OBLIGACIONO PRAVO

- skripta UGOVORNO PRAVO

Zakon o obligacijama je donet 1978 godine, do kada se sudilo na osnovu pravnih pravila, a sva primena se vrila na osnovu Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. Aprila 1941. godine. Na zakon o obligacionim odnosima je vrlo stabilan zakon, sa dobrim reenjima, a posle njegovog donoenja bilo je nekoliko malih, skoro kozmetikih intervencija. Zakon ureuje promet roba i usluga i obligacione odnose kojima se taj promet ureuje. To je ugovorno pravo, ali pored toga ureuje i ostale izvore obligacija: ureuje pruzrokovanje tete i njenu naknadu, nezvano vrenje tuih poslova, sticanje bez osnova, jednostranu izjavu volje kao izvor obligacija. Sve te odnose zakon uredjuje na jednoobrazan nain nezavisno od toga ko su subjekti tog odnosa, da li su to fizika ili pravna lica. OVO JE PRAVILO!!! Izuzetno, kada Zakon markira neki odnos koji zahteva specifino ureenje, on to i uradi. (npr. ZOO to radi kod odredaba o zastarelosti, dajui jedan poseban rok za ugovore u privredi; to radi kod solidarnih obligacija, gde kod ugovora u privredi pretpostavlja solidarnost; to ini kod ugovora o prodaji, kada cena nije odreena). ******************************************************************************************** 1. NAELA ZOO ispitno pitanje 1) NAELO AUTONOMIJE VOLJE Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji Po njemu, stranke su slobodne da ureuju svoje odnose, pre svega obligacione odnose na nain na koji smatraju da treba. Ali, to naelo ima ogranienja u svakom pravnom sistemu, pa i kod nas. Zakon je kod nas kao opte ogranienje postavio: imperativni propis, javni poredak i dobre obiaje. (insistira na ovome!!!) Kada stranke ulaze u jedan ugovorni odnos, one su potpuno slobodne da odlue: 1) da li uopte hoe da ugovaraju; 2) sa kim e da ugovaraju; 1

3) o emu e da ugovaraju. Prema tome, ... sloboda je apsolutna sloboda koju nijedan pravni sistem ... Svaki pravni sistem upravo titei te neke vrhunske vrednosti u tom sistemu je i postavio ogranienja slobodi ugovaranja. Npr. moe, ali mora da potuje odreene granice koje ti imperativni propisi, javni poredak ili dobri obiaji postavljaju. Ako pree te granice u ugovaranju, ove opcije slobode ugovaranja, ti pravi apsolutno nitav ugovor, neto to ne postoji od momenta zakljuenja i to e na bilo iji zahtev biti utvreno kao nitavo. Sankcija apsolutne nitavosti je najtea, najgrublja sankcija prekoraenja slobode ugovaranja. - Zato je to znaajno i za procesno pravo? - Ako stranke ne mogu van suda da svoje odnose ureuju na nain koji e prei te granice slobode ugovaranja, tako oni to pravo nemaju ni ako uu u parnicu!!! Ako ne mogu da se sporazumevaju van parnice, ne mogu to da urade ni u parnici. - Kako se to stranke sporazumevaju u parnici o predmetu spora? - Pa, mogu da se sporazumevaju i poravnanjem; mogu da se sporazumeju tako to e neko priznati tubeni zahtev. Zakonodavac tu postavlja identine granice. Dakle, ni u parnici, kada doe do spora iz ovih odnosa, one ne mogu da se poravnavaju a da pri tom preu granicu slobode ugovaranja. Iako se ovo ini apstraktnim, nije tako. Primer I: jedno vreme je kod nas zakonom bio zabranjen promet gradskog graevinskog zemljita. Zabrana je bila apsolutna; Primer II: u porodinom zakonu stoji da brani drugovi ne mogu samostalno da raspolau svojim udelom u zajednikoj imovini. Ako ste u braku, pre nego to utvrdite ko je i koliko sticao, ne moete prodati npr. kuu. Ako to uradite, vi ste naili na jednu zabranu koja je sadrana u imperativnom propisu, i kae: nije doputeno ili nitavo je. Kao to niste mogli da prodajete, tako i ako uete u parnicu neete moi da priznate da je gradsko graevinsko zemljite bilo predmet prodaje. Ne moete da priznate, ne moete da se poravnate povodom toga, jer je to predmet koji je nedoputen. Dakle, granice autonomije volje su ogranienja koja su postavljena tako vrsto da njihovo nepotovanje vodi apsolutnoj nitavosti ugovora. 2) NAELO RAVNOPRAVNOSTI UESNIKA U POSTUPKU Strane u obligacionim odnosima su ravnopravne. 3) NAELO SAVESNOSTI I POTENJA U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja. 4) NAELO ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVA Zabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

5) ZABRANA STVARANJA I ISKORIAVANJA MONOPOLSKOG POLOAJA U zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava i obaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj na tritu. 6) Naelo jednake vrednosti davanja U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlai pravne posledice. Svaki ugovor je dvostran pravni posao sa stanovita broja stranaka koje u njemu uestvuju, a kada govorimo o ovim, dvostrano teretnim ugovorima mi govorimo o broju obaveza, o rasporedu obaveza u jednom odnosu. Po pravilu, promet u obligacionom pravu se vri ugovaranjem koje zahteva da i na jednoj i na drugoj strani budu i prava i obaveze. NPR. Kod ugovora o prodaji vi imate i kupca i prodavca. Kupac i prodavac su dve strane, to znai imamo ugovor u kome imamo na obe strane i prava i obaveze, i zato se on zove dvostrano obavezan. Ali, neko ga skraeno zove jednostavno dvostrani ugovor (najee u udbenicima). On je dvostran sa stanovita rasporeda i broja prava i obaveza. - Zato je zakonodavcu interesantan ovaj dvostrano obavezni ugovor, koji naglaava i kroz naela? - Dvostrano obavezni ugovor je tipian za promet roba i usluga, preko njega se vri promet roba i usluga. Ono to je najtipinije meu tim ugovorima je ugovor o prodaji, pa emo videti zato je zakonodavac taj ugovor stavio na centralno mesto. LEPA: Sluajte me dobro ta zakonodavac hoe sa tom zatitom, sa naelom zatite dvostrano obaveznog ugovora. - Poto je jedno davanje kauza ili osnov drugom davanju, ja kad prodajem vama knjigu, ja vam dajem moju knjigu, kauza, ili razlog mog davanja, ili razlog obavezivanja je da ja dobijem novac od vas. To je sutina stvari!!! Ne dam ja vama tu knjigu dok vi meni ne date novac. Ne date vi meni novac dok ne dobijete tu knjigu. Mi u tom uzajamnom davanju stvaramo jedni drugima osnov za ugovor. Ja vama knjigu vi meni novac. Znai, kod dvostrano obaveznih ugovora, obaveza jedne strane je kauza obaveze druge strane, kauza, ili osnov obaveze druge strane. - I ta sad zakon titi? - TITI KAUZU!!! titi taj razlog obavezivanja. - Na koji nain? - Postavljajui zahtev da te uzajamne obaveze (prestacije) budu ekvivalentne. To je sutina te zatite!!! Zahtev da uzajamne obaveze u dvostranim ugovorima stoje u odnosu ekvivalentnosti. Taj zahtev zakon postavlja (LEPA: pazite dobro!!!) ne samo u momentu kad zakljuujete ugovor, ve i u momentu realizacije ugovora.

PRIMER: Ja kaem: Ova moja knjiga kota 1.000,00 dinara i vi treba da mi platite 1.000,00 dinara da bi ste tom zahtevu za ekvivalentnost odgovorili; ne samo u tom momentu, jer mi to moemo da obezbedimo u momentu ugovaranja, ali da ga posle toga prekrimo u momentu realizacije, u momentu davanja. ta vama vredi ako smo mi ugovorili ovu knjigu, posle toga vam ja pola knjige izvadim, ono to meni treba za dananja predavanja, a pola vam dam. U fazi realizacije ja sam poremetila taj princip, i zakonodavac ne da ni to. Znai, zakon titi ekvivalentnost prestacija kako u momentu zakljuenja ugovora, tako i u momentu njegove realizacije. LEPA:I videete kako emo mi danas postavljati te institute, upravo na tom terenu, kad se povreuje to pravo u momentu zakljuenja, kad se povreuje u momentu realizacije; kako se titi ako je povreeno u momentu zakljuenja, kako se titi ako je povreeno kasnije. - Potpuno su razliiti instrumenti zatite. - Zato su razliiti instrumenti zatite? - I to morate da zapamtite kao formulu. Kada doe do povrede ugovora u momentu njegovog zakljuenja radi se o nitavosti ugovora. To mora da se zapamti kao pravilo!!! Nemojte govoriti o raskidu ugovora kada postoji problem u njegovom zakljuenju. On je nitav, ne valja; u momentu kad se raa on ne valja. To znai, kada imate nedostatak ugovora u momentu zakljuenja, vi ste na planu nitavosti. LEPA: Ali sluajte sad, dalje da izvedemo stvar. - Koja je nitavost u pitanju? - Imamo dve vrste nitavosti. Imamo apsolutnu i relativnu nitavost. Koja od njih je u pitanju, zavisie od teine povrede; ta se to povredilo kod ugovaranja. Znai, da li ete biti u prisustvu apsolutne ili relativne nitavosti, zavisi od teine povrede. - I ta jo? - Najtea povreda povlai apsolutnu nitavost. - I to koja najtea povreda? - Ona koju je zakonodavac klasirao kao razlog. - A ta je to? - Ona formula od ranije: imperativni propisi, javni poredak i dobri obiaji. Ako si to povredio u momentu zakljuenja, ti si uinio razlog apsolutne nitavosti. Vidite kako sve to moe lepo da se poslae. Ne treba nita da razmiljate, samo ete videti da li je u momentu zakljuenja - i odmah znate da je nitavost. Koja je povreda uinjena - i znaete da li je apsolutna ili relativna. Znai, apsolutna nitavost postoji kad je povreda uinjena na planu povrede granica slobode ugovaranja: javni poredak, dobri obiaji, imperativni propisi. - ta je razlog relativne nitavosti?

- U momentu ugovaranja, interes stranke je povreen. Nema zakonodavac razloga da tu intervenie, nego samo stranka. Znai, kad je nainjen razlog relativne nitavosti u momentu zakljuenja ugovora, povreeni su interesi stranaka, ugovaraa. - Kako su povreeni? PRIMER: Recimo u ovim davanjima (ponovo primer sa knjigom). Ja vam prodajem knjigu koja kota 10.000 u knjiari - za 2.000. Mi imamo jednu neekvivalentnost prestacija u momentu zakljuenja ugovora. ta se to zakonodavca tie u smislu da on reaguje apsolutnom nitavou? Ko je pozvan tu da se titi? Pa, pozvani smo mi, ugovarai. Pa, ja sam oteena, ja u da se titim. ta je tu u pitanju? Relativna nitavost. LEPA: Pazite termin. Relativna i apsolutna. - Apsolutna nitavost znai: tako je teka povreda da svako moe na nju da ukae, da se svako pozove, da sud pazi po slubenoj dunosti, sud moe uvek, bez obzira na protek roka da izrie nitavost. Vidite kako je to teka povreda. Nisi smeo, u momentu zakljuenja zakon ti je rekao, da zakljuuje takav ugovor, a ti si ga pored toga zakljuio. Zato u da te maksimalno teko pravno kaznim, da taj tvoj ugovor nikada ne valja, da svako moe da trai njegov ponitaj, u svako doba, pa i sud po slubenoj dunosti. - Kad su u pitanju relativne nitavosti, relativno ukazuje na relaciju, tie se odnosa saugovaraa. Vidite, oni nisu ispotovali ovde (kako smo rekli) naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, oni ve kod zakljuenja ugovora nisu potovali to naelo jednake vrednosti davanja. - Ali, koga su oni povredili? - Sopstveni interes su povredili. Zakonodavac e ih zatiti, ali kad zakuka jedan od njih, kad onaj koji je oteen zatrai. To znai - tu je relativna nitavost, u relaciji izmeu ugovaraa. Samo onaj koji je oteen moe da trai, u odreenom roku moe da trai. - Zato? - Zato to on moe da se konvalidira. Apsolutno nitav ne moe nikad da se konvalidira, relativan moe, i zbog toga postoje rokovi. LEPA: Zato vam ovo kaem? Ovo vam kaem prosto da vas uvedem u problem. Za razliku od apsolutne nitavosti koja se tie razloga koji postoji u momentu zakljuenja ugovora, sve to nastane tokom dejstava ne moe da utie na nitavost ugovora, zato to je on roen kako treba. On je u momentu kada je zakljuen bio dobar, kvalitetan ugovor, ali - neki poremeaj se desi posle zakljuenja. Jer, ugovor se ne iscrpi uvek u samom trenutku zakljuenja - aktom davanja. PRIMER: Evo ja u sad kolegi da prodam knjigu, on e meni da da 1.000,00 dinara i mi smo zavrili taj odnos. Mogu da vam prodam automobil pa da imam

prema vama obzira, i da vam kaem platite mi ovo u roku od 2 godine. Ili vi imate obzira prema meni, pa kaete vozi ga jo godinu dana, to tebi treba. Ja u da ti platim sada. E, evo ta godina dana, raziao se momenat kada smo zakljuili ugovor sa momentom realizacije ugovora. U tom vremenu mogu razne stvari da se dese. Taj auto moe da bude oteen, moe neko da mi ga ukrade, moete neredovno da mi plaate... - ta se ugroava time? - Opet kauza. Opet razlog obavezivanja. Pa ne bih ja ula u taj odnos da sam znala da e to tako da ispadne. - ta zakonodavac kae, ko e kod tih dvostranih ugovora tu kauzu stalno da uva? - uvau je sve dok se ne ispuni ugovor, na nain kako je ugovoreno, ali sad je on ne uva nitavou ugovora. Ne moe da je uva nitavou, kada je to rezervisano za zakljuenje ugovora. Sad je uva raskidom ugovora. Sad ugovor moe da se raskine. Znai, ugovor postoji, i sada emo mi njega da raskinemo ako u tom meuvremenu od zakljuenja do momenta kada je ugovorena predaja ili davanje doe do okolnosti koje remete taj odnos davanja. To je sutina stvari!!! I to je na terenu naela jednake vrednosti. I moemo da zakljuimo da se ovim naelom kauza ugovora titi. Nitavou se titi ako je do povrede naela jednakih davanja dolo u momentu zakljuenja, a raskidom ukoliko je do povrede dolo tokom njegovih dejstava. - Ali vi morate znati kada je ugovor zakljuen. Npr. Ako je to ugovor za pokretnu stvar, on je zakljuen kada smo se saglasili u pogledu osnovnih elemenata ugovora. Ako je u pitanju nepokretna stvar onda kad smo overili ugovor. Kada je u pitanju ugovor o doivotnom izdravanju momenat kada vam je sudija overio ugovor. To znai da tano morate da znate koji je konstitutivni momenat za zakljuenje ugovora. Koji je taj konstitutivan elemenat zavisie od forme koju zakonodavac trai. Ako zakonodavac za neki ugovor ne trai nikakvu formu, onda kad smo se saglasili oko uslova ugovora. Ako trai formu, od momenta kad smo mi tu formu ispotovali. To je sutina stvari!!! 6) NAELO ZABRANE PROUZROKOVANJA TETE Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom prouzrokovati teta. 7) Naelo reavanja sporova na miran nain Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain. Ono je sadrano u ZOO-u, ali ono je vie deklaracija nego stvarno naelo. Meutim to novim zakonom prestaje da bude samo deklaracija jer u novom ZPPu ima odredaba o medijaciji, a postoji i Zakon o medijaciji.

8) Naelo dispozitivnog karaktera odredaba zakona

Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo. Po pravilu, odredbe ZOO-a su dispozitivnog karaktera. - ta to znai? - To znai da stranke mogu da ugovore drugaije. - Zato onda zakon propisuje ovo? - One su dopunske dispozitivne norme To znai, ako se vi neto ne dogovorite, onda e vaiti pretpostavka da ste vi hteli da se to uredi na nain koji ZOO to ureuje. To su te dopunsko dispozitivne norme, odn. stranke mogu da iskljue primenu odredaba Zakona ako one to pitanje drugaije urede. To je pravilo! - Vidite, sada je interesantno to, mi ovde imamo, i to emo malo proraditi, mi imamo... ovde posebne... ugovore. Da bi ste mogli da primenite odredbe ZOO-a, koje se odnose na ureenje tog posebnog ugovora (ugovor o zakupu, prodaji, o graenju, zalozi....), vi to moete da uradite onda kada su stranke zakljuile tzv. imenovani ugovor. To je ugovor koji ima svoj identitet. - Recimo, ugovor o prodaji. - Ja ne moram da kaem tano gde e se izvriti ta obaveza, i ne moram da kaem koje e biti mesto izvrenja i nain izvrenja, dakle, ak ni nain izvrenja ne moram da kaem. Videete kod ugovora u privredi ak nekad ni cenu, pa opet e vaiti taj ugovor. - Zato? - Zato to je to imenovan ugovor, i kada mi nismo uneli sve to, sudija koji sudi e okrenuti ZOO, nai odredbe kojima je ureen taj ugovor, i pretpostaviti, sa razlogom, da su stranke time to nisu sve detaljno uredile, ostavile da se u primeni koristi ZOO. Sve to nije ureeno mi emo urediti na nain kako to zakon kae. Meutim, imate i neke tzv. Neimenovane ugovore, ili neke ugovore koji predstavljaju meavinu mnogih ugovora; u savremenom pravu mnogo toga ima. Npr. Odete na neko turistiko putovanje. Vi ne znate sad vie koji je to ugovor. Tu ima i ugovora o zakupu, i ugovora o prevozu, i ugovora o pruanju turistikih usluga, svega. Uopte, to je paket usluga koje pretpostavljaju razliite... I sad, kad vi doete u spor, kako da ga primenite? Ako poete po principu koji je preteni deo, vi niste nita uradili, jer tu moe da bude turistiki preteni deo, ali meni su ukrali tanu u hotelu. I ta ima to veze sa ugovorom o pruanju turistikih usluga? - Kad se ugovara neki neimenovani ugovor, i kad je taj ugovor kombinovan, onda su stranke dune da sve propiu. Ono to nisu propisale, praktino ga nema. Ali, sa stanovita obaveznosti ovo je interesantno. Kako smo rekli, Zakon po pravilu sadri te dopunsko dispozitivne norme, ali on ima i imperativnih

normi. Sve odredbe o zastarelosti su imperativnog karaktera. Stranke ne mogu da ugovaraju krai ili dui rok zastarelosti, i da se unapred odriu toga roka. To ne mogu da urade. Ako to urade takve odredbe o zastarelosti su nitave, i one ne moraju ak ni da ugroze ceo ugovor, samo e one biti nitave. Postoje i jo neke odredbe koje su imperativnog karaktera. Recimo, ba na terenu jednake vrednosti davanja. Zakon kae ne mogu stranke da se odreknu prava da trae ponitaj ugovora, zbog toga to je postojalo u momentu zakljuenja preterano veliko oteenje (prekomerno oteenje). Ne mogu, jer to bi bilo nedoputeno. - Znai, kako ete raspoznati? - One su sve dopunsko dispozitivne, sem one koja e izriito predviati ili zabranu ili nitavost. Tako ete znati koje su odredbe imperativne prirode. - Ja sam vam rekla da su sve odredbe o zastarelosti imperativne prirode. Kod prekomernog oteenja, u samoj odredbi ete nai jedan red gde kae nedoputeno, nitavo, stranke ne mogu da se odriu. - Nije vano koji termin e da upotrebi zakonodavac, ali mi emo ga prepoznati kao zabranu. Mi emo ga prepoznati kao neto to stranke moraju da potuju, a ako ne potuju, gde smo onda? - Tada su prekoraili dozvoljeno raspolaganje i na terenu smo apsolutne nitavosti. - Od ega zavisi da li e odredba koja je nitava da ugrozi ceo ugovor ili nee? - Od toga da li odgovara oekivanjima stranaka, da li ugroava kauzu, da li ugroava cilj ugovora, da li bi stranka ula u to ugovaranje.

Primer I: Recimo zakljuimo neki ugovor o kupoprodaji, i napiemo za jednu

obavezu da zastareva za 10 godina. Sad gledate u odnosu na ceo ugovor. Moda je druga strana dala neki ozbiljan ustupak zbog toga to ste ugovorili taj rok. Ako ustanovite da je ta odredba izazvala neku drugu bitnu odredbu, da je ona u korelaciji sa njom, onda ete rei samo moe ovaj ugovor. Zato? Pa, kauza je ugroena, pa ne bi ta strana koja je napravila taj ustupak htela taj ugovor da stoji.

Primer II: Brani drugovi se razvode i dele imovinu i prave ugovor, i ona ovako
kae: ja se odriem prava izdravanja za mene i moje dete, a on kae: ja ti dajem kuu. Odredba o odricanju izdravanja je protivna imperativnom propisu i sadrana je u Porodinom zakonu koji je izriito rekao: ne sme da se odrie prava na zakonsko izdravanje. I sad mi to kad bi smo uzeli, pa moe bez te odredbe ugovor da opstane, moe, on ima smisla, ali on nema svrhu za jednu stranu, zato to je to odricanje izazvalo s druge strane davanje te kue. I ena, onako bezobrazno, ue u spor i kae: ja hou da se poniti ta odredba. Sudija vidi ugovor i pomisli: to da joj ne ponitim, jedna odredba ugovora, a oni imaju tamo... ko zna ta su sve uredili. Poniti on. Ali nemojte to da radite. Ne bi svrha

ugovora bila ostvarena kad bi ti tu odredbu ponitio ne stavivi je u kontekst prema drugima. Vi se seate, u svakom ugovoru advokat pie: odriemo se prava da pobijamo ovaj ugovor po bilo kom osnovu. Pa, ti to moe da napie kad ti ne da zakon da se odrie toga po bilo kom osnovu. To je ve advokatski manir, neobaveznog ispoljavanja volje stranaka, i on zaista moe, jer ona nije izazvala praktino nita, to e ui u zakonski reim. I nastavak je, kada budete imali pitanje tumaenje ugovora, onda ete vi, znai, u tumaenju ugovora videti da li moe ugovor da opstane bez te odredbe, i da se samo ta odredba poniti, a da ne ugrozi svrhu ugovaranja, da ne ugrozi kauzu. Stavite se vi prosto na mesto sudije, pa recite: jedan normalan, razuman ovek, da li bi hteo da se to ugovaranje izvri. Zato bi mu dao eni kuu, a da se ona ne odrekne izdravanja? Prosto, tako se tumai ugovor. To je ta logika tumaenja. Prosto vidite da li bi neto opstalo u nekim razumnim okvirima koje pretpostavljate da su stranke imale u vidu.

********************************************************************* 2. GRANICE SLOBODE UGOVARANJA ispitno pitanje

Ogranienja slobode ugovaranja u naem pravu mogu se grupisati po sledeim kriterijumima: 1) OGRANIENJA PUTEM USTANOVE JAVNOG PORETKA Stranke svojom voljom ne mogu postii nikakva pravna dejstva kojima bi se ostvarili ciljevi koji su u suprotnosti sa javnim poretkom. Prema ZOO: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Ova odredba je ponovljena i u materiji nedoputenog predmeta i osnova ugovorne obaveze, nitavosti ugovora, kao i kod nedoputenog uslova ugovora. Ona, dakle, ima najire okvire i dejstvuje kao osnovno naelo ZOO, a poseban znaaj ima u ugovornom pravu, zbog ega je Zakon tamo naroito naglaava. Moe se rei da je javni poredak skup principa na kojima je zasnovano postojanje i trajanje jedne pravno organizovane zajednice, a koji se ispoljavaju preko odreenih drutvenih normi koje stranke u svojim odnosima moraju potovati. Stranke, stupajui u ugovorne odnose, i pored naela dispozicije, moraju svoje odnose urediti tako da ne vreaju okvire javnog poretka odnosno propise imperativnog karaktera kojima se izraavaju opti interesi. Za prepoznavanje ovih propisa jedan od pouzdanih naina mogao bi se videti u karakteru sankcije koju zakon predvia za nepotovanje predvienog propisa. Za povredu imperativnog propisa, predvia se, izmeu ostalog, i sankcija nitavosti ugovora ili nekog njegovog dela. Dakle, ako se zakonom izriito predvidi takva sankcija ili ona oigledno proizlazi iz teksta zakona, a re je o jednoj sutinskoj zabrani koja proizilazi iz fakta zatite optih interesa, onda se moe rei da je ta norma imperativna i da ulazi u svet normi javnog poretka. 9

Da bi primena ustanove javnog poretka odgovorila zahtevu opteg interesa u ime koga se niti jedan ugovor, ali istovremeno i zahtevu pravne sigurnosti, ini se, da bi primena javnog poretka u materiji ugovora uglavnom trebalo da se odvija kroz pravila koja se odnose na zabranjenost predmeta i cilja (kauze ili osnova) ugovora. 2) OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA KOJA SE ODNOSE NA AKT ZAKLJUENJA UGOVORA Jedno od osnovnih obeleja principa slobode ugovaranja jeste sloboda subjekta da zakljui ili ne zakljui ugovor, kao i njegova sloboda u pogledu izbora ugovornika. Meutim, u naem pravu postoje sluajevi u kojima se ova sloboda ograniava. a) Obavezno zakljuenje ugovora to se tie zakonske obaveze da se ugovor zakljui danas je to izuzetna pojava. Ali, ima sluajeva kada zakon iz posebnih razloga, izriito predvia da izvesna lica moraju, pod pretnjom odreenih sankcija, zakljuiti odreeni ugovor. - Obavezno zakljuenje ugovora iz oblasti osiguranja. Obavezno je osiguranje odreenih lica kada se ova nau u zakonom predvienoj situaciji. Obavezno je osiguranje putnika u javnom saobraaju, korisnika, odn. sopstvenika motornih vozila... Korisnik, odn. sopstvenik mot. Vozila duan je da se osigura od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima usled smrti, povrede tela ili zdravlja ili unitenja odn. oteenja stvari pri upotrebi motornog vozila. Zakljuenje ovog ugovora sa gledita teorije o autonomiji volje, predstavlja krupno ogranienje principa slobode ugovaranja. - U izvesnim sluajevima postoji obaveza na strani jednog ugovaraa da zakljui odreeni ugovor ako mu se u tom smislu stavi ponuda od druge strane, ukoliko su, pri tome, potovani i drugi potrebni uslovi. To e biti u sluaju kada neko obavlja odreenu aktivnost od ireg drutvenog interesa, kao to su npr. javne slube prevoza lica i stvari, pruanje osnovnih komunalnih usluga i sl. Tako, prevozilac je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar koji ispunjavaju uslove odreene u objavljenim optim uslovima, a organizacije koje vre komunalnu ili slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju delatnost. Kad je jedno lice po zakonu obavezno da zakljui odreeni ugovor, predviena je odgovornost za sluaj da to lice ne zakljui taj ugovor. U stvari, lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui ugovor. U sluaju da se odgovarajuim propisima kojima se predvia obaveza zakljuenja ugovora, odreuje sadrina tog ugovora u celini ili u nekom njegovom delu, onda odredbe tih propisa predstavljaju sastavne delove tog ugovora. Te odredbe upotpunjavaju ugovor, odn. one stupaju na mesto ugovornih odredbi ukoliko ove nisu u saglasnosti sa odredbama odgovarajuih propisa. b) Saglasnost treeg za zakljuenje ugovora Sloboda zakljuenja ugovora nekada je ograniena zahtevom zakonodavca da se neko trei saglasi sa zakljuenjem odreenog ugovora. Takvu saglasnost zakon nekad zahteva pre zakljuenja ugovora a nekad posle zakljuenja ugovora. Prema ZOO kad je za zakljuenje ugovora potrebna

10

saglasnost treeg, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora, kao dozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nije propisano to drugo. Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u obliku ropisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju. Ako je re o prethodnoj saglasnosti (dozvoli), onda ugovor ne nastaje, ukoliko ova nije data; naprotiv, naknadna saglasnost (odobrenje) ima sva obeleja odlonog uslova, tj. ako se odobrenje dobije ugovor proizvodi pravna dejstva, ne od momenta odobrenja, ve od momenta njegovog zakljuenja, a ukoliko se odobrenje uopte ne dobije, smatra se da ugovor nije ni zakljuen. Saglasnost treeg za zakljuenje ugovora ZOO predvia u itavom nizu sluajeva. Tako, u materiji zakljuivanja ugovora od strane poslovno nesposobnih lica predvia se odobrenje zakonskog zastupnika; odobrenje u sluaju prekoraenja granica ovlaenja u zastupanju; odobrenje u sluaju zakljuenja ugovora od strane neovlaenog lica; odobrenje ugovora koje zakljuuje trgovaki putnik; odobrenje u sluaju poslovodstva bez naloga; odobrenje u sluaju ispunjenja obligacije treem licu; dozvola za davanje zakupljene stvari u podzakup; dozvola davaoca licence za ustanovljenje podlicence; dozvola zalogodavca za ustanovljenje podzaloge. c) Izbor ugovornika Ogranienje slobode ugovaranja u pogledu akta zakljuenja ugovora ogleda se i u mogunosti izbora ugovornika sa kojima e se stupiti u ugovorni odnos. U naem pravu, u smislu ogranienja slobodnog izbora ugovornika, treba pomenuti pree pravo kupovine i pree pravo zakupa. Sa gledita slobodnog izbora ugovornika, ovo ogranienje se razlikuje od ostalih po tome, to se tu jedno lice ne prisiljava da konano zakljui ugovor sa onim licem koje zakon odreuje niti samo sa tim licem, kao to je to sluaj sa drugim ogranienjima ove vrste. Ovde se volja jednog lica, koje namerava da zakljui odreeni ugovor (npr. da proda jednu stvar), ograniava u tom smislu to je ono po zakonu obavezno da prethodno uini ponudu licu koje zakon odredi. Ako ponueni ne eli da zakljui taj ugovor, ponudilac je onda slobodan u izboru ugovornika 3. OGRANIENJA SLOBODE UGOVORANJA KOJA SE ODNOSE NA SADRINU UGOVORA U naem pravu, sloboda stranaka da sporazumno odreuju sadrinu ugovora trpi znatna ogranienja. Ona se, najpre, ogledaju u injenici da se u mnogim ugovornim odnosima zakonom odreuju elementi ugovora. Takoe, u mnogim ugovorima jedna strana unapred odreuje uslove i elemente ugovora, tako da drugoj strani os slobpode ugovoranja ostaje samo to da se odlui hoe li zakljuiti ugovor ili ne. a) Zakonom regulisana sadrina ugovora U izvesnim sluajevima zakon predvia ta jedan ugovor treba da sadri. Pri tome, konkretan izgled pojedinih elemenata preputen je volji stranaka, ali se zakonom odreuje o kojim elementima treba da se postigne saglasnost. Zakonsko regulisanje sadrine ugovora naroito je vidljivo i znaajno kod propisivanja visine cene kod ugovora o kupoprodaji odreenih stvari. U sluaju kada je pravnim propisom odreena visina cene, kupac nije obavezan da isplati

11

veu cenu od propisane, ak i kada je vea cena bila ugovorena. Kada stranke, u sluaju propisane cene, nita nisu ugovorile u pogledu visine cene, smatra se da je ugovor nastao i da vai propisana cena. b) Ugovori po pristupu Ogranienje slobode ugovoranja u pogledu odreivanja sadrine ugovora, naroito je vidljivo kod ugovora po pristupu. Tu jedna ugovorna strana, zbog svoje ekonomske nadmoi ili zbog praktinih razloga, unapred odreuje elemente ugovora, a druga ugovorna strana samo pristupa tako utvrenoj sadrini ugovora, po pravilu, bez prethodnog pogaanja. Prema ZOO, opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da su sadrani u formularnom ugovoru (ugovor po pristupu), bilo da se na njih ugovor poziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istom ugovoru, i po pravilu obavezju i ove. Ovi opti uslovi ugovora moraju se objaviti na uobiajen nain. Sloboda ugovaranja ovde je znatno ograniena na strani ugovornika koji pristupa unapredpripremljenoj sadrini ugovora. 4. OGRANIENJA U POGLEDU PRAVILA O NEPOVREDIVOSTI UGOVORA Danas je opteprihvaeno pravilo u savremenom , i u naem pravu, po kome je mogue raskinuti dvostrano obavezan ugovor usled skrivljenog neizvrenja jednog ugovornika, ukoliko su ispunjeni potrebni uslovi. Izvesno je, dakle, da se i putem mogunosti raskida ugovora zbog neizvrenja odstupa od jedne dogme klasinog uenja prema kome se ugovor jednostrano ne moe raskinuti, ak ni u sluaju da jedna strana uopte ne ispuni svoju obavezu. Na taj nain, raskid dvostrano obaveznog ugovora zbog neizvrenja, moe se posmatrati i kao ogranienje principa slobode ugovaranja koji je u teoriji autonomije volje doveo do shvatanja o nepovredivosti ugovora, bez obzira na okolnosti koje ine iluzornim zahtev za njegovo izvrenje. Savremeno pravo, pa i nae pravo, dozvoljava raskid ili reviziju ugovora zbog promenjenih okolnosti, ukoliko su stekli potrebni uslovi. 5. OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA U POGLEDU FORME UGOVORA Sloboda stranaka u izboru naina na koji e zjaviti svoju volju koja je odgovarala osnovnim postavkama teorije autonomije volje, danas je daleko od toga da moe, kako u naem tako i u savremenom pravu uopte, da bude prihvaena kao neograniena. Jo odavno je u pravnoj teoriji istaknuto miljenje da prisustvujemo renesansi formalizma, tj. sve je vie ugovora koji se po zakonu, pod pretnjom nitavosti, moraju zakljuivati u odreenoj formi. U takvim ugovorima, individualna volja je potinjena zakonskom nareenju da se sadrina ugovora mora izraziti kroz unapred predviene spoljne oblike, koje nazivamo formom ugovora. Moe se rei da je povean broj formalnih ugovora u naem pravu ujedno i ogranienje principa slobode ugovaranja shvaenog u smislu teorije autonomije volje, prema kojoj su stranke potpuno slobodne, ne samo u pogled odluke o sadrini ugovora, nego i u pogledu izbora naina na koji e svoju volju izjaviti. ******************************************************************************************** 3. IZVORI OBLIGACIJA ispitno pitanje

12

Idemo sada na izvore obligacija. 1) ugovor; 2) prouzrokovanje tete ne sme se rei da je izvor obligacija naknada tete. Izvor obligacija je prouzokovanje tete; 3) Sticanje bez osnova; 4) Nezvano vrenje tudjih poslova; 5) Jednostrana izjava volje ********************************************************************************************

UGOVOR
Idemo sad na ugovor, da vidimo kako se on zakljuuje. Iz ZOO nauite: ponudu, prihvat, utanje ponuenog. To je ista materija, i nema nieg spornog; sem kada budemo radili formu, da vidite onog momenta kad je forma zadovoljena, tad je ugovor zakljuen. Znai, dobro obratite panju, kad budete itali ZOO, ponudu i prihvat, to sve pretpostavlja neformalan ugovor, to sve pretpostavlja ugovor za koji zakon nije stavio formu. PRIMER I: Ja vama ponudim hoete da vam prodam knjigu od 1.000,00 dinara, a vi meni kaete mnogo je 1.000,00, pa to je koriena knjiga, pa u knjiari kota 1.000,00, pa dobro dajte mi onda 800,00, ja bih dao 700,00, dajte 700,00, jel' mogu u dve rate?. Mi smo sve tu na terenu nekih naih dodgovora. Sad ja vama kaem: jel' moe 600,00 odjednom, a vi kaete: moe. Mi smo tog momenta zakljuili ugovor. PRIMER II: Moete vi da doete kod mene i kaete meni se svia stan koji ste vi oglasili u novinama, ja kaem hajde da se dogovorimo i kaem ja mogu da prodam za 100.000,00 evra, vi kaete ja dajem 80.000,00, ili ja dajem 60.000, ali odjednom, kad 60.000?, u roku od 15 dana, kada ete da se iselite?, sutra u da se iselim, dogovorili smo se. Vi svi se zavuete u to da ste tad ugovor zakljuili. Naravno ne. Doete vi kod mene, odemo u sud, slubenik overi taj ugovor i imamo zakljuenje ugovora. Prema tome, govorimo o ponudi i prihvatu i o susretanju ponuda samo na nivou neformalnih ugovora. Kod formalnih, to znai morao bi da ...... koji zahtev forme postavlja pred koji ugovor. Uzmite: a) od najnieg zahteva forme, to je kod ovih ugovora, koji su neformalni; b) pa do vieg, do zahteva da bude pismen; c) onda do jo vieg, da bude overen od strane sudskog slubenika; d) pa do najvieg, da bude overen od strane sudije. Znai, za ovu priliku, kada govorimo o zakljuenju ugovora, ugovor je zakljuen onda kada je zahtev forme ispotovan. I, naravno, kada su se sklopili ovi drugi uslovi, oko cene, bitnih elemenata; znai, kad su se stranke dogovorile oko bitnih elemenata. Dakle: ponuda, prihvat i utanje ponuenog sve to proitati iz ZOO!!! 13

4. ZAKLJUENJE UGOVORA ZAKLJUENJE UGOVORA - ispitno pitanje

USLOVI

ZA

Ugovor nastaje saglasnou volja. On, dakle, pretpostavlja lica koja izjavljuju volju, predmet i osnov (kauzu). U nekim sluajevima, volja se mora manifestovati kroz unapred predviene forme. Dakle, da bi jedan ugovor nastao i proizvodio pravna dejstva potrebno je da se ispune uslovi u pogledu sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja, predmeta i osnova, a ponekad i forme ugovora. Sada emo govoriti o dve stvari, koje ne moete tako lako da vidite u zakonu, i koje zahtevaju malo objanjenje. U fazi koja prethodi zakljuenju ugovora, u fazi dogovaranja, pregovaranja, pronalaenja zajednikih elemenata, saglasnosti oko tih elemenata, vi imate dve centralne faze. To je faza pregovora i faza predugovora .

5. Pregovori ispitno pitanje

Faza pregovora je faza koja uopte ne obavezuje stranke na zakljuenje ugovora. Mogu da pregovaram sa vama 3 godine zato to vam se svia neki moj stan i da uopte ne doe do ugovora. Ne moete da naterate drugu stranu da zakljui ugovor. - ta mislite, zato? - Zato to se nismo dogovorili oko bitnih elemenata! To je sutina stvari. - Znai, to je faza pregovora, kojom stranke pokuavaju da se dogovore oko bitnih elemenata ugovora. - Ali, mora na neto da obavee. Ne moe da obavee na zakljuenje ugovora, ali moe da obavee na naknadu tete. - Kad to obavee na naknadu tete? - Ako jedna strana koja je uestvovala u pregovorima uopte nije imala ozbiljnu nameru da zakljui ugovor. Ovo treba dobro zapamtiti!!! Znai, ne moe da proizvede obavezu da se ugovor zakljui, ali moe da proizvede obavezu da se teta naknadi. I to teta koja je proizala iz tih pregovora, u koje je jedna strana ula bez ozbiljne namere da zakljui ugovor. - Pitaete se, kako je to?

Primer I: Razvode se mu i ena, imaju jedan automobil, kodu oktaviju, koju

voze ve 5 godina. On kae: Ja hou tu kodu, platiu ti 1.000,00 evra. ena: kako da mi plati 1.000,00 evra, kad to vozilo kota 5.000,00 evra? Mu: ma kakvih 5.000,00 evra, ako moe da se dobije i 2.000,00 evra. Hajde sad da probamo, ta je; oglase oni tu kodu oktaviju; doe ovek iz Subotice, pogleda to vozilo, odu kod majstora, pa majstor kae: to moe na tritu, dobro je vozilo, 14

da kota 5.000,00 evra. A ovaj kae: ma idi, ovaj bi dao 5.000,00 a nema pojma.Idemo mi dalje. Pa onda doe jedan iz Nia, itd. I tako se obaveste mu i ena da to vozilo na tritu vredi 4.000,00 evra. Oni naravno, kad zadovolje ovaj svoj interes, odustanu; ovi ljudi se nau u udu i neko od njih potegne tubu i kae: ekaj malo, nee ti mene da maltretira. Poe, tui ih i trai naknadu tete zbog toga to su oni njega izloili teti tim pregovorima u koje oni nisu uopte ozbiljno uli kao ugovarai. I dobije naknadu tete. ta bi ulo u tu naknadu tete? Njegov dolazak (putni troak iz Subotice); jedan dan nije radio, pa je izgubio zaradu; pa je ovde imao dve noi u hotelu, pa je imao hotelske trokove... Nakupi se tako jedno 10.000 dinara. Znai, to su pregovori; samo sa ta dva stanovita. Nema obaveznosti zakljuenja ugovora, ali ima obaveze naknade tete. Sad idemo na predugovor.

6. PREDUGOVOR I UGOVOR - ispitno pitanje

*Predugovor je ugovor kojim se ugovarai obavezuju na zakljuenje glavnog ugovora.*

Predugovor je ugovor. On je ugovor. - Predugovor mora svojom formom da prati formu zakljuenja glavnog ugovora. Znai, kod prometa nepokretnosti on mora da ima overu od strane suda. Tek od momenta kada su stranke overile taj predugovor, on je zakljuen. - Sve ono to imenuju u agenciji, kau: predugovor je, ako ga ne... ovaj, on je nitav. - A zato nije nitav? - E, pa vidite zato. Kad vi imate ovde predugovor i npr. pie: Petar Petrovi kao kupac i Milan Milanovi kao prodavac zakljuuju (pa na sredini stoji velikim slovima PREDUGOVOR). Predmet tog predugovora je kupoprodaja te i te kue, cena je ta i ta. Predmet je taj i taj. - I, ta je centralno? - Obavezuju se stranke da pristupe zakljuenju glavnog ugovora u roku od 6 meseci. Pa onda je zakljuen taj glavni ugovor. - Steknu se uslovi za zakljuenje, ja odem kod prodavca i kaem: Evo, sve smo zavrili, hajde... a prodavac kae: ne, odustao sam ja, naao sam boljeg kupca; kada?; pa nismo zakljuili ugovor, kae prodavac. - E, da vidite da jesmo zakljuili ugovor. - Tuim ja i traim, ta? - Traim da sud njega obavee na zakljuenje glavnog ugovora, jer je to njegova ugovorna obaveza. Zato je predugovor ugovor. Zato to ja mogu da traim ispunjenje ugovorne obaveze. A ugovorna obaveza nije da mi vi platite cenu, ili predate stvar. Ugovorna obaveza je ono to smo se dogovorili, da mi u roku od 6 meseci pristupimo zakljuenju glavnog ugovora, pod uslovima iz predugovora. Zato smo mi predugovorom sve odredili: i cenu, i vreme i mesto. Samo smo odloili zakljuenje ugovora za

15

tih 6 meseci. Vi neete da ga zakljuite; ja tuim i kaem sudu: molim da ga obaveete na izvrenje njegove ugovorne obaveze. Presuda e u tom sluaju glasiti: Obavezuje se tueni da u roku od 15 dana pristupi zakljuenju glavnog ugovora (To znai da pod tim uslovima iz predugovora napiemo ugovor, odemo u sud, overimo ga, i to zavrimo). Postavlja se pitanje, kako da se izvri. Zato imamo nov stav: II Ukoliko tueni u tom roku ne pristupi zakljuenju glavnog ugovora, predugovor e predstavljati glavni ugovor. Meutim, predugovor nije perfektan ako nema predmet i cenu. On mora da ima sve elemente glavnog ugovora, jer ne moemo da ga prenesemo u glavni ugovor ako nema sve elemente. Znai, on mora da ima sve elemente: i predmet i cenu. On ne moe da ima kaparu. U agencijama predugovor ne overe i stave mu kaparu, i kada dou u sud, sudija kae: ne vredi to nita. Nema zatitu. Ima zatitu samo da ti vrati to to ti je dao, i to u jednokratnom iznosu. Ta kapara u stvari i nije kapara. A videemo i zato. Znai, sutina predugovora je da se obezbedi njegovo dejstvo, ali samo pod uslovom da je imao sve elemente glavnog ugovora. Zavisi koji ugovor je bio u pitanju, sve elemente mora da ima. - Dalje se postavlja pitanje, zato se taj predugovor zakljuuje? - Zbog toga to u momentu njegovog zakljuenja nema svih uslova za zakljuenje glavnog ugovora. - ta to moe da nema? PRIMER: Jedan ovek je naslednik, nesumnjivo, umro mu je otac, ali oko raspravljanja zaostavtine imaju velike muke; brat mu je u Americi, dok brat doe, dok da izjavu, dok se dobije reenje; i ja ne bi ba htela da dajem veliki novac, da ugovaram, dok ja ne budem imala to nasledno reenje. I mi odlaemo ugovor za 6 meseci, stara zaostavtina je zavrena, ja imam perfektan izvod iz zemljinih knjiga da je moj prodavac vlasnik, i ja tako... ...To rade i Agencije, kada se stranka jako uri da to uradi, a nije potpuno spremna na zakljuenje ugovora, i one odlau to. - Agencije, ta gree? - Gree to ne overe predugovor. Nema predugovora dok nema dve stvari: sve elemente glavnog ugovora i formu glavnog ugovora. Tek tada je to perfektan predugovor. Mora da ima tu formu. - Kada nema tu formu, ta je u sutini on? - Obina priznanica. I

KAPARA
16

Sad se vraamo na kaparu. (Ovde se mnogo grei!!!) Kapara je kapara samo kad prati zakljuenje ugovora. To znai, kapara je kapara kada se, recimo, kod ugovora o kupoprodaji, overava ugovor i daje kapara. Jer je kapara, po zakonu znak da je ugovor zakljuen, i obezbeenje da e ugovor biti izvren. A mi svi shvatamo kaparu, kao obezbeenje da e ugovor biti zakljuen. Ne moe nita da vam bude obezbeenje da e ugovor biti zakljuen. I zbog toga, ako se kapara ugradi u neoveren predugovor, ona nema znaenje kapare, ve samo neko avansno davanje, kao sticanje bez osnova, koje e se vratiti zato to se ugovor nije zakljuio. ******************************************************************************************** Znai, zavrili smo pitanje predugovora. Zakon daje rok od 6 meseci, ukoliko ga stranke na drugi nain ne urede, za zakljuenje tog glavnog ugovora. ******************************************************************************************** Sad se vraamo na kaparu. PRIMER: Ja imam njivu u Grockoj i neki ovek prolazi i kae mnogo mi se svia tvoja njiva; a ja kaem pa, evo upravo je i ja prodajem; on kae: koliko trai?; pa, evo, 10.000,00 evra; pa, ja bi da je kupim; pa, kupi za 10.000,00 evra; mogu li da ti dam kaparu?, boji se on, prolazi tu mnogo ljudi, u ono vreme kad se gradilo, koliko je kapara?; evo, 1.000,00 evra. Napiemo mi, priznanica o kapari, napiemo da je u sluaju da se ne zakljui ugovor, prodavac duan da vrati dvostruku kaparu. Sve mi to kao kaparu ugovorimo. On dao meni 1.000,00 i posle nedelju dana dolazi i kae ta je bilo sad, ta je sa tom njivom, pa ti je prodao drugom?; pa, naravno da sam prodao, naao sam jednog to mi je dao 15.000,00 evra; kako si mogao kad sam ti dao kaparu?. Tui i trai povraaj kapare, u dvostrukom iznosu. I (mlad) sudija se zaleti. Da mu kaparu u dvostrukom iznosu. Vidi sve je tu, ovaj ga je stvarno prevario, nije zakljuio ugovor, ovaj mu dao kaparu, ugovorili su, napisali kapara se vraa... U viem sudu se ovo samo preinai. Prvo, to uopte nije kapara; a drugo, ne moe da vrati dvostruko, nego jednostruko. Zato nije kapara? Zato to u zakonu pie da je kapara znak da je ugovor zakljuen i sredstvo obezbeenja da e ugovor biti ispunjen. Niti je ugovor bio zakljuen, niti se radilo o ispunjenju ugovora, nego se radilo o jednom davanju. Kako god stranke da napiu, nas to ne obavezuje. Zato? Jedan institut se ceni po njegovoj prirodi, a ne po tome kako ga stranke imenuju. Mogu da ga imenuju kako god hoe. Zato su stranke u zabludi. Odu u Agenciju (za nekretnine), a oni im napiu Ugovor o kapari.

PREDMET UGOVORA

17

Dalje, imamo kod predmeta i osnova, predmet i osnov ugovora trebaju da budu doputeni. Kod predmeta ugovora, vi ete videti kad god zakonodavac smatra da je predmet nedoputen, a po pravilu se ugovori ponitavaju upravo kod stanovita nedoputenosti predmeta, vi ete to videti i u zakonu. - ta je predmet ugovora? - Ono to je kao injenje ili davanje oznaeno ugovorom, ono na ta se ugovor odnosi. To moe da bude stvar, radnja, injenje ili neinjenje. Najei razlog apsolutne nitavosti je sa stanovita nedoputenosti predmeta. PRIMER: nije doputen promet drogom; pa, nije doputen promet orujem; pa nije doputen promet plemenitim metalima u velikim koliinama... U branom pravu, branim drugovima je nedoputeno da raspolau svojom zajednikom imovinom. - Znai, gde ete nai da je predmet nedoputen? - Nai ete u nekim posebnim materijalnim propisima. Posebno imate kod nedoputenog predmeta u nasleivanju. Nedoputeno je da se neko obavee da sastavi testament sa odreenim odredbama; nedoputeno je da neko raspolae imovinom kojoj se nada, tzv. naslednom nadom. Znai, nedoputene predmete ete znati prema materiji. Dakle, sve odredbe zabrane raspolaganja sadrane su u tim posebnim - materijalnim, ne u procesnim zakonima. Znai, predmet je nedoputen kada je protivan: imperativnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima.

OSNOV UGOVORA
Doputen osnov je takoe uslov punovanosti ugovora. - Kako ete odvojiti ta je osnov? - Osnov je cilj ugovaranja. - ta je to cilj? - Ono to stranka hoe da ostvari zakljuenjem tog ugovora. To je ekonomski cilj, to je i pravni cilj. Hou da steknem pravo svojine. To je cilj ugovaranja. Pazite, kod dvostranih ugovora, onih o kojima smo malo pre razgovarali, tamo gde imamo kauzu obaveze druge strane u davanju... Pobude uopte ne ulaze, nisu relevantne za punovanost ugovora. Pobude kod dvostranih ugovora nisu relevantne za punovanost ugovora. Zato? ta su pobude? ta je to motiv? To je jedan dublji razlog, neki unutranji razlog, neki poseban razlog iz koga neko hoe neto da proda. Npr. ja hou da prodam ovu knjigu koleginici, zato to bi htela da pomognem jednoj devojici koja je ugroenog zdravlja. Ali, to se koleginice apsolutno ne tie, ta u ja sa tim novcem da radim, ili u ja da odem i kupim sebi neto. Zato? Zato to je kod nas, u poslovnom ugovoru, kauza obaveze jedne strane je u obavezi druge 18

strane. Ja prodajem da bi dobila cenu, koleginica kupuje da bi uila. Mene uopte ne interesuje da li e odatle ona da ui, ili njena sestra ili neko drugi... I zbog toga, kad govorite o tom nedozvoljenom motivu, zakon vam je rekao, u l.53 ZOO samo ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa. Znai, uzima u obzir te unutranje pobude ili motive, samo ako su nedoputene, a bitno su uticale na odluku jednog ugovaraa. Za vas je vano da znate da su pobude interesantne za dobroine ugovore. Pobude su relevantne za dobroine ugovore, a kod dvostrano obaveznih ugovora relevantan je samo osnov ili kauza. PRIMER: Imali smo jednog starijeg gospodina, profesora univerziteta, sin mu je studirao na pravnom fakultetu, otiao je u Afriku u ekspediciju i nije se vratio. Proglaen je nestalim, a zatim i za umrlog. Starac je rekao: ja vie sa ovom kuom u kojoj sam iveo sa svojim sinom, ne znam ta da radim, ja tu ne mogu da ivim. On je poklonio Pravnom fakultetu tu kuu, i dao je ime toj zgradi koja e se koristiti kao itaonica. Meutim, ivot je hteo da se posle nekog vremena njegov sin vrati. Bio je zarobljen od nekog afriog plemena, on se vratio i Otac se sada suoio sa injenicom da je izvrio jedno raspolaganje, a oigledno je imao zabludu u pogledu motiva. On je tuio i traio ponitaj tog ugovora, i naravno sud je ponitio taj ugovor jer je u pitanju bio dobroin ugovor gde je pobuda za zakljuenje ugovora relevantna. U drugom sluaju, kad bi on prodao Pravnom fakultetu, pa rekao ja idem u unutranjost, ja vie ne mogu da ivim u njoj, vraanje njegovog sina, i dolaenje do zakljuka da je on bio u zabludi bilo bi potpuno irelevantno, jer je u dvostrano obaveznim ugovorima pobuda ili motiv potpuno van polja kauze. Potpuno je bez uticaja na punovanost ugovora. Osnov ( kauza) odn. razlog obavezivanja zavisi od vrste ugovora. U ugovorima iste vrste kauza je uvek ista. (To je vano da se zna!!!). A motiv moe da bude izuzetno razliit. Kod ugovora o kupoprodaji, ta je kauza? Obaveza predaje stvari je kauza obavezi isplate cene. Znai, uvek je ista: plaanje dobijanje stvari. Uvek ista kod obaveza iste vrste. Kod ugovora o zakupu, ta je kauza? Predate mi stvar koja je predmet zakupa, a ja vama predam zakupninu. ta e vama to zakupljeno dobro? ta e meni pare od zakupnine? Ni vas ni mene to ne interesuje. Vi moete da verujete u to da u ja to dati u dobrotvorne svrhe, pa ujete da nisam a ja sam vam rekla da hou... To se nikoga ne tie. Ali, ako vam izdam u bespaltni zakup, zato to vi meni kaete ja hou da tu napravim jedan dom za decu bez roditelja, pa vi sutra to rentirate, i dajete u podzakup, ja u da ponitim taj ugovor. Zato? Zato to se kod dobroinog ugovora motiv popeo na nivo kauze, motiv je postao razlog obavezivanja, i zbog toga je on postao pravno relevantan. Sada idemo na jedno pitanje koje je vrlo interesantno, a to je razlika izmeu obligacije i obligacionog odnosa i stvarnog prava.

19

RAZLIKA OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA I STVARNOG PRAVA Obligacioni odnos je odnos izmeu dva odreena lica povodom stvari. U toj relaciji se nalaze, da uprostimo, poverilac i dunik. I sve to se izmeu njih razreava, to je pitanje ureenja tog odnosa, u smislu zakljuenja i u smislu izvrenja. I zato kaemo da je taj odnos relativnog karaktera. - Kad nastaje taj odnos? - Onog momenta kada se, recimo ako govorimo o ugovornom pravu, zakljui ugovor. - Kada prestaje taj odnos? - Onda kada se sva dejstva tog ugovora iscrpe. Taj obligacioni odnos je u sutini samo sredstvo pravnog prometa. Tim obligacionim odnosom se samo pravni promet realizuje. To to mi zakljuujemo ugovor o kupoprodaji ove knjige, npr. koleginica doda knjigu ja novac. Onog momenta kad se on ispunio, on se ugasio. - Ali, kako se on ugasio? - Ugasio se tako to je stvorio stvarno pravo. Zato mi i kaemo da je to u stvari sredstvo pravnog prometa, i da se njime, u stvari obezbeuje sticanje stvarnog prava. - I dok su stvarna prava tako postavljena da traju dugo, da deluju prema svima, da nikada ne zastarevaju, onaj obligacioni odnos, koji je sredstvo sticanja tih prava, ta njega karakterie? - Jedna brzina, frekventnost, tenja da se to pre zavri, da se to pre izvri, da bi doli do stvarnog prava. - Nije meni cilj da ja i koleginica sad trgujemo oko te knjige. - ta je meni cilj? - Da se to pre dogovorim i da to pre prodam knjigu, i da to pre doem do para. Da koleginica to pre doe do knjige. Od momenta kada prestaje obligacioni odnos raa se stvarnopravni odnos. - Ali, zato ja vama ovo govorim? - Govorim vam da bi smo identifikovali dejstva te obligacije. Da bi identifikovali kada ona nastaje, kada ona prestaje, i ta po njenom prestanku iza nje ostaje. Znai... stranu prometa. - Zato se zastarelost ugrauje u obligacioni sistem? - Zato da se to pre to realizuje. Nema smisla da jedan odnos traje dugo, i da stvara u tom pravnom saobraaju nesigurnost. I, zato - zastarelost je institut koji je karakteristian samo za obligacione odnose, samo za te relativne odnose, u kojima jedna strana moe od druge da trai, i zakonodavac je rekao trai u odreenom roku, dovri taj posao koji si zapoeo, jer to je samo sredstvo prometa. Nemoj da ga dugo dri u toj poziciji. to pre dovedi do stvarnog prava. Ako to ne uradi, ja u da te sankcioniem, izgubie mogunost da ti sud intervenie da ti to pravo dobije.. Zato nemojte o zastarelosti nikada da govorite na terenu svojine, slubenosti, zaloge i drugih stvranih prava. Ta stvarna prava koja su

20

nastala na temelju obligacije, ona su trajnog karaktera, i ona ne zastarevaju. Da li u ja da odem u inostranstvo i ostavim moju kuu, da je ne koristim 20 godina, to se nikoga ne tie. A da li u ja iz ovog ugovora da traim od koleginice da mi plati cenu u roku od godine dana ili u roku od 3 godine koliko je rok zastarelosti, to se tie. Jer nije prirodno da se ta sredstva pravnog prometa dre u jednom stanju nedovrenosti, a prirodno je da svojina kao trajno pravo bude eksploatisana ili ne. - Zato je nama ovo vano? - Posebno zbog toga. Dok se u okviru obligacionog odnosa kao tog sredstva pravnog prometa, koji traje od momenta kad smo koleginica i ja zakljuili taj ugovor do momenta dok se on nije u potpunosti ispunio. - Vi nemate relaciju ni sa kim treim, vi moete da traite samo od svog saugovornika da vam to ispuni. Ako joj neko uzme tu stvar, dok ona meni nije predala, ja je vidim kod vas, otela bi vam, uzela bi vam, tuila bi vas, to je moja stvar, platila sam je. Ja nemam ovlaenje na to. - Zato nemam ovlaenje? - to sam ja jo uvek u relaciji sa koleginicom. Dok mi ona tu stvar ne preda, na ime izvrenja svojih obaveza, pa mi onda neko od vas uzme, ja mogu samo nju da tuim, i kaem dajte mi tu knjigu, pa jesam vam platila, pa izvrite mi tu obavezu. Nee da mi izvri. Tuiu je sudu, i sud e je obavezati. Ona e se braniti uzela mi Milica tu knjigu; pa ta ako ti je uzela, kupi drugu pa joj daj. Tu je sutina stvari. - Zato vam to kaem? - Zato to u obligacionom pravu vi nemate mogunosti obraanja treem, vi imate samo mogunost da na osnovu ugovora ili nekog drugog izvora obligacije, potraujete, postavljate zahtev prema svom ugovarau. Samo prema njemu. - Do kad? - Dok se ne ispuni u celini ugovor. Pazite ta znai to u celini. Vi ete videti, mi vidimo iz zadataka, recimo kae u ZPP-u spor o pravu na nepokretnosti, za njega je nadlean sud gde se nepokretnost nalazi. Ostali sporovi iz obligacionih odnosa - nadlean je sud boravita tuenog. Sad mi vidimo da li ste vi razgraniili obligacioni odnos ili niste. Da li vi znate da ste jo uvek u obligaciji ili ste umislili da ste ve otili u stvarnopravni odnos. Vama se ini da je to jako jednostavno.To uopte ne mora da bude jednostavno. Npr. ugovor o kupoprodaji je jednostavan ako ja dam koleginici knjigu, a ona meni da pare. To je jednostavno. Tog momenta kad je ona meni dala, i ja njoj, mi smo zavrili na odnos, ko god mi je uzeo knjige, ja u njega da tuim. Svakog od vas u da tuim, i da dobijem tu moju knjigu. Jer titim svoj interes. Do tada smo u ovoj relaciji, i samo vas gledam i molim vas uzmi tu knjigu i daj mi. Nai onog koji je uzeo i daj mi je. Ja sam ti platila knjigu. Daj mi knjigu. Tuiu te zbog knjige... Gledajte, uzmete da je ovo ugovor o kupoorodaji nepokretnosti. Taj ugovor je, optereen, izmeu ostalog, i formom. Ali, ne znai da je... ugovor

21

optereen formom. Nego da bi ja stekla svojinu na nekoj parceli, moram i da se uknjiim... Mi smo zakljuili ugovor o kupoprodaji jedne parcele. Overili smo ugovor. Ja sam platila celu cenu, koleginica mi preda tu parcelu. - Mogu li ja da tuim nekog ko mi uzurpira tu parcelu? - Ne mogu. - Zato ne mogu? - Nisam se upisala u zemljine knjige. A ova koleginica mi nije dala ni clausulu intabulandi. To je kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ovlaenje prodavca da kupac moe da se upie u zemljinoj knjizi. Nee da mi da. Promaili, propustili... Ja odem kod koleginice, kaem ja ila u zemljine knjige, oni me odbili, daj da napravimo jedan aneks, da mi da klauzulu, ona kae ma, neu da ti dam klauzulu, hou drugom da prodam. - ta da radim? - U meuvremenu, pojavi se neko trei koji uzurpira tu njivu, pone da je koristi, a ja tu nita ne mogu da uradim. - Zato ne mogu? - Zato to nemam klauzulu koja e mi obezbediti sticanje svojine. Ja moram da tuim koleginicu, da u sporu dobijem clausulu intabulandi, da se uknjiim, da steknem stvarno pravo, i tek onda kada sam stekla to stvarno pravo ja mogu ta trea lica, uzurpatore, da tuim i traim od njih da se sklone, da mi ostave njivu, da mi ne prave tetu. Eto, vidite kako je to komplikovano. Znai, vi ete, kada budemo radili ove obligacije, gledati, u prisustvu kog ste ugovora, da li taj ugovor postavlja zahtev forme, da vidite koja su dejstva tog ugovora. I da bi ste opredelili da li ste jo uvek u obligaciji, ili ste iz nje izali, i uli ve u polje stvarnog prava, videete da li je taj ugovor, s obzirom na ovo kako zakonodavac njega odreuje, da li je sva svoja dejstva iscrpeo? Onog momenta kad je iscrpeo sva svoja dejstva, ugasila se ta obligacija i nastao je stvarnopravni odnos, sa ovlaenjima erga omnes. Tamo gde je nemogu upis, zbog toga to nisu ureene te javne knjige, kao npr. na Novom Beogradu, mi to zovemo vanknjinom svojinom. Smatra se da je svojina steena onda kada je ugovor realizovan u celini, i ako ima neka evidencija, neki upis gde je izvren, recimo u katastru, kao zamena zato to nije u knjigu, onda se moe stei opet uslovno, dok se ne obezbedi...

ZASTARELOST I PREKLUZIJA
Znai, kad se ue u obligacioni odnos, stranke po pravilu prihvataju da dobrovoljno izvre inidbu. Ako ne izvre dobrovoljno u roku, ostaje mogunost da se putem suda zahteva izvrenje, odn. Ispunjenje inidbe. Poto inidba dospeva, kako ona moe da se...? Izuzetno je za obraanje sudu, zakon postavio neki rok. Znai, postavlja se rok za tubu. To je tzv. Prekluzivni rok, i ako ga stranka ne potuje, tuba e se reenjem odbaciti.

22

Imamo nekoliko tih rokova za tubu: npr. rok za smetanje dravine je 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca. Za razliku od ovih prekluzivnih rokova, ZOO poznaje rokove zastarelosti. To su materijalno-pravni rokovi, ne gasi se samo pravo, nego se samo gubi pravo na prinudno ostvarenje zatite. - Znate ta to znai? - To znai, moe da se uloi tuba, tuba se nee odbaciti, ali ako tueni u toku spora istupi sa tom prigovorom zastarelosti, i on se pokae kao osnovan, sud e presudom odbiti tubeni zahtev. To zapamtite, kod zastarelosti se presudom odbija tubeni zahtev, ako je tueni, u toku parnice, osnovano istakao prigovor. Razlikujemo zato, civilne i prirodne obligacije. Civilne su te koje su zatiene prinudom. To je kada je traena zatita u zastarnom roku, zatiene su prinudom. A, prirodne obligacije mogu biti, bilo zato to ve kod nastajanja nisu imale tu zatitu ili su zastarelou izgubile prinudnu zatitu. Vidite, ta prirodna obligacija koja moe da bude nezatiena, ili od poetka ili naknadno. Moe da bude nezatiena od poetka, npr. dug asti; dug iz kocke; dug iz opklade; moralni dug nekom dobrom prijatelju koji ima problema, pa mu vi neto dajete, ili mu inite, negujete ga... To su ti moralni dugovi, dugovi asti, koji nikad nisu zatieni prinudom, i koji se izvravaju bez ikakve naknade i mogunosti da se preko suda ostvari ta naknada. Ova druga vrsta, tih prirodnih... mi ih jo zovemo i degenerisane civilne obligacije, zbog toga to su one u momentu zakljuenja, nastanka, bile zatiene prinudom drave, ali su tu zatitu izgubile protekom roka zastarelosti. Recimo ja imam prema vama jedno potraivanje iz naknade tete, i ono po zakonu zastareva za 3 godine. Vidite, vi odmah urite i kaete izgubite pravo. Nikakvo pravo na naknadu tete vi niste izgubili. Vi i dalje imate prema meni pravo na naknadu tete. Ali, protekom roka, ja u u parnici istai prigovor zastarelosti, i sud e da kae moe ti to pravo da ima, ali je protekao rok u kome ti mene moe da pozove na zatitu. Neu ja da angaujem prinudu drave da bi titila jedno potraivanje koje ti nisi titio sam u toku zastarelosti. - Kako se to vidi, ta fina, suptilna razlika izmeu gaenja prava i prava na zatitu? - Vidi se po tome, ako ja vama isplatim tu naknadu tete, ne znajui da je zastarelo, pa odem kod advokata i kaem isplatila sam naknadu; ma, ta si isplatila, kad ti je zastarelo. Nisi morala. Ja vie ne mogu da angaujem sud i da traim povraaj datog, po pravilima sticanja bez osnova, jer to nije sticanje bez osnova, to je plaanje dugovanog. Ali, dugovanog koje moe da se plati samo dobrovoljno; drugaije, prinudom, ne moe. Zastarelou se, protekom vremena, ne gasi samo pravo, nego se gasi mogunost da se prinudno ostvari to pravo. Ali, samo kada druga strana (dunik) istakne prigovor zastarelosti. To je sutina!!! I zapamtite. Odluuje se U ime naroda... presudu.... Vi ete, po pravilu u zadatku dobiti prigovor tuenog, koji se brani svim moguim sredstvima, izmeu

23

ostalog kae i istiem prigovor zastarelosti. Vi morate da znate kako ete sa tim prigovorom da izaete na kraj. Nekada je taj prigovor moan i osnovan i on e dovesti do odbijanja tubenog zahteva. Evo, npr. protekao je rok od 3 godine od kad je koleginica znala za tetu i uinioca, ja se posle 5 godina obratim sudu; druga strana istakne prigovor zastarelosti, i kako vi odluujete?

Presuda:
U ime naroda... donosi presudu I Odbija se tubeni zahtev da se tueni obavee na naknadu tete.

U obrazloenju kaete postoji teta, postoji uinilac, postoji obaveza naknade, ali je protekao rok u kome je mogao da trai tu naknadu preko suda, i osnovano je tueni tome prigovorio. Iz same izreke vi ne vidite zato sam ja odbila tubeni zahtev; zato to je to materijalno-pravni prigovor koji ne ulazi u izreku. On e biti u razlozima, u obrazloenju; razlog zato je odbijen tubeni zahtev. - Zato je ovo vama jo vano? - Zbog toga to vi imate nekoliko zahteva za, recimo, naknadu tete, za bol, za strah, za smanjenu ivotnu sposobnost. Svaki od njih dospeva i zastareva u razliito vreme. Jer je ZOO rekao zastarelost nastupa kod naknade tete onda kada oteeni sazna za tetu i uinioca. Obe stvari kad se steknu, on je stekao saznanje. Od tog momenta, od sticanja saznanja o obe stvari, poinje da tee rok zastarelosti od 3 godine. Npr. za bol, kad sam ja stekao saznanje? Onog momenta kad je vetak rekao 7 dana posle povreivanja taj bol je prestao. Za strah: 30 dana posle povreivanja, sagledao je sve okolnosti, i strah je prestao. Vidite za bol. Bol e biti, npr. saobraajna nesrea. 01.01.2000. godine bila je saobraajka na putu. Kad je zahtev za bol ve dospeo? Dospeo je 07.01.2000. godine. Kad je zahtev za strah dospeo? Dospeo je 30.01.2000. godine. Pogledajte, ja sam tuila, recimo 15.01.2003. godine.Tueni istakne prigovor zastarelosti.Ode mi ovo potraivanje. Za strah. Ode mi i ovo potraivanje. Evo dva potraivanja koja su... (se ugasila?).

Presuda:
Sud... u ime naroda donosi presudu I II III Odbija se tubeni zahtev da se tueni obavee da na ime naknade za fiziki bol plati 10.000,00. Odbija se tubeni zahtev da tueni na ime naknade za strah plati 30.000,00. Usvaja se tubeni zahtev, i obavezuje se tueni da plati naknadu za smanjenu ivotnu sposobnost.

I sad, pita se u izreci, ta uradi ovaj? Jedna teta, jedan dogaaj, jedan ovek pretrpeo tetu, a vidi ta mu sud uradi. Dva mu ne dade, a jedan mu dade. Evo

24

ga. Zahvaeno zastarelou, ali ako se tueni prevari pa plati to, daje to je dugovano, i ne moe da trai povraaj datog. Na ispitu ne smete da meate zastarelost sa prekluzivnim rokovima. Prekluzivni rokovi su rokovi za tubu. Ne moete da se obratite sudu ukoliko protekne rok od 30 dana za smetanje poseda. Ne moete da se obratite sudu, ukoliko protekne rok iz zakona o radu za naplatu nekog novanog potraivanja. Ako je zakonodavac rekao da tuba moe da se podnese u tom i tom roku, to je tzv. Prekluzivni rok. Protekom roka gasi se pravo, vi nemate vie to pravo.Nemate pravo ni sudu da se obratite. Pokuate da se obratite, sud samo kae sud donosi reenje, tuba se odbacuje. Rokovi zastarelosti nisu to. - Zato ja govorim sada o rokovima zastarelosti? - Zato to samo obligaciona prava, potraivanja, zastarevaju. Nikada stvarna prava ne zastarevaju. Ne moe nevrenjem neko stvarno pravo da se izgubi. - Zato obligaciono pravo zastareva? - Zato to je, sredstvo pravnog prometa, njime se vri pravni promet. I hoe da se u tom pravnom prometu ima izvesnost da li neko potraivanje postoji ili ne postoji. Protekao je rok. - Ali ta si ti izgubio? - Nisi ti izgubio mogunost da se obrati sudu. Nisi ti izgubio samo pravo. Ti si izgubio pravo da sud, drava, iza tebe stanu i kau mi emo prinudom da uteramo to potraivanje. I zato, ako ste se vi obratili, tueni nije istakao prigovor, mi emo da sudimo i meritorno presudimo. Prigovor zastarelosti moe da se istakne samo do zakljuenja glavne rasprave u prvostepenom postupku, ne kasnije. ******************************************************************************************** Sada idemo na samo zakljuenje ugovora. Rekli smo da mora da postoji saglasnost volja o bitnim elementima ugovora. Videete za svaki ugovor bitne elemente, npr. ako dobijete ugovor o graenju, vi ete samo iz zakona proitati ta su bitni elementi ugovora, o emu stranke treba da se dogovore; ako dobijete ugovor o prodaji videete da je to predmet i cena; ako dobijete ugovor o zakupu, proitaete i videete da imate zakupno dobro... Rekli smo, kada je to kada se saglase dve volje o bitnim elementima, to je onda kada stranke nesumnjivo utvrde... taj ugovor, koji su to bitni elementi. To su opti uslovi za zakljuenje ugovora. Nekada, zakon postavlja i poseban uslov, to je pitanje forme. Znai: saglasnost volja, bitni elementi i forma, kao poseban uslov.

7. FORMA UGOVORA

- ispitno pitanje Mi emo danas govoriti o toj konstitutivnoj formi, formi ad solemnitatem. To je ona forma koja je uslov nastanka ugovora. Zato se i zove konstitutivna, ona ga konstituie. Ona moe da bude zakonska i ugovorna.

Zakonska forma
25

Ako je zakon predvia, onda e to u zakonu i da bude navedeno. Neete nai kod ugovora samo u ZOO, nai ete i u Zakonu o prometu nepokretnosti, nai ete u Porodinom zakonu, dakle u raznim materijalnim zakonima e se za pojedine ugovore nai zahtev forme. Npr. kad brani drugovi ureuju svoje odnose povodom sticanja imovine, Porodini zakon kae da taj ugovor mora da bude u pismenoj formi. Kod ovih posebnih ugovora u ZOO, videete kod ugovora o graenju, kae zakon, ugovor se zakljuuje u pismenoj formi. Znai, tamo gde je ugovor ureen, tu ete nai i zahtev forme. Nemojte nikad da pretpostavljate da je zakon to postavio; on to izriito radi. Izriito zakon kae ugovor se zakljuuje u pismenoj formi. Ili, za zakljuenje ugovora kod prometa nepokretnosti zakon izriito kae potrebna je pismena forma i overa od strane suda. Ako nije ta zakonska forma potovana, ugovor nije zakljuen. Nije stvar u tome da li je ugovor nitav, ugovor nije zakljuen, jer se radi o konstitutivnoj formi kao uslovu nastanka ili zakljuenja ugovora. Kod nitavosti (pazite dobro!!!) vi formalno pravno, imate sve elemente jednog ugovora. Kod nitavosti ugovora iji je predmet, npr. promet lekova, vi formalnopravno sve imate. Imate cenu, predmet, imate sve ugovorae. Kod ugovora kojima nedostaje forma, vi nemate formalno sve uslove. Jer, videli ste sad ta smo rekli, pored saglasnosti, bitnih elemenata, potrebna je i forma da bi ugovor nastao. Ne moete vi da ponitavate neto to nije ni nastalo. Treba da nastane, da postoji formalno pravno, ali da je prilikom njegovog nastanka uinjena neka povreda. Ovde nemate bitan elemenat ugovora. Da bi ugovor nastao, zakon kae mora da bude zakljuen u odreenoj formi. Vidite vi kako se to dobro vidi u praksi. Npr. mi zakljuujemo jedan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i mi ga zakljuimo samo tako to emo samo pismeno napisati... Ne odemo u sud da overimo. To znai, nismo mi taj ugovor snabdeli tim zahtevom forme koji zakonodavac trai kao konstitutivan elemenat. Ja vama platim cenu; vi meni ne predate stvar. - ta mislite, da u ja da traim da se niti ugovor? - Neu. Traiu samo povraaj cene. - Po kom osnovu? - Sticanje bez osnova. S obzirom na osnov koji se nije ostvario. Mi smo hteli da ostvarimo osnov u kupoprodaji. Nismo ga ostvarili. Ja u da traim povraaj datog. A da smo ga mi napisali, da smo ga mi overili, da smo u njega uneli neki nedoputeni elemenat, npr. da smo raspolagali gradskim graevinskim zemljitem, on bi formalno-pravno egzistirao u pravnom saobraaju kao neto to postoji, kao jedan organizam, ali je prilikom sainjavanja tog organizma napravljena povreda. ovek se rodio i ima teku i neizleivu bolest. Ovde je nasciturus... nije se ni rodio. ta u ja da ponitavam neto to nije nastalo. Ja u samo da traim povraaj datog, po pravilima sticanja bez osnova. Znai, ovde kod nedostatka forme, ako je zakonska forma u pitanju, ugovor nije ni nastao.

Ugovorna forma
26

Kad govorimo o ugovornoj formi, zakonodavac nije postavio zahtev forme, ali su stranke ugovorile da je forma uslov njegovog zakljuenja ili postojanja. I u jednom i u drugom sluaju, ne radi se o ponitaju ugovora, radi se o tome da ugovor nije nastao; sve to je u njegovom izvrenju dato vraa se po pravilima o sticanju bez osnova. (Ovo je takoe jedna od kljunih stvari!!!) Sada da vidimo koje vrste forme imamo. Kod nas jo vai princip konsensualizma. To znai prostom saglasnou volja se zakljuuje ugovor. Taj zahtev forme je izuzetak, ali ve imamo oko 50 formalnih ugovora. Sad govorimo o zakonskoj formi. Imamo, prvo, pismenu formu; pa onda imamo formu javne isprave; i imamo sveanu formu. Kod nas je realna forma retka. Postoji samo kod ugovora o poklonu. Znate da ugovor o poklonu nije uopte ugovor koji je ureen u ZOO; on je i danas ureen pravnim pravilima predratnog prava (SGZ, AGZ, OIZ). Znai, kod nas na terenu pozitivno-pravnog ureenja praktino nemamo tu vrstu formi. a) Da vidimo sada ta je to pismena forma. Pismena forma je kada zakon kae da je ugovor zakljuen kada su stranke napisale i potpisale saglasnost o bitnim elementima odreenog ugovora. Npr. ugovor o ureenju imovinskih odnosa branih drugova; ugovor o graenju. b) Ovaj drugi, vii zahtev forme je po pravilu rezervisan za promet nepokretnosti. Zato se zove forma javne isprave? Zato to zahteva sadejstvo nekog javnog organa, dravnog organa. To je overa od strane suda. (ne sudije, ve sudskog slubenika!!!). Sudski slubenik na pismenu redakciju ugovora stavlja peat i konstataciju da su pred njim Petar Petrovi, iji je identitet utvren na osnovu line karte i Milan Milanovi, iji je identitet utvren na osnovu line karte, ugovor potpisali. Njega se ne tie sadrina ugovora, niti sme to da proverava, niti sme da zabranjuje zato to je sadrina ovakva ili onakva, on samo utvruje identitet stranaka koje ugovor potpisuju. Klasian primer za to je ugovor o prometu nepokretnosti. Zakon o prometu nepokretnosti (koji vi morate da konsultujete), odn. l.4 tog zakona govori o nedostatku forme i mogunosti da se taj ugovor konvalidira posredstvom suda. Mogunost znai da stranke, ako su u celini ili u pretenom delu izvrile taj ugovor mogu da se obrate sudu i da on nedostatak forme nadomesti time to e sudskom odlukom da prizna pravnu vanost tom ugovoru. O toj konvalidaciji emo malo kasnije. c) Za najznaajnije ugovore, zakon zahteva najvii stepen forme. To su ugovori iz naslednog prava: ugovor o doivotnom izdravanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota. Zato se zove sveana forma? Zbog toga to uestvuje u zakljuenju ugovora sudija. Zato je zakonodavac stavio nalog sudiji da on to radi? Zbog toga to sudija mora strankama da predoi znaaj ugovora koji zakljuuju. To sigurno ne moe slubenik na overi. Za ugovor o doivotnom izdravanju npr. kae vi tu imate jedan dvostranoobavezan ugovor, vaa obaveza je da izdravate ovog starog oveka do kraja

27

ivota, a vi koji primate izdravaje imate mogunost da odgovorite na to tako to ete svu svoju imovinu, ili deo, preneti na davaoca izdravanja, ali taj prenos odlaete do momenta smrti. ta on hoe jo time da kae? Da to ugroava nuni nasledni deo nunih naslednika, i da oni ne mogu u prisustvu ta dva ugovora da istiu svoje pravo na nuni deo. Naravno, ja to vama kaem kao kolegama, inae, ja kao sudija kaem to njima na drugi nain. Da vam kaem neto. Vi ete to to imate preneti, odn. To e prei na njega momentom smrti, ali tada vai sinovi i keri nee moi da dobiju nita vie iz zaostavtine. Kako nita, pa bar neto da dobiju!. Nita vie, zbog toga to je to u pitanju dvostrani ugovor. Znai, objasnite mu, predoite mu znaaj, ukaete mu na vrste raspolaganja, predoite mu ta njegovi naslednici imaju ili ne mogu da imaju, i tek onda zakljuujete ugovor. Nita im nee sudija time garantovati, ni da je ovaj sposoban za rasuivanje ni da nije, mada ja kao sudija, kada vidim da je ovaj potpuno dezorijentisan, da ne zna ni koliko dece ima, ni kako se ona zovu, ja u odbiti zakljuenje ugovora, jer ne moete vi da zakljuujete ugovora sa nekim ko nema nikakvu orijentaciju o tome ta hoe, ali sutinski, taj ugovor nita nije znaajniji u smislu mogunosti napadanja. Moe da se napada i sa stanovita nedostatka volje i iz svih drugih razloga koje zakon predvia. I, rekli smo, ukoliko te forme nema, ugovor nije zakljuen.

KONVERZIJA
Tu dolazimo do tzv. konverzije. Ona je jedan od naina da se ugovor sauva. Da se raspolaganje sauva, ako je izvreno ugovorom. To je konverzija. Jer, vidite, mi stalno govorimo o tome da je ugovor zakon za stranke, i stalno govorimo da je namera da se to ugovorno raspolaganje sauva, da nekako ispotujemo volju ljudi koji su uli u jedan ugovorni odnos. I na tom planu je ovaj institut konverzij. On se koristi onda kada stranke ugovor, za koji zakon postavlja zahtev forme, ne zakljue u toj formi. Znai, ovaj institut se primenjuje onda kada stranke taj visok zahtev forme ugovora ne ispune. Znate ta one rade. Kod ugovora o doivotnom izdravanju, odu i overe kod sudskog slubenika. Ili, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, da bi bio punovaan, mora da u njemu uestvuju svi potomci koji e u momentu smrti biti pozvani na naslee. Neko od potomaka ne bude tu. I sad vi vidite da su oni hteli jedno raspolaganje, ali da mu nisu dali formu kojom... to raspolaganje i izvri. I onda vi pretpostavljate da bi oni hteli neki ugovor pred koji se postavlja nii zahtev forme da su znali da ovaj ugovor nisu zakljuili. To je sutina!!! Znai, vai pretpostavka da bi stranke htele da zakljue ugovor za koji se trai manji zahtev forme da su znale da zakljueni ugovor nee vaiti. - Kako ete vi znati koji je to ugovor? - Pa, po prirodi tih davanja. PRIMER: Recimo, kod ustupanja i raspodele. Ostavilac ima nekoliko sinova i suprugu, i jedan od njih se nalazi u Australiji , i ovi sinovi koji se nalaze u Beogradu kau ma, hajde tata, zavri ti to, on e ionako sa tim da se saglasi. Meutim, zakon je izriit i kae: ugovor e predstavljati ugovor o ustupanju i

28

raspodeli samo kada u njegovom zakljuenju uestvuju svi potomci koji e u momentu smrti ostavioca biti pozvani na naslee. Ali, imamo ovog jednog koji nam je... Nemamo ugovor o ustupanju i raspodeli, poto taj zahtev forme nisu ispotovali. ta je to u stvari? To su pokloni! Taj starac koji je zakljuivao s njima ugovor, nita nije dobio na konto toga. On je svoju imovinu njima podelio. I zato se smatra, da je on znao da nee to biti ugovor o ustupanju i raspodeli, onda bi on hteo njima poklone da uini. Meutim, ta smo mi time dobili? Dobili smo da ono to je osnovno dejstvo tog ugovora, a to je da se nema pravo na nuni deo ima se to pravo, i ovim je njima povreeno pravo na nuni deo. ta e on moi? U odnosu na njega, ovo raspolaganje je poklon, i on e moi da ostvari svoje pravo na nuni deo. Da je uao u ovaj krug, mogao je da ne dobije nita, da raspored bude samo ovom i onom sinu, njih dvojica da ne dobiju nita, i izgubio bi pravo na nuni deo. Znai, to je ta zakonska konverzija. Zakonodavac kae da e se smatrati da su zakljuili neki ugovor za koji su obezbedili zahtev forme, da bi ga zakljuili da su znali da onaj nee biti dobar.

KONVALIDACIJA
Za razliku od konverzije, konvalidacija je neto sasvim drugo. Konvalidaciju imamo kada jednom ugovoru naknadno izdajemo pravna dejstva. Na planu forme, konvalidaciju imamo kod ugovora o prometu nepokretnosti (l.2 ili l.4 Zakona o prometu nepokretnosti) gde se naknadno osnauje jedan ugovor, koji u momentu zakljuenja nije ispunio zahtev forme, ali je ugovor sainjen kao pismeni i potpisani ugovor. To je sutina za konvalidaciju!!! - Nema konvalidacije usmenog ugovora o prometu nepokretnosti. - Znate zato? - Gledajte, za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ta je potrebno? - Potrebna je pismena redakcija ugovora i potrebna je overa od strane suda. A ovo je faza dogovora o bitnim elementima. Oni mogu da se dogovore o bitnim elementima usmeno, ali njima su potrebne jo 2 stepenice da dou do formalnog ugovora. Ne moe ni zakon, ni na bilo koji nain da se preskau 2 stepenice, moe samo jedna. Zakon moe da nadomesti samo jednu stepenicu; to znai, mora da se pokriju ove dve faze, pregovora i dogovora, faza pismene redakacije i potpisa, samo da se konvalidira nedostatak overe. To zapamtite!!! Nikada ne moete da konvalidirate usmeni ugovor o kupoprodaji, makar da je i sto puta izvren. Moe da se konvalidira samo pismeni koji je potpisan, a kome nedostaje overa od strane suda. Tu konvalidaciju moe da izvri samo sud. - Znate kako do toga dolazi? - Mi odemo, dogovorimo se oko uslova, odemo i potpiemo to, kad emo da odemo?, idemo u ponedeljak u sud. Ja doem u ponedeljak i kaem idemo u sud, a vi kaete naao ja drugog kupca. Kako si mogao da nae drugog kupca, kad sam ti ja isplatio prekjue pare?, Pa isplatio on dva puta vie. Vratiu ja tebi tvoje pare. - Ova zakonska konvalidacija dozvoljava, znai, da strana koja je verna tom ugovoru, hoe da ga sauva, da se obrati tubom sudu i da trai 29

od suda da nadomesti taj nedostatak u pogledu forme, koji se odnosi na overu.

Presuda:
sud donosi... u ime naroda PRESUDU I Tueni se obavezuje da u roku od 15 dana pristupi overi tog ugovora. (Mi imamo ovde jednu pismenu redakciju, imamo predmet i cenu, sve imamo). ta sud jo uradi? Poto ne moemo da ga vodimo za ruku, niti da ga milicijom odvedemo. II Ako u ostavljenom roku to ne uini ova presuda e zameniti ugovor o prodaji nepokretnosti.

Nee sud tu nita da kreira. On, da bi mogao ovo da konvalidira, on mora da ima sve ostale uslove, samo nema formu, samo nema taj jedan stepenik. Uslov za ovu sudsku konvalidaciju je da su prestacije iz tog ugovora ugovora u celini ili u pretenom delu izvrene. E, sad ete vi da budete kreativni, pa da vidite ta to znai u pretenom delu. Gledajte, ne moete preteni deo da gledate samo sa stanovita kupca. Ja sam kupila jednu kuu, ugovorili smo 100.000,00 evra, i ja sam platila 100.000,00 evra. Ali, to nije to. U pretenom delu treba i sa stanovita kupca i prodavca. Ja sam, recimo, platila 60.000,00 evra, a on je meni u pretenom delu ispraznio i predao tu kuu. Ostao je samo jedan podrum i jedna prostorija. To znai, preteni deo gledate prema ukupnim davanjima iz ugovora, i to sa stanovita oba ugovaraa. Ili u celini ili u pretenom delu. Naravno, pri tom ne sme da se povreuje pravo pree kupovine. PITANJE: ta je sa ugovorom gde je samo izvrena samo isplata cene? ODGOVOR: Nita. To je preteni deo sa stanovita jedne strane, ali nemate drugu stranu. Sud e oceniti da nije ispunjen uslov pretenog ispunjenja inidbi. Odbie tubeni zahtev da se konvalidira ugovor i oni e biti bez ugovora, i bie na terenu instituta davanja bez osnova, svako e od svakog drugog moi da trai povraaj datog. Ili moe, eventualno, ako je predaja stvari bila, a cena nije plaena da odrajem stekne to pravo. I to oni, zakonskim odrajem od 10 godina, zato to on ima zakonit osnov sticanja. Znai, nee se raspravljati na nivou konvalidacije, sud e odbiti tubeni zahtev, jer tu je uslov...To je isto kao kad imamo usmeni sporazum, izvren u celini i on se smatrao izvrenjem u celini. Odbija se tubeni zahtev. Stranke nemaju ugovor koji je sainjen u pismenoj formi. Nema uslova za konvalidaciju po l.4 Zakona o prometu nepokretnosti. I tu je kraj moje prie. Kako e oni dalje urediti odnose, tuie jedan drugog i traie povraaj datog jer sad oni dre bez osnova. Nisu obezbedili osnov svojim davanjima i svako e od svakog moi da trai povraaj datog.

30

FORMA UGOVORA - nastavak

Dakle, kod forme morate da budete jako paljivi, posebno kod sveane forme koja je rezervisana samo za Ugovor o doivotnom izdravanju i Ugovor o ustupanju i raspodeli. Nemojte ovde da gurate testament. On nije ugovor, ve jednostrana izjava volje. Moe da vam se postavi pitanje da li ti ugovori (kod kojih se zahteva sveana forma) mogu da se zakljuuju preko punomonika. - ta bi ste vi rekli? - Moe, ali i punomoje mora da bude u istoj toj formi (sveanoj). - Dobro, i ta se postie time? - Pa, postize se mogunost da punomonik zakljui ugovor za koji je dobio punomoje. - To da, ali ta je svrha, takve forme punomoja? ta se time postie sa stanovita zahteva forme? - Ostvaruje se svrha i zahtev forme time to sudija predoava znaaj tog ugovora stranci koja punomoje daje prililkom zakljuenja ugovora. Dakle, sveana forma je forma ugovora u ijoj formi se i punomoje daje da bi sudija bio u poziciji da neposredno stranci pokazuje. Dakle, kada odgovarate na pitanje svrhe forme, ona je zatitna forma sa stanovita stranke, jer titi interese stranke time to e tako visokim zahtevom forme stranka biti u poziciji da ima neko vreme (pazite, to je procedura; vi ispiete molbu sudiji, onda se to zavodi u sudu, potom sudija u vanparnici dobija predmet, pa sudija zakazuje, pa vi dolazite.. to je jedno vreme koje omoguuje da vi razmislite o onome u ta ulazite), pa jo kad ujete od sudije kakvo je znaenje te forme, onda vi moete da formirate svoju odluku o tome da li hoete taj zahtev forme. Mi nemamo dokaznu formu (forma ad probationem). To znai da kod nas dokazna forma ne postoji u smislu da se postojanje ugovora dokazuje odreenom formom. Kod nas postoji jednaka snaga svih dokaznih sredstava. Sva su dokazna sredstva doputena. Vi pogledajte sankciju nedostatka forme, kako je to zakonodavac formulisao u l.70 ZOO. Kada je sankcija za nedostatak forme. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo. Vidite, ne kae nitav je, nego nema pravno dejstvo, nema tog ugovora, sva davanja su davanja bez osnova.

TUMAENJE UGOVORA
Zakon propisuje pravila da se ugovorne odredbe primenjuju onako kako glase. To je jasno kada je ugovor jasan da se primenjuju kako glase; meutim, ako su sporne ugovorne odredbe onda se pribegava tumaenju. Ne tumai se ugovor, praktino, ve se tumai izjava volje sadrana u ugovoru. ta je stranka njime htela, ta je cilj ugovora? Imamo, tako gledano, sudsko i vansudsko tumaenje. a) Sudsko tumaenje vri sud pred kojim se vodi spor o dejstvima ugovora. - Sad da vidite ta znai to sudsko. 31

- Nije to sud, da ga vi pozovete daj mi to tumaenje ugovora. To ne radi, nije to posao suda. - Nego, pred sudom se vodi spor o dejstvima ugovora. Ja vas tuim i traim da vi meni izvrite inidbu. Vi postavite pitanje, kako glase te ugovorne odredbe, nejasno je. Ne zna se ko, kome, kada, ta? - A, ta mi hoemo tim tumaenjem? - Da sauvamo ugovor, da ga odrimo na snazi. I sad mi pokuavamo volju stranaka da utvrdimo iz tih ugovornih odredbi. Najlake je sudiji da kae ja ne mogu da vam utvrdim volju, i ja neu tubeni zahtev da usvojim. Vi mora da znate ta su stranke tim ugovorom htele. I to je sudsko tumaenje. Znai, sudsko tumaenje vri sud pred kojim se vodi spor o dejstvima ugovora. Da bi odredio meru tih dejstava, mora da proe kroz fazu utvrivanja ta su stranke tim ugovorom htele. I, on se, naravno, izjanjava o tome kakva je pravila tumaenja koristio i ta je utvrdio kao volju stranaka. b) Vansudsko tumaenje je neto sasvim drugo.Vansudsko se obavlja po volji ugovoraa, koja je unapred dogovorena, da e u sluaju nesaglasnosti o znaenju njegovih ugovornih odredaba tumaenje dati neko tree lice. I to odreeno lice. - I, ta onda sud radi? - Doe do spora o tome, pozove se to tree odreeno lice, sud zastane sa postupkom, saeka da to tree odreeno lice obavi tumaenje, i takvo tumaenje koje da tree lice bie za sud obavezujue. Meutim, u svakom sluaju, postoje odreena pravila tumaenja. Ne tumai se svaka odredba posebno, nego u sklopu i u skladu sa svim odredbama ugovora. Smisao se odreuje prema uobiajenom smislu koji ta re inae ima. Pri tom se potuje naelo savesnosti i potenja, onako kako bi jedan dobar domain to uradio. Sada imamo posebna pravila. Imamo pravila da ugovor bez naknade u odreenim ugovorima, tumaenje se vri u korist onoga ko neto daje ili ini. Npr. ako ja kaem da hou da poklonim koleginici knjige za uenje, ne moe da potrauje sve knjige iz moje biblioteke. Uvek ete ii restriktivno knjige za uenje, to mogu da budu knjige za pravosudni ispit, knjige za pravni fakultet, ali ne mogu to da budu sve knjige koje ja imam.... Znai, idete restriktivno, obavezujete restriktivno, u korist onog koji neto daje. Kod dvostrano obaveznih ugovora, kakva bi bila pravila tumaenja? Ona koja e obezbediti ekvivalentnost davanja, jer je to rukovodni princip kod te vrste ugovora. Kod ugovora po pristupu, kakva bi bila pravila tumaenja? Ko je tu slabiji? Pa, onaj ko nije uticao na formularne ugovore. Njega je formulisala jaa strana, ja koja pristupam, nemam uslova da promenim bilo ta, sem da optiram da li hou ili neu, uvek treba u moju korist da se tumai, kao slabije stranke.

VRSTE OBLIGACIONIH UGOVORA

32

Sada emo prei na nek vrste obligacionih ugovora. Ova naa dananja podela je u funkciji razumevanja odreenih vrsta ugovora i pomoi vama, da vi kad dobijete jedan ugovor koji procenite da je komutativan, ili procenite da je aleatoran, ili procenite da je to dvostrano obavezan ugovor, da vi moete, kada dobijete pitanje, Ugovor o prodaji ili ugovor o zakupu, i vi ga smestite u tu vrstu ugovora, da ve znate, da ve imate jednu polaznu poziciju gde ete ta opta mesta da iskoristite za pojedine ugovore. Npr. ako dobijete Ugovor o doivotnom izdravanju, gde ga smetate? U dvostrano obavezan ugovor. Zatim ga smetate u formalan ugovor. Da li ga smetate u aleatoran ugovor. Ako znate u koju fioku da ga stavite, vi ete ve za njega mou da izvuete 15 reenica, gde ete pokazati razumevanje ugovora, te vrste ugovora, da bi ste onda lako mogli da uete u to ta on jo ima kao odreenje. Npr. kad dobijete pitanje formalni i neformalni ugovori, vi ete odmah znati odgovor na to pitanje, posle ovog to smo rekli. Kaete da su neformalni ugovori pravilo, da su formalni izuzetak. Zato se daje zahtev forme? Da se titi stranka koja uestvuje u zakljuenju. I, kaete koji zahtev forme znate. Kada govorimo o konsensualnim i relanim ugovorima. Kaete koji su konsensualni, kaete da su realni ugovori relikt, da je to rezervisano za ugovor o poklonu, da su oni prevazieni, i zbog toga u pozitivnom pravu nisu ureeni. Kad doete do dvostrano obaveznih ugovora i jednostrano obaveznih ugovora, kaete da su dvostrano obavezni tipini za promet roba i usluga, da tu imate davanje i na jednoj i na drugoj strani, da davanja treba da budu u odnosu ekvivalentnosti, i da se ta ekvivalentnost titi. titi se kako u momentu zakljuenja ugovora, tako i u fazi realizacije. Dakle, zapamtite! Deoba ugovora je nekada sa stanovita forme, a nekada je izazvana samom sadrinom. Imamo i komutativne i aleatorne ugovore. Imamo ugovore sa trenutnim i trajnim prestacijama. Imamo i dobroine i teretne ugovore. KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORI Komutativni ugovori su oni kod koji se u momentu zakljuenja zna konaan odnos uzajamnih davanja. - ta to znai? - Ako ja prodajem ovu knjigu, mi znamo ta je odnos davanja. Odnos davanja je: moja knjiga, konano koleginica cenu da mi isplati, 600,00 dinara i to odmah. To je odnos davanja. Komutativni ugovori mogu da se napadaju zbog prekomernog oteenja. Aleatorni ne mogu. Tipian aleatorni ugovor je Ugovor o doivotnom izdravanju. Pazite, on jeste dvostrano obavezan ugovor; imate i na jednoj drugovj strani davanje koje predstavlja jedno drugom kauzu. Ne moete vi da kaete, kao to znate da kaete na ispitu, ne zna se ta kome duguje. Zna se. U suprotnom ne bi ste znali davanja stranaka, a vi znate tano da ja trebam njega da izdravam do kraja ivota; treba da mu svakog meseca dajem po 100 evra; treba da mu

33

pripremam hranu; treba da se brinem o njegovom zdravlju; treba da snosim trokove njegove sahrane. - A ta ne znate? - Ne znate odnos uzajmnih davanja. Ne znate ta e to moje davanje da predstavlja u odnosu na davanje druge strane. Jer davanje druge strane se potpuno zna: on e meni da prenese za sluaj smrti njegovu kuu u Beogradu. A ja imam davanja koja se znaju; ali se ne zna definitivni njihov obim niti njihov odnos prema davanju druge strane. To se ne zna. Jer mi, kod dvostrano obaveznih ugovora imamo ekvivalentnost koja se titi. Ovde nemamo tu ekvivalentnost. - Zato je nemamo? - Zato to imamo taj elemenat aleatornosti. Alea je srea. U momentu zakljuenja ugovora ne zna se konaan odnos uzajamnih davanja, zbog neke budue neizvesne okolnosti koja predstavlja aleu, za koju stranke u momentu zakljuenja ne smeju da znaju. Jer, ako znaju, onda nema neizvesnosti. Znai, neka neizvesna budua okolnost od koje zavisi odnos uzajamnih davanja. - ta je kod Ugovora o doivotnom izdravanju... Vidite, svi se zaleete sa onim ne zna se kad e smrt naii. PRIMER: imali smo tog advokata koji je mislio da je fenomenalan advokat, i da je on sjajan posao napravio. Zakljuio je ugovor sa jednom bakom u Parizu koja je imala 84 godine, zakljuio je ugovor o doivotnom izdravanju za njen stan. 120 godine je ivela, i za to vreme potroila 3 stana, jer on nije smeo, kao advokat da povredi ugovornu obavezu, to bi na njegov renome uticalo. To je smrt. Ali, ne mora da bude. Mogla je baka 120 godina da ivi zdrava, ila i vesela i da nita ne potroi i da nema nikakvih izdataka. Ona je na nesreu bila 20 godina u nekom stacionaru. To znai, nemojte da se zaleete injenica smrti; ve kvalitet ivota, kvalitet ostatka ivota, da li e biti izloen trokovima leenja, smetaja, tue pomoi... ili e biti potpuno toga lien. - I, ta je vano? - Vano je da u momentu zakljuenja ugovora ni jedan ni drugi nisu znali za te okolnosti. Mi smo imali pre nekoliko godina, prekriven Beograd, ugovori o doivotnom izdravanju, lekari, medicinske sestre; oni vas markiraju jo u bolnici, koliko, od ega, ta; ne znaju oni u dan kad e... ali imaju jednu prognozu bolesti koja moe da ih odredi: za pola godine, godinu dana, dve godine. Pa onda pokazuju veliku dobrotu, pa vas obilaze, daju inekcije... I zakonodavac je reagovao time to je tu vrstu ugovora zabranio. Evo primera apsolutno nitavog ugovora. Rekao je zabranjeno je. Ne da zakonodavac da ugovor o doivotnom izdravanju zakljuuju lica koja mogu, s obzirom na svoju struku, da se obaveste o stanju zdravlja, da imaju uvid u tu situaciju. - Zato?

34

- Zato to kroz to oni iskljuuju aleu. A ako iskljuuju aleu, oni su iskljuili bitan elemenat ugovora, bez koga tog ugovora nema. Takav ugovor, koji se zakljui u tim uslovima kada jedna od strana zna tu buduu neizvesnu okolnost, ine taj ugovor apsolutno nitavim, zbog toga to mu oduzimaju bitnu karakteristiku aleatornosti. A svi vi mislite da se on raskida ili ponitava zbog odsustva ekvivalentnosti. Ne!!! Ekvivalentnost je potpuno irelevantna, jer tu i nema mogunosti da se meri ekvivalentnost. Ti ugovori ne mogu da se napadaju zbog odsustva ekvivalentnosti. - Gledajte zato. - Vi moete iz najboljih, ljudskih pobuda da zakljuite jedan ugovor o doivotnom izdravanju. PRIMER: skoro smo imali, ovek je zakljuio ugovor o doivotnom izdravanju, kroz dva dana je otiao na enin grob u Kraljevo, i umro od tuge na grobu. Predmet ugovora su bile velike nepokretnosti. I svi su ustali i rekli pa to je nemoralno da neko dobije tako velike nepokretnosti, a nije ga uopte izdravao, nije stigao. To je potpuno bez uticaja. Zato to je pitanje aleatornosti, to je pitanje svesti prilikom zakljuenja ugovora. Svi su imali svest o neizvesnosti ugovora. I ta svest je ula u sutinu, u sadrinu ugovora. Odbijen je tubeni zahtev da se poniti ugovor zbog odsustva aleatornosti, a odbijen je i zbog odsustva jednakosti u davanjima, jer jednakost u davanjima ne moe da se ceni kod tih aleatornih ugovora. Kod komutativnih je sasvim drugaije. Kod njih vi u momentu zakljuenja ugovora znate odnos uzajamnih davanja i ukoliko postoji oigledna nesrazmera u davanjima, u ugovorenim davanjima, onda smo na terenu zatite zbog prekomernog oteenja. Znai, kad imate pitanje ugovor o doivotnom izdravanju, onda priate ovu priu. Priate o aleatornosti, o bitnim elementima ugovora, o odsustvu ekvivaletnosti. UGOVORI SA TRENUTNIM I UGOVORI SA TRAJNIM PRESTACIJAMA Ugovor sa trenutnim prestacijama se ispunjava u jednom aktu davanja ili injenja. Npr. ugovor o kupoprodaji ja vama prodajem automobil, vi meni plaate cenu. Istog asa kad ja vama automobil, vi meni cenu. - Kako ete znati da li ste u ugovoru? - Pa, kako ste ugovorili. Ako ste ugovorili u jednom aktu to e biti trenutni. Ako ste odloili plaanje ili ste ugovorili neko obrono davanje, onda ste vi u prisustvu ugovora sa trajnim prestacijama. - ta to znai? - Ako sam vam prodala automobil i rekla to je 3.000 evra, ali da mi dajete na svakih 6 meseci po 500 evra.

35

Npr. ako smo ugovorili, ja sam JUGOAUTO, treba da vam prodam auto, ja treba da pribavim auto iz eke i predau ti ga u roku od godinu ili dve dana. - ta je ovde kod ugovora sa trajnim prestacijama relevantno? - To to u tom roku, ali pazite koji je to rok, on je potpuno ogranien, i nije proizvoljan; od momenta zakljuenja ugovora, a rekli smo da je zakljuenje onda kad se obezbede svi elementi, ukljuujui i formu, do momenta dospelosti obaveza stranaka, a ne, kako vi kaete do momenta izvrenja ugovora. Nas interesuje momenat dospelosti. To znai, on se vidi iz ugovora. Ja sa vama ugovaram i kaem vi ste duni da mi platite cenu do 01.01.2007. godine. To je relevantan momenat za ugovor sa trajnim prestacijama. On traje od momenta zakljuenja do momenta dospelosti obaveza strana. - U tom periodu mogu da nastupe razne, nove, nepredviene okolnosti, koje mogu da poremete ekvivalentnost davanja uspostavljenu u momentu zakljuenja ugovora. - Koje su okolnosti? - To je klauzula rebus sic stantibus, to su tzv. promenjene okolnosti, za koje stranke u momentu zakljuenja ugovora niti su znale niti su mogle da znaju, niti su morale da znaju. Nita od toga. Jednostavno, vi ste dobar domain, sve ste procenili, ali niste mogli to da procenite. To je ta klauzula rebus sic stantibus, ili promenjene okolnosti. Znai, one su rezervisane za dvostrano obavezne ugovore sa trajnim prestacijama, gde je momenat zakljuenja vremenski odvojen od momenta dospelosti, i gde te okolnosti naruavaju ekvivalentnost prestacija. - Ali, do koje mere? - Ugroavaju kauzu. To je sutina! Ugroavaju svrhu i cilj ugovora dovode u pitanje. Ja ne bih zakljuila da sam znala da e se to dogoditi. Meni taj ugovor vie ne vredi. On meni ne odgovara, ni onim mojim elementarnim oekivanjima. Zbog tih promenjenih okolonosti izvrenje obaveze jedne strane postaje preterano oteano. Vi svi govorite ne moe da izvri obavezu. Ako ne moete da izvrite obavezu on se ugasio zbog toga to je nemogunost ispunjenja.Ali to uopte nije to. Ovde, ja to mogu da izvrim. Ja to mogu, i objektivno i subjektivno to mogu. Ali, to je za mene preterano oteano. U toj meri je to za mene oteano da ja vie nemam svrhu ugovora, ja nikad ne bi ugovarala da sam znala da e to tako biti. To je razlika izmeu promenjenih okolnosti i vie sile. Kod vie sile nastupi posle zakljuenja ugovora neka okolnost koja spreava ili onemoguava izvrenje ugovorne obaveze. Stvar vam je unitena, to je via sila. Grom je udario u va automobil i on je uniten. Vi vie ne moete da predate automobil koga nema. Kod promenjenih okolnosti, ja mogu da izvrim obavezu, ali je ona za mene preterano oteana. ******************************************************************************************** PRIMER: JUGOAUTO je bio prodavac automobila i nabavljao je automobile iz eke. I, on ugovori da e za godinu dana da preda automobil, vi kaete tu cenu, i on kalkulue tu cenu kod automobila, na 10.000 evra. On, poto se bavi time kao delatnou, nabavlja po ceni od 5.000 evra od proizvoaa iz eke, na to nadograuje 2.000 evra troak transporta i 3.000 ugrauje kao svoju proviziju ili

36

zaradu. Tako on, otprilike, formira cenu od 10.000 evra. Za godinu dana treba da isporui. Godina dana jo nije prola, on nabavlja automobile, nabavlja, nabavlja... i on je u tih 10.000 ugradio i to to svake godine eki proizvoa po malo poveava cenu. On je to ve ukalkulisao u cenu. - Jednog momenta da eka fabrika kae mi smo prestali sa proizvodnjom, ta bi bilo? - Via sila. Ne moe vie. Ili, kad carina kae zabranjeno je da se uvoze automobili. To je via sila. To je apsolutno nemogue. - I, ta sad? - Sa viom silom prestaje ugovor, raskida se zbog vie sile, zbog nemogunosti. Ovde ne kau esi mi ne moemo da vam isporuimo. Ne. Kau naa cena automobila je sada 9.000 evra. Od danas pa nadalje. - ta bi ste vi njega? Onaj u JUGOAUTU je ukljuio 5.000 evra, on ima 2.000 trokove transporta. To znai njega e, kad bi prodao po 10.000 evra, njega automobil kota 11.000. A on se na tritu ponaa kao neko ko od toga ivi. - Da li bi on ikada zakljuio ovakav ugovor? - Nikada ga ne bi zakljuio. - ta on kae? Ovo meni potpuno, moja oekivanja dovodi u pitanje. Pa svrhu ugovora, pa kauzu. Ja ovo nikada ne bi uradio, i nisam mogao da pretpostavim da moe da doe do toga. Ovde se promenila ekonomska politika, oni utvruju svoje mere i svoje cene. - I, ta on kae? - Tuim i traim da se takav ugovor lii dejstva. - Poto smo sad na terenu realizacije, koji institut je u pitanju? Regres. - Jeste regres, ali ta trai on od suda? Pa, jel trai ponitaj? - Ne trai! Ponitaj je rezervisan za momenat zakljuenja, da on nije valjao u momentu zakljuenja, on bi iao na ponitaj. - ta trai? - Raskid. Trai da se lii dejstva taj ugovor. - Ne moe da trai ponitaj. Zato? - Jer je za ponitaj proao rok. Rok je bio momenat kada je ugovor zakljuivan. On trai raskid ugovora i trai liavanje dejstava tog ugovora. - Kakve sud ima mogunosti? - Ima mogunost da ugovor odri na snazi. - Kako e da ga odri na snazi? (Zabeleite sebi: tuilac, oteeni moe da trai samo raskid ugovora. I to pod uslovom da su promenjene okolnosti nastupile pre dospelosti inidbe. Pre nego to je imao obavezu da preda automobil. To znai, ako je ugovor zakljuio 01.01.1999.godine sa predajom 01.01.2000.godine, ova okolnost je morala da nastupi u ovom periodu, do dospelosti njegove obaveze. Do dospelosti predaje. Na promenjene okolonosti moete da se pozivate samo do dospelosti obaveze. Znai, oteeni, tuilac trai da se raskine ugovor. Ponitaj je rezervisan za razloge koji postoje u

37

momentu zakljuenja, a raskid za razloge koji nastupe posle zakljuenja a do dospelosti). - Sud moe da odri ugovor na snazi, ako tueni pristane da se izvri revizija do pravinih uslova. - ta znae pravini uslovi? - To znai da ove promenjene okolnosti, njihov rizik stranke podele, da snose i jedna i druga. Znai, ukoliko se tueni saglasi da se izvri revizija ugovora do pravinih uslova.
**************************************************************************************************** PITANJE: Nisam ba najbolje razumela, to oko pravinih uslova...

LEPA: Sad ete da vidite ta to znai. - ta bi bili pravini uslovi? - Ne moemo mi od JUGOAUTA oekivati, nije to Crveni krst ili dobrotvorna ustanova, da on nema zaradu. - Znai, treba mu svakako obezbediti, ta? - Cenu kotanja, to svakako treba obezbediti, jer njega auto kota 9.000 evra. - ta mu jo treba obezbediti? - Sigurno troak transporta. - Gde moemo da interveniemo? - Pa, malo da interveniemo kod zarade. Moe ak i da ostane bez zarade. Ili da dobije neku minimalnu zaradu, recimo od 500 evra. To je 11.500 evra. To bi bila cena sada na kojoj bi mogli da gradimo... to bi bili pravini uslovi. On da zaradi samo 500 evra, a ovaj da doplati... pa moda bi mu dali jo oko 1.000 evra. Ali, to e biti naa ocena. Recimo 12.000 evra da ima. Koliko bi onda trebalo tueni tu da doplati? Koliko je ugovorio bio? 10.000 evra. Znai, 2.000 evra da doplati. Tueni bi doplatio, ovaj bi ipak imao neku minimalnu zaradu, tu bi smo u naoj oceni bili pravini. Znai, rizik nastanka tih promenjenih okolnosti je... U svakom sluaju, da ih dovede u uslove ne u kojima su bili, nego uslovi koji obezbeuju da se sauva ugovor i da se pravino taj rizik podeli. I da oni, i jedan i drugi imaju neku svrhu ugovora. Izreka presude glasi:
U IME NARODA... SUD DONOSI PRESUDU

Raskida se ugovor o prodaji automobila broj... zakljuen...

II Ugovor e ostati na snazi ako u roku od 15 dana tueni isplati tuiocu 2.ooo evra. (Ali, nemojte sluajno da kaete pod pretnjom izvrenja. Na to ne moe niko da ga nagoni. To je njegova (tuenikova) facultas alternativa. To ete videti u procesnom pravu.) To je ovlaenje tuenog, da on moe da otkloni raskid ugovora, plaanjem te 2.000. Na to ne moe niko da ga natera. Proe tih 15 dana, on ne iskoristi to pravo da plati 2.000 evra, aktivira se prvi stav presude i ugovor je raskinut. I, vi ste zavrili ceo posao. 38

- ta je ovde vano da se zapamti? - Tuilac samo moe da trai raskid ugovora. Nita vie. Tueni moe da optira za odravanje ugovora na snazi, ako prihvati da plati do pravinog iznosa. Ako je on to prihvatio, vi ete znai, pod I - raskinuti ugovor, pod II - dati mu mogunost da on taj raskid otkloni plaanjem tih 2.000 evra, on to ne plati, aktivira se ovaj prvi stav - ugovor se raskida. - ta je posledica raskida? - Svako vraa ono to je dao po pravilima o sticanju bez osnova, s obzirom na osnov koji je otpao. Vidite kako je ovo logian sistem. Vi ovde naknadno obezbeujete kauzu, svrhu ugovora, naknadno strankama dajete razlog za obavezivanje, jer ako to ne biste mogli, vi ne biste mogli ugovor da odrite na snazi. To ta je pravino odreuje se prema uslovima i okolnostima pod kojim je ugovor zakljuen. Ako vam tueni izriito kae nisam spreman da uestvujem u tome, u tom smislu da ja dopunjavam do pune vrednosti, sud konstatuje u presudi: I II Raskida se ugovor... Svaka strana vraa ono to je dala

Ako tueni ne bude pristao da plati, prodavac opet mora na parnicu. Na parnicu radi vraanja datog po pravilima sticanja bez osnova. - Kako ete vi videti da ste u prisustvu tog instituta? - Naravno da je ugovor sa trajnim prestacijama, naravno da je dolo do nekih bitnih promena okolnosti od momenta zakljuenja do momenta dospelosti obaveze. Da su to okolnosti ne koje onemoguavaju izvrenje ugovora, nego preterano oteavaju za jednu stranu. Ali, najvanije je da vidite, da li su stranke mogle u momentu zakljuenja ugovora ove okolnosti da predvide? Mogue je da je JUGOAUTO mogao to da predvidi. Mogue je da je on hteo da navue to vei broj kupaca, da kupuju po niskoj ceni, da bi posle mogao da se pozove na okolnosti. - Kako ete vi to videti? - Svake prethodne godine je po toj istoj stopi ino-proizvoa poveavao cenu. Svake godine. Znai, on je mogao da oekuje da e i ove godine on da povea. Znai, to onda ne bi bila okolnost koju on nije znao ili nije mogao znati. Jer njegova savesnost i odnos prema poslu, ceni se sa stanovita njegove pozicije. Uostaom, ja se kao kupac nita ne razumem u to. On je dao ponudu, meni se svidela cena. On je taj koji se bavi tom delatnou, i on je morao da ima posebnu svest o tome i da prati prilike, i da njega iznenadi to. To znai, vi treba da vidite da li je on mogao, s obzirom na sve okolnosti da zna ili da pretpostavi.

PITANJE: Ko e snositi trokove?

39

LEPA: Trokove snose po pola. Niko nije kriv. Zato ovde nema ni naknade tete. Niko nije kriv. Zato oni i snose rizik ovako zajedniki. PITANJE: Kako se titi tueni ako je tuilac znao da e doi do promene cene. LEPA: Onda ne moe da trai raskid, nego ima da izvri ugovor po ceni po kojoj je ugovorio. On snosi rizik promenjenih okolnosti. Zato to je njegova nesavesnost uzrok... (mogunosti da trai raskid ugovora).

POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANO OBAVEZNIH UGOVORA

1. Prigovor neizvrenog posla 2. Prekomerno oteenje 3. Zatita od fizikih nedostataka stvari 4. Zatita od pravnih nedostataka (zatita od evikcije) 5. Raskid ugovora zbog neispunjenja (neizvrenja) - Zato su ovo centralna mesta, i zato emo se mi na ovome najvie zadrati? - Zbog toga to najvei deo pitanja proizlazi iz ovoga. - Zato proizlazi? - Zato to smo rekli da u naem obligacionom pravu, to je pravo koje obezbeuje promet roba i usluga, najvei broj prometa se vri kroz dvostrano obavezne ugovore; to su oni gde ima na obe strane davanja; gde je kauza obaveze jedne strane, obaveza druge; i zbog toga mi titimo ta dejstva dvostrano obaveznih ugovora. Rekli smo kako ih titimo. titimo od momenta kada je zakljuen do momenta kada se izvrio. Videli ste u primeru sa JUGOAUTOM kako smo ga titili u fazi izvrenja. - ta hou time da kaem? - Zakonodavac postavlja to pravilo za to to si dao ima da dobije odgovarajuu protivvrednost. Ako ne dobije, ja u da sankcioniem takav ugovor i sankcionisau ugovarae. im se ne obavlja razmena pod tim ekvivalentnim uslovima, ta razmena nije ni robna razmena, nije to pravina razmena. - I, kako je on titi? - Prvi institut zatite dejstva dvostrano obaveznog ugovora je prigovor neizvrenog posla. 1. PRIGOVOR NEIZVRENOG POSLA To je zatita u toku dejstava dvostrano obaveznog ugovora.To znai da su stranke u momentu zakljuenja obezbedile ekvivalentnost;ugovorile ekvivalentnost.Kad dolazi do ovog poremeaja ekvivalentnosti? U fazi realizacije ugovora.Kada jedna strana drugu tui za izvrenje obaveze, druga... (i ne) spori da je obavezna, i istie ovaj prigovor. Zato to hoe tim prigovorom da obezbedi kauzu svoje obaveze.

40

- Znai, jedna drugu tui da izvri svoju obavezu, ova kae ja stvarno dugujem, ali istiem prigovor neizvrenog posla. I time hou da obezbedim, ta? - Kauzu svoje obaveze. ******************************************************************************************** PRIMER: Vi ste prodali kuu, dugujete... cenu. Prodavac tui kupca i kae ti meni nisi isplatio 100.000 evra. Time zasniva spor i trai obavezivanje tuenog da plati 100.000 evra. Tueni kae dugujem ja 100.000 evra, ali neu da platim dok ti meni ne preda kuu. Jer ako ti meni ne preda kuu, onda ja gubim kauzu. Nae dve obaveze su jedna drugoj uslov, one su uzajamne. To znai, ako smo mi u momentu zakljuenja ugovora obezbedili kauzu time to ti meni treba da preda kuu, a ja tebi novac, mi tu kauzu moramo da obezbedimo i u fazi realizacije ugovora. - ta sud radi? - Sud usvaja tubeni zahtev i obavezuje tuenog na 100.000 evra. U IME NARODA... SUD DONOSI PRESUDU I Tueni se obavezuje da na ime plaanja cene iz ugovora o kupoprodaji plati tuiocu 100.000 evra, u roku od 15 dana, pod uslovom da u istom roku tuilac njemu preda kuu u dravinu.

- ta se time radi? - U ovoj fazi se obaveze ukrtaju, jedna drugoj, uz pomo suda, njegovim posredstvom, jedna drugoj postaju osnov. Ne kae pod uslovom da mu ovaj preda kuu u roku od 15 dana. Jer ne moe sud da obavezuje tuioca rokom od 15 dana. Nema takvog tubenog zahteva. Mi smo vezani za tubeni zahtev. Vi ulazite u izvrni postupak i tuilac trai izvrenje na 100.000. Opet izvrni sudija pie: I Dozvoljava se izvrenje plaenjem iznosa od 100.000, pod uslovom da tuilac u istom roku njemu preda kuu.

- Kako e tuilac da obezbedi da dobije 100.000? - Da uzme, lepo, kljueve od svoje kue, ponese izvrnom organu i kae evo vam moja obaveza, a ja da dobijem pare. Ili odnese u depozit suda ili preda nekom treem ko e to da dri. U svakom sluaju, izvrenje je mogue kada se tuilac legitimie da je on svoju obavezu izvrio, i da istovremeno dobije ono to je... (ugovorio). - Kada e kljueve koje je on deponovao kod suda ili dao nekom treem, sud da da tuenom? - Onda kada je izvrio uplatu. Tek tada e oristupiti prinudnom izvrenju 100.000 plenidbom, prodajom stvari... tek onda kada dobije uslov. Tako se kod dvostrano obaveznog ugovora povodom prigovora ovo obezbeuje. - Tueni ako ne prigovori, ta mislite, ta e se desiti?

41

- Nita. Sud e obavezati, usvojie tubeni zahtev, obavezae ga na 100.000 evra, a on e posle morati da vodi novu parnicu da obezbedi kauzu. U novoj parnici da trai izvrenje predajom kue. ******************************************************************************************** Znai, ovo je jedno procesno sredstvo kojim se obezbeuje kauza u dvostrano obaveznom ugovoru i to u sudskom postupku. Samo povodom prigovora neizvrenja posla. To su najozbiljnija sredstva, koja samo dobri advokati znaju da urade, i da obezbede. Inae, ja nisam... Oigledno vam je da ovaj nije izvrio svoju inidbu, ali vi kao sudija ne moete da reagujete, ne smete nikom da stavljate u ruke ni sredstva odbrane ni napada, ekate samo da progovori druga strana, da taj prigovor istakne, da bi ste mogli ovako da reagujete. PITANJE: Moete li da kaete kako izgleda tubeni zahtev? LEPA: Tubeni zahtev glasi: Tueni se obavezuje da plati 100.000 evra na ime izvrenja svoje obaveze. A izreka presude je ovakva kao to sam vam rekla. PITANJE: U istoj toj parnici, da li moe protivtubeni zahtev, a ne prigovor? LEPA: Pa zato bi ja to radila, sa protivtubenim zahtevom? Ovo je efikasnije sto puta. to bi se ja angaovala da vodim spor po protivtubi ako ja... Znate zato? Ja ne sporim da dugujem, ja ne sporim da hou da platim. Ja samo hou da obezbedim da i on meni izvri svoju obavezu. I zato ne treba protivtuba. Zato to je ovo efikasniji prigovor, nego protivtubeni zahtev. 2. PREKOMERNO OTEENJE Njime se titi, kod dvostrano obaveznih ugovora, ekvivalentnost prestacija u momentu zakljuenja ugovora. I zato emo govoriti o nitavosti. U momentu zakljuenja, jedna strana nije znala, niti je morala da zna za pravu vrednost prestacije i ugovara neto to je za nju potpuno neekvivalentno. Npr. Ja prodajem svoju kuu, ne znam za vrednost i prodajem je za 50.000 evra, a ona u tom momentu na tritu vredi 150.000 evra. - Koji su elementi? - Jedan subjektivan i jedan objektivan. Subjektivan element je da oteena strana ne zna niti je morala da zna za pravu vrednost prestacije. Objektivan elemenat je da je time dolo do prekomernog oteenja u smislu da postoji nejednakost, nesrazmera u vrednosti prestacija. Dva elementa kumulativno, i jedan i drugi da se steknu. Ovo to se tie ovog subjektivnog elementa, to e sud da ceni prema okolnostima sluaja, prema ugovaraima. Npr. mi smo imali Kosovare, koji su beali, i one ljude iz RSK koji su dolazili u Beograd. Muenik ima troje dece, zima ide, on u nudi kupuje u Beogradu, ovi mangupi poveali cene, trae im ogroman novac, on sve to je prodao, sve to je izvukao odande da za neki sobiak ili neku malu kuicu. I on nije stvarno znao, niti je prema svojim

42

mogunostima ili prema okolnostima mogao da se obavesti o tim uslovima oko cena. I on ugovara preterano veliku cenu za tu nepokretnost. Nije vano da li je prodavac hteo da ga zloupotrebi ili ne. To ve ulazi u zelenaki ugovor. Bitno je to da kupac nije znao i nije mogao da zna. ******************************************************************************************** PRIMER: ja sam imala jednog profesora fakulteta koji je prodao stan u Beogradu, jednu svoju garsonjeru, zbog toga to je hteo da obezbedi za sina studije u Americi. On je u tom momentu mogao zaista da se obavesti. Profesor univerziteta. ivi u Beogradu. Mogao je da ode u 2-3 agencije, mogao je da ode u slubu prihoda, mogao je da se obavesti o tome. On se nije obavestio, prodao je u bescenje, zadovoljio svoj interes, dete mu otilo u inostranstvo na studije, a on sad vodi spor za ponitaj tog ugovora i tvrdi da je to prekomerno oteenje. I jeste objektivno bilo prekomerno, ali je on subjektivno znao ili je morao da zna. Nije znao. to se nisi obavestio. Odbili smo tubeni zahtev za prekomerno oteenje jer subjektivni uslov nije ispunjen. ******************************************************************************************** - ta je objektivno? - Gledajte ta je objektivno. Imate jednu cenu... recimo na 50.000 evra. - Kada ocenjujete? - Na tritu Beograda u momentu overe ugovora. To je momenat zakljuenja ugovora!!! Pazite prema kom momentu odreujete. Znai, stavljate u odnos: cenu koja je oznaena u ugovoru - prema trinoj ceni koja vai u mestu gde se nepokretnost nalazi, u momentu zakljuenja (itaj: overe!!!) ugovora. - Dajemo nalog vetaku. ta vetak utvruje sada? - On sada obilazi agencije, pribavlja ugovore koji su overeni, odlazi u slubu prihoda, znai utvruje... On ne moe da utvrdi...cenu..., pa nije bila na tritu da ima svoju cenu. Ali, on prema odgovarajuim nepokretnostima, mestu, kvalitetu, godini izvoenja, stanju u kome se nalazi, svemu ostalom, on procenjuje i kae U momentu zakljuenja ugovora 15.12.2000.godine, na tritu Beograda je taj stan mogao da se proda za 120.000 evra. I to je dovoljno. Nemojte nita vie vetaka da pitate, ne dajte vetaku da vam sudi. Vetak je tu, samo da neku injenicu za koju vi niste struni, da utvrdi. Mogu ja to i sama, pribavila sve te izvetaje, pa bi videla, ali vetak je to uradio. - ta je vetak uradio? - Znai, on je dao, dao je vetak... dve veliine. Jedna veliina, koja je evidentna, to je veliina cene iz samog ugovora, stavlja se u odnos prema ceni koju je vetak utvrdio. Vetak je utvrdio da je to moglo, u tom momentu na tritu Beograda da se proda za 120.000 evra. I time je vetak zavrio, i ja sam se suoila sa time da moram da presudim. - ta ja sada radim? - Ja sad zakljuujem da li je prekomerno oteenje. Da li je to preko mere ugrozilo ekvivalentnost prestacija. Da li bi jedan razuman ovek uao u takvo ugovaranje da je za to znao? Da li to saznanje o tome cilj ugovora dovodi u pitanje? Uslovno reeno lako nam je bilo da sudimo kad je ZOO ovaj institut zvao oteenje preko . To je institut poznat u predratnom pravu, zvao se

43

oteenje preko . U ovoj situaciji nemam ta da brinem, vidim taj odnos i ja sam presudila. Zakonodavac je smatrao da to nije pravino. Zato nije pravino? Gledajte. Recimo da je 50.000 ugovorena cena, a da je 24.900 naao vetak, ja bi morala da ponitim. A, da je 25.100 ja ne bi ponitila. Pa, to nije pravino. Zakonodavac je rekao pa ipak da prepustim sudu, da on bude kreativan, da on to procenjuje. Znai, vraamo se na prekomerno oteenje, i ja sad zakljuujem jeste prekomerno. Ne bi bilo razumno da neko koji... (zna za) 120.000. Meutim, uzmimo da on kae 80.000 ili 70.000. Pa, nije prekomerno. Trite oscilira, mogue je da... Ali, u svakom sluaju, od sluaja do sluaja, morate da kaete. Vetak e vam samo dati odnos, a vi ete morati da se isprsite i da kaete da li je prekomerno ili nije prekomerno. - Ako jeste prekomerno, ta vi radite? - To je razlog relativne nitavosti. Nitavost svakako, jer je u momentu zakljuenja ugovora, ali je to razlog relativne nitavosti. - Zato bi zakonodavac smatrao da je tu apsolutna? - Ne. Tu se povreuje interes stranaka, i ona strana koja smatra da je oteena ona e da tui. Znai, prekomerno oteenje je razlog relativne nitavosti, to znai da moe da trai samo oteeni ugovara, niko van toga, ne sud po slubenoj dunosti. Samo oteeni ugovara, i samo u odreenom roku u kome moe da se trai. Ali, zakonodavac je mislio da je pravinost da se ipak taj ugovor sauva i odri na snazi, ali sada je uslov da se ugovor odri na snazi da tueni prihvati dopunu do pune vrednosti. Kako presuda glasi? U IME NARODA... SUD DONOSI PRESUDU I II Niti se ugovor o prodaji nepokretnosti broj...

Ugovor e ostati na snazi ako tueni u roku od 15 dana isplati tuiocu 70.000 evra (Nemojte pod pretnjom izvrenja nikako.) Tueni isplati u tom roku, i ugovor je odran na snazi. Tueni ne isplati, aktivira se prvi stav, ugovor je poniten, i oni e u novom sporu eventualni povraaj datog, ko je ta dao, potraivati natrag. Ovde je potpuno irelevantno da li je ugovor u celini ili u pretenom delu izvren. Jer vi ovde napadate ugovor s obzirom na okolnosti u vreme zakljuenja, i zato je bez uticaja ko je ta izvrio. To postaje relevantno tek onda kada se ugovor poniti, i kada se te posledice ponitaja raspravljaju na nivou sticanja bez osnova s obzirom na osnov koji je otpao. I ovde imamo to fakultativno ovlaenje tuenog. Ta mogunost da tueni ugovor odri na snazi, to je ta procesna mogunost, procesna ustanova. Procesna je ustanova zato to je do toga dolo u toku postupka. Ali, to nikada nije obaveza koja se prinudno izvrava, to je njegovo ovlaenje, koje on moe da koristi u roku koji mu je sud dao.

44

Pazite, za razliku od ovog instituta... gde je taj subjektivni element jo naglaeniji. To su zelenaki poslovi. Tu je isto to, ali, to kau, malo drugaije. Kod zelenakog posla, taj koji prodaje, taj koji za sebe ugovara nesrazmernu imovinsku korist, on koristi tu situaciju u kojoj se nalazi druga strana. On zna za tu situaciju. To znai, ovaj je nesrenik doao odnekud iz RSK, a ovaj prodavac vidi to, da ovaj nema pojma kakve su cene, i on to koristi. To znai, taj subjektivni element je naglaen, i ta koristi? Nudu, neznanje, neobavetenost, da za sebe ugovori veu, nesrazmernu imovinsku korist. ZELENAKI UGOVOR Kod zelenakog ugovora imamo takoe zatitu zbog prekomernog oteenja, ali tu imamo i jedan subjektivni momenat, da je neko iskoristio tue neznanje. Iskoristio je stanje nude, teko materijalno stanje, neiskustvo, i ugovorio za sebe preteranu imovinsku korist. I, sad oteeni, naravno moe da zahteva da se njegova obaveza smanji na neki pravian iznos i u tom sluaju ugovor ostaje na snazi. Rok za zahtev za smanjenje obaveze na pravian iznos je 5 godina. Ovde e biti drugaija presuda. Ako oteeni trai da se smanji na pravian iznos, ako trai u roku od 5 godina, onda e to biti tubeni zahtev. Ovde (kod prekomernog oteenja) nije bio tubeni zahtev, ve fakultativno ovlaenje dunika. Znai, oteeni, to je taj koji je kupio npr. kuu koja vredi na tritu 100.000, a on je platio 200.000 u neznanju, on e tubom da trai da se ugovor odri na snazi smanjenjem. ta to znai? To e praktino biti obavezivanje tuenog da vrati odreeni iznos, koliko sud nae da je pravian iznos ugovaranja. 3. ZATITA OD FIZIKIH (MATERIJALNIH) NEDOSTATAKA STVARI - ta je ovde vano? - Vi znate da se zatita od fizikih i materijalnih nedostataka da... kod dvostrano obaveznih ugovora se kupuje stvar, nabavlja stvar... da odgovori i korisnoj upotrebi i mirnoj upotrebi stvari. Znai, kupujete da bi obezbedili i korisnu i mirnu upotrebu. To isto znai da stvar koja se kupuje ima uobiajena svojstva. To znai, automobil koji se kupuje, kupuje se da bi se vozio; traktor da bi orao;krava da bi davala mleko. Ili, ugovorena svojstva, npr. da bude trkaki konj, trkaki auto... To su ugovorena svojstva. - ta to znai? - To znai da kod dvostrano obaveznog ugovora jedna strana obezbeuje kauzu samo pod uslovom da za cenu koju plati dobije ili ta uobiajena svojstva stvari, ili ugovorena svojstva zbog kojih e stvar koja se kupuje i koja se plaa moi da se upotrebljava. To je sutina! Ne moe da se upotrebljava - znai naruena je ekvivalentnost, plaeno je neto za ta nije dobijena odgovarajua naknada. Znai, ve u momentu zakljuenja ugovora ili njegove realizacije, ta ekvivalentnost prestacija dovedena je u pitanje zbog toga to stvar nema uobiajenu ili

45

ugovorenu upotrebu. I to titi zakonodavac kroz institu raskida ugovora zbog fizikih nedostataka. Vidite sad da vas uputim na to kako ete ovo uiti. Ovo je isto jedna vana materija, i zakon je u ovim optim odredbama, to znai odredbe l.121 ZOO dao samo optu formulu za odgovornost za materijalne i pravne nedostatke stvari kod dvostrano obaveznih ugovora. Optu formulu koju ete vi napamet nauiti. lan 121 ZOO: (1) Kod ugovora sa naknadom svaki ugovara odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja. (2) Isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno. (3) Na ove obaveze prenosioca shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano. U jednom stavu kae za materijalne nedostatke, u drugom stavu govori o pravnim nedostacima. I upuuje vas na odredbe istog ovog zakona koji ureuje ugovor o prodaji, zato to je taj ugovor o prodaji najtipiniji dvostrano obavezni ugovor. I zato ete ovo uiti tako to ete proitati opte odredbe l.121, a ja sam za vas izvukla koje su to posebne odredbe. To su odredbe l. 488 i jo neke koje govore o odgovornosti za materijalne nedostatke, a za pravne nedostatke lan 508 ZOO i jo nekoliko lanova ZOO. Znai, ovde vam samo dajem osnov za to, a razrada je u ZOO u odredbama koje reguliu pitanje ugovora o prodaji, zato to je on najtipiniji dvostrani ugovor. Za razliku od odgovornosti za naknadu tete, u osnovi ovih odredbi nije nesavesnost prodavca, ve nesrazmera u davanjima. Sama injenica postojanja nesrazmere, koja je izazvana fizikim ili pravnim nedostacima. - ta znai odgovornost za materijalne nedostatke? - Odgovornost za materijalne nedostatke pretpostavlja uslove: a) Prvi uslov je da je nedostatak znatan. Ili, mi kaemo znaajan nedostatak. - ta to znai? - To znai, neznatni nedostatak nije relevantan. Znai, uslov je da si ugovorio o odgovornosti za materijalne nedostatke, je da postoji nedostatak na stvari i da je on znatan ili znaajan. Neki beznaajni nedostaci uopte ne aktiviraju ovu odgovornost. b) Drugi uslov je da je nedostatak skriven. To znai - nevidljiv za pribavioca. - ta to znai nevidljiv za pribavioca? - Pa, ako on zna za nedostatak, to e uticati na cenu. Jel tako? Onda on kupuje stvar sa nedostatkom. Npr. kada kupujete automobil vi kaete kakav takav ili u vienom stanju. Znai, vi ga vidite, hrpa nedostataka. Vidite kako kupujete. Pa ne moete vi sutra da izvuete iz toga zakljuak da ete vi sutra

46

njega tuiti i traiti novi automobil. On mora da je skriven, da ima skrivenu manu, da ima nedostatak koji uobiajenom paljivom oku je izmakao. - Koji to moe nedostatak da bude? - Npr. Vi kupujete automobil, i vi ne znate da je on havarisan. To je nedostatak koji vi niste mogli uobiajenim pregledom da vidite. On e se pokazati kasnije u toku vonje, kada doe do neke nezgode, koja ukazuje na to da je taj nedostatak postojao u momentu zakljuenja ugovora. - ta dalje treba? - Mora da postoji u momentu predaje stvari (momentu prelaska rizika sa prodavca na kupca.) Izuzetak je jedino da postoji neka mana koja se tek kasnije izrazila. - Znate ta to znai? - Npr. zaraen konj ili krava. Neto to je postojalo u momentu zakljuenja ugovora, ali se nije ispoljilo, nego se kasnije ispolji. Taj nedostatak je, naravno, relevantan. c) Trei uslov da bi se obezbedila ova zatita je, da kupac mora im se obavesti o postojanju, im sazna, im uvidi postojanje nedostatka, da obavesti prenosioca (prodavca). Mora da ga odmah obavesti, u roku od 8 dana. I jedno je pravilo - da su sva ova pravila dispozitivne prirode. To znai da mogu da se iskljue. Ovo su pravila koja se aktiviraju ako stranke drugaije ne ugovore. One mogu da se dogovore da iskljuuju odgovornost za fizike nedostatke. I da vidimo sada, ako ve postoji nedostatak, koja su prava kupca. Znai, ovo su uslovi koji obezbeuju zatitu. Ovi uslovi treba da se ispune da bi kupac mogao da trai zatitu zbog fizikih nedostataka. I to kumulativno, svi oznaeni uslovi treba da se ispune da bi se sauvala mogunost zatite. Prava kupca su regulisana u l. 488 ZOO-a : i odnose se na mogunost da se trai zatita.

Ispunjenje, snienje cene, raskid ugovora, naknada tete.

(1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku moe: 1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora); 2) zahtevati snienje cene; 3) izjaviti da raskida ugovor. (2) U svakom od ovih sluajeva kupac ima pravo i na naknadu tete. (3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za tetu koju je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema optim pravilima o odgovornosti za tetu.

47

Kupac moe da trai: 1) uredeno ispunjenje obaveze; 2) srazmerno smanjenje cene; 3) otklanjanje nedostataka; 4) raskid ugovora. Videete u l.488 uredno pobrojana prava kupca. ta znai uredno ispunjenje? To znai da date stvar koja je bez mana. ta znai srazmerno smanjenje? Da mi platite cenu srazmerno... ta znai otklanjanje? Pa, da mi popravite stvar. ta znai raskid? Nita od toga ne moe i raskidamo ugovor. Npr. ti si meni prodao jedan automobil, starinski, koji je za mene imao neko znaenje nekog antikviteta. Taj automobil nije antikvitet iz te i te godine, ti si mene prevario, i dao si mi stvar koja nije po toj specijalnoj nameni, ne moe drugu da mi da i ja traim raskid. - ta hoe zakonodavac, kad ovako pred vas baca nekoliko mogunosti zatite? - On hoe da pokua da odri, a hoe da bude i pravian i da prui mogunost da se svako titi na nain koji mu najbolje odgovara. Meutim, i tu sud mora da bude pravian, ne moete vi da megalomanski idete u spor za zamenu jednog automobila zbog toga to je na tom automobilu kvaka neispravna, to moe askom da se popravi. Ne samo zato to je to beznaajan nedostatak, nego zato to prirodi stvari ne odgovara ta vrsta zatite koju ste vi izabrali. - Ali, ta je tu jo vano? - Vi ete da traite zatitu koju smatrate adekvatnom, a ja u, kao sud, da vam odmerim i izreknem zatitu koja je adekvatna u... (toj) situaciji. Vi ete da traite zamenu vozila, a ja u da traim otklanjanje nedostataka. - Zato? ta mislite, otkuda meni to ovlaenje, obzirom da smo vezani tubenim zahtevom? - Ko moe vie moe i manje. Ako ste vi traili zamenu vozila u tome je sadran i zahtev za otklanjanje nedostataka. - Jer, ta je cilj vae tube? - Da vam obezbedi dravinu koja je kvalitetna. To je sutina! Bira kupac zatitu, a sud mu odreuje, izrie zatitu koja je adekvatna situaciji.

lan 497 ZOO-a koji govori o raskidu:

Dejstva raskida zbog nedostatka (1) Raskid ugovora zbog nedostatka stvari proizvodi ista dejstva kao i raskid dvostranih ugovora zbog neispunjenja. (2) Kupac duguje prodavcu naknadu za korist od stvari i kad mu je nemogue da je vrati celu ili njen jedan deo, a ugovor je ipak raskinut. Zakon ovaj raskid stavlja u reim raskida dvostrano obaveznih ugovora zbog neispunjenja i svako vraa ono to je u izvrenju ugovora dao.

48

Rokovi za ostvarenje ovih prava su data u lanu 500 ZOO-a:

Gubitak prava (1) Prava kupca koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka gase se po isteku jedne godine, raunajui od dana odailjanja obavetenja prodavcu, izuzev ako je prodavevom prevarom kupac bio spreen da ih upotrebi. (2) Meutim, kupac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka moe posle proteka ovog roka, ako jo nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi teta kao prigovor protiv prodavevog zahteva da mu se isplati cena. 4. ZATITA OD PRAVNIH NEDOSTATAKA (ZATITA OD EVIKCIJE) To je zatita koju ima uesnik u dvostranom ugovoru onda kada ugovorom nije obezbedio mirnu dravinu. Zato se zove zatita od pravnih nedostataka. Nije uredio mirnu dravinu. To znai da ga neko uznemirava u pravu koje je bilo predmet ugovora. To ete pronai u l. 508 ZOO-a iz odredaba ugovora o prodaji: Pravni nedostaci (1) Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo treeg koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava kupevo pravo, a o ijem postojanju kupac nije obaveten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom. (2) Prodavac nekog drugog prava garantuje da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje. - Vidite ta sad to znai. To je ve sad jedna teka konstrukcija. Gledajte ta to znai. - Radi se o ovoj situaciji. Kupac kupuje neku stvar (uslovno emo rei kupac, zato to je najee kod ugovora o kupoprodaji) i za to plati ugovorenu cenu. I naravno, on pored dravine koja mu omoguava da stvar koristi za redovnu upotrebu, pored te upotrebne dravine on hoe i mirnu dravinu. To znai, ja kad kupim stvar, ja hou da je koristim i da me niko u tome ne uznemirava. - Tubeni razlog moe doi, i najee dolazi do treeg lica, ali nekada dolazi i do samog prodavca. Ali, to to... prodavca za sad nas ne interesuje. Praktino uznemiravanje i pravno je od treeg lica. - Gledajte vi, pravni nedostatak, pravno uznemiravanje, pravna mana, to nije da vam neko trei grune sa ulice u stan i... Neko trei, pozivajui se na neko pravo; koje to moe da bude pravo koje neko trei istie? Stvarno pravo, slubenost ili svojina, svejedno, ali stvarno pravo. Stvarno pravo koje deluje erga omnes, koje ovlauje svakoga ko sebe smatra vlasnikom da od onoga kod koga se stvar nalazi tu stvar trai. To je to ovlaenje. To nije ni obligaciono pravo, to nije ni moralno... To je pravo, stvarno pravo, koje deluje erga omnes. - Zato bih ja sad kao prodavac vas titila zbog toga to neko trei doe i kae to je moja stvar?

49

- Znate zato? - Zato to nas vezuje zajedniki prodavac. To je sutina. Kupca i treeg vezuje zajedniki prodavac. Gledajte, imamo jednog prodavca, imamo to tree lice, i imamo kupca. To tree lice, poto je njegovo pravo stvarno, deluje erga omnes, nita se ne obraa ovome (prodavcu), vidi tu stvar kod mene i trai stvar; ili je otima ili je uzima, pa ja moram njega da tuim, ili on mene tui da ja njemu predam tu stvar. Jer njegovo je pravo stvarno pravo i ono deluje erga omnes. On neposredno tui kupca, pozivajui se na pravo koje je stekao pre nego to je kupac svoje stekao i to od istog prenosioca. To je sutina! Njih vezuje zajedniki prenosilac, s tim to je tree lice steklo pravo pre pribavioevog sticanja. - Koja e biti njegova pravna pretenzija prema kupcu? U ovoj relaciji ta e biti predmet spora? Nezavisno od toga da li e on (tree lice) da tui i da trai stvar (ili utvrenje nekog prava na stvari) ili e kupac da se brani pa da on tui i trai utvrenje da pravo ne postoji to stvarno pravo, koje je to pravo pretenzije? - To je isto svojnska pretenzija. Kae Ta stvar je moja. Ja sam vlasnik, predaj je. Za to je zakonodavac rezervisao izraz trei koji iskljuuje pravo pribavioca. On trai svojinsko pravo koje e kupevo potpuno da iskljui. To je tzv. potpuna evikcija. On potpuno hoe da vas lii kupljene stvari. Trai tu stvar za sebe. - Ali nekad on moe, vidite ta kae - umanjuje ili ograniava kupevo pravo. To opet mora da bude... njegova pretenzija mora da bude pretenzija koja proizlazi iz stvarnog prava, ali ne trai sad sveobuhvatno stvarno pravo, trai pravo slubenosti, trajnog zakupa, ili neko drugo stvarno pravo, koje nema pretenziju da lii kupca potpuno stvari, nego da mu steeno pravo ogranii ili umanji. To se zove onda delimina evikcija. - Kako ete to da razumete? - Znai, stvarno pravo treeg lica koje je on stekao od istog prenosioca pre pribavioevog sticanja. Tako ete da markirate tu stvar. On je stekao, isto tako obligacijom je stekao, ali je stekao stvarno pravo, od istog prenosioca i to pre nego to je to pribavilac stekao. Po tom osnovu erga omnes on moe da se obrati ovome i da trai: ili celu stvar, kada istie vlasniko ovlaenje (potpuna evikcija), ili neko sektorsko pravo koje e da umanjuje ili ograniava... Znai, kad gledate zatitu od evikcije vi posmatrate da je u ovoj relaciji dolo do spora. Bilo da je ovaj tuilac ili je ovaj tueni. To je potpuno irelevantno.Sve zavisi od toga... ja, kao tree lice nagovorim i kaem lake ti je, poi sa momcima, izbaci mu stvari, ui, pa posle neka te on tui. Ili e da kae Pa, poteno ekaj, nemoj da mu uzurpira, ima pravo, tui ga i trai svoju stvar nazad. Nije bitno u kojem ste odnosu, ali relacija je ovo. - Spor se vodi, i sada se ostvaruje ta zatita od evikcije, o kojoj mi govorimo. - Koja zatita? - Ona se ostvaruje u ovoj relaciji. Jer ovo je dvostrano obavezni ugovor, gde je ovaj prodavac za to to je prodao stvar dobio cenu od kupca, i on je duan da ga titi, da mu obezbedi obim i meru onog prava

50

koje je bilo predmet kupoprodaje. Tako e ovaj sauvati osnov obavezivanja. Tako e on cilj ugovora da sauva. Znae da za onu cenu koju je dao on je dobio stvar bez pravnih mana. Znai, kada doe do spora izmeu treeg i kupca, tada se izmeu prodavca i kupca ostvaruje zatita od evikcije. Prodavac titi kupca od evikcije koju vri tree lice, od pravnog uznemiravanja, od pravnih pretenzija treeg lica. - Zato ga titi? - Pa, zato to on zna tu relaciju! On zna da li je prodao, on zna da li u toj relaciji postoji neki nedostatak koji on moe da da kupcu u ruke i da ga odbrani. On moe da kae ekaj ovee, pa ovaj mi nije platio cenu, pa ovaj nije stekao svojinu, pa mi smo taj ugovor raskinuli, pa sud je taj ugovor ponitio, pa nema on pravo da se obraa tebi. - E, sad vi ne znate kako se to radi. Znate kako se radi? - Ova parnica je u toku i kupac kae sudu Molim vas da pozovete u ovu parnicu, kao umeaa na mojoj strani mog prodavca, koji e da doe i da moje interese titi. - Pita ga sud A to on da titi tvoj interes? - Znate zato e da titi? - Ne zato to on voli kupca, nego zato to on ima sopstveni pravni interes da zatiti kupca. - U emu je njegov sopstveni pravni interes? - Zato to e kupac ako izgubi ovaj spor da se okrene prema njemu i da kae Vrati mi pare i naknadi mi tetu zbog svega ovoga to sam ja trpeo. - Zato on, voen sopstvenim pravnim interesom ulazi u parnicu, i u toj parnici, ta on radi? - On nije stranka u parnici, on je sporedno lice, on je umea na strani kupca, i on njemu gura u ruke sve one dokaze koji e posluiti kupcu da on u ovoj relaciji pobedi. To je sutina! Da bi izbegao mogunost da se kasnije kupac prema njemu okrene i trai ispunjenje ili trai raskid, ili trai smanjenje cene... Dakle, tree lice vri evikciju, vri prema kupcu to pravno uznemiravanje na osnovu nekog stvarnog prava koje je stekao na stvari od istog prenosioca, a pre pribavioevog sticanja. Stvarno pravo moe da bude svojinsko i da trai celu stvar, tada je potpuna evikcija; ili moe da bude neko sektorsko pravo, po pravilu pravo slubenosti i tada je to delimina evikcija. To pravno uznemiravanje vri se u sporu. Nije vano ko tui, po pravilu trei tui, znai spor je izmeu treeg i pribavioca. Postojanje spora i pravne pretenzije treeg ovlauju pribavioca da pozove prenosioca u zatitu. I u toj relaciji prenosioca i pribavioca se zatita i ostvaruje. Pribavilac trai od suda da obavesti prenosioca i da ga pozove da stupi u parnicu kao umea. Da titi sopstveni pravni interes, sjedne strane, a s druge strane da pomogne pribaviocu da dobije spor. Sad, opet ima jedna mala komplikacija. Znai, mi smo sada u parnici izmeu lica N (to je tree lice) i lica Y (to je pribavilac). U tom sporu imamo sporedno lice, umeaa koji stupa u parnicu na

51

strani pribavioca, to je prodavac X. Ukoliko prihvati prodavac da ue u taj spor, kao sporedni umea, on e sva sredstva odbrane kojima raspolae da obezbedi da u ovom sporu pribavilac uspe. Sva sredstva odbrane. Presuda kojom se ponitava onaj ugovor, presuda kojom se raskida, ugovor o raskidu, dakle sve to ima. On moe znaajno i bitno da utie na ishod ovoga spora, a cilj je spora da tree lice izgubi. Ako tree lice izgubi spor, mi smo putem ove zatite razreili to. Meutim, moe se desiti da spor izgubi i pored toga to je prodavac uao u spor, jer nije uspeo da relevantnim dokazima pomogne da se taj tubeni zahtev odbije. I evo naega kupca kako gubi parnicu. Njegova pozicija je razliita kad izgubi parnicu u zavisnosti od toga da li je bila potpuna evikcija ili delimina. a) Ako je bila potpuna evikcija i ako tree lice uspe u toj svojoj nameri (npr. uzme taj stan, iseli ovog), sad mi govorimo o tome ta e kupac imati, koje mogunosti, prema kome? - Prema prodavcu. On je kupio stvar, bila je potpuna evikcija, i on se sad okree prema prodavcu sa tzv. regresnim zahtevom. Sa zahtevom koji proizilazi iz injenice gubitka ovog spora. Pazite dobro! Kad se potpuna evikcija izvri, ugovor izmeu kupca i prodavca se smatra automatski raskinutim. Nema ta on sada da tui i da trai raskid. ta da trai on raskid kada je taj ugovor autoatski raskinut samim tim to je tree lice uzelo stan. Znai, ugovor se smatra automatski raskinutim i on od prodavca ta moe da trai? Povraaj datog po pravilima sticanja bez osnova, s obzirom na osnov koji je otpao. Znai, kad izvri trei potpunu evikciju, onda kupac u regresnoj parnici prema prodavcu trai povraaj datog zbog toga to se onaj ugovor smatra automatski raskinutim. - Da li e on biti zadovoljan vraanjem datog? - Naravno da nee. - ta e da trai jo? - Naknadu tete. - ta e njemu ovde tetu da predstavlja? - Npr. odnese mi stan. Ja sam 1999.godine platila stan 100.000 evra, sad da bi kupila taj stan treba mi 300.000 evra. Nije to izmakla dobit. To je razlika u ceni izmeu vrednosti onoga stana koji sam platila i onog koji treba da platim da bi dola u istu poziciju u kojoj bi i bila. A meni treba jo 200.000 da ja platim taj stan. Ali, to nije izgubljena dobit. - Znate ta je izgubljena dobit? - To to sam ja sve to vreme dok mi je bio uzurpiran stan, stanovala privatno i plaala kiriju. To je neto to bih ja po redovnom toku stvari izbegla. To znai sve ono to e vas dovesti u potpuno identinu poziciju, da doete kroz naknadu tete kao da tog, takvog raspolaganja nije ni bilo. b) Kod delimine evikcije tree lice uopte nije imalo pretenziju da uzme stvar, nego je imalo pretenziju da vri neko svoje sektorsko

52

ovlaenje koje je stvarnopravne prirode. To sektorsko ovlaenje je po pravilu ovlaenje koje proizlazi iz slubenosti. PRIMER: slubenost prolaza. Kupac kupi parcelu i njemu je prodavac garantovao da e prolaziti preko parcele treeg lica do te svoje nepokretnosti. Prodavac je prodao i njemu , prodavac je prodao i kupcu. Kupac je platio veliki novac, i krene on svojim traktorom, ovaj mu zagradi i kae Ne moe, nema prolaz, nema tu nikakve slubenosti. On sad nema slubenost i sada se bore oko postojanja ili nepostojanja slubenosti i kupac izgubi spor. - ta on sada radi? - Ne smatra se njegov ugovor sa prodavcem automatski raskinut. Nije svrha ugovora dovedena u pitanje time to on ima ili nema slubenost. On e morati da vodi novu parnicu za uspostavljanje te slubenosti. - Ali, ta to znai? - Znai da utie na cenu. On je platio parcelu sa slubenou. On je sad izgubio slubenost. Situacija u sporu je ista, dakle, kupac je pozvao prodavca, prodavac je uao u parnicu, prodavac je dokazivao postojanje slubenosti, nije uspeo da dokae, ta parnica je izgubljena. Ovaj na kupac je imao trokove spora, i on sada nema potpuno raskinut ugovor, nego on u regresu ta trai? - Srazmerno smanjenje cene i naknadu tete zbog parnice koju je vodio i zbog nemogunosti korienja prolaza. - Ali, on ponekad moe da trai i raskid ugovora. - Kad moe da trai? - Gledajte, ako je on imao slubenost ne. Nego ako je on u obrnutoj situaciji. On moe da bude i u ovoj situaciji: da je on kupio ovu parcelu, a da je trei pokuao preko njegove parcele da ima slubenost. U toj situaciji njihova borba je da li preko ove parcele ima ili nema slubenost. I pretpostavite da ovaj trei ima ovakvu slubenost. - Da li mu ugroava? - Direktno mu ugroava da bi ovaj npr. gradio kuu na toj parceli. - ta on sad radi? - Neete da kaete da se automatski raskida ugovor, ali on moe sad da trai raskid ugovora iako je u pitanju sektorsko ovlaenje, ukoliko mu to sektorsko ovlaenje dovodi svrhu ugovora u pitanje, npr. neko ima slubenost koja ide posred placa, a kupac je plac kupio da bi gradio kuu. ZAKLJUAK: Kod delimine evikcije ne dolazi automatski do raskida ugovora zbog uspeha treeg lica u sporu, ali moe da se trai raskid ukoliko je svrha ugovora objektivno dovedena u pitanje. Redovna je situacija da prodavac, titei sopstveni interes ue u parnicu. Meutim, desi se da on nee. Sud ga pozove, on kae Ne interesuje me va odnos. Ja sam to prodao, uopte me se ne tie. Nee da titi. Njegova pozicija je drugaija. Onda, ako on nee da ue, a ovaj izgubi spor prema treem licu, on gubi mogunost da koristi prigovor loe voenog spora.

53

Npr. Tree lice N tui naeg kupca i u tom odnosu kupac lepo kae pozovite moga prodavca. Sud ga obavesti o postojanju spora, on nee da se upusti, ne zanima ga to. On, ukoliko tree lice dobije spor, u ovoj relaciji, kada se prema njemu okrene kupac i trai povraaj datog i naknadu tete, on gubi mogunost da istie prigovor loe voenog spora. Ne moe da kae Ti si ga vodio na nain koji je doveo do gubitka. Pravo prodavca da istakne prigovor LOE VOENOG SPORA je zadrano onda kada kupac propusti da obavesti prodavca preko suda o tom sporu. Prodavac moe da kae Nisi mi dao ansu da ja uem u spor, i da ja tebi pomognem da taj spor dobije. A ja sam imao tako snana sredstva odbrane od tih pretenzija, da bi ti svakako dobio spor. Izgubio si ga zato to si loe vodio spor. Zato to mene nisi obavestio. ******************************************************************************************** PRIMER: Jedan fudbaler je kupio je kupio jedan stan i otiao je u inostranstvo, vlasnik zadrao jo neko vreme da dri dok ne preda, i u meuvremenu proda... (treem licu). Doe do spora izmeu fudbalera koji se vratio i video ovoga u stanu, tui ga, zasnovali spor, tree lice zaboravi ili ne zaboravi i iz nekog razloga ne pozove svog prodavca. I izgubi spor. Fudbaler doe do stana. Uzme stan. Iseli ga. Ovaj regresno krene prema svom prodavcu. On samo ugovor o raskidu, ugovor o kupoprodaji. I, pazite sada. Mi, koji sudimo taj regresni postupak, mi se stavljamo u iju poziciju? U poziciju onog suda koji je sudio parnicu treeg i kupca. I gledamo, u kontekstu svih dokaza, da li bi taj dokaz bio relevantan da se drugaije odlui. Vidimo da bi bio relevantan. Mi odbijamo tubeni zahtev kupca, zbog toga to je postojao prigovor loe voenog spora koji je osnovan, koji ukazuje da bi taj spor bio dobijen da je on odgovorio svojoj obavezi, pozvao svog prethodnika u spor, dao mu mogunost da on istakne to. Gubi spor zbog loe voenog spora, koji je izazvan injenicom da je propustio da odgovori obavezi da pozove prodavca, i da mu prui ansu da ga titi od evikcije. ******************************************************************************************** Dakle, mora da se titi adekvatno, jer ako ti je zakonodavac dao mogunost da pozove u zatitu prodavca (vidite kako se titi ekvivalentnost prestacija, vidite kako se titi u svkom stadijumu postupka). Daje mu mogunost da on pozove prodavca. I ti tu mogunost ne iskoristi, i prodavac nee da snosi posledice zbog toga to je on bio u poziciji da je bio pozvan, da potpuno odredi ishod ovog spora. Tako je doao fudbaler do stana, tako je on ostao bez stana, tako je prodavac ostao bez obaveze zatite. I tako su se na njemu kola slomila, praktino zbog jednog detalja. Kog detalja? Zato to on nije pozvao u zatitu svog prethodnika u dvostrano obaveznom ugovoru. 5. RASKID UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA je jedan od instrumenata za zatitu dvostrano obaveznog ugovora. Kod tog raskida ugovora zbog neispunjenja, pravo na raskid ima strana koja je verna ugovoru, i koja ne moe da obezbedi kauzu zbog toga to druga strana nee u roku da ispuni svoju obavezu. To znai, da strana koja je verna ugovoru mora prvo drugoj strani, koja nije izvrila obavezu u roku,

54

da da naknadni, primereni rok za ispunjenje inidbe, pa tek kad ova ne izvri obavezu u tom naknadnom roku, moe da optira za raskid. Zakon je rekao da ne mora da da taj naknadni, primereni rok, to znai moe odmah da ide na raskid ako je u pitanju fiksni ugovor ili ugovor sa fiksnim rokom, i ako iz ponaanja dunika oigledno proizlazi da on nee ispuniti obavezu. Npr. ja vas sretnem i kaem Daj, to mi ne plati?, a on kae Pa, nisam ti ja uopte duan. Taj naknadni, primereni rok ne bi imao efekta. Ili, kod ugovora sa fiksnim rokom. Kada sam rok za ispunjenje ugovora postaje bitan elemenat po volji stranaka, i kada se ugovor raskida automatski protekom tok fiksnog roka. Moete da ga odrite na snazi ako date naknadni primereni rok. Ali tad kad ste dali, vi ste ga preimenovali, od fiksnog u normalan, i tada morate ponovo da proete kroz svu ovu proceduru. ******************************************************************************************** Zavrili smo posebna dejstva dvostrano obaveznih ugovora. Ovo uraeno je centralno pitanje ugovornog prava. Centralno pitanje posebna dejstva dvostrano obaveznih ugovora. Preteni deo sporova koji mi imamo kod dvostrano obaveznih ugovora je na planu zatite ekvivalentnosti prestacija. Rekli smo da ta zatita ne postoji kod aleatornih ugovora i rekli smo da ne postoji kod dobroinih ugovora. Kod aleatornih ne postoji zato to imate buduu neizvesnu okolnost koja spreava da vi vidite koji je odnos uzajamnih davanja u momentu zakljuenja ugovora. Kod dobroinih nemate dva davanja i nemate kauzu ve imate motiv obavezivanja i tu, dakle, nemate zatitu. Ono to je najvanije da se zapamti, ta zatita kod dvostrano obaveznih ugovora se vri tubom za ponitaj ugovora ako je nesrazmera u momentu zakljuenja ugovora, ali tubom za raskid ugovora ako se radi o nesrazmeri koja je nastala posle njegovog zakljuenja. Kod zatite od evikcije govorimo o raskidu ugovora izmeu ugovaraa. Zato? Zato to je ta pravna pretenzija ispoljena posle zakljuenja ugovora, i ona je naknadno, u fazi realizacije poremetila odnos davanja. Kad govorimo o raskidu zbog fizikih nedostataka, mi ne govorimo o tome da emo ponititi ugovor kad ima fizike nedostatke. Zato? Zato to je nama postojanje nedostatka i njegov uticaj na sam ugovor relevantno u momentu predaje, u momentu prelaska rizika sa prodavca na kupca. Iz razloga koji postoje u momentu zakljuenja, ali za koje se tada ne zna. Za njih se saznaje kasnije, u momentu kada prelazi rizik. Znai, sve to je relevantno za postojanje nesrazmere u momentu zakljuenja ugovora to je razlog za nitavost. Zato govorimo o nitavosti kod zelenakog ugovora, o nitavosti kod prekomernog oteenja. Govorimo o raskidu kod promenjenih okolnosti. Ugovor je bio perfektan kad je zakljuen, dolo je do promenjenih okolnosti posle zakljuenja. Govorimo o raskidu zbog pravnih pretenzija treeg, zbog toga to su te pretenzije nastale posle zakljuenja ugovora. Govorimo o fizikim nedostacima gde se ispoljava nedostatak u momentu kada prelazi rizik, u momentu izvrenja ugovorne obaveze.

55

Napravite tu razliku izmeu nitavosti, i tu razliku izmeu raskida, s tim to treba da znate da smo ovde stalno na terenu relativne nitavosti. Zato to su pozvani na zatitu ekvivalentnosti prestacija uesnici u tom ugovornom odnosu. Ne zanima zakonodavca da li ete vi ugovaranjem samnom da obezbedite svoju kauzu. Trudite se vi. Ako ne uspete u tome, vi ete tuiti i traiti ponitaj. Vi niste tu ni na terenu apsolutno nitavog ugovora, niti nedoputenog... Vi ste na terenu poremeaja svojih ugovornih imovinskih interesa u momentu ugovaranja ili kasnije. Prema tome, ovde je u pitanju ponitaj, kada je razlog nastao u momentu zakljuenja, raskid kada je razlog nastao u toku trajanja ugovora. Ovde je u pitanju relativna nitavost, zato to je u pitanju imovinski interes ugovaraa, i samo oni i u odreenim rokovima mogu da trae ponitaj. - ta jo upuuje da je u pitanju relativna nitavost? - Upuuje vas konvalidacija. Samo relativno nitav ugovor moe da se naknadno osnai. Znai, kad mi govorimo o tome Tueni moe da odri ugovor na snazi, ako ponudi dopunu do pune vrednosti...; Tueni moe da odri ugovor na snazi ako do pravinog davanje odri...; Tueni moe.... Ako moe, to znai da je u pitanju konvalidacija. Gledajte, i kod zelenakog ugovora kae moe u roku od 5 godina da trai da se smanji njegova obaveza. - I ta radite? - Vi konvalidirate ugovor. - ta moe da se konvalidira? - Samo relativna nitavost. Nikad apsolutno nitav ugovor ne moe da se konvalidira. On je zahvaen tako tekom povredom da nema anse da se ona nivelie i iskljui. Ovde su pojedinani interesi, i naravno, ako su stranke zadovoljne, ako hoe, mi emo dopustiti da one urede svoje odnose konvalidacijom. Zapamtite, u pitanju je relativna nitavost, i u pitanju je mogunost konvalidacije zato to se ide ka odravanju ugovora na snazi i to ugovora koji nisu povredili ni imperativni propis, ni javni poredak, ni dobre obiaje, u celini gledano. Povredili su pojedinani interes stranaka. ********************************************************************************************

OBEZBEENJE UGOVORA
Stoji injenica da je ugovor zakon za stranke. Da on obavezuje stranke. Stranke su obavezne da ga ispune onako kako glasi i ugovor se po pravilu ispunjava dobrovoljno. Meutim, deava se da stranke svoje obaveze ne izvre. Sankcija (posledica) toga je da poverilac moe da natera dunika da preko suda izvri svoju obavezu. A, moe da ga natera i da plati tetu zbog toga to je nije izvrio na vreme. To bi bila neka zakonska sredstva prinude. Znai, ako dunik nee da ispuni u roku, onda postoje ta zakonska sredstva prinude. Tuilac, odnosno poverilac tui, dobije presudu, presudu prinudno izvri, i ima mogunost da tui i trai naknadu tete zbog toga to je ugovorna obaveza povreena. Stranke esto smatraju da to nije dovoljno i oni ugovaraju sredstva obezbeenja. Znai, smatraju da to to je zakonodavac dao kao prinudu nije dovoljno, i oni ve u momentu zakljuenja ugovora se obezbeuju za sluaj da druga strana povredi svoju ugovornu obavezu. I tu smo na terenu tih ugovornih

56

sredstava obezbeenja, koja mogu da budu stvarna (realna) i lina (personalna) sredstva obezbeenja. Stvarna (realna) sredstva obezbeenja: Po ovoj najnovijoj podeli (koja se moe nai i u knjizi i u zakonu). To su ona sredstva koja se unapred daju. Zato je u ta stvarna sredstva ubrojana kapara, zaloga i kaucija. Vidite i sami, kapara se unapred daje, kapara se daje u momentu zakljuenja ugovora kao sredstvo obezbeenja. Zaloga, takoe se daje unapred, kaucija takoe, i zato se zovu stvarna sredstva, jer taj koji prima zasniva stvarno pravo na tom sredstvu obezbeenja. Lina (personalna) sredstva obezbeenja: Najee su jemstvo, solidarnost dunika, a u to vam ulazi i jo jedna kazna i odustanica. Znai, imate tu jemstvo, personalno sredstvo solidarnost dunika, ugovorna kazna i odustanica.

1.KAPARA
Kapara je sredstvo obezbeenja izvrenja obaveze. Kapara je znak da je ugovor zakljuen i obezebeenje da e ugovor biti izvren. Kad kaemo znak, onda to znai da se kapara daje u momentu formalnog zakljuenja ugovora. Npr. kod ugovora kod kojeg se zahteva forma (ugovor o kupoprodaji nepokretnosti) kapara se daje u momentu overe ugovora. Pazite, klauzula o kapari moe biti sadrana u samom ugovoru o kupoprodaji, a moe da bude i neki poseban papir. Znai, kapara je kapara samo kada prati zakljuenje ugovora. Tu ete imati najei i najvei problem.Ono to stranke imenuju kao kaparu nije kapara. Ne mogu stranke da odrede pravnu prirodu jednog davanja. Njegova pravna priroda zavisi od okolnosti pod kojima se daje, ta predstavlja i ta zakon to smatra. Ne moete vi sad da napiete da vi meni dajete kaparu za moju kuu koju hoete da vam prodam. I neu posle da vam prodam i vi tuite i traite kaparu. Pa to nije kapara, moete sto puta da napiete, mi (sud) emo rei to davanje nema znaenje kapare, to davanje znai davanje unapred, nekog avansa koji prethodi zakljuenju ugovora. I ako doe do nezakljuenja ugovora, kapara nije ni obezbeivala zakljuenje, jel tako? Kapara treba da obezbedi izvrenje. A da bi ste vi kaparom obezbeivali izvrenje ugovora, ugovor treba da bude zakljuen. Ne moe da doe prvo izvrenje pa zakljuenje. Prvo ide zakljuenje pa izvrenje. Znai, ono to obezbeujemo kaparom je neko davanje koje proizilazi iz zakljuenog ugovora. Da li je ugovor zakljuen ili ne, vi ete pratiti da li on odgovara zahtevu forme, i svim drugim... I samo tada, kada je kapara data u momentu kada je ugovor zakljuen, onda ete vi za sluaj da neko povredi ugovor u smislu da nee da ga izvri u roku, aktivirati kaparu u smislu da onaj koji je kriv za neizvrenje ugovora treba da vrati dvostruku kaparu ili onaj drugi da je zadri, zavisno od toga ko je kriv za neizvrenje ugovora. Zato je retko koje davanje kod ugovora kapara. Izuzetno retko. Jer, kod nas nije uopte odomaeno da se daje kapara u momentu kad overavate ugovor. Svi daju kaparu onda kad se dogovore oko kupoprodaje stana, kue, parcele. I oni misle da je to kapara. Sutra doe kod mene i kae neu da zakljuim ugovor

57

sa tobom. On kae pa dao sam kaparu, nisi dao kaparu. Dao si neto to nita nije imenovano i ja u da ti vratim to.

2.ZALOGA 3.KAUCIJA Lina (personalna) sredstva obezbeenja: 1.UGOVORNA KAZNA

Prvo, da vidimo ta je ugovorna kazna? - Zato je ona personalno sredstvo obezbeenja? - Ugovorna kazna je personalno sredstvo obezbeenja zbog toga to se ona ne daje u momentu zakljuenja ugovora, nego se daje kada ve doe do povrede ugovorne obaveze. Ona je novana suma ili neka druga materijalna korist. Ona osigurava obaveze iz ugovora. Po pravilu je klauzula ugovora ali moe da bude i posebna isprava. - ta vi treba da znate kod ugovorne kazne to je vrlo vano? - Vano je to da znate da ona moe da se ugovori ili za sluaj neispunjenja ugovora ili za sluaj zakanjenja. Stranka odreuje za koji e sluaj. - Ako stranke ne kau za koji sluaj, ta mislite za koji se sluaj uzima? - Za sluaj zakanjenja. Znai,ako stranke ne opredele sluaj, onda se smatra da je za sluaj zakanjenja. - Ne moe da se ugovara za novaane obaveze. - Zato ne moe? - One su obezbeene kamatom. Ugovorna kazna je sporedna (akcesorna) obaveza koja prati glavnu obavezu. Ako je glavna obaveza nitava, nitava e biti i odredba o ugovornoj kazni. Ako doe do zakanjenja u ispunjenju poverilac moe da kumulira i zahtev za ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu. Jer, on se nee odrei prava da trai izvrenje ugovorne obaveze zato to ste vi zakasnili. Ako je ugovorna kazna predviena za zakanjenenje, poverilac trai i ugovornu kaznu i ispunjenje. Ali, ako je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze - nema kumulacije. Poverilac koji optira za izvrenje, odrekao se ugovorne kazne. Ako optira za ugovornu kaznu on se odrekao ispunjenja.

Odnos ugovorne kazne i naknade tete

Ne moe u celini da se ugovorna kazna kumulira sa naknadom tete. - ta mislite, ta je ugovorna kazna po svojoj sutini? - Paualna naknada tete.

58

- ta odvaja paualnu naknadu od prave naknade? - Paualna naknada tete znai da ja kao poverilac ne moram da dokazujem ni da ima tete ni kolika je. To je jedna pretpostavljena teta. I zato se ona zove paualna. Nita ne moram. Mogu u odsustvu tete da dobijem ugovornu kaznu. Nema uopte tete dobiu ugovornu kaznu. Zato je ona paualna. - A zato ne moe da se kumulira? - Zato to bi se ja obogatila, kad bi kumulirala. - Ali, ako imam veu tetu od ugovorne kazne, jel' mogu da dobijem ugovornu kaznu plus razliku izmeu pune tete i ugovorne kazne? ta je najvie to mogu da dobijem? Punu tetu. S tim to sam ve dobila ugovornu kaznu i sad samo treba da dokazujem da postoji vea teta nego to je ugovorna kazna. To zapamtite!!! Ne mogu da se kumuliraju, ali moe da se dobije, pored ugovorne kazne i razlika izmeu pune tete i ugovorne kazne. PITANJE: Nisam ba razumela ovo kod kumuliranja ugovorne kazne i naknade tete... LEPA: Ako smo rekli da je ugovorna kazna paualna naknada, onda se ona isplauje samo povredom ugovora. Samom injenicom da niste na vreme, ako je ugovorena kao blagovremena, ili da niste uopte ako je ugovorena za neispunjenje. Znai, kad nastane...(uslov) koji ste ugovorili, vi plaate ugovornu kaznu. Ona se smatra paualnom naknadom tete, jer jeste njena svrha da obeteti, ali je povoljna pozicija poverioca koji ne mora da dokazuje ni da je tetu trpeo tom povredom ugovorne obaveze, niti kolika je teta. E, sada. On hoe i ugovornu kaznu inaknadu tete. Ne moe da ih kumulira u smislu da dobije celu ugovornu kaznu i ukupnu naknadu tete. Zato to je ugovorna kazna ve naknada tete. On mora da dokae sada ukupnu tetu koju je trpeo, pa emo od te ukupne tete da oduzmemo ovu ugovornu kaznu i da na ime naknade tete njemu dosudimo razliku izmeu ugovorne kazne i pune tete. Znai, on je tu u loijoj poziciji zato to e morati da dokazuje kolika je teta, kao i to da je ona vea od ugovorne kazne. Ako ne uspe da dokae da je vea od ugovorne kazne on ne moe da mu se smanji ugovorna kazna, nego e mu se odbiti zahtev za naknadu tete. PITANJE: A, ako se utvrdi da je manja teta od onoga to je dobio kao ugovornu kaznu? LEPA: Odbie mu se zahtev za naknadu tete, ali ugovorna kazna se ne dira. On je ugovorena, ona je paualna, ona se obezbeuje ak i da nema nikakve tete i on nee ugovornu kaznu da vrati.

2.SOLIDARNOST DUNIKA
U jednoj obligaciji moe da postoji vie dunika. U svakoj obligaciji, kao i u svakoj parnici, imate sam dve suprotstavljene strane. Ovde, u obligaciji imate poverioca i dunika. Moe vie lica da bude na strani poverioca, moe vie na

59

strani dunika. Kad imate vie lica na strani poverioca imate tzv. aktivnu solidarnu obligaciju. Kad imate vie dunika - pasivnu solidarnu obligaciju. Nas, kao sredstvo obezbeenja interesuje pasivna solidarna obligacija. - Ali, neto treba da razumete. Zakonodavac ve, nekad, u nekim odnosima, zakonom predvia da kad ima vie dunika odgovaraju solidarno. To je tzv. zakonska solidarnost. - Zato to zakon radi? - Nekada on procenjuje da ta skupina dunika treba da odgovara solidarno da bi zatitio poverioca za koga procenjuje da je slabiji, da je ugroeniji. Recimo, vi ete videti, kad budemo radili naknadu tete da ima jako mnogo situacija, gde imate vie lica koja su solidarno, po zakonu pozvana da tetu solidarno plate. Roditelj, dete, kola, drava, KP dom, mogu vie lica po zakonu da budu pozvana da plate. To je onda, znai, kada se zakonom ustanovljava solidarna odgovornost vie dunika, jer je to izuzetno povoljno za poverioca a zakonodavac procenjuje da je pozicija poverioca teka, da je treba ojaati. Meutim, kad to zakon ne ini, onda sam poverilac kae da ima vie dunika u jednoj obligaciji, ta obligacija je deljiva, mogue je sasvim da oni podele to i da plate. Mogue je, ak, da su oni svoj odnos uredili, i da se zna koliko ko treba da plati. Ali ja hou da ugovorim solidarnost, kao jedno personalno sredstvo obezbeenja da bi ja lake i bre naplatila svoje potraivanje. PRIMER: Ja prodajem kuu trojici brae. Ta trojica brae su se izmeu sebe dogovorili da e oni u toj kui imati svaki po 1/3 suvlasniki deo. Ja kao poverilac, da bi naplatila cenu od njih, a to je ogromna cena 1.000.000,00 EUR, ja sad treba njih sve, jednog po jednog da tuim za 333.000,00 EUR. Da se suoavam s tim da jednog od njih nema, ne moe, nee, da e sutra platiti, da nema iz ega da plati. Ja njima kaem hou da vam prodam, ako se solidarno obaveete. ta znai solidarno obaveete? Pa, za sve. Da vidite kako funkconie solidarnost do kraja. Ljudi, po pravilu to ne znaju, kaem hoete solidarno? oni kau hoemo, mi smo braa, to da neemo solidarno. Uopte ne znaju ta su uradili. On sada gleda od njih trojice koji je najsolidniji, ona ga dvojica uopte ne zanimaju, njega e da tui i trai ceo iznos naknade. Ovaj zapomae pa, jel nas trojica, pa moja braa, pa mi podelili, pa znamo 1/3... Uopte me ne zanima. Ako si mi se ti u toku spora pokazao malo nesigurnim, ja u da tuim drugog i treeg, sve pojedinanim tubama i prema svakom od vas po 1.000.000,00 evra. On kae pa ne moe po milion evra, pa celo potraivanje je milion. Kako ne mogu, ta.... Dobijem 3 pravnosnane presude na po milion evra, od svakog od njih. Uem u izvrni postupak, oni kau Sad nee moi. Moi u, kako da ne. Opet traim izvrenje, dobijem dozvolu izvrenja, tri puta po milion evra. Sve vam se ovo ini prosto neverovatno. Kad prestaje moja mogunost da to radim? Onog momenta kada od jednog od njih ili od dvojice ili od trojice naplatim milion evra. Tog momenta prestaje ta solidarnost i taj prvi odnos solidarni se gasi, i sada svako od njih moe da istakne prigovor da sam se ja naplatila, i to obustavlja sva izvrenja. Ja mogu u izvrnom postupku da se naplaujem sukcesivno od svakog od vas, samo onog momenta kad budem naplatila tih milion evra, ta obligacija prestaje.

60

Ali, po pravilu, ne biva tako. Biva tako recimo u ovim naknadama tete, kad imamo dravu, pa roditelje, pa dete, pa kolu... naravno svi tue dravu. Od drave naplate tih milion evra, ona e posle morati u regresnom postupku da dokazuje ko je koliko tete prouzrokovao, na ijoj strani je krivica, ko se kako u tu tetu ugradio. Solidarna odgovornost je najsnanije personalno sredstvo obezbeenja jednog ugovora. - Kako se ugovara? - Sluajte, reima: skupno solidarno svi za jednoga jedan za sve. Tako se u ugovor unosi. Odgovaramo za celu obligaciju skupno; Odgovaramo za celu obligaciju svi za jednog jedan za sve; Odgovaramo solidarno. Znai, iako je predmet obaveze deljiv, pa ak i ureen odnos izmeu dunika, oni se svi ugovorom obavezuju da e svako od njih da odgovara za celu obavezu. - I to do kad? - Videli smo malopre do konane isplate. Svako za sve do konane isplate. Kada jedan od solidarnih dunika isplati celu solidarnu obavezu on postaje poverilac solidarnih dunika u regresnom odnosu. I u tom regresnom odnosu definitivno se deli dug prema njihovom meusobnim odnosima. Dakle, iako je predmet obaveze deljiv, pa ak i ureen odnos izmeu dunika oni se svi ugovorom obavezuju da e svako od njih da odgovara za celu obavezu i to sve do konane isplate. - ta je bitno da zapamtite? - Na taj nain se poverilac titi od insolventnosti pojedinih dunika i titi se od nemogunosti svakog od njih da se obavee. - E, sad vidite ta je to. Znai, mi imamo moda ak i potpuno ureen odnos, meutim oni se ugovorom, ugovornom klauzulom obavezuju da plate solidarno. Gledajte dobro. Kad bi to bio podeljen dugovinski odnos, kad ne bi pisalo tu u obligaciji solidarno, tano bi se znalo da svako od njih treba, recimo po 1/5, ili jedan 1/5 ostali po 1/10... i ta bi poverilac? - Kad bi dobio to svoje potraivanje on bi prema svakome morao da ide tubom i da trai deo koji na njega pada. Pri tom, moe da se desi da je jedan od njih bio maloletan, da je bio nesposoban da se obavee, i poverilac bi snosio rizik te njegove nemogunosti. Moe da se desi da je ovaj insloventan i da nema od ega da plati on e snositi rizik tog. - ta e to u konanom rezultatu da da? - Da e on naplatiti 3/5 umesto 5/5. - On hoe da se obezbedi od toga. Uopte ga ne zanima ni njihov odnos, ni da li je neko od njih bio insolventan, ni da li je nesposoban da se obavee. On,

61

znai, u ovoj relaciji napikira onog koji je najbolji ili dvojicu njih naplati svojih milion evra. Jedan ili dvojica, jedan je recimo platio 700, drugi 300, oni postaju poverioci isplatom. Oni ne mogu uopte u ovom odnosu da kau jedan je nesposoban, onaj nije mogao da se obavee, uopte me ne zanima, ti meni plati mojih milion, a ti gledaj ta e sa njima. Onaj koji isplati preko mere svog sopstvenog uea u solidarnom dugu prema njihovim meusobnim odnosima, on postaje poverilac ostalima. Njih dvojica su platili, jedan platio 700.000, drugi platio 300.000 i oni sada postaju poverioci. - Do koje mere postaju poverioci? - Svako je imao po 250.000. Za 450.000 i za 50.000. - Koga e oni da tue? - Oni e da tue svu trojicu. I tako se suoavaju sa onim koji nije bio sposoban da se obavee i sa onim koji nema ni dinara. - ta e oni da rade? - Nita. - ta znai nita? - Znate ta. Sve ovo to su oni bili nesposobni i u nemogunosti na 5 delova se deli. I sad oni koji su solventni snose i delove ove dvojice. I oni sada svoja davanja rasporeuju na drugi nain. Naplauju od onoga od koga moe da se naplati. I oni tog momenta postaju svi poverioci onih dunika od kojih nisu mogli da se naplate. I od ovog jednog koji nikad nije mogao, oni definitivno snose taj rizik , tih 250.000 njegovih oni e definitivno da snose. A 250.000 ovih ekaju da se on obogati, da se osnai. Kad se on osnai, oni tue njega. Kako ga tue. Tue ga tako to hoe i ovo da dele. To je jedno vrzino kolo, to nema kraja. Kad se ovaj malo obogati, oni na njega nasrnu, pa naplate to to moe da se obogati, postanu poverioci za neku drugu sumu. im on jo malo steke oni opet prema njemu idu. Ovaj koji je prodao sve to mirno gleda i kae ta me briga, ja sam mojih milion evra naplatio. To znai, ceo rizik celog posla, insolventnosti i nemogunosti da se obavee snose izmeu sebe. Kad je insolventan onda snose privremeno, dok se ne obogati, ako se ikada obogati, dobije neko nasledstvo... oni samo prate kako e ga zaskoiti. A ovaj drugi koji je bio nesposoban da se obavee, njegov rizik definitivno oni snose. - Zakonodavac, kad je ureivao odnose na jednoobrazan nain, i kod ugovora u privredi i kod ugovora uopte, upravo u materiji solidarnosti napravio neke specifinosti koje se tiu ugovora u privredi. - ta su te specifinosti? - Ta brzina privrednog prometa je naloila da zakonodavac kae kad ima vie dunika u jednoj obligaciji u privredi, kada su subjekti pravna lica, solidarnost se po zakonu pretpostavlja!!! To je za vas izuzetno znaajno!!! Kad imate vie subjekata jednog privrednog ugovora, oni i ako nisu ugovorili solidarnost ona se pretpostavlja. Oni e odgovarati na ovaj nain. Mogu da iskljue solidarnost ako u ugovoru izriito naznae: ne odgovaramo solidarno ne odgovaramo skupno; svako od nas odgovara za svoj deo

62

obaveze. Znai, obrnuli ste stvar. U privrednim ugovorima postoji pretpostavka solidarnosti (relativna), koju uesnici mogu da iskljue izriito u ugovoru. Kod ugovora izmeu fizikih lica nema pretpostavke solidarnosti, solidarnost postoji samo kada je izriito ugovorena. I tu su jako restriktivni u sudovima. Nema tu da tumaite u korist poverioca, tu se tumai u korist dunika. PITANJE: Da li postoji solidarnost kod ugovora izmeu pravnog lica i fizikog lica? LEPA: Ne. Moraju da budu sve pravna lica, da bi ova pretpostavka solidarnosti postojala. Pazite, kao to je zakonodavac procenio da u tim privrednim ugovorima treba pretpostavka solidarnosti, zato to brzina pravnog prometa ne dozvoljava da se kada imate vie subjekata deli njihova obaveza, potpuno je tu situaciju preneo i na jemstvo. Isto, kod jemstva kod ugovora u privredi uvek je solidarno jemstvo, a jemstvo izmeu fizikih lica nije solidarno nego je supsidijarno i podeljeno. To dobro pazite. Zakonodavac je pretpostavku solidarnosti kod ugovora u privredi ustanovio i na strani dunika i na strani jemaca. - ta znai solidarno jemstvo? - Solidarno jemstvo znai da su svi jemci zajedno sa glavnim dunikom odmah, direktno i neposredno pozvani da izvre obavezu. - A ta znai supsidijarno? - Supsidijarno jemstvo znai da se prvo trai ispunjenje od glavnog dunika pa tek ako on ne izvri obavezu, da supsidijarno tuite ostale.

3.JEMSTVO
Najei je vid obezbeenja obligacije kod zakljuenja ugovora. Najee je ugovorno, a retko je zakonsko. Tim ugovorom se jedno lice obavezuje da e ispuniti obavezu dunika, ako je ovaj o dospelosti ne ispuni. To je formalni ugovor i zahteva se pismena forma. Radi se o obavezi plaanja tueg duga i ta obaveza je akcesorna. Ako je nepunovana glavna obaveza nije punovana ni klauzula o jemstvu. Samostalno ne moe da se prenosi. ********************************************************************************************

Razlika solidarnosti dunika i jemstva

- Da vam objasnim neto pre nego to dalje uemo u jemstvo. I kod solidarne obligacije imate vie lica koja duguju. - Kako gledamo, obzirom da se ini da je to vrlo slino tom solidarnom jemstvu? - Kod solidarog jemstva imate mogunost da vie lica duguje, ne samo jemac i dunik da duguju, moe vie jemaca da duguje. - ta razlikuje solidarnu obligaciju od jemstva?

63

- Sutina je kod jemstva da je to tui dug. To je dug koji duguje dunik, a tree lice se obavezuje da ga isplati. Kod solidarne obligacije svi solidarni dunici zaista jesu dunici! - Znate kad se to najbolje vidi? - Kad jemac isplati tui dug, on ide na zakonsku supstituciju, on se supstituie na mesto poverioca i on ceo dug prevaljuje. Pravo jemca moe biti ak i vee prava poverioca. - Kako moe da bude vee? - On tome moe da doda i trokove i da doda dospele kamate. - A ta solidarni dunik koji isplati dug? - On ulazi u prava poverioca, ali samo za koji iznos? - Samo za ono to pripada drugim dunicima (to znai samo za meru duga koji premauje njegovu obavezu). I to je centralna razlika izmeu solidarnosti i jemstva!!! ******************************************************************************************** Pravilo je da je jemstvo supsidijarno. To znai da jemac odgovara tek poto glavni dunik ne ispuni svoju obavezu. To je pravilo. Sem kod ugovora u privredi gde se pretpostavlja solidarnost jemca sa dugom glavnog dunika. - Ali, kako ete vi razumeti supsidijarnost? Do koje mere poverilac treba da se namui da bi doao do jemca? Da li on mora da tui, pa da ishoduje presudu, pa da pokua da izvri prema glavnom duniku, pa tek onda da se obrati jemcu? Koja je to mera, ta mislite? - Vidite, ako je solidarno jemstvo - jednostavno je. Moe poverilac da bira, moe da trai od jemca, moe da trai od glavnog dunika, moe istovremeno od jemca i glavnog dunika, moe deo od jemca...kako god hoe, jer je on solidaran sa glavnim dunikom. Ali kad je supsidijarno jemstvo, otvara se pitanje do koje mere poverilac treba da ide u tom nastojanju da naplati potraivanje od glavnog dunika? - Neki smatraju da on mora da ga tui, pa da ishoduje presudu, pa da pokua prinudno izvrenje, pa da u tome ne uspe, pa tek onda da doe do jemca. To onda ne bi bilo nikakvo jemstvo. To ne bi bila nikakva zatita. Samo da proe vreme u kome dunik nije izvrio svoju obavezu, da pozove poverilac dunika da je ispuni, da on u tom dodatnom roku obavezu ne ispuni, i tek tada i pod tim uslovima moe da se obrati jemcu. To je to supsidijarno jemstvo. Znai, ne moe istovremeno kao i duniku, ali ne mora ni da ue u postupak izvrenja da bi se naplatio. Sve prigovore koje moe glavni dunik u pogledu glavnog posla da istakne moe da istakne i jemac prema poveriocu. To znai moe kompenzaciju, moe da istakne zastarelost potraivanja, moe otpust duga, a moe da istakne jemac i prigovore koji su line prirode, koji potiu iz njegovih linih odnosa sa poveriocem. Ako ima vie jemaca oni odgovaraju solidarno. Samo jemac koji namiri poverioevo potraivanje stupa na mesto poverioca. o se zove

64

ZAKONSKA SUBROGACIJA. On ima pravo da zahteva sve to je isplatio poveriocu, trokove spora sa poveriocem, pa ak i naknadu tete.

4.ODUSTANICA
Ona se isto kasnije plaa, i zato je uvrtena u personalna sredstva obezbeenja. Ona obezbeuje samo ispunjenje ugovorne obaveze. To je suma novca ili neka stvar. - Koja je razlika izmeu odustanice i kapare? - Kapara se odmah predaje kod zakljuenja ugovora, a odustanica obeava. Mi smatramo u praksi da ona labavi ugovor i da se umesto sredstva obezbeenja ona pretvorila u svoju suprotnost, jer nju moe dunik da isplati i da se tako oslobodi svoje obaveze.

*************************************************************
HIPOTEKA
Imate dva naina zasnivanja hipoteke. Sutina je u tome da je hipoteka zaloga na nepokretnostima, i da imate 2 mogunosti zasnivanja. Kao to imate 2 mogunosti zasnivanja hipoteke, tako imate i 2 mogunosti njene realizacije. Sutra ete biti advokati, i da znate, kod zasnivanja hipoteke uvek idite na onu sudsku hipoteku koja se zasniva u izvrnom postupku, ona hipoteka koja se zasniva sporazumom stranaka pred sudom. To je zvanini sporazum stranaka i ta njihova isprava o zasnivanju hipoteke obezbeuje da se takva hipoteka realizuje neposredno u izvrnom postupku. Druga vrsta zasnivanja hipoteke je tzv. ugovorna hipoteka koja se takoe sprovodi u zemljinoj knjizi, ali koja se, za sluaj da se dug koji je obezbeen hipotekom ne plati u roku, realizuje hipotekarnom tubom pred sudom. Moete da zamislite koja je to razlika, da li vi morate da realizujete hipoteku tubom, gde ete dokazivati da je dospelo potraivanje, da nije plaeno, da su se stekli uslovi za hipoteku, pa tek onda kada pravosnanu presudu dobijete, onda moete da uete u izvrni postupak i da tamo prodajete hipotekovano dobro. Koja je to razlika u odnosu na prednosti koje daje hipoteka koja je zasnovana u sudskom postupku, gde stranke odu sa molbom, trae zasnivanje hipoteke, odu u sud, daju hipotekarnu izjavu, ugovornu izjavu, ona se provede u zemljinoj knjizi. Sutra, kad se povredi ugovor, i kad se ne plati obaveza u roku, moete neposredno, na osnovu tako zasnovane hipoteke da idete u izvrni postupak, i da u izvrnom postupku traite prodaju hipotekovanog dobra i naplatu potraivanja.

VRSTE SVOJINSKIH EVIDENCIJA

Pazite zato vam je vana hipoteka! Nemojte da zaboravite. Sve to treba da znate o evidenciji nepokretnosti, mora da znate tano koje su evidencije na nepokretnosti koje sada postoje. Da znate da postoji jo uvek sistem zemljinih knjiga, da znate da se sad iskrojava evidencija koja e da prati i posedovno stanje i svojinsko stanje. To se zove jedinstvena evidencija. Nju vodi organ uprave, nju vodi katastar nepokretnosti. Ali, to da zapamtite! Nije to obian

65

katastar, on se zove katastar nepokretnosti kao svojinska evidencija. Molim vas, nemojte na ispit da izaete da evidencije ne znate!!! Ta evidencija koju sad vodi katastar nepokretnosti, to je svojinska evidencija i ona objedinjava: 1)posedovnu evidenciju; 2)faktiku i 3)svojinsku. Znai, sada imate zemljinu evidenciju, koju vodi zemljina knjiga, vi ete proitati ta sve zemljina knjiga sadri. Vodi je sud, izvod iz zemljinih knjiga je dokaz o svojini. Imate teretni list, imate vlasniki list, imate posedovni list. Uporedo sa tom evidencijom ustrojava se, i u velikoj meri je ustrojena, evidencija koju vodi katastar nepokretnosti. Katastar nepokretnosti, to je isto svojinska evidencija, koja je jedinstvena evidencija, koja objedinjuje podatke: svojinske (kao zemljina knjiga) i katastarske (one koji se tiu faktikog poseda, veliine poseda, kulture, posednika...). To znai, te dve evidencije jedinstveno vodi kao jednu. Zapamtite to!!! Pogledajte vrste upisa, pogledajte predbelebu, uknjibu, sve vrste upisa. Treba da znate da pored tih evidencija postoji u nekim mestima u Srbiji i sistem tapija. To je stara, predratna evidencija, ona se vodi samo na podrujima na kojima nije ustanovljen neki sistem svojinske evidencije, bilo zemljina knjiga ili katastar. Tu je izvod iz tapije, ili to bi mi rekli tapija, pretpostavljeni dokaz o svojini. Molim vas, nauite to. To nije iz oblasti obligacija, ali je vrlo znaajno zbog toga to se ta prava koja proizilaze iz obligacija stiu upisom u odgovarajui registar. Da bi znali kako se stiu prava iji je osnov ugovor, vi morate znati da je ugovor samo osnov sticanja, a da je nain sticanja upis u zemljinu knjigu ili u drugu odgovarajuu svojinsku evidenciju, a to je evidencija koja se zove katastar nepokretnosti. I na kraju, imate obian katastar, imate katastar u raznim mestima. ta on radi? On samo registruje faktiko stanje, on je vie u funkciji plaanja poreza na imovinu i evidenciju kulture, da se vidi da Petar Petrovi dri tu i tu parcelu, u povrini toj i toj, kultura: njiva penice, da bi na osnovu toga mogao da se razree porez. Tamo gde imamo zemljinu knjigu, imamo paralelno sa zemljinom knjigom i katastar. Zemljinu knjigu kao svojinsku evidenciju, katastar kao posedovnu evidenciju. Tamo gde se ustrojava nova evidencija katastar nepokretnosti, ona te dve evidencije usisava i pravi jednu koja istovremeno objedinjava svojinsko stanja i stanje poseda. Zato se to radi? Zato to ta jedinstvena evidencija obezbeuje da se ove dve ne raziu. Jer, kod nas se, po pravilu, raziu. ta to znai? Npr. ja sam vlasnik u zemljinoj knjizi, prodam vam, vi nemate pare da platite porez na promet, i 20 godina ga ne plaate. Potpuno se raziao pravi vlasnik od onoga koji poseduje. ta je cilj jedinstvene evidencije? Da te dve linosti dovede u jednu. Da konstatuje i koriguje to odstupanje i da dovede do toga da se jedno lice vodi i kao vlasnik i kao posednik.

************************************************************* DOCNJA
ZOO je uveo tzv. objektivni pojam docnje. - ta je docnja?

66

- Povreda ugovorne obaveze, u smislu nepreduzimanja blagovremeno radnji koje vode izvrenju obaveze. U docnji mogu biti i dunik i poverilac. - Zato mi sada govorimo da je objektivan pojam docnje? - Pre ZOO imali smo subjektivan pojam docnje. To znai da je lice koje je trailo neto, odn. koje se pozivalo na docnju drugog lica, moralo je da dokazuje da je to drugo lice skrivljeno, neblagovremeno ispunilo svoju obavezu. Sada se pretpostavlja da im ste zakasnili sa izvrenjem svoje obaveze da ste vi u docnji. Znai, imate pretpostavku krivice na strani lica koje nije blagovremeno ispunilo svoju obavezu. - Zato je to vano? - Vrlo je vano zbog tereta dokazivanja. Jer, ako imate objektivan pojam docnje koji uvodi pretpostavku krivice na strani onoga koji je zadocnio, on treba da dokazuje da nije kriv da bi se oslobodio posledica docnje. to je izuzetno razliito od toga kad sam ja kao poverilac morala da dokazujem da ste vi krivi to niste svoju obavezu izvrili u roku. PRIMER: Imate ugovor o graenju, gradilac u roku ne izvri svoju obavezu, on pada u docnju samim zadocnjenjem. On moe da se oslobodi tetnih posledica docnje, ako dokae da su neke okolnosti, za koje nije kriv, dovele do toga.

Docnja dunika
On dolazi u docnju kad ne ispuni svoju obavezu o roku. Uslovi docnje: da je obaveza dospela; da ga je opomenuo poverilac, svejedeno kako (usmeno ili pismeno) i to samo onda kada vreme ispunjenja nije odreeno; krivica se ne zahteva. Dunik moe da se oslobodi tetnih posledica docnje: ako dokae da je poverilac zakasnio da primi; da je poverilac odbio da primi obavezu, ili da nije preduzeo odreene radnje da je primi. - ta mislite kao jo moe da se oslobodi? - Prigovorom neispunjenog posla. Moe da kae: nisam ja u docnji, jer i ti si bio obavezan da istovremeno izvri svoju obavezu.

Sankcija docnje
Sankcija docnje kod novanih potraivanja je: 1)zakonska zatezna kamata. I 2)mogunost da poverilac odustane od ugovora, da trai raskid ugovora zbog zadocnjenja. Poverilac mora da da naknadni rok za ispunjenje, a kad proe taj naknadni rok onda moe da trai raskid ugovora. Seate se kad smo rekli kad ne mora da da naknadni rok: 1)kod fiksnih ugovora i 2)onda kada dunik oigledno pokazuje da nee da izvri obavezu.

Razlika izmeu ugovor(e)ne kamate i zakonske zatezne kamate

Pazite dobro ta ne razlikujete, bojim se da neemo stii da vam na to ukaem. Da vas samo na neto upozorim. Mi smo sad rekli da je posledica docnje kod novanih obaveza - kamata. Vi, po pravilu ne razlikujete ugovornu kamatu od zakonske kamate. Ovo treba da zapamtite! ta je tu problem.

67

- Kod ove kamate koja je posledica docnje, zakonodavac je rekao da kod novanih obaveza kada se obaveza ne plati u roku, plaa se zakonska zatezna kamata. - Tako gledano, zakonska zatezna kamata, ta je ona u stvari? - Opet ono o emu smo malo pre govorili paualna naknada tete. - Zato naknada tete? - Pa, povredio si ugovornu obavezu. Nisi platio u roku. Pao si u docnju. Npr. ja vam dam pare na zajam, vi ne platite u roku, pa pretpostavka je koju zakonodavac postavlja, da ja trpim tetu to ne mogu da koristim moj novac. - ta hoe zakonska zatezna kamata? - Da utvrdi jedno pravo na paualnu naknadu tete i oslobodi poverioca da u sluaju docnje mora da dokazuje da trpi tetu i kolika je. Ako je trpeo mnogo veu tetu, moe da trai razliku i to izmeu pune tete i tete koja je pokrivena paualnom zateznom kamatom. Znai, mi kada dosuujemo, ili obavezujemo nekog na plaanje, ili raskidamo ugovor, mi tano u sudskoj presudi, seemo do docnje. - ta je docnja? - Momenat kada ste vi imali obavezu da platite npr. do 01.01.1999.godine iz ugovora, proao taj rok, vi ne plaate. Ja vas tuim, i obavee vas sud da platite, i vi treba da platite zakonsku zateznu kamatu zbog toga to ste pali u docnju kao paualnu naknadu tete. - ta je ugovorna kamata, ili ugovorena kamata? - To je naknada za korienje novca. Ja vama dajem novac na zajam, i po pravilu ja novac dajem uz kamatu. I mi ugovaramo kamatu kao naknadu za korienje novca. Novac je stvar, kao kad bih vam ja izdala moj stan. Vi meni dajete zakupninu. Novac je isto stvar. Dajem vam da ga koristite, i vi meni morate da platite kamatu. Dakle, to mora da se razlikuje. Ta kamata, ugovorna kamata je - Kamata kao naknada za korienje novca za period od momenta kada sam ja taj novac dala vama do momenta kada taj treba da mi vratite. Vi za to vreme koristite moju stvar - platite mi to korienje. - Koliko ete da platite? - To emo da ugovorimo. Jeste zakonodavac minimizirao to, i rekao do koje granice, ali u okviru toga mi emo da ugovorimo. Vi ima meni da platite naknadu. Onog momenta kada vi padnete u docnju, vie ta ugovorna kamata ne funkcionie. - Zato? - Zato to je ona ugovorena do momenta docnje! Tog momenta automatski poinje da se primenjuje odredba o zakonskoj zateznoj kamati kao naknadi tete zbog povrede ugovorne obaveze. Ovo morate da razlikujete, to su dve razliite stvari. I zato, kada pitate da li one mogu da se kumuliraju odgovor je naravno da ne mogu, to su dve potpuno razliite kategorije koje pripadaju razliitom vremenu i razliitoj svrsi. Jedna samo od momenta davanja do docnje, druga od momenta docnje pa nadalje. - Do kada?

68

- Do isplate glavnog duga, onoga to je predmet davanja. Ne moe, naravno, kamata na kamatu, nikada, sem kad se ta kamata obrauna i postane deo glavnog duga. Vi imate nekoliko odredaba o kamati, ali prosto ne razumete sistem u kome one postoje. To su dve posebne vrste. Jedna je ugovorom predviena, a druga je zakonska zatezna kamata. Jednoj je svrha naknada tete, drugoj je svrha naknada za korienje stvari, jer je novac stvar. Ne moete vi da govorite o zateznoj kamati od momenta davanja novca. Stranke ne predviaju mogunost docnje. One ugovaraju za vreme dok docnja ne nastupi. Kad nastupi docnja, supstituie se zakonska obaveza i to tako funkcionie.

Poverilaka docnja
Poverilac je u docnji onda: 1)kada ne primi ispunjenje obaveze (to znai: odbije prijem ili zakasni sa prijemom) ali i 2)kada ne preduzme neke radnje da se omogui da se obaveza izvri. - ta znai to? PRIMER: dunik treba da isporui 20.000 litara vina Ali su oni ugovorili da mu poverilac stavi na raspolaganje nedelju dana pred dospelosti ambalau ili da mu obezbedi kamione. I ovaj mu ne obezbedi. On nema flae i ne moe to da uradi. To je poverilaka docnja. On je kriv zbog toga to nije obezbedio da dunik izvri svoju obavezu. Ili, ja vama dugujem stanarinu, poaljem vam, vi odbijete prijem, kaete neu da primim. Vi ste u poverilakoj docnji i na vas prelazi rizik neizvrenja. - Koja su dejstva docnje poverioca? 1)Prestaje docnja dunika; 2)prelazi rizik za sluajnu propast stvari na poverioca; 3)poverilac duguje naknadu tete ako je to dovelo do neke tete; 4)dunik moe da deponuje stvar kod suda.

PAULIJANSKA TUBA
To je meanje poverioca u dunikova imovinska prava sa ciljem da sprei dunika da smanji svoju imovinu ispod granice koja e biti dovoljna da odgovori svojim obavezama. Da bi se poverilac na taj nain meao nije potrebno da on prema duniku ima izvrni naslov. Dovoljno je da ima potraivanje koje je dospelo. Drugi uslov je da je dunik takvim raspolaganjem doveo sebe u situaciju da ne moe da namiri potraivanje poverioca u celini. Paulijanskom tubom poverilac pobija te pravne radnje dunika. Npr. poverilac ima neko potraivanje iz ugovora o prodaji. I to potraivanje cene iz jednog ugovora. To nije dospela obaveza, ali on vidi ta dunik radi. Obaveza dospeva i dunik preduzima mere da praktino izigra interese poverioca. I to time to prodaje ili poklanja ili zalae ili vri neka druga 69

raspolaganja, on smanjuje svoju imovinu do mere da ona vie nije u stanju da odgovori tim obavezama koje dunik ima prema poveriocu. - ta je cilj poverioca? - Nije cilj poverioca da on poniti te poslove. Nema on ni ovlaenje da niti tue poslove, to su poslovi njegovog dunika i nekog treeg lica. On samo hoe, i ima pravni interes, i moe da trai da se ta raspolaganja prema njemu uine bez dejstva do mere koja e sauvati tu imovinu da bude podobna i sposobna da odgovori na njegov zahtev. Znai, on ne trai ponitaj tih raspolaganja. Samo trai da se prema njemu ta raspolaganja uine ili oglase bez dejstva, ali samo u onoj meri u kojoj je to potrebno da se imovina dunika sauva da moe da odgovori obavezama. PRIMER: Dunik iz ugovora o kupoprodaji duguje 100.000 EUR. Ne mora poverilac da ima presudu kojom je utvrdio potraivanje i izvrni naslov. Ne mora. Treba da ima samo jedno evidentno dospelo potraivanje prema duniku. To je stav koji je jedinstven. Recimo da je to potraivanje dospelo 01.05.2005. godine. Ovaj na dunik rasprodaje imovinu. Izmeu ostalog pravi jedan ugovor o kupoprodaji gde celu svoju imovinu koja vredi 2.000.000,00 EUR poklanja ili ustupa ili prodaje sa nekim dugim rokovima. On sebe dovodi u situaciju da ne moe da odgovori obavezama od 100.000,00 EUR. Poverilac se sada mea u ove njegove poslove i trai da se utvrdi da su bez dejstva ti poslovi. Ne niti on taj ugovor, on nema ovlaenje da niti. On ima ovlaenje (uiete taj institut iz procesnog prava) tubom za utvrenje do mere dokle on ima pravni interes. On trai da se utvrdi da je ovo raspolaganje, izvreno ovim ugovorom izmeu dunika i treeg lica, samo u odnosu na poverioca bez dejstva. Dokle? Samo do iznosa od 100.000, 00 EUR. Samo dotle. Nee on da ga ugrozi, niti moe celog da ga ugrozi. ta je to u odnosu na 2.000.000? recimo, 1/20. IZREKA PRESUDA GLASI: I Utvruje se da je ugovor zakljuen izmeu tuenog Petra Petrovia i tog i tog (treeg ili treih lica) bez dejstva za 1/20 raspolaganja izvrenog ugovorom. ta smo mi time u stvari uradili? Mi smo ovih 100.000 koji predstavljaju 1/20 ugovora vratili u imovinsku masu dunika, i ovaj poverilac moe da se naplati za 100.000,00 EUR iz njegove imovinske mase.

- Pazite, ko je tueni u ovoj parnici! - Samo pribavilac, ne i dunik!!! Samo to tree lice je tueno. Jer prema njemu taj ugovor treba da bude bez dejstva za tih 100.000 i da se to vrati u imovinu dunika. Naravno, tree lice moe da sauva to ugovorno raspolaganje ukoliko on izvri tu obavezu, isplati taj dug.

70

PRESTANAK UGOVORA
Kad kaemo prestanak, naravno, ugovor je stvarno zakon za stranke. I ugovor stranke zakljuuju, ureuju svoje odnose sa namerom da on bude ispunjen, i zato je najei nain prestanka ugovora - izvrenje, ispunjenje. Najei nain prestanka ugovora je dobrovoljno ispunjenje ugovornih inidbi. To je redovan nain, prirodan nain. I rekli smo, kada se u celini ispune sve inidbe iz ugovora, obligacija se gasi i na temelju te obligacije nastaje stvarnopravni odnos. I zato morate da znate tano, prema vrsti ugovora koji je momenat nastanka a koji je momenat njegovog gaenja. Tano da znate kad se jedan obligacioni odnos gasi Gasi se onda kada se obaveze iz tog ugovora ispune. Meutim, biva da se ugovor ne ugasi na taj, redovan nain, nego se ugasi na neki od neredovnih ili vanrednih naina. Ja vam neu govoriti o redovnom ispunjenju, vi ete to proitati. Vreme, mesto ispunjenja, rokovi koji se trae... Taj redovan nain ispunjenja uopte ne predstavlja problem zbog toga to on ne dolazi pred sud. Stranke ga same ispunjavaju. To mogu i zamenom ispunjenja, mogu i otpustom duga, mogu i kompenzacijom. Nas interesuju vanredni naini. To je, znai, ono to stranke urade u povredi ugovora, povreuju ga, nee da ga zavre, nee da okonaju taj obligacioni odnos na nain koji su ugovorili. Zbog toga govorimo o: 1)ponitaju ugovora, govorimo o 2)raskidu ugovora, o 3)sluajnoj nemogunosti ispunjenja i o 4)smrti jedne strane ugovornice.

Raskid ugovora
1) Sporazumni raskid ugovora
Raskid ugovora moe da bude sporazumni, kada stranke u toku trajanja ugovornog odnosa liavaju jedan ugovor dejstva sporazumom. I to saglasnou volja.To je tzv ugovorni raskid ugovora, to je poseban ugovor. Ali, samo dok traju dejstava. To mogu da urade izriito, a mogu da ga raskinu i preutno sve dok se u celini ne izvri. Sluajte sad ta sam ja htela da kaem. Koja dejstva ugovor ima, to e zavisiti od pravne prirode ugovora i naravno od toga kako su stipulisane te ugovorne obaveze. Npr. recimo da smo napravili jedan ugovor o kupoprodaji, i da jedna strana treba da plati cenu, a da druga treba da preda stvar. - Do kada mogu da raskinu? - Ne mogu nita da raskinu, poto su zavrile. Uvek, svaki ugovor na jedan od naina prestaje. Ili prestaje izvrenjem ili prestaje raskidom. Ako su ugovorne strane u celini izvrile svoju obavezu ugovor se ugasio ispunjenjem, on ne moe jo jednom raskidom da prestane.

71

- Zato vam to kaem? - To izgleda prilino kao neka egzibicija, a u stvari nije. - Recimo, ugovor o kupoprodaji stranke mogu da raskinu, i onda piu Ugovor o raskidu ugovora o kupoprodaji. Tako se zove. Ugovor o raskidu ugovora o kupoprodaji, zakljuen tada i tada. Stranke su zakljuile ugovor o kupoprodaji, sve obaveze nisu ispunjene (zbog nemogunosti, ili bilo ta, mogu stranke da se predomisle), stranke raskidaju ugovor. Ja sam htela od vas da kupim jedan trosoban stan, oekivala sam neko nasledstvo, nisam dobila to nasledstvo, vidim da nemam para, dogovaram se da li u uopte da raskinem ugovor. - ta da radim? - Vratim ono to je dato... Mi sporazumno ureujemo taj odnos. - Zato? - Zato to ja nisam u stanju da ispunim obavezu. Zato to taj ugovor nije proizveo sve obaveze. - ta je on uinio? - Ja sam imala trokove plaanja advokata, imali smo porez na promet, kad smo zakljuili ugovor, ja sam platila porez na promet, imali smo trokove overe... I, sad mi to sve hoemo da vratimo natrag. Mi pravimo ugovor o raskidu, aljemo slubi prihoda, ona nam vraa porez na promet, zbog toga to je taj ugovor raskinut, i zbog toga to prometa nema. - Sad, ta stranke hoe? - Stranke hoe da se izigravaju sa fiskusom, pa one zakljue ugovor o kupoprodaji, pa taj ugovor proizvede sva pravna dejstva, ukljuujui i uknjubu, i onda one naprave ugovor o raskidu ugovora. Hoe da vrate svako svoje. To je nov ugovor, sa obrnutim stranakim ulogama. Znai, kada vi imenujete neki ugovor o raskidu ugovora poto je taj ugovor potpuno proizveo dejstva, vi inite novi promet samo sa obrnutim stranakim ulogama, i taj novi promet podlee plaanju poreza na promet. E, to je to zbog ega vam ja kaem da ugovor moe sporazumno da se raskine sve dotle dok nije proizveo dejstva. - Kad je proizveo dejstva? - Onda kada je dao posledicu uknjibe. Tad vie nije mogue ugovor ni sporazumno raskidati. Svaki pokuaj raskida je novo ugovaranje. Za razliku od sporazumnog raskida ugovora, imamo i jednostrani raskid. 2) Jednostrani raskid ugovora Ne ispuni svoju ugovornu obavezu - druga strana ima pravo da trai: 1)prinudno ispunjenje ili 2)da jednostrano raskine ugovor.

*****(Seate se da smo taj jednostrani raskid uvrstili u onih nekoliko

posledica dvostrano obaveznih ugovora. To je isto sankcija zbog nemogunosti da se obezbedi kauza kod dvostranog ugovora) Jednostrani raskid ugovora je takoe sankcija zbog nemogunosti da se obezbedi kauza kod dvostranog ugovora. - ta je uslov za traenje jednostranog raskida?

*****

72

- To pripada strani koja je verna ugovoru, koja je ispunila obavezu ili je spremna da je ispuni. Druga strana nije ispunila svoju obavezu u celini ili pretenom delu. Potpuno je irelevantna krivica. To nije sankcija u smislu pretpostavlja krivicu. Krivica za neizvrenje potpuno je irelevantna. Upravo zato, vidite, nismo mogli da obezbedimo kauzu, i zato smo ili na raskid ugovora. Znai - to nije kazna, nego jedna graanska sankcija. - Kada se ugovor raskine ta su posledice raskida? - Povraaj datog po pravilima o sticanju bez osnova s obzirom na osnov koji je otpao. To uvek morate da kaete!!! E, sada - ako hoete naknadu tete postaje relevantna krivica. Za naknadu tete potrebna je krivica. Mora da dokaete da je to skrivljeno neizvrenje obaveze.

*******************************************************
Fiksni ugovor
Tu ete govoriti i o raskidu fiksnih ugovora. Imate i pitanje fiksni ugovor. To je ugovor kod koga je rok ispunjenja voljom stranaka ili saglasnou stranaka, postao postao bitan elemenat ugovora. Poverilac ne mora da daje naknadni primereni rok, ugovor se smatra automatski raskinutim ako se ne potuje rok. Tu je posebno vano da znate kako taj ugovor moe da preraste u obian ugovor. im mu da naknadni primereni rok on je njega pretvorio u obian ugovor!!! - ta sam htela time da kaem da su ga pretvorili u obian ugovor? - Ja sam rekla kod fiksnog ugovora, da su stranke svojom voljom jedan inae nebitan elemenat, rok, digle na nivo bitnog elementa. PRIMER: devojka hoe venanicu za venanje, u nedelju se venava, u subotu ta venanica da bude gotova. Odlazi u subotu, a ova kae: ja nisam stigla da je zavrim. Ugovor se smatra automatski raskinutim. Meutim, devojka kae to je bio jedan kostimi i suknja, to je neto to moe da se nosi i inae. pa to ja sad to da vraam, bolje da mi to lepo zavrimo; pa dobro, neu nositi za venanje, zavrite mi u roku od nekoliko dana. - ta sam ja time rekla, to sam rekla da on prerasta u obian ugovor? - Znate u ta se ona uvalila? - Ona sad mora da tubom trai raskid tog ugovora, jer ga je ona pretvorila u obian ugovor!!! Mora tubom da trai raskid ugovora, povraaj datog i naknadu tete. Da je ostala na terenu fiksnog ugovora, ona bi samo mogla da trai povraaj datog (cenu, vrednost materijala) i naknadu tete. Ona je njega pretvorila, im je ona rekla dajem dopunski naknadni rok, ona je njega pretvorila u normalan ugovor, koji vie protekom roka automatski ne prestaje, nego ona mora tubom da trai utvrenje da je povreena ugovorna obaveza i da ona ima pravo na raskid ugovora, povraaj datog i naknadu tete. to naravno, bitno menja njenu poziciju u tom ugovornom odnosu. A, da je ostalo na tome da je ona otila u subotu i ova nije zavrila, samo tubom trai povraaj i naknadu tete, nema nita da dokazuje, imali su rok do subote,

73

subota prola, nema nita da se dokazuje, ni ko je kriv, ni ko nije kriv, ni da se oslobaa krivice, jednostavno ima da se vrati dato i teta naknadi.

*******************************************************
PONITAJ UGOVORA
Razlika izmeu ponitaja i raskida
Ugovor koji se niti ima to bi mi rekli uroenu manu. Stranke nisu u momentu zakljuenja potovale zahteve za njegovu punovanost. A, kod raskida - valjani, punovani ugovori, bez nedostataka, raskidaju se posle zakljuenja iz nekog uzroka ili razloga koji docnije nastane. Videli ste, promene se okolnosti, ili se poremeti odnos uzajamnih davanja, ili jedan od ugovoraa nee da potuje svoju ugovornu obavezu, pa doe u docnju, pa kod fiksnih ugovora se ne izvri ugovor u roku... Znai, kod raskida je bilo sve perfektno u momentu zakljuenja, ali to su ti ugovori sa trajnim prestacijama, neto se dogodi izmeu zakljuenja i momenta kada po ugovoru treba da ispune obaveze. I zbog toga to poremeti odnos davanja i va ugovor se lii dejstva. Kod ovih nitavih ugovora u samom aktu zakljuenja stranke nisu potovale neke zahteve, i one su stvorile razlog da u samom aktu zakljuenja ugovor ne valja. Ponovo vam kaem. Kad nitimo ugovor, on formalno-pravno jeste jedan pravni akt. Tu imate i kupca i prodavca i ugovor i predmet ugovora i formu zadovoljenu, sve tu vi imate, ali imate neku povredu koja ini ugovor nitavim. A, kad nemate nita od tih bitnih elemenata koji su uslov da ugovor nastane: nemate saglasnosti volja, niste obezbedili zahtev forme, nisu se stranke dogovorile oko predmeta i cene... imamo jedan ugovor u nastajanju, ali on nije kao pravni akt nastao, on u pravnom saobraaju ne postoji, to je ono neroeno dete koje se nije rodilo ivo... I nema ta njega da nitite, jer on uopte nije ni nastao. Tano je da se povodom njegovog nastanka neto davalo, ali to to se davalo vraa se po pravilima o sticanju bez osnova. To je definitivno razgranienje.

APSOLUTNO I RELATIVNO NITAVI UGOVORI

Ova podela je izvrena prema kvalitetu i znaaju povrede koju su stranke uinile u momentu zakljuenja ugovora. ******************************************************************************************** Znai, tri stvari imamo: 1) Jednu stvar imamo kad stranke uopte nisu obezbedile sve elemente da bi taj pravni akt postao kao pravni akt. Nisu se saglasili oko cene, nisu se saglasile oko predmeta, nisu obezbedile formu ugovora... Nemamo pravnog akta. One jesu neto inile da do toga doe, ali nemamo pravnog akta, i nemamo ta da nitimo. Samo utvrdimo da svaka ima da vrati jedna

74

drugoj po pravilima o sticanju bez osnova. Jer se osnov nije ostvario. One su ga htele, ali se nije ostvario; 2) Imamo drugu situaciju kad su stranke formalno pravno snabdele taj pravni akt svim formalnim elementima, ukljuujui i formu, sve je to tu. Kod ugovora o kupoprodaji graevinskog zemljita vi imate jedan pravni akt. One su ga overile, one su ga napisale, one su napisale ta je predmet ugovora. Sve su one to uradile, ali su povredile neto to je bitno. To znai postoji... Zato mi moramo njega u sporu da utvrujemo nitavim, da bi obznanila u javnosti da je to jedan nevaljani pravni akt, zato to on egzistira pravno, jer on je tu, u pravnom saobraaju, imam jedan ugovor. - ta ja treba kaem neu da ti platim zato to je on apsolutno nitav. - ta ste vi duni? - Da uete u spor, da utvrdite tu nitavost, da bi njega iskljuili iz pravnog saobraaja, da ga nema, da postane opte poznato; 3) I na kraju, ovaj raskid koji govori o tome da vi imate jedan perfektan pravni akt, sve je uredu sa stanovita tih elementarnih uslova i sa stanovita da nije protivan nijednom imperativnom propisu, ali on u toku trajanja i dejstava ima neki poremeaj, promenjene okolnosti, nemogunost izvrenja, docnja... zbog ega mi taj ugovor raskidamo. Znai, on je nastao, proizvodi posledice, i mi ga raskidamo, liavamo ga dejstva za ubudue. ******************************************************************************************** Sad se ponovo vraamo na apsolutnu i relativnu nitavost. Znai, apsolutno i relativno nitavi ugovori su zahvaeni nekom povredom u momentu zakljuenja ugovora. Zato su i nitavi. Zahvaeni su nekom povredom. Znai, u momentu zakljuenja stranke neto nisu potovale.

Apsolutno nitavi ugovori

Stranke su prele granice doputenog raspolaganja, ule su u polje nedozvoljenog raspolaganja povredom imperativnog propisa, javnog poretka i dobrih obiaja. - Zato je apsolutno nitav? - Zbog toga to je povreda tako znaajna da je zakonodavac posebno strogo i ozbiljno sankcionisao. - Iako formalno pravno on ispunjava sve uslove za jedan ugovor takva povreda koja se tie raspolaganja stranaka ini da se smatra da on nikada nije ni bio zakljuen. On ne valja, jer to kae Bogii to se grbo rodi vreme ne ispravi. Ono se grbo rodilo, ono je imalo tu povredu, bilo je zabrane raspolaganja, i to nikad vreme ne ispravi. - ta, u prevodu, znai vreme ne ispravi? - Nema rehabilitacija ugovora, odn. konvalidacije ugovora. Ni stranke ne mogu da ga konvalidiraju, ni sud. Niko. Zato to je povreda izuzetno znaajna. - Kako ete vi da identifikujete da li je apsolutno nitav ugovor? - A to je od izuzetnog znaaja. Ta apsolutna nitavost ugovora se po pravilu ogleda na nedoputenosti predmeta ili kauze (osnova

75

obavezivanja). Ili je predmet ili je kauza nedoputena, opet sa stanovita imperativnog propisa, javnog poretka ili dobrih obiaja. - ta znai nedoputenost predmeta? - To smo rekli. Imate materijalne zakone koji propisuju da odreeni predmeti ne mogu da budu u prometu (Zakon o oruju i municiji nedoputenost prometa orujem; Porodini zakon - nedoputenost raspolaganja zajednikom tekovinom; Zakon o nasleivanju - zabranjeni naslednopravni ugovori; ZOO - zabrana ugovaranja kraeg ili dueg roka zastarelosti). Imate tzv. obligacija cilja i obligacija sredstva gde su zabranjeni odreeni ugovori npr. kad advokat ugovori nagradu i garantuje uspeh u parnici to je zabranjen ugovor sa stanovita obligacije cilja. Te obligacije ne smeju da budu obligacije cilja, samo obligacije sredstva, on moe da kae samo sa mojim najboljim znanjem ja u da izvuem tu parnicu. Ili, imate brano posredovanje, savetovalita. Oni rade lege artis, ali ta oni rade? Oni dovode u vezu. To je obligacija sredstva. Ali, ako garantujem ja da ete se vi udati za tog sa kim vas ja dovedem u vezu, to postaje apsolutno nitav ugovor, jer on prerasta iz obligacije sredstva u obligaciju cilja. Prema tome, koja e povreda biti zavisi od toga da li je ona i u kom propisu izriito predviena. I, ako je predviena, vama je vrlo lako, vi ete rei da je taj ugovor s obzirom na predmet protivan imperativnom propisu i da ete taj ugovor ponititi. To nije problem. Npr. ena tui i trai da se utvrdi da je njen mu raspolagao njihovom zajednikom kuom pre nego to su oni izvrili deobu. Sud ponitava ceo ugovor poziva se na odredbu PZ da je takvo raspolaganje nedozvoljeno. Zakonodavac koristi razne termine, kako u kom zakonu. Negde e da kae nitav je ugovor, negde e da kae, kao u PZ da brani drugovi ne smeju da raspolau svojim udelom u zajednikoj imovini. Ne smeju to znai zabranjeno je raspolaganje. Jo imperativnije je to u zakonu o oruju i municiji izriita zabrana. Dakle, vi ete prema tome videti da li je to izriita zabrana, i prema tome ete se i odrediti. - Ako budete imali na ispitu to, pogledaete matini zakon, videete da li je to raspolaganje zahvaeno zabranom, i ako je zahvaeno zakonskom zabranom vi da znate da je to apsolutno nitav posao. Ako znate da je apsolutno nitav posao, onda morate da znate i kako ete u presudi da izaete s tim na kraj. - Znate kako? - Samo konstatujete: Nitav je ugovor On je oduvek nitav, ne moe da se konvalidira, u momentu zakljuenja je nitav, i vi samo to deklariete. To je jedna ista deklaracija.

Sud... u ime naroda donosi presudu:

I Nitav je ugovor o prodaji... gradskog graevinskog zemljita (ili ugovor o prodaji oruja i municije, ili droge...)

- Nekada taj ugovor i nije zahvaen tako strogom zabranom kao to je to imperativni propis. Nekad je malo tee. Treba da traite podrku za va stav u javnom poretku. - ta je javni poredak?

76

- Skup nekih optih pravila na kojima poiva jedan pravni sistem. To je kada vidite da je to nedoputeno neko raspolaganje, a ne moete da naete podrku u imperativnom propisu. PRIMER: roditelji za erku daju za nekog starijeg gospodina uzmu 10.000,00 EUR. Kako ete vi sad tu? Traite uporite u nekom imperativnom propisu, pa ne moete da naete uporite u propisu, i dete pobegne pa taj gospodin trai 10.000 evra nazad. Sad vi po slubenoj dunosti utvrujete da li ja taj ugovor nitav. Vi ete se pozvati na ta opta pravila o javnom poretku. U naem drutvu, sa naim tradicionalnim moralom i pravilima nije doputeno da se dete ustupa ili obeava nekome za novac. To znai, to e ve biti na planu jednog oseaja pravde i pravinosti, ako bi ve ili na taj nii nivo dobrih obiaja, tj. da li je to saglasno dobrim obiajima. Poto smo rekli da je zapreena apsolutna nitavost, kao najtea graanska sankcija, treba znati da svako u svako doba ko ima pravni interes moe da trai utvrenje apsolutne nitavosti. Nema roka za tu tubu. - I sad dodajemo - I sud po slubenoj dunosti moe da utvrdi nitavost. - Sad vas pitam, kako to sud po slubenoj dunosti, kako vi to razumete? - Sud ne zasniva parnicu, nego sud u postojeoj parnici u kojoj se trai da se neka dejstva ugovora ispune ili da se vrati dato (bez obzira na tubeni zahtev; to je odstupanje od pravila da sud sudi u okviru tubenog zahteva!!!) moe da utvrdi nitavost. Kad utvrdi nitavost onda e odbiti zahtev za vraanje. Znai, sutina je svako u svako doba, i sud po slubenoj dunosti moe da utvrdi nitavost jednog ugovora.

Pravne posledice nitavosti

- ta znai pravne posledice nitavosti? - To znai, utvrena je nitavost i sad treba da raspravljamo pitanje ta biva sa onim davanjima koje su stranke uinile dok jo ugovor nije utvren nitavim. To znai ove strane su ule... ovaj stariji ovek je dao 10.000 evra za to dete, nije izvren ugovor, on e da trai da se ugovor izvri, da mu se plati taj iznos, sud e utvrditi da je ugovor apsolutno nitav, ali treba da rei ta pitanja, jer su neka davanja izvrena. ZOO je u lanu 104, ali vi ga neete razumeti kad budete itali, pa u vam ga ja malo objasniti jer on zahteva da ga osetite kako ivi, izriito i taksativno oznaio koje su pravne posledice apsolutne nitavosti. Malo, po mojoj oceni nedovoljno jasno, ali ono to zakon nije jasno rekao, to je praksa razjasnila. 1) Prvo, kao osnovna ili kao najredovnija posledica je povraaj datog (restitucija). To znai da stranke vraaju ono to su u izvrenju tog ugovora dale. Po pravilu je naturalna, ali moe da bude i naknada u novcu. 2) Meutim, kada je povreda znaajnija, i kada je jedna strana savesna a druga nesavesna (ovo dobro zabeleite, to mora dobro da

77

zapamtite!!!), ta druga sankcija o kojoj govorimo pretpostavlja da je jedna strana savesna a druga nesavesna. - ta to znai? - Jedna strana je znala za razlog nitavosti kad je ugovarala, a druga nije. - Tada moe sud da izrekne sankciju koja se zove zabranjena restitucija. To znai da sud moe da odbije tubeni zahtev nesavesne strane za vraanje onoga to je dala u izvrenju ugovora. Da obavee tu nesavesnu stranu da vrati savesnoj strani ono to je primila. PRIMER: Gledajte, imate dva ugovaraa. Pazite, uslov za ovu sankciju koju zovemo i nemo auditur sankcija... Vano je da zapamtite da je to zabrana vraanja. Gledajte ta je. Imamo dve strane u jednom ugovornom odnosu. Jedna strana je savesna jer nije znala za razlog nitavosti, dok je druga strana je nesavesna. One su pri izvrenju ovog nitavog ugovora jedna drugoj dale neto, u celini ili u pretenom delu. Sud poniti takav ugovor. I sada treba da odlui o tome ta e biti sa davanjima ove dve strane. - ta smo mi rekli? - Ova nesavesna strana, ona trai da joj savesna vrati ono to je dala, po pravilima o sticanju bez osnova. Kae ugovor je poniten, vie ga nema, vrati mi to to si primila, jer dri bez osnova. - Sud takav tubeni zahtev odbije i kae ti koji si skrivio ovo nezakonito ugovaranje, nema pravo da ti se vrati. - I, tako se izrie zabranjena restitucija. Uskrauje mu pravo. - I, ta to znai? - To znai ako je on dao stan, taj stan ostaje kod ove strane. - Druga strana trai ono to je ona dala, i sud joj daje, to znai ta? - Ona dobija cenu koju je u izvrenju ugovora dala. I to bi sa stanovita nekog obogaenja moglo da nam se ini kao nepravino. - Zato je to zakonodavac hteo? - Ova zabranjena restitucija, ova zabrana da on dobije ono to je dao to je paualna naknada tete. Paualna naknada tete onoj strani koja je savesna. - Ako je ona trpela jo veu tetu od toga, ona e da dobije razliku. - Razliku u emu? - U ukupnoj teti minus ovo to je zadrala zbog toga to je zabranjeno nesavesnoj strani da trai natrag. Znai, ova restitucija, jednostrano zabranjena, rezervisana je samo za situaciju kad je jedna savesna a jedna nesavesna i ta zabrana predstavlja u sutini paualnu naknadu tete savesnoj strani, koja je savesno ula u jedno ugovaranje koje nee biti doputeno. 3) Trea sankcija koju ZOO predvia je - oduzimanje predmeta prestacije u korist drave. - ta sad to znai?

78

- Pa, vidite, ako imate drogu, oruje, municiju, moete lako da reagujete, bez obzira ko je savestan, a ko je nesavestan. Jednostavno, oduzimate to u korist drave, kod nas u korist optine . Oduzimate predmet prestacije, zato to je to predmet nedozvoljenog raspolaganja. - Sad gledajte, koju e sankciju sud da izrekne? - To je stvar njegove ocene. U ZOO-u imamo samo jednu upuujuu normu, koja samo daje na neki nain uputstva sudiji da vodi rauna prilikom odluivanja koju e sankciju da izrekne, o znaaju tog ugroenog dobra, savesnosti jedne ili druge strane. To znai da stranka moe da predloi jednu sankciju, a sud da izrekne sasvim drugu. Stranke, po pravilu, predlau restituciju. Ali, gledajte vi ovu restituciju. Po mojoj oceni, ona uopte nije primerena apsolutno nitavim ugovorima. Jer, ako vi izreknete restituciju, vi niste kaznili ni jednu stranku. One e da dobiju svoje to su dali, tog ugovaranja nije ni bilo i niko nee biti kanjen. One moraju da budu kanjene, zato to, naravno, u graanskom pravu vi imate graanske sankcije, a nemate krivine. One nee biti kanjene krivino, niti lino, nego e se to odraziti na njihovu imovinu, i sad ste videli kako. Jeste graanska sankcija kada vi nekome ne dozvolite restituciju, jeste graanska sankcija kada vi predmet ugovora predate (dravi) optini. To su graanske sankcije. To je ta apsolutna nitavost, i prepoznaete je prema tome koju ste povredu uinili. I zapamtite, ta povreda koja je razlog apsolutne nitavosti, po pravilu se nalazi na terenu zabranjenog predmeta ili zabranjene kauze. To je pravilo! - ta znai zabranjena kauza? - To znai zabranjen osnov ugovaranja. - Zabranjen predmet to znai da je zabranjeno ono na ta se odnosi ugovaranje.

Relativna nitavost (ruljivost)

Kod relativne nitavosti, stranke su uinile neku povredu, ali ta se povreda tie njihovih imovinskih interesa. To nije povreda ni imperativnih propisa, ni javnog poretka, ni morala, to je povreda koja se tie samih stranaka, i zbog toga su same stranke i pozvane da trae ponitaj ugovora. Najei razlog ove relativne nitavosti (ruljivost), su: 1) mane volje (prinuda, prevara, pretnja, zabluda); ali smo kao jedan od razloga markirali malopre i 2) prekomerno oteenje; 3) zelenaki ugovor. Znai, to su neke ugovorne povrede prilikom zakljuenja, koje povreuju interese stranaka. - ta je sutina? - Stranke ili njihovi pravni sledbenici mogu da trae da se poniti ugovor u odreenom roku za nitavost (1 i 3 godine). Imate subjektivne i objektivne

79

rokove. Subjektivni od momenta saznanja za razlog nitavosti, objektivni do kad je uopte mogue nitavost isticati. E, sad, rekli smo: samo stranke i mogu samo u odreenom roku. Ali, ta smo najvanije rekli? - Da oni mogu da se konvalidiraju. Najvanija razlika izmeu apsolutno i relativno nitavih - apsolutno nitavi ne mogu nikad da se konvalidiraju, a relativno nitavi mogu da se konvalidiraju. - Kako mogu da se konvalidiraju? - Najee, protekom roka za ponitaj. Proe rok za ponitaj, ja ne reagujem, ja sam time preutno prihvatila ovakvu punovanost ugovora. To moe da bude i izvrenjem obaveze iz takvog ugovora. Znam da je on zahvaen razlogom relativne nitavosti, ali ja hou da ga izvrim. Ili ga preutno konvalidiram. Moe i izriito da se konvalidira, kad uputim izjavu vama ja sam ostala pri ugovoru, nezavisno od mane koju on ima. A videli ste i mogunost sudske konvalidacije. Kad smo radili prekomerno oteenje, rekli smo da sud moe da konvalidira tu relativnu nitavost tako to e da da mogunost drugoj strani da dopuni prestaciju do pune vrednosti. I time se ugovor naknadno osnauje ili konvalidira. Pazite, poto je jedan relativno nitav ugovor zahvaen u momentu zakljuenja nekom manom koja moe da ga dovede u pitanje, ali e ga dovesti u pitanje samo ona stranka koja to hoe. Ako nee da aktivira taj razlog nitavosti nee. Zato to on opstaje, i postoji u pravnom saobraaju, i postoji mogunost da on trajno ostane ako ga stranka ne napadne, kada se trai njegov ponitaj, to vie nije samo deklaracija, to je konstitucija. Izreka presude glasi: I Niti se ugovor o prodaji zakljuen ....tada i tada.

Kao da ga izbacujete iz pravnog saobraaja. On je dotle postojao, vi ga sad jednostavno ekskomunicirate. Niti se ugovor o kupoprodaji broj... zakljuen... Dok je kod apsolutne nitavosti to bila jedna prosta deklaracija, jedna konstatacija, kad imamo jedan ugovor koji se pojavio u pravnom saobraaju koji nita ne valja, nikada nije valjao i nikada nee valjati, pa zato samo kaemo nitav je ugovor, konstatujemo to, ovde mi izriemo, konstituiemo nitavost, jer on uslovno vai, ako ga niko ne napadne on vai, i zbog toga ga mi na taj nain iskljuujemo iz pravnog saobraaja. Kad ponitimo ugovor iz razloga relativne nitavosti, mi smo opet u situaciji da govorimo o tome kako emo da uredimo ona dejstva koja je on proizveo u toku trajanja. On je mogao razna dejstva da proizvede. Koje e posledice relativne nitavosti biti zavisi u mnogome i od same prirode odnosa. PRIMER: Ako vi imate jedan relativno nitav ugovor o zakupu, pa je on trajao godinu, dve, tri... ja sam koristila dobro i plaala sam zakupninu vama, mi emo da ga liimo dejstva za budue. Znai, tu su razne varijante mogue. Moe da se

80

lii za ubudue, samo da ne proizvodi dejstvo, ono to je proizveo da se sauva. - Moe i unapred da se lii, recimo ugovor o kupoprodaji, kad emo ta narediti? - Restituciju. - ta emo jo, pored toga dati? - Nema, znai, oduzimanja u korist drave, nema zabranjene restitucije, ovde su sankacije svedene na najuu meru. To je nitenje ugovora, restitucija. - Posle restitucije ta moe da doe? - Moe naknada tete da doe, kao jedna graanska sankcija, i kod te naknade tete na naknadu e biti obavezano nesavesno lice, ono koje je prouzrokovalo prinudu, pretnju, prevaru, ili ono lice koje je drugog u zelenakom poslu nateralo ili navelo da zakljui onaj ugovor koji je nepovoljan. Znai, kod naknade tete uvek se vodi rauna o krivici i savesnosti odnosno nesavesnosti. - Ali, da razlikujete strogo! - Ako treba da postavite jednu demarkacionu liniju izmeu apsolutno i relativno nitavih ugovora, onda ete krenuti od toga ta je zakonodavac hteo. On je hteo, znai, da apsolutno nitave sankcionie maksimalno, kao da nikada nisu postojali, da lii posledice i da kazni onu stranu koja je to skrivila. I to najrigoroznijim kaznama: ili zabranjenom restitucijom ili oduzimanjem. Kod relativne nitavosti, poto su to stranke same pozvane da reavaju, one mogu da ga konvalidiraju, i njihove posledice su znaajno ublaenije, u smislu da kao posledica ponitaja moe da bude samo restitucija i naknada tete.

PRESTANAK UGOVORA SLUAJNOM NEMOGUNOU ISPUNJENJA OBAVEZE

Taj nain prestanka treba da razlikujete od promenjenih okolnosti. Sluajnu nemogunost regulie l.137 ZOO: 1) Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova. (2) U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, druga strana moe raskinuti ugovor ako delimino ispunjenje ne odgovara njenim potrebama, inae ugovor ostaje na snazi, a druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze. - ta je razlika od raskida zbog promenjenih okolnosti? - Rekli smo, kod promenjenih okolnosti te okolnosti ugroavaju ugovor, ali ne u smislu da ine ispunjenje nemoguim, ni objektivno ni subjektivno. Moe ugovorna obaveza da se ispuni, ali preterano oteano za jednu stranu koja zbog toga svrhu ugovora gubi.

81

- Kod ove sluajne nemogunosti, zbog okolnosti koje nastanu posle zakljuenja ugovora, ugovor je nemogue izvriti. Za to postoje ili pravni ili fiziki razlozi. Za tu nemogunost. Fiziki razlog je npr. stvar propadne usled nekog prirodnog dogaaja, vie sile. Propadne stvar, stvar vie ne postoji, stvar vie ne moe da se preda, da se ispuni, a u pitanju je individualno odreena stvar!!! Ako nije individualno odreena, ako je generina, tad mu dajete stvar iste vrste i iste koliine. Znai, to je jedna nemogunost ispunjenja zbog propasti individualno odreene stvari. A nekada je to nemogue zbog toga to postoji neki pravni razlog, neke zabrane. Npr. naa zemlja donese zabranu uvoza automobila. ta je to? To je apsolutna nemogunost ispunjenja. Ali, zbog ega? Ne zbog fizike, nego zbog pravne radnje. DEJSTVO te nemogunosti ispunjenja je da se obaveza gasi!!! - Ni druga strana nije duna da ispuni svoju obavezu, jer ta nema? - Nema kauze vie. I to je vanredan nain gaenja obligacije. Ako je jedna strana neto dala, ima pravo da trai povraaj datog po pravilim o sticanju bez osnova. Strane mogu da se dogovore, ako su delimino ispunile obavezu, i da to ostane na snazi.

************************************************************
Tako smo iscrpli ove neredovne naine gaenja obaveze, tu bi negde svako od vas stavio i zastarelost, ali smo mi ponovo rekli da zastarelost ne znai gaenje obaveze!!! Zastarelost nije nain gaenja obaveze. Protekom roka i zastarelou, gubi se pravo da se prinudno ostvari potraivanje. Znai, nikad nemojte da zastarelost gurate u nain prestanka obaveze, jer zastarelou jedna obligacija od civilne postaje prirodna obligacija, i ona ako se izvri izvreno je dugovano, ne moe da se trai natrag. I zapamtite, da se zastarelou ne gubi pravo na tubu, poverilac moe da tui ako je proao rok zastarelosti, ali ako tueni istakne prigovor i ako je prigovor osnovan, sud presudom odbija tubeni zahtev. Kod zastarelosti morate da vodite rauna da su rokovi zastarelosti propisani zakonom za svaku vrstu potraivanja, i morate da vodite rauna da se rok rauna od momenta kada je dospelo potraivanje pa do momenta podnoenja tube!!! To je rok koji je relevantan za zastarelost. To znai, nemojte ako je naknada tete u pitanju, da zastarelost cenite od momenta kada je npr. saobraajna nezgoda bila. Nije sama sobraajna nezgoda momenat kada je potraivanje dospelo. Potraivanje dospeva, po zakonu, kod naknade tete onog momenta kada je oteeni saznao za tetu i uinioca. Prema tome, sve te odredbe o zastarelosti pogledajte dobro!!! Ono to ja smatram vanim, to je da vam napravim ozbiljnu razliku izmeu zastarelosti i prekluzije, i da vam kaem da su prekluzivni rokovi rokovi za tubu, da o tome sud vodi rauna po slubenoj dunosti, da za sluaj nepotovanja tog roka sud odbacuje tubu. Te rokove za tubu, bez obzira to su to procesni rokovi, nai ete, po pravilu, u materijalnim zakonima. Nai ete ih u Zakonu 82

o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, u Porodinom zakonu, u Zakonu o radu... Znai, gde god kae zakon tuba moe da se podnese u tom i tom roku, to je prekluzivni rok za tubu, koji gasi pravo. Tu se gasi pravo!!! A, kod zastarelosti, koja se odnosi iskljuivo na potraivanja, tu se ne gasi pravo, nego poverilac gubi pravo da ga zatiti sud i da svoju prinudu njemu stavi na raspolaganje, ukoliko je protekao rok i na taj protek se tueni pozove. Zato je to rok materijalnog prava, i zato vi nikad u izreci ne vidite da je tubeni zahtev odbijen zbog prigovora zastarelosti. Jer je to materijalno pravni rok. O njemu sud ne vodi rauna po slubenoj dunosti, i mogu ja kao sudija sto puta da vidim da je jedno potraivanje zastarelo, sve dotle dok na to ne ukae i ne pozove se tueni, ja na to ne obraam panju!!! Pogledajte zastoj i prekid zastarevanja! To su vam isto ispitna pitanja. I raunanje rokova!!!! Zastarelost imate u nekoliko pitanja, i na zastarelost obratite panju. Nedoputeno je da ne pravite razliku izmeu zastarelosti i prekluzije!!! Kada smo ovako zaokruili pitanje prestanka obligacija, znai one su ispunjenjem prestale, i tada, kao redovni nain dovele su do stvarnog prava, do raanja stvarnog prava. Ili su na neki neredovan nain prestale, zbog toga to je povreena ugovorna obaveza - nama je obligacija prestala. Mi samo posle moemo da razgovaramo o pravnim posledicama postojanja te obligacije koja je prestala. Meutim, obligacija ne nastaje i ne izvire samo iz ugovora. Mi smo rekli da jeste ugovor najei izvor obligacija, ali rekli smo i da on nije jedini izvor obligacija. Pored ugovora, rekli smo i da je prouzrokovanje tete jedan od najznaajnijih izvora obligacija. Prvo to smo rekli kao izvor obligacija, posle ugovora i prouzrokovanja tete je sticanje bez osnova.

STICANJE BEZ OSNOVA

ZOO lan 210: (1) Kad je neki deo imovine jednog lica preao na bilo koji nain u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je duan da ga vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih koristi. (2) Obaveza vraanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se neto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao. Mi jo, u argonu kaemo neosnovano obogaenje, ali najpravilnije je rei sticanje bez osnova. - ta je sutina kod tog sticanja bez osnova? - Prelaz imovine jednog lica u imovinu drugog lica, a to nema pravni osnov kao podrku. Zato se i zove sticanje bez osnova. Naravno, ako se to dogodi, onaj ko je oteen tim neosnovanim prelazom ima pravo da se

83

obrati sudu tubom iz pravno neosnovanog obogaenja i da trai povraaj datog. - Sad mi moemo da se zapitamo, kako je uopte mogue u pravnom saobraaju da ta imovina pree od jednog prema drugom licu a da za to nema pravnog osnova? Kako moe? - Moe da doe i radnjom onoga ko je osiromaio i radnjom onoga koji se obogatio. Moe i radnjom jednog i drugog. Npr. neko lice moe da plati neto to misli da duguje, a ne duguje. On e da plati dva puta istu obavezu. Sutina je, da bi zadrao pravo na povraaj datog, da u momentu plaanja ne zna da je isplatio nedugovano. lan 211. ZOO zabranjuje pravo na vraanje licu, koje je u momentu plaanja znalo da plaa nedugovano. Ko izvri isplatu znajui da nije duan platiti, nema pravo da zahteva vraanje, izuzev ako je zadrao pravo da trai vraanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu. - Kako bi ste vi to razumeli? - Znai, nema pravo na vraanje. - ta to znai? Izuzev ako je zadrao pravo da zahteva vraanje ili je platio da bi izbegao prinudu. PRIMER: Ugovorite kupovinu stana i imate neku orijentacionu cenu, i vi ugovorite mogunost da prema fazama gradnje oni vama ispostavljaju anekse, i da vi te anekse prihvatate. Oni krenu da vam naplauju anekse, pa kad god im zatrebaju pare oni ispostavljaju aneks ugovora. I vi vidite da ete preplatiti to. Ali, oni piu ovako: ukoliko u roku od 8 dana ne izvrite uplatu mi emo stan prodati. On je skoro pred useljenjem... - ta vi radite? - Vi platite i napiete dole: ja plaam ovo da bih izbegao tetne posledice. Smatram da plaam nedugovano i zadravam pravo na povraaj datog. To zadravanje prava mora da bude usmereno prema poveriocu u momentu kada vi plaanje vrite. Tada vi zadravate pravo na povraaj datog. - A oni vam sada uzvraaju nee ti sa nama tako. Mi emo to prodati, ne moe ti da zadrava pravo. - On onda mora da optira. On plati a da nije zadrao pravo. - Ali, znate ime se brani? - Brani se time da je plaanje izvrio da bi izbegao prinudu. - ta bi za njega bila prinuda? - To to su oni pretili prodajom stana. To je za njega imovinska prinuda kojoj on nije mogao da odoli... - To znai, ta dva razloga mogu da zadre njegovo pravo na povraaj datog. Jedan je razlog da bi izbegao prinudu, a drugi je razlog da je zadrao pravo na povraaj datog istovremeno sa izvrenom uplatom. Znai, ja znam da ne dugujem, ali to inim i inim pod ovim uslovima, i zadravam pravo na povraaj datog.

84

- ta znai zadrava pravo na povraaj datog? - To znai da moe da trai da mu se vrati to dato, i naravno uz to, po pravilu, ide i kamata kao jedna paualna naknada tete, zbog toga to se neko koristio njegovim novcem iako on nije bio obavezan da ga da. - Ali, gledajte. Tako gledano, to plaanje je izvreno s obzirom na osnov koji u momentu plaanja nije postojao. A mi smo danas skoro sve vreme razgovarali o sticanju bez osnova. - Ali, kako smo razgovarali? - Razgovarali smo o sticanju bez osnova, o povraaju datog, kao posledici nitavosti ugovora i ugovora koji se raskida. To znai, ako hoemo generalno da kaemo koje su okolnosti pod kojima se to ini, plaa nedugovano, to je ili: 1) onda kada se plaa neto u oekivanju da se ostvari neki osnov pa se on ne ostvari; ili 2) onda kada se plaa neto po nekom pravnom osnovu koji kasnije otpadne; ili 3) onda kada se plaa neto to u momentu plaanja uopte nema pravni osnov - Znai, za sva tri ova sluaja je zajedniki imenitelj - odsustvo osnova. - ta znai odsustvo osnova? - Za plaanje ne postoji osnov ni u zakonu, ni u ugovoru, ne postoji osnov ni u jednom aktu dravnog organa (npr. carinskom reenju, ili nekom drugom reenju). Obaveza vraanja se ostvaruje preko suda. Vraa se nominalno ono to je dato. Moe da se plati i kamata kao naknada za korienje novca. - Morate da razlikujete da ne moe da se trai povraaj datog po pravno neosnovanom obogaenju ako je u pitanju neki izvreni moralni dug ili prirodna obaveza. To je prirodna obligacija koja postoji i koja zabranjuje vraanje. - ta je moralni dug? - To je npr. pomo nekom svom prijatelju koji je bolestan. To nije neto to dozvoljava, da vi sutra kad se sa njim posvaate kaete ja u sad da te tuim i da traim natrag ono to sam ti dao. Jer je u momentu davanja, ta prirodna obaveza imala tu moralnu dunost kao osnovu. To nije kao kada vi npr. izdravate svoju tetku ili nekog roaka prema kome imate zakonsku obavezu izdravanja. To su tzv. prirodne obligacije kod kojih obaveza davanja ne postoji u zakonu, ali postoji u nekoj moralnoj obavezi koja iskljuuje mogunost vraanja. Isto tako, kad vam se isplati dug iz zastarele obaveze, to ne daje mogunost da traite povraaj datog po sticanju bez osnova. Takve isplaene zastarele obligacije imaju tzv. posrednu civilno pravnu zatitu. Ta posredna civilno pravna zatita je upravo zabrana ili nemogunosti povraaja preko suda sa pozivom na pravno neosnovano obogaenje. Znai, kada se isplati zastarela obaveza, ne moe da se trai preko suda povraaj datog, jer su takve obligacije posredno zatiene civilnopravnom zatitom. Posredno (ne neposredno) - zabranom vraanja. Ne

85

mogu da vas nateram da platite prirodnu obligaciju, ali ako je platite onda je to posredna civilno-pravna zatita, koja znai da ne moete za takvu zastarelu obligaciju koju ste dobrovoljno platili da traite povraaj. Sud e odbiti tubeni zahtev i pozvae se na to da se zastarelou ne gasi dug, ne gasi se obligacija, i onaj ko dobrovoljno plati svoju obavezu, taj je platio dugovano, to nije sticanje bez osnova i taj ne moe da trai preko suda povraaj isplaenog kao nedugovanog.

NEZVANO VRENJE TUIH POSLOVA KAO IZVOR OBLIGACIJA (POSLOVODSTVO BEZ NALOGA)
lan 220 ZOO: (1) Poslovodstvo bez naloga je vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun onoga iji su poslovi, a radi zatite njegovih interesa. (2) Vrenju tueg posla moe se nezvano pristupiti samo ako posao ne trpi odlaganje, te predstoji teta ili proputanje oigledne koristi. - ta je ovde vano? - Da se ti poslovi (materijalni, pravni) vre u korist vlasnika posla, u korist i radi zatite njegovih interesa. Dalji uslov je da takav posao ne trpi odlaganje. Npr. Ne moete vi u mom odsustvu da procenite da bi moja kua trebalo da se spolja okrei. To je moja procena, ja sam vlasnik tog posla. - Ali, ta moete da uradite? - Moete ako je pao grad i ako mi je polomio crepove, a ja sam u inostranstvu, naravno vi postavite to, u nunoj meri koja e spreiti da se dalje ta voda sliva. To znai, to poslovodstvo bez naloga jeste u odsustvu ovlaenja, ali jeste neodloan posao koji ne trpi odlaganje i koji je u korist vlasnika posla. Naravno, njega treba obavestiti o tome, da bi znao da postoji jedna obligacija u koju je uao nezvanim vrenjem tuih poslova. Prilikom ovog posla mora poslovoa bez naloga da se ponaa kao dobar domain i da pokriva samo ono to je nuno i neophodno, i da se pri tom rukovodi potrebama onoga koji je vlasnik posla. Naravno, ima pravo na naknadu svih korisnih i nunih izdataka, a njemu pripada i primerena nagrada za trud. Naravno, ukoliko postoji zabrana, u prisustvu zabrane on to poslovodstvo bez naloga ne moe da vri.

PROUZROKOVANJE TETE KAO IZVOR OBLIGACIJA

Prouzrokovanje tete je izvor obligacija i karakteristika tog izvora je da izmeu poverioca i dunika pre fakta prouzrokovanje tete nije postojao

86

bilo kakav odnos ureen zakonom. Znai, nikakav odnos ureen zakonom, nikakav pravni odnos nije postojao. Izmeu naknade tete koja se dosuuje zbog povrede ugovorne obaveze i naknade tete koja se dosuuje iz delikta postoje znaajne razlike. 1) Za vanugovornu tetu je relevantan svaki oblik krivice. Zato zakon kae ko drugom prouzrokuje tetu je duan da je nadoknadi - uopte nije relevantno da li je uinjena sa namerom ili iz krajnje nepanje ili iz obine nepanje. To po pravilu nema uticaja ni na postojanje obaveze, a nema uticaja ni na visinu. Kod ugovorne tete ponekad se odgovornost vezuje za odreeni, najei oblik krivice. A, vi znate ta je ugovorna teta. To je teta nastala povredom neke ugovorne obaveze. 2) Poverilac i dunik kod vanugovorne tete ne mogu unapred ni da ogranie ni da iskljue odgovornost. Ja ne mogu jer sam sada u dobrim odnosima sa vama da se dogovorim da ukoliko vam priinim tetu da ja za nju neu da odgovaram. Ili, ukoliko je priinim ja u ogranieno da odgovaram. - Takvo ugovaranje bi bilo apsolutno nitavo. - Zato bi bilo apsolutno nitavo? - To se vie protivi dobrim obiajima i javnom poretku. Jer nije saglasno dobrim obiajima da se ugovara da se ne odgovara za tetu jo pre nego to je ona nastala. Kod ugovorne odgovornosti imamo mogunost da se unapred dogovori da se za povredu ugovorne obaveze ne odgovara, ili da se ogranii odgovornost. Npr. U osiguravajuim zavodima unapred pravilima se kae nee odgovarati, pa kae za koje sluajeve nastupanja tete, a limit je, u stvari, ogranienje odgovornosti. Znai, kod ugovorne tete je to mogue. Zato? Zato to je ugovorno osiguranje osiguranje, i tada vi to u jednoj relaciji moete tu da ustanovite. Ali, ne moe tetnik koji priini nekome tetu, npr. u saobraajnoj nezgodi, da je u odnosu koji je unapred iskljuio njegovu odgovornost. 3) Dalja razlika je da se zastarelost razliito rauna. Vreme zastarelosti je razliito. Za vanugovornu odgovornost vreme zastarelosti se rauna od momenta saznanja za tetu i uinioca, ono je po Zakonu tri godine; a za ugovornu tetu nastaje od momenta povrede ugovorne obaveze i za razliita potraivanja postoje razliiti rokovi (neplaanje stanarine, neplaanje struje, vode, neplaanje elektrodistribucije...). 4) Najznaajnija razlika je da kod vanugovorne tete samim momentom prouzrokovanja te nedoputene radnje, nastaje teta. Ona je jedina obaveza. Nema druge. Znai, kod vanugovorne tete, jedina obaveza je naknada tete!!! Npr. Ako nekoga udarite (ne govorimo o krivinoj odgovornosti, govorimo o civilnoj odgovornosti), obaveza naknade je jedina obaveza. Pazite, kod ugovorne tete, seate se prolog puta kada smo radili, mi smo govorili koje su mogunosti kada se povredi ugovorna obaveza. Pa smo rekli, moe da se raskine ugovor zbog neizvrenja, pa dalja civilna

87

sankcija je povraaj datog, pa smo rekli tek ako povraajem datog ne dou ugovarai u onu imovinsku situaciju u kojoj su bili pre nego to je ugovor zakljuen, tada eventualno i sekundarno nastaje obaveza naknade tete. Moe da nastane ne mora. Znai, ne mora uvek povreda ugovorne obaveze da vue obavezu naknade tete. Nekada e vui kada ne moe restitucijom da se dovede u prvobitno stanje, a ako moe onda naknade tete nee biti. I zato vi na vaim ispitima, nemojte stalno da greite im govorimo o povredi ugovorne obaveze - vi gurate naknadu tete. Nije naknada tete neposredna posledica povrede ugovorne obaveze. Uvek idete, prvo: imate ugovor, imate povredu obaveze. Treba da odluite o egzistenciji ugovora. - Da li je ta povreda takva da ona dovodi u pitanje egzistenciju? - Mogue je da e te vi moi sa ugovornom kaznom koja je predviena za sluaj zakanjenja sa ispunjenjenjem da obezbedite svrhu ugovorne discipline i da naterate nekog da plati ugovornu kaznu i da ostanete pri ugovoru i da ga prisilite da izvri svoju ugovornu obavezu. Jer smo rekli, da kada se ugovara za sluaj zadocnjenja ugovorna kazna se kumulira sa pravom na ispunjenje obaveze. A, ako se ugovara za sluaj neispunjenja onda optirate - ili za ugovornu kaznu ili za izvrenje. Prema tome, vi kad govorite o povredi ugovorne obaveze, govorite o naknadi tete samo onda kada je ta povreda ugovorne obaveze dovela u pitanje egzistenciju ugovora i vi ste izrekli posledicu raskida. Npr. ja nisam platila, vi ste mi dali naknadni rok, pokuali ste da naplatite od mene, ja to nisam uinila, vi vidite da ja neu da izvrim obavezu niti e te moi da me prisilite. - Za ta optirate? - Da raskinete ugovor. To je najtea civilna sankcija kod ugovornog prava. Da se na odreen nain jedan ugovor koji je bio zakon za stranke lii za ubudue pravnog dejstva, to je najtea civilna sankcija za ozbiljne stranke, koje ozbiljno ugovaraju. Druga civilna sankcija je restitucija, pa tek trea, eventualna sankcija je naknada tete ukoliko restitucijom nije moglo da se postigne da stranke dou u situaciju u kojoj su bile. I zato kod ugovorne tete, uvek govorite o toj naknadi koja je eventualna. Kod deliktne tete nemate uopte premiljanja, kod deliktne tete iz fakta prouzrokovanja, iz nedozvoljene radnje dolo je do tete i jedina civilna sankcija je njena naknada, da bi se stranke dovele u situaciju u kojoj su bile pre nego to je do tete dolo. ZOO detaljno ureuje vanugovornu tetu, ima samo nekoliko odredaba koje govore o ugovornoj teti, o povredi ugovorne obaveze. Mi emo danas razgovarati o deliktnoj teti, mi emo danas razgovarati o faktu prouzrokovanja tete iz nedozvoljene radnje. - Zato emo o tome razgovarati? - Zato to je zakonodavac samo specifinosti ugovorne tete uredio, sa nekoliko lanova. A, u jednoj upuujuoj normi, a ta je norma lana 269. ZOO, rekao je:

88

Ukoliko odredbama ovog odseka nije drukije propisano, na naknadu ove tete shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o naknadi vanugovorne tete. - Znai, nije imao razloga zakonodavac da i jednu i drugu tetu detaljno uredi, uredio je detaljno vanugovornu tetu... - Zato je rekao shodna primena? - Shodna je prilagoena primena, zato to neete doslovno da primenjujete ove odredbe, nego ete, naravno, da ih primerite okolnostima u kojima je prouzrokovana teta povredom ugovorne obaveze. Pazite, kod vanugovorne tete mogue je da se izrekne i naknada koja premaa punu tetu. To je kada je uinjena teta namerno, i tada moe da se dosudi tzv. afekciona vrednost. To je posebna vrednost koju stvar ima za svog vlasnika. Znai, to je umiljajno prouzrokovanje tete.

ODNOS KRIVINE I GRAANSKE ODGOVORNOSTI

Sad, ono to je znaajno za vas, to je da napravimo jednu razliku izmeu krivine i graanske odgovornosti za tetu, i da veemo nekako i da ustanovimo koja je to veza parninog ili graanskog suda sa presudom krivinog suda. - Da vidimo koja je to veza? I to znate koja veza? - Ona veza kada je teta prouzrokovana izvrenjem krivinog dela. - Znai, ta emo sada? - Da vidimo prvo odnos civilne i graanske odgovornosti. U okviru toga e i biti jedno znaajno pitanje a to su CIVILNOPRAVNE SANKCIJE pa emo u okviru tog da kaemo nekoliko rei, o tom pitanju civilnopravnih sankcija.

Razlike krivine i graanske odgovornosti

Krivino odgovara lice koje je krivino delo prouzrokovalo. Znai to je jedna lina odgovornost. Odgovornost line prirode. Odgovara onaj koji je krivino delo prouzrokovao. Odgovara, i postie se njegovom odgovornou svrha generalne i individualne prevencije. Kod naknade tete moe da odgovara lice koje nije prouzrokovalo tetu. Potpuno moe da se odvoji tetnik od odgovornog lica. - Gde se te dve linosti spajaju? - Samo kod odgovornosti koja je subjektivna to je kod odgovornosti po osnovu krivice. To ih spaja. Kod odgovornosti po osnovu krivice odgovara onaj koji je tetu prouzrokovao. Kod druge dve odgovornosti o kojima emo danas da razgovaramo, a to je odgovornost za drugoga i objektivna odgovornost, ne odgovara lice koje tetu prouzrokovalo. Kod odgovornosti za drugoga odgovara neko drugo lice, koje je sa tetnikom u nekoj pravnoj vezi (roditelj za dete, ustanova za maloletnika, KP dom za svog tienika...), vidite, potpuno su se odvojili tetnik od lica koje odgovara. to je nezamislivo kod krivine odgovornosti. Da odgovara roditelj krivino za dete. Ne moe da odgovara krivino. Moe na drugi nain. Isto kod objektivne odgovornosti ne odgovara zato to je tetu priinio, ve odgovara zato to je vlasnik stvari 89

koja je opasna i koja je uzrono vezana za nastupanje tete. To je oigledna razlika, koju naravno ne moemo da zaboravimo, i zbog toga nam je znaajno da napravimo tu distinkciju. - ta nam je vano kod graanske odgovornosti? - Kod krivine odgovornosti znai, rekli smo - pogaa linost, a kod graanske odgovornosti - pogaa imovinu. Nikad niko za tetu ne moe da odgovara bilo ime drugim nego svojom imovinom. Znai, jedina sankcija je imovinska sankcija. Kod krivine, naravno - na slobodi. I na imovini, naravno moe da bude, ali po pravilu je na slobodi.

Sankcije u graanskom pravu

E, sad, u okviru toga, naknada tete je jedna imovinska sankcija, a sad da vidimo, samo da poreate ostale. Ostale graanske sankcije su: 1) PONITAJ UGOVORA; 2) RASKID UGOVORA; 3) POVRAAJ DATOG (RESTITUCIJA); i poslednja je 4) NAKNADA TETE. To su te civilno-pravne sankcije, kad dobijete pitanje da znate na ta se odnosi. Sad smo, na neki nain, napravili tu razliku izmeu krivine i graanske odgovornosti. A sad da vidimo koja je veza izmeu krivine odgovornosti i naknade tete.

Veza izmeu krivine odgovornosti i naknade tete

Kada je teta posledica izvrenja krivinog dela ( npr. u saobraajnoj nezgodi, kada je neko uinio krivino delo ugroavanja javnog saobraaja pa je kao posledica tog krivinog dela nastala teta na linim dobrima ili na imovini nekog lica), ukoliko je tetnik pravnosnanom, osuujuom krivinom presudom oglaen krivim, ta presuda za parnini, graanski sud predstavlja apsolutni dokaz o krivici tetnika. Apsolutni dokaz. to znai ta presuda vezuje parnini sud. - Ali, da vidimo kako ga vezuje? - Vezuje ga samo u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti. Samo ta dva elementa. - ta to znai, kad vam ja to tako kaem? Npr. neko je osuen pravosnano za krivino delo ugroavanja javnog saobraaja. Kae sud u ime naroda, pa da mu generalije, pa kae kriv je to je na dan taj i taj, u toliko i toliko sati, neprilagoenom vonjom ugrozio ivot, ili imovinu i uinio to i to. I vi imate jednu pravosnanu osuujuu presudu gde je neko oglaen krivim. Iz tog istog dogaaja nastala je teta zbog koje je pokrenut parnini postupak protiv tog lica koje je osueno. I, sad vam to lice doe u sud i kae uopte nismo peaka povredili; ili uopte nismo vozili brzo; ili vozili smo potpuno prilagoeno. Daje dokaze na tu okolnost. Sudija koji ne zna meru vezanosti, ili postojanje te vezanosti, on e sve to da ispituje. A opet, sudija koji ne zna ta ga obavezuje, koji ne zna koje su granice njegove slobode u ispitivanju tih novih okolnosti... koje su granice? Gledajte. Sve one injenice koje su i ule u krivinu presude kao bie krivinog dela, sve one injenice bez kojih nema bia krivinog dela. Npr. kad kae nepropisno, pa ako je on osuen zato

90

to je nepropisno vozio, to znai on je imao ogranienje 50 km/h, on je vozio preko 50 km/h. Ne smete da utvrujete da li je on vozio ispod 50 km/h i da li je vozio propisno, jer nepropisna vonja predstavlja elemenat bia krivinog dela. Ili kae onaj prilagoenom brzinom, pa sad on vama da dokazuje jeste bila magla, ali sam ja polako vozio i ja zbog toga nisam kriv. Neprilagoena brzina je elemenat bia. Dakle, sutina je u tome da sve one injenice koje su ule u izreku krivine presude kao elementi bia krivinog dela to je vezanost parninog suda. Moe tueni u parnici vama da predlae dokaze na okolnost da je pravilno vozio, da je prilagoeno vozio, da nije bilo peaka, da nije on priinio tetu... sud donosi reenje - ti dokazni predlozi se odbijaju . Jer, u tom delu postoji apsolutna vezanost za pravosnanu krivinu presudu. Ta dva elementa: bie krivinog dela i krivina odgovornost su naa veza sa presudom. Meutim, ona su, to bih ja rekla ograniena ogranienja. To je neto to morate dobro da razdimenzionirate. - Zato? - Vas, recimo, ne obavezuje to to je tamo u presudi kada je sud odmeravao kaznu, rekao sud je prilikom odmeravanja kazne vodio rauna o svim okolnostima, pa je naao da kaznu treba znaajno ublaiti zbog toga to je oteeni preteno doprineo posledici, jer je on pretravao. To nas ne obavezuje. To su sve stvari koje emo mi utvrditi. Parnini sud ne obavezuje ni pitanje da li ima tete, ni koja je visina tete, ni da li postoji podeljena odgovornost... Znai, sve ono to nije ulo u bie krivinog dela nas NE OBAVEZUJE. - I mi donosimo presudu (krivini sud malo pogoduje, ao mu okrivljenog, pa mu izrie izuzetno blagu kaznu, zato to je oteeni skrivio u velikoj meri svoje oteenje), mi u parnici kaemo nema doprinosa oteenog. Apsolutno nema doprinosa. Mi izvetaimo, i naemo da ovek nije ni mali doprinos dao. - Ali, kako ete vi znati elemente bia? - Pa KZ kae ta je krivino delo ugroavanja javnog saobraaja. Ili, recimo imate krivino delo pronevere, ili krivino delo sitne krae gde imate da je vrednost predmeta bitan elemenat krivinog dela. Pa, kae ko ne da tuu stvar koja vredi preko 5.000 dinara. On ne moe da tvrdi da ona vredi manje od 5.000. - Zato? - Zato to je to element bia krivinog dela. Kada bi ste taj element izvukli, tog dela vie ne bi bilo, a on je od jednog autoritativnog krivinog suda osuen upravo za to krivino delo. Znai zapamtite, parnini sud obavezuje samo pravosnana osuujua krivina presuda, i to samo u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti. Pravnosnana oslobaajua krivina presuda je potpuno bez uticaja na civilnopravnu odogovornost za tetu. Reenje sudije za prekraje potpuno je irelevantno. To moe da bude jedan od dokaza koji emo mi ceniti, ali nas ne vezuje i ne obavezuje ni na ta. USLOVI ODGOVORNOSTI ZA TETU

91

To su: postojanje tete i uzrona veza izmeu tete i posledice. Oba ova uslova moraju kumulativno da se ispune. I da postoji pored toga jo jedan osnov odgovornosti za tetu. Znai, dva uslova: uslov postojanja tete i uslov postojanja uzrone veze i jo jedan osnov odgovornosti. Samo jedan. A, inae su mogua tri: 1) odgovornost po osnovu krivice, 2) odgovornost za drugoga i 3) objektivna odgovornost. Znai, moraju da se ispune dva uslova, i kumulativno, jedan osnov odgovornosti (a mogua su tri osnova). Vi kada budete radili zadatak, ili kad odgovarate, ova dva uslova, naravno, bez tete nema odgovornosti, i naravno, ako je teta uzrono vezana za samu radnju onda postoji uzrona veza koja je uslov odgovornosti. - Kad doete do osnova odgovornosti, vi morate njega da imenujete. Ne moete tek tako da kaete tueni je odgovora za tetu. - Zato ne moete da kaete? - Morate da kaete ili odgovoran je zato to je on kriv to je subjektivna odgovornost; ili odgovoran je zato to je roditelj - to znai odgovornost za drugoga, za tetu koju je priinilo njegovo maloletno dete; ili odgovoran je zato to je vlasnik opasne stvari ili lice koje je preduzelo da obavlja opasnu delatnost. - Zato morate da imenujete osnov? - Zato to za svaki osnov odgovornosti postoje razliite okolnosti koje iskljuuju odgovornost. Zato morate da imenujete. Morate da kaete da je neko kriv zato to je on priinio tetu to je subjektivna odgovornost, i odmah vam se namee koje su to okolnosti koje iskljuuju tu odgovornost (to su: stanje nude, nuna odbrana, dozvoljena samopomo i pristanak oteenog). - ta znai iskljuuju odgovornost? - To znai, ako neka od tih okolnosti postoje, nema odgovornosti za tetu, potpuno je iskljuena odgovornost. - ta ako se ja saglasim da vi na mojoj stvari koju popravljate priinite tetu? - Pa ako se ja sa tim saglasim, nema odgovornosti. - Ili ako se ja saglasim kod neke ugovorne odgovornosti, da u iskljuiti odgovornost. ta on iskljuuje u stvari? - Uzronu vezu. teta postoji, ali nema uzrone veze. - Kad govorimo o onoj drugoj vrsti odgovornosti - odgovornosti za drugoga, ta odgovornost moe da se iskljui ako odgovorno lice dokae da je preduzelo sve to je trebalo, ali da je do tete dolo. - ta to znai da iskljui? - Npr. KP dom kae da je preduzeo sve mere da tienik ne pobegne, sve mere koje su mogue, ali je on ipak pobegao. On je ipak pobegao, i ja time iskljuujem praktino svoju odgovornost. - ta je iskljuenje odgovornosti kod objektivne odgovornosti, za opasnu stvar?

92

- To je iskljuiva krivica treeg. Za objektivnu odgovornost jer je to odgovornost za opasnu stvar. Iskljuiva krivica samog oteenog. Ili via sila. Zato morate da ustanovite i da kaete koji je osnov odgovornosti. Iskljuiva odgovornost - u svakom sluaju to su okolnosti koje iskljuuju odgovornosti vlasnika opasne stvari. Ja jesam vlasnik, i postoji pretpostavka moje odgovornosti, ali ja iskljuujem tu pretpostavku dokazivanjem da je teta posledica vie sile. Znai, iskljuuju odgovornost ne krivicu. - ta time oni iskljuuju? - Opet uzronu vezu. Ako kae via sila je uzrok tete, znai nije uzrok tete u samoj stvari, nego u nekoj okolnosti, u vioj sili, koja je van stvari. Ako kaemo iskljuiva krivica treeg lica, znai nije uzrok tete u samoj stvari, nego u iskljuivoj krivici treeg lica. Ova krivica oteenog vam je najtea. Tu se stalno zbunjujete. - Zato morate tako naglaeno da kaete iskljuiva krivica? - Da potpuno iskljuite da uzrok tete nije u opasnoj stvari. I zato se odgovornost potpuno iskljuuje. Ako imate delimian doprinos samog oteenog, onda nemate iskljuenje nego deobu. Tada govorimo o onom principu podeljene odgovornosti. PRIMER: Ako vi imate vozaa koji vozi paljivo i vozi prilagoeno, i ako imate dete koje se otrgne od roditelja i istri mu , on od ovih parkiranih automobila nije mogao da vidi dete. I dete gine. - ta je ovo? - Ovo je iskljuiva krivica deteta. On je vozio tako da je apsolutno preduzeo sve to treba na takvom putu. Nije mogao da vidi, nije mogao da se pripremi, nije mogao da reaguje na iznenadno istravanje deteta. Dakle, iskljuivo je krivo dete. - ta to znai? - To je elemenat oslobaanja od odgovornosti. Nije teta u opasnoj stvari. Nije uzrok tete. Uzrok tete je u iskljuivoj krivici. Ako vam kae da dete jeste pretravalo, meutim, on je vozio prebrzo. Da je vozio prilagoenije, on je mogao da vidi da tu ima automobila, vidno polje mu je bilo sueno, gradski uslovi, mora da obrati posebnu panju, on vozi 70 km/h a dozvoljeno je 50 km/h. Jeste dete pretravalo, ali kaem da je vozio paljivije, prilagoenije, on bi to dete video. Ne bi mogao da izbegne tetu, ali bi mogao da je smanji. - ta to znai? - I dete i on su dali, to bih ja rekla doprinos ili sadejstvo u prouzrokovanju tete. To ne iskljuuje njegovu odgovornost. Postojanje doprinosa je pitanje podeljene odgovornosti. - Koliko e sud da nae da je doprinos deteta, koliko e sud da nae da je njegov doprinos? - Procenjivae prema okolnostima sluaja, stavljajui u odnos propuste jednog i drugog uesnika u saobraajnoj nezgodi, podelie tu odgovornost, ovde u srazmeri recimo 50:50 ili u srazmeri 40:60. - ta to sad za vas znai, ako imate u zadatku?

93

- To znai ako vama tuilac (to znai roditelji deteta) uvek e negirati da je njihovo dete dalo doprinos i oni uvek trae punu tetu, pod pretpostavkom, naravno, da doprinosa deteta nema. Vi ete onda utvrivati okolnosti, utvrditi da je odnos odgovornosti u ovom sluaju, recimo, 60% na strani vozaa i 40% na strani deteta. Onda ete da utvrdite punu meru tete, pod pretpostavkom da se teta ima namiriti u celini. Pa ete rei ukupno bi pripalo, za pretrpljene psihike patnje zbog smrti deteta roditeljima recimo 100.000 dinara, stavite mu osnov odgovornosti, vidite da je dete doprinelo sa 40%, za 40% treba umanjiti. ta bi ste vi dosudili? 60.000 dinara. IZREKA PRESUDE GLASI: I Delimino se usvaja tubeni zahtev pa se tueni obavezuje da na ime naknade tete plati 60.000 dinara. II Odbija se tubeni zahtev za 40.000 dinara

U obrazloenju kaete koja je ukupna teta koju bi trpeli oni pod pretpostavkom da nema doprinosa deteta; nadje se da postoji doprinos, kaete u emu se doprinos sastoji. Vetak vam samo prati va zahtev do mere utvrivanja ko je ta propustio od uesnika (dete se kretalo neprilagoeno, van peakog prelaza, izletelo je, bio je faktor iznenadjenja; za vozaa vozio je neprilagoeno). I tu on stane. Sudija iz tih vetakovih navoda zakljuuje koja je mera doprinosa, utvruje punu tetu, stavlja je u odnos prema doprinosu i srazmerno smanjuje. Zato vam kaem, pazite dobro, imate pitanje podeljene odgovornosti kada govorite o doprinosu oteenog u prouzrokovanju tete. To je pitanje podeljene odgovornosti. Znai, kada u prouzrokovanju tete sam oteeni da doprinos. A pitanje iskljuivanja odgovornosti za tetu je kada je iskljuiva krivica oteenog. Tada nema uzrone veze sa radnjom. - A zato kaemo iskljuiva krivica treeg? - Zato to opet ona oduzima uzronu vezu. - Ako nema iskljuive krivice nego ima doprinosa treeg i doprinosa samog tetnika onda e se roditi njihova solidarna odgovornost. Vidite koja je to suptilna razlika. Znai, u sluaju da imate delimian doprinos treeg u prouzrokovanju koji ne iskljuuje odgovornost, onda e te imati solidarnu odgovornost tetnika i treeg. 1) KRIVICA KAO OSNOV ODGOVORNOSTI Najei osnov odgovornosti je krivica, i tada za tetu odogovara onaj koji je tetu prouzrokovao.Znai odgovorno lice i oteeni su jedno isto lice. Sam tetnik je odgovoran za naknadu. I to zakon kae: Ko drugome priini tetu duan je da je naknadi

94

Irelevantno je koji je oblik krivice ili stepen krivice. ZOO prvi put, za razliku od starih zakona ustanovljava pretpostavku krivice. To je vrlo vano! To je u korist oteenog. Znai, pretpostavka krivice koja je relativna ili oboriva, moe tetnik da je iskljui ako dokae da je postupao onako kako je trebalo. Vidite na kome je teret dokazivanja. Naravno, na tetniku je teret dokazivanja da se oslobodi krivice. Sada da vidimo ono to vi ne znate esto ta je. Kad vi dobijete pitanje odgovornost po osnovu krivice, vi ete govoriti o toj subjektivnoj odgovornosti, u smislu, ko od roenja, dete odgovara. Kad je odgovorno deliktno, to je jedna posebna vrsta odgovornosti koja se zove deliktna odgovornost ili odgovornost za tetu, odgovornost da se teta naknadi. Imate tri uzrasna perioda. 1) Dete do 7 godina zaista ne odgovara nikada! Apsolutno ne odgovara (neoboriva zakonska pretpostavka). 2) Dete od 7 do 14 godina ima relativnu pretpostavku neodgovornosti. Pretpostavlja se da dete ne odgovara za tetu. - Zato je relativna? - Zato to je oboriva. - Ko moe da je obori? - Oteeni moe da je obori. Oteeni ima teret dokazivanja. - ta on dokazuje? - Ne dokazuje on da je teta priinjena. To je uslov odgovornosti, koji je nuan. Mi sad govorimo o osnovu odgovornosti. - ta on dokazuje? - Da je dete u momentu prouzrokovanja tete, s obzirom na svoje psihofiziki razvoj, bilo sposobno da shvati znaaj onoga to ini i posledice koje e proizai. Vi imate decu od 9 godina koje smo mi obavezivali na naknadu tete jer su vetaci rekli da je to dete od 9 godina potpuno bili psihofiziki zrelo i moglo je da shvati znaaj, i moglo je da shvati posledice, i tetu je uinilo. Znai, postoji jedna relativna pretpostavka neodgovornosti koja moe da se iskljui, ukoliko oteeni dokae te okolnosti. Od 14 godina pa nadalje - potpuna deliktna sposobnost. Dete odgovara kao i odrasli. Vidite, zato se stie ta deliktna sposobnost ranije. Zato to je lake shvatiti tetu i njene posledice, nego znaaj nekog ugovora u koji treba da ue. To su elementarne stvari, da dete sa 14 godine zna da odreenu stvar ne sme da radi, i da e iz toga, ako radi, proizai teta. - Znai kad govorite... zato vam kaem ta greite? - Kad govorite o subjektivnoj odgovornosti, vi ovako gradirate tu odgovornost: od 7 do 14, od 14 pa nadalje sa potpunom deliktnom sposobnou. Nemojte nikada to da vezujete za odgovornost roditelja. Odgovornost roditelja je potpuno paralelna i samostalna odgovornost. Ona ide pored odgovornosti deteta, kao da imate dva koloseka, oni se ne seku nigde. Oni idu kao dva koloseka stalno. Nemojte da polazite od toga kada dete ne odgovara odgovara roditelj. Kada roditelj odgovara dete ne odgovara. Uopte nema veze, nemaju korelaciju. Dete, znai, ima svoju odgovornost i vi utvrujete

95

da li postoji njegova odgovrnost. Naravno, da e oteeni uvek da tui roditelje. Ali, nemojte da gledate roditelje i dete, da li e se oni negde sresti. Gledajte kako roditelj odgovara. A o odgovornosti roditelja ete govoriti u okviru pitanja odgovornosti za drugoga. A ne u pitanju subjektivne odgovornosti. Odgovornost za drugoga je kad roditelj odgovara pod odreenim okolnostima za dete. - Zato su vam ove dve paralelne odgovornosti nekada teke? - Zbog toga to vi njih solidarno obavezujete onda kada se steknu uslovi za odgovornost i jednog i drugog. Kad se steknu uslovi da odgovara i dete za istu tetu i njegov roditelj za istu tetu. Tada e oni solidarno da odgovaraju. Ne moraju samo njih dvoje da odgovaraju. Moe pored njih da odgovara i kola, a moe pored njih da odgovara i ustanova. Nekad mogu da se steknu tri, etiri lica koja istovremeno odgovaraju za tetu. PRIMER: Mi smo imali jednog deaka koji je bio na prevaspitavanju u VP Dom Kruevac, i posle mesec dana, iskoristio guvu kad su mu bili neki prijatelji, i pobegne odatle, i istog dana kada je pobegao obije 3-4 vikendice, sve uzme, a na kraju jednu zapali. I odgovara za tetu. Ovde odgovara za tetu i maloletnik i otac i majka, i VP Dom i Drava, ali svako po svom osnovu odgovornosti. Za svakog od njih sam ja rekla osnov morate da imenujete. Prvo pratite dete subjektivna odgovrnost, gledate koliko je imao godina, da li je bio u uzrasnom periodu kad je mogao da odgovara ili treba dokazivati njegovu odgovornost, i utvrdili smo da odgovara. Sad idemo na roditelje. Oni su nam bili najzgodniji, jer dete vie nije bilo vie kod njih, pa smo utvrivali da li postoji osnov odgovornosti za njih, pa ima jedna odredba koja kae: kada je dete povereno nekom treem, mogu da se obaveu i roditelji ako je teta proizala iz loih primera i navika koje su mu roditelji dali dok je ono bilo kod njih. To je bilo jedno dete koje je celu svoju mladost pravilo probleme, i to je sa ocem i majkom iao u pohod i nesumnjivo je da su oni njemu te loe navike dali. To je bio osnov odgovornosti za njih. Pa onda imate dravu iji je taj KP Dom, da li ona odgovara? Taj KP Dom se brani mi smo preduzeli sve. Nisi preduzeo. Nisi ti saekao da zadri dete u okolnostima u kojima je ono uvano do mere njegovog prevaspitanja, kada ono promeni svoje ponaanje, pa kad ti moe da mu dozvoli da on tamo eta sa svojim drugarima, i pobegne ti, a ti u njega jo uvek nema poverenja. I ustanovili smo 5 subjekata koji istovremeno odgovaraju za tetu. Rekli smo obavezuje se tueni maloletni Dragan, pa se obavezuje Draganova mama, pa Draganov tata, pa se obavezuje drava, da svi solidarno isplate naknadu. Isplatila je, naravno, drava, i kada je drava ovo isplatila ona je postala je poverilac ostalih dunika, i u toj regresnoj parnici su se motali, ko, koliko, pa se naplatili od jednog roditelja, pa taj roditelj se regresno okrenuo prema drugom roditelju, pa dete nasledilo, pa onda idu prema detetu, i nikad kraja. Ovde je nama znaajno da ste vi morali da imenujete osnov odgovornosti za svakog od njih, i da ga obaveete na naknadu. I zato, kad dobijete roditelja i dete vi ete odgovarati njih kao odgovornost za drugoga. Potpuno jedna posebna vrsta odgovornosti. Oni mogu da odgovaraju zajedno sa detetom, oni mogu da odgovaraju u odsustvu detetove odgovornosti, mogu da budu

96

osloboeni i ako dete ne odgovara, da oteeni ostane bez naknade. Sve su kombinacije u igri. Kako ete ta sloiti, to zavisi od konkretnih okolnosti sluaja.

2) ODGOVORNOST ZA DRUGOGA Odgovornost roditelja za maloletnu decu

Pazite kad odgovarate na to pitanje, kad kaete ko je taj koji je odgovoran. To je neko lice, subjekt neki koji se nalazi u pravnoj vezi sa tetnikom - vezi koja objanjava tu odgovornost. Znai, to nije obina veza, to nije prijateljska, to nije moralna... to je pravna veza. - Kakva je pravna veza? - Je li roditeljski odnos pravni odnos? - Jeste. Je li odnos kole i deteta pravni odnos? - Je li odnos VP Doma i drave pravni odnos? - To je, znai, pravni odnos koji objanjava zato je zakonodavac odredio da neko odgovara za drugoga. Sad idemo da vidite kako se roditeljska odgovornost ureuje. Za dete do 7 godina roditelj odgovara uvek. Apsolutno. Ne moe da iskljui odgovornost pa da kae ja sam postupao kako je trebalo, ja sam dete paljivo uvao. - ta on moe, kako on moe da iskljui svoju odgovornost, ta mislite? - Ako iskljui uzronost!!! - On odgovara za dete kao za opasnu stvar!!! I iskljuuje svoju odgovornost kad je iskljuio uzronost. - A kad je iskljuio uzronost? - Via sila, iskljuiva krivica oteenog, iskljuiva krivica treeg lica. Potpuno identino! Razmiljajte samo o tome - jeste dete do 7 godina k'o bomba. Ne moe da kae ja sam ga uvao. Ne zanima me da li si ga uvao. Nisi ga sauvao. Moe samo okolnost koja iskljuuje uzronost. Gledajte sada ta vi greite. Opet pratite dete od 7 do 14 godina. Nema od 7 do 14. Od 7 do 18 godina!!! Sad tu imate pretpostavku odgovornosti koju roditelji mogu da iskljue, ako dokau da su postupali kako je trebalo (da su briljivo nadzirali dete, da su ga vaspitavali, da su sve uinili da do tete ne doe). Ali, na njima je teret dokazivanja da postoji okolnost koja iskljuuje njihovu odgovornost. Znai, postoji pretpostavka odgovornosti roditelja. I, naravno, kao to smo malo pre rekli, ta njihova odgovornost prestaje kad dete bude povereno nekoj ustanovi. - Zato? - Gledajte, pa ako oni za dete od 7 do 18 godine odgovaraju zbog toga to ga nisu dobro pazili, ne moete da im stavite na teret da odgovaraju ako dete nisu ni mogli da paze jer je dete bilo povereno drugom. - Znate ta to znai? 97

Npr. Ako se razvedu, pa je dete kod jednog roditelja taj e biti odgovoran za tetu. Jer ta dunost nadzora, dunost vaspitanja, dunost panje je na njemu. Nee drugi, sem ako se dokae da je dete steklo loe navike jo dok su roditelji bili u braku.

Odgovornost preduzea za zaposlenog

Ovo je najznaajnija vrsta odgovornosti za drugoga. Radni odnos je ta pravna veza izmeu onoga koji tetu priini. Tu ima nekoliko detalja koje je nuno da vi zapamtite, ali ih vi pamtite vie kroz logiku situacije nego da ih uite napamet. - ta je tu vano? - Vano je da je tetu priinio zaposleni. To znai - u radnom odnosu. Nije to neki honorarac koji je uetao i ietao odatle. Pravna veza je u radnom odnosu. tetu je priinio na radu ili u vezi sa radom. tetu je priinio treem licu. - Ovo na radu znate ta znai. ta vam je ovo u vezi sa radom? ta znai? - Treba da prepoznate situaciju ta bi bilo u vezi sa radom. Zato je zakonodavac to napisao. Nemojte, molim vas, vi stalno govorite dok je iao na posao i vraao se sa posla. To nema nikakve veze. To iao sa posla to moe on da dobije od penzijskog osiguranja za povredu na radu... Na radu je jednostavno to je na njegovom radnom mestu u okviru radnih zadataka. U vezi sa radom - zakonodavac je malo hteo da pogoduje oteenom pa da predvidi neke situacije, da da mogunost u nekim drugim situacijama... Vidite ta bi bilo to u vezi sa radom. PRIMER: Policajac ima slubeni pitolj i uvee ode da bekrija po nekim restoranima i uzme pitolj, izvadi i puca. - ta je u vezi sa radom? - Nije to njegovo radno mesto, nije to njegov radni zadatak, nije bio na poslu. A u vezi sa radom je jer je dobio pitolj u vezi sa radom, odn. iz radnog odnosa. Ili voza koji je odvezao direktora kui, treba da odveze kola u krug fabrike, javi mu svastika doi, molim te da me preveze, urim sa detetom sam. Ovaj seda u automobil, uzima svastiku i njeno dete, ide prema bolnici i gazi peaka. - ta smo nali? - Da postoji odgovornost preduzea? - Zato? - Zato to je on dobio to sredstvo, tu opasnu stvar, na osnovu svog radnog odnosa. On se nije praktino razduio. Nekad je to ustanovljavanje u vezI sa radom jako teko. PRIMER: mi smo imali jednog mladia, devojka mu dola, on je prodavac cipela, ona ue unutra, i oni se povodom neke svoje prepirke iz njihovih intimnih odnosa

98

posvaaju i on je ubije. Sad je bilo strano teko za sud da odgovori da li je bilo u vezi sa radom. Jer stalno govorimo on bi je ubio i na ulici, on bi je ubio na drugom mestu. Ubio ju je svojim pitoljem. Tu nikakve veze nije bilo, meutim VSS je naao da je u vezi sa radom zbog injenice da se to dogodilo u radnim prostorijama. Malo nategnuto, ali...dobro. - ta je ovde vano da vi jo zapamtite? - Da moe da postoji i direktna odgovornost radnika. Ali pazite dobro! Zapamtite pod kojim uslovima. Samo kada je tetu prouzrokovao NAMERNO!!! To je jako vano!!! Znai, tada oteeni moe da tui radnika, moe da tui istovremeno i preduzee. Preduzee e odgovorati po osnovu odgovornosti za drugoga, a radnik po osnovu subjektivne odgovornosti ili krivice. Ali uslov te direktne odgovornosti je da je radnik tetu prouzrokovao namerno. Vidite ta je tu logika stvari. On izlazi iz okvira radnog odnosa, u smislu da on ima nameru prouzrokovanja tete. Uspostavlja jedan subjektivni odnos sa tetom i oteenim i iz toga proizlazi, po oceni zakonodavca njegova obaveza da i on neposredno odgovara za tetu. Naravno, kada preduzee isplati naknadu, a po pravilu ono naknadu isplauje jer je solventnije, raa se regresni odnos, kao i kod svake solidarne odgovornosti. Ali, sad opet neto da zapamtite! U regresu, preduzee je limitirano jednim vremenom, ima odreeno vreme u kome moe da trai regres i moe da trai (ali, pazite sad pod kojim uslovima) pod uslovom da je radnik tetu prouzrokovao NAMERNO ili IZ KRAJNJE NEPANJE. - Sad gledajte kako to izgleda. - Ako vi ve imate u onom prvom aktu obavezivanja kada je oteeni tuio, ako ve imate solidarno se obavezuju preduzee i radnik, ako to imate ve, i preduzee plati tetu, ono se po automatizmu okree prema radniku. - Zato? - Zato to je namera ve bila uslov odgovornosti radnika. Ova odgovornost je u postupku dokazana. Ona je bila uslov direktne tube. Znai, ako su preduzee i radnik solidarno odgovorni, onda e iz te solidarnosti preduzee u regres da ue...ali vidite kako e da ue kod ovoga. Ui e tako to e prevaliti obavezu. Potpuno e je prevaliti. Kao poverilac, to inae nije imanentno solidarnosti, to ne dele tetu, nego potpuno prevaljuje. - Zato? - Zato to je namerno prouzrokovao tetu, i onda je potpuno prevaljuje i u celini naknauje. Znai, ovaj solidarni odnos je bio u korist oteenog, da se lake naplati. Ali, kada se lake naplatio od preduzea, nema nikakvog rezona da preduzee snosi bilo koji deo tete ako je radnik namerno prouzrokovao. Naravno, tu se potpuno dolazi do one zakonske subrogacije, preduzee postaje poverilac radniku, i ceo iznos koji je isplatilo naknauje.

99

- Ali, ako nije bilo istovremenog obavezivanja... jer vi znate, solidarna odgovornost dozvoljava da se tui samo preduzee, inae u varijanti kada je preduzee platilo ukupnu tetu, ono ako hoe da ue u regres prema radniku mora da dokae da je radnik tetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepanje. Opet , tad je u celini prevaljivo. Dalje vam se namee zato zakonodavac kae to namerno ili iz krajnje nepanje. Vi to permutujete i na ispitu nikad ne znate da li je samo namera i krajnja nepanja, ili obe i namera i krajnja nepanja. Znai, namera vam je uslov direktne tube, a namera i krajna nepanja su uslov za regresnu parnicu. - I da vidimo ta je tu bila namera zakonodavca, ta je on tu hteo? Znate ta je hteo? - Hteo je da konano to preduzee snosi tetu, da ono definitivno snosi tetu, samo onda kada je ona uinjena iz najmanjeg stepena krivice iz nepanje. Ne bi bilo pravino da radnik radi za preduzee koje uzima profit, a da radnik snosi obinu nepanju. Zbog toga preduzee, konano, posle regresa, zadrava, definitivno onu obavezu koja je posledica obine nepanje. Npr. kada odgovara Drava za sudiju ili neko ministarstvo ili neki organ za svog radnika, za zaposlenog - tu nemate prava na direktnu tubu. Nikad niste videli da sudija direktno odgovarati za tetu. Sudija moe da odgovara za tetu samo preko drave, da drava odgovara za njega prema oteenom, a da posle moe da se regresira. Nema direktne tube. Ona je, znai, rezervisana za preduzee i radnika. Napomena: Direktna tuba moe postojati i kod osiguravajueg zavoda. Tamo kad kaete direktna tuba misli se na onog koji je vozio, na tetnika.

PITANJE: Ako su pojedinano tueni radnik i preduzee, kako onda ide postupak? LEPA: Mi smo rekli da kod solidarne odgovornosti moe da se tui istovremeno, da moe da se tui sa dve tube kod dva suda (npr. radnik ivi u Crnoj Gori, a preduzee je u Beogradu). Oni e ii u CG za radnika, a ovde za preduzee. Tamo e ga obavezati pod uslovom da utvrde njegovu nameru za uzrokovanje tete, jer je to uslov njegove direktne odgovornosti. A, ovde e obavezati preduzee zbog toga to je njegov radnik prouzrokovao tetu klasina odgovornost za drugoga. Ne moraju oni istovremeno da budu u parnici. Bitno je da oni budu obavezani oboje. To je sutina stvari!!! Njihova solidarna odgovornost je potpuno ista, bilo da idete jednom tubom pred jednim sudom ili sa dve tube pred dva suda. Preduzee kada isplati, postaje poverilac radnika. Da li e obezbediti u regresu, zavisi od toga...rekli smo, ako je bila direktna tube, i on obavezan, direktno e naknaditi sve to; a ako ne, onda e morati u regresnoj parnici, kao prethodno pitanje da dokazuje postojanje namere ili krajnje nepanje.

100

Zakonodavac je u ovoj materiji tete ugradio jedan korektiv. Jedan korektiv koji se odnosi na princip pravinosti. Ugradio je, znai, princip pravinosti kod naknade tete, i to kod odgovornosti za drugoga i kod odgovornosti roditelja za tetu. ( l. 169 ZOO )

Odgovornost po osnovu pravinosti

1) U sluaju tete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne moe dobiti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje tetnika i oteenika, osuditi tetnika da naknadi tetu, potpuno ili delimino. (2) Ako je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud moe, kad to pravinost zahteva, a naroito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oteenika, obavezati roditelje da naknade tetu, potpuno ili delimino, iako za nju nisu krivi. Vidite ta je ta odgovornost po osnovu pravinosti. Mi se esto sreemo sa tim da je maloletnik odgovoran za tetu, a, recimo, roditelj nije odgovoran. Sad, maloletnika obavezujemo na naknadu, a oigledno nema nita od imovine. Time bi ostavili oteenog bez naknade. Zakonodavac je u ovoj odgovornosti po osnovu pravinosti, dao mogunost da na naknadu tete bude obavezano lice koje ni po kom osnovu nije odgovorno. Znai, nema osnova odgovornosti roditelja, nije odgovorno za drugoga. Ali, dete koje je odgovorno za tetu nema mogunosti da plati naknadu i zakonodavac, po principu pravinosti, kae da je tada mogue obavezati ono lice koje nije odgovorno - to znai roditelja. Druga je situacija, opet, kada je roditelj odgovoran, a nema sredstava da naknadi tetu, a dete je, recimo, dobilo veliko naslee. Dete ima, a nije odgovorno. Znai, solventan je neodgovoran, a insolventan je onaj koji je odgovoran. Presuda vam u oba sluaja isto glasi: I II Obavezuje se tueni da na ime naknade tete isplati .... Obavezuje se roditelj da na ime naknade tete isplati...

U razlozima kaemo mi da je tetu priinio maloletnik za koga se utvrdilo da je odgovoran tetu jer prema godinama u kojima je izvrio tetu i prema svojim psihofizikim sposobnostima je sposoban da shvati znaaj, znai odgovoran je. Utvrdili smo da roditelj nije odgovoran, jer je preduzimao nadzor kakav je trebalo. I, pozovemo se direkno na l.169 ZOO u razlozima, i kaemo da je sluaj odgovornosti po osnovu pravinosti, jer naknada ne bi moglo da se ostvari prema

101

licu koje je obavezno na naknadu. Dakle, izreka je identina, samo u razlozima vi vidite ta ste uradili, da ste se pozvali na taj lan. PITANJE: A, ako su oboje insolventni? LEPA: Nita. Mi po pravilu, kod naknade tete nikad ne vodimo o tome rauna. Sud o tome ne sme da vodi rauna sve dotla dok mu na to ne ukae stranka. To znai, mi nikad ne znamo... mi sto puta obavezujemo na naknadu tete nekog ko nita nema. - Zato ga obavezujemo? - Ako bi smo mi cenili to da li on moe ili ne moe mi bi smo odbili plaanje, a on bi, recimo, sutra dobio nasledstvo. A, pravosnana presuda i potraivanje iz pravosnane presude zastareva za 10 godina. To znai da ga ja 10 godina vrebam i pratim, gledam da li je dobio na lotou, da li se zaposlio, da li je dobio nasledstvo...i samo ujem da jeste aktiviram izvrenje presude. A da sam vodila o tome rauna u toku suenja, ja bi njega oslobodila, i on ne bi bio u obavezi da naknadi, i sutra bi mogao da stekne neto, i da izigra tu svoju obavezu naknade. Ali, kad govorimo o pravinosti, uvek na to upuuje zahtev stranke oteenog, koji ukazuje na tu okolnost, o kojoj mi inae ne vodimo rauna. Onda sud vodi o tome rauna, kakva je situacija jednog odn. drugog, i onda ih tako i obavezuje. Ono to bih ja uradila u takvoj situaciji, ja bih to dete za koje bi utvrdila da je odgovorno za tetu, takoe obavezala, zato to bi pretpostavila da i ono moe da stekne u to vreme neku imovinu koja e obezbediti taj zahtev za plaenje. I jo jedan princip je ugradio zakonodavac (koji se meni jako svia), a to je kada moe da se smanji naknada u sluaju kada je oteeni dobrog imovnog stanja, a tetnik loeg imovnog stanja, a do tete je dolo tako to je tetnik preduzimao neku radnju u korist oteenog, a pri tome je pokazao jednu redovnu panju koju pokazuje prema svojim stvarima. PRIMER: Ljudi stanuju na istom spratu i jedan je sa malim detetom zazvonio drugome na vrata i kae komija, dete je bolesno, vozi nas u bolnicu. On kae ali, ne mogu komija, tek sam poloio pre dva meseca, ne znam ni sam kako u.... Ovaj ga moli, i on stavlja dete u svoja kola i vozi ih do bolnice, ali nisu ni 50m preli on udara u drvo. I, naravno, otac deteta koje je povreeno prilikom sudara odmah ga tui i trai naknadu tete. Sad, vi vidite o emu se radi. Voza nije nita namerno uinio, tek je poloio, onako uzbuen, ne zna ni kako e ni ta e... Vidite ta se sve steklo. Steklo se to da je do tete dolo kada je on oteenom neto inio. I pri tom je pokazao panju koju redovno pokazuje prema svojim stvarima. Kako je umeo on je tako i vozio. Sud je vodio rauna o njihovom imovnom stanju. I video je da je ovaj to je tetu priinio time to je ovog vozio fiom, slabog imovnog stanja, onaj drugi boljeg, i sud je tu tetu na najmanju meru sveo. Tek simbolino, da kae da je teta ipak priinjena. Znai, vodio je rauna o tome i srazmerno smanjio naknadu. Ali, to je jako kompleksno i vrlo

102

retko. Evo i tu su se pozvali na tu odredbu, jer da se nisu pozvali sud ne bi smeo o tome da vodi rauna. 3) ODGOVORNOST ZA OPASNU STVAR ILI OPASNU DELATNOST Morate prvo da kaete ta je to pojam opasne stvari. Da kaete da je to jedna kategorija koja je rastegljiva, koja dozvoljava razliita tumaenja. Ali, sutina je u tome, da je to stvar koja: postojanjem, poloajem ili upotrebom, stvara poveanu opasnost od tete za okolinu. Znai, stvar koja postojanjem, poloajem ili upotrebom stvara poveanu opasnost od tete za okolinu. Poloajem to vam je jasno. Npr. na 6 spratu saksija na simsu, naravno, nije isto to i saksija u prizemlju. Ona, znai, svojim poloajem stvara poveanu opasnost tete za okolinu. Upotrebom npr. automobil. Nikad nemojte da kaete na pitanje da li je automobil opasna stvar - da jeste. Kako jeste? Nije. Vi ste doli automobilom, ostavili ste ga pred zgradom. ta je on opasna stvar? U momentu prouzrokovanja tete on mora da ima neka opasna svojstva, u momentu prouzrokovanja, koja su uzrok tete. Automobil kad dobija ta opasna svojstva? Kad ga stavite u pogon, kad ga ukljuite, kad je u upotrebi, kad je u vonji...tad je on opasna stvar. Tad on ima tu snagu koja predstavlja poveanu opasnost od tete. Automobil koji stoji, avion koji stoji... vi tu nikad ne bi mogli da kaete avion i automobil - opasna stvar. On su opasni samo kada su u funkciji, kada su u upotrebi. Postojanjem Koja je opasna stvar svojim postojanjem? ivotinja je opasna stvar. Pas. On je svojim postojanjem opasna stvar. Odgovornost za tetu od opasne stvari se zove jo i odgovornost po osnovu uzronosti. Smatra se da je uzrok tete u toj opasnoj stvari. Pretpostavka je da je uzrok tete u opasnoj stvari. I zato se uzronost pretpostavlja. Znai, uzronost se pretpostavlja, uzronost moe da se iskljui, rekli smo, ako se dokae da je teta nastala viom silom, iskljuivom krivicom treeg ili iskljuivom krivicom oteenog. Tada uzrok tete nije u opasnoj stvari, uzrok tete je u nekoj okolnosti van stvari u ponaanju oteenog, u ponaanju treeg, u vioj sili. Sve ovo to smo rekli, odnosi se i na delatnost sa povienom opasnou. - Ko odgovara? - Odgovara VLASNIK STVARI, naravno! - Zato vlasnik stvari? - Onaj ko hoe psa, mora da odgovara za njegovo, da ne kaem ponaanje, nego postojanje. - Ako neko hoe da vozi automobil. Hoe da vozi? Ti aktivira neko njegovo opasno svojstvo snosi rizik tih njegovih opasnih svojstva. - Hoe da se bavi nekim poslom koji je na graevini, 10m visok? Onda mora da vodi rauna o tome da e ti preuzeti na sebe odgovornost za tetu koja proizlazi iz opasne delatnosti.

103

- Zato kae i Prof. Konstantinovi u skici, i zakon kae imalac, imaonik. Hoe da kae, vlasnik kad vi ne moete evidentno da dokaete vlasnika, ali se ponaate kao vlasnik. To znai, prema stvari se ponaate...vi ste u situaciji da aktivirate opasna svojstva, vi se ponaate kao vlasnik. Znai, imalac odgovara, ali on moe da se oslobodi, naravno, ako mu neko protivpravno oduzme tu stvar. - Zato odgovara? - Zato to je taj koji mu je oduzeo, prvo oduzeo mu je protivpravno, a drugo on aktivira opasna svojstva, on dri stvar koja je opasna. Znai, ko protivpravno oduzme na njega prelazi rizik tete, sem ako za to nije odgovoran vlasnik. - Da li znate ta znai za to? - To znai za oduzimanje! PRIMER: ovek ode kod prijatelja u posetu i zna da ima dvojicu momaka koji se bave kraom automobila, i on lepo sedne, zapiju se oni, i on ostavi svoje kljueve na stolu. I dok oni jo sede i piju, oni napravili tetu. - I sad, ko odgovara? ta bi ste vi uradili? - Svi. - E, sad recite mi ko svi, i po kom osnovu? - Ovde imamo odgovornost mladia po osnovu krivice, odgovornost roditelja po osnovu odgovornosti za drugoga, a odgovara i vlasnik vozila ali ne po osnovu opasnosti od opasne stvari ve po osnovu krivice. On stvar nije stavio u pogon, ali je praktino, dozvolio da oni uzmu stvar. - ta je ovde jo vano? - Vano je da ne odgovara vlasnik opasne stvari ako da nekome da se njome slui. - Znate ta znai da se njome slui? - Ne da odete kod majstora, pa da kaete popravi mi kola, pa moe da proba da li dobro rade. Ne, nego da se slui. Moe u zakup. Ili, idem u inostranstvo pa kaem kolega, evo vama auto, pa vozite dok sam ja u inostranstvu, ja vam dajem da se sluite time. Time ja vama prenosim ovlaenja imaoca, a vi stiete status lica koje e odluiti o upotrebi stvari. Staviete je u pogon, i to e biti osnov vae odgovornosti za opasnu stvar. - Ali, vidite ta dalje kae zakonodavac. - Izuzev kada sam vam dala stvara da se sluite njome, a nisam vam ukazala na neka skrivene mane koje su bile uzrok tete. Tada odgovaram i ja. - Kao kod roditelja.Odgovara onaj koji je preuzeo brigu o deci, ali e odgovarati i roditelj ako je dete za vreme dok je bilo sa roditeljem steklo skrivene navike. PRIMER: mi smo imali sluaj, to je bio onaj fudbaler, Karasi, on je od svog prijatelja uzeo jedno vozilo, valjda je onaj drugi otiao negde i koristio se tim vozilom. Ovaj mu ne kae da su konice loe. Dok je vozio po Banovom Brdu, po Poekoj ulici, doe do nezgode i do tete. Odgovara Karasi, jer je on stavio

104

vozilo u pogon kao imalac. Kao vlasnik opasne stvari. On potpuno ide kao vlasnik opasne stvari. Ali, gledajte. Do te tete je dolo jer je na vozilu postojala skrivena mana jo u vreme dok je vlasnik koristio to vozilo. A on na postojanje te skrivene mane nije upozorio imaoca kome je predao stvar. I on odgovara. - Kako odgovara? - Odgovara po osnovu krivice!!! - Zato imalac opasne stvari odgovara? - Zato to je on vlastan da od te obine stvari, stavljajui je u pogon, napravi opasnu stvar. On odluuje o tome da aktivira opasna svojstva stvari. To je ovaj Karasi koji je dobio...on se ponaao kao vlasnik, on je aktivirao opasno svojstvo, i zato on odgovara kao vlasnik opasne stvari. A onaj prethodnik njegov, on odgovara po osnovu krivice, jer nije predoio postojanje te mane koja je uzrok tete. Mi imamo specijalno, posebno jedno pitanje, a to je: ODGOVORNOST ZA TETU KOJA JE PROUZROKOVANA SUDAROM MOTORNIH VOZILA U POKRETU To znai kada je teta proizala iz sadejstva vie opasnih stvari. Pre neki dan na nekom mostu se desio sedmostruki sudar. Sedam vozila se zabilo jedno u drugo. U tih 7 vozila smo imali suvozae, putnike, imali smo nekog ko je moda sa strane bio, pa je moda i on pretrpeo tetu, znai svako ko nije imalac ili vlasnik vozila (to su ta trea lica). Oni trpe tetu u tom sedmostrukom sudaru. Oni mogu sve njih da tue i da oni svi solidarno odgovaraju, jer prema treim licima samo sadejstvo bez obzira u kojoj meri i sa kojim procentom, a oigledno je lanani sudar to sadejstvo, odgovaraju solidarno. Svako za ukupnu tetu odgovara treem licu. Jer je u sadejstvu tih opasnih stvari dolo do prouzrokovanja tete. - Tree lice, ta dokazuje? - Samo da je do tete dolo u tim okolnostima u kojima je vie opasnih stvari uestvovalo u prouzrokovanju tete. I nita vie. Naravno, i da je tetu pretrpelo. - Ne moe jedan se brani ja nisam kriv, ti si mi se zario s lea, ja sam bio prvi u koloni, ja sam paljivo vozio, nisam dao nikakav doprinos, vi ste dali doprinos... To je za pravo treeg lica na naknadu potpuno irelevantno!!! Njega se ne tie. To e biti relevantno u regresnom odnosu, gde e onaj koji je isplatio naknadu preko mere svoje sopstvene odgovornosti moi da trai da se izmeu njih sedmorice deli teta srazmerno njihovom doprinosu u prouzrokovanju tete. - Pa moe da se desi da je taj koji je isplatio tetu - potpuno bez odgovornosti i da se regresira od ostalih ali na njemu e biti, u tom regresnom odnosu, teret dokazivanja da on tetu nije priinio, da nema krivice. - Znate zato?

105

- Zato to svi ti koji su uestvovali u sudaru u odnosu na treeg odgovaraju solidarno, po osnovu OBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI. To je sutina! - Oni samo mogu da dokau - ta? - Iskljuivu krivicu treeg, iskljuivu krivicu oteenog ili viu silu. A ne izmeu sebe. Oni nisu trei. Oni su izmeu sebe svi u krugu obveznika. Znai, oni odgovaraju solidarno za opasnu stvar. - A kad se regresiraju, kako odgovaraju? - Po osnovu krivice! Onda se meri njihov doprinos u prouzrokovanju i cepa se isplaena naknada na delove prema krivici. - Kako se oni izmeu sebe ravnaju za tetu inae, kad nema treeg koji je oteeni? Nego, recimo, sudar dva vozila u kome imate dva vozaa koji su vlasnici vozila. Kako se oni izmeu sebe ravnaju? - Prema krivici! Dakle, tetu izmeu sebe, vlasnici vozila ureuju s obzirom na krivicu. PRIMER: Mercedes uestvuje sa fiom. Mercedes kota 100.000 evra a fia 1.000 evra. I sada, oni izmeu sebe se ravnaju. Na fii je, recimo, teta 200 evra, a na mercedesu 20.000 evra. Kako e oni izmeu sebe? Naemo vetaka i vetak nam kae kako su oni vozili, poto nam je krivica relevantna, i kae ovaj je vozio prebrzo, ili nepaljivo, a ovaj sa fiom nije potovao crveno svetlo i zaleteo se i udario ga. Naemo da vlasnik fie odgovara 80% a vlasnik mercedesa 20%. Kad bi smo to sabrali, to nita ne bi valjalo. Nego emo ovaj je imao tetu 20.000, ovaj odgovara sa 80%...koliko ete vlasnika fie obavezati? Sa 16.000. A, koliko emo vlasnika mercedesa obavezati? (Ovde je bila buka pa nisam mogao da ujem odgovor!!!) Ovde imamo dva odvojena zahteva te e se visina utvrditi tako to e svako prema svom procentu isplatiti onu tetu koju je prouzrokovao. Znai, oni izmeu sebe...teta na njihovim vozilima ravna se prema meri prouzrokovanja, a to znai prema meri krivice, a u odnosu na tree lice - idemo prema solidarnoj odgovornosti, koja iskljuuje mogunost da se u toj solidarnoj odgovornosti oni pozivaju na to koliko je ko kriv. - Ali, ta vi treba da zapamtite, koje je to tree lice? - U prethodnom primeru, sa mercedesom i fiom, oni su mogli da se sudare, pa ovaj izgubi kontrolu, i na autobuskoj stanici pokosi ljude. Oni su evidentno trea lica, u to uopte nema sumnje, oni samo treba da dokau da je dolo do kontakta, sudara vozila, i da je iz tog sudara prizala teta. I oni e da tue onog vlasnika mercedesa. On moe da apsolutno ne bude kriv za to, fia mu se bez ikakvog njegovog doprinosa u prouzrokovanju zario s lea. Da ne bude kriv. Ali, on to ne moe da istakne. On mora da plati naknadu. On moe samo u regresnom postupku da dokazuje da nije kriv i ako dokae da dobije obeteenje. Jer, je ta solidarna odgovornost ustanovljena u korist treeg lica. Zato i kae odgovornost za tetu prouzrokovanu sudarom motornih vozila u pokretu. Ne kae nita krivica, ne krivica. Solidarno su odgovorni svi uesnici,

106

svi vlasnici tih vozila koja su uestvovala u sudaru. Moe da bude 7-8 njih, svi e prema treim licima biti odgovorni solidarno. On moe da bira koga e od njih da tui. I, naravno da e vlasnika mercedesa. - Ali, ovde je relativno lako da vidite da je to tree lice. - Gde nije lako? - Supruga!!! - Znai, svi saputnici su trea lica, samo imamo jedan specifian polaaj branog druga. - Zato je specifian poloaj? - ena sedi pored mua u vozilu. Po PZ pretpostavka je da je to vozilo zajednika tekovina i da je sama injenica da ona ima 1% u toj zajednikoj tekovini - ona nije tree lice. Ona tu pretpostavku moe da iskljui ako dokae da je on uneo u brak to vozilo, odn. da je to njegova posebna imovina. Ona nee biti tree lice ako je titular zajednike imovine na vozilu koje je uesnik sudara. PITANJE: Da li se moe prema treem licu isticati doprinos u prouzrokovanju tete? LEPA: Naravno!!! Mi smo rekli da oni odgovaraju prema oteenom kao vlasnici opasne stvari. PITANJE: Ako se suvoza nije vezao... LEPA: Nego ta. Suvoza se nije vezao. Morao je da bude vezan, nije se vezao doprineo je. Znai, njihova je odgovornost solidarna. Meutim, kod solidarne odgovornosti, ako imate uee u prouzrokovanju tete, PRIMER: imali smo skoro sluaj pijanog suvozaa. Nismo znali kako da reimo to pitanje. Pijani suvoza koji je stalno vozaa remetio u vonji. I u jednom momentu on izgubi kontrolu i udari u drvo. I suvoza se povredio i on trai naknadu tete. Sad, sud nae solomonsko reenje, pa kae ti kao voza, si trpeo pijanog suvozaa. Ti si mogao da stane negde, da ga izbaci. Mogao si da pozove nekog da ti pomogne u tome.... Ali, za sluaj da je ova situacija, kada smo imali ovog suvozaa, ili da smo imali nekogod treih lica koja su doprinela prouzrokovanju, dakle sve mi ovo imamo, taj va doprinos...Gledajte. PRIMER: starica pretrava ulicu mimo peakog prelaza. I doe do lananog sudara. Ovaj prvi zakoi da bi je izbegao, oni drugi na njega nalete. I ona trai naknadu tete. Ona e dobiti naknadu tete, ali tek poto se ustanovi koji je njen doprinos u prouzrokovanju. - Ako je njen doprinos bio 60%, svi oni e biti solidarno odgovorni za ta? - Za 40%. Jer se doprinos u prouzrokovanju uvek smanjuje srazmerno teti. Bez obzira da li e njih 10 da bude odgovorno.

107

Znai, kod te solidarne odgovornosti uvek imate podeljenu odgovornost, ukoliko postoji sadejstvo oteenih. Ali, sutina je u tome da to sadejstvo oteenog ne iskljuuje odgovornost. Nego deli. A, iskljuiva krivica oteenog iskljuuje odgovornost. - tetu izmeu sebe vlasnici vozila ureuju s obzirom na krivicu, a prema treima odgovaraju solidarno, kao vlasnici opasne stvari. Po osnovu objektivne odgovornosti. Isplatilac ima pravo regresa prema ostalim vlasnicima, ali u tom regresnom odnosu je krivica za sudar relevantna. Ona odreuje kako e se podeliti taj isplaeni iznos.

ZAJEDNIKO PROUZROKOVANJE TETE

Solidarna odgovornost vie lica (1) Za tetu koju je vie lica prouzrokovalo zajedno, svi uesnici odgovaraju solidarno. (2) Podstreka i pomaga, kao i onaj koji je pomagao da se odgovorna lica ne otkriju, odgovaraju solidarno sa njima. (3) Solidarno odgovaraju za prouzrokovanu tetu i lica koja su je prouzrokovala radei nezavisno jedno od drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti. (4) Kad je nesumnjivo da je tetu prouzrokovalo neko od dva ili vie odreenih lica koja su na neki nain meusobno povezana, a ne moe se utvrditi koje je od njih tetu prouzrokovalo, ta lica odgovaraju solidarno. Tu imamo etiri razliite situacije: 1) Prva situacija je da solidarno odgovaraju lica koja tetu zajedniki prouzrokuju. To su sauesnici. Odgovara sa njima solidarno i pomaga i podstreka, i lice koje je pomoglo da se prikrije. Znai, svi odgovaraju solidarno. To je prvi sluaj...prvi i drugi sluaj su relativno jednostavni za shvatanje. Imate nameru da se zajedniki prouzrokuje teta, imate fakat zajednikog delovanja, imate podstrekaa, pomagaa, naravno u granicama njihovog uticaja koji je izazvao tetne posledice. - E sada, imate stav 3. i 4. koji su teki za razumevanje. Kae zakonodavac da za tetu odgovaraju solidarno i lica koja su radei nezavisno prouzrokovala tetu, ali ne moe da se utvrdi njihov doprinos u prouzrokovanju. - I to vam sad otvara pitanje, kako to? - Znai, oni nemaju nameru zajednikog prouzrokovanja, oni ne deluju zajedniki, oni deluju potpuno odvojeno jedan od drugog. Po pravilu, ne znaju jedan za drugog. - Da li je doprinos u prouzrokovanju tete i uslov njihove solidarne odgovornosti, da ne moe da se utvrdi njihov udeo u teti. ta bi to bilo?

108

Primer 1. u saobraajnoj nezgodi krivicom jednog vozaa automobila peak nastrada. Oni ga odvezu u bolnicu i lekar mu loe ili nestruno obradi tu ranu, i umesto da on ostane zdrav sa nekim beznaajnim oteenjima, ta se njegova oteenja znaajno pogoraju. On ostane invalid. Primer 2. Lopov obije stan i iznese televizor i escajg. Ostavi, naravno, vrata otvorena i neki drugi lopov, ili neki proaznika sa ulice vidi otvorena vrata pa ue, pa i on ukrade neto, nakon toga trei itd. Potpuno nezavisno jedan od drugog. Doe vlasnik i vidi da trpi veliku tetu, identifikuje ko je uestvovao u tome, ali ne moe sa sigurnou da utvrdi ko je u kojoj meri. Primer 3. U staroj Jugoslaviji je postojao Zakon o poljskoj teti gde se deavalo da ovce raznih vlasnika uu u zagraenu njivu i pobrste rastinje. Nemogue je bilo da se utvrdi ija je ovca ta pobrstila. Oni odgovaraju solidarno. Znai, radili su nezavisno jedni od drugih, prouzrokovana je teta uzrono vezana za radnju svih, ne moe sa sigurnou da se utvrdi ko je u kolikoj meri doprineo. Primer 4. Kada solidarno odgovara vie lica koja pripadaju jednoj skupini, i nesumnjivo je da tetu prouzrokovao lan te skupine, ali ne moe da se utvrdi ko. Najtipiniji je primer kafanske tue kada se pogase svetla i dve grupe krenu jedna na drugu. Jedan uzme flau i teko povredi lana druge grupe. Upali se svetlo, nema sumnje da je jedan od njih to uradio, ne moe sa sigurnou utvrdi ko je odgovara cela skupina. Zato? Nesumnjivo je da je jedan od njih to uradio, pripadaju istoj skupini, ne moe da se utvrdi ko je to uradio - svi odgovaraju solidarno. Znai, prema oteenom solidarno odgovaraju vie lica, a kada jedan od njih isplati naknadu on postaje poverilac u regresnom odnosu, i u tom odnosu deli se isplaena naknada prema krivici u prouzrokovanju tete. Kod ovog treeg i etvrtog sluaja, kad ne moe nesumnjivo da se utvrdi, zakonodavac je omaku napravio, pa je rekao da se i tu deli po krivici. Meutim sudska praksa to nije prihvatila zbog toga to je tu odsustvo utvrenja ko je i u kojoj meri bio uzrok solidarnosti, to zahteva da se u regresnom odnosu deli na ravne delove.

POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI ZA TETU

Pre donoenja ZOO-a, a koji je predviao ova tri osnova: krivica, odgovornost za drugoga i objektivna odgovornost, pojavljivale su se neke ivotne situacije gde je nastajala teta, a gde se nije moglo sa sigurnou utvrditi u koji od ovih istih osnova odgovornosti ona spada, pa je u noveliranom ZOO-u, u lanovima 180 do 184, predvideo tzv. posebne sluajeve odgovornosti za tetu.

1. Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

109

(1) Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara drava iji su organi po vaeim propisima bili duni da spree takvu tetu. (2) Organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja, nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu. (3) Drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo. (4) To pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete. lan 181. Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu smru ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kao to je gibanje masa, opti nered i slino. Tu ne moe da se kae ta je osnov odgovornosti. Zato je zakonodavac i rekao posebni sluajevi odgovornosti. Upravo zato to kod tih okolnosti vi imate primesa sve tri vrste odgovornosti. Stadion ne moete da je dan kada se okupi 100.000 ljudi da slua Cecu, da je stadion opasna stvar. To jesu okolnosti koje stvaraju posebnu opasnost, ali ne moete vi da kaete da je stadion opasna stvar. Ako doe do nekih izgreda i do neke tete, vi ne moete opet da kaete ko je kriv. Ne moete vi u onoj masi traite onog ko je kriv. Nego uzmete, jednostavno, da je taj organizator priredbi odgovoran za tetu zato to je on uzeo jednu delatnost koja malo lii na delatnost sa poveanom opasnou, ali ne moete ipak ni da kaete da je delatnost sa poveanom opasnou, jer normalan koncert nije delatnost sa poveanom opasnou. Znai, zapamtite da je zakonodavac ustanovio neke posebne osnove odgovornosti ili posebne sluajeve odgovornosti i imenujte nekoliko njih, i znajte da tu nemamo jedan ist osnov odgovornosti, nego imamo jedan kompleks nekoliko osnova istovremeno.

NAKNADA TETE
Kod naknade tete imamo osnovnu podelu na materijalnu i nematerijalnu tetu. Pojam tete je dat u lanu ZOO 155, pa kae: teta je umanjenje neije imovine (obina teta) i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta). Znai, osnovna je podela na materijalnu i nematerijalnu tetu.. MATERIJALNA TETA Kod materijalne tete imate dva vida tete: a) Obina teta to je teta koja nastane na ve postojeoj imovini. Otetite mi ovu knjigu, ja imam 110

obinu tetu. b) Ali, ako je to neka unikatna knjiga iz koje sam ja mogla samo da studiram, ja u imati izmaklu dobit zbog nemogunosti da je za ubudue koristim i da izvlaim korist iz toga. Ako se na pismenom ispitu dobije neto u vezi izmakle dobiti, tu treba gledati ta bi da NIJE bilo tetnog dogaaja PO REDOVNOM TOKU STVARI oteeni PRIHODOVAO da do tete nije dolo. - ta bi prihodovao? ta je to izmakla dobit? Npr. Taksi voza ima stvarnu tetu na taksi vozilu, to je teta oteenja automobila. Ima i izmaklu dobit. Sve dotle dok se to vozilo ne popravi, on ne moe da obavlja svoju delatnost koju bi po redovnom toku stvari obavljao i ne moe da ostvaruje prihod koji bi po redovnom toku stvari imao. To da bi on po redovnom toku stvari ostvarivao tu svoju delatnost to nema sumnje. Ali, kako bi ste utvrdili prihod? Utvrdili bi ste prema jednom prethodnom periodu u kome se on bavio istom delatnou i gde bi ste mogli da vidite ta bi bio oekivani prihod od toga. Naravno, ne moete da mu date ist prihod, nego bi mu oduzeli amortizaciju vozila, trokove goriva...znai, sve one trokove koji prate korienje vozila. Znai, to je izgubljena korist, ili izgubljena dobit. ili Npr. Arhitekta ako je oteen, pa ne moe da crta, a on je slobodan arhitekta, vi gledate koje je on poslove imao ugovorene i koje bi ugovorio i koliku bi on zaradu ostvario DA NIJE BILO TOG TETNOG DOGAAJA. Naravno, stvarna teta i izmakla dobit se po pravilu kumuliraju, jer iz istog tetnog dogaaja mogu da nastanu i teta na postojeim dobrima i da za ubudue ne moe da ostvaruje prihod. NEMATERIJALNA TETA Takoe, u lanu 155 ZOO-a Zakonodavac karakterie nematerijalnu tetu kao: nanoenje drugom fizikog ili psihikog bola ili straha. Sad, pazite dobro. Vi kada govorite, vi uvek govorite taj psihiki bol kao samostalan vid tete. Ne. Ovde zakonodavac uzima psihiki bol zato to on pokriva jedan kompleks ili nekoliko vidova te neimovinske tete. To se zovu duevni bolovi ili psihike patnje izazvane smanjenjem ivotne sposobnosti. Pa, onda, duevne patnje izazvane naruenou, pa duevne patnje zbog smrti bliskog srodnika. Znai, vi nemate samostalan vid tete psihiki bolovi ili fizike patnje. Nemate ga kao samostalan. Nego, to je opti naziv za neka trpljenja koja morate da konkretizujete. Npr. Psihike patnje izazvane smru bliskog srodnika, psihike patnje zbog naruenosti. Psihike patnje ili duevni bolovi zbog naruenosti. Psihike patnje ili bolovi zbog smanjene ivotne sposobnosti. - Zato vam ovo kaem? - Zato to jako greite. Vi morate da znate...kao to ja moram da znam kad se obraam vama, ili vi meni, jako je nepristojno ako vi pomeate ime ili prezime. Svako od nas ima identitet. Tako i vidovi tete imaju svoj identitet.

111

Vidovi tete imaju svoje ime i prezime. Svaki vid tete. I ne moete vi da ga prekrtavate kako vi hoete. Zakonodavac je izriito rekao, kao to imate stvarnu tetu i izmaklu dobit, tako imate i nekoliko vidova neimovinske tete koji imaju ime i prezime. Zato to je zakonodavac kod naknade neimovinske tete iao principom enumeracije. Tano je rekao koji vidovi neimovinske tete stvaraju osnov za naknadu. Pobrojao ih je i van toga nema nita. Ne moete vi da izmislite neku svoju psihiku patnju, zbog ne znam ega, zato to vas je neko mrko pogledao pa vie ne moete da odete na ulicu. Ili zato to vas je automobil povredio, pa vi imate strah od automobila, pa traite naknadu tete zbog psihikih patnji zbog straha od automobila. Ili, advokati, oni ne znaju ta je to, pa izmilju neke vidove neimovinske tete, i sada sud ne zna ta da radi. Nalae mu da uredi on ne zna da uredi. Naravno, novi ZPP je lepo rekao advokata ne pravda neznanje, ako ne zna da napie, odbaciemo mu tubu, i neka se on sa klijentom pogaa, neka se legitimie kako je to uradio. Znai, kod neimovinske tete morate napamet da nauite koji su vidovi. Zabeleite sebi, kod neimovinske tete vidovi su izriito odreeni i pobrojani u l.200 ZOO. Mimo njih nema drugih vidova za koje moe da se dosudi naknada. Novana naknada (1) Za pretrpljene fizike bolove, za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud e, ako nae da okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravinu novanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne tete kao i u njenom odsustvu. (2) Prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom. Dakle, novana naknada se dosuuje kod sledeih vidova nematerijalne tete (numerus clausus): 1 2 Za fizike bolove. Za duevne patnje zbog: - umanjenja ivotne aktivnosti; - naruenosti; - povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti; - smrti bliskog lica. Za strah

Tu takoe spadaju i duevni bolovi zbog naroito tekog invaliditeta bliskog srodnika, ali je to sadrano u lanu 201 ZOO-a. U krivinom zakonu ima jo jedan vid naknade tete, a to je naknada tete zbog neopravdane osude.

112

Razlike izmeu materijalne i nematerijalne tete

Podela na materijalnu i nematerijalnu tetu je znaajna zato to su potpuno drugaiji kriterijumi naknade, utvrivanje naknade i svrha naknade materijalne i nematerijalne tete. Svrha naknade kod materijalne tete je da se ta teta reparira. Da se da naknada koja e obezbediti da stranke dou u imovno stanje u kome su bile pre nego to je teta nastupila. To se po pravilu vri po principu ekvivalentnosti - kolika je teta tolika je naknada. Do dinara to moe da se ustanovi, kolika je teta, koliko se naknada dosuuje. Evo, kod ovog mercedesa i ovog fie, koliko vetak nae da je teta na vozilu toliko e biti naknada. - Kako se ona dosuuje, kako ide ta reparacija? - Reparacija ide prvo NATURALNO, a ako tako ne moe onda - u novcu. Nekada e biti i naturalno i u novcu, kad ne moe da se sve dovede u prvobitno stanje. Npr. kod gore pomenutog mercedesa npr. on je popravljen, to znai naturalna restitucija, sve je dovedeno u prvobitno stanje, i spolja izgleda da je tako. Meutim, iskusnom oku nee promai da je automobil bio havarisan. Znai, nije se u potpunosti sve vratilo u prvobitno stanje, po principu ekvivalentnosti, nego je ostao jedan deo tete koji nije repariran. Taj deo tete koji nije repariran mi emo dati u novcu. uli ste vi ta je to to je ona tzv. naknada zbog smanjene vrednosti vozila. To je ono to bi to vozilo na triti ostvarilo manju cenu zato to je havaraisano, nego da se prodaje nehavarisano. Znai, kroz naturalnu restituciju nije mogla da se pokrije ukupna teta, davanjem jo jednog novanog iznosa u toj smanjenoj vrednosti vozila koja predstavlja razliku u ceni izmeu vozila koje je bilo potpuno u redu i vozila koje je havarisano, na tritu, dopunjuje se ta razlika koja predstavlja tetu. Tako gledano, relativno je lako presuditi naknadu imovinske tete. Pa ak je relativno lako i izgubljenu dobit utvrditi. Utvrdimo tano kako su se kretali poslovi i prihodi i po redovnom toku stvari oekujemo da bi se tako produilo i u periodu koji je pokriven nemogunou da se, recimo ostvari ta zarada. I moemo, moda uz neka mala odstupanja...ali je namera i princip da se dosudi ekvivalentno kolika je teta tolika je naknada. Za razliku od toga, naknada neimovinske tete uopte nema svrhu obeteenja. Mnoge sudije kau obeteenje kod neimovinske tete, pa koriste princip naturalne naknade. Nema toga. Prirodi te tete protivi se naknada te vrste. Ne moete vi oveku koga je neko iamarao i osramotio da mu date ekvivalentnu naknadu i da ga dovedete u stanje u kojem je bio pre te uvrede. Ne moete. - ta je svrha naknade? - Uopte nije obeteenje. Nije reparacija, nije restitucija. Nego JEDNA PRAVINA NAKNADA KOJOM E SE OBEZBEDITI DA TAJ OTEENI SEBI PRIBAVI NEKO DOBRO i da tako umanji te patnje koje trpi.

113

Npr. Mlad oveku koji je ostao bez noge u saobraajnoj nesrei. Nema tih para koje e njemu da repariraju tetu. Nema toga. Niti je to princip. Dae mu se jedna pravina naknada po oceni, suda kojom e on moi sebi da priuti sebi neko dobro (da kupi muziki stub, da ode u inostranstvo...), da sebi pribavi neto to e mu olakati patnje. To je sutina. I zato se ona i ne dosuuje po principu ekvivalentnosti, nego se dosuuje po jednom principu pravinosti, po slobodnoj oceni suda, po pravinom iznosu koji e tu svrhu da obezbedi. Za svaki vid tete e te odrediti poseban iznos, svaki iznos e te objasniti zbog ega ste ga dali toliki koliki je, i zato smatrate da bi to bilo pravino...

Kad dospeva naknada tete?

- Zato nam je vano kad dospeva? - Vano nam je iz nekoliko razloga. 1) Dospelost naknade tete je vrlo vana zbog ocene zastarelosti. Jer od trenutka kada dospe zahtev za naknadu od tada poinje da tee rok zastarelosti. - Kada dospeva? - Zakon kae: obaveza naknade dospeva kada oteeni sazna za tetu i uinioca. - Nemojte da mislite, po automatizmu da je to momenat prouzrokovanja tete da je to taj sudar vozila. - Zato nije? - Za neki vid tete, znai, momenat kad sazna za tetu i uinioca. To je momenat dospevanja naknade tete. - Zato? - Gledajte, u ovom sudaru vozila, jeste moda on tada saznao ko ga je udario, ko je vlasnik tog vozila. - Ali, ta on ne zna? - Ne zna tetu. On zna da ima tetu, ali da bi on mogao da tui, da bi vi rekli da je dospeo zahtev za naknadu, on mora da ima predstavu o visini tete. - Kad e on imati tu predstavu? - Pa onda kad ode kod majstora koji mu popravi auto i on zna da je za tu popravku platio taj i taj iznos. Za materijalnu tetu je to relativno jednostavno. Npr. ako izgubite sat ili pocepate odelo, vi moete da znate tada da ste ostali bez odela i da ste ga platii prolog meseca 1.000 dinara i da vi potraujete tu 1.000 dinara. Ti vidovi tete su dospeli tog momenta kada vi imate saznanje o toj teti koju trpite. Ali, nije jednostavno kada vi treba da odredite dospelost naknade neimovinske tete. Zato to svaki vid neimovinske tete dospeva u razliito vreme. Npr. za fiziki bol kada vi traite naknadu tete. neposredno posle povreivanja traje fiziki bol, zbrinuta je ta rana i ta povreda u bolnici, i u jednom momentu, posle 5-6 dana taj bol je i uminuo. Tog momenta kada je prestao taj bol vi imate predstavu o tome koja je mera vaeg trpljenja. Prema meri trpljenja

114

odreuje se kolika je visina zahteva, i prema tome imate mogunost da se obratite sudu!!!! Npr. ako je u pitanju smanjena ivotna sposobnost. - ta je to? - To je ona nemogunost da obavljate sve ivotne aktivnosti koje ste obavljali po redovnom toku stvari. - Kad ona dospeva? - Dospeva kada se ukupno leenje okona i kada lekari kau mi smo uinili to smo mogli, to tvoje stanje je definitivno. Tog momenta kada vama lekari to predoe ili steknete na bilo koji drugi nain saznanje o tome da vi definitivno imate tu posledicu, kao trajnu posledicu, tog momenta vi ste vlasni da se okrenete i da traite naknadu tete za taj vid. I zbog toga, kada dobijete u zadatku prigovor zastarelosti, on je jako opasan. Njega treba da stavite u odnos prema svakom vidu, pojedinanom vidu tete da bi ste procenili...vi ete dobiti u zadatku sve to e vam ukazati kada je koji vid prestao, kada ste vi stekli saznanje o obimu tete, ali ete morati taj momenat da stavljate u odnos prema momentu utuenja i da vidite da li je tu rok od 3 godine prekoraen. Znai, za svaki dospeva u razliito vreme, a naknada se odreuje za, recimo, materijalnu tetu prema momentu presuenja a prema stanju stvari u momentu kada je teta nastala. to je potpuno logino, jer vi dajete cene stvari prema momentu presuenja da bi ste mogli da pobijete tetu koja je nastala. Vidite, zakon izriito kae da se kod materijalne tete dosuuje potpuna naknada. To je tzv. princip integralne naknade. - ta znai potpuna naknada? - Moe da vam se uini da je to jedno nepotrebno insistiranje. Nije potpuna naknada samo to da vi za jednu stvar date njenu punu vrednost. Nije stvar u tome. Stvar je u tome to zakonodavac hoe da kae da tetnik mora da plati i tetu koja je nastala i posle fakta njenog prouzrokovanja, ako se uzrono moe vezati za tetu. To je ta integralna naknada. Znai, tetnik mora da plati i tetu koja je nastala posle fakta prouzrokovanja, ako je uzrono vezana za tetu. PRIMER: ovek je otiao u inostranstvo da tamo radi. I seoski mladii, pijani uzmu flau i razbiju mu prozor. Kada se realno pogleda ta teta nije velika. Kad bi se zadrali na toj teti koju ona predstavlja u momentu prouzrokovanja, to bi bila zamena stakla. To bi bilo 1.000 dinara. Meutim, ovek je u inostranstvu, pada kia, mesecima voda prolazi i probija ak i temelje kue. Imali smo jednu kuu u Grockoj kojoj su i temelji otili od toga. Mangupi su uli, razbili prozore, cele zime je ulazila voda, temelj je uniten. On i su platili ogromnu naknadu tete, a sud se pozvao na propise o integralnoj naknadi. Znai, oni su bili obavezni da plate i onu posledinu tetu koja je nastala posle fakta prouzrokovanja, a koja je uzrono vezana za njihovu radnju.

115

Druga situacija bi bila da je vlasnik bio tu, ali da nije hteo da popravi svoju kuu da bi od njih dobio tetu, on se ne bi ponaao kao dobar domain, jer dobar domain se trudi da tu tetu smanji, da dovede na nunu meru. On ovde nije bio tu, nije mogao da reaguje, ta teta je bila ogromna, i oni su iz injenice da su primarno napravili tetu od 1.000 dinara, platili na kraju 100.000 dinara. ODREIVANJE NAKNADE ZA NEIMOVINSKU TETU 1) Za odreivanje naknade za fizike bolove - uzima se u obzir intenzitet i trajanje bolova. Nikad se ti bolovi ne individualiziraju, u smislu da pita sudija koliko te boli, jer ljudi razliito reaguju na bol. Tu se ide na neke medicinske standarde, pa kae lekar npr. da povreda te vrste po pravilu prouzrokuje bol jakog intenziteta npr. 70 sati, nakon toga 7 dana srednjeg intenziteta, pa nakon toga jo 7 dana slabog intetnziteta. A to znai, normalan ovek, koji normalno reaguje na bol, takav bol doivljava kao posledicu te povrede, po pravilu, nezavisno od toga da li je neko osetio jai ili slabiji bol. To se ne individualizira. 2) Odreivanje naknade za strah Kod straha dosuuje se naknada, opet, prema intenzitetu i trajanju straha. S tim to tu imate, praktino, dve vrste straha: a) imate taj PRIMARNI strah koji ovek oseti neposredno u trenutku povreivanja (npr. trenutak kada vam vozilo ide u susret, strah od te situacije koja je izvanredna); i b) SEKUNDARNI strah je onaj koji ovek oseti posle povreivanja, to je onaj strah koja je to povreda, ta e iz toga proizai, da li u se izvui, ako se izvuem da li u biti invalid... U zbiru primarni i sekundarni strah daju taj jedinstveni fenomen straha, i prema tome se procenjuje da li e se dosuditi. U svoje vreme, kad smo mi sudili, samo strah koji je ostavljao trajnije posledice mogao je da da osnov za naknadu, meutim zakonodavac je od toga odustao i to ne trai. 3) Naknada za duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti -dosuuju se prema stepenu umanjenja, koji se po pravilu izraava u procentima, i ceni prema tome koje aktivnosti, koje su bile uobiajene aktivnosti, trajno nee moi da se obavljaju, odn. koje e se oteano obavljati. Taj vid tete se INDIVIDUALIZIRA!!! Pazite, ni strah se ne individualizira ako ga nismo napisali, ni naknada za strah se ne individualizira, ne utvrujete ko je kakav strah nosio. Ovaj vid tete se individualizira tako to se primerava ivotnom dobu, primerava se polu, i onim uobiajenim aktivnostima kojima se neko bavio. PRIMER: kada lekar-vetak kae da je smanjena ivotna sposobnost 33% zbog gubitka jednog oka. On vam je dao procente, i on sad ne treba da vam kae ta sve izaziva gubitak oka. Potpuno je jasno... Tada oteeni nee moi da vozi kola, da preduzima neke radnje koje zahtevaju precizno rukovanje, Ali nije to sve. Nee da dobije sa tih 33% istu naknadu mladi od 18 godina i starac od 75

116

godina. Naravno da nee. Zato? Zato to je po redovnom toku stvari njegova ivotna aktivnost smanjena. On nee vie biti u poziciji da vozi, ili da potri, ili da ide na utakmicu...imae ostatak ivota sa reduciranim ivotnim aktivnostima, po prirodi stvari. Ako je to momak od 18 godina, predstoji mu jo 60 godina sa tim smanjenim ivotnim sposobnostima, i on je prekinut u ivotnim aktivnostima onda kada su one bile najizraenije. Postoji neka intencija da se kod procenata npr 015% da se dosudi 10.000, din, od 15%-30% da se dosudi 30.000 dinara.... ali to je potpuni nonsens jer taj procenat nita ne znai, ukoliko je u pitanju star ovek i mladi. Nita ne znai. Jer to potpuno remeti celu situaciju. Znai to je smanjena ivotna aktivnost i tu gledate naroito kod onih koji su imali jedan poseban odnos prema ivotu , npr. imali ste maldia koji je bio pun ivota, pa je iao na skijanje, pa je iao na plivanje... vi e te mu dati tako velik iznos koji e morati i moi na neki nain da smanji trpljenje. S tim to se vi nikad neete prilikom utvrivanja naknade uputati u to kako e naknadu da upotrebi!!! To je pitanje njegovih potreba i sklonosti. 4) Naknada za duevni bol zbog smrti bliskog lica - se dosuuje za duevne bolove izazvane smru bliskog lica. Zakonodavac odreuje krug lica koja mogu da trae tu vrstu naknade, i dosta je restriktivan u tom pogledu. Ta lica su brani drug, deca, roditelji i o brai i sestrama pod uslovom da je postojala zajednica ivota. Taj duevni bol se ne individualizira odn. ne utvruje se koliko je patnje bilo zbog smrti bliskog srodnika ali se nekada, u nekim ekstremnim sluajevima, daju ekstremno visoke naknade. To je u sluaju kada samohrana majka ostane bez sina, a nema vie dece, nema potporu u starosti, dosuuje se jako veliki iznos. 5) Naknada za duevni bol zbog naroito tekog invaliditeta bliskog srodnika. - I tu je ogranien krug lica. Ali. To je sopstveno trpljenje. Pazite, to lice koje ima taj teak invaliditet, to lice ve dobija naknadu po sopstvenom osnovu za svoja trpljenja, zbog smanjene ivotne sposobnosti. Ovo je trpljenje majke ili oca koji treba da gledaju tog svog sina sa tim tekim invaliditetom, i da zbog toga trpi, jer ne moe, prosto, da podnese taj bol. Tu se radi o naroito tekom invaliditetu (paraplegija, gubitak ekstremiteta). To je taj invaliditet koji izaziva u bliskom srodniku, koji to gleda svakoga dana, sopstvene psihike patnje. Zakonodavac je u st.2 l.200, dao jednu interpretativnu ili upuujuu normu, u kojoj je rekao o emu sud treba da vodi rauna prilikom odreivanja visine naknade. Pa je rekao da prilikom odluivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene naknade, sud e voditi rauna o znaaju povreenog dobra i cilju kome slui ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje tenjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i drutvenom svrhom. To znai da to ne treba da pogoduje oteenom u smislu njegovog bogaenja, nego samo treba da bude pravina u smislu ili obeteenja (kod imovinske tete) ili pravine satisfakcije (kod neimovinske tete).

117

- ta to znai? - To znai, ako je neka beznaajna teta, npr. imamo oveka koji se prilikom rada povredi i ostane mu mali prst u nekom stanju poluukoenosti. Ima tu sigurno i estetskog defekta ima sigurno i smanjene ivotne sposobnosti, ali to nije teta koja uopte zahteva dosuivanje naknade. - Zato to je ona toliko mala i beznaajna, ne stvara...znate ta je sutina? - Sutina je da se stavite u poziciju normalnog oveka, i da kaete da li stvarno neki dogaaj remeti psihiko stanje, da li neko lice zbog neega trpi duevne bolove i da li se neka povreda odraava na njegovu aktivnost. To je sutina!!! Znai to je zakonodavac hteo da kae: nemoj da pogoduje nekim tenjama koje nisu spojive sa tom drutvenom svrhom zbog koje se ta naknada dosuuje. Naknada nematerijalne tete nikada ne prelazi na naslednike, niti moe da se pravnim poslovima meu ivima prenese. OSIM kada je dosuena pravnosnanom presudom ili priznata pismenim sporazumom. - Zato je to tako? - Ako je svrha da se uspostavi ta naruena psihika ravnotea, znai samo u 2 sluaja moe da se prenese ta naknada. Kada je pravosnanom presudom utvrena naknada ili kada je pismenim sporazumom priznata. - ta znai pismeni sporazum? - Nekim poravnanjem, nekim sporazumom izmeu oteenog i tetnika prizna se ta naknada. Ako je priznata ona je ula u imovinu. Ako je ula u imovinu, onda mogu sa njom da raspolaem. I inter vivos i mortis causa. Takoe je ulo u imovinu i pravosnano presudom. To je postalo jedno pravosnano potraivanje. Svrha je kod naknade nematerijalne tete da se to pre dosudi ta naknada slui da se dok te patnje jo traju, da se uspostavi to pre ta psihika ravnotea, jer ta e nekom ta naknada od npr. 50 000 dinara koju e da dobije posle deset godina. No, sreom tu je Strazbur pa emo moi da tuimo dravu jer lan 6 Evropske povelje o ljudskim pravima predvia pravo na pravino suenje pred domaim sudom u razumnom roku. ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

VRSTE IMOVINSKE TETE Imovinska teta kao posledica smrti

Kao posledica smrti teta koja nastane je: Izgubljeno izdravanje bliskih srodnika. Zakon kae da ta naknada pripada licima koja je poginuli izdravao ili koje bi po redovnom toku stvari izdravao. Ova naknada ima obeteujui, a ne alimentacioni karakter. Npr. kada se razvode mu i ena, ona dobija neki minimum za svoju egzistenciju. A ta je ovde? Ovde se nadopunjuje ono to je on davao ili to bi davao za ivota. To znai, ako dete ostane bez oca ono nee dobiti kao kad se njegovi roditelji razvode pa da dobije neki minimum za egzistenciju, on e dobijati

118

sve ono to mu je otac pruao (iao je u muziku kolu, na odbojku, na skijanje...). To je materijalna teta koja ima taj obeteujui karakter. Treba da mu se dosudi ono to je njemu otac za ivota davao. To moe da se realizuje i onda kada, recimo, izdravanje koje neko nije ostvarivao,npr. Majka nije traila od svog sina jer je htela da ga potedi, ali kad je on poginuo ona to trai naknadu za izgubljeno izdravanje, jer ona to pravo ima. To znai, to je obeteujue, a ne alimentaciono, ne ide na nivo minimuma, nego ide na nivo stvarnih davanja koja bi poginuli davao da je iv. Daje u vidu rente, dospeva po pravilu meseno i traje sve dotle dok bi se to izdravanje i inae davalo. To znai, za decu do 26 godina ako su na redovnom kolovanju, za enu dok se ne preuda ili dok ne zane neku vanbranu zajednicu ili dok se ne zaposli pa stekne svoje sopstvene prihode... Za sluaj smrti imamo i imovinsku tetu koja se tie trokova sahrane, nadgrobnog spomenika i tada se daje naknade koje su uobiajene, prosene u mestu gde se sahrana obavlja. To su trokovi transporta, trokovi opreme...

Imovinska teta koja nastane zbog telesne povrede ili oteenja zdravlja
Telesna povreda ili oteene zdravlja je takoe osnov za dosuivanje naknade materijalne tete. Dosuuje se u rentnom obliku, meseno, a to je u stvari smanjena radna sposobnost. To je taj vid tete smanjene radne sposobnosti. Znai, oteenjem zdravlja dolazi do materijalne tete u vidu tzv. smanjene radne sposobnosti zbog toga to oteeni vie ne moe da obavlja poslove svog rada ili zanimanja, ili moe oteano da ih obavlja. - ta sad to znai? - To je pitanje koje morate dobro da razumete, kako se ispoljava ta teta. 1) Prva situacija je da najee radnik sa preostalom radnom sposobnou vie uopte ne moe na tom radnom mestu da radi. I zbog toga e biti prebaen na neko drugo radno mesto koje je manje plaeno. Ta naknada tete se dosuuje u visini razlike izmeu plate ovog jednog (gde je radio kao poptuno zdrav) i drugog radnog mesta (gde mora da radi jer mu je smanjena radna sposobnost). To je jasno potpuno. Negativna razlika izmeu plate jednog i drugog radnog mesta je teta koju on trpi. - Kad dospeva ova naknada? - To je momenat kada se ta materijalna teta odrazi na njegove prihode. To znai, onog momenta kada on to jedno radno mesto posle povrede zameni drugim radnim mestom, pa mu se to odrazi na visinu prihoda. - Zato se odrazi? Zato vam to kaem? - Imali smo sluajeve u praksi da je sindikat bio solidaran pa je ovakvom radniku svakog meseca nadomeivao tu razliku. On se stalno obaraao sudu da mu dosudi tu naknadu, sud ga je stalno odbijao sa 119

obrazloenjem nije ti dospeo zahtev za naknadu tete jer u tvojim prihodima jo nema tete. Ti je jo nema!!! Ti e imati tetu kad ta solidarnost izostane, kad ti tvoji drugovi, radnici vie ne pokrivaju tom razlikom. Znai, za vas je relevantno da znate da dospeva pravo na tu naknadu onog momenta kad on tu tetu trpi, kada se to odrazi na njegova primanja. 2) Druga mogunost je da on ostane na istom radnom mestu. Moe da ostane na istom radnom mestu ako se, recimo, radi norma-as, to znai ne moe da ostvari onaj rezultat koji je ostvarivao sa punom radnom sposobnou, ili skraeno radno vreme, ili zato to ne moe norma-as da pokrije, i zato prima manje lini dohodak, prima manje platu nego to primaju drugi radnici. 3) I, najzad, moe da mu se desi da vie uopte ne moe da ostane u radnom procesu, nego mora da ide u invalidsku penziju. - Kad e to dospeti? - Onog momenta kad pone da prima invalidsku penziju - u razlici izmeu plate i invalidske penzije. - Dokle e to trajati? - Kad ispuni uslove za starosnu, on ne gubi to pravo jer e mu i starosna biti manja, ali e tad biti razlika izmeu starosne koju bi imao po redovnom toku stvari i starosne koju sada prima (koja je nia jer u nju ide iz invalidske penzije). - ta je ovde posebno vano? - Ovde je posebno vano utvrditi uzronu vezu (to je najtee u sudovanju). Da vi tano znate da je posledica povrede uticala na njegovo smanjenje prihoda. Da to nisu neke druge okolnosti koje su uticale. Nego, ba da je to posledica povrede. - I, ta je jo tu jako teko tu utvrditi? - Tu visinu. Mi moramo uvek da imamo tri uporedna radnika. I mi imamo tri uporedna radnika koja pratimo, recimo 3 godine pre povreivanja, da vidimo s kim se on poredi. Ti uporedni radnici treba da imaju njegove kvalifikacije, njegove radne sposobnosti, njegov uinak i njegovo radno mesto. Zato se i zovu uporedni radnici. Pratimo njih trojicu i oni e nam biti parametar za ubudue. Stavljamo u odnos njihova primanja prema njegovim primanjima, i tako korigujemo tu razliku koja je negativna razlika izmeu tih primanja. Pazite, vi stalno kaete da se to poveava u zavisnosti od trokova ivota. Nemaju veze trokovi ivota. To nije pitanje trokova ivota. To je pitanje prihoda koje on ne moe da ostvari. To je smanjena radna sposobnost. Ne moe da ostvari prihode. Ta promena trokova ivota nije relevantna, nego je relevantna samo promena zarade. U odreenim situacijama, kada se dosuuje ova naknada u obliku rente, a vidite, ona moe da bude izmenjena, jer ako vi ustanovljate rentu, vi je ustanovljavate prema visini tog gubitka u momentu kada se presuuje.

120

Nemamo drugi momenat. I kaete za budue. I sad, to za budue, ne moete vi da predvidite u momentu presuenja kad e to da prestane. Onaj ko je obveznik naknade, on dobro prati to i u jednom momentu kae stani, ovo dete ima ve 30 godina, dokle e mo mi za njega da plaamo? Moe da ga presee, ali tubom, poto su to te preobraajne tube. Mora da reaguje tubom za prestanak rente. Obveznik rente reaguje tubom za prestanak rente. Kae nastupile su nove okolnosti ena se ponovo udala, ili dete napunilo 26 godina prestalo redovno kolovanje i zavrilo fakultet. Kao to obveznik naknade moe da trai prestanak, tako moe svaki korisnik te naknade da trai poveanje naknade i to tubom za poveanje!!! Ima situacija kada oteeni ima interesa da trai da se ta renta kapitalizira. Npr. kae meni uopte nije u interesu da mi se daje podeljeno 15.000 meseno, meni je u interesu da mi se to kapitalizira. Sud, znai, moe tu rentu u opravdanim sluajevima i da napravi jedan kapitalizirani iznos. Kapitalizirani iznos je neki aktualski raun, koji pravi vetak koji utvruje prvo koliko godina se oekuje da traje ta obaveza i tako utvruje iznos koji se smanjuje za iznose nedospelih kamata i dosuuje se jedan ukupan iznos. Da vidite kad mi to radimo. PRIMER: kada je, recimo, mladi ostao bez ruke, a on je bio mladi arhitekta, i on kae ta e meni da vi meni svakog meseca plaate razliku u primanjima. Ja hou da se prekvalifikujem i da zavrim neki fakultet i da se bavim nekim pozivom koji meni ne zahteva rad desne ruke, jer ne elim da itavog ivota radim sa tom smanjenom radnom sposobnou. Sud mu daje po tom aktuarskom raunu kapitaliziranu rentu, on nju koristi da bi mogao da zavri drugi fakultet i da se prekvalifikuje i da obezbedi punu radnu sposobnost na nekom radnom mestu koje ne zahteva upotrebu desne ruke koju on nema. zavrio drugi fakultet i nakon toga radio sa punom radnom sposobnou. Ali, pazite dobro, taj kapitalizirani iznos vie ne moe da se menja. Nikad ne moe da se menja jer je u njemu ugraen ceo taj period koji mu predstoji. Ova teta dok ne nastupi ona ne moe ni da zastari!!! Vi ovde saznajete za tetu kad ona nastane, ako je uzrono vezana, ona nije dospela, ona nije nastala. Ona treba da dospe da bi bila zastarela. To znai, treba da steknete pravo, pa da ga ne koristite da bi ste ga izgubili. A vi ga jo niste ni dobili. Inae, i ta teta, za smanjenu radnu sposobnost, ako je dospela, zastareva za 3 godine.

----- THE END ----121