Embed Doc
Copy Link
Readcast
Collections

CommentGo Back

Orvel DžordžHILJADU DEVET STOTINA OSAMDESET ÈETVRTAPrevod: Stojiljkoviæ VladaOrwell George NINETEEN EIGHTY-FOUR, 1949.KENTAUR 1977.PRVI DEO1.Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na èasovnicima je izbijalo trinaest. Vinston Smit, bradezabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zamaèeu staklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi spreèio jednu spiraluoštre prašine da uðe zajedno s njim.Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otiraèe. Na jednom kraju bio je prikaèen plakatu boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljaosamo jedno ogromno lice, više od metra u širini: lice èoveka od svojih èetrdeset pet godina, sagustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov naèin.Vinston krete ka stepenicama. Pokušati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radioretko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije štednje u pripremama za Nedelju mržnje. Stan je bio na sedmom spratu, iVinston, koji je imao trideset devet godina i proširenu venuiznad desnog èlanka, peo se sporo, odmorivši se usput u nekoliko navrata. Na svakomodmorištu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno licena plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oèi na njoj prate posmatraèa izsvakog ugla. Ispod lica stajao je natpis VELIKI BRAT TEPOSMATRA.U stanu je èuo milozvuèan glas kako èita listu cifara koje su se odnosile na proizvodnjusirovog gvožða. Glas je dolazio iz pravougaone metalne ploèenalik na zamuæeno ogledalo koje je saèinjavala deo površine zida na desnoj strani. Vinstonokrete prekidaè i glas se malo utiša, mada su se reèi moglei dalje razabrati. Instrument (zvao se telekran) se mogao utišati, ali nikada potpuno iskljuèiti.On priðe prozoru: omalena, slabaèka figura, èiju je mršavost plavi kombinezon - partijska uniforma - samo isticao. Kosa mu je bila veoma plava, lice po prirodi crveno, a koža ogrubela od oštrog sapuna, tupih brijaèai hladnoæe zime koja se upravo bila završila.Svet je napolju èak i kroz zatvoren prozor izgledao hladno. Na ulici su vrtložiæi vetrauvrtali prašinu i pocepanu hartiju u spirale; sunce je sijalo

a nebo bilo oštro plavo, no i pored toga se sve èinilo bezbojno sem plakata koji su bili izlepljenisvuda. Sa svakog dominantnog ugla posmatralo je crnobrkolice. Jedno se nalazilo na fasadi pravo prekoputa.VELIKI BRAT TE POSMATRA, pisalo je na plakatu, dok su tamne oèi gledale pravo uVinstonove. Niže, u visini ulice, drugi plakat, otkinut na jednom uglu,lepršao je sa svakim udarom vetra i naizmenièno pokrivao i otkrivao jednu jedinu reè:ENGLSOC. U daljini se jedan helikopter obrušio meðu krovove, zalebdeza trenutak kao muva zunzara, i ponovo odlete krivuljom. To je bila policijska patrola koja ješpijunirala ljude kroz prozor. No patrole nisu bile strašne.Strašna je bila samo Policija misli.Iza Vinstonovih leða onaj glas sa telekrana je i dalje blebetao o sirovom gvožðu i premašivanju devetog trogodišnjeg plana. Telekran je istovremeno primao i emitovao. Mogao je uhvatiti svaki zvuk - jaèi od vrlo tihog šapata - koji bi Vinston proizveo; štaviše, Vinston se, sve dok je ostajao u vidnom polju kojim je dominirao metalni pravougaonik, mogao ne smao èuti nego i videti. Naravno,niko nije mogao znati da li ga u ovom ili onom trenutku nadziruili ne. Koliko se èesto, ili po kom sistemu, Policija misli ukljuèivala na pojedinaène kanalemoglo se samo nagaðati. Èak je bilo moguæe i to da ona neprekidnonadzire svakoga. No u svakom sluèaju, mogla se ukljuèivati na svaèiji kanal kad god zaželi.Moralo se živeti - i živelo se, po navici koja je preraslau instinkt - pretpostavljajuæi da se svaki zvuk èuo i, sem u mraku, svaki pokret video.Vinston je stajao okrenut telekranu leðima. Tako je bilo bezbednije; iako i leða, kao što jedobro znao, mogu da otkriju dosta. Na kilometar odatle,Ministarstvo istine, ustanova u kojoj je radio, uzdizalo se ogromno i belo nad prljavim predelom. Ovo, pomisli on sa neodreðenim gaðenjem - ovo je London,glavni grad Piste jedan, treæi po stanovništvu provincije Okeanije. On pokuša da iscedi kakvuuspomenu iz detinjstva koja bi mu rekla da li je London uvek bio takav. Da li su uvek postojale ove vedute trošnih kuæa iz devetnaestog veka, èije su fasade bile poduprte gredama, prozori zakrpljeni kartonom, krovovitalasastim limom, a baštenski zidovi ispucali i nagnuti na sve strane? I ruševine od bombardovanja gde se prašina od maltera kovitlala po vetru a vrbovicavukla preko gomila šuta; i mesta gde su bombe rašèistile malo više zemljišta pa na njemuiznikle prljave i ružne kolonije drvenih baraka nalik na kokošinjce?Ali ništa nije vredelo, nije se mogao setiti; od detinjstva mu nije bilo ostalo ništa sem niza živoosvetljenih slika koje su se javljale bez ikakve pozadinei najèešæe bile nerazumljive.Ministarstvo istine - u Novogovoru (Novogovor je bio zvanièni jezik Okeanije. Zaobjašnjenje njegove strukture i etimologije vidi prilog). Ministin- se oštro razlkovao od svih ostalih predmeta na vidiku. To je bila ogromna piramidalnagraðevina od svetlucavo belog betona koja se uzdizala, terasa zaterasom, tri stotine metara u nebo. Sa mesta na kome je Vinston stajao mogle su se tek razabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu, tri parolePartije:RAT JE MIR SLOBODA JE ROPSTVONEZNANJE JE MOÆMinistarstvo istine imalo je, kako se govorilo, tri hiljade prostorija nad zemljom iodgovarajuæi broj ogranaka pod zemljom. U Londonu su se nalazile još samo tri zgrade sliènog izgleda i velièine. One su toliko nadvišavale okolnu arhitekturu dasu se sa krova stambene zgrade Pobeda mogle u isto vreme

videti sve èetiri. To su bile zgrade èetiri ministarstva koja su saèinjavala celokupni aparatdržavne vlasti. Ministarstvo istine, koje se bavilo informacijama,zabavom, prosvetom i kulturom: Ministarstvo mira, koje se bavilo ratom; Ministarstvo ljubavi,koje je održavalo zakon i javni poredak; i Ministarstvo obilja,koje je bilo odgovorno za privredne poslove. Imena su im bila, u Novogovoru: Ministin,Minimir, Miniljub i Miniob.Ministarstvo ljubavi je bilo jedino koje je zaista ulivalo strah. Na njemu uopšte nije bilo prozora. Vinston nikad nije bio u njemu, niti mu prišao bliže od pola kilometra. Tamo se moglo uæi samo poslom, pa i tada tek pošto se prodre krozlavirint bodljikave žice, èeliènih kapija i skrivenih mitraljeskihgnezda. Èak su i ulice kojima se išlo do njega vrvele od èuvara sa licima kao u gorila, u crnimuniformama i naoružanim pendrecima na zglob.Vinston se naglo okrete. Beše navukao na lice izraz smirenog optimizma koji je bilo poželjno imati pred telekranom. Zatim preðe preko sobe i uðe umajušnu kuhinju. Izišavši iz Ministarstva u to doba dana, žrtvovao je svoj ruèak u kantini, aznao je da u kuhinji nije bilo nikakve hrane sem komada crnoghleba koji je trebalo saèuvati za sutrašnji doruèak. On uze sa police bocu bezbojne teènosti saobiènom belom etiketom na kojoj je pisalo Džin 'Pobeda'.Džin je širio otužan uljast miris, kao kineski alkohol od pirinèa. Vinston nasu do vrha punušolju za èaj, pribra se da izdrži šok, i proguta je kao lek.Tog trenutka lice mu dobi skerletnu boju a iz oèiju poðoše suze. Piæe je bilo nalik na azotnukiselinu; osim toga, dok ga je èovek gutao, oseæao sekao da je udaren gumenom palicom u potiljak. U iduæem trenutku, meðutim, izgoreli želudacse smiri i svet dobi vedriji izgled. On izvadi jednu cigaretuiz zgužvane kutije na kojoj je pisalo Cigarete 'Pobeda' i nepažljivo je okrete uspravno, pri èemuse duvan istrese na pod. Sa sledeæom je bio bolje sreæe.Zatim se vrati u dnevnu sobu i sede za mali sto smešten levo od telekrana. Iz fioke izvadidržalju, boèicu mastila i debelu praznu svesku kvarto-formatasa crvenom poleðinom i koricama u dezenu koji je podseæao na šare u mramoru.Telekran u dnevnoj sobi je zbog neèeg bio u neobiènom položaju. Umesto da bude smešten,kako je bilo normalno, na zid u dnu, odakle je mogao dominiraticelom sobom, on se nalazio na dužem zidu, naspram prozora. S jedne strane telekrana nalaziose plitak alkov u kome je Vinston tog trenutka sedeo i koji je, kad su se stanovi zidali, verovatno bio namenjen za policu s knjigama. Sedeæi u alkovu,dobro uvuèen, Vinston je bio van dohvata telekrana utolikošto se nije mogao videti. Razume se, mogao se èuti, ali dokle god bi ostao u istom položaju zatelekran je bio nevidljiv. Upravo ga je ova neobièna geografijasobe delimièno podstakla na ono što je tog trenutka smerao.No na to ga je bila podstakla i sveska koju je upravo izvadio iz fioke. Bila je neobièno lepa. Njen gladak beli papir, nešto požuteo od vremena, bio je od one vrste koja se nije proizvodila najmanje èetrdeset godina. Meðutim, nije mu bilo teško pogoditi da je sveska još starija. Bio ju je spazio u izloguzapuštene male starinarnice u jednoj od siromašnih èetvrti grada (nije se taèno seæao kojoj) ismesta ga je zahvatila neodoljiva želja da je poseduje.Èlanovi partije nisu smeli da ulaze u obiène radnje (to se zvalo 'pazarenje na slobodnomtržištu'), ali taj propis se nije sprovodio strogo, pošto se doraznih stvari kao što su pertle ili žileti nije nikako drukèije moglo doæi. Tada se hitro osvrnu poulici, uleteo u radnju i kupio svesku za dva i po dolara.U tom trenutku nije bio svestan da je želi za neku odreðenu svrhu. Kuæi ju je odneo u tašni, saoseæanjem krivice. Èak i praznu, svesku je bilo opasnoimati uza se.