnije su pronali posao u papskom Rimu. Odela u koja se oblae kardinali Katolike crkve su crvene boje. Biblija spominje neke vavilonske prineve koji su se oblaili u crvenu odeu: ... slike ljudi na zidovima, slike Haldejaca crveno obojene, s pojasima oko bedara, sa arenim almama na glavi, koji svi kao knezovi izgledaju i sinove Vavilona predstavljaju, iz Haldejske, iz zemlje njihove.298 Bludnica koja simbolizuje vavilonsku religiju, bila je obuena u skerletnu (crvenu) odeu.299 Od drevnih vremena crvena boja ili skerlet, bila je povezana s grehom. Isaija je u svoje doba rekao: ...Ako su gresi vai kao skerlet, kao sneg postae beli; i ako su kao purpur crveni, postae kao vuna.300 Bludnitvo se ponekad naziva skerletnim (grimiznim) grehom, a crvena boja se povezuje sa prostitucijom kao, na primer, u izrazu red-light-district (okrug crvene svetlosti, deo grada u kojem se nalaze javne kue - prim. prev.). Sa uvidom u sve ove podatke, nije pogreno pitati se zato bi se crvena boja koristila za odeu najviih ljudi Rimske crkve. Ne kaemo da je loe oblaiti se u crveno; ipak, zar nije udno to je to obiaj kardinala? Da li treba da pretpostavimo da su i apostoli oblaili takvu odeu? Ili je verovatnije da je crvena kardinalska odea bila po uzoru na onu koju su oblaili svetenici mnogoboakog Rima? Svetenici vratnih arki iz paganskog doba bili su poznati i kao plamenici (flamens). Ta re je izvedena iz rei buktanje, a oznaavala je onoga koji potpiruje ili raspaljuje svetu
Stranica 59 od 92

vatru.301 Oni su bili uvari svetog plamena, kog su raspirivali mistinom lepe zom boga Bahusa. Poput vatre koju su odravali i njihova odea je bila plameno-crvene boje. U to vreme su bili sluge Pontifex Maximusa, dok su danas kardinali sluge pape koji, takoe, nosi titulu Pontifex Maximus. Plamenici su bili podeljeni na tri razliite grupe, kao i kardinali: na kardinale-biskupe, kardinale-svetenike i kardinale-akone. Sledei po autoritetu, ispod pape i kardinala, su biskupi Katolike crkve. Za razliku od titula papa i kardinal, Biblija spominje biskupe. Poput naziva sveti, i naziv biskup je esto bio pogreno shvaan. Mnogi zamiljaju biskupa kao crkvenog slubenika vieg reda koji ima vlast nad skupinom drugih crkvenih slubenika ili crkvi. Ta se misao odraava u rei katedrala, koja potie od rei katedra, koja znai presto. Katedrala je, za razliku od ostalih crkvi, ona u kojoj je smeten biskupski presto. Meutim, u Bibliji su svi koji su vrili crkvenu slubu bili nazvani biskupima - ne samo slubenici iz odreenog grada. Pavle je naloio Titu da postavi stareine u svakom gradu,302 a u sedmom stihu istog poglavlja ih naziva biskupi (episkopi, gr. episkopos). (U naim prevodima koriste se rei vladika ili nadglednik, kao prevod grke rei episkopos - prim. prev.) Kada je Pavle pouavao stareine iz Efesa, govorio im je: Pazite na sebe i na celo stado kojem vas je Duh Sveti postavi za nadglednike (biskupe). Hranite Boju Crkvu...303 Re koja se prevodi sa nadglednici je ista re koja je na drugim mestima prevedena kao biskupi ili vladike. Ti slubenici su nazivani stareinama, biskupima, nadglednicima i pastirima, i svi ti izrazi su oznaavali potpuno istu slubu. Oigledno je da biskup opisan u Svetom pismu nije bio crkveni slubenik iz velikog grada koji je sedeo na prestolu i vladao nad skupinom niih slubenika. Svaka crkva je imala svoje stareine, a te stareine su bili biskupi! Martin Luter je to pravilno razumeo: Biskupe kakve sada imamo, napomenuo je, Sveto pismo ne poznaje; oni su postavljeni... tako da jedan moe da vlada nad mnogim slubenicima.304 ak i pre nego to su knjige Novog zaveta kompletirane, bilo je potrebno upozoravati na nikolaitsku doktrinu.305 Prema Skofildu, re nikolaiti dolazi od rei nikao (pobediti), i laos (laici, svetovnjaci), to se, ako je to tano, odnosi na najraniji oblik spominjanja svetenikog reda, tj. klera, to je kasnije razdelilo bratstvo u kom su svi bili jednaki306 na svetenike i laike.307 Naziv svetenik, u izvornom znaenju, pripada svakom hrianskom verniku, a ne samo crkvenim voama. Petar poduava crkvene slubenike da ne budu vladari nad (Bojim) narodom (batinom).308 Re prevedena s batina je kleeron ili kler! Kao to M. Henri objanjava u svojim komentarima, svoj Bojoj deci je dato ime Boja batina ili kler... Ta re u Novom zavetu nikada nije ograniena samo na crkvene slubenike. Neprihvatanje neprirodne podele na kler i laike ne znai da slubenici ne treba da prime dolino potovanje i ast, posebno oni koji propovedaju i pouavaju.309 Meutim, zbog te vetake podele, ljudi u crkvenim zajednicama esto prenose svu odgovornost za Boje delo na crkvenog slubenika. Meutim, po Bibliji Bog ima slubu za sve svoje ljude. To ne znai da svi treba da slue tako to e da pouavaju. ak ni usluga kao to je davanje ae hladne vode nije bez svrhe i nagrade.310 U prvoj Crkvi nije sva sluba stavljena na plea pojedinaca. Tada je slubovalo mnotvo stareina, kao to to pokazuju brojni biblijski stihovi. Postavljali su im stareine po svim crkvama,311 i u svakome gradu.312 Izrazi poput stareine crkve (mnoina), esto se upotrebljavaju u Svetom pismu.313 Po Bibliji svi koji su oieni od svojih greha Hristovom krvlju postali su svetenici Bogu i carsko svetenstvo.314 Svetenstvo svih vernika je jasan stav Novog zaveta. Meutim, neki su
Stranica 60 od 92

uzeli za sebe pravo da se uzvise kao gospodari nad Bojom batinom i pouavali ljude da im treba svetenik kome e moi da kau svoje grehe, da svetenik treba da ih kropi, da im da poslednje pomazanje, odrava mise za njih itd. Ljudi su ueni da zavise od sveteniku dok je pravi Veliki Svetenik, Isus Hristos, u njihovom shvataju sakriven tamnim oblakom ljudskih tradicija. Oni koji uzdiu sebe za vladare nad ljudima poinju sami sebi nadevati imena koja su nebiblijska i, u nekim sluajevima, imena koja bi trebalo da pripadaju samo Bogu! Kao upo-zorenje protiv te prakse Isus je rekao: Nikoga na zemlji ne nazivajte ocem, jer imate samo jednog Oca, onog na nebu! Niti se zovite voa, jer imate samo jednog Vou - Hrista. A najvei meu vama neka vam bude sluga. Ko samog sebe uzdie, bie ponien, a ko je ponizan, bie uzdignut.315 Zaista je teko razumeti kako je crkva koja je tvrdila da je Hristos njen osniva, nakon samo nekoliko vekova poela da koristi upravo one nazive za koje je on izriito rekao da se ne koriste! ak je rimski biskup poeo da se naziva papa, to je varijacija imena otac. Katolike svetenike, takoe, oslovljavaju sa oe. Podsetimo se da je jedan od vodeih ogranaka misterija koje su dole u Rim, bio mitraizam. U toj religiji su oni to su predvodili religijske obrede bili nazivani oevima.316 U lanku o mitraizmu u Katolikoj enciklopediji pie: Oci (korieno ovde kao religiozna titula) su vodili bogosluenje. Poglavar tih oeva, neka vrsta pape, koji je stalno iveo u Rimu, bio je nazvan Pater Patrum317 (Otac otaca. prim. prev.) Ako su mnogoboci u Rimu svoje svetenike nazivali otac, i ako je Hristos rekao da se ni jedan ovek ne naziva tako, iz kog izvora dolazi rimokatoliki obiaj da se svetenici nazivaju tim imenom od Hrista ili iz paganstva? ak nam i Biblija donosi primer mnogoboakog svetenika koga su nazivali otac. ovek po imenu Miha rekao je mladom Levitu: Ostani kod mene, i budi mi otac i svetenik...318 Miha je bio odrastao ovek i imao je sina, a taj Levit je bio mladi. Naziv otac oigledno je korien u religijskom smis-lu kao oznaka svetenika. Miha je hteo da mu ovaj bude otac-svetenik u njegovom svetilitu. Rimokatolika crkva koristi titulu Monsinjor, koja znai moj Gospodine (grki Kyrios, engleski The Lord - Gospod, naziv za Boga, prim. prev). To je neto poput opteg naziva, objanjava Katolika enciklopedija, i pravilno je ako se koristi u oslovljavanju nekih visokih crkvenih voa. Umesto da se patrijarsi oslovljavaju sa Vaa blagosti, nadiskupi sa Vaa milosti, biskupi sa Moj gospodine, opati Milostivi gospodine, sve ih moemo bez povrede pravila ponaanja, da pozdravimo sa Monsinjor.319 Jedno od znaenja rei arhi (npr. arhiepiskop i arhiakon) je i voa. Kao komentar na sve ovo dovoljno je samo ponovo citirati Hristove rei: Niti se zovite voa, jer imate samo jednog Vou - Hrista. ak se i naziv veleasni treba pridavati samo Bogu. Pojavljuje se samo jednom u Bibliji: Sveto i asno je ime Njegovo.320 Re asno dolazi od latinskog revere, i prvo su tokom petnaestog veka poeli da je upotrebljavaju engleski svetenici kao naziv iz potovanja. Oblik tog naziva na engleskom jeziku je the Reverend (veleasni). Kada je Isus govorio protiv laskavih titula, osnovna poruka je bila o poniznosti meu njegovim uenicima. Ne trebamo li i mi da odbacimo navodni autoritet tih visokih slubi u kojima ljudi pokuavaju da postanu gospodari nad Bojom batinom? Umesto da ljudi primaju slavu, zar ne bi sva slava trebalo da bude data Bogu?

Stranica 61 od 92

16. poglavlje

NEOENJENO SVETENSTVO
Duh razgovetno govori da e u poslednja vremena otstupiti neki od vere sluajui lane duhove i nauke avolske... koji zabranjuju eniti se...321 U ovom tekstu apostol Pavle upozorava da e se kasnije, ili u poslednje vreme, pojaviti odstupanje od istinske vere. To se ne odnosi nuno na poslednje razdoblje postojanje sveta, pie Adam Klark u svom poznatom komentaru, ve na bilo koje vreme nakon onog u kom je crkva tada ivela.322 U stvari, to otpadanje od vere, kao to je poznato u istoriji, nastalo je ve u ranim vekovima. Prvi hriani su u praksi oboavanja paganskih bogova prepoznali oboavanje avola tj. demona.323 Iz toga sledi da je Pavle, upozoravajui na avolske (demonske) nauke (doktrine) oigledno aludirao na uenje paganskih misterija. Posebno je naveo doktrinu o zabrani enidbe. U misterijskoj religiji tu doktrinu nisu primenjivali na sve ljude, ve je to bila nauka o svetenikom celibatu. Kako istie autor Hislop, takvi neoenjeni svetenici bili su lanovi vieg svetenikog reda carice Semiramide. Koliko god da to udno izgleda, glas prolosti pripisuje razvratnoj carici uvoenje svetenikog celibata i to u njegovom najstroijem obliku.324 Nisu svi narodi meu koje se rairila ta misterijska religija zahtevali sveteniki celibat. U Egiptu, na primer, svetenicima je bilo dozvoljeno da se ene. Meutim, oni koji izuavaju tu temu znaju da je prilikom uvoenja oboavanja vavilonske boginje Kibele u mnogoboakom Rimu, ono bilo predstavljeno u svom primitivnom obliku s neoenjenim svetenstvom.325 Umesto da je doktrina zabranjivanja enidbe promovisala moralnu istotu, ispadi koje su poinili neoenjeni svetenici mnogoboakog Rima bili su toliko veliki da je Senat smatrao kako ih treba prognati iz rimske republike. Kasnije, nakon to je sveteniki celibat bio utemeljen u papskom Rimu, pojavili su se slini problemi. Kada je papa Pavle V pokuao da zabrani rad bordela u Svetom gradu, rimski Senat ga je zamolio da ne sprovodi u delo svoju zamisao jer je postojanje takvih mesta jedini nain da se spree svetenici da ne napastvuju njihove ene i keri.326 Rim je u to doba samo po imenu bio Sveti grad. Izvetaji procenjuju da je u tom gradu, s populacijom ne veom od 100.000 ljudi, postojalo oko 6000 prostitutki.327 Istoriari tvrde da su svi svetenici imali ljubavnice i da su svi samostani na Kapitolu bili mesta na loem glasu.328 Po naredbi pape Grgura u Rimu je isuen ribnjak koji se nalazio blizu jednog samostana. Na dnu je pronaeno vie od 6000 deijih lobanja (abortirane dece od strane asnih sestara - prim. prev). Kardinal Peter Dejli je rekao da se ne usuuje da opisuje nemoralnost enskih samostana, i da je pristupanje enskom samostanu bio samo drugi nain postajanja javnom prostitutkom. Prekraji su bili toliko runi da je u devetom veku sveta Teodora Studita zabranila ak i posedovanje enki ivotinja u manastiru. Godine 1477. u katolikom samostanu u Kerhaimu odravali su se noni plesovi i orgije koje su u istoriji opisane kao gore od onih koje su viene u javnim kuama.329 Svetenici su bili poznati kao muevi svih ena. Albert Velianstveni, hamburki nadbiskup, obraao se svojim svetenicima reima: Si non caste, tamen caute (Ako ne moete biti moralni, budite barem oprezni). Jedan drugi nemaki biskup poeo je da
Stranica 62 od 92

oporezuje svetenike u svom okruenju porezom na svaku enu koju su drali i svako dete koje se rodilo. Otkrio je da su svetenici iz njegove biskupije drali jedanaest hiljada ena.330 Katolika enciklopedija kae da je sklonost nekih da razmatraju te detalje i uveliavaju pojedinosti u najmanju ruku istaknuta kao i naginjanje dela crkvenih branitelja da potpuno ignoriu te neprijatne stranice istorije.331 Kao i u mnogim drugim stvarima, mi ne sumnjamo da postoje krajnosti na obe strane. Shvatamo da u ovim izvetajima o nemoralnom ponaanju postoji mogunost preterivanja. Ako i uzmemo da postoje preterivanja, problemi koji su povezani s doktrinom o zabrani enidbe previe su oigledni da bi se mogli ignorisati. Iako pokuava da objasni i opravda celibat, Katolika enciklopedija priznaje da je u tome bilo mnogo zloupotreba. Ne elimo da poriemo ili prikrivamo vrlo niski nivo moralnosti na koji se povremeno sputalo katoliko svetenstvo u raznim vremenskim razdobljima i razliitim zemljama koje su se nazivale hrianskim. Pokvarenost je bila iroko rasprostranjena. Kako je i moglo biti drugaije kad su se na sve strane u biskupije ugurali mukarci brutalne prirode i neobuzdanih strasti, koji su davali vrlo lo primer svetenstvu nad kojim su vladali? Veliki broj ljudi iz klera, ne samo svetenici ve i biskupi, javno su uzimali ene koje su im raale decu kojoj su kasnije ustupali svoje upe.332 U Svetom pismu ne postoji pravilo koje bi zahtevalo da slubenik Crkve bude neoenjen. Apostoli su bili oenjeni,333 a episkop je trebalo da bude mu jednoj eni.334 ak i Katolika enciklopedija kae da u Novom zavetu ne nalazimo nikakvu indiciju da je celibat bio sprovoen kao obavezan za apostole ili one koje su oni zaredili.335 Doktrina o zabrani enidbe postepeno se razvijala unutar Katolike crkve. U poetku, kada se tek poela uiti doktrina o celibatu, mnogi svetenici su bili oenjeni. U to vreme je postojalo pitanje poput: da li svetenik kome je umrla ena moe da se ponovo oeni. Propis ustanovljen 315. godine na koncilu u Novoj Cezareji apsolutno zabranjuje sveteniku da sklopi novi brak pod pretnjom gubitka slube. Kasnije, na koncilu u Rimu koji je 386. godine vodio papa Siricije, izdat je proglas kojim se zabranjuje svetenicima i akonima da imaju brane odnose sa svojim enama, a papa je preduzeo korake da se ta odredba sprovede u paniji i ostalim delovima hrianskog sveta.336 U ovim tekstovima iz Katolike enciklopedije paljiv italac e zapaziti rei zabrana i zabranjuje se. Re zabranjivati je ista re koju Biblija koristi kada upozorava u vezi sa zabranjivanjem enidbe, ali u potpuno suprotnom znaenju. Biblija naziva zabranjivanje enidbe avolskom (demonskom) naukom. Uzevi u obzir sve ove injenice, moemo da odgovorimo na pitanja da li se ostvarilo Pavlovo predskazanje337 i da li je dolo do otpadanja od izvorne vere. Odgovor je - da. Da li su se ljudi priklonili mnogoboakim doktrinama, demonskim naukama? Odgovor je takoe - da. Da li je svetenicima zabranjeno da se ene? Da. Zbog prisilnog celibata mnogi od tih svetenika su zavrili, da upotrebimo Pavlove rei, sa igosanom saveu u licemerju i lai zbog nemoralnosti u koju su upali. Istorija je pokazala potpuno ispunjenje ovog proroanstva. Nauka o zabrani enidbe za svetenike susretala se tokom istorije s tekoama zbog praktikovanja ispovesti. Nije teko zakljuiti da je praksa da devojke i ene ispovedaju neoenjenim svetenicima svoje moralne slabosti i strasti, mogla lako da dovede do mnogih zloupotreba. Bivi svetenik arls inigaj (Charles Chiniguy), koji je iveo u vreme Abrahama Linkolna s kojim je bio i lino povezan, daje iscrpan opis nekih stvarnih sluajeva u knjizi The Priest, the Woman and the Confessional (Svetenik, ena i ispovest). Svakako, ne kaemo da bi
Stranica 63 od 92

svi svetenici trebalo da budu osueni zbog pogreaka i greha nekih svetenika, i ne sumnjamo da su mnogi bili odani zavetima koje su dali. Ipak, brojni napadi (da upotrebimo izraz Katolike enciklopedije) upereni protiv ispovesti, u mnogim sluajevima nisu bili bez osnove. Da je nauka o ispovesti na ovaj ili onaj nain prouzrokovala tekoe Rimskoj crkvi, moe da se nasluti iz rei Katolike enciklopedije. Nakon spominjanja nebrojenih napada ona kae da ako je za vreme Reformacije ili kasnije Crkva trebalo da, u korist mira, odstupi od nauke ili da se okani nekih obiaja, da bi ublaila teke rei - ispovedanje bi bilo prva stvar osuena da nestane!338 Oprezno sroenim reima Katolika enciklopedija objanjava kako mo opratanja greha pripada samo Bogu, ali On tu mo ispoljava kroz svetenike. Tumai se da odlomak iz Jevanelja po Jovanu 20:22-23 znai da svetenik moe da oprosti ili odbije da oprosti grehe. Da bi on mogao da donese tu odluku, gresi moraju da mu se ispovede potanko i u detalje (prema odluci koncila u Trentu). Kako se moe doneti mudra i razborita presuda ako svetenik ne poznaje sluaj o kom se izrie presuda? I kako on moe da stekne potrebne informacije osim ako one ne dou kroz grenikovo spontano priznanje? lanak dalje navodi da je, davi svetenicima vlast da oprataju grehe, nelogino verovati da je Hristos predvideo neke druge naine opratanja, poput ispovedanja direktno Bogu. Za one koji su nakon krtenja sagreili, ispovest sveteniku je nuna za spasenje.339 Biblija pouava o jednom obliku ispovesti, ali to nije ispovest neoenjenom sveteniku. U pitanju sastavni deo izvinjenja koje ovek upuuje onome koga je povredio ili otetio. Biblija kae: ... ispovedajte grehe jedan drugome ...340 Ako bi taj tekst mogao da se uzme kao potvrda katolike ideje o ispovesti, tada ne samo da bi trebalo da se vernici ispovedaju svetenicima, ve bi trebalo i da se svetenici ispovedaju vernicima! Kada je Simon vraar iz Samarije sagreio nakon to je bio krten, Petar mu nije rekao da treba njemu da se ispovedi. Nije mu rekao ni da moli zdravo Marijo odreeni broj puta na dan. Petar mu je rekao da moli Gospoda za oprotenje.341 Kada je Juda sagreio, ispovedio se grupi sveenika i zatim poinio samoubistvo!342 Ideja o ispovedanju sveteniku nema poreklo u Bibliji, ve u Vavilonu. Pre nego to je neka osoba bila potpuno prihvaena u vavilonsku misterijsku religiju, od nje se zahtevala tajna ispo vest. Kada je ispovest jednom uinjena, ovek je praktino bio ropski vezan za svetenstvo. Nema sumnje da se ispovedanje praktikovalo u Vavilonu, jer su iz takvih zapisanih ispovesti istoriari bili u mogunosti da donesu zakljuke u vezi sa vavilonskim poimanjam dobra i zla.343 Vavilonska zamisao o ispovesti bila je poznata u mnogim krajevima sveta. Salaverte je pisao o tom obiaju meu Grcima. Svi Grci, od Delfa do Termopila, bili su ukljueni u misterije delfskog hrama. Njihovo utanje u vezi sa svime za ta im je bilo zapoveeno da dre u tajnosti, bilo je osigurano uobiajenim ispovedanjem, zahtevanim od kandidata nakon inicijacije. Odreeni oblici ispovedanja bili su takoe poznati u religijama Medopersije, Egipta i Rima, davno pre dolaska hrianstva.344 Specifina boja svetenike odee u Rimokatolikoj crkvi je crna, a i neke protestantske denominacije slede taj obiaj. Zbog ega crna boja? Moete li da zamislite Isusa i apostole obuene u crna odela? Crna boja je vekovima bila povezivana sa smru. Pogrebne koije su tradicionalno crne boje, a to je i boja koja se oblai na pogrebu, itd. Sa druge strane, Biblija spominje neke Valove svetenike koji su se oblaili u crno. Boja poruka kroz proroka Sofonija bila je: ...Istrebiu iz ovoga mesta ostatak Valov i ime svetenika idolskih s drugim
Stranica 64 od 92

svetenicima (kemarim).345 Kemarim su bili svetenici obueni u crnu odeu.346 U jednom drugom odeljku o oboavanju Vala (Baal), taj isti naziv preveden je kao svetenici idolima.347 Autor Adam Klark je napisao: Oni su najverovatnije bili samo red koji su osnovali judejski idolopokloniki carevi, a bili su nazivani kemarim po rei camar koja znai potamneti ili pocrneti, budui da je njihov posao bio da se neprekidno brinu za rtvene vatre. Najverovatnije su bili i obueni u crnu odeu, pa zato i neki Jevreji hrianske crkvene krugove iz poruge nazivaju kemarim, zbog njihove crne odee i ogrtaa. Teko je rei zbog ega bi hriani morali svojim svetenikim odelima imitirati Valove svetenike.348 Jo jedan obiaj Rimokatolike crkve koji je takoe u staro doba bio poznat meu nehrianima, je tonzura. Katolika enciklopedija kae da je tonzura sveti ritual ustanovljen od strane Crkve kod kojeg... se hrianin prima u sveteniki red tako to mu se obrije kosa... Istorijski, tonzura se nije koristila u prvoj Crkvi... ak i kasnije, Sveti Jeronim (340-420. god.) nije odobravao da svetenici briju glave.349 Meutim, ve u 6. veku tonzura je bila uobiajena. Na koncilu u Toledu donesena je stroga odredba da svi svetenici moraju primiti tonzuru, ali se danas taj obiaj u mnogim zemljama vie ne sprovodi. Poznato je i priznato da se taj obiaj nije sprovodio u ranoj crkvi, ve je bio poznat meu mnogoboakim narodima. Buda je obrijao glavu navodno zbog poslunosti Boijoj zapovesti. Ozirisovi svetenici u Egiptu razlikovali su se od obinog naroda po tome to su brijali glave. Tonzuru su imali i svetenici boga Bahusa. U Katolikoj crkvi je oblik tonzure koji se koristio u Britaniji nazivan keltski. Kod keltske tonzure se brijao samo deo kose na prednjoj strani glave. U istonom obliku je cela glava bila obrijana, ali u rimskom obliku (tzv. tonzura svetog Petra) koristila se okrugla tonzura u kojoj je ostajala samo kosa na rubovima, dok je gornji deo glave bio obrijan. U Britaniji je keltska svetenika tonzura bila ismejavana kao tonzura Simona vraara.350 Zbog ega je Rim insistirao na okrugloj tonzuri? Ne moemo imati potpuni odgovor na to pitanje, ali znamo da je takav bio stari obiaj Mitrinih svetenika koji su svojim tonzurama imitirali sunev disk. S obzirom da je bog sunca bio veliki oplakivani bog, a njegova kosa podiana u krunom obliku, i svetenici koji su ga oplakivali su iali svoju kosu na slian nain. Tako su u razliitim zemljama oni koji su oplakivali mrtve u njihovu poast iali kosu u krunom obliku!351 Da je to vrlo star obiaj, poznat ak i u Mojsijevo doba, moe se videti u Bibliji. Tonzura je bila zabranjena za svetenike: Neka ne briju glave, kae 3. Mojsijeva 21:5. Da se mislilo na okruglu tonzuru vidi se iz teksta 3. Mojsijevoj 19:27: Ne striite kosu svoju ukrug.

Stranica 65 od 92

17. poglavlje

MISA
Da li svetenici imaju mo da u toku obreda mise promene hleb i vino u meso i krv Isusa Hrista? Da li za to verovanje postoji opravdanje u Svetom pismu? Katoliki stav je saet u reima iz Katolike enciklopedije: U slavljenju svete mise, hleb i vino se menjaju u telo i krv Hristovu. To se naziva transsupstancijacija ili pretvorba, jer u sakramentu svete priesti (euharistije) ne ostaje vie supstanca hleba i vina, ve se hleb u potpunosti pretvara u telo Hristovo, a celokupna supstanca vina pretvara se u njegovu krv, pri emu samo spoljnim izgledom ostaju hleb i vino.352 Kao opravdanje za ovo verovanje uzimaju se Isusove rei koje je izgovorio uzevi hleb i au: Uzmite, jedite; ovo je telo moje... pijte iz ae svi, jer ovo je krv moja...353 Insistiranje na doslovnom znaenju ovih rei stvara brojne probleme u tumaenju i ini da previdimo injenicu da Biblija esto koristi slikovito izraavanje. Kada su neki od Davidovih ljudi reskirali vlastiti ivot da bi mu doneli vodu iz Vitlejema, on ju je odbio reima: Zar da pijem krv ovih ljudi! Izlaui ivot pogibiji, doneli su vode.354 Biblija govori o Isusu kao o vratima, okotu i steni.355 Svakome je jasno da te izjave treba razumeti u prenesenom smislu. Tako je i sa Hristovom izjavom ovo je moje telo... ovo je moja krv. Hleb i vino su simboli njegovog tela i krvi. Ovakvo razumevanje ni malo ne umanjuje stvarnost Hristove prisutnosti unutar zajednice vernika, jer je obeao: Gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja meu njima.356 Odbaciti ideju da On doslovno postaje prisutan u komadiima hleba ili ai vina, ne znai da odbacujemo injenicu da je on duhovno prisutan meu vernicima. Nakon to je Isus blagoslovio hleb i vino, oni nisu bili doslovno pretvoreni u njegovo telo i krv, jer je On jo uvek bio fiziki prisutan meu svojim uenicima. On nije nestao da bi se pojavio u obliku hleba i vina. Nakon to je blagoslovio au, On je jo uvek naziva vinogradskim rodom, a ne stvarnom krvlju.357 S obzirom da je i Isus pio iz ae, da li to znai da je On pio svoju vlastitu krv? Ako je vino postalo stvarna krv, tada bi ga po Bibliji bilo zabranjeno piti.358 Ne postoji bilo kakav dokaz da putem rimokatolikog rituala dolazi do bilo kakve promene u tim elementima. Oni zadravaju isti ukus, boju, miris, teinu i veliinu. Hleb i dalje izgleda kao hleb, ima ukus hleba, mirie kao hleb i na dodir je poput hleba. Meutim, po katolikom nainu razmiljanja, to je Boje telo. Vino i dalje izgleda poput vina, ima ukus vina, mirie kao vino, ali se veruje da je postalo Boja krv. Kada svetenik blagosilja hleb i vino, izgovara latinske rei: hoc est corpus meus. Imajui na umu injenicu da se ta izreka koristila za postizanje promene, lako moemo da shvatimo da je na osnovu tih rei nastao izraz hokus pokus (hocus pocus).359 Trentski koncil je proglasio da je verovanje u transsupstancijaciju neophodno za spasenje, i izrekao prokletstvo za svakoga ko bi to poricao. Koncil je naredio biskupima da objasne kako elementi mise - hleb i vino, sadre ne samo meso, kosti i ivce, kao deo Hrista, ve takoe i potpunog Hrista.360 Katolika enciklopedija istie da dogma o potpunosti stvarne prisutnosti znai da je u svakoj pojedinoj osobi stvarno prisutan celi Hristos, njegovo meso i krv, telo i dua, boanstvo
Stranica 66 od 92

i ovetvo.361 Kada komad hleba postane Hristos, veruje se da prilikom njegovog podizanja, svetenik rtvuje Hrista. Svakoga ko drugaije veruje, trentski koncil je proglasio prokletim. Ako neko kae da prilikom mise Bogu nije prinesena istinska i pravilna rtva... taj neka bude anatema (proklet).362 U katolikom verovanju ta rtva predstavlja obnavljanje rtve na krstu. Hristos je zapovedio da njegova krvava rtva na krstu treba svakodnevno biti obnavljana u misi kroz beskrvnu rtvu njegovog tela i krvi, koji su predstavljeni jednostavnim elementima hleba i vina.363 S obzirom da su ti elementi promenjeni u Hrista, on je prisutan u naim crkvama, ne samo na duhovni nain ve stvarno, istinski i supstancijalno, kao rtva rtvovanja.364 Iako se taj obred izvodio ve milionima puta, uinjeni su pokuaji da se objasni da je to ista rtva kao i ona na Golgoti, jer je u oba sluaja rtva Isus Hristos.365 Ideja o Hristu, njegovom mesu i krvi, telu i dui, boanstvu i ovetvu, koji se neprekidno prinosi kao obnova rtve na krstu, stoji u otroj suprotnosti sa Isusovim reima Svreno je!, koje je izgovorio na krstu.366 Starozavetne rtve je trebalo neprekidno prinositi jer nijedna od njih nije bila savrena rtva, ali u Bibliji pie da smo sada posveeni prinoenjem tela Isusa Hrista na rtvu jednom zauvek. Svaki svetenik je iz dana u dan stajao i obavljao slubu i neprestano prinosio rtve, koje nikada ne mogu sasvim da uklone grehe. A kad je Hristos prineo jednu rtvu za grehe, seo je Bogu s desne strane... On je jednom rtvom uinio one koji se posveuju savrenima.367 Katolika doktrina kae da Hristova rtva na krstu treba da bude svakodnevno obnavljana. Meutim, Novi zavet istie da je ideja o svakodnevnoj rtvi u suprotnosti sa jednom jedinom Hristovom rtvom. Biblija kae da On ne treba da se stalno prinosi, jer kao to je ljudima odreeno da jednom umru, tako je i Hristos prinet na rtvu samo jednom da odnese grehe mnogih.368 Zbog toga oni koji veruju da se Hristova rtva treba neprestano ponavljati u misi ponovo razapinju i sramote Sina Bojega...369 Nakon to je svetenik izmenio hleb u Hrista, stavlja ga u prikaznicu, u centar lika koji predstavlja sunce. Pred tom prikaznicom e se katolici klanjati i potovati malenu hostiju kao boga! Da li je to biblijska praksa? Taj obiaj je istovetan obiajima neznaboakih plemena koja oboavaju fetie. Zapazimo to kae Katolika enciklopedija: U odsutnosti biblijskog dokaza, Crkva je pronala punomo, pravo za izvoenje boanskog potovanja Blagoslovljenog Sakramenta u najstarijoj i neprekinutoj tradiciji...370 Takvo shvatanje podsea na Isusove rei: ...ukidate re Boiju svojim obiajem (tradicijom) koji ste postavili.371 Prihvatanje ideje da elementi Gospodnje veere postaju doslovno Hristovo telo i krv, nije prolo bez problema. Tertulijan govori da su svetenici strogo pazili da ni mrvica hleba ne padne, da se ne bi ozledilo Hristovo telo. Verovalo se da ak i mrvica sadri celoga Hrista. U srednjem veku su pokrenute opsene rasprave kao, na primer, ta bi trebalo uiniti ako neko povrati nakon to je primio priest ili ako bi kojim sluajem mi ili pas pojeli Boje telo. Na koncilu u Konstanci se raspravljalo da li oveku, koji prolije malo Hristove krvi po svojoj bradi, treba spaliti bradu ili treba unititi spaljivanjem i bradu i oveka! Oigledno je da su uz ideju o transsupstancijaciji nastale brojne udne doktrine. Poznato je da su u ranoj hrianskoj crkvi hriani uzimali oba elementa, i hleb i vino, kao simbole Hristove smrti.372 Katolika enciklopedija to priznaje: Moe se uzeti kao generalna injenica da se sve do 12. veka, kako na Zapadu tako i na Istoku, javna priest u crkvama obino delila i primala u oba vida, to je nepobitno.373 Meutim, nakon toliko vekova,
Stranica 67 od 92

Rimokatolika crkva je poela ljude liavati vina, sluei im samo hleb. Samo bi svetenik popio vino. Jedan od razloga je bio taj da bi neko mogao proliti Hristovu krv. Ali, zar nije bilo mogue da su i prvi hriani mogli proliti au? Hristos im je nije uskratio zbog te bojazni. Pos-luivanje samo polovine od onoga to je Isus odredio, svakako zahteva neka razjanjenja. Bilo je objanjeno da priest samo jednog elementa vredi isto kao i uzimanje oba. Ljudi nee nimalo biti lieni milosti nune za spasenje, jer Hristos je stvarno prisutan i prima se ceo i potpun: telo i krv, dua i boanstvo, putem jedne od te dve vrste... Sveta Majka Crkva dozvolila je obiaj prieivanja samo jednom vrstom... Zato ne samo da priest obema vrstama nije obaveza za verne, ve je aa strogo zabrenjena crkvenim zakonom svakome osim sveteniku koji slui misu.374 Nakon mnogih vekova, taj zakon je sada ublaen. Nekim katolicima je dozvoljeno da uzimaju i hleb i vino, ali obiaji variraju od mesta do mesta. Da li je ideja o transsupstancijaciji potekla od Isusa? Istoriar Djurant tvrdi da je verovanje u transsupstancijaciju, kakvo postoji u Rimokatolikoj crkvi, jedan od najstarijih obreda primitivne religije.375 U naunom delu Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, mnoge stranice su posveene temi jedenje Boga. Tu je dat obilan uvid u transsupstancijacijske obrede meu mnogim narodima, plemenima i religijama. Takvi obredi su bili poznati i u starom Rimu, to se moe videti iz Ciceronovog retorikog pitanja u vezi sa itom boginje Ceres i Bahusovim vinom. U mitraizmu je postojala euharistija, ali je ideja o svetoj gozbi stara kao i ljudska rasa, te je postojala u svim razdobljima i meu svim narodima, kae Katolika enciklopedija.376 U Egiptu je svetenik blagosiljao kola za koji se smatralo da postaje Ozirisovo telo. Nakon toga se kola jeo, a kao deo obreda uzimalo se i vino.377 ak i u Meskiku i Centralnoj Americi, meu onima koji nisu nikada uli za Hrista, postojalo je verovanje u jedenje bojeg tela. Kad su se katoliki misionari prvi put iskrcali tamo, bili su iznenaeni videvi religijski obred koji ih je podseao na priest... lik nainjen od brana... nakon svetenikovog blagoslova, podeljen je meu ljude koji su ga pojeli... proglasivi ga telom njihovog boanstva.378 Hislop sugerie da je ideja jedenja bojeg tela proistekla iz kanibalizma. S obzirom da su paganski svetenici jeli deo od svih rtava, kod ljudskih rtava od Valovih svetenika se zahtevalo da jedu i ljudsko meso. Tako je Cahna-Bal, to znai Valov svetenik, postalo osnova za savremenu re kanibal.379 Tokom mise, lanovi Rimske crkve mogu da izau napred i kleknu pred svetenika da im stavi u usta komadi hleba koji je postao Hristos. Taj komadi hleba se naziva hostija, to je izvedeno iz latinske rei ije je prvo znaenje bilo rtva ili rtvovanje.380 Katolika enciklopedija tvrdi da je hostija bila objekat ogromnog broja uda, ukljuujui i sluaj da se jednom hleb pretvorio u kamen i da je hostija prokrvarila i nastavila da krvari.381 Hostije su okruglog oblika, a taj oblik je prvi put spomenuo sveti Epifanije u etvrtom veku.382 (Ilustracija pokazuje kako se hostija predstavlja u katolikom ilustrovanom reniku). Kada je Isus ustanovio uspomenu na veeru, on je jednostavno uzeo hleb i prelomio ga. Hleb se ne lomi na okrugle komade. Lomljenje hleba, po Bibliji, simbolizuje Isusovo telo koje je bilo ranjeno za ljude tokom okrutnog batinanja i bievanja. Posluivanje okrugle neslomljene oblatne u obliku diska, in je lien tog simbolizma. Ako je upotreba okrugle oblatne bez biblijske osnove, da li postoji mogunost da smo ponovo suoeni s primerom mnogoboakog uticaja? Hislop o tome kae: Okrugla oblatna, ija okruglost je tako vaan elemenat u rimokatolikom sakramentu, samo je jo jedan od
Stranica 68 od 92

simbola Vala ili sunca.383 Poznato je da su okrugli kolaii bili upotrebljavani u drevnim egipatskim misterijama. Tanki okrugli kolai se pojavljuje na svim (paganskim) oltarima.384 U misterijskoj religiji mitraizmu, vii lanovi sistema dobijali su male okrugle kolaie ili komade beskvasnog hleba koji su simbolisali sunev disk; isto ono to su simbolisale i njihove okrugle tonzure.385 Godine 1854. u Egiptu je pronaen antiki hram s crteima koji prikazuju male okrugle kolaie na oltaru. Iznad oltara je veliki lik sunca.386 Slian simbol sunca bio Egipatski sunani lik je korien iznad oltara u hramu nedaleko od grada Babaina u Gornjem Egiptu, gde je prikazano sunce i pred njim dva svetenika u procesu bogosluenja (ilustracija na prethodnoj stranici). Oboavanje sunca u Peruu Korienje sunevih likova iznad oltara nije bilo ogranieno samo na Egipat. ak je i u dalekom Peruu bio poznat i oboavan isti takav lik.387 Ako postoji ikakva sumnja da je oblik hostije nastao pod uticajem oboavanja sunca, treba jednostavno uporediti sunev lik pred kojim se klanjaju mnogoboci, s prikaznicom, sunevim likom u koji se stavlja hostija (u obliku sunca), pred kojom se katolici klanjaju, i odmah moe da se primeti upadljiva slinost. Poznato je da su ak i Izraelci, kada su pali pod uticaj kulta Vala, postavljali suneve likove na svoje oltare. Tokom Josijine vladavine ti likovi su bili uniteni: Pred njim raskopae oltare Valima, likove sunane koji behu na njima.388 Stari drvorez (na slici) prikazuje neke od udnih likova koje su oboavali, ukljuujui dva suneva lika na vrhu stubova. U crkvi svetog Petra nalazi se ogromni svod (baldahin) visok 28 metara, koji je poduprt sa etiri izuvijana stuba prekrivena ornamentima u obliku grana. Na vrhovima stubova (na visini) najvanijeg oltara u katolicizmu, nalaze se sunevi likovi, poput onih korienih u mnogoboakom bogosluenju. Drvorez iz Hagade, 1867. god. Visoko na zidu je ogroman majstorski izraen zlatni sunev lik, koji se, gledan s ulaza u crkvu, takoe pojavljuje iznad oltara. Veliki lik sunca nalazi se i iznad oltara crkve Isusove u Rimu i u stotinama drugih. Veoma je interesantno da je i veliki hram u Vavilonu imao zlatni sunev lik.389 Ponekad je okrugli sunev lik prikazan u vitrau iznad oltara, ili to je vrlo esto, iznad
Stranica 69 od 92

ulaza u crkvu. Neki od tih okruglih prozora su prekrasno ukraeni, neki su okrueni sunevim zracima. U Vavilonu su postojali hramovi na kojima je lik boga sunca postavljen iznad ulaza i okrenut u smeru izlazeeg sunca.390 Ranovavilonski hram, koji je sagradio car Gudea, posedovao je takav simbol boga sunca iznad ulaza. I egipatski graditelji su imali obiaj da postavljaju sunev disk (ponekad s krilima ili nekim drugim simbolom) iznad ulaznih vrata hrama, u ast boga sunca i za isterivanje zlih duhova. Svakako, ne elimo da tvrdimo da ti likovi koji su danas u upotrebi imaju isto znaenje koje su imali za tadanje posetioce paganskih hramova, meutim, ta Okrugli ostakljeni prozor slinost je ipak vrlo znaajna. Okrugli prozor, koji se tako uestalo nalazi nad ulaznim vratima crkava, naziva se ponekad prozor - toak. Za oblik toka, poput onog kod koija, neki ljudi u antiko doba su verovali da je simbol sunca. Sunce su zamiljali kao veliku koiju kojom upravlja bog sunca, koja svakog dana putuje nebom, a nou prolazi kroz podzemlje. Kada su Izraelci umeali Valovu religiju u svoje bogosluenje, i oni su imali suneve koije posveene bogu sunca.391 Lik u obliku toka koije nalazi se i na poznatom kipu apostola Petra u rimskoj Crkvi svetog Petra. Ploa koja je sada izloena u Britanskom muzeju prikazuje jednog vavilonskog cara kako obnavlja simbol boga sunca u Balovom hramu. Taj simbol je osmostruki krst nalik na spomenuti toak. Slian oblik nalazi se i na ploniku okruglog dvorita ispred Crkve svetog Petra. (Vidi crte na 22. strani) Na rimokatolikim slikama Marija i sveci su uvek prikazivani s okruglim oreolom oko glave, simbolom sunca. Rimska tonzura je okrugla, a okrugli likovi se mogu videti nad oltarima i ulazima. Prikaznica u koju se stavlja okrugla hostija esto je u obliku sunca okruenog zracima svetlosti. Svi ti primeri upotrebe simbola sunca mogu da izgledaju nevano, ali kada se sagleda celokupna slika, dobijamo klju za reenje tajne modernog Vavilona. Kada je Isus ustanovio spomen veeru bila je no, a ne doba doruka ili ruka. Prvi hriani su odravali Gospodnju veeru nou, sledei Hristov primer i starozavetni uzor. Kasnije je Gospodnja veera poela da se odravava tokom jutarnjih sastanaka.392 Ne moemo rei do koje je mere mitraizam uticao na taj obred, ali znamo da su mitraistiki obredi odravani rano ujutru jer su bili povezani sa suncem i njegovim izlaskom. Koji god da je bio razlog, danas je proiren obiaj da se obred priesti ili Gospodnje veere odrava ujutro. Ono to je moglo biti podsticaj da se misa u Rimokatolikoj crkvi odrava ujutro jeste miljenje da bi ljudi trebalo da poste pre nego to uzmu Gospodnju veeru. Oito da je rano jutro vreme kada je najlake ispuniti taj zahtev. Meutim, zahtevanje takvog posta nije zasnovano na nauci Svetog pisma, s obzirom da je Isus prvo jeo. Poznato je da su oni koji su traili inicijaciju u eleuzinskim misterijama prvo bili pitani: Da li posti?. Ako je njihov
Stranica 70 od 92

odgovor bio negativan, bili su odbijeni.393 Post je praksa koja ima biblijsko opravdanje, ali motiv za pravi post mora proistei iz srca, a ne samo zbog ljudske odredbe. O postu iz pogrenih motiva Bog kae: Ako i poste, neu usliiti molitve njihove.394 Fariseji su strogo praktikovali post u odreene dane, ali su odbacivali tee zahteve iz Zakona.395 U komentaru o misi i njenim sloenim ritualima, u knjizi Romanism and the Gospel pie sledee: To je spektakl velianstvenog sjaja: svetlo, boje, odea, muzika, mirisi, i ono to ima udan psiholoki efekat - izvestan broj uvebanih mistika koji izvode dostojanstveni ritual u potpunoj nezavisnosti od vernika. Ovi su, u stvari, samo gledaoci, a ne i uesnici, posmatrai poput onih koji su bili prisutni prilikom izvoenja drevnih misterijskih kultova.396 Jedno poznato delo o rimokatolicizmu sumira svetenikov nastup za vreme mise: esnaest puta on ini znak krsta, est puta se okree zajednici, jedanaest puta die oi k nebu, osam puta ljubi oltar, etiri puta sklapa ruke, deset puta se udara u prsa, dvadeset i jedan put pravi naklon glavom, osam puta savija kolena, sedam puta se klanja ramenima, trinaest puta blagosilja oltar znakom krsta, dvadesetdevet puta stavlja ruke na oltar, jedanaest puta moli tiho, trinaest puta moli glasno, uzima hleb i vino i pretvara ih u telo i krv Hristovu, deset puta pokriva i otkriva au, dvadeset puta ide tamo-amo.397 Kao dodatak tim komplikovanim ritualima dolazi i upotreba posebno ukraene odee, a takoe se tu koriste svee, zvona, tamjan, muzika i blistavi ceremonijali po kojem je poznat rimokatolicizam. U kolikoj je to suprotnosti s jednostavnom spomen-veerom koju je uspostavio Hristos!

Stranica 71 od 92

18. poglavlje

RIBA, PETAK I PROLENI PRAZNIK

Svakog petka mnogi katolici ne jedu meso zamenjujui ga ribom, i objanjavaju da je to u spomen raspea u petak. Od rimokatolika u SAD se vie ne zahteva da se suzdravaju od mesa petkom (kao to se to inilo ranije), osim tokom Krizme, iako mnogi jo uvek imaju obiaj da jedu ribu petkom. Sveto pismo ne povezuje ribu s petkom. Re petak potie od imena boginje Freje koja je smatrana boginjom mira, radosti i plodnosti, pri emu je riba bila simbol njene plodnosti. Od najranijih vremena riba je bila simbol plodnosti meu Kinezima, Asircima, Fenianima, Vaviloncima i nekim drugim narodima.398 Sama re riba potie od rei dag, koja (ne bez razloga) ukazuje na porast plodnosti.399 Jedan bakalar izlee 9.000.000 jaja godinje, riba list 1.000.000, jesetra 700.000, grge 400.000, skua 500.000, haringa 10.000. Boginja seksualne plodnosti kod Rimljana zvala se Venera (od nje i potie naziv venerino npr. za venerine bolesti). Petak je bio smatran njenim svetim danom jer se verovalo da planeta Venera vlada prvim satom petka, koji je zato nazvan Dies Veneris.400 Da bi ova slika bila kompletnija, recimo i to da je Veneri bila posveena riba.401 Ilustracija iz knjige Ancient Pagan and Modern Christian Simbolism prikazuje boginju Veneru s njenim simbolom - ribom.402 Riba je bila posveena i Astaroti, kako su Izraelci nazivali pagansku boginju. U starom Egiptu Izida je ponekad bila prikazivana s ribom na glavi, kao to se moe videti na priloenoj ilustraciji. Poto je petak nazvan prema boginji seksualne plodnosti, i bio njen sveti dan, a riba njen simbol, izgleda da je to to su katolici poduavani da je petak dan apstinencije od mesa, tj. dan u koji se jede riba, sve samo ne sluajnost. Odakle dolazi obiaj slavljenja Uskrsa? Da li su prvi hriani bojili uskrnja jaja? Da li su Petar ili Pavle ikad odravali uskrnju jutarnju misu? Re Uskrs (engleski Easter) pojavljuje se samo jednom u engleskom prevodu Biblije King James: ...bee naumio da ga posle Uskrsa (Easter) izvede pred narod.403 Re koja je ovde prevedena s Easter je Pasha, grki naziv za jevrejski praznik Pesah, i nema nikakve veze s engleskim Easter (Uskrs). Dobro je poznato da Easter nije hrianski termin, bar ne u svom izvornom znaenju. Taj naziv dolazi od imena paganske boginje jutarnjeg svetla i prolea. Easter je samo neto moderniji oblik imena Eostre, Ostera, Astarta ili Itar, gde se ovo poslednje, prema Hislopu, izgovara kao to Englezi izgovaraju Easter.404 Kao i re Easter, mnogi dananji obiaji potiu iz nehrianskih religija. Na primer, farbaju se, sakrivaju, trae i jedu uskrnja jaja. To je obiaj koji se danas nevino odrava i esto
Stranica 72 od 92

povezuje s vremenom dejih radosti i ludorija. Meutim, taj obiaj nije potekao iz hrianstva. Jaje je bilo sveti simbol meu Vaviloncima, koji su verovali u staru bajku o jajetu udesne veliine koje je palo s neba u reku Eufrat. Prema drevnom mitu iz tog udesnog jajeta se izlegla boginja Astarota (Easter). Jaje tako simbolie boginju Astarotu.405 Drevni druidi su nosili jaje kao sveti simbol svog idolopoklonikog reda.406 Procesija u ast boginje Ceres u Rimu bila je predvoena 407 U misterijama boga Bahusa blagosiljano je jaje. Kinezi su koristili obojena noenjem jajeta. jaja u svojim religijskim proslavama. U Japanu je postojao drevni obiaj da se jaje boji bronzanom bojom. U Severnoj Evropi su se, u pagansko doba, jaja bojila i koristila kao simbol boginje prolea. Ilustracija pokazuje dva naina na koje su pagani prikazivali sveta jaja. S desne strane je jaje iz Heliopolisa, a levo je Pitonovo jaje. Meu Egipanima jaje je bilo povezivano sa suncem, zlatnim jajetom.408 U njihovoj religiji obojena jaja su bila koriena kao posveene rtve u doba Uskrsa.409 Enciklopedija Britanika navodi: Jaje kao simbol plodnosti i obnovljenog ivota vraa nas k drevnim Egipanima i Persijancima, koji su takoe imali obiaj da boje i jedu jaja tokom svoje prolene proslave.410 Kako je dolo do toga da se taj obiaj povezao s hrianstvom? Oigledno je da su neki pokuali da hristijanizuju simboliku jajeta, objanjavajui da kao to pile izlazi iz jajeta tako je i Hristos izaao iz groba. Papa Pavle V (1605-1621.) je ak sastavio molitvu u vezi jaja: Blagoslovi o Gospode, molimo te, ova jaja koja si stvorio, da mogu postati zdrava hrana tvojim slugama koji ih jedu u znak seanja na naeg Gospoda Isusa Hrista.411 Sledei citati iz Katolike enciklopedije su posebno znaajni: Zato to je upotreba jaja bila zabranjena tokom Krizme, ona su se iznosila na sto tek za Uskrs, obojena u crveno da bi tako simbolisala uskrnju radost... Taj obiaj moda potie iz paganstva, s obzirom da se ogroman broj paganskih obiaja koji proslavljaju povratak prolea praktikovao ba u doba Uskrsa. Takav je bio sluaj i s obiajem nekad popularnim u Evropi: Na vrhovima brda palila se Uskrnja vatra, zapaljena novom vatrom dobijenom trljanjem drveta o drvo; taj obiaj paganskog porekla bio je popularan irom Evrope, a oznaavao je pobedu prolea nad zimom. Biskupi su izdali stroge proglase protiv svetogrdnih Uskrsnih vatri, ali nisu uspeli da ih svuda iskorene. I to se dogodilo? Vredi paljivo proitati sledee redove: Crkva je prihvatila odravanje Uskrnjih ceremonija povezujui ih s vatrenim stubom (koji je pratio Izraelce u pustinji) i Hristovim uskrsnuem! Vidimo da su mnogoboaki obiaji bili uneeni u Rimsku crkvu i da li im je dat hrianski oblik. Na brojnim mestima i sama Katolika enciklopedija to potvruje. Konano, evo jo jednog citata koji se odnosi na uskrnjeg zeca: Zec je paganski simbol i oduvek je bio smatran simbolom plodnosti.412 Enciklopedija Britanika dalje navodi da je poput uskrnjeg jajeta, i uskrnji zec doao u hrianstvo iz davnina. Zec je povezan s mesecom u legendama drevnog Egipta i nekih drugih naroda... Egipatska re za zeca, um, znai
Stranica 73 od 92

takoe i otvoren i razdoblje, pa se tako zec povezivao s periodinou, menama, kako ljudskim tako i meseevim, s poetkom novog ivota u mladiima i devojkama, i tako je bio simbol plodnosti i obnavljanja ivota. Kao takav, zec je povezivan s uskrnjim jajima. Tako su, dakle, uskrnji zec i uskrnje jaje simbolisali seksualnost i plodnost. Uobiajeno je da se u doba Uskrsa dolazi na ranu jutarnju misu. Smatra se da se time proslavlja Hristos, poto je on ustao iz mrtvih rano ujutro na uskrsnu nedelju, upravo prilikom izlaska sunca. Ali, Hristos nije vaskrsao u vreme izlaska sunca, jer je jo bila tama kada je Marija Magdalena dola na njegov grob koji je ve bio prazan! Sa druge strane, postojala je jedna vrsta rano-jutarnjeg bogosluenja koje je bilo deo drevnog oboavanja sunca. Time, naravno, ne elimo da kaemo da danas hriani potuju sunce tokom bogosluenja koja se odravaju u rane jutarnje sate, niti tvrdimo da oni koji se klanjaju pred prikaznicom, sunevim likom, u kojoj se nalazi okrugla hostija u obliku sunca, na taj nain oboavaju sunce. Pre bismo mogli rei da takvi obiaji koji se ne nalaze u Svetom pismu pokazuju da je zaista dolo do meanja hrianstva i paganstva. U vreme proroka Jezekilja ak su i ljudi koji su bili potovaoci pravoga Boga praktikovali oboavanje sunca, i to su uinili delom svog bogosluenja. I odvede me u trem unutranji doma Gospodnjeg, i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju izmeu trema i oltara bee oko dvadeset pet ljudi okrenutih leima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku. (Jezekilj 8:16). injenica da su se klanjali suncu prema istoku, pokazuje da je to bilo rano jutarnje bogosluenje. Sledei stih kae: ... i dre granu pred nosom svojim. Autor Foset (Fausset) navodi da to ukazuje na idolatrijsku upotrebu grane drveta tamariska, pri emu se grana stavlja pred nos, dok se u svitanje pevaju pesme izlazeem suncu.413 Prema istoku su gledali i Valovi proroci u Ilijino doba. Val (Baal) je bio bog sunca, a samim tim i bog vatre. Kada je Ilija uputio izazov Valovim prorocima, rekao je: Bog koji odgovori ognjem, pravi je Bog, i tako napao oboavanje Vala na njegovom vlastitom terenu. U koje doba dana su Valovi proroci poeli da prizivaju svoje boanstvo? To je, naravno, bilo kada se sunce (Baal) pojavilo nad istonim horizontom, ujutro, u zoru (1. Carevima 18:26).414 Rituali povezani s izlazeim suncem bili su prisutni u raznim oblicima meu mnogim drevnim narodima. Egipatska Sfinga je postavljena tako da njeno lice gleda na istok. S planine Fudijama u Japanu, upuuju se molitve izlazeem suncu. Hodoasnici se mole izlazeem suncu dok se penju obroncima planine... Ponekad je mogue videti stotine intu hodoasnika u belim haljinama kako izlaze iz svojih sklonita i udruuju se u molitvama izlazeem suncu.415 Rimski mitraisti su se, takoe, sakupljali u zoru, u ast boga sunca. Boginja prolea, od ijeg imena dolaze engleski i nemaki nazivi za Uskrs (engl. Easter i nem. Oster), takoe je povezana s izlaskom sunca na istoku (east, osten), kao to se iz same rei Easter moe naslutiti. Tako su izlazak sunca na istoku, naziv Uskrs i prolee na neki nain usko povezani. Prema nekim starim legendama, nakon to je bio ubijen, Tamuz je siao u podzemni svet, ali je zahvaljujui oplakivanju svoje majke Itar (Easter), u prolee oiveo na tajanstven nain. Tamuzovo uskrsnue, kroz Itarino alovanje, dramatino se prikazivalo svake godine, da bi osiguralo uspenu letinu i plodnost kod ljudi. Svake godine je trebalo da mukarci i ene zajedno s majkom Itar oplakuju Tamuza i proslavljaju njegov povratak, da bi tako ponovo zadobili njenu naklonost i blagodati!416 Kada je vegetacija opet poela da nie, ljudi su verovali da je njihov spasitelj doao iz podzemnog sveta, uinio kraj zimi i prouzrokovao poetak prolea.417 ak i Izraelci su u jednom periodu svoje istorije prihvatili tu nauku i
Stranica 74 od 92

rituale godinjih prolenih proslava, pa zato prorok Jezekilj i govori o enama koje plau za Tamuzom.418 S obzirom da se, po Bibliji, Hristovo vaskrsenje dogodilo u prolee, crkvi u etvrtom veku (koja je ve na mnogo naina odlutala od vere) nije bilo teko da u hrianstvo uklopi pagansku proslavu. Govorei o tom stapanju, Enciklopedija Britanika kae: Hrianstvo je uklopilo u svoju proslavu velikog hrianskog praznika mnoge od paganskih obreda i obiaja iz prolene proslave.419 Prema legendi, kada je imao etrdeset godina, Tamuza je ubio vepar. Po autoru Hislopu oplakivanje Tamuza je trajalo etrdeset dana, po dan za svaku godinu ivota. U staro doba to su bili dani za oplakivanje, post i samokanjavanje, da bi Tamuz izaao iz podzenog sveta i uinio da pone prolee. Taj obiaj nije bio poznat samo u Vavilonu, ve i meu Fenianima, Egipanima, Meksikancima i jedno vreme ak i meu Izraelcima. Izgleda da je meu paganima, pie Hislop, ta Krizma bila neophodna priprema i uvod u veliku godinju proslavu u spomen na Tamuzovu smrt i uskrsnue.420 Prihvativi i ostala verovanja u vezi sa prolenom svetkovinom, bio je potreban jo samo jedan korak da se prihvati i nekadanji post koji je prethodio proslavi. Katolika enciklopedija otvoreno navodi da su pisci u etvrtom veku bili skloni da opisuju mnoge obiaje (npr. Krizmeni post od etrdeset dana) kao apostolsku uredbu koja sigurno ne zasluuje da se smatra takvom.421 Tek je u estom veku papa slubeno naredio odravanje Krizme, nazvavi je sveti post, tokom koga nije smelo da se jede meso i jo nekoliko vrsta hrane. Katoliki teolozi priznaju da u njihovoj crkvi postoje obiaji koji su preuzeti iz paganstva.422 Meutim, oni tvrde da mnoge stvari, iako su izvorno mnogoboake, mogu da budu hristijanizovane. Ako, na primer, neko pleme slavi etrdeset dana u ast paganskog boga, zato mi ne bismo inili to isto, ali u Hristovu ast? Poto su se pagani ujutro klanjali suncu okrenuti prema istoku, zar ne bismo i mi mogli imati bogosluenja u zoru, u ast Hristovog vaskrsenja? Pagani su koristili jaje, i zar ne bismo i mi mogli da se koristimo njime i uzeti ga za simbol velikog kamena koji je bio postavljen na ulaz Isusovog groba? Drugim reima, zato ne prihvatiti razne vrste popularnih obiaja i koristiti ih Hristu na slavu, umesto u ast paganskih bogova kao to to ine mnogoboci? Ovo zvui logino, ali ipak, u Bibliji nalazimo jed no drugaije upustvo: uvaj se da se ne uhvati u zamku... i da ne potrai njihove bogove i kae: Kako su ovi narodi sluili svojim bogovima, tako u i ja initi. Ne ini tako Gospodu Bogu svom; jer oni inie svojim bogovima sve to je gadno pred Gospodom... ta vam god Ja zapovedam, sve drite i tvorite, nita ne dodajte k tome i ne oduzimajte od toga.423

Stranica 75 od 92

19. poglavlje

ZIMSKI PRAZNIK
Datum 25. decembar (u julijanskom kalendaru 7. januar) upisan je u kalendarima kao Boi, dan Hristovog roenja. Postavlja se pitanje da li je to zaista dan kada se Hristos rodio? Da li dananji obiaji povezani s tim danom imaju hriansko poreklo, ili je Boi samo jo jedan u nizu primera meavine paganstva i hrianstva? Engleska re Christmas (Boi) ukazuje na meavinu. U njoj se osim imena Hrist nalazi i re misa (Christ-mas). Ako se setimo svih komplikovanih ceremonija, molitvi za mrtve, obreda pretvaranja i sloenih rituala rimokatolike mise, moemo li to stvarno povezati s istorijskim Isusom kakav je prikazan u Jevaneljima? Njegov ivot i sluba nisu bili zakomplikovani takvim ritualima. Bojimo se, poput Pavla, da su neki bili zavedeni od jednostavnosti koja je u Hristu424 zbog paganskog uticaja nad stvarima kao to je misa. Razmiljajui na ovaj nain, moemo da zakljuimo da je naziv Christ-mas (Hristos-misa) sam sebi kontradiktoran. Kao stvarni datum Hristovog roenja, 25. decembar stoji pod znakom pitanja. Onog istog dana kad je Isus roen u tom istom kraju pastiri su noivali pod vedrim nebom straarei kod svoga stada.425 Pastiri u Izraelu nisu boravili u polju usred zime! Adam Klark je zapisao: To to ti pastiri jo uvek nisu odveli stada kuama, najuverljiviji je dokaz da jo nije zapoeo ni oktobar i da zato na Gospod nije bio roen 25. decembra, kada na poljima vie nije bilo stada... Upravo na osnovu ovoga trebalo bi da odbacimo ideju da je Hristos roen u decembru.426 Iako nam Biblija ne navodi datum Isusovog roenja, postoje pokazatelji da je to najverovatnije bilo u ranu jesen. Znamo da je Isus bio razapet u prolee, pred samu Pashu.427 Iz Svetog pisma moe da se zakljui da je njegovo propovedanje trajalo tri i po godine, to smeta poetak njegove javne slube u jesen. U to vreme je imao oko trideset godina,428 to je bilo doba kada je, po Starom zavetu, mukarac mogao da stupi u versku slubu.429 Ako je Isus te jeseni napunio trideset godina, to znai da je bio roen u jesen, trideset godina ranije. U vreme Isusovog roenja, Josif i Marija su zbog popisa (koji je organizovan zbog plaanja poreza) otili u Vitlejem.430 Ne postoje nikakvi zapisi o tome da je usred zime bilo vreme za plaanje poreza. Najloginije vreme za to bila bi jesen, kao kraj etve. Ako je to bio sluaj, tada je to moglo da bude u vreme praznika Senica, koji se odravao u Jerusalimu, to objanjava zato je i Marija pola s Josifom.431 To bi nam objasnilo i zato nije bilo mesta u gostionici.432 Prema Josifu Flaviju, u Jerusalimu je ivelo oko 120.000 stanovnika, ali se za vreme praznika ponekad u njemu sakupilo i do 2.000.000 Jevreja. Ta ogromna masa ljudi ne samo da je ispunjavala Jerusalim, ve i okolne gradie, ukljuujui tu i Vitlejem koji se nalazio oko 7 kilometara junije. Ako je svrha Marijinog i Josifovog putovanja bila i proslava praznika, a ne samo da plate porez, to bi znailo da se Isus rodio u ranu jesen te godine. Meutim, nije ni vano da znamo taan datum Isusovog roenja. Ono to je vano je da se On rodio! Interesantno je zapaziti da su prvi hriani slavili uspomenu na Hristovu smrt,433 a ne na njegovo roenje. Katolika enciklopedija kae da Boi nije bio meu najranijim crkvenim praznicima. Jernej i Tertulijan ga izostavljaju sa svog popisa praznika.434 Kasnije, kada su crkve na razliitim mestima poele da svetkuju Hristov roendan, nastajale su mnoge razlike u miljenjima oko tanog datuma.
Stranica 76 od 92

Tek pri kraju etvrtog veka Rimska crkva je poela da svetkuje Boi 25. decembra. Konano je u petom veku izdata naredba da se Hristovo roenje zauvek proslavlja na taj datum, iako je to bio dan stare rimske proslave roenja Sola, to je bilo jedno od imena pod kojim je bio poznat bog sunca!435 Frejzer (Frazer) kae da je najvei paganski religijski kult koji je slavio 25. decembar bio paganski kult oboavanja sunca, mitraizam... Ta zimska proslava se zvala Roenje, Roenje Sunca.436 Da li je ta paganska proslava razlog za to da je Rimska crkva izabrala 25. decembar? Pustiemo da nam Katolika enciklopedija odgovori na to pitanje. Dobro poznata solarna proslava Natalis Invicti (Roenje nepobedivog Sunca), koja se slavila 25. decembra, imala je snaan uticaj na odluku pri izboru naeg decembarskog datuma.437 S obzirom da su solarni obiaji hristijanizovani u Rimu, razumljivo je da je to rezultiralo zbrkom, jer su mnogi mislili da je Isus - Sol, bog sunca! Tertulijan je morao da zagovara da Sol nije hrianski Bog; Augustin je poricao jeretiko poistoveivanje Hrista sa Solom. Papa Lav je ogoreno ukoravao hriane, nekadanje oboavatelje sunca, koji su se na samom pragu Apostolske bazilike okretali da se klanjaju izlazeem suncu.438 Zimski praznik je bilo vrlo popularan u antiko doba. U paganskom Rimu i Grkoj; u danima tevtonskih varvara; u najdavnije doba drevne egipatske civilizacije; u prvim poecima naroda istoka i zapada, severa i juga; vreme zimskog solsticija je uvek bilo vreme radovanja i praznovanja.439 Poto je to vreme bilo toliko popularno, Rimska crkva ga je prihvatila kao vreme Hristovog roenja. Neki dananji boini obiaji nastali su pod uticajem rim-skih Saturnalija.440 Dobro je poznato, kae jedan pisac, da mnogi nai obiaji u vezi sa Boiem - praznici, davanje darova i uopte veselo raspoloenje, nisu nita drugo nego naslee rimske proslave Saturnalija... preiveli ostaci paganstva.441 Tertulijan spominje da je obiaj razmene poklona bio deo Saturnalija. Nema nieg loeg u davanju darova, ali neki su pokuali da poveu boine darove sa darovima koje su Isusu dala trojica mudraca. To nije tano, jer kad su mudraci stigli, Isus vie nije leao u jaslama (kao kada su doli pastiri), ve je bio u kui.442 To je moglo da bude nedugo nakon Njegovog roenja. Uz to, oni su darove dali Isusu, a ne jedan drugome! Korienje boinog drvceta, kao to znamo, datira samo nekoliko vekova unazad, iako su ideje u vezi sa svetim drveem veoma stare. Jedna stara vavilonska bajka govori o zimzelenom drvetu izraslom iz mrtvog panja. Stari panj je simbolisao mrtvog Nimroda, dok je novo zimzeleno drvo bilo simbol Nimroda koji je ponovo oiveo kao Tamuz! Druidi su hrast smatrali svetim drvetom, dok je meu Egipanima palmino drvo bilo sveto. U Rimu je to bila jelka koja se tokom Saturnalija kitila crvenim bobicama!443 Za skandinavskog boga Odina se verovalo da u boino doba deli posebne darove onima koji dolaze u dodir s njegovim svetim drvetom, jelkom.444 U najmanje deset biblijskih tekstova zeleno drvo je povezano s idolatrijom i lanim bogosluenjem.445 Poto drvee nije zeleno preko cele godine, to insistiranje na zelenom verovatno upuuje na
Stranica 77 od 92

zimzeleno drvee. Boino drvce... rekapitulira ideju oboavanja drvea... pozlaeni orasi i kugle simbolizuju sunce... sveanosti i vesele zabave zimskog solsticija apsorbovane su u Boi... upotreba imele i zelenike preuzeta je iz druidskih ceremonija, a boino drvce iz poasti koje su se odavale Odinovoj svetoj jelci.446 Uzevi u obzir sve ovo, zanimljivo je uporediti rei pororoka Jeremije sa savremenim obiajem ukraavanja drveta u vreme boia: Jer su uredbe naroda tatina, jer seku drvo u umi, delo ruku umetnikih sekirom; srebrom i zlatom ukraavaju ga, klinovima i ekiem uvruju ga da se ne pomie...447 Kako to kontekst pokazuje, ljudi Jeremijinog doba su izraivali idole od drveta, a naziv umetnik oznaava onoga koji izrauje idole.448 Citirajui ovaj odlomak iz Jeremijine knjige, ne mislimo da kaemo da ljudi koji danas postavljaju boina drvca u svojim domovima i crkvama oboavaju drvee. Takvi obiaji nam samo ponovo jasno pokazuju da je dolo do meanja paganskih obiaja sa hrianstvom. U estom veku su po celoj Severnoj Evropi bili poslati misionari sa zadatkom da sakupe pagane u rimsko stado. Oni su otkrili da je datum 24. juni vrlo popularan meu stanovnicima tih krajeva i zato su potraili nain da hristijanizuju taj dan. Do tada je 25. decembar Rimska crkva ve prihvatila kao dan Hristovog roenja. Poto je 24. juni otprilike est meseci pre 25. decembra, zato ga ne proglasiti za roendan Jovana Krstitelja?! Jovan je bio roen est meseci pre Isusa.449 Tako je 24. juni postao poznat u rimskom kalendaru kao Jovandan - dan svetog Jovana. Druidi u Britaniji su proslavljali 24. juni davno pre nego to je hrianstvo uopte stiglo tamo. Na taj dan su palili vatre u ast boga Vala. Herodot, Vilkinson, Lejard i neki drugi istoriari spominju da se taj obiaj praktikovao i u mnogim drugim zemljama i navode neke primere. Kada je 24. juni postao dan svetog Jovana, s njime su bile prihvaene i svete vatre, koje su nazvane Vatre svetog Jovana (Jovanjske vatre). Kao takve spominju se i u Katolikoj enciklopediji.450 Video sam ljude kako tre i skau kroz vatre svetog Jovana u Irskoj, govori pisac iz prolog veka, ponosne to su neopeeni proli kroz njih... i mislei da su na poseban nain blagoslovljeni tom ceremonijom.451 Namee se zakljuak da su ti obiaji vie u ast boga Moloha nego Jovana Krstitelja. Dan 24. juni je bio posveen drevnom bogu-ribi Oannesu, a to je bilo ime pod kojim je bio poznat i Nimrod. Foset pie: Oanes (Oannes), bog riba, osniva vavilonske civilizacije, izaao je iz Crvenog mora.452 Na latinskom jeziku, jeziku Rimske crkve, Jovan se nazivao Joannes. Zapazimo koliko to lii na ime Oannes! Takve slinosti su pomogle da se paganizam lake pomea sa hrianstvom. Dan koji je u doba pagana bio smatran svetim danom boginje Izide ili Dijane, 15. avgust, lako je bio preimenovan u dan Uznesenja Device Marije, koji se obeleava sve do dananjeg dana.453 Jedan drugi dan u Marijinu ast, koji je takoe bio preuzet iz paganstva, naziva se Svenica ili Oienje Blaene Device, a slavi se 2. februara. Po Mojsijevom zakonu, nakon roenja mukog deteta majka je smatrana neistom etrdeset dana.454 I kad se navrie Stari crte prikazuje papu kako deli svee svetenicima dani njihovog oienja, po Mojsijevom zakonu, Josif i
Stranica 78 od 92

Marija su prikazali novoroene Isusa u hramu i prineli propisanu rtvu.455 S obzirom da je 25. decembar bio prihvaen kao datum Hristovog roenja, izgleda da se 2. februar nekako poklapao s vremenom Marijinog oienja. Ali, kakve veze ima upotreba svea sa tim danom? U paganskom Rimu taj dan je bio praznik u ast boginje Februe po kojoj je nazvan mesec februar. Na taj dan su se nosile baklje i svee u njenu ast. Grci su tu proslavu odravali u ast Prozerfinine majke, boginje Ceres, koja je traila svoju ker u podzemnom svetu sa svetenicima koji su nosili svee.456 Iz svega toga vidimo da je prihvatanje 2. februara u ast Marijinog oienja bilo pod uplivom paganskih obiaja u kojima su se koristile svee, pa je zato ak i nazvan Svenica. Na taj dan se blagosiljaju sve svee koje e se tokom godine koristiti u katolikim obredima. Katolika enciklopedija izjavljuje: Mi ne trebamo prezati od priznanja da su svee, tamjan i sveta voda esto bili ukljueni u paganskom bogosluenju i obredima za mrtve.457 Kada bi apostol Pavle ustao da propoveda ovoj generaciji, ne bi li rekao ono to je davno rekao Galatima: Slavite dane i mesece, i doba i godine! Bojim se za vas - da se moda nisam uzalud trudio oko vas.458 Kontekst poslanice nam pokazuje da su se Galati obratili od neznaboakog oboavanja paganskih bogova.459 Kako su se neki ponovo vratili svom preanjem bogosluenju,460 oigledno da se dani koje su obeleavali odnose na one iste dane koji su bili posveeni paganskim boanstvima. Kasnije su neki od tih dana jednostavno bili preuzeti u bogosluenje tobonje crkve i hristijanizovani!

Stranica 79 od 92

20. poglavlje

TAJNA MEAVINE
Na mnotvu primera smo videli kako je upravo iz meavine mnogoboake religije i hrianstva nastala Rimokatolika crkva. Pagani su oboavali boginju Majku i molili joj se, a pala crkva je takoe prihvatila oboavanje Majke promenivi joj ime u Marija. Pagani su imali bogove i boginje povezane s razliitim danima, profesijama i dogaajima u ivotu. Taj sistem je prihvaen, a bogovi su nazvani svecima. U svom bogosluenju mnogoboci su koristili kipove ili idole svojih boanstava, a to je uinila i pala crkva jednostavno im promenivi imena. Od davnina su krstovi razliitih oblika bili potovani na praznoveran nain. Neka od tih shvatanja bila su prihvaena i povezana s Hristovim krstom. Krst, kao lik, poeo je da se potuje, dok je savrena rtva na krstu zasenjena ritualima mise, s njenom transsupstancijacijskom, misterijskom dramom i molitvom za mrtve! Iz mnogoboakih verskih sistema su prihvaene molitve koje se neprestano ponavljaju, kao i krunice i relikvije, i data im je hrianska forma. Rimski biskup je prihvatio pagansku slubu i titulu Pontifex Maximus. Postao je poznat kao papa, Otac otaca, iako je Isus izriito rekao da ni jednog oveka u duhovnom smislu ne nazivamo ocem. U Rimskoj crkvi su na dos-lovno stotine naina prihvaeni paganski obiaji i stopljeni s hrianstvom. Katoliki teolozi su svesni da se njihova crkva sastoji iz meavine paganstva i hrianstva. Meutim, njihovo stanovite je da je to trijumf za hrianstvo, jer je crkva na taj nain hristijanizovala paganske obiaje. Katolika enciklopedija donosi ovu tvrdnju: Mi ne smemo prezati od priznanja da su se svee, tamjan i posveena voda uobiajeno upotrebljavali u paganskim bogosluenjima i ritualima za mrtve. Ali, Crkva ih je vrlo rano preuzela u svoju slubu, ba kao to je prihvatila i mnoge druge stvari... kao to je muzika, rasveta, mirisi, pranje, podna dekoracija, svodovi, lepeze, zastori, zvona, odela itd, to nije bilo povezano s nekim odreenim idolatrijskim kultom, ve je bilo zajedniko sa skoro svim kultovima.461 Voda, ulje, svetlo, mirisi, pevanje, procesije, klanjanje, ukraavanje oltara i svetenike haljine su po prirodi u slubi univerzalnog religijskog instinkta... ak i paganske proslave mogu biti pokrtene; nema sumnje da su nae procesije od 25. aprila nekadanje Robogalije; Boi zahvaljuje za svoj datum onom istom instinktu koji je odredio 25. decembar za Natalis Invicti u kultu oboavanja sunca.462 U katolikoj teologiji je objanjeno da se upotreba kipova i obiaj klanjanja pred likovima razvila iz nekadanjeg oboavanja cara! Pravila ponaanja na vizantijskom dvoru su se postepeno razvila u sloene oblike potovanja, ne samo prema osobi cara ve i prema njegovim kipovima i simbolima. Filostorgije kae da su u etvrtom veku na istoku rimski graani hrianske vere prinosili darove, tamjan, pa ak i molitve imperatovim kipovima (Hist. Eccl. II, 17.). Bilo je prirodno da e ljudi koji su se klanjali pred carskim orlovima i carevim likovima, ljubili ih i palili im tamjan (ne znajui da je to to ine idolatrija)... na isti nain potovati krst, Hristove likove i oltar... Prvi hriani su bili naviknuti da na sve strane vide kipove i freske careva, paganskih bogova i junaka. Tako su i oni poeli da izrauju svoje religijske slike, i im su im prilike to dopustile - kipove njihovog Gospoda i njihovih junaka.463 Treba naglasiti da u Bibliji ne postoji ak ni sugestija da se to treba initi. Nasuprot tome, jasno je navedeno da su se ti obiaji razvili iz paganstva.
Stranica 80 od 92

Ponekad se za razne zidne slikarije iz prvih vekova nakon Hrista, poput onih iz rimskih katakombi, smatra da predstavljaju verovanja prvih hriana. Ne moe se uzeti da je to istina, jer je na njima oigledan uticaj meavine hrianstva i paganstva. Iako ti crtei ukljuuju scene Isusa kako hrani mnotvo hlebom i ribama, Jonu i kita, rtvovanje Isaka itd, ostali crtei su bez sumnje sa paganskim motivima. Neki misle da je ta meavina bila pretvaranje da bi se izbeglo progonstvo. Svejedno, ne moe se porei da su pri tome bili prisutni uzroci meavine. Katolika enciklopedija kae: Dobri Pastir s ovcom na ramenima esto se pojavljuje kao motiv i to svakako zbog slinosti s paganskim linostima, Hermesom Krioforom ili Aristejom, koji su u to vreme bili popularni... ak je naslikana i bajka o Orfeju, i pripisana Hristu. Takoe je i obnovljena i hristijanizovana pria o Erosu i Psihi sluila da podseti vernika na vaskrsenje tela... Grupa od dvanaest Apostola je izazivala manje panje jer su dvanaest Dii Majores, takoe, esto prikazivani zajedno... Isto tako su simbol ribe, koji je predstavljao Hrista, sidro nade i palma pobede, kao znakovi bili dobro poznati meu paganima i nisu izazivali posebnu panju.464 Otpadanje od vere u koje su Izraelci esto padali u starozavetno doba, bilo je takoe meavina. Obino oni nisu potpuno odbacivali potovanje pravoga Boga, ve su u to bogosluenje umeali paganske obrede! To je bio sluaj ak i kad su se klanjali zlatnom teletu.465 Nije teko shvatiti da je to klanjanje bilo pogreno, neznaboako i gadost u Bojim oima. Ipak, a to je ono to elimo posebno da naglasimo, Izraelci su tvrdili da je to praznik u ast Gospodu466 pravom Bogu! Seli su da jedu i piju, i ustali da pleu. Vrili su obred prilikom kojeg su se obnaili,467 verovatno istovetan onome koji su sprovodili razgolieni vavilonski svetenici.468 Za vreme etrdeset godina lutanja po pustinji Izraelci su nosili Boji ator. Ipak, neki od njih nisu time bili zadovoljni, pa su neto dodali. Napravili su vavilonski ator koji su, takoe, nosili sa sobom! Nosili ste ator Molohov i zvezdu boga Refana.469 Moloh je bilo jedno od imena boga Vala. Zbog te meavine Bog je odbacio njihove rtve, darove i bogoslubene pesme. Kasnije su Izraelci vrili tajne obrede, gradili uzviice, gatali, arali, provodili svoju decu kroz vatru i oboavali sunce, mesec i zvezde470 i kao posledica toga bili su isterani iz svoje zemlje. Asirski car je doveo ljude iz razliitih zemalja, ukljuujui i Vavilon, i naselio ih u izraelsku zemlju. Oni su, takoe, praktikovali neznaboake rituale, pa je Bog poslao lavove meu njih. Prepoznavi to kao Boji sud, pozvali su Bojeg oveka da ih naui kako da potuju Gospoda. Ipak, svaki je narod nainio sebi bogove...,471 pokuavajui da istovremeno slue tim bogovima i Gospodu, a to je ono to smo nazvali meavinom. Bojahu se Gospoda, i postavie svetenike visinama... Bojahu se Gospoda, a sluahu i svojim bogovima, po obiaju naroda iz kojih ih preselie.472 Meavina je postojala i u danima sudija, kada je levitski svetenik koji je tvrdio da govori Boju re (koga su nazvali otac) sluio u svetilitu koje je sagradio Miha.473 U Jezekiljevo doba pred ulazom u Jerusalimski hram je bio postavljen idol. Svetenici su kadili lanim bogovima nacrtanim po zidovima. ene su oplakivale Tamuza, a mukarci su se u zoru klanjali suncu na hramskom prostoru.474 Neki su ak rtvovali svoju decu. Zaklavi sinove svoje gadnim bogovima svojim, govori Bog, dolazie u svetinju moju istog dana da je
Stranica 81 od 92

oskvrne.475 Jeremijina poruka je bila upuena ljudima koji su tvrdili da potuju pravoga Boga, ali koji su pomeali paganske obrede sa istinskim bogosluenjem.476 Bog im je rekao: vi se lanim nadama podajete, koje nita ne pomau... Valima kadite, i za tuim bogovima idete... peete kolae kraljici neba... pa preda me dolazite u dom ovaj u kome se ime moje priziva, i govorite: Izbavismo se!... Pa da ove gadosti inite.477 Na osnovu ovih brojnih primera iz Biblije jasno je da Bog nije zadovoljan sa religijom koje je meavina. Samuilo je propovedao: Ako se svim srcem svojim obratite ka Gospodu, izbacite tue bogove i Astarote, i spremite srce svoje za Gospoda i njemu jedinome sluite, On e vas izbaviti...478 Po uenju Biblije, Sotona se ne pojavljuje kao udovite s rogovima, repom i vilama, ve preruen u anela svetlosti.479 Kao to je Isus upozoravao na vukove u ovijem runu,480 tako je u brojnim sluajevima i paganizam ogrnut u plat hrianstva postao meavina koja je zavela milione ljudi. To je bilo neto poput skidanja etikete sa flaice otrova i stavljanje druge s natpisom pepermint bombone. Sadraj je i dalje ostao jednako smrtonosan. Nije vano kako ga lepo obuemo, paganizam je smrtonosan. Pravo bogosluenje mora da bude u duhu i istini,481 a ne u paganskim zabludama. Zbog vetih naina uz pomo kojih je mnogoboaki verski sistem pomean s hrianstvom, vavilonski uticaj je ostao prikriven, postao je tajna - tajna: Veliki Vavilon.482 Isto kao to detektiv sakuplja injenice i indicije da bi odgonetuo tajnu, tako smo i mi u ovoj knjizi predstavili mnoge biblijske i istorijske indicije, da bismo stekli uvid u tu tajnu. Neke od ovih informacija ne izgledaju znaajne na prvi pogled, ili kad se posmatraju izdvojeno, ali kada se sagleda celokupna slika savreno se uklapaju i uverljivo razotkrivaju tajnu Vavilona drevnog i modernog. Vekovima je Bog pozivao svoje ljude da izau iz vavilonskog jarma. I danas njegov glas govori, Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njene.483 Pisati o religijskim temama u kojima se toliko razmimoilaze miljenja mnogih plemenitih i iskrenih ljudi, veoma je teak zadatak. eleli smo da govorimo dovoljno iskreno da bi potkrepili svoju tvrdnju. Kao to je to sa svakom knjigom, ukljuujui tu i Bibliju, neizbeno je da e se pojaviti neka nerazumevanja i razlike u miljenju. Neko e moda misliti da je reeno previe, neko premalo. Verujemo da istinski cilj svih religioznih ljudi nije religija zasnovana na meavini, ve povratak prvobitnoj, jednostavnoj, snanoj i duhovnoj veri koja je jednom bila data nama ljudima. Ne vezujui se vie za lavirint rituala i tradicija koje nemaju mo, mi moemo nai jednostavnost koja je u Hristu i radovati se u slobodi za koju nas je Hristos oslobodio.484 Nae spasenje ne zavisi od svetenika, Marije, svetaca ili pape. Isus je rekao: Ja sam put, istina i ivot; niko ne dolazi k Ocu - osim kroz mene.485 Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da naemo spasenje.486 Poziv glasi da upravimo svoj pogled na Isusa Hrista, koji je zaetnik i zavritelj nae vere, Veliki Svetenik, Jagnje Boje, Voa naeg spasenja, Hleb s Neba, Voda ivota, Dobri Pastir, Princ Mira, Car careva i Gospodar gospodara!
Stranica 82 od 92

LITERATURA
Otkrivenje 17:1-6 Sudije 19:29, 1. Samuilova 11:7 3. Isaija 13:19-22, Jeremija 51:53 4. 1. Mojsijeva 11:2 5. 2. Mojsijeva 23:29,30 6. 1. Mojsijeva 10:8,9 7. 1. Mojsijeva 10:10 8. Clarke, Clarkes Commentary, vol. 1, p. 86. 9. The Jewish Encyclopedia, vol. 9, p. 309. 10. Josephus, Antiquities of the Jews, Bk. 1, 4:2, 3. 11. Hislop, The Two Babylons, p. 12. 12. Sudije 19:29, 1. Samuilova 11:7 13. 1. Mojsijeva 3:15 14. Rimljanima 1:21-26 15. Hislop, The Two Babylons, p. 12. 16. Bailey, The Legacy of Rome, p. 245. 17. 2. Solunjanima 2:3-7, 1. Timotiju 4:1 18. Juda 1:3,4 19. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 398. 20. Hislop, The Two Babylons, p. 20. 21. Ibid. 22. Bach, Strange Sects and Curious Cults, p. 12. 23. Knjiga o sudijama 10:6; 1 Samuilova 7:3,4; 12:10; 1. Carevima 11:5; 2. Carevima 23:13 24. Jeremija 44:17-19 25. Dela apostolska 19:27 26. Frazer, The Golden Bough, vol. 1, p. 356. 27. Encyclopedia Britannica, vol. 14, p. 309. 28. The Catholic Encuclopedia, vol. 15, p. 459, art. Virgin Mary 29. Ibid, p. 460. 30. Faussets Bible Encyclopedia, p. 484. 31. Dela apostolska 19:24-27 32. Hislop, The Two Babylons, p. 20. 33. Harpers Bible Dictionary, p. 47. 34. 1. Timotiju 2:5 35. Smith, Man and His Gods, p. 216. 36. Kenrick, Egypt, vol. 1, p. 425. Blsavatsky, Isis Unveiled, p. 49. 37. Weigall, The Paganism in Our Christianity, p. 129. 38. Luka 2:24; 3. Mojsijeva 12:8 39. Boettner, Roman Catholicism, p. 147. 40. Hislop, The Two Babylons, p. 158. 41. Luka 11:27,28 42. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 674, art. Immaculate conception. 43. Ibid., p. 675. 44. Rimljanima 3:23 45. Luka 1:47 46. Matej 12:46-50
1. 2.

Stranica 83 od 92

47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96.

Sudije 5:24 Dela apostolska 1:14 Oficial baltimore Catechism, no. 2 (Lesson 11). Doane, Bible Myths, p. 357. Encyclopedia Britannica, vol. 14, p. 999, art. Mary. Matej 1:23 Matej 1:25 Matej 13:55 Matej 1:25 Encyclopedia Britannica, vol. 2, p. 632, art. Assumption, Faest of. Jovan 3:13 The Catholic Encyclopedia, vol. 13, p. 185, art. Rosary. Seymour, The Cross in Tradition, Hystory, and Art, p. 21. Encyclopedia of Religions , vol. 3, p. 203 - 205. Hislop, The Two Babylons, p. 187 - 188. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 111, art. Hail Mary. Dela apostolska 19:34 Matej 6:7,8 Efescima 1:1, itd. Vidi Isaija 8:19,20 The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 653, 655, art. Prayers for the dead. Ibid., vol. 8, 70, art. Intercession. Ibid. Hays, In the Beginnings, p. 65. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 78. Dobbins, Story of the Worlds Worship, p. 621. 1. Carevima 20:23 Dela apostolska 14:11,12 Durant, The Story of Civilization: Caesar and Christ, p. 61 - 63. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 173, art. Communion of saints. Ibid., vol. 9, p. 130, 131, art. Legends. Urlin, Festivals, Holy Days, and SaintsDays, p. 26. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 44, art. Athens. Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, art. Images and Idols. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 636, art. Idolatry. 5. Mojsijeva 7:25 4. Mojsijeva 33:52 The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 620, art. Iconoclasm. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p. 35. 2. Korinanima 5:16 Filibljanima 3:21 Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 264. Danilo 3:1-7 Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 33; Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symolism, p.99. 1. Carevima 14:23, 2. Carevima 18:4, 23:14, Jeremija 43:13, Mihej 5:13 Isaija 17:8, 27:9 Isaija 27:9 Encyclopedia of Religions, vol. 3, p. 33. Harpers Bible Dictionary, p. 500. Jeremija 43:13 Stranica 84 od 92

97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. 129. 130. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 138. 139. 140. 141. 142. 143. 144. 145. 146.

Pignatorre, Ancient Monuments of Rome, p. 175. Ibid., p. 177. Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, art. Phallicism. Dela 17:24 1. Korinanima 3:16 1. Mojsijeva 11:3,4 5. Mojsijeva 1:28 Champdor, Ancient Cities and Temples, p. 22. Hislop, The Two Baylons, p. 307. Cirlot, A Dictionary of Symbols, p. 326. Bury, The cambridge Ancient History - Egypt and Babylonia, vol. 1, p. 533. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 185, art. Babylonia. Dobbins, The Story of the Worlds Worship, p. 14. Brown, Sex Worship and Symbolism af Primitive Races, p. 38. Eichler, The Customs of Mankind, p. 55. Jevrejima 12:2 1. Korinanima 1:17,18 Harpers Book of Facts. Faussets Bible Encyclopedia, p. 145. Seymour, The Cross in Tradition, History, and Art, p. 157. Vine, An expository Dictionary of New Testament Words, p. 256. Seymour, The Cross in Tradition, History, and Art, pp. 22, 26. Ibid., p.13. Ibid., pp. 10, 12. Ibid., p. 9. Prescotts Conauest of Mexico, vol. 1, p. 242 (quted by Hislop, p. 199). The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 253, art. Mexico. Jeremija 2:27 Seymour, The Cross in Tradition, history, and Art, pp. 22, 26. Hislop, The Two Babylons, p. 198. Encyclopedia of Regions, vol. 1, pp. 386, 494. Hislop, The Two Babylons, p. 198. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 517, art. Cross. Seymour, The Cross in Tradition, History, and Art, p. 64. The Pentateuch Examined, vol. 6, jp. 113. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 518, art. Cross. Encyclopedia of Religions, vol. 1, p. 494. Vine, An Expository Dictionary of New testament Words, p. 256. Jovan 20:25 Luka 23:38 Jezekilj 21:26 Danilo 7:1-8 Smith, man and His Gods, p. 220. 1. Jovanova 3:15 Durant, The Story of Civilization: Caesar and Christ, p. 66. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 300, art. Constantine. Ibid. Durant, The Story of Civilization: Caesar and Christ, pp. 655, 656. Ibid., p. 654. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, pp. 299, 300, art. Constan-tine, etc. Stranica 85 od 92

147. 148. 149. 150. 151. 152. 153. 154. 155. 156. 157. 158. 159. 160. 161. 162. 163. 164. 165. 166. 167. 168. 169. 170. 171. 172. 173. 174. 175. 176. 177. 178. 179. 180. 181. 182. 183. 184. 185. 186. 187. 188. 189. 190. 191. 192. 193. 194. 195. 196.

Ibid., vol. 4, p. 523, art. Cross. Encyclopedia of Religions, vol. 1, p. 494. Faussets Bible Encyclopedia, p. 145. 4. Mojsijeva 21:9 Jovan 3:14 2. Carevima 18:3,4 The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 524, art. Cross. Calvins Tracts, vol. 1, pp. 296 - 304. Wilder, The Other Side of rome, p. 54. Ibid., p. 53. The Catholic Encyclopedia, vol. 13, p. 454, art. Santa Casa di Loreto. Ibid., vol. 12, p. 734, art. Relics. Cotterill, Medieval Italy, p. 71. Ibid., p. 391. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 661, art. Boniface IV. Ibid., vol. 12, art. Relics. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 339. Jovan 19:36 Hislop, The Two Vavilons, p. 179. 5. Mojsijeva 34:6 2. Carevima 18:4 The Catholic Encyclopedia, vol. 12, p. 734, art. Relics. Jovan 4:24 Boettner, Roman Catolicism, p. 290. The Catholic Encyclopedia, vol. 12, p. 737, art. Relics. Ibid., p. 738. Durant, The story of Ciilization: The Age of faith, p. 753. 2. Korinanima 9:7 Durant, The story of Ciilization: The Age of faith, p. 766. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 783, art. Indulgences. 1. Jovanova 2:2 The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 784. 1. Jovanova 2:2 The Catholic Encyclopedia, vol. 7, pp. 786, 787. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 23. Marko 12:40 Matej 19:23,24 Psalam 49:6-9 1. Petrova 1:18,19 Dela 8:20 Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 735. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 159. Smith, Man and His Gods, p. 127. Encyclopedia Britannica, vol. 22, p. 660. 5. Mojsijeva 26:14 Hislop, The Two Babylons, p. 167. 3. Mojsijeva 18:21, Jeremija 32:35, 2. Carevima 23:10 Fausets Bible Encyclopedia, p. 481. Strongs Exhaustive Concordance of The Bible, No. 8612. Efescima 2:8,9 Stranica 86 od 92

197. 198. 199. 200. 201. 202. 203. 204. 205. 206. 207. 208. 209. 210. 211. 212. 213. 214. 215. 216. 217. 218. 219. 220. 221. 222. 223. 224. 225. 226. 227. 228. 229. 230. 231. 232. 233. 234. 235. 236. 237. 238. 239. 240. 241. 242. 243. 244. 245. 246.

Efescima 5:23 Marko 10:35-43 Matej 23:4-10 1. Petrova 2:4-8 1. Korinanima 3:11 Matej 18:1 Matej 8:14 1. Korianima 9:5 Jovan 1:42 Dela 10:25,26 Dela 2:38 1. Petrova 5:4 Matej 10:2, Marko 3:16, Luka 6:14, Dela 1:13 Galatima 2:9 2. Korinanima 12:11 Rimljanima 11:13 Galatima 2:7-9 Dela 18:2 Dela 15 Galatima 2:11 Danilo 5:4 Jeremija 50:39; 51:62 Parkhursts Hebrew Lexicon, p. 602 (quoted by Hislop, p. 208.) Hislop, The Two Babylons, p. 210. Ibid. Strongs Exhaustive Concordance of The Bible, no. 6363. Dela 8:9 The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 699, art. Impostors. Hislop, The Two Babylons, p. 207. Smith, Man and His Gods, p. 129. Matej 16:19 Jovan 18:27 Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 545, art. Janus. The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 403, art. Mithraism. Durant , The Story of Civilization: The Age of Faith, p. 745. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p. 63. Strongs Exhaustive Concordance of The Bible, no. 1709 and 1712. Encyclopedia of Religions, vol. 1, p. 502, art. Dagon . Sudije 16:23; 1. Samuilova 5:1-5 Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p. 21. Layard, Babylon and Nineveh, p. 343. Hislop, The Two Babylons, p. 216. Dela 3:6 The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 554, art. Chair of Peter. Ibid., vol. 2, p. 185, art. Babylonia. 1. Carevima 19:18 Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics, art. Images and Idols. Isaija 46:6,7 Hislop, The Two Babylons, p. 214. Encyclopedia Britannica, vol. 22, p. 81, art. Pope . Stranica 87 od 92

247. 248. 249. 250. 251. 252. 253. 254. 255. 256. 257. 258. 259. 260. 261. 262. 263. 264. 265. 266. 267. 268. 269. 270. 271. 272. 273. 274. 275. 276. 277. 278. 279. 280. 281. 282. 283. 284. 285. 286. 287. 288. 289. 290. 291. 292. 293. 294. 295. 296.

Aradi, The Popes - The History of How They are Chossen, Elected, and Crowned, p. 108. Uporediti sa Dela 10:25,26 Chiniguy, The Priest, the Woman, and the Confessional, p. 138. Cotterill, Medieval Italy, p. 331. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 774. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 426, art. John X Pope. Chiniquy, The Priest the Woman, and the Confesional, p. 138. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 426, art. John XI. Ibid., p. 427, art. John XII. Liber Pontificalis, vol. 2, p. 246. The Catholic Encyclopedia, vol. 2, p. 661, 662, art. Boniface VII. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 775. Ibid. The Catholic Edcyclopedia, vol. 2, p. 668, art. Boniface VIII. Ibid., p. 670. History of Church Councils, Bk. 40, art. 697. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 435. art. Councils. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 778. Chiniquy, The Priest , the Woman, and the Confesional, p.139. Durant, The Story of Civilization: The reformation, p. 10. Sacrorum Conciliorium, vol. 27, p. 663. Durant, The Story of Civilization: The Reformation, p. 10. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 779. Durant, The Story of Civilization: The Reformation: Reforma-tion, p. 13. Halley, Halleys Bible Handbook, p. 779. Ibid. The Catolic Encyclopedia, vol. 8, p. 19, art. Innocent VIII. DAubigne, History of reformation, p. 11. Chiniquy, The Priest the Woman, and the Confessional, p. 139. Diarium, vol. 3, p. 167. Life, July 5, 1963. The Catholic Encyclopedia,vol. 9, pp. 162, 163, art. Leo X. Durant, The story of Civilization: The reformation, p. 344. DAubigne, History of the Reformation, p. 59. The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 407, art. Joan, Popes. Ibid., p. 408. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 796, art. Infallibility. Ibid., vol. 14, p. 316, art. Strossmayer. Ibid., vol. 6, p. 141, art. Formosus. Ibid. 1. Carevima 10:14 The Catholic Encyclopedia, vol. 8, p. 34. Smith, Man and His Gods, p. 286. Ridpaths History of the World, vol. 5, p. 304. Foxs Book of Martyrs, p. 103. Ridpaths History of the World, vol. 5, p. 297. Efescima 4:11 Ritter, This is the Catholic Church, booklet 50, p. 38. Hislop, The Two Babylons, p. 210. Otkrivenje 3:7,8 Stranica 88 od 92

297. 298. 299. 300. 301. 302. 303. 304. 305. 306. 307. 308. 309. 310. 311. 312. 313. 314. 315. 316. 317. 318. 319. 320. 321. 322. 323. 324. 325. 326. 327. 328. 329. 330. 331. 332. 333. 334. 335. 336. 337. 338. 339. 340. 341. 342. 343. 344. 345. 346.

Hislop, The Two Babylons, p. 206. Jezekilj 23:14,15 Otkrivenje 17:4 Isaija 1:18 Harpers Dictionary of Classical Literature and Antiquites, p. 675. Titu 1:5 Dela 20:17,28 Luther, To the German Nobility, p. 317. Otkrivenje 2:6 Matej 23:8 Scofield, Scofield Reference Bible, p. 1332. 1. Petrova 5:1-3 1. Timotiju 5:17 Matej 10:42 Dela 14:19-23 Titu 1:5 Dela 20:17, Jakov 5:14 Otkrivenje 1:6; 1. Petrova 2:9 Matej 23:9-12 Cumont, The Mysteries of Mithra, p. 167. The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 403, art. Mithraism. Sudije 17:10 The Catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 510, art. Monsignor. Psalam 111:9 1. Timotiju 4:1-3 Clarkes Commentary, vol. 6, p. 601. 1. Korinanima 10:19-21 Hislop, The Two Babylons, p. 219. Ibid., p. 220. Ibid. Durant, The Story of Civilization: The Reormation, p. 21. DAubigne, History of reformation, p. 11. Flick, The Decline of the Medieval Church, p. 295. DAubigne, History of Reformation, p. 11. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 483, art. Celibacy. Ibid., pp. 483, 485. 1. Korinanima 9:5 1. Timotiju 3:2 The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 481. Ibid., p. 481. 1. Timotiju 4:1-3 The Catholic Encyclopedia, vol. 11, p. 625, art. Penance. Ibid. Jakov 5:16 Dela 8:22 Matej 27:3-5 Saggs, The Greatness that was Babylon, p. 286. Hislop, The Two Babylons, pp. 9, 10. Sofonija 1:4 Faussets Bible Encyclopedia, p. 291, art. High places. Stranica 89 od 92

347. 348. 349. 350. 351. 352. 353. 354. 355. 356. 357. 358. 359. 360. 361. 362. 363. 364. 365. 366. 367. 368. 369. 370. 371. 372. 373. 374. 375. 376. 377. 378. 379. 380. 381. 382. 383. 384. 385. 386. 387. 388. 389. 390. 391. 392. 393. 394. 395. 396.

2. Carevima 23:5 Clarkes Commentary, vol. 2, p. 562. The Catholic Encyclopedia, vol. 14, p. 779, art. Tonsure. Ibid. Hislop, The Two Babylons, p. 222. The Catholic Encyclopedia, vol. 4, p. 277, art. Consecration. Matej 26:26-28 2. Samuilova 23:17 Jovan 10:9, 15:5, 1. Korinanima 10:4 Matej 18:20 Matej 26:29 5. Mojsijeva 12:16, Dela 15:20 Durant, The Story od Civilization: The Reformation, p. 749. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 77. The Catholic Encyclopedia, vol. 14, p. 586, art. Theology. Ibid., vol. 10, p. 6, art. Mass, Sacrifice of. Ibid., p. 13. Ibid., vol. 7, p. 346, art. High Altar. The New Baltimore Cathechism, no 3, question 931. Jovan 19:30 Jevrejima 10:10-14 Jevrejima 9:25-28 Jevrejima 6:6 The Catholic Encyclopedia, vol. 5, p. 581, art. Eucharist. Marko 7:13 1. Korinanima 11:28 The Catholic Encyclopedia, vol. 4. p. 176, art. Communion under both kinds. Ibid. Durant, The Story of Civilization: The Reformation, p. 741. The catholic Encyclopedia, vol. 10, p. 404, art. Mithraism. Encyclopedia of Religions, vol. 2, p. 76. Prescotts Conquest of Mexico, vol. 3. Hislop, The Two Babylons, p. 232. The Catholic Encyclopedia, vol. 7, p. 489, art. Host. Ibid., p. 492. Ibid., p. 491. Hislop, The Two Babylons, p. 163. Wilkinson, Egyptians, vol. 5, p. 353, (quoted by Hislop, p. 160). Blavattsky, Isis Unveiled, p.351. Inman, Ancient Pagan and Modern, Christian Symbolism, p.34. Dobbins, Story of the Worlds Worship, p. 383. 2. Dnevnika 34:4 Hislop, The two babylons, p. 162. Lethaby, Architecture, Nature, and magic. P. 29. 2. Carevima 23:4-11 Nichols, The Growth of the Christian Church, p. 23. Hislop, The two babylons, p. 164. Jeremija 14:12 Matej 6:16 Scott, Romanism and Gospel, p. 93. Stranica 90 od 92

397. 398. 399. 400. 401. 402. 403. 404. 405. 406. 407. 408. 409. 410. 411. 412. 413. 414. 415. 416. 417. 418. 419. 420. 421. 422. 423. 424. 425. 426. 427. 428. 429. 430. 431. 432. 433. 434. 435. 436. 437. 438. 439. 440. 441. 442. 443. 444. 445. 446.

Boettner, Roman Catholicism. p. 170. Cirlot, A Dictionary of Symbols, p. 29. Faussets Bible Encyclopedia, p. 232. Encyclopedia of Religions, vol. P. 120, art. Friday. Ibid., vol.2, p. 105, art. Fish. Inman, Ancient Pagan and Modern Christian Symbolism, p.55 Dela 12:4 Hislop, The two Babylons, p. 103. Ibid., p. 109. Ibid., p. 108. Enciclopedia of Religions, vol. Vol.2, p. 13. Ibid., p. 12. Bonwick, Egyptian Belief, p. 24. Encyclopedia Britannica, art. Easter. The Catholic Encyclopedia, vol. 5, p. 227. art. Easter. Encyclopedia Britannica, art. Easter. Faussets Bible Encyclopedia, p.304. Strongs Exhasutive Concordance of the bible, no. 1242. Dobbins, The Story of the world Worship, p. 330. Smith, Man and His Gods, p. 86. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints Days. P. 89. Jezekilj 8:14 Encyclopedia Britannica, vol.7, p. 859, art. Easter. Hislop, The two Babylons, pp. 104, 105. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 484, art. Celibacy. Ibid., vol. 11, p. 390, art. Paganism. 5. Mojsijeva 12:30-32 2. Korinanima 11:3 Luka 2:8 Clarks Commentary, vol. 5, p. 370, Luke. Jovan 18:39 Luka 3:23 4. Mojsijeva 4:3 Luka 2:1-5 Luka 2:41 Luka 2:7 1. Korinanima 11:26 The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 724, art. Christmas. The Encyclopedia Americana, vol. 6. p. 623. Frazer, The Golden Bough, p. 471. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 727, art. Christmas. Ibid. Walsh, Cuorisities of popular Customs, p. 242. Saturnalije - u antikom Rimu sedmodnevna svetkovina u ast Saturna, boga useva i zemljoradnje. Bailey, The lagacy of Rome, p. 242. Matej 2:9-11 Walsh, Cuorisities of popular Customs, p. 242. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints days, p. 222. 1. Carevima 14:23, itd. Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints days, p. 238. Stranica 91 od 92

447. 448. 449. 450. 451. 452. 453. 454. 455. 456. 457. 458. 459. 460. 461. 462. 463. 464. 465. 466. 467. 468. 469. 470. 471. 472. 473. 474. 475. 476. 477. 478. 479. 480. 481. 482. 483. 484. 485. 486.

Jeremija 10:3,4 uporediti sa Isaija 40:19,20 i Osija 8:4,6 Luka 1:26,36 The Catholic Encyclopedia, vol 8, p. 491, art. John the Baptist. Tolands Druids, p. 107 (quoted by Hislop, p. 116.) Faussets Bible Encyclopedia, p. 510. Durant, The Story of Civilization: the Age of Faith, p. 746. 4. Mojsijeva 12. pogl. Luka 2:22-24 Urlin, Festivals, Holy Days, and Saints Days, pp. 27, 28. The Catholic Encyclopedia, vol. 3, p. 246, art. Candles. Galatnima 4:10,11 Galatnima 4:8 Galatnima 4:9 The Catholic Encyclopedia, vol 3, p. 246, art. Candles. Ibid., vol. 11, p. 90, art. Paganism. Ibid., vol. 7, p. 666-668, art. Images. Ibid., vol. 14, p. 374, art. Symbolism. 2. Mojsijeva 32. poglavlje stih 5. stih 25. Saggs, The Greatness that was Babylon, pp. 182, 354. Dela 7:42,43; Amos 5:26 2. Carevima 17:9-17 29-31. stihovi 32 i 33 Sudije 17:3-13; 18:6 Jezekilj 8. poglavlje Jezekilj 23:38,39 Jeremija 7:2 stihovi 8. do 18. 1. Samuilova 7:3 2. Korinanima 11:14 Matej 7:15 Jovan 4:24 Otkrivenje 17:5 Otkrivenje 18:4 2. Korinanima 11:3: Galatima 5:1 Jovan 14:6 Dela 4:12

Stranica 92 od 92