Kako ovek doivljava Boga i da li je moguda komunikacija oveka sa Bogom.

Linog sam ubeenja da samo ovek koji veruje u Boga moe imati neki vid kontakta sa Bogom. Smatram da ovek doivi Boga onako kako u njega veruje ili kako de u njega verovati. Imao sam viziju Boga u snu i iznet du moj san kao primer teze koju zastupam. Sanjao sam kako se penjem uz brdo vie etveronoke nego na dve noge iako je kad dobro razmislim u pitanju bilo brdo sa niskim rastinjem a ne planina kako sam u poetku mislio. Kad sam se popeo na vrh naao sam se u naputenom, pomalo zaruenom hramu koji me je u prvi mah asocirao na Olimp. Naao sam se u centru hrama i okretao se traedi ikoga, no nikog sem mene nije bilo. Kad sam se zapitao zato sam se ja penjao uz to brdo do tog naputenog mesta poela je zagluujuda grmljavina koja se meni obradala ali ja nisam mogao da razumijem ta mi govori. U isto vreme magla od svetlosti je poela ispunjavati hram i ja sam shvatao da Bog dolazi i od paninog straha kakav do tad jo doivio nisam, probudio sam se u mraku sobe i pipao se da li sam iv. Nakon desetak sekundi, kad sam konano doao sebi pitao sam sebe, zato sam se uplaio? Zar nije ivotna elja svakog oveka da spozna krajnju istinu? Da vidi lice Boga? Da se uveri da Bog postoji i da vie ne mora da veruje u postojanje Boga ved da zna da Bog postoji. Zar takva spoznaja ima cenu? Osudio sam sebe zbog kukaviluka vrsto odluivi da slededi put nedu otvoriti oi da se probudim. Do dana dananjeg, dok ovo piem, slededi put se nije desio a pretpostavljam da i nede. Pokuat du da objasnim svrhu tog sna. Prvo, moja vera u Boga je postala nepokolebljiva. Ja sad znam da Bog postoji i ne moram vie da verujem. Ja vie ne traim potvrdu postojanja Boga ved pokuavam shvatiti boansku prirodu. Do pre godinu dana sam mislio da sam u snu video Olimp i bilo mi je udno kako to da je Olimp na brdu a ne na planini. Objanjenje sam nalazio u tumaenju snova i saznanju da se sedanje o snovima promeni prilikom buenja te u svesnom stanju imamo iskrivljenu sliku ta smo doiveli u snu. itajudi Bibliju, posebno deo o izgradnji Hrama Kralja Solomona (traedi potvrde i tumaenja delova masonskih rituala) naiao sam na deo koji kae da kad je Hram bio gotov Bog se uselio u Hram u obliku ogromnog oblaka tako da svetenici nisu mogli pridi Hramu da vre slubu boju. Tad sam shvatio da sam sanjao Hram Kralja Solomona a ne Olimp a da sam se penjao uz brdo Moriju na ijem vrhu se nalazio Hram Kralja Solomona. Postalo mi je jasno da sam naprosto isteran iz Hrama jer u prisustvu Boga ni svetenici Hrama ne mogu da uu u Hram. Drugo vrlo bitno zapaanje, moj san uopte ne deluje hridanski. U poetku je delovao antiko-grki da bi mi danas delovao kao san vere Mojisijeve. Ko zna kako de mi delovati kad jo bolje prouim Bibliju. U emu je poenta itave ove prie o mom snu. Verujem da svaki ovek doivi u nekom dogaaju Boga. Bog se svakome ukae. Pitanje je samo da li ovek prepoznaje objavu Boga. Ateista bi u mom snu prepoznao niz materijalnih stvari i dao sasvim drugo objanjenje sna. Svetlosna magla bi se objasnila maglom i prodorom sunca ili dnevne svetlosti kroz maglu. Strahovita grmljavina bi se objasnila grmljavinom a strah bi bio prirodan strah od grmljavine. Ateista Boga ne bi video u mom snu. ovek mora u Boga verovati da bi ga mogao u ivotu prepoznati, a i tad prepoznat de ga samo ako se javi u obliku u kojem ovjek u njega veruje.