1

RIM- Istorija Starog Rima N.A.Makin Izvori za rimsku istoriju Prvobitni rimski letopisi U IV vek padaju tek prvi poeci rim. istoriografije, prvi rad se pojavio zato tek ridesetih g. III veka pne. Najranije izvore koje su docniji pisci koristili bili su spiskovi magistrata, nazivani fastima, ureeni po god. posebno konzulski fasti po kojima su godine nazivane. Pesnici III veka i stariji analisti Polibije Posijdonije Mlai analisti 130-120 pne. Ciceron i Cezar Salustije Terencije Varon i Kornelije Nepot Tit Livije Nikola iz Damaska i Pompej Trog Grki istoriari Avgustovog doba Rimska istoriografija u prvom veku Carstva Velej Paterkul i Valerije Maksim Prozna dela I v.n.e Lucije Anej Seneka, Kvintilijan, Kolumela, Plinije Stariji, Petronijev Satirikon Kornelije Tacit Svetonije Trankvil Istorijske kompilacije i prozna dela II v. Sic ! Grka istoriografija I-II ne Judejski ustanik pa rimski podanik Josif Flavije pie najpre Istoriju judejskog rata na grkom jeziku a zatim Judejsku arheologiju . Plutarh Apijan Dion Kasije Poetak hrianske istoriografije. Eusebije IV v. Rimska istoriografija IV v. Amijan Marcelin Istoriografija V i VI v. Glavne crte antike istoriografije Dokumenti kao izvori. Podaci arheologije Natpisi Papirusi Novac Istoriografija Starog Rima Dorimska Italija i najstariji period istorije Rima Prirodni uslovi stare Italije Najstariji stanovnitvo Italije

1. Prvobitna arheologija Italije Paleolit i neolit Prelaz na bronzu. Kultura teramara Vilanova kultura 2. Etrurci Poreklo Njihov period u istoriji Italije poinje oko VIII v pne. Pitanje o poreklu jedno od najsloenijih u itavoj nauci o antikom svetu. Tri teorije: 1. najrairenija pomorskim putem doli sa istoka i nastanili se na oblai Tirenskog mora. Herodot tvrdi da su doli iz Lidije jo XIII vpne + Strabon, Plinije Stariji i Tacit. Helanik smatra da su pelazgi koji su doli iz Grke i iskrcali se na uu reke Po. Novovekovne pristalice ove teorije potvruju Herodotov verziju dopunom o napadu naroda s mora na Egipat, meu kojima je i narod Tura 2. Doli sa one str. Alpa 3. Autohtoni. Dionisije iz Halikarnasa Teko je utvrditi kojoj porodici jezika pripada etrurki jezik. Zna se znaenje nekoliko desetina rei. Kompromisna varijanta je najloginija a predstavljala bi meanje teorija 1. I 3. (tj. tih raznih plemena dovelo je do formiranja Etruraca). Socijalni poredak Etruraca Ekonomski i soc. razvitak na visokom stupnju jo u najranija vremena. Rano se javljaju gradovi koji se po svom tipu pribliavaju gradovima antikog sveta. Obino su na prirodno zatienim mestima, ograeni zidovima, pravilno planirani, veim delom od kamenih graevina. Tokom itave istorije odravaju se odreeni ostaci rodovskih odnosa (mogue da i nazivi nekih gradova vode poreklo od uticajnih rodova Tarkviniji, npr. dovodi se u vezu sa Tarkvinijevcima, etrurski Tarhna).Pon svemu sudei njihov soc. poredaka bio je strogo aristokratski; vojniko svetenika aristokratija (Lukumoni) privilegovan deo drutva kome su ostali delovi potinjeni. Osobenost njihovog soc. poretka ogleda se slobodnom poloaju ene, koja je uivala izvesne privilegije. Pretpostavlja se da je reavanje mnogih pitanja domaeg ivota zavisilo od majke, a ne od oca porodice. Ropstvo se rano pojavljuje dokaz su glad. borbe, prireivane na dvorovima etr. aristokrata. One nastaju jo u doba kad su zarobljenici naterivani da se tuku nad grobovima palih vojskovoa, a kasnije su prireivane radi razonode i iz Etrurije su ih preuzeli ital. narodi. Lukumoni, zajedno sa svojim druinama (robovi i zavisni ljudi) napadali su na susedne oblasti i bavili se gusarstvom. Gradopima su u po. upravljali kraljevi, ija je vlast verovatno bila izborna, a tokom pol. razvitka oslabila ju je aristokratija, zbog ega ih u nekim gradovima smenjuju izborni magistrati. Simboli kraljevske vlasti snopovi prua koji oblau sekire koje su noslie sluge ispred kralja; toga sa

purpurnom ivicom (toga praetexta); kurulno sedite preli su u R., kao i pojam najvie vlasti (imperium). Etrurski gradovi bili su samostalni gradovi drave; 12 gradova formiralo je slob. federaciju. Glavnu ekonomsku granu predstavljala je zemljoradnja, bila je mogua samo pri vetakom isuivanju. Etrurci su bili prvi narod u Ita. koji je u irokim razmerama primenio sistem radova na isuivanju, to je bilo mogue samo pri masovnom korienju radne snage i njenoj odgovarajuoj organizaciji. To isto je omoguilo i stvaranje grandioznih graevina sauvanih do naeg vremena. U tom pogledu Etr. imaju mnogo zajednikog sa Egip. i Vaviloncima. Etrurija je prva zemlja u Ita. u kojoj je postojao krupni zemljoposed i u kojoj su se razvili zanati i trgovina (i posrednika). U G. su etr. trgovci bili poznati jo u VI v. U Etr. se nalazi opticaju jonski novac u ovo vreme, a kasnije gradovi sami kuj pogr. uzorima. Etr. lae pojavljivale su se u Kartagini i ak i u Fenikiji. Oni su u izvesnom pogledu tehniku obrade metala razvili do savrenstva. U Etr. je vaen bakar, a na susednom ostrv Elbi gvoe. Visoko je bila razvijena i keramika. Kultura Etruraca (str. 63.) Politika istorija Etruraca Politiko jaanje Etr. pada u dr. polovinu VII i u VI v. U VI v., u doba moi, teritorija im dopire na sev. do Alpa, a na jug obuhvata Lacij i Kampaniju. U R. se u VI v. uvrava dinastija Tarkvinijaca, dok je centar njihovog uticaja u Kampaniji Kapua. Etr. grad Adria dao je naziv moru. Po. VI v. poinje raspadanje etrurske drave, to je izazvano kako unutranjim tako i spoljanjim uzrocima. Meu gradovima postoji stalno suparnitvo, ije je blagostanje poivalo na stalnoj ekspl. niih slojeva. Odnosi sa Grcima nisu bili mirni i to su Etrurci vie nadirali na jug, u Kampaniju, oni su se vie zaotravali. Etrurci stoje u savezima sa Kartaginjanima, veitim suparnicima Grka, ali uporedo sa jaanjem grke aktivnosti na itavom Sredozemlju krajem VI i poetkom V veka deava se i borba italskog naroda za osloboenje od etrurske hegemonije. Na severu moraju da vode teku borbu sa keltskim plemenima koja poinju da se kreu. Njihova teritorija se smanjuje i unutranje veze etrurske federacije slabe, ali su na kulturnom planu i dalje igrali dominantnu ulogu u Italiji sve do poetka IV veka kada uustupaju svoje mesto naroito Rimu. Sredinom I veka p. n.e. etrurske narodnost izgubila je svaki znaaj, a ubrzo zatim zaboravljen je i etrurski jezik. Grki gradovi u Italiji i na Siciliji Kolonizacija poinje u VIII veka a zavrava se u VI veku pne. Posle 480. i bitke kod Himere, 474. u pomorskoj bitci nedaleko od Kume i pobede nad kartaginskim saveznicima Etrurcima poinje grka prevlast na jugu. Od 2/2 V veka iz unutranjih razloga Grki gradovi

poinju da slabe. Dominiraju aristokratske grupe, jo krajem VI veka, Krotonci rue demokratski Sibaris. Jaaju i lokalna italska plemena: Samniti, Lukanci i Brutijci. 421. Samniti su odneli prevagu nad Grcima i od tada Tarent, Turij i Regij bili su esto nemoni da se suprotstave njihovim upadima. Kasnije na poetku III veka pne dolaze u sukob sa Rimom i tada gube i svoju samostalnost. Na Siciliji oni moraju da vode borbu sa Kartaginom, koja je svoje posede na ostrvu proirila na raun grkih gradova. I u Italiji i na Siciliji, gradovi su poglavito zemljoradniki centri. Od njih su Italici preuzeli gajenje vinograda i maslinjaka. Ovi gradovi igrali su veliku ulogu u istoriji grke kulture uopte. Ovde su se razvijali razni filozofski sistemi, retorika je ovde rano ponikla. Svi vidovi socijalnih, politikih, kulturnih, religioznih sistema izvrili ogroman uticaj na Italike. Posebnu ulogu odigrao je grad Kuma u Kampaniji, odatle Etrurci preuzeli alfabet, kao i mnoge grke obiaje i verovanja. Za stanovnike Kampanije grki uticaj imao je izvanredan znaaj. Tu je stvorena posebna kampanska kultura ija specifinost se zadrala i posle osvajanja Rima. Italska plemena U V veku veinu plemena inili su Italici, poseban znaaj su stekla sabelska plemena, Umbri, Osci i Latini. Istovremeno na krajnjem severu i jugoistoku odrali su se narodi ilirskog, balkanskog i drugog porekla (Veneti, Japigi). Plemena su ivela izolovanim ivotom. Italici dugo zadravaju crte poretka prvobitne zajednice i delila su se na rodove. Za razliku od Etruraca vlada patriarhalni oblik ivota Prenaseljenost je navodila plemena da trae nova stanita. Obiaj svetog prolea dugo se zadrao (ver sacrum) s prolea grupa mladih kretala je da trai sebi mesto za nova naselja. Totemizam Picene je na nova stanita doveo detli (picus), Samnite bik, Hirpine vuk Plemena nisu ulazila u saveze. Spaljivanje leeva jo za vreme Vilanova kulture. Umbri ive na gornjem toku Tibra. Samniti najbrojniji od sabelske grupe, jedan njihov deo pokorava Oske iz Kampanije. Meanjem Oska i Samnita nastaju Kampanci (+grki uticaj). Veina Samnita se u srednjem delu Apeninskih planina bavila stoarstvom i spadala meu najratobornija plemena, sahranjivanje leeva. U istorijsko doba stvara se samnitska federacija pruie ogoren otpor Rimljanima. Latini juno od donjeg toka Tibra. Lacij se naseljava relativno pozno u I milenijumu vilanova kultura koja je pod uticajem ranije teramara. Kao i kod umbrosabelskih plemena sauvale su se razne crte prvobitne zajednice. Stanovali su u utvrenim naseljima (oppida). U tradiciji se sauvala svest o 30 takvih naselja sa Alba Longom na elu. Relativno rano je stvorena federacija latinskih gradova, koja je imala zajednike svetinje. Latini nisu jedini stanovnici Lacija tu je i sabelsko plema Sabinjana (inhumacija) a u gornjim oblastima Ekvi, Hernici i Volsi (bliski Latinima).

Rim u doba kraljeva O osnivanju Rima se stvaraju legende Odisejev boravak u Italiji, putovanju u Italiju Trojanca Eneje Numitora jednog od Enejinih potomaka, zbacio je njegov brat Amulije i zatim ubio njegovog sina a erku posvetio za vestalku (zavet devianstva). Ali ova raa sa bogom Marsom dva blizanca Romula i Rema. Amulije nareuje da ih bace u Tibar, no oni preive uz pomo vuice koja ih othranjuje. Odgajio ih je kraljev pastir do punoletstva, kada doznaju istinu, kanjavaju Amulija i rehabilituju svoga dedu. Osnivaju Rim, nazvan u ast starijeg brata. U svai koja nastaje Romul ubija Rema. Varon smeta osnivanje Rima u 754-753 g.pne. Arheologija: Stari Rim leao je na levoj obali Tibra (25 km od ua). U doba carstva rairen je na 7 okolnih bregova: Kapitol, Aventin, Palatin, Kvirinal, Viminal, Eskvinil i Celij a obuhvatao je i jedan deo breuljka sa desne obale Janikul. Najpodesniji za naseljavanje bio je Palatinski breg sa tri strane okruen strmim stenama. Po nainu sahranjivanja (insineracija) koji u mnogo emu podsea na albanski nain zakljuujemo da su se na Palatinu nastanili stanovnici iz Albe. Kasnije Kapitol i Kvirinal zauzimaju drugi stanovnici (inhumacija) naunici ih smatraju Sabinjanima. U VIII veku ujedinjenje sela sa 7 bregova Septimontium (Sedmobreje). U VII veku prvi grad Roma quadrata na Palatinu (mesto koje je tako nazvano i potovano kao svetinja u istorijsko doba). Naziv Roma prvobitno se odnosio verovatno na taj grad na Palatinu, postepeno se irei i na druge bregove sa izuzetkom Aventina (prisajedinjen tek u IV veku). Sada se isuuje ranije movarni Forum i oko grada se diu zidovi. Gradska granica nosila je naziv pomerium. Sama re Roma eterurskog je porekla. Prema tome Rim nastaje sjedinjavanjem latinskih i sabinskih sela + uestvovanje Etruraca najpre na kulturnom a kasnije i politikom planu. Sedam rimskih kraljeva Prvi period rimske istorije u izvorima se naziva period kraljeva legendaran materijal koji samo u pojedinim momentima odraava objektivnu stvarnost. 1. Romul pripisuje mu se osnivanje prastarih institucija:, kurije, Senat, vojsku i podelio stanovnitvo na patricije i plebejce. Posle ujedinjenja sa sabinjanima (uz pomo pomirenja keri zarobljenica) vlada zajedno sa Titom Tacijem sve do njegove smrti. Vodi uspene ratove. Smrt: a. iv odnesen na nebo b. ubijen od patricija. 2. Sabinjanin Numa Pompilije miroljubiv, osniva svetenike kolegije. 3. Tul Hostilije prikljuuje Albu Longu. 4. Anko Marcije, pobeuje Latine, sagradio most preko Tibra, osnovao Ostiju.

Tarkvinije Stari (Prisk), iz Etrurije. Sagradio cirkus, udario temelje Kapitolskom hramu. Rat protiv Latina i Etruraca. 6. Servije Tulije vaspitanik Tarkvinijev, sin jedne robinje reforma graanstva, pobeda nad Vejom i zidanje Dijaninog hrama. 7. Tarkvinije Oholi zet Servija Tulija, mu njegove erke Tulije. Tradicija ga predstavlja kao tiranina, njegov sin obeastio je enu svoga roaka Tarkvinija Kolatina Lukreciju (samoubistvo). Ustanak progonstvo Tarkvinijevaca i pad monarhije. Gotovo sva imena nose etioloki karakter (ono iz ega se moe izvoditi zakljuak). Sic ! Ali treba istai da je izvestan broj legendi odraz istorijske stvarnosti. Prie o otmici Sabinjanki, o Titu Taciju bile su odraz rimskosabinskog sinoikizma. Tarkvinijevci odraavaju period etrurske vladavine u Rimu (VI vek). U etrurskom gradu Ceri postojao je u to vreme rod Tarkvinijevaca. Motivi za formiranje rimske istorijske tradicije su znai: etioloki, grka istorijska kazivanja i razne politike tendencije II-I veka (aristokratsko-demokratska verzija o Romulovoj smrti).
5.

Drutveni poredak perioda kraljeva Vaan zbog ostataka najstarijih ustanova koji su se odrali i u naredno doba, sama institucija kraljevske vlasti i dalje je postojala u linosti rex sacrorum jedan od najviih svetenika. Rod i porodica Doba kraljeva je prelazno doba izmeu rodovskog i klasnog drutva. Osnovna drutvena jedinica patrijarhalni rod. lanovi istog roda imaju zajedniko naslee, verske praznike, zajedniku riznicu u ranije doba i zajedniku zemlju. Crte rodovskog poretka sauvane su u gentilnom delu imena Rimljana. Stareine rodova principes, bile su izborne. Ukoliko vie slabi rodovska veza, utoliko vie jaa porodica koja postaje osnovna drutve i privredna jedinica na elu pater familias neograniena mu je vlast nad linou ene i dece. Sva lica pod njegovom vlau agnati, sva lica u krvnom srodstvu kognati. erka se udajui i dalje zadrava kognatske veze ujedno prelazei u agnate. Neki lanovi roda uzimali bi pod zatitu pojedina lica (klijenti), koja su se sa svoje strane obavezivala da e biti posluna i verna (fides). Poreklo joj je starinsko to se vidi iz Zakona dvanaest tablica gde se prekraj vernosti patrona smatrao za verski prestup. Kurije i tribe 10 rodova = kurija, 10 kurija triba (pleme). Tri tribe inile su populus Romanus Ticiji, Ramni i Luceri. Potpuno je mogue da je triba Ticija sabinskog porekla i da je onda Tit Tacij istorijska linost.

Komicije Rani Rim jo zadrava crte vojne demokratije. Narod se radi reavanja krupnih pitanja skupljao na kurijama kurijatske komicije. U njima uestvovali svi odrasli mukarci. Na njima su vreni izbori kraljeva i donoene odluke o objavljivanju rata. Mogle su da sude graanima za teke zloine. Na njima su otvarani testamenti, vrena usinovljenja i primani novi rodovi u sastav zajednice. Na komicije narod se skupljao po kurijama i svaka kurija je imala po jedan glas. Kraljevska vlast Spoljanja obeleja: purpurni ogrta, zlatna dijadema, skiptar s orlom, sedite od slonove kosti. Ispred kralja ilo je 12 liktora sa svenjevima prua u koje su stavljane sekire. Gotovo sve te insignije su preuzete od Etruraca, verovatno kao i pojam najvie vlasti koju je imao samo kralj (imperium). Po svim podacima biran je od strane komicija i vlast mu je bila ograniena. Senat Prvobitno se sastojao (po tradiciji) od 100 ljudi, zatim mu je broj lanova povean na 300. U rano doba se verovatno sastojao od stareina rodova (princepsa). Sve odluke komicija morale su dobiti saglasnost Senata (auctoritas patrum) koji je bio uvar tradicije predaka (mos maiorum) i kraljev savetnik u vanim pitanjima. lanovi su nazivani ocima patres. Pred kraj perioda kraljeva pojavljuju se prva slubena lica (inovnici) prefekt grada koji je upravljao Rimom u kraljevom odsustvu. Patriciji i plebejci Patricijii oni koji imaju oeve i u poetku samo oni ine populus Romanus. Plebejci su nasuprot njima u veini. Pleo punim, tj. mnotvo, masa. Videti str. 80 teorije o nastanku podele rimskog stanovnitva na plebs i patricije. Ekonomika Osnovu je inila poljoprivreda, kojom su se najvie bavili plebejci. Po predanju prilikom osnivanja grada Romul je razdelio zemlju meu graanima, takoda svaki dobije po 2 jugera (juger = hektara) koja prelazi u nasledstvo. Znatan deo zemljita bio je kolektivno korien, inio je ager publikus. Osnovicu moi patricia inilo je stoarstvo pecus pecunia). Trgovina i zanatstvo poeli su se razvijati u etrurskom periodu, kada se Rim razvio u znatan trgovaki centar. Gvoe je bilo slabo u upotrebi sve do VI veka. Imovinske razlike jo nisu bile znatne,

patricijski nain ivota odlikovao se jdnostavnou i Rim je i dalje imao obeleje seljakog grada. Etrursko osvajanje i reforma Servija Tulija Od VII veka poinje jaanje etrurskih gradova, koji svoj uticaj ire na dolinu reke Poa, Picenum, Lacij i Kampaniju. Serviju Tuliju se pripisuje reforma drutvenog poretka. Sigurno je da je jedan od njenih uzroka u borbama izmeu plebsa i patricija. Brojnost plebsa i sve vei ekonomski uticaj, kao i to da su podjednako kao i patriciji vrili vojnu slubu i nabavljali sami svoju opremu, sve to dovelo je do toga da budu uvreni u populus Romanus, i da kao i svi ljudi sposobni da nose oruje budu podeljeni na 5 klasa prema visni cenza. Svaka klasa davala je odreen broj centurija, imala odreeno oruje. Od prve klase + 18 centurija konjanika zahtevano je teko naoruanje, od ostalih je zahtevano manje sve do graana 5-te klase koji su bili naoruani samo prakama. to je ukupno inilo 193 centurija. Pioniri i muzikanti obrazovali su 4 centurije a proleteri (bez cenza) inili samo jednu. To su u sutini bile ne samo vojne ve i politike jedinice, svaka je klasa dobijala onoliko glasova na skuptini koliko je davala centurija, to je automatski prvoj davalo preimustvo. Pored ove podele na klase Serviju je pripisana podela Rima na teritorijalne tribe. Posebno su dobila na znaenju centurijatske komicije u njima glavna uloga ne pripada poreklu ve imovinskom stanju. Skuptine po kurijama (kurijatske komicije) izgubile su svoj raniji znaaj (iako rodovska aristokratija nije potisnuta u potpunosti). Ovo je bila prava politika revolucija, to zavrava evoluciju prelaska na dravu. Posle nje Rim je sebi obezbedio rukovodeu ulogu u Laciju. U vezi sa jaanjem latinskih elemenata etrurska dinastija je prognana ubrzo iz grada. Po naunom reavanju pitanja Servijeve ref.orme dolazi se do zakljuka da je prvobitno ipak postojao zemljini a ne novani cenz. Rana rimska religija Izvanredna uloga u privatnom i javnom ivotu. Ona nikad nije predstavljala savren sistem, poto su ostaci starinskih verovanja postojali naporedo sa verskim predstavama naroda na viem stupnju kulturnog razvitka. Ostaci totemizma Ostaci totemizma su sauvani kao i u drugim italskim kultovima: vuica koja odgaja osnivae praznici Luperkalija, svetilite Luperkal, posveeno Faunu. Mars je imao posveene ivotinje kao to su: detli, vuk i bik, Junona guske. Meutim u istorijskom periodu nisu se mogle

zapaziti crte totemistikih kultova, kao identifikovanje ivotinje sa praroditeljem roda taj stadijum italska plemena su ve prola. Rodovski kultovi i porodina religija Boanstva, pokrovitelji rodova opterimski religijski znaaj, personifikacije raznih prirodnih sila. Svaka porodica kao osnovna drutvena jedinica imala je svoje kultove, svoje svetinje, bogove-pokrovitelje. Centar kulta bio je ognjite, pater familijas je izvravao pred njim sam sve obrede, koji su pratili neki vaan dogaaj. Penati dobri duhovi, potovani kao pokrovitelji kue. Lari su se starali o porodice van kue. Geniji svaki lan porodice imao je svojeg, koji je predstavljao izraz snage, energije i bio uvar. Genija oca porodice potovali su svi ukuani (genijus domus ili genius familias). Majka porodice ima genija koji se naziva Junonom, ona je uvodila nevestu u kuu, majci je olakavala poroaj. Svaka kua ima jo mnogo bogo-uvara poseban znaaj stekao je Janus (uvao ulaz u kuu). Predstave o ljudskom duhu posle smrti kod Rimljana nisu bile razvijene on i dalje ivi u grobu u kojem je njegov pepeo i na koji donose hranu (dae). Ti preci predstavljali su dobra boanstva mani. Ako se o njima potomci ne bi starali oni bi postajali zli lemuri. Genije (duh) predaka inkarnirao se u ocu porodice ija je vlast time dobijala i religiozno znaenje. Animizam U osnovi religija je animistika njena osobenost su apstraktnost i bezlinost. Na ove bezline sile se moe uticati molitvama i prinoenjem rtava. Ovoj zemljoradnikoj religiji u kojoj se potuju prirodne sile, antropomorfizam nije svojstven, tako gledano ona je suprotna grkoj. Karakteristine su joj predstave o posebnim mistinim silama koje se nalaze u prirodnim pojavama. Upravo te sile predstavljaju boanstva a oveku mogu initi korist ili tetu. Klijanje semena ili sazrevanje ploda Rimljani su zamiljali u obliku posebnih boanstava. Deifikuju se i takvi apstraktni pojmovi kao to su nada, ast, sloga Rimska boanstva su dakle apstraktna i bezlina. Iz mnotva bogova istiu se oni koji su znaajni za itavu zajednicu. U svojem stalnom uzajamnom delovanju sa drugim narodima, Rimljani su preuzeli neke verske predstave ali su i sami uticali na religiju svojih suseda. Rimski panteon Janus od boanstva vrata, pretvara se u boga svakog poetka, Jupiterovog prethodnika. Predstavljan je sa dva lica i kasnije je vezivan za princip mira.

10

Trojstvo: Jupiter, Mars, Kvirin. Prvi je potovan kao boanstvo neba, otac bogova kod gotovo svih Italika. Kasnije + epitet pater, a pod uticajem Etrurca pretvara se u najvie boanstvo. Prete ga i epiteti Optimus i Maximus. U klasino doba Mars = boanstvo rata ali ranije zemljoradniko boanstvo, Kvirin je bio njegov dvojnik. Vesta uvarka ognjita jedna od najpotovanjih u Rimu. Latinska Dijana zatitnica ena, boginja meseca i vegetacije, obnavljajui se svake godine. Hram Dijane na Aventinu po predanju sagraen jo za vreme Servija Tulija. Venera je poela da se potuje relativno kasno zatitnica vonjaka, obilja i procvata prirode. Veliki dogaaj u istoriji rimske religije predstavljalo je zidanje hrama (stvorenog po etrurskom obrascu koji tradicija pripisuje Tarkvinijevcima) posveenog trojstvu: Jupiteru, Junoni i Minervi od tog vremena likovne predstave bogova. Junona pored reenog prelazi u Etruriju pod imenom Uni. Minervu italsku boginju Rimljani preuzimaju kao zatitnicu zanata. Saturn, Vulkan, Dionis Liber, Kora Libera. Cerara, Liber i Libera plebejsko trojstvo. Dok su kapitolsko trojstvo i hram Veste bili patricijski centri. Rimski panteon nije ostao zatvoren u njega su primani i drugi bogovi, tokom rata oni su se esto starali da doznaju kojim se bogovima mole njihovi protivnici da bi privukli ta boanstva na svoju stranu. Ubrzo posle stvaranja kapitolskog hrama po etrurskom obiaju uvode se igre (ludi) trke kolima i atleta. Rimski kult U njemu se odraavaju veoma stari stadiji religijskog razvitka. Prazniku, boanstva ume Silvanu, nisu mogle da prisustvuju ene a prazniku Dobre boginje (Bona dea) mukarci. Prekraji nekih zabrana na primer zavet devianstva od devica-vestalki kanjavani su smru. Veliku ulogu igraju u kultu svakakve magijske radnje i rei, prinoenja biljnih i ivotinjskih rtava. Molitva je predstavljala sredstvo za magijsko uticanje na boanstvo. Posle rtvovanja bog je bio duan da ispuni molbu. One su se sastojale od mnogo rei elelo se da se predvide svi sluajevi. One su bile liene ekstaze nju su posmatrali kao praznovericu. Pobonost pietas se mora izraavati prema porodinim i bogovima cele zajednice. Bez strogih etikih normi, glavno u ovoj religiji bilo je pridravanje svih zabrana i strogo vrenje obreda. Kasnije se smatra da re religio dolazi iz glagola religare vezivati.

Postanak svetenikih organizacija Kao i u grkoj ni u Rimu se nije razvijalo jedno profesionalno svetenstvo, zatvoreno u poseban stale. Religija nije odvajana od

11

drave, sa njom je inila celinu. Svetenici su slubena lica, udrueni u bratstva. Osobiti znaaj posle pada kraljeva stekli su pontifici postepeno preuzimaju funkciju nadzora nad itavim verskim ivotom. Pod etrurskim uticajem razna gatanja su stekla popularnost. Vojskovoe bi se obraali za savet haruspicima koji su gatali po utrobama rtvenih ivotinja i tumaili nebeska znamenja, ali ee savetima augura (posebni znalci koji su odgonetali volju bogova po letu ptica i po tome kako svete kokoke kljucaju zrna). Sibiline knjige pripisuje se proroici Sibili iz Kume, pojavljuju se u vreme Tarkvinija Oholog ili poetkom Republike, tu su razna grka proroanstva, obraalo im se u izuzetnim sluajevima. Dies fasti dani kada je doputeno sazivati skuptinu, sklapati ugovore Dies nefasti dani kada sve to nije doputeno. Takoe dani su deljeni na praznine i radne (bilo je i nesrenih dana) itd. tako je nastao specijalni verski kalendar koji je spadao u nadlenost pontifika. Temelji rimskom pravu udareni su jo u periodu kraljeva, pravo je bilo podeljeno na fas (boanski propisi) i ius (propisi vlasti i ujedno sud). U rano doba: meunarodni odnosi, krivini prestupi, sklapanje brakova itd., sve je bilo povezano sa religijom tj. fas(om). Izvor prava bio je obiaj a uvar obiaja kolegij pontifika. Doba rane Republike Osnivanje Republike i borba stalea u V veku pne Osnivanje Republike pada po tradiciji u 509., na elu su dva izborna konzula koji su menjani svake godine zadrana je narodna skuptina (komicije), Senat. Rodovska aristokratija jaa i sledei period je obeleen kao period estoke borbe izmeu patricija i plebejaca. Osnova borbe je oko zemlje. Pod pritiskom plebsa donoeni su agrarni zakoni, i oni koji ograniavaju zelenatvo. Istovremeno voena je borba za proirenje politikih prava plebejaca, oni su imali skoro sva prava sem da budu birani za konzule ili Senatore. Prva secesija i osnivanje tribunata 494. jedan od prvih krupnih sukoba. Po Tit Liviju plebejci nezadovoljni odlukama o dugovima odbijaju da krenu u pohod protiv Ekva i povlae se na Sveto brdo. Menenija Agripa koji uiva potovanje plebejaca menja njihovo raspoloenje pomou primera disfunkcionisanja organizma bez pojedinih njegovih organa. Patriciji prinueni na ustupke plebejci biraju svake godine svoje predstavnike narodne tribune, duni da brane interes plebsa od samovolje patricijskih magistrata. 486. projekat agrarnog zakona Spurija Kasija, krupnog vojskovoe koji je predlagao da se osvojena zemlja podeli plebejcima, on je optuen za tiraniju i pogubljen.

12

50-tih godina V veka donesen je zakon narodnog tribuna Icilija o podeli zemlje na Aventinu siromanim graanima i zakon Tarpeja i Aternija, koji ograniavaju pravo konzula na izricanje novanih kazni. Zakoni 12 tablica V veka plebejci postiu izvesne uspehe. 451. izabrana je komisija od 10 ljudi sa zadatkom da zapie zakone decemviri (sastojali se od uglednih patricija i imali su iroka ovlaenja). Za tu godinu nisu bili izabrani ni konzuli ni tribuni. Posao je trebalo zavriti sledee godine za koju su bili izabrani novi decemviri (5-toro su plebejci). Tradicija ih prikazuje kao uzurpatore to dovodi do drugog povlaenja (secesije) plebejaca iz Rima. Po tradiciji neposredan povod je nezakonito liavanje slobode erke jednog plebejca, Virginije. Samo intervencija uglednih graana spreila je izbijanje graanskog rata. 449. sklopljen je sveani mir. Obnovljene ranije magistrature i potrvren zakon o prvokaciji (ius provocationis) po kojem je svaki graanim mogao da apleluje na narodnu skuptinu povodom nepravedne odluke magistrata. Zapisi zakona decemvira su objavljeni Zakoni 12 tablica. To je zapisano obiajno pravo. Po Titu Liviju one predstavljaju osnovni izvor rimskog prava, kako javnog tako i privatnog utvrujui obaveznost sudskog postupka. Tuilac je sam morao da se stara da privede okrivljenog a ne vlasti, koje se pojavljuju u toku parnice u ulozi sudije-pomiritelja. Izvravanje odluke suda je bilo obavezno. Ovi zakoni svedoe o napretku svetovnog prava, ali istovremeno sudski postupak je ispunjen i nizom formula i rituala. Mancipacija za koju Zakoni 12 tablica znaju je specijalan obred primopredaje sudski osvojene stvari, uz obavezno prisustvo dobitnika i ranijeg sopstvenika te iste stvari. Po zakonima postoje dve kategorije stvari: one koje se otuuju putem mancipacije (nepokretna imovina zemlja i zgrade, i poljoprivredne usluge) i one koje se ne smeju tako otuivati. Sada se raa pojam o neogranienoj svojini (kviritskoj) mogu je imati samo Rimljani i uvaju je rimski zakoni. Njeno naruavanje je bilo surovo kanjavano. Napasati stoku recimo na tuoj njivi bilo je kanjavano rtvovanjem podzemnim bogovima. Krae nou bile su neto blae osuivane nego one danju. Ovi zakoni priznaju slobodu zavetanja, ali u sluaju da testamenta nema vraalo se na nasleivanje lica koja su pod neposrednom oinskom vlau. Ako nema ni njih imovina je prelazila na agnate pa na saplemenike (gentiles). Ager publicus ili kolektivnu dravnu zemlju Zakoni 12 ne pominju. Zato posveuju znatnu panju surovom dunikom pravu, najstariji oblik bio je nexum (ropstvo za dug). Nexum ili dunik bi potpadao pod vlast poverioca od trenutka kada ne bi bio u stanju da vrati dug. On bi dobijao slobodu im bi isplaivao dug. Zakoni dodiruju i porodine odnose gde pater familias uiva neogranienu vlast, pradaja dece u ropstvo itd.

13

Sistemi kazni za razliite krivice su: starinski talion (talio odmazda) i novane kazne (u asovima).One su i odraz imovinskog raslojavanja drutva: assidui (bogati) i proletarii (siromani). Ovaj tekst nam nije sauvan ve je rekonstruisan na osnovu citata kod razliitih autora, oni potiu verovatno stvarno iz ranih perioda Republike ali nije iskljueno ni da je na rimske pravne odnose uticalo zakonodavstvo razvijenijih junoitalskih grkih gradova. Zakoni odraavaju vreme rimskog prelaza iz rodovske u robovlasniku zajednicu, ali koje jo nosi patrijarhalni karakter. Privatna svojina se razvija ali njeno prodiranje u graanski ivot je usporeno postojanjem kolektivne, gentilne (saplemenike) svojine. Kanulejevi zakoni 445. narodni tribun Kanulej podnosi zakon po kome su brakovi izmeu patricija i plebejaca priznavani. 444. iako projekat zakona koji je predviao biranje konzula iz plebejskih redova ne prolazi umesto ovih birani su vojni tribuni sa konzulskom vlau (njih mogli vriti i plebejci). Vojni tribuni u poetku nisu birani svakogodinje, ali su na poetku IV veka zamenili konzule za dugo vreme. Sa ovim zakonima zavrava se prvi period socijalne borbe u Rimu. Uspesi plebejaca objanjavaju se: njihovom ulogom u vojsci, porastom njihove ekonomske moi i to meu patricijskim redovima nije bilo sloge.Posle Kanulijevog zakona dolazi do konsolidacije patricijata. Spoljna politika Rima od poetka Republike do 60-tih godina III V pne. 1. odnosi Rima prema susednim plemenima i najezda Gala Borba s Etrurcima Nasuprot tradiciji Rim posle proterivanja Tarkvinijevaca i Etruraca i uporne borbe sa njima koja je zatim usledila dovela je do jaanja susednih latinskih gradova. Naroito teka borba bila je sa Porsenom kraljem etrurskog grada Kluzija. On je opseo grad poruio bedeme i sklopio mir pod nepovoljnim uslovima za Rim. No Etrurcima nije polo za rukom da se ponovo uvrste sa leve obale Tibra jer su naili na otpor od latina kojima pomo pruili Grci iz Kume. Niz rimskih legendi se vezuju za ovaj period Horacije Kokle, Mucije Scevola koji je zapavi u zarobljenitvo poto nije uspeo da ubije samog Porsenu stavio pre sam sebi ruku u vatru bez glasa jauka, nego to je pristajao na izdajstvo. To je impresioniranog Porsenu navelo na sklapanje asnog mira. Klelija koja je zajedno sa drugim devojkama bila predana u zarobljenitvo preplivala je sa njima Tibar Rimljani su joj podigli statuu na konju te legende imaju etioloki karakter (Scaevola levak )

14

Rim i latinski gradovi 496. po tradiciji pobeda Rimljana nad latinima kod Regilskog jezera malo verovatno jer je pobeda mogla biti samo delimina. 493. Konzul Spurije Kasije sklapa savez sa federacijom latinskih gradova. Tako su se Rimljani borili u vojsci federacije pod komandom latinskih diktatora. Borba s Ekvima i Volscima Izvori se posebno osvru na te borbe ali sa malo verovatnog. Legenda o Marciju Korolianu (nadimak zbog juria na grad Volska Koriol). Veliki protivnik plebejaca, glad u gradu i Koriolanov predlog da se plebejcima prodaje ito samo pod uslovom da se odreknu funkcije narodnog tribuna pobuna i Koriolan morao da bei Volscima, koje je poveo protiv svoga grada. Pregovori su pod takvim uslovima na koje Rimljani nisu mogli pristati, a tada su Koriolanu krenule rimske patricijke, ena i majka onda on nareuje svojoj vojsci da otstupi. U ast matrona zahvalni Rimljani podigli su hram enske sree (fortuna muliebris) etioloki karakter legende. Legenda o Luciju Kvinkciju Cincinatu. Zamenivi poginulog konzula on pobeuje Volske i pomiruje plebejce i patricije, pa se povlai u seosku samou. Tada usled takvog ivota i napada Ekva imenuju ga za diktatora to on prihvata i pobeuje stroga narav i obiaji rimskih predaka. Borba sa Vejom Dugo je trajala borba sa Vejom i njenim saveznikom Fidenom. Poslednji rat 406. 396. zavrava Marko Furije Kamil koji zauzima Veju na juri. Tada se Rimljani trajno utvruju na desnoj obali Tibra i poinje njihovo nadiranje na teritoriju Etruraca. Najezda Gala Ubrzo posle 396. Srednja Italija bila je pod najezdom Gala (Kelta). Poslednjih decenija V veka keltska plemena prela su Alpe i naselila se dolinom reke Po. 390. ili 387. keltsko pleme Senona prela su Apenine, upala u Srednju Italiju i opsela etrurski grad Kluzij, stanovnici trae pomo od Rima. Ovi alju poslanike koji se nisu ograniili samo na pregovore ve se uputaju i u borbu povod pohodu Gala protiv Rima. Poraz Rimljana kod Alije, pritoke Tibra, Gali tada zauzimaju i pljakaju grad Rim, sauvan je ostao jedino Kapitol (legenda: branioce bude Junonine guske pred neoekivani galski napad). Plaen je otkup, Kelti se povlae (njihovim naseljima pretila alpiska plemena), ali tradicija to dovodi u vezu sa Kamilom (osvajaem Veje) naimenovanim za diktatora. On ponovo izgrauje Rim. Posledice: 1. slabljenje rimskog uticaja u Laciju i privremeni raskid sa latinskom federacijom, koja u to vreme jaa. 2. Oko Rima podiu se vrsti bedemi vidljivi i danas.

15

3. Prinueni da vode borbu sa Ekvima, Volscima i Etrurcima (iz koje su izali kao pobednici). Opasnost od nove galske najezde uvruje federaciju (savez) latinskih gradova u kojoj Rim uestvuje sa podjednakim pravima. Sredinom IV veka Rim predstavlja moan grad u Laciju. 354. sklapa savez sa Samnitima. 348. ugovor sa Kartaginom, te iste godine pobeuju Gale i 332. zakljuen mirovni ugovor. 2. Pokorenje Italije od starne Rima i borba sa Pirom Prisajedinjenje Kampanije Savez Rima sa Samnitima nije bio trajan (samnitska federacija imala je veu teritoriju od latinske). Na elu latinske federacije sada je bio Rim. Ovaj savez je bio centralizovaniji od samnitskog, i napredniji u ekonomskom pogledu. Do sukoba dolazi oko plodne Kampanije, oko koje su pretendovali i jedni i drugi. Po tradiciji Kampanci ugroeni od Samnita stupaju pod vlast Rimljana to dovodi do I samnitskog rata 343. 341. pobeda Rima. Latinski rat 340. ustanak Latina koji su pretendovali na ista prava kao i Rimljani (njima se prikljuuju Kampanci), 338. se zavrava pobedom Rimljana Latinska federacija prestala je da postoji. Sela oko Rima prikljuena su gradu postavi njegovi delovi (sinoikizam), stanovnici ostalih latinskih gradova dobili su graanska prava (ius comercii trgovine i sticanja svojine neki i ius canubii pravo braka sa rimskim graanima) ali bez prava glasa u narodnoj skuptini. Samo su dva grada: Tibur i Preneste, smatrani za rimske saveznike. Udaren je temelj latinskom graanstvu. Samnitski ratovi 327. poeo je drugi samnitski rat 327. 304. Povod je bio rimsko osvajanje Neapolisa. Poetak rata uspean je za Rim. Na njihovu stranu prelaze i Lukanci i Apulci. Ali rat je za Rim bio i teak zbog novih uslova borbe u planinskim predelima sabelskih plemena. 321. rimska vojska zatvorena u Kaudinski klanac, predaje se, a vojnici su prinueni da prou ispod jarma (vrhunac sramote). Posledica ovog poraza bila je da su morali da napuste sve zauzete gradove i da ostave 600 taoca sve do sklapanja mirovnog sporazuma. Preokret tek 316., menjaju taktiku, reorganizuju vojsku: manji, pokretnjiji odredi, sa kratkim kopljima i kratkim maevima. Tada niz pobeda dovodi do mira 304. Rimljani dobijaju teritorije za osnivanje kolonija, ali samnitska federacija opstaje. Pred kraj dugog samnitskog rata pod Rimljane podpadaju Hernici i Ekvi. 299. posle dueg prekida Gali udrueni sa Etrurcima dolaze do same teritorije Rima. Ovo koriste i Samniti koji se ponovo uvruju u Lukaniji povod za Trei samnitski rat 298. 290.

16

Ratne operacije voene su po raznim oblastima Italije. Osobita opasnost po Rimljane bila je na severo-istoku u Umbriji gde su trebali da se spoje Gali, Etrurci i Samniti. No Rimljani upadaju u Etruriju i Etrurci naputaju Gale a drugo dvoje pobeuju u presudnoj bitki kod Sentina 296. koja je u stvari odluila sudbinu Italije. S Etrurijom je sklopljen mir a Samnite je pobedio do kraja Manije Kurije Dentat (homo novus, takoe uzor rimske skromnosti). Samnij prinuen na sklapanje saveza sa Rimom, tj. Sabelska federacija je toliko oslabila da su Rimljani potpuno pokorili Sabince. Teritorija je prela u rimske ruke a gradovi su uli u sastav drave ali bez prava glasa (civitates sine suffragio). Predali su se i Piceni sa obale Jadranskog mora gde je osnovana latinska kolonija Adrija. Rimljani su sada gospodari Srednje Italije. Posle sjajne pobede u bitki kod Vadimonskog jezera iz 288. galska plemena su bila odbaena na sever, a etrurski gradovi prinueni da zakljue savez sa Rimom. Lucije Kornelije Scipion Barbatus istaknuti vojskovoa na poetku rata, nadgrobni spomenik nam je sauvan, to je najraniji rimski natpis koji pominje ime jedne istorijske linosti. Rim i Tarent Sada posle pobede nad Samnitima i osvajanjem Srednje Italije, Rim je doao u neposredan dodir sa junoitalskim grkim gradovima. Najvei od svih na poetku III veka pne bio je Tarent. Posle mnogih preokreta na vlasti je bila demokratija, bez vojske koristio se najamnikom. Na grke gradove napadali su Lukanci. Turij trai pomo od Rimljana, koji poto su uspeli da pobede Lukance ostavljaju svoj garnizon u gradu. Neto kasnije prekrivi ugovor sa Tarentom preko Jadranske obale stiu u njihov zaliv i tu se ukotvljuju. Tarentinci im jedan deo brodovlja potapaju, vreaju rimske poslanike i to je povod za rat. Rat s Pirom Tarent poziva Pira, koji sanja o stvaranju jake zapadne drave i koji rado prihvata predlog. 280. on se iskrcava u Italiji sa 22 000 peaka, 3 000 konjanika i 20 slonova. Blizu Herakleje jo te iste godine dolazi do prve bitke i Pir izmeu ostalog zahvaljujui slonovima pobeuje. Na njegovu stranu prelaze Lukanci i Samniti kao i skoro svi grki gradovi. Pir prolazi kroz Kampaniju i Samnij i upada u Lacij ali ne nailazei na podrku od Latina, gde su Rimljani skoncentrisali znatne vojne snage, on je prinuen da se vrati u Tarent. 279. nova pobeda Pira u Auskulu, ali ga je kotala toliko velikih gubitaka da alje u Rim poslanike sa ponudom za mir koju Senat odbija. Rim u to vreme sklapa ugovor sa Kartaginom. Pir se uskoro posvaao sa Tarentincima i naputa Italiju, traei sreu na Siciliji, gde u prvo vreme osvaja skoro sve kartaginske posede

17

ali poto se nosi idejom da na elu ogromne flote (napravljene po ceni ogromnih napora grkih gradova) napadne protivnika u samoj Africi Grci tada stupaju u veze sa Kartaginjanima. Poto se vojska Kartagine pojavila na Siciliji, Pir se neslavno vraa u Italiju. ime je naterao u prvom trenuku Rimljane na povlaenje u njihovim tamonjim promenljivim borbama sa Tarentincima. Ali zatim 285. kod Beneventa pod komandom Manija Kurija Dentata Rimljani odnose odlunu pobedu nad Pirom i stiu ogroman plen. 272. garnizon koji je Pir ostavio Tarentincima predao se Rimljanima. Ovi su morali da predaju flotu i porue zidove. Iste godine potpadaju pod rimsku vlast i Samniti, Lukanci i Brutiji koji su ratovali na strani Pira. 270. zauzet je Regij, 265. Rimljani zauzimaju etrurski grad Volsinij ime je osvajanje Italije (kako je dotad ona shvatana) zavreno. Znai poevi sa osvajanjem Lacija trajalo je preko 200 godina. Borbe su voene sa narodima na niem i viem kulturolokom stupnju (ali se vojska sastojala uglavnom od najamnika) od njih. Diplomatija i divide et impera politika igra veliku ulogu u rimskim uspesima. Ovo nije bilo nacionalno ujedinjenje ve pokoravanje sa posledicom stvaranja federacije plemena i gradova potinjenih Rimu. Demokratizacija politikog poretka rimske Republike u IV i na poetku III veka 1. Zavretak borbe izmeu patricija i plebejaca Spoljna politika V-III veka bila je prvo borba za hegemoniju u latinskom savezu, zatim pokorenje Lacija i na kraju borba za politiku prevlast na Apeninskom Poluostrvu. U isto vreme to je bila borba za proirenje ager publicus-a rimskih graana. Ubrzo po ruenju Veje na tom mestu se stvaraju 4 seoske tribe,. Kolonije se osnivaju u oblastima koje se ne dodiruju neposredno sa rimskim posedima i najzad onaj deo zemljita koji je ostajao nepodeljen, rimski su graani mogli okupirati. Posle 445. aristokratija jaa jednim delom na raun starih latinskih i kampanskih plemenskih rodova. 439. ubijen je Spurije Melije jer je optuen da tei tiraniji poto je za vreme gladi neimunima delio ito, ista sudbina zadesila je 384. Marka Manlija, zbog pomoi dunicima. Zakoni Licinija i Sekstija Znaaj plebsa kao glavnog dela vojske rastao je tokom neprekidnih ratova 70-tih i 60-tih godina IV veka. 367. primljeni su zakoni Licinija i Sekstija a po prvom od njih ponovo je uspostavljena konzulska vlast koju su dotle, due vreme zamenjivali vojni tribuni, a jedan od njih morao je biti iz redova plebejaca, po drugom, svakom graaninu je bilo doputeno da od dravne zemlje okupira najvie 500 jugera, dok je trei bio u interesu dunika: zaostali deo duga mogao se isplatiti u roku od tri godine.

18

Po izvorima Licinije i Sekstije su uspeli tek posle 10-godinje borbe da dobiju potvrdu svojih zakonskih predloga. Sekstije je bio prvi konzul-plebejac, Licinije je ubrzo posle 367. osuen, jer je navodno prekrio agrarni zakon u svoju korist. Zakon o konzulima ne pobuuje nikakvu sumnju ali zato su u nauci osporavane ove prve agrarne reforme. Petelijev zakon 326. po zakonu dunik pred poveriocem odgovara svojom imovinom a ne linou, tako je u Rimu ukinuto ropstvo za dug i nexum je izgubio svaki praktian znaaj.

Cenzura Apija Klaudija Cenzor iz 312. Apije Klaudije izgrauje prvi drum do Kapue (via Appia, od velikog znaaja u borbi sa Samnitima), kao i prvi vodovod. U neprijateljstvu sa Fabijevcima (igraju znaajnu politiku ulogu u to vreme) i neslaganje sa velikim Manijem Kurijem Dentatom. Po svoj prilici on je titio interese trgovako-zelenakih krugova, u Senat uvodi ljude iji su roditelji bili osloboenici. Takoe on doputa siromanim graanima da se upisuju ne samo u gradske ve i u seoske tribe, ne posedujui zemljita oni su na taj nain dobijali mogunost da utiu na odluke narodnih skuptina. Novani cenz je na osnovu toga faktiki izjednaen sa zemljinim. Mogue je da u ovo vreme pada i redakcija Servijevog ustava. Ovom velikom oveku se pripisuje i niz drugih mera: usavrio latinski alfabet, kult Herakla pretvorio iz privatnog u opterimski. Govorio protiv sklapanja mira sa Pirom jedan od prvih primera rimskog politikog besednitva. 304. edil Gnej Flavije pod Klaudijevim pokroviteljstvom je objavio sudski postupak i obnarodovao kalendar. Ova mera je uperena protiv svetenikog kolegija pontifika koji su smatrani za jedine poznavaoce prava i tumae kalendara sa sloenim sistemom radnih i prazninih dana. Na poetku IV veka plebejcima su bile pristupane sve dunosti, a od 300-te po zakonu brae Ogulnija pristup i kolegijumu pontifika i augura. Hortenzijev zakon 287. politika borba se ponovo zaotrila. Plebejska secesija na Janikul. Kvint Hortenzije je izabran za diktatora. On sprovodi zakon po kome su odluke plebsa donesene na komicijama imale snagu zakona i nije im bila potrebna saglasnost Senata (auctoritas). 2. Dravni poredak Rima na poetku III veka

19

I pored uspeha plebejaca u borbi za svoja prava poredak je i dalje bio aristokratski. Komicije Tri vrste narodnih skuptina: 1. kurijatske komicije (gube znaaj jo na poetku Republike). Formalne nadlenosti: usinovlajvanje, sastavljenje testamenata, obred davanja imperiuma magistratima obred koji pred kraj Republike preuzimaju 3 augura sa 30 liktora koji verovatno predstavljaju kurije. 2. Centurijatske komicije: sazivaju ih najvii magistrati, skupljaju se po centurijama kako je to utvreno jo reformom Servija Tulija. U ranije doba vojna organizacija poklapala se sa politikom. Sazivana je van zidina na Marsovom polju, u zoru, graani su naoruani. Svaka centurija imala je jedan glas. Odluka centurijatske komicije bila je ravna zakonu, s tim da je morao da bude odobren od Senata (auctoritas patrum). Posle Hortenzijevog zakona, zakonodavna delatnost postepeno prelazi na tributske komicije i samo su pitanja rata i mira ostajala u dunosti centurijatskih komicija. Po Servijevom ustavu presudan znaaj imali su graani sa visokim imovinskim cenzom. 3. tributske komicije skuptine po tribama, koje stiu znaaj V veka. Prvo su njima uestvovali samo plebejci, koji su se sakupljli po tribama da izaberu svoje magistrate, kasnije su pored plebejskih skuptina (concilia plebis) sazivane po tribama skuptine svih graana. 287. posle Hortenzijevog zakona, odluke plebsa, donesene po tribama imaju snagu zakona, tj. izjednaene su sa centurijatskim komicijama. Sastajale su se na raznim mestima: Forum, Kapitol, van grada. Krajem Republike radi izbora magistrata na Marsovom polju. Sazivali su ih i njima predsedavali kurulni magistrati (konzul, diktator, pretor, kurulni edil) i tada se zvale comitia tributa ili plebejski magistrati (narodni tribun, plebejski edil) i tada se zvale concilia plebis. Glasalo se po tribama, ako se za predlog izjanjavala veina triba on bi postajao zakon. Ova odluka je nazivana plebiscitum, kasnije lex plebeive scitum ili prosto lex. Rimski su graani u stvari bili lieni politike inicijative, jer su se na narodnim skuptinama reavala samo ona pitanja koja su postavljana od strane magistrata, tekua politika pitanja reavali su magistrati i Senat. Magistrature Delile su se na redovne i vanredne. Magister stareina, stoji iznad naroda. Dokle god vri dunost ne moe se pozivati na odgovornost ili smenjivati, to nije sluba ve honor ast, potovanje. Sve su bile besplatne birane na godinu dana (sem cenzora), osim diktatora sve su bile kolegijalne. Opti pojam vlasti potestas. Najvia pak vojna, graanska vlast kao i odreene verske funkcije (pravo auspicija) imperium.

20

Redovne magistrature Isprva su dva konzula (zvali su ih i praetores, iudices) bili jedini izborni magistrati, oni su imali svu vlast. Posle pojave drugih izbornih slubenih lica konzuli ostaju najvii magistrati njima pripada imperium maius, tj. najvia graanska vlast a za vreme rata komanduju trupama. 367. posle zakona Licinija i Sekstija jedan od konzula biran je iz redova plebejaca. Kao znak najvie vlasti ispred njih je ilo 12 liktora sa sveenjevima prua (fasces) u koje su van gradskih zidina stavljane sekire (van grada je konzul imao neograniena prava ukljuujui i pitanje ivota i smrti rimskih graana, dok je u gradu bilo ogranienja odreenim normama). 366. patriciji postiu da se iz njihovih redova bira po jedan pretor, sa imperium minus koji je bio mlai kolega konzula, zamenik. Glavna dunost custodia urbis, tj. uvanje reda u gradu iz ega je proisticala i krivina i graanska jurisdikcija, koja e kasnije postati osnovna kompetencija pretora. Postae pristupana i plebejcima 337., ispred njih ilo je 6 liktora, a kad vri suenje u Rimu pokraj njega stajala su dva liktora. 443. centurijatske komicije birale su po dva cenzora, jednom u pet godina sa vlau od godinu i po dana. Oni su odreivali cenz i delili graane po tribama i centurijama, a po zakonu Ovinija iz 312. poinju da sastavljaju i spiskove Senatora, u vezi sa tim razvija se dunost nadzora cenzora nad moralom (cura morum). Najzad uestvuju u finansijskoj upravi Republike odreivanje veliine poreza, carina Od 351. pristupana i plebejcima a zakon Publija Filona iz 339. nalagao je da jedan od cenzora mora obavezno biti plebejac. Na njihove odluke narodni tribuni nisu imali pravo albe. Oni su imali samo potestas a ne i imperium. Na dunost su birani istaknuti graani a esto su birani oni graani koji su pre toga ve vrili konzulsku dunost. Tokom vremena ova dunost stekla je osobit znaaj u politikom ivotu Rima. Tribunat Narodne tribune birale su plebejske skuptine po tribama. Prvo birana dva (ili po drugoj verziji 4) a docnije deset tribuna. Linost tribuna smatrana je neprikosnovenom. Glavna funkcija bila im je zatita interesa plebsa (ius auxilii), tako da oni imaju pravo meanja u rad magistrata (ius intercessionis), osim u rad diktatora i cenzora. Vetom je ukidao odluku magistrata, narodne skuptine i Senata. ak im je pripadalo i pravo hapenja magistrata. Stan tribuna bio je utoite za svakog plebejca. Ali vlast tirbuna je prestajala van granica grada. Prvobitno oni nisu mogli da govore u Senatu ve samo da stoje ispred vrata, i da ulau protest na odluke Senata. Kasnije dobijaju i to pravo i ak pravo da sazivaju Senatske sednice. Sredinom IV veka tribuni su ve uivali to pravo; oni nisu bili magistrati u strogom smislu te rei.

21

Zajedno sa tribunima uvedena je dunost plebejskih edila, isprva pomonici tribuna i uvari hrama boginje Cerere. Od 366. pored dva plebejska edila birana su jo dva kuralna edila najpre samo patriciji, ali su ubrzo zajedno sa plebejskim edilima obrazovali jedan kolegij. Glavne dunosti: cura urbis nadzor nad redom u gradu; cura annonae prehranjivanje prestonice i nadzor nad trgovima; cura ludorum straranje o prireivanju javnih igara. Edile su birale tributske komicije. Kvestore su prvobitno postavljali konzuli kao njihove pomonike. 447. tributske komicije su birale 4 kvestora. Od 409. pristupano i plebsu. Upravljali su blagajnom, vodili knjige prihoda i rashoda, uvari dravne arhive, pratili konzule pri pohodima i upravljali vojnom blagajnom, kao i podelom i prodajom ratnog plena. Diktator Vanredna magistratura nazivana i magister populi, po svoj prilici ona pripada latinskim magistraturama. Formalno, postavljan je od strane konzula, faktiki, birao ga je Senat. Deavalo se samo u izvanrednim prilikama a vlast mu je bila ograniena samo rokom (6 meseci). Imao je svu vlast summum imperium. Kao znak njegove izvanredne vlasti ispred njega je ilo 24 liktora sa svenjevima u kojima su bile sekire. On je obino odreivao sebi pomonika, komandanta konjice magister equitum. Isprva su birani iz redova patricija ali 356. pominje se i prvi plebejac diktator. Senat U njega su ulazili uglavnom bivi magistrati, spisak (album, u koji su senatori uvoeni po rangu, najpre su upisivani bivi konzuli (consulares) zatim pretori (pretorii) itd.) je sastavljao najpre konzul a zatim je ta dunost prela na cenzora. Senator koji je na elu naziva se princeps senatus. Svaki od senatora po redu kojim je unesen u spisak, iznosio je svoje miljenje, posle ega se pristupalo glasanju i donosila odluka (Senatus consultum, dekretum). Formalno Senat je bio savetodavna ustanova pri magistratima, faktiki on se pretvorio u najviu ustanovu Republike, reavao je pitanja religije i kulta, dravnih finansija, unutranje bezbednosti, vodio spoljnu politiku. Narodna skuptina samo je formalno reavala pitanja o ratu i miru. Od samog poetka Republike ova ustanova je bila glavni oslonac aristokratije. Svetenike dunosti Pitanja religije nisu u Rimu bila odvojena od politikog ivota, magistrati imaju ove ili one verske funkcije. Sveteniki kolegiji bili su magistrature svoje vrste, ali samo verske magistrature. Kolegij potifika vremenom postaje veoma vaan, prvo od tri a zatim 6 ljudi, njegov poglavar veliki pontifik (pontifex maximus). Ovaj zadnji je u verskom smislu bio pater familias rimske drave. iveo je u kui koja je po predanju bila dvorac Nume (Regia). Pontifici

22

su postavljani putem kooptacije a veliki pontifik na komicijama. Tesno su povezani sa aristokratijom i zastupaju njene interese. Posle delatnosti Gneja Flavija prava pontifika bila su unekoliko ograniena, a 300. po zakonu Ogulnija, pontifikat otvoren i za plebejce (prvi imenovan tek 252.) Ostatak kraljevske vlasti odrao se u tituli rex sacrorum, to je bio svetenik Janusa (uvek su birani iz redova patricija). Svetenici raznih hramova nosili su naziv flamina. Meu njima osobit znaaj imali su flamin Jupitera, Marsa i Kvirina. U spoljnoj politici veliku ulogu igrao je sveteniki kolegi Fecijala (nastao u kraljevsko doba). Veliki ugled uivale su svetenice boginje Veste. Poseban kolegij svetenika (prvo dva a od IV veka 10 ljudi), rukovodio je Sibilinim knjigama. Osim toga postojao i kolegij augura, svetenika-predskazivaa. Oni su vrili i izvestan uticaj na politki ivot jer su se Rimljani rukovodili njihovim tumaenjima, tek po zakonu Ogulnija plebejci dobijaju pristup u kolegijum augura. Rimsko drutvo na poetku III veka Pristup plebejaca u sve magistrature nije jo znaio punu demokratizaciju rimskog poretka. Odsustvo plate za magistarte bilo je jemstvo da te dunosti nisu interesantne maloimunim plebejcima, birani su samo bogati plebejci. Krajem IV veka preostali patricijski rodovi zajedno sa gornjim slojem plebejaca, formirali su privilegovanu socijalnu grupaciju nobilitet. Nobilitet Uticaj patricijata je i dalje poivao na krupnoj zemljinoj svojini, razvijenim klijentskim vezama, uzajamnoj podrci predstavnika jednog istog roda (nekim od njih je bila svojstvena odreena politika linija, npr. Fabijevci su nepomirljive pristalice aristokratske politike, Emilijevci su za kompromis sa plebejcima itd.). U IV veku sa jaanjem plebsa osobit uticaj ine rodovi Licinija, Livija i Genucija. Sluaj Manija Kurija Dentata izuzetak. Rimski nobilitet stajao je u tesnoj vezi sa aristokratskim rodovima latinskih i nekih italskih naroda. Latinski i sabinski rodovi rano su uli u sastav patricijata (rod Klaudijevaca je, po svoj prilici, poslednji koji je bio udostojen te asti). Sredinom V veka latinski a kasnije i razni italski rodovi uvrtavani su u rimski plebs, a neki ulaze i u nobilitet (Ogulniji i Perperni poreklom iz Etrurije, Fulviji i Mamiliji iz Tuskula, Atiliji iz Kampanije), pojedini rodovi bili su vezani za rimski nobilitet srodnikim, poslovnim vezama ili ugovorom gostoprimstva (hospitum). Pitanje o poreklu tribunata veina naunika dovodi u vezu sa vojnim tribunatom, koji su bili komandanti plebsa.

23

Narodne tribune birale su plebejske skuptine po tribama, ova dunost bila je pristupana samo plebsu. Ekonomika (str. 110) Rimski graani i latini Italija posle rimskog osvajanja Rimska vojska na poetku III veka Razvitak rimskog prava Pretvaranje Rima u najjau dravu na Sredozemnom Moru Punski ratovi
1.

Drutveni poredak u Kartagini

Posle osvajanja Italije i pobede nad Pirom Rim se pretvorio u jednu od najjaih drava u zapadnom delu Sredozemnog mora (273. Ptolomej II Filadelf nije sluajno stupio u diplomatske veze sa Rimom). Taj porast moi i doveo je do sukoba sa Kartaginom najjaom Sredozemnom dravom u to vreme. Kartagina kolonija Tira, leala je na obali dananjeg Tuniskog zaliva. Osnovana je 814. ali njeno uzdizanje poinje u VI veku. Utika je najstarija fenika kolonija u Africi, ona gubi svoj ranji znaaj i podpada pod vlast Kartagine. Pred kraj IV i na poetku III veka, Kartagina je na vrhunu moi. Osnovu te moi ini posrednika tgovina. Dovozili su u zapadne i istone luke Sredozemlja cink iz Britanije, zlato i slonovau iz junih oblasti Afrike, metale sa Sardinije i iz panije, ilibar iz severnih zemalja, robove iz raznih oblasti... veliku ulogu igrala je i poljoprivreda, leala je na plodnom tlu, uroeniko berbersko stanovntvo pretvoreno je u zavisne posednike, znatan deo zemljita obraivlai su robovi (prvi upootrebljavaju u velikim razmerama robovski rad u poljoprivredi). Kod njih se pojavljuje specijalna literatura posveena agronomskim pitanjima (popularan je rad Magona, preveden na grki a zatim i na latinski). Politiki poredak bio je oligarhijski, na elu sa dva sufeta (birala ih je narodna skuptina i po njima su nazivane godine), ali je najvia vlast bila u rukama aristokratskog Vea, koje se sastojalo od 30 ljudi. Naroiti znaaj imao je i kontrolni organ vee 104-rice, koje je podsealo na spartanske efore. Narodna skuptina koja je birala slubena lica nije imala politiki znaaj (spoljnom i unutranjom politikom rukovodila je plutokratija). 2. Prvi punski rat U paniji, Kartagini su pripadali Gades, Malaka i Abdera. Ofanzivu na istoni deo Sicilije u IV veku su uspeno odbijali sirakuki tirani, ali krajem 80-tih godina znatan deo Sicilije potpadao je pod uticaj Kartagine. 60-tih godina u Sirakuzi vladao je kralj-tiranin Hijeron II

24

(eli da obnovi grku mo). U prethodnom periodu, jo pre pretvaranja u monu italsku dravu, Rim stupa u trgovake veze sa Kartaginom. Rani ugovori izmeu Rima i Kartagine Polibije ih stavlja u VI vek, ali verovatno pad u docnije vreme. Drugi ugovor je iz 348., trei 279. za vreme rata sa Pirom (ovaj je jedini i vojnog karaktera). Rimsko-krataginske protivrenosti Odnosi se otro menjaju otkako je Rim stao na elo federacije italskih zemalja i Velike Grke. Sa padom Tarenta i slabljenjem Sirakuze, Kartagina je neogranieno vladala zapadnim delom, rimski vladajui krugovi to nisu mogli da dopuste i to su bile osnovne protivrenosti koje su dovele do Prvog punskog rata (264. 241. pne). Interesi su se sukobili na Siciliji i trajali preko 20 godina. Mamertinci Povod: kampanski najamnici (samonazvani: sinovi Marsa ili Mamertinci) zauzimaju 80-tih III veka Mesanu i opljakali okolinu. Hijeron II kree protiv njih i opseda Mesanu. Jedan deo najamnika okree se Kartagini a drugi (pozivajui se na krvno srodstvo) od Rima. Kartaginjani osvajaju Mesanu, to je predpostavljalo osvajanje Sirakuze, a i protivnike delilo samo uskim moreuzom pa prema tome i itave Sicilije u ruke Kartaginjana. Senat se kolebao, ali je narodna skuptina odluila da prui pomo Mamertincima. Na odluku su uticali predstavnici senatorskih porodica, koje su bile povezane sa sabelskim plemenima, srodnim sa Mamertincima, a tako isto i sa grkim trgovakim radovima (Atiliji koji vode poreklo iz Kampanije, i Otaciliji od sabelskih plemena). Poetak ratnih operacija Rimske trupe se prebacuju na Siciliju 264. i osvajaju Mesanu, razbijajui prvo Kartaginjane a potom i Sirakuane, koje opsedaju, mnogi grki gradovi prelaze na njihovu stranu. Hijeron II prinuen da sklopi mirovni ugovor sa njima (mora da vrati zarobljenike i plati 100 talenata u srebru, plus hrana za legije). Zauzee Agrigenta Posle 6 meseci opsade 262. je zauzeta, 25 000 zarobljenika prodato je u ropstvo, ali ti uspesi na kopnu paralisani su akcijama kartaginske mornarice koja je nesmetano napadala italske obale tada je izgraena nova rimska flota koja se sastojala od visokih brodova sa specijalnim mostovima za pristajanje i prelaz legionara gde bi zapoinjali borbu kao na kopnu.

25

Bitka kod Mila Prva pomorska bitka kod Liparskih ostrava bila je nepovoljna po Rimlane ali ubrzo blizu tih ostrva u bitci okd Mila, konzul Gaj Duilije pobeuje 260. Presudna je bila tehnika novina, Duilije proslavlja triumf i podignut je stub ukraen kljunovima razbijenih laa (columna rostrata). Tako poto je prevaga bila na strani Rimljana oni se odluuju da napadnu samu Afriku. Regulova ekspedicija Velika ekspedicija sa Markom Atilijem Regulom na elu kree 256., kod rta Eknoma dolo je do jedne od najveih pomorskih bitki u antici, u njoj su Kartaginjani razbijeni, posle ega Rimljani vre desant na obale Afrike. Regul isprva odvaja uroenika plemena od Kartaginjana. Ovi bi poveli pregovore o miru, ali Regul postavlja preteke uslove. Unajmljeni su novi odredi grkih najamnika na elu sa Spartancem Ksantipom, koji do nogu tuku Rimljane (bekstvom se spaava samo 2 000 legionara). Sam Regul gine u zarobljenitvu, a mornarica biva unitena na povratku u buri. Poslednji period rata Poprite novih ratnih sukoba ponovo je Sicilija. Rimljani gube flotu u nekoliko bura i moraju ponovo da je izgrauju, ali ni Kartaginjani ne umeju da iskoriste svoja preimustva na moru. Tada sjajna peadija Rimljna potiskuje Kartaginjane u s-z deo ostrva i ovima ostaju samo dva pristanita Lilibej i Drepanon. 247. Hamilkar Barka mladi energini vojskovoa stie na Siciliju reorganizuje vojsku i prelazi ak u ofanzivu. Zauzevi tvravu Eriks ne prestaje da Rimljanima pravi probleme. No Rimljani po cenu izvanrednih naprezanja dravnih i privatnih izgrauju novu mornaricu. I 242. na elu sa Gajem Lutacijem Katulom zauzimaju Lilibej i Drepanon a 241. zadaju presudan poraz mornarici Kartaginjana u bitki kod Egatkih ostrva. Uskoro Hamilkar i Lutacije sklapaju mirovni ugovor, odmah zatim poslata je komisija koja je formulisala konane uslove mira: Kartagina je u roku od 10 godina imala da plati kontribuciju od 3 200 talenata, napusti Siciliju, ustupi ostrva koja lee izmeu Italije i Sicilije i vrati zarobljenike. Ustanak u Kartagini Ogromna sredstva otila su na rat, blagajna je bila prazna i trupe nisu mogle da se isplate 241. ustanak najamnika + robovi i podvlaeni Libijci + feniki gradovi (Utika kojoj je teko padala kartaginska hegemonija). Na elu sa Libijcem Matonom i robomKampancem Spendijem. Tri godine je trebalo Hamilkaru da ga ugui, za to vreme Rim je ostajao neutralan ali posle ustanka iskoristili su slabost Kartagine i zauzeli Sardiniju i Korziku.

26

Organizacija prvih provincija Prekomorske teritorije organizovane su po drugaijim principima nego italske oblasti u kojima je dosledno bio sproveden princip prinudne federacije. Sicilija, Sardinija i Korzika odsada su nazivane rimskim provincijama. Provincia prvobitno oznaava mandat (obino vojni), davan najviem magistratu ali sada poinje da se upotrebljava i za osvojene teritorije. U prvo vreme nije bila regulisana nikakva posebna organizacija ve je osvojenom teritorijom upravljao neogranieno rimski magistrat. Potinjeni gradovi sa nekim izuzecima morali da plaaju ogromne poreze. Jedan deo zemlje proglaavan je za dravnu ager publikus. Odnos prema stanovnicima bio je preuzet u mnogome i od Kartaginjana i od Sirakuana (helenistiki) karaktetristina podela osvojene oblasti na privilegovane gradove i na bespravno seosko stanovnitvo.
3. Unutranja i spoljna politika Rima u periodu izmeu Prvog i

Drugog punskog rata (241. 218.) Sve do 30-tih godina III veka Rimljani su stajali po strani od neobino sloenih spoljnopolitikih odnosa koji su karakteristini za helenistike drave. Prvi dodir interesa izmeu Rima i Grke pada u 229. za vreme Prvog ilirskog rata. Ilirski ratovi Ilirska drava u to vreme predstavlja federaciju raznih plemena, moni su i bave se gusartvom. Od njih stradaju italski trgovci. Senat alje kraljici Teuti koja vlada federacijom poslanstvo iji zahtevi su odbijeni a jedan od poslanika je i ubijen povod. Rimljani dejstvuju u zajednici sa Ahejskim i Etolskim savezom, ve 228. odnesena pobeda i zakljuen je mir po kome je Teuta izgubila znatan deo teritorije; Ilirima je oduzeto pravo da slobodno plove, moraju da plaaju danak. Jo 229. Korkira, Epidamnos i drugi gradovi na jadranskoj obali ulaze u savez sa Rimom. U Korint i Atinu je upueno poslanstvo kome je ukazano dotle neviena ast doputeno im je da uestvuju na Istamskim igrama i prisustvuju Eleusimskim praznicima ovim inom Rimljani su priznavani za Helene. 219. Drugi ilirski rat pobeuju Demetrija sa Fara, svojeg ranijeg saveznika ali koji se pobunio protiv Rimljana u meuvremenu. Ovi uspesi zadiru u interese najjae balkanske drave Makedonije to je neizbeno vodilo sukobu. Reforma komicija Paralelno sa jaanjem Rima dolazi do niz promena u unutranjem ivotu. Zabeleeno je izvesno jaanje plebsa, izmeu 241. i 222. reforma centurijatskih komicija, namesto stare Servijeve podele, svaka

27

od 35 triba imala je ubudue da daje po 2 centurije od svake klase. Na taj nain sve klase dobile su podjednak broj centurija tj. jednak broj glasova u narodnoj skupini. Ukupan broj centurija = 373 (35x10 + 18 cent konjanika + 4 pionira i muzikanata + 1 proletera). Dok je po Servijevom ustavu odluka u komicijama mogla su donositi samo glasovima centurija prve klase i konjanika. Sada je bila potrebna veina u 187 centurija. To je donosilo odreeno preimustvo graanima 2 i 3 klase, 4-ta i dalje bila liena politikih prava: rimski ustav ostaje aristokratski. Ustav se reformie i tako to se od 242. bira drugi pretor rukovodi sudskim parnicama koje se vode izmeu stranaca, ili Rimljana i inostranaca. Od 227. biraju se jo dva pretora, radi uprave nad provincijama: jedan za Siciliju, drugi za Sardiniju i Korziku. Gaj Flaminije Demokratski pokret ovoga perioda vezan je za njegovo ime. Narodni tirbun iz 232. Flaminije sprovodi zakon o podeli galske zemlje (ager Gallicus) meu graanima, osvojene 285. Energina borba sa udruenom opozicijom Senatora na ijoj strani ak i njegov otac, koji je pretio da e nad sinom primeniti oinsku vlast. Podela zemlje izaziva rat sa Galima (225. 222.) koji je poeo njihovim upadom u Etrujriju. Na poetku pobeuju ali 224. rimska pobeda. 223. Flaminije kao konzul razbija Gale, a sledee posle niza pobeda i to je kraj rata. Novonastale kolonije Placentia, Cremona udaraju temelj romanizaciji reke Po, uvene po svojoj plodnosti. 220. Flaminije izabran za cenzora, uz njegovu podrku donesen je zakon narodnog tribuna Klaudija, po kojem je senatorskim porodicama zabranjeno da imaju brodove u koje moe da stane preko 300 amfora, tako se nobilitet odvaja od pomorske trgovine koja prelazi u ruke vitezova (onih 18 konjanikih centurija eques). Oni su najee najbogatiji plebejci koji jo nisu proli kroz magistrature i nisu bili uneseni u senatorski spisak. Od vremena Flaminija i Klaudija u ruke vitezova prelaze postepeno trgovako-zelenaki poslovi, dok ekonomsku podlogu nobiliteta nastavlja da ini krupni zemljini posed. 4. Drugi punski rat Hamilkar i njegovi naslednici u paniji Ubrzo posle uguenja ustanka Hamilkar prenosi svoju aktivnost u paniju; raunajui da e eksploatacijom resursa tog bogatog poluostrva (plemeniti metali i plodnost tla) ojaati mo drave i vojske za budui rat sa Rimom. Glavni deo stanovnitva ine iberska plemena, u severne oblasti prodrli su Kelti, koji se jednim delom meaju sa Ibercima. Specifina iberska kultura pogotovu na jugu, sva se plemena odlikuju borbenou. Fenike kolonije pojavljuju se prilino rano ali Kartagina im ne posveuje panju sve do gubitka Sicilije. 229. posle

28

uspeno zapoetih operacija Hamilkar gine i na elu vojske ga nasleuje zet Hazdrubal. On osniva Novu Kartaginu, velika tvrava i trgovaka luka. Rimljani su bili uznemireni ovim prodiranjem Kartaginjana na sever panije, 226. oni tamo alju poslanstvo koje zakljuuje ugovor sa Hazdrubalom po kojem su se Kartaginjani obavezali da nee prelaziti reku Ibar (Ebro) u vojne svrhe (nesumljivo je povoljniji po Kartaginu). Unutranji dogaaji kao i rat sa Galima, nisu Rimljanima davali mogunost da prue ozbiljniji otpor uvrivanju kartaginske moi u paniji. 221. Hazdrubal je ubijen, na njegovo mesto izabran je Hanibal (Hamilkarov sin) koji tada ima 25 godina. Ve je bio zreo vojskovoa vaspitan u mrnji prema Rimu. im je preuzeo komandu smatrao je da je vojska spremna za borbu sa Rimom (koji se takoe spremao za rat, na rat su ih podsticali i Masalijci, davnanji suparnici Kartaginjana koji su se sada umeali u sferu njihovog trgovakog uticaja). Povod za rat Juno od Ebra od pomorskih gradova samo se Sagunt (helenizovani iberski grad) nije pokoravao Kartaginjanima, ve je stupio u savez sa Rimom. Hanibal ga opseda pod izgovorom da je Sagunt napao jedno od plemena potinjenih Kartagini, itavih osam meseci oni su se odupirali. No kada je zauzet 219. Rimljani alju poslanstvo u Kartaginu sa zahtevom da im se preda Hanibal odbijeno i to je povod za rat. Hanibal u Italiji Strategija Rimljana bila je da se rat vodi na protivnikoj teritoriji, u tu svhu jedna vojska je imala da se iskrca u Africi, a druga u paniji. Hanibal ih je pretekao. On stupa u vezu sa Galima koje je Rim nedavno pokorio a s druge strane raunao je na odpadnitvo rimskih saveznika posle prvih svojih uspeha. Samo trebalo je prei Pireneje i Alpe suvozemnim putem to dotle nije nikome uspelo sa tolikom neprijateljskom vojskom. Polazi iz Nove Kartagine u prolee 218., prelazi Pireneje i marira du obale, sa nekim uroenikim keltskim plemenima mu polazi sa rukom da se dogovori dok je sa drugima morao da vodi rat. Ali galska plemena nisu uspela da ga spree da pree Ronu. Prelaz preko Alpa koji je sada ostao je bio posebno teak (surova klima i ponovni napadi Kelta), ali po cenu velikih gubitak genijalni vojskovoa je i to uspeo. S druge strane Alpa Hanibala je oekivala ranije obeana pomo Kelta nezadovoljnih rimskom vladavinom, to mu je omoguilo da odmori trupe, od ranije velike vojske ostalo mu je svega 20 000 peaka i 6 000 konjanika. Ali ovaj prelaz predstavljao je za Rimljane potpuno iznenaenje. Bitke kod Ticina i kod Trebije Publije Kornelije Scipion (Stariji) konzul iz 218. ve se kretao u pravcu panije, radi borbe sa Hanibalom, ali je morao da se zadri u

29

svernoj Italiji zbog pobune Gala, vest o Hanibalovom kretanju zatekla ga je u Masaliji, te je on (ali suvie kasno) krenuo ka Roni. Otpravivi svoga brata Gneja u paniju on se vraa u Italiju, da bi pretekao Hanibala kod alpiskih prolaza. Drugi konzul Tiberije Sempronije Long, bio je opozvan sa Sicilije Rim odustaje od afrike ekspedicije. U bitki kod reke Ticina, Hanibal je razbio Scipionove trupe. Tada su se konzulske vojske sjedinile, i napale Hanibala blizu Trebije, ali i tu ostale poraene. Ovo izaziva u Rimu borbu raznih politikih grupacija, prevagu donekle odnose demokratske grupe na elu sa popularnim Gajem Flaminijem izbaranim za konzula 217. Bitka kod Trazimenskog Jezera Posle poslednje bitke poeo je opti ustanak Kelta u severnoj Italiji, ustanici poveavaju za vie od dva puta Hanibalovu vojsku. Tako on u prolee 217. naputa zimski logor da bi nastavio ofanzivu na Italiju. U Ariminu i Areciji su bile skoncentrisane rimske trupe, sa zadatkom da spree Hanibalov prelazak Apeninskih planina, ali ovaj prolazi kroz movarnu niziju reke Arno. Kartaginska vojska marirala je 4 dana i 3 noi do pojasa i grudi u vodi. Propalo je mnogo vojnika, palo mnogo konja, ostao svega jedan slon, sam Hanibal izgubio je oko, ali zaobili su utvrene poloaje Rimljana. Sada kree dalje na jug pustoei sve oko sebe. Flaminije onda reava da krene za njim ne ekajui svoga kolegu, koji mu je krenuo u pomo. No njegove akcije su bile dobro poznate Hanibalu koji je imao dobro organizovanu izvidnicu. Flaminijev put vodio je kroz usku dolinu, koja je leala izmeu planina i Trazimenskog Jezera. Hanibal preko noi prelazi dolinu, zauzima visove, rasporeuje trupe iza bregova. Idueg, tmurnog jutra, kada je rimska vojska izbila nita ne slutei, iznenada je bila napadnuta sa svih strana. Flaminije je ubijen na samom poetku borbe. Jedan deo Rimljana je bio pobijen a drugi deo je konjica bacila u jezero. Samo jedan odred od 6 000 ljudi zauzeo je breg ali opkoljen, predao se pod uslovom slobodne odstupnice. Ukupan broj mrtvih Rimljana 15 000. Hanibal zadrava Rimljane u zarobljenitvu a saveznike puta kuama. Sada kree ka Jadranskom Moru da bi sebi obezbedio prekinutu vezu sa Kartaginom, opustoivi u prolazu Umbriju i Picenum, ali u Apuliji se zadrao pustivi trupe da se odmore, i reorganizovao trupe po rimskom uzoru. Fabije Maksim i njegova taktika Senat je nekoliko dana veao o situaciji. Flaminijev poraz doprinosi jaanju aristokratske partije. Kvint Fabije Maksim poznati konzervativac, je imenovan za diktatora. Novi ratni plan, sraunat na iscrpljivanje protivnika, jer je predviao neizbean poraz u presudnoj bitki. Njegova preimustva nalazila su se u neiscrpnosti rezervi i u brojnosti vojske. Izbegavao je presudne bitke i

30

zadovoljavao se sitnim arkama, napadajui prevashodno kartaginsku komoru. To nije nailazilo na simpatije u demokratskim redovima (ojaeni zbog gubitka nizije reke Po, koja je posle flaminijeve reforme i poslednjeg galskog rata bila kolonizovana + seljatvo nezadovloljno jer je Hanibal pustoio njihova naselja) zbog ega je i proglaen Oklevalom (Kunktator). ak je i njegov najblii saradnik Marko Minucije bio protiv ove taktike, tako da je za vreme jednog Fabijevog odsustva uspeo ak da zada poraz Kartaginjanima. To je toliki utisak ostavilo na Rimljane da je on uprkos svim obiajima bio proglaen za drugog diktatora. Ali Hanibal ga je ubrzo razbio i samo ga je Fabijeva pomo spasla totalne propasti dokaz ispravnosti partizanske taktike. Fabijeva zasluga je jo i to to je zadrao saveznike da ne preu na stranu Kartaginjana. Zalihe jedan od najvanijih zadataka Hanibala, iz Apulije on prelazi u Samnij a odatle u Kampaniju i tu sakupilo zalihe a zatim se vratio u Apuliju gde je prezimio 217. 216. Konzuli iz 216. Lucije Emilije Paul (Fabijev pristalica) i Gaj Terencije Varon, demokrata i pristalica odlunih akcija, ova taktika i dovela je do jedne od najpresudnijih bitki u istoriji antike. Bitka kod Kane U Apuliji u leto 216. na reci Aufidu kod Kane rimska se vojska sukobila sa Hanibalom. Rimljana je bilo vie ali je Hanibal imao jaku konjicu i centralizovao komandu za razliku od Rimljana koji su imali dvoje vojskovoa suparnika. Hanibal je rasporedio svoje trupe u obliku polumeseca, u centru Kelti, a na bokovima odabrana kartaginska peadija i konjica. Jo na samom poetku oni razbijaju malobrojnu rimsku konjicu, Kelti su ustuknuli unazad, ali tada ih Hanibal zatvara, tj. opkoljava peadijom. Rimljani pokuavaju da se brane obrazovavi krug, ali ne izdravaju i razbijaju redove opte istrebljenje. Po nekim izvorima od vojske koja je brojala preko 50 000 ljudi spaslo se samo 14 000. Mnogo Senatora i vojnih tribuna je ostalo na bojitu, meu njima i Lucije Emilije Paul, samo neznatan deo trupa spasao se bekstvom, meu njima i Terencije Varon. Ove ostatke rimskih trupa zaustavio je i doveo u red mladi vojni tribun Publije Kornelije Scipion Mlai. Uinjeno je sve da se osposobe odredi za odbranu Rima, pozvani su svi graani koji imaju preko 17 godina. Senat se reio na krajnje sredstvo: dve legije osnovane su od robova. Hanibal je takoe bio oslabljen gubicima i on pokuava da iskoristi poraz Rimljana u prvom redu u diplomatske svrhe. Ali poto je Senat odbio ak i pregovore sa njim, postigao je konano ono zbog ega je doao: mnoga plemena i gradovi srednje i june Italije prela su na njegovu stranu ili se kolebala. Svuda su odnosila prevagu antirimske grupe. U Kampaniji prilazi mu Kapua ali Kuma, Napulj i Nola ostaju verne Rimu. Neko vreme 209. ak je i 12 latinskih kolonija odbijalo da daje vojsku .

31

Ubrzo posle pobede Hanibal zakljuuje sporazum sa Filipom V, na Silciliji protiv Rima ustaje mladi Hijeronim.

Prvi makedonski rat Osvajanje Sicilije od strane Rima Tamo je poslat Marko Klaudije Marcel, 213. opseda Sirakuzu, grad teko osvaja (poto je imao sve potrebtine i u podizanju utvreenja uestvovao i uveni fiziar i matematiar antike Arhimed) u jesen 211. Opljakan je grad i odvuen ogroman ratni plen. Posle pada Agrigenta, Rimljani su ovladali itavim ostrvom. Borba u paniji Jo od 218. ratne operacije nisu prekidane ni u paniji, Rimljani su tamo poslali Gnej Kornelije Scipion a zatim 217. ovome je stigao s pojaanjima njegov brat Publije (konzul koga je 218. razbio Hanibal). Rimljani u prvo vreme imaju uspeha, zauzimaju Sagunt, ali 211. oba Scipiona su poraena od Hanibalove brae i poginula. Rimljani su tvrdoglavo nastavili sa borbom u paniji smatrajui to glavnim izvorom moi tj. srebra i regruta Kartagine. 210. nova ekspedicija na elu sa Publijem Kornelijom Scipionom (Mlaim), sinom konzula iz 218., istakao se i pored svojih godina u bitkama kod Ticina i Kane i uivao veliki autoritet. Specijalnom odlukom narodne skuptine dodeljen mu je imperium i data prava prokonzula. Ovo je prvi sluaj u rimskoj istoriji da se imperium dodeljuje privatnom licu a ne magistru. 209. on osvaja Novu Kartaginu iskoristivi oseku i prodirui sa jedine pristupane strane morske. Ne uspeva da sprei Hazdrubala da povede vojsku Hanibalu, ali zato 206. ovladava i junim delom Pirenejskog poluostrva. Hanibal ante portas Postepeni preokret, Rimljani oduzimaju pojedine gradove Hanibal, 212. opsedaju Kapuu, u prolee pred gradom se pojavljuje Hanibal ali Rimljani ne skidaju opsadu, zato da bi im odvratio panju Hanibal se uputio ka Rimu ovo izaziva legendarnu paniku. Ali on se zadovoljio time to je opustoio okolna polja, a potom neko vreme poto je ostao pod gradom povlai se u kampaniju i kree ka jugu. Kapua je uskoro kapitulirala i surovo je kanjena. Ovo je pokolebalo Hanibalov autoritet meu njegovim italskim saveznicima, 209. 80-dinji Fabije Maksim zauzima Tarent. Hanibal plan sastojao se u tome da se sjedini sa bratovljevom vojskom, ali ovaj je pretrpeo poraz 207. kod reke Metaura i bio ubijen. Od tog momenta poloaj Hanibal koji nije dobio potrebnu pomo od kartaginske oligarhije postaje osobito teak. Bitka kod Zame

32

Scipion je izabran za konzula 205., 204. se iskrcao u Africi, nedaleko od Utike sa vojskom od 30 000 ljudi, sa oko 7 000 dobrovoljacaveterana. Kartaginski senat opziva Hanibala iz Italije. Poslednja bitka 202. kod Zame, Masinisa numidski kralj velika pomo Rimljanima, dao im je izvrsnu konjicu i Hanibal je doiveo svoj prvi i poslednji poraz. Kartagina nije vie mogla da prua otpor. Zakljuenje mira 201. zakljuen je mir, Kartagina zadrala samo svoje posede u Africi, gde je smela da ratuje samo po doputenju Rima, u toku od 50 godina morala da isplati kontribuciju od 10 000 talenata, gube itavu mornaricu (sem 10 straarskih brodova) i predaju Rimu taoce. Masinisa ojaao na raun numidskih plemena slobodnih i donedavno zavisnih od Kartagine. Posledice Drugog punskog rata Pod Hanibalovim uticajem posle zakljuenja mira sprovedene su demokratske reforme, kontrola finasija omoguila je isplaivanje kontribucije, a da se graani ne optereuju preteranim porezima nezadovoljstvo oligrahijske partije i podozrivost Rimljana. 195. on mora da bei iz Kartagine. Sudbina sukoba reena jo u Italiji: 1. Uprkos uspesima Kartaginjani nisu mogli da slome otpor Rimljana koji su branili svoju teritoriju 2. Rimska vojska se sastojala od slobodnih graana 3. Saveznici otpadali od Rima samo dotle dok je Hanibal imao uspeha 4. Najzad oligarhija nije Hanibalu pruila potrebnu pomo U svojoj drugoj fazi ovaj rat nije bio defanzivan ve osvajaki (juna panija i itava Sicilija posle 210. mu pripadaju). Rimski ustav pokazao se nepodesnim za izvanredne ratne prilike. U Senatu je jo uvek igrala veliku ulogu konzervativna grupa Fabija Maksima Kunktaktora, princepsa senata, koji je priznat za spasioca otadbine. Ali posle njegove smrti nobilitet je morao da prizna autoritet Scipiona koji je zbog svojih pobeda prozvan Afrikanskim. Ovo je dakle poetak niza osvajakih ratova koje su Rimljani docnije vodili. On je doveo ne samo do spoljanjih ve i do niza unutranjih promena. Od ovog vremena pojaava se kontrola Senata nad saveznicima (pogotovo u vojsci). Rimljani poinju na njih da gledaju kao na svoje podanike, pojedine takve mere nailaze na podrku municipalne aristokratije. Ove promene u rimskoj ekonomici i socijalnom poretku osobito su se jasno ispoljile sredinom II veka. Rim i helenistike drave u prvoj II veka pne 1. Rim i Istok na kraju III i poetku II veka pne

33

Odnosi izmeu Rima i helenistikih zemalja ine glavnu sadrinu rimske spoljnopolitike istorije u vreme posle pobede nad Hanibalom. Na kraju III veka opta situacija u helenistikim zemljama karakterie se obino kao ravnotea sila. Glavne su: drava Lagida, Sirijska kraljevina Seleukida i Makedonska kraljevina Antigonida na elu sa potomcima Atigona Gonata (sina Demetrija Poliorketa). Egipatska kraljevina Kraljevina Seleukida Makedonska kraljevina i Grka Savez Filipa V sa Antiohom III Rimska diplomatija na poetku III veka Sitne istone drave Pergam, Rodos, Atina ali i Egipat (koji slabi na vojnom planu) obraaju se Rimu za pomo, kojem nije ilo na ruku naruavanje tradicionalnog sistema ravnotee. Spoljnom politikom rukovodi Senat, narodnoj skuptini su podnoene gotove odluke. Diplomatija koja je ve odigrala veliku ulogu u doba borbe Rima za hegemoniju u Italiji i za vreme punskih ratova sada u dodiru sa svetom od kojeg su toliko toga na tom planu ve uzeli (parola borbe za slobodu gradova, sistem protektorata, podela sfera uticaja) dovodi se do vrhunca. Delegacije imaju veliku ilogu, isprva poslaniku funkciju vre svetenici fecijali, ali vremenom njima ostaje samo vrenje tradicionalnih verskih obreda koji prate razne spoljnopolitike akte, dok se pregovori i druge diplomatske misije poveravaju posebnim poslanstvima (legationes), imenovani i rukovoeni od Senata i sastavljeni od njegovih lanova. Linost poslanika smatrana je svetom, njihovo ubistvo ili uvreda esto su bili povod za rat. U to vreme se formiraju obiaji u vezi sa prijemom poslanika u Rimu. 2. Drugi makedonski rat (200. 197.) Ovo istupanje Rima protiv Makedonije predstavlja poetak rimske agresije na Istoku. Meanje Senata u istone stvari nailo je isprva na opoziciju u narodnoj skuptini. Vojnim operacijama prethodili su sloeni diplomatski pregovori. U Rim dolaze razne delegacije helenistikih drava, rimski poslanici imali su za zadatak da odrede pozicije odreenih drava u predstojeem ratu. Filipu je postavljen ultimatum u kome mu je nareivano da vrati teritorije osvojene od Egipta, prekine ratne operacije protiv Grka i da sporna pitanja sa Pergamom i Rodosom iznese pred arbitrani sud. Odbijeno povod za rat. Antimakedonska koalicija Znaajna koalicija protiv Filipa posebno vanu ulogu imali su Pergam (Atal I nastoji da ojaa svoju poziciu u Maloj Aziji) i Rodos

34

(nastoji da ouva svoj dominantni trgovaki znaaj u basenu Egejskog Mora). Etolski i Ahajski savez preli su na stranu Rima u toku rata. Veliki diplomatski uspeh predstavljao je sporazum sa Antiohom III (Rim nije osporavao Antiohova osvajanja siriskih poseda egipatskog kralja dok se A III obavezao da nee pomagati Filipa V). Bitka kod Kinoskefala 199. Rimljani poinju ofanzivu preko Ilirije. U poetku bez nekih rezultata, sem saveznike mornarice koja je napadala obale Makedonije. 197. posle pristupa Etolaca i Ahajaca koaliciji i jaanja rimskih pozicija u bitki kod Kinoskefala u Tesaliji saveznike trupe pod komandom Tita Kvinkcija Flaminina zadaju Filipu presudan poraz. Etolci insistiraju na tome da se rat nastavi do potpunog unitenja Makedonije. Ali Flaminin najpre zakljuuje s Filipom primirje, pod uslovima da se on odrekne svih osvojenih teritorija a Rim ne dobije nikakve nove oblasti. Filip mora da plati 1 000 talenata ratnih trokova, preda svoju mornaricu (sem 6 laa) i smanji svoju suvozemnu vojsku na 5 000 ljudi; i kao najvanija taka u uslovima prizna slobodu grkih gradova. Rimska politika u Grkoj 196. na Istamskim igrama Flaminin je proglasio slobodu grkih gradova (helenistika politika da bi time oslabili suparnike). Edikt je morao dva puta da bude proitan i posle toga kae Polibije: nastala je takva bura aplauza, da to dananji italac teko moe sebi predstaviti . Rat je doveo do opustoenja mnogih grkih naselja, no i pored toga Flamininova polpularnost je bila bezgranina, u jednom od gradova je ak bio i deifikovan (prvi Rimljanin kome su ukazane boanske poasti). U unutranjoj politici Grke Flaminin je potpomagao aristokratske grupacije. U ime svih Grka objavljen je rat spartanskom tiraninu Nabisu, ija je demokratska delatnost predstavljala opasnost po aristokratske krugove. 195. Nabis je bio potuen i morao je da se povinuje Flamininovim zahtevima. 194. rimske trupe naputaju Grku.

3. Siriski rat Diplomatski sukobi Antioha III sa Rimljanima Dok se na Balkanskom poluostrvu vodio Drugi makedonski rat, on je osvojio posede Ptolomejevaca prvo u Siriji a zatim u Maloj Aziji posle ega je ak preao Helespont i poeo da zauzima gradove koje je Filip V morao da oslobodi prvi diplomatski sukob izmeu Rimljana i Antioha III.

35

Oktobra 196. rimski poslanici sastali su se u Lisimahiji sa Antiohom III. Sastanak ima najpre prijateljski karakter ali u toku pregovora odnosi su se zaotrili. Rimljani su sada zahtevali osloboenje sirijskih, maloazijskih i evrposkih poseda i gradova. Antioh III im je osporavao pravo da se meaju u grke stvari i odbio da odgovara na prigovore predstavnika azijskih gradova. Senat odbija Antiohov predlog za sklapanje ugovora sukob neizbean. Antioh III je jo pruio utoite 195. Hanibalu, koji mu je predloio irok plan za stvaranje antirimske koalicije (i Kartagina) i upad saveznikih trupa u Italiju. Ali Antioh III je nalazio za celishodnije da otpone vojne operacije u Grkoj, gde je u to vreme sve vie hvatalo maha razoarenje u oslobodilaku politiku Rima (pogotovu nezadovoljni Etolci). Ovi pozivaju Antioha kao zatitnika helenske slobode i on se 192. prebacuje u Grku. Prilaze mu samo gradovi od drugostepene vanosti, ali Ahajci ostaju uz Rimljane koji to je najvanije obeanjima postie da Filip V ostane lojalan ranijim ugovorima i ak pomogne Rimljanima + Rodos i Pergam. Pod pritiskom rimskih trupa Antioh uskoro mora da napusti Grku, uskoro i grka mornarica kao saveznik Rima odnosi pobedu na moru, rat je preneen u Malu Aziju. 190. Lucije Kornelije Scipion kao legat i njegov brat Publije Afrikanski kao njegov pratilac postaju glavni rukovodioci vojnih i diplomatski operacija. Bitka kod Magnezije i mir U njoj je Antioh III bio potuen do nogu, maloazijski gradovi otpadaju od njega i on je prinuen da moli za mir. Uslove je odredio Publije Scipion i poslao ih u Rim na potvrdu senata, mir je konano zakljuen u Apameji 188. Antioh III je imao da se povue iza Taurusa i da u roku od 12 godina isplati 15 000 talenata, da e imati 10 laa i da nee drati ratne slonove. Rimljani nisu stekli nikakve teritorije ali zato je pergamski kralj Eumen II znatno proirio svoju teritoriju, a Rodos dobio zemljita u Maloj Aziji., neki maloaziski gradovi proglaeni su za slobodne. Galati, Kapadokijci koji su saraivali sa Antiohom III bili su zato unieni i oslabljeni. Galatija je jo pre zakljuenja mira bila opljakana. Antioh je morao da preda Hanibala, koji je pobegao u Bitiniju i iveo tamo jo nekoliko godina a onda kad je saznao da je izdan izvrio samoubistvo 183. ispivi otrov koji je stalno nosio sa sobom. Iste godine umro je i njegov pobednik Scipion Afrikanski. Posledice Siriskog rata Seleukida gubi svoj raniji znaaj, antihelenistika reakcija, gubitak Jermenije i drugih oblasti koje se pretvaraju u samostalne kraljevine. Antioh III pokuava da obnovi svoju vlast u Iranu ali umire pljakajui hram Belov. Taj proces vie nije mogao da se zaustavi, za vlade Mitridata I (160. 138.) pravog osnivaa paranske moi, poinje ofanziva na istone seleukidske oblasti. Nezavisno jedni od drugih Rim i Partija zadavali su jedan po jedan udarac Seleukidima.

36

Jo jedan od izraza antihelenistikog pokreta bio je rat u Judeji (166. 164.) pod rukovodstvom Maakabeja, koji se zavrava pobedom ustanika i obnovom samostalne Judejske kraljevine. Njenu samostalnost priznao je i Rim koji je posebnom poslanicom istonim dinastima, potvrdio da se judejski vladari nalaze u prijateljstvu sa Rimom. Bez rimskog meanja nije vie mogao proi nijedan znaajniji dogaaj u helenistikim zemljama.
5. Trei makedonski rat

Persej i njegovi saveznici Filip V je umeo da izigra uslove mirovnog ugovora na brojnost makedonske vojske. Svake godine on bi obuio po 4 000 vojnika koje bi zatim putao kuama i mobilisao nove. Rimljani su sa svoje strane podravali Filipovog sina Demetrija, koji im je bio naklonjen, ali je Persej uspeo da ga ukloni i posle Filipove smrti nasledio presto. Flamininovo pokroviteljstvo nad Helenima, pretvorilo se u strogo meanje Rima u unutranje stvari grkih gradova. Demokrati koje su Rimljani odbacivali su rado pruali podrku Perseju. Tako je stvorena ozbiljna koalicija koja je predstavljala opasnost ne samo za Rim, ve i za njegove saveznike npr. Pergam. Persej je bio optuen da napada rimske saveznike. Diplomatska priprema rata protiv Perseja Rimljani nisu bili odmah spremni za vojne akcije i pre svega su teili da odloe poetak rata diplomatskim putem. Poslantvo je uspelo da nagovori Perseja da otpone nove pregovore sa senatom a u isto vreme delegacija se trudila da razbije federaciju beotskih gradova (Persejevi saveznici). Persejeve ponude za mir bile su odbaene i tad je otpoeo Trei makedonski rat (171-167). Poetak je bio povoljan po Perseja jer u rimskoj vojsci nije bilo discipline, a persejevi apeli i molbe raznim gradovima nailazili su na simpatije. Tada Rim alje pojaanja pod komandom Lucija Emilija Paula, sina konzula iz 216., koji je poginuo kod Kane. Bitka kod Pidne i zavoenje rimskog protektorata nad Makedonijom 168. Persejeve trupe su poraene kod Pidne, on sam najpre uspeva da pobegne ali je uskoro morao da se preda. Uslovi mira nisu samo liavali Makedoniju samostalnosti , ve su i surovo kanjavali i one koji su joj pomagali ili ak samo simpatisali. Makedonija je podeljena na 4 okruga, svaki je bio proglaen za samostalan, imao je svoj novac i nije smeo stupati u odnose sa drugim okruzima. Makedonija je faktiki postala vazalna drava koja je morala da plaa Rimu danak. Persejevi saveznici epirski gradovi bili su uniteni i 150 000 ljudi od njihovog stanovnitva prodano je u ropstvo. 1 000 najistaknutijih graana Ahajske lige odvedeno je u Rim i Italiju kao taoci.

37

Rodos je zbog toga to je otvoreno izraavao nezadovoljstvo ratom, izgubio svoje posede na kontinentu, a ostrvo Delos je proglaeno za slobodnu luku (porto franco) nenadoknadiv udarac Rodosu. Eumen za koga se sumnjalo da je stajao u tajnim vezama sa Persejem izgubio je preanji uticaj. Rimska diplomatija posle Treeg makedonskog rata Spoljna politika grkih i istonih zemalja sada je dospela u potpunu zavisnost od rimskog Senata. Rim je postao jedina mona drava na Sredozemlju. U ovo vreme jasno se ispoljio duboki jaz izmeu zvaninih parola i pravih ciljeva rimske diplomatije. Na ideoloko uoblienje zvaninog spoljnopolitikog rimskog programa veliki uticaj imala je stoika filozofija, koja je u II veku bila u modi. Libertas, humanitas, iustitia i fides su principi po kojima se vodi rimska diplomatija. Ovo je bila politika rcimo egoizma u kojoj se vodilo rauna samo o rimskim interesima. Oslanjajui se na romanofilske partije tj. aristokratiju i oligarhiju Rim organizuje ustanke i podrava separatistike tendencije po inostranim dravama, uzimajui uea i u dinastikim borbama, starajui se da na vlast dovode one koji ih podravaju. Ukoliko rimski uticaj vie jaa, utoliko rimske diplomate odlunije razgovaraju s kraljevima koji su po pravu bili nezavisni. 169. Antioh IV Epifan napada na Egipat, iji kralj se obraa Rimu. Poznata je anegdota o: rimskom poslantvu koje je poslano na elu sa Poplijem, koji je umesto odgovora na kraljev pozdrav, predaje ovom poslednjem zahtev senata. A poto kralj trai vremena za razmiljanje, Popilije crta krug oko kralja rekavi mu da nee izai odatle pre nego to odgovori. Zajedno sa rimskim trupama i politiarima, na Istok prodiru i rimski i italski poslovni ljudi, a njihov zelenaki kapital poinje da igra vidnu ulogu u ivotu istonih drava. Ovo nalazi odraza u rimskoj politici. Sada Rim poinje da se sprema za aneksiranje slabih drava. Spoljna politika rima na zapadu u prvoj II veka pne Osvajanje Makedonije i Grke Konano osvajanje severne Italije i ostrva Sardinije i Korzike Rimske naseobine u podruju reke Po veoma su nastradala za vreme Drugog punskog rata. Ratovi u severnoj Italiji obnovljeni su 201. kada je zakljuen mir sa Kartaginom. Ali je dolo do novog ustanka kome su se pridruili ak i Liguri, koji je surovo uguen 191. Keltski okruzi ostali su samo na severu od reke Po, koji su imali funkciju bedema protiv transalpiskih Kelta, ali se i ovde brzo irila romanizacija. Ve 160-tih godina kada je Polibije posetio ove krajeve on pie da je ostao samo mali broj sela koja su zadrala iskljuivo keltki karakter. U dolini reke Po osnivaju se kolonije: Bononija, Parma i Mutina. Ratovi u Liguriji, na Korzici i Sardiniji obeleeni su izvanrednom surovou. Tiberije Sempronije Grah delom je pobio a delom prodao u

38

ropstvo 80 000 Sardinjana po jako niskoj ceni odatle izreka jevtin kao Sardinac . Ratovi u paniji U paniji su se Rimljani uvrstili jo 206., ali uglavnom u primorskoj zoni. Uporita su bili gradovi Tarakon, Nova Kartagina i Sagunt. 197. od rimskih poseda obrzovane su 2 provincije, a za upravu su birana 2 pretora (ukupan broj sada je 6). U borbi sa odlunim braniocima svoje teritorije Rimljani su morali da osvajaju okrug po okrug, s-z deo poluostrva pokoren je tek na poetku Carstva. 197. otpoinje ustanak, a 195. poslana je vojska pod komandom konzula Marka Porcija Katona, koji se surovo obraunava sa ustanicima. Katon regulie sistem provincijske uprave. Od 194. do 189. voen je rat protiv Luzitanaca, a 186. ustanak Keltiberaca koji je 179. konano uguio Tiberije Sempronije Grah (odlikovao se diplomatskim talentom). Ali 154. otpoinje nov ustanak Luzitanaca zajedno sa Keltibercima i dr. plemenima. Zbog nesposobnosti rimskih vojskovoa ovaj rat je doveo u pitanje vladavinu Rimljana u tim oblastima. 150. Pretor Servije Sulpicije Galba prodire u zemlju Luzitanaca i zakljuuje sa njima mir, ali ih izdajniki, poto su poloili oruje , pobija ili prodaje u ropstvo. Tada Luzitanci ponovo diu ustanak sa Virijatom na elu (bivi pastir) koji je itavih 10 godina ostao nepobeen. 141. prokonzul Fabije Maksim Servilijan primoran je da Virijata prizna za kralja. Samo je izdajnitvo oslobodilo Rimljane ovog opasnog protivnika, ubijen je u atoru na spavanju 139. Ovi ratovi su posledica ne samo otpora lokalnih plemena, nego i unutranjeg stanja u rimskoj dravi pre svega u vojsci. Nain popunjavanja vojske i dalje je bio stari. Legije su se sastojale od seljaka, najtalentovanije vojskovoe i politiari esto su umesto uticajnih ljudi bez talenta potiskivani u zadnji plan. Posle uguivanja ustanka Virijata centar otpora postaje grad Numancija. 137. Rimljani koji su je opseli bili su opkoljeni i konzul Mancin prinuen da kapitulira alje u Numanciju kvestora Tiberija (budueg tribuna) radi pregovora. Grah uspeva da rimskoj vojsci zagarantuje slobodnu odstupnicu, s tim da logorska imovina pripadne Numantincima. Senat nije priznao taj ugovor; on je po starim obiajima odluio da konzula Mancina preda neprijatelju, ali Numantinci nisu hteli da ga prime. U paniju dolazi uveni Publije Kornelije Scipion Emilijan koji 133. pokorava Numanciju. Uzroci treeg punskog rata U politikom pogledu Kartagina se pretvorila u dravu drugog reda, ali u ekonomskom je bilo teko savladati njenu mo (izvozi u velikoj koliini vinovu lozu, maslinu). Numidska kraljevina, jaa za vlade Masinise, kada rastu strari i niu novi gradovi.

39

Izmeu Kartagine i Numidije stalni sukobi u kojima Rim stalno na strani numidskog kralja. Umereni spoljnopolitiki program Scipiona, koji je za stvaranje sistema zavisnih i poluzavisnih drava, nailazi na sve manju podrku. Izraz tih nastrojenja bio je Marko Porcije Katon (stariji) koji je proveo neko vreme u Kartagini i uverio se u njeno bogatstvo. Jedan od, inae stalnih, Masinisinih napada Kartaginjani su doekali pruanjem otpora. Rimljani su u tome videli prekraj uslova mira iz 201., i mada su Kartaginjani pretrpeli poraz, Rimljani su im ipak objavili rat. Iako se u Kartagini u to vreme na vlasti nalazila partija koja se zalagala za mir, kada su rimski konzuli, koji su stigli u Utiku, naredili Kartaginjanima da napuste grad i nastane se na mestu najmanje 15 km udaljenom od mora, ovi su odluili da svoj grad brane do kraja. Opsada Kartagine Svi pokuaji Rimljana da zauzmu grad na juri ostali su bez rezultata. Pokazalo se da je Kartagina nepristupana tvrava. Tako je to trajalo do 147. i dolaska Publija Kornelija Scipiona Emilijana (adoptiranog unuka Scipiona Afrikanskog i sina Emilija Paula, pobednika nad Persejem kod Pidne). On je najpre uvrstio disciplinu u trupama i odsekao Kartaginu od spoljanjeg sveta. Kartaginska vojska van grada bila je potuena. Hazdrubal koji je rukovodio odbranom poeo je da moli za mir. Scipion nije prihvatio i 146. poeo je juri na grad. Pad Kartagine Borba na ulicama trajala je 6 dana, tek sedmog Rimljani su uspeli da zauzmu Birsu akropolj Kartagine. Hazdrubal se sa porodicom sklonio u Eskulapov hram, spremajui se da se zapali.U odluujuem trenutku istrao je iz hrama i na kolenima poeo da moli Scipiona za ivot. Hazdrubalova ena, ugledavi to bacila se zajedno sa decom u vatru. Na zahtev Senata Kartagina je morala da bude sravnjena i spaljena do temelja. Na njenu teritoriju baena je anatema. Stanovnici su prodani u ropstvo, znatan deo kartaginskih poseda pretvoren je u rimsku provinciju Afriku, veliki deo proglaen je dravnim zemljitem. Samo su Utika, Hadrumetum i dr. koji su pruali pomo Rimu zajedno sa numidskom kraljevinom (kojom su vladali sinovi Masinise koji je umro tokom tereeg punskog rata) dobili deo kartaginskog zemljita. Pokoravanje Makedonije i Grke Prisajedinjenje Pergamske kraljevine Rimske provincije (str. 147 150) Rimsko drutvo sredinom II veka pre n. e. 1. Nobilitet i vitezovi Polibije o rimskom politikom poredku

40

Sam Polibije naginje tome da uzdizanje Rima tumai savrenstvom njegovog politikog ureenja. On nalazi da su u rimskom dravnom poredku spojena sva 3 oblika uprave: monarhija, aristokratija i demokratija karakteristina vladavina nobiliteta. Rimska aristokratija na poetku II veka Narodna skuptina i dalje je ostala najvia ustanova u dravi. Najvii magistrati stvarno su imali zvanino gotovo neogranienu vlast. Samo to je rok trajanja te vlasti bio neogranien, a izbor zavisio od senatske veine. Gaj Flaminije bio je jedan od poslednjih krupnih politiara izalih iz redova plebejaca. Ali je usled Hanibalove najezde uloga Senata porasla, u sledee doba njegov se uticaj jo vie pojaao. To je bio glavni oslonac nobiliteta. Dominantan poloaj meu njima i dalje zauzimaju najstariji patricijski rodovi: Emiliji, Korneliji, Klaudiji, Valeriji. Pojedini plebejski rodovi takoe se istiu: Liviji, Ceciliji, Meteli, Semproniji i dr. Od kraja III veka pristup novim lanovima Senata bio je otean. Predstavnici nobiliteta dele se na partije koje se ponekad razilaze u pitanjima spoljne politike, ali najee konkuriu u vezi sa dobijanjem najviih magistratura, vanih svetenikih dunosti Pojedine porodice i rodovi sklapali su koalicije, dinastike brakove, pruali podrku pred sudovima Preanja jednostavnost ustupila je mesto raskoi. Postojanosti porodinih tradicija doprinosilo je pravo dranja votanih likova predaka (ius imaginum). Senatorske kue bile su prepune klijenata koji su svuda pratili svoga patrona. Svi osloboenici postajali su klijenti. Oni su na izborima glasali za svoga patrona, a ovaj se za njih zalagao na sudu. Ekonomsku osnovicu moi nobiliteta inio je krupni zemljini posed. Ogromne prihode donosila je uprava provincijama koja se nalazila u rukama senatora. Klaudijev zakon iz 220. koji je ograniio trgovake operacije nobiliteta doprineo je tome da ovaj prihode od ratova i pljake provincija ulae u zemlju. Scipion Stariji i Katon Borba u samom nobilitetu karakeristina za prvu polovinu II veka. Kvint Fabije Maksim Kunktator, kao princeps senata vrio je snaan uticaj na nobilitet. Od 199. do 184. pod Publijem Kornelijem Scipionom Mlaim Afrikanskim kao princepsom senata, voena je spoljna i unutranja politika. U spoljnoj politici on je protivnik stvaranja novih provincija i zagovornik stvaranja sistema vazalnih drava. U unutranjoj politici on je pristalica senatskog sistema uprave sa istovremenim ostvarivanjem cilja olakane vojne slube i smanjenjem neposrednih poreza. On vodi jasnu dinastiku politiku, Kornelijevci esto zauzimaju u to vreme

41

najvie poloaje. Fabijevci, sa druge strane, su prema njima bili neprijateljski raspoloeni kao i Tiberije S. Grah, otac buduih tribuna. 198. izabran je za konzula, protiv elje Scipiona Tit Kvinkcije Flaminid. Tokom Sirijskog rata Publije Scipion uestvuje kao legat u tabu svoga brata Lucija; posle ovog rata njegov znaaj poinje da opada. 187. od Lucija Scipiona zatraeno je da poloi raune o upotrebi sirijskog plena. Publije je taj zahtev smatrao poniavajuim i demonstrativno ponitio raune, ali 184. komicije su Lucija osudile na veliku globu i poto je on odbio da je plati, trebalo je da bude uhapen. Publije se umeao podran od strane narodnog tribuna Tiberija Graha (iako u neprijateljstvu sa Scipionima, smatrao je da je odluka komicija nepravedna) koji je uloio veto na odluku o Lucijevom hapenju. Ovaj proces Stipiona odraava njihov gubitak politikog uticaja. Jedan od najdoslednijih njihovih protivnika bio je Marko Porcije Katon Stariji. Po poreklu iz Tuskula, (sabelskog porekla) on nije pripadao aristokratiji, ali kada je postigao senatorski poloaj pokazao se kao najvatreniji pobornik starine. Istovremeno istupao je protiv pojedinih predstavnika nobiliteta, ukazujui na njihove poroke. Njegov konzervativizam nije mu smetao da zastupa interese robovlasnike privrede i zelenakog kapitala. U paniji sprovodi politiku suprotnu Scipionovoj umirene ustanike oblasti prikljuene su provinciji. Za razliku od Scipiona koji su eleli Rim da prikljue helenistikoj kulturi, on je bio zatitnik starih rimskih obiaja (revoltiran kada 155. u Rim dolazi atinska delegacija sastavljena od triju filozofskih kola, sa akademiarem Karneadom na elu, povodom sukoba izmeu Atine i Oropa) strah od toga da e nova uenja uticati na istotu rimske naravi. Katonova cenzura iz 184. stie osobit znaaj. On zavodi porez na luksuz; neki senatori nisu bili uneseni u nove spiskove. Smanjen je i broj vitezova. Strogost Katonove cenzure ula je u poslovicu. Zakon Vilija Jaanje Senatorske oligarhije odraave se u zakonodavstvu prve polovine II veka. Zakon Vilija (180.) utvruje red u dobijanju magistrature. Najvie konzulat, preturu mogu zauzimati samo ona lica koja su prethodno prola kroz nie izborne dunosti kvestura i edilitet (pretendent za ove nije mogao biti mali od 28 god.). Ovome je morala prethoditi vojna sluba. Pretorom se nije moglo postati pre 40., konzulom pre 43 godine ivota. Ovo je imalo za cilj da pomogne oligarhiji u borbi protiv ljudi popularnih meu plebsom. Na najvie dunosti po pravilu, dospevali su predstavnici aristokratije osrednjih sposobnosti (T. S. Grah izuzetak). Uloga vitezova Ovo je dovodilo do jaanja nearistokratskog gornjeg sloja plemstva vitezova. U njihovim rukama nalazio se zakup provincijskih poreza. Pored raznih zloupotreba kod ubiranja tih poreza, oni su pribegavali zelenatvu: zahtevali su trenutnu isplatu poreza u protivnom vitezovi

42

su obveznicima traene sume davali na zajam uz visoke kamate i po isteku roka naplaivali novac najsvirepijim sredstvima. U Rimu u njihove ruke prelazi i spoljna trgovina, tako da se oni postepeno izdvajaju od osnovne plebejske mase formirajui poseban stale, koji kao i nobilitet pripada najviem sloju robovlasnikog drutva. Nobili su uglavnom bili zemljina aristokratija, a vitezovi novana. No, izmeu senatorskog stalea i vitezova postojalo je mnogo protivrenosti i to ih je teralo da uestvuju u antisenatorskim koalicijama. Tako, jaa klasna borba u drugoj polovini II veka.

2. Italska poljoprivreda sredinom II veka i dalje glavna grana italske ekonomike, uprkos osvajanju i razvitku trgovako zelenakog kapitala. Katonova rasprava O poljoprivredi (154./156.) irenje intenzivnih oblika poljoprivrede (156./158.) 3. Rimsko zanatstvo i trgovina Trgovaki centri na Istoku Razvitak zelenatva 4. Rimsko robovlasnitvo sredinom II veka Izvori ropstva Prvani polaj roba Osobenosti robovlasnikog naina proizvodnje Propadanje seljatva 5. rimska drava na poetku druge II veka i partija Scipiona Emilijana koja se zalagala za reforme Rimska kultura sredinom II veka str 164-179 Doba graanski ratova Klasna borba u Rimu 30-tih i 20-tih godina II veka pne 1. Prvi ustanak robova na Siciliji 30-tih godina II veka zaotrenost unutranje situacije u Rimu kulminira, to se ispoljava ustancima robova i graanskim ratovima, a u krajnjoj liniji dovodi do propasti Republike i zavoenja monarhije. Ustanci robova u Italiji na poetku II veka Oni nisu bili nepoznati ni u ranijem periodu Rima ali sada su prvi put zahtevali oruane intervencije uprave. 199. u Ostiji, blizu Rima, kartaginski taoci stupaju u vezu sa robovima, ali izdajnici ih odaju i pretor hapsi inicijatore spreavajui mogunost ustanka. Ubrzo dolazi do ustanka robova u Prenesti, koji je uguen u krvi 500 robova.

43

196. robovi se diu u Etruriji, ali ustanici su opet potueni a organizatori razapeti na krst.. U junim italskim oblastima i na Siciliji gde su preovlaivali krupni posedi na kojima je radilo mnotvo robova situacija je bila posebno napeta. 80-tih godina ustanak diu robovi-pastiri u Apuliji. Na smrt je osueno je oko 7 000 ljudi. Poloaj robova na Siciliji Prvi veliki i osobito dugotrajan ustanak izbija na Siciliji. Rimska administracija plaila se sicilijskih robovlasnika i nita nije mogla da preduzme protiv robovlasnika, dok su robovi bili prinueni da se bave pljakom. Ogorenje se ipoljilo u ustanku koji je otpoeo 138. Inicijatori su bili robovi bogatog Damofila (posebno surov robovlasnika). Poetak ustanka robova na Siciliji Damofil je bio ubijen a ena mu je spaljena signal za irenje pokreta kome je doprinelo to su veina robova bili siriske narodnosti. Voa je bio Eunus, sa slavom velikog proroka (siriske boginje Agartagis). Proglaen je za kralja i uzima ime Antioh. Centar ustanka je grad Hena, istovremeno na j-z ustaju robovi pod komandom Kilikijca Kleona (Diodor kae da je bio pastir i razbojnik). On ujedinjuje svoje snage sa Eunusovim (koji postaje glavni rukovodilac pokreta). Unitavaju nekoliko rimskih odreda i zauzimaju niz vanih gradova, drugi centar ustanka postaje Tauromenij, pretvoren u tvravu. Neki slojevi slobodnog sitnog seljatva im se pridruuju Nova siriska kraljevina i njena organizacija Prvi pokuaj robova-ustanika da stvore svoju dravu. Podanici kralja Antioha nazivani su Sirijcima postojalo je i vee, u koje su birani ljudi istaknuti umom (isticao se Ahej, koji je posedovao izvanrednu energiju). No ropstvo nije bilo ukinuto, sem onih koji su se prikljuili pokretu. Rimljani su morali sada da poalju konzulske vojske, i tek 132. posle dugotrajne opsade, konzul Rupilije uspeo je da osvoji prvo Tauromenij a zatim Henu. Ustanici su bili vie pobeeni glau nego borbom, Kleon je poginuo u jednom ispadu iz tvrave a Eunus je umro u tamnici. Znaaj ustanka Signal za mnoge oblasti Sredozemlja (u Italiji, na Delosu i Hiosu i u Lauriskim rudnicima u Atici). Oni su ubrzavali krizu robovlasnikog drutva i ubrzavali proces njegovog raspadanja. 2. Tribunat Tiberija Graha Vladavina nobiliteta je izazvala nezadovoljstvo i irih demokratskih krugova. Jo 145. narodni tribuni poeli su da se obraaju narodu, a

44

139. po zakonu Gabinija, uvedeno je tajno glasanje po komicijama. No kao poetak snanog demokratskog pokreta treba smatrati izbor za narodnog tribuna, 134-te Tiberija Sempronija Graha, inicijatora i odlunog pristalicu agrarnih reformi. Tiberije Grah i njegova kraijera do 134. Otac im je bio poznat vojskovoa, diplomata i politiar, majka Kornelija, erka Scipiona Starijeg, obrazovana, posle muevljeve smrti posvetila se vaspitanju dece. Bliski krugovima Scipiona Emilijana (helenistika filozofija), sjajno obrazovani. Tiberijevi uitelji retor Diofan iz Mitilene i filozofepikurejac Blosije iz Kume. Kao mladi borio se zajedno sa Scipionom pod zidinama Kartagine. Kao kvestor bio je zajedno sa Mancinom pod Numancijom. Stanovnici tog grada su samo zbog Tiberijevog oca, kojeg su se seali, pristali na uslove povoljne po Rimljane. Ali Senat na nagovor Scipiona Emilijana raskida ugovor raskid sa Scipionima. Izbor za tribuna i agitacija za agrarni zakon Decembra 134. izabran za tribunat 133. politika situcija u Rimu zategnuta. Masa je izraavala svoju elju za zemljom. Tiberije agituje za agrarnu reformu, iji je cilj bio obnavljanje slobodnog seljatva, to je trebalo da uzdigne borbenu sposobnost vojske i sprei ustanke robova, na koje je po Apijanu, Tiberije gledao sa nepoverenjem. Zakonski projekat T. Graha Oslanjajui se na zakon Licinija i Skstija, ovaj predlae da se ogranie razmere okupirane dravne zemlje. Glava porodice moe imati najvie 500 jugera i po 250 na odrasle sinove, a da nijedna porodica nema vie od 1000 jugera, viak e se oduzimati uz posebnu naknadu a zatim deliti slobodnim seljacima. U cilju sprovoenja ovog zakona imala je da se bira svake godine komisija od 3 lica. Tok reforme Prema tome Tiberije je najpre istupio kao reformator koji se oslanjao na stari zakon. Neposredni tvorci zakonskog projekta, po Ciceronu, su Publije Mucije Scevola i njegov brat Licinije Mucijan. Reformama je bio naklonjen i princeps senata Apije Klaudije, Tiberijev tast prema tome, i sadrina zakonskog projekta i krug lica koji mu je naklonjen svedoe o umerenim Tiberijevim planovima na poetku njegovog tribunata. Pored toga, Tiberijev predlog naiao je na otar otpor od strane senata i istovremeno punu podrku meu seljacima. Borba za agrarnu reformu pretvarala se u masovni pokret. Tiberije je morao da pribegne opstrukciji, primoran reakcijom senata. Zatvorio je Saturnov hram stavivi veto na sve senatske naredbe.

45

Tokom razmatranja zakonskog projekta u tributskim komicijama, narodni tribun Marko Oktavije (krupni posednik) stavlja svoj veto na projekat zakona, na ta je Tiberije odgovorio merom bez presedana, iznevi na glasanje pitanje: moe li biti narodni tribun onaj koji ide protiv interesa naroda ?! Veina triba glasa za Tiberija, Oktavije je razreen dunosti revolucionarni akt (narodni tribun, koji ima pravo da zadrava naredbe magistrata i odluke narodnih skuptina, lien svojih ovlaenja). Svojim apelom Tiberije suverenitet narodne skuptine stavlja iznad ustavnih tradicija. Njegov zakon je primljen i izabrana je komisija od 3 lica za dodeljivanje zemljita, sa najirim ovlaenjima (Tiberije, njegov brat Gaj i Aplije Klaudije). Tekoe u radu komisije: ponekad gotovo nemogue utvrditi granice dravne zemlje, utvrditi prava vlasnitva i moralo se dirati u prava saveznika. U to vreme 133. umire Atal III zavetavi Pergamsku kraljevinu Rimu. Tiberijev predlog bio je da kraljevom blagajnom raspolae ne senat, ve narodna skuptina, a novac zavetan Rimu podeljen seljacima koji su nedavno dobili zemlju. Ovo je nov udarac za senat dotle reavao sva pitanja finansija i dravne privrede bez ikakve kontrole. Trijumf reakcije. Pobeda Tiberija Graha Rad komisije se otegao, Tiberije se kandiduje za iduu godinu za tribunat. Tiberije sada ukljuuje u svoj program niz demokratskih reforemi (sudsku, skraenje vojnog roka) Nesigurnost njegovog poloaja: ponovan izbor za narodnog tribuna protivan je rimskom ustavu, izbori su odravani u julu za vreme poljskih radova glavne Tiberijeve pristalice nisu mogle prisustvovati izborima. I pored toga, prve tribe glasaju za Graha, ali Tiberijevi protivnici rasputaju skuptinu do sutradan. Po Apijanu, on se, uoi drugog odlunog dana izbora, pojavljuje na forumu u odelu za alost preporuujui pojedincima svoga sina ne nadajui se da e ostati u ivotu. Dolazi do oruanog sukoba. Grah je u senatu optuen da tei tiraniji i monarhiji. Grupa senatora insistira da konzul preduzme odlune mere i kada ovaj to odbija, oni sa velikim pontifikom Scipionom Nazikom na elu ubijaju Tiberija i 300 njegovih pristalica. Leevi poginulih baeni su u Tibar. Dodeljivanje zemljita bila je ivotno potrebna mera tako da je ono nastavljeno. ak ni najaktivniji proivnici nisu mogli da zadre sprovoenje Tiberijevog zakona. Tiberijeva pogibija ne objanjava se utopinou njegovog projekta, ve time to je sam metod sprovoenja zakona podrivao mo senata ovo je naruavalo sve tradicije stvorene u konzervativnim aristokratskim krugovima Rima. Pored toga, snage demokratskog pokreta nisu bile dovoljno ujedinjene. Oslonac Grahov bilo je seljatvo dok gradski plebs (u klijentskim vezama sa nobilitetom) nije pruio dovoljnu podrku. to se tie vitezova, oni podravaju potvrivanje zakonskog projekta elei time da podriju mo senata, ali ih je sprovoenje zakona u ivot povuklo iz pokreta.

46

3. Politika borba posle smrti Tiberija Graha Optimati i populari Formiraju se 2 osnovne rimske politike grupacije: optimates najbolji i populares narodni. Voe populara po pravilu vodile su poreklo iz nobiliteta. U centru borbe izmeu ove 2 partije nalazilo se agrarno pitanje i demokratizacija rimske drave. Rad agrarne komisije nije obustavljen, lanovi su sada Marko Fulvije i Gaj Papirije Karbon (populari). Komisija i dalje nailazi na nesavladive tekoe, postupala je odluno, konfiskujui zemljita u irokim razmerama. Nezadovoljnici (prevashodno Italici) sebi nalaze zatitnika u liku Scipiona Emilijana. Scipion Emilijan i pokret Tiberija Graha 133. Scipion zauzima Numanciju, doznavi za pogibiju svoga uraka, citira stih iz Odiseje: I drugi pogini tako, ko uini takvo togod. 129. na Scipionov predlog pravo sudskog pretresanja u vezi sa razgranienjem zemlje oduzeto agrarnoj komisiji i predato cenzorima i konzulima. U plebsu krue glasovi da se on sprema da sasvim anulira Grahov zakon. Jedno jutro 129. bez vidljivih rana na telu Scipion je naen mrtav. Ustanak Aristonika 132. otpoinje ustanak robova na elu sa Aristonikom, nezakonitim sinom Eumena II. Pristalice pokreta nazvane su heliopolitima (verovatno naziv uzet iz Jambulovog utopijskog romana o dravi na Ostrvima Sunca). Tokom 2 godine (132. 130.) Rimljani ne mogu da izau na kraj sa ustankom i pored pomoi bitinskog, paflagonijskog i kapadokijskog kralja koji su se bojali proirenja ustanka 130. Aristonik je ogoreno se branei ak potukao konzula Publija Licinija Krasa dok je ovaj opsedao grad Leuku. Ali Aristonikove snage bile su iscrpene i potuene kod Stratonikeje 129. Aristonik, zarobljen, zadavljen, u tamnici u Rimu. Tek po uguenju ovog ustanka Rimljani mogu da organizuju novu provinciju koja dobija ime Azija. Reforme 131. 125. godine, ustanak u Askulu i Fregeli 131. Gaj Papirije Karbon sprovodi zakon po kome u zakonodavnim komicijama uvedeno tajno glasanje. Uskoro je bio doputen ponovni izbor za poloaj tribuna. Konzuli 125. Fulvije Flak planira da podnese zakonski projekat o dodeljivanju prava graanstva italskim saveznicima pre nego to je uspeo da svoj zakon podnese na potvrdu senat ga alje u Galiju. Ovo izaziva pobunu Italika u Askulu i Fregeli (Rimljani grad rue).

47

4. reforme Gaja Graha Karakteristika Gaja Graha Uporeujui ga sa njegovim bratom Tiberijem, Plutarh istie da je ovaj bio odluan i vatren ovek. I jedan i drugi su bili iroko obrazovani i prvenstveno istaknuti besednici. Posle bratove smrti Gaj je i dalje bio trijumvir za dodeljivanje zemlje, zatim kvestor na Sardiniji. Pozvan na odgovornost, kao uzronik pobune u Fregeli, ali opravdan poto je plebs bio na njegovoj strani. 124. Gaj se kandiduje za narodnog tribuna za 123. Izabran je i za 122., iako nije postavio svoju kandidaturu. Poetak zakonodavne delatnosti Gaja Graha On se pokazuje kao nastavlja bratovljevog dela i politiki osvetnik njegove pogibije. U tom stavu stapali su se jednako lini i optepolitiki motivi. Prvi zakon pozivanje na sudsku odgovornost svakoga ko bez suenja progna rimskog graanina (upereno protiv Popilija Lenata koji je prognao pristalice Tiberija a sada bio prinuren da napusti Italiju). Proirivanje prava provokacije Ovaj zakon titi rimskog graanina od samovolje magistrata logiki razvitak starinskog prava apelacije na narodnu skuptinu sada je poeo da se primenjuje i u vojsci, gde ranije nije bilo mesta albama. S tim u vezi Grah i sprovodi i druge vojne zakone: vojna sluba ne pre 17 godine, obustava odbitaka od vojnike plate za opremu i dr. Odmah iza ovih mera koje uvruju njegov politiki poloaj Grah razvija svestranu socijalnu delatnost sa ciljem da ujedini sve slobodne elemente, neprijateljske prema senatorskom staleu: seoske i gradske plebejce, a takoe i vitezove. itni zakon Prodaja ita po jeftinim cenama ini ozakonjenje starog rimskog obiaja. Helenistika praksa nesumnjivo je uticala na Graha, materijalna pomo graanima slabog imovnog stanja priznata je sada za obavezu drave. OBNOVLJEN JE U PUNOM OBIMU agrarni zakon T. Graha. Lex de provincia Asia Ovaj Grahov zakon uvodi desetak u oblasti bive Pergamske kraljevine (radi udovoljavanja zahteva vitezova). Porez ubiru otkupne kompanije, dobijanje prava zakupa vrilo se putem licitacije koje organizuju cenzori u Rimu (samim tim otpadala je mogunost konkurencije lokalnih finansijera). Vitezovi tako dobijaju neograniena prava za ekonomsku eksploataciju bogate istone

48

provincije (od ovog vremena raste uloga rimskih zelenaa u istonim oblastima). Sudski zakon Sada u stalnim sudskim komisijama za pretresanje sluajeva zloupotreba po provincijama zasedaju vitezovi teak udarac nobilitetu. Ovako vitezovi pretresaju sluajeve senatora bivih namesnika provincija, tuenih sudu, a takvi sluajevi su bili obina pojava. Graenje puteva Osnivanje kolonija Gaj Grah je nameravao da osnuje kolonije, u prvom redu na mestu Kapue i Tarenta. Specijalnim zakonom narodnog tribuna Rubrije odlueno je osnivanje kolonije Junonije na mestu stare Kartagine (time je prenebregnuto religijsko prokletstvo). Po svoj prilici ovim se imalo u vidu stvaranje i jaanje sloja srednjih zemljoposednika. Nove kolonije koje su osnovane na mestu starih trgovakih centara nisu liile na ranija vojno-zemljoradnika naselja. Njihovo osnivanje trebalo je da privue panju i trgovaca, zanatlija itd. Grah je uivao izvanredan autoritet u demokratskim i poslovnim krugovima rimskog stanovnitva. U svojoj delatnosti on je prelazio okvire koji su bili postavljeni narodnim tribunima: rukovodi delatnou agrarne komisije, spoljnom politikom, nadzorom nad gradnjom puteva i osnivanjem kolonija. Senat je prihvatao sve njegove predloge. I pored starih obiaja da narodni tribun ne sme da naputa Rim Gaj putuje u Afriku da lino rukovodi osnivanjem Junonije. Istovremeno raste opozicija. Zakonski projekat o saveznicima Otru opoziciju izaziva projekat dodeljivanja rimskog prava saveznicima (koji i dalje plaaju neposredni vojni porez), kojima nije bilo podeljeno zemljite i nisu imali pravo provokacije (dok je samovolja rimskih magistrata prelazila ponekad sveku meru). Dodeljivanje prava graanstva uvealo bi za mnogo puta broj punopravnih rimskih graana tj. samim tim ojaalo pozicije rimske demokratije. Naalost, ovaj put Grah nailazi na opoziciju ne samo od strane senatora, nego i plebsa koji je ljubomorno branio svoje preuimustvo u odnosu na saveznike. Akcija Livija Druza Starijeg 122. protivnik Gaja Graha narodni tribun Marko Livije Druz iznosi projekat novog agrarnog zakona, na izgled radikalnijeg. On predlae osnivanje 12 novih kolonija u granicama Italije u koje bi se preselili

49

najsiromaniji graanim osloboeni svih dadbina na zemlju. Zakon je nosio oito demagoki karakter. Uguenje Grahovog pokreta i njegova smrt Projekat Livija Druza bio je primljen dok je Grahov o saveznicima odbaen. Neprijateljska agitacija poela je smelije da deluje protiv Graha i 121. ovaj nije bio izabran za narodnog tribuna. Konzul Lucije Opimije (jedan od glavnih Grahovih protivnika) sazvao je narodnu skuptinu, da ukine Rubirijev zakon o koloniji Junoniji. Stanje u Rimu zategnuto, obe strane grozniavo se spremaju za predstojee komicije. Kao mesto za narodnu skuptinu odreen je Kapitol. Opimijev liktor Antilije uvredio je populare i bio ubijen. Opimiju to daje povod da sazove senat da bi sproveo senatsku odluku da je drava u opasnosti i da bi dobio vanredna ovlaenja tzv. senatus konsultum ultimum. To je bio prvi sluaj primene ovakve izvanredne odluke senata. Senator i jedan deo vitezova javljaju sev po Opimijevom nareenju na Kapitol naoruani kao i jedan odred grkih najamnika. Gaj Grah i Fulvije Flak zaposedaju sa svojim privrenicima Aventin. U poslednjem momentu obeavaju robovima slobodu, ali suvie kasno. Opimije alje protiv njih najamnike kritske strelce. 3 000 mrtvih, leevi u Tibru, imovina konfiskovana, zabranjena odela za alost, Flak ubijen u radionici svog klijenta. Grahu polazi za rukom da pobegne na drugu stranu Tibra, no u umarku Furina naen je njegov le i njemu odanog roba. Ovo je bio odluni sukob sa rimskom demokratijom u kojoj optimati odnose pobedu. Opimije je izvrio sveano oienje grada i podigao hram sloge tzv. Konkord. Rezultati zakonodavne delatnosti brae Grah Od vremena brae Graha poinje period intenzivne politike borbe u Rimu, ali ne zarad demokratskih promena ve zarad postizanja vlasti, period koji e trajati preko 100 godina. Njihova delatnost jeste jedan od krupnih, ali i poslednjih, uspeha rimske demokratije. Izmenio se poloaj pojedinih socijalnih grupacija, od kojih su najvie koristi izvukli vitezovi koji postaju poseban stale (ordo eqester). Radikalne socijalne reforme koje su protivreile interesima vitezova, u odlunom momentu izgubile su njihovu podrku. Kao posledice reforme brae Grah, treba istai i da se broj sitnih seljakih gazdinstava poveao: od 136. do 125. od 300 000 400 000. Dok se u prethodnom periodu njihov broj smanjivao. No Grasi nisu odstranili uzroke koji vode obezemljivanju, vie je bilo nemogue obnoviti nekadanju seljaku vojsku. Agrarno zakonodavstvo posle smrti G. Graha. Zakon iz 111.

50

Zakoni doneseni posle 121. postepeno su ukidali ono to su Grasi bili zaveli. Poslednji meu njima je iz 111. (zakon Spurija Torija). Po njemu razne kategorije okupiranog zemljita prelazile su u privatnu svojinu. Vlasnici su bili osloboeni svih dabina, mogli da prodaju zgrade sa parcela, a i same parcele. U zakonu se govori takoe i o provincijskim dravnim zemljitima posebno afrikim. U toj provinciji postojale su 3 osnovne kategorije zemljita: zemljita krupnih veleposednika Rimljana, posedi lokalne aristiokratije i specijalni zemljini fond koji su rimski cenzori davali pod zakup Latinima i peregrinima. Ovaj zakon zadrava demokratsku frazeologiju, priznaje Sempronijev zakon za vaei, ali stvara mogunost za mobilizaciju zemljita kako u Italiji tako i u provincijama. Seljaki zemljoposed najvre se drao u severnoj i nekim delovima srednje Italije gde robovlasnitvo nije igralo onu presudnu ulogu kao na latifundijama june Italije. Spoljna politika Rima na zapadu krajem I veka pre . n. e. Jugurtin rat 111. 105. U vreme unutranje borbe u Rimu ( 20-tih i sledeih god. II veka) gotovo na svim granicama rimske drave voeni su ratovi (u veini sluajeva neznatni sukobi). Glavni zadatak na severu obezbeenje suvozemne i pomorske veze sa panijom (trgovaki interes, ali i obezbeenje zemljita radi obezbeenja kolonija ) Na s-i staranje samo oko zatite granica od upada ili odravanja prestia rimske drave. Rat na severu Italije: 154. Masalijci trae pomo Rima pod pretnjom opasnosti od Ligura (pobeda posle uporne borbe). 125. opet na poziv Masalije Rimljani kreu u pohod protiv Kelta. Fulvije Flak konzul te godine bio je prvi Rimljanin koji prelazi Alpe. U snanoj koaliciji keltskih plemena dominantan znaaj su imali Arverni (vlast od Pirineja do Rajne). Rimljani sklapaju savez sa njihovim neprijateljima Eduima. 122. osnovana je tvrava Aque Sextie, a 118. stari keltski grad Narbon pretvoren je u koloniju izmeu Alpa i Pirineja osnovana je provincija Narbonska Galija. Osvajanje Balearskih ostrva, uporite gusara, obezbeuje pomorske komunikacije sa panijom. Meutim, ratovi u istonim Alpima, u Iliriji i na Dunavu nisu uvek bili uspeni po Rimljane. Stanje u Numidiji Masinisin unuk Jugurta (darovit vojskovoa i diplomata, ali vlastoljubiv, sposoban da se upusti u svaki zloin; popularan meu lokalnim plemenima, dobro poznaje Rimljane poto se borio pod komandom Scipiona Emilijana kod Numancije) oduzima posede svoje brae od strica (Hijempsal je bio ubijen, a Adherbal je uspeo da

51

pobegne u Rim gde trai pomo). Jugurta je stekao ubeenje da se putem mita u Rimu moe sve postii. Rimski senat i Numidske prilike Posle Adhrebalovog odlaska Jugurta ne ali zlata na podmiivanje senatora. Senat upuuje specijalnu komisiju u Afriku, ali Jugurta potkupljuje legate i stvar je reena u njegovu korist: njemu je pripao zapadni, plodni deo Numidije, a Adherbalu istona slabo naseljena oblast sa glavnim gladom Cirta. Rat sa Jugurtom No, ubrzo Jugurta opseda Cirtu i osvaja je. Ali umesto da Rim prui realnu pomo Adherbalu upuivana su mu poslanstva koja su se vraala u Rim bez ikakvih rezultata. Cirta prinuena da se preda, Jugurta pored svojih obeanja ubija Adherbala i sve mukarce u gradu (meu njima je bilo i trgovaca Rimljana i Italika). Ovo izaziva u Rimu revolt, naroito vitezova. Tako je pored otpora nekih senatora Jugurti objavljen rat 111. Ali je Jugurta opet uspeo da potkupi rimske komandante i ovi pristaju na mir sraman po Rim. Sada energini Gaj Memije insistira da se Jugurta pozove u Rim, a poto se ovaj pojavljuje pred narodnom skuptinom drugi narodni tribun, koga je Jugurta ve uspeo da potkupi zabranio mu je da odgovara na Memijeva pitanja. On ak potajno alje ubice kod jednog pretendenta na numidsku kraljevinu koji se u to vreme nalazio u Rimu i tek ovakvo otvoreno prenebregavanje svakog prava nateralo je senat da odbaci mirovni ugovor i otera Jugurtu iz Rima (rekao je: o grade na prodaju, koji e brzo propasti, samo da ti se nae kupac !) 110. novi rat sa Jugurtom, ali on napada na Rimski logor i tera Rimljane na kapitulaciju. Potkupljeni rimski komandant zakljuuje ugovor kojim je Jugurta priznat za saveznika rimskog naroda. Ovo je povealo broj Jugurtinih plemenskih saveznika. U Rimu otpoinju sudski procesi protiv istaknutih senatora (i Opimije je prognat iz Rima). Kvint Cecilije Metel 109. poinju odlune operacije. Iskusni vojskovoa strog i nepotkupljiv K. C. Metel najodlunijim merama uzdie disciplinu u demoralisanoj vojsci. Shvativi neizbenost poraza Jugurta moli za mir, ali Metel kree za njim u bitki na reci Mutulu (109.) zadaje neprijatelju odluujui poraz, ali Jugurta vodi gerilski rat i Metel smatra za nuno da ga uhvati, a zato se rat otegao. Gaj Marije (157. 86. = 71 godina) Istovremeno, i neoekivano za Metela, komanda je prenesena na tek izabranog konzula Gaja Marija koji je dotle uestvovao kao Metelov legat. Marije je bio homo novus, poreklom iz latinske porodice (blizu grada Arpina). Neobrazovan, od rane mladosti u vojsci, hrabar, dokazuje se za

52

vreme numantinskog rata kada je na njega obratio panju Scipion Emilijan. 119. izabran za narodnog tribuna sprovodi zakone u korist plebsa ali je enei se Julijom (stari patricijski rod Julijevaca) stupio u vezu sa aristokratijom. Ubrzo dobija kurulnu magistraturu, pa je izabran za pretora i upravlja panijom. Za Metela je bio vezan davnanjim klijentskim vezama. Veliki autoritet meu vojnicima, bio im je blizak i po umu i karakteru. 108. protiv Metelove volje kandiduje se za konzulat. Za njega glasaju vitezovi, publikani i plebejci. Zavretak rata i Marijev trijumf On Jugurti zadaje niz poraza. Mavretanski kralj Bokh, Jugurtin tast prelazi na stranu Rimljana. Kvestor Lucije Kornelije Sula, koji se nalazio u Marijevoj vojsci, zajedno sa Bokhom hvata Jugurtu u numidskom logoru 105. 1. januara 104. Marije proslavlja trijumf u ijoj procesiji je iao Jugurta u lancima i kraljevskom odelu. Zatim je po Marijevoj zapovesti pogubljen. Jedan deo numidske kraljevine pripao je Bokhu, a preostali slaboumnom Jugurtinom roaku. Marijeva vojna reforma Stari sistem mobilisanja vojske postao je sve tei. Za kasnije dogaaje ne samo spoljnopolitike ve i unutranje, novina koju je uveo Gaj Marije bila je od prvenstvene vanosti prvi je poeo da prima u vojsku proletere graane bez cenza. Ovo je bio poetak zamene graanske mobilizacije dobrovoljno sakupljenom vojskom najamnika. Vojnici dobijaju odreenu platu i punu opremu a sluba je utvrena na 16 godina. Zatim bi dobijali otpust i mahom zemlju. Sad se legija delila na 10 kohorti (500 ili 600 ljudi) koje su se delile na 2 manipule, a one na 2 centurije. Ovim je postignuta vea koncentrisanost komande (vie nema 30 ve samo 10 taktikih jedinica). Raniji raspored u 3 linije na lako naoruane hastate, principe i trijarije ostaje i kod Marija, ali se sada u svakoj kohorti nalazila manipula trijarija, principa i hastata. Oruje i mesto u stroju odreivali su komandanti, cenz nije imao vie nikakve vanosti. Uvedene su nove zastave; svaka legija dobila je svog srebrnog orla. Znatno je uvrena disciplina: stalno se vri obuka, radi u logoru, grade putevi, podiu utvrenja itd. Posledice Marijeve reforme Borbena sposobnost porasla, ranije vojnici teili da to pre zavre rat da bi se vratili u zaviaj gde ih je ekalo sopstveno gazdinstvo. Sada postaju vojnici profesionalci koji tee za novim pohodima koji su im obeavali plen i bogatstvo; menjaju se odnosi izmeu vojskovoe i vojnika, vojnici su bili verni uspenim vojskovoama spremni da im slue ne samo u spoljnim ratovima politike posledice. Ovo je prilino doprinelo pojavi graanskih ratova i poprilino uticalo na unutranje reavanje raspada republike.

53

3. Rat sa Kimbrima i Tevtoncima Istovremeno sa Jugurtinim ratom voen je rat na severu protiv keltskih i germanskih plemena. 113. blizu Akvileje poraz Rimljana u bici sa Kimbrima kojima su prila neka keltska plemena, iz transalpijskih oblasti. 105. vrlo velike gubitke Rimljani su pretrpeli u bitci kod Arauzona poginulo oko 80 000 vojnika. Od potpunog poraza Galiju i Italiju spaava to to Kimbri udaraju na paniju. 104. borba je poverena Mariju koji je uprkos obiaja izabran za konzula u odsutnosti. Rezultati vojne reforme ubrzao se pokazuju, 104. i 103. prolaze u pripremanju vojske. 102. poto su gomile varvarskih plemena krenule na Italiju, Marije im se suprotstavlja u odlunoj bitki. Bitke kod Akva Sekstija i Vercele 102. kod Akva Sekstija Marije razbija Tevtonce, a 102. Kimbre, u severnoj Italiji kod Vercele; bitka se zavrava gotovo potpunim unitenjem Kimbra. I pored postojeih zakona Marije je 5 puta bez prekida (107. i 104. 101.) biran za konzula vrivi izvranredan uticaj u dravi. Demokratske grupacije, koje su pred spoljnom opasnou dopustile da se vojska organizuje na principima do tad Rimu tuim prekrile su ustav. To je bio jedan od prvih koraka na putu ka zavoenju vojne diktature ! Marije proslavlja trijumf i 100. esti put biva izabran za konzula ovo je sada rezultat Marijevog saveza sa voama populara. Socijalna borba pred kraj II i na poetku I veka 1. Drugi ustanak robova na Siciliji 104. izbija ustanak robova u blizini Kapue, kojim je rukovodio propali rimski vitez Municije, naoruavi 3 500 robova neuspeo pokuaj. Znatno opasniji bio je drugi ustanak robova na Siciliji koji je poeo iste godine. Povod za ustanak Senat za vreme ratova sa Kimbrima Mariju daje pravo da se obraa za pomo saveznim kraljevima. Na ovakav Marijev zahtev, kralj Bitinije mu odgovara da su mu veinu podanika odveli rimski publikani u ropstvo. Senat odluuje da se podanici nezakonito lieni slobode odmah oslobode. Pretor Publije Licinije Nerva, upravnik Sicilije za kratko vreme oslobaa 800 robova. Mitom i pretnjama nateran je da obustavi svoju akciju ovo je posluilo kao povod za ustanak. Rimski pretor uspeo je

54

da izae na kraj sa jednom grupom ustanika, ali je drugi deo napao i pobio rimski odred naoruavi se njegovim orujem. Ovo je doprinelo irenju ustanka. Voe ustanka Kao i uvreme prvog ustanka izabrani su kralj (sirac Salvije, iskusni gatar, koji uzima ime Trifon) i njegovo vee. Kraljevska rezidencija postaje grad Triokala. Sa znatnom vojskom Trifon opseda Morgantinu i obeava robovima slobodu ako preu na njegovu stranu, ali ovi su pre izabrali da dobiju slobodu od svojih gospodara nego od ustalih robova. Trifon razbija rimski odred koji je krenuo u pomo opseenima ali grad se uz pomo robova odbranjuje. Meutim pretor je obeanje o osloboenju robova proglasio nevaeim kao iznueno i nezakonito. Istovremeno na zapadu dejstvuje druga vojska, na elu sa Kilikijcem Atenionom (uiva slavu predskazivaa po zvezdama). I on se proglaava za kralja, opseda Lilibeju neuspeh. U Triokali izvreno ujedinjenje obe ustanike vojske. Atenion se u svemu potinio Trifonu. Jako utvreni grad Triokala izabran je za prestonicu druge sicilijske drave robova. U gradu se nalazio kraljevski dvorac pred kojim se sastjala narodna skuptina reavala pitanja prethodno razmatrana u veu. Trifon, a zatim i Atenion pojavljuju se pred narodom sa dijademom na glavi, u irokom hitonu, u purpurnoj togi; ispred njih ili su liktori spoj helenistikih i rimskih znakova vlasti. Nemiri izazvani i od strane slobodne sirotinje koja je plenila stada i imovinu bogatih. Uguenje ustanka 103. i 102. Rimljani doivljavaju neuspeh. Tek 101. konzul Manije Akvilije, Marijev prijatelj, uspeva da ugui ustanak. U to vreme Trifon je bio umro, a zamenio ga je Atenion, koga je Akvilije, po Diodoru, ubio u herojskom dvoboju. Uskoro je osvojeno poslednje uporite robova ime je slomljen ustanak robova. Ubudue je robovima bilo zabranjeno da nose oruje. Kao i prvi ustanak i ovaj je naiao na odjek na Delosu i Atici. 2. Akcija Apuleja Saturnina Politika borba se sada ponovo zaotrava u Rimu ponovnim jaanjem partije populara emu doprinose Marijevi uspesi. Energini rukovodioci ovih grupa bili su Lucije Apulej Saturnin i Gaj Servilije Glaucije. Saturnin i Glaucije 103. Saturnin je prvi put biran za narodnog tribuna. Stie popularnost otvorenim govorima na forumu o potkupljivanju

55

aristokratije i podnoenjem agrarnog zakona po kome su Marijevi veterani dobijali zemlju. Njegov odluan protivnik Metel Numidik (konzul iz 109.) 102. kao cenzor, eli da iskljui Saturnina iz senata. 101. popilari postiu odluujue uspehe na izborima: Marije je po esti put izabran za konzula za 100., i pored otpora senata, Saturnin za tribuna, a Glaucija za pretora. Saturninovi zakoni 100. podnosi zakone u kojima su Marijevi veterani dobijali zemlju u Africi (100 jugera svakom), imala je da se podeli galska zemlja ostala od Kimbra (te oblasti pripadale saveznicima rimskog naroda); predvieno osnivanje kolonija u raznim provincijama; cena jednog modija ita sniavana je na 5/6 asa. Ogorena borba optimati ne prezaju ni pred tim da silom rasteraju narodnu skuptinu. Ali njen rad je priveden kraju uz uee Marijevih vojnika. Saturninovi predlozi (osim projekta snienja cena ita) dobili su snagu zakona. Senatori moraju das poloe zakletvu na vernost novim zakonima. Jedino je Metel Numidik odbio da je poloi i bio prinuen da napusti Numidiju. Ustanak Saturnina i Glaucija. Njihova pogibija Tokom izbora za magistrate za sledeu godinu Apulije uspeva da bude ponovo izabran za narodnog tribuna; Glaucija se bori za konzulat konkurent mu je Gaj Memije (raniji popular prelazi na stranu optimata). Populari ubijaju Memija. Senat iskoriava ovu situaciju i objavljuje da je drava u opasnosti. Uguenje nemira povereno je Mariju, koji se najpre koleba, zatim prilazi optimatima i iskoriava poverena mu prava. On opseda Kapitol koji su zauzeli Saturnin i Glaucije. Kapitol je zauzet a ovi zatvoreni u kuriju. Po izvorima Marije je hteo da im sauva ivot, ali optimati ih ubijaju skinuvi krov i bacajui crepove. Razlika u interesima izmeu gradskog i seoskog plebsa jae se ispoljava nego ranije. Gradski plebs stoji u jakim klijentskim vezama sa istaknutim optiimatima i nije bio zainteresovan za reavanje agrarnog pitanja u odlunom momentu istupaju protiv voa populara. Posledica promena koje su se desile u strukturi vojske u prvom redu obeleena je novom etapom u agrarnom zakonodavstvu: oni imaju u prvom redu dodeljivanje zemlje veteranima (ne slabo imunim seljacima niti bezemljaima). Marijeva kolebljivost svedoi o odsustvu politikih principa ne kod njega lino, ve kod itave grupe koja ga je uvek isticala vitezovi. Njihovim interesima je protivreila ponovna podela provincijskih zemljita. Raniji ustavni metodi borbe pokazali su se neodrivim: sada se pribegava rasterivanju skuptine i ubistvima kandidata koji nisu po volji, a 100. graanskom ratu. Te godine vojni voa Marije uguivao je oruanom silom demokratski pokret jedan od prvih simptoma pada Republike, zavoenje vojne diktature u obliku monarhije. Marije je sada kompromitovan u oima populara dok optimati i dalje gledaju na njega kao na skorojevia. Uviajui neodrivost svoga

56

poloaja Marije odlazi na Istok, pod izgovorom ispunjavanja zaveta tj. da se pokloni Majci bogova. 99. vratio se Metel, a Apulijevi zakoni su ukinuti. Protiv njegovih pristalica pokrenuti su sudski procesi. 3. Livije Druz Mlai i Savezniki rat Nobilitet i vitezovi kratko ostaju u slozi. Neograniena vlast vitekih sudova u provincijama izaziva otar protest optimata. Samovolja dolazi dotle da je u provinciji Aziji osuen Publije Rutilije Ruf poznat po svom nepotkupljivom potenju, koji se zatim povlai u provinciju u kojoj je bio legat, doekan sa poastima. Zakonski projekti Livija Druza Tribun iz 99. Marko Livije Druz, sin protivnika Gaja Graha, po karakteru blizak Grasima iako po principima blizak optimatima. Odluan je i ispravan ovek. U prvi plan za razliku od svojih savremenika stavlja interese drave. U dobrim je odnosima sa senatorima kao to su besednik Kras i princeps senata Emilije Skaut. Njegovi zakoni ele da privuku i plebejce koji su se zalagali za obnovu drave. On je protivnik oligarhije i vitezova koji bi neogranieno komandovali sudskim komisijama. U prvom redu predlae reformu sudova vitezovi zamenjeni sa oratorima (i sam senat ima da se podvrgne reformi: 300 novih lanova iz redova istaknutih i dostojnih vitezova poveavajui ukupan broj na 600. Onda proirenje jeftine prodaje ita i osnivanje kolonija u Kampaniji i na Siciliji. Druz je hteo da kolonijama dodeli nepodeljeni deo italskog zemljinog fonda. Time je oduzimana mogunost buduim reformatorima demagozima za podelu italskog zemljita. Savezniko pitanje Zatim je Druz eleo da donese zakon o dodeljivanju prava graanstva rimskim saveznicima (pitanje pokretali jo Fulvije Flak i Gaj Grah). Saveznici su sluili kao i ranije u vojsci, ali je broj mobilisanih stalno rastao; nisu imali pravo provokacije tj. bili su bespravni (ak i oficiri su bili osuivani na smrt). Ovo pitanje stajalo je u vezi sa ekonomskim zakonima: ono je bilo izraz borbe izmeu krupnih i sitniih zemljoposednika. Iako uestvuju u pohodima, njih ne obuhvataju podele zemljita, osim toga porast velikih latifundija dovodi do toga da su okupirane teritorije koje su odvajkada koristile italska plemena. Za prava graanstva interesovali su se i italski graani koji su bili povezani sa rimskim provincijama i gde su morali da konkuriu rimskim vitezovima. Uz uee Livija Druza stvorena je tajna organizacija sa ciljem zatite prava saveznika i po Druzovom miljenju uvrivanju poloaja rimske drave. Sednica narodne skuptine na kojoj su ti zakoni pretresani veoma poseena i burna konzul Lucije Marcije Filip istupa protiv projekata zatim ga Druz svojim pravom tribuna hapsi i baca u

57

tamnicu. Zakoni prolaze kroz narodnu skuptinu i isprva nailaze na odobravanje senata, ali otkrie tajne Druzove organizacije pomae Marciju Filipu da ih ukine. Druz je ubrzo ubijen noem jedne veeri poto se opratao sa gomilom koja ga je pratila. Poetak rata Ovo odvodi do ustanka saveznika saveznikog rata (90. 88.) Tajna organizacija saveznika pojaava svoju delatnost posle Druzove smrti. razmenu taoca izmeu pojedinih gradova primetio je rimski pretor iz Askule i posle preteeg govora bio ubijen kao i svi Rimljani koji su se nalazili u Askuli, a njihova imovina opljakana signal za ustanak. Najaktiviji uesnici bili su Marsi (Marsiski rat !). Njima se pridruuju sabelska plemena i Samniti kao i ostala plemena srednje i june Italije. Rimljanima verni Etrurci i Umbri (meu njima veliku ulogu igraju krupni zemljoposednici), kao i gradovi Nola i Nucerija u Kampaniji. Glavni oslonac Rima inile su kolonije. Kvint i Pompedije Silon iz plemena Marsa i Samnit Gaj Papilije Mutil glavne voe. Predlog ustanika da poloe oruje ako se Italicima daju prava graanstva, odbacuju sve grupacije rimskog drutva, koje se ujedinilo. 90. na elo rimske vojske konzuli Lucije Julije Cezar i Publije Rutilije Lupus, ali su kao legati komandovali stare vojskovoe Gaj Marije (vratio se sa istoka) i Lucije Kornelije Sula. Dravna organizacija saveznika Ona u sebi spaja principe rimskog ustava, grkih federativnih organizacija i starinskih italskih ustava. Prestonica je grad Korfinij dobija naziv Italija. U njemu zaseda senat od 500 lanova, poslovima upravljaju 2 konzula i 12 pretora. U opticaju je specijalan novac npr. sa predstavom italskog bika kako gazi rimsku vuicu. Prva godina rata Voen je sa neuvenom ogorenou i na raznim mestima tako da su Rimljani morali da rascepkaju svoje vojske. Na jugu Rimljani su oslanjajui se na verne gradove teili da zadre Kampaniju i krenu u ofanzivu. Ali uspeha su imali samo u pojedinim bitkama dok je prevaga bila na strani saveznika, tako da je Lucije Julije Cezar morao da se povue. Gotovo cela Kampanija prelazi u njihove ruke kao i gard Nola koji u ovoj oblasti postaje njihov glavni oslonac. Na severu u borbi protiv Marsa gine Mutilije Rufus, tek Marije koji sada preuzima komandu postie izvesne uspehe. Pobede saveznika dovele su do kolebanja i Umbre i Etrurce. Teki gubici i opasnost od odmetanja novih plemena naterali su Rimljane na nove ustupke. Julijev zakon i zakon Plaucija Papilija

58

90. lex Julia saveznici koji su ostali verni Rimu dobijaju prava rimskog graanstva. 89. po zakonu n. tribuna Marka Plaucija Silvana i Gaja Papilija Karbona pravo rimskog graanstva dobijaju svi koji u toku 2 meseca poloe oruje. Ovo je izazvalo rascep u logoru ustanika. Graanstvo dobijaju stanovnici Cisalpijske Galije, Umbri i Etrurci ostaju verni Rimu, ostala plemena i optine poela da prelaze na stranu Rima. Borba i dalje traje sa ranijim ogorenim karakterom i posebno uporno borili su se Marsi. Zavretak saveznikog rata 88. posle niza poraza saveznici trae pomo od pontijskog kralja Mitridata koji im je uskrauje. Iste godine gine najtalentovaniji voa saveznika Mars, Pompedije Silon. Grad Nola je jedan od poslednjih koji i dalje prua beznadeni otpor, a onda u samom Rimu poinje graanski rat. Ipak Rim je u to vreme postigao svoj najvaniji cilj raspadanje italske federacije. Ali zato, itavo slobodno stanovnitvo Italije dobilo je prava rimskog graanstva, Rimljani ih nisu uvrstili u svih 35 triba, ve samo u 8, ali njihova graanska prava nisu od toga trpela. - italski gradovi zadravaju lokalnu samoupravu. Sad se sa druge strane smatralo da u njima ive rimski graani. - od toga najvie koristi dobijaju predstavnici najvieg gradskog stalea - posle saveznikog rata poinje porast mnogih italskih gradova koji je uprkos svim burnim dogaajima trajao sve do sredine I veka n. e. - romanizacija postie velike uspehe (samo neke planinske oblasti uvaju svoj prvobitni karakter) Borba izmeu Marija i Sule 1. prvi rat sa Mitridatom i Sulin prevrat Mitridat VI Eupator (120. 63.) Vodio je poreklo po ocu od Ahemenida, a po majci od Seleukida. Energian i sposoban, ogromne fizike snage, ne dobija sistematsko obrazovanje, ali i pored toga zna 22 jezika, poznaje najbolje predstavnike helenistike kulture i napisao dela iz istorije prirode itd., no i pored toga tipian azijski despot, iju karakteristinu crtu ine sujeverje, podmuklost i surovost. Mitridat osvajanjima stvara veliku dravu, nasledivi od oca malu kneevinu. Osvaja i pretvara u pontijsku satrapiju Kolhidu (na istonoj obali Crnog mora). Sredinom II veka na Krimu je stvorena jaka skitska kraljevina. Hersones se u borbi sa njima obraa Mitridatu kao i bosforski kralj, poslednji predstavnik dinastije Spartokida, koji se odrekao vlasti u korist Mitridata. Ovaj odbacuje Skite od Hersonesa i gui ustanak robova pod rukovodstvom Saumata. Mitridat stupa u savez sa Skitima,

59

Bastarnima i Traanima. Grki gradovi i Bosforska kraljevina davali su ito i novana sredstva, a s-i varvari daju vojsku. Mitridat stupa u savez i sa jermenskim kraljem Tigranom kome pomae u borbi protiv Kapadokije i Sirije. Meutim njegovo irenje na centralne i zapadne maloazijske oblasti nailazi na otpor Rimljana. Sula koji 92. upravlja Kilikijom, povratio je samostalnost Kapadokijske kraljevine. To je po njegovom odlasku Mitridat promenio postavljajui na mesta kapadokijskog i bitinijskog kralja svoje tienike. Tada konzul Manije Akvilije (koji je ranije uguio ustanak robova na Siciliji) uspostavlja ranije stanje u ovim kraljevinama emu se Mitridat nije suprotstavljao ne elei da u tom momentu ratuje sa Rimom. No Akvilije ini korak dalje, i na njegovu inicijativu bitinski kralj otpoinje rat sa Mitridatom. Poetak ratnih operacija Mitridatov otpor povod za rimsku intervenciju prvi rat protiv Mitridata 89. 84. Bitinijske trupe odmah su potuene kao i rimski odredi i Mitridat ulazi u provinciju Aziju. Stanovnici Lezbosa su predali Mitridatu Akvilija, koji je pokuao pobei. Mitridat u Aziji i Grkoj Za pola veka vladavine u Pergamskoj kraljevini Rimljani su na sebe uspeli da navuku mrnju lokalnog stanovnitva. Mitridat je zato primljen kao oslobodilac. U grkim gradovima doekuju ga sa likovanjem. U Efes je stigla delegacija koja ga pozdravlja kao novog Dionisa, oca i spasitelja Azije. Odavde je on naloio da se odreenog dana pobiju svi Rimljani i Italici koji su se nalazili u maloazijskim gradovima, bez obzira na starost i pol 80 000 mrtvih. Osvojenu teritoriju Mitridat deli na satrapije. Grki gradovi su bili priznati za slobodne i za 5 godina bili osloboeni svih poreza. Odavde Mitridat kree sa vojskom u Grku. U Atini uz njegovu podrku na vlast dolazi filozof epikurejac Aristion radikalan demokratski program, veina bogatih naputa grad. Tako 88. Rimljani istovremeno sa izvesnim uspehom u borbi sa Italicima gube vlast nad vanim istonim oblastima. Zaotravanje socijalne borbe u Rimu Senat je naimenovao Sulu za borbu sa Mitridatom to nailazi na ogoren otpor demokratskih slojeva. Veu aktuelnost dobija duniko pitanje. Pretor Azelio (na strani dunika) ubijen od poverilaca vitezova. 88. populari i vitezovi (kojima smeta da u bogatoj provinciji komanduju optimati) su ponovo udrueni. Koristei se ovim raspoloenjem Marije postavlja svoje pretenzije na poloaj komandanta i sklapa sporazum sa narodnim tribunom Publijem Sulficijem Rufom. Zakoni Sulficija Rufa

60

Sulpicije Ruf je predlaio zakone: - da se svi prognani u vezi sa sluajem Apuleja Saturnina iz 100. vrate - da se iz senata iskljue svi sa preko 2 000 denara duga (to predstavlja prilian broj senatora) - po treem zakonu su Italici imali da se uvrste ne u 8 ve u svih 35 triba. Uprkos veinskom otporu senata, zakoni su bili primljeni. Posebna odluka komicija davala je Mariju prokonzulsku vlast i naimenovala ga za komandanta u ratu protiv Mitridata. Sulin pohod na Rim Dva narodna tribuna upuena su pod Nolu da saope Suli odluku narodne skuptine kojoj se on ne pokorava. Vojnici kojima on saoptava ovu odluku zahtevaju da ih vodi na Rim. Poto se narodni tribuni pojavljuju u logoru, bivaju rasrgnuti. Vii oficiri odbijaju graanski rat, ali Sula ipak kree na Rim koji je on, po sopstvenim reima, hteo da spase tiranije ovo je njegova zbanina parola. Marije i Sulpicije u poslednjem trenutku pozivaju u borbu i robove, ali uzalud, Sula postaje neogranien gospodar grada. Sulpicije je ubijen Marije bei u Afriku. Sulino zakonodavstvo -

Ukidaju se Sulpicijevi zakoni, proglaava se vraanje zakona Servija Tulija; centurijatske komicije ojaane su na raun tributskih (uspostavljen ponovo Servijev nain glasanja po centurijama); vlast senata proirena (broj lanova se poveava za 300 ljudi), a vlast n. tribuna smanjena; osnivane su nove kolonije u interesu veterana. 2. Vladavina Marijevaca (87. 82.)

87. konzuli Lucije Kornelije Cina, marijevac i Gnej Oktavije (Sulin pristalica, optimat) Suli polau zakletvu na vernost, a ovaj zatim kree na Istok.

Cinina akcija Ubrzo Cina podnosi narodnoj skuptini zakone o podeli saveznika na sve tribe i povratku svih prognanih posle Sulinog prevrata. Skuptina se pretvara u pravu bitku u kojoj pobeuju Suline pristalice, a Cina i dr. moraju da bee iz Rima. Marijev povratak i trijumf marijevaca

61

Na Cininu stranu prelazi vojska koja se nalazila kod Nole, kao i veina Italika. Cina kree na Rim na elu velike vojske, alje Mariju poziv da se vrati koji se uskoro iskrcava u Etruriji. Marijevci opkoljavaju Rim u kojem je zavladala glad, a zatim i kuga. Robovima je proglaena sloboda koji masovno prebegavaju marijevcima. Kao i vojnici koji su sluili u trupama optimata senat je prinuen da se potini Cini i Rim se predaje. itavih 5 dana traje ubijanje politikih protivnika. Meu prvima ubijeni su konzul Oktavije, a gine i Marko Antonije, jedan od istaknutih besednika i pravnika. Posebna Marijeva surovost izaziva protest ak i njegovih pristalica. 86. izabrani su za konzule Marije i Cina, ali samo nekoliko dana kasnije 13. januara Marije je umro. Sertorije po Cininom pristanku sakuplja robove kojima je obeana sloboda i nareuje da se pobiju. Sula je smenjen sa komandantskog poloaja a za borbu na istoku postavljen je novoizabrani konzul Lucije Valerije Flak. Sulini zakoni su ukinuti, novi graani podeljeni na svih 35 triba, delimina kasacija dugova, osniva se kolonija u Kapui, zamenjena je iskvarena moneta punovrednom na dobitku su u prvom redu vitezovi publikani (glavni oslonac marijevaca). Meu senatorima ima i dalje mnogo pristalica Sule tako da su poeli pregovori o Sulinom povratku. Cina ne vodi o tome rauna, kree ka vojsci da bi je ukrcao na brodove i uputio protiv Sule. Ali u Ankoni pada kao rtva vojnikih pobuna, dok pregovori nisu ni do ega doveli. 3. Borba Sule sa Mitridatom Sula u Grkoj. Zauzee Atine. 87. iskrcava se u Epiru, brzim marem udara na Beotiju i tamo zadaje poraz Mitridatovom vojskovoi Arhelaju, zatim pristupa viemesenoj opsadi Atine. Likej i Akademija su saseeni, poto je Suli bio potreban materijal za opsadne maine. 1. marta 86. grad je zauzet na juri. Sula izdaje zapovest da se prekine sa ubistvima i pljakom sledeim reima: ive volim, zbog mrtvih. Aristion je ubijen, a Arhelaj koji se uvrstio u Pireju (Sula nareuje da se porue starinske graevine u njemu) prinuen je da ga napusti. Bitke kod Heroneje i Orhomena Sula nema ni flote ni sredstava, a u Grkoj se oekivala pojava Galerija Flaka. Mitridatove trupe osvajaju Makedoniju i ponovo ulaze u Grku, a u Beotiji se ponovo spajaju sa ostacima Arhilajeve vojske. Pored saveta Arhilaja pontijske trupe napadaju Rimljane kod Heroneje 86. ali Sula pobeuje kao i kod Orhomena. Mitridatov poraz i Dardanski mir Mitridatov poloaj je nesiguran, ak i meu maloazijskim grkim gradovima gde je meu aristokratijom i zelenakim krugovima bilo

62

puno pristalica Rimljana, a mobilizacija za voenje rata u Grkoj izazivala nezadovoljstvo. 86. ustanak u Efesu i Mitridat pristupa krajnjim merama: - gradovima je data sloboda, - kasacija dugova, - robovi puteni na slobodu, a meteci dobili pravo graanstva korienje demokratskih parola starih mnogo vekova. 68. u Grkoj se iskrcava Galerije Flak iji vojnici prebegavaju Suli. Flak kree u Makedoniju da bi prodro u Aziju, u trupama izbija pobuna Flak bei ali je stignut i ubijen. Na elu vojske sada je Gaj Flavije Fimbrija koji pobeuje Mitridatove trupe na Propontidi, a onda kree na jug i primorava Mitridata da napusti Pergam. Sulin kvestor Lucije Licinije Lukul organizjue flotu i isti ostrva Egeje koja prelaze na stranu Rimljana. Mitridat je prinuen na pregovore; mir je zakljuen u Dardanu, lini sastanak Sule i Mitridata (jesen 85.). Sula dobija kontribuciju od 3 000 talenata i jedan deo flote pontijskog kralja nesumnjivo da je za Rim ovo bio kompromis jer nema garancija da e Mitridat obustaviti svoje agresivne namere, ali se Sula urio da stupi u borbu sa svojim politikim protivnicima. Posle ovog ugovora Sula kree protiv Fimbrije ije trupe odbijaju da se bore, a ovaj zavrava samoubistvom. Kraj 85. i deo 84. Sula provodi u Aziji. Protivnici Rimljana i uesnici u istrebljivanju Italika 88. surovo su kanjeni. Ukida se oslobaanje robova i kasacija dugova a kantoniranje trupa i kontribucija od 20 000 talenata podrivaju blagostanje Azije. Mali broj gradova koji su ostali verni Rimu dobija niz privilegija. Drugu polovinu 84. Sula provodi u Grkoj u kojoj su mnogi gradovi opustoeni, a riznice hramova opljakane, Sula svuda uspostavlja stare odnose, a poto zavrava pripreme za pohod protiv marijevaca Sula otplovljava u Italiju. 4. Sulina diktatura Rat u Italiji Prolee 83. sa 40 000 vojnika Sula se iskrcava u Brundiziju. Prilazi mu mladi Gnej Pompej, sin Pompeja Strabona (uesnika u saveznikom ratu) dovevi mu 2 legije; Sula objavljuje da stanovnicima Italije garantuje sva steena prava. Uprkos tome Samniti mu pruaju uporan otpor do kraja rata kao i Etrurci. Marijevci iako nemaju veliku vojsku nemaju jedinstven plan za borbu. Sula i vojskovoe optimati pobeuju vie vojski neprijatelja, au poslednjoj bitki u kojoj su protvnici pokuali da preu u ofanzivu Sula ih razbija pred samim ulazom u Rim, kod Kolinskih vrata, a posle toga mu se predaje poslednje uporite marijevaca grad Prenesta. Samo mali broj marijevaca uspeva da pobegne, a Marijev sin, konzul za 82. Gaj Marije, zavrava samoubistvom. Na Siciliji i u Africi marijevci se dre sve do 89.

63

Sledilo je surovo razraunavanje: na Marsovom polju pobojeno je nekoliko hiljada zarobljenih Samnita na krike ubijanih Sula u hramu Belone (u kom zaseda senat) hladnokrvno izjavljuje da to po njegovoj zapovesti kanjavaju nekoliko zlikovaca, i zamolio je senatore da sauvaju spokojstvo U Samnij i Etruriju poslate su kaznene ekspedicije, posle koje se Samnij vie nije mogao potpuno oporaviti. Proskripcije Sastavljeni su specijalni spiskovi, proskripcije, u koje ulaze sva Suli sumnjiva lica. Ona su stavljena van zakona; njihova imovina je konfiskovana, robovi osloboeni, a svako ko ih ubije ili preda dobijao je nagradu. Njihove glave izlagane su na forumu. Veliki broj nekanjenih ubistava iz linih rauna. Pobijeno je 90 senatora i 2 600 vitezova, imovina prodavana na licitacijama, a Suline pristalice (meu kojima ima i osloboenika i veterana) stiu ogromnu imovinu. Sulina diktatura Sula istie da je potrebno da mu se dodele izvanredna opunomoenja kako bi zaveo red u dravi ovo je pokuaj pronalaenja pravne forme za njegov poloaj. Po starom obiaju u Rimu je na vlasti tada privremeni upravlja interrex, jer nije bilo konzula. Krajem 82. interrex Lucije Valerije Flak Stariji sprovodi u komicijama zakon o vrhovnoj Sulinoj vlasti i njegovom naimenovanju za diktatora na neodreeno vreme. Sula dobija diktaturu radi izdavanja zakona i ureenja drave, uz najneogranienija ovlaenja u svim oblastima po linom nahoenju raspolae ivotom i imovinom graana, moe da deli vrhovnu vlast (imperium), osniva kolonije, vodi spoljnu politiku i izdaje zakone u vezi sa bilo kojim pitanjem. Sulina diktatura liila je na starinsku samo po imenu. Ona je ranije bila uspostavljana radi strogo odreenog cilja i bila vremenski ograniena (najvie 6 meseci). Sve Suline novine proete su konzervativnim duhom, uperene protiv demokratije, teei da uspostave poredak koji je u Rimu postojao pre Graha, ili ak pre Hortenzijevog zakona. Sulin ustav Senat faktiki postaje najvii dravni organ, obnovljenog sastava i brojem od 300 na 600. Novi lanovi uglavnom su isluene Suline vojskovoe. Usled novih principa kod sastavljanja spiskova senatorsko zvanje postalo je faktiki doivotno. Broj stalnih sudskih komisija poveava se, za porotnike se biraju kao i pre Graha, senatori, a predsedavaju im pretori. Od sada je umesto 6 birano 8 pretora, umesto 8 kvestora 20. Imperium konzula protezao se samo na Rim i Italiju. Po isteku godine konzuli i pretori dobijali su dunosti i u provincijama.

64

Kvestor sada nije mogao biti mlai od 30 godina, pretor od 39, a konzul od 42 godine. Ponovni izbor za svaku dunost mogao se vriti tek posle 10 godina. Cenzura je faktiki bila ukinuta, narodni tribuni postali su advokati pojedinih plebejaca kao u vreme rane republike, a narodnoj skuptini mogli su da podnesu samo one zakonske projekte koje je prethodno odobrio senat. Pravo intercesije u znatnoj meri je ogranieno. Bivi tribuni nisu mogli da se kandiduju za druge magistrature time je oduzeta mogunost mladim nobilima da karijeru otponu u tribunatu. Jaanjem senata ograniena su prava komicija koje su morale bez pogovora da primaju mnogobrojne Kornelijeve zakone. Obustavljeno je deljenje ita plebsu. Socijalna osnovica Suline reakcije Neposredni oslonac Suline vlasti bila je vojska radi koje je sprovedena konfiskacija zemljita italskih gradova i osnovane su kolonije veterana (oko 100 000 naseljenih) u Etruriji kao i u Laciju i Kampaniji Sula ovim ispunjava svoje obeanje a osim toga obnavlja srednji i sitni zemljoposed i najzad uvek ima na raspoloenju itavu armiju.. U Rimu on se oslanja na 10 000 kornelijevaca (robovi proskribovanih koji su dobili slobodu i prava graanstva preko njih je vrio pritisak na narodnu skuptinu). Iznenada 79. on kao neogranieni vladar vraa ovlaenja diktatora, i iako i dalje utie na politiki ivot nastavlja da ivi na svom imanju kao privatni ovek 78. umire. Telo je preneeno iz Kume u Rim uz ogromnu procesiju veterana, osloboenika, deputata italskih gradova, svih svetenika, magistrata, senatora, aristokratske omladine i vitezova; noeno je 2 000 zlatnih venaca. Telo je spaljeno na Marsovom polju i sahranjeno pored grobnica rimskih kraljeva. Uticaj Sulinih pristalica bio je toliki da nije bilo protesta protiv procesije, kakvu Rim dotle nije video. Apijan: Sula je bio straan ak i posle svoje smrti. Sulina karakteristika Antiki istoriari navode niz protivrenosti sposoban i autoritativan vojskovoa, ali i egoistian i hladan ovek. Tendencija za restauracijom kombinuje se sa prenebregavanjem rimskih obiaja (u Grkoj se pojavljivao u grkom odelu to je bilo strano magistratima do tada. Konfiskovanu imovinu smatra za svoj plen i istovremeno je rasipnik, neizmernu surovost kombinuje sa hladnom ironijom. Bio je epikurejac i skeptiar, ironino se izraavao o tradicionalnoj religiji. Pljakajui hramove govorio je da bogovi pune njihovu riznicu, ali je Sula u isto vreme bio sujeveran ovek (uz svoje ime je dodao nadimak Felix). Veneru smatra svojom zatitnicom pod imenom starinske boginje Belone potuje kapadokijsku boginju Ma iji se kult odlikuje naroitim fanatizmom. Njegovo odricanje od vlasti bilo je neshvatljivo antikim istoriarima.

65

Znaaj Suline diktature U stvari Sulin reim nije bio vrst opozicija raste i meu nobilitetom odricanje od diktature jedini je izlaz. Oruani sukobi raznih politikih grupa od vremena Graha postaju obina pojava. Ne marei za stare rimske obiaje, Marije i Sula tee da vojskom zadobiju politiku vlast. Sula dosledniji od svojih protivnika u tome uspeva i tei da zadovolji osnovne politike zahteve grupe koja ga je istakla. Zvanino njegove reforme ciljaju da obnove stari poredak, ali karakter njegove vlasti predstavlja novu etapu u politikim odnosima. Republikanski ustav predpostavlja vrhovnu vlast narodne skuptine, autoritet senata, ovlaenja magistrata zasnovana na zakonu i obiaju. Sula je samo formalno obnavljao takav politiki poredak iz vremena brae Graha ili jo i ranije. Zaista, on ima neogranienu monarhijsku vlast. Njegov ustav obezbeuje vladavinu oligarhije ne itavog nobiliteta ve izvesne njegove grupe. Ovo je prvi pokuaj vojnog osvajanja politike vlasti; primer, za kojim e ubudue poi dr. rimske vojskovoe i politiari. Presedane Sulinoj diktaturi ne treba traiti u starinskoj rimskoj diktaturi iz vremena samnitskih ratova i borbi patricija sa plebejcima, ve u izvanrednim ovlaenjima koja su uvoena od vremena borbe senata protiv Gaja Graha. Sula je zadobio vlast oslanjajui se u prvom redu na najamniku vojsku koju je stvorio Marije. Rimska drava posle Suline smrti i Spartakov ustanak
1. Italska poljoprivreda polovinom I veka pre n. e. (217. 225. str.)

5. Lepidov ustanak. Sertorijev rat Opozicija prema Sulinom reimu Ubrzo posle Suline smrti opozicija die glavu. Gradski plebs je nezadovoljan ukidanjem itnih distribucija i eli da vrati vlast narodnim tribunima; vitezovi ele da dobiju sudove; roaci proskribovanih ele povratak zemlje i graanskih prava; prilian broj nobila trai uspostavljanje starog ustava koji bi omoguavao mnogima, a ne aici optimata uestvovanje u politikom ivotu. Lepidov ustanak Marko Emilije Lepid, konzul iz 78., prvi ustaje protiv Sulinog ustava. Lepid je prvo bio Sulin pristalica, stekao na prokripcijama veliku imovinu, ali zatim prelazi na stranu opozicije. Njemu polazi za rukom da se u izvesnoj meri obnovi jeftina prodaja ita. Projekat vraanja ranijih ovlaenja narodnim tribunima, odbaen je. Istovremeno u Etruriji otpoinje ustanak protiv Sulinih veterana. Tamo su poslata oba

66

konzula. Ali, Lepid svoj boravak tamo iskoriava za pripremu novog ustanka. Oslanja se na: upropaene zemljoposednike, Marijeve veterane i na nezadovoljno stanovnitvo posle podele zemlje Sulinim veteranima. Lepid kree na Rim po zavretku svog konzulata, ali je potuen na Marsovom polju. Sulin pristalica Pompej u severnoj Italiji pobeuje Lepidovog saveznika Marka Junija Bruta. Brut gine, a Lepid bei na Sardiniju gde uskoro umire. Ostatke Lepidovih trupa odvodi jedan od istaknutih Marijevaca Marko Perperna u paniju da bi se sjedinio sa vojskom Kvinta Sertorija, koja se tamo borila protiv Suline oligarhije. Kvint Sertorije Ovo je bio jedan od najveih voa marijevske opozicije, poreklom iz bogate sabinjanske porodice, u mladosti uestvovao u ratu sa Kimbrima, zatim u saveznikom ratu hrabar i talentovan komandant. Za vreme graanskog rata aktivni marijevac, iako uva nezavisnost prema Mariju. 83. od marijevske vlade dobija paniju, kojom upravlja do 81. kada je pod priotiskom Sulinih trupa primoran da pobegne u Afriku. Otpoinju godine lutanja, pune opasnosti i avantura. Nekoliko godina kasnije na poziv stanovnitva on se vraa u paniju gde otpoinje uspenu borbu protiv Sulinih pristalica. panija postaje centar marijevske emigracije. Sertorije uiva veliki autoritet i meu Ibercima koji ga smatraju oslobodiocem Rima i pripisuju mu boansku snagu. Po njima Sertorija prati kouta prenosei mu volju bogova. I njegov stav prema iberijskom stanovmnitvu drugaiji je od rimskih namesnika on romanizuje iberijsku aristokratiju. U Oski je osnovana kola u koj se vaspitavaju aristokratska deca uei latinski i grki. Iberci slue i u njegovoj vojsci, s tim da su komandanti i dalje Rimljani. Od emigranata je obrazovan senat od 300 ljudi koji po rimskim uziorima upravlja oblastima koje je Sertorije zauzeo. Posle spajanja sa ostaciam Lepidovih odreda koje je Perperna doveo u paniju Sertorije je nekoloko godina bio u bezbednosti, stupivi ak i u veze sa Mitridatom i Kilikijskim gusarima. Borba Pompeja protiv Sertorija Sulanski senat odluuje se za vanredne mere i alje u paniju Gneja Pompeja, koji jo nije bio biran za magistrata ovo protivrei tradicijama, ali situacija je bezizlazna i Pompeju senat bez potvrde narodne skuptine daje prokonzulska prava i vrhovnu komandu u paniji. U poetku Pompej trpi poraze od Sertorija iji poloaj postepeno postaje sve tei, jer iziskuje sve vee rtve od svojih iberijskih saveznika dok u logoru rimskih emigranata poinju nesuglasice. Na elu Sertorijeve opozicije staje Perperna. Sertorije je ubijen tokom jedne gozbe 72. to prouzrokuje raspadanje njegove vojske, poto Perperna nije uivao takav autoritet u redovima ustanika. Ubrzo je potuen od Pompeja, zarobljen i pogubljen. 72. panija je bila ponovo umirena.

67

Sertorije nesumnjivo predstavlja istaknutog rimskog dravnika, hrabrog i talentovanog vojskovou koji je prvi od rimskih upravnika pokazao da ako Rimljani hoe da vladaju provincijama moraju da se oslanjaju na lokalnu aristokratiju i u tu svrhu se staraju o irenju romanizacije. 6. Spartakov ustanak Najvei ustanak robova u antici poinje istovremeno sa ogorenom klasnom borbom u samom Rimu, ratom sa Sertorijem i Mitridatom, a isto tako i bezuspenom borbom sa gusarima. Gladijatori (str. 227) Zavera u kapuanskoj gladijatorskoj koli U koli Lentula Batijata u Kapui 74. sklopljena je zavera robova uz uee oko 200 ljudi. Zavera je otkrivena, ali 70 robova uspeva da se sakrije na Vezuv. Spartak i dr. rukovodioci ustanka Na elo ustanika staje Spartak. Po Plutarhu poreklom Traanin, najamnik u rimskim trupama, bei, zatim zarobljen i predan meu gladijatore. Kasnije zbog fizike snage i hrabrosti osloboen i u koli Lentula Batijata postaje uitelj maevanja. Po Plutarhu on vie lii na obrazovang Helena nego na varvarina. Dr. voe ustanka: Kriks, Enomaj itd. Prvi Spartakovi uspesi Ubrzo raste broj ustanika na Vezuvu njima pritiu robovi sa susednih poseda, kao i slobodni ljudi, po Apijanu. Protiv Spartaka poslati su samo lokalni odredi koje su ovi potukli i zaplenili oruje. Gaj Klaudije Glaber sa odredom od 3 000 ljudi zauzima jedini put koji vodi sa Vezuva, ali Spartak nareuje da se od grana divlje vinove loze opletu merdevine niz koje su se opseeni spustili i zali Rimljanima za lea. Ovo je druga Spartakova pobeda posle ega snage ustanika poinju brzo da rastu. U Kampaniju je poslat pretor Publije Varinije. Spartak najpre pobeuje njegove legate, a zatim i samog pretora i ustanak se prenosi na susedne oblasti. Nesuglasice meu rukovodiocima ustanka Spartak je nameravao da povede robove na sever Italije, pree Alpe i odvede ih u domovinu Trakiju i Galiju. Kriks je eleo da ih vodi na Rim. Uzroci nesuglasica su nejasni, ali moe se zakljuiti po Salustiju da je u Kriksovoj vojsci bilo Gala i Germana, dok je, po Plutarhu, u

68

Spartakovoj bilo samo Traana. Sa dr. strane slobodni seljaci koji pristupaju pokretu nisu bili zainteresovani da se napusti Italija. Rezultat je podela vojske. Porazi rimskih vojski 72. senat protiv robova alje 2 konzula. Jedan od njih u Apuliji, kod planine Gargana, tue Kriksov odred Kriks je ubijen. Spartak meutim zadaje nekoliko udaraca rimskim trupama, marira na sever Italije i kod Mutine odnosi pobedu nad namesnikom Cisalpijske Galije. Put ka Alpima je otvoren, ali Spartak se izneneda okree unatrag. Mogue je da u dolini reke Po i po prialpijskim mestima gde je srednji zemljini posed postojao jo za vreme Vergilija Spartak nije mogao da rauna na podrku. On kree u srednju Italiju, i u Picenumu pobeuje vojske oba konzula. Sada se pod njegovom komandom nalazi ogromna armija po Eutropiju 60 000 ljudi, a po Apijanu 120 000. Spartak preduzima sve mere da bi poveao disciplinu; ne prima prebeglice, zabranjuje prodaju zlatnih i srebrnih stvari, nabavljani su samo bakar i gvoe za izradu oruja. Sa ovakvom vojskom Spartak je nameravao da krene na sam Rim. Naimenovanje Krasa U Rimu je slian strah kao za vreme Hanibala. Senat dodeljuje izvanredna ovlaenja pretoru Marku Liciju Krasu (svojevremeno se borio pod Sulinom komandom). Sprovodi decimaciju u vojsci koja davno nije primenjivana u itavoj jednoj kohorti izvreno je pogubljivanje svakog 10 vojnika to je vreno pred oima itave vojske i bilo praeno mranim obredima. I pored toga u poetku je njegova borba bezuspena i on je ak molio senat da se pozovu Pompej iz panije i Marko Licinije Lukul iz Trakije. Spartak na jugu Italije Spartak odustaje od pohoda na Rim, nastavlja ka jugu raunajui da se prebaci na Siciliju i tamo nae podrku mnogobrojnih robova. Imao je dogovor sa kilikijskim gusarima da prebace njegove trupe preko Mesinskog moreuza, ali ovi nisu ispunili obeanje. Prebacivanje na splavovima nije uspelo, a propretor Ver uvrava sicilijsku obalu. Usled ovoga Spartak je zatvoren u Brutiji i Kras je naredio da se iskopa dubok rov preko prevlake, od jednog mora do drugog. Jedne burne zimske noi Spartak nareuje da se mali deo rova zatrpa zemljom i suvim granjem, preko ega prevodi svoju vojsku. I pored Krasovog straha da ne krene na Rim Spartak i ovog puta odustaje, upuuje se u Brundizij odakle bi se prevezao u Grku. Ganik i Kast odbijaju da se pokore ovoj odluci i odvajaju se od Spartaka. Kras ovo iskoritva, napada otcepljani odred i u krvavoj bici ga sasvim unitava poginulo je preko 12 000 robova. Kras elei da zavri sa

69

ustankom pre povratka Pompeja i Lukula odmah kree u napad na Spartakovu vojsku. Spartakova pogibija 71. dolazi do presudne bitke u Apuliji. Spartak pred borbu ubija svoga konja jer u sluaju pobede e biti mnogo dobrih konja, a u sluaju poraza mu nee trebati ni njegov sopstveni. U toku borbe je pobio mnogo protivnika (i 2 centuriona), ali je pokuavajui da se probije do samog Krasa pao na bojnom polju. Sada se njegova vojska raspala. Iz panije je stigao Pompej koji zajedno sa Krasom izmeu Kapue i Rima razapinje na krst oko 6 000 ljudi. Pojedini odredi ustanika drali su se u Italiji itavu deceniju. Analiza Spartakovog ustanka U Spartakovim akcijama ne zapaa se ono to je karakteristino za dr. krupne ustanke robova, za sicilijske tenja ka organizovanju monarhije. Ali Spartak sebi nije stavio u cilj potpuno unitenje robovlasnitva on je hteo da ih odvede u otadbinu i vrati im slobodu. Brzina kojom se kratao svedoi o tome da ga je potpomagalo stanovnitvo Italije: njegove marrute prolaze kroz mesta nastanjena plemenima koja su se uporno borila u saveznikom ratu. Pa ipak na poetku pokreta robovi jaki usled svojeg broja nisu sluali Spartaka, ve su se kretali po Italiji i pustoili je. I pored toga on uspeva da povrati disciplinu i trudi se da uspostavi narueno jedinstvo: recimo prireuje sveanu sahranu Kriksa. No, glavni uzrok poraza nije predstavljalo nejedinstvo ustanika ve to to nisu postojali preduslovi za pobedu revolucije robovlasniki sistem bio je jo isuvie jak. Istorijski znaaj Spartakovog ustanka Znaajne posledice za rimsku istoriju: pretpostavka je nekih naunika da su usled istrebljivanja robova, kao i usled opasnosti od novog ustanka u pojedinim sluajevima krupna imanja deljena na sitne parcele i davana pod zakup kolonima U spomenicima iz ovog doba prvi put nailazimo na upotrebu rei colonus upravo u tom znaenju (zakupci). Ustanak je doveo do izvesne konsolidacije izmeu nobiliteta i vitezova. Pompej i Kras, inae takmaci, nisu sluajno izabrani za konzule za 70. i iako su oboje bili pristalice Sule bili su prisiljeni da sprovedu niz mera za uspostavljanje ustava iz vremena pre Sule. Rimska drava 60-tih god. I veka pre n. e. (unutranja i spoljna situacija)

70

1. Uspostavljanje ustava iz vremena pre Sule Kras i Pompej Kras je pripadao senatorskoj aristokratiji vodei poreklo od senatorskog roda naravno Licinija. Za vreme proskripcija kupovinom imanja stie ogromno bogatstvo, koje je uveavao pomou svakovrsne pekulacije posle poara bi kupovao u bescenje zapaljene kue, a zatim bi izdavao u zakup ili prodavao po visokoj ceni. Posedovao je rudnike srebra zemlju i veliki broj robova, smatrao je bogatim samo onog oveka koji moe sopstvenim sredstvima da izdrava celu vojsku.Posedovao je ogroman broj klijenata ipak posle Suline smrti, za vreme vladavine Suline oligarhije, on nije uivao neki naroiti politiki uticaj. Kras za svoju pobedu nad Spartakom dobija ovaciju i lovorov venac. Krasov takmac Pompej stie vojnu slavu. Poverena mu je borba sa marijevcima na Siciliji i u Africi i pri tome su ga vojnici proglasili imperatorom, a Sula nagradio trijumfom. I jedno i dr. su dotle dobijala samo lica koja su prethodno zauzimala neku magistraturu. Njegov poloaj je uvren pobedama nad: Junijim Brutom (Lepidovim pristalicom, Sertorijem, kao i nad ostacima Spartakovih trupa). Ali on je bio i jedan od krupnih magnata, poseduje zemlju u Picenumu i u provincijama (u prvom redu u paniji), imao je razvijenu klijentelu i najzad uivao je popularnost meu svojim vojnicima. Kao i pre Graha, senatorska oligarhija spreava uzdizanje pojedinih svojih lanova. Zato Pompeju po povratku iz panije nije dozvoljeno dodeljivanje zemlje njegovim vojnicima, nije proslavio trijumf i nije dobio konzulat. Ove okolnosti naterale su ga da se priblii voama populara. Zbliavanje vojskovoa sa voama demokratije simptomatino je za sledei period. Prvi trae oslonca u narodnoj skuptini da bi dobili svoja naimenovanja, a dr. u vojsci, radi borbe sa senatom u pitanjima spoljne i unutranje politike. Nesumnjivo je ovakvoj konsolidaciji raznih grupa tj. dogovoru Pompeja i Krasa sa voama populara i popustljivosti senata (na kraju ipak pristaju na trijumf i konzulat Pompeja) doprineo ustanak robova. Kras prireuje gozbu na 10 000 stolova i razdaje narodu ita za 3 meseca, ali period sporazuma sa njegovim kolegom po konzulatu Pompejem nije bio vrst. Ni jedan ni dr. nisu rasputali svoje vojske sem pred kraj njihovog konzulovanja kad je dolo do njihovog izmirenja. Zakoni iz 70. Za konzulata Krasa i Pompeja 70. u potpunosti je uspostavljena vlast narodnih tribuna i dunost cenzora, a po zakonu Aurelija reformisani su sudovi; sudske komisije od sada se satoje od predstavnika triju grupa: senatora, vitezova i erarnih tribuna (ranije plebejske stareine, u I veku, sloj koji zauzima prvo mesto iza vitezova).

71

Verov proces Gaj Ver (bivi namesnik Sicilije) bio je uven po svojim iznuivanjima i zloubotrebama na Siciliji. Njegova samovolja je dola dotle, da je naredio da se podvrgne muenju jedan rimski graanin a zatim razapne na krst, jer je samo eleo da se poali na njega. Nesrenik je pred smrt ponavljao: Ja sam rimski graanin, a Ver je rekao: Neka pogleda na otadbimu. Neka umire gledajui zakone i slobodu. Sudska reforma otpoinje istovremeno sa suenjem Veru. Tubu podie Marko Tulije Ciceron (106. 43.). Meu prvim njegovim odbranama proces Rosciju iako se time indirektno zamerao Sulinim pristalicama. 75. on je kvestor na Siciliji popularan. Tamo vodi proces Veru, u sudskoj komisiji sede Suline pristalice; ali su posle izdavanja Aurelijevog zakona anse bile oigledno na Ciceronovoj strani. Uviajui ovo Ver dobrovoljno odlazi u izgnanstvo. 2. Borba Pompeja sa gusarima Porast gusarstva Oslonac piratima bili su primorski gradovi, Kilikija i ostrvo Krit. Kod njih su se nalazila utoita odbeglih robova. Gusarstvo se posebno rairilo od vremena Mitridatova rata na Sredozemnom moru. Gabinijevi zakoni Vie ekspedicija upuenih protiv gusara propadaju. Za njih se posebno zalau populari. 67. narodni tribun Aul Gabinije podnosi zakon sa predlogom mera protiv gusara. Pompej na osnovu toga dobija izvanredna ovlaenja, tj. kao prokonzul dobija imperium od Herkulovih stubova kroz ceo Mediteran na 50 milja od morske obale. Moe da postavlja legate sa pretorskim ovlaenjima i 2 kvestora. Raspolae dravnom blagajnom, prihodima provincija i vazalnih drava. Pod njegovom komandom je velika armija i flota od 500 ratnih laa. Pompejeva borba protiv gusara More je podeljeno na 30 okruga sa posebnim komandantom na elu svakog, koji su osvajali gusarske brodove i gonili ih u zasede. Posle oienja zapadnog Sredozemlja Pompej odlazi u Kilikiju gde rui nepristupane tvrave. itava operacija zavrena je za 3 meseca. 3. Situacija na Istoku i Manilev zakon Mitridat VI. Tigran Veliki Posle rata sa Sulom pod Mitridatom je ostao znatan deo crnomorske obale, on je teio da potini oblasti izmeu pontijske i bosforske

72

kraljevine. Uvrava i reorganizuje vojsku po rimskom uzoru i tei da sebi obezbedi podrku monog jermenskog kralja Tigrana II Velikog (koji koristei se nemirima u Partiji iri svoje granice u dubinu Azije, Medija Atropatena Azerbejdijan od paranske vazalne kraljevine pretvara se u Jermensku). Tigran osvaja Mesopotamiju, Kapadokiju i Kilikiju i vei deo Sirije (na poziv grkih gradova nezadovoljnih poslednjim Seleukidima). Tigranokerta nova prestonica izmeu Jermenije i Mesopotamije. Tigran sebe smatra naslednikom Darija i Kserksa koje podrava u obiajima i politici. Rimljani se nisu meali u porast njegove moi, dok je Mitridat stupio u brak sa Tigranovom kerkom. II Mitridatov rat Do sukoba izmeu Mitridata i Rima dolazi ubrzo posle Sulinog odlaska. U elji da opljaka oslabljenog suseda, Pontijsku kraljevinu napada Lucije Licinije Murena pod izgovorom da Mitridat ne izvrava uslove Dardanskog mira ali doivljava poraz 83. 82. to se naziva II Mitridatovim ratom. Mitridat se obratio Suli i i intervencijom ovog, Dardanski ugovor je u potpunosti obnovljen. Poetak III Mitridatovog rata Traje od 74. 64., povod su prilike u Bitiniji, koju pred svoju smrt Nikomed III Filopator zavetava Rimu. Mitridat nastupa kao zastupnik interesa Nikomedovog sina i objavljuje Rimu rat. Sa Sertorijem zakljuuje ugovor. Uiva podrku gusara sa ijom je pomoi stvorio znatnu flotu. Vojska mu je podeljena na nekoliko armija koje kreu u raznim pravcima. Senat rat poverava konzulima iz 74. Luciju Liciniju Lukulu i Marku Aureliju Koti. Lukul na istoku Mitridat pobeuje Kotinu vojsku u Bitiniji, zauzima gotovo itavu obalu Helesponta, ali ga uskoro Lukul istiskuje iz svih osvojenih oblasti pa ak i iz same Pontijske kraljevine. Mitridat je prinuen da pobegne Tigranu 71. koji je odbio da izda svog zeta povod za Lukulov pohod u Jermeniju. I pored prvih uspeha Lukulov poloaj je bio teak nezadovoljstvo rimskih poslovnih ljudi u provinciji Aziji i u vojsci gde je zaveo strogu disciplinu. U Rimu su mu prebacivali da odugovlai rat ovo je sve pomoglo Mitridatu da se uvrsti u Pontijskoj kraljevini. Mamilijev zakon 66. Gaj Mamilije, narodni tribun, podnosi komicijama predlog o prenoenju vrhovne komande u ratu sa Mitridatom na Pompeja u iju odbranu ustaje Ciceron koji je tada bio pretor (govor vidi na str. 237). Zakon prolazi bez tekoa i Pompej dobija izvanrena ovlaenja i to ak dok je jo u odsustvu.

73

4. Pompejevi pohodi Mitridatov poraz Kada je Pompej preuzeo komandu Lukul je ve bio zavrio najvei deo posla. Od Parta Pompej dobija obeanje da e napasti na Tigrana. Njegova flota zauzima obalu od Fenikije do trakog Bosfora. Leta 66. oni ponovo ulaze u Pontijsku kraljevinu. Mitridat rauna na partizanski odbrambeni rat, ali Pompej stie njegovu vojsku i pobeuje je na Eufratu. Tigran iz straha odbija da primi Mitridata , koji bei u Kalhidu, a odatele u svoje Bosforske posede, Tigran se predaje Pompeju koji mu vraa kraljevinu Jermenija vie nije mogla da vodi samostalnu politiku. Pompej u Zakavkazju 65. Pompej je u Zakavkazju, dolazi do Fazisa, ali lokalna plemena mu zadaju velike gubitke, iako ih Pompej pobeuje u nekoliko sukoba i on odustaje da preko kavkaske obale stigne u Bosforsku kraljevinu. Zadovoljava se zvaninim priznanjem zavisnosti od Rima Albanaca, Iberaca ista formalnost po Momzenu. Kavkaz je jo jednom pokazao svoj svetskoistorijski znaaj, kao i persijska i grka osvajanja i rimska najezda naila je tu na svoju krajnju granicu. Stvaranje novih provincija Pompej se vraa u Jermeniju, pa odatle kree ponovo na Pont i zavrava njegovo osvajanje. Znatan deo je prisajedinjen provinciji Bitiniji a itava oblast je pretvorena u provinciju Bitiniju i Pont. 64. on kree u Siriju, gde rasprave izmeu poslednjih predstavnika Seleukida, raznih sitnih kneevina i grkih gradova prelaze u graanske ratove (po osloboenju od jermenskog kralja). Gladajui na Siriju kao na posed Rima on odstranjuje niz sitnih dinasta i regulie prilike po grkim gradovima. U Judeji on se na molbu partije Fariseja, mea u dinastiki spor dva brata. 63. kree na Jerusalim koji predaju svetenici, ali je hram osvojen tek posle opsade. tienik svetenika Hirkan, koga on podrava, priznat je za prvosvetenika i etnarha (ali ne kralja). Judeja gubi teritorije koje je osvojila pred kraj II i na poetku I veka, pre svega grke gradove i smatra se sastavnim delom nove provincije Sirije. Mitridatova smrt Posle neuspeha na Pontu i u Jermeniji, on nalazi utoite u svojim Bosforskim posedima i sprema se za upad u Italiju. Rimska blokada gradova, na krimskoj obali nepovoljno utie na grke gradove koji su uz to nezadovoljni Mitridatovim savezom sa skitskim dinastima. U Fanagoriji izbija ustanak koji nailazi na odjek i na Hersonesu, u Teodosiji i Nimfeju. Nezadovoljstvo je vladalo i u vojsci. Situaciju koristi Mitridatov sin Farnak i ustaje protiv oca, koji naputen od svih pokuava da se otruje, neuspevi nareuje robu da ga ubije. Za vreme opsade Jerusalima Pomeju stie vest o smrti Mitridata VI Eupatora.

74

Farnak objavljuje bezuslovnu kapitulaciju; ostavljeni su mu Bosforski posedi; priznat je za priljatelja Rima; Fanagorija je proglaena slobodnom. Rezultat Pompejevih pohoda je stvaranje novih provincija i stupanje u komplikovane odnose sa raznim azijskim dinastijama. Na Istoku rimska teritorija se sada neposredno granii sa Paranskom (osvojili itavu Mesopotamiju). Na poetku Pomejevog pohoda Parti su u savezu sa Rimljanima protiv Tigrana, ali priznavanje jermenskog kralja za prijatelja, menja stanje. Iako su Rimljani esto tetili interesima Parta u korist ostalih vazalnih kraljeva i saveznika ovi nisu istupali protiv njih zbog blizine ogromne Pomejeve vojske. 62. on je smatrao da mu je misija zavrena, i vraa se u Rim. Nov stadijum rimske provincijske politike Pompejeva osvajanja predstavljaju dalji razvoj rimske provincijske politike, koji je poeo od vremena Marija i Sule. Osvajanja uveavaju prihode rimske dravne blagajne (godinji prihodi od tributa poveani za 70 %, otvoren put rimskom zelenakom kapitalu). Na dobitku su vitezovi koji su ranije isticali Pomeja protiv Lukula. Skoro sve grandiozne pekulacije koje pominje Ciceron u svojim govorima vezuju se za Pomejeve pohode. On podrava sistem vazalnih kneevina, ali podvlai svoje pokroviteljstvo nad Grkim gradovima. Osniva niz gradova doprinos prodiranju helenistike kulture na Istoku. Od vremena Pompeja, Rimljani se pojavljuju kao naslednici helenistikih osvajaa dijadoha i epigona.

5. Politiki ivot na poetku 60-ih g. I veka pne Izbori magistrata Reforme iz 70-ih i sledeih godina zadaju udarac Sulinoj oligarhiji, a odluke narodne skuptine ponovo stiu veliki znaaj (npr. dva zakona o izvanrednim ovlaenjima Pompeja). Posle 12-godinje vladavine oligarhije demokratija ponovo jaa. Veliku ulogu u politikom ivotu imaju izbori magistrata zavise od najviih senatorskih krugova i centurijatskih komicija. Kandidati tee da svim sredstvima privuku birae jer im je izborom za magistrate omogueno da dobiju magistrature u provinciji (uveo Sula i uglavnom se i dalje primenjuje) izvor bogaenja. str. 240 Uloga gradskog plebsa

75

Osnovna masa biraa je gradski plebs, koji u dravnim i privatnim distribucijama vidi jedno od svojih osnovnih prava. Zato i imaju politiki uspeh istaknuti maganati koji su raspolagali ogromnim sredstvima i oslanjali se na iroku klijentelu. Principalna politika pitanja u toku predizborne agitacije stavljaju se na drugo mesto. Vojni uspesi igraju veliku ulogu tokom izbora. Poveava se znaaj veterana i isluenih vojnika meu biraima. Raznovrsni su metodi borbe. Veliku ulogu imaju invektive lini napadi na protivnika koji esto dolaze do klevete to nije osuivano. Dre se demokratski govori, vode se odgovarajui sudski procesi i narodu daju obeanja tako postupa do 64. Ciceron a jo doslednije i Cezar. Gaj Julije Cezar Iz patricijskog roda Julijevaca vode poreklo mnogi magistrati. Mati mu je pripadala plebejskom rodu Aurelijevaca. Marije oenjen njegovom tetkom, izdejstvovao mu je izbor za Jupiterovog svetenika (Flamen dijalis), stupio je tada sa Kornelijom, Cininom erkom, sa kojom nije hteo da se razvede na Sulin zahtev. Nekoliko godina provodi u Aziji i vraa se u Rim posle Suline smrti. Nije uestvovao u politici za vreme Sertorijevog rata mada simpatie populare. Troi ogromna sredstva na sticanje popularnosti. 68. je kvestor. U posmrtnim govorima tetki Juliji i eni Korneliji velia Julijevce. Istovremeno je veliao i voe populara Marija i Cinu. 67. i 66. brani zakon Gabinija i Manilija, tih godina je pristalica zblienja Pomeja sa popularima ali za vreme njegovih pohoda na Istok, pribliava se Krasu. 65. Kras je cenzor a Cezar edil. Vraa likove Marija na Kapitol uprkos negodovanju Sulinih pristalica. Pokazuje se kao obnavlja partije populara. Kao cenzor, Kras predlae dodelu graanskih prava stanovnitvu Transpadanske Galije i prikljuenje Egipatske kraljevine Rimu kao provincije sa ciljem slabljenja Pomejevog uticaja na Istoku. Senat odbija predloge. Kras je stalno nailazio na otpor svoga kolege po cenzuri tako da su cenzori vratili svoja ovlaenja, ne izvrivi cenz i ne revidiravi ak ni spisak senatora za 65. Prva Katalinina zavera 66. prvi pokuaj dobijanja najviih poloaja putem zavere, sklopljene u tajnom udruenju ljudi povezanih zakletvom vernosti coniuratio. Jedan od glavnih inicijatora zavere je Lucije Sergije Katilina (108. 62.) iz propalog patricijskog roda Sergijevaca; pristalica Sule i uesnik u proskripcijama; 68. pretor (pomou Sulinih pristalica); potom upravlja provincijom Afrikom; 66. povratak u Rim i borba za konzulat, ali je od afrike delegacije optuen za iznuivanje i kanditatura je odbaena povod za zaveru. Glavni uesnici su propali nobili, a pristalice aristokratska omladina italskih kolonija i municipija. Neki izvori kao uesnike pominju Krasa i Cezara. Okolnosti zavere nisu dovoljno poznate. Ona nije uspela, ali nije bilo posledica jer su u nju umeani istaknuti senatori (samo je Kalpurnije Pizon upuen kao kvestor u paniju). Kako 64. nije uspeo da

76

postavi svoju kanditaturu (proces sa afrikancima se otegao) uzima aktivno uee u izbornoj borbi za konzula. Zato sklapa drugu zaveru u koju ponovo uvlai uglavnom mlade osiromaene nobile. Glavni suparnik Ciceron doznaje za ovu zaveru i koristi je u izbornoj borbi. Bojei se agitacije Katilininih pristalica meu plebsom, senat rasputa kvartalne kolegije koje su se sastojale od dem. elemenata. Na izborima za Cicerona sada pored vitezova i populara glasaju i neki senatori, u strahu od nereda u sluaju pobede Katilininih ljudi. Ciceron prolazi kao prvi konzul, a gaj Antonije (Katilinin pristalica) kao drugi. Ciceron ga odmah privlai na svoju str. odrekavi se unosne provincije makedonije u njegovu korist. Katilina je bio trei opet nije izabran za konzula. Projekat agrarnog zakona Servilija Rula 64. narodni tribun Publije Sulpicije Rul sprovodi projekat zakona o dodeljivanju zemlje sirotinji. Predvieno je osnivanje novih kolonija iskljuivo u granicama Italije. Namera je da se podeli u prvom redu jo nedirnuta dravna zemlja ager publicus u Kampaniji. Kako je ona bila nedovoljna, zamiljena je organizacija kupovine privatnih italskih zemljita u irokim razmerama ona su trebala da se otuuju uz saglasnost vlasnika koji su za njih dobijali punu vrednost. Sredstva za sprovoenje reforme dobila bi se od prodaje dravnih zemljita u granicama svih provincija. Projekat obuhvata prodaju privatnim licima prava na korienje raznih prihoda u provincijama. Po njemu je trebao da se iroko iskoristi i ratni plen Pomeja. Zemlju su trebali da dobiju slabo imuni graani, pre svega seoskih a zatim i gradskih triba. Reforme je trebala da sprovede komisija od 10 lica sa najirim ovlaenjima u ijem sastavu je trebalo da bude i S. Rul. On je nesumnjivo imao u vidu osloboenje Rima od izvesnog dela proleterskih elemenata. Ciceron (jo nije konzul) ustaje protiv Rulovog zakona u senatu a i 63. kao konzul jo 2 puta. On je nastojao da gradski plebs, koji je bio malo zainteresovan za dobijanje zemlje, odvoji od seoskog. Rulov zakonski projekat nije iznesen na glasanje; Rul ga je povukao. Njegov poraz svedoi o opadanju rimske demokratije. Usled propadanja seljatva seoski plebs izgubio je politiki uticaj. Znatan deo bivih italskih saveznika koji su dobili prava graanstva posle saveznikog rata, faktiki nije mogao da uestvuje u politikom ivotu. 6. Katilinina zavera Ciceron je obeao narodu da e za vreme njegovog konzulata u dravi vladati dokolica, a kasnije je esto zamarao time kako je drava njemu dugovala za spasenje od prevrata. 63. vanredna napetost politikog ivota. Za to vreme pojaao se uticaj Cezara. 64. i 63. on je nesumnjivo umean u Katilininu zaveru i istovremeno nastavlja borbu protiv ostataka Sulinog reima i vladavine optimata.

77

Procesi iz 64. i 63. 64. Cezar poziva na sud dvojcu Sulinih pristalica za ubistvo proskribovanih graana; samim tim kao da se ukidala od Sule proklamovana nekanjivost za takva zlodela. Procesi iz 64. i 63. upereni su protiv izvanrednih zakona koji su ograniavali suverenitet n. skuptine; nose nesumnjivo agitacioni karakter; svedoe o radikalnim nastrojenjima rim. plebsa. Duniko pitanje Tokom 60-ih g. dobija posebnu aktuelnost, jer proletarizacija rim. slobodnog stanovnitva nije prestajala (zbog konkurencije robovskog rada). Za zakonsko meanje u odnose dunika i poverilaca zainteresovani su razni soc. krugovi. Katilinin program Odluio se da postavi svoju kanditaturu za konzula u 62., istakavi kao glavnu politiku parolu tabulae novae tj. kasaciju dugova. U prolosti pristalica Sule i optimata, Katilina se 63. pojavljuje kao branilac sirotinje. Njegova agitacija je imala izvesnog uspeha, podravaju ga propali nobili, aristokratija u dugovima, eljna najviih poloaja kako u Rimu tako i u municipijima. Sprovodi agitaciju meu propalim Sulinim veteranima. U Etruriji centurion Manlije od njih formira oruane odrede, koje je u sluaju potrebe mogao da upotrebi za ratne akcije. Cicerona su nameravali da uklone nasilnim putem. Njegov politiki program bio je neodreen. Svodi se na osvajanje konzulske vlasti putem izbora ili nasilja a za kasnije predvia ograniavanje vlasti senata. Ciceron je paljivo pratio rad zaverenika. Ciceronova taktika Na konzulskim izborima koje je sprovodio on se pojavljuje u oklopu ispod toge praen straom mladih vitezova sa ciljem da demonstrira mirnim graanima da su konzuli i drava u opasnosti. Ipak zbog mnogo uglednih zatitnika nije bilo mogue preduzeti odlune mere protiv Katiline. Tek 21 oktobra na obavetenje o konspirativnom sastanku na kome je utvren rok za prevrat, Ciceron uspeva da postigne donoenje senatske odluke o donoenju izvanrednih ovlaenja konzulima. Ciceronova demonstracija i potkupljivanje biraa odigrali su svoju ulogu: vladajui krugovi robovlasnika plae se ustanka i Katilina ponovo propada na izborima. U Rimu se ire vesti o nemirima po mnogim mestima pre svega o ustanku Manlija u Etruriji. Katilina je i dalje ostajao u Rimu, gde ima veliki broj pristalica u senatu. Bez direktnih dokaza njegovi protivnici nisu mogli da deluju protiv njega. Kada je u noi izmeu 6 i 7 novembra na tajnom sastanku Katlininih ljudi doneta odluka da se iskoriste Manlijeve trupe, povede ofanziva na Rim, osvoji grad i svirepo razrauna sa protivnicima (pre svih Cicerona),

78

Ciceron odluuje da odluno dejstvuje ( novembra sastaje se senat i Ciceron u govoru otvoreno optuuje Katilinu za spremanje oruanog ustanka. Senatori otvoreno izraavaju svoju solidarnost sa konzulom. Katilinin odlazak iz Rima Jo iste noi Katalina bei iz Rima u Etruriju, Manliju. Ciceron pokuava da unese spokojstvo novim govorom, sutradan. Katilinu na elu zaverenika zamenjuje Publije Kornelije Lentul, konzul iz 71., jednovremeno iskljuen iz senata zbog nedolinog ivota slabe inicijative. Zaverenici sastavljaju nov plan za prevrat izvrenje na dan praznika Saturnalija (17. dec.). U pregovorima su sa poslanicima galskog plemena Alobroana (u to vreme u Rimu) kojima obeavaju u sluaju uspeha bogate nagrade, ako im pomognu. Hapenje zaverenika u Rimu Alobroani izdaju zaverenike Ciceronu razlog za hapenje glavnih uesnika. Ciceron dobija vanredna ovlaenja i u senatu je predmet zaverenika pretresan 3. dec. U svom govoru Ciceron optuuje uhapenike da su hteli da pokrenu robovski ustanak u Italiji, zapale grad i gotovo sasvim istrebe stanovnitvo. Ciceron jo u prvom svom govoru protiv Katiline pokazuje da je pristalica optimata i opravdava obraunavanje sa Grasima i Saturninom. U govoru iz 3. dec. on opravdava Sulu i smatra za pobunjenike Marija, Sulpicija Rufa Po Salustiju plebs koji je isprva eljen prevrata sada menja miljenje, na ta je najvie uticala opasnost od poara. Pogubljenje Katilininih pristalica 5. dec. pretresano je pitanje kanjavanja uhapenika. Prvo su izreena miljenja za pogubljenje, ali Cezar i Kras koji su bili umeani u zaveru predlau razailjanje po municipijima, jer pogubljenje protivrei rimskim zakonima koji su na snazi. Neki senatori prilaze ovom miljenju, ali Ciceron prekida glasanje i odrava govor u kome dokazuje nunost stroge kazne za koju se izjanjava i Marko Porcije Katon Mlai koji je u ovo vreme tek poinjao svoju politiku karijeru. Iste veeri sva 5-orica su bili zadavljenji u Mamertinskoj tamnici. Na prvoj senatskoj sednici Ciceron je prozvan ocem otadbine. No, poslednjeg dana svog konzulovanja kada je Ciceron eleo da odri govor n. tribun Metil Nepot stavlja svoj veto uz odobravanje prisutnih, a zatim je Ciceron prilikom predaje punomoja dodao da je spasao Rim. Po Dionu Kasiju ovo je izazvalo razdraenje i nimalo nije doprinelo njegovoj popularnosti. Zato je porasla Cezarova. Cezarove i Krasove veze sa senatom nisu Ciceron dozvolile da ih nazove Katilininim pristalicama. Cezarova demokratska agitacija 63. mu donosi preturu za 62., a iste 63. izabran je za velikog pontifika. Bitka kod Pistorije i Katilinina smrt

79

Poetkom sledee godine Katilina je na elu vojske veterana potuen u Etruriji blizu grada Pistorije. Poto je video svoju vojsku razbijenu, on jurne u najguu gomilu neprijatelja i borei se padne proboden. I pored toga to je Katilinin program nosio masovni karakter, on nije liio na ranije akcije demokratije. U programima brae Graha, Saturnina, Livija Druza i ak Sulpicija Rufa, centralno mesto zauzimao je odreeni zakonski projekt. Kod Katiline je u prvom planu stajalo osvajanje vlasti i on je ne obazirui se na izborne parole iao Sulinim putem. Ni prelaz na monarhiju nije u irim slojevima rimskog drutva nailazio na potrebnu podrku. Za Republiku su se zalagali mnogi kako optimati, tako i populari. Ciceron je umeo time da se koristi. Najzad organizacija je nosila konspirativan, zavereniki karakter. I pored mrnje prema optimatima masa nije bila za nasilje. Ipak plebejci su uvali Katilininu uspomenu. 5 god. kasnije Ciceron je prognat iz Rima zbog nezakonitog ubistva Katilininih pristalica. Odredi Katiline posle smrti svojeg voe, borili su se zajedno sa ostacima Spartakove vojske. Prvi trijumvirat i pokorenje Galije
1. Pompejev povratak

Partija optimata posle Katilinine zavere U borbi protiv Katiline dolazi do novog ujedinjenja nobiliteta i vitezova. Senat je povratio svoj raniji znaaj i u sledeem periodu se pokazuje kao uvar temelja aristokratske Republike, tradicionalne rimske libertas (slobode) ideolog je Ciceron. On raskida sa popularima, ali se u pol. pitanjima nikad nije odlikovao postojanou. Kod optimata veliki znaaj stie Marko Porcije Katon Mlai. On je pristalica republike, starine, stoike filozofije; ideal mu je Katon Stariji. Jo kao kvestor reformie upravu erarijem (dravna blagajna). Katonovo potenje i beskompromisnost ulaze u poslovicu. 63. njegov energini govor, kada je podrao Ciceronovo miljenje, odluuje sudbinu Katilininih pristalica. 62. kao n. tribun istupa protiv kolege Kvinta Metela Nepota, koji se kao Pompejev pristalica zalagao da se ovome dodele vanredna ovlaenja po povratku sa istoka. Kras se privremeno povlai iz politike posle Katilininog poraza dok Cezar, pak, deluje u korist Pompeja. Dolazi do ulinih nereda, senat proglaava vanredno stanje, ali uglavnom zahvaljujui Katonovoj intervenciji, planovi Nepota i Cezara nisu se ostvarili. U Rimu je povraen mir, no mnogi su se bojali Pompejevog povratka plaei se da bi on kao Sula, mogao da osvoji vlast oslonivi se na svoju vojsku. Po zavretku preture Cezar dobija dunost u paniji. Ali, njegovi mnogobrojni poverioci nisu hteli da ga puste iz Rima sve dok ne isplati ogromne dugove uspeva da ode samo uz pomo novane pomoi i jemstva Krasa. Pompejev poloaj posle njegovog povratka u Italiju

80

62. njegova flota stie u Brundizij. Uprkos svakom oekivanju Pompej je raspustio trupe. Ne ulazei u grad on je oekivao svoj trijumf oigledno je oekivao da mu ratna slava obezbedi prevlast u dravi. Sa dr. str. imao je u vidu da osvajanjem vlasti nee naii na simpatije optimata koji se jo seaju Katiline. Udruivanje, pak, sa popularima i istupanje protiv postojeeg poretka moglo mu je izgledati kao rizik koji dovodi u opasnost rezultate njegove dotadanje aktivnosti. U senatu gde veliki uticaj vri Lukul prema Pompeju se odnose neprijateljski, isto kao i u redovima populara. Dec. 61. (tano godinu dana poto se vraa) Pompej proslavlja sjajan trijumf, ali u pol. pogledu ostaje izolovan. Senat odbija njegovu kandidaturu za konzulat, kao i njegov zahtev za bezuslovnim potvrivanjem svih njegovih mera na Istoku. Lukul je insistirao da budu priznate njegove sopstvene naredbe u istonim oblastima senat pristaje samo na pretresanje svih promena koje je Pompej izvrio u istonim zemljama ali to nije ni malo zadovoljavalo Pompeja. Nije proao ni agrarni zakon n. tribuna Flavija kojim se predlagalo da se Pompejevim veteranima podeli zemlja. 2. Prvi trijumvirat Cezarov povratak iz panije Cezar se vraa 60. Za kratko vreme svog upravljanja uspeo je da pobedi Luzitance, obnovi ruiniranu privredu provincije i svoje finansije on se vraa kao bogat ovek. I on se zaustavlja pred Rimom oekujui trijumf i borei se za odobrenje da u odsustvu postavi svoju kandidaturu za konzulat. Ovo izaziva reakciju senata. Onda, odrekavi se trijumfa, dolazi u Rim lino uestvuje u izborima za konzula i pobeuje za 59. Njegovi protivnici uspevaju da sprovedu izbor Marka Kalpurnija Vibula ekstremnog optimata, pasivnog oveka za Cezarovog kolegu. Tajni sporazum izmeu Cezara, Pompeja i Krasa Ogroman uticaj imalo je to to je Cezar umeo da iskoristi pol. situaciju i izmiri Pompeja sa Krasom, koji su obojica bili bez podrke senata i istovremeno u meusobnoj zavadi. 3 mona oveka u Rimu (Pompej, Cezar i Kras) sklapaju sada nezvanian (privatni) savez uz obavezu da e jedan dr. pomagati udruivanje u istoriji poznato kao Prvi trijumvirat. Najuticajniji trijumvir bio je Pompej: ratna slava i vojnici koje je raspustio kuama, kao i uticaj na provincije. Jedan od glavnih ciljeva saveza bilo je ostvarenje Pompejevih zahteva koje senat nije ispunio. Cezar popularan meu plebsom, on za sobom ima slavu obnavljaa Marijeve partije. Krasovo bogatstvo ulo je u poslovicu. Svaki ima prijatelja meu nobilima i razvijenu klijentelu (u klijentskim odnosima sa njima itavi gradovi i u Italiji i po provincijama). Trijumvirat je uvren dinastikim brakovima

81

Pompej se oenio Cezarevom kerkom Julijom, a Cezar Kalpurnijom, kerkom jednog istaknutog pristalice trijumvira. Partija optimata i trijumviri Ovaj sporazum senatori doekuju neprijateljski. Pristalica senatora Marko Terencije Varon izdaje satire pod naslovom Troglavo udovite. Posebno energino se protiv njih bori Marko Porcije Katon. Za vreme Cezarove borbe da u odsustvu bude izabran za konzula i kad su neki senatori poeli da naginju na njegovu stranu Katon govori u senatu itav dan bez prekida ime spreava donoenje odluke, jer su senatske sednice mogle trajati samo do zalaska sunca. Cezarov konzulat Senat je ipak nemoan pred trijumvirima. 59. kao konzul Cezar sprovodi 2 agrarna zakona isti principi kao kod projekta agrarnog zakona Servija Rula, iako su razmere tih zakona skromnije. Pod deobu potpadaju jo nepodeljena italska zemljita. Zemljine parcele dobija 20 000 ljudi, prevashodno Pompejevi veterani, siromani graani sa najmanje 3 dece. U senatu otra opozicija, ali senat ih iznosi pred n. skuptinu. Pompejevi vojnici javljaju se na forum sa orujem ispod toga. Katon i Bibul su nasilno udaljeni. Na intercesiju (protest, prigovor) tribuna Cezar nije ni obratio panju. U cilju sprovoenja zakona izabrana je komisija od 20 lica (20 senatora meu kojima i Ciceron). Pod pretnjom, senatore teraju da se zakunu na vernost zakonu. Samo su Katon i jo 1 senator uporno odbijali, ali su je na kraju i oni poloili. Posebnim zakonom potvrene su Pompejeve mere na Istoku. Takoe je sniena otkupna suma poreza u Aziji zbog Krasa i njegovih prijatelja vitezova, sproveden je Julijev zakon o iznuivanju kojim je poveana kazna za iznuivanje u provincijama i kompetencija provincijskih namesnika uinjena odreenijom Po zakonu n. tribuna Publija Vatinija, Cezar dobija na upravu Cisalpijsku Galiju i Iliriju, sa rokom od 5 godina, vanredno irokim ovlaenjima i pravom da mobilie vojsku od 2 legije. I rok i ovlaenja su neuobiajena jedini presedan bio je Manlijev zakon o Pompejevom komandovanju na Istoku. Po smrti namesnika Transalpijske Galije senat i tu oblast daje Cezaru. Ova provincijska uprava Cezaru e pribaviti vojnu slavu, bogatstvao i odanu vojsku. Klodijev tribunat Za 58. su izabrani konzuli pristalice trijumvira, a meu n. tribunima Publije Klodije. Poto patriciji nisu mogli biti izabrani za n. tribune, Klodije je preao u plebejce. Klodije je sluio u Lukulovoj vojsci, pokuavao je ak da digne ustanak protiv njega; polit. karijeru prvo poinje optubom Katiline za iznuivanje, a zatim je i sam moda meu njegovim pristalicama. 62. u vreme praznika u ast Dobre boginje, kome su smele prisustvovati samo ene,

82

obuen u ensko provlai se u kuu vrhovnog pontifika Julija Cezara, na sastanak sa njegovom enom Pompejom. Cezar odustaje od tube za skrnavljenje svetinje, ograniivi se na razvod. Ciceron je sa dr. str. traio osudu, to dovodi od meusobne mrnje izmeu Klodija i Cicerona. Po stupanju na dunost Klodije preduzima sve mere da uvrsti Cezarov uticaj meu siromanim plebsom. Poetkom 58. sprovodi 4 zakona. 1. ukinuto je plaanje ita koje je meseno deljeno neimunom plebsu 2. obnovljeni kvartovski kolegiji, politiki klubovi koje je senat 64. zatvorio u vreme borbe protiv Katiline 3. ograniena vlast cenzora pri sastavljanju senatskih spiskova, ime Klodije sebi privlai one senatore kojima je pretilo iskljuenje 4. zabranjeno je viim magistratima da za vreme komicija posmatraju nebeska znamenja, jer su se optimati ovim izgovarali pokuavajui ponekad da donesene zakone proglaavaju nevaeim Klodije se okruio odredima sastavljenim od robova i proletera. Komicije posluno primaju sve njegove predloge. Klodije je u svojoj demagokoj politici iao mnogo dalje od svog zatitnika Cezara. Poto je spadao u sloj aristokratije koja je smatrala sva sredstva za doputena. Ciceronovo progonstvo Klodije podnosi zakonski projekat po kome je progonstvu podlegao svako ko bez suda pogubi rim. graanina. Zakon je bio uperen protiv Cicerona (koji istupa protiv trijumvira). Senatska odluka o pogubljenju Katilininih pristalica priznata je za nezakonitu. Ciceron je uzaludno molio Pompeja da ga ostavi u Rimu, ali nita nije pomoglo i morao je dobrovoljno da ode iz Rima. Posle nekog vremena specijalnom odlukom bio je osuen na progonstvo. Njegova kua na Palatinu bila je sruena, gde je Klodije posvetio novi hram Boginje slobode. Prilian deo Ciceronove konfiskovane imovine pripao je samom Klodiju. Katon Mlai je poslat na Kipar koji je po moda falsifikovanom zavetanju egipatskog Aleksandra II trebao da pripadne Rimu. Tek tada Cezar je reio da krene iz Italije u svoju provinciju. 3. Cezarovi ratovi u Galiji 58. 56. Poetkom 50-ih I v. p. n. e. Rimljani poseduju itavu Cisalpijsku Galiju i uvruju se u primorskom pojasu Transalpijske Galije, ali je vei deo ove poslednje ostao slobodan i obuhvatao je vei deo dananje Francuske itd. i prostirao na se na istok do Rajne. Taj deo Rimljani su nazivali Kosmatom Galijom (Gallia Comata) za razliku od romanizovane Galije (narbonske Galije ?) odevene u togu (Gallia Togata).

83

Keltska plemena Glavno stanovnitvo slobodne Galije inila su keltska plemena nosioci tzv. latenske kulture, koja je zamenila kulturu ranog gvoa. Na jugu stanovnitvo se mealo sa Ibercima i Ligurima, a na severu germanska plemena. 3 glavne grupe keltskih plemena: Belgi na severu, Kelti u uem smislu (Rimljani zovu Galima) od Sene do Garone i Akvitanci od Garone do Pirineja. Ekonomski ivot (str. 254. 256.) Socijalni odnosi Keltska plemena nalazila su se na raznim stadijima razvitka. Neka su jo uvala crte prvobitne zajednice, druga su bila u stadijumu raspadanja rodovskog poretka i formiranja drave. Na elu plemena rodovska aristokratija (Cezar je naziva vitezovima). Voe (principes) se od ostalih izdvajaju uticajem i bogatstvom. Veliki uticaj uiva svetenika kasta druidi: zatvorena sredina koja se starala o verskim pitanjima, uvala starinska predanja, predskazivala budunost i tumaila obiajna prava. uvali su obrede i svoje uenje u tajnosti od neposveenih. Samo druidi koriste pismo sastavljeno na osnovu grke grafike, ali i znatno razliito od alfabeta. Verske predstave imaju mraan karakter verovanje u odmazdu posle smrti i seljenje due, to je podsticalo vojnike na hrabrost i neustraivost. Nisu znali za hramove. Kultni sastanci odravani su u gustim umama i praktikovali su ljudske rtve. Bili su osloboeni svih obaveza i vojne slube. Oni dre sudstvo, medicinu, vaspitavaju mlade plemie. Mase Kelta nalazile su se po Cezarovim reima u punoj zavisnosti od aristokratije blisko ropstvu. Odnosi meu keltskim plemenima Stalni ratovi prepreka za ujedinjenje Gala i stvaranje jedinstvene drave. Poseban znaaj za dalju istoriju Galije imala je migracija plemena Helveta. Krajem 70-ih I v. pre n. e. naputaju teritoriju izmeu Majne i gornjeg toka Rajne i nastanjuju se u zapadnom delu dananje vajcarske. Kao posledica germanski Svevi emigriraju u oblast gornje Rajne. U samoj Galiji Eduima su bili protivnici Sekvanci, oni su imali pristalice i protivnike gotovo u svakoj grupi plemena. Sekvanci zovu u pomo vou Sveva Arijovista i posle duge borbe pobeuju Edue (oko 60.). Edui smatrani za prijatelje rimskog naroda trae podrku senata, zahvaljujui ijoj intervenciji Arijovist prekida ratne operacije i biva ak priznat za prijatelja rimskog naroda. Ali Germani su sada u oblasti Sekvanaca (dananji Alzas) i predstavljaju opasnost za susedna galska plemena. Nova migracija Helveana na zapad opasnost sada za Rimljane.

84

Cezarove borbe protiv Helveta i Sveva Marta 58. Cezar stie u provinciju. Preduzima sve mere zatite rimske oblasti od Helveta, a poto ovi biraju put preko zemlje Sekvanaca i Edua, Cezar prelazi granice svoje provincije i poinje da ih goni na poziv Edua. Dolazi do bitke kod grada Bibratke, gde Helveti trpe poraz i pored brojne nadmonosti prinueni na mir i savez sa Rimom i na vraanje na svoje staro mesto. Cezar je sada nastupio kao pokrovitelj Edua i njihov branilac od Arijovista, napada Germane jo pre nego to su ovima mogla stii pojaanja sa istone strane Rajne. Opet i pored brojne nadmonosti Sveva i vete taktike Arijovista Cezar ih kod dananjeg Strazbura pobeuje. Ova pobeda bila je od ogromnog znaaja, spreavajui upad novih germanskih masa sa istoka i uvrstivi Cezarov uticaj u srednjoj Galiji preduslovi za dalja pokoravanja. Kraj 58. i poetak 57. Cezar provodi u Cisalpijskoj Galiji sa dunou prokonzula. Pokorenje severnih galskih plemena 57. poinje borba sa Belgima ije su snage znatno vee od Cezarovih, ali su se ubrzo raspale. No napad jednog od plemena (Nervi) zavrio se gotovo porazom rimske vojske. Cezara je spasla vetina da se brzo orijentie pod najteim okolnostima. Sva belgijska plemena su pokorena. Pod izgovorom kazne za verolomni napad prodano je u ropstvo 53 000 ljudi iz plemena Aduatuka. Cezar odlazi u Iliriju, a njegovi legati nastavljaju pokoravanje Galije. Posebno se istie Publije Kras sin trijumvira, potinivi akvitanska plemena. Severo-zapadna plemena izgrauju jaku flotu uz pomo Britanaca koju sam Cezar pobeuje u bici kod Loare. 56. Galija je pokorena ogroman plen i stotine hiljada robova. Cezarovi uspesi izazivaju oduevljenje u Rimu. Po odluci senata prireeni su praznici, koji su trajali 15 dana.

4. Sporazum u Luki Situacija u Rimu Posle burne 58. ponovo jaa senatorska partija. Kao protivtea Klodiju 57. za n. tribuna izabran je Tit Anije Milon (isti metodi kao i Klodije , ali na str. senata). Optimati 57. uspevaju da izdejstvuju Cicernov povratak. U italskim municipijima i samom Rimu prireen mu je sveani doek odraz nezadovoljstva trijumvirima. Pompej se

85

posvaao sa Krasom i opet pribliio senatu i dobio vanredna ovlaenja oko snabdevanja Rima. U gradu vladaju nemiri -ulini sukobi pristalica Klodija i Milona postaju obina pojava. U senatu uestali napadi na trijumvire i Cezar preduzima sve mere da obnovi i uvrsti trijumvirat. Sastanak u Luki Odran je u prolee 56. i odlikovao se izvanrednom sveanou. Trijumvire prate magistrati i promagistrati, pretorskog i konzulskog ranga. Politiki savez uvren, a prava trijumvira proirena: Cezaru produen rok upravljanja Galijom jo za 5 god.; za 55. Pompej i Kras izabrani su za konzula, posle ega Pompej treba da dobije na upravu paniju sa rokom od 5 god., a Kras za isto vreme Siriju privlaila ga je svojim bogatstvom i eljom za ratnom slavom u borbi sa Partima. Pompej i Kras su uprkos izvesnom otporu optimata uspeli da ostvare plan iz Luke. Kras je krenuo u Siriju jo pre zavretka konzulata dok Pompej ostaje u Italiji, upravljajui panijom preko legata. 5. Partija i Rim sredinom I v. pre n. e. Politiki poredak Partije (str. 260.) Rim i Partija u prvoj polovini I v. Naslednik Mitridata II, Frat III, traio je savez sa Lukulom, zahtevajui da Rimljani priznaju njegove pretenzije na oblasti ist. od Eufrata. Poto je dobio usmeni pristanak Lukula i njegovog naslednika Pompeja, Frat kao rim. saveznik napada Jermenskog Tigrana Velikog. No poto je Pompej Tigrana priznao za prijatelja rim. naroda, on uprkos svih ranijih obeanja nalae Fratu III da napusti zauzetu teritoriju. Parani nikad nisu zaboravili ovu dvolinost. Frata III 57. ubijaju sinovi Orod i Mitridat, koji uskoro zarauju. Mitridat bei u Siriju i trai podrku Aula Gabinija (upravnika provincije i poznatog Pompejevog pristalice); no, kralj Partije je postao Orod II. Gabinije se energino sprema za pohod, ali ne ostvaruje svoj plan, ve mu pretpostavlja laku i unosnu ekspediciju na Egipat, uprkos volji senata. On vraa na egipatski presto Ptolomeja Auleta, prognanog od lokalnog ivlja. Vrativi se u Rim s bogatim plenom, Gabinije je pozvan na sud; potkupljuje sudije, to izaziva nezadovoljstvo opozicije i stvar prelazi u komicije, gde je Gabinije osuen. Krasova ekspedicija 54. Kras upada u Mesopotamiju i osvaja niz gradova. U zimu se vraa u Siriju. 53. kree u nov pohod. Rimljani nenaviknuti na prirodne uslove u Mesopotamiji; njihovi vodii nepouzdani. Najzad u blizini Kare, Kras je naiao na paransku vojsku, sastavljenu od izvrsne konjice, koja ih je zasula kiom strela. Krasov sin gine, pobijen je i zarobljen veliki broj Rimljana. Parti osvajaju rim. insignije (srebrni orlovi), a Kras je

86

izdajniki ubijen, poto je prihvatio paranski predlog da stupi sa njima u pregovore. Krasov kvestor, Gaj Kvasije Longin uspeva da odvede u Siriju ostatke rim. vojske. 51. Parti prelaze Eufrat uprkos velikom otporu Rimljana i ostaju na teritoriji Sirije. Tek ih unutranji nemiri 50. prinuuju da vrate svoje trupe istono od Eufrata. Sredinom I veka sve znaajne drave helenistikog istoka gube samostalnost. Od vremena Krasovog pohoda Paransko pitanje igra glavnu ulogu u spoljnoj politici Rima na istoku. 6. Cezarove borba u Galiji u periodu 55. 50. Zime izmeu 55. i 56. Cezar ratuje sa germanskim plemenima koja su prela Rajnu i elela da se uvrste u Galiji. Stupivi u pregovore sa njima Cezar ih iznenada napada. Veinu je unitio ali samo konjica uspeva da pree preko Rajne. Gonei ih Cezar je prvi vojskovoa koji prelazi Rajnu provodei 18 dana na njenoj desnoj obali cilj: demonstracija rimske moi. Cezarov pohod u Britaniju 55. Ostrvo je naseljeno Keltima koji su sa kontinentalnim saplemenicima bili vezani zajednikom religijom, obiajima i jezikom i esto im pomagali u borbi protiv Rimljana. Cezar se iskrcava sa 2 legije i pobeuje plemena koja su mu krenula u susret, ali usled nepovoljnih vremenskih uslova prinuen je na vraanje i sklapanje mira. Sledee 54. prelazi ponovo u Britaniju, posle energinih priprema (pojaan galskom konjicom) prodire u dubinu ostrva i prelazi Temzu. Njegovi uspesi u krajnjoj liniji bili su od malog znaaja, ali ekspedicija u zemlju o kojoj su postojale najfantastinije predstave, nainila je u Rimu dubok utisak. Antirimski pokret u Galiji Za vreme britanskog pohoda jaa antirimski pokret Galiji galski odredi moraju da se bore na str. Rima, neophodno je izdravanje rim. vojske, meanje u unutranje poslove galskih plemena (izdizanje jednog pl. na raun dr.) nezadovoljstvo i tenja da proteraju tuine ujedinjuju sve slojeve galskog drtva. Pokret je poeo meu Belgima. Jedan rim. garnizon je u potpunosti pobijen, a rim. logor u kome je legat bio Ciceronov brat Kvint dran je pod opsadom sve dok mu u pomo nije priskoio Cezar. Vercingetoriksov ustanak Sve je ovo predigra za veliki ustanak iz 52. U ovo vreme Cezar je u Cisalpijskoj Galiji, pratei na burne dogaaje u Rimu, to nije apstrahovalo njegovu panju od galskih voa. Na elu je mladi, talentovani voa Arverna Vercingetoriks. Ustanicima se pridruuju ak i pl. koja su ranije bila na str. Rima. Vercingetoriksov. plan da odvoji Cezara od njegovih severnih trupa delimino uspeva. Ali Cezar deluje

87

veoma odluno, obraunavajui se sa ustanicima sa izvanrednom surovou. Posle dugotrajne opsade Avarika pobijeno je preko 40 000 ljudi (i ena i dece). Ali napad na Gergoviju zavrava se potpunim Cezarovim neuspehom ustanak postaje sveopti. Od njih otpadaju ak i Edui i Rimljanima preti opasnost da budu otseeni od Cisalpijske Galije u koju su ustanici takoe mogli upasti. Cezar spaja svoje trupa sa trupama svoga legata Labijena iz sev. Galije i kree na jug, usput morajui da izdri napade Vercingetorikasa, koje uspeva da odbije zahvaljujui germanskoj konjici. Vercingetioriks sada mora da se tvrdi u Aleziji gde ga Cezar otseca od ostatka galske vojske i glau tera na predaju. On je u lancima odveden u Rim, sve do Cezarovog trijumfa dran je u tamnici a zatim ubijen. Jedinstvena organizacija ustanika se raspala, ali mnoga plemena su ipak nastavila borbu sa Rimom i poslednje borbe traju sve do 51. Za razliku od prve god. ustanka Cezar je pokazao svoju blagost (clementia), pl. koja su prelazila na str. Rima dobijala su oprotaj. Galija pod rimskom vlau Kosmata Galija sve do Rajne postaje rimski posed, ali nije proglaena za provinciju. Gali su formalno smatrani za rimske saveznike i bili su pod nadzorom upravnika Narbonske Galije (koja je provincija). Duna su da plaaju danak od 40 000 000 sestercija godinje koji za razliku od drugih rimskih oblasti ne prikupljaju publikani ve predstavnici pojedinih plemena. Bitna Cezarova novina koja je Galiju spasavala preterane eksploatacije rim. zakupaca, koju su upropaavali itave provincije i esto davali povoda nemirima. Galski rat predstavlja jedan od najvanijih dogaaja rim. istorije, koji je ubrzao raspadanje Republike i formiranje carstva, koji je otvorio Cezaru nove perspektive i doprineo radikalnim promenama pol. situacije u Rimu. Cezaru je pao u Ruke ogroman plen, kao i mnogim njegovim prijateljima i saborcima, to mu je omoguio da razvije iroku demagoku politiku u Rimu predstave, praznici, distribucije, pokloni i mita. Ubrzo su osnovane rim. kolonije, zemljita su poela intenzivno da se obrauju, iroko se razvila razmena izmeu ital. i gal. oblasti i poela je da se razvija proizvodnja poljoprivrednih i zanatskih izraevina (koji su posle nekoliko decenija uspeno konkurisali italskoj robi). I pored docnijeg estog nezadovoljstva rim. vlau romanizacija postie brze uspehe. Specifina galo-rimska kultura koja se razvijala u romanizovanim galskim naseljima odlikovala se specifinou i odigrala je veliku ulogu u postanku zapadno-evropske civilizacije. Borba izmeu Cezara i Pompeja Cezarova diktatura 1. Politiki ivot u Rimu krajem 50-ih god. I veka

88

U borbi optimata i trijumvirata dolazi do politikih procesa koji uglavnom tretiraju zloupotrebe rimskih administrativnih i poslovnih ljudi u provincijama. Potkupljene sudije oslobaale su sve optuene, a za vreme predizbornih zborova nastaju pravi oruani sukobi na ulicama Rima. Ubistvo Klodija 53. konzuli nisu bili izabrani jer su oko njihovih mesta voene prave bitke izmeu odreda Klodija (proleteri i robovi) i sl. odreda Milona. 52. sreu se sluajno blizu Rima, na Apijevom drumu. Dolazi do svae, tue, u kojoj su Milonovi ljudi ubili Klodija. Gomila podstaknuta govorima tribuna sveano prenosi Klodijev le na forum, u Hostilijevu kuriju (gde senat zaseda) nainjena je pogrebna lomaa; izbija poar u kome je izgorela kurija. Narod zahteva osvetu Klodijeve smrti, a u prestonici nastaje situacija opasna po vladajuu klasu. Pompejeva izvanredna ovlaenja Senat mu ih dodeljuje da bi povratio red u Rimu. Mimo obiaja izabran je za konzula u 52. bez kolege i od tog trenutka Pompejevo zbliavanje sa optimatima dobija odreen oblik, to ubrazo dovodi do raskida sa Cezarom. Pompej koncentrie u svojim rukama konzulat, prokonzulat u paniji, vanredna ovlaenja za snabdevanje Rima namirnicama, to je predstavljalo neuobiajeno spajanje dunosti u ranijim periodima i presedan za budue dogaaje. Pompej sprovodi stroge zakone protiv krivaca za nasilje i potkupljivanje, revidirani su i spiskovi sudija. Optimati moraju da rtvuju Milona. Ciceronov odbrambeni govor nije imao uspeha i Milon je morao da ode u izgnanstvo. Novi zakoni koji su utvrivali nov sistem podele provincija oteali su produenje Cezarovih ovlaenja i izbor za konzula u odsustvu za 48. Cezar nije bio siguran da doe u Rim kao privatno lice i izbori se sam za konzulat jer je mogao biti pozvan na odgovornost za zloupotrebu u njegovoj provinciji. Na insistiranje Cezarovih pristalica Pompej je nainio ogradu da se lino uee na izborima ne tie Cezara, ali komicije nisu potvrdile tu odluku. Glavni Cezarovi protivnici: optimati najrevnosniji Katon Mlai. Ideolog pravca je Ciceron 51. u rasparavi O dravi slino Polibiju on smatra izvrsnim ravnoteu vlasti izmeu n. skuptine, senata i magistrata. Najzanimljivija misao je o idealnom dravniku, gotovo boanskom oveku, koji se u presudnom momentu pojavljuje kao upravlja i umiriva drave. Raspolaui specijalnim ovlaenjima on upravlja u sporazumu sa najboljim ljudima u dravi tj. sa optimatima. Potpuno je mogue da je idealizovao Pompeja, ali istovremeno nije zaboravio ni sebe, inee aluzije na svoje zasluge za vreme borbe sa Katilinom. Za konzula 51. 49. birani su krajnji Cezarovi neprijatelji. 2. Graanski rat izmeu Pompeja i Cezara

89

Trijumvirat se ustvari raspada Krasovom pogibijom; hlaenjem linih odnosa izmeu Cezara i Pompeja emu je doprinela smrt Cezarove kerke Julije, kratko vreme pred Krasovu pogibiju. Krajnji oiptimati protiv Cezara Konzul iz 51. Marko Klaudije Marcel demonstrativno istupa protiv Cezarovog irokog deljenja rim. graanstva stanovnicima Cisalpijske Galije. Jednom od novih graana koje je Marcel osudio rekao je da moe da se ali samom Cezaru. Na kraju krajeva Pompej staje na str. optimamata iako je u prvo vreme krio svoj pravi odnos prema Cezaru koji ima i puno privrenika. Meu njima se istie Gaj Skribonije Kurion n. tribuna iz 50. i ranijeg pristalice optimata, ali kojeg je Cezar potkupio da bi prikrio svoj prelaz na Cezarovu str. Kurion istupa i protiv Pompeja i protiv Cezara predlaui da istovremeno predaju svoja ovlaenja to bi koristilo pre Cezaru jer je raspolagao ogromnim galskim plenom i imao iroke veze meu rimskim plebejcima. Neoekivano ovaj predlog prolazi u senatu sa ogromnom veinom, ali konzul zatvara sednicu reima: Pobeujte da biste dobili u Cezaru despota (Apijan). Odluka senata nije dobila formu. Usled lanih glasova da Cezar ide na Italiju konzul Gaj Marije poverava Pompeju komandu nad vojskom. Cezarove trupe su bile koncentrisane u Transalpijskoj Galiji, a on se nalazio sa 1 legijom u Cisalpijskoj Galiji, starajui se svim silama da pokae kako je protiv graanskog rata. Najpre predlae senatu da mu ostave 2 legije i Cisalpijsku provinciju sa Ilirikom, a zatim poto je ovo odbaeno pristaje da raspusti svoju vojsku, pod uslovom da to isto uini Pompej. Na sednici senata januara 49. Ciceron koji se upravo vratio iz Kilikije gde je bio prokonzul pokuavao je da nae puteve za izmirenje. Ali pobeuju krajnji optimati i senatska odluka je da Cezar vrati ovlaenja. N. tribuni Marko Antonije i Kvint Kasije stavljaju svoj veto na odluku senata, ali su uskoro primorani da pobegnu Cezaru. Cezarov prelaz preko Rubikona 10. Januara 49. Cezar sa 1 legijom prelazi Rubikon koja je galske provincije delila od Italije. Ovim aktom otpoinje graanski rat pojava prokonzula sa vojskom u Italiji bila je protivzakonita. Cezar svoju akciju motivie osvetom za gaenje prava n. tribna, pokuavajui da prebaci odgovornost za rat na svoje naprijatelje. Cezarovo pojavljivanje u Italiji bilo je potpuno neoekivano za njegove protivnike. Glavne Pompejeve vojne snage ostale su u paniji, on zajedno sa velikim delom senatora bei iz Rima i otplovljava iz Brundizija u Grku, to Cezar nije uspeo da sprei, ali je sada itava Italija bila njegova. Pompejeve trupe koje su ostale u Italiji prelaze na Cezarovu str., koji kree u Rim gde vlasti nisu dejstvovale. Zato su n. tribuni sakupili senatore koji su ostali u Italiji, sa kojima je Cezar kao i sa dr. zarobljenim protivnicima postupio blago, to je bilo neobino u doba Marija i Sule. On u svoje ruke uzima dr. blagajnu, uprkos protesta jednog od n. tribuna

90

Bitka kod Ilerde Cezar ostaje u Rimu kratko. Neoekivanim napadom na Pompejeve panske legije eleo je da osujeti njihovu ofanzivu na Italiju. U poetku nema uspeha ali kada mu stiu pojaanja iz Galije, on tue Pompejeve trupe kod Ilerde 49. Na svom povratku Cezar je osvojio grki grad Masaliju. Kao kazna za uporan otpor ona gubi nezavisnost i znatan deo svoje teritorije. Po povratku iz panije Cezar je proglaen za diktatora, ali na toj dunosti ostaje samo 11 dana. Vraa prava svima koje je Sula proskribovao, sprovodi izbore za konzule i vraa diktatorska ovlaenja. Krajem 49. kree u Grku i iskrcava se u Epir. Bitka kod Farsale i njen znaaj Preimustvo je na str. Pompeja koji ima vei broj dobro naoruanih i hranom snabdevenih vojnika kao i jaku flotu. Cezarova vojska sa dr. str. je dobro disciplinovana, ali Pompejeva flota je spreavala da se odjednom itava prebaci; osim toga ona se ravo snabdevala. Prvi sukobi su kod Dirahiona u Epiru, za vreme kojih Cezar trpi znatne gubitke, zato se povlai u Tesaliju, rasporeujui svoje trupe blizu grada Farsale. Optimati koji su se nalazili zajednio sa Pompejem ve su se prepirali oko toga ko e biti izabran za Cezarovog naslednika na dunosti velikog pontifika njihova samouverenost prelazi na Pompeja koji se odluuje na otvorenu bitku. Njegov plan bio je da protivniku konjicu razbije izvrsnim snagama svoje konjice i da zada udarac protivnikom desnom krilu. Cezar ovo predvia i koncentrie na desnom krilu 2 000 svojih najboljih legionara. Pompejevi konjanici potiskuju Cezarove i poinju da potiskuju njegove trupe na desnom krilu, ali uzmiu ne izdravi protivnapade odabranog odreda i time otkrivaju bok Pompejeve vojske. Tada Cezar uvodi u borbu svoje rezerve, koje prelaze u kontranapad na demoralisanog protivnika i osvajaju njegov logor. 6. juna 48. u bici kod Farsale Pompej je pobegao sa bojita. Ostaci njegove vojske predali su se Cezaru. Pompej bei prvo na ostrvo Lezbos, a odatle u Egipat gde se nadao pomoi mladog kralja Ptolomeja kome je ranije pruao zatitu. Ali, je po Ptolomejevom nareenju bio izdajniki ubijen dok se iskrcavao na obalu. Ova bitka omoguava da se uporede vojni talenti dvojice protivnika str. 270. 3. Aleksandrijski rat i Cezarova pobeda nad Farnakom Cezar stie u Aleksandriju 3 dana posle Pomejeve smrti, u vreme dinastike borbe izmeu Ptolomeja Dionisa i Kleopatre koji su po testamentu Ptolomeja Auleta imali da vladaju zajedno. Izbio je otvoreni rat i Kleopatra je prognata iz Aleksandrije. Stigavi u Egipat Cezar trai ogromnu svotu koju mu je dugovao Ptolomej Aulet i arbitrau oko nasledstva prestola. Poto je tajno prodrla do njega, Cezar se oduevljava Kleopatrom koja je posedovala i um i obrazovanje

91

Kleopatri je bio potreban oslonac na Cezarovu vojsku, a ovom pak ogromna sredstva za ostvarenje njegovih politikih planova. Cezar proglaava i Ptolemeja i Kleopatru za egipatske kraljeve, ali je Ptolemejska partija, podrna od Aleksandrinaca, nezadovoljna njegovom politikom. U Aleksandriji je buknuo ustanak koji dovodi u opasnost ak i Cezarov ivot. On nareuje da se spali flota koja se nalazila u luci, bojei se da ne pree u str. ustanika izgoreo i deo Aleksandrijske biblioteke. Cezara spaavaju na vreme pristigla pojaanja iz Sirije. Rimljani pobeuju u bici kod Nila. Ptolomej Dionis gine. Cezar se vraa u Aleksadriju kao pobednik i vraa na vlast Kleopatru. Za ovo vreme Cezarovi neprijatelji prikupljaju snage. Farnak sin Mitridata VI Eupatora zauzima kraljevine saveznice Rima i ak i Bitiniju koja je pripadala Rimu. Neverovatnom brzinom Cezar stie iz Egipta u Aziju, bez naroite muke pobeuje Farnaka i lakonski javalja u Rim svoju pobedu veni, vidi, vici. Ova pobeda predstavlja poetak rim. meanja u prilike Bosforske kraljevine. Farnak bei u Pantikapej gde je ubijen od str. Asandra, koji je u njegovom odsustvu upravljao Bosforskom kraljevinom. Ipak Cezarov pokuaj da na Bosforu uvrsti svog kandidata zavrava se time to je novi pretendent poginuo u borbi sa Asandrom. Posle ureivanja azijskih poslova Cezar se vraa u Rim. 4. Socijalni pokret u Rimu 48. 47. Duniko pitanje 49. - 48. Za vreme graanskog rata ekonomsko stanje Rima se pogoralo. Vrednost novcu je opala, ivot je poskupeo i posledica je bilo zaotravanje dunikog pitanja. Parola brisanja dugova ponovo postaje aktuelna. 49. pod uticajem gradskog plebsa Cezar sprovodi sledee mere: kamata je bila uraunavana u dug, cena imovine koja je sluila kao pokrie za zajmove vraena je na nivo od pre graanskog rata. Utvreno je da niko ne sme imati gotovog novca u vrednosti preko 60 000 sestercija. Akcija Celija Rufa Ovakva reenja nisu zadovoljavala ni dunike ni poverioce i 48. dok je Cezar na Istoku pretor Marko Celije Ruf podnosi predlog da se otplaivanje dugova odloi na 6 god., a poto nailazi na otpor podnosi n. skuptini predlog zakona kojim bi se anulirali svi dugovi. Cezarovski senat ga smenjuje sa dunosti i on putuje na jug Italije gde zajedno sa Milonom, koji se vratio iz progonstva, od pompejevaca, gladijatora i robova formira odrede za ustanak; ali je zajedno sa Milonom i svojim ustanikim odredima potuen i ubijen. Pokret Dolabele

92

47. n. tribun Publije Kornelije Dolabela obnavlja zakonski projekat o brisanju svih dugova, zatim die ustanak uz uee plebejaca i osloboenika. Tribun iz 49. Marko Antonije koga je Cezar ostavio u Italiji, uguio je ustanak. Cezarove socijalne reforme Po Cezarovom povratku u Rim, pompejci jaaju u Africi, tj. nobilitetu i delu vitezova u Rimu ponovo oivljavaju nade u Cezarov poraz. Cezar je zato primoran da potrai oslonca meu plebsom. On zato ne prekida svoje odnose sa Dolabelom, iako ne prihvata njegov program sprovodi brisanje dunike kirije (za zakupce stanova za vreme od god. dana) za one koji u Rimu plaaju 2 000 , a van Rima 500 sestercija. utvreno je i da se kamata rauna u dug. Radi poboljanja italske poljoprivrede, Cezar sprovodi obavezni zajam i prodaje na licitaciji imovinu svojih protivnika. Istovremeno sa tekom mukom uspeva da ugui nemire u legijama, nezadovoljnim to im se ne isplauje obeana nagrada.. Red u Rimu bio je uspostavljen, izabrani su konzuli, senat je popunjen novim lanovima meu kojima je bio prilian broj Cezarovih centuriona. 5. Poslednja etapa Cezarove borbe sa pompejevcima Bitka kod Tapsa Pompejevci su ponovo koncentrisali svoje snage u Africi (dok je Cezar bio na Istoku i sreivao prilike u Rimu). Prikupljena je velika vojska koju je snabdevao numidski kralja Juba. 47. Cezar kree u Afriku. Njegova vojska zaostaje po broju za protivnikom i pored toga aprila 46. u krvavoj bici kod Tapsa pompejevcima je zadat presudan poraz. Katon Mlai kome je poverena odbrana grada Utike, shvatajui da je pruanje otpora Cezaru beznadeno zavrava ivot samoubistvom. (Katon str. 273.) Poginuo je i numidski kralj Juba, a Numidija pretvorena u provinciju pod imenon Afrika Nova. Bitka kod Munde Po povratku u Rim Cezar slavi 4 trijumfa za svoje pobede u Galiji, Egiptu, Aziji i Africi. No Pompejevi sinovi Gnej i Sekst uvruju se u paniji i prikupljaju veliku vojsku. Potueni su 45. kod Munde. Stariji Gnej bio je ubijen, dok Sekstu polazi za rukom da se skloni u severnu paniju. Cezar je postao apsolutni vladar Rima. 6. Borba za vojnu diktaturu

93

Prelaz na vojnu diktaturu predstavljao je za Rim neminovnu nunost. Posle Spartakovog ustanka nije vie bilo otvorenih akcija robova, ali je ustanak C. Rufa pokazivao da robovi u Rimu, kao i u poznoj Grkoj, mogu da prue podrku pokretu slobodne sirotinje, koji je proticao pod parolom brisanja dugova, pretei time zelenakom kapitalu. Osnovni principi rim. ustava ostajali su isti kao i u vreme kad je Rim bio relativno mali grad-drava, dok nova teritorijalna sitacija nije naila na potreban odraz u rimskom politikom sistemu: na provincije se ne gleda kao na delove jedinstvene celine, ve kao na posede rim. naroda (praedia populi Romani), oblasti na koje se prostire njegova vlast (imperium). Ustanci izazvani nemilosrdnom eksploatacijom provincija dovodili su u pitanje vladavinu Rima nad njima. Zakonodavstvo koje jeste predvialo stroge kazne za zloupotrebe po provincijama nije imalo u vidu interese rimske podanika, ve je kroz sudske procese bilo sredstvo za borbu izmeu pojedinih vladajuih grupa. Prelaz na politiko ureenje koje e izmeniti metode i oblike eksploatacije provincija predstavljalo je objektivnu nunost. - Nobilitet se pokazao nemonim da izvri ove izmene. - Sa dr. str. vitezovi I v. p. n. e. ne igraju samostalnu pol. ulogu, jedan njihov deo prua podrku senatorima, dok dr. tei da sauva svoju neutralnost. - Zajedno sa propadanjem seljatva i raspadanjem demokratije nestalo je preduslova za dalju demokratizaciju rimskog politikog ureenja tradicije partije populara su jo ive, ali dem. parole gube svaku realnu sadrinu. Tokom borbe raznih robovlasnikih grupa (pr. Marija, Sule, Katiline, Cezara) njihovi predstavnici obraali su se slobodnoj sirotinji, ak i robovima, to je donekle predstavljalo prepreku za uguenje pokreta donjih slojeva stanovnitva. Ovo iskusto klasne borbe u periodu posle Sule govorilo je o neizbenosti prelaska na vojnu diktaturu u emu je Cezar bio dosledniji od Pompeja, koji je teio apsolutnoj vlasti, a da istovremeno sauva vladavinu nobiliteta (koji brani starorepublikanske principe). Cezar i rim. dem. krugovi Cezar se na pol. pozornici pojavljuje kao voa dem. partije partije populara. Parole populara uvaju svoj znaaj i u sledeim periodima njegove aktivnosti (recimo prelaz preko Rubikona pravda nunou da se osveti za uvredu n. tribuna). Kod njega se zapaaju odjeci i ideje stoike filozofije koja je uila o prvobitnoj optoj jednakosti ljudi. U De Belum Gallorum on idealizje germanski agrarni sistem (kod Germana zemljita su se rasporeivala svake god., to je Cezar video kao sredstvo da se sprei imovinska nejednakost i strast za novcem). Cezaru bliski istoriar Salustije mu u svojim pismima predlae da ukine novac, izvri reformu obiaja (na koju ga je pozivao i Ciceron),

94

ukine besplatne distribucije ita kao o merama koje bi mogle da vaskrsnu starinsku rim. jednostavnost. Cezar smanjuje besplatne distribucije ita, ali i pored toga dokraja ivota ostaje popularan meu plebsom koji je uzalud oekivao od njega radikalne reforme. Ali podrka plebsa nije Cezaru mogla biti dovoljna poto su njegovi protivnici imali meu plebejcima mnogobrojne prijatelje. Zato je on imao pristalica i meu stanovnitvom italskih municipija, ija je veina stajala na njegovoj str. za vreme graanskog rata. Ova podrka Cezaru se bazirala na klijentskim vezama sa municipalnim preduzetnicima, ali koje su takoe imale i Cezaru neprijateljski nastrojene grupe. Cezar je teio da sebi privue i vladajue grupe provincijskog stanovnitva, zato je dareljivo delio prava rimskog graanstva, ne samo pojedincima ve i gradovima. Optine Cisalpijske Galije dobile su od njega pravo rim. graanstva, a ubrzo posle njegove smrti ona je prestala da se smatra provincijom ve integralnim delom Italije. Rimska graanstva dodeljena su nekim panskim gradovima, kao i pojedincima novoosvojenih oblasti Galije. Latinsko pravo tk. se iri, dato je raznim gradovima Narbonske Galije, mnogim panskim oblastima, sicilijskim gradovima i nekim afrikim gradovima. Osnivaju se kolonije po raznim provincijama (i u Istonim). Sve ove mere poveale su broj Cezarovih pristalica po provincijama (ali oni su bili malo uticajni u pol. pogledu). Cezar i nobilitet I meu nobilitetom je bilo Cezarovih pristalica, a rim. aristokratija je bila i dalje vladajua grupa u dravi. Za vreme graanskog rata u Cezarovom logoru se nalazio prilian br. mladih nobila, dok su se njihovi stariji roaci borili na str. Pompeja. Mnogi od Cezarovih protivnika dobili su amnestiju, konfiskovana je imovina samo Pompeja i njegovih najdoslednijih pristalica. Posle konane pobede Cezar odluno kree putem izmirenja sa starom aristokratijom, koju obasipa milostima. Za Cezarovu soc. politiku karakteristina je tenja da se nae oslonca kod raznih soc. grupa. Cezarovo zakonodavstvo Distribucije su smanjene, kolegiji koje je Klodije nedavno obnovio su ponovo smanjeni zakonom. Cezar je iselio u kolonije 80 000 gradskih proletera. Julijev zakon o municipijima verovatno sproveden 44. tek posle Cezarove smrti, gradovima je davao autonomiju reavanja lokalnih pitanja, utvrivao pravila izbora gradskih magistrata, ograniavao pravo udruivanja Vidi dalje str. 276. Cezarova vlast Zadobijena je oslanjajui se na vojsku, ali to nije otklanjalo opasnost od vojnikih ustanaka, u uguivanju kojih je Cezar pokazivao

95

podjednaku inventivnost kao i za vreme ratnih pohoda. Njegova inae apsolutna vlast izraavana je u inae tradicionalnim republikanskim oblicima titulom diktatora. Prvi put je naimenovan za diktatora 49. po povratku iz panije radi sazivanja izbornih komicija. Poto je izabran za konzula on vraa diktatorska ovlaenja. Posle bitke kod Farsale naimenovan je za diktatora na neodreeno vreme, a posle bitke kod Tapsa dobija diktaturu na 10 god. Najzad 44. senat mu je dao titulu doivotnog veitog diktatora (diktator inperpetuum). Druga Cezar ovlaenja: kao i njegovi prethodnici (Marije , Sula, Pompej) Cezar koncentrie u svojim rukama dunosti nespojive sa gledita uobiajenih rim. pravnih normi: 48. dobija doivotnu tribunsku vlast (tribunicia potestas), 46. prefektura morala (praefectura morum) faktiki je bilo jednako ovlaenjima cenzora. Jo 63. bio je izabran za velikog pontifika. Dobio je titulu oca otadbine (parens patriae); titula imperatora ulazi u sastav njegog imena ukazujui na njegovu linu vezu sa vojskom. Imao je vrhovno pravo rata i mira, pravo da odreuje kandidate za magistrate, raspolae dr. blagajnom Sva ova ovlaenja zajedno Cezaru su davala doivotnu monarhijsku vlast. Cezar reorganizuje senat (br. povean na 900), pravo preporuivanja (ius commendationis) zamenilo je izbore postavljanjem. Pretora sad ima 16, edila 6, a kvestora 40. Slino helenistikim dinastima Cezar se nije ograniio da svojoj vlasti potini samo najvie dr. ustanove ve je teio da joj nae i versko opravdanje. Kao veliki pontifik stajao je na elu rimske religije, njegova statua postavlja se u hram zajedno sa statuama bogova i naziva se boanstvom na nekim, dodue jo privatnim, natpisima. Svuda se pojavljuje u purpurnom odelu koje su nosili trijumfatori (tradicija ga vezuje za kraljeve). Proglaenje Cezara za kralja trebalo je da zavri njegove polit. mere. On je razraivao plan za novi pohod protiv Parana. U Sibilinim knjigama pronaeno je proroanstvo po kojem je pobedu mogao odneti samo ovek koji je imao kraljevsku vlast. Na praznik Luperkalija poetkom 44. Marko Antonije pokuava da Cezaru stavi na glavu kraljevsku dijademu u sred prepunog pozorita, ali je Cezar demonstrativno sklanja to izaziva buru aplauza. Martovske ide 44. Glavni zaverenici protiv Cezara su pored 60 senatora: Gaj Kasije Longin, Marko Junije Brut i Decim Junije Brut (vidi dalje str. 278). Atentat je bio detaljno razraen, a raunalo se i da e odmah po Cezarovom ubistvu doi do obnove starog poretka tj. povratka vladavine senatorske aristokratije. Izabran je dan martovskih ida (15. mart), a za mesto izvrenja Pompejeva kurija gde je za taj dan bila zakazana senatska sednica. U blizini je bio smeten odred naoranih gladijatora i robova za svaki sluaj. Cezar nije raspeatio pismo u kome mu je skrenuta panja na zaveru. Jedan od zaverenika koji su ga opkolili mu se obraa sa molbom da amnestira njegovog brata, a kad je bio odbijen, Cezaru je zadato mnogo rana maevima i kamama od kojih je pao mrtav ispred Pompejeve statue.

96

7. Cezarova karakteristika (str. 279) Graanski ratovi posle Cezarove smrti 1. Rim u prvim danima posle Cezarovog ubistva Zavernicima je bila jasna samo prva taka njihovog plana ubistvo Cezara. Njihova parola bila je borba protiv tiranije i uspostavljanje pradedovskog naina upravljanja. Dogaaj je meutim izazvao najraznovrsnije glasove, a u gradu izvanredno napetu situaciju. Zajedno sa gladijatorima i robovima kojima su obeali slobodu, zaverenici se uvruju na Kapitolu. Antonije i Lepid (idi str. 281.) Prvih dana po Cezarovom ubistvu poloaj Antonija i Lepida nije bio vrst: raspoloenje plebsa bilo je neodreeno. Veterani i vojnici tek su se prikupljali u Rimu. Meu pristalicama Cezara vladala je pocepanost. Antonije je tako primoran na kompromis. Izmirenje izmeu cezarovaca i zaverenika Dva dana po Cezarovom ubistvu, u hramu boginje zemlje (Telus) odrana je sednica senata, koju je sazvao Antonije. Na njoj ne uestvuju zaverenici, ali ima mnogo njihovih pristalica. Podnesen je predlog proglaenja Cezara za tiranina i izjavljivanja zahvalnosti njegovim ubicama. Pristaje se na Ciceronov kompromisni predlog. Sva Cezarova akta i naredbe priznaju se za vaee dok su ubice ostale nekanjene. Odlueno je da se Cezar sahrani o dr. troku i da se objavi njegov testament. Jedan od njegovih ubica Decim Brut pominje se meu njegovim naslednicima. Rimski plebs trebao je da dobije po 300 sestercija na oveka i dravi su stavljeni na raspolaganje veliki Cezarovi vrtovi sa one str. Tibra. Cezar je sahranjen nekoliko dana posle odluke o amnestiji. Antonije je odrao kratak govor, spomenuvi Cezarove zasluge. U gomili se nalazio prilian br. Cezarovih pristalica. Diktator je spaljen na forumu, a zatim je razjarena gomila krenula da porui kue zaverenika, to je tekom mukom spreeno. Lani Marije Na mestu pogrebne lomae podignut je rtvenik posveen Cezaru. Neki Herofil, poreklom Grk, proziva se Marijevim unukom i poziva na osvetu Cezarove smrti tako je ponikao kult Cezara, koga je rimska

97

gomila deifikovala. Usled prodora helenistikih verovanja u Rimu je deifikovanje vladara i istaknutih vojskoa bila obina pojava. Marko Brut i Kasije Longin naputaju Rim i nakon leta u Italiji prelaze na Istok. Iz Rima je otputovao i Ciceron. Ali u poetku pokret lanog Marija naterao je Antonija i njegove pristalice da se privremeno pridrue senatorskoj partiji. Marije je uhapen i bez suda pogubljen. Pokret je definitivno uguio Antonijev kolega Publije Kornelije Dolabela, koji je primio konzulske dunosti ubrzo posle Cezarove smrti i svirepo se razraunao sa onima na ijem je elu do pre nekoliko godina stajao, istupajui protiv zelenaa i stanodavaca.

2. Poetak Oktavijanove pol. delatnosti

Cezarov naslednik Glavni Cezarov naslednik je njegov usinovljeni roak Gaj Oktavije (njegov otac iz italske municipalne aristiokratije dospeo je do preture stupivi u brak sa Cezarovom neakom). U momentu Cezarove smrti Oktavijan je zajedno sa Cezarovim trupama namenjenim za paranski pohod bio u Apoloniji. Poto je doznao za svoje usinovljenje on kree za Brundizij gde stie u aprilu, uz oduevljen doek vojske. Sa izvanrednom taktinou i opreznou on prima pozdrave veterana, ali istovremeno vodi pregovore i sa predstavnicima nobiliteta. U Rimu izjavljuje elju za preuzimanje Cezar naslea, poinje da se naziva Gajem Cezarom Julijem Oktavijanom i istupa pred plebsom sa izjavama o tome da je potrebno da ispuni oevu volju i isplati svotu koju je ovaj zavetao narodu. Antonije se sa mladim Oktavijanom odnosi sa visine, zato Oktavijan sprovodi agitaciju optuujui ga za izmirenje sa Cezarovim ubicama i podseajui plebs na njegovo razraunavanje iz 48., to je sve podrivalo Antonijev autoritet. Antonijevo zakonodavstvo Antonije pokazuje veliku energiju oko ouvanja svojeg uticaja meu raznim grupama stanovnitva. Kao ustupak senatorima sprovodi zakon koji je za veita vremena likvidirao diktaturu. Po njegovom predlogu senat odluuje da se Sekstu Pompeju garantuje bezbednost i vrati konfiskovana imovina. Ali, poto su nobili teili potpunom osloboenju drave od cezarovaca Antonije je pokuao da uvrsti svoj poloaj oslanjajui se na Cezarove trupe i veterane. Poseban znaaj ima agrarni zakon (dodeljivanje zemlje veteranima) koji je predloio brat Marka Antonija, n. tribun Lucije.

98

Posle zakona o zameni provincija po kome je Antoniju trebala da se poveri Galija i u kojoj je tada namesnik bio Decim Brut, odnosi sa senatom su posebno zategnuti. Senat i Oktavijan protiv Antonija Na elu opozicije u senatu stajao je Ciceron koji se vratio u Rim. On krajem 44. i poetkom 43. dri 14 govora koje sam naziva Filipikama (Demosten) (vidi 284.) Ciceron dejstvuje izvanredno energino pripadajui onoj grupi senatora koja se zalae za raskid sa cezarovcima i graanski rat. U tajnom savezu sa njim dejstvuje Oktavijan koji obeava veteranima i vojnicima da e osvetiti Cezarovu smrt i obilno nagraditi svakog ko pree na njegov str. Krajem 44. dolazi do otvorene borbe. Decim Brut ne naputa Galiju, ve se uvrava u gardu Mutini. Antonije upuuje tamo svoje trupe i opseda grad. Mutinski rat Pokuaj izmirenja senata i Antonija su bezuspeni. Protiv njega su poslate trupe pod komandom konzula Hircija i Panse kao i legije Oktavijana, koji dobija titulu propretora i imperium. Posebnom senatskom odlukom proglaeno je vanredno stanje. Bitka kod Mutine Aprila 43. dolazi do odlune bitke kod Mutine u kojoj je Antonije poraen i primoran da digne opsadu grada i da se sa ostacima trupa povue na s-z. Na Ciceronov predlog Antonije je proglaen za neprijatelja otadbine. Senat i Oktavijan posle Mutinske bitke Posle ovih dogaaja nobili smatrajui da je cezarovska partija unitena ne ispunjavaju obeanja data 19-ogodinjem Oktavijanu. Oktavijan odustaje tako da goni Antonija i ne spaja svoje legije sa legijama Decija Bruta. Sada se odnosi izmeu Oktavijana i senata zaotravaju. Senat ne nagrauje vojnike koji su se borili kod Mutine i predlog da se Oktavijan izabere za konzula doekan je sa negodovanjem. Antonije je dobio na ovaj nain vremena da se krenuvi na spoji sa Lepidom u Narbonskoj Galiji kojom je ovaj upravljao jo od 44. Senat je bio nesposoban da se bori protiv ove koalicije pogotovo to je sa Oktavijanom dolo do potpunog raskida. Posle odbijanja senata da Oktavijan bude izabran za konzula, Cezarov naslednik pokree svoje legije na Rim i bez ikakve borbe ovladava prestonicom. Sada sprovodi svoj izbor za konzula i poseban zakon o kanjavanju Cezarovih ubica.

99

4. Drugi trijmvirat i proskripcije Cezarovi vojnici i veterani koji su sluili i u trupama Antonija i Lepida, i u Oktavijanovim legijama bili su za uspostavljanje sloge meu njegovim naslednicima. Nestrpljivo oekjui konani obraun sa Cezarovim ubicama i zemljine parcele koje im je jo Cezar obeao. Tresviri reipublicae constituendae Vodei rauna o raspoloenju vojske Oktavijan ukida senatske odluke o proglaenju Antonija i Lepida za neprijatelje otadbine. Pregovori sa njima zavreni su novembra 43. nedaleko od grada Bononije sporazum u istoriji poznat kao Drugi trijumvirat. Trebalo je skupiti snagu za borbu protiv republikanaca i zadovoljiti zahteve vojnika i veterana. Zato trijmviri vre podelu zapadnih provincija meu sobom i reavaju da pribegnu sistemu proskripcija. Vest o tome doekana je u Rimu sa uasom. Krajem novembra trijumviri dolaze u Rim i sprovode odluku kroz n. skuptine o priznavanju njihove vlasti. Ant., Okt. i Lepid dobijaju izvanredna ovlaenja kao trijumviri za ureenje drave (Tresviri reipublicae constituendae ). Proskripcije Objavljivanje spiska proskribovanih bila je jedna od prvih mera trijumvira. One su po br. rtava svireposti i bezobzirnosti sprovoenja ostavile daleko iza sebe proskripcije iz vremena Sule. Nisu se protezale samo na senatore od kojih je veina napustila Rim u to vreme, ve i na lica poznata po svom bogatstvu. Poginulo je oko 300 senatora (i Ciceron koji je u spiskove unesen na insistiranje Antonija str. 286.) i 3 000 vitezova. Obeavana je velika nagrada za izdaju proskribovanih (doprinelo velikoj koliini rtava i neuvenoj surovosti). 5. Bitka kod Filipa i Peruzinski rat Tokom obranavanja trijumvira sa svojim stvarnim i tobonjim neprijateljima republikanci su se energino spremali za rat. Na Siciliji se uvrstio Sekst Pompej Sirija, Azija, Grka i Makedonija prelaze u ruke Bruta i Kasija koji prekomernim porezima na gradove stvaraju jaku vojsku, svirepo lomivi svaki otpor. Vazalne kraljevine morale su da daju ogromna sredstva i da alju pomone trupe.

Poraz republikanaca. Smrt Kasija i Bruta Blizu Filipa stvoren je utvreni logor B. i K. Tamo trijumviri upuuju svoje vojske na elu sa Ant. i Okta. Njihove trupe nisu zaostale po brojnosti ali su se mnogo loije snabdevale. Brut i Kasije zato biraju da

100

trijmvire savladaju zamaranjem. Poto ne uspevaju da ostvare ovaj plan u jesen 42. uputaju se u 2 bitke kod Filipa gde je republikanska vojska potuena, a njene voe izvrile samoubistvo. Ali pobeda trijumvira jo nije znaila okonanje rata, iako je znaila kraj republ. partije. Dolazi do nove podele provincija meu trijumvirima. Ant. kree u ist. provincije. Okt. se vraa u Ita. da rei agrarno pitanje i dodeli zemlju veteranima. Ali itav zemljini fond granicama Apeninskog poluostrva ve je bio iscrpljen. Podela italskog zemljita Trijumviri su reili da veterane nasele po kolonijama 16 italskih gradova, koji su predstavljali najznaajnije gradove prevashodno sev. i sred. Ita. (Ankona, Arimin, Kapua). Zemljita stan. tih gradova konfiskovana su, a ovi proterani. Pri ovim konfiskacijama veterani su se ponaali kao divlji osvajai. Nemiri u Italiji Nezadovoljstom ital. stan. koristio se Ant. brat Lucije (41. konzul) i Ant. ena Fulvija. Lucije, Antonije i Fulvija poveli su tako agirtaciju protiv Okt., bacajui odgovornost za nasilja u vezi sa naseljavanjem veterana na O. plea. Agitacija je voena i meu vojnicima. Nemiri su se deavali gotovo svuda, ali Marko Vipsanije Agripa koji faktiki komanduje O. trupama uspeva da lokalizuje borbu sa ustanicima u etrurskom gradu Peruziji. Peruzinski rat poinje krajem 41., zavrava se u prolee 40. pobedom O. Glad je ustanike naterala na predaju. Fulvija bei i uskoro umire u G. , Lucije je amnestiran. Njegove trupe primljene su u slubu O., ali su stan. Peruzije, senatori i vitezovi koji su drali str. ustanika svirepo kanjeni. Ant. na istoku. Na istoku je Ant. nameravao da prikupi sredstva za isplatu vojnika i regulie odnose u ist. provincijama. Kanjavao je gradove koji su puali podrku B. i K. , a nagraivao one koji su im pruali otpor i vrio dinastike promene u zavisnim kraljevinama ubirajui pri tome ogromne poreze. U Tarsos mu dolazi Kleo. da bi skinula sa sebe optubu za podravanje Kasija. Ant. odlazi sa njom u Aleksandriju, gde provodi zimu 41./40. kao K. gost (za to vreme u Ita. je gra. rat, a na ist. provincije poinju da napadaju Parti). Prolea 40. on naputa Egipat i kree u Italiju gde sklapa sporazum sa S. Pompejem. Na jugu Ita. ak dolazi do sukoba njihovih trupa sa O.-ovim, ali ubrzo dolazi do opteg izmirenja (uz to je umrla i Ant. ena Fulvija koja se zalagala za borbu sa Okt.). Sporazum u Brundiziju Ovxde je izvrena nova podela provincija: Okt. dobija zap. provincije sa Ilirijom, A. istok, aL. zadrava Afriku. I A. i O. dobili su pravo da

101

mobiliu vojnike u Ita.: prvi za rat sa Partima, a dr. sa S. Pompejem. Sporazm uvrenb dinastikim brakom: A. se eni Oktavijom, Okt. sestrom. Ita. je nastradala jo za vreme mutinskog rata, a podela zemljita je upropastila jo veliki br. naprednih gradova. Flota S. Pom. ometala je dovoz namirnica iz provincijskih oblasti. Izmueno stan. nadalo se posle sporazuma u Brundiziju miru za dugo god. (vidi 270.) Sporazum u Puteoli Proskribovani aristokrati beali su na Siciliju, S. Pompej kao i odbegli robovi koje je on primio u slubu u mornarici i vojsci. Nezadovoljstvo zbog neredovnog dovoza namirnica doprinosi tome da trijumviri 39. sklapaju sa S. P. sporazum u Puteoli, dodeljene su mu Sicilija i Sardinija, dobija na upravu Peloponez i obeana mu je naknada za konfiskovanu imovinu njegovog oca. Amnestirani su proskribovani koji su mu dobegli, dok su robovi koji su sluili njegovoj vojsci priznati za slobodne. Ant. ubrzo ponovo kree na ist., nadajui se da e ostvariti Cezar planove i osvetiti se Partima za poraze koje je pretrpeo Kras. Pored toga ovi ratovi su za njega mogli imati isti znaaj kao galski za Cezar i uvrste njegov poloaj u R. i Ita. 42. Parti obeavaju podrku Brutu i Kasiju, a 40. upadaju u Siriju i niz maloazijskih oblasti iz kojih su Rim. prinueni da se povuku. Tek 39. Ventidije Bas, Ant. vojskovoa, tue Parte i vraa osvojene oblasti, asledee god. odbijen je pokuaj Parta da zaponu novu ofanzivu. 6. Okt. borba sa S. Pompejem Politika S. P. Sporazum trijmvira sa S. P. pokazao se kratkotrajnim jer je njegova flota oteavala i dalje kretanje brodova u pravcu Ita., a Pompej nastavio da prima sebi odbegle robove (to je uzelo veoma opasne razmere). P. vodi istu autokratsku polit. kao trijumviri, postupajui sa senatorima samovlasno, ija se veina posle sporazuma u Puteoli vratila u Ita. Vladajui krugovi Ita. poeli su sada da se prema njemu ponaaju kao iratu, to iskoriava O. nastojei da rad sa S. P. prikae kao opte italsku stvar. On stupa u boirbu sa S. P. nezavisno od Antonija. Sporazum u Tarentu Ali je poetak rata bio neodreen tako da je O. primoran da sklopi novi sporazum sa A. koji je i zakljuen 37. u Tarentu. O. zamenjuje nekoliko legija za lae sa A. O. pobeda nad S. P. O. flota popunjena je velikim br. novosagraenih laa po pooslednjim uzorima helen. tehnike. Na elu je Marko Vipsanije Agripa. 36. prvo u bici kod Mila, a porom u bici kod Nauloha S. P. je pretrpeo odluan poraz i pobegao u Aziju gde je sledee god. ubijen od pristalica M. Antonija. L. je dugo god. stajao po str. Stupio je u borbu sa S. P. a poto je ovaj pobeen pokuao je da ostvari vlast nad itavonm

102

Sicilijom. O. uspeva da privue na svoju str. L. trupe i posle toga nije vie vrio nikakav pol. uticaj. Trupe S. P. upuene su u razne provincije iji su upravnici dobili nareenje da odbegle robove razoruaju i upute u Ita. Pored sporazuma u Puteoli 30 000 robova vraeno je ranijim gospodarima, a nekoliko hiljada po O. zapovesti ubijeno. Tako je borba sa S. P. prikazana kao borba sa piratima i odbeglim robovima. O. je napisao podroban popis svojih dela u Res Gestae divi Augusti. 7. Poslednja etapa graanskog rata. Borba izmeu O. i A. Pobeda nad S. uzdigla je O. presti u Ita., ali oslonac na najamnikoj vojsci bio je nedovoljan i on je morao da trai podrke meu vladajuim klasama starajui se da naglasi svoju miroljubivost i potovanje trad. ustava. Posle liavanja L. vlasti O. faktiki postaje apsolutni gospodar zapada, dok na istoku i dalje vlada A., iji se odnosi sa O. svake god,. sve vie pogoravaju. A. istona politika Posle sporazuma u Tarentu (37.), A. kree Aziju, gde se ponovo sastaje sa Kleo. i uprkos svim rimskim obiajima proslavlja brak sa njom ne razvodei se prethodno sa Oktavijom. 36. on kree u pohod protiv Parta. U to vreme u Partiji je buknula dinastika borba stupanjem na presto Fraata IV. A. rauna na podrku kraljeva zavisnih od Partije. Setivi se Krasove ekspedicije, on bira put preko jermenskih pl. umesto preko Mesopotamije. Stie do prestonice Medije, Atropatene Fraaspe, da je opsedne, ali je pomoni odred zajedno sa opsadnim mainama bio uniten. Gradski stan. bili su pripremljeni za opsadu, istovremeno par. trupe uznemiravale su A. vojsku sa lea. A. je zato morao da se vrati, izgubivi pri povlaenju mnogo vojnika. 34. on kree u nov pohod, ali ogranien na operacije u Jermeniji gde Rim. nisu nailazili ni na kakav otpor. Zarobio je i ubio jerm. kralja, optuivi ga za izdaju. Odmah nakon toga Kleo. je proglaena za kraljicu nad kraljicama, a njenoj deci je A.. dao u posed oblasti koje su smatrane za samostalne kraljevine ili ak za rim. oblasti. A. je raunao na neiscrpna sredstva egip. kraljeva u organizovanju pohoda protiv Parta, a K. je matala da uz podrku rim. vojske vaskrsne kraljevinu Egida u granicama sa po. IIIv. A. ponaanje osuivali su ital. peklanti, zatim privrenici trad. i starinskih rim. obiaja, to O. sjajno iskoriava. 32. dolazi do raskida izme njega i A., ijim je pristalicama bilo doputeno da napuste Rim, to je uinilo oko 300 senatora, meu kojima oba konzula. O. otvara A.. testament (uvan u hramu Veste) u kojem stoji da A. eli da bude sahranjen u E. zajedno sa K., priznaje za pravog Cezar sina Cezariona (sin Kleo. i Julija Cezar) i dodeljuje svojoj deci sa K. darove koji po veliini premauju svaku meru. Bitka kod Akcija

103

Ovaj testament jo vie potkopava A. autoritet. K. je objavljen rat, istovremeno O. je zatraio zakletvu stan. Ita. i zap. provincija koji su mu poverili komandu za rat protiv A. Cela 32. i prva 31. god. prole su u pripremama, O. je morao da angauje imune slojeve u cilju izgradnje flote. A. prikuplja znatna sredstva od helenistikih gradova i vladara zavisnih od Rima. 2. sept. 31. blizu obala zap. Grke kod rta Akcija dolazi do bitke na poetku koje K. naputa bojite, a za njom kree i A.. Neko vreme A. vojska bori se bez vojskovoe, a zatim prelazi na str. O. , koji odmah posle pobede mora nazad u Ita. da bi uguio pobunu veterana. Ponovo mora da deli zemlju vete. ali ovog puta ne konfiskovanu, be kupljenu od ita. gradova. Zatim kree na istok, poseuje grke i maloaz. gradove, prebacuje se u Siriju koja prelazi na njegovu str., i tako obezbedivi pozadinu 30. god. pre n. e. kree u ofanzivu na E. Osvajanje E. Otpor A. i K. uguen je bez naroitih tekoa. A. izvrava samoubistvo, a K. pokuava da pree na O. str., ali poto se uverila da se ovaj sprema da je uputi u R., da bi je vukao u trijumfu, ona je tk. oduzela sebi ivot (po legendi umire od ujeda zmija koje su joj tajno donesene). Cezarion i niz A. pristalica bili su pobijeni. E. je konano izgubio svoju samostalnost i prikljuen Rimu.U O. ruke dospeo je ogroman plen. On je dobio mogunost da dareljivo nagradi svoje vojnike i pokrije sve dugove. Postao je vrhovni posednik itave e. zemlje, a od tog vremena eg. ito poinje da igra veliku ulogu u snabdevanju stanovnitva prestonice. 29. god. O. je proslavio 3 velianstvena trijumfa i postao neogranieni gospodar itave rim. drave. Posledice gra. ratova Oni predstavljaju zavrnu etapu istorije rim. republike. Prelaz na monarhiju bio je rezultat klasne borbe i spoljanje ekspanzije R. Republika proivljava jasnu krizu jo od poetka I v. pre n.e. Tokom gra. reatova se gubi onaj sloj nobiliteta koji je uporno branio rep. poredak povezan sa neogranienom vladavinom rimske oligarhije. Gra. ratovi praeni su proskripcijama, konfiskacijama, prekomernim porezima, prinudnim mobilizacijama, bekstvima robova i odsustvom line bezbednosti. Naroito je stradalo stan. Ita. Tenja vladajuih gr. za mirom i redom doprinela je nesumnjivo uvrivanju monarhije. O. bliski ljudi postali su vlasnici ogromnih latifundija, a istovremeno stiu vei znaaj nego ranije vlasnici sred. zemljinih poseda Cezar veterani koji su za sve to imaju dugovali Cezar nasledniku. e za mirom, tenja ka povratku starinskih obiaja, odricanje od aktivne pol. borbe sve je to doprinelo ideolokom i teorijskom opravdanju pri osnivanju rim. monarhije. Ali otvoreni prelaz na apsolutnu monarhiju, kao Cezarov, bio je za R. neprihvatljiv zato je formiran specifian pol. oblik principat.

104

105

106