Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Novalic Fahrudin - Islamski Svijet i Modernost

Novalic Fahrudin - Islamski Svijet i Modernost

Ratings: (0)|Views: 611|Likes:
Published by Bubišarbi

More info:

Published by: Bubišarbi on Sep 28, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/29/2012

pdf

text

original

 
IzvorničlanakUDK133.528:140.8
Primljno29.08.2008.
FahrudinNovalić
Horvaćanskacsta156,HR–10110Zagrb
fnovalic@yahoo.com
Islamski svijet i modernost
Sažetak 
 Islamski je svijet, tijekom modernizacije Zapada, stagnirao. U najboljem slučaju, postup-no, je napredovao. Spektar suvremenih društava islamskoga svijeta veoma je raznovrstan – od tradicionalnih do demokratskih. Tradicija i modernost mogu zajedno, ukoliko je mo-derniziranje autonomno djelo i ako se staro ne uništava, nego preobražava. Bez vlastiterefleksivnosti i autonomne modernizacije, islamski svijet i sve tzv. »zemlje u razvoju«, uuvjetima planetarne dominacije neoliberalizma i mondijalizacije zapadnog moderniteta,te u uvjetima islamskoga konzervativizma – biti će osuđeni na siromaštvo i nerazvijenost. Autonomnim moderniziranjem, islamski će svijet postati moćnijim i respektabilnijim subjek-tom globalnoga komuniciranja, što bi stvorilo pretpostavke i za prevladavanje islamskogakonzervativizma.
Ključneriječi
idntitt,islamskisvijt,modrnost,razvoj,tradicija
»Modrnodruštvonijonokojponištavaprošlostivjrovanja,ngoonokojprobražavastaroumodr-nonrazarajućiga.(…).Idjasubjktaj
disidentska
idjakojajuvijkisticalapravonapobunuprotivn- pravdnvlasti.(…).Subjktsmorardfiniratikaosnagakojasmož,kadjpoduprtatradicijamaid-finiranakaoafirmacijaslobod,oduprijtiaparatima.«
AlainToura
ne
Prijrazmatranjatmpokušatćmodfiniratidvatrminakojačinnjgovnaslov–‘islamskisvijt’i‘modrnost’.Onoštosdanasnaziva‘islamskisvijt’,vomajdifuzna,različitairazjdinjna–tnička,politička,konom-ska,kulturnapojava.Islamskisvijtnmožsograničitisamonazmljsislamskomvćinom–muslimanskiarapskzmlj,tnijikultur.Arapskiiliarabiziraninarodisamosumanjidiocjlinsuvrmnogaislamskogsv
- jtačijisusastavnidioiostalinarodiikultur.
1
Atribut‘islamski’usintagm

1
»Suvrmniislamskisvijtobuhvaćapt(os-novnih,op.a.)kulturolkihzona:arapsku(arapskzmljinarodi),tursku(Osmanlij,Azrbajdžanci,Turkmniidr.),iransko-indij-sku(Iran,Afganistan,Pakistan,Bangladš,mu-slimaniuIndiji),malšku(MalzijaiIndonzi- ja)icrno-afričku(eritrja,Nigrija,Sudanidr.)zonu.«(
Opći religijski leksikon
,2002:373) Ntrbazaboravitiiznačajndijlovislam-skogasvijtaizvannavdnihkulturoloških
 
FILOZOFSKAISTRAŽIVANJA
112
God.28(2008)Sv.4(869–896)F.Novalić,Islamskisvijtimodrnost
870
s
lamskisvijt’implicira,prijsvga,osbujnukulturuicivilizaciju,amanjkompaktnuzajdnicuirligiju.Drugitrmin–‘modrnost’,odnosj,prijsvga,spramvrmna–novasvi- jstovrmnu(JürgnHabrmas),kaoirflksivnostajalištspramvlastit pozicijupovijsti.Modrnostjsustavnospoznavanjiprihvaćanjnovo-ga,tpotiskivanjiraskidsprdmodrnim(fudalnim,agrarnim)društvom.Rijčjonovomnačinuciljno-racionalnogmišljnja,rada,proizvodnjidjlovanjauprtpostavljnimprirodnimidruštvnimuvjtimaostvarivanja promjnaistalnoganaprtka.Vomasažto,razmotritćmomišljnjankihautoraomodrni–G.W.F.Hgla,J.Habrmasa,M.Wbra,A.Touraina;G.Hoffmana,A.Hornunga,R.Kunowa;A.Giddnsa,G.Lipovtskyoga, N.Smailagića,kojaćnampomoćiurazmatranjuproblmamodrnizacijislamskogasvijta.Hglj»prvifilozofkojmujmodrnapostalaproblmom«,primjćujHabrmas(Habrmas,1988:45).TmljnodrdnicfilozofskipojmljnmodrnHabrmaspronalazi,ponajprij,uHglovojfilozofiji.Hglovamisaonafigura‘apsolutnosamoodnošnjsubjkta’,kojiizsvojsupstancijdospijvadosamosvijsti,tkojiusbinosikakojdinstvotakoirazlikukonačnogaibskonačnog,»postavljasrdstvafilozofijsubjktausvrhupr-vladavanjasubjktnocntriranogauma«(Habrmas,1988:37).‘Apsolutno’snshvaćakaosubjkt,ngo»kaoposrdujućiprocssamoodnošnjakojsbzuvjtnorproducira«(Habrmas,1988:37).Takvustrukturusamood-nošnjaumodrnomvrmnuHglnazivasubjktivnost,čijajsloboda»dassvbitnstrankojsuprisutnuduhovnomtotalitturazvijajudo-lazćidosvogaprava«(u:Habrmas,1988:21).
2
ZaHglajsubjktivnost, ponajprij,principnovogavrmnailimodrnogasvijta,aobjašnjavaga‘slobodom’i‘rflksijom’.Iztogprincipaobjašnjavanadmoćnostmodr-nogasvijtainjgovukriznost.Onsujdnodoživljavakaosvijtnaprtkaiotuđnjaduha,učmusprpoznajprvipokušajkritikmodrn.PrmaHglu,izrazsubjktivnostsadrži,prijsvga,čtiriobiljžja:»a)
individua-lizam
…b)
 pravo kritike
…c)
autonomija djelovanja
…d)
idealistička filozo- fija
…«(u:Habrmas,1988:21–22).Opojmusubjktaiaktravišvidjtiutkstupodmđunaslovom:Autonomnamodrnizacija–izazovislamskomsvijtu.MaxWbrovaspktracionaliziranjanijsamoprocsprofaniziranjazapad-nkultur–slabljnjainapuštanjasakralnihsfraiorijntacijanaprofan –zasbnisamostalnsfr–konomsku,političku,kulturnu,»ngoprijsvgarazvojmodrnihdruštava«(Habrmas,1988:7).Novsudruštvnstrukturoblikovandifrnciranjmfunkcionalnosukrštavajućihsustava–kaoinstitucionaliziranjsvrhovitoracionalnoggospodarskogiupravnogdj-lovanja.Ali,modrniziranjsvijtaživota(
 Lebenswelt 
)nijodrđnosamostrukturamasvrhovitracionalnosti.Habrmassrfriranae.DurkhimaiG.H.Mada,kojiuracionaliziranimsvjtovimaživotaprpoznajurflk-sivnoophođnj»stradicijamakojsuizgubilsvojusamoniklost,univrza-liziranjmnormidjlovanjaignraliziranjmvrijdnostikojuproširnim prostorimaopcijodrjšujukomunikativnodjlovanjoduskoopisanihkon-tksta«(Habrmas,1988:8).S
obziromda
»Wbrdfiniramodrnostkaointlktualizaciju…intlktualnaaktivnost…mora…bitiza-štićnaodpolitičkpropagandiliodvjrskihuvjrnja,nutralnostzakonamoraštititiodnpotizma,klijntlizmaikorupcij,javnaiprivatnaadministracijansmijubitiinstrumntosobnmoći,javniiprivatniživotmorajubitiodvojni,kaoštoiprivatnobogatstvomorabitiodvojnoodproračunadržavilipoduzća.«(Tourain,2007:19)
3
 
FILOZOFSKAISTRAŽIVANJA
112
God.28(2008)Sv.4(869–896)F.Novalić,Islamskisvijtimodrnost
871
Habrmaspodsjćadajrijč‘modrniziranj’uvdnakaotrmintk50-ihgodina.
4
Odtadamodrniziranjkaraktriziratorijskopolazištkojpruzi-maintrplacijuMaxaWbra,alijobrađujsrdstvimasocijalno-znanstv-nogfunkcionalizma(Habrmas,1988:8).Habrmasovpojammodrniziranjaodnosisnaukupnostuzajamnojačajućihprocsa:
»…nastvaranjkapitalaimobiliziranjrsursa;narazvojproizvodnihsnagaipovćavanj produktivnostirada;naafirmiranjcntralnihpolitičkihsilainaoblikovanjnacionalnihidn-titta;naproširnjpolitičkihpravasudjlovanja,urbanihoblikaživota,formalnškolskizo- brazb;naskulariziranjvrijdnostiinormiitd.«(Habrmas,1988:8)
PrmaG.Hoffmanu,A.HornunguiR.Kunowu,bitnznačajkmodrnosti jsu:
»…na
ekonomskoj
razini,visokstupanjrastaproizvodnjipotrošnj;na
 političkoj
razini,sudjlovanjjavnogmišljnja,odnosnodmokratskogprdstavništvanarodauodrđivanjuiizabiranjupolitičkihaltrnativa;na
kulturnoj
razini,difuzijaskulariziranihiracionalističkihnormiivrijdnosti;u
društvenoj
zbilji,nograničnaslobodakrtanja,odnosnoosobnaslobodasobziromnagografsku,socijalnuipolitičkupokrtljivost;narazini
individualnosti
,uvćanjindividualnihproizvodnihsposobnosti,osobnnzavisnosti,sklonostimđusobnojsuradnji,itd.«(u:Kalanj,1994:108–109)
PrmaA.Giddnsumodrnostimačtiriinstitucionalndimnzij:
»…kapitalizam(akumulacijakapitalaukontkstukonkurntskihtržištaradaiproizvoda);in-dustrijalizam(transformacijaprirod,razvoj‘stvornogokružnja’);nadzor(kontrolanadin-formacijamaidruštvnonadgldanj);ivojnamoć(kontrolanadsrdstvimaprinudukontks-tuindustrijalizacijrata).«(u:HaralambosiHolborn,2002:646)
5
Militarizacija,razvojvojnoindustrijskogkomplksa(tksplicitnoiimplicit-noratovanj,op.a.),prmaGiddnsu,novojobiljžjmodrnizaciju20.stoljću,štospotvrđujipočtkom21.stoljća.GillsLipovtskyprimjćuj:
»…modrnizaminijdrugongooblikvlikogskularnogprocsakojivodistvaranjudmo-kratskihdruštavautmljnihnasuvrnostipojdincainaroda,društavakojasuoslobođna podrđnostibogovima,nasljdnimhijrarhijamaiutjcajimatradicij.«(Lipovcki,1987:76)
SLipovtskymbimogliraspravljatiotomšto,iukojojmjri,značioslo- bođnostdruštavapodrđnostibogovimaiutjcajimatradicij?MisliliLi-
 po
vtskyvišnaoslobađanjodutjcajatvrdokornogatradicionalizma,anodtradicij,tonznamo.Sažto,modrnizacijaznačiusmjrnostnaindus-
zona–ueuropi,ostatkuAzij,SjvrnojAmriciiAustraliji.Nkisusodnjihmo-drniziraliiintgrirali,nkiasimiliraliudruš-tvazmaljaukojimaživ,ankigtoiziraliičinzajdnickoj,višilimanj,živilioponašajutradicionalninačinživotasvojih prdaka.
2
Habrmasufusnoti32navodisljdćuopas-ku:»Hglsv.7.str.439,daljnjpotvrdučlanku‘ModrnWlt’,Wrkausgab,R-gistrband,str.417–41(u:Habrmas,1988:21).
3
Činisdasmouskraćnizadtaljnijpojaš-njnjiskaza‘intlktualnaaktivnostmora bitizaštićnaodvjrskihuvjrnja’–barmzapitanja:kojihvjrskihuvjrnjaiukojojmjri?
4
UpokušajimaiznalažnjaporijklaidatiranjatrminaModrn,odnosnomodrnostipolazissvomarazličitihvrmnskihidruštvno- povijsnihishodišnihtočaka.Primjric,Ma-rijanKrivakpodsjćana5.,9.i12.,16.,t17.stoljć(Krivak,2000:49).Uvijkjrijčostanovitomnovom–»modrnom«prlasku,raskidu,dobu.
5
AnthonyGiddns,
The Consequences of Mo-dernity
,PolityPrss,Cambridg1990.,str.59.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->